Autoritarni lideri u većini slučajeva su na spisku onih koje je kineski predsednik Si Đinping odlikovao zlatnim ordenom prijateljstva. Brat Fidela Kastra, Raul, lider Kazahstana Nursultan Nazarbajev i predsednik Rusije Vladimir Putin, neki su od njih. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poslednji je među dobitnicima. Rekao je da je "zamalo zaplakao" zbog časti koja mu je ordenom ukazana. Šta je to zbog čega je zaslužio priznanje, takođe autoritarnog, kineskog predsednika i šta je to što Srbiju i Kinu vezuje u saradnji? (Snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)

Problemi sa snabdevanjem vodom u Čačku traju peti dan usled havarije na regionalnom vodosistemu "Rzav", zbog čega je u gradu na zapadu Srbije sa više od 100 hiljada stanovnika na snazi vanredna situacija. Kako su saopštile gradske vlasti Čačka, popravka cevovoda je u toku i očekuje se da bi tehnička voda trebalo da stigne do građana tokom dana (29. maja). Pijaće vode neće biti ni u narednim danima, dok analize ne potvrde ispravnost vode sa česme. Zbog dve havarije na vodosistemu "Rzav" u ponedeljak i sredu, bez vode je ostalo više od 200.000 građana Moravičkog okruga - u Čačku, Gornjem Milanovcu, Lučanima i Požegi. Najteža situacija je u Čačku. Škole su skratile časove, bolnica obustavila deo operacija, dok su na nekoliko lokacija u gradu postavljene cisterne za pijaću vodu. Građani su se snalazili tako što su kupovali flaširanu vodu. Grad nema alternativno snabdevanje vodom, jer je nekadašnja fabrika za preradu vode ugašena pre nekoliko godina. Kako je došlo do kvara?Do prekida u vodosnabdevanju iz sistema "Rzav" došlo je 25. maja, nakon kvara na cevovodu u mestu Gorobilje. Kvar je saniran u kasnim noćnim satima 26. maja, posle čega je krenulo punjenje sistema. Ujutro 27. maja u domaćinstva je stigla tehnička voda, ali su se javili problemi sa pritiskom na mreži, a potom je usledio novi kvar, nakon kog je isporuka vode ponovo obustavljena.

"Nove visine" strateškog partnerstva Kine i Srbije najavili su u Pekingu predsednici Si Đinping i Aleksandar Vučić. U sklopu toga dve vlade su potpisale i Memorandum o zajedničkoj promociji saradnje u okviru Globalne bezbednosne inicijative (GSI). Tom inicijativom Kina pokušava da se predstavi kao alternativa postojećim zapadnim modelima u spoljnoj i bezbednosnoj politici. A Srbija je, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, podržala tu kinesku viziju međunarodne bezbednosti i globalnog poretka. U sedištu EU za RSE kažu da evropski put Srbije zahteva jasne strateške izbore. "Kredibilna evropska perspektiva podrazumeva posvećenost regionalnoj stabilnosti i zajedničkom razumevanju bezbednosnih izazova sa kojima se suočava naš kontinent", navedeno je. U odgovoru Evropske komisije dodaje se i da je Kina istovremeno pregovarački partner, ekonomski konkurent, ali i sistemski rival EU. "Odnos između EU i Kine istovremeno je jedan od strateški najvažnijih, ali i jedan od najizazovnijih odnosa koje imamo", navedeno je. Srbija poslednju deceniju, sa Aleksandrom Vučićem na čelu, intenzivira saradnju sa Kinom, proširujući je sa političke i ekonomske i na vojnu. Tako je postala prva evropska zemlja koja je nabavila kinesko naoružanje, a započela je i zajedničke vojne vežbe sa Kinom, uprkos upozorenju Brisela. Istovremeno, Srbija kao vojno neutralna zemlja, sarađuje sa NATO savezom kroz članstvo u Parterstvu za mir. Iz sedišta NATO-a poručuju da poštuju suvereno pravo Srbije da odlučuje o pravcu svoje spoljne politike komentarišući dogovore u Pekingu. "Srbija ima važnu ulogu za stabilnost Zapadnog Balkana i očekujemo da će se konstruktivno angažovati sa NATO-om i svojim susedima", naveo je za RSE zvaničnik zapadnog vojnog saveza. Iz Stejt departmenta nije odgovoreno na upit RSE o podršci Srbije Globalnoj bezbednosnoj inicijativi. Vlasti Srbije insistiraju na tome da je članstvo u EU strateško opredeljenje zemlje. Ali istovremeno jačaju saradnju sa Kinom, a ne odriču se ni veza sa Rusijom, koja je pod zapadnim sankcijama zbog invazije na Ukrajinu. "Vučić udaljava svoju zemlju od bloka (EU) kome bi trebalo da teži", ocenila je za RSE Donatijen Rui (Donatienne Ruy), iz vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS). Za podršku GSI kaže da dovodi Srbiju u nesaglasnost sa stavovima i EU i Sjedinjenih Država prema ulozi Kine na globalnoj sceni. "Time dodatno smanjuje usklađenost spoljno-političkih pozicija, što je neophodan uslov za pristupanje", dodala je. Šta Srbiji donosi GSI?Danijel Frid (Daniel Fried), iz američke nevladine organizacije Atlantski savet i bivši visoki američki diplomata kaže za RSE da Vučić nastavlja da vodi svoju verziju beogradske nesvrstane politike, okrećući se Kini. "Kineska GSI podseća na sovjetske inicijative koje su takođe obećavale 'nepodeljivu' bezbednost, što je značilo da Kremlj, a u ovom slučaju Peking, širi svoj uticaj i zonu uticaja", kaže Frid. Kineski predsednik Si Đinping je tokom susreta sa Vučičem rekao da fluidan i turbulentan međunarodni pejzaž zahteva bližu koordinaciju i saradnju između Kine i Srbije u globalnim poslovima. Dodao je da dve zemlje treba da praktikuju istinski multilateralizam i da se trude da nepokolebljivo unapređuju ravnopravan i uređen multipolarni svet. Tokom višednevne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kini, potpisano je oko 30 sporazuma. Njima je dogovorena saradnja u mnogim oblastima, od politike, ekonomije do veštačke inteligencije i nuklearne energije. Donatijen Rui iz CSIS-a kaže da su neki od tih dokumenata prilično bezazleni ili da predstavljaju nastavak postojećih veza, za razliku od drugh, poput Globalne bezbednosne inicijative. "Koji iako ne podrazumevaju nužno konkretne rezultate niti velike promene u politici, ali su snažno simbolični. I omogućavaju Kini da tvrdi da ima podršku jedne evropske zemlje", navela je. Dok velika delegacija sa predsednikom Aleksandrom Vučićem boravi u Kini, srpski šef diplomatije Marko Đurić sreo se u Njujorku sa kineskim kolegom Vang Jiem. Ji je tokom tog susreta, kako je prenela Sinhua, rekao da je Srbija postala prva zemlja koja je izdala zajedničko saopštenje sa Kinom o promociji sprovođenja četiri globalne inicijative, uključujući GSI. Srbija je tu inicijativu podržala u maju 2024. potpisivanjem izjave Sija i Vučića o izgradnji zajedničke budućnosti između dve zemlje. Šta je cilj Kine?Globalnu bezbednosnu inicijativu pokrenuo je 2022. kineski predsednik Si Đinping. Predstavljajući je, Si je tada naveo da zemlje treba da reše svoje sporove kroz dijalog, poštujući međusobne razlike kako bi postigle "bezbednost za sve". "Zemlje širom sveta su poput putnika na istom brodu koji dele istu sudbinu", rekao je kineski predsednik. Ponovio je protivljenje Kine uvođenju jednostranih sankcija. GSI poziva na jačanje fokusa na diplomatiji i odbrani smatrajući da svet može biti bezbedniji kroz poboljšanu saradnju i dijalog. Navodi posvećenost poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih zemalja i nemešanju u unutrašnje poslove. Poziva se i na poštovanje ciljeva i principa Povelje Ujedinjenih nacija. Pitanja koja obuhvata kreću se od borbe protiv terorizma do povećanih vojnih vežbi i sveobuhvatnije razmene obaveštajnih podataka. Donatijen Rui iz CSIS-a kaže da iako iza te inicijative još uvek nema mnogo opipljivih aktivnosti, ona se fokusira na principe kao što je nemešanje u unutrašnje poslove. "I predstavlja uvod u to da Kina preuzme vodeću ulogu u kreiranju nove bezbednosne arhitekture ili bar globalnih principa međunarodnih odnosa", dodala je. Institut EU za bezbednosne studije (EUISS) naveo je u izveštaju iz marta 2023. da bi bilo pogrešno potceniti GSI, iako u početku može izgledati kao "prazna ljuštura". Navedeno je da se Kina nada da će proširiti krug prijateljskih zemalja i na kraju oblikovati postzapadni poredak upravljanja bezbednošću. Prema kineskim izvorima više od 80 zemalja i međunarodnih organizacija je izrazilo svoju podršku GSI. Uglavnom je naišla na podršku na Globalnom jugu, dok su dokument u Evropi uz Srbiju podržale i Rusija i Belorusija. Formalno članstvo ne postoji, već se bazira na političkoj podršci i izražava se kroz zajedničke izjave i diplomatske dokumente. Peking je takođe u širi okvir GSI uključio svoj predlog od 12 tačaka o tome kako okončati rat u Ukrajini. Dokument se suočio sa kritikama zapadnih lidera koji su doveli u pitanje sposobnost Kine da posreduje u postizanju primirja s obzirom na njene rastuće veze sa Rusijom. Bez sporazuma o oružjuNijedan od oko 30 potpisanih sporazuma ne odnosi se na vojnu saradnju niti nabavku kineskog naoružanja, iako je u delegaciji bio i ministar odbrane Bratislab Gašić. Ministarstvo odbrane i Predsedništvo Srbije nisu odgovorili na upit RSE o tome da li je u Kini pregovarano o novim nabavkama oružja. U međuvremenu je Vučić izjavio da je tokom posete sa kineskim rukovodstvom razgovarano o vojnom naoružanju. "Velika nas tu pojačanja (čekaju) što se tiče naše vojske, vezano za Francusku, Rusiju, Izrael, naravno i za Kinu. Verujem da ćemo otvoriti i neke druge stvari u budućnosti", rekao je 27. maja za RTS. Uoči razgovora sa Sijem, Vučić je govoreći o vojno-tehničkoj saradnji rekao da "imamo i neke molbe, neke želje", navodeći da o detaljima ne može da govori za javnost. "Ima jedno čudesno oruđe za koje nemamo pare u ovom trenutku, ali pritisci će se nastaviti, pa ćemo da vidimo", rekao je, ali takođe bez navođenja detalja. Srbija je već nabavila kineske dronove CH-92 i CH-95, te PVO sisteme FK-3 i HQ-17. Kuda vodi Srbiju 'čelično prijateljstvo' sa KinomVučić posetom Kini nastavlja da produbljuje odnose sa tom zemljom, koje zvaničnici dve države nazivaju "čeličnim prijateljstvom". Za to vreme Srbija stagnira u pregovorima za članstvo u EU, upravo zbog neusklađivanja spoljne politike i uvođenja sankcija Rusiji, ali i zbog neispunjavnja uslova. Donatijen Rui iz vašingtonskog CSIS-a kaže da odnosi sa Kinom omogućavaju priliv kapitala koji podržava srpsku privredu. "U trenutku kada se u Briselu sve glasnije govori o smanjenju određenih pretpristupnih fondova zbog pitanja vladavine prava, čime se održava Vučićeva vlast i mreža političkog patronata njegove stranke", dodala je. Upitana da li je Kina jedini stub spoljne politike Srbije koji "efikasno funkcioniše", ona kaže da je tako za predsednika Vučića i njegovu partiju. Navodi da mu daje legitimitet na međunarodnoj sceni. "Kao i izvor ekonomske i diplomatske saradnje u trenutku kada se suočava sa dugotrajnim protestima u zemlji i kada njegove političke odluke udaljavaju Srbiju od realne perspektive pristupanja (EU) u skorijoj budućnosti." U tom kontekstu Danijel Frid iz Atlantskog saveza ocenjuje da bi Srbija mogla da napreduje ka članstvu u EU, ali da "Vučić ne deluje zainteresovano". Vučić će se iz petodnevne posete Kini vratiti i sa Orednom prijateljstva, koji mu je uručio Si Đinping. Taj orden, pre Vučića, poneli su ruski predsednik Vladimir Putin i Raul Kastro, u vreme kada se nalazio na čelu Komunističke partije Kube. *Saradnja na tekstu: Gjeraqina Tuhina

Poseta dvojice američkih kongresmena Zapadnom Balkanu važan je korak ka potvrđivanju posvećenosti Sjedinjenih Američkih Država miru i stabilnosti u regionu "u vreme kada Srbija i Rusija nastavljaju napore za destabilizuju". Ovako Ivana Stradner iz Fondacije za odbranu demokratija u Vašingtonu ocenjuje posetu republikanskog kongresmena Kita Selfa (Keith) i demokratskog kongresmena Suhasa Subramanjama (Subramanyam) Bosni i Hercegovini, Srbiji, odnosno Preševskoj dolini, i Kosovu ove nedelje. "Kosovo i Bosna i Hercegovina ostaju posebno ranjivi na zlonamerni uticaj i politički pritisak Beograda i Moskve", kaže Stradner za Radio Slobodna Evropa. Zapadni Balkan ostaje region povišenih političkih tenzija i spoljnih uticaja, navodi se u izveštaju američkih obaveštajnih službi objavljenom ranije ove godine, u kojem se posebno ističe uloga Rusije u destabilizaciji regiona. Prema izveštaju, Rusija "podstiče nestabilnost između Srbije, koju favorizuje, i Kosova", ali takođe "podržava otcepljenje srpskog entiteta, Republike Srpske, od Bosne i Hercegovine". Tokom posete BiH i Kosovu, prema navodima tamošnjih vlasti, američki kongresmeni su s liderima razgovarali o bezbednosnim pitanjima, situaciji u regionu i bilateralnim odnosima. Na Kosovu se, prema navodima državnih zvaničnika, razgovaralo i o članstvu zemlje u NATO-u. Prema rečima Stradner, kongresmen Self, koji predsedava Pododborom za Evropu u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma, razume da se Balkan ne može tretirati "kao sporedno pitanje", dok "Rusija i Srbija koriste svaku regionalnu liniju razdvajanja da oslabe Zapad". "Svako smanjenje američkog prisustva stvorilo bi opasan vakuum koji bi Moskva i Beograd brzo iskoristili", kaže Stradner. Ona dodaje da je stabilnost u regionu direktno povezana sa širom evropskom bezbednošću. "Ova poseta šalje važan signal da američko angažovanje i odvraćanje ostaju ključni za sprečavanje novog ciklusa regionalne destabilizacije", kaže ona. Govoreći o Kosovu, Stradner kaže da postoji "sve veća zabrinutost u vezi s budućnošću KFOR-a na Kosovu", uključujući "strah od mogućeg povlačenja SAD". "To bi bila tragična greška od koje bi direktno imale koristi Rusija i Srbija, dok bi potkopala regionalnu bezbednost i stabilnost", rekla je Stradner. Nedavno je bilo izveštaja i diskusija o mogućnosti da Vašington preispita prisustvo svojih trupa u misijama NATO-a, uključujući KFOR. Međutim, Pentagon je ranije naveo za RS da nema najava promene u raspoređivanju američkih snaga. U aprilu je kongresmen Self, zajedno sa svojim kolegama Ričijem Toresom (Ritchie Rorres) i Majkom Lolerom (Mike Lowler), pokrenuo dve rezolucije o Kosovu. Prva ima za cilj da podtakne puta Kosova ka članstvu u NATO-u. Druga poziva SAD da nastave učešće u KFOR-u. Tokom sastanaka na Kosovu, vršiteljka dužnosti predsednika Aljbulena Hadžiju (Albulena Haxhiu) i premijera u tehničkom mandatu Aljbin Kurti (Albin) zahvalili su kongresmenima na podršci težnji Kosova za članstvo u zapadnom vojnom savezu i za nastavak američkog vojnog prisustva. Kosovo teži članstvu u zapadnom vojnom savezu, ali još nije podnelo zvaničan zahtev za članstvo, pošto se činjenica da ga ne priznaju četiri zemlje NATO-a (Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija) smatra preprekom na tom putu. Stradner iz Fondacije za odbranu demokratija u Vašingtonu, govoreći o situaciji u regionu, krivi Srbiju za stvaranje nestabilnosti na Zapadnom Balkanu. Prema njenim rečima, Vlada Srbije se suočava sa sve većim nezadovoljstvom u zemlji i otporom "sve većoj autokratskoj vladavini (predsednika Aleksandra) Vučića. Njegov antidemokratski model upravljanja u velikoj meri je doprineo nestabilnosti širom Zapadnog Balkana i Self jasno vidi tu Vučićevu igru". Što se tiče Bosne i Hercegovine, Stradner kaže da je situacija zabrinjavajuća jer se dejtonski okvir, prema njenim rečima, suočava sa sve većim pritiskom i destabilizujućim naporima Milorada Dodika. "Važno je da Self pošalje jasnu poruku da SAD neće tolerisati pretnje ili pokušaje koji bi ugrozili suvereniteta Bosne", kaže ona. Poslednjih godina u Republici Srpskoj je usvojen niz neustavnih zakona, dok je lider tog entiteta Milorad Dodik godinama poznat po secesionističkoj retorici. Iako američki kongresmeni nisu posetili Crnu Goru, Stradner kaže da je ova zemlja i dalje pod pritiskom u veoma važnom trenutku na putu ka članstvu u EU. "Predsednik Vučić nastavlja da vrši uticaj s ciljem da uspori evroatlantsku putanju Crne Gore, kao i da region održi politički podeljenim i nestabilnim", kaže Stradner za Radio Slobodna Evropa. Crna Gora je postigla najveći napredak ka članstvu u EU među zemljama Zapadnog Balkana i očekuje se da će Podgorica u narednim godinama postati nova članica evropskog bloka.

Nacionalni tužilac Poljske potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je izdat evropski nalog za hapšenje bivšeg zamenika poljskog ministra pravde, ali nije odgovorio na navode da je boravio u Srbiji. Marćin Romanovski, koji je u Poljskoj optužen za zloupotrebu položaja, imao je azil u Mađarskoj, a iz te zemlje je pobegao nakon izbornog poraza vlade Viktora Orbana. Novi mađarski premijer Peter Mađar izjavio je 20. maja da postoje indicije da je Romanovski napustio Mađarsku preko Srbije. Iz policije i Ministarstva pravde Srbije nisu odgovorili na upit RSE povodom ovih navoda. Evropski nalog za hapšenje obavezuje države članice Evropske unije, dok je Srbija kandidatkinja za članstvo u bloku. Tužioci u Varšavi traže bivšeg poljskog ministra pravde Zbignjeva Zjobra i njegovog zamenika Marćina Romanovskog zbog zloupotrebe novca iz fonda namenjenog pomoći žrtvama kriminala. Optuženi su i da su koristili špijunski softver za targetiranje političkih protivnika. I Zjobro i Romanovski, koji su azil u Mađarskoj dobili za vreme bivšeg premijera Viktora Orbana, tvrde da je reč o političkoj hajci i osveti vlade aktuelnog premijera Poljske Donalda Tuska. Zjobro je kreator sudskih reformi za koje je Evropska unija ocenila da su smanjile nezavisnost sudstva u Poljskoj tokom vladavine nacionalističke stranke Pravo i pravda od 2015. do 2023. godine. Gde su bivši poljski zvaničnici?Nije poznato kada su i na koji način dvojica bivših poljskih zvaničnika napustili Mađarsku. Agencija Reuters prenosi da su obojici oduzeti pasoši i da su se poljski zvaničnici nadali da će Orbanov poraz od proevropskog rivala Petera Mađara na aprilskim izborima značiti da će uskoro biti vraćeni u Poljsku. Ipak, Zjobro je u Sjedinjenim Državama, a zamenik američkog državnog sekretara Kristofer Landau naložio je visokim zvaničnicima Stejt departmenta da mu olakšaju i odobre vizu, piše Reuters. Iz Ministarstva spoljnih poslova Poljske najavili su da će zamoliti i SAD i Mađarsku za "pravni i činjenični osnov na kojem je Zjobro napustio teritoriju Mađarske". Nije međutim jasno gde se nalazi Romanovski. Poljski mediji preneli su da je posle bekstva iz Mađarske u maju viđen dva puta u Srbiji i jednom u Hrvatskoj, a poljska policija je 27. maja potvrdila da je u Evropi. Ni iz hrvatske, ni iz srpske policije nisu odgovorili na upit RSE o ovom slučaju. Mađarski premijer Peter Mađar rekao je 20. maja tokom posete Poljskoj da je, prema njegovim informacijama, Zjobro napustio Šengensku zonu "oko dan pre moje inauguracije", koja je bila 9. maja. "Upravo sam razgovarao sa kolegama i postoje znaci da je gospodin Romanovski takođe napustio Srbiju, ali ta informacija još nije potvrđena", rekao je Mađar za poljsku TVN24. Ni iz Ministarstva pravde Srbije nisu odgovorili na pitanja RSE da li su upoznati sa slučajem, niti da li su dobili poziv za međunarodnu saradnju. Šta je evropski nalog za hapšenje?Evropski nalog za hapšenje (EAW), koji je raspisan za Romanovskim, pojednostavljeni je postupak prekogranične sudske saradnje u svrhu krivičnog gonjenja, izvršenja kazne zatvora ili naloga za pritvor. Zamenio je dugotrajne postupke ekstradicije koji su ranije postojali između država članica EU. Cilj je da se osigura da otvorene granice i slobodno kretanje u Uniji ne zloupotrebljavaju oni koji pokušavaju da izbegnu pravdu. Mehanizam se zasniva na principu uzajamnog priznavanja i funkcioniše putem direktnih kontakata između pravosudnih organa.

Poruka "Kosovo je srce Srbije" ispisana je na fasadi zgrade u centralnoj pešačkoj zoni Beograda kroz koju dnevno prolazi na hiljade turista. Ovaj nacionalistički slogan, koji negira nezavisnost nekadašnje srpske pokrajine, zamenio je grafit koji negira genocid nad Bošnjacima u Srebrenici. Potonji je na tom mestu bio od juna 2024, a kao autor je bila potpisana ultradesničarska grupa "Narodna patrola". Aktivisti, okupljeni oko nevladinog udruženja KROKODIL, više puta su ga krečili, ali su nacionalističke poruke vrlo brzo vraćane. "Oni te grafite prave sa ciljem da šire propagandu, strah, mržnju, nacionalizam i slično", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Filip Jovanović aktivista koji je učestvovao u dvadesetak akcija krečenja. Nakon poslednjeg krečenja aktivista na fasadi je osvanula poruka o Kosovu, a ovog puta nijedna organizacija se nije potpisala kao autor. RSE nije dobio odgovor od Uprave Grada Beograda, kao ni od Komunalne inspekcije Opštine Stari grad, na čijoj teritoriji je sporni grafit ispisan. Šta kažu građani?Marko, 26-godišnji Beograđanin, kaže da ne vidi ništa sporno u grafitima poput onog koji se trenutno nalazi na fasadi Robne kuće "Beograd" u centru grada. "To je naša istorija i turisti koji šetaju centrom grada treba to da vide. Mislim da bi trebalo da bude još takvih murala", kaže. Sa druge strane, Beograđanka Ljubica (43) smatra da ovakvim porukama nije mesto u centru grada. "Ovo je ipak gradsko jezgro i bilo bi najbolje da nema nikakvih grafita. A, ako bi baš moralo da bude nešto, onda bi bilo dobro da bude vezano za naš folklor, kao na primer šara sa pirotskog ćilima", kaže. Iako se nalazi u centralnoj pešačkoj zoni, grafit nije zapao za oko Nenadu. "Nisam ni video taj grafit dok mi niste pokazali. Nemam ništa protiv državne politike, ali mislim da bi bilo lepše da je samo beli zid", kaže. Iz gradske Uprave i Komunalne inspekcije Starog grada nisu odgovorili na pitanja RSE zbog čega grafit koji negira nezavisnost Kosova nije prekrečen. Slogan "Kosovo je srce Srbije" postao je rasprostranjen tokom uspona srpske nacionalne politike krajem osamdesetih i kasnije tokom rata na Kosovu od 1998. i 1999. godine. Koristili su ga političari, organizacije, navijačke grupe i deo Srpske pravoslavne crkve. U upotrebu se vraća nakon 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, koju vlast u Srbiji do danas ne priznaje. Bodljikava žica za aktivisteAktivisti KROKODIL-a su sa fasade bivše Robne kuće "Beograd" više puta uklanjali grafit sa porukom na engleskom jeziku "Jedini genocid na Balkanu bio je nad Srbima". Ova poruka prvi put se pojavila na tom mestu početkom juna 2024, a kao autor je potpisana neregistrovana ultradesničarska grupa "Narodna patrola", poznata po vezama sa ideološki bliskim grupama iz Rusije i antimigrantskim akcijama. Grafit se pojavio nekoliko dana nakon što je u Ujedinjenim nacijama usvojena Rezolucija kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici. Tada su, tokom rata u Bosni i Hercegovini 1995. godine, snage bosanskih Srba pod komandom Ratka Mladića ubile više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka. "Poslednji put kada smo bili (16. maja), namazali su pod nekakvim mašinskim uljem i ostavili komade bodljikave žice, sa idejom da se neko od nas oklizne i poseče. Tako da smo morali pažljivo da radimo zbog toga", priča Filip Jovanović. Ovaj 23-godišnji student psihologije živi u Valjevu, 100 km jugozapadno od Beograda. U glavni grad dolazi kada god KROKODIL organizuje uklanjanje grafita. Kaže da je do sada učestvovao na dvadesetak akcija. Uprkos tome što se nacionalističke poruke brzo vraćaju, entuzijazam ga ne napušta. "Svako od nas mora da opere zube svako jutro i svako veče. Slično je i sa ovim što mi radimo, to je redovno održavanje higijene grada", kaže Jovanović. Pretnje povratkom vojske na KosovoAktivisti KROKODIL-a upravo belom farbom vraćaju u prvobitno stanje fasade na kojima su ispisane šovinističke parole. Stotinak metara od grafita "Kosovo je srce Srbije", u Sremskoj ulici, aktivisti su polovinom maja prekrečili grafit "Kad se vojska na Kosovo vrati". Vojska i policija Srbije povukle su se sa Kosova 1999. nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma kojim je okončano NATO bombardovanje tadašnje Jugoslavije pokrenuto zbog zločina srpskih snaga nad albanskim civilima. Ovaj nacionalistički slogan ispisan je širom Srbije, a civilni aktivisti su ga i prethodnih godina uklanjali, uz poruku da širi netoleranciju i poziva na sukobe. Međutim, u roku od nekoliko dana, zid u Sremskoj ulici ponovo je dobio trobojku i stih iz prepeva narodne pesme "Ječam žela Kosovka devojka". Kako je utvrdio antropolog Ivan Čolović, ovaj stih se ne nalazi u izvornom obliku ove pesme i prvi put se pojavljuje 2011. godine u knjizi tadašnjeg mitropolita Srpske pravoslavne crkve Amfilohija Radovića. Murali "Kad se vojska na Kosovo vrati" pojavili su se širom Srbije pre više od tri godine. Danima su je ispisivali nepoznati muškarci na javnim i privatnim fasadama, kao i na potpornim zidovima duž autoputeva. Murali nisu potpisani, ali na jednom portalu, za koji je navedeno da je nezvanični informativni portal navijača Crvene zvezde, piše da su oni na više mesta u Beogradu oslikali taj stih na zidovima. Filip Jovanović smatra da se nacionalistički grafiti brzo vraćaju, jer njihovo ispisivanje podržava vlast. "Oni koji ih ispisuju imaju zaštitu policije, u smislu da neće biti kažnjeni što pišu te grafite usred dana, iako je to protivzakonito", kaže. Predstavnici vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), poput njenog predsednika i bivšeg premijera Miloša Vučevića, kritikovali su aktiviste koji uklanjaju nacionalističke grafite, optužujući ih da "mrze sve što je srpsko". Šta kaže zakon?Za iscrtavanje murala na stambenim zgradama neophodna je saglasnost stanara koji u njoj žive, a ukoliko je objekat pod zaštitom, potrebna je saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Nema javnih podataka da je bilo ko od muškaraca koji su ispisivali ove grafite kažnjen. RSE nije dobio odgovor iz beogradske Komunalne milicije koliko je prekršajnih prijava napisano protiv ljudi koji su pisali nacionalističke grafite u poslednjih pet godina. Sa druge strane, komunalna policija je u nekoliko navrata napisala pokretala prekršajne postupke protiv aktivista KROKODIL-a koji su, zajedno sa još nekoliko organizacija civilnog društva, krečenjem grafita vraćali zidove u prvobitno stanje. Međutim, Prekršajni sud u Beogradu je doneo više oslobađajućih presuda u postupcima protiv aktivista, uz ocenu da nije dokazano da su okrivljeni počinili prekršaj. Kaznu od 25 evra morao je da plati opozicioni aktivista i učitelj Dejan Petrović iz Niša, zbog toga što je prekrečio mural "Kad se vojska na Kosovo vrati" koji je bio ispisan u dvorištu škole u kojoj je zaposlen. 'Neki misle da smo komunalna služba'Filip Jovanović kaže da sve vreme koliko se priključio akcijama nije dobio prijavu od Komunalne policije. "Dešavalo se u nekoliko navrata da nas pripadnici Komunalne policije hvale što uklanjamo grafite. To je dosta neobično", kaže. Akcije čišćenja uglavnom organizuju tokom dana, a prolaznici, kaže Jovanović, uglavnom imaju pozitivno mišljenje o tome. "Poneki čak misle da smo gradska komunalna služba koja to vraća u prvobitno stanje. Desilo nam se i da misle da smo moleri, pa pitaju da li možemo stan da im okrečimo", kaže Filip Jovanović. Nada se, kaže, da će njihovo delanje podstaknuti druge pojedince liberalnih i proevropskih stavova da se uključe u dekontaminaciju javnog prostora. Ratni zločinci na zidovimaNakon što je u polovinom 2021. pred Međunarodnim sudom u Hagu pravosnažno osuđen na doživotni zatvor zbog genocida i ratnih zločina, u Beogradu i širom Srbije iscrtani su murali i grafiti u čast Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske. Jedan od najpoznatijih osvanuo je u Njegoševoj ulici u centru Beograda. Svi pokušaji građana i aktivista da ga uklone nisu uspevali jer su ga nepoznati autori, za koje se sumnja da su deo desničarskih i navijačkih grupa, kroz svega nekoliko sati vraćali u prvobitno stanje. Nakon što su ga aktivisti prekrečili u maju 2023, više nije "prepravljan". Nevladina Inicijativa mladih za ljudska prava je iste godine podnela više od 300 prijava komunalnim službama u deset gradova i opština u Srbiji sa zahtevom da se uklone murali i grafiti koji slave Mladića.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 27. maja u Kini za Radio-televiziju Srbije da su tokom posete toj zemlji potpisani ugovori o novim investicijama u vrednosti od 953 miliona evra. Vučić je rekao da su ekonomski i politički rezultati posete ispunili očekivanja, kao da će imati razgovore sa desetinama kineskih kompanija o ulaganjima u Srbiju. Kada je reč o vojnom naoružanju, on je istakao da država sa svima razgovara o tome, kao i da je o tome razgovarano sa kineskim rukovodstvom tokom posete. "Velika nas tu pojačanja (čekaju) što se tiče naše vojske, vezano za Francusku, Rusiju, Izrael, naravno i za Kinu. Verujem da ćemo otvoriti i neke druge stvari u budućnosti. Neki su nas nekada uslovljavali, ovi ljudi nisu", kazao je o domaćinima u Kini. Dodao je da Srbija nabavlja oružje radi odbrane. Govoreći o energetici, Vučić je naveo da su sa kineskim kompanijama vođeni razgovori o modularnim nuklearnim reaktorima, gasnim generatorima i novim energetskim rešenjima. "Dobili smo ponudu sa veoma povoljnim cenama, kratkim rokovima izgradnje, obuke i treninga za naše ljude", rekao je Vučić. Zvaničnici Srbije najavili su u februaru da bi Srbija do 2040. mogla imati nuklearnu elektranu. Za taj posao, vredan milijarde evra zainteresovano je više zemalja, preneo je tada RSE. Vučić se nalazi u petodnevnoj poseti Kini, a tokom posete kineski predsednik Si Đinping odlikovao je Vučića Ordenom prijateljstva, najvišim kineskim državnim odlikovanjem za strane državljane. Vučić je za RTS o odlikovanju rekao da je to "nagrada, pre svega, narodu i građanima Srbije za mudrost, pametno i u skladu sa pravim međunarodnim ponašanjem u prethodnim godinama". Vučić i Si potpisali su i zajedničku izjavu o promovisanju i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri i zajedničku izjavu o zajedničkom unapređenju sprovođenja četiri globalne inicijative. Srbija se, iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, poslednjih godina sve više okreće Kini. Osim političke i ekonomske saradnje, intenzivira i vojno tehničku, pa je postala prva evropska zemlja koja je nabavila kinesko naoružanje. Zvaničnici te odnose nazivaju "čeličnim prijateljstvom". Srbija je i deo međunarodne inicijative "Pojas i put", koju je Kina pokrenula 2013. sa ciljem razvijanja novih trgovinskih puteva i tržišta za kineski izvoz. Predsednik Srbije je poslednji put boravio u Kini u septembru 2025. kada je prisustvovao vojnoj paradi povodom Dana pobede.

Kakav je plan nadležnih za desetine porodica koje žive na obodu starog rudnika kineske kompanije "Ziđin" na istoku Srbije, od maja ispituje Zaštitnik građana. "Prašina (iz rudnika) se raznosi na sve strane, to isparava. Dete mi je dobilo bronhitis i to nije jedini slučaj u naselju", kaže jedna od meštanki naselja u Boru Jasmina Petrović. Zaštitnik građana pokrenuo je postupak kontrole rada gradske uprave povodom informacija da oko 40 romskih domaćinstava živi na samom obodu rudarskog kopa u tom gradu u izuzetno teškim uslovima. Predmet kontrole je i da li gradska uprava planira preseljenje ovih porodica. Iz kompanije "Ziđin", koja od 2018. godine upravlja rudnicima bakra u istočnoj Srbiji, saopštili su za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su upoznati sa ovim problemom, ali da ta kompanija nije vlasnik ni zemljišta ni baraka u kojima meštani žive. Takođe ističu da meštani žive na obodu starog površinskog kopa koji je prestao da radi pre više decenija, a kompanija sada ispunjava jamu jalovinom i vrši sanaciju starog rudnika. Iz kabineta gradonačelnika Bora za RSE nisu odgovorili da li je planirano preseljenje porodica zbog loših uslova života. Prašina, buka i neuslovne barakePrema rečima Jasmine Petrović, koja na rubu rudnika živi već 12 godina, uslovi za život "trenutno ne postoje". Sa mužem i dvoje dece živi u stanu u starim barakama gde nedostaje osnovna infrastruktura. "Otpadne vode idu direktno na ulicu, gde nam se deca igraju, tu se sliva voda od mašina za veš i sudove. To je strašno", navodi ona. Osim toga, meštani već godinama trpe svakodnevnu buku. Prašina i zagušljiv vazduh, kako kaže, njihova su svakodnevnica. "Kad prostremo veš napolju, nakupi se prašina, mora opet da se istrese i da se pere". Najviše je zabrinjavaju posledice koje ovakvo okruženje ostavlja na zdravlje. Zagađenje vazduha je jedan od najvećih problema u Boru. RSE je u aprilu pisao o najnovijim izveštajima o kvalitetu vazduha u Boru koji pokazuju povećane koncentracije kancerogenog arsena. Stručnjaci Instituta za rudarstvo i metalurgiju iz Bora tvrde da to zagađenje nastaje zbog prerade koncentrata bakra sa viškom arsena u rudnicima, a nadležna ministarstva i kompanija Ziđin ne daju odgovore o merama kontrole i zaštite zdravlja građana. Jasmina kaže da se raduje mogućem preseljenju, ali nema mnogo nade da će grad za njih obezbediti novi smeštaj. "Dolazilo je više grupa ljudi da nam obećava preseljenje pre (lokalnih) izbora, mi smo se ponadali. Kad je prošlo glasanje, zaboravljeni smo", kaže ona. Lokalni izbori u Boru su održani u martu, a najveći broj glasova dobila je vladajuća Srpska napredna stranka. Kontrola zbog najave iseljavanjaZaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je za RSE da su slučajevi iseljenja stanovništva, poput ovog, uvek složeni jer treba voditi računa o potrebama meštana i u skladu sa tim odabrati alternativni smeštaj. On je 19. maja najavio gradskoj upravi Bora da će izvršiti nadzor nad njenim radom, kao i da će obići lokaciju i razgovarati sa romskim porodicama čije se raseljavanje planira. U saopštenju se navodi da su meštani, prema dostupnim informacijama, izloženi stalnom zagađenju prašinom i bukom, pa time i zdravstvenim rizicima. "Istovremeno, ukazuje se da porodicama nije obezbeđen adekvatan alternativni smeštaj, niti su (kako je objavljeno) doneta i usvojena odgovarajuća akta i planovi u vezi sa njihovim preseljenjem", piše u saopštenju. Kontrola je pokrenuta jer "postoji mogućnost da je aktom, radnjom ili nečinjenjem organa uprave došlo do povrede ljudskih prava i sloboda". 'Bez planova o iseljenju'Uroš Ranđelović iz nevladine Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 kaže za RSE da se pitanje iseljavanja meštana već dugo postavlja, ali ne realizuje. Lokalni mediji pisali su u oktobru 2025. o izgradnji novog stambenog kompleksa u Boru koji je namenjen socijalno ugroženim porodicama koje žive u blizini površinskog kopa. Ranđelović kaže da je to bio povod da zatraže od grada Bora dokumentaciju i planove o iseljavanju. "Iz Bora su nam rekli da ne poseduju tu dokumentaciju", kaže on. Zakon o stanovanju obavezuje lokalnu samoupravu da meštanima koji su socijalno ugroženi obezbedi odgovarajući alternativni smeštaj. Jasminina porodica, prema njenim rečima, koristi socijalnu pomoć države, a ona i suprug nemaju stalni posao. "Suprug radi na poziv kao pomoćni radnik, ja isto. Neće da nas prihvate nigde (u stalni radni odnos), stalno nam govore da nema posla", kaže ona. RSE nije dobio odgovor grada o planovima iseljenja. Rudnici Ziđina i zagađenjeIz kompanije Ziđin su za RSE naveli da prepoznaju da je ovde reč o "osetljivom društvenom pitanju koje se tiče ranjivih grupa i lokalnih životnih uslova". Ipak, kako ističu, romsko naselje smešteno je uz stari borski površinski kop koji decenijama nije aktivan. "Ovo područje nije obuhvaćeno ni razvojnim planovima kompanije koja je pravni sledbenik RTB-a Bor", naveli su u odgovoru. Ziđin je 2018. godine kupio državno preduzeće Rudarsko-topioničarski basen Bor i postao vlasnik cele imovine tog preduzeća. Na području Bora aktivno je više rudnika. Nalazište bakra Cerovo otkriveno je još 60-ih godina prošlog veka i nakon višegodišnje eksploatacije je zatvoren. Ponovo je otvoren 2020. nakon što je Ziđin preuzeo rudnik. "Veliki Krivelj" je najveći površinski kop bakra i takođe se nalazi u okolini Bora. Aktivan je i rudnik "Jama" koji se nalazi u blizini grada. Ovaj rudnik bio je 2021. privremeno zatvoren u cilju zaštite životne sredine. Rudnik bakra i zlata "Čukaru Peki" otvoren je 2021. kada je Ziđin od firme Friport Mekmoran (Freeport McMoran) otkupila udeo u donjoj zoni tog rudnika. Kompaniju Ziđin godinama prate optužbe za zagađenje životne sredine u istočnoj Srbiji, a u Boru je vazduh prekomerno zagađen. Kompanija odbacuje ove optužbe, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u februaru da će zamoliti kineskog predsednika Si Đinpinga da Ziđin u Boru "obrati pažnju na zagađenje vazduha" u tom gradu.

Na sistemu za vodosnabdevanje "Rzav", koji pijaćom vodom snabdeva oko 250 hiljada ljudi u više opština zapadne Srbije, došlo je do novog kvara 27. maja, javila je Radio-televizija Srbije. Sistem gubi vodu - 70 litara u sekundi, a za sada nema prekida vodosnabdevanja. Do novog kvara došlo je svega nekoliko sati nakon što je prvi kvar na cevovodu sistema "Rzav" otklonjen, a domaćinstva u delu zapadne Srbije dobila vodu posle dva dana prekida u snabdevanju. Voda, međutim, i dalje nije za piće, a lokalne institucije su saopštile da je voda iz slavina samo za teničku upotrebu, dok ne stignu rezultati analize ispravnosti u narednim danima. Bez vode su dva dana bila domaćinstva na teritoriji Čačka, Arilja, Požege, Lučana i Gornjeg Milanovca. Čačak je bio najviše pogođen kvarom, jer je bez vode bilo celo gradsko područje. Zbog toga su škole skratile časove, bolnica obustavila deo operacija, dok su na nekoliko lokacija u gradu bile postavljene cisterne za pijaću vodu. Građani su se snalazili tako što su kupovali flaširanu vodu. U Čačku i Gornjem Milanovcu je i dalje na snazi vanredna situacija. Kako je došlo do kvara?Do prekida u vodosnabdevanju iz sistema "Rzav" došlo je 25. maja, nakon kvara na cevovodu u mestu Gorobilje. Kvar je saniran u kasnim noćnim satima 26. maja, posle čega je krenulo punjenje sistema. Ujutro 27. maja u domaćinstva je stigla tehnička voda, ali su se javili problemi sa pritiskom na mreži. Štab za vanredne situacije u Čačku je naglasio da će javnost biti blagovremeno obaveštena kada voda bude bezbedna za piće.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je u utorak da posmrtni ostaci, koji su pronađeni 21. maja, pripadaju muškarcu A.N, u slučaju zbog kojeg je uhapšen i načelnik beogradske policije. Kako se navodi u saopštenju Institut za sudsku medicinu "Milovan Milovanović" je 26. maja dostavio Tužilaštvu zapisnik o izvršenoj identifikaciji posmrtnih ostataka koji su pronađeni u buretu na teritoriji Opštine Inđija, 60 km severno od Beograda. "DNK analizom utvrđeno je da se radi o A.N. čiji je nestanak prijavljen 13. maja 2026. godine", navodi Više javno tužilaštvo. Ovo tužilaštvo vodi istragu protiv 11 osoba zbog ubistva koje se 12. maja dogodilo u jednom restoranu u beogradskom naselju Senjak. U okviru istrage 15. maja je uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić, koji se sumnjiči za prikrivanje ubistva. Tužilaštvo je ranije navelo da je Milić bio u restoranu u društvu dvojice izvršilaca, te da je telefonom pozvao A.N. i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice. Takođe je saopšteno da je Milić žrtvi sugerisao da ne dođe u pratnji svog obezbeđenja. Šef beogradske policije Veselin Milić smenjen je nakon hapšenja 15. maja. Sud mu je odredio jednomesečni pritvor navodeći da okolnosti ukazuju da će u slučaju boravka na slobodi uništiti, sakriti ili falsifikovati dokaze i tragove krivičnog dela, kao i da će uticati na svedoke. Milić je u dva mandata bio načelik beogradske policije. U međuvremenu je bio savetnik predsednika Srbije koji ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost.

Fabrika Linglong u Zrenjaninu sada je registrovana kao “Seveso“ postrojenje, iako je kineska kompanija tvrdila da se tamo neće skladištiti velike količine opasnih hemikalija. Eksperti upozoravaju da bez potrebnih saglasnosti ovakav pogon ne bi smeo da radi. Uprkos tome, fabrika guma je radila 2 i po godine pre nego što je upisana u “Seveso” registar.

Dragoljub Mićunović, srpski filozof, univerzitetski profesor i političar, preminuo je 26. maja u 96. godini. Mićunović je bio osnivač obnovljene Demokratske stranke i jedan od lidera ujedinjene demokratske opozicije koja je 5. oktobra 2000. svrgla režim Slobodana Miloševića. Zastupao je proevropske i liberalno-demokratske stavove i smatra se jednom od istorijskih ličnosti srpske višestranačke demokratije. U vreme sukoba Jugoslavije i Sovjetskog Saveza 1948. godine bio je među članovima Komunističke partije koji su bili osumnjičeni za ideološku povezanost sa Josifom Staljinom, zbog čega je dvadeset meseci proveo na Golom otoku, zatvoru i radnom logoru za političke zatvorenike u Jugoslaviji. Po povratku sa Golog otoka upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, gde je 1954. diplomirao filozofiju. Sa grupom filozofa okupljenih oko časopisa "Praxis" bio je među organizatorima antivladinih studentskih demonstracija juna 1968. godine. Sedam godina kasnije je zajedno sa grupom profesora udaljen sa Filozofskog fakulteta zbog političke nepodobnosti. Na fakultet se vratio krajem 1989. godine. Krajem osamdesetih godina učestvovao je u obnavljanju rada Demokratske stranke, a 1990. godine izabran je za njenog predsednika. Godine 1994. stranku je preuzeo Zoran Đinđić, kasniji prvi demokratski premijer Srbije koji je ubijen u Beogradu 2003. godine. Nakon promena 2000. Mićunović je bio predsednik Veća građana Savezne skupštine, a potom i predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore. U narednim godinama više puta je biran za narodnog poslanika. Poslednjih godina nosio je titulu počasnog predsednika Demokratske stranke.

Delegacija američkih kongresmena, koja je 26. maja u poseti Preševskoj dolini, na jugu Srbije, naglasila je važnost stabilnosti i prosperiteta u rešavanju pitanja između Albanaca i Srba. Kit Self (Keith Self), republikanac, i Suhas Subramanjam (Subramanyam), demokrata, sastali su se sa više zvaničnika, uključujući i jedinog albanskog poslanika u Skupštini Srbije Šaipa Kamberija, kako bi dobili informacije i mišljenja iz prve ruke. "Videli smo da postoje stvarni problemi između Albanaca i Srbije, kao što znamo. Ali, otići ćemo i na Kosovo da saznamo više o srpskoj manjini tamo. Zato posećujemo obe zemlje kako bismo razumeli kako se prema manjinama postupa i koja su njihova prava", rekao je Self novinarima. Subramanjam je kao osnovne probleme manjinskih prava naveo obrazovni sistem i nejednak prosperitet Albanaca u odnosu na srpsku većinu u Srbiji. "Realnost je da Srbija, da bi napredovala, mora biti u stanju da reši ova pitanja", rekao je kongresmen. Kongresmeni se uverili u situaciju, rekao KamberiPoslanik Skupštine Srbije Šaip Kamberi iz Partije za demokratsko delovanje rekao je za RSE nakon sastanka da su se kongresmeni uverili "u situaciju na terenu". Kamberi je naveo da postoji širok spektar problema sa kojima se Albanci suočavaju. "Problem integracija u državne institucije je ključan. Nedostatak Albanaca u tim institucijama, od policije, granica, pravosuđa koje deluju na teritoriji naših opština", rekao je Kamberi. On je dodao da se na taj način ne samo krše prava Albanaca da budu direktno zastupljeni, "već je stvorena situacija u kojoj manjina, koja ovde čini 95 odsto stanovništva, ne veruje tim institucijama". Dodao je da vlasti u Beogradu koriste ruski i kineski uticaj kako bi navodno dokazale da Zapad nije jedina opcija, ali, prema njegovim rečima, Srbija nema alternativu Evropskoj uniji. "EU znači prihvatanje i poštovanje prava manjina, ali politika ove vlade je naštetila ne samo interesima manjina, ne samo interesima albanske zajednice, već i dugoročnim interesima same Srbije", navodi Kamberi. Šta kažu građani?RSE je razgovarao sa dvojicom građana Preševa o problemima sa kojima se, kao albanska manjina, suočavaju u Srbiji. Sabit Redžepi (Rexhepi) za RSE kaže da politika ugrožava prava nacionalnih manjina. "Država je takva, ali ljudi među sobom nemaju problema", kaže on. Što se tiče mogućih promena koje bi poseta američkih kongresmena mogla da donese, kaže da one zavise od političara. "Ali ne očekujem ništa bolje. Dok god je Aleksandar Vučić predsednik (Srbije), neće biti ničega", kaže Redžepi. Samet Maksuti iz Preševa ne očekuje nikakve promene nakon posete američkih kongresmena. "Nema posla, nema fabrika, ljudi nemaju gde da rade. Mnogi su emigrirali u Nemačku", kaže on za RSE. Poseta nakon inicijative o Preševskoj dolini u VašingtonuPoseta gradu na jugu Srbije, sa većinskim albanskim stanovništvom, dolazi nakon što je početkom godine Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa glasao za predlog zakona kojim se od američkog državnog sekretara traži da pripremi izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini. Predlog zakona, čiji je inicijator kongresmen Kit Self, predviđa razmatranje više pitanja koja se tiču albanske nacionalne manjine u Srbiji, uključujući pasivizaciju adresa, odnosno brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni, što dovodi do gubitka srpskog državljanstva. Predlog zakona se takođe bavi ograničenjem u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, nepriznavanjem diploma sa Kosova i nedostatkom školskih udžbenika na albanskom jeziku. Ovo pitanje je pomenuto i u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2023. godinu. Gradonačelnica Preševa Ardita Sinani izjavila je za Radio Slobodna Evropa da je ova poseta važan signal međunarodne pažnje prema položaju Albanaca u Preševskoj dolini. Dan ranije, 25. maja, američki kongresmeni su boravili u Beogradu, gde su se sastali sa državnom sekretarkom Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Nevenom Jovanović. Kako je saopšteno iz ovog Ministarstva, na sastanku je bilo reči o bilateralnim odnosima Srbije i SAD, globalnim temama, situaciji u regionu, kao i o položaju srpske zajednice na Kosovu. Trebalo je da bude održan i sastanak sa predsednicom Skupštine Srbije Anom Brnabić, ali je on otkazan. Ipak, predsednica Skupštine i ministar za evropske integracije Nemanja Starović sastali su se 26. maja, na odvojenim sastancima, sa delegacijom eksperata i savetnika iz Kongresa SAD-a. Delegaciju čine saradnici kongresmena iz saveznih država Njujork, Florida, Viskonsin, Severna Karolina, Ilinois, Virdžinija i Misuri. "Sagovornici su razmenili mišljenja o evropskom putu Srbije, regionalnoj saradnji i aktuelnim geopolitičkim izazovima", navodi se u saopštenju Ministarstva za evropske integracije. Kongresmeni su 24. maja posetili Sarajevo i istakli posvećenost Dejtonskom mirovnom sporazumu, kao i teritorijalnom integritetu BiH. Sastali su se sa predstavnicima Predsedništva BiH u Sarajevu. Očekuje se da će turneju po Balkanu nastaviti posetom Kosovu, gde će se 27. maja sastati sa vršiocem dužnosti predsednice Albulenom Hadžiju i vršiocem dužnosti premijera Aljbinom (Albin) Kurtijem. Kakav je položaj Albanaca u Srbiji?Pripadnici albanske zajednice koji žive na jugu Srbije, u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac, ranije su ukazivali na diskriminatorske prakse vlasti u Srbiji. U Beogradu su ove navode demantovali, dok su ih zvaničnici Vlade Kosova više puta potvrdili. Kosovo je Albancima na jugu Srbije pomagalo u oblastima poput poljoprivrede, ali su iz Prištine navodili da Beograd blokira te isplate. Predstavnici Preševske doline i država Srbija postigli su tri sporazuma, 2001, 2007. i 2013. godine, kojima je predviđena zaštita prava i integracija albanske manjine, ali ti sporazumi nisu sprovedeni. Integracija Albanaca u institucije predstavlja deo obaveza Srbije u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji predstavljaju četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji. U međuvremenu, odluka Beograda o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka takođe je izazvala strah među Albancima u tom području, koji navode da imaju bolna iskustva iz prošlosti. U izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji iz 2021. godine, Preševo, Medveđa i Bujanovac opisani su kao taoci odnosa između Kosova i Srbije.

Najavljeni sastanak članova Predstavničkog doma Kongresa SAD Kita Selfa (Keith Self) iz redova republikanaca i demokrate Suhasa Subramaniama (Subramanyam) sa predsednicom Skupštine Anom Brnabić u Beogradu je otkazan. Američke kongresmene u Beogradu je 25. maja primila državna sekretarka Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nevena Jovanović. Kako su iz tog Ministarstva saopštili, tokom sastanka su razgovarali o bilatеralnim odnosima dve zemlje, globalnim temema, situaciji u rеgionu, kao i o položaju srpske zajednice na Kosovu. Iz Skupštine Srbije za Radio Slobodna Evropa nisu naveli zbog čega je otkazan sastanak sa Brnabić, koji je prethodno najavljen iz kabineta predsednice parlamenta. Iz Ambasade SAD u Srbiji nisu odmah odgovorili na upit o razlozima zbog kojih sastanak nije održan. Kongresmeni su 24. maja posetili Sarajevo i istakli posvećenost Dejtonskom mirovnom sporazumu, kao i teritorijalnom integritetu BiH. Sastali su se sa predstavnicima Predsedništva BiH u Sarajevu. Vučić iz Kine o izveštaju Stejt departmentaPoseta regionu usledila je nakon što je Stejt department uputio Kongresu izveštaj o Zapadnom Balkanu u kom se, između ostalog, Srbija i Kosovo pozivaju da napreduju u normalizovanju odnosa. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je iz Kine, gde se nalazi u petodnevnoj poseti, poručio da su srpske vlasti "primile k znanju" izveštaj Stejt departmenta. "Poštujemo to što radi Stejt department, primili smo k znanju. Sarađivaćemo sa Amerikancima", kazao je Vučić srpskim medijima 25. maja. Stejt department je u izveštaju ocenio i da energetska zavisnost od Rusije i dalje predstavlja stratešku ranjivost regiona, kao i da Kina i Rusija aktivno pokušavaju da iskoriste nestabilnost, korupciju i slabo upravljanje u regionu. U Preševu očekuju posetu američkih kongresmenaPosetu kongresmena 26. maja očekuju čelnici Preševa, grada na jugu Srbije sa većinskim albanskim stanovništvom. RSE nije dobio zvaničnu potvrdu ove posete od Ambasade SAD, ali je Ardita Sinani, gradonačelnica Preševa u svom postu na Facebook-u objavila dobrodošlicu kongresmenima u tom gradu. Sinani je za RSE navela da će ova poseta biti važan signal međunarodne pažnje prema položaju Albanaca u Preševskoj dolini. Prema njenim rečima, sa kongresmenima bi trebalo da se sastanu predstavnici lokalne samouprave, albanskih političkih partija i institucija, kao i predstavnici Nacionalnog saveta Albanaca. Kongresmen Kit Self inicijator je zakona kojim se od američkog državnog sekretara tražilo da pripremi sveobuhvatan izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini. Članovi Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa glasali su u januaru za predlog tog zakona. Predlog zakona predviđa razmatranje više pitanja koji se tiču ove nacionalne manjine uključujući pasivizaciju adresa, ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, nepriznavanje diploma sa Kosova i nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku. Pasivizacija podrazumeva brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni, a to dovodi do gubitka srpskog državljanstva, a samim tim i svih građanskih prava. Ovo pitanje je pomenuto i u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2023. godinu. Prema rečima Ardite Sinani, gradonačelnice Preševa, ovo su i pitanja o kojima bi trebalo biti reči na sastanku sa kongresmenima. "Mnogi problemi o kojima govorimo prisutni su godinama i još uvek nisu sistemski rešeni", navodi ona. Albanci koji žive u Preševskoj dolini, opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac, na jugu Srbije, često ukazuju na diskriminatorske prakse vlasti u Beogradu, dok su zvaničnici Vlade Kosova više puta podržali ove navode. Predstavnici Preševske doline i država Srbija postigli su tri sporazuma, 2001, 2007. i 2013. godine, kojima je predviđena zaštita prava i integracija albanske manjine, ali ti sporazumi nisu sprovedeni. Integracija Albanaca u institucije predstavlja deo je obaveza Srbije u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji predstavljaju četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji.

Najmanje dvadeset jedna osoba povređena je kada je u ponedeljak tramvaj iskočio iz šina i uleteo u lokal u širem centru glavnog grada Srbije. Univerzitetski Klinički centar Srbije (UKCS) saopštio je da su pacijenti pregledani u njihovom Urgentnom centru stabilnog opšteg stanja. "Nakon urađene dijagnostike, na dalje lečenje, na ortopediji UKCS zadržan je jedan pacijent", navodi se u saopštenju. Prvo osnovno javno tužilaštvo ranije je saopštilo da je među povređenima i vozač tramvaja. Tužilaštvo je naložilo hitan tehnički pregled tramvaja, te pregled nadzornih kamera. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova su nezvanično rekli za RSE da se uzrok nesreće utvrđuje. Gradsko saobraćajno preduzeće "Beograd" saopštilo je da je jedan od mogućih uzroka nesreće "neprilagođena brzina kretanja prilikom prolaska kroz skretnicu". "Tramvaj je udario u obližnju zgradu, pri čemu je, nažalost, povređeno više putnika, kao i vozačica tramvaja. Najveći broj povreda je, prema dosadašnjim saznanjima lakše prirode, dok je kod dva putnika konstatovana teža telesna povreda u vidu preloma ekstremiteta", saopštio je GSP. Ana Stojkovski, zaposlena u lokalu u koji je uleteo tramvaj, rekla je za RSE da je u trenutku nesreće bila na prvom spratu. "Samo koleginica i ja smo bile u lokalu. Bile smo na spratu i čule smo jak udar, podsetilo me je na detonaciju. Onda je neko zakukao. Toliko smo se uplašile da nismo smele da siđemo", kaže Stojkovski. Ona dodaje da ne zna koliko je ljudi bilo u tramvaju, ali da je više od 10 vozila Hitne pomoći došlo brzo na lice mesta i odvelo ljude iz tramvaja. Službe Gradskog saobraćajnog preduzeća su nakon dva sata izvukle oštećen tramvaj iz objekta i odvezle ga u garažu.

Predsednik Kine Si Đinping izrazio je uverenje tokom susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem 25. maja u Pekingu da će sveobuhvatno strateško partnerstvo dve zemlje dovesti "do novih visina". Si je odlikovao Vučića Ordenom prijateljstva, najvišim kineskim državnim odlikovanjem za strane državljane. Vučić i Si potpisali su zajedničku izjavu o promovisanju i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri i zajedničku izjavu o zajedničkom unapređenju sprovođenja četiri globalne inicijative. Potpisano je više ugovora i memoranduma između Srbije i Kine o saradnji u različitim oblastima. Vučić se nalazi u petodnevnoj poseti Kini, a najavio je da će sa Sijem razgovarati o vojno-tehničkoj i ekonomskoj saradnji. Srbija se, iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, poslednjih godina sve više okreće Kini. Osim političke i ekonomske sradnje, intenzivira i vojno tehničku, pa je postala prva evropska zemlja koja je nabavila kinesko naoružanje. Zvaničnici te odnose nazivaju "čeličnim prijateljstvom". Vučić je na Instagramu naveo je tokom potpisivanja sporazuma posebna pažnja posvećena novim investicijama, infrastrukturnim projektima, razvoju industrije, energetike, modernih tehnologija, veštačke inteligencije. "Hvala vam predsedniče Si na svemu što smo zajedno postigli, na tome što sa nama učestvujete u izgradnji Srbije, što zajedno gradimo Ekspo, i hvala što ste pomagali Srbiji u teškim trenucima", naveo je. Komentarišući dodelu odlikovanja, Vučić je rekao da ne ne može da zamisli u svojoj profesionalnoj karijeri neki "lepši dan" i "veće priznanje". Prvi strani lider koji je dobio to odlikovanje bio je ruski predsednik Vladimir Putin, koga je Si odlikovao u junu 2018. godine. Neposredno uoči susreta sa Sijem, Vučić je rekao novinarima da će među temama u užem formatu sastanka sa kineskim predsednikom biti vojno-tehnička i ekonomska saradnja. ''Ne mogu da pričam o nekim škakljivim pitanjima koja nisu uvek u potpunosti za javnost, poput vojno-tehničke saradnje. Imamo i neke molbe, neke želje. To je za uži format", rekao je Vučić. Predsednik Srbije je sa kineskim premijerom Li Đijangom razgovarao o novim investicijama, infrastrukturnim projektima, kao i o ključnim geopolitičkim i regionalnim pitanjima. Naveo je da je zamolio kineskog premijera da pomognu da se nađe strateški partner za tekstilnu kompaniju Jumko i fabriku nameštaja Simpo u Vranju na jugu Srbije. Tema razgovora je bila i primena ugovora o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, a Vučić je rekao da je Srbija imala 20 odsto veći izvoz u Kinu u 2025. Predsednik Srbije je komentariso i odnose Zapada i Kine, rekavši da protekcionizam postaje ključna vrednost Zapada jer ne mogu da se takmiče na slobodnom tržištu sa Kinom. Odnosi Srbije sa Kinom jačaju od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast pre 14 godina.

Kineska fabrika Linglong u Zrenjaninu na severu Srbije dobila je upotrebnu dozvolu za delove fabrike poput miksera, skladišta sirovina, sumpora i čađi, i bez pribavljenih saglasnosti kojima se garantuje bezbednost od velikih hemijskih udesa, pokazuje istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE). Administracija pokrajine Vojvodine odobrila je upotrebu nekih od ekološki najrizičnijih delova fabrike guma, dok je istovremeno grad Zrenjanin odbio zahteve za izdavanjem dozvola. U javno objavljenim rešenjima o odbijanju, gradska uprava je navela da je Linglong svrstan u "Seveso" postrojenje koje ima obavezu pribavljanja saglasnosti Ministarstva zaštite životne sredine. "Seveso" postrojenja su fabrike sa velikim količinama opasnih hemikalija, zbog čega su po zakonu u obavezi da predvide mere za prepoznavanje opasnosti i plan u slučaju hemijskih nesreća. Sa tim merama mora da se saglasi nadležno ministarstvo. Prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine, Linglong je prijavio da skladišti hemikalije koje po vrsti i količinama mogu dovesti do hemijskih nesreća visokog rizika, tek u decembru 2025, dve i po godine nakon pokretanja proizvodnje u Zrenjaninu. Kompanija je tada predala Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od velikog udesa na koje Ministarstvo treba da da saglasnost. "Dok saglasnost nije pravosnažna, fabrika ne bi trebalo da radi. Ako deo kompleksa radi bez toga da je ispunjena obaveza za ceo kompleks, to predstavlja kršenje 'Seveso zakona', što direktno utiče na bezbednost i podobnost za upotrebu", kaže za RSE nezavisni ekološki konsultant Dušan Blagojević. Nadležno Ministarstvo zaštite životne sredine nije odgovorilo na pitanje RSE u kojoj je fazi postupak izdavanja "Seveso" dozvola kompaniji Linglong, dok Pokrajinski sekretarijat za građevinarstvo nije obrazložio odluku kojom je, bez tih dozvola, odobrilo upotrebu delova fabrike. Na upit RSE nije odgovorila ni kompanija Linglong. Grad Zrenjanin odbio zahtevePrema podacima iz baze građevinskih dozvola, uprava grada Zrenjanina je kompaniji Linglong odbila sve zahteve za izdavanjem upotrebnih dozvola koje je kompanija podnela od decembra 2025. do danas. U rešenjima o odbijanju se između ostalog navodi da kao "Seveso" postrojenje, Linglong čeka na saglasnost nadležnog ministarstva. Zbog nejasnog "Seveso statusa" kompanije, Linglongu je odbijeno izdavanje upotrebnih dozvola za niz objekata, poput skladišta gotovih proizvoda za gume za poljoprivredne mašine, skladišta kalupa za kamionske gume, čak i za šest bunarskih šahtova. Pokrajina odobrila radSamo dan nakon što je zbog nepotpune "Seveso" dokumentacije grad Zrenjanin odbio prvi zahtev Linglonga, administracija pokrajine Vojvodine odobrila je toj kompaniji upotrebu nekih od ekološki najrizičnijih delova fabrike, poput miksera za namešavanje, skladišta sirovina i skladišta sumpora i čađi. U rešenju u koje je RSE imao uvid, a kojim je Pokrajinski sekreterijat 30. decembra 2025. dozvolio upotrebu ovih objekata, ne pominje se da je Linglong prethodno svrstan u "Seveso" postrojenje višeg reda i da čeka na neophodne saglasnosti Ministarstva zaštite životne sredine. Prema Zakonu o izgradnji, Pokrajinska adminstracija zadužena je za izdavanje upotrebnih dozvola za složenije infrastrukturne objekte, dok za manje i prateće objekte dozvole izdaje grad, odnosno lokalna samouprava. "Reč je o velikoj industrijskoj lokaciji sa više povezanih tehnoloških celina: priprema sirovina, mešanje komponenti, vulkanizacija/presovanje guma, skladišta sirovina, postrojenja za energetiku (kotlarnice, parne stanice). Sve to je pod istim operaterom i na istoj lokaciji i obaveze se propisuju i sprovode na nivou kompleksa, a ne pojedinačnog dela", navodi konsultant za procene rizika od katastrofa kod tehničko-tehnoloških nesreća Dušan Blagojević. Dodaje i da nijedan deo kompleksa ne bi trebalo da prođe tehnički pregled bez saglasnosti po "Seveso" propisima. Iz Pokrajinskog sekreterijata za građevinarstvo nisu odgovorili na pitanje RSE kako je Linglongu izdata upotrebna dozvola za delove fabrike bez ispunjenih "Seveso" uslova, odnosno bez pravosnažnog rešenja o saglasnosti na Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa. Uprkos nalogu Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ovaj sekreterijat je odbio da novinarima RSE dostavi i kopiju Izveštaja o izvršenom tehničkom pregledu objekata, navodeći da sadrži poverljive podatke o tehnologiji koju kompanija Linglong koristi. "Procenjeno je da interes na čuvanju poslovne tajne preteže u odnosu na pravo pristupa informacijama od javnog značaja", navodi se u dopisu Pokrajinskog sekreterijata. Linglong ranije tvrdio da neće biti 'Seveso'Linglong je upisan u registar "Seveso" postrojenja u Srbiji u decembru 2025. godine. U izveštaju o bezbednosti, koji je kompanija tada podnela Ministarstvu zaštite životne sredine navodi se da fabrika rukuje sa nekoliko hemikalija koje se u proizvodnji koriste u količinama koje zahtevaju bezbednosne mere i plan za postupanje u slučaju nesreća. Ti podaci se ne poklapaju sa navodima iz dve odvojene studije o uticaju na životnu sredinu u kojima je Linglong tvrdio da će opasne hemikalije skladištiti u zanemarljivim količinama i da fabrika guma u Zrenjaninu, neće biti “Seveso postrojenje“. "Iz ove perspektive deluje da je Linglong predao nepotpunu dokumentaciju na osnovu koje je 2020. godine dobio saglasnosti na studije uticaja (na životnu sredinu). U tim studijama je morala da postoji analiza posledica udesa i plan zaštite od udesa", ocenjuje inženjer tehnologije Dušan Blagojević. Izveštaji o zagađenjuKinesku fabriku guma Linglong od početka izgradnje prate upozorenja aktivista i dela javnosti zbog potencijalnog zagađenja životne sredine. Izveštaji o uticaju rada Linglonga na životnu sredinu do sada nisu predstavljeni javnosti, a RSE je do pojedinih podataka došao putem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Prema izveštajima o merenju emisija zagađujućih materija u vazduh koje Linglong dostavlja lokalnoj samoupravi, a u koje je RSE imao uvid, emitovana količina zagađujućih materija tokom prethodne dve godine nije prelazila zakonom dozvoljene vrednosti. Reč je o merenjima koja sprovodi sama kompanija, dok grad nema automatsku mernu stanicu za redovno praćenje zagađenja vazduha u neposrednoj blizini Linglonga. Zavod za javno zdravlje Zrenjanina je za RSE potvrdio da ne vrše merenja emisija zagađujućih materija na toj lokaciji jer "prema studijama o uticaju na životnu sredinu, tu obavezu ima kompanija Linglong". Uticaj Linglonga na zagađenje vode kontroliše Javno preduzeće (JP) Vode Vojvodine. Prema podacima iz izveštaja koje je ovo preduzeće dostavilo RSE, od početka rada fabrike izmereni parametri nisu prekoračivali granične vrednosti. Reč je o uzorcima koji su uzeti na izlazu iz fabričkog postrojenja za prečišćavanje, a pre izliva u javnu kanalizaciju. Međutim, situacija je nešto drugačija kada je reč o merenjima kvaliteta vode u reci Begej, u koju Linglong ispušta vodu iz fabričkog kompleksa. Prema odgovoru JP Vode Vojvodine, do sada je izvršena samo jedna analiza koju je još tokom izgradnje fabričkog pogona 2022. uradio Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu. U analizi se navodi da u pogledu pojedinih štetnih materija postoji mogućnost narušavanja hemijske ravnoteže vode i rizik po ekosistem. Utvrđeno je i da uzorak vode iz pogona Linglonga nije usaglašen sa propisima u pogledu suspendovanih materija - čvrstih čestica u vodi poput mulja, peska, gline, industrijskih čestica, plastike i metala. Prema dokumentu JP Vode Vojvodine, kvalitet vode Begeja ocenjen je kao V klasa (loš). Nizvodno od ispusta Linglonga zabeležen veći broj parametara lošeg kvaliteta nego uzvodno, navodi se u dokumentu. Državne subvencije i gubiciFabrika guma kineske kompanije "Shandong Linglong Tire" u Zrenjaninu deo je inicijative "Pojas i put", kojom Kina nastoji da poveća ulaganja i uticaj kroz infratrukturne projekte u državama širom sveta. Izgradnja fabrike ugovorena je još 2018. potpisivanjem Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i kineske kompanije Linglong. Godinu kasnije, Vlada Srbije proglasila je Linglongovu fabriku projektom od nacionalnog značaja. Fabrika je podignuta na 100 hektara poklonjenog državnog zemljišta, uz 76 miliona evra bespovratne novčane pomoći. Najavljena je proizvodnja od 13 miliona guma godišnje, odnosno oko 40 hiljada pneumatika dnevno. Poslednji finansijski izveštaj pokazuje da je zrenjaninski Linglong tokom 2025. prodao gume u vrednosti do 324 miliona evra, ali je kompanija tu godinu završila sa gubitkom od 32 miliona evra.

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je kakav je odnos predsednika Srbije Aleksandra Vučića prema Kosovu. Sagovornici su u bili Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije, i Ognjen Gogić, politički analitičar iz Beograda. Bilo je reči o tome zašto Vučić, otkako su počeli studentski protesti u Srbiji, sve ređe govori o Kosovu? Da li zbog toga što je svestan da ta tema više ne može da se koristi u propagandne svrhe jer je građanima jasno da Kosovo nije više deo Srbije u šta ih je Vučićeva vlast godinama ubeđivala i da li se položaj Srba na Kosovu počeo naglo da pogoršava nakon što su na poziv Beograda krajem 2022. napustili kosovske institucije, a potom u proleće 2023. bojkotovali lokalne izbore u opštinama na severu Kosova i tako izgubili vlast u tim opštinama. Razgovaralo se i o tome da li je oružani sukob u Banjskoj bio katastrofalna greška Beograda nakon koje je politika Srbije prema Kosovu izgubila međunarodni kredibilitet, zašto Srbi na Kosovu uporno glasaju za Srpsku listu, koja je pod kontrolom Srpske napredne stranke, iako su nezadovoljni svojim položajem, i da li Vučić ima ikakvu politiku prema Kosovu ili je digao ruke od brige o kosovskim Srbima. Kardinalna greškaOmer Karabeg: Imate li utisak da predsednik Vučić, otkako su počeli studentski protesti, sve manje govori o Kosovu? Srećko Đukić: Rekao bih da je to počelo i pre studentskih protesta nakon što je Vučić krajem 2022. napravio grešku pozivanjem tamošnjih Srba da napuste kosovske institucije. Čini mi da je shvatio da je tada napravio kardinalnu grešku koja više ne može da se popravi, pa je digao ruke od Kosova i preneo to pitanje na Kancelariju za Kosovo i Metohiju koja se svaki dan oglašava nekakvim saopštenjima i vokabularom koji samo još više produbljuje jaz između Srba i Albanaca. Vučić je svojim potezima doveo Srbiju i srpski narod u bezizlaznu situaciju kad je reč o Kosovu. Zahvaljujući njemu Kosovo je postalo maksimalno samostalno, nezavisno i suvereno s obzirom da su sve državne funkcije praktično prepuštene vladi u Prištini. Time je Aleksandar Vučić završio svoju misiju na Kosovu na način kako to nije uradila nijedna vlast pre njega. A imao je mogućnosti da na dostojanstveniji način reši pitanje Kosova i Metohije. Ognjen Gogić: Ako se ne varam, poslednje veliko obraćanje predsednika Vučića povodom situacije na Kosovu bilo je u septembru 2024. godine nakon incidenata koji su tamo dogodili. On je tada naveo niz mera koje će Srbija da preduzme da bi se poboljšao položaj Srba na Kosovu od kojih se nijedna nije ostvarila. To je pokazalo svu nemoć, pa i poraz srpske politike prema Kosovu. Budući da nema rezultata kojima može da se podići, Vučić nema razloga da previše govori o Kosovu. Poslednjih nekoliko godina vlast u Prištini je sprovodila jednostrane akcije ukidajući srpske institucije i hapseći ljude, a Beograd nije mogao da uradi ništa, pa kad je tako onda ćuti prećutkujući poraz. Nakon pobune studenata i građana u novembru 2024. Vučić i ljudi oko njega nisu koristili Kosovo da bi homogenizovali birače i skrenuli pažnju sa zahteva demonstranata kao što to ranije radili u sličnim situacijama. Ta tema ne može više da se koristi u propagandne svrhe, njena upotrebna vrednost je pala jer ne izaziva veliko interesovanje građana kao što je to nekada bio slučaj. Srećko Đukić: Vučić je svestan da je politika prema Kosovu, koju on oličava zajedno sa svojim prethodnikom Tomislavom Nikolićem, doživela totalni poraz. Nijedna vlast u istoriji Srbije nije toliko promašila što se tiče Kosova i Metohije. Setimo se mitinga u Kosovskoj Mitrovici kada se je Nikolić zaklinjao u boga da će vratiti Kosovo u ustavno-pravni sistem Srbije. Nakon toga sve se obrnuto desilo. Vučić je uradio ono što je Boris Tadić, dok je bio predsednik, odbio Angeli Merkel. To je od početka do kraja pogrešna politika. A ceh plaća Srbija i srpski narod i ne samo srpski narod, već i svi građani Srbije. Suština problema je u tome što se srpska politika nalazi između realnosti i emocija. Emocije su postale politika i strategija i zato smo sa Kosovom i Metohijom došli u apsolutni ćorsokak. Recept za katastrofuOgnjen Gogić: Kada su novembra 2022. godine predstavnici Srba napustili kosovske institucije, ja sam to nazvao pokušajem SAO-izacije severa Kosova. To je delovalo kao nešto što je viđeno na početku ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Namera je bila da Srbi odbiju da priznaju kosovske institucije, da proglase srpsku autonomnu oblast, pa da onda usledi oružana akcija kojom bi se uspostavio novi poredak na severu Kosova. Sve se zapravo počelo da odigrava po tom scenariju. Nakon što su Srbi u novembru 2022. napustili institucije već u decembru su nikle prve barikade. Postalo je jasno da se na Kosovu nalazi naoružana grupa ljudi o kojoj se do tada nije govorilo. U maju 2023. godine došlo je do sukoba ispred opštine Zvečan između Srba i pripadnika KFOR-a, a kulminacija je bila oružani napad u Banjskoj koji je osujećen i nije dostigao one razmere koje je trebalo da ima i po priznanjima samih učesnika, pre svega Milana Radoičića koji je govorio da je to bio pokušaj da se podigne narodna pobuna. To je, dakle, bila neka vrsta oružne pobune na severu Kosova što je zapravo bio recept za katastrofu. Teško je reći ko je bio vinovnik te politike. Da li je ona bila dirigovana iz Beograda ili je veću autonomiju u svemu tome imala grupa na severu Kosova oko Milana Radoičića. Ko god da je za to kriv to je bilo katastrofalno i višestruko se negativno odrazilo na položaj Srba na Kosovu jer je nakon toga usledila serija jednostranih akcija prištinske strane počev od ukidanja platnog prometa sa Srbijom i zabrane dinara do ukidanje svih srpskih institucija na Kosovu. Nekim od tih akcija bio je ozbiljno narušen socijalni i ekonomski položaj Srba na Kosovu. Uvek je bio isti izgovor - da se time sprečava ponavljanje Banjske. Srećko Đukić: Po mom mišljenju SAO-izacija Kosova bila je uvod u ucenjivanje međunarodne zajednice da napravi Zajednicu srpskih opština ili neku vrstu Republike Srpske na Kosovu. Verovatno je postojao takav plan - najpre izlazak Srba iz institucija, pa onda SAO-izacija ili pravljenje Republike Srpske bilo mirnim putem ili oružanim akcijama koje su počele, pa su doživele fijasko i sad od toga svi peru ruke. Na kraju je Srbija izgubila i sever Kosova i autonomiju koju su imale tamošnje opštine. Ja sam 1999. i 2000. proveo na Kosovu tri meseca kao šef predstavništva Ministarstva spoljnih poslova u Ranilugu i stalno sam se suočavao sa apsolutnim nepoverenjem Vlade Srbije prema međunarodnim misijama i prema Albancima. Jedva su mi dozvoljavali da se sretnem i sa predstavnicima UNMIK-a i KFOR-a. I jedni i drugi su za vlast u Beogradu bili neprijatelji. Ali ako su vam i jedni i drugi neprijatelji, nemate s kime da pregovarate. Da bi opstao srpski živalj na Kosovu, morate sarađivati sa predstavnicima međunarodne zajednice i normalizovati odnose sa Albancima. Bez toga nema rešenja kosovskog pitanja. Ali vidimo da vlast ne priznaje greške. I dalje se zavlači glava u pesak i dalje se emocije prodaju za politiku i strategiju. Hvatanje za slamkuOmer Karabeg: Gospodine Gogiću, vi ste često na severu Kosova. Veruju li Srbi sa Kosova Vučiću? Ognjen Gogić: Provodim puno vremena Kosovu. Jedno vreme sam tamo stalno živeo i mogu da vam kažem da su ljudi sve više razočarani. Osećaju da su ostavljeni, da su pušteni niz vodu. Ali kada dođu izbori, bilo na Kosovu ili u Srbiji, oni daju podršku Srpskoj listi i Srpskoj naprednoj stranci. Kao da ponovo poveruju u iste laži ili žele da veruju da će ovaj put biti drugačije. U stvari Srbi na Kosovu ne mogu sebi da dozvole da istovremeno budu u sukobu i sa Beogradom i sa Prištinom. Glasaju za Srpsku listu i Srpsku naprednu stranku da bi održali savezništvo sa Beogradom. Jer kada bi u većoj meri glasali za opoziciju, onda bi imali protiv sebe i Beograd i Prištinu. Nije stvar u tome da li veruju ili ne veruju Vučiću, u pitanju je pragmatizam. Hvataju se za slamku. Prihvataju sve što dođe od vlasti u Beogradu jer drugu opciju nemaju. Srećko Đukić: Srbi na Kosovu su uvek glasali za vlast. Glasali su i za Miloševića i za njegove naslednike. Nikad nisu uspeli da inaugurišu svoj autonomni stav koji bi odgovarao realnoj situaciji. Mislim da veliki “patrioti“ iz Beograda, koji se toliko glasno busaju u prsa da se čuje sve do Kosova, nemaju veze sa životom na Kosovu. Dok sam bio na Kosovu i Metohiji išao sam u najzabitija mesta gde žive Srbi. Shvatio sam koliko oni veruju Beogradu i koliko nikada nisu mogli da osmisle svoju politiku koja ne bi bila politika Srbije. A beogradski političari, koji su definisali politiku Srbije prema Kosovu, u 99 posto slučajeva nisu ni tri dana proveli na Kosovu, niti znaju kako izgleda srpsko selo na Kosovu, kako ljudi tamo žive, kako komuniciraju sa susedima Albancima. Ti ljudi su kosovskim Srbima prodavali emocije, mitove i istoriju umesto da rešavaju njihove muke. "Otpriznavanje"Omer Karabeg: Vučić se ranije svaki čas hvalio kako je ova i ona država povukla priznanje Kosova i da je to rezultat aktivnosti srpske diplomatije. Nekada je to bilo tačno, nekada nije, a sada o tome retko govori. Ognjen Gogić: Jedno vreme se vodila kampanja za takozvano otpriznavanja Kosova. Srpska diplomatije je lobirala uglavnom kod manjih zemalja u razvoju iz Afrike i Azije da povuku svoja priznanja Kosova i neke od tih država su zaista promenile svoj stav i povukle priznanje. To nije bilo preterano značajno jer te zemlje nisu ni imale diplomatske odnose sa Kosovom. Ali to je završeno. Države koje su za neke protivusluge Srbije mogle da povuku priznanje već su to učinile. Novih nema, a u međuvremenu je jedan broj država priznao Kosovo. Tako da efekat kampanje “otpriznavanja“ nije značajan. To nije promenilo niti položaj Kosova u međunarodnim odnosima, niti položaj Srba na Kosovu. Srećko Đukić: Kampanja takozvanog otpriznavanja je dokaz krize srpske spoljne politike. Plasira se teza da što je manji broj država koje su priznale Kosovo time je Kosovo manje država - što nije tačno. Pa se onda kaže da Kosovo nije država zato što nije primljeno u Ujedinjene nacije. Ali ja bih podsetio da ni Savezna Republika Jugoslavija, koja je nastala nakon raspada SFRJ, osam godina nije bila članica Ujedinjenih nacija sve do 1. novembra 2000. kada je ponovo primljena. Po toj logici Savezna Republika Jugoslavija osam godina nije bila država. Švajcarska je 2002. postala članica Ujedinjenih nacija. Značili li to da pre toga nije bila država? Neko u timu oko Aleksandra Vučića smisli neku besmislicu i onda se to reprodukuje u medijima i pravi priča kako Kosovo nije država. A država je po osnovnom opredeljenju ona koja drži vlast na određenoj teritoriji. Ako vlada u Prištini vrši vlast na celoj teritoriji Kosova, onda Kosovo ima sve atribute države. Što je mi ne priznajemo i što je ne priznaje određen broj država - to ništa ne znači. Mi je ne moramo priznati, ali moramo rešiti status Srba koji tamo žive. Kosovski Srbi u ĆacilenduOmer Karabeg: U zaključku, ima li Vučić trenutno ikakvu politiku prema Kosovu ili beži od te teme jer mu je jasno da je tu bitku izgubio? Ognjen Gogić: Ja bih rekao da predsednik Vučić i vlada u Beogradu nemaju nikakvu predstavu šta da rade s Kosovom i kako da se prema njemu postave. Oni u izvesnoj meri finansijski podržavaju Srbe na Kosovu mada se ta podrška često pretvara u sredstvo za ucene i pritiske. Kosovski Srbi su dovođeni u Ćacilend kao da nemaju svoje probleme na Kosovu. Vlada u Beogradu gleda na Srbe na Kosovu samo kao na upotrebna vrednost, oni su za nju važni u onoj meri u kojoj se mogu upotrebiti za održanje vlasti. Mimo toga Kosovo nije predmet preteranog interesovanja. Politika Beograda je doživela potpuni debakl. Mislim pre svega na 2023. godinu kada su se na severu Kosova pojavili naoružani ljudi i kada se spremala pobuna. To se vratilo kao bumerang i izuzetno je naškodilo položaju Srba na Kosovu. Jedini način da im Beograd pomogne bio je da preuzme odgovornost i procesuira odgovorne za Banjsku. Kako se to nije desilo, neko drugi je morao da plati cenu, a to su Srbi koji žive na Kosovu. Oni danas plaćaju cenu pogrešne politike Beograda koji i dalje nastavlja da štiti ljudi koji su odgovorni za Banjsku. Srećko Đukić: Vučić može i da nema nikakvu politiku prema Kosovu jer se on više ne pita o Kosovu. Međunarodna zajednica je rešila pitanje Kosova Briselskim i Ohridskim sporazumom. Sa stanovišta međunarodne zajednice kosovski problem je rešen. U okviru ta dva dokumenta napravljena je normalizacija odnosa između Srbije i Kosova. Što Srbija to ne priznaje i gura pod tepih - to je druga stvar. Ovo nije bilateralni, već međunarodni problem. Međunarodna zajednica će se vratiti rešavanju kosovskog problema i tada će Srbija morati da sprovede dogovore koje su u Ohridu napravili Aleksandar Vučić i njegov partner Albin Kurti. Rešenje za Kosovo postoji, ono je dogovoreno, samo ga treba primeniti. Ognjen Gogić: Strateška greška srpske politike je to što je, kada je prihvatila Ohridski sporazum koji de facto znači priznanju Kosova, istovremeno pripremala oružanu akciju na terenu koja je doživela potpuni debakl. To je nepovratno urušilo međunarodni kredibilitet srpske spoljne politike i mislim da Beogradu, kad je reč o Kosovu, niko više ne veruje. Posledice se nisu osetile odmah. Nije bilo oštrih i burnih reakcija na napad u Banjskoj koji bi, da je uspeo, ostavio katastrofalne humanitarne posledice na terenu. Cena te pogrešne politike plaća se na rate. Došlo je do ukidanja platnog prometa sa Srbijom i zabrane dinara i do gašenje svih srpskih institucija na Kosovu. Na kraju će na dnevni red doći i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Potrošen je kredit koji je Srbija imala u međunarodnoj zajednici, kada je reč o Kosovu, i stvari dolaze na naplatu.

Još jedna osoba uhapšena je u istrazi povodom teškog ubistva koje se dogodilo 12. maja u Beogradu, saopštilo je 24. maja beogradsko Višee javno tužilaštvo. Tužilaštvo je objavilo da je uhapšen konobar P. U. (20) koji je, kako je saopšteno, bio na licu mesta u restoranu "27" u vreme izvršenja krivičnog dela. "Sumnja se da je zajedno sa drugim osumnjičenim licima u ovom postupku učestvovao u radnjama koje su usmerene na prikrivanje krivičnog dela teško ubistvo i učinilaca", navodi Tužilaštvo u saopštenju. Objavljeno je da mu je određeno zadržavanje do 48 časova zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca i pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. Radi se o predmetu u kom je uhapšen i načelnik Policije Beograda Veselin Milić, koji se sumnjiči za prikrivanje ubistva. Istraga se vodi protiv deset ljudi zbog sumnje da su izvršili različita krivična dela u vezi sa ubistvom A.N. Tužilaštvo je ranije navelo da je Milić bio u restoranu u društvu dvojice izvršilaca i da je telefonom pozvao A.N. i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice. Takođe je saopšteno da je Milić žrtvi sugerisao da dođe bez svog obezbeđenja. Šef beogradske policije Veselin Milić smenjen je nakon hapšenja 15. maja. Pre poslednjeg mandata na čelu Polucijeske uprave Beograd, bio je savetnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića za borbu kriminala i korupcije. Šaf države ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost. Sud je Miliću u slučaju ubistva A.N. odredio jednomesečni pritvor navodeći da okolnosti ukazuju da bi pri boravku na slobodi mogao da uništiti, sakrije ili falsifikuje dokaze i tragove krivičnog dela, kao i da bi mogao da utiče na svedoke. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 21. maja kod Inđije pronađeno telo za koje se veruje da bi moglo da bude ubijeni A.N. Tužilaštvo je izdalo nalog za obdukciju i DNK veštačenje.