Vršiteljica dužnosti predsjednika Srbije Ana Brnabić najavila je 30. oktobra da će predsjednički izbori biti raspisani u ustavnom roku, najkasnije do 27. novembra ili će to, ako se formiraju organi nove vlasti, učiniti novi v. d. predsjednika. Brnabić je pozvala novu većinu da što prije formira vlast. Upitana kada će sazvati sjednicu parlamenta nakon što budu proglašeni konačni rezultati parlamentarnih izbora, rekla je "u najkraćem mogućem roku". Na novinarsko pitanje koga je bivši predsjednik Aleksandar Vučić pomilovao, Ana Brnabić je kazala da pomilovanja po Ustavu nisu u nadležnosti v.d. predsjednika i da ona ne može o tome govori. Aleksandar Vučić, koji je podnio ostavku 27. septembra uveče, dan kasnije predao je dužnost predsjednici Narodne skupštine Ani Brnabić. Vučić je Brnabić uručio predsjednički pečat, dokumenta o pomilovanjima i ostala dokumenta koja je vodio kao predsjednik. Uoči ostavke, Vučić je donio odluku o pomilovanju i aboliciji 49 osoba. Do sada u javnosti nisu objavljena njihova imena. Vučić je podnio ostavku kako bi učestvovao u trci za premijersko mjesto kao kandidat Srpske napredne stranke. Izbori su održani 25. oktobra, a prema preliminarnim rezultatima, pobijedila je Studentska lista.

EUROPOL je 30. oktobra uputio javni apel tražeći pomoć građana nakon što je na popis najtraženijih bjegunaca u EU dodano pet novih osumnjičenih za koje se navodi da se nalaze na teritoriji Srbije. Radi se o četiri muškarca i jednoj ženi koji su dodani 29. oktobra na evropsku listu najtraženijih bjegunaca, takozvanu listu "Most Wanted", objavilo je holandsko tužilaštvo. Prema navodima tužilaštva holandske provincije Limburg i policije, svih pet osumnjičenih povezano je sa pljačkom na sajmu The European Fine Art Fair (TEFAF) u Mastrihtu, koja se dogodila 28. juna 2022. godine. Riječ je o Aleksandru Ceniću (50), Aleksandru Stojiljkoviću (50), Dušku Dimitrijeviću (50), Bratislavu Stojanoviću (41) i Ninoslavi Jović (41). Kako se navodi u saopštenju, poznato je da se osumnjičeni državljani Srbije najverovatnije nalaze u gradu Nišu ili u okolini Beograda. Tužilaštvo u Limburgu je ponudilo nagradu od 20.000 eura za informacije ili dojave koje bi dovele do hapšenja jednog ili više počinilaca pljačke nakita na sajmu TEFAF. Uprkos intenzivnoj saradnji sa više zemalja, uz podršku Europola i Eurojusta, do sada nisi uhapšeni, jer Srbija ne izručuje svoje državljane. Svih petoro se nalaze i na Nacionalnoj potjernici Holandije, a od aprila 2026. godine za njima je raspisana međunarodna poternica. Pljačka se istražuje već četiri godineOd juna 2022. godine se istražuje pljačka na sajmu umjetnosti koji se svake godine održava u Mastrihtu. Osumnjičeni su tog dana upotrijebili brutalnu silu i uspjeli da provale u vitrine u kojima je bio izložen skupocjeni nakit. Nakon toga pobjegli su sa plijenom vrijednim više miliona eura. Od ukupnog plijena do sada su pronađena tri dijamanta. Početkom ove godine jedan dijamant pojavio se u Bocvani. Ranije su pronađena i zaplijenjena još dva dijamanta iz ove velike pljačke. Jedan se nalazi u Hong Kongu, a drugi u Izraelu. Svih petoro se nalaze i na Nacionalnoj potjernici Holandije, a od aprila 2026. godine za njima je raspisana međunarodna poternica. Javno tužilaštvo ponudilo je nagradu od 20.000 eura za informacije ili dojave koje bi dovele do hapšenja jednog ili više počinilaca pljačke nakita na sajmu TEFAF u Mastrihtu. Raniji pokušaj pljačkeTokom istrage utvrđeno je da je još u martu 2020. godine pokušana pljačka na istom sajmu umjetnosti u Mastrihtu. Najmanje jedan od pet osumnjičenih može se dovesti u vezu sa tim pokušajem. Sumnje se zasnivaju na informacijama iz aplikacije Sky ECC, šifrovane komunikacione platforme koju su, uglavnom, koristili kriminalci za međusobnu komunikaciju. Istražni tim je nedavno, posredstvom Europola, sa kojim je tokom cijele istrage blisko sarađivao, dobio pristup relevantnim informacijama. Tokom 2021. godine istražni organi uspjeli su da pristupe milionima poruka korisnika ove platforme i da uživo čitaju šifrovane poruke kriminalnih organizacija. Policija je u martu 2021. godine ugasila Sky ECC i presrela podatke, ali zahvaljujući informacijama iz ove platforme, policija i danas dolazi do osumnjičenih. Inače, javna evropska lista najtraženijih kriminalaca postoji od 2016. godine. Riječ je o inicijativi policijskih službi država članica Evropske unije. Od njenog osnivanja uhapšen je veliki broj bjegunaca.

Crna Gora bi mogla da okonča pristupne pregovore sa Evropskom unijom u decembru 2026. godine, dok Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo nisu napredovali u takozvanim fundamentalnim oblastima, navodi se u nacrtu godišnjeg saopštenja Evropske komisije o politici proširenja, koje bi ova institucija trebalo da objavi naredne nedelje. Paket proširenja je skup dokumenata kojim Evropska komisija ocenjuje napredak zemalja kandidata i potencijalnih kandidata ka članstvu u Evropskoj uniji. Na osnovu njega države članice odlučuju o daljim koracima u pristupnim pregovorima, poput otvaranja i zatvaranja poglavlja. U nacrtu, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, ocenjuje se da je napredak zemalja regiona i dalje neujednačen. "Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo nisu napredovali u fundamentalnim oblastima", navodi se u dokumentu. Fundamentalne oblasti obuhvataju vladavinu prava, demokratske institucije, reformu javne uprave i ekonomske kriterijume, i one određuju ukupan tempo pregovora. Crna Gora: Izuzetan napredak ka EUCrna Gora je u dokumentu opisana kao predvodnik u procesu proširenja. Prema oceni Komisije, Podgorica je ispunila završna merila u svim pregovaračkim poglavljima i mogla bi da okonča pregovore do kraja ove godine. "Izuzetan napredak Crne Gore u pristupnim pregovorima sa EU dokaz je da je proširenje i dalje dostižna stvarnost", navodi se u nacrtu. Komisija ocenjuje i da je Crna Gora odlučno unapredila rad na fundamentalnim oblastima, sa dobrim rezultatima u vladavini prava, ekonomskom upravljanju i reformi javne uprave. Kao potvrdu da je Crna Gora predvodnik procesa proširenja navodi rad na ugovoru o pristupanju i predlog Komisije o finansijskom paketu. U crnogorskom ugovoru o pristupanju prvi put bi se primenio "ojačani pristup" zaštitnim klauzulama. Ugovor bi, kako se navodi, poslužio kao model za buduće ugovore o pristupanju. Među crnogorskim reformama Komisija ističe ustavne amandmane kojima je ojačana nezavisnost Sudskog i Tužilačkog saveta, "potpuno u skladu" sa preporukama EU i Venecijanske komisije. Navodi i politiku nulte tolerancije prema napadima na novinare, kao i usklađivanje vizne politike sa EU od 31. oktobra 2026. Srbija: Pritisak na civilno društvo i pravosuđeO Srbiji nacrt sadrži uglavnom kritične ocene i konstatuje izostanak napretka u ključnim oblastima, poput vladavine prava i slobode izražavanja. Navodi se i da je usklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU i dalje niska. Kada je reč o pravosuđu, Komisija beleži da je početno nazadovanje usvajanjem takozvanih "Mrdićevih zakona" naknadno ispravljeno. Ono je, kaže se u nacrtu, bilo izazvano zakonskim izmenama koje su uklonile deo garancija za autonomiju tužilaštva i nezavisnost sudstva. Istovremeno ocenjuje da je u Srbiji "neprimeren pritisak značajno porastao". Srbija se pominje kao zemlja u kojoj je, pored Bosne i Hercegovine, Gruzije i Turske, rizik od "zarobljene države" i dalje naglašen. Pojam označava situaciju u kojoj uske interesne grupe stavljaju institucije pod svoju kontrolu. Od pozitivnih pomaka navodi se da je Srbija ušla u geografski obuhvat Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA). Pokrenut je i pripremni rad na sporazumu o ocenjivanju usaglašenosti industrijskih proizvoda. Bosna i Hercegovina: Politička fragmentacijaZa Bosnu i Hercegovinu Komisija ocenjuje da je funkcionisanje izvršne i zakonodavne vlasti bilo otežano političkom fragmentacijom. Ista ocena data je i za Kosovo. "U Bosni i Hercegovini potrebno je unaprediti nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa, a zakonodavne reforme i provere integriteta ključne su za vraćanje poverenja javnosti u pravosudni sistem", navodi se u nacrtu. Komisija poziva BiH i da se "u potpunosti posveti" akcionom planu Radne grupe za finansijsku akciju (FATF). Pozitivno je ocenjeno što zemlja nastavlja potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU i što je usvojila novu procenu pretnje od teškog i organizovanog kriminala, u skladu sa metodologijom Evropola. Kosovo: Prvi put potpuna usklađenost sa spoljnom politikom EUKosovo se, uz Srbiju i BiH, navodi među zemljama bez napretka u fundamentalnim oblastima. Komisija ocenjuje i da se Kosovo bori sa političkim uticajem i uticajem interesnih grupa na sudove i tužilaštvo. Kao novinu nacrt ističe da je potpuna usklađenost Kosova sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU "prvi put" prikazana u posebnom poglavlju 31. Evropska komisija ocenjuje da nema napretka u formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, predviđene sporazumom iz dijaloga o normalizaciji odnosa sa Srbijom. Od zemlje se očekuje da pokrene taj proces u skladu sa obavezama iz dijaloga, uključujući Ohridski sporazum iz 2023. Takođe se traži da se status struktura i službi koje podržava Srbija reši u skladu sa sporazumima iz dijaloga i kosovskim zakonima, "a ne nekoordinisanim merama", te uz strukturisane konsultacije sa predstavnicima kosovskih Srba. Dijalog Srbije i KosovaKao i prethodnih godina, Komisija poručuje da je napredak i Srbije i Kosova na evropskom putu vezan za suštinski napredak u normalizaciji odnosa. "Sprovođenje Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Aneksa o sprovođenju i dalje je nedovoljno", navodi se u nacrtu. "Normalizacija nije samo uslov na evropskom putu. Ona je ključna za bezbednost, stabilnost i ekonomski razvoj oba društva i šireg regiona. Izostanak napretka nosi političku i ekonomsku cenu i preti da obe strane zaostanu u trenutku kada je proces proširenja ponovo dobio zamah", navodi se u dokumentu. Plan rasta i pomirenjePrema nacrtu, do septembra 2026. iz Plana rasta za Zapadni Balkan isplaćeno je 193,3 miliona evra bespovratnih sredstava od ukupno 1,6 milijardi evra, za 90 ispunjenih reformskih koraka. Komisija ocenjuje da sprovođenje mora da se ubrza. Navodi se i da je u toku rad na ukidanju troškova rominga sa zemljama Zapadnog Balkana. U delu o pomirenju Komisija poručuje da su istorijski revizionizam, negiranje ili veličanje ratnih zločina i zapaljiva retorika "nespojivi sa vrednostima" na kojima počiva proces pristupanja.

Generalni direktor Javne medijske ustanove Radio-televizije Vojvodine Goran Karadžić, podnio je ostavku na tu funkciju, saopšteno je iz ove medijske kuće. Ovu dužnost je obavljao od 2023. godine. Početkom ove sedmice ostavku su podnijeli i glavni i odgovorni urednik RTV1 Vojvodina Nenad Ćaćić, vršiteljica dužnosti direktorice Prvog programa radija Radio-televizije Vojvodine Verica Batić i urednica web redakcije Vesna Iskrin. Dan nakon izbora Dnevnik Radio-televizije Vojvodine (RTV) započeo je izvinjenjem gledaocima. Uz kadrove proslave građana izbornih rezultata voditelj je rekao da je to bio dio slika koje je RTV prethodne noći "ostala dužna gledaocima", poručujući da one nisu jedine. U toj objavi je rečeno i da javni servis "dugo godina nije izvršavao svoju funkciju", odnosno da se "prećutkivalo, žmurilo na jedno oko, jednostrano informisalo, nekritički izvještavalo, nisu se postavljala prava pitanja ili pitanja nisu postavljana uopšte". Nakon ovog izvinjenja iz Studenstke liste je poručeno da ne prihvataju izvinjenje, uz zahtjeve za ostavkama i promjenama odgovornih u javnim servisima. Ostavku je 28. oktobra podnijela i generalna direktorica Radio-televizije Srbije (RTS), Manja Grčić. Prije podnošenja ostavke smijenila je Bojanu Mlađenović sa mjesta glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa i predložila da na to mjesto dođe Borivoje Uskoković. Ostavka Manje Grčić uslijedila je nakon što su njenu i ostavku drugih članova rukovodstva i urednika informativnog programa zatražili kandidati Studentske liste i dio zaposlenih na RTS-u. Tokom antivladinih protesta zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, studenti i demonstranti više puta su blokirali zgradu RTS-a, tražeći objektivno i nepristrasno izvještavanje javnog medijskog servisa. I dok je rukovodstvo RTS-a i jedan broj zaposlenih studentsku blokadu te medijske kuće ocijenio kao pritisak i napad, jedan broj zaposlenih stao je uz studente i iznio neslaganje sa načinom na koji se vodi RTS, kao i načinom izvještavanja u informativnim emisijama.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) Srbije odbacio je optužbe o uništavanju dokumenata, navodeći da se materijal i stari papir sa poverljivim podacima osiguranika i korisnika, usitnjava i odlaže na adekvatan način. Pojedini zaposleni u tom fondu su izneli optužbe da se određena dokumentacija uništava noću u zaključanim kancelarijama i da postoji sumnja da se radi o važnim informacijama koje bi mogle da ukažu na neregularnosti. Iz PIO fonda, međutim, kažu da proces usitnjavanja hartija podrazumeva njihovo svakodnevno prikupljanje i usitnjavanje specijalizovanim seckalicama, nakon čega se materijal pakuje, obeležava i predaje na mesečnom nivou na dalje postupanje ovlašćenom licu. "Celokupan proces razvijen je u skladu sa međunarodnim standardima i za cilj ima isključivo zaštitu ličnih podataka građana", navodi se u saopštenju. S druge strane, Dragan Domazet, glavni poverenik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) za zaposlene u Republičkom fondu PIO, rekao je za Radio Slobodna Evropa kako se "nešto čudno dešava noću", te da nije uobičajena praksa da se materijal uništava nakon radnog vremena u zaključanim kancelarijama. U međuvremenu su pristigle informacije da se na sličan način navodno uništava dokumentacija i u drugim državnim institucijama Srbije, nakon što je Srpska napredna stranka, koja je na vlasti bila 14 godina, na izborima izgubila od Studentske liste. Kao odgovor na ove informacije, vrhovna javna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac naložila je 29. oktobra svim glavnim javnim tužiocima i vršiocima funkcije glavnog javnog tužioca da hitno upute zahteve policiji radi preduzimanja mera za sprečavanje uništavanja službenih i drugih spisa. Kako se navodi u uputstvu, informacije iznete u javnosti tiču se uništavanja dokumenata u državnim institucijama, bankama, Bezbedonosno informativnoj agenciji, Vojnoobaveštajnoj agenciji i drugim institucujama od značaja za ekonomsku, finansijsku i pravnu sigurnost Republike Srbije. Prema Krivičnom zakoniku Srbije, uništavanje, prikrivanje ili falsifikovanje službene isprave je krivično delo, za koje se predviđa kazna zatvora od tri meseca do pet godina. Uoči naloga kojeg je izdala Dolovac, Studentska lista, koja je nastala iz studentskih protesta u borbi protiv korupcije, pozvala je zaposlene u državnim institucijama da alarmiraju javnost i prijave uništavanje dokumentacije.

Crni džakovi za smeće puni uništenih dokumenata, zaključane kancelarije u državnim institucijama i aktivnosti koje se, prema svedočenjima zaposlenih, odvijaju noću. Ovo su informacije i fotografije koje se u javnosti pojavljuju nakon što je Studentska lista pobedila na izborima 25. oktobra Srpsku naprednu stranku (SNS), koja je na vlasti bila poslednjih 14 godina. Poslednja sumnja da se uništava važna dokumentacija pojavila se u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije (PIO). Da su fotografije sa džakovima sa uništenom dokumentacijom autentične, za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdio je Dragan Domazet, glavni poverenik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) za zaposlene u Republičkom fondu PIO. "Nešto vanredno i neuobičajeno se dešava noću", napominje Domazet, dodajući da su neke od uništenih dokumenata radnici uspeli da sačuvaju. RSE je imao uvid u email koji je Domazet, zajedno sa fotografijama, uputio i Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata kako bi se alarmirala javnost. Do objave ovog teksta PIO fond nije odgovorio na te optužbe. Vrhovna javna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac naložila je 29. oktobra svim glavnim javnim tužiocima i vršiocima funkcije glavnog javnog tužioca da hitno upute zahteve policiji radi preduzimanja mera za sprečavanje uništavanja službenih i drugih spisa. Kako se navodi u uputstvu, informacije iznete u javnosti tiču se uništavanja dokumenata u državnim institucijama, bankama, Bezbednosno-informativivnoj agenciji, Vojnoobaveštajnoj agenciji i drugim institucujama od značaja za ekonomsku, finansijsku i pravnu sigurnost Republike Srbije. Šta predviđa Zakon?Prema Krivičnom zakoniku Srbije, uništavanje, prikrivanje ili falsifikovanje službene isprave je krivično delo, za koje se predviđa kazna zatvora od tri meseca do pet godina. Uoči naloga kojeg je izdala Dolovac, Studentska lista, koja je nastala iz studentskih protesta u borbi protiv korupcije, pozvala je zaposlene u državnim institucijama da alarmiraju javnost i prijave uništavanje dokumentacije. "Pozivamo vas da sprečite svaku zloupotrebu koju pokušaju predstavnici odlazeće vlasti u prelaznom periodu", rekao je na konferenciji za novinare u Pionirskom parku u centru Beograda student Filip Ubović. RSE se obratio Srpskoj naprednoj stranci sa upitom da prokomentariše optužbe da ljudi bliskih njima uništavaju službenu dokumentaciju u državnim institucijama. Do zaključenja teksta, odgovor nije stigao. Na šta se još ukazuje?Opozicioni političar Đorđe Miketić preneo je na X nalogu 28. oktobra informaciju da se u ministarstvima građevinarstva i finansija takođe noću uništava dokumentacija. Ova ministarstva se do sada nisu oglasila oko ovih optužbi. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije imalo je nadležnosti u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu, sa koje se 1. novembra 2024. obrušila nadstrešnica. Ova tragedija i pogibija 16 ljudi bila je okidač za masovne studentske proteste, na kojima se tražila odgovornost. Protesti su se vrlo brzo proširili sa osnovnim zahtevima vezanim za suzbijanje korupcije i smanjenje pritiska na institucije. U međuvremenu je predstavnik Studentske liste, Nemanja Karović, gostujući na javnom servisu Srbije (RTS), rekao da je pokušano iznošenje oko milijardu dinara iz Poštanske štedionice, što je, prema njegovim rečima, moglo da ugrozi likvidnost banke i redovnu isplatu plata i penzija. Banka Poštanska štedionica je, međutim, 29. oktobra demantovala ove tvrdnje. Navela je da je Poštanska štedionica stabilna, likvidna i sistemski značajna finansijska institucija, koja svoje poslovanje obavlja u skladu sa važećim propisima. "Povezivanje nepostojećeg događaja sa navodnim ugrožavanjem likvidnosti Banke, redovnosti isplate zarada i penzija, pa čak i stabilnosti celokupnog finansijskog sistema, predstavlja neosnovano dovođenje u pitanje sigurnosti institucije koja više od jednog veka uživa poverenje građana Srbije", navodi se u saopštenju. Srpska napredna stranka je, inače, u svojoj kampanji pred izbore iznosila tvrdnje kako građani Srbije neće dobijati svoja redovna primanja ukoliko pobedi Studentska lista. Ko treba da proveri optužbe o uništavanju dokumentacije?Advokat Ahmed Delimeđac u izjavi za RSE ukazuje da bi nadležna tužilaštva u Srbiji morala da reaguju na optužbe oko uništavanja dokumentacije, jer je tako nešto krivično delo. "Nesporno je da, ukoliko se utvrdi da neko uništava službenu dokumentaciju, vrši krivično delo. Mislim da bi tužilac i policija, koja je dužna da odmah interveniše kada ima saznanja da se vrši neko krivično delo, morali da reaguju", kaže Delimeđac. Očekuje da tužilaštva u Srbiji reaguju i spreče uništavanje službene dokumentacije, nakon što je to zatražila vrhovna javna tužiteljka, Zagorka Dolovac. Podseća da je Dolovac pre dva dana svim javnim tužilaštvima poslala i uputstvo za omogućavanje uvida u svaki predmet na kojem rade. Prema verovanju Delimeđaca, ovakvi potezi vrhovne tužiteljke dolaze nakon promene vlasti i pokušaju da se, kako kaže, "dodvori" novim vlastima. "Ispravno je da se preduzmu ovi koraci, ali se s druge strane bojim da ti ljudi pokušavaju da ostanu na svojim mestima, da ne budu smenjeni. Oni se utrkuju sada ko će pre da pokaže da je lojalan novim vlastima", navodi. Kako se čuvaju službena dokumenta?Dragan Domazet, glavni poverenik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata za zaposlene u Republičkom fondu PIO, kaže i da postoje ozbiljne sumnje da se uništavaju i podaci sačuvani u elektronskom formatu. "Ukoliko neki entuzijasta nije napravio neku kopiju, postoji veliki rizik da se dobar deo dokaza za razne postupke uništi", ističe on. Veruje da je uništavanje dokaza "sistemski planirano i organizovano". Međutim, Rodoljub Šabić, pravnik i bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Srbiji, ukazuje da je u 2026. godini teško uništiti službenu dokumentaciju koja se čuva u elektronskoj formi. "To je moja procena. Ali znate, mi smo poslednjih 10 do 15 godina izrazito netransparentna zemlja, odnosno imali smo netransparentnu vlast. Kako su oni čuvali i pakovali dokumenta znaju samo oni. To otežava identifikaciju relevantnih pitanja", navodi. On dodaje da, kada pada autokratski režim, uvek postoji rizik brisanja i uništavanja dokumentacije koja dokazuje kršenja ljudskih prava, zločina, kriminalnih radnji ili velike finansijske manipulacije, ali ponavlja da je danas uklanjanje tragova znatno teže.

Vrhovna javna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac naložila je svim glavnim javnim tužiocima i vršiocima funkcije glavnog javnog tužioca da hitno upute zahtjeve policiji radi preduzimanja mjera za sprečavanje uništavanja službenih i drugih spisa. Odluka je donesena nakon saznanja i informacija objavljenih u javnosti prema kojima se u državnim institucijama, bankama, Bezbjednosno-informativnoj agenciji (BIA), Vojnoobavještajnoj agenciji (VOA) i drugim institucijama od značaja za ekonomsku, finansijsku i pravnu sigurnost Republike Srbije navodno uništavaju službeni i drugi dokumenti. "I bez odlaganja obaveste nadležno javno tužilaštvo u pogledu postojanja elemenata krivičnog dela Oduzimanje ili uništenje službenog pečata i službenog spisa iz člana 328. Krivičnog zakonika Repubike Srbije ili drugog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti", navodi se u uputstvu, koje je Dolovac potpisala 29. oktobra. U Novom Sadu je Osnovno javno tužilaštvo obavestilo javnost da je povodom dobijenih dojava u četvrtak, 29. oktobra više građana u dva navrata prijavilo iznošenje dokumentacije iz određene državne institucije i organa lokalne samouprave. Tim povodom su izdati hitni nalozi kako bi se obezbedili dokazi i utvrdilo postojanje krivičnog dela oduzimanja i uništenja službenog pečata i službenog spisa, navodi se u saopštenju. Uoči ove odluke, predstavnici Studentske liste i Studenata u blokadi zatražili su od zaposlenih u različitim institucijama da prijave uništavanje dokumentacije u tranzicionom periodu do formiranja nove vlasti, kao i ostavke rukovodilaca u brojnim institucijama. Na konferenciji za medije u Pionirskom parku u Beogradu, 29. oktobra, zatražili su ostavke nadležnih u brojnim sektorima za koje tvrde da su kršili zakone u korist bivše vlasti Srpske napredne stranke (SNS) - od sudova i tužilaštava, preko policije, do javnih medijskih servisa. Zatražene su ostavke rukovodilaca u policiji, Bezbjednosno-informativnoj agenciji (BIA), Vojno-bezbjednosnoj agenciji (VBA), tužilaštvima, predsjednika Ustavnog suda Vladana Petrova, kao i provjeru novca za projekte. Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je povodom tekstova na portalima, kao i snimaka s društvenih mreža, kojima se ukazuje na uništavanje službenih isprava i spisa u prostorijama državnih organa i javnih preduzeća, formiralo predmet. U saopštenju se navodi da je upućen zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova, Direkcije policije, Policijskoj upravi za Grad Beograd, Upravi kriminalističke policije – Prvom odeljenju, kojim je naloženo hitno preduzimanje uviđaja, kao i prikupljanje materijalnih dokaza, a sve u cilju rasvetljavanja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave i krivičnog dela oduzimanje i uništenje službenog pečata i službenog spisa. Predstavnici Studentske liste zatražili su i da sva javna tužilaštva zakonito, nepristrasno i hitno preduzmu postupanje u predmetima koji su izazvali veliku pažnju i uznemirenje javnosti i da o tome hitno obavijeste javnost. Prema preliminarnim rezultatima na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra Studentska lista osvojila je 52,71 glas, odnosno 140 mandata i apsolutnu većinu. Lista Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, koji su bili na vlasti posljednjih deset godina, osvojila je 39,17 odsto i 104 mandata.

Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) Srbije preuzelo je istragu slučaja napada na Ambasadu Izraela u Beogradu 28. oktobra u kom je ubijen mladi napadač, čiji identitet nije saopšten. Iz TOK-a su za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekli da je tužilac naložio policiji da sasluša očuha i majku "maloletnog D.N., za koga se sumnja da je N.N. lice koje je izvršilo napad". Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je prethodno da je napadač na ambasadu maloletna osoba. Ubijena je nakon što je napala pripadnika Žandarmerije koji je osiguravao ambasadu. Napadač je, uzvikujući "Allahu ekber", nasrnuo na žandarma sa dva noža, nakon čega je pripadnik Žandarmerije upotrijebio vatreno oružje, saopštio je ministar unutrašnjih poslova (MUP) Srbije Ivica Dačić. Napad je okarakterisan kao teroristički napad, a MUP je nivo sigurnosne pretnje od terorizma podigao na najviši, crveni stepen, što podrazumeva pojačano prisustvo policije i kontrole na ključnim lokacijama širom Srbije. Marko Todorović iz nevladinog Centra za evropske politike (CEP) kaže za RSE povodom ovog slučaja da su, prema istraživanjima koje je sproveo, mladi ljudi skloniji radikalizmu. "Zbog toga što tragaju za tim osećajem pripadnosti i možda nekim jednostavnim odgovorima na neka složena pitanja", kaže on. Ovo je drugi napad na Ambasadu Izraela za dve godine. U policijskoj intervenciji stradao je i napadač koji je u junu 2024. samostrelom teško ranio pripadnika Žandarmerije koji je obezbeđivao ambasadu. Zvanične i kontradiktorne informacijeNadležni organi oglašavali su se u više navrata o ovom napadu, ali su zvanične informacije od prvog saopštenja policije kontradiktorne. Ministar policije u tehničkom mandatu Ivica Dačić rekao je 28. oktobra da je napad izveden 15 minuta posle ponoći. Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje je preuzelo slučaj, navelo je 29. oktobra za RSE da su policijski službenici informisali tužioca o događaju u 01:30 časova nakon čega je izašao na lice mesta kako bi izvršio uviđaj. Iz TOK-a su takođe rekli za RSE da su naložili policijskim službenicima da obave razgovor sa očuhom i majkom osobe za koju se sumnja da je izvršila napad, ali nije naloženo njihovo lišenje slobode. "Javni tužilac za organizovani kriminal naložio da se obave razgovori i sa drugim licima na različite okolnosti od značaja za predmet", navodi se u pisanom odgovoru TOK-a. Dačić je saopštio da je napad izvršilo "maloletno lice, za sada neutvrđenog identiteta, za koje se osnovano sumnja da je iz Šapca (grada na zapadu Srbije)". "Uz povike 'Alahu akbar' nasrnulo je na pripadnika Žandarmerije i napalo ga sa dva noža“, rekao je Dačić. Dodao je da "iako njegov identitet još nije utvrđen, naša služba ga je pratila i poznato je da je bio pristalica Islamske države". "Na svom Instagram profilu držao je crnu zastavu i znak Islamske države", kazao je Dačić. Iz MUP-a do kraja rada na ovom članku nije odgovoreno na pitanje RSE kako njegov identitet nije utvrđen ako ga je srpska služba pratila i poznato je da je bio pristalica ekstremističke organizacije Islamska država. Spekulacije o identitetu napadačaU medijima su se nakon napada pojavljivale nezvanične informacije o identitetu napadača. Pojedini mediji naveli su da je reč o D.N. iz Šapca čija je porodica prethodno objavila da je nestao. RSE, međutim, nije dobio zvaničnu potvrdu o tome, ni potvrdu od članova porodice da je D.N. ubijen ispred Ambasade Izraela. Pojedini članovi porodice i prijatelja koje je RSE kontaktirao nisu želeli da govore o tome. RSE nije uspeo od zvaničnih organa da potvrdi ni informaciju da su nakon napada privedeni majka i očuh napadača. U medijima su se pojavile i nezvanične informacije da je napadač prethodno hapšen u Nemačkoj zbog pripremanja terorističkog akta i ove godine deportovan u Srbiju. Međutim, RSE nije stigao odgovor nemačke policije da li je to tačno. Regrutovanje preko društvenih mreža i širenje antisemitizmaMarko Todorović iz nevladinog Centra za evropske politike (CEP) i autor istraživanja o radikalizaciji mladih u Srbiji kaže da je u eri društvenih mreža lakše doći do sadržaja koji može dovesti do radikalizacije. "Da bi neko postao islamski ekstremista u zemlji koja nije većinski muslimanska, ranije je bilo teško uopšte doći do tih radikalnih interpretacija islama. Sada neko prosto može samo da bude zainteresovan i da onda krene da istražuje", kaže on. Todorović kaže da je istraživao da li se i kako mladi radikalizuju preko društvene mreže TikTok, ali kaže da nije uspeo da pronađe konkretno pozivanje ljudi na nasilje. "Ljudi zapravo sami dođu do toga ili osećaju, da kažemo, odgovornost za određeno činjenje. Pretpostavljam da određene marginalizovane društvene grupe lakše mogu da učine teroristički akt. Često im fali određena socijalna ili psihološka podrška upravo zbog toga što su manjina", kaže Todorović. On napad na Ambasadu Izraela interpretira u kontekstu "rasta antisemitizma u celoj Evropi", što se može videti i u objavama na društvenim mrežama. "(Na društvenim mrežama) prisutan je problematičan sadržaj koji se igra sa stereotipima o Jevrejima koji u aktuelnoj društvenoj klimi zbog sukoba na Bliskom Istoku treba doživljavati ozbiljno", smatra on. U 2025. godini je u 10 zemalja Evropske unije (EU) zabeleženo 45 terorističkih napada, od kojih su 24 povezana sa džihadizmom, navodi se u ovogodišnjem izveštaju Evropola, kriminalističke obaveštajne agencije EU. Kako navodi Evropol, džihadistički teroristički akteri na području EU najčešće su delovali samostalno ili kao deo neformalnih, često međunarodnih mreža istomišljenika, a ne u okviru strogo hijerarhijski organizovanih grupa. "Sve uspešno izvedene napade izvršili su pojedinci koji su delovali sami, a prema dostupnim podacima svi su bili odrasli muškarci. U nekim slučajevima zabeleženo je da su počinioci imali probleme sa mentalnim zdravljem", navodi se u izveštaju. Prema izveštaju, većina osumnjičenih bila je inspirisana propagandom tzv. Islamske države, a kod jednog broja je utvrđeno da su iskazivali podršku i Al Kaidi, pa čak i terorističkim grupama koje ne pripadaju salafističko-džihadističkom miljeu. Zajednički element u svim slučajevima bili su antisemitski narativi. Napad na Ambasadu Izraela 2024.Napad na diplomatsko predstavništvo Izraela u Beogradu dogodio se i u junu 2024. godine, kada je Miloš Žujović (1999), poznat i pod imenom Salahudin, samostrelom napao i ranio pripadnika Žandarmerije koji je obezbeđivao ambasadu. Ranjeni žandarm je uzvratio vatru iz službenog pištolja i usmrtio napadača. Žujović je bio rodom iz Mladenovca kod Beograda, a nakon prelaska u islam živeo je u Novom Pazaru, na jugozapadu zemlje. Prema navodima srpskih vlasti, bio je povezan sa vehabijskim krugovima. Nakon tog napada, takozvana Islamska država se na internet platformama pohvalila da je napadač bio njihov pristalica, iako nisu preuzeli odgovornost za taj teroristički akt. Napadačev otac Zoran Žujović je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa rekao da je njegov sin u dodir sa tom ideologijom i ekstremističkih stavova došao posredstvom interneta. Napad je okarakterisan kao terorizam, a posle incidenta pokrenuta je šira policijska akcija u kojoj je uhapšeno više osoba za koje su vlasti tvrdile da su povezane sa radikalnim islamističkim krugovima. Među njima su bili Igor Despotović, za koga je saopšteno da je održavao komunikaciju sa Žujovićem i da je ranije osuđivan zbog podsticanja na teroristička dela, Kemal Begović iz Novog Pazara i Haris Šund, državljanin Bosne i Hercegovine. Polovinom oktobra 2026. Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu prvostepeno je osudilo Igora Despotovića na pet i po godina zatvora zbog podstrekivanja na izvršenje terorističkih dela, odnosno zbog podstrekivanja Miloša Žujovića na napad ispred Ambasade Izraela. Nije poznato da li su Kemal Begović i Haris Šund pravno procesuirani. U Srbiji je i 2019. pravosnažno osuđeno sedam osoba na ukupno 69 i po godina zatvora zbog udruživanja radi terorizma, ratovanja u Siriji i saradnje sa tzv. Islamskom državom.

Četiri muškarca i jedna žena iz Srbije dodani su 29. oktobra na evropsku listu najtraženijih bjegunaca, takozvanu listu "Most Wanted", objavilo je holandsko tužilaštvo. Riječ je o Aleksanderu Ceniću (50), Aleksandru Stojiljkoviću (50), Dušku Dimitrijeviću (50), Bratislavu Stojanoviću (41) i Ninoslavi Jović (41). Prema navodima Javnog tužilaštva u Limburgu i policije, svih pet osumnjičenih povezano je sa pljačkom na sajmu umjetnosti The European Fine Art Fair (TEFAF), koja se dogodila 28. juna 2022. godine. Od juna te godine istražuje se pljačka na sajmu umjetnosti koji se svake godine održava u Mastrihtu. Osumnjičeni su tog dana upotrijebili brutalnu silu i uspjeli da provale u vitrine u kojima je bio izložen skupocjeni nakit. Nakon toga pobjegli su sa plijenom vrijednim više miliona eura. Od ukupnog plijena do sada su pronađena tri dijamanta. Početkom ove godine jedan dijamant pojavio se u Bocvani. Ranije su pronađena i zaplijenjena još dva dijamanta iz ove velike pljačke. Jedan se nalazi u Hong Kongu, a drugi u Izraelu. Svih petoro se nalaze i na Nacionalnoj potjernici Holandije, a od aprila 2026. godine za njima je raspisana međunarodna poternica. Javno tužilaštvo ponudilo je nagradu od 20.000 eura za informacije ili dojave koje bi dovele do hapšenja jednog ili više počinilaca pljačke nakita na sajmu TEFAF u Mastrihtu. Osumnjičeni državljani Srbije najverovatnije u Nišu ili u okolini BeogradaKako se navodi u saopštenju, Javno tužilaštvo i policija znaju ko je, prema njihovim saznanjima, odgovoran za ovu milionsku pljačku. Navodi se da je poznato da se osumnjičeni državljani Srbije najverovatnije nalaze u gradu Nišu ili u okolini Beograda. Uprkos intenzivnoj saradnji sa više zemalja, uz podršku Europola i Eurojusta, do sada nisi uhapšeni. To je razlog, dodaje se, što su policija i pravosudni organi odlučili da sada objave identitete osumnjičenih, uvrštavanjem na evropsku listu "Most Wanted“ i Nacionalnu potjernicu Holandije. "Došli smo do imena, pseudonima, fotografija i informacija o mjestima na kojima bi se osumnjičeni mogli nalaziti", izjavio je rukovodilac istrage. S obzirom na to da Srbija ne izručuje svoje državljane, kako se ističe, ne postoje mogućnosti da budu uhapšeni putem izručenja. "Zato se nadamo da ćemo uspjeti da obezbijedimo njihovo hapšenje u nekoj drugoj zemlji", navodi se. Raniji pokušaj pljačkeTokom istrage utvrđeno je da je još u martu 2020. godine pokušana pljačka na istom sajmu umjetnosti u Mastrihtu. Najmanje jedan od pet osumnjičenih može se dovesti u vezu sa tim pokušajem. Sumnje se zasnivaju na informacijama iz aplikacije Sky ECC, šifrovane komunikacione platforme koju su, uglavnom, koristili kriminalci za međusobnu komunikaciju. Istražni tim je nedavno, posredstvom Europola, sa kojim je tokom cijele istrage blisko sarađivao, dobio pristup relevantnim informacijama. Tokom 2021. godine istražni organi uspjeli su da pristupe milionima poruka korisnika ove platforme i da uživo čitaju šifrovane poruke kriminalnih organizacija. Policija je u martu 2021. godine ugasila Sky ECC i presrela podatke, ali zahvaljujući informacijama iz ove platforme, policija i danas dolazi do osumnjičenih. Inače, javna evropska lista najtraženijih kriminalaca postoji od 2016. godine. Riječ je o inicijativi policijskih službi država članica Evropske unije. Od njenog osnivanja uhapšen je veliki broj begunaca.

Predstavnici Studentske liste i Studenata u blokadi zatražili su od zaposlenih u različitim institucijama da prijave uništavanje dokumentacije u tranzicionom periodu do formiranja nove vlasti, kao i ostavke rukovodilaca u brojnim institucijama. "Pozivamo zaposlene u državnim institucijama, sudovima, bankama, javnim preduzećima i medijima da prijave uništavanje dokaza. Pozivamo vas da sprečite svaku zloupotrebu koju pokušaju predstavnici odlazeće vlasti u prelaznom periodu", rekao je student Filip Ubović. Na konferenciji za medije u Pionirskom parku u Beogradu, pred desetinama domaćih i stranih novinara, zatražili su ostavke nadležnih u brojnim sektorima za koje tvrde da su kršili zakone u korist bivše vlasti Srpske napredne stranke (SNS) - od sudova i tužilaštava, preko policije, do javnih medijskih servisa. Zatražene su ostavke rukovodilaca u policiji, Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), Vojno-bezbednosnoj agenciji (VBA), tužilaštvima, predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova, kao i proveru novca za projekte. Među rukovodiocima čije su ostavke zatražene nalaze se direktor policije Dragan Vasilejvić, načelnik Uprave kriminalističke policije Marko Kričak, komandanta Žandarmerije Radoslav Repac, komandant Specijalne antiterorističke jedinice Igor Žmirić, načelnik policijske uprave u Valjevu Vladimir Jerinić, načelnik Uprave za tehniku Goran Colić, pomoćnik ministra i načelnika sektora unutrašnje kontrole Miroslav Paunović. Predstavnici Studentske liste zatražili su i da sva javna tužilaštva zakonito, nepristrasno i hitno preduzmu postupanje u predmetima koji su izazvali veliku pažnju i uznemirenje javnosti i da o tome hitno obaveste javnost. Prema preliminarnim rezultatima na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra Studentska lista osvojila je 52,71 glas, odnosno 140 mandata i apsolutnu većinu. Dok je lista Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, koji su bili na vlasti poslednjih deset godina osvojila Aleksandar Vučić – "Ujedinjena Srbija" 39,17 odsto i 104 mandata.

Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji biće ponovljeni na 53 biračka mesta, u nedelju 1. novembra, odlučila je Republička izborna komisija (RIK). Radi se o biračkim mestima na kojima nisu mogli da se utvrde rezultati glasanja (31 biračko mesto) i na onima gde je poništeno glasanje (22 biračka mesta), rekao je predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević. Na sednici je odlučeno i da bude štampano 24.438 glasačkih listića, prenela je agencija Beta. Prema preliminarnim rezultatima na osnovu 8.338 obrađenih biračkih mesta od ukupno 8.392, Studentska lista je osvojila 53,04 odsto glasova, a lista Ujedinjena Srbija bivšeg predsednika države Aleksandra Vučića 38,97. U glasovima to je 2.349.689 naspram 1.726.375 Pored te dve liste, u parlament ulaze samo još partije nacionalnih manjina. Biračka mesta na kojima nisu mogli biti utvrđeni rezultati izbora su u Aleksincu, Bačkoj Topoli, Bojniku, Vladičininom Hanu, Inđiji, Koceljevi, Kuli, Kuršumliji, Majdanpeku, Ćupriji, Subotici i Šidu. Biračka mesta gde je poništeno glasanje su u Aleksincu, Babušnici, Bačkoj Topoli, Zemunu, Kruševcu, Kuršumliji, Loznici, Ljigu, Novom Pazaru, Petrovcu na Mlavi, Pirotu, Požarevcu, Prokuplju, Trsteniku i Ćupriji.

Počelo je blokadama fakulteta, nastavilo protestima, a završilo vanrednim parlamentarnim izborima na kojima je Srpska napredna stranka doživela poraz. Studentska lista nova je politička, institucionalna snaga u Srbiji. Studentski pokret nastao je nakon nesreće u Novom Sadu, gde je u padu nadstrešnice rekonstruisane železničke stanice stradalo 16 ljudi. Antivladini protesti koje su predvodili dve godine doveli su do političke krize, a studentski pokret ušao je u izbornu trku iz koje je izašao kao pobednik.

Uhapšen je direktor Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" Radivoje P. Stojković uz određeno zadržavanje od 48 sati u policiji, stoji u saopštenju Osnovnog javnog tužilaštva u Bačkoj Palanci. Uhapšen je zbog sumnje da je izvršio četiri krivična dela Neizvršenje sudske odluke. Kako se navodi u saopštenju, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu prenelo je nadležnost na Osnovno javno tužilaštvo u Bačkoj Palanci. Stojković se sumnjiči da je, kao odgovorno lice, odbio da izvrši pravnosnažne sudske odluke koje se odnose na četvoro profesora gimnazije, čime im je onemogućio da nesmetano obavljaju posao i drže nastavu. Nakon što je nadležni sud ukinuo njihove suspenzije, naloženo mu je da im odmah omogući obavljanje poslova, ali je on to odbio. Hapšenje je usledilo nakon što direktor nije želeo da vrati na posao suspendovane i otpuštene profesore među kojima je i profesorka sociologije Marija Vasić koja je uhapšena u martu 2025. godine pod optužbom za navodno "rušenje ustavnog poretka", što je u javnosti i opozicionim krugovima ocenjeno kao politički motivisan proces. Nakon pogibije 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu zbog pada nadstrešnice na železničkoj stanici, deo nastavnika i učenika srednjih škola priključio se studentima u blokadi fakulteta, optužujući vlast da je odgovorna za nesreću. Od tada je trajao spor direktora škole Radivoja Stojkovića i dela profesora, roditelja i đaka koji su bili nezadovoljni odlukama uprave koje su, pored ostalog, dovele do toga da učenici umesto u matičnoj, nastavu pohađaju u zgradama drugih novosadskih škola. Kriza je produbljena nakon što je 21. maja 2026. godine suspendovano petoro profesora zbog štrajka i učešća na protestima. Stojković je tada rekao da to nije bio čin odmazde, već njegova "zakonska dužnost", po nalogu prosvetne inspekcije, nakon vanrednog inspekcijskog nadzora nad radom škole. Gimnazija "Jovan Jovanović Zmaj" je najstarija novosadska srednjoškolska ustanova koju pohađa više od 1.000 učenika.

Generalna direktorke Radio-televizije Srbije (RTS), Manja Grčić podnela je ostavku. Manja Grčić podnela je Upravnom odboru ostavku na mesto generalnog direktora Radio-televizije Srbije. Pre podnošenja ostavke smenila je Bojanu Mlađenović sa mesta glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa i predložila da na to mesto dođe Borivoje Uskoković, prenosi portal RTS-a. "Odluku sam donela nakon pažljivog razmatranja okolnosti u kojima javni servis trenutno funkcioniše, smatrajući da je u interesu institucije da se omogući nastavak njenog rada", navela je Manja Grčić u obrazloženju ostavke. Više od 70 posto zaposlenih za novog direktora predložilo je Jovana Memedovića, Milicu Janjić za direktorku marketinga, a Lidiju Georgijev za glavnu urednicu informativnog programa RTS-a. Ostavka Manje Grčić usledila je nakon što su njenu i ostavku drugih članova rukovodstva i urednika informativnog programa zatražili kandidati Studentske liste i deo zaposlenih na RTS-u. Tokom antivladinih protesta zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, studenti i demonstranti više puta su blokirali zgradu RTS-a, tražeći objektivno i nepristrasno izveštavanje javnog medijskog servisa. I dok je rukovodstvo RTS-a i jedan broj zaposlenih studentsku blokadu te medijske kuće ocenio kao pritisak i napad, jedan broj zaposlenih stao je uz studente i izneo neslaganje sa načinom na koji se vodi RTS, kao i načinom izveštavanja u informativnim emisijama.

Promena vlasti u Srbiji ne menja obaveze koje ta zemlja ima u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom, poručuje Evropska unija (EU). U Briselu naglašavaju da bi, u svetlu rezultata izbora u Srbiji, u ovoj fazi bilo preuranjeno spekulisati o mogućim promenama pregovaračke pozicije Srbije ili o njihovim posledicama po dijalog. EU očekuje da Srbija nastavi da se konstruktivno angažuje, da poštuje postojeće obaveze i da doprinese napretku ka normalizaciji. "Rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji ne menjaju osnove dijaloga uz posredovanje EU niti obaveze koje su strane preuzele", rekao je portparol EU u izjavi za RSE. "Dijalog uz posredovanje EU ne zavisi od pojedinačnih političkih lidera. Sve postojeće obaveze ostaju na snazi, uključujući i one koje proističu iz Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. godine i Aneksa o njegovoj primeni (Ohridski sporazum)", dodao je. Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi, koja je ubedljivo pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima održanim u Srbiji 25. oktobra, izjavio je za RSE da je nastavak dijaloga o Kosovu osnovni deo programa Studentske liste. On je potvrdio da će nova vlast poštovati međunarodno dogovorene obaveze, ali uz ogradu da sve platforme moraju biti u skladu sa Ustavom Srbije, te da sporazumi koje su potpisali prethodni zvaničnici, uključujući Briselski, mogu biti preispitani u pogledu ustavnosti. Evropska unija je time posredno poručila da nema prostora za preispitivanje već postignutih sporazuma. Istovremeno, izražava spremnost da sarađuje sa novim rukovodstvom u Beogradu kako bi se obezbedio kontinuitet i održao zamah u procesu. Dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova počeo je u martu 2011. godine. Od niza postignutih sporazuma ključni su Briselski sporazum iz aprila 2013, kojim su prvi put utvrđeni principi normalizacije odnosa Beograda i Prištine, uključujući i formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, i Sporazum o putu ka normalizaciji, postignut u Briselu u februaru 2023, sa Aneksom o primeni dogovorenim u Ohridu u martu iste godine. Njime su predviđeni dobrosusedski odnosi, uzajamno priznavanje dokumenata i nacionalnih simbola, odricanje Srbije od protivljenja članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama i obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, uz primenu svih ranijih sporazuma. Lideri Kosova i Srbije poslednji put su se sastali 14. septembra 2023. godine. Deset dana kasnije dogodio se napad u Banjskoj, koji je dodatno zaoštrio ionako napet proces. Naoružana grupa od tridesetak kosovskih Srba, predvođena Milanom Radoičićem, tadašnjim potpredsednikom Srpske liste, ubila je 24. septembra 2023. kosovskog policajca Afrima Bunjakua i potom se zabarikadirala u manastiru Banjska, a u razmeni vatre sa kosovskom policijom poginula su trojica napadača. Tadašnji šef evropske diplomatije Žozep Borelj napad je okarakterisao kao teroristički, a EU je u više navrata pozivala na hapšenje svih odgovornih, uključujući Milana Radoičića. Premijer Kosova Aljbin Kurti uslovljava nastavak dijaloga na visokom političkom nivou izručenjem Radoičića, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj, iz Srbije. Studentska lista do sada nije iznela jasan stav o Banjskoj ni o Radoičiću.

Euforija koja je usledila u Srbiji nakon ubedljive pobede Studentske liste nad snagama Aleksandra Vučića, zahvatila je čitavu zemlju. Studentska lista, formirana kao kruna protesta inspirisanih buntom studenata, objedinila je pojedince sa levice pa do desnice politikog spektra. To nameće pitanja o budućnosti bloka koji će voditi Srbiju posle četrnaest godina populističke Vučićeve vlasti. Takođe, u vazduhu vise pitanja koja se tiču hroničnih problema koji opterećuju srpsku međunarodnu poziciju. Pre svega odnose prema Kosovu. O tome u "Uvidu" Radija Slobodna Evropa govorio je Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi. Takođe, u izbornoj noći razgovarali smo i sa Nikolom Xaviereff-Weckwerthom, iz nevladinog Nemačkog saveta za spoljne odnose.

Načelnik Gradske uprave za privredu Novog Sada S. B. uhapšen je zbog nesavjesnog rada u službi, saopštilo je Više javno tužilaštvo u ovom gradu, 28. oktobra. Hapšenje je provedeno na osnovu naloga Posebnog odjela za suzbijanje korupcije pri ovom tužilaštvu. "Tokom dosadašnjih predistražnih radnji utvrđeno je postojanje osnova sumnje da je osumnjičenik u razdoblju od 2020. do 2025. godine postupao s očitim nemarom pri obavljanju svojih službenih dužnosti", navodi se u saopštenju za javnost "To se očitovalo u kršenju propisa i opštih akata, propustima u obavljanju nadzornih dužnosti, te drugim postupcima, a posebno u pogledu nadzora nad provedbom 126 projekata koje su provodila udruženja koje je Grad Novi Sad finansirao putem Gradske uprave za privredu", navodi se u saopštenju za javnost", dodaje se u saopštenje. Gradu Novom Sadu pričinjena finansijska šteta u ukupnom iznosu od 83,26 miliona dinara (oko 798 hiljada eura), navelo je Više javno tužilaštvo. Osumnjičenom je određeno zadržavanje u trajanju do 48 sati. U tom će roku, kako se navodi u saopštenju, biti priveden radi ispitivanja pred Posebni odjel za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu ističe i kako je Posebni odjel za suzbijanje korupcije od 19. februara 2025. do 12. oktobra 2026. godine podnio 33 optužna akta koji obuhvataju 386 projekata. "Postoji osnovana sumnja da su ovi projekti prouzročili ukupan gubitak od 146.226.136,52 dinara za budžete Republike Srbije, Autonomne Pokrajine Vojvodine i Grada Novog Sada. Do danas su donesene osuđujuće presude u 15 predmeta, od kojih je 10 postalo pravomoćno", navodi se u saopštenju za javnost.

Maloletna osoba ubijena je nakon što je napala pripadnika Žandarmerije koji je obezbeđivao Ambasadu Izraela u Beogradu, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivice Dačića rekao je da je napadač uzvikujući "Allahu ekber", nasrnuo na žandarma sa dva noža, nakon čega je pripadnik Žandarmerije upotrebio vatreno oružje i usmrtio ga. Sve se desilo oko 15 minuta iza ponoći u 28. oktobra.

Kandidat Studentske liste Vladan Kuzmanović izjavio je da će Srpska lista na Kosovu morati da počne da radi u interesu srpske zajednice a ne Srpske napredne stranke (SNS). "Mi ćemo im najpre pomoći da žive dostojanstveno, a onda ćemo nastaviti i pregovore koji su započeti, koji su zbog licemerne politike ove vlasti, zapali u ćorsokak. Da građani počnu da žive dostojanstveno, da ih niko ne ugnjetava, uključujući lokalne moćnike", rekao je on u izjavi za beogradsku televiziju N1. Srpska lista je formirana 2013. godine uz podršku SNS-a i bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Nije se oglašavala nakon što je na nedeljnim izborima u Srbiji pobedila Studentska lista. Ova najveća stranka Srba sa Kosova u Skupštini ima devet od deset poslanika rezervisanih za srpsku zajednicu, dok jedan poslanik dolazi iz stranke Za Slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića. Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti se do sada nije jasno izjasnio oko pobede Studentske liste ili saradnji sa novim vlastima u Srbiji. On je na sednici Vlade 28. oktobra samo konstatovao da je nakon nedeljnih izbora u Srbiji, SNS izgubila parlamentarnu većinu u Srbiji a da je Socijalistička partija Srbije ostala van Skupštine. "Četvrt veka nakon poraza Miloševića i Šešelja na početku 21. veka, poraz su doživeli i njihovi politički naslednici, (Aleksandar) Vučić i (Ivica) Dačić", rekao je Kurti. Prethodno je Nenad Rašić, koji je ministar u Kurijevoj Vladi, za Radio Slobodna Evropa rekao da, nakon pobede Studentske liste, očekuje obnovu dijaloga Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa. Izrazio je očekivanje da će se obe strane okrenuti evropskim integracijama. Kosovo i Srbija od 2011. godine vode dijalog posredstvom EU ali premijer Kosova Aljbin Kurti uslovljava njegov nastavak na visokom političkom nivou izručenjem Milana Radoičića iz Srbije, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj. Studentska lista do sada nije iznela jasan stav oko Banjske ili Radoičića. Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović rekao je 27. oktobra u intervjuu za RSE da kao pojedinac, pre nego je formirana nova Vlada, ne može da govori o ovom pitanju. "Ali ćemo svakako gledati da o svim takvim pitanjima naknadno donosimo odluke u skladu sa zakonskim procedurama koje važe za Republiku Srbiju", rekao je on. Nije se izjasnio ni da li će razgovarati sa premijerom Kosova, uz obrazloženje da Studentska lista još uvek nije preuzela mandat. Srdanović je ipak naveo da će nove vlasti nastaviti dijalog o Kosovu, kao i primenu Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, ali u skladu sa Ustavom Srbije. Kosovo je nezavisnost od Srbije proglasilo 2008. godine ali ga Srbija i dalje smatra delom svoje teritorije.

Maloljetna osoba ubijena je nakon što je napala pripadnika Žandarmerije koji je osiguravao Ambasadu Izraela u Beogradu, saopćilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Prema riječima ministra unutrašnjih poslova Srbije Ivice Dačića, napadač je, uzvikujući "Allahu ekber", nasrnuo na žandarma sa dva noža, nakon čega je pripadnik Žandarmerije upotrijebio vatreno oružje i usmrtio ga. Sve se desilo oko 15 minuta iza ponoći u srijedu, 28. oktobra. Nakon incidenta, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije podiglo je nivo sigurnosne prijetnje od terorizma na najviši, crveni stepen, što podrazumijeva pojačano prisustvo policije i kontrole na ključnim lokacijama širom Srbije. Dačić je događaj okarakterizirao kao teroristički napad te naveo da su sigurnosne službe ranije pratile osumnjičenog i da je, prema dosadašnjim saznanjima, bio poznat kao pristalica ekstremističke grupe tzv. Islamske države. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopćilo je nakon uviđaja da je osoba u crnoj odjeći otvorila vrata kućice za osiguranje u kojoj se nalazio pripadnik Žandarmerije i s dva noža u rukama krenula ka njemu, uzviknuvši "Alahu ekbar". Napadač je bacio jedan nož na pripadnika Žandarmerije i pogodio ga u obraz. Poslije toga je pripadnik Žandarmerije iz službenog oružja ispalio nekoliko metaka u napadača i usmrtio ga na licu mjesta, navodi se u saopćenju. Tužilaštvo je navelo da je nakon uviđaja utvrđeno da je upotreba službenog oružja bila opravdana u samoodbrani. Izraelsko Ministarstvo vanjskih poslova potvrdilo je da izveden "pokušaj terorističkog napada u blizini izraelske ambasade u Beogradu". "Napadača je neutralizirala lokalna policija. Nijedan pripadnik osoblja ambasade nije povrijeđen, a misija je bila zatvorena u vrijeme incidenta, koji se dogodio kasno noću", navelo je izraelsko ministarstvo na X. Ambasadorka Izraela u Beogradu Avivit Bar-Ilan izrazila je "duboko poštovanje i najdublju zahvalnost pripadniku srpske Žandarmerije". "Njegova hrabrost i odlučan odgovor spriječili su još teže posljedice i potencijalno veće krvoproliće. Želimo mu brz i potpun oporavak", navela je Bar-Ilan na X. Ona je navela da je razgovarala s Dačićem koji je iznio uvjeravanja da će napad biti temeljito istražen. "Duboko smo uznemireni i šokirani terorističkim napadom na Ambasadu Izraela koji se dogodio preko noći. Snažno ga osuđujemo. Terorizam ne poznaje granice. Predstavlja direktnu prijetnju sigurnosti i miru širom svijeta", dodala je ona. Vlasti za sada nisu objavile identitet napadača niti dodatne detalje o istrazi. "Iako njegov identitet još nije utvrđen, naša služba ga je pratila i poznato je da je bio pristalica Islamske države. Na svom Instagram profilu držao je crnu zastavu i znak Islamske države", kazao je Ivica Dačić Ambasada Izraela u Beogradu i ranije je bila meta napada. U junu 2024. napadač je samostrelom teško ranio pripadnika Žandarmerije koji je osiguravao ambasadu, nakon čega je ubijen u policijskoj intervenciji.