Dva skupa - jedan mirovni, a drugi u znak podrške ruskoj agresiji – održana su istovremeno u centru Beograda, na četvrtu godišnjicu rata u Ukrajini. Dve grupe okupljenih razdvajala je policija. Na mirovni skup pozvala je "Antiratna Srbija", zajednica Rusa u Srbiji koji su pobegli od režima Vladimira Putina i mobilizacije. Sa druge strane policijskog kordona, našla se grupa okupljena na poziv ultradesničarske "Narodne patrole". Policija ih je sprečila da priđu mirovnim aktivistima, kojima su pretili i vređali ih.

REKOM mreža pomirenja, inicijativa za osnivanje komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima u Jugoslaviji, osudila je 24. februara promociju hotela "Vilina Vlas", koji je bio logor za žene tokom rata u BiH, na sajmu turizma u Beogradu. "Promocija hotela 'Vilina Vlas' na Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu nije previd. To je izbor da se ćuti o silovanju i da se žene ponovo izbrišu iz javnog prostora. Na taj izbor ne pristajemo", navodi se u objavi na mreži X . Promociju ovog hotela osudila je i Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini (BiH) navodeći da je tokom rata u BiH taj objekat služio kao logor za sistematsko zatočenje i silovanje bošnjačkih devojčica i žena. "Promovisati takvo mesto bez ikakvog konteksta, priznanja i pijeteta prema žrtvama, predstavlja duboko moralno posrnuće i deo je šire prakse negiranja, relativizacije i normalizacije genocida i drugih zločina počinjenih nad Bošnjacima", navedeno je u saopštenju 23. februara. Mesta stradanja, ocenili su, ne mogu i ne smeju biti predstavljana kao turističke atrakcije bez istine o onome što se u njima dogodilo, prenela je Beta. Pozvali su organizatore Sajma turizma u Beogradu, kao i nadležne institucije, da hitno preispitaju ovu odluku i da, kako su istakli, pokažu minimum poštovanja prema žrtvama. RSE nije odmah dobio odgovor na hitan upit organizatorima Međunarodnog sajma turizma u Beogradu, kao ni Turističke organizacije grada Višegrada, grada na istoku Bosne i Hercegovine (BiH), koja je promovisala hotel. Na sajtu Turističke organizacije Višegrad objavljeno je 19. februara saopštenje i fotografija povodom predstavljanja turističke ponude Višegrada na sajmu u Beogradu. Na promotivnom panou na fotografiji može se videti da je "Vilina Vlas" jedan od hotela koji je predstavljen. Banjsko lečilište "Vilina vlas", pet kilometara udaljeno od Višegrada, tokom rata u BiH 1992-1995. godine bio je logor za silovanja i mučenja nesrpskog stanovništva. U "Vilinoj vlasi" je, prema izveštaju posebnog Komiteta UN-a iz 1994. godine, tokom 1992. godine silovano oko 200 žena. Neke od njih su ubijene, a neke su izvršile i samoubistvo. Prema jednoj od presuda, izrečenih pred Sudom BiH, navedeno je kako je ovaj "rehabilitacioni centar, pretvoren u ženski logor u koji su dovođene žene i devojčice koje su sistematski maltretirane". U "Vilinoj Vlasi" ubijeno je i 17 građana bošnjačke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja u zapadnoj Srbiji u oktobru 1992. Njih su iz autobusa izveli i pobili pripadnici paravojne formacije "Osvetnici", kojom je komandovao Milan Lukić za vreme rata u Bosni i Hercegovini. Za ovaj zločin Okružni sud u Beogradu osudio je na po 20 godina zatvora Milana Lukića i Olivera Krsmanovića, a Dragutina Dragićevića i Đorđa Ševića na petnaest godina zatvora. Lukić je kasnije u Haškom tribunalu osuđen na doživotnu kaznu zatvora. "Vilina Vlas" je posle rata postala rehabilitacioni centar i banja.

Dva skupa, jedan mirovni, a drugi u znak podrške ruskoj agresiji, održali su se istovremeno na Trgu Republike u centru Beograda povodom četvrte godišnjice rata u Ukrajini 24. februara. Dve grupe okupljenih razdvajali su policijski kordoni, javila je reporterka RSE. Nakon kraće rasprave sa policijom, odveden je vođa ultradesne grupe "Narodne patrole" Damnjan Knežević koja je organizovala proruski skup. Koju su poruku poslali mirovni aktivisti?Mirovni aktivisti, i građani okupljeni na njihov poziv, nosili su zastave Ukrajine, poruke "ratu ne", zastave Evropske unije, dok su se sa razglasa puštale pesme na ruskom i ukrajinskom koje pozivaju na mir, kao i himna Ukrajine. Među govornicima na mirovnom skupu bio je i antiratni aktivista Peter Nikitin. U delu govora, dok se obraćao grupi pristalica "Narodnih patrola", Nikitin je podsetio na ratne zločine tokom četvorogodišnje invazije na Ukrajinu. Nabrajajući zločine, poručio im je "to je učinio vaš Putin (predsednik Rusije)". Ruski mirovni aktivisti zahvalili su se građanima Srbije koji su došli da podrže njihov skup. Na povike desničara "Idite kući" jedan od aktivista im je sa govornice poručio: "Mi svi Rusi hoćemo da se vratimo kući, ali ne možemo zbog represije. Želimo da bude slobodna. Slava Ukrajini, Rusija bez Putina", rekao je on. Na mirovni skup podrške Ukrajini pozvala je na društvenim mrežama zajednica građana iz Rusije u Srbiji "Antiratna Srbija". Srbija je, od početka ruske invazije, postala dom hiljadama Rusa koji su pobegli od Putinovog režima i mobilizacije. Vlasti u Beogradu, međutim, nastavile su da održavaju bliske veze sa Kremljom i odbijaju da uvedu sankcije Moskvi, na šta ih poziva Zapad. Protest podrške ruskoj invazijiNaspram policijskog kordona bila je grupa okupljena na poziv ekstremno desničarske "Narodne patrole", koju je policija sprečavala da priđe drugoj grupi okupljenih. Nosili su zastavu Rusije i simbol "Z" ruske invazije na Ukrajinu. Na tom skupu čuli su se uzvici "Srbi i Rusi braća zauvek", "Kosovo je Srbija, Krim je Rusija" i povici protiv NATO-a. Antiratni aktivisti su na skandiranje desničara odgovorili povicima "Fašisti" i "Ratu ne". Grupa "Narodne patrole" dospela je u žižu javnosti nakon antimigrantskih akcija 2020. Njihov vođa Damnjan Knežević više puta je hapšen, pored ostalog, pod optužbama za diskriminaciju. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, "Narodne patrole" su održale nekoliko skupova podrške Putinu. Neke od skupova je policija, međutim, i zabranjivala. Skup podrške Rusiji ili provokacijaSofija Todorović iz nevladine Inicijative mladih za ljudska prava skup "Narodnih patrola" za Radio Slobodna Evropa (RSE) opisuje kao "provokaciju". "Oni nisu tu da pošalju bilo kakvu poruku, čak ni podrške Rusiji, nego da se obračunaju sa mirovnim aktivistima. To je klasično zauzimanje prostora, na jedan nasilan i neinventivan način. To rade dugi niz godina", ukazuje ona. Podsećajući na ranije akcije "Narodne patrole", Todorović upozorava da ova grupa "napada građane, šalje eksplicitne pretnje i ponaša se kao da sve što rade ne zaslužuje apsolutno nikakvu sankciju". "A naši zakoni i vrednosti koje jemči Ustav Republike Srbije su vrlo jasni po tom pitanju – da njihovo ponašanje nije primereno, niti je u duhu demokratije i zakona koji u ovoj zemlji važe", kaže ona. Ukazuje, međutim, da osuda najviših predstavnika vlasti zbog delovanja ekstremno desničarskih grupa izostaje. "Nikada nismo čuli odgovor nekoga sa visoke javne funkcije, nismo čuli javnu osudu ili kategorizaciju ovakvog ponašanja kao neprihvatljivog, neprimerenog, uvredljivog", dodaje ona. Ukazuje i da policija, prilikom zabrana skupova "Narodnih patrola", nije saopštavala detalje. "Takvi skupovi kad se zabrane, mi nemamo jasno saopštenje MUP-a što su zabranjeni i koje sve zakone krše. Ali građani zaslužuju takvu vrstu odgovora institucija, to bi bila vrednosna poruka", ukazuje Todorović. Ističe i da vlasti u Srbiji šire proruski narativ. "Kad sve ovo uzmemo u obzir, tu se zapravo i kreira prostor da ovakve grupe nesmetano deluju i funkcionišu i čak zapravo imaju pristalice, a to su najčešće vrlo mladi ljudi", rekla je Todorović. Srbija je, inače, jedina zemlja kandidat za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu koja nije uvela sankciji Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Antiratni skup i u Novom SaduAntiratni skup povodom četvrte godišnjice od početka rata u Ukrajini održan je i u Novom Sadu, na severu Srbije, prenela je agencija Beta. Skup je organizovan kod spomenika ukrajinskom piscu Tarasu Ševčenku, koji su nepoznati počinioci oskrnavili crnom farbom. Uništen je i deo natpisa sa Ševčenkovim prezimenom. Okupljeni građani su nosili ukrajinske zastave, a na spomenik su položili cveće i oko spomenika palili sveće i napisali "Ne ratu" ("No War"). Oni su prikupljali i donacije za kupovinu agregata za bolnice i škole u Ukrajini. Spomenik Tarasu Ševčenku postavljen je 2021. godine kao poklon ukrajinskog grada Lavova i delo je ukrajinskog vajara Volodimira Cisarika. Kod tog spomenika ranije su održavani skupovi solidarnosti sa Ukrajincima, ali je bio u više navrata i oskrnavljen, najčešće iscrtavanjem simbola specijalne ruske vojne operacije. Ruska invazija na Ukrajinu počela je 2022. i to je najveći je oružani sukob u Evropi posle Drugog svetskog rata. Prema procenama UN, stradalo je oko 15 hiljada civila u Ukrajini, a više od 40 hiljada je ranjeno. Milioni su se iselili iz te zemlje zbog rata. Prema procenama američkog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), oko 1,2 miliona ruskih vojnika i oko 600 hiljada pripadnika ukrajinskih trupa je poginulo, ranjeno ili nestalo.

Bosna i Hercegovina i Srbija su među dvanaest država koje su se 24. februara u Vašingtonu pridružile američkoj inicijativi za jačanje energetskog snabdijevanja regiona, potvrdili su zvaničnici dvije države. Ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković potvrdio je za Radio Slobodna Evropa da je u ime BiH u Vašingtonu 24. februara potpisao Zajedničku izjavu o jačanju sigurnosti snabdijevanja prirodnim gasom u centralnoj i istočnoj Evropi. Kako kaže, radi se o inicijativi Sjedinjenih Američkih Država, kojom zemlje potpisnice - Bosna i Hercegovina, Grčka, Bugarska, Mađarska, Srbija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Moldavija, Ukrajina, Hrvatska i Slovenija iskazuju zajedničku posvećenost diversifikaciji izvora i ruta snabdijevanja, jačanju regionalne infrastrukture, unapređenju komercijalnih aranžmana, te dugoročnoj energetskoj stabilnosti. "Radi se o tzv. vertikalnom koridoru, konceptu plasiranja američkog LNG (ukapljenog prirodnog gasa) kroz infrastrukturu koja postoji u Evropi ili koja tek treba da se gradi, sa željom i ciljem SAD da zapravo dominira ovim tržištem što geopolitički, ekonomski, što Bosni i Hercegovini jako odgovara", izjavio je Konaković za RSE. "Mi svoje mjesto u ovoj priči imamo zbog interesa za izgradnju Južne interkonekcije čime ne bismo samo rješavali svoje probleme i bili u prilici da imamo i druge izvore gasa, osim ruskog, nego bismo postali na neki način trasa kroz koju bi se mogao LNG gas transportovati u jugoistočnu i neke druge dijelove Evrope. Tako da tu zaista imamo sreću da postoji američki interes, ekonomski to nam znači mnogo", dodao je Konaković. Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović je saopštila da je Srbija podržala inicijativu SAD-a kojom se teži jačanju otpornosti tržišta prirodnog gasa i postizanju regionalnog cilja sigurnosti snabdevanja gasom. "Razgovarali smo o merama koje možemo da preduzmemo da bi snabdevanje gasom bilo pouzdano poput harmonizacije berzi gasa, investicija, izgradnje nove gasne infrastrukture i dugoročne stabilnosti trgovine prirodnim gasom. Ovo ne znači potpuno okretanje samo jednom snabdevaču, već podizanje energetske bezbednosti", rekla je ona. Izjava je potpisana u okviru Transatlantskog samita o sigurnosti gasa, čiji su domaćini bili američki ministar unutrašnjih poslova Doug Burgum i ministar energetike Chris Wright. Zavisnost BiH od ruskog gasaRuski plin u Evropi zemlje jugoistočne Evrope uvoze plinovodom Turski tok, kojim preko Crnog mora ruski plin stiže do Turske, a potom se preko Bugarske i Srbije doprema u Mađarsku. Poseban fokus na samitu je bilo smanjenje zavisnosti od ruskih energenata, proširenju infrastrukture i komercijalnih aranžmana duž postojećih energetskih ruta širom Evrope, kao i povećanju protoka američkog LNG-a prema istočnoj Evropi. Konaković navodi i da "ne sumnja u dobre namjere ostalih zemalja potpisnica", te da je "posebno intrigantno pitanje bilo potpisi Mađarske i Srbije koje su do sada imale drugačiji pristup". "Potpis na današnju izjavu jeste najava zaokreta koji Bosni i Hercegovini donosi dosta toga. Što više američkog, što manje ruskog prisustva u našem regionu znači stabilizaciju Bosne i Hercegovine. Ono što imamo od Rusije je maligni uticaj. Oni usporavaju put cijele regije u Evropsku uniju", kazao je Konaković. BiH potpisivanjem ove izjave postaje dio novog koridora kojim bi se smanjila zavisnost od ruskih energenata. Krajem prošle godine, za RSE je rečeno iz Ambasade SAD da bi već tokom 2026. godine mogla početi izgradnja gasovoda Južna interkonekcija. Njime bi BiH direktno mogla da dobija gas iz LNG (liquid natural gas – ukapljeni prirodni gas) terminala na ostrvu Krku, na sjeveru Jadrana, što bi značilo diversifikaciju izvora ovog energenta. Oko 60% gasa na krčkom terminalu stiže iz SAD, ostalo sa Bliskog istoka. Trasa Južne interkonekcije bi počinjala u Travniku u centralnoj BiH, išla kroz Tomislavgrad i Posušje u zapadnoj Hercegovini, prelazila granicu kod Imotskog i spajala se s hrvatskom gasnom mrežom na području Makarske, sa nastavkom prema Splitu. Trenutno, BiH dobija 100% gasa iz Rusije, i to na jedinom ulazu u zemlju, gasnom terminalu Šepak na granici sa Srbijom. Ruski gas dominantan i u SrbijiSrbija trenutno preko 80 odsto dnevnih potreba za gasom pokriva iz Rusije gasovodom Balkanski tok (deo Turskog toka). Srbija, inače, nije uspela da obezbedi novi dugoročni ugovor sa ruskim Gaspromom o snabdevanju gasom prošle godine, a kratkoročni sporazum postignut u decembru ističe 31. marta. Srbija takođe kupuje gas od Azerbejdžana, preko Bugarske, a izgradnja gasovoda do Severne Makedonije, koji bi Srbiji omogućio pristup tečnom prirodnom gasu iz Grčke, trebalo bi da počne ove godine. "Izgradnjom gasnih interkonekcija prema Severnoj Makedoniji i Rumuniji u naredne dve godine, uz postojeću gasnu interkoneciju Srbija-Bugraska, imaćemo kapacitet za prenos oko četiri milijarde kubika gasa godišnje", rekla je Đedović Handanović. Ona je navela i da su zajedničku izjavu u Vašingtonu potpisali i susedi Srbije i "dogovorili smo da se redovno konsultujemo kako bismo postigli ciljeve i obezbedili alternative u slučaju novih poremećaja ili neizvesnosti". Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu koja nije uvela sankciji Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

"Hiljade naoružanih robota" u vojnom smislu deluju pre kao marketinška poruka nego kao realan plan, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Nikola Lunić, konsultant u oblasti geopolitike i bezbednosti iz Beograda. Da će na narednoj vojnoj paradi tokom 2026 Srbija imati "hiljade naoružanih robota" iz Kine, najavio je početkom februara predsednik Aleksandar Vučić, navodeći da će se država tako "dodatno obezbediti". "Ali, sve to moram da molim predsednika Kine Si Đinpinga (Xi Jinping) i nadam se da će kao prijatelj Srbije da nam pomogne po tom pitanju", rekao je Vučić u obraćanju medijima 2. februara. Tada se predsednik Srbije rukovao sa Lukom, kineskim humanoidnim robotom koji su predstavile kompanija Minth Grupa i AGIBOT Innovation u Kineskom kulturnom centru u Beogradu. AGIBOT, kompanija osnovana 2023. u Šangaju, bavi se integracijom veštačke inteligencije i robotike, s ciljem proizvodnje robota opšte namene, koji mogu da uče i adaptiraju se za masovnu i komercijalnu upotrebu. Pored aspiracija da tokom 2026. i u Srbiji otpočne proizvodnja takvih robota, Vučić je izašao i sa idejom nabavke naoružanih robota. Za sada, nijedna druga zvanična institucija nije komentarisala Vučićeve navode. Ministarstvo odbrane do zaključenja teksta nije odgovorilo na pitanja RSE da li je planirana nabavka naoružanih robota iz Kine za potrebe Vojske Srbije i da li je ministarstvo konsultovano po ovom pitanju. Specijal RSE: Kina na BalkanuNikola Lunić navodi da savremene vojske još nemaju operativne humanoidne robote sa naoružanjem. On ističe da kineska iskustva pokazuju da kineski humanoidni roboti služe za nadzor i logistiku i da ne zamenjuju vojnike u borbi. Vojnici Srbije već operišu kineskim naoružanjem, od borbenih dronova do raketnog protivvazdušnog sistema FK-3. Vojna saradnja Beograda sa Pekingom nesmetano se odvija uprkos upozorenjima iz Brisela i Vašingtona. Koliko bi eventualna nabavka robota iz Kine koštala Srbiju?Nabavka humanoidnih robota za potrebe Vojske Srbije, prema Nikoli Luniću, bio bi "ogroman finansijski i operativni teret za Srbiju". "Prema postojećim kineskim ugovorima, 500 industrijskih humanoida je koštalo oko 37 miliona dolara, što iznosi 74.000 dolara po jednom robotu. Ako bi Srbija naručila 'hiljade' robota, izdaci bi bili stotine miliona dolara, a to bi značilo veliki udar na budžet", ilustruje Lunić. Na to, kaže, treba dodati troškove održavanja i uvođenja takvih sistema, što dalje zahteva stručne kadrove, logistiku i česta ažuriranja softvera. "To bi predstavljalo ozbiljan izazov za relativno malu i tehnološki ograničenu vojsku", pojašnjava Lunić. Kojim vojnim robotima raspolaže Kina?Na vojnoj paradi u Pekingu 3. septembra, kojoj je prisustvovao Vučić, predstavljeni su naoružani "roboti vukovi". Osposobljeni su za izvođenje manevara i operacije na kompleksnim terenima. Mogu da nose oružje vojnicima i da raščišćavaju teren od mina. U novembru 2025. kineska državna televizija prikazala je snimke sa vojne vežbe, na kojoj se simulira, a u kojoj su korišćeni, uz ostalo naoružanje, i roboti vukovi. Portal South China Morning Post objavio je 25. novembra 2025. vest da je kompanija UBTech Robotics dobila posao vredan 37 miliona američkih dolara kako bi stavila u službu humanoidne robote na granici sa Vijetnamom. Kako se navodi, roboti bi trebalo da izvršavaju logističke zadatke i sprovode inspekciju. Humanoidni robot Walker S2 predstavljen je, dodaje se, u julu 2025. i navodno je prvi robot na svetu koji može sam sebi da menja baterije. U februaru 2026. na Svetskom sajmu naoružanja u Rijadu, u Saudijskoj Arabiji, kineski proizvođač predstavio je protivtenkovski sistem PF-070. Reč je o četvoronožnom borbenom robotu, naoružanom vođenim raketama. Prema Indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju, koji objavljuje britanska organizacija Oxford Insights u saradnji sa Međunarodnim istraživačkim centrom za razvoj sa sedištem u Kanadi, Kina zauzima osmo mesto na svetu. Na listi prednjače Sjedinjene Američke Države, Singapur, Velika Britanija, Finska, Kanada i Francuska. Srbija se, prema toj listi, nalazi na 57. mestu od ukupno 193 zemlje. Koliko su izgledne nove nabavke oružja iz Kine?Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon prisustva na vojnoj paradi u Pekingu 3. septembra, izjavio da je gledao "šta bi bilo zanimljivo da se nabavi za potrebe Vojske Srbije". On je tada rekao da su zvaničnici Srbije razgovarali sa predstavnicima više od 10 kineskih vojnih kompanija, ali nije naveo više detalja. Tri meseca kasnije, Vučić je nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost najavio da će Srbija u narednih i po dana udvostručiti vojne kapacitete. "Osim ljudskih resursa, koje ćemo uvećati za 30 odsto, sve ostalo uvećaćemo za 100 odsto. Jedan deo sredstava je iz zemlje, a jedan deo nabavljamo u inostranstvu. To je jedini odvraćajući faktor. Moramo da se uzdamo u sebe", rekao je Vučić 4. januara. On nije precizirao šta će od vojnih sredstava Srbija nabaviti i kupiti iz inostranstva. Takođe nije precizirao od koga Srbija treba da se brani. Šta i koliko od naoružanja Srbija uvozi iz Kine?Čelično prijateljstvo Srbije i Kine, koje se pre svega ogleda u infrastrukturnim projektima kroz Sijevu inicijativu "Pojas i put" novi zamah dobila je 2020. kada je Vojska Srbije predstavila kineske dronove CH92-A. To je bila prva nabavka kineskog naoružanja, koje je ušlo u borbeni sastav Vojske Srbije, a Srbija je postala prva evropska država koja je uvezla kinesku avijacijsku opremu. Tokom godina, usledile su nabavke borbenih dronova CH-95, i protivvazdušnih sistema FK-3 i HQ-17. Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) iz Stokholma, od te 2020. do 2024, Srbija je najviše oružja uvezla upravo iz Kine (57 odsto), zatim iz Rusije (20 odsto) i Francuske (7,4 odsto). U poslednje dve godine domaća namenska industrija uvezla je iz Kine robu vrednu oko 240 miliona evra. To pokazuju carinski podaci u koje je Radio Slobodna Evropa imao uvid, a odnose se na 2024. i 2025. do juna meseca. Šta bi mogle biti posledice?Pogoršanje odnosa na relaciji Beograd-Brisel i Beograd-Vašington bile bi, prema Luniću, neizostavne posledice ukoliko bi Srbija nastavila sa nabavkama naoružanja iz Kine. "Iz Brisela bi svakako stigle diplomatske note o nepoželjnoj bezbednosnoj saradnji Srbije sa Kinom, dok bi iz Vašingtona zahtevali dokaze posvećenosti Srbije unapređenju bilateralnih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama", kaže Lunić. Ukoliko bi Beograd zanemario takve poruke, on ne isključuje ni "neku vrstu sankcija". Evropska unija i SAD više puta su upozoravale zvaničnike u Srbiji na opasnosti produbljivanja vojne saradnja sa Kinom. Međutim, konkretnije mere su do sada izostajale. I dok zvanični Beograd i dalje "balansira" između istoka i zapada, pojačavaju se pritisci iz Brisela da Srbija uskladi svoju spoljnu bezbednosnu politiku sa evropskom. Iako u pregovorima od 2014. Srbija stagnira u pristupnim pregovorima, a poslednje četiri godine nije otvoreno nijedno pregovaračko poglavlje, niti klaster. Jednom kada Srbija postane članica EU, svi sporazumi sa trećim državama moraće da se raskinu. To uključuje i sporazume sa Kinom.

Srbija se nije uskladila sa dve poslednje odluke Evropske unije (EU) o sankcijama Iranu, koje se odnose na situaciju unutar zemlje, kao i na iransku vojnu podršku ruskom agresorskom ratu protiv Ukrajine i oružanim grupama i subjektima na Bliskom istoku i u regionu Crvenog mora. Radi se o odlukama Evropske unije iz januara ove godine o ažuriranju liste sankcionisanih lica i entiteta iz Irana. Sve ostale zemlje regiona sa statusom kandidata za članstvo u EU uskladile su se sa poslednjim odlukama evropskog bloka. "Ove zemlje će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom Odlukom", saopštila je visoka predstavnica EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas. Srbija ima status kandidata za punopravno članstvo u EU od 2012. godine, a pristupne pregovore otvorila je 2014. godine. Od svake države kandidata očekuje se da se postepeno usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, dok usklađenost mora biti potpuna u trenutku pristupanja. To je jedan od razloga zbog kojih Srbija od decembra 2021. godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje i izgubila status zemlje lidera u pristupnom procesu. U međuvremenu, prema izveštaju o napretku koji je Evropska komisija objavila u novembru 2025. godine, usklađenost Srbije sa restriktivnim merama EU povećana je na 63 odsto, u poređenju sa 59 odsto zabeleženih 2024. godine. Ovo povećanje odnosi se na ostale restriktivne mere koje EU uvodi prema takozvanim trećim zemljama, ali ne i na Rusiju.

Blokadom više desetina regionalnih i lokalnih puteva poljoprivrednici u Srbiji započeli su radikalizaciju protesta koji traju dve nedelje. Zahtevaju bolji položaj proizvođača mleka i ograničenje uvoza mlečnih proizvoda. Radikalizacija, koju su dogovorili predstavnici preko 30 poljoprivrednih udruženja, podrazumeva blokadu većeg broja saobraćajnica nego do sada. Planirano je da blokade na većini saobraćajnica traju nekoliko sati, dok je na nekim lokacijama najavljeno zaustavljanje saobraćaja tokom čitavog dana. Milan Pajić iz udruženja "Naše mleko" za Radio Slobodna Evropa kaže da su se na radikalizaciju odlučili zbog neuspelih pregovora sa Ministarstvom poljoprivrede i nerazumevanja države za njihove probleme. "Ovo je borba do kraja. Mi više nemamo šta da izgubimo. Ako se povučemo bez ikakvog rešenja, onda smo poraženi u svakom pogledu", ističe. Niska cena sirovog mleka godinama je problem poljoprivrednika u Srbiji na koji se u poslednje vreme nadovezao višak na tržištu zbog kog su pojedine mlekare prestale sa otkupom, ili ga ograničile. U danu radikalizacije protesta ministar poljoprivrede Dragan Glamočić poručio je da je "spreman na razgovor", ali da odluke neće donositi "pod pritiskom". U rešavanje problema, uključiće se i Evropska unija. Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je ranije da je Srbija zatražila konsultacije sa Evropskom komisijom u vezi sa uvođenjem prelevmana na mleko i mlečne proizvode, te da je sastanak zakazan za 25. februar u onlajn formatu. Poljoprivrednici iz Vojvodine: 'Tu smo iz solidarnosti'Protest poljoprivrednika počeo je 11. februara blokadom Ibarske magistrale u Mrčajevima kod Čačka, da bi se kasnije proširio i na druga mesta i gradove. Blokade puteva sada su po prvi put su organizovane i u Vojovdini. Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, Goran Flipović kaže da su vojvođanski paori izvezli svoje traktore iz "čiste solidarnosti i podrške". "Mi smo iz kraja gde mlečnih govedara skoro i nema, uglavnom su svi ratari. Već nekoliko godina konstantno se borimo za boljitak u poljoprivredi, tako da smatramo da i sada treba da podržimo ove ljude koji su u najnezavidnijoj situaciji", kazao je za Radio Slobodna Evropa. Prema njegovim rečima, udruženje Inicijativa za opstanak poljoprivredinka Srbiji imaće u toku dana 15 blokadnih punktova. Kaže i da je u Vojovodni izašlo na protest još devet udruženja, te da su blokirane desetine puteva. Vojvođanski poljoprivrednici su prethodno, 15. februara, na dva sata izvezli traktore na ulice i parkirali ih kraj puteva kao znak podrške proizvođačima mleka. Šta kaže vlast?Ministar poljoprivrede je tokom konferencije za medije 24. februara odbacio jedan od zahteva poljoprivrednika da se privremeno obustavi uvoz poljoprivrednih proizvoda. "Ako mi to uvedemo, druga strana će uvesti kontramere i imaćemo viškove svega", kazao je. Glamočić je novinarima kazao je i da je jedna od kompanija koja je najveći otkupljivač mleka u Srbiji, obustavila ograničavanje otkupa mleka, te da isto očekuje i od ostalih mlekara. Komentarišući to, Milan Pajić iz udruženja "Naše mleko" kaže da to "nije ništa novo". "To i jeste pre bila obaveza mlekara. Ko će da nam nadoknadi štetu urušenog tržišta i ko će da nadoknadi štetu ljudima koji su svih ovih dana prospali mleko", upitao je. "Mi ne tražimo nikakve subvencije i novac, nego da se privremeno obustavi uvoz kako bi došlo do regulisanja tržišta i da ljudi svojim radom mogu da obezbede svoju egzistenciju", dodaje Pajić. Udruženja odbila sastanak sa ministrom poljoprivredeUdruženja proizvođača mleka nisu prihvatila poziv ministra poljoprivrede da se sastanu u Vladi Srbije 24. februara. Poljoprivrednik Milan Pajić iz udruženja "Naše mleko", kaže za RSE da su sastanak sa ministrom odbili jer bi to bio "još jedan pokušaj mahinacije i obmane". "Sva rešenja koja imaju mogu dostaviti pismenim putem, pa da vidimo da li se zbog toga vredi sastajati i pregovarati o tome", kazao je. Komentarišući to što se mlekari ovog puta nisu odazvali njegovom pozivu, Glamočić je kazao da da nikakave odluke neće donositi pod pritiskom, te da se poljoprivrednici koji ne žele da sa njim razgovaraju bave "politikanstvom". "Stanje u poljoprivredi Srbije nije tako loše kako se predstavlja u javnosti", tvrdi on. Poslednji sastanak predstavnika poljoprivrednika i Ministarstva održan je 20. februara. Nakon toga, Ministarstvo je saopštilo da je ispunilo "dva od šest obećanja koje je po zahtevima poljoprivrednika" Glamočić dao. Kako su naveli, reč je o ukidanju prelevmana (zaštitne carine) za uvoz prasadi za tov iz Evropske unije i uvođenju prelevmana za mleko u prahu. Komentarišući to, Pajić iz udruženja "Naše mleko" kratko kaže da "ništa od njihovih zahteva nije ispunjeno". Koji su zahtevi poljoprivrednika?Poljoprivrednici od Vlade Srbije sada traže da se hitno stopira kompletan uvoz svih poljoprivrednih proizvoda dok se ne stabilizuje tržište. Zahtevaju i garantovan otkup domaćeg mleka i povećanje otkupne cene. Ranije su pred državu kao zahteve postavili zaštitu domaćeg tržišta mleka i mesa i kontrolu kvaliteta i porekla mleka i mlečnih proizvoda na granici.

Sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Trešnjev izjavio je 23. februara da je tužiteljki Bojani Savović stiglo preteće pismo. Kako je Trešnjev rekao za televiziju N1, u pismu se navodi: "Pazi šta radiš sledećih 40 dana". On je ocenio da je "to rezultat hajke koja se vrši prema onima koji javno istupaju", te da su "u potpisu, naravno, nekakve patriote", prenosi agencija Beta. "Ne opominje se tim pismom Bojana Savović, već i sve druge sudije i tužioci koji hoće javno da govore", naveo je Trešnjev, koji je i predsednik nevladinog Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Savović je takođe članica CEPRIS i postala je poznata široj javnosti 2023. kada je vodila istragu protiv osumnjičenih za koruptivne radnje unutar Elektroprivrede Srbije. Zbog tog slučaja je mimo svoje volje prebačena iz Posebnog odeljenja za sprečavanje korupcije u odeljenje Višeg javnog tužilaštva za opšti kriminal. Deo javnosti je to osudio i okarakterisao kao dokaz da je tužilaštvo pod kontrolom vlasti, što je Više javno tužilaštvo demantovalo. Protiv Savović se tokom prethodnih godina podneto više prijava Visokom savetu tužilaštva. Jednu od poslednjih je u januaru 2024. podneo Miodrag Marković, zamenik glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu. On je optužio Savović da se u poslovnom razgovoru sa neuvažavanjem obratila javnom tužiocu. Savović je naglasila da to nije prva disciplinska prijava protiv nje, te da je to "jedan od načina da se lomi kičma pravosuđu" koje je, kaže, počelo da se budi. Tužiteljka je često na meti provladinih tabloida. Krajem 2025. godine je zapaljen automobil tužiteljke Osnovnog suda u Subotici Aleksandre Stojsavljević, koja je vodila slučaj u vezi sa prebijanjem opozicionog aktiviste iz tog grada na krajnjem severu zemlje. Policija je privela četiri osobe osumnjičene za paljenje njenog automobila, a tužiteljka je ocenila da je to bio pokušaj da se ona i njene kolege zastraše.

Više javno tužilaštvo u Kraljevu, u centralnoj Srbiji, saopštilo je da je dvojici privedenih muškaraca D. R. (1975) i M. R. (1983) iz tog grada određen pritvor do 30 dana. Oni se sumnjiče za "pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, u vezi sa krivičnim delom napad na ustavno uređenje", dok njihov advokat odbacuje te navode. U saopštenju policije 23. februara navedeno je da se uhapšeni sumnjiče da su od decembra 2025. do februara 2026. "dogovarali nasilnu promenu ustavnog uređenja Srbije i svrgavanje najviših državnih organa". Navedeno je da su to radili "tako što su dogovarali nabavku oružja i napad na život i telo predsednika Srbije, njegove supruge i dece, na taj način što bi ih lišili života". Dalje se tvrdi da su dogovarali i "napad na pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, na taj način što bi pripadnicima MUP-a naneli telesne povrede". Njihov advokat Vladimir Beočanin izjavio je okupljenim građanima ispred Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu 23. februara da su uhapšeni tokom dva razgovora komentarisali dnevnu politiku. "Ni reči o nekom oružju, ni reči o nekim planovima, mobilizaciji, apsolutno ništa", izneo je Beočanin. Advokat je naveo da su uhapšeni komentarisali suspenziju vladike žičkog Justina kao nepravdu, zatim uvoz paradajza iz Azerbejdžana i posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića Indiji. Kako je pojasnio pritvor im je određen zbog navodne opasnosti da ne bi pokušali da izvrše ili dovrše započeto krivično delo. Lokalni Radio Sloboda objavio je da su uhapšeni veterani 63. padobranske brigade, a RSE nije mogao nezavisno da potvrdi tu informaciju. Veterani 63. padobranske brigade učestvuju poslednjih godinu dana na antivladinim protestima koji su pokrenuti zbog stradanja 16 osoba u padu betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, bilo je više hapšenja različitih pojedinaca i grupa zbog navodnog pokušaja ubistva aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Nijedan od tih slučaja nije dobio pravosudni epilog. *Vest je ažurirana 24. februara.

Policija Srbije negira navode da nije na vreme reagovala na nestanak devetnaestogodišnjeg mladića u Zrenjaninu čije je telo pronađeno 22. februara u jezeru u centru tog grada. Porodica mladića, uz stotine građana koji protestuju u ovom gradu na severu Srbije, optužuju policiju da nije učinila sve da pronađe mladića koji je nestao osam dana ranije, u noći između 14. i 15. februara, posebno imajući u vidu da je imao razvojne poteškoće. "Danima nije bilo jasnog javnog apela građanima, niti informacija o obimu i intenzitetu potrage", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) zrenjaninska aktivistkinja Tara Rukeci Milivojević. Iz Romske partije optužili su nadležne da nisu učinili sve što je bilo neophodno kako bi se spasio život, te postavili pitanje da li je razlog, pored ostalog, u tome što je mladić bio romskog porekla. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević je za RSE kazao da očekuje da se "bez odlaganja sprovede temeljna istraga i utvrde sve činjenice i okolnosti koje su dovele do smrti mladića, kao i potencijalna odgovornost u radu nadležnih". Šta kažu aktivisti?Aktivistkinja iz Zrenjanina Tara Rukeci Milivojević kaže za RSE da su institucije reagovale sporo i nedovoljno transparentno "u situaciji koja je od samog početka bila visokorizična". Kako kaže, nestanak deteta sa smetnjama u razvoju i otežanim kretanjem zahtevao je hitno, široko organizovano i vidljivo angažovanje svih raspoloživih kapaciteta. "Građani su se samoinicijativno okupljali, pokušavali da pomognu, ali bez koordinacije i bez uvida u to šta institucije preduzimaju. Tek nakon protesta i blokade raskrsnice, kada su građani glasno zahtevali angažovanje žandarmerije, vojske i ronilaca, videli smo pojačano prisustvo snaga na terenu", kaže Rukeci Milivojević. Građani su u ponedeljak, 23. februara, organizovali još jedan u nizu protesta u Zrenjaninu. Od nadležnih, između ostalog, traže odgovore na pitanja kada su tačno krenuli u potragu nakon prijavljenog nestanaka mladića, koje konkretne mere su preduzeli u prvim satima potrage, te koliko službenika je bilo angažovano prvog dana. Takođe, zahtevaju da se nadležni izjasne i da li je slučaj od početka tretiran kao visokorizičan. "Naše pitanje je jednostavno: da li su institucije reagovale odmah, punim kapacitetom i jednako kao što bi reagovale za bilo koje drugo dete? To dugujemo i ovom detetu i svakom narednom", kaže Tara Rukeci Milivojević. Šta kažu u policiji i tužilaštvu?Iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije saopštili su da je policija je po prijavi nestanka, 15. februara "raspisala objavu za nestalim licem". "O nestanku su obaveštene i druge policijske uprave, a sa njegovim roditeljima i još nekoliko osoba, koje su mogle da pruže relevantne informacije, obavljeni su razgovori", naveli su iz MUP-a. Navode i da je policija pregledajući snimke sigurnosnih kamera u gradu uočila osobu koja po izgledu odgovara nestalom mladiću, te da je pretragom jezera pronađeno njegovo telo. Više javno tužilaštvo (VJT) u Zrenjaninu saopštilo je da je izdalo naredbu da se izvrši obdukcija i utvrdi uzrok smrti mladića. Naveli su i da će nakon obdukcije biti doneta odluka o daljem postupanju tužilaštva. Međutim, ni oni, ni policija nisu odgovorili na pitanja RSE koliko dana je prošlo od kako je prijavljen nestanak mladića, do pregleda snimaka sigurnosnih kamera i pretrage jezera. Iz tužilaštva su za RSE rekli da ne raspolažu tom informacijom. Optužbe za diskriminacijuO ovom slučaju oglasio se i predsednik Romske partije Srđan Šajn. On za RSE kaže da je njegova stranka danima pre nego što je utvrđeno da se dogodila tragedija upozoravala nadležne da treba da angažuju sve raspoložive snage u državi kako bi potraga bila sprovedena valjano. "Očito je da potraga nije urađena kako treba i mi smatramo da je jedan od razloga to što to dete dolazi iz siromašne porodice", kaže Šajn. Predsednik Romske partije zatražio je da se ispita odgovornost nadležnih. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević je za RSE kazao da očekuje hitnu istragu ovog slučaja. "Ističem zabrinutost zbog navoda koji su se pojavili u javnosti da su izostali opsežna potraga i blagovremena reakcija nadležnih zbog nekog ličnog svojstva mladića (nacionalne pripadnosti, imovnog stanja ili političkog ubeđenja)", kazao je. "Kao društvo dugujemo i porodici, a i nama samima, da se otkloni svaka sumnja u diskriminatorno postupanje institucija", dodao je. 'U ovakvim slučajevima neophodno odmah reagovati'Izvršna direktorka Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S) Snežana Lazarević, ukazuje na to da je neophodna hitna reakcija kada se desi da nestanu ljudi koji imaju intelektualne teškoće. "Ako neko ima teškoće u orijentaciji, autizam, ako je neverbalan pa ne može ni da pita za put do kuće, potrebna im je podrška odmah i policija bi morala da reaguje istog trenutka", kazala je za RSE. "Kada je, na primer, reč o osobama sa autizmom, jedan od simptoma je i poremećaj u komunikaciji njihova pitanja ili način izražavanja može da bude čudan i nerazumljiv drugim ljudima, a pritom njihov invaliditet nije fizički vidljiv, tako da pitanje da li bi mu ljudi na ulici uopšte pomogli", dodaje ona. Ukazuje na to da postoje brojna svedočenja da mnoge osobe s autizmom nemaju osećaj za opasnost. "Ne boje se visine, ne boje se da skoče, ne boje se da uđu u vodu, da pređu prometnu ulicu, oni jednostavno ne uviđaju opasnost, nego samo idu ka nekom svom cilju", ističe. U Srbiji policija počinje potragu odmah po prijavi nestanka. Zakon o policiji izmenjen je 2015. godine, do kada se čekalo na početak potrage između 24 i 48 sati. Taj član zakona promenjen je godinu dana nakon što je devojčica Tijane Jurić oteta i ubijena. Izmenjeni član simbolično je nazvan "Tijanin zakon".

Predsednica Skupšine Srbije Ana Brnabić raspisala je za 29. mart izbore u devet lokalnih samouprava. Na birališta će ići građani Bora, Aranđelovca, Bajine Bašte, Kladova, Knjaževca, Kule, Lučana, Majdanpeka i Smederevske Palanke. Reč je o redovnim izborima - prethodni u tim lokanim samoupravama održani su 3. aprila 2022. "Izražavam nadu i molbu svima da ovi izbori proteknu u demokratskoj atmosferi", kazala je Brnabić 23. februara. Pretnje i fizički sukobi obeležili su poslednje lokalne izbore u Srbiji koji su, 30. novembra prošle godine, održani u tri opštine - Negotinu, Mionici i Sečnju. Tokom izbornog dana ređali su se izveštaji o brojnim nepravilnostima, sumnji na kupovinu glasova, zastrašivanje birača i napadima na nezavisne posmatrače, čak i u prisustvu policije. Posmatrači i opozicija su tada optužili vladajuću Srpsku naprednu stranku (SNS) za nasilje, a policiju za nereagovanje. Vlast je odgovorilia kontraoptužbama, dok je Evropska unija poručila da očekuje istragu. Politčke tenizije u Srbiji traju od nesreće na novosadskoj Železničkoj stanici u novembru 2024, u kojoj je poginulo 16, a teško povređena jedna osoba. To je pokrenulo talas masovnih protesta širom zemlje u čijem fokusu su optužbe da su do nesreće doveli nemar i korupcija vlasti. Vlast takve optužbe dobacuje. Antivladine proteste predvode studenti sa zahtevom da se utvrdi odgovornost za pogibiju ljudi na Železničkoj stanici, te raspišu vanredni parlamentarni izbori.

Advokati u Srbiji stupaju u trodnevnu obustavu rada u znak protesta zbog nedavnih izmena pravosudnih zakona, kako je ranije najavljeno iz Advokatske komore Srbije (AKS). U odluci koja je na sajtu AKS objavljena 11. februara, Komora je pozvala nadležne organe da preduzmu "mere iz svoje nadležnosti i stave van snage usvojeni set izmena pravosudnih zakona". Navodi se i da stupanje na snagu pomenutih izmena zakona predstavlja "ugrožavanje osnovnih ljudskih prava i sloboda svih građana Srbije", te da je "nedopustivo" to što su izmene usvojene bez javne rasprave i učešća predstavnika profesije. Tokom trodnevne obustave advokati neće postupati pred sudovima, tužilaštvima, državnim organima, niti u postupcima kod javnih izvršitelja i beležnika, osim u hitnim i zakonom predviđenim slučajevima. Rukovodstvo komore navodi da je aktuelna trodnevna obustava izglasana 11. februara na sednici Upravnog odbora, dok deo advokata osporava tu odluku i najavljuje da je neće poštovati, prenela je agencija Beta. Izmene zakona stupile su na snagu 7. februara, a predložio ih je poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić. Bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU, Skupština Srbije je u januaru usvojila izmene pravosudnih zakona koje deo stručne javnosti opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Uprkos upozorenjima iz Evropske unije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao izmene, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije. Brnabić: Spremi smo da razgovaramo i menjamo zakonePredsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je u ponedeljak 23. februara da je vlast spremna da razgovara o kritikama koje su se čule u javnosti u vezi sa izmenama pravosudnih zakona. "Ukoliko dođemo do toga da nešto u ovim pravosudnim zakonima treba da se menja, zato što njihova intencija, ni na koji način nije da umanji ono što smo postigli u samostalnosti tužilaštva i nezavisnosti sudstva - hajde da to menjamo", kazala je Brnabić. Ona je tokom tribine koju je organizovalo Društvo sudija Srbije navela da je bilo neophodno da se održi javna rasrprava o izmenama zakona i da, kao predsednica Skupštine, preuzima odgovornost što se to nije desilo. Navela je i da će predstavnici Venecijanske komisije, kojoj je Brnabić nedavno poslala molbu za mišljenje o tim zakonskom izmenama, uskoro doći u Beograd. Takođe, predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov rekao je da su u taj sud stigla dva predloga za ocenu ustavnosti pravodsudnih zakona - od poslanika i od Tužilaštva za organizovani kriminal. Kazao je i da će sud "biti spreman" da ovaj predmet rešava brže nego što je to uobičajena praksa. "Ne isključujem mogućnost da ćemo najpre orgnizovati pripremnu sednicu u vezi sa ovim predmetom, a nakon toga možda i javnu raspravu", rekao je Petrov. Predstavnici Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije izneli su niz kritika na ovaj set zakona, koje "nisu samo u nepoštovanju procedure, već nose suštinski negativne posledice po pravosuđe". Izmene su kritikovali i Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije, te upozorili su da to može ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti. Advokati u Vojvodini bili su 10. februara u jednodnevnoj obustavi rada zbog usvajanja ovog seta zakona, a održano je i niz protesta širom Srbije istim povodom. Sa druge strane, ministar pravde Srbije Nenad Vujić je izjavio da je Srbija spremna da uđu u "proces korekcije" novih pravosudnih zakona samo ako Venecijanska komisija bude imala suštinske primedbe.

Generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačev izjavio je 23. februara u Beogradu da je ta ruska državna korporacija za atomsku energiju spremna da ponudi Srbiji razne projekte izgradnje nuklearne elektrane, bilo na bazi ruske tehnologije, ili u sklopu međunarodnog konzorcijuma. Lihačev je to izjavio tokom zvanične posete glavnom gradu Srbije, gde se tokom dana sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i resornom ministarkom rudarstva i energetike Dubravkom Đedović Handanović. Kako prenosi ruska agencija RIA Novosti, ruski zvaničnik je novinarima rekao i da je Rosatom potpuno spreman za moguće sankcije Evropske unije. "Možemo da napravimo 99-100 odsto rusku elektranu (u Srbiji), a možemo da je realizujemo i kao međunarodni konzorcijum, uz maksimalno učešće dobavljača. Naravno, spremni smo za maksimalno moguće međunarodno savezništvo", rekao je Lihačev. Đedović: 'Prva nuklearna elektrana u Srbiji do 2040.'Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je 23. februara da Srbija u pripremnoj fazi razvoja svog nuklearnog programa sarađuje s francuskom kompanijom EDF, ali da je otvorena za saradnju i s drugim nosiocima tehnologija. Prema njenim rečima, prva nuklearna elektrana u Srbiji mogla bi biti na mreži do 2040. godine. Na sastanku sa delegacijom ruske državne korporacije Rosatom, ministarka Đedović Handanović je istakla da je planirano da prve dvije faze razvoja nuklearnog programa budu završene do 2032. godine. Do tada bi, kako je navela, trebalo da se dodatno razvije i tehnologija malih modularnih reaktora, što će i Srbiji omogućiti da razmotri tu opciju. "Kada se institucionalno, regulatorno i kadrovski osposobimo, moći ćemo da izaberemo partnera, nosioca tehnologije i uđemo u proces izgradnje, kako bismo nakon 2040. godine imali nuklearnu elektranu na mreži", poručila je ministarka, saopštilo je ministarstvo. Aleksej Lihačov upoznao je srpsku stranu s iskustvima Rosatoma, te projektima koje trenutno realizuju i planovima za budućnost. On je naglasio da Rosatom danas radi na oko 30 blokova velike i male snage u devet zemalja, uključujući Kinu, Indiju, Egipat, Tursku i Mađarsku. Dodao je da bi saradnja sa Srbijom mogla obuhvatiti razmjenu iskustava i znanja u okviru zajedničke radne grupe. "Naši stručnjaci mogu sarađivati u oblastima kao što su informisanje i edukacija javnosti, jačanje kadrovskih kapaciteta i analiza regulatornog okvira", rekao je Lihačov. Sastanku je prisustvovao i ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Bocan Harčenko. Vučić sa direktorom Rosatoma o mogućnostima upotrebe nuklearne energijeTokom zvanične posete Srbiji direktor Rosatoma Aleksej Lihačev se sastao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Vučić je na zvaničnom nalogu na Instagramu napisao da su razmotrili i mogućnost učešća srpskih kompanija i njihovo obučavanje za upotrebu nuklearne energije na teritoriji trećih zemalja. "Kroz zanimljivu diskusiju razmatrali smo mogućnosti upotrebe nuklearne energije u oblasti farmacije, zdravstva i proizvodnje energije. Takođe, razmotrili smo mogućnost učešća srpskih kompanija i njihovo obučavanje za upotrebu nuklearne energije na teritoriji trećih zemalja", naveo je Vučić. Vođena potrebom da diversifikuje svoj energetski sektor i da napravi otklon od ruskog gasa, Srbija se okreće ka ideji izgradnje nuklearnih elektrana na svojoj teritoriji. Javna debata o mogućnostima korišćenja nuklearne energije otvorena je 10. jula 2024. nakon što je pet ministarstava u Vladi Srbije potpisalo Memorandum o razumevanju sa 20 naučnih instituta i institucija u vezi sa nuklearnom energijom. Iako je Rusija izgubila dominantnu poziciju u izvozu nafte i gasa od početka rata u Ukrajini 2022. godine, ona je i dalje najveći globalni igrač u snabdevanju nuklearnim gorivom, sa više od 40 odsto udela na svetskom tržištu. Za zemlje sa reaktorima ruske proizvodnje ova zavisnost je još veća, jer ruski državni nuklearni gigant Rosatom upravlja sa 18 reaktora širom Evropske unije, od čega se najveći deo nalazi u centralnoj i istočnoj Evropi. Ta zavisnost je dovela do toga da Rosatom i ruski nuklearni materijal budu izuzeti iz paketa sankcija usvojenih u Briselu. Međutim, Sjedinjene Države, Britanija, Francuska i važni zapadni dobavljači nuklearnog goriva najavili su da planiraju povećanje sopstvenih kapaciteta za obogaćivanje uranijuma i izgradnju reaktora širom Evrope. U tom kontekstu Beograd mora da donese odluku i uzme u obzir dugoročne implikacije odluke. Srbija trenutno dobija skoro 70 odsto svoje električne energije iz uglja, ali se obavezala da će ga potpuno ukinuti do 2050. Da bi ispunila taj cilja mora da uključi nuklearnu energiju u energetski miks, uz više energije iz obnovljivih izvora.

"Mi nekog boljitka nismo osetili. Samo tegobe." Ovako za Radio Slobodna Evropa (RSE), priču počinje Aleksandar Antović iz Prilipca na zapadu Srbije, dok gleda u autoput "Miloš Veliki" koji je prošao kroz njegovo selo. Novoizgrađenom deonicom oko osam meseci huče vozila, a Antović sa delom svojih komšija ukazuje na probleme. Tvrde da su radovi na autoputu, sa kineskom firmom China Communications Construction Company (CCCC) kao ključnim partnerom države, prouzrokovali štetu. "Uništeni su lokalni putevi, zagađena je reka. Sav živi svet je u njoj uništen. Niko nije reagovao", tvrdi Antović. Upozorava i da su mnogi u Prilipcu i selima u okolini, poznatim po poljoprivrednoj proizvodnji, pretrpeli štetu na usevima zbog radova na autoputu. Za to vreme, na pitanja RSE o posledicama radova ne odgovaraju ni kineska firma, ni resorna ministarstva građevinarstva i ekologije, niti lokalne vlasti u tri opštine kojima pripadaju sela na trasi autoputa – Čačku, Požegi i Lučanima. Investitor radova, državna firma "Putevi Srbije", tvrdi u odgovoru za RSE da na deonici od Preljine do Požege "ne raspolažu informacijama o ekološkoj šteti", a da se lokalni putevi obnavljaju i procenjuje šteta kod građana. Autoput "Miloš Veliki" vlasti opisuju kao "jednim od najvećih projekata", koji treba spoji Srbiju sa susednom Crnom Gorom. A dok se sa kineskim firmama, na osnovu međudržavnog sporazuma Beograda i Pekinga, najavljuje nastavak trase ka Jadranskom moru, meštani Prilipca i drugih sela su stigli i do suda. Upozoravaju da im, pored ostalog, država godinama duguje novac za imanja, oduzeta u postupku eksproprijacije za potrebe autoputa. Analiza RSE, na osnovu dostavljenih podataka iz sudova, pokazuje da nakon završetka višegodišnjih radova i otvaranja autoputa, najmanje 130 sporova za eksproprijaciju i dalje nije rešeno. Pred sudom je bilo, prema analizi RSE, još oko najmanje 200 drugih sporova, gde su tuženi "Putevi Srbije" ili kineska firma CCCC. Broj nije konačan, jer svi sudovi od kojih smo tražili podatke nisu dostavili odgovor do objave teksta. Autoput preko voćnjaka i njiva"I tu zemlju što su oduzeli, nas niko nije pitao da li hoćemo, nećemo. Rečeno nam je da je to državni interes", kaže Aleksandar Antović. Njegovoj porodici su, eksproprijacijom, "Putevi Srbije" pre pet godina uzeli oko hektar zemlje u Prilipcu. Postupak, po zakonu, nalaže da država može da oduzme privatno zemljište ili objekte zbog "javnog interesa". To se najčešće radi zbog izgradnje puteva, mostova ili sličnih projekata, važnih za državu. Antović kaže da su on i njegove komšije prihvatili činjenicu da će im imanja biti oduzeta. Ali, nisu prihvatili ponuđeni novac. Zakon nalaže da država mora da plati cenu koja ne sme biti niža od tržišne. "Oni su nama tada, 2021. godine, ponudili mizernu cenu", opisuje Antović, uz procenu da je bila višestruko niža od vrednosti njihovih parcela. Usledili su sudski sporovi, protesti meštana i blokade radova, a potom i pregovori sa "Putevima Srbije". Dogovorena je potom, kako kaže, prihvatljiva cena. Ali, Antović upozorava da mu do danas ništa nije plaćeno. I dalje je na sudu. Preko jedne njive, gde je u plastenicima proizvodio papriku, prošao je autoput, a dve su ostale u njegovoj neposrednoj blizini. "Ja sam do sada izgubio desetine hiljada evra, isključivo, samo zbog toga što je ovuda prošao autoput", kaže Antović. Mnoge njegove komšije u Prilipcu su, kako kaže, preko suda dobile novac za eksproprisanu zemlju, ali se pojavio novi problem. "Zemljište kao zemljište im jeste plaćeno. Ali oni (država) smatraju da je oduzeta zemlja, a šta se nalazilo na tome, ko je ulagao, koliko je ulagao, to njih ne interesuje. Ljudi su imali plastenike, voćnjake, malinjake. Šta god da su imali na tim parcelama, to ništa nije plaćeno", tvrdi Antović. On traži da mu se nadoknadi i gubitak u usevima, dok se postupci pred sudom, kako tvrdi, pet godina "odlažu i razvlače". 'Okončano 84 odsto postupaka'Izgradnja deonice od Preljine do Požege, duga oko 30 kilometara, počela je 2019. godine. Stotine sudskih sporova sa meštanima, međutim, nisu zaustavile radove. Poslednji deo trase je, u prisustvu zvaničnika Srbije i predstavnika Pekinga, otvoren u julu 2025. "Putevi Srbije", kao investitor, tvrde za RSE da je do sada okončano 84 odsto postupaka u kojima se utvrđuju naknade za eksproprijaciju na tom delu autoputa. Na optužbe dela građana da im je imovina oduzeta "bez pravične nadoknade", odgovaraju da nije oduzeta, već eksproprisana. I pozivaju se na zakon. Kako kažu, državi se, odlukom Ministarstva finansija, imovina može predati pre pravosnažnosti odluke o naknadi za eksproprijaciju - ako se oceni da je to "neophodno zbog hitnosti izgradnje određenog objekta ili izvođenja radova". "Putevi Srbije" u odgovoru za RSE tvrde i da nikog nisu pritiskali da ne protestuje i da prihvati ponuđeni novac za eksproprisanu imovinu, uz ocenu da su blokade meštana bile "konstantne" i da su "usporavale radove". Ne odgovaraju, međutim, koliko meštana i dalje čeka na isplatu eksproprisane imovine i koliko im novca duguju. Umesto useva, na imanjima beton i šutPorodici Milana Majstorovića iz Prilipca uzete su dve parcele na privremeno korišćenje, dok se gradio autoput. Novac za to mu je, kaže, isplaćen sve do maja 2025. "Nisu ih vratili u prvobitno stanje", ističe on. "Na parceli gde mi je bila šuma, tu su istresali beton, oko 20 kubika je izručeno, i to i dalje stoji", opisuje. Na drugoj parceli, na kojoj je kineska firma imala pravo korišćenja do pre deset meseci, pre nekoliko dana je ponovo zatekao mašine. "Oni i dalje se služe sa tim, ali nemam nikakvu ponudu od njih. Nemam nikakav papir", naglašava Majstorović. I to mu, kaže, nije jedina briga. "Preko puta moje kuće su dve velike bare, maltene jezerca, gde se sliva voda sa autoputa. Oni planiraju da izvedu radove, da odvode tu vodu, ali kad će to biti, ne znam. Do tad je katastrofa", izričit je Majstorović. Upozorava i da ovog meseca ističe godinu dana od dogovora postignutog sa lokalnim vlastima Požege, kineskom firmom CCCC i "Putevima Srbije" da će se obnoviti sve za šta meštani tvrde da je uništeno u Prilipcu i okolini – od čišćenja korita reke, preko sanacije puteva. "Oni su dali garancije i potpisali papir, ali od tada nisu uradili ništa", podseća Majstorović. Aleksandar Antović upire prstom u rupe na ulicama. "Pet godina su oni ovde radili, u proseku je bilo 500 tura, 500 kamiona dnevno. Pa vi preračunajte kolika je to količina građevinskog materijala sve je to prošlo kroz Prilipac", opisuje. Ocenjuje i da je kineska kompanija "prouzrokovala ekološku katastrofu" u selu, zagađenjem rečice. "Odveli su otpadnu vodu iz betonske baze direktno u našu rečicu", opisuje. 'Putevi se saniraju, ekološka šteta nije prijavljena'Kineska kompanija za RSE ne odgovara na ove optužbe. Putevi Srbije ističu da nemaju informacije o ekološkoj šteti koju je nanela kineska kompanija. Kažu da je "Putevima", rešenjem republičkog ekološkog inspektora, naloženo da određena domaćinstva u zoni autoputa zaštite od prekomerne buke. "Ne postoje druga rešenja niti podnesci Ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine koji se odnose na deonicu autoputa od Preljine do Požege", dodaje se u odgovoru za RSE. Ministarstvo ekologije nije do objave teksta odgovorilo na pitanja RSE o izlascima na teren njihovih inspektora i šta je utvrđeno. A kada je reč o šteti nastaloj na privatnim parcelama, "Putevi Srbije", kako navode, nakon provere "činjeničnog stanja" sa nadzornom službom preduzimaju mere u cilju obeštećenja. Tvrde i da se lokalni putevi saniraju. Prema njihovim rečima, rekonstruisani su "svi lokalni putevi na teritoriji Čačka". U Prilipcu se, kaže, traži tehničko rešenje kako bi se povećali kapaciteti kanala za odvodnjavanje vode koja dolazi sa autoputa. To rešenje, kako ističu, "može imati uticaj na put" u selu, pa će od njega zavisiti "obuhvat radova" na lokalnoj saobraćajnici. A sanacija lokalnih trasa u susednoj opštini Lučani će početi "čim vremenski uslovi dozvole". 'Meštani ispaštaju - najslabija karika'Markovica kod Lučana udaljena je dvadesetak kilometara od Prilipca. I tamo, slične slike i slična iskustva. Na trasi autoputa našlo se imanje porodice Obrenović. "Maltene ne postoji naša parcela na koju nisu naišli kineska firma i Putevi Srbije. Oteli su nam zemlju, ušli su na parcele, a mi naša prava i dalje tražimo na sudu", opisuje Miloš Obrenović. Kaže da mu je isplaćen mali deo naknada za eksproprijaciju, po presudama iz prethodnih godina, dok za oko hektar zemlje i dalje čeka isplatu. Porodica se, kako ističe, generacijama unazad bavi poljoprivredom. Imali su više parcela – voćnjak, vinograd, oranicu. "Imamo ogromnih problema zato što sudovi u Ivanjici i u Čačku ne zakazuju ročišta od 2021. godine. A za jedan predmet koji je rešen u Ivanjici u oktobru, Putevi Srbije nam ne isplaćuju novac, iako im je bio rok 15 dana", nabraja. "Mi meštani smo najtanja karika i ispaštamo", ističe Obrenović. Tvrdi i da je, tokom radova, imao štetu na kući i garaži zbog vibracija mašina. Kuća je na oko pedeset metara od današnjeg autoputa. "Nisam mogao da uđem u radionicu, oko nje je bio prokopan kanal. Do danas se natežemo da li će to da plate", opisuje. A na jednoj njivi koja mu nije oduzeta je, kaže, nasut šut. "Uzurpirala je kineska firma. Država i 'Putevi Srbije' su im dozvolili da rade šta hoće, zaštitili ih, a ja plaćam porez na zemlju koju ne mogu da koristim", ističe Obrenović. Do njegove kuće je ranije, kako priča, išla pijaća izvorska voda, a sad mu je dovod te vode presečen, nakon što je preko cevi prošao put. "Oni su provukli cev kroz nadvožnjak i ostavili je po površini zemlje. Sa prvim mrazevima to je zaledilo. Tražimo da kineska firma to reši. Rekli su im 'Putevi' da moraju da poprave do početka januara, sve je ostalo na tome", ističe Obrenović. Kaže da autoput valja, jer se brže stiže do Beograda ali da meštani na zapadu Srbije nemaju "nikakve privilegije". "Ako je moralo da se oduzme (zemlja), ja razumem. Ali zašto prvo nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi, pa građen autoput? Izgleda da je sve urađeno kako ne treba", zaključuje on. Probijani rokovi, rasla cenaOtvaranje dela autoputa od mesta Pakovraće do Požege u julu 2025, pratile su kritike da je pušten u rad bez upotrebne dozvole i druge neophodne dokumentacije. Ministarstvo građevinarstva ne odgovara za RSE na pitanja o izgradnji ove deonice i svim problemima koji su je pratile. Na njen završetak čekalo se godinama, delom i zbog toga što prolazi kroz građevinski veoma zahtevan teren, pa gotovo trećinu trase čine mostovi i tuneli. Vlast u Srbiji je ovu deonicu autoputa opisala kao "najtežu do sada izgrađenu" u državi. A dok su probijani rokovi za završetak izgradnje, rasla je i cena. Većina novca je, po ustaljenom principu poslovanja na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine, obezbeđena iz kineskog kredita. Kineski CCCC je potom posao dobio direktnom pogodbom, bez tendera. Kineske investicije i infrastrukturni projekti, od kojih srpska ekonomija sve više zavisi, deo su inicijative "Pojas i put". Reč je o "novom putu svile" kineskog predsednika Si Đinpinga, sa ciljem povezivanja Kine sa Evropom i prodora na Zapad. A ti projekti su, istovremeno, pod lupom Evropske unije zbog kršenja evropskih pravila o zaštiti životne sredine i transparentnosti. Prema poslednjim zvaničnim podacima Ministarstva građevinarstva, 30 kilometara autoputa koštalo je preko 650 miliona dolara. Da li je to bio konačan iznos, Ministarstvo ne odgovara za Radio Slobodna Evropa. Završnica puta ka Crnoj Gori će, prema državnim procenama, koštati oko 3,5 milijarde dolara. A mašine koje su otišle iz Prilipca i okoline, trebalo bi uskoro da se vrate.

Nakon što je autoput prošao zapadom Srbije, ostali su sudski sporovi. Desetine meštana ističu da im država više godina duguje novac za imanja, oduzeta u postupku eksproprijacije. Upozoravaju i na štetu u selima, nastalu tokom izgradnje oko 30 kilometara duge deonice od Preljine do Požege. Trasa je u julu 2025. puštena u saobraćaj, a na optužbe o šteti ne odgovara kineska firma koja je, u partnerstvu sa državom, gradila autoput. (snimatelj: Dragan Kostić, montaža: Ana Toader)

U centru Novog Sada ponovo su se 22. februara uveče okupili jedni naspram drugih pristalice i protivnici vlasti, a razdvajao ih je kordon policije u opremi za razbijanje demonstracija. Okupljanje je prošlo mirno uz jake policijske snage. Studenti u blokadi Novosadskog univerziteta pozvali su na protest "Dalje ruke od Miletića" zbog najave prisustva državnih funkcionera na obeležavanju 200 godina od rođenja Svetozara Miletića, političara i gradonačelnika Novog Sada u 19. veku. Svečana akademija povodom dva veka od rođenja Miletića održana je u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) uz učešće predsednice Pokrajinske vlade Maje Gojković, gradonačelnika Novog Sada Žarka Mićina i ministarke za rad, boračka i socijalna pitanja Milice Đurđević Stamenkovski. Ispred pozorišta su za to vreme bile okupljene pristalice vlasti, a bio je raspoređen i policijski kordon u opremi za razbijanje demonstracija. Nešto dalje, kod spomenika Svetozaru Miletiću, nalazili su se protivnici vlasti koji su došli na poziv studenata u blokadi. Nakon završetka akademije, policijski kordoni su obezbeđivali izlazak gostiju. Za vreme održavanja akademije, u jednom trenutku, antivladini demonstranti blokirali su raskrsnicu oko SNP-a. "Ne mogu da nam uzmu ono što su simboli svih građana", rekao je za RSE Boris Kojčinović, student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. On je poručio da pristalice vlasti ne mogu da šetaju slobodno Novim Sadom i da se prave kao da se ništa nije desilo pre nešto više od godinu dana i kao da se nije desio prošli ponedeljak. "Samo jedna osoba je privedena, a oni dolaze ovde i prikazuju neku svoju moć. Mi to ne želimo da dozvolimo zato što su Miletić i Matica srpska i svi ostali simboli - simboli svih ovih građana a ne Srpske napredne stranke", dodao je Kojčinović. Svetozar Miletić bio je vođa srpskog narodnog pokreta u tadašnjoj Ugarskoj i poslanik u ugarskom saboru. Protest se održava nedelju dana nakon što je nekoliko novinara i studenata napadnuto 16. februara kada su u Novom Sadu istovremeno održani skupovi pristalica i protivnika vlasti. Tenzije u Srbiji se ne smiruju poslednjih godinu dana od kada je u novembru 2024. u obrušavanju betonske nadstrešnice Železničke stanice stradalo 16 osoba a jedna teško povređena. Pre šest dana su se ispred zgrade Srpskog narodnog pozorišta dogodili incidenti dok se u pozorištu, za to vreme, uz prisustvo predstavnika vlasti, održavala svečana akademija povodom 200 godina od osnivanja Matice srpske. Viši sud u Novom Sadu je 19. februara odredio pritvor do 30 dana osumnjičenom za nasilničko ponašanje tokom tog protesta kada je nekoliko novinara i studenata napadnuto. Studenti u blokadi fakulteta, koji su organizovali antivladin skup, optužili su pristalice vlasti za napad na njih. Tvrde da su ih vređali, udarali i šutirali, dok policija, u prvi mah, nije reagovala. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je optužio antivladine demonstrante da su došli da bi "izazvali incidente". Jedan od zahteva studenata u blokadi, koji predvode antivladine proteste je i raspisivanje vanrednih parlamentarnih protesta. Vlast već mesecima ne prihvata taj zahtev, a predsednik Srbije je najavio mogućnost održavanja izbora između oktobra i decembra 2026.

Organizovane kriminalne grupe, uključujući one povezane sa glavnim fudbalskim klubovima i regionalnim mrežama za trgovinu narkoticima, predstavljaju primarnu kriminalnu pretnju u Srbiji. To je navedeno u izveštaju američkog Saveta za prekograničnu bezbednost (OSAC), kojim su dopunjena upozorenja Stejt departmenta za putovanja u Srbiju. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije bilo dostupno za hitan komentar na upit RSE povodom navoda iznetih u izveštaju OSAC-a. OSAC je javno-privatno partnerstvo koje omogućava razmenu bezbednosnih informacija i kriznu podršku između globalnih američkih organizacija i Diplomatske bezbednosne službe. Stejt department je procenio da putnici treba da budu oprezniji u Srbiji zbog kriminala. U Savetodavnom upozorenju Stejt departmenta za Srbiju naveden je indikator C što ukazuje da u zemlji može biti široko rasprostranjen nasilni i/ili organizovani kriminal i/ili da lokalne snage mogu imati ograničene mogućnosti da reaguju na teška krivična dela. Beograd je procenjen kao lokacija sa visokim rizikom pretnje od kriminala usmerenog ka interesima vlade SAD. U izveštaju OSAC-a, objavljenom 12. februara, navodi se da se Srbija nalazi na značajnoj ruti trgovine ilegalnom robom, uključujući narkotike, u Evropsku uniju. Dodaje se da narko-karteli u Srbiji i na Zapadnom Balkanu igraju sve veću ulogu u koordinaciji većih, svetskih mreža za distribuciju narkotika, uključujući i one sa Zapada. "Nasilni kriminal u Srbiji je obično povezan sa rivalskim organizovanim kriminalnim grupama koje se međusobno ciljaju zbog plena, uključujući kontrolu mreža narkotika", konstatuje se u izveštaju. Takođe se kaže da su istraživački novinarski mediji objavljivali da navodno postoje veze između organizovanih kriminalnih grupa i vladinih zvaničnika, što omogućava tim grupama da deluju sa izvesnim stepenom nekažnjivosti u Srbiji. Konstatuje se i da Evropska komisija, u svojim izveštajima, često poziva Srbiju da učini više u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Izveštaj OSAC-a navodi i da u Srbiji postoji veliki broj "sportskih navijačkih grupa", poznatih kao "fudbalski huligani." Navodi se da više tih grupa ima "veoma jake veze sa kriminalnim, desničarskim i ultranacionalističkim organizacijama." Konstatuje se i da su "ti huligani često uključeni u ratove za teritoriju između kriminalnih organizacija i da navodno imaju jake veze sa političkim strukturama u Srbiji". Savetuje se oprez tokom prisustvovanja lokalnim fudbalskim utakmicama, čak i u blizini stadiona na dan utakmice. "Vlasti ponekad mogu imati poteškoća da suzbiju nasilje unutar posebno rizičnih sportskih događaja. Ovaj rizik se proteže i na sportske pabove, gde su huligani napadali posetioce ili prolaznike zbog nošenja dresa protivničkog tima", dodaje se. U izveštaju se navodi da je antiameričko raspoloženje široko rasprostranjeno i da može biti prisutnije oko određenih godišnjica i nekih nacionalnih praznika. Kao mogući datumi pominju se 17. februar, godišnjica proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, zatim 24. mart kada je godišnjica početka NATO bombardovanja Jugoslavije 1999, kao odgovor na događaje na Kosovu, i potencijalno 28. jun kada se obeležava Vidovdan. Dodaje se da nekoliko nacionalističkih organizacija sa različitim nivoima ksenofobije usmerava napore protiv američkih državljana i drugih stranaca. Konstatuje se da su antiamerički i antiNATO grafiti vidljivi širom Beograda. "Mnogi Srbi krive Sjedinjene Države i američke državljane za NATO bombardovanje 1999. godine i za nezavisnost Kosova 2008. godine", stoji u izveštaju OSAC-a. Beograd je procenjen i kao lokacija sa "srednjim" nivoom pretnje od političkog nasilja, uz napomenu da građanski nemiri mogu izbiti brzo i bez najave. Savetuje se izbegavanje demonstracija, jer čak i one koje su planirane da ostanu mirne imaju potencijal da postanu nasilne. Objašnjava se da je veliki studentski antikorupcijski pokret pokrenut nakon urušavanja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. godine, a da su se protesti nastavili tokom cele 2025. godine.

Šef misije Srbije pri Evropskoj uniji i rukovodilac Operativnog tima za pristupanje EU Danijel Apostolović izjavio je u nedelju da je "Brisel i dalje kritičan kad je reč o usvojenom setu pravosudnih zakona", poznatih kao Mrdićevi zakoni, navodeći da odatle poručuju da je neophodno da se to pitanje što pre reši. "Čuli ste to i od predsednika Vučića [Aleksandar] koji je u Minhenu imao sastanke sa predsednikom Evropskog saveta Antonijom Koštom i komesarkom Martom Kos. Jedna od ključnih zamerki, ne ulazeći u suštinu, jeste i procedura. Kao država u procesu pristupnih pregovora bili smo u obavezi najpre da zatražimo mišljenje Venecijanske komisije, a potom da sve zakone pošaljemo Evropskoj komisiji na konačno 'zeleno svetlo'", rekao je Apostolović za Radio-televiziju Srbije, prenela je Beta. Dodao je da je "predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić uputila zahtev za urgentnim mišljenjem Venecijanske komisije i čim budemo dobili to mišljenje postupićemo po njemu". "Važno je da se ovo pitanje reši što pre, jer nam je kamen spoticanja u procesu pristupnih pregovora. Priča oko otvaranja klastera tri se neće vratiti na dnevni red dok se ovo pitanje ne reši", naveo je Apostolovć, koji je u petak u Vladi Srbije predsedavao sastankom sa predstavnicima Evropske komisije. Venecijanska komisija je saopštila da će hitno mišljenje o nedavnim izmenama pravosudnih zakona u Srbiji, koje je zatražila Brnabić, biti podneto na usvajanje na plenarnoj sednici tog savetodavnog tela Saveta Evrope u junu. Bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU, Skupština Srbije je u januaru usvojila izmene pravosudnih zakona koje deo stručne javnosti opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Izmene zakona je predložio poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić. Uprkos upozorenjima iz EU, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao izmene, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije. Izmene su kritikovali Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije i niz strukovnih organizacija i upozorili su da takve zakonske izmene mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti. Povlačenje spomenutih izmena zakona zatražili su sudije, tužioci, advokati i građani na protestnom skupu "Marš za pravosuđe" održanog u subotu u Beogradu. Organizatori skupa bili su Sindikat sudske vlasti, Udruženje tužilaca Srbije, Odbrana struke i Centar za pravosudna istraživanja CEPRIS. I advokati u Vojvodini bili su 10. februara u jednodnevnoj obustavi rada zbog usvajanja ovog seta zakona, a prethodno je 2. februara održano niz protesta širom Srbije istim povodom. Sa druge strane, ministar pravde Srbije Nenad Vujić je izjavio da je Srbija spremna da uđu u "proces korekcije" novih pravosudnih zakona samo ako Venecijanska komisija bude imala suštinske primedbe.

Sudije, tužioci, advokati i građani okupili su se u subotu na protestnom skupu "Marš za pravosuđe" u Beogradu zbog nedavno donetih pravosudnih zakona kojim se, prema tvrdnjama organizatora, ugrožava nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva. Organizatori protesta su Sindikat sudske vlasti, Udruženje tužilaca Srbije, Odbrana struke i Centar za pravosudna istraživanja CEPRIS. Okupljanje je počelo ispred zgrade Generalštaba u Beogradu, a nakon toga kolona je stigla ispred zgrade Tužilaštva za organizovani kriminal. Ispred tužilaštva je održano 16 minuta tišine za 16 žrtava pada nadstrešnice u nesreći u Novom Sadu. Na protestu su se mogle videti zastave Srbije i Evropske unije. Sa govornice se okupljenima obratilo više sudija i tužilaca. Aleksandar Jovanović iz Osnovnog suda u Novom Pazaru kazao je da su novi zakoni doneti bez javne rasprave i uz kršenje drugih zakona. Pozvao je sve sudije da se pobune i ne ćute, prenosi Beta. Radovan Lazić iz Apelacionog tužilaštva u Novom Sadu je poručio da se pravosuđe tek delimično otrglo od "zagrljaja izvršne vlasti", ali još uvek nije slobodno. Predsednik Advokatske komore Beograda Vladimir Prijović rekao je na skupu da je ovo bitka koju sudije i tužioci "moraju da dobiju", a da će advokati pružiti podršku. On je dodao da se nada da vlast neće uspeti od sudije i tužilaca da napravi "lojaliste"(vlasti). Bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU, Skupština Srbije je u januaru usvojila izmene pravosudnih zakona koje deo stručne javnosti opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Izmene zakona je predložio poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić. Uprkos upozorenjima iz Evropske unije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao izmene, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije. Izmene su kritikovali Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije i niz strukovnih organizacija i upozorili su da takve zakonske izmene mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti. Advokati u Vojvodini bili su 10. februara u jednodnevnoj obustavi rada zbog usvajanja ovog seta zakona, a prethodno je 2. februara održano niz protesta širom Srbije istim povodom. Povlačenje spomenutih izmena zakona zatraženo je i sa protesta u Beogradu 9. februara. Na ovaj protest su pozvali studenti koji su mesecima blokirali fakultete tražeći odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Sa druge strane, ministar pravde Srbije Nenad Vujić je izjavio da je Srbija spremna da uđu u "proces korekcije" novih pravosudnih zakona samo ako Venecijanska komisija bude imala suštinske primedbe.

Paravojni kampovi, širenje rasne i verske mržnje i špijunaža po Evropi, praćenje opozicionih ruskih aktivista, utočište za proterane ruske diplomate. To su neke od afera koje povezuju Rusiju sa Srbijom. Vlasti u Srbiji, koje održavaju prijateljske veze sa Kremljom, do danas nisu rasvetlile niti okončale nijednu od njih. "Označavanje ruskih struktura kao inspiratora ili organizatora bi značilo otvoreno zaoštravanje odnosa sa Rusijom", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Maja Bjeloš iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Ističe i da bi imenovanje ruskih službi kao aktera "potkopalo narativ o suverenosti i kontroli bezbednosnog okruženja" Srbije. Beograd se oslanja na Moskvu zbog protivljenja nezavisnosti Kosova, ali i zbog gasne zavisnosti, a takođe se poziva na tradicionalno prijateljske odnose. Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Zvanični kontakti nisu prekinuti ni četiri godine od rata, uprkos pozivima Evropske unije i Vašingtona Beogradu da se distancira od Moskve. "Prisustvo ruskih službi u Srbiji je signal i prema Zapadu i prema domaćim akterima, odnosno pokazivanje da Rusija i dalje ima pristup i uticaj u Srbiji", dodaje Maja Bjeloš. Kampovi za obukeSlučaj ruskog paravojnog kampa, otkrivenog uz reku Drinu na zapadu Srbije u septembru 2025, i dalje je u fazi istrage. "Osumnjičeni su saslušani, svedoci ispitani i u toku su potrebna veštačenja", navelo je za RSE Više javno tužilaštvo u Šapcu. To tužilaštvo vodi istragu protiv Lazara Popovića iz Beograda i Save Stevanovića iz Loznice. Popoviću je 6. februara pritvor zamenjen jemstvom, rečeno je za RSE u Višem sudu u Šapcu, dok je Stevanović pušten 17. oktobra nakon saslušanja svedoka. Sumnja se da je borbeno-taktička obuka, koju su organizovali u ugostiteljskom objektu Sunčana reka, imala za cilj pružanje fizičkog otpora policiji Moldavije u slučaju nereda tokom izbornog dana 28. septembra 2025. Obojica su povezani sa proruskim ministrom bez portfelja u Vladi Srbije Nenadom Popovićem. Lazar Popović je njegov nekadašnji savetnik, a Stevanović je najpre bio član Popovićeve Srpske narodne partije (SNP) a potom "Zdrave Srbije", članice vladajuće koalicije. Nakon njihovog hapšenja, RSE je posetio lokaciju za koju se sumnja da je bila sedište kampa. U lokalnoj prodavnici su tada za RSE rekli da su im dolazili posetioci iz kampa i da su uglavnom govorili ruski jezik. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kasnije izjavio da su nadležni u Srbiji ustanovili da su u kampu bila tri državljanina Rusije. Nije, međutim, doveo rusku obaveštajnu službu u vezu sa kampom. Rusija se zvanično ne pominje u saopštenjima srpske policije i tužilaštva. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije je navelo da je kroz borbeno-taktičku obuku u Sunčanoj reci prošlo između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije. U okviru istrage u Moldaviji je privedeno više od 70 ljudi, a za većinu se sumnja da su obučavani u Srbiji. Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizacije Moldavije uoči parlamentarnih izbora 28. septembra na kojima je proevropska vladajuća partija ubedljivo pobedila prorusku koaliciju. Iz kancelarije javnog tužioca Moldavije nisu odgovorili na raniji upit RSE u kojoj fazi je istraga i da li imaju novih saznanja u vezi sa ovim slučajem. Rusija je negirala mešanje u izborni proces Moldavije. U međuvremenu je sud u Moldaviji zbog organizovanja obuke 2024. u Bosni i Hercegovini i Srbiji osudio tri osobe. I BiH je otvorila predmet u vezi sa obukama koje su održavane u toj zemlji tokom 2024. Vlasti Moldavije su u dva navrata iznele tvrdnje da se u zemljama Zapadnog Balkana organizuju obuke za izazivanje nereda u organizaciji Rusije. I uoči predsedničkih izbora i referenduma o pridruživanju Evropskoj uniji 2024. u Kišinjevu je saopšteno da su organizovane obuke koje su vodile osobe povezane sa ruskim plaćeničkim oružanim grupama Ferma i Vagner. Izazivanje rasne i verske mržnje u Parizu i BerlinuU fazi istrage je i slučaj 11 državljana Srbije uhapšenih zbog sumnje da su u Parizu i Berlinu izveli niz rasističkih akcija. Te akcije su, kako je navela srpska policija, bile usmerene na jevrejske i muslimanske verske zajednice kako bi dodatno pojačale tenzije u društvu. Oni su uhapšeni krajem septembra 2025. u Smederevu, 60 kilometara južno od Beograda. Na upit o tome kakav je status osumnjičenih, RSE iz Višeg tužilaštva u Smederevu nije dobio odgovor. U decembru je u tom tužilaštvu za RSE rečeno da je devetorici osumnjičenih produžen pritvor, dok za dvojicu koji su ranije prebačeni u kućni pritvor nije bilo navedeno da li je i njima produžena mera. MUP Srbije je nakon hapšenja naveo i da se jedna osoba koja je u bekstvu sumnjiči da je "po instrukcijama strane obaveštajne službe" na teritoriji Srbije organizovala i obučavala 14-članu grupu srpskih državljana. Više Tužilaštvo u Smederevu je na upit RSE da li je u međuvremenu ta osoba uhapšena navelo da "u interesu nesmetanog vođenja" istrage za sada nisu mogućnosti da iznose informacije. Dva incidenta, koji su se desila u razmaku od nekoliko meseci, potresla su javnost u Francuskoj 2025. godine. Najpre su krajem maja nepoznate osobe polile zelenu farbu na Muzej Holokausta, tri sinagoge i jedan restoran u centru Pariza. Potom je početkom septembra ispred devet džamija u Parizu ostavljena svinjska glava, a na nekoliko njih bilo je ispisano ime francuskog predsednika Emanuela Makrona. Ispred Brandenburške kapije u Berlinu, ispisivali su diskriminišuće poruke. Istraživački portal Mediapart iz Pariza objavio je u novembru 2025. da je francuska obaveštajna služba došla do internih dokumenata Kremlja u kojima se vidi da je predsednička administracija Rusije "direktno odobrila" skrnavljenje jevrejskih spomenika u maju 2025. godine. Prema sažetku izveštaja, u koji su novinari pariskog portala imali uvid, Kremlj nastoji "da poveća tenzije" između jevrejske i muslimanske zajednice u Francuskoj "kako bi posejao podelu unutar francuskog društva i oslabio nacionalnu koheziju". Nadležno tužilaštvo u Francuskoj nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa ovim informacijama. Prema pisanju francuskih istraživačkih medija, ključni čovek u oba incidenta bio je državljanin Srbije Aleksandar Savić, čije veze sa Rusijom su detektovale francuske obaveštajne službe. RSE nije dobio odgovor iz Višeg tužilaštva u Smederevu o tome koliko njihova istraga potvrđuje informacije iz Francuske. U decembru su naveli da o detaljima ne mogu da govore u cilju dalje istrage. Afera 'Ruski špijun'Novembra 2019. godine na internetu se pojavio snimak na kojem se navodno vidi kako ruski obaveštajac daje novac jednom penzionisanom pripadniku Vojske Srbije. Snimak je, prema rečima najviših zvaničnika Srbije, napravljen skoro godinu dana ranije 24. decembra 2018. Autentičnost snimka je medijima potvrdio Relja Željski, načelnik analitike Bezbednosno-informativne agencije (BIA), rekavši da se "na njemu nalazi ruski obaveštajac Georgij Kleban". Iako je prvo sazvao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon sastanka sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Bocan-Harčenkom konstatovao da je za njega afera sa ruskim obaveštajcem zatvorena. Iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu su za RSE izjavili u decembru 2019. da ova institucija ne vodi postupak u ovom slučaju. Smrt predstavnika SDPR-a u MoskviPredstavnik srpske državne kompanije za trgovinu oružjem Jugoimport-SDRP u Moskvi Radomir Kurtić pronađen je mrtav u glavnom gradu Rusije polovinom novembra 2025. godine. Tu vest su mesec dana kasnije objavili provladini mediji u Srbiji tvrdeći da su srpske službe bezbednosti o "sumnjivoj smrti" obavestile predsednika države. Potom je vest potvrdio Vučić rekavši da zvanični Beograd očekuje odgovor od ruskih službi, kao i da Moskva nije poslala forenzičke izveštaje. "Znamo da su tamo nestali određeni hard diskovi i još neke stvari, ali to ne mora da znači da ima veze sa samim događajem. Dakle, to može da bude i rutinska akcija neke službe, kada ustanove identitet nekoga (ko je umro) na ulici", rekao je Vučić za RTS. On je ipak dodao i da "ne želi da učestvuje u širenju sumnji i teorije zavere". Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE o tome da li su iz Rusije stigli traženi odgovori i izveštaji. Nakon objavljivanja vesti o smrti Kurtića ni nadležne institucije ni Jugoimport SDPR nisu odgovorili na upit RSE šta predstavnici srpskog državnog trgovca oružjem rade u Moskvi, duže od tri godine nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu. Ruske službe su u maju 2025. optužile Beograd da "pokušava da im puca u leđa", jer isporučuje municiju Ukrajini preko posrednika, među kojima se ističu pojedine NATO članice u Evropi. U saopštenju ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) na spisku srpskih državnih firmi koje su učestvovale u isporukama bio je i Jugoimport SDPR. Mesec dana nakon saopštenja ruske službe, Srbija je uvela moratorijum na sav izvoz naoružanja i vojne opreme koja se proizvodi u domaćoj namenskoj industriji. Zvaničnici Srbije su više puta odbacili optužbe da se Kijevu direktno isporučuje municija, ali su naglasili i da ne mogu da utiču na to gde će završiti naoružanje koje država legalno prodaje na međunarodnom tržištu. 'Zvučni top'Ruske vlasti pritekle su u pomoć zvaničnom Beogradu tokom masovnih antivladinih demonstracija i blokada fakulteta, izazvanih pogibijom 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Zvanični Beograd je zatražio da ruski istražitelji sprovedu "nezavisnu istragu" o tome da li je na antivladinom mirnom protestu 15. marta 2025. upotrebljen zvučni top. Na brojnim video snimcima vidi se kako se hiljade demonstranata u panici razbežalo sa kolovoza pred naletom, kako su opisali, jakih i neobičnih zvukova i vibracija. U izveštaju Federalne službe bezbednosti (FSB) Rusije iz aprila 2025. navodi se da je nakon sprovedenih testova zaključeno da nije korišćen zvučni top, inače nedozvoljeno oružje u Sbiji. U tom izveštaju, koji je objavljen na sajtu Bezbednosno-informativne agencije Srbije, navodi se da akustični uređaji tipa LRAD, koje poseduju policijski organi Srbije, nisu primenjeni tokom protesta. Prema izveštaju efekat emitera na biološke objekte testiran je na psima zbog "njihove visoke osetljivosti na akustične efekte". Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ukazuje za RSE da Kremlj, ovakvim postupcima, pruža podršku vlastima u Beogradu. "Moguće namere Kremlja su očuvanje političkog režima u Srbiji, odnosno podrška vlasti koja održava bliske odnose i ne uvodi sankcije Rusiji, te povećava ruski uticaj u regionu", dodaje ona. "Dodatno, ruske službe u kriznim momentima legitimizuju narativ vlasti o 'obojenoj revoluciji', nastojeći tako da umanje odgovornost vlasti za korupciju, nezadovoljstvo građana i nasilno gušenje studentskog protesta", ocenjuje Bjeloš. Više domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija koje su istraživale incident na protestu 15. marta, poput organizacije "Earshot", saopštile su, uz iznošenje dokaza, da je na protestu najverovatnije korišćeno zvučno oružje. Zahteve srpskim vlastima da istraže da li je na protestu korišćen zvučni top uputio je komitet Ujedinjenih nacija, kao i Evropska unija. "Očekujemo brzu, transparentnu i verodostojnu istragu o navodima o upotrebi zvučnog oružja protiv demonstranata", saopštila je Evropska komisija u ponovljenom zahtevu Beogradu 17. januara. Utočište za proterane ruske diplomate iz EUNajmanje trojica ruskih diplomata, koji su proterani iz zemalja Evropske unije zbog špijunaže, potom su akreditovana u Srbiji. Višemesečno istraživanje RSE, objavljeno u martu 2023. pokazalo je da su dvojica od njih imala veze sa ruskim obaveštajnim službama. Rusija je pojačala svoje diplomatsko prisustvo u Srbiji nakon talasa proterivanja diplomata iz EU 2022. zbog ruske invazije na Ukrajinu. Na listi Ministarstva spoljnih poslova Srbije u martu 2023. nalazilo se 62 akreditovanih diplomata, u poređenju sa 54 u martu 2022. godine. Nijedna institucija u Srbiji se do danas nije oglasila povodom ovih saznanja. Ni sada Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE o tome da li trenutno među ruskim diplomatama ima onih koje su pojedine članice EU proterale ili stavile na "crnu listu". Špijuniranje ruskih aktivistaU decembru 2021. godine, ruski opozicioni aktivista Vladimir Kara-Murza optužio je Aleksandra Vulina, tada ministra policije, da je odneo u Moskvu snimke sastanka ruskih opozicionara u Beogradu, nakon čega je jedan od njih uhapšen u Rusiji. Vulin se u decembru te godine sastao u Moskvi sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajem Patruševim sa kojim je razgovarao o navodnim "obojenim revolucijama". Vulin je demantovao tvrdnje koje je protiv njega izneo ruski opozicionar i najavio tužbu protiv Kara-Murze, ali nije poznato da li je pokrenut sudski postupak. MUP Srbije ni BIA nisu odgovorili na upit RSE da su preduzimali bilo kakve radnje u cilju ispitivanja navoda Kara-Murze. Dve godine kasnije Kara-Murza je u Rusiji osuđen za izdaju i širenje lažnih informacija na maksimalnu kaznu od 25 godina. Kara-Murza je bio među trojicom ruskih aktivista koji su u leto 2024. oslobođeni u razmeni zarobljenika između Rusije i zapadnih zemalja. Aleksandar Vulin je od jula 2023. na listi sankcija Sjedinjenih Država zbog navodne korupcije i umešanosti u trgovinu drogom, kao i zbog veza sa Rusijom. Pokušaj državnog udara u Crnoj GoriSlučaj "državni udar", koji je pre jedne decenije potresao javnost u susednoj Crnoj Gori, dobio je 20. februara sudski epilog. Apelacioni sud Crne Gore je saopštio da je u ponovljenom postupku potvrdio oslobađajuću presudu za pokušaj terorizma na dan parlamentarnih izbora u oktobru 2016. godine. Obrazloženje suda je da nije dokazano da su optuženi izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret. Odlukom Apelacionog suda, oslobođeni su prosrpski političari Milan Knežević i Andrija Mandić, kao i ostali optuženi u ovom slučaju. Ukupno 13 osoba iz Rusije, Srbije i Crne Gore bilo je obuhvaćeno optužnicom. Za organizaciju i finansiranje državnog udara bili su optuženi ruski državljani Eduard Šišmakov i Vladimir Popov. Od crnogorskih državljana, pored Mandića i Kneževića, optužen je bio i Mandićev vozač Mihailo Čađenović. Andrija Mandić je danas predsednik Skupštine Crne Gore, dok je Knežević poslanik u parlamentu. Koalicija koju su predvodili Mandić i Knežević na izborima 2023, podržala je aktuelnu Vladu premijera Milojka Spajića. Pre toga su obojica, na izborima 2020, učestvovali u smeni gotovo tridesetogodišnje vlasti Demokratske partije socijalista (DPS), čiji je lider bio nekadašnji predsednik Crne Gore Milo Đukanović. U slučaju "državni udar", bilo je optuženo i osam državljana Srbije, među kojima je i penzionisani general srpske Žandarmerije Bratislav Dikić. Dvojica optuženih su bili nedostupni, a Srbija je odbila da ih izruči. Za Rusima Šišmakovim i Popovim Crna Gora je ranije raspisala međunarodnu poternicu. Svi optuženi negirali krivicu i tvrdili da se međusobno ne poznaju. Viši sud ih je najpre osudio na zatvorske kazne. Apelacioni je poništio tu presudu i naložio novo suđenje, a Viši sud ih je u ponovljenom procesu oslobodio. Na tu presudu Specijalno tužilaštvo je podnelo žalbu, koja je odlukom Apelacionog suda od 20. februara odbačena.