Hiljade ljudi okupilo se 1. novembra u Novom Sadu na komemorativnom skupu nastradalima u padu nadstrešnice Železničke stanice. Uz 16 minuta tišine za 16 poginulih, ponovljen je zahtev za odgovornošću za nesreću. Za smrt ovih ljudi do sada niko nije odgovarao.

U specijalnoj epizodi serijala Perspektiva govorimo o događajima koji su obilježili jednu od najvažnijih političkih prekretnica u novijoj istoriji Srbije.

Tema Mosta RSE bila je kojim putem će krenuti Srbija nakon pada Vučićevog režima. Sagovornici su Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku iz Beograda. Bilo je reči o tome kako će izgledati politička scena u Srbiji nakon 25. oktobra kada su građani glasali ne samo protiv Srpske napredne stranke, nego i protiv opozicionih partija, da li je pobeda neliderskog studentskog pokreta pokazala da Srbija može bez vođa koji su do sada presudno uticali na njenu sudbinu, kao i o tome da li će nova vlast u Srbiji imati snage da raščisti sa ogromnom korupcijom, kriminalom koji je povezan sa vlašću i zarobljenim institucijama i pravosuđem koje je ostavio bivši režim. Razgovaralo se i o tome da li će biti sprovedena lustracija koju su studenti obećali u svom programu, zašto nakon 5. oktobra i pada Miloševićevog režima niko nije lustriran iako je bio donet Zakon o lustraciji, da li će nakon uspostave nove vlasti poreska uprava krenuti da ispituju nelegalno stečenu imovinu s obzirom da se veliki broj pripadnika bivšeg režima i biznismena bliskih vlasti enormno obogatio na račun države, kao i o tome ima li dokaza za Vučićevo krivično gonjenje i da li će on biti izveden pred sud. Omer Karabeg: Pobeda Studentske liste pokazala je da se bez političkih partija na demokratski način može oboriti autoritarna vlast. Vučićev režim oborio je jedan pokret, a građani su glasali ne samo protiv Srpske napredne stranke, nego i protiv opozicionih stanaka koje su praktično nestale sa političke scene. Može li Srbija nastaviti politički život bez političkih stranaka koje su se ozbiljno kompromitovale u očima građana? Dušan Spasojević: Činjenica je da je jedan široki pokret, koji je izrastao na univerzitetu i dobio jako široku podršku u društvu, uspeo da pobedi jednu snažnu predominantnu partiju. To je nešto što do sada nismo imali prilike da vidimo. Ali je važno reći da se je studentski pokret tokom kampanje zapravo ponašao onako kako političke partije treba da se ponašaju. Imao je ozbiljnu organizaciju, kampanju, prisustvo na terenu i dobre kandidate. Zbog toga su napravili rezultat koji je za nekoliko procentnih poena bolji od najoptimističkijih procena. Što se tiče političkih partija, pretpostavljam da bi se one, koje su podržale studente, pobunile na ovu vašu konstataciju. One verovatno pretpostavljaju da će biti u boljoj startnoj poziciji za sve naredne izbore. Ali ja bih rekao da nas svakako očekuje rekonstrukcija političke scene i da ćemo već na prvim narednim izborima imati dva miliona birača koji će tražiti nove aktere. Sigurno je da će naša partijska scena za šest meseci ili za godinu dana biti potpuno drugačija od onog što smo do sada gledali. Dragan Popović: Ne verujem da Srbija može bez političkih stranaka. Prvo, samo dve-tri političke stranke su izašle na ove izbore uprkos tome što je svima bilo jasno da vlada referendumska atmosfera i naravno nestale su sa scene što je potpuno očekivano. Najveći deo opozicionih stranaka stao je iza Studentske liste i dao joj podršku i svoju infrastrukturu. Inače, kod nas je politička scena već odavno uništena. To je, pre svega, posledica delovanje autokratske vlasti koja je uništavala sve elemente demokratskog sistema, pa i političke partije uključujući i svoje saveznike. S druge strane, to je posledica i dosta loše situacije unutar prodemokratskog korpusa koji je proistekao iz vlasti u periodu od 2008. do 2012. koja je bila dosta opterećena korupcijom. Mislim da je ovo što se sada desilo prilika da se politička scena potpuno rekonstruiše i da se formiraju nove političke opcije. Na ovim izborima smo prvi put posle mnogo godina, da ne kažem i decenija, videli vrlo ozbiljnu političku kampanju. Nisu imali lidera, koji predstavlja celu listu, nego 250 kandidata koji su dan i noć bili na terenu sa građanima. Držali su programske tribine, razgovarali sa ljudima tako da je to bila ne samo obnova političkog sistema, nego i obnova demokratije. Mislim da ćemo vrlo brzo imati politički sistem sa novim strankama, a i sa nekim starim koje će da se obnove s novima ljudima. Rekao bih da politički sistem u Srbiji ne da nije ugašen, nego da tek sada ima priliku da se razvije. Omer Karabeg: Ali ljudi koji su izveli izborni prevrat uopšte nisu bili političari. Dragan Popović: Tako je, nisu političari i to im je pomoglo u ovom trenutku zato što je cela politička kasta odbačena od strane građana. Ja sam jedan od onih koji je od starta podržao odluku Studentske liste da ne traži savezništvo sa strankama koje su predstavljale opoziciju jer je taj deo političke scene bio suviše kontaminiran. Srbija bez lideraOmer Karabeg: Dugo je vladalo uverenje da Srbija ne može bez vođa i da svoju sudbinu stavlja u ruke vođa. Da li su izbori 25. oktobra pokazali da su građani umorni od lidera? Mnogi smatraju da je Studentska lista tako ubedljivo pobedila velikim delom zbog toga što je uporno ponavljala da nema lidere i da joj oni nisu potrebni. Dušan Spasojević: Deo uspeha Studentske liste jeste bio u tome što su promovisali drugačiji oblik političkog angažovanja i razumevanja politike. Birači su predominantno razumeli zašto Studentskoj listi nije važno da znamo ko je lider - da li je to Srdanović ili Šoskić, ili Karović, ili Sajčić, ili Bakić, ili je bilo ko. Ali, ne bih predaleko išao u zaključcima oko toga da li smo odbacili vođe, važno je da se otvorio novi prostor za demokratiju. I u tom prostoru moramo da gradimo drugačiju političku kulturu. To ne znači da je sigurno da nam se za dve, pet ili deset godina neće pojaviti neki novi Vučić, ali važno je da smo sada dobili drugačiji model. Setite se rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića čija je uloga tokom godinu i po krize bila jako važna. Ljudi su se ugledali na njega. On jeste neka vrsta političkog lidera iako nije na Studentskoj listi. Ali to ne znači da je on autoritarni lider ili da će, ne znam, Šoškić ili Sajčić postati autoritarni lideri za mesec ili dva. Omer Karabeg: Ali studenti nisu Đokića stavili na listu. Oni beže od lidera. Dušan Spasojević: Različiti su razlozi zašto Đokić nije bio na listi. Moguće je da je jedan od razloga što je na sebe privukao puno pažnje, delu studenata je to možda odgovaralo, delu nije, pa su doneli su odluku da ne bude na listi i građani su podržali tu odluku. Ne treba da idemo iz krajnosti u krajnost. To je važna stvar da bismo razumeli šta nam se tačno desilo i šta može da se dešava narednih meseci. Dragan Popović: Uvek će jedan deo društva da traži lidere, a uvek će postojati i drugi deo koji se prema njima odnosi vrlo kritički i koji je svestan ogromne opasnosti koju liderski princip donosi društvu. Ovo što se desilo u Srbiji je mnogo drugačije. Jer, skoriji primeri pada autoritarnih režima poput Mađarske pokazuju da su svuda bili jaki lideri. Omer Karabeg: Zato mnogi smatraju da je ovo što se dogodilo u Srbiji istorijski presedan. Dragan Popović: Jeste presedan, ali ne bih išao tako daleko da govorim da je to sada neka specifičnost društva u Srbiji. Mislim da se pojavilo ogromno nezadovoljstvo dosadašnjom političkom kastom i njenim načinom vladanja, a liderstvo je kod nas uvek bilo prisutno u svim delovima političkog spektra, pa smo došli u situaciji da jedan bezliderski pokret može da ostvari ovako ogromnu pobedu. Ali ne sumnjam da će iz svega ovog da proistekne nekoliko jakih ličnosti sa liderskim potencijalom. Kad dobijemo premijera, kada dobijemo istaknute ministre, kad u decembru dobijamo predsednika republike, nema sumnje da ćemo imati jake ljude sa imenom i prezimenom. Ali ostaće nasleđe ovih izbora da je jedan neliderski pokret uspeo da smeni autokratsku vlast. Omer Karabeg: Čini se da je u ovom trenutku većinska Srbija protiv lidera. Dragan Popović: Tako je. U ovom trenutku većinska Srbija je rekla ne autoritarnom sistemu. A sastavni deo autoritarnog sistema po definiciji je liderstvo - jak lider, vođa nacije. Ali liderski princip ne mora nužno da bude negativan. Ima lidera koji su vukli svoja društva napred, koji su bili dobar primer građanima. Ne bih voleo da ta reč sada automatski postane negativna. Ali u ovom trenutku nema sumnje da je Srbija, što bi rekao pokojni Dušan Čkrebić, umorna od lidera. Omer Karabeg: Da bi Srbija postala normalna pravna država za šta su građani glasali na izborima potrebno je očistiti Augijeve štale. Srbija je ogrezla u korupciji, prepuna je kompanija čiji su se vlasnici ogromno obogatili na račun države, vlast je usko sarađivala sa kriminalcima, pravosuđe je bilo pod kontrolom režima, da ne pominjem gomilu medija koji se nisu bavili novinarstvom, već su bili propagandna glasila režima. Ima li studentska lista snage i potencijala da se sa tim uhvati u koštac, da očisti Augijeve štale? Augijeve štaleDušan Spasojević: Mislim da je jako važno da očekivanja i nadanja budu realna i razumna jer, kad pobednici na izborima preuzmu upravu nad državom, to će biti jako dugotrajan i težak proces. Važno je da budemo fokusirani na ključne poluge vlasti. Zanimljivo je ponašanje Aleksandra Vučića. On se sada junači, pokušava da okuraži svoje i da spreči da mu se struktura sruši kao kula od karata. Jako puno će zavisiti od narednih nekoliko dana ili nedelja, od toga šta će se dešavati u interregnumu između stare i nove vlasti. Studentska lista je dobila jasan mandat i fokusirana je na stvari koje su važne. Mislim da ono što je vlast Petera Magyara uradila u prvim mesecima treba da bude vodilja na šta treba obratiti pažnju i kako izbegavati zamke kojih će sigurno biti jako puno. Dragan Popović: Predstoji užasno težak posao. Niko ne treba da ima iluziju da je to lako. To će da bude neizvesno i zavisiće od svih nas. Jedna od mnogih vrednosti studentskog pokreta je što je mobilisao veliki broj ljudi na svim nivoima jer je potrebno učešće svih nas da bismo digli iz pepela potpuno urušenu državu i institucije. Dobro je što nema tog mitskog 6. oktobra, upadanja u zgrade i preuzimanja vlasti na taj način. Ja sam za postepeni, institucionalni put gde pritisnete institucije da bar delimično rade svoj posao, a onda ih, ako ne rade, smenite u legalnom postupku kada se za to stvore zakonski uslovi. To ljudima šalje poruku koliko je važna država, koliko su važne institucije, koliko je važna vladavina prava, koliko je važno da nema linča i nasilnog preuzimanja vlasti. Mislim da je to tekovina 5. oktobra koji je prošao relativno mirno uz vrlo malo nasilja u odnosu ono šta je moglo da bude. Studentski pokret uspeva da drži pod kontrolom onaj malo besniji deo društva. Naravno, možemo da razumemo da su ljudi besni, ali dužnost je izbornih pobednika da utiču na ljude da se sačuva dostojanstvo, da ljudi shvate da moramo postupno da preuzimamo institucije i da ih iznova gradimo. Mislim imamo tu vrstu poruka iz Beograda gde ljudi prekrečuju grafite mržnje po celom gradu, ulepšavaju grad, sklonjen je Ćacilend kao simbol bivše vlasti, polako padaju neki od ključnih predstavnika nasilničkog režima. Uhapšen je direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu, neki su ljudi već podneli ostavke na nekim televizijama i u nekim institucijama. Početak je dobar, ali će put da bude vrlo trnovit. LustracijaOmer Karabeg: Studentska lista je obećala lustraciju i oduzimanje nezakonito stečene imovine. To su obećali i pobednici nakon 5. oktobra, pa nikad ništa nisu uradili. Da li će Studentska lista ispuniti obećanje? Dušan Spasojević: Bojim da se neka šira lustracija verovatno neće desiti, ali je izuzetno važno da svako u svojoj oblasti izvrši lustraciju u onoj meri u kojoj je to moguće. Posebno mi se sviđaju pritisci koji se dešavaju unutar institucija. To će olakšati i umanjiti pritisak na studente. Važno je da sve to dešava širom Srbije, od simboličnih akcija, kao što je čišćenje prolaza na Terazijama ili meni jako dragog skidanja Vojislava Šešelja sa jedne zgrade u Novom Sadu gde je stajao 15 godina, do pritisaka na institucije. To su jako važne stvari koje mogu da nadomeste široki lustracioni proces. Ne znam dovoljno o lustraciji, čitao sam malo o lustraciji u Nemačkoj nakon Drugog svetskog rata, taj proces je vrlo komplikovan. Omer Karabeg: U Češkoj je nakon Plišane revolucije sprovedena dosta uspešna lustracija. Dušan Spasojević: Da. Moguće je da postoji takvi primeri. Što se tiče nezakonito stečene imovne, jako je važno da se to istraži u onoj meri u kojoj je moguće. Pre svega zato što je deo društvenog bogatstva prešao u džepove ljudi iz Srpske napredne stranke i onih koji su vezani za njih. Dragan Popović: Verujem da će se probati sa nekom vrstom lustracije. Ta mera je dosta kompleksna i teško izvodiva. Pomenuli ste Češku. To je jedini primer gde je lustracija malo šire uspela. U drugim zemljama je često izazivala dosta problema. Sve te mere, koje se donose posle pada autoritarnih režima, mogu da budu korisne, ali moraju oprezno da se primenjuju. Ne smeju da se pretvore u lov na veštice, moraju da se poštuju ljudska prava. Oni koji su lustrirani moraju da imaju pravo da se obrate nadležnom sudu i onda će sve to potrajati. Ali, s obzirom da je to dosta jak zahtev građana, moraće nešto da se učini. Podsetio bih da je u Srbiji 10 godina važio Zakon o lustraciji koji nikada nije primenjen. Omer Karabeg: Ne sećam da je nakon 5. oktobra iko lustriran. Dragan Popović: Tako je. Zakon o lustraciji nikada nije primenjen zato što nikada nije formirana lustraciona komisija jer je morala da ima i jednog člana iz opozicije, a opozicija, koju su predstavljale partije svrgnutog režima, nije htela nikog da imenuje, pa je zakon, koji je imao ograničeno vremensko trajanje, istekao. Ja mislim da je mnogo važnije da se poreska uprava osposobi da radi svoj posao. To je ključna institucija. Ona ima zakonska ovlašćenja da ispituje i oduzima nezakonito stečenu imovinu. Mi imamo sloj ekstremno bogatih ljudi za koje bez ikakve sumnje znamo da su na sumnjiv način došli do tog bogatstva. Ljudi s ogorčenjem gledaju kako nekakvi polupismeni tipovi poseduju luksuzne vile i privatne avione. To je nepravda koja razara ovo društvo, takvo društvo ne može ili vrlo teško može da opstane. Mislim da bi buduća vlada Srbije mnogo više pažnje trebalo da posveti reformi poreske uprave, načinima da se dođe do pravde, da se oduzme nelegalno stečena imovina. A lustracija? Da je spovedu koliko budu mogli, ali ne očekujem da ona bude nešto masovno primenjena. Vučić i SanaderOmer Karabeg: Mislite li da će Aleksandar Vučić biti izveden pred sud zbog mnogobrojnih kršenja zakona? Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta i kandidat na Studentskoj listi uporedio je Vučićev slučaj sa slučajem bivšeg hrvatskog premijera Sanadera koji je zbog korupcije završio u zatvoru. S tim što je, kako je Bakić rekao, Vučićeva kriminalna delatnost mnogo izraženija od Sanaderove. Dušan Spasojević: Vučić se u javnosti pozicionirao kao ključni akter, on je naređivao, a te odluke su sprovodili njegovi ministri, pomoćnici i razni drugi ljudi koji su imali ovlašćenja da to rade. Tako da pretpostavljam da će oni biti prvi na udaru. Ali mi se čini da postoji dovoljno dokaza, bar u slučaju nadstrešnice kada je Vučić požurivao radove kako bi otvaranje rekostruisane zgrade Železničke stanice u Novom Sadu bilo u funkciji njegove promocije. Pretpostavljam da će makar to biti neka osnova da vidimo sudski proces protiv njega. Imajući u vidu i razne druge stvari za koje sada ne znamo, a koje će se otkriti, verujem da bi istraga morala da dođe i do njega na način na koji je u Hrvatskoj došla do Sanadera. Mislim da ćemo gledati proces tokom koga će Vučić, kao i svi naprednjaci, koristiti sve blagodeti demokratije i ljudskih prava i sve moguće nedostatke pravnog sistema u Srbiji, ali nadam se da će biti snage da se stvari izvedu do kraja jer ako sada ne kaznimo nikoga, onda će nam se sličan lider pojaviti u budućnosti. Da se ne vraćam na 5. oktobar i da ne pričamo o tome za šta je bio optužen Milošević, za šta Mira Marković i drugi iz njihove ekipe - to je lekcija koju smo skupo platili i mislim da sada to moramo da uradimo drugačije. I nadam se da hoćemo. Dragan Popović: Teško mi je da zamislim da se novo tužilaštvo neće posebno baviti Vučićem kao nosiocem sve vlasti u autokratskom piramidalnom sistemu koji je uspostavio. Drugo je pitanje za šta će uspeti da nađu dovoljno dokaza, za šta će moći da ga optuže. To će verovatno biti manje od onoga što građani očekuju. Uvek je tako. Nije lako pronaći dokaze, a za slučaj gospodina Vučića biće potrebni i svedoci. To će biti sudski postupak koji je jako komplikovan i koji će jako dugo da traje jer nema ekspresne i brze pravde. Pravda je uvek spora, traži strpljenje, ponekad moramo da potisnemo nezadovoljstvo i da pustimo institucije da rade svoj posao.

Komemorativni skup u Novom Sadu, povodom druge godišnjice od pogibije 16 osoba u padu nadstrešnice Železničke stanice u tom gradu, završen je u nedelju nakon što su predstavnici svih univerziteta u Srbiji položili 16 venaca sa imenima poginulih ispred stanice. Nakon studenata, sa polaganjem cveća i paljenjem sveća nastavili su i građani te predstavnici Studentske liste. Posle pada nadstrešnice usledili su masovni antivladini protesti koje su predvodili studenti, a koji su doveli do vanrednih parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra. Studentska lista učestvovala je na izborima i osvojila najviše glasova, prema preliminarnim rezultatima. Time su Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka izgubili vlast nakon 14 godina. Suđenje za pogibiju 16 ljudi ni dve godine kasnije još nije počelo. 'Pravda će biti zadovoljena'Predstavnici studentskog pokreta poručili su na skupu da tragedija nije reč koja adekvatno opisuje ono što se dogodilo 1. novembra 2024, jer tragedija opisuje nesreću, slučajni događaj, a iza te reči "može vešto da se sakrije reč koju svi tražimo, a to je odgovornost". "Zato nismo zažmurili i nismo prećutali. Događaj koji nas je sve potresao do srži - nije tragedija, nije nesreća, nije slučajnost. To je ubistvo. A ubistvo traži krivca, traži odgovornost i traži pravdu", poručila je studentkinja u govoru sa bine postavljene kod Železničke stanice. "I pravda će biti zadovoljena, jer ubistvo traži krivca i odgovorni će pred sudom objasniti zašto su nam zemlju zavili u crno. A mi, mi nikada nećemo zaboraviti. I zato ćemo na svaku godišnjicu, u svim gradovima, u 11.52 da se okupimo i zajedničkom tišinom da kažemo da su voljeni, upamćeni i nikad prežaljeni", kazala je studentkinja. Pre obraćanja, po završetku 16-minutne tišine za poginule, hor je izveo pesmu "Cveta trešnja u planini", usledila su recitovanja "Što te nema" Alekse Šantića i "Pohvala svetu" Branka Miljkovića, da bi komemorativni skup bio završen pesmom "Lepe moje crne oči" u ponovnom izvođenju hora. Predstavnici studentskog pokreta potom su ispred Železničke stanice položili 16 venaca cveća, sa imenima 16 poginulih u padu nadstrešnice. Na skup je pozvao studentski pokret, koji je apelovao da se na njega dođe bez političkih obeležja, transparenata i bez pravljenja buke. Okupljanja građana počela su u nedelju ujutro na tri lokacije u Novom Sadu, kolone okupljenih su se prvo susrele kod Futoške pijace, a potom zajedno stigle do Železničke stanice Bulevarom oslobođenja. Na čelu kolone, 16 studenata je nosilo 16 venaca cveća, sa imenima 16 poginulih, dok su iza njih građani nosili crna platna na kojima je bilo ispisano "16", "11.52", kao i ilustracije belih golubova. Nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu obrušila se 1. novembra 2024. godine u 11.52 i tom prilikom poginulo je 14 ljudi, među kojima i četvoro dece - od šest, 10, 16 i 17 godina, dok su teško povređene tri osobe od kojih su dve kasnije preminule u bolnici. Tog dana pod tonama betona, poginuli su Sara Firić (6), Valentina Firić (10) i Đorđe Firić (53) iz Kovilja, zatim Milica Adamović (6), Sanja Ćirić Arbutina (35) i Mileva Karanović (76), sve iz Kaća. Poginuli su i Nemanja Komar (17) iz Stepanovićeva, Miloš Milosavljević (21) iz Knićanina, Stefan Hrka (27) iz Beograda, Anđela Ruman (20) iz Stare Pazove, Goranka Raca (58) iz Novog Sada, Đuro Švonja (77) iz Stepanovićeva, Vukašin Raković (69) iz Bukovca i državljanin Severne Makedonije Vasko Sazdovski (46). Anja Radonjić (24) iz Paraćina preminula je od posledica teških povreda u bolnici 17. novembra 2024. godine, a Vukašin Crnčević (18) iz Zmajeva 21. marta 2025. godine. Teodora Martinko je sa teškim povredama preživela tu nesreću. Potvrđena optužnica za pad nadstrešniceApelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je sredinom jula optužnicu za pad nadstrešnice. Među optuženima su bivši ministar građevinarstva Goran Vesić, njegova pomoćnica Anita Dimoski i nekadašnja direktorka preduzeća Infrastruktura železnice Srbije Jelena Tanasković. Njih troje terete se za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti. Za isto krivično delo tereti se i Nebojša Šurlan, takođe jedan od bivših direktora Infrastrukture železnice Srbije. Pored njih, još devet osoba tereti se za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova, dok je Apelacioni sud odbio žalbe sedmoro okrivljenih kao neosnovane.

Načelniku Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije Marku Kričku i načelniku Službe za suzbijanje kriminala Bošku Sekuloviću određeno je, zbog postupanja u slučaju "Senjak", zadržavanje od 48 sati, rekao je u nedelju glavni tužilac beogradskog Višeg javnog tužilaštva Nenad Stefanović. On je na pres-konferenciji kazao da se Kričak osnovano sumnjiči za zloupotrebu službenog položaja i za primenu fizičke sile nad jednom osobom povezanom s tim slučajem. Stefanović je istakao da je Sekulović osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja, te najavio da će obojica biti saslušani u Višem javnom tužilaštvu, kao i da će krivična prijava protiv njih biti uskoro javno objavljena. "M.K. i B.S. su jutros [1. novembar] lišeni slobode zbog postojanja osnova sumnje da su od 12. maja do 3. juna 2026. kao službena lica prekoračenjem i iskorišćavanjem službenog položaja, te nevršenjem službene dužnosti, naneli štetu i teže povredili prava oštećenog – bivšeg načelnika PU za grad Beograd V.M, tokom svog postupanja povodom izvršenja krivičnog dela Teško ubistvo na štetu A.N. 12. maja u restoranu 27", kazao je on. Prema rečima Stefanovića, postoje osnovi sumnje da je načelnik Uprave kriminalističke policije 16. maja sa drugim, za sada NN policijskim službenicima, u prostorijama Uprave zlostavljao i mučio N.L. Kazao da Više javno tužilaštvo i svi njegovi tužioci isključivo postupaju u skladu sa Ustavom i zakonima, te da je "s tim u vezi realizovano i današnje hapšenje, koje nema nikakve veze sa izbornim procesima i rezultatima parlamentarnih izbora". Rekao je i da je Tužilaštvo predistražne radnje u ovom predmetu počelo da sprovodi u maju ove godine kada je došlo do opstrukcije rada postupajućih javnih tužilaca. Marko Kričak je na funkciji načelnika Uprave kriminalističke policije proveo nešto više od godinu dana, a pre toga je bio načelnik Jedinice za zaštitu lica i objekata. Vodio je policijsku akciju posle ubistva Aleksandra Nešovića Baje u restoranu "27" na Senjaku gde je prvobitno za taj zločin policijskom krivičnom prijavom bio obuhvaćen Veselin Milić, koji je tada osim pomoćnika direktora bio i šef beogradske policije. Javnosti je postao poznat kada ga je studentkinja Nikolina Sinđelić optužila za pretnje i policijsku brutalnost u zgradi garaže Vlade Srbije tokom protesta prošle godine, i protiv njega podnela krivičnu prijavu.

Premijer Kosova Albin Kurti izjavio je u subotu da se nada kako će Srbija promijeniti odnos prema Kosovu kao nezavisnoj državi i time otvoriti put punoj normalizaciji susjedskih odnosa, nakon što je Studentska lista pobijedila na prošlosedmičnim izborima, svrgnuvši s vlasti stranku bivšeg predsjednika Aleksandra Vučića. Govoreći na skupu svoje stranke Pokret Samoopredjeljenje, Kurti je rekao da "znamo ko je izgubio vlast u Srbiji kao rezultat ovih izbora, ali još ne znamo tačno ko ju je osvojio". "Nadamo se da će ovu političku promjenu pratiti i pozitivna promjena pristupa zvaničnog Beograda prema Republici Kosovo kao nezavisnoj državi, kao i prema Albancima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, kao diskriminisanoj zajednici", rekao je Kurti. Studentska lista osvojila je 52,54 posto glasova na izborima 25. oktobra, dok je Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića dobila 39,29 posto. Pobjeda studentskog pokreta okončala je 14-godišnju vladavinu Aleksandra Vučića, koji je poraz priznao odmah nakon zatvaranja biračkih mjesta. Očekuje se da Studentska lista samostalno formira novu vladu Srbije, ali još nije poznato ko će biti njen kandidat za premijera niti je predstavila jasan politički program. Kada je riječ o Kosovu, predstavnici Studentske liste naveli su da će nastaviti dijalog uz posredovanje Evropske unije i primjenu Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije iz 2013. godine. Kosovo i Srbija vode dijalog pod okriljem EU od 2011. godine, a iako je postignut niz sporazuma, većina njih nije provedena u praksi. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa nosilac Studentske liste Ilija Srdanović izjavio je da će nova vlast poštovati međunarodne sporazume potpisane tokom Vučićeve vladavine. Ipak, prema javnim stavovima koje je Radio Slobodna Evropa analizirao prije izbora, zajednički stav ovog političkog pokreta proizašlog iz studentskih protesta protiv korupcije jeste da je "Kosovo sastavni dio Srbije, kako piše u Ustavu zemlje". Beograd ne priznaje nezavisnost Kosova, proglašenu 2008. godine, devet godina nakon rata na Kosovu u kojem su hiljade ljudi ubijene ili nestale, većinom Albanci. Prema podacima Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, još se traga za 1.577 nestalih osoba iz rata 1998. - 1999. godine, dok je ukupno dokumentovano 12.230 ratnih žrtava. Kurti je poručio da suočavanje s prošlošću, "denacifikacija političkog diskursa", institucionalna dekriminalizacija i unutrašnja demokratizacija moraju stvoriti uslove za normalizaciju odnosa sa susjedima. Prema njegovim riječima, rasvjetljavanje zločina nad albanskim civilima, utvrđivanje lokacija masovnih grobnica i sudbine nestalih osoba"obaveza je prema žrtvama i njihovim porodicama". "Bez istine o prošlosti ne može se graditi povjerenje za budućnost. Želimo dobre susjedske odnose, mir i saradnju na osnovu ravnopravnosti i međusobnog poštovanja. Zato se nadamo da će novi razvoj događaja otvoriti put punoj normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, uz međusobno priznanje", rekao je Kurti. Nije govorio o mogućnosti nastavka dijaloga u Briselu, koji je posljednjih godina u zastoju. Ranije je Kurti nastavak dijaloga na visokom političkom nivou uslovio izručenjem Milana Radoičića iz Srbije. Radoičić je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj 2023. godine, kada su ubijeni jedan narednik Policije Kosova i trojica napadača nakon što je grupa naoružanih Srba napala policiju na sjeveru Kosova. Kosovo optužuje Srbiju za umiješanost u taj napad, što Beograd negira.

Šesnaest belih ruža položeno je u subotu na ulicu ispred Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu u 11.52 časova, u znak sećanja na 16 poginulih u padu betonske nadstrešnice na ulazu u Železničku stanicu u Novom Sadu 1. novembra 2024. Studenti u blokadi i drugi građani su tu u subotu poslednji put održali 16 minuta tišine. Studenti u blokadi zahvalili su građanima koji su bili s njima dve godine "uporno i hrabro" ne dopuštajući da se pogibija zaboravi. Zahvalili su im na "podršci, ljubavi i poverenju" koje su imali u njih. "Sutra je godišnjica pada nadstrešnice i pozivamo vas da u što većem broju dođemo da obeležimo taj tragični datum na komemorativnom skupu u Novom Sadu, da se ne ponovi i ne zaboravi", poručili su predstavnici studenata u blokadi. Svi su se okupili na ulici, kraj velikog transparenta "Mašinci protiv mašinerije", jednog od simbola koji su nosili na svim protestima. Tišina u znak sećanja i poštovanja prema stradalima prošla je u potpunom miru. Saobraćaj je bio blokiran, vozači su stali i niko se nije bunio. Kada je završena, neki su se u znak podrške oglasili sirenama.

Srbija je zabeležila dalje nazadovanje u slobodi medija i nije ostvarila napredak u Poglavlju 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, dok je u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala napredak ograničen. Napretka nema ni u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, gde se usklađenost Srbije sa Evropskom unijom ocenjuje kao niska. To su ključne ocene iz godišnjeg izveštaja o Srbiji koji će Evropska komisija objaviti u sredu, 4. novembra. Radio Slobodna Evropa (RSE) imao je uvid u sadržaj dokumenta, koji je najvažnija godišnja ocena za svaku državu koja teži članstvu u Evropskoj uniji. Izveštaj o Srbiji deo je takozvanog paketa proširenja, koji Evropska komisija objavljuje jednom godišnje, najčešće u oktobru ili novembru. Paket čine opšti dokument o politici proširenja, u kojem Komisija daje širu ocenu procesa i preporuke, kao i pojedinačni izveštaji za svaku zemlju kandidata i potencijalnog kandidata – za zemlje Zapadnog Balkana, Tursku, Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju. Evropska komisija u njima ocenjuje stepen pripremljenosti i napredak zemlje u protekloj godini, a države članice na osnovu tih ocena odlučuju o daljim koracima u pregovorima. Izveštajni period obuhvata vreme od kraja prošle godine do kraja septembra 2026. Ocene se stoga odnose na rad prethodne vlasti, koju je predvodila Srpska napredna stranka (SNS), i ne obuhvataju vanredne parlamentarne izbore održane 25. oktobra. Na tim izborima ubedljivu pobedu odnela je Studentska lista, a SNS posle 14 godina na vlasti prelazi u opoziciju. 'Zarobljena država' i polarizacijaSrbija se, uz Bosnu i Hercegovinu, Gruziju i Tursku, navodi kao zemlja u kojoj je rizik od "zarobljene države" i dalje izražen. Kada je reč o funkcionisanju demokratskih institucija, u izveštaju se ističe da ga je tokom izveštajnog perioda otežavala dugotrajna i polarizovana politička situacija, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Pominju se masovni studentski i građanski protesti, kao i nastavak incidenata i napada na studente, aktiviste i mirne demonstrante, pri čemu nadležne institucije, uključujući policiju, u većini slučajeva nisu preduzele dalje mere. Navodi se da je policija u više navrata ulazila u univerzitetske prostorije, uključujući intervenciju u Rektoratu u Novom Sadu u septembru 2025, posle koje je ostala na licu mesta nekoliko nedelja, kao i u zgradu Univerziteta u Beogradu u aprilu 2026. Podseća se i na upad u sedište jedne opozicione parlamentarne stranke u Beogradu u martu ove godine. "U nekoliko slučajeva napada na aktiviste, medije i domaće izborne posmatrače, policija je bila prisutna, ali nije reagovala. Bilo je veoma malo javnih izveštaja o merama preduzetim protiv policajaca koji su navodno učestvovali u slučajevima policijske brutalnosti", navodi se u dokumentu. Prema izveštaju, državni zvaničnici nastavili su da proteste predstavljaju kao "obojenu revoluciju" podržanu iz inostranstva i tvrde da je njen cilj rušenje ustavnog poretka, "bez potkrepljujućih dokaza". Dodaje se i da, iako je Evropski sud za ljudska prava još u aprilu 2025. izrekao privremenu meru, vlasti najavljuju gonjenje onih koji javno govore o navodnoj upotrebi zvučnog topa na protestu 15. marta 2025, što zastrašuje građane i guši slobodu izražavanja. Mediji i civilno društvo pod pritiskomIzveštaj potvrđuje da je Srbija nastavila da nazaduje u oblasti slobode medija, uz nastavak zastrašivanja novinara i govora mržnje prema njima. Bezbednost novinara u Srbiji i dalje je razlog za zabrinutost, jer, kako se navodi, došlo do "daljeg pogoršanja". Slična ocena odnosi se i na civilno društvo: organizacije civilnog društva izložene su sve većem pritisku, napadima i zastrašivanju. Od vlasti u Srbiji traži se i da proaktivnije i objektivnije komuniciraju o proširenju EU i da suzbijaju dezinformacije. Ratni zločiniPoseban deo izveštaja posvećen je reakciji državnih vlasti i političara u Srbiji na smrt osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Ocenjuje se da Mladićeva sahrana, uz podršku i prisustvo visokih zvaničnika, doprinosi glorifikaciji ratnih zločina. "To potkopava put Srbije ka EU", navodi se u dokumentu. Prema izveštaju, Srbija tek treba da pokaže istinsku posvećenost istraživanju i presuđivanju predmeta ratnih zločina. Navodi se da Srbija i dalje izbegava gonjenje visokorangiranih osumnjičenih, uz sporo procesuiranje i zaostatak od više od 1.800 predmeta, "što i dalje predstavlja veoma ozbiljnu zabrinutost". "Brojne srpske političke stranke, političari i mediji nastavili su da pružaju podršku osuđenim ratnim zločincima i negiraju ratne zločine, uključujući genocid u Srebrenici, bez ikakvih posledica", ocenjuje se u izveštaju. Odnosi sa susedimaKada je reč o dijalogu o normalizaciji odnosa sa Kosovom, u izveštaju se ocenjuje da su unutrašnjopolitičke preokupacije na obe strane sprečile odlučne korake ka sprovođenju Sporazuma o putu ka normalizaciji, dogovorenog 2023. u Briselu i Ohridu. Situacija na severu Kosova tokom izveštajnog perioda ocenjuje se kao mirna, ali krhka. Kao i prethodnih godina, Evropska komisija poručuje da je i za Srbiju i za Kosovo napredak na evropskom putu i dalje povezan sa suštinskim napretkom u normalizaciji odnosa. "Normalizacija nije samo uslov na evropskom putu. Ona je ključna za bezbednost, stabilnost i ekonomski razvoj oba društva i šireg regiona. Izostanak napretka nosi političku i ekonomsku cenu i preti da obe strane zaostanu u trenutku kada je proces proširenja ponovo dobio zamah", navodi se u dokumentu. Odnosi sa Crnom Gorom ocenjuju se kao "generalno stabilni", ali se dodaje da je tokom izveštajnog perioda bilo međusobnih optužbi, naročito u vreme obeležavanja 20. godišnjice crnogorske nezavisnosti. Navodi se da je (sada već bivši) predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao nekoliko izjava kojima je dovodio u pitanje nezavisnost Crne Gore. U izveštaju se pominje i incident uoči samita u Tivtu, kada je crnogorska policija 3. juna 2026. vratila u Beograd čarter let sa 87 Vučićevih pristalica, kod kojih su pronađeni komunikaciona oprema i transparent "Srbija pobeđuje". Srbija je zauzvrat pooštrila kontrole i zadržavala crnogorske državljane na granici i na beogradskom aerodromu. S tim u vezi spominje se da je Srbija učestvovala na samitu u junu u Tivtu, ali da je bojktovala samit EU-Zapadni Balkan prošlog decembra u Briselu.

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je oduzela dozvolu za rad Alta banci a.d. Beograd, kao i da će Agencija za osiguranje depozita rešenjem suda biti imenovana za stečajnog upravnika. Vlasnik banke Davor Macura jedan je od četvorice srpskih biznismena za koje je zatraženo uvođenje američkih sankcija. Izvršni odbor NBS je konstatovao da su oduzimanju dozvole prethodile kontrolne aktivnosti koje su bile usmerene na to da banka poveća nivo likvidnosti. Utvrđeno je da se u prethodnom periodu, finansijsko stanje banke znatno pogoršalo, te da postoji mogućnost dodatnog pogoršanja finansijskog stanja ili likvidnosti banke i s tim u vezi da su ugroženi interesi deponenata banke. Imajući u vidu da su se stekli uslovi za oduzimanje dozvole za rad banke, u skladu sa Zakonom o bankama, NBS je donela odluku da toj banci oduzme dozvolu za rad kako bi zaštitila interese deponenata i očuvala stabilnost finansijskog sistema, saopšteno je. NBS je navela da će štediše Alta banke biti blagovremeno, u što kraćem roku, obaveštene kod koje banke će moći da podignu svoje depozite do osiguranog iznosa od 50.000 evra, kao i o načinu prijave ostalih svojih potraživanja i o njihovoj isplati. "Navedeni postupak ni na koji način ne oslobađa dužnike banke njihovih obaveza, pri čemu ova lica mogu očekivati jasne instrukcije o načinu izmirenja svojih obaveza prema banci nakon pokretanja stečajnog postupka", navela je NBS. Nad Alta bankom a.d. Beograd pokrenut je stečajni postupak, izvestila je ova banka, navodeći da je odluka doneta u skladu sa važećim zakonskim propisima i odlukama nadležnih regulatornih organa. U saopštenju se ističe da nadležne institucije i stečajni organi preduzimaju neophodne korake radi zaštite interesa deponenata i poverilaca, kao i sprovođenja daljih zakonskih procedura predviđenih propisima Republike Srbije. Zatražene sankcije protiv četvorice biznismena iz SrbijeVlasnik Alta grupe Davor Macura, jedan je od četiri biznismena iz Srbije, bliskih donedavnoj vladajućoj strukturi u zemlji, koji su se našli na listi zahteva za uvođenje američkih sankcija, koju je republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) uputio državnom sekretaru Marku (Marco) Rubiju. Zahtev da im se zabrani putovanje u SAD i korišćenje američkog finansijskog sistema, kako se navodi u pismu u koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, upućen je 14. oktobra. Vilson se obratio američkom državnom sekretaru kao kopredsednik Komisije za bezbednost i saradnju u Evropi, poznate kao Helsinške komisije SAD. U tom zahtevu su četvorica biznismena označena kao saradnici doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji koriste javne resurse za lično bogaćenje. Ranije su iz Alta banke na upit RSE odbacili ove navode nazivajući ih neistinitim. U zahtevu za sankcije za Alta banku se navodi da je umešana u poslove koji uključuju pranje novca. Alta banka je ranije u odgovoru za RSE kategorički odbacila svaku tvrdnju da su Alta Grupa, Alta banka ili Davor Macura umešani u pranje novca, korupciju, zloupotrebu javnih resursa ili mešanje u izborni proces. "Nijedan nadležni organ ni u jednoj jurisdikciji nije doneo nalaz niti odluku kakva se u navodima pripisuje Alta banci, Alta Pay Grupi ili gospodinu Macuri", navedeno je u odgovoru portparola Alta banke.

Anđela Ruman iz Stare Pazove imala je 20 godina kada je 1. novembra 2024. poginula u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. U Novi Sad doputovala je vozom, a na stanici ju je čekao njen momak Miloš Milosavljević. Oboje su stradali pod nadstrešnicom koja se obrušila u 11 sati i 52 minuta. Dve godine kasnije, Anđelini roditelji Zorica i Zlatko Ruman za RSE kažu da je za njih i dalje "svako jutro prvi novembar".

Američka ambasada u Beogradu je putem mreže X uputila čestitku Studentskoj listi i građanima Srbije povodom parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra. "Radujemo se urednoj tranziciji vlasti i zajedničkom radu na unapređenju strateškog partnerstva između SAD i Srbije, kao i regionalne stabilnosti", navodi Ambasada Sjedinjenih Država. Srbija je poslednjih meseci sve više bila u fokusu članova američkog Kongresa. Tako su republikanac Joe Wilson i demokrata Bill Keating uputili u avgustu Predstavničkom domu predlog zakona kojim se traže mere za Srbiju zbog nazadovanja demokratije, Rusije i Kine. Potom je u Senat stigao dvostranački predlog zakona o Srbiji, koji su podneli republikanac Chuch Grassely i demokrata Richard Blumental. Tim predlozima se pored viznih i finansijskih sankcija za zvaničnike u Srbiji, predviđa i zaustavljanje ili uslovljavanje Strateškog dijaloga. Vlasti Srbije nisu komentarisale te zakonske predloge. Sjedinjene Države i Srbija pokrenule su sredinom jula Strateški dijalog, kako bi produbile saradnju. Dve zemlje su tada, u okviru Strateškog dijaloga, potpisale Memorandum o razumevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj bezbednosti. Susret američkih i srpskih zvaničnika otvorio je 17. jula državni sekretar SAD Marco Rubio.

Ko je nadležan da reaguje ukoliko se uništava dokumentacija u institucijama Srbije na Kosovu i ko može da spreči eventualno uklanjanje dokaza o zloupotrebama? Ovo pitanje se otvorilo nakon što je grupa studenata sa Univerziteta u Severnoj Mitrovici, koja podržava studente u blokadi, iznela sumnje da se u pojedinim institucijama Srbije na Kosovu, uništavaju službena dokumenta. Srpski pravosudni sistem nema nadležnost na Kosovu od 2017. godine, kada je, na osnovu sporazuma u okviru dijaloga koji se vodi posredstvom Evropske unije, integrisan u kosovski sistem. Poslednjih nekoliko dana u Srbiji kruže informacije da se u državnim institucijama Srbije uništava dokumentacija, zbog čega je vrhovna javna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac naložila 29. oktobra svim glavnim tužilaštvima da hitno upute zahteve policiji radi preduzimanja mera za sprečavanje uništavanja službenih i drugih spisa. Kako se navodi u uputstvu, informacije iznete u javnosti tiču se uništavanja dokumenata u državnim institucijama, bankama, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Vojnoobaveštajnoj agenciji i drugim institucijama od značaja za ekonomsku, finansijsku i pravnu sigurnost Republike Srbije. RSE se obratio kancelariji vrhovne javne tužiteljke sa upitom na koji način će proveriti sumnje o uništavanju dokumentacije u institucijama na Kosovu i onima koje su izmeštene u pogranične gradove u Srbiji nakon što su ih kosovske vlasti zatvorile. Odgovor do zaključenja teksta nije stigao. Na Kosovu trenutno funkcionišu uglavnom obrazovne i zdravstvene institucije. Na koje zloupotrebe se ukazuje?Grupa studenata sa Univerziteta u Severnoj Mitrovici, koji radi u sistemu Srbije, saopštila je da su dobili informacije da se uništava dokumentacija u Kliničko-bolničkom centru u Severnoj Mitrovici, kao i Privremenim opštinskim organima. Kliničko-bolnički centar radi u sistemu Srbije, kao i Privremeni opštinski organi, ali su ih kosovske vlasti zatvorile u prethodne dve godine, zajedno sa drugim institucijama koje su se finansirale iz budžeta Srbije, uz obrazloženje da su paralelne i ilegalne. Neke od zatvorenih institucija na Kosovu, a potom i izmeštene u Srbiju, su Banka Poštanska štedionica, Pošta Srbije, Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, trezor Narodne banke Srbije, centri za socijalni rad. Grupa studenata sa Univerziteta u Severnoj Mitrovici je 28. oktobra iznela sumnju da se u Privremenim organima navodno sprovode aktivnosti usmerene na uništavanje i uklanjanje službene dokumentacije, kao i na naknadno uništavanje dokumenata i moguće malverzacije u vezi sa isplatama zarada lekara. Kliničko-bolnički centar u Severnoj Mitrovici demantovao je ove optužbe, nazivajući ih neistinitim i neutemeljenim. U saopštenju je navedeno da niko ne uništava, ne sklanja niti prikriva službenu dokumentaciju, jer, kako se ističe, za takvim postupanjem ne postoji nikakav razlog. Ocenjeno je i da ovakvi napadi mogu da ugroze rad, kako je naveo, jedne od najznačajnijih institucija za pripadnike srpske zajednice. RSE se obratio i Kancelariji za Kosovo u Vladi Srbije sa upitom da odgovori na optužbe o uništavanju službene dokumentacije, ali odgovor nije stigao. Ko može da spreči uništavanje dokumentacije na Kosovu?Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose, inače pravnik po struci, za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da kosovsko tužilaštvo ima mandat da reaguje i proveri sumnje da se u srpskim institucijama koje rade po sistemu Srbije uništavaju službeni spisi, jer one funkcionišu ili su funkcionisale, kako kaže, uz toleranciju kosovskih vlasti. "Tu je u pitanju i platni promet. Siguran sam da i Kosovo ima nadležnost. Što se tiče tragova protoka novca, oni se ne mogu uništiti. Sada govorim o novcu. Ali novac koji je išao od ruke do ruke, za to se dokumenta mogu uništiti", smatra Janjić. Janjić podseća da je iz budžeta Srbije za Kosovo izdvajano mnogo novca, te da duži vremenski period postoje sumnje na njegovu zloupotrebu. "Ne čudi me da se uništava dokumentacija. To je bilo očekivano, jer tu su mnoge stvari rađene mimo zakona. Tu ima posla za najmanje tri vrste tužilaštva", kaže Janjić. Prema Ministarstvu finansija Srbije, za Kancelariju za Kosovo Vlade Srbije u 2025. godini bilo je predviđeno 17,2 milijardi dinara ili oko 147 miliona evra. Dodatne dve milijarde dinara bile su predviđene preko Nacionalne službe za zapošljavanje za pomoć nezaposlenima sa Kosova. Ovaj novac se, uglavnom, raspoređivao preko Privremenih opštinskih organa na Kosovu. Koja se dokumentacija može uništiti?Dušan Janjić smatra da čelnici srpskih institucija na Kosovu mogu da unište, pre svega, ona dokumenta koja ih na neki način dovode u vezu sa bivšim potpredsednikom Srpske liste, Milanom Radoičićem. On je preuzeo odgovornost za napad u Banjskoj septembra 2023. godine, a Kosovo je za njim raspisalo poternicu, jer je nedostupan pravosudnim organima. On navodi da je to razlog da kosovsko tužilaštvo reaguje, jer ono vodi postupke u slučaju Banjska. Institucije Srbije, uglavnom, vode predstavnici Srpske liste, najveće stranke Srba na Kosovu koja je do sada delovala uz podršku Srpske napredne stranke i bivšeg predsednika Aleksandra Vučića. Iz ove stranke su 30. oktobra naveli da su "primili k znanju" rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji, na kojima je pobedu odnela Studentska lista, te da ostaje dosledna institucionalnoj povezanosti s Beogradom. RSE do objave ovog teksta nije uspeo da dobije komentar Studentske liste na sumnje da se i u institucijama na Kosovu uništava dokumentacija. Predstavnici ovog političkog pokreta, nastalog iz studentskih protesta u borbi protiv korupcije, 29. oktobra su zatražili od zaposlenih u različitim institucijama da prijave uništavanje dokumentacije u tranzicionom periodu do formiranja nove vlasti. Rodoljub Šabić, pravnik i bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Srbiji, ukazuje da je u 2026. godini teško uništiti službenu dokumentaciju koja se čuva u elektronskoj formi. Ipak, ukazao je da je Srbija poslednjih desetak godina bila netransparentna zemlja, odnosno da je imala netransparentnu vlast, zbog čega se ne zna kako su čuvana ili pakovana važna službena dokumenta.

U Zaviri ispod površine analiziramo dvogodišnju istrajnost, uspjeh i energiju mladih u Srbiji. Govorimo o lekcijama koje se mogu naučiti od njih, snazi ideološki šarolikog pokreta koji je pobjedu izborio neprekidnom komunikacijom sa cijelim društvom, dobroj organizaciji.

U saopštenju Javnog tužilaštva za organizovani kriminal Srbije od 30. oktobra navodi da je u cilju provere javno dostupnih informacija i saopštenja datih u javnosti od strane tadašnjeg predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića o pomilovanju 49 lica, uputilo zahtev Ministarstvu pravde Republike Srbije, Sektoru za normativne poslove i postupke pomilovanja. Tužilaštvo od Ministarstva pravde zahteva da bez odlaganja i sa naročitom hitnošću dostavi podatke o tome da li su pred tim ministarstvom pokrenuti postupci pomilovanja i ukoliko jesu, na koja konkretna lica i koje konkretne postupke se pomilovanja odnose. Takođe, kako se navodi, zahtevano je da Ministarstvo pravde Republike Srbije dostavi svu raspoloživu dokumentaciju, kao i celokupnu prepisku između Ministarstva pravde i kabineta tadašnjeg predsednika Republike Srbije koja se odnosi na pripremu odluka o pomilovanju, uključujući i akte ministra pravde o pokretanju postupka za pomilovanje po službenoj dužnosti, kao i obrazložena mišljenja ministra pravde. Ukoliko Ministarstvo pravde ne poseduje traženu dokumentaciju, od njega se zahteva da objasni razloge za to, kao i način na koji su postupci pomilovanja pokrenuti i sprovedeni. Tužilaštvo je zatražilo i da mu Ministarstvo pravde dostavi same odluke o pomilovanju, ukoliko ih poseduje. Uoči ostavke, Vučić je doneo odluku o pomilovanju i aboliciji 49 osoba, ali nije otkrio njihova imena. Zbog toga su se pojavile sumnje da su među pomilovanima i državni funkcioneri protiv kojih se vode krivični postupci. Vučić je podneo ostavku kako bi učestvovao u trci za premijersko mesto kao kandidat Srpske napredne stranke. Izbori su održani 25. oktobra, a prema preliminarnim rezultatima, pobedila je Studentska lista.

Studentska lista, pobednik parlamentarnih izbora, još nije preuzela vlast, ali su prve promene vidljive. Od uklanjanja šatorskog kampa ispred Predsedništva Srbije, farbanja grafita mržnje do ostavki, smena i izvinjenja u Javnim servisima. Uz to u Novi Sad se vraća muzički festival Egzit. Dok se čeka formiranje nove vlasti, RSE beleži događaje koji su obeležili prvih pet dana političkih promena u Srbiju, atmosferu koja prati te prve korake i poruke građana. Na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra Studentska lista porazila je Srpsku naprednu stranku i doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Time je okončana 14-godišnja vladavina naprednjaka i njihovih koalicionih partnera. Poslednje dve godine njihove vlasti obeležili su masovni antivladini protesti na kojima se zahtevala odgovornost zbog stradanja 16 ljudi u Novom Sadu. U tom gradu se 1. novembra 2024. obrušila betonska nadstrešnica rekonstruisane Železničke stanice. Otvoren Pionirski park, uklonjen 'Ćacilend'Pionirski park ponovo je otvoren za građane. Iz tog parka, oko Predsedništva Srbije, uklonjen je kamp pristalica vlasti poznat kao "Ćacilend". Šatori i metalne ograde oko kampa srušeni su tokom slavlja u prvim satima nakon proglašenja pobede Studentske liste. Sutradan je usledila "radna akcija" u kojoj su građani, uz pomoć komunalnih službi, vratili park u nekadašnje stanje. Izneto je đubre, očišćene su klupe i rekviziti za decu, posađeno cveće. "Evo čistim i plačem", rekla je tada Beograđanka Ksenija za RSE. Građani su se vratili u park u centru grada posle godinu i po dana koliko je bio zatvoren. "Bilo mi je strašno da gledam sa prozora da ne mogu da uđem, sad sam presrećna što mogu da čistim i da uđem u svoj park", ispričala je Mirjana Marković. "Ćacilend" je bio simbol vlasti Srpske napredne stranke i doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića u poslednjih godinu i po dana. Kamp je bio postavljen u martu 2025. kao odgovor na antivladine proteste sa kojih se tražila odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u Novom Sadu. U tom kampu su, među pristalicama vlasti, boravili i članovi ultradesničarskih grupa, osobe sa kriminalnim dosijeima, pa i osuđeni za ubistvo. Kampu nije mogao niko da priđe, pa ni novinari, a oko njega je bila raspoređena policija. Upravo je Pionirski park mesto na kome su predstavnici Studentske liste održali svoju prvu konferenciju za medije. Ostavke, smene i izvinjenje RTS-aU Radio televiziji Srbije (RTS) pljuše smene čelnih ljudi Javnog servisa. Najpre je generalna direktorka Manja Grčić smenila glavnu i odgovornu urednicu Informativnog programa Bojanu Mlađenović. Zatim je i sama podnela ostavku odgovarajući na zahteve dela zaposlenih i studentskog pokreta. Ubrzo su smenjeni urednici više redakcija, kao i centralnog Dnevnika u 19.30. Usledilo je i izvinjenje gledaocima za "sve izostavljeno u prethodnom periodu." To je u poruci, koju je pročitao voditelj, ocenjeno kao "prva mera ozdravljenja", a najavljen je rad na programskim sadržajima u javnom interesu. "Želimo da vratimo vaše poverenje", poručio je novi urednički kolegijum informativnog programa RTS-a. Studenti u blokadi su odgovorili da ne prihvataju izvinjenje, već samo ostavke. Prethodno su zatražili ostavke generalnog direktora, zamenika i uredništva Informativnog programa RTS-a. "Građani imaju pravo na istinito, potpuno i nepristrasno informisanje. Zahtevamo oslobađanje javnog servisa od političkih uticaja", naveli su 27. oktobra. Da vlast očekuje od RTS-a da "ne talasa, da ćuti, prećutkuje i bude lojalan", svojevremeno je za RSE svedočila jedna od zaposlenih. Medijske organizacije su godinama unazad upozoravale da Javni servis nije nezavisan od izvršne vlasti, te je da je izbegavao događaje koji ne odgovaraju vlasti. Čelnici RTS-a su takve navode odbacivali i istrajavali u svojoj uređivačkoj politici sve do izbora. Tokom proteklih godina više puta su održavani protesti ispred RTS-a zbog načina izveštavanja Javnog servisa. Izvinjenje i ostavke u RTV-uPrvog dana nakon izbora stiglo je i prvo izvinjenje. Uputila ga je Radio televizija Vojvodine zbog višegodišnjeg prećutkivanja, jednostranog informisanja i nekritičkog izveštavanja. "Prećutkivalo se, žmurilo na jedno oko, jednostrano informisalo, nekritički izveštavalo, nisu se postavljala prava pitanja ili pitanja nisu postavljana uopšte", deo je izvinjenja koje je pročitao voditelj Dnevnika. Te reči nisu odjeknule samo u zemlji. Među onima, koji su to izvinjenje preneli, bila je i nekadašnja slavna teniserka Martina Navratilova. Osim izvinjenja, pale su i ostavke čelnika RTV-a. Generalni direktor Goran Karadžić podneo je ostavku 30. oktobra. Prethodno su ostavke podneli glavni i odgovorni urednik Nenad Ćaćić, te urednice Prvog programa Radija i veb-redakcije RTV-a. Deo zaposlenih RTV-a je tokom protekle dve godine učestovao u odavanju pošte stradalima na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Takođe su zahtevali da Javni servis Vojvodine izveštava profesionalno. I RTV je ktitikovana zbog dugogodišnjeg jednostranog izveštavanja koje je trajalo od 2016., kada su smenjeni direktor programa i 14 urednika informativnog programa. Pojedini direktori su tada dali ostavke, a neki novinari napustili RTV zbog "cenzure". Komisijski nadzor u tužilaštvimaKomisija Vrhovnog javnog tužilaštva proverava zakonitost rada Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, na čijem je čelu Nenad Stefanović. Komisijski nadzor u javnim tužilaštvima vrši se po nalogu Vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac. Saopšteno je da se kontrolišu svi predmeti, a posebno oni koji se izdvajaju po težini društvene opasnosti krivičnog dela, zaprećenoj kazni i stepenu tajnosti. "Ranija traženja na uvid predmeta radi kontrole su u najvećem broju bila ignorisana ili odbijena", navelo je Vrhovno tužilaštvo. Više javno tužilaštvo (VJT) je saopštilo da je ovo četvrti komisijski nadzor njihovih predmeta koji se u poslednje dve godine sprovodi po nalogu Vrhovnog javnog tužioca. VJT u Beogradu tvrdi i da je u protekle dve godine dostavilo desetine predmeta na nadzor Vrhovnom javnom tužilaštvu. Oglasilo se i Ministarstvo pravde u tehničkom mandatu navodima da je komisijski nadzor u javnim tužilaštvima po nalogu Vrhovne javne tužiteljke "redovna praksa u skladu sa ovlašćenjima, a ne iznenađenje". U međuvremenu su predstavnici Studentske liste zatražili ostavke šefa VJT Nenada Stefanovića i njegovog zamenika Miodraga Markovića "zbog zloupotrebe službenog položaja". Od nadležnih tužilaštava zatražili su i hitno i nepristrasno postupanje u predmetima od velikog interesovanja javnosti, pre svega u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Studentska lista traži hitno postupanje u predmetima obrušavanja nadstrešnice u Novom Sadu, kompleks Generalštaba, prepiske sa aplikacije Skaj, Krušika, nesreće na naplatnoj rampi Doljevac, ubistva Olivera Ivanovića, rušenja u Savamali i pada vojnog helikoptera. I Nenad Stefanović i Zagorka Dolovac bili su predmet kritike stručne javnosti prethodnih godina. Kritike su se odnosile na nepostupanje ili nedovoljno odlučno postupanje u velikim korupcionaškim aferama, netransparentnost i politički uticaj na rad tužilaštva. Brisanje grafitaGrađani, aktivisti i umetnici uzeli su četke i farbu u ruke. Mogu se videti širom Beograda kako farbaju grafite mržnje i političke poruke protiv studenata u blokadi i neistomišljenika sada odlazeće vlasti. Farbaju se i murali ratnom zločincu Ratku Mladiću, ali i grafiti "Kad se vojska na Kosovo vrati". Beogradske fasade su tokom proleća preplavili uvredljivi grafiti protiv učesnika blokada, odnosno studenata i protivnika vlasti Srpske napredne stranke. Grafiti u kojima se učesnici blokada nazivaju teroristima i ustašama mogli su se videti u nekom ulicama skoro na svakoj fasadi. Sada se ti grafiti prekrivaju belom farbom, iscrtanim cvećem ili drugim pozitivnim sadržajem. Uhapšen direktor Jovine gimnazijeDirektor Jovine gimnazije u Novom Sadu Radivoje P. Stojković uhapšen je 28. oktobra, kada mu je određeno zadržavanje od 48 sati. Do hapšenja je došlo zbog njegovog odbijanja da postupi po pravnosnažnim sudskim odlukama kojima je naloženo da omogući povratak na posao četvoro profesora. Nakon hapšenja direktora, đaci Jovine gimnazije su priredili svečani doček suspendovanim profesorima, dok je školski hor otpevao školsku himnu. Hapšenje je usledilo nakon što direktor nije želeo da vrati na posao suspendovane i otpuštene profesore, među kojima je i profesorka sociologije Marija Vasić. Ona je bila uhapšena u martu 2025. godine pod optužbom za navodno "rušenje ustavnog poretka", što je u javnosti i opozicionim krugovima ocenjeno kao politički motivisan proces. Kada je raspisao parlamentarne izbore i pre podnošenja ostavke, tadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da je pomilovao novosadsku grupu, među kojima je bila i profesorka Vasić. Spor direktora i dela profesora, roditelja i đaka koji su bili nezadovoljni odlukama uprave traje od urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. To je dovelo, između ostalog, i do toga da učenici umesto u matičnoj, nastavu pohađaju u zgradama drugih novosadskih škola. Kriza je produbljena suspendovanjem četvoro profesora zbog štrajka i učešća na protestima. Iz tog perioda ostala je upamćena scena kada je tokom blokade škole od strane đaka, direktor više sati klečao u školskom dvorištu i molio se. Nakon blokade, direktor je promenio brave na školi, čime je nastavnicima privremeno bio onemogućen ulazak. Gimnazija "Jovan Jovanović Zmaj" je najstarija novosadska srednjoškolska ustanova koju pohađa više od 1.000 učenika. Egzit se vraća u Novi SadMuzički festival Egzit vraća se kući. Iz organizacije festivala su podsetili da su govorili da će se Exit vratiti kada se sloboda vrati u našu državu. "Iako je veliki povratak Exit-a planiran za 2028., već sledećeg jula ponovo se okupljamo na Tvrđavi kako bismo proslavili slobodu, jedinstvo i ljubav, uz posebno Exit iskustvo koje ćemo uskoro otkriti", poručili su. Egzit je bio prinuđen da napusti Novi Sad i Srbiju zbog podrške studentima u blokadi. Nakon 25 godina, ovogodišnji festival održan je na više lokacija širom sveta, od Crne Gore preko Malte do Egipta.

Glavno javno tužilaštvo u Minhenu potvrdilo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je u Nemačkoj vođen krivični postupak protiv maloletne osobe osumnjičene da je izvršila teroristički napad na Ambasadu Izraela u Beogradu. Tom prilikom je pripadnik Žandarmerije koji je obezbeđivao zgradu ubio napadača. Kako se navodi u odgovoru koji je RSE dobio 30. oktobra, Opštinski sud u Minhenu je u junu 2026. dao nalog za hapšenje sedamnaestogodišnjeg državljanina Srbije zbog sumnje da je počinio više krivičnih dela, među kojima je "davanje uputstava za izvršenje terorističkog krivičnog dela", kao i zbog širenja i javnog korišćenja simbola ekstremističke organizacije "Islamska država". "Osumnjičeni je navodno izviđao trg Sankt-Jakobs-Platz u Minhenu i pokušavao da nabavi oružje kako bi izvršio napad na tamošnji Jevrejski muzej. U periodu od 22. juna do 24. jula 2026. godine nalazio se u istražnom pritvoru u maloletničkoj kazneno-popravnoj ustanovi", navodi minhensko Glavno javno tužilaštvo. U ovoj instituciji kažu da osumnjičeni nije ranije bio osuđivan, te da je od 2022. godine živeo kod oca u Minhenu, a 24. jula 2026. je deportovan u Srbiju, kod majke koja tamo živi. Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, maloletni napadač naoružan sa dva noža je u noći između 27. i 28. oktobra napao pripadnika Žandarmerije koji je osiguravao zgradu Ambasade Izraela. Napadač je, uzvikujući "Allahu ekber", nasrnuo na žandarma sa dva noža, nakon čega je pripadnik Žandarmerije upotrebio vatreno oružje, saopštio je ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Ivica Dačić. On je saopštio i da da "iako njegov identitet još nije utvrđen, naša služba ga je pratila i poznato je da je bio pristalica Islamske države". Istragu vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal koje je za RSE ranije potvrdilo da je tužilac naložio policiji da sasluša očuha i majku "maloletnog D.N., za koga se sumnja da je N.N. lice koje je izvršilo napad". Napad na diplomatsko predstavništvo Izraela u Beogradu dogodio se i u junu 2024. godine, kada je Miloš Žujović (1999), poznat i pod imenom Salahudin, samostrelom napao i ranio pripadnika Žandarmerije koji je obezbeđivao ambasadu. Ranjeni žandarm je uzvratio vatru iz službenog pištolja i usmrtio napadača. Napad je okarakterisan kao terorizam, a posle incidenta pokrenuta je šira policijska akcija u kojoj je uhapšeno više osoba za koje su vlasti tvrdile da su povezane sa radikalnim islamističkim krugovima. U Srbiji je i 2019. pravosnažno osuđeno sedam osoba na ukupno 69 i po godina zatvora zbog udruživanja radi terorizma, ratovanja u Siriji i saradnje sa tzv. Islamskom državom.

Epizoda istražuje fenomen uspjeha studenata Srbije. Analiziramo moć nenasilnog otpora, prevazilaženje ideoloških podjela i važnost organizacije. Uz glasove građana Beograda i Sarajeva, u epizodi govore mirovna aktivistica Amra Pandžo i doktorand Samir Beharić.

Vršiteljica dužnosti predsjednika Srbije Ana Brnabić najavila je 30. oktobra da će predsjednički izbori biti raspisani u ustavnom roku, najkasnije do 27. novembra ili će to, ako se formiraju organi nove vlasti, učiniti novi v. d. predsjednika. Brnabić je pozvala novu većinu da što prije formira vlast. Upitana kada će sazvati sjednicu parlamenta nakon što budu proglašeni konačni rezultati parlamentarnih izbora, rekla je "u najkraćem mogućem roku". Na novinarsko pitanje koga je bivši predsjednik Aleksandar Vučić pomilovao, Ana Brnabić je kazala da pomilovanja po Ustavu nisu u nadležnosti v.d. predsjednika i da ona ne može o tome govori. Aleksandar Vučić, koji je podnio ostavku 27. septembra uveče, dan kasnije predao je dužnost predsjednici Narodne skupštine Ani Brnabić. Vučić je Brnabić uručio predsjednički pečat, dokumenta o pomilovanjima i ostala dokumenta koja je vodio kao predsjednik. Uoči ostavke, Vučić je donio odluku o pomilovanju i aboliciji 49 osoba. Do sada u javnosti nisu objavljena njihova imena. Vučić je podnio ostavku kako bi učestvovao u trci za premijersko mjesto kao kandidat Srpske napredne stranke. Izbori su održani 25. oktobra, a prema preliminarnim rezultatima, pobijedila je Studentska lista.

EUROPOL je 30. oktobra uputio javni apel tražeći pomoć građana nakon što je na popis najtraženijih bjegunaca u EU dodano pet novih osumnjičenih za koje se navodi da se nalaze na teritoriji Srbije. Radi se o četiri muškarca i jednoj ženi koji su dodani 29. oktobra na evropsku listu najtraženijih bjegunaca, takozvanu listu "Most Wanted", objavilo je holandsko tužilaštvo. Prema navodima tužilaštva holandske provincije Limburg i policije, svih pet osumnjičenih povezano je sa pljačkom na sajmu The European Fine Art Fair (TEFAF) u Mastrihtu, koja se dogodila 28. juna 2022. godine. Riječ je o Aleksandru Ceniću (50), Aleksandru Stojiljkoviću (50), Dušku Dimitrijeviću (50), Bratislavu Stojanoviću (41) i Ninoslavi Jović (41). Kako se navodi u saopštenju, poznato je da se osumnjičeni državljani Srbije najverovatnije nalaze u gradu Nišu ili u okolini Beograda. Tužilaštvo u Limburgu je ponudilo nagradu od 20.000 eura za informacije ili dojave koje bi dovele do hapšenja jednog ili više počinilaca pljačke nakita na sajmu TEFAF. Uprkos intenzivnoj saradnji sa više zemalja, uz podršku Europola i Eurojusta, do sada nisi uhapšeni, jer Srbija ne izručuje svoje državljane. Svih petoro se nalaze i na Nacionalnoj potjernici Holandije, a od aprila 2026. godine za njima je raspisana međunarodna poternica. Pljačka se istražuje već četiri godineOd juna 2022. godine se istražuje pljačka na sajmu umjetnosti koji se svake godine održava u Mastrihtu. Osumnjičeni su tog dana upotrijebili brutalnu silu i uspjeli da provale u vitrine u kojima je bio izložen skupocjeni nakit. Nakon toga pobjegli su sa plijenom vrijednim više miliona eura. Od ukupnog plijena do sada su pronađena tri dijamanta. Početkom ove godine jedan dijamant pojavio se u Bocvani. Ranije su pronađena i zaplijenjena još dva dijamanta iz ove velike pljačke. Jedan se nalazi u Hong Kongu, a drugi u Izraelu. Svih petoro se nalaze i na Nacionalnoj potjernici Holandije, a od aprila 2026. godine za njima je raspisana međunarodna poternica. Javno tužilaštvo ponudilo je nagradu od 20.000 eura za informacije ili dojave koje bi dovele do hapšenja jednog ili više počinilaca pljačke nakita na sajmu TEFAF u Mastrihtu. Raniji pokušaj pljačkeTokom istrage utvrđeno je da je još u martu 2020. godine pokušana pljačka na istom sajmu umjetnosti u Mastrihtu. Najmanje jedan od pet osumnjičenih može se dovesti u vezu sa tim pokušajem. Sumnje se zasnivaju na informacijama iz aplikacije Sky ECC, šifrovane komunikacione platforme koju su, uglavnom, koristili kriminalci za međusobnu komunikaciju. Istražni tim je nedavno, posredstvom Europola, sa kojim je tokom cijele istrage blisko sarađivao, dobio pristup relevantnim informacijama. Tokom 2021. godine istražni organi uspjeli su da pristupe milionima poruka korisnika ove platforme i da uživo čitaju šifrovane poruke kriminalnih organizacija. Policija je u martu 2021. godine ugasila Sky ECC i presrela podatke, ali zahvaljujući informacijama iz ove platforme, policija i danas dolazi do osumnjičenih. Inače, javna evropska lista najtraženijih kriminalaca postoji od 2016. godine. Riječ je o inicijativi policijskih službi država članica Evropske unije. Od njenog osnivanja uhapšen je veliki broj bjegunaca.

Crna Gora bi mogla da okonča pristupne pregovore sa Evropskom unijom u decembru 2026. godine, dok Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo nisu napredovali u takozvanim fundamentalnim oblastima, navodi se u nacrtu godišnjeg saopštenja Evropske komisije o politici proširenja, koje bi ova institucija trebalo da objavi naredne nedelje. Paket proširenja je skup dokumenata kojim Evropska komisija ocenjuje napredak zemalja kandidata i potencijalnih kandidata ka članstvu u Evropskoj uniji. Na osnovu njega države članice odlučuju o daljim koracima u pristupnim pregovorima, poput otvaranja i zatvaranja poglavlja. U nacrtu, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, ocenjuje se da je napredak zemalja regiona i dalje neujednačen. "Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo nisu napredovali u fundamentalnim oblastima", navodi se u dokumentu. Fundamentalne oblasti obuhvataju vladavinu prava, demokratske institucije, reformu javne uprave i ekonomske kriterijume, i one određuju ukupan tempo pregovora. Crna Gora: Izuzetan napredak ka EUCrna Gora je u dokumentu opisana kao predvodnik u procesu proširenja. Prema oceni Komisije, Podgorica je ispunila završna merila u svim pregovaračkim poglavljima i mogla bi da okonča pregovore do kraja ove godine. "Izuzetan napredak Crne Gore u pristupnim pregovorima sa EU dokaz je da je proširenje i dalje dostižna stvarnost", navodi se u nacrtu. Komisija ocenjuje i da je Crna Gora odlučno unapredila rad na fundamentalnim oblastima, sa dobrim rezultatima u vladavini prava, ekonomskom upravljanju i reformi javne uprave. Kao potvrdu da je Crna Gora predvodnik procesa proširenja navodi rad na ugovoru o pristupanju i predlog Komisije o finansijskom paketu. U crnogorskom ugovoru o pristupanju prvi put bi se primenio "ojačani pristup" zaštitnim klauzulama. Ugovor bi, kako se navodi, poslužio kao model za buduće ugovore o pristupanju. Među crnogorskim reformama Komisija ističe ustavne amandmane kojima je ojačana nezavisnost Sudskog i Tužilačkog saveta, "potpuno u skladu" sa preporukama EU i Venecijanske komisije. Navodi i politiku nulte tolerancije prema napadima na novinare, kao i usklađivanje vizne politike sa EU od 31. oktobra 2026. Srbija: Pritisak na civilno društvo i pravosuđeO Srbiji nacrt sadrži uglavnom kritične ocene i konstatuje izostanak napretka u ključnim oblastima, poput vladavine prava i slobode izražavanja. Navodi se i da je usklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU i dalje niska. Kada je reč o pravosuđu, Komisija beleži da je početno nazadovanje usvajanjem takozvanih "Mrdićevih zakona" naknadno ispravljeno. Ono je, kaže se u nacrtu, bilo izazvano zakonskim izmenama koje su uklonile deo garancija za autonomiju tužilaštva i nezavisnost sudstva. Istovremeno ocenjuje da je u Srbiji "neprimeren pritisak značajno porastao". Srbija se pominje kao zemlja u kojoj je, pored Bosne i Hercegovine, Gruzije i Turske, rizik od "zarobljene države" i dalje naglašen. Pojam označava situaciju u kojoj uske interesne grupe stavljaju institucije pod svoju kontrolu. Od pozitivnih pomaka navodi se da je Srbija ušla u geografski obuhvat Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA). Pokrenut je i pripremni rad na sporazumu o ocenjivanju usaglašenosti industrijskih proizvoda. Bosna i Hercegovina: Politička fragmentacijaZa Bosnu i Hercegovinu Komisija ocenjuje da je funkcionisanje izvršne i zakonodavne vlasti bilo otežano političkom fragmentacijom. Ista ocena data je i za Kosovo. "U Bosni i Hercegovini potrebno je unaprediti nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa, a zakonodavne reforme i provere integriteta ključne su za vraćanje poverenja javnosti u pravosudni sistem", navodi se u nacrtu. Komisija poziva BiH i da se "u potpunosti posveti" akcionom planu Radne grupe za finansijsku akciju (FATF). Pozitivno je ocenjeno što zemlja nastavlja potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU i što je usvojila novu procenu pretnje od teškog i organizovanog kriminala, u skladu sa metodologijom Evropola. Kosovo: Prvi put potpuna usklađenost sa spoljnom politikom EUKosovo se, uz Srbiju i BiH, navodi među zemljama bez napretka u fundamentalnim oblastima. Komisija ocenjuje i da se Kosovo bori sa političkim uticajem i uticajem interesnih grupa na sudove i tužilaštvo. Kao novinu nacrt ističe da je potpuna usklađenost Kosova sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU "prvi put" prikazana u posebnom poglavlju 31. Evropska komisija ocenjuje da nema napretka u formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, predviđene sporazumom iz dijaloga o normalizaciji odnosa sa Srbijom. Od zemlje se očekuje da pokrene taj proces u skladu sa obavezama iz dijaloga, uključujući Ohridski sporazum iz 2023. Takođe se traži da se status struktura i službi koje podržava Srbija reši u skladu sa sporazumima iz dijaloga i kosovskim zakonima, "a ne nekoordinisanim merama", te uz strukturisane konsultacije sa predstavnicima kosovskih Srba. Dijalog Srbije i KosovaKao i prethodnih godina, Komisija poručuje da je napredak i Srbije i Kosova na evropskom putu vezan za suštinski napredak u normalizaciji odnosa. "Sprovođenje Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Aneksa o sprovođenju i dalje je nedovoljno", navodi se u nacrtu. "Normalizacija nije samo uslov na evropskom putu. Ona je ključna za bezbednost, stabilnost i ekonomski razvoj oba društva i šireg regiona. Izostanak napretka nosi političku i ekonomsku cenu i preti da obe strane zaostanu u trenutku kada je proces proširenja ponovo dobio zamah", navodi se u dokumentu. Plan rasta i pomirenjePrema nacrtu, do septembra 2026. iz Plana rasta za Zapadni Balkan isplaćeno je 193,3 miliona evra bespovratnih sredstava od ukupno 1,6 milijardi evra, za 90 ispunjenih reformskih koraka. Komisija ocenjuje da sprovođenje mora da se ubrza. Navodi se i da je u toku rad na ukidanju troškova rominga sa zemljama Zapadnog Balkana. U delu o pomirenju Komisija poručuje da su istorijski revizionizam, negiranje ili veličanje ratnih zločina i zapaljiva retorika "nespojivi sa vrednostima" na kojima počiva proces pristupanja.