Od hapšenja pod sumnjom da je prikrivao ubistvo osobe koja se povezuje s kriminalom, preko odbacivanje dela optužbi, pa do ukidanje pritvora. To je dosadašnji tok postupka protiv bivšeg načelnika beogradske policije Veselina Milića, koji je 15. maja uhapšen u okviru istrage ubistva Aleksandra Nešovića u restoranu u beogradskom naselju Senjak. Osumnjičen da je svesno propustio da prijavi ubistvo, Milić je pušten da se brani da se slobode 6. jula. "Meni je iznenađujuće što je uopšte bio u zatvoru, zato što je dugo godina čovek od potpunog poverenja predstavnika vlasti, ljudi koji su zgazili pravni sistem i državu Srbiju", komentariše za Radio Slobodna Evropa advokat i nekadašnji koministar policije Božo Prelević. Milić je ranije bio savetnik aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On ga je u junu 2021. odlikovao Zlatnom medaljom za hrabrost. U februaru 2024. visokim priznanjem MUP-a odlikovao ga je i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić. Prelević smatra da se puštanjem Milića iz pritvora, ali načinom na koji je do sada vođena istraga, šalje poruka građanima da oni koji su bliski vlastima neće ni za šta krivično odgovarati. Ubistvo se dogodilo 12. maja i od tada je uhapšeno više od deset osoba koje se dovode u vezu sa tim slučajem. Tok istrage je menjao više pravaca, a ono što je najviše privuklo pažnju javnosti jeste kakvu je ulogu u tome imao dotadašnji šef beogradske policije. Tužilaštvo ga je isprva teretilo da je bio prisutan u trenutku ubistva i pomogao počiniocu da prikrije krivično delo, da bi kroz mesec dana te optužbe odbacilo. Novinar i bivši policajac Uglješa Bokić ukazuje da takvi zaokreti u istrazi nisu uobičajeni. "Očigledno je da ovaj slučaj nije samo slučaj ubistva, već je vrlo bitan i iz političkog ugla i zato imamo ovako loše vođenje istrage. Tako je čim se negde uplete politika gde joj nije mesto, a definitivno nije mesto u istragama koje se tiču ovako teških krivičnih dela", dodaje. Tužilaštvo nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa u vezi sa ovim slučajem i u vezi sa kritikama koje su u delu javnosti pojavile zbog načina vođenja istrage. 'Cilj slučaj dovesti do besmisla'Milić je u pritvoru proveo nešto više od mesec i po dana. Kako su iz suda naveli za Radio Slobodna Evropa, odlukom je usvojena žalba Milićevog branioca, jer više nema zakonskih razloga za njegov pritvor. "On je bio u pritvoru zbog postojanja opasnosti da će uništiti, sakriti, izmeniti dokaze ili tragove krivičnog dela. Međutim, nalazeći da takva opasnost više ne postoji, samim tim otpali su i zakonski razlozi za pritvor zbog čega je doneta ovakva odluka", dodali su. Božo Prelević veruje da sve vodi ka tome da se skida odgovornost sa Milića, te da se do kraja neće saznati sve okolnosti slučaja. "Nakon dokaza koje je deo policije savesno prikupio, tu pre svega mislim na ljude sa sudske medicine koji svoj posao uradili profesionalno, 'novim' dokazima se 'peglao', što bi rekli u pravnom žargonu, na razne načine sam događaj, da bi ga do kraja doveli do besmisla", kazao je. Kako je do sada tekao slučaj?Veselin Milić je uhapšen 15. maja. U momentu hapšenja bio je prvi čovek beogradske policije. Više tužilaštvo u Beogradu je u prvim danima nakon ubistva saopštilo da je Milić bio u restoranu u društvu "dvojice izvršilaca", te da je telefonom pozvao Nešovića i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice. Naveli su i da mu je tada sugerisao da dođe bez ličnog obezbeđenja. Tužilaštvo je tada objasnilo i da je nakon rasprave, osumnjičeni za ubistvo Saša Vuković, ispalio nekoliko hitaca u Aleksandra Nešovića. Na osnovu tih tvrdnji, Milić je bio osumnjičen za više krivičnih dela, kako bi prikrio ubistvo. Nije saopšteno na koji je način učestvovao u tom prikrivanju. U prvim danima istrage uhapšeno je još devet ljudi. Među njima i trojica policajaca, članova Milićevog obezbeđenja. U međuvremenu, trajala je potraga za ubijenim Nešovićem. Njegovo telo pronađeno je 21. maja u zakopanom buretu, pedesetak kilometara od Beograda. 'Tužilaštvo samo sebe negiralo'Iz saopštenja u saopštenje, navodi Tužilaštva su se menjali. Na kraju se došlo do toga da Milić navodno nije pozvao žrtvu, niti je bio u restoranu u momentu ubistva. Saopštili su da je na osnovu snimaka sa nadzornih kamera, veštačenja telefona Milićevog obezbeđenja, kao i analize iskaza ispitanih svedoka i drugih dokaza, "nesporno i nedvosmisleno" utvrđeno da nije bio u restoranu na Senjaku kada se desilo ubistvo. Uglješa Bokić objašnjava da nije nemoguće da se tokom istrage dođe do nekih novih saznanja koja bi pobila prvobitne navode iz krivične prijave. "Ali ovde je problem što je jako mnogo vremena prošlo dok tužilaštvo nije ustanovilo neke stvari koje je moglo da ustanovi za dva dana", napominje. "Kada su proverili bazne stanice i snimke sa kamera video nadzora ustanovili su da Milić nije bio u restoranu u vreme izvršenja ubistva. Ne postoji opravdanje da im je za to trebalo mesec dana", dodaje. Protiv Milića je odbačen deo krivične prijave koji se odnosi pomaganje počiniocu ubistva. Desetak dana ranije, optužbi su oslobođeni i policajci iz Milićevog obezbeđenja. "Tužilaštvo je iz saopštenja u saopštenje samo sebe negiralo i odaje utisak da pokušava na sve načine da umanji političku štetu koju je ovaj slučaj naneo vladajućem režimu", smatra Uglješa Bokić, novinar i bivši policajac. Šta kaže vlast?O "šteti" je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Čitav slučaj nazvao je "odvratnim" i "jezivim", ocenjujući da je naneo "ogromnu štetu" državi, zbog "upletenosti lica koja su imala veze sa policijom". "Mnogo težak slučaj za tužioca i za policiju, siguran sam i uz greške koje su napravljene prilikom uviđaja i svega drugog", rekao je Vučić za Radio Beograd 10. juna. Dodao je da "niti spada u one koji će da vode hajku protiv Milića, niti u one koji će da ga štite zato što je bio šef beogradske policije tolike godine". Nastavak istrageTužilaštvo je nastavilo istragu u vezi sa sumnjom da Milić nije prijavio ubistvo. Naveli su da "iz prikupljenih dokaza" sumnjaju da je Milića u noći kada se ubistvo desilo o svemu telefonom obavestio vlasnik restorana, te da bivši šef beogradske policije to "nije prijavio nadležnim organima". Kasnije je njegov advokat saopštio da je Milić na saslušanju u tužilaštvu izjavio da je "ujutru 13. maja o svim saznanjima upoznao Uprave kriminalističke policije Policijske uprave za grad Beograd" o čemu je "sačinio i službenu belešku". MUP Srbije nije za RSE odgovorio da li su ovi Milićevi navodi tačni. RSE je zatražio i reakciju Višeg javnog tužilaštva, ali odgovor nije stigao. Tužilaštvo je sredinom juna naredilo i proširenje istrage. Tada su izneli novu detaljnu rekonstrukciju događaja. Sada kažu da je Aleksandar Nešović je nakon prvog susreta sa Sašom Vukovićem napustio restoran, ali se vratio pošto ga je Vuković telefonom ubedio. Posle kraće rasprave Vuković je, prema navodima tužilaštva, pucao u Nešovića i ubio ga, a potom je više osumnjičenih pomoglo da se uklone tragovi zločina, telo iznese iz restorana i zakopa u buretu u kom je kasnije pronađeno. "Kada čitate prva saopštenja, gde je opisan način izvršenja krivičnog dela, i saopštenja nakon odbačaja krivične prijave protiv Milića za pomaganje, kao da su dva događaja koji nemaju veze jedan s drugim", ocenjuje Uglješa Bokić. "To šta njima padne na pamet, ja mislim da može i (reditelj) Pedro Almodovar da im zavidi. On je genije parodije, ali ovakve vratolomije mu ne bi pale na pamet", komentariše advokat Božo Prelević. U međuvremenu, privedena su i dva policajca iz Jedinice za zaštitu svedoka, koji su bili i privatno obezbeđenja osumnjičenog za ubistvo Saše Vukovića. Sumnja se da su u vreme ubistva bili ispred restorana na Senjaku, te da su posle toga pomogli Vukoviću i da nisu prijavili zločin. Oni su na saslušanju u tužilaštvu negirali krivicu.

Više međunarodnih medijskih organizacija osudilo je zabrane ulaska u Srbiju, čemu je prethodila zabrana ulaska u Crnu Goru, koje su izrečene novinarima iz obe države. Evropska federacija novinara ocenjuje da je reč o riziku u koji se stavlja istraživačko novinarstvo, dok Reporteri bez granica i Međunarodni pres institut pozivaju Srbiju da povuče zabrane. Nakon Petra Komnenića, novinara podgoričkih "Vijesti", kome je prošle sedmice izrečena zabrana ulaska u Srbiju, ista mere izrečena je nekoliko dana kasnije novinaru BIRN-a (Balkanska istraživačka mreža) Vuku Marašu. Ove poteze predsednik Srbije je nazvao "recipročnim merama", donetim nakon što je Crna Gora zabranila ulazak vlasniku "Informera", tabloida bliskog vlasti u Srbiji, Draganu J. Vučićeviću. Šta je stav Evropske federacije novinara?Maja Sever iz Evropske federacije novinara smatra da ovakve mere predstavljaju upozorenje novinarima iz regiona Zapadnog Balkana da njihov profesionalni rad može imati posledice koje "nadilaze granice njihove države." "Ovakvi pritisci rade se s ciljem da novinari odustanu i počnu izbjegavati teme zbog kojih bi mogli biti na udaru, a to je ozbiljan rizik za istraživačko novinarstvo i profesionalan novinarski rad", navodi Sever za Radio Slobodna Evropa (RSE). Dodaje da odluka o zabrani ulaska dvojici novinara u Srbiju izaziva "ozbiljnu zabrinutost iz perspektive slobode medija i zaštite temeljnih prava", a da te zabrane vidi kao "sankcije zbog profesionalnog novinarskog rada i kritičkih stavova". Sever kaže da načelo reciprociteta ne može biti legitimno opravdanje za ograničavanje prava novinara koji "nisu povezani s odlukom druge države niti su odgovorni za postupke drugih osoba", te da se svaki slučaj mora procenjivati pojedinačno. "Ako se zabrana ulaska crnogorskim novinarima doista temelji na recipročnim političkim mjerama, to izaziva dodatnu zabrinutost jer stvara dojam da novinari postaju sredstvo u međudržavnim političkim sporovima", pojašnjava. Poruke Reportera bez granica i Međunarodnog press institutaMeđunarodni pres institut (International Press Institute - IPI) saopštio je da "poziva vlasti Srbije da odmah ukinu zabranu ulaska i omoguće Marašu, kao i drugim stranim novinarima, da bez prepreka ulaze u zemlju i obavljaju svoj posao." Osuda poteza Beograda dolazi i od Reportera bez granica (Reporters without borders - RSF). "RSF osuđuje zabranu ulaska u Srbiju crnogorskom novinaru Vuku Marašu juče, kao i Petru Komneniću u junu, pod izgovorom zaštite nacionalne bezbednosti. Pozivamo Srbiju da se uzdrži od proizvoljnih mera kojima se ograničavaju prava novinara", kratko je za RSE prokomentarisao Pavol Salaj (Szalai), direktor kancelarije Reportera bez granica u Pragu. U ovogodišnjoj listi indeksa medijskih sloboda Reportera bez granica, Srbija se nalazi na 104. mestu, u kategoriji "Teška situacija" po pitanju slobode medija. Srbija je najgore rangirana od svih zemalja Zapadnog Balkana. Crna Gora zauzima 41. mesto od ukupno 180 zemalja, a Reporteri bez granica napominju da "Ustav i zakoni Crne Gore garantuju slobodu govora i izražavanja, ali je sloboda medija i dalje ugrožena političkim uticajem, nerešenim napadima na novinare i ekonomskim pritiscima". Reporteri bez granica su u izveštaju za 2026. godinu takođe naveli da se sloboda medija na Zapadnom Balkanu, sa izuzetkom Kosova, generalno pogoršava. Kako su reagovala regionalna medijska udruženja?SafeJournalist mreža objavila je 6. jula saopštenje koje potpisuju novinarska udruženja iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Kosova, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine u kom pozivaju nadležne organe u Srbiji da novinarima obrazlože odluke o zabrani ulaska, kao i da im omoguće pravni lek. Takođe pozivaju vlasti da razjasne da li su slične mere izrečene još nekim novinarima iz Crne Gore, te da "prestanu sa praksom targetiranja novinara iz Crne Gore i da obezbede da se zabrane ulaska ne koriste kao sredstvo pritiska, zastrašivanja ili političke odmazde prema medijskim radnicima". Mila Radulović iz Društva profesionalnih novinara Crne Gore je za u pisanoj izjavi za RSE 3. jula istakla da ne smatra ni da je dobro rešenje to što je Crna Gora zabranila ulazak Draganu Vučićeviću. "Važno je da Agencija za audovizuelne usluge radi svoj posao i da se ne dozvoljava emitovanje i reemitovanje sadržaja koji krše standarde Saveta Evrope, šire govor mržnje, omalovažavaju i slično. Ako oni štite naš medijski i javni prostor, zabrana ulaska građanima Srbije u Crnu Goru je besmislena. Izuzev kriminalaca, naravno", navela je ona. Mediju Informer je u maju emitovanje u Crnoj Gori ograničeno na šest meseci zbog navodnog podsticanja govora mržnje i negiranja crnogorskog identiteta. Kako je sve počelo?Zabrana ulaska u Crnu Goru Draganu Vučićeviću dolazi u periodu pojačanih tenzija između Srbije i Crne Gore, koje su eskalirale kada je 3. jula uoči samita EU-Zapadni Balkan 87 državljana Srbije deportovano iz Crne Gore zbog sumnje da predstavljaju "rizik po bezbednost." Nakon najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će Beograd uzvratiti recipročnim merama, ubrzo dolazi i do zabrane ulazaka u zemlju za dvojicu crnogorskih novinara. U poslednjih nekoliko godina, bilo je više slučajeva proterivanja građana Crne Gore i ostalih zemalja Zapadnog Balkana iz Srbije, uglavnom onih koji su javno kritikovali vlast.

Evropska komisija potvrdila je da je državama članicama Evropske unije dostavila dokument o Srbiji uz preporuku za otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima, mada nije izvesno da će to naići na pozitivan odgovor vlada koje smatraju da Srbija nije ispunila sve potrebne korake. Kako je Radiju Slobodna Evropa (RSE) rečeno iz ove institucije, procena Evropske komisije zaključuje da je Srbija nedavno sprovela važne elemente obaveza preuzetih krajem 2024. godine u vezi sa reformom pravosuđa, Regulatornim telom za elektronske medije (REM) i izbornim zakonodavstvom. "Evropska komisija smatra da bi Klaster 3 trebalo otvoriti u julu 2026. godine, uzimajući u obzir napore Srbije u ključnim oblastima i činjenicu da je ukupna ravnoteža potrebna za ovaj korak trenutno obezbeđena. Nastavićemo da budemo snažno angažovani kako bismo osigurali da Srbija sprovede očekivane reforme", navodi se u odgovoru pres službe Evropske komisije za RSE. O preporuci će ambasadori država članica Evropske unije raspravljati 8. jula u Briselu. Šta piše u preporuci Evropske komisije?Evropska komisija ocenjuje da je Srbija tehničke uslove za otvaranje ovog klastera ispunila još pre nekoliko godina, ali da je politička procena zavisila od napretka u oblasti vladavine prava, dijaloga sa Kosovom i drugih reformi koje su države članice smatrale ključnim. U ovom dokumentu u koji je RSE ima uvid navodi se da je Srbija u prethodnim mesecima ostvarila napredak u četiri oblasti koje su države članice izdvojile kao prioritetne: pravosuđu, slobodi medija, izbornoj reformi i usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Kada je reč o pravosuđu, Evropska komisija ocenjuje da je Srbija otklonila nazadovanje izazvano usvajanjem izmena pravosudnih zakona početkom 2026. godine. Navodi se da su srpske vlasti usvojile izmene zakona i preduzele dodatne mere kojima su ispunjene preporuke Venecijanske komisije Saveta Evrope koje su zahtevale hitnu reakciju. Istovremeno, povećan je broj tužilaca angažovanih u Tužilaštvu za organizovani kriminal, što bi, prema oceni Komisije, trebalo da doprinese jačanju kapaciteta za borbu protiv organizovanog kriminala. Komisija dalje ocenjuje da je, posle višemesečnog zastoja, ostvaren značajan pomak u izboru novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Navodi se da je skupštinski Odbor za kulturu i informisanje usvojio niz odluka kojima je omogućen povratak četvoro kandidata koji su prethodno napustili proces izbora, kao i da je predsednica Narodne skupštine najavila autentično tumačenje zakona kako bi bile otklonjene pravne nedoumice. Prema proceni Komisije, po okončanju tog procesa REM će imati dovoljan broj članova da može da počne sa radom. Komisija ocenjuje da su vlasti i parlament preduzeli tehničke korake iz svoje nadležnosti kako bi zastoj bio prevaziđen. Evropska komisija takođe ocenjuje da je Srbija tokom ove godine ostvarila značajan napredak u sprovođenju preporuka ODIHR-a koje se odnose na izborni proces. Navodi se da su usvojene izmene četiri izborna zakona, dok su još dva važna propisa u završnoj fazi pripreme. Komisija kao važan pomak izdvaja i početak rada komisije za reviziju Jedinstvenog biračkog spiska, u kojoj učestvuju predstavnici opozicije i organizacija civilnog društva. Navodi se da su vlasti prihvatile da članovima komisije omoguće širi pristup podacima kako bi revizija biračkog spiska bila sadržajnija. Evropska komisija u dokumentu pozitivno ocenjuje i stepen usklađenosti Srbije sa restriktivnim merama Evropske unije. Navodi se da je usklađenost povećana na 60 odsto, što, prema oceni Komisije, predstavlja napredak u odnosu na prethodne godine. Međutim, potvrđuje se da Srbija i dalje ne primenjuje sankcije Rusiji, Belorusiji i Kini u skladu sa evropskim merama. U dokumentu se ipak ističe da Beograd sarađuje sa Evropskom unijom na sprečavanju zaobilaženja sankcija protiv Rusije, pruža značajnu podršku Ukrajini i intenzivira kontakte sa ukrajinskim vlastima. Komisija takođe ocenjuje da je Srbija dodatno uskladila vizni režim sa Evropskom unijom, i više nego što je prvobitno obećala – umesto za tri, uvela je vizni režim za četiri države. "Na osnovu ukupne procene, Evropska komisija zaključuje da bi Klaster 3 trebalo otvoriti tokom jula 2026. godine. Komisija smatra da je Srbija ostvarila dovoljan napredak u ključnim oblastima i da je u ovom trenutku ispunjena ukupna ravnoteža potrebna za nastavak pristupnih pregovora, uz napomenu da će nastaviti da prati sprovođenje preostalih reformi", navodi se u zaključku izveštaja koji je Evropska komisija u ponedeljak, 6. jula, dostavila državama članicama Evropske unije. Razlike između majskog i julskog izveštaja Evropske komisije o SrbijiPoslednji izveštaj Evropske komisije suštinski se razlikuje od non-pejpera koji je ova institucija sačinila u maju ove godine kada je reč o proceni stanja u oblasti vladavine prava u Srbiji. U maju je Evropska komisija ukazala na ozbiljne nedostatke i nazadovanje u oblasti vladavine prava. Kritikovane su januarske izmene pravosudnih zakona, uz zahtev da budu hitno revidirane. Kada je reč o REM-u, u majskom dokumentu konstatovana je institucionalna blokada regulatornog tela. Za razliku od tog dokumenta, u novoj preporuci Evropska komisija kao argument za otvaranje Klastera 3 navodi napredak u oblasti pravosuđa, funkcionisanja REM-a, izborne reforme, usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, kao i u energetici i viznoj politici. Istovremeno, u julskom dokumentu više se ne pominju korupcija, pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, napadi na novinare, SLAPP tužbe, procesuiranje ratnih zločina, niti druga pitanja koja su zauzimala značajan deo majskog non-pejpera. Da li je novi dokument dovoljan da ubedi skeptične članice?Teško. U nezvaničnim razgovorima, pojedini zvaničnici Evropske komisije priznaju da je poslednji dokument namerno ublažen, ali istovremeno izražavaju sumnju da će to biti dovoljno da Srbija dobije jednoglasnu podršku svih država članica Evropske unije. Holandija je među zemljama koje su već potvrdile da nisu uverene da je stanje vladavine prava u Srbiji dovoljno unapređeno da bi podržale otvaranje Klastera 3. Rainier Jaarsma, ekspert za pitanja Zapadnog Balkana iz Holandije, smatra da je osnovni argument Haga to što delimično poništavanje ranije usvojenih odluka u oblasti pravosuđa ne može da se smatra napretkom. "Holandija već dugo smatra da otvaranje novih klastera treba procenjivati kroz napredak u ključnim reformama, koje obuhvataju vladavinu prava, funkcionisanje demokratskih institucija, reformu javne uprave i ekonomske kriterijume", rekao je Jaarsma za RSE. Prema njegovim rečima, iako je aktuelna holandska vlada nešto otvorenija za geopolitički argument da Evropska unija ne bi trebalo da rizikuje dalje udaljavanje Srbije, njena procena ostaje da Srbija nije sprovela suštinske reforme potrebne za nastavak pristupnih pregovora. "Ne očekujem da će izveštaj Komisije ubediti Holandiju da promeni stav", rekao je Jaarsma. On, međutim, smatra da je važno da Holandija ne ostane usamljena u protivljenju otvaranju Klastera 3. "Zato je važno da i druge države članice dele zabrinutost Holandije. Takvu podršku pronalazi, na primer, u Švedskoj i baltičkim državama. Njihova zabrinutost prvenstveno se odnosi na nizak nivo usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije i odbijanje da uvede sankcije Rusiji. Međutim, cilj je isti – da se Srbija ne nagradi dok se nedvosmisleno ne opredeli za svoju evropsku budućnost", zaključuje Jaarsma. Kritike na račun preporuke Evropske komisijeBerta Lopez Domeneh, politička analitičarka iz Centra za evropske politike, smatra da Evropska komisija u novom dokumentu pogrešno tumači taktičko ispunjavanje zahteva kao stvarni reformski napredak. "Povlačenje zakonskih rešenja koja su narušila nezavisnost pravosuđa, a koja uopšte nije ni trebalo da budu usvojena, ne predstavlja napredak. Time što povlačenje takozvanih Mrdićevih zakona koristi kao opravdanje za otvaranje Klastera 3, Evropska unija ponovo učvršćuje staru taktiku Srpske napredne stranke: prvo proizvesti krizu, a zatim tražiti ustupke za njeno smirivanje. U međuvremenu se u Srbiji nastavljaju represija i urušavanje vladavine prava", rekla je Lopez Domeneh za RSE. Prema njenoj oceni, preporuka Evropske komisije šalje problematičnu poruku o kredibilitetu politike proširenja. "Ovaj slučaj ponovo razotkriva strukturnu slabost načina na koji EU primenjuje politiku uslovljavanja na Zapadnom Balkanu. Ako se uslovljavanje ne primenjuje dosledno, ono se svodi na političko pregovaranje. To istovremeno rizikuje da dodatno oslabi političku podršku proširenju među državama članicama Evropske unije", smatra Lopez Domeneh. Zašto žurba oko Srbije?Više diplomatskih izvora smatra da iza preporuke Evropske komisije stoji pre svega politička odluka. Prema nezvaničnim informacijama iz same Komisije, preporuka je rezultat dogovora između predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom njihovog susreta početkom juna u Tivtu, na marginama samita Evropska unija – Zapadni Balkan. Sagovornici RSE ukazuju da nije slučajnost što su neposredno nakon tog sastanka usledili ubrzani potezi srpskih vlasti u ispunjavanju nekoliko ključnih uslova, uključujući izmene pravosudnih zakona i korake ka deblokadi izbora članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Ova sedmica smatra se ključnom za donošenje odluke jer već naredne sedmice Evropska unija organizuje niz međuvladinih konferencija na kojima će biti otvarana ili privremeno zatvarana pregovaračka poglavlja i klasteri sa zemljama kandidatima. Planirano je da 14. jula Ukrajina i Moldavija otvore po jedan pregovarački klaster, dok bi Crna Gora, a moguće i Albanija, trebalo privremeno da zatvore po dva pregovaračka poglavlja. Prema saznanjima RSE, Evropska komisija želi da istog dana bude održana i peta međuvladina konferencija sa Srbijom, na kojoj bi bio otvoren Klaster 3. Da bi se to dogodilo, države članice Evropske unije već ove sedmice moraju da postignu saglasnost o dnevnom redu međuvladinih konferencija zakazanih za 14. jul. Za svako otvaranje ili privremeno zatvaranje pregovaračkih poglavlja i klastera neophodna je jednoglasna odluka svih država članica Evropske unije.

Građevinske firme "Rad 028", u vlasništvu Radula Stevića, nema na adresi na Kosovu, na kojoj je registrovana u srpskom sistemu, utvrdio je Radio Slobodna Evropa. I firma i vlasnik su pod sankcijama Vašingtona, a Stević je i na kosovskoj optužnici za umešanost u oružani napad u Banjskoj. Ipak, to ne sprečava institucije Srbije da toj firmi dodeljuju milionske ugovore za građevinske radove u srpskim sredinama na Kosovu. (Snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)

Grad Kruševac, u centralnoj Srbiji, osudio je svaki vid poziva na diskriminaciju, širenje mržnje i podsticanje podela među ljudima povodom plakata neprimerenog i diskriminatornog sadržaja, koji je nepoznata osoba postavila na javnoj površini. Tokom vikenda u tom gradu je osvanuo plakat kojim se građani pozivaju da ne kupuju u pekari čiji je vlasnik Albanac. U saopštenju gradskih vlasti navodi se da je Kruševac oduvek bio grad siguran za sve koji su u njemu rođeni, ali i grad dobrih domaćina za sve koji su u njega došli da žive, rade ili ga posete. "Vekovima smo gradili duh međusobnog poštovanja, tolerancije i suživota, zbog čega ovakvi pojedinačni postupci ne predstavljaju ni Kruševac ni Kruševljane", navedeno je. Gradske vlasti pozvale su nadležne državne organe da preduzmu sve neophodne mere kako bi se u najkraćem roku otkrio počinilac, utvrdile sve okolnosti ovog slučaja i rasvetlili motivi takvog postupanja. Ministarstvo unutrašnjih poslova i Više tužilaštvo u Kruševcu nisu odgovorili na upit RSE o tome šta preduzimaju povodom plakata. Na plakatu se poručuje građanima da se sete Gazimestana i da ne kupuju kod Albanaca, pri čemu se Albanci nazivaju pogrdnim imenom "Šiptari". Policija Kosova je 28. juna tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu privela 37 osoba, a pred sudom je procesuirano njih 36, uglavnom iz Srbije i zemalja regiona. Zaštitnik građana Zoran Pašalić zatražio je da nadležni organi hitno utvrde sve okolnosti lepljenja plakata mržnje u Kruševcu usmerenih protiv pripadnika albanske nacionalne manjine i da identifikuju i procesuiraju odgovorne u skladu sa zakonom. Prethodno je opozicioni Pokret slobodnih građana (PSG) ocenio ta takva poruka nije politički stav niti protest, već otvoreno targetiranje ljudi isključivo zbog njihove nacionalne pripadnosti i pokušaj da se mržnja sa društvenih mreža preseli na ulice.

Većina evropskih zvaničnika izostala je sa sahrane iranskog vrhovnog lidera Alija Hamneija, dok je Srbija u Teheran poslala ministra Borisa Bratinu kao izaslanika vlade. Uz Rusiju, Belorusiju, Jermeniju, Gruziju, Tursku, Kinu, Pakistan, Saudijsku Arabiju i druge, Srbija je imala predstavnika na sahrani iranskog lidera, koji je poginuo prvog dana američko-izraelskog rata protiv Irana 28. februara. Na zvaničnom Instagram nalogu ministra informisanja i telekomunikacija Borisa Bratine objavljeno je da je u Teheran otišao kao izaslanik Vlade Srbije. A Ministarstvo spoljnih poslova Irana navelo je da je specijalni izaslanik predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Sam Bratina poručuje da je "imao zadatak da ode" i da u Iranu nije bio ni da hvali, niti da kudi njihovu vlast. Potez, za koji vlasti nisu javno objasnile ko ga je odobrio niti zbog čega je donet, dolazi u trenutku kada Beograd pokušava da produbi odnose sa Sjedinjenim Državama. Ali i dalje odbija da uskladi svoju politiku prema Iranu sa Evropskom unijom. "Poruka je da oni (vlasti Srbije) i dalje rade na sve strane", ocena je Vladimira Međaka, potpredsednika nevladinog Evropskog pokreta u Srbiji. Do objavljivanja ovog teksta na upit RSE nije odgovoreno iz Brisela kako komentarišu ovu odluku Beograda. Ni Vlada Srbije ni Predsedništvo nisu odgovorili na upit RSE na osnovu čega je doneta odluka za slanje predstavnika na sahranu iranskog lidera. Zvanični Beograd održavao je prijateljske odnose sa režimom u Iranu prethodnih godina. To se događalo uprkos tome što je ta zemlja bila pod međunarodnim sankcijama zbog nuklearnih aktivnosti, kršenja ljudskih prava i represije prema demonstrantima. Vašington je dao Teheranu "nedelju dana" za sahranu pre nastavka indirektnih pregovora s Iranom o sprovođenju okvirnog mirovnog sporazuma. Šta je rekao ministar Bratina?Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina je za beogradski Insajder rekao da dan pre odlaska nije ni znao da će ići, a da je onda dobio "obaveštenje, naređenje sa vrha vlasti". Prisustvo Srbije na sahrani ne vidi kao podršku Iranu u sukobu, s obzirom na odnose Srbije sa SAD i Izraelom, navodeći da je Srbija neutralna država. "Na mnoga mesta bismo otišli da neki lider bude ubijen, sahranjen i tako dalje. Tako da, ja tako gledam i na ovo", rekao je Bratina. Prema njegovim rečima Iran je prijateljska zemlja i zbog nepriznavanja Kosova kao države, čijoj se nezavisnosti Srbija protivi. Na ministrovom zvaničnom Instagram nalogu objavljeno je da se Bratina upisao u knjigu žalosti i u ime Vlade i naroda Srbije izjavio saučešće narodu Irana. Tokom boravka u Iranu, Bratina se sastao sa ministrom informacionih i komunikacionih tehnologija Irana Sejedom Satarom Hašemijem i ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem. Iransko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je Bratina naveo da Vlada i narod Srbije gaje najdublje poštovanje prema "poginulom vođi i hrabrom narodu Irana". Zahvalnost Iranu ili usluga Moskvi?Srbija održava prijateljske odnose sa više država uključenih u sukob na Bliskom istoku. To primećuje i Vladimir Međak iz Evropskog pokreta. "Znam da u isto vreme mnogo radimo sa Izraelom, a onda odemo u Iran, da li je to usluga Moskvi, da li je došao poziv iz Moskve da je neko morao da ode tamo, jer Iran jeste moskovski saveznik", naveo je Međak. Srbija je jedini kandidat za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana koja se nije usaglasila sa evropskim sankcijama Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Par dana nakon objavljivanja vesti da je ministar Vlade Srbije u Teheranu na sahrani ajatolaha, predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa premijerom Izraela Benjaminom Netanjahuom. Vučić je 6. juna saopštio da su razgovarali o Bliskom istoku, regionalnim i globalnim bezbednosnim izazovima, kao i o daljem razvoju bilateralnih odnosa Srbije i Izraela. Stejt department do objavljivanja teksta nije odgovorio na upit RSE o prisustvu ministra Vlade Srbije u Teheranu. Međak smatra da se može dogoditi da to u Vašingtonu ne bude shvaćeno pozitivno. "U svetlu najava da hoćemo da pokrenemo strateški dijalog sa SAD i u svetlu najava da hoćemo da se približimo, verujem da ovo nije mudar potez", naveo je. On ocenjuje da ministar Bratina nije iz prvog ešalona ministara Vlade Srbije, koji se inače šalju u Brisel, "kada treba da se pokaže proevropsko lice Srbije." "Ako zaista hoćeš strateški dijalog sa SAD i da se približiš američkoj administraciji što očigledno Vučić hoće, slanje čoveka u Iran nije dobra stvar, i mislim da i on to zna, i zato je poslao ministra Bratinu koji je u drugom ešalonu". Bratina je javnosti poznat po antievropskoj retorici i zagovaranju zabrane Parade ponosa. Na mitingu povodom desetogodišnjice NATO bombardovanja SR Jugoslavije, u Beogradu je zapalio zastavu Evropske unije. Bio je član ultradesničarskih organizacija, poput "Srpskog narodnog pokreta 1389", čiju je zabranu tražilo tužilaštvo zbog izazivanja nacionalne, verske i seksualne mržnje. Krajem 2025. izjavio je da je Radio Slobodna Evropa RSE "opasan zbog svog antisrpskog programa". *Saradnja na tekstu: Jelena Janković

Viši sud u Beogradu ukinuo je pritvor bivšem čelniku beogradske policije Veselinu Miliću, u ponedeljak 6. jula. Milić je uhapšen 15. maja i sumnjiči se za neprijavljivanje ubistva u restoranu na Senjaku u Beogradu. Pušten je da se brani da se slobode. Kako su iz Suda naveli za Radio Slobodna Evropa, pritvor mu je ukinut pošto je usvojena žalba Milićevog branioca. "Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu preinačilo je rešenje sudije za prethodni postupak ovog suda od 12. juna 2026. kojim mu je produžen pritvor i određeno joj je da se on ima odmah pustiti na slobodu", rekli su iz Suda. Dodaju da više nema zakonskih razloga za njegov pritvor. "On je bio u pritvoru zbog postojanja opasnosti da će uništiti, sakriti, izmeniti dokaze ili tragove krivičnog dela. Međutim, nalazeći da takva opasnost više ne postoji, samim tim otpali su i zakonski razlozi za pritvor zbog čega je doneta ovakva odluka". Ukazuju da na ovu odluku ne postoji pravo žalbe. U noći 12. maja u restoranu "27" na Senjaku ubijen je Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezi sa organizovanim kriminalom. Njegovo telo je pronađeno 21. maja blizu Inđije, oko 60 kilometara od Beograda. Tužilaštvo je nakon hapšenja Milića navelo da se on sumnjiči da je u noći zločina bio u restoranu u koji je pozvao ubijenog Nešovića. Istog dana je Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da on više nije na toj funkciji. Iako mu se u početku na teret stavljalo i pomaganje počiniocu ubistva nakon izvršenja krivičnog dela, Više javno tužilaštvo u Beogradu je 9. juna saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave koja se na to odnosi na zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza. Doskorašnji šef beogradske policije je pred Tužilaštvom tvrdio da protiv njega nije izveden nijedan dokaz koji ga dovodi u vezu sa ubistvom.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić zatražio je da nadležni organi hitno utvrde sve okolnosti lepljenja plakata mržnje u Kruševcu usmerenih protiv pripadnika albanske nacionalne manjine i da identifikuju i procesuiraju odgovorne u skladu sa zakonom. Pašalić je u saopštenju od nadležnih zatražio da preduzmu sve neophodne mere radi sprečavanja ponavljanja sličnih incidenata, ističući da su državni organi dužni da dosledno štite prava svih nacionalnih manjina i da odlučno reaguju na svaki oblik diskriminacije, govora mržnje i podsticanja nacionalne ili etničke netrpeljivosti. U Kruševcu su se nedavno, ispred pekare čiji su vlasnici Albanci, pojavile poruke mržnje uz poziv građanima da se "sete Gazimestana" i da ne kupuju kod Albanaca. Zaštitnik građana je upozorio da postupci poput lepljenja tih plakata predstavljaju nedopustiv izraz netrpeljivosti i diskriminacije, koji ugrožava sigurnost građana i narušava međunacionalno poverenje. "Širenje mržnje i netrpeljivosti prema bilo kojoj nacionalnoj zajednici nema mesta u demokratskom društvu zasnovanom na poštovanju ljudskih prava, ravnopravnosti i vladavini prava. Svaki građanin Srbije ima pravo da živi bez straha od diskriminacije, zastrašivanja i govora mržnje, bez obzira na svoju nacionalnu pripadnost", naveo je Pašalić. On je pozvao sve građane, predstavnike institucija, medije i nosioce javnih funkcija da svojim delovanjem doprinesu izgradnji društva u kojem se različitosti poštuju, a nesuglasice rešavaju dijalogom i uvažavanjem, a ne govorom mržnje i pozivima na diskriminaciju. Ranije je opozicioni Pokret slobodnih građana (PSG) zatražio od policije i tužilaštva da bez odlaganja utvrde ko stoji iza izrade i lepljenja plakata u gradu u centralnoj Srbiji, kojima se građani pozivaju da ne kupuju kod Albanaca. U saopštenju PSG-a je ocenjeno da je posebno opasno što je plakat zalepljen ispred pekare čiji je vlasnik Albanac, navodeći da se time "konkretni ljudi izlažu pritisku, progonu i mogućem nasilju." "Ovakva poruka nije politički stav niti protest, već otvoreno targetiranje ljudi isključivo zbog njihove nacionalne pripadnosti i pokušaj da se mržnja sa društvenih mreža preseli na ulice", ocenjeno je ranije iz PSG. U saopštenju je navedeno da za bilo koje krivično delo odgovara pojedinac, a ne čitav narod i da politika "recipročnih mera" prema Albancima koji žive i rade u Srbiji mora biti javno odbačena i zaustavljena. Policija Kosova je 28. juna tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu privela 37 osoba, a pred sudom je procesuirano njih 36, uglavnom iz Srbije i zemalja regiona. Mera deportacije i zabrana ulaska na Kosovo na tri godine, uz novčane kazne izrečena im je zbog uzvikivanja "Kosovo je Srbija" uz podignuta tri prsta, što se, kako je navedeno u odluci Osnovnog suda u Prištini, smatra nacionalističkim porukama. U međuvremenu su se u javnosti pojavile tvrdnje da su privedeni tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu bili navodno "psihički i fizički" maltretirani od strane policajaca. Radio Slobodna Evropa nije uspeo nezavisno da potvrdi ove tvrdnje, a iz Inspektorata policije Kosova su rekli da će ih proveriti po službenoj dužnosti, iako nisu dobili nijednu prijavu o dešavanjima na Gazimestanu.

Izvršni direktor BIRN-a (Balkanska istraživačka mreža) za Crnu Goru Vuk Maraš izjavio je u ponedeljak da mu je zabranjen ulazak u Srbiju, navodeći da veruje da je reč o nastavku "recipročnih mera" Beograda prema crnogorskim novinarima. Vlasti u Beogradu su prošle nedelje već, kako je izvešteno, izrekle zabranu ulaska u zemlju crnogorskom novinaru Petru Komneniću, nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio recipročne mere zbog odluke vlasti u Crnoj Gori da zabrane ulazak uredniku tabloida Informer Draganu Vučićeviću. Maraš je na Fejbuku (Facebook) naveo da je od policije na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu dobio zabranu ulaska u Srbiju i objavio odluku koja mu je uručena. Prema dokumentu koju je priložio u objavi, reč je o "zaštitnoj meri udaljenja, meri bezbednosti proterivanja stranca, odnosno zabrani ulaska u Republiku Srbiju". "Vjerujem da je ovo nastavak 'recipročnh mjera' Beograda prema ljudima iz medijske zajednice u Crnoj Gori, te da sam ovu zabranu "zaradio" zbog kritika na račun slobode medija u Srbiji koje sam javno iznosio u medijima u Crnoj Gori. I iza kojih naravno stojim stoprocentno", naveo je Maraš. On je najavio da će rešenje o zabrani ulaska procesuirati pred nadležnim sudom, pošto, prema njegovim rečima, "ne postoji paralelni univerzum u kojem ja mogu biti bilo kakva opasnost za državu Srbiju, ili bilo kojeg njenog stanovnika ili stanovnice". Maraš je rekao da je preko Beograda krenuo za Rim, ali da je s obzirom na dugu pauzu između letova, nameravao da ode centra glavnog grada Srbije. Dodao je da u čekaonici čeka da bude deportovan u Crnu Goru. Vučić je u junu rekao da je od bezbednosnih službi stigla informacija da je glavnom uredniku Informera zabranjen ulazak u Crnu Goru i da je to "velika greška" zbog koje će Srbija možda morati da uvede recipročne mere. Posle toga je prošle nedelje novinar i autor emisije na Televiziji Vijesti Petar Komnenić naveo je da mu je po izlasku iz Srbije na granici rečeno da mu je ubuduće zabranjen ulazak u tu zemlju. Emitovanja programa televizije Informer iz Srbije po odluci Regulatornog tela za medije u Crnoj Gori krajem maja ograničeno je na šest meseci uz obrazloženje da je sadržaj na tom mediju vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore.

Evropska komisija predstaviće članicama Evropske unije pisanu preporuku da je Srbija spremna za otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima i preporučiće da se ovaj klaster otvori tokom jula, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pouzdanih izvora u Briselu. Preporuka će se naći na dnevnom redu sastanka ambasadora članica EU, zakazanog za 8. jul. Srbija je već uvrštena na zvaničnu agendu tog sastanka. Prema izvorima upoznatim sa sadržajem pisma, Evropska komisija će pozitivno oceniti izmene spornih pravosudnih zakona usvojenih krajem juna. Izvori RSE navode da će Komisija u pismu koje će biti predstavljeno ambasadorima članica pomenuti i imenovanje članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i njegovu punu funkcionalnost, izborni okvir usklađen sa preporukama ODIHR-a, kao i napredak u usklađivanju sa sankcijama i viznom politikom Evropske unije. Prema poslednjim zvaničnim podacima, stepen usklađenosti Srbije sa restriktivnim merama EU iznosi 60 odsto. Međutim, Srbija se i dalje nije uskladila sa sankcijama koje se odnose na Rusiju, Belorusiju i Kinu. Kada je reč o viznoj politici, prema podacima Evropske komisije, Srbija je uvela vize za državljane četiri treće zemlje, dok je potrebno da to učini za još 12 zemalja kako bi se u potpunosti uskladila sa viznom politikom EU. Pokušaj da obezbedi saglasnost svih članica EUEvropska komisija nastoji da ovim dokumentom ubedi članice Evropske unije da odobre otvaranje klastera 3 za Srbiju već naredne nedelje. Preporuka da je Srbija tehnički spremna za otvaranje ovog klastera postoji još od 2021. godine, ali članice EU dosad nisu dale zeleno svetlo za nastavak pregovora između Beograda i Brisela. Prvobitni razlog bilo je neusaglašavanje Srbije sa sankcijama protiv Rusije, a kasnije i pogoršanje stanja u oblasti vladavine prava. Srbija od decembra 2021. godine nije otvorila nijedan klaster u pristupnim pregovorima i u međuvremenu je izgubila status lidera u procesu evropskih integracija. Za otvaranje ili zatvaranje klastera, odnosno pregovaračkih poglavlja, neophodna je jednoglasna saglasnost svih država Evropske unije. RSE je prošle nedelje objavio da među državama članicama i dalje ne postoji konsenzus o otvaranju Klastera 3. Određeni broj zemalja ostaje rezervisan zbog dva ključna pitanja – neusaglašavanja Srbije sa sankcijama protiv Rusije i stanja u oblasti vladavine prava. Ključna nedelja za odlukuOva nedelja smatra se ključnom za eventualno otvaranje Klastera 3, budući da će naredne sedmice biti održane međuvladine konferencije sa ostalim zemljama. Ove konferencije su forum na kojem se otvaraju ili zatvaraju pregovaračka poglavlja. Crna Gora bi 14. jula trebalo da privremeno zatvori dva pregovaračka poglavlja, dok se očekuje da istog dana Ukrajina i Moldavija otvore po jedan pregovarački klaster. U institucijama EU deo zvaničnika smatra da je ovo pogodan trenutak da i Srbija dobije ohrabrujući signal iz Brisela odobravanjem otvaranja Klastera 3, za koji Evropska komisija već godinama ocenjuje da je zemlja tehnički spremna.

Prazno sedište firme, a poslovi nerealizovani. Građevinske firme "Rad 028", u vlasništvu Radula Stevića, nema na adresi na Kosovu, na kojoj je registrovana u srpskom sistemu, utvrdio je Radio Slobodna Evropa (RSE). Ipak, to ne sprečava institucije Srbije da joj dodeljuju milionske ugovore za građevinske radove. Stević i njegova firma su u poslednjih pet godina pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država (SAD), zbog veza sa Milanom Radoičićem i Zvonkom Veselinovićem i optužbi za organizovani kriminal i korupciju. Na Kosovu je i na optužnici, jer je, kako tvrde vlasti u Prištini, umešan u oružani napad u Banjskoj. Srpske institucije su sa Stevićevom firmom samo od početka 2026. sklopile deset ugovora, vrednih preko milion evra, iako firma do sada nije uspela da završi više od dvadeset ranije poverenih poslova u srpskim sredinama na Kosovu. To pokazuje tenderska dokumentacija, u bazi javnih nabavki Srbije, koju je analizirao RSE. A dok na terenu mašina i radnika nema, RSE nije uspeo da utvrdi da li je na svim lokacijama na Kosovu, gde se radovi zvanično vode kao "izvršeni", njih zaista i bilo. Prema kosovskoj optužnici za Banjsku, Stević je putem svojih firmi pomagao vođi oružane grupe, Milanu Radoičiću, da opere novac. Zvanični Beograd, koji ne priznaje Kosovo kao državu, odbacuje te optužbe. A dok se dva sistema međusobno ne priznaju, Stevićeva firma sa Srbijom nastavlja da posluje, iako je njen vlasnik, po zahtevu Prištine, na međunarodnoj poternici. Nije poznato gde se Radule Stević nalazi, a policija i beogradsko tužilaštvo ne odgovaraju za RSE da li je u Srbiji i da li je pod istragom. Na pitanja nije odgovorila ni Stevićeva firma, niti institucije Srbije koje sa njom sklapaju ugovore. Renoviranje škola, bolnica, crkava i manastira u srpskim sredinama na Kosovu, kao i izgradnja kuća za socijalno ugrožene građane, samo su neki od poslova koji im se dodeljuju. Zgrada firme 'odavno prazna'Kao sedište Stevićeve firme je, u poslovnom registru Srbije, upisana zgrada u centru Zvečana, na severu Kosova. Ali, višespratnica na toj lokaciji je prazna, vrata su zaključana i nema nikakvog obeležja da tu posluje "Rad 028". "Odavno nema nikoga, prazno je", rekla je za RSE jedna meštanka Zvečana, koja je insistirala da joj se ne otkriva identitet. Građani Zvečana sa kojima je razgovarao RSE kažu da se firma preselila u Rašku, grad u Srbiji nadomak granice sa Kosovom. RSE to nije mogao nezavisno da potvrdi. A da li "Rad 028" zaista gradi na Kosovu? Ekipa RSE je obišla šest lokacija, gde je ugovorima, sklopljenim sa srpskim institucijama u proteklih godinu i po dana, predviđeno da ta firma izvodi građevinske radove. Ni na jednoj lokaciji, u tom trenutku nije bilo radova, niti je postojala građevinska tabla sa podacima o investitoru i izvođaču radova. Da li je radova bilo u proteklim mesecima i ko ih je izvodio, Radiju Slobodna Evropa nije poznato, dok firma na ta pitanja ne odgovara. Sa kim radi 'Rad 028'?Stevićeva firma je najveći broj ugovora sklapala sa Privremenim opštinskim organima, osnovanim po zakonima Srbije. Oni su na Kosovu, u srpskim sredinama, funkcionisali do 2024. godine. Nakon toga su ih, zajedno sa drugim institucijama Srbije, kosovske vlasti zatvorile uz obrazloženje da su ilegalne. Međutim, nastavili su svoj rad sa alternativnih lokacija u pograničnim gradovima u Srbiji. Privremeni organi opština za RSE ne odgovaraju po kojim kriterijumima dodeljuju poslove Stevićevoj firmi i kako se ti projekti realizuju – budući da je "Rad 028" na kosovskoj optužnici i pod međunarodnim sankcijama. Na pitanja nisu odgovorili ni Vlada Srbije i njena kancelarija za Kosovo. Vlasti u Prištini su u prethodne tri godine obustavile građevinske projekte koje finansira Beograd, uz obrazloženje da nemaju dozvole kosovskih institucija. Od deset ugovora, sklopljenih sa firmom "Rad 028" od početka 2026, samo dva se u bazi javnih nabavki vode kao realizovana – što bi značilo da je posao obavljen. Jedan od njih je nabavka novogodišnjih paketića za đake osnovnih škola na Kosovu. A tokom 2025. godine, sa ovom firmom je sklopljeno više od 30 ugovora, vrednih više od 6,4 miliona evra – od izgradnje kuća za socijalno ugrožene u nekoliko opština na Kosovu, do renoviranja škola, vrtića, bolnica. Obrazovne i zdravstvene institucije u mestima sa srpskom većinom i dalje funkcionišu pod okriljem zvaničnog Beograda. Od poslova, ugovorenih u 2025. godini, zvanični podaci pokazuju da je njih 20 i dalje nerealizovano. A među 11 ugovora, koji se vode kao "izvršeni", su izgradnja kuća za građane, renoviranje javnih objekata. RSE nije mogao da utvrdi da li su svi ovi radovi zaista gotovi na terenu – odnosno, da li su sve kuće izgrađene, a objekti renovirani. Finansijski izveštaji firme "Rad 028", dostupni u poslovnom registru Srbije, pokazuju da je ona u 2025. imala svega devet zaposlenih i prihode koji su premašili 8,7 miliona evra. Izveštaji ne otkrivaju mnogo drugih detalja - na primer, da li je i koga firma angažovala kao saradnike, kako bi im pomogli da ispune ugovorne obaveze sa državnim institucijama. Tenderska dokumentacija koju je analizirao RSE, pokazuje da je "Rad 028" tokom godina sarađivao sa nekoliko firmi koje se pominju u kosovskoj optužnici za Banjsku – kao deo šeme "pranja novca". Lokacija 1: Bolnica u Lapljem SeluU Lapljem Selu, firmi Radula Stevića poverena je rekonstrukcija krova i krečenje levog krila kliničko-bolničkog centra. Posao, vredan oko 200 hiljada evra, dodelio im je Privremeni organ Prištine. Kliničko bolnički centar, koji radi u sistemu Srbije, izmešten je iz Prištine u Gračanicu i Laplje Selo nakon rata na Kosovu 1999. I danas funkcioniše uglavnom u limenim kontejnerima, dok su neki delovi godinama dograđivani. RSE na terenu nije uspeo da utvrdi da li je od novembra rekonstruisan krov i da li je krečeno levo krilo, a potvrdu radova, do objave teksta, nismo dobili ni iz Kliničko-bolničkog centra. Vlada Srbije je još 2018. godine najavila da će izdvojiti novac za izgradnju nove bolnice u Gračanici, ali ti radovi do danas nisu počeli. Lokacija 2: Studentski centar u Severnoj MitroviciKompanija "Rad 028" je u julu 2025. osvojila tri tendera u jednom danu, vredna oko 250 hiljada evra. Sva tri ugovora dodelio im je Studentski centar "Priština" u Severnoj Mitrovici, za radove na njihovim objektima - od krečenja, gletovanja i izrade fasade, do zamene krova, oluka i prozora. Na portalu javnih nabavki, kojeg je analizirao RSE, tvrdi se da se da su ovi ugovori "izvršeni" u oktobru i novembru 2025 - odnosno, da su radovi gotovi. RSE, međutim, na terenu nije mogao da utvrdi šta je urađeno. Na ta pitanja ne odgovara ni Studentski centar, koji funkcioniše u obrazovnom sistemu Srbije. Centar ima studentske domove, menzu, polikliniku i druge sadržaje namenjene studentima. Njegovi korisnici su studenti Univerziteta u Prištini, izmeštenog u Severnu Mitrovicu nakon 1999. A preko puta Studentskog centra u tom gradu, nalazi se i nedovršena zgrada Univerziteta. Novac za nju je izdvojila Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije. Ali, jula 2023, kosovske vlasti obustavljaju radove, uz obrazloženje da ne postoje dozvole za gradnju. I ovu zgradu je gradila firma Radula Stevića. RSE je pitao Ministarstvo lokalne samouprave na Kosovu imaju li saznanja o projektima koje plaćaju i realizuju srpski organi. Odgovor do objave teksta nije stigao. Bez odgovora je ostalo i pitanje da li kontrolišu te radove i da li su, nakon optužnice protiv Stevića, stopirani svi projekti njegove firme u srpskim sredinama na Kosovu. Lokacija 3: Škola u ZvečanuDeo krova i renoviranje toaleta osnovne škole u Zvečanu koštali su oko 40 hiljada evra. U bazi javnih nabavki, ovaj se posao ne vodi kao završen. Prema ugovoru, zaključenom u decembru 2025, rok za završetak radova je godinu dana. RSE, međutim, na terenu nije zatekao nikakve radove ili tablu sa informacijama da se ovaj posao sprovodi. Lokacija 4: Crkva u ŽerovniciU Žerovnici, nadomak Zvečana, firmi "Rad 028" su u januaru 2026. povereni radovi na seoskoj crkvi. Ugovoreno je da "Rad 028" dobije 120 hiljada evra za sanaciju i dogradnju crkve, kapele i pomoćnog objekta. Posao im je dodelio Privremeni organ Zvečana, sa rokom za završetak radova od godinu dana. RSE, međutim, na terenu nije mogao da ustanovi da li je i šta do sada rađeno – odnosno, da li su radovi uopšte počeli. Objekat preko puta crkve je nedavno obnovljen ili dograđen, ali nema potvrde da su to radovi iz ugovora. Da li je i šta rađeno, ali i ko izvodi radove, RSE je pitao Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) na Kosovu. Do objave teksta, odgovor nije stigao. Eparhija raško-prizrenska SPC tako nije odgovorila ni da li su upoznati sa činjenicom da je za radove na verskim objektima u njihovoj nadležnosti zadužena firma koja je na Kosovu optužena za pranje novca. Jer crkva u Žerovnici nije jedina gde bi trebalo da se pojave mašine i radnici "Rada 028". Poverena im je i rekonstrukcija objekta u porti crkve u Banovom Dolu kod Zvečana, vredna oko 60 hiljada evra, kao i izgradnja etno sela u blizini manastira "Draganac" kod Gnjilana, na istoku Kosova. Predviđeno je da Stevićeva firma za radove u etno selu dobije više od 1,2 miliona evra. Ugovor je sklopljen u junu 2025, sa trajanjem od godinu dana, ali se i dalje ne vodi kao završen. Lokacija 5: Hladnjača u GračaniciU aprilu 2025. godine, firma Radula Stevića dobija ugovor vredan oko 280 hiljada evra – da, u roku od šest meseci, izgradi protivpožarne saobraćajnice i nadstrešnicu za mašine oko hladnjače u Badovcu, kod Gračanice. Posao im dodeljuje Privremeni organ Prištine. Još dva tendera u prvoj polovini 2025, vredna oko 300 hiljada evra, predviđala su još radova oko hladnjače, poput izgradnje trafostanice i rezervoara za stajsko đubrivo. Hladnjača i drugi objekti se nalaze na imanju u vlasništvu Eparhije raško-prizrenske. Na tom posedu, manastir Gračanica upravlja ekonomijom u čijem su sastavu farme goveda i živine, objekti za preradu mleka, mesa, voća i povrća. Farma živine pak, prema saznanjima RSE, još uvek nije funkcionalna. Na terenu se vidi i da put iznad glavnog dela ekonomije, koji vodi ka hladnjači i farmi živine, ne postoji. A tri ugovora, kojima bi trebalo da budu izgrađeni put i nadstrešnica, ne vode se kao završeni, iako je rok istekao. Lokacija 6: Putevi u BadovcuZa obnovu makadamskog puta u Badovcu, "Rad 028" je novembra prošle godine dobio oko 187 hiljada evra. Ugovor je potpisan na tri meseca, a posao se i dalje ne vodi kao sproveden. Dragan iz Badovca je za RSE rekao da on "ne zna" za tu investiciju, a da su nedavno asfaltirane dve ulice, duge svega oko 200 metara. Ne zna ko ih je asfaltirao. "Rađena je i vodovodna mreža, ali ni to nisu dovršili", kaže on. Da li su upoznati sa ugovorima firme "Rad 028" u Gračanici i okolini, RSE je pitao rukovodstvo te opštine. Do objave teksta odgovor nije stigao. Ko je Radule Stević?Stević je svoje firme registrovao i u kosovskom i u srpskom sistemu. Putem tendera je godinama dobijao unosne ugovore milionskih vrednosti – i iz Beograda i iz Prištine. Dok je Kosovo prestalo da mu dodeljuje poslove nakon američkih sankcija, tenderi iz Srbije su se nastavili. Kosovska optužnica navodi da je Stević, putem svojih firmi, pomagao Milanu Radoičiću da "prihode stečene kriminalnim aktivnostima pretvori u imovinu" i da "prikrije njihovo poreklo". Za pranje novca, koje se Steviću stavlja na teret, na Kosovu je zaprećena kazna do deset godina zatvora. Optužnicom su obuhvaćene i Stevićeve firme na Kosovu i u Srbiji. Navodi se da je o poslovanju Stevićevih firmi odlučivao Milan Radoičić, koji je pranjem novca dobio veliku moć i kontrolisao sever Kosova kroz kriminalne aktivnosti. A Radoičić, koji je po sopstvenom priznanju organizovao napad na kosovsku policiju u selu Banjska u septembru 2023, na Kosovu se tereti za terorizam i teška dela protiv ustavnog poretka. Odnosno, da je "šef terorističke grupe" koja je pokušala da sever Kosova, naseljen srpskom većinom, nasilno i pod teškim naoružanjem pripoji Srbiji. U napadu u Banjskoj je ubijen jedan kosovski policajac, a potom su u razmeni vatre ubijena i trojica napadača srpske nacionalnosti. Na Kosovu je 24. aprila stigla i prva presuda za Banjsku – dvojica optuženih su dobili doživotni zatvor, a jedan je dobio kaznu od 30 godina zatvora. Više od 40 ostalih optuženih nisu dostupni kosovskom pravosuđu. Srpske vlasti tu presudu i optužnicu ignorišu, a na međunarodne sankcije protiv Radoičića, Veselinovića i njihovih saradnika se ne obaziru. Radoičić je u Srbiji, gde ima zabranu napuštanja zemlje, a optužnica beogradskog tužilaštva za Banjsku, iako najavljivana, još nije podignuta.

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je zašto se pogoršavaju odnosi između Srbije i Rusije. Sagovornice su bile dve članice Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji - Jelica Minić i Branka Latinović. Bilo je reči o tome da li su odnosi počeli da se pogoršavaju nakon što je maja prošle godine Spoljna obaveštajna služba Ruske federacije optužila Srbiju da isporučuje oružje Ukrajini ili rusko nezadovoljstvo politikom Beograda datira od ranije, zašto je najoštrija u kritici bila Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva inostranih poslova koja nije štedela ni samog Vučića, kao i o tome zašto je Rusija i pored svih kritika učinila uslugu Vučiću, pa je Ruska služba bezbednosti na njegov poziv potvrdila da na velikom protestu 15. marta prošle godine policija nije protiv demonstranata upotrebila zvučni top. Razgovaralo se i tome da li je Milorad Dodik mnogo bliži ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, nego Aleksandar Vučić, kako predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sve više kritički govori o Rusiji, dok je veliki saveznik Moskve Aleksandar Vulin nestao sa političke scene, kako Rusija kinji Srbiju odbijanjem Gasproma da svoj većinski udeo u NIS-u proda Srbiji, kao i o tome da li je Moskva sve manje spremna da toleriše Vučićevo balansiranje između Rusije i Evropske unije koja je sada za Moskvu neprijatelj broj jedan. Omer Karabeg: Kada su odnosi između Moskve i Beograda krenuli da se znatno pogoršavaju? Da li je to počelo nakon što je krajem maja prošle godine Spoljna obaveštajna služba Ruske federacije optužila Srbiju da preko posredničkih država isporučuje oružje Ukrajini? Jelica Minić: Moglo bi se tako reći mada su malo diskretnije poruke tog sadržaja slate i ranije, ali srpska strana očigledno nije reagovala. Prošle godine Rusija je reagovala vrlo direktno i vrlo oštro. Reagovali su ne samo ljudi iz obaveštajne službe, nego i političke ličnosti i to veoma grubim i uvredljivim formulacijama. Posebno se isticala Marija Zaharova, direktorka Odeljenja za informisanje i štampu Ministarstva inostranih poslova Rusije, ali bilo je drugih koji su osuđivali Srbiju da zabija nož u leđa ruskoj braći. Branka Latinović: To je pre svega rezultat nepoverenja između dve strane, pre svega Moskve prema predsedniku Vučiću. Zahlađenje je počelo nakon agresije Rusije na Ukrajinu i nakon što je Srbija glasala za rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kojima se osuđuje agresija na Ukrajinu. Rusija je posebno oštro reagovala kada je Srbija prošle godine glasala za takvu rezoluciju, čak je i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov javno izrazio negodovanje. Pritisak je bio veliki pa je, nakon što je Vučić izjavio da je to bila greška, Srbija promenila svoj glas od "za" u "uzdržano". Zaharova i DuginOmer Karabeg: U kritici Vučića najoštrija je Marija Zaharova dok njen šef Sergej Lavrov daje mnogo umerenije izjave o odnosima dve zemlje. Kakvu težinu imaju njene kritike? Jelica Minić: Naravno da izjave ministra inostranih poslova formalno imaju veću težinu, ali Zaharova ima vrlo značajnu poziciju u Ministarstvu inostranih poslova i ona već duže vremena šalje poruke kojima izražava sumnjičavost i nepoverenje prema Srbiji, posebno prema predsedniku Vučiću. Vrhunac njenih reakcija bio je kada su u javnosti isplivale informacije o isporukama oružja Ukrajini mada se o tome znalo već duže vreme. Srbija se tada obavezala da će to zaustaviti. Predsednik Vučić je obećao da Srbija više nikome neće da isporučuje oružje. A onda je maja ove godine dao objašnjenje da Srbija iz ekonomskih razloga ne može da prekine izvoz municije, ali da to ne radi direktno, nego preko posrednika kao što su SAD, Španija i Češka. Omer Karabeg: Najoštrija kritika Vučića došla je od Aleksandra Dugina, istaknutog ideologa bliskog Kremlju. On je jula prošle godine u jeku studentskih protesta rekao je da je Vučić gotov i da svi Srbi žele da on ode. Ima li Dugin uticaja na zvaničnu politiku Rusije? Branka Latinović: Ima, to nije sporno. Dugin se smatra jednim od vrlo značajnih ideologa s kojim rusko rukovodstvo i sam Putin imaju vrlo dobre odnose. Neki smatraju da ima značajan uticaj i na Putina. Što se tiče njegovog oštrog napada na predsednika Vučića, mislim to je to podela uloga, kao što je to slučaj sa oštrim izjavama Marije Zaharove i umerenim Sergeja Lavrova. Dugin u stvari šalje poruku da je poverenje već duže vreme narušeno, da se nepoverenje posebno povećalo nakon ruske agresije na Ukrajinu 2022. i da Rusija sve manje može računati na Vučića. Ali to pre svega treba shvatiti kao opomenu jer ne treba zaboraviti da je Rusija u jednom trenutku studentski pokret nazvala obojenom revolucijom. Rekla bih da odnosi između Rusije i Srbije idu cik-cak linijom, ali Rusiji je jako stalo da održi svoje poluge uticaja na Balkanu, a to jedino može preko Srbije. Nakon što je (mađarski premijer Viktor) Orban izgubio vlast, Beograd je glavna poluga za delovanje Rusije na Balkanu. Jelica Minić: Rusi nikada ne nastupaju asinhrono, uvek je reč o podeli uloga što je uostalom karakteristično i za komunikaciju koju Srbija ima sa Rusijom. Očigledno je da je Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije, sada dobila ulogu da deluje oštro prema Rusiji. Ona je nedavno izjavila da odnose između Srbije i Rusije ne bi nazvala bratskim. Rekla je da Srbija nema veliku trgovinsku razmenu sa Rusijom, da, recimo, ima veću trgovinsku razmenu sa Bosnom i Hercegovinom, nego sa Rusijom. Relativizuju se saradnja sa Rusijom na svim mogućim nivoima, bilo da je reč o slobodnoj trgovini, kulturnim i religijskim vezama. Sve je to dosada bilo u paketu, a sada se izvlači jedna po jedna stvar i ta građevina se kruni. Omer Karabeg: Da li to znači da je sada u nemilosti Aleksandar Vulin koji ima otvorena vrata u Moskvi i koji se tamo sastajao sa moćnim ljudima kao što su bivši i sadašnji sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaj Petrašev i Sergej Šojgu? Branka Latinović: On je nestao sa političke scene. Nema onih njegovih učestalih antizapadnih izjava. Možda su to neki privatni razlozi, a možda se povukao jer ga Rusi planiraju za neku drugu ulogu kada procene da za to dođe vreme. A možda je neko sa Zapada sugerisao Vučiću da nije dobro da ima Vulina sa takvom antizapadnom i antievropskom retorikom ako Srbija želi da napreduje prema Evropskoj uniji. UslugaOmer Karabeg: I pored svih kritika Moskva je prošlog proleća nakon velikog protesta 15. marta učinila Vučiću veliku uslugu. Ruska služba bezbednosti je potvrdila da na tom skupu policija nije upotrebila zvučni top protiv učesnika protesta. Vučić se na to saopštenje poziva i danas kada je vlast aktivirala aferu zvučni top s ciljem da za nju optuži studente. Zašto je Moskva tada izašla u susret Vučiću? Jelica Minić: Imala je svoju računicu. Rusija na mnogo načina drži srpsku vlast u šaci, posebno predsednika Vučića. Saopštenje Ruske službe bezbednosti bilo je vrlo kratko. Rečeno je da oni potvrđuju da protiv demonstranata nije upotrebljen LRAD, Long Range Acoustic Device. Ali to ne znači da nije korišćen neki drugi uređaj. Oni, dakle, nisu rekli da uopšte nije korišćen zvučni top, nego samo da nije korišćen LRAD što policija priznaje da poseduje, ali mi ne znamo šta ona još ima. Tako da je ta njihova potvrda i usluga prilično problematična. S druge strane, Vučić je pustio Spoljnu obaveštajnu službu Rusije da se instalira u Srbiji. Pored toga, u Srbiji je trenutno masa Rusa koji su pobegli od rata. Mi ne znamo koliko tu ima raznih obaveštajaca. Mi uopšte nemamo predstavu o razmerama kontrole i uticaja Rusije u Srbiji preko raznih mehanizama od kojih su neki naizgled potpuno benigni. Dodik, Vučić, PutinOmer Karabeg: Da li Milorad Dodik ima mnogo bolje veze sa ruskim predsednikom Putinom, nego Aleksandar Vučić? Putin mnogo češće prima Dodika, nego Vučića. Da li Moskva u Dodiku vidi lojalnog saveznika za razliku od Vučića? Branka Latinović: Moskva ima pragmatski odnos sa Banjalukom, odnosno sa Miloradom Dodikom. Dodik igra na dve stolice. On je učinio maksimum da se oslobodi američkih sankcija, a istovremeno održava dobre odnose sa Moskvom. Dodik treba Moskvi jer ona ostvaruje uticaj u Bosni i Hercegovini preko Dejtonskog sporazuma koji je potpisala kao svedok. Ona je to vešto iskoristila da ojača svoj uticaj preko Drine. Dodik je naizgled više blizak Putinu, ali Vučić za Putina ima mnogo veći značaj. Jelica Minić: Dodik je svaki čas u Rusiji. On tako utvrđuje svoju poziciju u Bosni i Hercegovini, a preko veze sa Moskvom stabilizuje svoje odnose sa Vučićem. On je istovremeno i Vučićev glasnogovornik, prenosi njegove poruke Moskvi. Rekla bih da Dodik ima ulogu neke vrste poštara koji pritom ima i svojih političkih i ličnih interesa. Ali to u jednom trenutku može da mu se obije o glavu. Sve zavisi od toga u kom pravcu će se razvijati odnosi Srbije sa Rusijom, odnosno koliko će se Beograd okrenuti prema Zapadu. Srbija je čvrsto verovala da će Rusija biti veliki pobednik u ratu u Ukrajini, da je to neupitno i da će onda i ona moći da realizuje neke svoje interese. Međutim, kako rat ide dalje to je sve manje izgledno i otuda skretanje srpske politike. Omer Karabeg: Ne bi godilo Vučićevoj sujeti da je Dodik bliži Putinu, nego on. Jelica Minić: Ne mislim da je Vučić uveren da je Dodik bliži Putinu nego on. Tu ima i dilova, i dogovora, i svega ostalog. Omer Karabeg: Kako se pogoršanje odnosa sa Rusijom odražava na Vučićevo biračko telo koje je uglavnom prorusko? Kako ti ljudi reaguje na izjave Ane Brnabić o Rusiji? Ruska igra oko NIS-aBranka Latinović: Mislim da je broj ljudi u Srbiji koji su proruski orijentisani iznenađujuće veliki i to nije od juče. Neverovatno je da sve ovo što se dešava sa NIS-om ne utiče da se ti ljudi osveste i da prestanu da gledaju Rusiju kao idola. Javnost nikako da se probudi. Kad je reč o odnosu Putina prema Beogradu, pade mi na pamet jedan detalj. Ruski predsednik je četiri puta posetio Srbiju, a nikad nije noćio u Beogradu. On se je uvek u kasnim satima vraćao Moskvu, a čini mi se da je nakon one posete, kada je prisustvovao vojnoj paradi u Beogradu, odleteo u Sloveniju i tamo prenoćio. Mislim da se takvim protokolom šalje nekakav signal. Veliki problem predstavljaju proruski mediji koji su snažno prisutni u Srbiji. Rusija izdvaja značajne sume za njihovo finansiranje - i ne samo za medije, nego i za ukupnu propagandu. Vlast bi morala da to jednom preseče i povuče odlučan potez. Mislim da je propuštena prilika da se to učini kada je Gasprom odbio da svoj većinski paket akcija u NIS-u proda Srbiji kako je predviđeno sporazumom. To se prilično stidljivo prećutalo. Jelica Minić: Kad je reč o NIS-u, mislim da Rusija kinji Srbiju i drži je u neizvesnosti oko pitanja koje je bitno za bezbednost zemlje. Jer posle vojne najvažnija je energetska bezbednost, a mi smo potpuno zavisni od ruske nafte. Vidim da sada u javnosti počinju neke reakcije. Međutim, teško je promeniti prorusko raspoloženje kada vlast godinama vrši propagandu protiv Evropske unije i stvara mit o Rusiji. Ispada da je Evropska unija godinama davala novac Srbiji da vrši propagandu protiv Evropske unije, a u korist Rusije. Ako je suditi po obraćanju predsednika Vučića Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Donaldu Trumpu koje je bilo toliko servilno da je izazivalo nelagodu, onda je očigledno da u ključnim političkim krugovima u Srbiji dolazi do pomeranja. Ali da bi došlo to promene i u svesti ljudi bila bi potrebna ozbiljna kampanja kao što je to bio slučaj sa uvođenjem bezviznog režima kad je 75 posto građana Srbije bilo za Evropsku uniju. Ako je to bilo moguće tada, moguće je i sada. Ni NATO, ni EUOmer Karabeg: U zaključku, da li pogoršanje odnosa znači da je Moskva sve manje spremna da toleriše Vučićevo balansiranje između Istoka i Zapada, posebno između Rusije i Evropske unije koja je sada za Rusiju neprijatelj broj jedan? Branka Latinović: To nije sporno. Mislim da Rusija ne gleda dobronamerno na saradnju Srbije sa Briselom i uopšte na približavanje Srbije Evropskoj uniji mada su do početka rata u Ukrajini zvaničnici Rusije izjavljivali da Srbija ne može u NATO, ali može u Evropsku uniju. Sada se to promenilo. Sada ne možemo ni u Evropsku uniju. Rusija se više ne ustručava da svojim javnim izjavama otežava put Srbije ka Evropskoj uniji. Jelica Minić: Tačno je da je Moskva sve manje spremna da toleriše Vučićevo balansiranje između Rusije i Evropske unije. Srbija nije ključna preokupacija ruske politike, ali nije im ni beznačajna jer jedino preko nje mogu da ostvaruju svoje interese regionu. Napetost u regionu, a Srbija ima loše odnose sa takoreći svim susedima, svakako je u interesu Rusije. Bilo kakvi incidenti u regionu mogli bi Rusima stvoriti prostor za delovanje i ozbiljno uticati i na bezbednost Evropske unije.

Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina, kao izaslanik Vlade Srbije, prisustvovao je ceremoniji oproštaja od vrhovnog lidera Islamske Republike Iran, ajatolaha Alija Hamneija, saopšteno je na zvaničnom ministrovom Instagram nalogu. Navedeno je da se ministar Bratina upisao u knjigu žalosti i u ime Vlade i naroda Srbije izjavio saučešće narodu Irana. Na sajtu iranskog Ministartva tehnologije, inovacija i međunarodnih poslova navodi se da je Bratina stigao u Teheran 3. jula i da ga je na aerodormu dočelao zamenik ministra Mohammad Hafez Hakami. U Iranu je 4. jula počela višednevna sahrana vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hameneija, koji je poginuo prvog dana američko-izraelskog rata protiv Irana, 28. februara. Opoziciona Stranka slobode i pravde upitala je da li je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obavestio američku administraciju da šalje ministra u Teheran. "Nakon ovoga jasno jeda nema ništa od koordiniranja i usaglašavanja spoljne politike sa EU, bez obzira što je to jedan od ključnih uslova za 'odmrzavanje' evropskih integracija" poručeno je. Zvanični Beograd održavao je prijateljske odnose sa Iranom prethodnih godina uprkos tome što je ta zemlja bila pod međuanarodnim sankcijama zbog nuklearnih aktivnosti i kršenja ljudskih prava.

Srbija nastavlja da se oprema kineskim naoružanjem. Nabavku dodatnih supersoničnih balističkih raketa, kao i kupovinu novih vazduhoplova, najavio je predsednik Srbije. Prema međunarodno dostupnim registrima naoružanja, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja poseduje rakete CM-400, a Peking je najveći vojni snabdevač Beograda. Evropska unija i Sjedinjene Države više puta su upozoravale na opasnosti produbljivanja vojne saradnje sa Kinom, imajući u vidu da je Srbija kandidatkinja za članstvo u EU. (Snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)

Devedesete se na prostoru bivše Jugoslavije se gotovo neizostavno spominju u kontekstu rata. Izložba "Devedesete, lično" zagrebala je iza druge strane medalje. Više od trideset ličnosti iz regiona – pisci, novinari, muzičari i drugi – vratili su se u devedesete prošlog veka i podelili deo svoje privatnosti i jedno upečatljivo sećanje na taj period.

Zašto je bilo teško snimiti zvuk sredstva upotrebljenog tokom demonstracija održanih u centru Beograda 15. marta 2025. godine? Lorenc (Lawrence) Abu Hamdan, ekspert za pitanje zvuka angažovan pri nevladinoj organizaciji Earshot iz Velike Britanije, objašnjava da je odgovor u načinu rasprostiranja zvuka u kratkoj jedinici vremena. "Reč je o zvuku koji je kod tog oružja izrazito usmeren. Ono koristi poništavanje faze kako bi fokusiralo snop zvuka u veoma usko područje. To znači da, ako se nalazite samo 12 stepeni van ose tog zvučnog snopa, nivo zvuka koji ćete čuti biće oko 20 decibela niži od onoga u samom centru dejstva. Ako ste 18 stepeni van ose, razlika će biti oko 35 decibela. Tada bi nivo zvuka bio oko 60 decibela, otprilike kao normalan razgovor ili kao jačina mog glasa u ovoj prostoriji, iako ste udaljeni svega 18 stepeni od ose", kaže Abu Hamdan u razgovoru za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE). Kako je Tužilaštvo aktuelizovalo 'zvučni top'?Pitanje upotrebe "zvučnog topa", kako je u javnosti označeno oružje od čijeg efekta su se demonstranti koji su odavali poštu žrtvama tragedije pri rušenju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, iznenada razbežali na dve strane Ulice Kralja Milana u centru Beograda, aktuelizovano je nakon nedavnog saopštenja Tužilaštva. Sa te adrese navode da su u pretresu Filozofskog fakulteta u Beogradu, pronađeni zapisnici sa sastanaka studenata na kojem je tema bio "zvučni top". Zbog toga se proverava da li je incident bio simulacija. Hamdan, pak, ostaje na stanovištu da je stampedo bio posledica upotrebe zvučnog oružja LARD, koje Srbija jeste uvezla iz SAD, ali kako su nakon incidenta saopštili policijski zvaničnici, nikada ga nije koristila. Podvlači da bi srpsko Tužilaštvo trebalo da uzme u obzir svedočenja koja je sa drugim ekspertima Earshot-a analizirao, i dalje pojašnjava zbog čega audio u ovom slučaju nije bilo lako zabeležiti: "Zbog te izrazite usmerenosti verujemo da većina video-snimaka, koji su nastali sa spoljne strane mase, zapravo nije zabeležila zvuk u trenutku kada je pogodio ljude. Zamislite da se dejstvo dogodi u veoma kratkom trenutku. Čim se to desi, odmah nastaje snažna buka mase koja reaguje, ljudi se naglo razmiču u stranu, a kamere se takođe brzo pomeraju. Ako su u tom trenutku bile samo 12 ili 18 stepeni van ose, vrlo brzo će završiti 30 ili 40 stepeni van nje, uz ogromnu buku gomile. Štaviše, s obzirom na način na koji ovo oružje funkcioniše, smatramo da je verovatnije da je reč o sistemu LRAD. Zapravo, činjenica da se zvuk ne nalazi na snimcima u skladu je sa poznatim načinom rada LRAD-a. Drugim rečima, ako pogledate kako se to oružje ponaša i kako se zvuk prostire, odsustvo zvuka na uređajima za snimanje može predstavljati pokazatelj, a ne argument protiv, upotrebe visoko usmerenog akustičnog oružja." Šta su govorili svedoci?RSE: Earshot je analizirao oko 3.000 sakupljenih izjava očevidaca incidenta. Šta se moglo zaključiti? Lorenc: Ovo je jedan od najvećih istorijski gledano najdokumentovanijih događaja ove vrste. Dakle, to bi značilo nešto poput, recimo, Krakatoe. Erupcija Krakatoe bila je toliko snažna da se čula širom sveta (eksplozija vulkana u Jugoistočnoj Aziji iz 1883. godine, prim.red.). Ovde je, naravno, reč o mnogo lokalnijem događaju, ali imamo veliki broj veoma doslednih svedočenja ljudi koji su ga čuli. Prikupili smo više od 3.000 pisanih izjava, a sa 15 osoba obavili smo detaljne intervjue. Ti ljudi bili su raspoređeni širom područja protesta i vodili smo računa da uzorak bude što raznovrsniji. Zato smatram da je krajnje malo verovatno, zaista krajnje malo verovatno, da je ovo moglo biti inscenirano. RSE: Možemo li da pronađemo zajedničku nit u svim tim svedočenjima? Lorenc: Svakako. Mislim da velika većina, više od 60%, opisuje zvuk sa izuzetnom doslednošću. Opisuju ga kao zvuk nalik mašini ili vozilu koji se približava veoma velikom brzinom. Gotovo svi ljudi koje smo intervjuisali potvrđuju pravac iz kog je zvuk dolazio, iako su se nalazili na različitim mestima. Više od 60% ispitanika nije moglo precizno da opiše zvuk. Kažu da nikada ranije nisu čuli nešto slično, pa koriste dva ili tri poznata zvuka kako bi dočarali kakav je taj zvuk bio. Sve to nam govori da je reč o veoma jedinstvenom zvučnom događaju, odnosno zvučnom iskustvu. Velika većina, tačnije 72%, što odgovara približno 2.335 izjava, ne opisuje samo slušno već i fizičko iskustvo. Taj fizički osećaj, kako ga opisuju, dolazio je iz njihove unutrašnjosti. Osećali su ga u grudima, glavi – nije bio nešto što prolazi pored njih ili oko njih, kao što se od zvuka inače očekuje, već nešto što na neki način remeti organizam iznutra. Upravo to nalazimo kada ljudi opisuju zvukove visoko usmerenog akustičnog oružja. Poređenja sa sličnim događajimaRSE: Na osnovu vaše dokumentacije, možemo li ovaj incident da uporedimo sa nekim sličnim dokumentovanim slučajem? Ako možemo, kakvi su to bili incidenti? Lorenc: Reč je o novoj vrsti oružja koja se, očigledno, u mnogim slučajevima i na mnogim mestima koristi prvi put. Ranije smo viđali upotrebu manjih zvučnih oružja. Imamo dokumentaciju o njihovoj upotrebi u Fergusonu, u američkoj saveznoj državi Misuri, kao i u Francuskoj. Međutim, za ove veće sisteme, poput modela 450XL koji poseduje srpska vlada, nemamo sličan dokumentovan slučaj. Upravo zato želimo da radimo na ovome. Kada se nova vrsta oružja upotrebi protiv stanovništva, važno je da se njegova upotreba dokumentuje što detaljnije, kako bismo znali šta možemo očekivati u budućnosti. Šta bi Tužilaštvo moglo da uzme u obzir?RSE: Ako biste bili pozvani u srpsko tužilaštvo da govorite o svemu što se dogodilo u martu 2025. godine, šta biste im predočili? Lorenc: Dao bih im kompletan izveštaj od 21 stranice i stojimo iza svega što je u njemu napisano. On se zasniva na 15 detaljnih intervjua koje smo sproveli, kao i na objedinjavanju i analizi 3.244 pisane izjave. Sadrži detaljnu analizu zašto se taj zvuk ne čuje na snimcima, kao i analizu načina na koji se dejstvo tog oružja širi kroz masu ljudi, što osporava komentare i zaključke iz izveštaja Ruskog FSB-a o istom incidentu (Ruska Federalna služba bezbednosti je navela da "zvučno oružje" nije korišćeno, prim.red). Posebno bih im skrenuo pažnju da ne slede liniju argumentacije kojom se svedoci pokušavaju diskreditovati tvrdnjama da ih je uznemirio neki drugi zvuk, poput vatrometa, kako se navodi u izveštaju FSB-a, ili drona ili aviona, pa da je to izazvalo masovno razdvajanje okupljenih. Ono što smo mi videli jeste da su, upravo zbog petnaestominutne tišine i činjenice da su ljudi bili izuzetno usredsređeni na tu tišinu – jer je ona predstavljala smislen čin kolektivnog izražavanja – bili veoma svesni svih zvukova oko sebe. Mogli su da prave izuzetno preciznu razliku, mnogo precizniju nego što to obično činimo u svakodnevnom životu, između sasvim tihih zvukova, poput obaveštenja na telefonu ili pucanja kokica, i jačih zvukova poput aviona, dronova, vatrometa ili komešanja unutar mase. Lako su razlikovali te zvukove od zvuka zvučnog napada. To imamo veoma dobro dokumentovano. Posebno bih ih uputio na taj deo, imajući u vidu njihovu tvrdnju da je sve bilo inscenirano. "Uvid" pogledajte na YouTube kanalu Radija Slobodna Evropa.

Opozicioni Pokret slobodnih građana (PSG) zatražio je od policije i tužilaštva da bez odlaganja utvrde ko stoji iza izrade i lepljenja plakata u Kruševcu, gradu u centralnoj Srbiji, kojima se građani pozivaju da ne kupuju kod Albanaca. U saopštenju PSG-a je ocenjeno da je posebno opasno što je plakat zalepljen ispred pekare čiji je vlasnik Albanac, navodeći da se time "konkretni ljudi izlažu pritisku, progonu i mogućem nasilju." RSE se obratio za informacije Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije i tužilaštvu u Kruševcu, koji nisu bili dostupni da odmah odgovore. Na plakatu se, prema saopštenju PSG-a, poručuje građanima da se sete Gazimestana i da ne kupuju kod Albanaca, pri čemu se Albanci nazivaju pogrdnim imenom "Šiptari". "Ovakva poruka nije politički stav niti protest, već otvoreno targetiranje ljudi isključivo zbog njihove nacionalne pripadnosti i pokušaj da se mržnja sa društvenih mreža preseli na ulice", ocenio je PSG. U saopštenju je navedeno da za bilo koje krivično delo odgovara pojedinac, a ne čitav narod i da politika "recipročnih mera" prema Albancima koji žive i rade u Srbiji mora biti javno odbačena i zaustavljena. Stranka je zahtevala od policije i tužilaštva da bez odlaganja utvrde ko stoji iza izrade i lepljenja plakata i ispitaju postojanje odgovornosti za izazivanje nacionalne mržnje i netrpeljivosti. "Pokret slobodnih građana neće ćutati na pokušaje da se naši sugrađani albanske nacionalnosti pretvore u mete zbog političkih sukoba, ratne propagande i nacionalističkog revanšizma", navedeno je. Policija Kosova je 28. juna tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu privela 37 osoba, a pred sudom je procesuirano njih 36, uglavnom iz Srbije i zemalja regiona. Mera deportacije i zabrana ulaska na Kosovo na tri godine, uz novčane kazne izrečena im je zbog uzvikivanja "Kosovo je Srbija" uz podignuta tri prsta, što se, kako je navedeno u odluci Osnovnog suda u Prištini, smatra nacionalističkim porukama. U međuvremenu su se u javnosti pojavile tvrdnje da su privedeni tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu bili navodno "psihički i fizički" maltretirani od strane policajaca. Radio Slobodna Evropa nije uspeo nezavisno da potvrdi ove tvrdnje, a iz Inspektorata policije Kosova su rekli da će ih proveriti po službenoj dužnosti, iako nisu dobili nijednu prijavu o dešavanjima na Gazimestanu.

Na zabranu ulaska u Crnu Goru vlasniku provladajućeg srpskog tabloida, takođe i novinara bliskog predsedniku Aleksandru Vučiću, vlast u Srbiji je odgovorila istom merom prema popularnom crnogorskom talk show novinaru. Iz ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Crne Gore nisu obrazložili svoje odluke, niti odgovorili na upite Radija Slobodna Evropa (RSE). Ali, da se radi o zvaničnim odlukama jasno je iz toga što su ih komentarisali vodeći ljudi dve države, Vučić u Srbiji, i premijer Milojko Spajić u Crnoj Gori. Kakvo objašnjenje je dato proteranom Komneniću?Da mu je ubuduće zabranjen ulazak u Srbiju, Petru Komneniću je, kako je rekao za Vijesti, nezvanično saopšteno u trenutku napuštanja zemlje, nakon što je nekoliko dana pre toga nesmetano u nju ušao. Komnenić je rekao da je na granici zadržan sat vremena, da je pretres obavljen na primeren način i da nema primedbe na postupanje graničnih policajaca. Komnenić vidi ovu zabranu kao recipročnu meru. To je 26. juna najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon što je potvrdio da je vlasniku i glavnom uredniku televizije Informer Draganu Vučićeviću zabranjen ulazak u Crnu Goru. Vučić je ocenio da predstavnici Crne Gore "godinama vode hajku i harangu protiv Srbije i njenog državnog rukovodstva", a na pitanje kako će izabrati kome će biti uvedene recipročne mere, Vučić je rekao će to biti uvedeno "mnogima koji su se bavili hibridnim ratovanjem protiv Srbije", a onda vikendima "obilazili svoje stanove u Beogradu na vodi". Draganu J. Vučićeviću je ulaz u Crnu Goru zabranjen 26. juna, prenele su Vijesti, pozivajući se na izvor iz crnogorske policije. Kako se stiglo dovde?Do toga dolazi u periodu pojačanih tenzija između Srbije i Crne Gore koje su eskalirale uoči samita Evropska Unija - Zapadni Balkan u Tivtu, kada je 3. jula oko 90 muškaraca iz Srbije deportovano iz Crne Gore zbog sumnje da predstavljaju "rizik po bezbednost". Radi se o muškarcima koje je Aleksandar Vučić opisao kao aktiviste koji su došli da ga podrže, dok je RSE među njima identifikovao njegove pristalice i one koji su optuženi za napade na demonstrante u Srbiji. Dragan Vučićević je tog dana na televiziji Informer crnogorske institucije nazivao "antisrpskim" i "ustaškim" te ih optužio za direktno ugrožavanje života Aleksandra Vučića. Emitovanje programa te televizije je Regulatorno telo za medije u Crnoj Gori krajem maja ograničilo na šest meseci, uz obrazloženje da je sadržaj na Informeru kontinuirano vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore. Komentarišući zabranu ulaska u Crnu Goru, urednik Informera Dragan Vučićević negirao je da je izrekao bilo kakve uvrede i podsetio da je njegova televizija zabranjena u toj zemlji. "Šta ćete mi zabranjivati ulazak u Crnu Goru, a ja tamo nisam ni hteo da idem, niti ću da idem", rekao je Vučićević, a preneo Informer. "Ono što je tragično je da se ovom odlukom ono što radim maltene poistovjećuje s bestijalnim kampanjama beogradskog tabloida", rekao je Petar Komnenić Vijestima. Milojko Spajić, premijer Crne Gore, povodom izjednačavanja ova dva slučaja ocenio je da se ne može govoriti o recipričnoj meri "niti u istu ravan stavljati novinarski pristup gospodina Komnenića i gospodina Vučićevića". Dodao je da Vučićević "svojim javnim nastupima i sadržajem koji plasira kontinuirano vrijeđa Crnu Goru, njene građane i državne funkcionere". Ko donosi odluke o zabrani ulaska u Crnu Goru i Srbiju?Ministarstva unutrašnjih poslova ove dve države nisu obrazložile odluke o zabrani ulaska. Prema Zakonu o strancima Crne Gore, ulazak u zemlju može biti zabranjen strancu iz razloga nacionalne ili unutrašnje bezbjdnosti, javnog zdravlja ili ukoliko mu je već izrečena mera proterivanja ili zabrane ulaska. O zabrani odlučuje policija, a žalba Ministarstvu unutrašnjih poslova ne odlaže njeno izvršenje. U Srbiji, ulazak u zemlju može biti zabranjen strancu koji predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik po ustavno uređenje, bezbednost države ili međunarodno zaštićena dobra. Procenu da li takav rizik postoji MUP donosi na osnovu mišljenja nadležnih bezbednosnih službi, najčešće Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Advokat Sead Spahović, koji je i ranije branio osobe kojima je bio zabranjen ulazak u Srbiju, kaže za RSE da se takvo rešenje donesi na osnovu takozvane diskrecione ocene organa bezbednosti. "Kod nas se to shvata kao samovolja. Inače diskreciona ocena mora biti u skladu sa ciljem i prirodom poverenih ovlašćenja, što kod nas nije slučaj. Inače svaka država ima pravo da vam uskrati ulazak. Vlasti se pozivaju na reciprocitet, ali za to nema realnog osnova jer nema nikakve sličnosti između slučajeva", pojašnjava on. Šta kažu u medijskim organizacijama o zabranama?Da ne bi trebalo praviti paralelu između rada Dragana Vučićevića i Petra Komnenića smatraju i iz Društva profesionalnih novinara Crne Gore. Mila Radulović, predsednica te organizacije, za RSE kaže da onemogućavanje rada novinara ne doprinosi evropskim integracijama i "reformama koje sve treba da nas uvedu u EU". "Mislim da nije ni dobro rešenje zabraniti ulazak Vučičeviču u Crnu Goru jer se time ne dobija ništa. Važno je da Agencija za audovizuelne usluge radi svoj posao i da se ne dozvoljava emitovanje i reemitovanje sadržaja koji krše standarde Saveta Evrope, šire govor mržnje, omalovažavaju i slično. Ako oni štite naš medijski i javni prostor, zabrana ulaska gradjanima Srbije u Crnu Goru je besmislena. Izuzev kriminalaca, naravno", navodi Radulović. Kada je reč o potezu Beograda koji je usledio, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Čedomir Čupić ga opisuje kao vrstu "odmazde i nemoć vlasti u Beogradu". Ocenjuje i da zabrana ulaska s crnogorske strane takože nije dobro rešenje, ali da je opravdana odluka regulatornog tela da zabrani emitovanje televizije informer zbog govora mržnje. Smatra da je reakcija Beograda s jedne strane izazvana time što vlasti u Srbiji "ne mogu da podnesu ulazak Crne Gore u EU za dve godine", a s druge strane, to što je vlastima u Srbiji neophodno, kako kaže, konstantno kreiranje neprijatelja u regionu. "Više je to bitka za neke unutrašnje pozicije gde oni u stvari hoće da pokažu da su svi okolo protiv i da su to neprijatelji, a s druge strane da su Srbi koji žive u zemljama regiona ugroženi. Oni u stvari prave ugroženost, iako oni uopšte nisu ugroženi", ocenjuje Čupić. Ko je na listi proteranih iz Srbije i Crne Gore?Kada je reč o proteranim državljanima Crne Gore, u junu 2025. godine ulazak u Srbiju zabranjen je reditelju Danilu Marunoviću, nakon što su ga u Beogradu priveli i saslušali pripadnici Bezbednosno informativne agencije (BIA). To je bio poslednji slučaj u nizu proterivanja crnogorskih državljana iz Srbije, pre odluke o uskraćivanju gostoprimstva Komneniću. Kada je reč o zabrani ulaska u Crnu Goru, ovakvih primera je poslednjih godina bilo manje, do tivatskog slučaja kada je u Srbiju vraćeno 87 njenih državljana.

Sa svojih prozora, gleda na Dunav zelenilo i ostatke nekadašnje industrijske zone. Sanja iz Novog Sada strahuje da bi, za nekoliko godina, taj pogled mogli da zamene beton i višespratnice. "Zelenilo je danas retkost u ovom gradu. Čula sam za novi projekat i iako kažu da će time urediti obalu i napraviti parkove, ja slabo u to verujem. Navikli smo da su profit i investitori ispred nas građana", kazala je za Radio Slobodna Evropa. Povod za njena strahovanja je novi urbanistički plan kojim je na obali Dunava predviđena izgradnja poslovno-stambenog kompleksa sa zgradama visine do 14 spratova. Na ovaj plan, gradskim vlastima stiglo je više od 5.000 primedbi Novosađana. "Oni žele da nama građanima oduzmu svu prirodu koju smo imali. Pristup Dunavu. Žele da to sve padne u privatne ruke", smatra Novosađanka Nataša Matijević. Nataša je predsednica Saveta Mesne zajednice Liman – dela grada gde je planiran novi projekat. "Liman je jedan od retkih delova grada koji su urađeni po meri čoveka, odnosno da tu može humano da se živi – nije prenaseljeno, ima dovoljno prostora i zelene površine, mesta za parkiranje". "Ne želimo da nam neko to uništi", kazala je. Njen sugrađanin Duško smatra da se građani malo pitaju kada se donose ovakve odluke. "Ova priroda je nešto prelepo što svaki grad treba da ima, a o tome šta će se ovde graditi odlučuju oni koji imaju više smisla za interes – da li je to ekonomski ili gradski", kaže on. Ipak, nisu svi protiv. "Bolje da bude nešto novo nego ovako napuštena fabrika i šuma gde se gnezde pacovi. Ako će to biti korisno za ljude, neka se sruši staro i napravi novo", smatra Džimi iz Novog Sada. Dok deo Novosađana ovaj projekat naziva "urbanističkim nasiljem" i "otimanjem" rečne obale, gradske vlasti odbacuju takve kritike kao neosnovane. Uveravaju da će transformacija zapuštene bivše industrijske zone doprineti savremenom razvoju grada. Najavljuju nove parkove, sportsko-rekreativne sadržaje, uređeno priobalje dostupno svim građanima. Na pitanja Radija Slobodna Evropa nisu odgovorili. Projekat brani i investitor Aleksandar grupa. U odgovoru za RSE navodi da je cilj "uređenje i aktiviranje prostora" koji danas ne ostvaruje svoj puni potencijal. "Poseban akcenat stavljen je na sadržaje koji će biti dostupni građanima, uključujući više od jednog hektara zelenih površina, kao i ulaganje od 100 miliona dinara za formiranje zelenih površina i sportskih sadržaja na toj lokaciji", navodi se u odgovoru. Teren na kojem se planira nova izgradnja prostorno se naslanja na još nerealizovani projekat koji je kolokvijalno nazvan "Novi Sad na vodi", a koji je prethodnih godina takođe izazvao protivljenje dela građana i stručne javnosti. Šta je sve u planu?Aleksandar grupa kaže da na prostoru nekadašnje industrijske zone razvija projekat "urbane regeneracije". "Prema trenutno predloženom konceptu, oko 55% lokacije predviđeno je za izgradnju stambeno-poslovnih objekata, dok je preostali deo namenjen zelenim površinama, sportskim i drugim javno dostupnim sadržajima", navode. Dodaju i da će tačan broj stambenih jedinica, kao i procena broja budućih stanovnika, biti poznati "nakon dalje razrade planske i tehničke dokumentacije". "Prema planu većina objekata imaće pet do deset spratova. Predviđena su i dva objekta visine do 12 spratova, što je u skladu sa karakterom šireg urbanog okruženja u kojem već postoje objekti visine do 16 spratova", kažu. Kompanija Neimar, članica Aleksandar grupe, od 2022. godine je većinski vlasnik prostora obuhvaćenog projektom, izuzev dela zemljišta koji je i dalje u vlasništvu grada Novog Sada. Projekat obuhvata površinu od 21,4 hektara. Taj prostor je 1920. postao prva planska industrijska zona u Novom Sadu. Objekti koji tu i dalje postoje zakupljeni su kao magacini, proizvodni i ugostiteljski prostori. U planskom dokumentu koji je izradilo novosadsko Javno preduzeće Urbanizam istaknuto je da se na tom prostoru trenutno nalaze i industrijski objekti nekadašnje fabrike betona "Neimar", koji nisu prenamenjeni zbog lošeg stanja ili nedostatka volje investitora. Tu je smešten i deo kompleksa posebne namene, te je za ovaj deo potrebna saglasnost Ministarstva odbrane. Deo slobodne površine služi kao poligon za polaganje vožnje. "Dislociranjem postojećih industrijskih objekata i kompleksa posebne namene, koji se nalaze u okviru planskog područja, stvaraju se nove mogućnosti za korišćenje i uređenje priobalja", navodi se u nacrtu plana koji je Grad sačinio. Od postojećih objekata biće zadržani Spomen-soba Rečne flotile i crkva Svetog Stefana Štiljanovića. Planirano je i da se spomenik kulture Češki magacin koji je industrijsko nasleđe iz 1921, obnovi i postane muzej mašinstva. Projekat je i dalje u fazi planiranja. Grad je napravio nacrt plana koji bi omogućio realizaciju ovog projekta. Potrebno je da plan odobri i novosadska skupština. Nepogodan teren za gradnju?Nataša Matijević, građevinska inženjerka, ukazuje da je ovaj teren nepogodan za gradnju planiranih višespratnica. "Sam taj teren, ako pogledate predloženi plan, geološki je podeljen u dve boje. I jedno i drugo označavaju teren nepogodan za gradnju, s tim što je ovaj gde je veći deo planiranih objekata, izrazito nepogodan", kaže. "Tu su do sada bile fabrike baš iz tih razloga, jer to nije ni namenjeno visokoj gradnji", dodaje. Iz Aleksandar grupe kažu da je će projekat biti "razvijan isključivo u skladu sa važećim propisima, urbanističkim procedurama, uslovima nadležnih institucija i pravilima struke". "Kada je reč o karakteristikama zemljišta, pitanja koja se odnose na bezbednost gradnje već su razmatrana kroz stručne analize, geotehničke provere i tehnička rešenja predviđena za ovakve lokacije". Dodaju da u Novom Sadu i drugim gradovima "postoje brojni primeri izgradnje u blizini reka i na terenima sa sličnim karakteristikama". Ana Ferik-Ivanovič iz Društva arhitekata Novog Sada objašnjava da gradnja na takvom terenu verovatno nije nemoguća, ali da traži složenije objekate. "Sve to će više koštati, a ja se nadam da se ne bi niko usudio da dovede u pitanje stabilnost objekta, a po svaku cenu da bi se izvelo to što je planirano", dodaje. Koje su još zamerke?Ana Ferik-Ivanovič kaže da bi se izgradnjom visokih zgrada do same obale narušila vizura grada. "Time se zatvara grad od obale. To nije uobičajena praksa u gradovima koji se nalaze na tako vrednim i lepim rekama kao što je Dunav". Ističe i da u tom delu postoji drveće i rastinje staro 70-80 godina. "Ekosistemi koji tu žive, kada se naruše, oni više nikad neće moći da se uspostave kada izlijete beton tu", dodaje Ferik-Ivanovič. Ukazuje i na infrastrukturne izazove koje bi donele nove višespratnice. "Pitanje je kako bi infrastrukturni sistemi, na primer, toliku količinu kanalizacije odveli iz tog prostora, kako će se to prikopčati, na koji sistem, ako će na već postojeći, da li će on to moći da izdrži", dodaje. Nataša Matijević, koja tu stanuje celog života, ukazuje i na potencijalne probleme u saobraćaju. "Liman je već poprilično naseljen. Dovođenjem još hiljada ljudi na ovo mesto ulice će biti preopterećene, stvaraće se svakodnevni saobraćajni čepovi", dodaje. Burna sednica o prigovorimaNakon što je plan kojim je najavljen projekat stavljen na javni uvid, Gradu su pristigle hiljade primedbi građana. Sednica na kojoj je Komisija za planove odlučivala o tim prigovorima protekla je burno. Građani koji su joj prisustvovali tražili su njeno odlaganje i izuzeće članova komisije, uz tvrdnje da su u sukobu interesa zbog veza sa investitorom. Kako je komisija, ipak, nastavila sednicu, okupljeni građani su počeli da negodujući prave buku. U toj atmosferi, urbanistkinja je ispred ugašenog mikrofona čitala odgovore Komisije na prigovore, tako da se gotovo ništa od izgovorenog nije moglo čuti. Posle nepuna dva sata, građani i aktivisti napustili su salu. Ko je investitor?Aleksandar Group posluje duže od tri decenije. Kako se navodi na sajtu kompanije, do sada je na području Novog Sada i Beograda izgradila oko pola miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora. Jedan od vlasnika ove firme je biznismen Aleksandar Gajić koji ima 50 odsto vlasničkog udela. Druga polovina u rukama je kiparske kompanije Kaylara Limited. Gajić je 2013. priveden, zajedno sa bivšim direktorom Zavoda za izgradnju grada Borislavom Novakovićem i vlasnikom Industrije mesa "Matijević" Petrom Matijevićem. Uhapšeni su pod sumnjom da su malverzacijama sa građevinskim zemljištem oštetili Novi Sad za 1,3 miliona evra. Međutim, dve godine kasine istraga je obustavljena. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu tada je bez obrazloženja odustalo od daljeg krivičnog gonjenja. Šta je sa 'Novim Sadom na vodi'?Novi projekat planiran je odmah do prostora na kom najavljena izgradnja još jednog velikog stambeno-poslovnog kompleksa na obali Dunava u javnosti poznatog kao "Novi Sad na vodi". Tu ideju od početka su pratile kritike dela javnosti da se obala predaje u ruke investitorima, te da će time biti ugrožena životna sredina, ali i postojeća zaštita od poplava. Veliki broj uličnih akcija i protesta, kao i više od 10 hiljada potpisa i primedbi, nisu sprečili gradske institucije da na kraju usvoje Generalni urbanistički plan kojim je otvoren put za dalju realizaciju tog projekta. Usvajanje tog dokumenta 2022. ispraćeno je protestom ispred lokalne skupštine, uz nerede, povređene i privedene građane. Tadašnji gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je odgovarajući na kritike naveo je da je plan "razvojan, dobro odmeren, koncipiran i definisan od strane struke". U međuvremenu, usvojen je još jedan planski dokument u korist tog projekta. Protesti i hapšenja pratili su i izgradnju mosta preko Dunava u istom reonu. Građani i predstavnici lokalnih ekoloških udruženja, smatrajući da su izgradnjom ugrožene zelene oaze uz Dunav, mesecima su boravili u kampu kako bi pokušali da spreče izvođenja radova. U smenama su čuvali područje od seča šuma. Izgradnja mosta počela je uz intervenciju policije. Glavni investitor je država, dok je jedan od izvođača kineska firma China road and bridge corporation (CRBC) koja je taj posao dobila bez tendera. Urbanistički haos u Novom SaduPoslednjih nekoliko godina, deo stručne javnosti ukazuje na intenzivnu stambenu gradnju u Novom Sadu koja otežava njegovo funkcionisanje. "To je dovelo do jako velikog haosa. Mislim da se ne vodi uopšte računa o tome kako će tolika ogromna stanogradnja na infrastrukturu grada da utiče", kaže arhitektica Ana Ferik-Ivanovič. Dodaje i da se "urbanizam Novog Sada trenutno radi bez vizije". "U poslednjih nekoliko godina se često menjaju razni planski dokumenti grada. Kada se tako parcijalno i delimično samo neke zone izmene, onda se gubi koncept i struktura prostora grada", kazala je. A preuređenje priobalja Dunava nije jedini poduhvat koji je u proteklim godinama naišao na negodovanje i protest Novosađana. Pored ostalog, početkom 2016. godine srušena je zgrada nekadašnje Komunalne banke, koja je bila pod zaštitom države. Tada je sklonjen, a kasnije i vraćen spomenik jermenskoj porodici u centru grada. Na tom mestu je izgrađena zgrada od trinaest spratova. Dve godine kasnije, u širem centru grada prodata je jedina slobodna parcela koja je bila u javnom vlastništvu. Tu je nikao veliki tržni centar čiju izgradnju su pratili različiti problemi: od problema sa pribavljanjem upotrebne dozvole, do pribavljanja dokumenata u vezi sa protiv požarnom zaštitom.

Policija Srbije uhapsila je na graničnom prelazu Mutivode sa Kosovom jednu osobu zbog postojanja sumnje da je izvršilac ratnog zločina. Uhapšen je O. S. (1953) zbog sumnje da je u junu 1999. u Sofaliji kod Prištine u saizvršilaštvu, sa nekoliko pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), lišio života civile srpske nacionalnosti, bračni par Stanisavljević, Vladimira i Persu. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije saopštilo je da je osumnjičenom pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu određen pritvor do 30 dana. Uhapšeni je Osman Seljmani (Selmani), objavio je na Fejsbuku njegov sin Fljorie (Florie). Naveo je da je uhapšen 1. jula i da se suočava sa optužbama koje porodica smatra "neosnovanim i neistinitim." "Verujemo u njegovu nevinost i stajaćemo uz njega dok se ne otkrije puna istina", dodao je u objavi Fljorie Selmani. Srbija je više puta hapsila državljane Kosova pod optužbama za ratne zločine na Kosovu 1998-99, a samo 2025. godine zabeleženo je nekoliko takvih hapšenja. Tokom 1990-ih, Srbija je OVK okarakterisala kao terorističku organizaciju, dok je za Kosovo OVK organizacija koja je štitila lokalno stanovništvo od represije jugoslovenskih oružanih snaga. Kosovske vlasti su nedavno uhapsile brojne osumnjičene i podigle niz optužnica za ratne zločine na Kosovu.