Međunarodni sajber-stručnjaci navode da su pronašli dokaze o prisustvu ruske hakerske grupe Fancy Bear u sistemima Ministarstva odbrane Srbije, Vojne akademije i Vojnomedicinske akademije. Sajber napadom, kompromitovane su imejl adrese. Dok iz Ministarstva odbrane ne odgovaraju na ove navode, grupa međunarodnih stručnjaka za sajber bezbednost "Crtl Alt Intel" ne isključuje mogućnost da su imejl adrese i dalje kompromitovane.

Šverc tona kokaina, planovi otmica, ubistava i tokovi novca bili su u materijalu koji je Srbija ranijih godina dobijala od Agencije Evropske unije za pravosudnu saradnju Evrodžast (Eurojust). Ključne dokaze obezbedile su policije Belgije, Holandije i Francuske 2021. kada su dekriptovale Sky aplikaciju koju su kriminalci koristili za tajnu komunikaciju. Među milijardu poruka sa 70.000 mobilnih telefona bila je i prepiska osumnjičenih iz Srbije. Dokazi su poslati u Beograd, što je dovelo do najmanje četiri velika procesa pred sudom. Posle šest godina saradnje, Srbija od marta nema tužioca za vezu u sedištu Evrodžasta u Hagu jer je dosadašnjem istekao mandat, a novi nije imenovan. U Evrodžastu za Radio Slobodna Evropa (RSE) kažu da se saradnja nastavlja preko kontakt tačke u Srbiji. Dok iz Ministarstva pravde navode da zajedničke istrage nisu ugrožene, deo stručne javnosti upozorava da će bez tužioca za vezu biti značajno usporene. "To nas vraća pet koraka unazad. Transfer dokaza biće teži. Do sada je naš predstavnik imao pristup podacima bez spore i komplikovane procedure preko Ministarstva pravde", rekao je za RSE Radovan Lazić, tužilac Apelacionog tužilaštva u Novom Sadu. Srbija od 2019. sa Evrodžastom ima sporazum na osnovu kog joj su joj omogućeni direktan pristup informacijama u istragama protiv međunarodnih grupa i koordinacija sa tužilaštvima drugih zemalja. Zašto nije izabran tužilacNovi tužilac za vezu Srbije u Evrodžastu nije izabran jer nadležni Visoki savet tužilaštva nije imao glasove dvotrećinske većine da se ta tema uvrsti na dnevni red. U tom telu je pet tužilaca. Četiri člana bira Skupština Srbije, dok su u sastavu još vrhovni javni tužilac i ministar pravde. "Čini mi se da vlast želi uticaj na međunarodnu pravosudnu saradnju, a istaknuti pravnici koji se biraju u Narodnoj Skupštini su još jedan politički kanal kojim na to može da utiče", ocenjuje za RSE Jelena Pejić Nikić, iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. S obzirom da više nema predstavnika "pod krovom" Evrodžasta, dodala je Pejić Nikić, Srbiji će biti usporen i otežan pristup zaštićenim sistemima, bazama podataka i analizama Evropola i Interpola. Ministarstvo pravde sa druge strane navodi da nisu ugrožene aktuelne istrage. "Međunarodni pravni zahtevi prolaze kroz ministarstvo kao centralni organ, što garantuje da postupci i dalje teku nesmetano", saopštilo je Ministarstvo. I u Evrodžastu kažu da će se saradnja sa Beogradom nastaviti. "Kooperacija sa srpskim organima na nacionalnim istragama nastaviće se kroz alate i platforme za pravosudnu saradnju kojima raspolažemo", navela je Agencija EU za RSE. Po sporazumu, kontakt tačka Evrodžasta za Srbiju је Vrhovno javno tužilaštvo koje koordinira pravnu pomoć sa tom agencijom. Generalno, resorno odeljenje Ministarstva pravde zaduženo je za pitanja međunarodne pravne pomoći sa svim zemljama od kojih traži informacije. Devet velikih slučajevaU poslednjih šest godina, dok je Srbija imala tužioca za vezu u Hagu, beogradsko Tužilaštvo za organizovani kriminal bilo je u direktnoj komunikaciji sa Evrodžastom što je rezultiralo podizanjem optužnica protiv više organizovanih kriminalnih grupa. Istražni timovi koje je omogućio Evrodžast su bili "udarna pesnica" protiv mafije sa Balkana koja je postala jedan od glavnih snabdevača Evrope kokainom. Po podacima Tužilaštva za organizovani kriminal, Srbija je kroz zajedničke timove radila na devet velikih krivičnih istraga i održala više od 50 sastanaka sa pravosuđima drugih zemalja. To je dovelo do otkrivanja više grupa koje su do zemalja EU prevozile drogu iz Južne Amerike. Sky dokazi koje je poslala francuska policija koriste se na suđenju takozvanom "Balkanskom kartelu" koje je počelo u decembru 2024. U tom procesu 20 ljudi je optuženo za šverc najmanje sedam tona kokaina, uključujući zaplenu od pet tona na brodu Aresa 2020. u Venecueli. Poruke Sky koriste se i u više postupaka u vezi sa grupom optuženog Veljka Belivuka koja je okrivljena za trgovinu drogom i sedam ubistava. Uključuju fotografije oružja, planiranje otmica i ubistava, i komunikaciju sa takozvanim kavačkim klanom iz Crne Gore. Dešifrovani Sky podaci deo su procesa osuđenom šverceru droge Darku Šariću i Belivukovoj grupi za planiranje četiri ubistva takozvanog škaljarskog klana u Grčkoj 2020. Šarić je za šverc 5,7 tona kokaina iz Latinske Amerike osuđen 2020. na 15 godina zatvora. Transkripti Sky poruka su i na suđenju grupi nazvanoj Vračarci optuženoj za tri ubistva i šest pokušaja ubistava. U slučajevima krijumčarenja droge i ubistava otkrivenim preko Sky podataka, samo u Belgiji do danas je osuđeno 1.200 ljudi, izrečeno 3.684 godina zatvora i zaplenjeno oko 224 miliona evra. Blokirane istrage o trgovini drogom?Tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić rekao je da su tri međunarodne istrage o trgovini narkoticima blokirane jer Srbija nije potpisala formiranje zajedničkog istražnog tima sa dve zemlje Evropske unije i jednom van nje. "Ministar pravde nije stavio svoj potpis, što nas koči u radu. Ako se izvršna vlast na bilo koji način meša u rad na predmetima, iskustvo nam je pokazalo da je to dovodilo do problema u radu i da ne možemo da ih rešimo na odgovarajući način", rekao je Nenadić 18. marta na predavanju na Pravnom fakultetu u Beogradu. Dodao je da se i pored toga sa kolegama iz inostranstva radi kroz paralelne istrage, ali i naglasio da je delovanje zajedničkih timova daleko efikasnije za borbu protiv organizovanog kriminala. Ministarstvo pravde Srbije nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa ovom temom. 'Mete' i javni funkcioneriKako je saopštilo Vrhovno javno tužilaštvo, Srbija je u Evrodžastu uključena u rad u više od 200 predmeta, koji uključuju i takozvane "visoke mete" iz sfere javnih funkcionera. Radovan Lazić, iz Udruženja tužilaca Srbije, kaže da situacija ukazuje na mogući problem. "Može se pretpostaviti da politika, odnosno izvršna vlast, ne želi tužilaštvu da prepusti samostalno delovanje u krivičnim predmetima sa međunarodnim elementom. Odnosno, da hoće da bude informisana na čemu se radi, pa i da ima mogućnost uticaja", rekao je Lazić. Evrodžast radi od 28. februara 2002. godine. Ima 27 članica iz EU i sporazume o saradnji sa 10 zemalja, među kojima su Sjedinjene Američke Države, Crna Gora i Severna Makedonija.

Tragovi ruske hakerske grupe "Fancy Bear", koju američke i britanske državne institucije povezuju sa ruskom vojnom obaveštajnom službom GRU, pronađeni su u srpskom Ministarstvu odbrane, Vojnoj akademiji i Vojnomedicinskoj akademiji (VMA). Grupa međunarodno uvezanih nezavisnih stručnjaka za sajber bezbednost "Crtl Alt Intel" je, kako su saopštili, sredinom marta uspela da pristupi folderima na serveru ruske hakerske grupe. Na serverima su, prema podacima koje su podelili, pronašli dokaze da su, između ostalog, ruski hakeri prikupljali podatke sa imejl adresa iz tri srpske državne institucije. Ministarstvo odbrane Srbije do objavljivanja ovog teksta nije odgovorilo na upite Radija Slobodna Evropa (RSE) od četvrtka 19. marta, a u vezi sa saznanjima da su podaci institucije kompromitovani. Sajber napad nije prijavljen ni Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kako je to srpskim zakonima predviđeno. U dopisu RSE, nacionalni CERT Republike Srbije, centralno telo zaduženo za prevenciju, zaštitu i odgovor na bezbednosne rizike u informacionim sistemima takođe navodi da nema podatke o ovom napadu. U izveštaju organizacije "Crtl Alt Intel" navodi se, međutim, da podaci do kojih su došli pokazuju da je moguće identifikovati šest različitih imejl naloga Ministarstva odbrane koji su hakovani, a gde su napadači uspeli da dođu i do zaštite za dodatnu potvrdu prijave (takozvana dvostepena verifikacija). Kod četiri naloga su podesili automatsko prosleđivanje mejlova na druge adrese, tako da su napadači mogli da prate svu pristiglu poštu, navode iz ove organizacije. Raspoloživi podaci nemaju oznake datuma, pa nije moguće utvrditi kada se inicijalni napad desio. "Ovo je moglo da traje još od oktobra 2024. godine. Postoji mogućnost da su ove imejl adrese i dalje kompromitovane i da i danas prosleđuju imejlove na 'FancyBear' adrese", kaže za RSE Ben Foland (Folland) istraživač u organizaciji "Ctrl Alt Intel". Ko stoji iza ruske hakerske grupe 'Fancy Bear'?"Fancy Bear" je hakerska grupa koja je aktivna najmanje 10 godina. Poznati su pod više naziva, između ostalog, i kao "APT28" ili kao "Forest Blizzard", kako ih u svojim bazama vodi tehnološka kompanija Majkrosoft (Microsoft). Britanski državni Nacionalni centar za sajber bezbednost u istraživanjima procenjuje da je "'APT28' gotovo sigurno deo Glavne obaveštajne uprave (GRU) Generalštaba Rusije". Pripadnici ove hakerske grupe direktno su identifikovani kao oficiri GRU u optužnici koju je američko Ministarstvo pravde 2018. godine podiglo protiv 12 pripadnika GRU zbog hakovanja Demokratskog nacionalnog komiteta, Demokratskog kongresnog komiteta i predizborne kampanje kandidatkinje za predsednicu SAD Hilari Klinton (Hillary Clinton). Kako se navodi na sajtu Microsofta, ova ruska hakerska grupa po pravilu napada vlade, nevladine organizacije, IT kompanije i univezitete, a napadi su zabeleženi u Americi, Australiji, Kanadi, Indiji, Ukrajini, Izraelu i Japanu. Preko srpskih institucija do evropskih vojnih strukturaKao jedan od načina na koji ova grupa funkcioniše identifikovan je ulazak u informacione sisteme preko takoznavog sper fišinga (spear phishing). Radi se o ciljanom slanju poruka u kojem napadač prilagođava poruku tako da izgleda kao da dolazi od pouzdane osobe ili organizacije, često koristeći lične podatke o žrtvi. Cilj je da žrtva bude prevarena kako bi preuzela zlonamerni fajl i omogućila pristup sistemima sa kojih napadači onda skidaju sadržaj sa internih servera. Kada je u pitanju na napad srpske državne institucije, stručnjaci grupe "Ctrl Alt Intel" su identifikovali šest kompromitovanih imejl naloga u samom Ministarstvu odbrane i po jedan iz sistema Vojne akadamije i VMA. Prikupljeno je 248 kontakata sa kojima je sa ovih imejl naloga komunicirano. "Sa ovih imejl adresa srpskog Ministarstva odbrane kontaktirane su druge adrese, uključujući više njih unutar samog srpskog Ministarstva odbrane, ali i evropske vojne i odbrambene strukture. 'FancyBear' je uspeo da izvuče liste kontakata sa svojih početnih meta u srpskom Ministarstvu odbrane kako bi došao do ovih podataka", objašnjava Ben Foland iz organizacije "Crtl Alt Intel". Interesovanje za Srbiju zbog tvrdnji o izvozu oružja u UkrajinuHakerska grupa "Fancy Bear" u pojedinim napadima radi u saradnji sa drugom grupom poznatom kao "Midnight Blizzard", što je moglo da se vidi prilikom forenzičke analize hakerskog napada na srpsku nevladinu organizaciju Beogradski centar za bezbednosnu politiku tokom jeseni prošle godine. U tom napadu, hakeri su pristupili delu arhive i pročitali više od 28 hiljada mejl prepiski srpske organizacije koja skoro 25 godina prati reforme u sektoru bezbednosti i aktivno je uključena u komunikaciju sa brojnim evropskim institucijama. Vlade SAD i Velike Britanije "Midnight Blizzard" povezuju sa Spoljnom obaveštajnom službom Ruske Federacije (SVR). Srbija je bila predmet interesovanja SVR-a tokom maja i juna 2025. godine kada su izdata dva saopštenja sa oštrim kritikama zbog tvrdnji da Beograd izvozi municiju u Ukrajinu. Koje je podatke iznosila ruska služba?"Prema informacijama koje je SVR dobio, srpske odbrambene kompanije, uprkos deklarisanoj 'neutralnosti' Beograda, nastavljaju da isporučuju municiju Kijevu. Jednostavna šema koja uključuje falsifikovane sertifikate krajnjeg korisnika i posredničke zemlje služi kao paravan za ove antiruske aktivnosti", saopštila je ruska služba 28. maja 2025. godine. U saopštenju su navedne i zemlje posrednici, ali i srpske kompanije koje vrše izvoz, kao što su Jugoiport SDPR, Zenitprom, Krušik, Sofag, Reyer DTI, Sloboda, Prvi Partizan. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je rekao da je sa ruskim liderom Vladimirom Putinom razgovarao o srpskom izvozu oružja u Ukrajinu tokom posete Moskvi 9. maja, i da je negirao neke od navoda SVR-a. "Formirali smo radnu grupu, zajedno sa ruskim partnerima, kako bismo utvrdili činjenice. Neke od izrečenih stvari nisu tačne", rekao je tada Vučić. Mesec dana kasnije usledilo je još jedno saopštenje ruskog SVR-a. "Prema dobijenim informacijama, valjevski 'Krušik' je nedavno prodao više velikih serija kompleta za sklapanje raketa kalibra 122 mm češkoj kompaniji 'Poličské strojírny'. Odbrambeno preduzeće 'Eling' iz Loznice isporučilo je bugarskoj kompaniji 'EMKO' proizvodne komplete za iste te rakete, kao i mine za minobacače kalibra 120 mm", navela je ruska služba 23. juna 2025. Predsednik Srbije je tada odgovorio zaustavljanjem izvoza municije iz Srbije. "Pošto smo videli, pojavilo se u Ukrajini (municija), pojavilo se i sa jedne i sa druge strane, žale se i jedni i drugi. Da promenim nešto, mogu samo na ovakav način - da kažem, sva municija neko vreme samo u naše kasarne", rekao je Vučić. Precizni podaci o tome šta od naoružanja i vojne opreme i u kojim količinama Srbija izvozi u Ukrajinu, Izrael i druge države nisu javno dostupni, a resorno ministarstvo poslednjih godina na svom sajtu ne objavljuje godišnje izveštaje o izdatim dozvolama za izvoz.

U Zagrebu su osvanuli grafiti s ustaškim simbolima i pozivom na ubistvo predsednika Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorada Pupovca, saopštilo je Srpsko narodno veće (SNV) u nedelju, 22. marta. Ta krovna organizacija srpske manjine u Hrvatskoj je, pored ostalog, saopštila da su ispisani ustaški simboli "popratna ikonografija poziva na smrt predstavniku srpske manjine". Predstavnici gradskih vlasti u Zagrebu, do objavljivanja vesti, nisu odgovorili na hitan upit Radija Slobodna Evropa o tome da li je naloženo uklanjanje grafita, te da li se radi na pronalasku počinilaca. Pupovac je i prethodnih meseci bio meta govora mržnje i pretnji u Hrvatskoj. Na istom mestu su i krajem januara bili iscrtani slični grafiti, podseća agencija Beta. SNV napominje da su i tada konstatovali da to za SNV i SDSS nije "nažalost, nikakvo iznenađenje". Odnosi Hrvatske i Srbije godinama unazad ispunjeni su tenzijama. Vlasti u Hrvatskoj su u februaru organizovale nastup kontroverznog pevača Marka Perkovića Thompsona u okviru dočeka rukometne reprezentacije posle osvajanja bronzane medalje na Evropskom prvenstvu, što je naišlo na osude predstavnika vlasti u Srbiji. Thompson u svojim pesmama veliča kvislinški ustaški režim u takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata čije su žrtve bili Srbi, Jevreji, Romi i antifašisti. Tenzije su pojačane i nakon što je Srbija nedavno susednu Hrvatsku svrstala u kategorije nesigurnih zemalja koje treba posetiti samo "u slučajevima krajnje potrebe". Zagreb je odgovorio porukom da je Hrvatska svrstana u narandžastu kategoriju "zbog neodređenih 'tenzija'", te da je to "jedna od najbezbednijih u Evropi". Takođe, nakon izbijanja masovnih antivladinih protesta i studentskih blokada, zbog smrti 16 osoba u Novom Sadu krajem 2024. godine, vlast u Srbiji je u više navrata optuživala hrvatske tajne službe za organizovanje protesta, što su hrvatski zvaničnici oštro negirali. Prema podacima Ambasade Hrvatske u Srbiji, gotovo 20 hrvatskih državljana je proterano iz zemlje tokom protesta, uz obrazloženje da predstavljaju "bezbednosni rizik". Zbog toga je u decembru 2025. Ministarstvo vanjskih poslova Hrvatske državljanima preporučilo da "odgode putovanja koja nisu nužna", te "pojačan oprez", kao i da posebno izbegavaju "mjesta okupljanja većeg broja osoba".

Generalni direktor "Telekoma Srbije" Vladimir Lučić izjavio je u subotu da se došlo do podataka o hakeru koji je iz te kompanije ukrao deo podataka, navodeći da se nalazi u inostranstvu, "istočno od nas" i da je ucenjivao tražeći tri bitkoina (180.000 evra). "Mislim da smo ga veštačkom inteligencijom poprilično locirali, da čak imamo i u kojem gradu živi, i njegov mobilni telefon. I sve smo to dali policiji. Tako da ja očekujem stvarno brzo da uz pomoć međunarodne saradnje taj haker bude priveden", rekao je Lučić za Radio-televiziju Srbije (RST). Kompanija "Telekom" u većinskom vlasništvu države saopštila je 17. marta da je su hakeri uspeli da upadnu u bazu i ukradu podatke korisnika usluge satelitske televizije. On je rekao da je došlo do upada u sporednu aplikaciju koju koriste tehničari za intervenciju kod satelitskih korisnika, a ne u sistem. "Nama ni u jednom trenutku nije bio ugrožen sistem, niti oni najsenzitivniji podaci bilo kog korisnika, o bilo kojoj finansijskoj transakciji, platnoj kartici", naglasio je Lučić. Lučić je rekao da u slučaju "Telekom" nije došlo do hakerskog upada u sistem, već da je "kod jednog kolege tehničara hakerisan password", te da je haker sa tim podacima ušao u sistem. Naveo je da je haker preuzeo celu bazu od 690 hiljada linija. "Ali određeni broj korisnika je imao više intervencija, jer nekad korisnik, ne radi mu možda set-top boks ili možda hoće da proširi sa internetom. Ukupan broj aktivnih korisnika na dan kada je izvršen hakerski napad je bio 204.500. I faktički ako je uzeo, preuzeo bazu, onda je faktički uzeo podatke o svim tim korisnicima", rekao je Lučić. Istakao je da to osnovni set podataka koji uključuje ime i prezime korisnika, adresu i jedinstveni matični broj građana, ali "nema broja lične karte" i da teško može da dođe do zloupotrebe. Na jednom forumu na dark netu su se pojavili linkovi sa kojeg je moguće preuzeti više od pola miliona podataka korisnika. Povodom hakovanja "Telekomove" baze podataka Tužilaštvo za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Beogradu pokrenulo je 18. marta istragu protiv nepoznatih osoba zbog hakovanja i krađe ličnih podataka. Postupak je pokrenuo i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je 21. marta da država pregovara sa naftnim kompanijama kako bi našla najbolji način i najbolje cene po kojima će im ustupiti 40.000 tona nafte iz robnih rezervi. To je oko 15 odsto nafte iz robnih rezervi koje je država odlučila da pusti na tržište zbog trenutne situacije sa energentima u svetu. "Apsolutno mogu da nastave da uvoze po visokoj ceni, da dobijaju po niskoj ceni naše obavezne rezerve i da onda u kombinaciji te dve mere mogu da nastave da snabdevaju tržište i da nema nestašica", rekla je Đedović Handanović za televiziju Pink, dodajući da država ima dovoljno rezervi. Ona je kazala da nema potrebe da građani budu u panici i da stvaraju zalihe. Prema njenim rečima, nemoguće je predvideti kako će se razvijati situacija sa naftom na globalnom tržištu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 20. marta da će država umanjiti akcize na naftne derivate za 40 odsto, kako bi sprečila rast cena goriva na pumpama. On je rekao da su dva osnova cilja državnih mera puna snabdevenost i cene pod kontrolom. Cena dizela u Srbiji porasla je 20. marta za četiri dinara – na 212 dinara (1,80 evra), a cena benzina za dva dinara – na 188 dinara (1,60 evra). To su najviše cene još od januara 2025. kada je Naftna industrija Srbije, najveća naftna kompanija u zemlji stavljena na listu sankcija Sjedinjenih Američkih Država zbog većinskog ruskog vlasništva. Kako bi obezbedila snabdevenost naftom i naftnim derivatima, Srbija je sredinom marta obustavila izvoz naftnih derivata, kojim su pogođene pre svega države u susedstvu – Bosna i Hercegovina i Bugarska, u koje je Srbija izvozila najviše benzina i evrodizela.

Zastrašivanje, podmetanje požara, registracija lažne hipoteke. Ovo je samo deo optužbi američke kompanije za trgovinu đubrivima "Nitron" protiv nekadašnjeg poslovnog partnera iz Srbije. "Nitron" tvrdi da se suočio sa nezakonitim radnjama i korupcijom kada je od firme za trgovinu hemijskim proizvodima iz Novog Sada "Promist" pokušao da podmiri dug od 23,5 miliona dolara za isporučenu robu. Zbog toga se američka kompanija, kako navodi, obratila Kancelariji Sjedinjenih Država za kontrolu strane imovine (OFAC) i podnela tužbu američkom federalnom sudu. Dok u "Nitronu" za Radio Slobodna Evropa (RSE) kažu da srpska firma na "nelegalne načine" pokušava da izbegne plaćanje duga, te da je spor u Srbiji pratio i niz incidenata, iz "Promista" odbacuju optužbe. Za RSE navode da su američku kompaniju tužili sudu u Srbiji zbog "pokušaja neosnovanog i nezakonitog prisvajanja 23,5 miliona dolara". Preduzeće "Promist" je od 18. marta u blokadi za iznos od oko 23,5 miliona dolara, što je suma koju američka kompanija potražuje, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. U zalog za deo duga stavljena je imovina hemijske fabrike "HIP Azotara" u Pančevu kod Beograda, koja je u vlasništvu "Promista", utvrdio je RSE uvidom u državni Registar založnog prava. To bi značilo da Azotara, nekadašnji hemijski gigant u državnom vlasništvu, prelazi u vlasništvo američkog "Nitrona". Iz Ministarstva pravde Srbije nisu odgovorili na pitanje RSE da li su obavešteni o ovom slučaju, dok u Agenciji za borbu protiv korupcije kažu da nisu nadležni. Na pitanja RSE do zaključenja teksta nije odgovorio ni OFAC. To telo pri Ministarstvu finansija ima nadležnost da uvodi sankcije prema pojedincima i pravnim licima ukoliko svojim delima ugrožavaju nacionalne interese SAD. Kako je tekao spor u Srbiji?Privredni sud u Novom Sadu je 12. februara doneo rešenje kojim je "Nitronu", na ime duga, dato pravo da raspolaže Azotarom u Pančevu. Po žalbi "Promista", sud je krajem februara ovo rešenje ukinuo zbog, kako se navodi, "proceduralnih propusta". Prema javno dostupnoj dokumentaciji, u martu je ponovo doneo rešenje kojim se "Nitronu" daje pravo raspolaganja imovinom "Azotare", ali je i na njega podneta žalba. "Do sada je jedino kao činjenično nepobitno utvrđeno da je prvi postupak 'Nitrona' za naplatu bio nezakonit i sud ga je zato i obustavio", tvrde za RSE u "Promistu". Potpredsednik američkog "Nitrona" Vilijam Otero, sa druge strane, kaže da je nezakonita bila promena odluke suda. "Promist" je potom pokrenuo i sudski spor protiv "Nitrona" navodeći da su njihova potraživanja neosnovana. Tvrde da je dug "posledica nezakonitih radnji i nedozvoljenih poteza" manjinskog suvlasnika te firme Danila Tomaševića. "Tomašević je bez znanja i saglasnosti Skupštine društva, a na šta je bio obavezan, kao i bez upoznavanja većinskog vlasnika, priznao celokupno potraživanje 'Nitrona' od 23,5 miliona dolara", navode u "Promistu". Tomašević nije odgovorio na upite i pozive RSE. U izjavi za nedeljnik "Radar" je naveo da je inicijalni dug prema "Nitronu" nastao 2023. i da je generalni direktor "Promista" priznao to dugovanje. Dodao je i da je "Nitron", uprkos tome što ovaj dug nije izmiren, nastavio da isporučuje robu "Promistu" pod istim uslovima, te da dug sada narastao na oko 23,5 miliona dolara. "Nazivati nezakonitim napore američke kompanije da obezbedi svoja potraživanja nastala na osnovu spoljnotrgovinskih poslova bi u najmanju ruku nazvao neozbiljnim, te može imati ozbiljne posledice, s obzirom da su u pitanju ozbiljne insinuacije", rekao je Tomašević 19. marta. Slučaj 'uzbunjivača'Dok "Promist" optužuje Tomaševića za nanošenje štete firmi, iz "Nitrona" tvrde da je on uzbunjivač. "Danilo Tomašević, manjinski akcionar sa 20 odsto vlasništva u 'Promistu' pokrenuo je formalni postupak za uzbunjivanje - kako interno unutar kompanije, tako i pred srpskim pravosuđem", tvrde u "Nitronu". RSE nije uspeo da dobije izjavu od Tomaševića o tome šta je predmet uzbunjivanja. Iz "Promista" demantuju da je Tomašević pokrenuo taj postupak u okviru kompanije i optužuju ga za sporni dug. Tomašević je i dalje u zvaničnim registrima manjinski vlasnik u "Promistu". Do novembra 2025. bio je i na funkciji direktora Azotare. Zastrašivanje javnog beležnika?U ceo slučaj bio je uključen i beogradski javni beležnik (notar) Zoran Nedin kod koga su predstavnici obe firme u januaru zaključile ugovor o priznanju duga. Dok iz američke kompanije navode da je dugovanje priznao većinski vlasnik "Promista", u srpskoj firmi tvrde da je potpis "nezakonito" stavio manjinski vlasnik Tomašević. RSE nije imao uvid u ugovore koji su potpisani. Iz dokumentacije Privrednog suda u Novom Sadu, do koje došao RSE, može se videti da se "Nitron" u postupku izvršenja pozivao na ugovor potpisan kod notara, dok su iz "Promista" tvrdili da taj ugovor ne može da služi kao osnov za isplatu duga. Američka firma kaže i da su zbog ovog dokumenta notari "bili izloženi zastrašivanju od strane uniformisanih lica". Notar Zoran Nedin rekao je za RSE da ne može da daje nikakve informacije o ovom slučaju jer je, kako navodi, obavezan da čuva javnobeležničku tajnu. Kompanija "Promist" je protiv njega podnela krivičnu prijavu jer je "nastavio sa nezakonitim postupanjem, iako ga je kompanija obavestila da nema saglasnosti Skupštine i većinskog vlasnika na Tomaševićevo priznanje i overu visine duga". Podmetanje požara i 'lažna hipoteka'Američka kompanija tvrdi i da ovo nisu jedini incidenti povezani sa slučajem spornog duga. Jedan od njih je, navode, i "podmetanje požara u 'As Agru', srpskom distributivnom partneru "Nitrona". Iz firme "As-Agro 99" su za RSE potvrdili da su u dvorište njihove kompanije ubačene zapaljene flaše benzina (molotovljevi kokteli). "Pukom srećom u momentu u kojem se incident desio niko od zaposlenih nije bio u dvorištu, te niko nije povređen", rekao je za RSE direktor firme Milivoj Lukić i dodao da su nadležnima prijavili podmetanje požara od strane nepoznatih lica. Lukić navodi i da se u poslednja tri meseca na njih vrše pritisci, ali da ne želi da prejudicira počinioce, niti nalogodavce. Dodaje da je do problema došlo nakon početka saradnje sa američkom kompanijom. "Nitron je, kao najveći trgovac mineralnim đubrivima na svetu, počeo da plasira proizvode preko naše kompanije. U planu je njihovo proširenje aktivnosti, ali usled gore navedenih sporova, otežane su im okolnosti za planirane investicije u Srbiji", kažu u ovoj firmi. U "Promistu" su za RSE naveli da ne znaju ništa o požaru, dok policija nije odgovorila na pitanja o ovom incidentu. Potpredsednik "Nitrona" Vilijam Otero za RSE tvrdi i da je "Promist" na svojoj imovini registrovao "lažnu hipoteku", i dodaje da je to "očigledno osmišljeno da optereti tu imovinu pre izvršenja". U "Promistu" pak kažu da nije reč o lažnoj hipoteci. "Istina je da je 5. januara 2026. izvršena legalna prodaja nekretnine AgroGloubu sa kojim se saglasila Skupština društva i koju su potpisali oba člana društva", navode u "Promistu". "AgroGlobe" je novosadska kompanija koja se bavi trgovinom. Nije odgovorila na upit RSE o hipoteci. Kakvi su planovi za Azotaru?Azotara u Pančevu bila je jedna je od najvećih fabrika mineralnog đubriva i azotnih jedinjenja u regionu u vreme SFRJ. Nakon neuspele privatizacije, rukovođenje fabrikom "HIP Azotara" u Pančevu je 2009. preuzelo državno preduzeće "Srbijagas". Devet godina kasnije je proglašen stečaj, a 2021. fabriku preuzima "Promist" za 5,5 miliona evra. I Azotara i "Promist" beležili su pozitivno poslovanje. Prema poslednjim dostupnim finansijskim izveštajima za 2024, Azotara je zaradila oko 6,3 miliona evra, dok je dobitak "Promista" bio 8,7 miliona evra. Azotara je, prema istom finansijskom izveštaju, 2024. imala 56 zaposlenih. Proizvodila je mineralna đubriva. Bez obzira na ove rezultate, u avgustu 2025. objavljeno je da je na prostoru Azotare planirana izgradnja data centra. U planu generalne regulacije navodi se da se najveći deo objekata koji su bili u funkciji hemijske industrije uklanjaju, "da bi se na njihovom mestu realizovali novi objekti za potrebe 'Data centra'''. "Promist" je za RSE potvrdio da razvija ovaj projekat navodeći da Pančevo time postaje "centar digitalne infrastrukture Balkana". Nisu precizirali ko su sve investitori ovog projekta. Nisu odgovorili na pitanja kako će na planove uticati spor oko dugovanja američkoj kompaniji.

"Srbija će biti uz Rusiju", poruka je zvaničnika Beograda dan nakon što su Sjedinjene Države upozorile na ulogu Rusije u destabilizaciji Zapadnog Balkana. Tu poruku preneo je ministar bez portfelja Vlade Srbije Nenad Popović, koji je pod američkim sankcijama, tokom posete Beogradu ruskog ministra za ekonomski razvoj Maksima Rešetnjikova. Rešetnjikov, koji se nalazi pod sankcijama Evropske unije i SAD, najavio je održavanje sednice Mešovitog komiteta za saradnju Rusije i Srbije u aprilu u Beogradu. "Računamo da će događaj u aprilu biti jedan snažan podsticaj naše saradnje u svim oblastima", naveo je. Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, uverena je da će i ova poseta sankcionisanog ruskog ministra Beogradu imati odjeka u EU. "Naravno da će se naći u svim izveštajima i da će je evropske diplomate pominjati, da će to dodatno ući u tzv. dosije Srbije o evropskim integracijama", rekla je ona za RSE. Selaković kaže da se poslednje četiri godine ponavlja situacija da dok deo Vlade Srbije komunicira sa evropskim zvaničnicima, drugi deo je sa ruskim. "Ono što pokazuju jeste da i dalje planiraju to sedenje na više stolica". Srbija se ni četiri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, nije pridružila sankcijama EU uvedenim Rusiji. To je jedan od razloga usporavanja evropskog puta Srbije, koja je od decembra 2021. nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje u pregovorima sa EU. Poseta Rešetnjikova dogodila se uoči isteka ugovora o isporuci ruskog gasa Srbiji, koja je i dalje dominantno zavisna od Rusije u tom energentu. Rusija i dalje partner Beograda"Današnji sastanak i priprema za međuvladinu sednicu prilika je da pokažemo da ćemo u budućnosti biti još više zajedno", rekao je proruski ministar Vlade Srbije Nenad Popović. Bojana Selaković konstatuje da Popović radi ono što je i do sada bio njegov "posao u Vladi". "On je vrlo jasan eksponent ruskih interesa u Vladi i ovo mu nije prvi mandat", dodala je. Popović i Rešetnjikov su kopredsednici međuvladinog komiteta za saradnju, koji se nije sastao tokom 2025. Po tvrdnjama zvaničnika razlozi odlaganja bili su tehničke prirode, a poslednje zasedanje održano je u novembru 2024. u Sankt Petersburgu. Taj komitet je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, u razgovoru sa srpskim kolegom Markom Đurićem u februaru 2025, označio kao najvažniji mehanizam za razvoj odnosa dve zemlje. A ono što je sada na dnevnom redu srpsko-ruskih odnosa je gasni aranžman, pošto kratkoročni ugovor o snabdevanju Srbije ruskim gasom ističe krajem marta. Srbija nije uspela da obezbedi novi dugoročni ugovor sa ruskim Gaspromom o snabdevanju gasom prošle godine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon razgovora sa Rešetnjikovim rekao da poremećaji na svetskom tržištu energenata zahtevaju dugoročno održive aranžmane. Tokom susreta ruskog ministra sa srpskim zvaničnicima istaknuto je da Srbija nabavlja ruski gas po povoljnoj ceni uz očekivanje da će se to nastaviti. Kako je rekao Vučić, Srbija trenutno ruski gas plaća 320 dolara po kubnom metru, dok je cena na tržištu 730 dolara. Šta se dogodilo nakon posete Rešetnjikova 2024?Zbog prethodne posete Rešetnjikova Beogradu u oktobru 2024. predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otkazala je susret sa tadašnjim premijerom Milošem Vučevićem. U EK je tada za RSE rečeno da planirani sastanak nije imao svrhu nakon saopštenja premijera u kome je najavljeno jačanje saradnje Srbije i Rusije u oblasti ekonomije i drugih politika. Prethodno je iz Vlade Srbije saopšteno da je Vučević sa Rešetnjikovim razgovarao o daljem jačanju ekonomske i sveukupne saradnje dve zemlje. Zvaničnici Srbije nastavili su da održavaju odnose sa ruskim zvaničnicima. A da su ti odnosi u međuvremenu zahladneli, ocenio je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je 9. marta naveo za nemački list Zidojče cajtnug da su tokom pregovora o vlasničkoj strukturi Naftne industrije Srbije (NIS) iz Rusije stizale pretnje prekidom isporuke gasa, a da su ga ruski mediji "napadali oštrije nego mnoge zapadne lidere". NIS se našao pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva i u toku su pregovori mađarskog MOL-a i ruskog Gaspromnjefta o prodaji ruskog udela. Sada je Vučić najavio da će pokušati da razgovara o gasnom aranžmanu pre 31. marta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Na šta upozoravaju američke obaveštajne službe?Američke obaveštajne agencije upozorile su u godišnjem izveštaju da Zapadni Balkan ostaje područje pojačanih političkih tenzija i spoljnih uticaja, uz posebno istaknutu ulogu Rusije u destabilizaciji regije. U izveštaju objavljenom 18. marta navedeno je da je rat u Ukrajini produbio podele između Zapada i Moskve, što se održava i na Balkan. Rusija, kako se navodi, "podstiče nestabilnost između Srbije, koju favorizuje, i Kosova", ali i "podržava odvajanje entiteta Republika Srpska od Bosne i Hercegovine".

Nakon hakerskog napada na kompaniju Telekom u Srbiji, na forumima na dark netu pojavile su se baze sa ličnim podacima više od stotinu hiljada građana. Iz Telekoma, međutim, poručuju da najosetljiviji podaci, poput jedinstvenog matičnog broja i broja lične karte, nisu kompromitovani.

Isti maliciozni akter koji je preuzeo odgovornost za kompromitaciju baze Telekom Srbije sada tvrdi da poseduje i bazu podataka Agencije za privredne registre Srbije (APR). APR je državna institucija nadležna za vođenje registara privrednih subjekata u Srbiji, uključujući firme, preduzetnike i druge organizacije, kao i za prikupljanje i objavljivanje njihovih finansijskih i statusnih podataka. U APR-u potvrđuju da se desio "incident", ali navode da su informacioni sistem kao i lični podaci korisnika u potpunosti bezbedni. "Nakon detaljno sprovedene provere, utvrđeno je da je došlo do kompromitovanja spoljašnjeg korisničkog naloga preko kojeg se pristupalo jednom od aplikativnih sistema APR", navodi se u saopštenju APR-a. Dodaje se da "ovaj izlolovani incident ni na koji način nije ugrozio bezbednost i integritet informacionog sistema Agencije, koji sve vreme nesmetano funkcioniše". Kako se može videti na specijalizovanim forumima, napadač tvrdi da poseduje bazu podataka sa nizom poverljivih informacija – od imena, matičnih brojeva i adresa vlasnika firmi, preko skeniranih ličnih karti i pasoša, do podataka o bankovnim računima. Na osnovu uzoraka koji su objavljeni, mogu se videti dokumenta poput punomoćja i potvrda o prijemu zahteva u kojima su sadržani i lični podaci korisnika. Iz APR-a međutim tvrde da baze podataka nisu kompromitovane. "Celokupan informacioni sistem je u potpunosti bezbedan, kao i lični i ostali podaci korisnika usluga koji se dostavljaju u postupcima koji se vode kroz aplikativne sisteme Agencije", objavio je APR. U saopštenju podsećaju da su svi podaci i dokumenta, koji su propisani kao predmet registracije u evidencijama koje vodi APR, javno objavljeni i inače dostupni putem njihove internet stranice. Uz obezbeđivanje transparentnosti, APR se, kako navode u saopštenju - "profesionalno i odgovorno, primenom najviših nacionalnih i međunarnih standarda informacione bezbednosti, stara o zaštiti elektronskih baza podataka koje na osnovu zakona vodi". Dva uzastopna hakerska napadaOvo je za nekoliko dana, drugi hakerski napad istog, nepoznatog, sajber aktera na institucije i kompanije pod kontrolom države Srbije. Prethodno se. 17. marta na dark net forumu pojavila objava o tome da je hakovana jedna od baza kompanije Telekom Srbija, odnosno da su ukradeni podaci korisnika ovog telekomunikacionog operatera u državnom vlasništvu. Telekom je saopštio da su hakeri uspeli da upadnu u bazu, ali da nisu kompromitovani osetljivi podaci korisnika. To je potvrdio i generalni direktor kompanije Vladimir Lučić, ocenivši da je reč o "amaterskoj hakerskoj grupi". Ipak, na društvenim mrežama i specijalizovanim forumima podeljene su fotografije na kojima su vidljive informacije poput imena i prezimena, adrese stanovanja, kao i jedinstvenog matičnog broja korisnika Telekomovih usluga. Povodom hakovanja "Telekomove" baze podataka Tužilaštvo za borbu protiv visokotehnološkog kriminala pokrenulo je 18. marta istragu protiv nepoznatih osoba zbog hakovanja i krađe ličnih podataka. Postupak je pokrenuo i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Curenje ličnih podataka iz državnih službi dešavalo se i ranije u Srbiji. Za poslednjih šest godina, na meti hakera bili su informacioni sistemi Elektroprivrede Srbije, Katastra, javne službe u Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji. Filip Milošević iz nevladine Fondacije "Share", koja se bavi digitalnom bezbednošću ocenio je za Radio Slobodna Evropa da svi ti slučajevi pokazuju da državne institucije i kompanije ne vode dovoljno računa o sajber bezbednosti. "Nijedno od tih preduzeća ili kompanija kojima je povereno da brinu o informacionim sistemima tih kompanija nije odgovaralo ili mi ne znamo da je odgovaralo", navodi Milošević i dodaje da objavljeni lični podaci građana omogućavaju hakerima da lakše naprave poruke za fišing (fishing) ili neki drugi oblik napada. "Kada znate kako se neko zove, imate njegov broj telefona i znate gde živi i čije usluge koristi – imate informacije kojima možete da olakšate prevaru", rekao je Milošević. Fišing poruke predstavljaju cljano slanje e-mailova ili SMS poruka kako bi hakeri došli do poverljivih informacija korisnika.

Država će umanjiti akcize na naftne derivate za 40 odsto, kako bi sprečila rast cena goriva na pumpama, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 20. marta nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost kojoj je prisustvovao. On je rekao da su dva osnova cilja državnih mera puna snabdevenost i cene pod kontrolom. Vučić je rekao da Srbija godišnje oko dve milijarde evra za budžet prikupi od akcize na naftu, što je najveći akcizni prihod. Pre nedelju dana, država je već smanjila akcize za 20 odsto na naftne derivate, što prema Vučićevim rečima, državu košta 35 miliona evra mesečno. Pre toga, nameti države činili su više od polovine cene litra benzina i evrodizela koju su potrošači plaćali na pumpama. Vučić je rekao da Srbija raspolaže dovoljnim rezervama nafte, naftnih derivata i gasa. Usled sukoba na Bliskom istoku došlo je do poremećaja na svetskom tržištu naftom i naftnim derivatima i rasta cena. Te posledice osećaju se i u Srbiji. Cene benzina BMB 95 i evrodizela na pumpama u Srbiji zabeležile su rast u odnosu na prethodni mesec, u proseku za oko sedam odsto. Maksimalne cene goriva na benzinskim pumpama širom Srbije ograničava jednom nedeljno Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Prema poslednjem preseku od 20. marta, cena po litru benzina iznosiće 188 dinara (1,60 evra), a cena evrodizela 212 dinara (1,80 evra). To su najviše cene još od januara 2025. kada je Naftna industrija Srbije, najveća naftna kompanija u zemlji stavljena na listu sankcija Sjedinjenih Američkih Država zbog većinskog ruskog vlasništva. Kako bi obezbedila snabdevenost naftom i naftnim derivatima, Srbija je sredinom marta obustavila izvoz naftnih derivata, kojim su pogođene pre svega države u susedstvu – Bosna i Hercegovina i Bugarska, u koje je Srbija izvozila najviše benzina i evrodizela.

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog ministarstva finansija produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 17. aprila 2026, objavilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije. Ministarka Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je produžetak licence posebno važan u ovom trenutku kada cene nafte skaču na berzama iz dana u dan, navodi se u saopštenju ministarstva. "Rafinerija u Pančevu nastavlja da radi i snabdevanje će ostati pouzdano. Građani ne treba da brinu, nema potrebe za pravljenjem zaliha, imamo dovoljno naftnih derivata", navela je ministarka. Najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji sankcije su uvedene zbog većinskog ruskog vlasništva. Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji je da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Grupa je u pregovorima sa kompanijom ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata o njenom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara. I za to će biti potrebno odobrenje američkih vlasti. NIS ima licencu za pregovore o izlasku ruskog vlasništva iz kompanije do 24. marta.

"Državne institucije i kompanije ne vode dovoljno računa o sajber bezbednosti", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Filip Milošević iz nevladine Fondacije "Share", komentarišući krađu više stotina hiljada podataka iz baze "Telekoma Srbije". Dok u "Telekomu" navode da su iz njihove baze ukradeni podaci oko 150.000 korisnika satelitske televizije, Fondacija "Share" tvrdi da je su hakeri na internetu objavili ukupno blizu 600.000 ličnih podataka. Ovaj slučaj je tek jedan u nizu velikih napada na informaciono-komunikacione sisteme državnih službi i institucija u poslednjih šest godina. Na meti hakera bili su Elektroprivreda Srbije, Katastar, ali i službe u Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji. "Nijedno od tih preduzeća ili kompanija kojima je povereno da brinu o informacionim sistemima tih kompanija nije odgovarala ili mi ne znamo da je odgovarala", kaže Filip Milošević. Slučaj 'Telekom'Državna telekomunikaciona kompanija obavestila je javnost 17. marta da su hakeri uspeli da upadnu u bazu i ukradu podatke korisnika usluge satelitske televizije, te da su se kontaktirali "Telekom" sa ciljem da ucenjuju kompaniju. Iz "Telekoma" su za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveli da baza ne sadrži jedinstvene podatke poput matičnog broja, broja lične karte ili pasoša, e-mail adrese ili brojeva telefona korisnika. Međutim, na jednom forumu na dark netu se 17. marta pojavio link sa kojeg je moguće preuzeti oko 169.000 zapisa, koji na osnovu podeljene fotografije baze sadrži ime i prezime korisnika, adresu, broj sprata, stana, broj mobilnog, jedinstveni matični broj, kao i neke dodatne podatke koje su zaposleni u Telekomu upisivali. Prema dostupnim informacijama, reč je o podacima građana koji su od 2019. do 2026. godine imali ugovore sa "Telekomom" u vezi sa satelitskom televizijom. Kasnije tokom dana na istom forumu otvorena je nova tema sa linkovima za preuzimanje baze od oko 450.000 podataka. Povodom hakovanja "Telekomove" baze podataka Tužilaštvo za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Beogradu pokrenulo je 18. marta istragu protiv nepoznatih osoba zbog hakovanja i krađe ličnih podataka. Postupak je pokrenuo i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Filip Milošević kaže da je "Telekom Srbija" morao da učini više kada je reč o bezbednosti korisničkih podataka. "Ako imate podatke građana i informacioni sistem, sve što treba da radite je da sprečite da ti podaci ne budu kompromitovani. To je obaveza svakoga ko prikuplja i obrađuje podatke građana", ocenjuje Milošević. On podvlači da "Telekom", kao državna telekomunikaciona kompanija, spada u kritičnu infrastrukturu, te da samim tim mora imati dodatno obezbeđene informacione sisteme. "To dovodi u rizik ne samo podatke građana, već i nacionalnu bezbednost. Ako imate 'bušne' informacione sisteme u jednoj telekomunikacionoj kompaniji, to znači da i neki drugi akteri to mogu da zloupotrebe", kaže Filip Milošević iz Fondacije "Share". Kako se korisnički podaci mogu zloupotrebiti Filip Milošević iz Fondacije "Share" kaže da objavljeni lični podaci omogućavaju hakerima da lakše naprave poruke za fišing (fishing) ili neki drugi oblik hakerskog napada. Fišing poruke predstavljaju cljano slanje e-mailova ili SMS poruka kako bi hakeri došli do poverljivih informacija korisnika. "Kada znate kako se neko zove, imate njegov broj telefona i znate gde živi i čije usluge koristi – imate informacije kojima možete da olakšate prevaru", kaže Milošević, te dodaje: "Fišing napadi mogu da idu u pravcu toga da vas neko natera da kliknete na link i tako vam zarazi uređaj. Drugi pravac je da vas link odvede na lažnu veb stranicu gde vam traže da ukucate svoje podatke za neki od servisa i da ukucate broj svoje kreditne kartice", objašnjava sagovornik RSE. Duga lista hakerskih napadaNije samo "Telekom Srbija" bio meta hakerskih napada. U poslednjih šest godina zabeleženo je više slučajeva upada u informacione sisteme javnih ustanova, institucija i preduzeća. U julu 2025. godine informacioni sistem Ministarstva pravde Srbije bio je nedeljama pod napadom hakera, zbog čega je bio onemogućen rad velikog broja službi, poput javnih beležnika i izvršitelja, a liste nepokretnosti u katastru nisu bile ažurirane. Zbog bojazni da bi hakeri mogli da obrišu ili zaključaju baze podataka, nadležni u Ministarstvu pravde su "isključili kompletan mrežni pristup Data centru". Državni data centar otvoren je u Kragujevcu, u centralnoj Srbiji, u maru 2020. godine i u njemu se čuvaju podaci grada, gradskih uprava, javnih preduzeća i ustanova. Ovaj centar takođe omogućuje povezivanje sa republičkim bazama podataka. U istom mesecu kada je srpsko Ministarstvo pravde bilo pod hakerskim napadom, nacionalna aviokompanija "Er Srbija" (AirSerbia) saopštila je da je njen sistem bio na meti hakera. Javnost je ostala uskraćena za zvaničnu informaciju koji segmenti delovanja kompanije su bili pogođeni, kao i da li su procureli lični podaci zaposlenih ili građana. Na društvenim mrežama pojavile su se informacije da iz napada stoji navodni zlonameni akter "INFINIHACK", kao i da su pojedini podaci kompanije procureli na forumu na dark netu. Da su pojedini resursi kompanije "Er Srbija" kompromitovani upozoravali su sa foruma Bezbedan Balkan još početkom 2024. godine. Krajem 2023. godine u informacioni sistem Elektroprivrede Srbije (EPS) upala je hakerska grupa Qilin. Na sajtu ove grupe objavljeno je da EPS nije vodio računa o internet bezbednosti i bezbednosti svojih kupaca i partnera, te da kompanija ne stupa u kontakt sa ucenjivačima i ne želi da reši problem bez gubitaka i rizika po reputaciju. Nekoliko nedelja kasnije hakeri su na dark netu objavili više od 34 gigabajta dokumenata, koje su navodno skinuli tokom napada na ovo javno preduzeće. Tako se u javnom prostoru našlo oko 340.000 stranica različitih navodnih dokumenata EPS-a. Iz EPS-a i Vlade Srbije, koja je osnivač ovog preduzeća, nisu se oglašavali o objavljivanju stotina hiljada dokumenata na dark netu. Tokom 2023. godine na crnom tržištu našli su se navodni mejl nalozi, kao i mejl prepiske zaposlenih u EPS-u, ugovorima, obračunima, porukama sindikata, izvestili su sa ovog foruma. Prodavali su se i nalozi zaposlenih u Elektromreži Srbije. U junu 2022. zlonamerni ucenjivači zaključali su podatke i delove informacionog sistema Republičkog geodetskog zavoda. Utvrđeno je da je virus ubačen 25. maja i aktiviran 14. juna, a otkriveni su izvori napada iz Holandije, Bugarske, sa Sejšela i iz Litvanije. Zbog ovog napada javnost nije imala pristup digitalnim servisima Katastra skoro deset dana. U tom slučaju suspendovano je troje radnika RGZ-a, zbog sumnje da su bili umešani u hakerski napad. Pre šest godina, u martu 2020, zabeležen je i veliki hakerski napad na informacioni sistem Javnog komunalnog preduzeća "Informatika" u Novom Sadu, u kojem je pohranjen veliki broj ličnih podataka građana ovog grada, drugog po veličini u Srbiji. Napadači su blokirali pristup podacima i za njihovo otključavanje tražili približno 400.000 evra od Grada, koji je to odbio da plati. Nema informacija da je bilo ko u ovim slučajevima odgovarao. Propusti bez sankcija"To je definitivno nešto što zabrinjava, jer dolazimo do toga da takve vrste propusta ne nailaze na bilo kakvu vrstu sankcija", kaže Filip Milošević iz Fondacije "Share". On kaže da je problematično što nadležni krivicu svaljuju isključivo na hakerske grupe, dok zanemaruju svoju odgovornost. "Odgovornost je najpre na tim kompanijama i institucijama koje ne vode dovoljno računa o tehničkim i organizacionim merama da zaštite svoje sisteme. Nama kao građanima koji plaćaju porez treba da bude bitno da su ti sistemi zaštićeni", zaključuje Milošević. Prema podacima Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima (CERT) za 2024. godinu, u Srbiji je evidentirano više od 111 miliona napada na informacione sisteme. Od toga najveći broj incidenata otpada na neovlašćeno prikupljanje podataka – više od 108,6 miliona, dok je 2,4 miliona incidenata povezano sa upadima u informaciono-komunikacione sisteme. Na trećem mestu su onlajn prevare sa 66.250 prijavljenih slučajeva.

Američke obavještajne agencije upozorile su u najnovijem godišnjem izvještaju da Zapadni Balkan ostaje područje pojačanih političkih tenzija i vanjskih utjecaja, uz posebno istaknutu ulogu Rusije u destabilizaciji regije. U izvještaju "Annual Threat Assessment 2026", koji objavljuje Ured direktora nacionalne obavještajne zajednice Sjedinjenih Američkih Država, navodi se da je rat u Ukrajini produbio podjele između Zapada i Moskve, što se reflektira i na Balkan. Rusija, kako se navodi, "podstiče nestabilnost između Srbije, koju favorizira, i Kosova", ali i "podržava odvajanje entiteta Republika Srpska od Bosne i Hercegovine". Američke službe procjenjuju da su etničke i političke podjele u regiji i dalje izražene, te da predstavljaju potencijalni sigurnosni rizik, posebno u kombinaciji s utjecajem stranih aktera. Zapadni Balkan se u izvještaju opisuje kao prostor u kojem se prelamaju interesi velikih sila, a postojeće krize i neriješeni sporovi, uključujući odnose Srbije i Kosova, te unutrašnje političke odnose u Bosni i Hercegovini, ostaju ključni izvori nestabilnosti, navedeno je u izvještaju objavljenom 18. marta. Izvještaj upozorava i na širi spektar prijetnji u Europi, uključujući politički utjecaj, dezinformacije i pokušaje narušavanja sigurnosne arhitekture, pri čemu se Balkan posmatra kao posebno osjetljivo područje. Izvještaj upozorava i na šire globalne prijetnje, među kojima se izdvajaju rastuće nadmetanje velikih sila, prije svega između Sjedinjenih Američkih Država, te Kine i Rusije, kao i ubrzani razvoj cyber napada i tehnologija koje se mogu koristiti za destabilizaciju država. Također se naglašavaju rizici od terorizma, organiziranog kriminala i širenja oružja za masovno uništenje, koji i dalje predstavljaju dugoročne sigurnosne izazove. Izvještaj upozorava i na trajnu prijetnju terorizma, posebno pojedinaca ili manjih grupa inspiriranih ekstremističkim ideologijama, koji djeluju bez direktne veze s organiziranim mrežama. Iako su kapaciteti velikih terorističkih organizacija oslabljeni, rizik od napada niskog intenziteta i dalje ostaje prisutan, uključujući i u Evropi, stoji u izvještaju.

Novinaru Veranu Matiću upućene su nove pretnje, saopštilo je 19. marta Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). NUNS je ukazao da je organizacija Centar za društvenu stabilnost iz Novog Sada na društvenim mrežama objavila poruku u kojoj stoji: "Ako neko od vas u narednih mesec ili dva vidi Verana Matića, recite mu da nije jedini (pseudo) novinar koji je puštao bradu i da bude još malo strpljiv, nastavak uskoro stiže". NUNS je ocenio da je u pitanju uznemirujuća pretnja koja se ne može tumačiti drugačije nego kao otvoreno prizivanje nasilja. "Podsećam da je Tomislav Nikolić 23. februara 2003. godine izjavio: 'Ako neko od vas u narednih mesec ili dva vidi negde Zorana Đinđića, recite mu da je i Tito pred smrt imao problem sa nogom'. Zoran Đinđić je sa povređenom nogom ubijen nedugo posle ovih reči", rekao je Veran Matić. Dodao je i da "bradu nosi otkad zna za sebe, baš kao što pamti i da je ubijeni novinar Slavko Ćuruvija imao bradu". Matić je poslednjih meseci bio je na meti kampanje Centra za društvenu stabilnost. Ova organizacija stala je iza propagandnog filma "Zlo doba 2: Stvaranje propagande", emitovanog na provladinim televizijama u kom je Matić označen kao osoba koja "mrzi sve srpsko", kao "autošovinista" i optužen za proneveru novca. Evropska komisija saopštila je u februaru da je zabrinuta zbog kontinuirane kampanje diskreditacije Verana Matića, i drugih novinara u Srbiji, dok su međunarodne medijske organizacije pozvale vlasti da se distanciraju do hajke i osiguraju bezbednost Verana Matića. Srbija je u 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana.

Pet osoba osumnjičenih šverc više od tone droge uhapšeno je u Srbiji, dok se za dva lica traga, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP). Kako je objavljeno 19. marta, policija je akciji u saradniji sa Javnim tužilaštvom za organizovani kriminal i Evropolom uhapsila N. K. (1978), M. Lj. (1956), Đ. S. (1984), D. B. (1980) i D. S. (1973). Dodaje se da su tokom 2024. i 2025, u saradnji sa istražnim organima Francuske i Nemačke, uhapšeni V. G. (1976) G. T. (1983) i M. Ž. (1982) zobg sumnje da su kao pripadnici organizovane kriminalne grupe krijumčarili više od tone hašiša, kao i D. N. (1976) koji je osumnjčen za šverc 157 kilograma kokaina. "Kako se sumnja, od oktobra 2024. do avgusta 2025. su po nalogu i instrukcijama organizatora M. K. na teritoriji Bugarske i Mađarske osnivali transportna preduzeća preko kojih su izvršili krijumčarenje droge", saopštio je MUP Srbije. Policija je navela da se sumnja da su drogu krijumčarili teretnim vozilima transportnih preduzeća, iz Španije i Italije ka teritoriji Nemačke. MUP je objavio da je pretresanjem stanova i drugih prostorija koje koriste osumnjičeni na teritoriji Beograda, Kraljeva, Čačka, Novog Sada i Prokuplja, pronađena i oduzeta manja količina kanabisovog ulja, dva pištolja, više komada municije različitog kalibra, 88.070 evra, više luksuznih putničkih automobila, kao i dokumentacija o poslovanju transportnih preduzeća. "Od organizatora grupe oduzet je stan u Beogradu čija je ugovorena vrednost 530.000 evra, a za koji se sumnja da je kupljen od novca koji je pribavljen krijumčarenjem droge", saopštio je MUP. Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti sprovedeni u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal.

Srbija se uskladila sa dve odluke Evropske unije (EU) o restriktivnim merama kao odgovor na rusko nezakonito priznavanje, okupaciju ili aneksiju određenih područja Ukrajine koja nisu pod kontrolom vlade, kao i merama usmerenim protiv određenih osoba, subjekata i tela s obzirom na situaciju u Ukrajini. Ovo stoji u saopštenju visoke predstavnice Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas, koje je objavio Savet EU. Odluka koja se odnosi na subjekte i tela u vezi sa situacijom u Ukrajini datira iz marta 2014. i tiče se zamrzavanja imovine i zabrane putovanja za pojedince i subjekte odgovorne za podrivanje teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine, a odnosi se na teritorije Donjeck i Lugansk. Ove mere se produžavaju svake godine, te je u skladu s tim EU donela odluku da ih produži za dodatnih godinu dana. Druga sankcija sa kojom se uskladila Srbija vezana je za odluku od 23. februara 2022. godine, dan pre početka rata u Ukrajini, a odnosi se na restriktivne mere protiv određenih osoba, subjekata i tela u vezi sa situacijom u Ukrajini. I ove mere su, prema odluci EU, produžene na godinu dana, odnosno do 2027. Sa ovim odlukama EU uskladile su se sve zemlje regiona koje imaju kandidatski status za članstvo u EU. "One će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta. Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", izjavila je šefica evropske diplomatije Kaja Kalas. Pre ove potvrde, stepen usklađivanja Srbije sa sankcijama Evropske unije iznosio je 65 odsto. Srbija se do sada nije uskladila ni sa jednom odlukom o sankcijama Rusiji zbog rata u Ukrajini.

Pripadnici Vojske Srbije započeli su pojačano obezbeđenje kompresorske stanice "Velika Plana" u Žabarima, u istočnoj Srbiji, na gasovodu Balkanski tok, kojim se ruski gas transportuje od Turske do Mađarske, prenela je Radio televizija Srbije (RTS). Do toga je došlo nakon najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će vojska čuvati glavnu kompresorsku stanicu u Žabarima iz bezbednosnih razloga zbog situacije na Bliskom istoku. U Kabinetu predsednika Srbije i Ministarstvu odbrane nisu odmah odgovorili na upit RSE koji su objekti pod zaštitom pripadnika Vojske Srbije i koje jedinice Vojske i vojna sredstva su angažovana na obezbeđivanju objekata kritične infrastrukture. Vučić je 7. marta najavio i da će manji broj vojnika čuvati merne stanice kojih, prema njegovim rečima, u tom kraju ima četiri. "To armija mora da čuva, da ne bi došlo do bilo kakvog bezbednosnog iznenađenja", poručio je Vučić. Pripadnici Vojske Srbije angažovani su, kako je objavio RTS, na osnovu odluke predsednika Srbije o upotrebi snaga Srbije na zaštiti objekata kritične infrastrukture i naređenja načelnika Generalštaba. RTS je uz snimke kako Vojska obezbeđuje stanicu, objavio i da gasovod Balkanski tok u Srbiji štiti i kineski protivraketni sistem HQ-17. Glavna kompresorska stanica u Žabarima, na oko 100 kilometara od Beograda, ključna je za transport ruskog gasa do i od Srbije. Na ruti je kraka gasovoda Turski tok kojim se ruski gas transportuje od Turske do Mađarske. Deonica koja prolazi kroz Srbiju u većinskom je vlasništvu ruske kompanija Gasprom, dok manji udeo poseduje javno preduzeće Srbijagas.

Sukobi na Bliskom istoku, poremećen transport sirove nafte u svetu i privremena obustava sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) na rusku naftu. U takvim okolnostima Naftna industrija Srbije (NIS) čeka odgovor američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) na okvirni sporazum koji su 19. januara sklopili ruski Gasprom njeft i mađarski MOL o prodaji većinskog udela u NIS-u. Rok koji su zadale američke vlasti za pregovore ističe 24. marta. Okolnosti u kojima je okvirni sporazum sklopljen na globalnom planu umnogome se razlikuju od geopolitičkog pejzaža samo mesec i po dana kasnije. Gasprom njeft i MOL Grupa do zaključenja teksta nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa da li se i šta u novim geopolitičkim okolnostima menja u odnosu na okvirni sporazum koji su postigli. Odgovor je izostao i od Ministarstva rudarstva i energetike Srbije. NIS je u međuvremenu predao zahtev za produženje roka i za pregovore o prodaji ruskog udela i za novu licencu, koja bi omogućila toj kompaniji da nesmetano radi posle 20. marta, kada ističe prethodna koju je izdao američki OFAC. Stručnjaci, pak, ukazuju za Radio Slobodna Evropa (RSE) da bi nova geopolitička realnost mogla uticati na ključne igrače u rešavanju sudbine najveće naftne kompanije u Srbiji. Kako sukobi mogu uticati na ulogu ADNOC-a?Napadi SAD i Izraela na Iran i odgovor Irana u dve nedelje doveli su do širenja sukoba na čitav Bliski istok. Izvoz nafte iz zemalja Zaliva ozbiljno je ugrožen nakon što je Iran, gotovo od početka napada na tu državu, blokirao Ormuski moreuz, kroz koji je transportovana petina svetskih isporuka nafte. Blokada moreuza uslovila je poremećaje na tržištu nafte i naftnih derivata, od teškoća u snabdevanju do rasta cene sirove nafte i goriva na pumpama. Istovremeno, na udaru iranskih dronova našla su se i postrojenja ADNOC-a, naftnog giganta u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji bi, prema najavama zvaničnika Srbije, mogao da bude kupac manjeg udela u NIS-u. Sve su to otežavajuće okolnosti za ulazak ADNOC-a u posao sa NIS-om, ocenjuje za RSE Željko Marković iz Saveza energetičara iz Srbije. "Ta situacija koja se sada dešava i sa Ormuskim moreuzom i sa njihovim postrojenjima može da bude jedan faktor koji će prolongirati taj dogovor i dovesti do preispitivanja učešća ADNOC-a", pojašnjava Marković. Emiratska naftna kompanija ADNOC više puta je u poslednjih nekoliko nedelja bila na meti iranskih napada. Prema pisanju Rojtersa, usled napada dronom koji je izazvao požar, kompanija je 10. marta zatvorila rafineriju Ruvais (Ruwais), glavno naftno čvorište koje služi za opskrbljivanje hemijskih postrojenja i pogona za proizvodnju veštačkog đubriva. Manje od nedelju dana kasnije, zbog požara u luci Fudžejra (Fujairah) izazvanog napadima dronovima ADNOC je bio primoran da obustavi utovar nafte namenjene za izvoz u toj luci, koja inače služi kao glavno mesto utovara. U toj kompaniji nisu odgovorili na pitanje RSE da li su i dalje zainteresovani da postanu manjinski akcionar u NIS-u. Šta suspenzija sankcija SAD na rusku naftu znači za NIS?Faktor koji bi takođe mogao uticati na finalizaciju sporazuma o prodaji ruskog udela u NIS-u jeste i odluka američkih vlasti da zbog poremećaja na tržištu privremeno suspenduju sankcije na rusku naftu koja se nalazi na moru. Sankcije su privremeno obustavljene na 30 dana, sa ciljem obuzdavanja cene energenata koje skaču zbog rata u Iranu. To znači da Rusija naftu koja se nalazi na tankerima u moru može nesmetano prodavati kupcima širom sveta. Ovaj potez naišao je na oštre kritike Ukrajine i evropskih saveznika, dok je Moskva pozdravila odluku američkih vlasti. "Ukoliko postoji neko popuštanje Amerike prema Rusima, svakako da ni oni neće onda žuriti da to prodaju, već će tražiti neka odlaganja, da vide da li mogu da prođu tu situaciju onako kako im je bila prvobitna strategija, a to je da ne budu prinuđeni da prodaju svoj udeo", kaže Marković. SAD su NIS na listu sankciju sankcija stavile 10. januara prošle godine zbog većinskog ruskog vlasništva. Sankcije su deo širih napora da se Rusiji onemogući da finansira rat u Ukrajini. Početak primene sankcija NIS-u je više puta odlagan, da bi 9. oktobra bile u potpunosti implementirane. Marko Savković, iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC), ukazuje da bi potez američkih vlasti mogao posledično dovesti do relaksacije situacije u NIS-u, ali da na to ne bi trebalo mnogo računati. "Mislim da tu treba biti oprezan, jer dok se od jedne stvari spusti na ovaj nivo koji se nas najneposrednije tiče – može proći dosta vremena. I svakako je ovo jedna situacija koja mora biti razrešena", smatra Savković. Podseća da, uprkos privremenoj suspenziji američkih sankcija na rusku naftu, razlog za uvođenje sankcija nije prestao, odnosno da Rusija i dalje kroz energente finansira rat u Ukrajini. "Opet je negde sve u rukama SAD, odnosno Kancelarije OFAC-a. Ali, sama situacija u kojoj vi kao zemlja u toj meri zavisite od odluke druge zemlje, a ja bih čak rekao od međusobnih odnosa dve velike sile – to nije dobro", ukazuje Savković. Koliku je štetu pretrpeo NIS do sad?I Marković i Savković ističu da je po sam NIS i građane Srbije značajno da se situacija u toj kompaniji dugoročno reši, kako bi mogla nesmetano da radi. NIS generiše i značajan prihod u budžet Srbije, a prema izjavama zvaničnika Srbije i stručnjaka, poslovanje kompanije ima uticaja na privredni rast zemlje. "Oni iz ove situacije nisu prošli neoštećeni. Imali su pad, naročito komercijalnih kupaca. Znači, firme su se prebacivale i kupovale, krenule da sklapaju ugovore i sa drugim dobavljačima na tržištu", ukazuje Željko Marković iz Saveza energetičara. Problemi su se od samog početka primene američkih sankcija javili u plaćanju, jer je plaćanje na pumpama NIS-a moguće samo u gotovini ili domaćom platnom karticom. Prema podacima iz poslovnog izveštaja, NIS je 2025. godinu završio sa neto gubitkom od oko 47 miliona evra, a najveći deo tog gubitka generisan je u poslednjem kvartalu, kada je i počela primena američkih sankcija prema toj kompaniji.

Dok je premijer Kosova Albin Kurti optužio Beograd za "agresiju" nakon što je srpska vojska u srijedu održala vježbu u selu naseljenom etničkim Albancima na jugu Srbije, mirovna misija NATO-a na Kosovu saopštila je za Radio Slobodna Evropa da te vježbe ne predstavljaju prijetnju po bezbjednost u regionu. Govoreći na sjednici svog kabineta u četvrtak u Prištini, Kurti je rekao da je "duboko zabrinut zbog ničim opravdanog vojnog demonstriranja Srbije, sa helikopterima i padobrancima, u područjima naseljenim Albancima u Bujanovcu, tik uz granicu s Kosovom". Kurti je rekao da su vježbe, koje dolaze u trenutku kada je Srbija kupila kineske razorne rakete, održane blizu kuća, škola i medicinskih centara, ne navodeći više detalja. "Ove provokacije u blizini graničnog pojasa u Karačevu, od strane jedinice 63. padobranske brigade Srbije, kroz vježbe s helikopterima H145M i padobranskim desantima nekoliko metara od granice s Kosovom, predstavljaju opasan prikaz agresije", rekao je Kurti. Međutim, NATO-ova mirovna misija na Kosovu, KFOR, rekla je za Radio Slobodna Evropa u četvrtak da ju je Beograd unaprijed obavijestio da će Oružane snage Srbije održati planiranu vježbu u selu Muhovac, blizu južne granice Kosova. Vježba u tom selu, gdje većinu stanovništva čine Albanci u opštini Bujanovac, uključivala je padobrance spuštene iz helikoptera, naveo je KFOR. "Ovo je rutinska aktivnost izvedena na teritoriji Srbije i ne predstavlja prijetnju bezbjednosti ili stabilnosti u regionu", stoji u odgovoru. Mirovna misija je dodala da nastavlja pomno pratiti situaciju duž administrativne linije na cijelom Kosovu i da održava stalnu komunikaciju s lokalnim bezbjednosnim vlastima i načelnikom Generalštaba Oružanih snaga Srbije. KFOR je odgovoran za bezbjednost granica Kosova sa Srbijom, dok je za ostatak granične linije nadležna Policija Kosova. Kosovo i Srbija dijele granicu dugu oko 400 kilometara. Na osnovu sporazuma s KFOR-om, Policija Kosova može patrolirati do jednog kilometra od granične linije, dok Oružane snage Srbije moraju obavijestiti KFOR ako se njihove jedinice približe granici na manje od jednog kilometra. "Vrijeme je da se Srbija sankcioniše"Kurti je u četvrtak pozvao međunarodnu zajednicu da kazni Srbiju zbog, kako je rekao, "ovog destabilizujućeg pristupa koji direktno prijeti miru i regionalnoj bezbjednosti". Rekao je da vježbe održane u srijedu, "zajedno s huškačkom retorikom predsjednika (Srbije) Aleksandra Vučića da se Srbija navodno priprema za mogući napad od strane saveza Hrvatska–Albanija–Kosovo, kao i kupovina kineskog i ruskog naoružanja, potvrđuju da Srbija koristi vojsku kao sredstvo ucjene kako bi držala Balkan u stalnoj napetosti". Početkom ovog mjeseca, Vučić je izjavio da se Srbija "priprema za mogućnost napada saveza koji formiraju Priština, Tirana i Zagreb". Ovu tvrdnju je iznio pozivajući se na zajedničku izjavu koju su Hrvatska, Albanija i Kosovo potpisale 2025. godine o saradnji u oblasti odbrane i bezbjednosti. Sve tri susjedne zemlje negirale su Vučićeve tvrdnje, navodeći da njihova vojna saradnja nije usmjerena protiv Beograda. Srbija je zemlja koja najviše izdvaja za vojsku u regionu. Široko sarađuje s Kinom u sektoru odbrane, a njene kupovine naoružanja iz te zemlje izazvale su kritike Evropske unije, čijem članstvu Srbija teži, kao i Sjedinjenih Država. Ovo nije prvi put da Srbija izvodi vojne vježbe blizu granice s Kosovom. U prošlosti su je kosovske vlasti optuživale da šalje vojsku preblizu granici, što je Beograd negirao. Kurti je na sjednici svog kabineta u četvrtak naglasio da je "agresija od srijede još alarmantnija kada se prisjetimo da je ova jedinica obučavala i podržavala grupu kriminalaca Milana Radoičića, koja je izvela agresivan i teroristički napad u Zvečanu u kojem je ubijen narednik Afrim Bunjaku". Tenzije između Kosova i Srbije dodatno su porasle od 2023. godine, kada su kosovske vlasti optužile Beograd za napad grupe Srba na kosovsku policiju, u kojem je ubijen narednik Bunjaku, kao i za eksploziju na ključnom vodovodnom kanalu. Srbija je negirala umiješanost u ova dva napada koja su se dogodila na sjeveru Kosova, u području s većinskim srpskim stanovništvom. Od tada je dijalog posredovan od Evropske unije između dvije susjedne zemlje u zastoju i nije održan nijedan sastanak na visokom nivou, uprkos tome što su se strane početkom 2023. godine saglasile o normalizaciji odnosa. Srbija, prema svom Ustavu, i dalje Kosovo smatra dijelom svoje teritorije, iako je Kosovo proglasilo nezavisnost još 2008. godine. Dvije zemlje pregovaraju o normalizaciji odnosa od 2011. godine. Međutim, Sporazum o normalizaciji odnosa, koji su postigle 2023. godine i koji predviđa međusobno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, nikada nije sproveden.