Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 2. novembra da će izaći u susret studentima u blokadi tako da će parlamentarni izbori biti pre roka, prenosi agencija Beta. Vučić je rekao da će o tome odlučiti "nadležne institucije". Raspisivanje vanrednih izbora jedan je od zahteva masovnih antivladinih protesta u Srbiji koji su počeli zbog nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. kada je poginulo 16 ljudi. Vučić je izjavio i da su studenti u blokadi odgovorili negativno na njegovo izvinjenje, za teške reči koje je izgovarao o njima, jer je "takva mladost, u revolucionarnom zanosu istrče pre nego promisle". "Moje izvinjenje je bilo iskreno, ne da bih se nekome dodvoravao, ne zato što, kako neki misli, da sam se plašio, već u želji da promenim atmosferu u društvu", rekao je Vučić, prilikom obilaska gradilišta Nacionalnog stadiona u okviru projekta EXPO. On je rekao da je na "iracionalne uvrede nekad reagovao emotivno", ali da ume to da prizna, za razliku od političkih protivnika. Vučić se 31. oktobra izvinio "studentima, demonstrantima i drugim ljudima" zbog nekih izjava i pozvao na dijalog. "Moja ruka je pružena onima koji drugačije misle", poručio je Vučić dodajući da je srećan što je obeležavanje godinu dana od nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra prošlo "mirno i dostojanstveno". Na komemorativnom skupu u Novom Sadu desetine hiljada ljudi 1. novembra odale su poštu stradalima u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Danima uoči skupa u Novom Sadu više kolona studenata iz različitih krajeva Srbije pešačile su ka ovom gradu. Poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarh Porfirije služio je parastos stradalima u Beogradu, kome je prisustvovao državni vrh. Godinu dana nakon pogibije 16 osoba i teškog povređivanja jedne niko nije proglašen krivim.

Tokom protesta podrške Dijani Hrki, majci jednog od 16 poginulih u padu nadstrešnice u Novom Sadu pre godinu dana koja je u nedelju stupila u štrajk glađu, u centru Beograda je došlo do incidenta kada su iz smera gde se okupljaju pristalice vlasti bačena pirotenička sredstva na demonstrante. Pirotehničko sredstvo je bačeno iz takozvanog "Ćacilenda" kod Narodne skupštine Srbije, posle čega su okupljeni demonstranti krenuli ka pristalicama vlasti koje se okupljaju u tom šatorskom naselju. Tada je došlo do koškanja, ali je policija reagovala i razdvojila dve grupe, javio je reporter RSE. Dijana Hrka se tokom večeri obratila preko megafona poručivši pripadnicima policije da će oni biti krivi za incidente. Situacije se potom smirila uz veliko prisustvo policije. U ulicama oko Skupštine Srbije je primećeno i 15-tak kombija Žandarmerije i policije. Studenti u blokadi pozvali su sve da "ne nasedaju na provokacije, da brinu jedni o drugima i kreću se u grupama dok se svi ne vrate bezbedno svojim kućama". "Dijana Hrka ne sme da ostane sama", poručili su Studenti u blokadi na X, dodajući da je "najvažnije da se ona skloni na bezbedno", ali oko "odluči da ostane, bitno je da uz nju budu ljudi kojima ona veruje, kako bi imala adekvatnu podršku". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je optužio građane koji su došli da podrže Dijanu Hrku da su "na brutalan način pokušali da napadnu simbol slobode - Pionirski park", prenela je agencija Beta. On je za televiziju Pink rekao da su "blokaderi" gađali ljude pikslama, šipkama, motkama, flašama i bakljama, da su zapalili šator, i povredili nekoliko osoba i jednog policajca. "Videli smo da je nervoza velika posle jučerašnjeg debakla u Novom Sadu, debakl je za njih to što ništa nisu uspeli da urade, što se mnogostruko manje ljudi skupilo nego što su očekivali", rekao je Vučić. Vučić je takođe rekao da su oni koji organizuju štrajkove u kontaktu sa više službenika Ambasade SAD. "Ovo je negde očekivano i nije za nas iznenađenje, za državu, zato što smo pratili kontakte onih koji su hteli da izazovu haos, imaju sa određenim stranim strukturama", kazao je on. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) su u zajedničkom saopštenju "najoštrije" osudili incidente u centru Beograda. "Organizovana grupa učesnika neprijavljenog skupa, okupljena u ulici Kneza Miloša, napala je građane koji su se nalazili na prijavljenom javnom skupu, u Pionirskom parku, bacajući različite predmete i pirotehnička sredstva u pravcu okupljenih", navodi se u saopštenju. Policija je dodala da je tom prilikom zapaljen jedan od šatora u "Ćacilendu", u kojima su se u tom trenutku nalazili ljudi, čime je ozbiljno ugrožena njihova bezbednost. U saopštenju se pozivaju "svi građane da se uzdrže od nasilja, da poštuju zakon i da ne učestvuju u neprijavljenim okupljanjima koja ugrožavaju živote, bezbednost drugih građana i javnu imovinu". Hrka je u obraćanju policajcima u kordonu pitala kako ih nije sramota da za bacanje pirotehnike optuže okupljene građane, preneo je N1. "Pored vas, gospodo policajci, pored vas ovoliko, izašlo je pet ćacija iz 'Ćacilenda'. Zar vas nije sramota da optužite ovaj narod i da krenete na njih? Zar mislite da smo ludi i da se ništa ne zna", pitala je Hrka. Dijana Hrka je stupila u štrajk glađu u 11.52, kada je počelo 16 minuta tišine za 16 poginulih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. Tokom dana kod Skupštine se okupio veći broj građana, kako ljudi koji su došli da podrže Hrku, tako i pristalica vlasti s druge strane policijskog kordona. Tokom večeri su se čuli i topovski udari, a pirotehnička sredstva su na pristalice Hrke više puta bačena iz šatorskog naselja "Ćacilend" između Skupštine i Predsedništva, gde je prethodno došla veća grupa mlađih muškaraca. Ispred Skupštine Srbije je tokom dana vladala tenzična atmosfera, građani su uzvikivali uvrede na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića i pristalica vlasti. U međuvremenu se povećao i broj pristalica vlasti u takozvanom "Ćacilendu", šatorskom naselju između Skupštine i zgrade Predsedništva. Protsti podrške Dijani Hrki su organizovani i u drugim gradovima u Srbiji, između ostalog u Novom Sadu, Subotici, Bačkoj Topoli, Leskovcu... Ranije tokom dana na skupu podrške Hrki, policija je zaplenila autobus autoprevoznika Milomira Jaćimovića, koji je prevozio studente na skup, rekli su Radiju Slobodna Evropa (RSE) očevici na protestu. Jaćimović je priveden je u Policijsku upravu Stari grad, objavili su Studenti Elektotehničkog fakulteta u blokadi. RSE nije dobio o tome zvaničnu potvrdu policije. Jaćimović je postao poznat javnosti jer je studente prevozio na proteste zbog čega je, kako tvrdi, trpeo pritiske od pristalica vlasti. Dijana Hrka je novinarima rekla da je stupila u štrajk glađu u 11.52 sati, te da će šator u kom će boraviti biti postavljen u blizini Skupštine Srbije, ali ne na mestu na kom je planirano jer prostor ispred Skupštine i kamp pristalica vlasti čuva kordon policije i ne dozvoljava prilaz. Hrka, koja je nosila majicu sa natpisom "Mama protiv mašinerije", ikonu i fotografiju svog sina izjavila je da će se boriti "za pravdu do kraja", odnosno da je u štrajku glađu do daljeg. Navela je da su joj čelnici vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) obećali da će odgovorni za pad nadstrešnice biti u zatvoru, ali to se nije dogodilo godinu dana nakon nesreće. Rekla je i da dobija pretnje preko društvenih mreža i da je predmet teorija zavere o tome kako je njen sin Stefan Hrka živ i da je to "neoprostivo". Okupljeni su Hrki uputili dug aplauz nakon obraćanja novinarima. Ona je najavila štrajk glađu na komemorativnom skupu u Novom Sadu 1. novembra kada su desetine hiljada ljudi odale poštu stradalima u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Godinu dana nakon pogibije 16 osoba i teškog povređivanja jedne niko nije proglašen krivim. U ranim prepodnevnim satima 1. novembra građani su se bili okupili u blizini stanične zgrade u Novom Sadu, gde se pre godinu dana dogodila tragedija. Tamo su ostavljali cveće i sveće, a u 11.52, u vreme kada se nadstrešnica obrušila, održano je i 16 minuta tišine u pomen na žrtve. Hrka je poručila u govoru pred okupljenima na skupu 1. novembra da kreće u svoju borbu i najavila štrajk glađu ispred Skupštine grada Beograda. "Ja moram da znam ko je ubio moje dete, ko je ubio 16 ljudi. Mora neko da odgovara za ovo", poručila je. Tragedija u Novom Sadu promenila je Srbiju – sa jedne strane je vlast, oličena u populističkom lideru Aleksandru Vučiću, dok su nasuprot njega antivladine snage, predvođene studentskim protestnim pokretom. Hiljade antivladinih demonstranata na ulicama Srbije traže vanredne izbore. Vlast ostavlja prostor za izbore pre roka, ali odbija da ih raspiše.

Na komemorativnom skupu u Novom Sadu desetine hiljada ljudi 1. novembra odale su poštu stradalima u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Godinu dana nakon pogibije 16 osoba i teškog povređivanja jedne niko nije proglašen krivim. U ranim prepodnevnim satima građani su se okupili u blizini stanične zgrade, gde se pre godinu dana dogodila tragedija. Tamo su ostavljali cveće i sveće, a u 11.52, u vreme kada se nadstrešnica obrušila, održano je i 16 minuta tišine u pomen na žrtve. Dijana Hrka, čiji je sin među stradalima, poručila je u govoru pred okupljenima da kreće u svoju borbu i najavila štrajk glađu ispred Skupštine grada Beograda. "Ja moram da znam ko je ubio moje dete, ko je ubio 16 ljudi. Mora neko da odgovara za ovo", poručila je. Profesorka Građevinskog fakulteta u Beogradu Sanja Fric izjavila je da nadstrešnica nije pala kao posledica akta terorizma ili sabotaže, kako se to može čuti u provladinim medijima. "Ona je pala zbog gubitka nosivosti. Do toga je došlo primarno, ali ne i jedino, zbog korozije čeličnih žica kojom je nadstrešnica bila okačena o krovnu konstrukciju. Međutim, to je bila samo kap koja je prelila čašu koja se godinama punila korupcijom i javašlukom u građevinarstvu", rekla je Fric. U popodnevnim časovima kolona je prošetala do na Kej žrtava racije, gde ih je već čekao veliki broj građana. Kraj programa obeležen je odavanjem 16-minutne pošte za poginule i puštanjem 16 lampiona. Celodnevni skup protekao je bez incidenata. Poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarh Porfirije služio je parastos stradalima u Beogradu, kome je prisustvovao državni vrh. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon pomena poručio da je "u ovom tužnom trenutku najvažnije da Srbija bude dostojanstvena i ujedinjena". MUP je saopštio da je u piku okupljanja od 11.52 do 12.08 časova bilo prisutno oko 39.000 građana, koji su u Novi Sad stigli sa teritorije cele Srbije. Još nema nezavisnih procena o broju okupljenih, a prema medijskim izveštajima desetine hiljada građana iz cele Srbije bilo je u Novom Sadu u znak odavanja pošte stradalima. Danima uoči skupa u Novom Sadu više kolona studenata iz različitih krajeva Srbije pešačile su ka ovom gradu. Više hiljada njih prešle su stotine kilometara, a najdužu rutu od oko 400 kilometara prešli su studenti iz Novog Pazara - 16 dana za 16 žrtava. Stizali su pešice, na biciklima, traktorima. Veliki broj ljudi stigao je u Novi Sad automobilima u subotu ujutru. Dan ranije je obustavljen saobraćaj svih vozova za prevoz putnika zbog anonimne dojave da su na svim vozovima i prugama postavljene eksplozivne naprave. Takve dojave stizale su i uoči dva velika skupa u Beogradu zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu – 15. marta i 28. juna. I tada je bio obustavljen železnički saobraćaj, a do danas nije utvrđeno ko je stajao iza tih lažnih dojava. Tragedija u Novom Sadu promenila je Srbiju – sa jedne strane je vlast, oličena u populističkom lideru Aleksandru Vučiću, dok su nasuprot njega antivladine snage, predvođene studentskim protestnim pokretom. Hiljade antivladinih demonstranata na ulicama Srbije traže vanredne izbore. Vlast ostavlja prostor za izbore pre roka, ali odbija da ih raspiše.

Desetine hiljada ljudi iz cele Srbije okupile su se 1. novembra u Novom Sadu kako bi odale počast žrtvama pada nadsrešnice Železničke stanice u tom gradu pre godinu dana. Pogibija 16 ljudi pokrenula je talas antivladinih protesta predvođenih studentima sa kojih se traži odgovornost vlasti za nesreću i raspisivanje vanrednih izbora. Godinu dana kasnije, niko nije odgovarao. Vlast je godišnjicu obeležila pomenom u crkvi u Beogradu, a predsednik Srbije je demonstrantima ponudio dijalog, što su oni odbili, navodeći da je poziv neiskren i zakasneo. Snimatelj Slaven Miljuš, montaža Ana Toader.

Granični policajci Srbije zadržali su grupu studenata iz Mađarske koji su želeli da prisustvuju komemorativnom skupu u Novom Sadu na godišnjicu pada nadstrešnice, na granici nekoliko sati da bi im zabranili ulazak u zemlju, prenela je agencija Beta pozivajući se mađarski portal 24.hu. "Satima smo čekali, naterali su nas da se skinemo u donji veš, i vratili su nas nazad – tako su granični policajci iz Srbije postupili sa mađarskim studentima", rekao je jedan od mađarskih studenata u izjavi za 24.hu. On je rekao da im granični policajci Srbije nisu dali obrazloženje zbog čega im je zabranjen ulazak u Srbiju. "Oduzeli su nam razne stvari, poput voki-toki uređaja kojima je mađarski tim bio opremljen, kao i nalepnice i bedževe", rekao je on. Kako prenosi mađarski portal, Ana Horvat, članica Unije studenata koja je organizovala akciju solidarnosti sa srpskim studentima, objasnila je da su putovali automobilima, mini autobusima i jednim autobusom na obeležavanje prve godišnjice tragedije u Novom Sadu. Njihov prvi tim je, kako je navela, stigao u petak popodne na granicu sa Srbijom, ali dalje nisu mogli pa su nakon višesatnog čekanja dobili dokument u kojem se navodi da predstavljaju "pretnju za nacionalnu bezbednost" Srbije. Dodala je da ih je oko 30 planiralo da se pridruži studentima u Srbiji, ali ih je na kraju pušteno 11. Beta prenosi i da je redakcija drugog mađarskog portala telex.hu kontaktirala Ministarstvo spoljnih poslova i trgovine Mađarske koje je odgovorilo da "ni u konzulat u Subotici, ni u ambasadu u Beogradu, niti u Ministarstvo nije stigla prijava mađarskih građana". "Ni srpske vlasti nisu podnele prijavu. Ukoliko dobijemo prijavu bilo koje strane, preduzećemo potrebne korake", naveli su iz tog ministarstva. U Novom Sadu je na godinu dana pada nadstrešnice održan komemorativni skup u spomen 16 poginulih. Desetina hiljada ljudi je prisustvovalo skupu iz Novog Sada i drugih gradova Srbije.

Polganjem cveća i komemorativnim skupovima u gradovima u Srbiji i inostranstvu građani su odali poštu u sećanje na 16 ljudi stradalih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra prošle godine.

Desetine hiljada ljudi dočekalo je u Novom Sadu studente koji iz različitih krajeva Srbije peške stigli u taj grad na obeležavanje godišnjice pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice 1. novembra.

Vatromet, baklje, ovacije i aplauzi. Desetine hiljada ljudi tako je u Novom Sadu dočekalo studente i građane koji su iz različitih krajeva Srbije peške stigli u taj grad na obeležavanje godišnjice pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice 1. novembra. Studenti su poručili da danas slave "ljubav i solidarnost", dok će sutra biti "dan za tugu". Prva je u Novi Sad stigla grupa studenata iz Novog Pazara na jugozapadu Srbije koja je prešla i najduži put od više od 400 kilometara. "Osećaj je neverovatan, ovaj broj ljudi, ova količina pozitivne energije i ljubavi u vazduhu je nešto što ne može rečima da se opiše, već prosto mora da se doživi", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marija, studentkinja iz Novog Pazara. Dodala je da je umor prisutan, ali da je "motivacija jača". Doček je trajao duže od četiri sata, a nešto pre ponoći u Novi Sad je umarširala i najveća grupa od skoro četiri hiljade studenata koja je iz Beograda pešačila oko 80 kilometara. Dan uoči godišnjice nesreće, u Novi Sad su prevođeni traktorima stigli i studenati i građani iz različitih krajeva zapadne Srbije, ali i biciklisti iz Beograda, Niša i drugih gradova. U Novi Sad je umarširala i grupa koja je krenula sa severa Srbije, a na čelu njihove kolone bila su velika srca na kojima su bila ispisana imena 16 stradalih u padu nadstrešnice. Novosađani su svima uručili zahvalnice "za svaki pređeni korak u borbi za slobodu". Studentima koji su pešačili simbolično su uručeni ključevi Grada Novog Sada, a razmenjene su i zastave Univerziteta. Skup je završen polaganjem cveća i odavanjem pošte stradalima na Železničkoj stanici. 'Solidarnost ne mogu da nam uzmu'Na marš do Novog Sada, studenti iz Novog Pazara krenuli su pre 16 dana, pešačeći po jedan dan za svaku žrtvu nesreće. "Moje kolege su moja nova porodica i kako nas ne mogu da podele, tako ne mogu da podele ni Srbiju. Svaki naš korak je korak ka boljoj budućnosti za sve nas. Zajedno ćemo pobediti", poručio je okupljenima po dolasku u Novi Sad student Univerziteta u Novom Pazaru Enes Džogović. Dodao je da solidarnost "nikada neće moći da im uzmu". Vladimir Lekić, koji je na doček studenata u Novom Sadu došao iz Mladenovca kod Beograda, rekao je za RSE da bi u "normalnijim zemljama" zahtevi davno bili ispunjeni, a protesti završeni. "Ovde ljudi moraju da daju poslednji atom snage da bi se nešto uradilo. Ovo je velika studentska žrtva, pa ćemo da vidimo šta će od svega toga da bude". Aleksandra Banović iz Novog Sada izjavila je da studenti "ispisuju novu istoriju". "Ovo je toliko čisto, lepo, snažno i emotivno. Mislim da su nas sve promenili nabolje". I Jasmina iz Beograda kaže za RSE da su studenti "probudili nadu i veru u zajedništvo". Na komemorativni skup 1. novembra u Novom Sadu pozvali su studenti koji godinu dana predvode antivladine proteste sa kojih se traži krivična i politička odgovornost za nesreću. Vlada proglasila Dan žalosti, Vučić pozvao na dijalogVlada Srbije proglasila je 1. novembar Danom žalosti, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić apelovao je 31. oktobra na mirno obeležavanje godišnjice nesreće i ponovo pozvao na dijalog. U obraćanju javnosti, Vučić je rekao da su "mnogi tokom prethodnih godinu dana pravili greške, uključujući i njega". "U nekim trenucima sam i sam rekao neke stvari koje mi je žao što sam izgovorio, o studentima, demonstrantima i drugim ljudima. Izvinjavam se zbog toga", rekao je Vučić. Naveo je i da zna da su "neki ljudi i dalje ljuti što još nisu određeni, a kamoli kažnjeni krivci" za pad nadstrešnice. "Iskreno se nadam da će na ta pitanja uskoro biti dat odgovor", rekao je Vučić. Ponovo stali vozoviDan uoči komerativnog skupa u Novom Sadu, preduzeće "Srbijavoz" saopštilo je da je obustavljen saobraćaj svih vozova. Kao razlog se navode "anonimne dojave da su na svim vozovima i prugama postavljene eksplozivne naprave". Ista situacija dogodila se i uoči dva velika skupa u Beogradu zbog pada nadstrešnice – 15. marta i 28. juna kada je zbog anonimne dojave o bombama u vozovima i na prugama obustavljan železnički saobraćaj. Uz optužbe da su do pada nadstrešnice u Novom Sadu doveli nemar i korupcija, sa antivladinih protesta traži se i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što vlast odbija, odbacujući odgovornost za nesreću. Optužnica u istrazi krivične odgovornosti, koja je protiv 13 osoba podignuta u decembru 2024. godine, još nije potvrđena. Niko od osumnjičenih, među kojima je i bivši ministar građevinarstva Goran Vesić, nije u pritvoru. Vesić je, uz bivšeg ministra infrastrukture, Tomislava Momirovića, obuhvaćen i istragom moguće korupcije tokom rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, u čijem sastavu je i Železnička stanica u Novom Sadu. Tu istragu protiv 14 osoba od avgusta vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu. Rekonstrukcija zgrade Železničke stanice je i pod višemesečnom istragom Evropskog tužilaštva zbog moguće zloupotrebe novca iz fondova Evropske unije. Betonska nadstrešnica se obrušila samo nekoliko meseci nakon svečanog otvaranja posle rekonstrukcije. Izvođač radova bio je kineski konzorcijum ''China Railway International'' i ''China Communications Construction Company''.

Vlada Srbije proglasila je Dan žalosti 1. novembra povodom godišnjice stradanja 16 građana zbog urušavanja konstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu. Pre godinu dana, 1. novembra 2024. u padu betonske nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu poginulo je 16 osoba, dok je jedna teško povređena. U Novom Sadu će u subotu 1. novembra biti obeležena godišnjica tragedije. Na veliki komemorativni skup danima pešače brojni studenti i građani iz svih krajeva Srbije. U Srbiji godinu dana traju protesti, predvođeni studentima u blokadi, zbog tragedije u Novom Sadu. Sa tih protesta zahteva se odgovornost zbog pada nadstrešnice i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora što vlast odbacuje. Dan žalosti podrazumeva spuštanje zastave na pola koplja uz odgovarajuće osvetljenje noću, a mediji, muzeji, pozorišta, bioskopi, sportske hale su obavezni da emituju program i muziku prikladne danu žalosti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je na mirmo obeležavanje godišnjice stradanja 16 osoba u padu betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. U obraćanju javnosti iz Predsedništva Srbije rekao je da će on otići u crkvu i upaliti sveće za stradale, pozivajući građane da i oni to učine. "Znam da u tuzi neki ljudi utehu traže u okupljanima, svako tuguje na način na koji misli da je to najbolje, sve dok se to radi u miru, ja to u potpunosti podržavam", poručio je. Pre godinu dana, 1. novembra 2024. u padu betonske nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu poginulo je 16 osoba, dok je jedna teško povređena. U Novom Sadu će u subotu 1. novembra biti obeležena godišnjica tragedije. Na veliki komemorativni skup danima pešače brojni studenti i građani iz svih krajeva Srbije. Tokom obraćanja, Vučić je rekao da su mnogi tokom prethodnih godinu dana pravili greške, uključujući i njega. "U nekim trenucima sam i sam rekao neke stvari koje mi je žao što sam izgovorio, o studentima, demonstrantima i drugim ljudima. Izvinjavam se zbog toga", rekao je Vučić ne navodeći na koje izjave misli. Naveo je i da zna da su neki ljudi i dalje ljuti što još "nisu određeni krivci a kamoli kažnjeni" za pad nadstrešnice. "To je i za mene razočaravajuće iako su takvi procesi komplikovani i traju dugo i u drugim zemljama. Mogu da razumem ljutnju porodica. Iskreno se nadam da će na ta pitanja uskoro biti dat odgovor", naveo je predsednik Srbije. Ponovo je pozvao na dijalog građane koji protestuju zahtevajući krivičnu i političku odgovornost za pad nadstrešnice. "Istinska pravda mora da bude zadovoljena, ali ne na ulicama", poručio je i izrazio saučešće porodicama stradalih. Odgovor studenata: Poziv na dijalog i pomirenje zbog stranih novinaraStudenti u blokadi Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu ubrzo nakon obraćanja predsednika Srbije odgovorili su na njegov poziv na dijalog. "Ako se pitate zašto opet nudi dijalog i pomirenje, a pre mesec dana je naredio da nas sve prebiju i pohapse, ima jedna mala začkoljica. Sutra se u Novom Sadu očekuje dolazak 47 ekipa stranih novinara, dominantno iz Evrope, ali i iz čitavog sveta. To je to", navedeno je na njihovom Instagramu. U Srbiji godinu dana traju protesti, predvođeni studentima u blokadi, zbog tragedije u Novom Sadu. Sa tih protesta zahteva se odgovornost zbog pada nadstrešnice i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora što vlast odbacuje.

Miša Bačulov, opozicioni odbornik pokreta "Budi heroj", uhapšen je 31. oktobra u Novom Sadu a Ministarstvo unutrašnjih poslova(MUP) Republike Srbije je objavio snimak njegovog privođenja. Advokat Miše Bačulova, Milan Alanović kaže za Radio Slobodna Evropa(RSE) da je za hapšenje saznao iz prorežimskih medija koji su sinhronizovano objavili vest pozivajući se na "dobro obaveštenog izvora". Alanović navodi da se u medijima pojavila informacija da je Bačulov uhapšen zbog "pokušaja da lažira svoje trovanje i za to optuži Aleksandra Vučića i vrh države". "Da je hteo da inscenira sopstveno trovanje i da tako izazove nerede na sutrašnjem protestu u Novom Sadu - meni je to van pameti", ocenjuje Alanović. MUP nije saopštio razlog privođenja. Zbog učešća na protestima Miša Bačulov je već bio hapšen a od pada nadstrešnice u Novom Sadu i početka antivladinih demonstracija, bio je česta meta kampanje prorežimskih medija i političara. "Ne verujem, mada…" Šta je prethodilo hapšenju?Mnoštvo naslova i tekstova objavljenih u maniru senzacionalizma, dovodili su u vezu opozicionog odbornika iz Novog Sada Mišu Bačulova čak i sa tragedijom u Novom Sadu u kojoj je u padu nadstrešice na Železničkoj stanici stradalo 16 ljudi. Optužbe su lansirane skoro godinu dana nakon nesreće. Širene su najčešće od strane funkcionera Srpske napredne stranke, pa i njihovog lidera predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Kao povod, iskorišćen je snimak na kojem se vidi da je Bačulov bio na železničkoj stanici, tog dana, nekoliko sati ranije. "Uveren sam u njegovu nevinost, mada naravno ne isključujem mogućnost da grešim", rekao je početkom oktobra Aleksandar Vučić nakon što je na pro-vladinoj TV Pink prvi pokazao snimak Bačulova na stanici, nekoliko sati pre pada nadstrešice. Vučić je tada prokomentarisao da je "čudno da je Bačulov baš taj dan koristio voz i da je neko krio snimak". "Kada su me doveli u vezu sa padom nadstrešnice, supruga i ja smo bili u inostranstvu a deca kod kuće sama sa ženom koja ih je čuvala. Naravno da sam se uplašio, naravno da mi nije bilo svejedno", navodi Bačulov za RSE. On nije među optuženima za pad nadstrešnice, niti iz Tužilaštva ima naznaka da je obuhvaćen istragom. U nekoliko intervjua neposredno nakon nesreće u Novom Sadu, javno je svedočio da je bio na predmetnoj stanici i tog jutra putovao vozom iz grada u kojem živi do Beograda. Bačulov je inače aktivan na protestima koji su se proširili nakon rušenja nadstrešice u Novom Sadu. Počeli su za zahtevima protiv korupcije, da bi im u maju bio dodat i zahtev za vanrednim izborima što vlast odbija da raspiše. "Pokušali su da me optuže za razne stvari, da me zastraše ali im ništa ne prolazi. Samo kad čujete šta oni pričaju, šta oni pišu, način na koji se obraćaju ljudima, ja ne znam da li to mediji bilo gde na planeti rade ili smeju da urade", kaže Bačulov za RSE. Pretraga baze za medijski monitoring Biroa za društvena istraživanja BIRODI, koju su koristili novinari RSE, pokazala je da je o Bačuluvu u poslednjih godinu dana na deset provladinih televizija i portala objavljeno preko hiljadu članaka i izveštaja, svi u negativnom kontekstu. Bez konkretnih dokaza optuživan je za različita krivičnih dela – od separatizma do terorizma. Najviše izveštaja u kojima se diskredituje, vređa i sumnjiči Miša Bačulov objavio je Informer. Na pitanja o potencijalnom ugrožavanju njegove bezbednosti zbog takve medijske kampanje, iz ove medijske kuće za RSE nisu odgovorili. Izveštavanje pojedinih medija o Bačulovu primer je targetiranja pojedinaca i sinhronizovane medijske kampanje, ocenjuje za RSE Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji. "Poseže se za najnezakonitim i najprimitivnijim sredstvima da se diskredituju kritičari režima i oni koji ugrožavaju interes vlasti. To je opasno po pojedince koji se politički eksponiraju ali i čitave društvene grupe", navodi Veljanovski. Hronologija kampanjeMiša Bačulov je u fokus javnosti došao posle prvog protesta koji je zbog pada nadstrešnice održan u Novom Sadu 5. novembra 2024. On je tada priveden nakon što je ispred Gradske kuće u Novom Sadu izlio tečnost iz cisterne. "Oni i dalje u svojim medijima tvrde da sam ja taj koji je prolivao fekalije po gradu iako je Institut za javno zdravlje utvrdio da je reč o zrenjaninskoj vodi", objašnjava Bačulov. Početkom oktobra ove godine, ponovo je postao predmet medijskog interesovanja, nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na TV Pink prikazao video snimak na kojem se vidi Bačulov, kako nekoliko sati pre pada nadstrešnice, šeta ispred zgrade Železničke stanice u Novom Sadu. Predsednik je rekao da je video dobio tek pre 10 dana, a Bačulova je na snimku opisao kao "unezverenog". Video je ubrzo postao viralan a teorije o terorističkom napadu su dobile na zamahu. Prorežimski mediji su sinhronizovano počeli da pišu o sumnjivom ponašanju Bačulova uz navode da na snimku "nervozno kuca poruke na telefonu" i "da je snimak skrivan 10 meseci". Pridružili su im se i neki predstavnici vlasti, dovodeći Bačulova u vezu sa "pokušajem diverzije". Činjenica je međutim da Bačulov nikada nije skrivao da je bio na stanici nekoliko sati pre pada nadstrešice. U nekoliko intervjua o tome je govorio. Od tužilaštva je zatražio da bude ispitan u vezi sa tvrdnjama medija i režimskih funkcionera. "Do danas me niko nije pozvao. A i zašto bi, kad nemaju razlog da me pozovu. To tužilaštvo je utvrdilo razlog zašto je nadstrešnica pala i zna se da ništa nije detonirano ili namerno srušeno", kaže Bačulov. Iz Višeg javnog tužilaštva do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja RSE da li će Bačulov biti saslušan i da li tužilaštvo ostaje pri saopštenju iz jula 2025. da pad nadstrešnice nije delo terorizma jer veštačenjem nije utvrđeno prisustvo eksplozivnih materija. Inače, uz istragu o obrušavanju nadstrešnice, tužilaštvo istražuje finansijske nepravilnosti i moguće zloupotrebe položaja a sa optužnicom su suočeni pojedini bivši ministri i javni funkcioneri. Optužbe za teroroziamProfesor Rade Veljanovski navodi za RSE da je podgrevanje terorija o terorizmu upravo pokušaj predstavnika vlasti da se ne razmišlja o onima koji su osumnjičeni za nesreću. "Neko se kasno dosetio kako da otkloni sumnju od onih koji su već označeni kao uzročnici - da je reč o korupciji, o tome da nisu poštovani zakoni." Dve nedelje nakon što je pušten snimak Miše Bačulova sa novosadske stanice, pojedini mediji su ga doveli u vezu i sa pucnjavom koja se 22. oktobra dogodila u kampu pristalica SNS ispred Narodne skupštine. Iako je napadač odmah priveden, a tužilaštvo potvrdilo da je reč o "ubistvu u pokušaju" predsednik države je ocenio da je u pitanju terorizam dok su neki mediji objavili da "nije slučajno što je Bačulov baš tog dana bio u Beogradu". Zbog takvih sugestivnih objava, Miša Bačulov je na društvenim mrežama postao zvezda internet mimova u kojima se njegov lik pojavljuje u raznim situacijama u kojima je vlast pravila greške ili se suočavala sa krizama. Professor Rade Veljanovski ipak ističe da ovaj slučaj nije za šalu jer deo javnosti koji podržava vlast prihvata i njene terorije zavere. "Kod jednog broja ljudi koji nisu naučili da kritički konzumiraju medije se to prihvata, posebno kada te tvrdnje podržavaju predstavnici najviših institucija države", kaže Rade Veljanovski za RSE i dodaje da takve medijske manipulacije samo produbljuju i ovako duboko podeljeno društvo u Srbiji.

Preduzeće "Srbijavoz" saopštilo je da je obustavljen saobraćaj svih vozova za prevoz putnika zbog anonimne dojave da su na svim vozovima i prugama postavljene eksplozivne naprave. U saopštenju je navdeno da "Srbijavoz" intenzivno sarađuje sa Ministarstvom unutrašnjih poslova na razrešenju nastale situacije. Anonimna dojava stigla je dan uoči komerativnog skupa u Novom Sadu na kome će biti obeležena godišnjica stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice Železničke stanice u tom gradu. Ista situacija dogodila se i uoči dva velika skupa u Beogradu zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu – 15. marta i 28. juna kada je zbog anonimne dojave o eksplozivnim napravama u vozovima i na prugama obustavljan železnički putnički saobraćaj. Nije utvrđeno ko je stajao iza tih lažnih dojava.

Delegacija Evropske unije u Srbiji saopštila je 30. oktobra da Evropska unija pomno prati političku situaciju u Srbiji i apelovala na sve da deluju uzdržano, smire tenzije i izbegnu nasilje. U objavi pred prvu godišnjicu pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, Delegacija EU još jednom je izrazila najdublje saučešće i solidarnost porodicama stradalih. "Ta tragedija nas je sve potresla i ostavila duboku ranu u srcima mnogih širom Srbije i šire. Na ovu tužnu godišnjicu, apelujemo na sve da dostojanstveno i mirno oplakuju žrtve", objavila je Delegacija EU. Dodaje se da su poštovanje osnovnih prava i vrednosti, uključujući slobodu mirnog okupljanja i slobodu medija, ključne vrednosti EU "koje svi moraju da štite i podržavaju". Delegacija EU saopštila je da je zajednički cilj da Srbiji pomogne da napreduje na putu ka EU kroz dijalog i konkretan napredak u ključnim reformama, posebno u vladavini prava, izbornom okviru i slobodi medija. Hiljade studenata u Srbiji pešači na komemorativni skup u Novom Sadu 1. novembra kojim se obeležava prva godišnjica pogibije 16 ljudi na glavnoj železničkoj stanici u tom gradu. Oko 4.000 studenata 30. oktobra je pošlo iz Beograda, studentska grupa iz Novog Pazara pešači 400 kilometara na skup u Novom Sadu, na putu pešice ka tom gradu su i studenti, srednjoškolci i ostali građani iz Čačka, Kraljeva, Gornjeg Milanovca, Užica, Subotice, Vršca, Bogatića, Šapca, Valjeva, Kragujevca, Niša, Petrovca na Mlavi. Samoorganizovani studentski pokret godinu dana predvodi talas građanskih protesta u Srbiji na kojima se zahteva odgovornost vlasti Srpske napredne stranke (SNS) za pogibiju u Novom Sadu. Više desetina hiljada građanskih protesta i blokada obeleženi su optužbama učesnika da je policija prema demonstrantima koristila prekomernu silu. Protivnici uličnih blokada u nekoliko navrata studente u protestu udarili su automobilima, optužbe da se policija u nekim slučajevima brutalno obračunavala sa studentima nisu procesuirane, dok su navodi učesnika skupa 15. marta u Beogradu da je na demonstrantima upotrebljeno sonično oružje bez sudskog epiloga. Tada je na Trgu Slavija održan najveći protest u organizaciji studenata u proteklih godinu dana na kom je, po proceni Arhiva javnih skupova, bilo najmanje od 280.000 do 330.000 ljudi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u julu je ličnom odlukom pomilovao četvoricu mladih aktivista vladajućeg SNS-a koji su u januaru studentkinji na ulici u Novom Sadu bejzbol palicama polomili vilicu. Tada im je suđenje obustavljeno. Kasnije je pomilovao i devojku koja je u Novom Beogradu automobilom udarila studentkinju u protestu. Krajem novembra prošle godine studentski pokret započeo je blokade više od 80 fakulteta na šest državnih univerziteta kao odgovor na fizički napad funkcionera vlasti na studente Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu dok su stajali na ulici i u tišini odavali poštu poginulima. Prethodno su studenti u novembru zatražili objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice na kojoj se dogodila pogibija, hitno procesuiranje funkcionera SNS-a koji su u Beogradu tukli studente FDU-a, obustavljanje sudskih postupaka protiv uhapšenih zbog učešća na demonstracijama i povećanje budžeta za fakultete od 20 odsto. Nakon što zahtevi nisu ispunjeni, u maju su zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vučić je u ime vlasti odbio da raspiše nove izbore.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić našao se na listi "Predatori medijskih sloboda" za 2025. godinu, koju je 31. oktobra objavila međunarodna organizacija Reporteri bez granica (RSF). Na listi su 34 vladara ili entiteta sile koje, prema oceni RSF, povezuje "mržnja prema slobodi štampe", kao i "ućutkivanje nezavisnih medijskih glasova", te "gaženje prava na informacije". Tu su, između ostalih, Komunistička partija Kine na čelu sa Si Đinpingom, prestolonaslednik Saudijske Arabije Muhamed bin Salman, Izraelske odbrambene snage, američki multimilijarder Elon Mask, te predsednici Rusije i Belorusije Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko. Predsednik Srbije našao se u kategoriji "Bezbednost – ubistva, napadi i pritvaranje novinara", zajedno sa vojnom huntom u Burkini Faso i Državnom komisijom za bezbednost i mir u Mjanmaru. Kako navode u obrazloženju Reporteri bez granica, tokom antivladinih protesta koji su u Srbiji izbili nakon obrušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra prošle godine, napadnuto je 89 novinara, što je rekord u Evropi. "Evropski parlament je u rezoluciji usvojenoj u oktobru 2025. godine oštro kritikovao vladu predsednika Aleksandra Vučića. Podstaknute provladinim medijima i Vučićevim pristalicama, kampanje blaćenja podstiču fizičko nasilje", navode Reporteri bez granica. Dodaju da u Srbiji "cveta" propaganda Rusije, posredstvom ruske televizije RT. Srbija se na listi medijskih sloboda Reportera bez granica nalazi na 96. mestu. Reporteri bez granica objavili su listu 34 "Predatora slobode medija" uoči obeležavanja Međunarodnog dana okončanja nekažnjivosti za zločine nad novinarima, koji se obeležava 2. novembra. "Dok neki političari guše pouzdane informacije, drugi predatori ubijaju ili zatvaraju novinare, dok treći manipulišu finansiranjem medija ili koriste javne izjave i pravne postupke kako bi ućutkali reportere", rekao je Tibo Bruten, generalni direktor RSF. "Objavljivanjem njihovih portreta na ovaj simboličan dan borbe protiv nekažnjivosti, RSF ukazuje da nekažnjivost nije neizbežna, da oni koji gaze slobodu informisanja moraju biti imenovani i pozvani na odgovornost." Kako navode Reporteri bez granica, oni koji napadaju slobodu medija se u 2025. godini odlikuju "sve većom upotrebom tehnologije radi ograničavanja slobode izveštavanja". "Dok Si Đinping koristi kineske četbotove za širenje državne propagande, Ilon Mask koristi svoju društvenu mrežu X za uznemiravanje novinara, a Izraelske odbrambene snage, već odgovorne za smrt stotina novinara, sprovode onlajn kampanje blaćenja kako bi diskreditovao novinarstvo", ocenjuju RSF.

Vukašin Crnčević bio je maturant kada je poginuo u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Njegovi prijatelji za Radio Slobodna Evropa govore o tome kako se suočavaju sa činjenicom da njega više nema i podsećaju da, godinu dana kasnije, za to još uvek niko nije kažnjen. U obrušavanju dela stanice poginulo je 16, a jedna osoba je teško povređena. Odbijanja vlasti da prihvati odgovornost pokrenulo je najmasovnije antivladine proteste u posljednjih 25 godina. (snimatelji: Slaven Miljuš i Dragan Kostić, montaža: Ana Toader)

Policija u Srbiji uhapsila je M.V. iz Beograda zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo "pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja", navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova 30. oktobra. Kako se navodi, on se sumnjiči da je "snimio i postavio video klip na društvenoj mreži TikTok u kojem je pozivao na nasilnu promenu ustavnog uređenja Republike Srbije, odnosno da se 1. novembra svrgnu najviši državni organi, odnosno predstavnici tih organa". Određeno mu je zadržavanje do 48 sati. U Novom Sadu je 1. novembra najavljeno obeležavanje prve godišnjice pogibije 16 ljudi i teškog povređivanja jedne osobe u padu nadstrešnice glavne železničke stanice u tom gradu. U Srbiji je i ranije, od početka masovnih protesta u Srbiji zbog pada nadstrešnice, bilo više slučajeva hapšenja građana zbog "priprema nasilne promene vlasti" i "pozivanja na nasilno rušenje ustavnog poretka". Blokade fakulteta i masovni protesti u Srbiji počeli su u novembru 2024. sa zahtevom da se utvrdi odgovornost vlasti za nesreću.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 30. oktobra na konferenciji za novinare u Samarkandu, u Uzbekistanu, da je vest o tome da je Sirija priznala Kosovo "očekivana". "Sada je bilo jasno koliko nam je značio slobodarski pristup Bašar al Asada dok je bio na čelu Sirije i jasno je kada dođe neko ko je pod ogromnim uticajem jedne od ključnih zemalja u regionu, kao što je Turska", rekao je Vučić. Vučić je dodao da u Siriji "dobiju nalog i tako kako dobiju nalog, tako se i ponašaju" i rekao da će Srbija imati i njih "čime da obraduje", ali nije precizirao o čemu je reč. Sirija je 29. oktobra priznala nezavisnost Kosova, objavili su zvaničnici dve zemlje. Inače, Sirija je poboljšala odnose sa zapadnim zemljama nakon svrgavanja predsednika Bašara el-Asada u decembru 2024, u ofanzivi koju je predvodila islamistička grupa Hajat Tahrir el-Šam. Od januara ove godine, na čelu zemlje je al-Šara, koji je predvodio opozicione borce u svrgavanju predsednika Bašara al-Asada, čime je okončana petodecenijska vladavina njegove porodice. Vučić je 30. oktobra rekao i da u sirijskom priznanju Kosova prepoznaje "isti rukopis kao prošle godine iz Antalije". Sudan, država na severoistoku Afrike, priznala je nezavisnost Kosova u aprilu 2024. U videu zajedno sa sudanskim ministrom spoljnih poslova Alijem Yousufom al-Sharifom na Diplomatskom forumu u Antaliji, u Turskoj, predsednica Kosova Vjosa Osmani je rekla da ju je on obavestio o odluci Sudana da prizna Kosovo i uspostavi odnose između dve zemlje. Odluka Sirije je treće priznanje nezavisnosti Kosova ove godine pošto su ga prethodno priznale dve afričke zemlje, Sudan i Kenija. Srbija je oštro reagovala na poslednja priznanja Kosova jer i dalje smatra Kosovo delom svoje teritorije i 17 godina od proglašenja njegove nezavisnosti.

Velika grupa studenata pešice je 30. oktobra pošla iz Beograda ka Novom Sadu na odavanje pošte poginulima u padu rekonstuisane nadstrešnice glavne železničke stanice u tom gradu. Na godišnjicu tragedije, protestne šetnje organizovane su iz više gradova Srbije. Zahtev je isti kao pre godinu dana - procesuiranje odgovornih iz vlasti.

Do sredine 2026. godine Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije (MUP) na raspolaganju je više desetina različitih kontroverznih forenzičkih alata Cellebrite, nakon što su dozvole za korišćenje izraelskog softvera produžene u aprilu ove godine, pokazuje analiza Radija Slobodna Evropa (RSE). Licence koje se obnavljaju jednom godišnje su, kako se može videti na srpskom portalu javnih nabavki, kupljene uprkos navodima da je u Srbiji ovaj alat zloupotrebljavan. MUP tako i dalje poseduje set uređaja i programa koji srpskoj policiji omogućavaju da otključava mobilne telefone, prikuplja podatke sa uređaja, ali i sa povezanih cloud servera, da analizira lokacije i aktivnosti korisnika, vrši vizuelizaciju, kao i da centralizovano upravlja prikupljenim materijalom. Zahvaljujući alatu pod nazivom UFED (Universal Forensic Extraction Device) Touch2 Ultimate policija ima i 15 licenci za korišćenje ovog softvera na tabletima, pokazuje Portal javnih nabavki. To znači da je moguće sav sadržaj telefona skinuti i sačuvati i na terenu. Sve funkcioniše tako što se na bilo kom mestu telefon može povezati na uređaj koji kopira podatke. Koje su zloupotrebe dokazane?U Srbije već skoro godinu dana traju studentski i građanski protesti zbog pogibije 16 ljudi u padu nastrešnice 1. novembra 2024. u Novom Sadu. Na desetine učesnika ovih skupova prijavljivalo je na društvenim mrežama da im je tokom privođenja policija oduzimala telefone. Do sada nema zvaničnih dokaza da su telefoni forenzički obrađivani. Međutim, izveštaj međunarodne nevladine organizacije Amnesty International iz decembra 2024. pokazuje da je te godine u Srbiji ovaj uređaj korišćen za otključavanje telefona u najmanje sedam slučajeva. Izveštaj sadrži detaljne forenzičke dokaze o praksi nezakonitog korišćenja uređaja tokom informativnih razgovora u srpskoj policiji i Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA). Navodi se da su, uz korišćenje softvera kompanije Cellebrite, otključavani telefoni novinara i aktivista, nakon čega je na telefone instaliran i do tada neidentifikovan špijunski softver - NoviSpy. Ovako su dalje praćene aktivnosti na telefonu. Izraelska kompanija je u februaru ove godine, suočena sa dokazima o zloupotrebama, saopštila da je povukla određene licence u Srbiji. Do sada nisu precizirali da li se zabrana korišćenja odnosi na BIA, MUP ili neke druge institcije. Na pitanja RSE u vezi sa novom nabavkom, iz kompanije Cellebrite do objavljivanja ovog teksta nije stigao odgovor. MUP Srbije nije odgovorio na pitanja RSE na koji način kontroliše da li se softver sada koristi bez zloupotreba. MUP potrošio preko milion evra za Cellebrite alateTokom aprila 2025, dakle nekoliko meseci nakon što je Amnesty otkrio zloupotrebu, MUP Srbije nabavio je više od 30 različitih Cellebrite licenci, pokazuju javno dostupni podaci sa portala javnih nabavki. Radi se o četvrtoj nabavci, poslednjoj u nizu koja je prema istraživanju RSE sprovedena kroz proceduru potpisivanja takozvanog okvirnog sporazuma. Nabavke preko okvirnih sporazuma su oblik sprovođenja kupovine kroz dugoročni ugovor, a prema Zakonu o javnim nabavkama može da se koristi u postupcima javnih nabavki kada postoji potreba za dugoročnim ili isporukama roba ili usluga koje se ponavljaju. Na ovaj način, MUP Srbije još 2022. raspisao je poziv za sklapanje četvorogodišnjeg posla za obnavljanje licenci za niz različitih forenzičkih alata Cellebrite. Ugovor je potpisan sa beogradskom firmom MRG import-export. Osim ovog ugovora MUP Srbije sa kompanijom MRG export-import od 2021. godine je potpisao još četiri okvirna sporazuma koja se odnose na obnavljanje forenzičkih alata izraelske kompanije. Prema evidenciji dostupnoj na Portalu javnih nabavki, od 2021. godine do danas MUP je sa firmom MRG Export-import sklopio ukupno 41 okvirni sporazum za različite poslove. Na ovaj način kupovana je oprema za saobraćajnu policiju, alkometri, detektori eksploziva i narkotika, poligrafska oprema, ali forenzički alati drugih proizvođača. Ukupna vrednost ovih nabavki je 4,6 miliona evra. Kroz proceduru javnih nabavki uz raspisivanje poziva i dodelu pojedinačnih ugovora, MUP je sa firmom MRG potpisao pet ugovora u vrednosti od 300 hiljada evra. Firma MRG export-imort dobavljač je i za druge institucije u Srbiji, pokazuju podaci sa Portala javnih nabavki. U pitanju su najrazličitiji poslovi od nabavki saobraćajne opreme za lokalne samouprave do održavanja sistema za Naradnu banku Srbije. Od 2021. do danas sklopili su 56 ugovora ukupne vrednosti 3,3 miliona evra. Forenzička oprema kompanije Cellebrite preko MRG-a stiže i do regionaMoćan softverski alat Cellebrite, koj je prema otkriću Amnestija korišćen za nasilno otklučavanje telefona novinara i aktivista u Srbiji, poslednjih godina koriste policije širom Zapadnog Balkana. U upotrebi je i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. U tri balkanske zemlje, u nekom trenutku, forenzički alati kompanije Cellebrite nabavljani su preko iste firme MRG export-import. U Crnoj Gori oprema kompanije Cellebrite se koristi od 2018. godine kako pokazuju javno dostupni podaci Vlade Crne Gore, odnosno dokument o realizaciji Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23 iz decembra 2018. Nabavka je sprovedena uz podršku Misije OEBS-a u Crnoj Gori. Misija OEBS-a u Crnoj Gori u pisanim odgovorima za RSE navodi da pruža podršku Upravi policije još od 2006. godine. "Odgovornost za zakonito i primjereno korišćenje donirane opreme je isključivo na nadležnim nacionalnim institucijama", navodi se u dopisu OEBS-a za RSE. Razgranati poslovi u Bosni i HercegoviniFirma MRG export-import ima niz poslova i u Bosni i Hercegovini tokom poslednjih godina, pokazuju podaci portala javnih nabavki BiH. Deo ovih poslova odnosi se i na nabavku licenci za forenzičke alate kompanije Cellebrite za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske. Policija RS je entitetska policija Republike Srpske i deluje unutar granica i regulisana je Zakonom o unutrašnjim poslovima RS. Na pitanja RSE u vezi sa korišćenjem forenzičkih alata iz MUP RS nisu stigli odgovori. MRG je nabavljala forenzički alat Cellebrite i za Graničnu policiju BiH, kao i federalnu Agenciju za forenzička ispitivanja i veštačenja. Forenzički alat Cellebrite koristi i Federalni MUP, nadležan za teritoriju Federacije BiH, institucija koja koordinira i podržava kantonalne policije ali ga nabavlja od druge firme – Shoot doo, Zenica. Iz Federalne uprave policije za RSE navode da forenzičke alate koriste poslednjih 15 godina. "Ukoliko postoji potreba za digitalnom forenzičkom istragom, postupajući tužilac ili sudija za prethodni postupak mora dati pismeni nalog da istraga može započeti", navodi se u dopisu FUP i dodaje da do sada nije utvrđena zloupotreba ovih alata. Nevladine organizacije i mreže organizacija iz Evrope koje se bave zaštitom digitalnih prava građana već nekoliko godina upozoravaju da softveri kao što je softver kompanije Cellebrite mogu postati oruđe političke represije, te da kao takvi treba da budu strogo kontrolisani.