Kamenje i betonski blokovi bačeni na institucije, zgrade zahvaćene plamenom i sukobi s policijom obeležili su proteste poslednjih dana u Tirani. Ono što je počelo kao nezadovoljstvo zbog uslova na univerzitetima, troškova studiranja i izgleda za zapošljavanje, mobilisalo je i građane koji se protive ekonomskoj nejednakosti i vladi premijera Edija Rame. "Ovako više ne može, jer ima ljudi koji su postali milijarderi i supermilijarderi, dok su drugi veoma siromašni. Ja ne mogu da se pomirim s nepravdom, s vladom koja je veoma arogantna i veoma korumpirana", rekla je demonstrantkinja Luljeta Kola (Luleta) za novinsku agenciju Rojters (Reuters). Nezadovoljstvo Raminom vladom, koji je na vlasti od 2013. godine, počelo je da poprima šire razmere još krajem maja, kada je protivljenje turističkom projektu u blizini zaštićenog područja Zvernec izazvalo ono što je nazvano "Revolucija flamingosa". Prvobitnim zahtevima pridodati su zahtevi protiv korupcije i za ostavku premijera. Međutim, njegov politički položaj zasad nije promenjen. Samo nekoliko sati posle sukoba 13. oktobra u Tirani, Rama je na društvenim mrežama objavio snimak sa svojih sastanaka u Briselu, na kojima su zvaničnici Evropske unije pohvalili napredak Albanije ka članstvu. Sutradan je posetio kancelariju Koledža Evrope u Tirani, oštećenu tokom protesta, i okrivio opoziciju za nasilje. "Danas su ovo ruševine koje su ostavile ruke koje nisu i nikada ne mogu biti ruke studenata", izjavio je Rama, rekavši da studenti predstavljaju budućnost zemlje. U Srbiji je dotle nezadovoljstvo vlašću poprimilo još šire razmere. Protesti predvođeni studentima, koji su počeli posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, traju već skoro dve godine. Oni su mobilisali hiljade građana i vrše stalan pritisak na vlast partije Aleksandra Vučića. Sada studenti izazov prenose i na izborno polje, preko svoje liste za izbore 25. oktobra. "Srbija se danas nalazi na raskrsnici. Jedan put vodi ka pravednoj Srbiji, a drugi ka mafiji", rekao je 10. oktobra student Mateja Nikolić u Beogradu. Vučić, koji više od 14 godina dominira srpskom politikom, neprestano izaziva svoje protivnike, tvrdeći da nemaju znanja za upravljanje državom. Uprkos razlikama između protestnih pokreta u Albaniji i Srbiji, korupcija je jedan od problema koje ih povezuju. U Indeksu percepcije korupcije za 2025. godinu, organizacije Transparensi internešenal (Transparency International), Albanija je dobila 39 poena od 100, a Srbija 33, obe ispod globalnog proseka od 42 poena. Ipak, mobilizacija protiv korupcije nije nužno dovoljna da proizvede političku promenu. Od protesta do političke alternativeElton Skendaj, profesor političkih nauka i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Džordžtaun, kaže da je jedan od glavnih izazova protestnih pokreta njihov odnos prema organizovanoj politici. On podseća na iskustvo Srbije iz 2000. godine, kada je studentski pokret Otpor pomogao da se opozicija ujedini i da se nadgledaju izbori koji su doveli do rušenja Slobodana Miloševića. Prema njegovim rečima, ponavljanje takvog scenarija danas se suočava s drugačijim preprekama. "Mladi su, iz razumljivih razloga, duboko razočarani mnogim političkim liderima. Ponekad i opoziciju vide kao deo problema ili smatraju da je ona pod uticajem vlasti", kaže Skendaj za Radio Slobodna Evropa. Ovo nepoverenje, prema njegovim rečima, pokretima otežava definisanje strategije za nastavak delovanje izvan protesta. Ipak, sposobnost organizovanja samo je jedna strana problema. Mogućnosti za suprotstavljanje vlasti zavise i od uslova u kojima se odvija politička borba. A u pojedinim zemljama Zapadnog Balkana ti uslovi nisu ravnopravni. Kada vlast ulazi u trku s prednošćuU Srbiji međunarodni posmatrači godinama beleže prednosti vladajuće partije, uključujući korišćenje državnih resursa, pritisak na zaposlene u javnom sektoru i pristrasno medijsko izveštavanje. U izveštaju o parlamentarnim izborima 2023. godine, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) konstatovala je da su takve prakse stvorile neravnopravne uslove za takmičenje. Politikolog Jasmin Mujanović sumnja da će podrška koju su srpski studenti obezbedili kroz proteste moći da se pretoči u izbornu pobedu. On to povezuje ne samo s uslovima političkog takmičenja, već i s onim što smatra tolerancijom Evropske unije prema Vučiću. "Mislim da bi studenti, da su izbori slobodni i pošteni, imali realne šanse za uspeh. Ali, nažalost, ne očekujem da će tako biti", kaže Mujanović za RSE. On predviđa izborne manipulacije koje će, prema njegovim rečima, omogućiti Srpskoj naprednoj stranci da ostane na vlasti i koje će produbiti podele u društvu. Problemi s ravnopravnošću izborne trke dokumentovani su i u Albaniji. Ramina Socijalistička partija osvojila je novi mandat 2025. Posmatrači OEBS-a ocenili su da su izbori bili konkurentni i profesionalno sprovedeni, ali su konstatovali da politički subjekti nisu učestvovali pod jednakim uslovima. Prema njihovom izveštaju, vladajuća partija imala je koristi od korišćenja državnih resursa, dok su zabeleženi pritisci na birače i problemi s nezavisnošću medija. Ovi nalazi, međutim, ne isključuju stvarnu podršku koju vladajuće partije mogu uživati među biračima. Međutim, oni pokazuju da popularnost i sposobnost opozicije da ubedi građane nisu jedini faktori koji utiču na političku borbu. Štaviše, prednosti vlasti mogu se protezati i izvan izbora. Solveig Rihter (Richter), profesorka međunarodnih odnosa i transnacionalne politike na Univerzitetu u Lajpcigu, kaže da su u nekim zemljama regiona vladajuće partije proširile uticaj na institucije koje bi trebalo da ih kontrolišu. "Više ne postoje mehanizmi kontrole i ravnoteže vlasti. Procedure imenovanja su formalne, ali ih kontrolišu političke partije", kaže Rihter za RSE. Prema njenim rečima, partije su promenile i pravila za imenovanje sudija ili funkcionisanje medija, čime su proširile kontrolu nad institucijama koje bi trebalo da budu nezavisne. Problemi u funkcionisanju demokratije odraženi su i u međunarodnim ocenama. Organizacija Fridom haus (Freedom House) u izveštaju za 2026. godinu klasifikuje svih šest zemalja Zapadnog Balkana kao "delimično slobodne", mada postoje razlike među njima. Srbija, na primer, ima 53 poena od 100, dok Kosovo ima 61. Uloga međunarodnih partneraPored unutrašnjih faktora, neki stručnjaci tvrde da na odnos političkih snaga na Balkanu utiče i pristup međunarodnih partnera. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države podržavale su stabilnost, reforme i evroatlantske integracije regiona. Rihter, međutim, smatra da je saradnja s vladama ponekad imala prednost u odnosu na zahteve za demokratsku odgovornost. "Velika sredstva, namenjena podsticanju promena i reformi, često su kanalisana preko vlada. To je vladajućim partijama dalo mogućnost za političku korupciju i klijentelizam, čime su ojačane njihove pozicije, a ne pozicije opozicije", ističe ona. Na taj način, prema njenoj oceni, mehanizmi stvoreni da podrže reforme mogli su da doprinesu i jačanju pozicija vladajućih partija. Promena vlasti ne garantuje promenu demokratijeIpak, prednosti vladajućih partija ne čine političku promenu nemogućom. Zapadni Balkan ima i primere gde su građanska mobilizacija i izborna borba doveli do novih vlada. U Severnoj Makedoniji, protesti 2016. godine, poznati kao "Šarena revolucija", prethodili su promeni vlade 2017. godine, posle dugotrajne političke krize. U Crnoj Gori, izbori 2020. godine okončali su tri decenije vladavine Demokratske partije socijalista. Međutim, pokreti koji su doprineli tim promenama imali su različite orijentacije. "Protesti u Severnoj Makedoniji bili su uglavnom liberalni i proevropski. Zahtevali su demokratizaciju i približavanje zemlje Zapadu", kaže Mujanović. U Crnoj Gori, prema njegovim rečima, pokret je imao konzervativni karakter, sa snažnim verskim i nacionalističkim uticajima. Ova iskustva pokazuju da promena vlasti ne podrazumeva nužno i poboljšanje demokratije. Kosovo predstavlja drugačije iskustvo. Tamo su izbori nekoliko puta doneli promenu vlasti, ali nisu izbegnuti sukobi između partija i dugotrajne institucionalne blokade. Za Skendaja, Kosovo pokazuje da slobodni izbori mogu da koegzistiraju s dubokom političkom polarizacijom i teškoćama u upravljanju. "Kosovo je zapravo među zemljama s najslobodnijim izborima u regionu, ali se suočava s nerešenim pitanjima statusa i dubokom političkom polarizacijom", kaže on. Skendaj ocenjuje da populistički i antiestablišmentski pristup Pokreta Samoopredeljenje, uključujući suprotstavljanje međunarodnoj zajednici i drugim partijama, stvara teškoće kada dođe do samog upravljanja. U Bosni i Hercegovini dotle prepreke za političke promene su i institucionalne prirode. Dejtonski sporazum, koji je 1995. okončao rat, uspostavio je složen sistem podele vlasti među etničkim zajednicama, koji i dalje određuje političko funkcionisanje zemlje. "Ustavni sistem ove zemlje veoma otežava biračima da svoje nezadovoljstvo pretvore u konkretne promene, zbog odredbi koje se zasnivaju na etničkoj podeli", kaže Mujanović. Da li je nezadovoljstvo dovoljno da se izazove vlast?Od izbornih prednosti vladajućih partija preko nepoverenja u opoziciju do institucionalnih prepreka, razlozi zašto su političke promene i dalje teške očigledno nisu isti na celom Zapadnom Balkanu. Međutim, prema Skendaju, protestnim pokretima potrebno je više od građanske mobilizacije ako žele da svoje zahteve pretvore u konkretne politike. "Nije dovoljno samo izaći na proteste. Treba razmišljati i strateški: kako sarađivati s institucijama i partijama, kako angažovati Evropsku uniju da izvrši pritisak na vladu kada ona ne sluša zahteve, i kako uključiti institucije za borbu protiv korupcije", kaže on. Prema njegovim rečima, artikulisanje zahteva mora biti praćeno saradnjom s akterima koji mogu pomoći u njihovom ostvarenju. U Albaniji je Rama obećao dijalog sa studentima. U Srbiji će se Vučićeva partija na izborima 25. oktobra suočiti sa studentskom listom. Dva različita odgovora na građansko nezadovoljstvo, ali sa zajedničkim pitanjem: da li će se njihov glas čuti i nakon što se protesti utišaju i glasovi prebroje?

Više od tri stotine posmatrača angažovao je OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) za monitoring vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, koji se održavaju za sedam dana, u nedelju, 25. oktobra. Posmatranje koordinira ODIHR (Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava), koja se od svog osnivanja 1991. godine angažuje u posmatranju izbornih procesa u 57 država koje pokriva OEBS. "Ne upoređujemo prethodne izbore sa sadašnjim. Dakle, ovom procesu pristupamo praktično od nule, bez unapred donetih zaključaka. Želimo da vidimo šta će se dogoditi tokom izbornog procesa 2026. godine", kaže Tomas Rajmer (Thomas Rymer), saradnik ODIHR-a, koji je iz Varšave, pred put u Beograd, govorio za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE). Tim rečima je odgovorio na pitanje u kojoj meri će aktuelna posmatračka misija uzeti u obzir dvadeset pet preporuka koje je ODIHR uputio Srbiji nakon održavanja poslednjih parlamentarnih izbora 17. decembra 2023. godine. Šta je ODIHR uočio?Pre tri godine, među značajnijim zaključcima o izbornom procesu sprovedenom u Srbiji bili su: neravnopravni izborni uslovi; pritisci na birače i zaposlene u javnom sektoru; zloupotreba javnih resursa; medijska neravnopravnost; problemi sa biračkim spiskom. U skladu sa tim, među preporukama koje su usledile bile su: izmena izbornog zakonodavstva; obuka izborne administracije; revizija biračkog spiska; nezavisan rad REM-a (Regulatornog tela za elektronske medije). Šta je ispunjeno?Srbija je promenila ukupno četiri izborna zakona koji se odnose na proces učešća u izborima, od kandidovanja do rešavanja izbornih sporova. Drugim rečima, po pitanju kandidovanja omogućeno je da ista osoba svojim potpisom podrži više različitih izbornih lista (jednoj listi potrebno je deset hiljada overenih potpisa za učešće na izborima), a u odnosu na izborne sporove određena je obaveza Ustavnog suda da reši pitanje u roku od 20 dana po prijemu dokumentacije. "Mislim da je mnogo toga urađeno u parlamentu uoči izbora. Ali još mnogo toga mora da se unapredi. Ko god dobije mandat na predstojećim izborima, moraće da radi na poboljšanju izbornog okvira", kaže Vladimir Bilčik, saradnik GLOBSEC-a, međunarodne think-tank organizacije. Od 2019. do 2024. godine Bilčik je bio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. Proveo je puno vremena u Beogradu, uključujući i period parlamentarnih izbora iz decembra 2023. godine. Tada je bio deo posmatračke misije Evropskog parlamenta i pratio izbore. Na sam izborni dan posetio je više biračkih mesta, poput onih u vojvođanskoj opštini Bački Petrovac i gradu Novom Sadu. "Generalno, izbori su tada bili, i to sam rekao tada, a ponoviću i sada, dobro organizovani, posebno imajući u vidu da smo pre izbora dobijali informacije koje su ukazivale na mogućnost nemira i nasilnih incidenata", kaže Bilčik u razgovoru iz Bratislave. U predstojećem oktobarskom glasanju podvlači da je Srbija zakonskim izmenama uklonila niz nedostataka na koje je ukazivao ODIHR. "Takođe, Republička izborna komisija dobro je radila kada je reč o poštovanju rokova u pripremi izbornog procesa. Registracija kandidata dobro je funkcionisala, a uspostavljen je i sistem nadzora", konstatuje Bilčik. Ipak, kada je reč o izborima 2026. godine, na kojima će učestvovati osamnaest izbornih lista, naglašava značajnu razliku: "Ovo su prvi izbori u više od jedne decenije čiji je ishod zaista veoma neizvestan." Šta je drugačije nego ranije?Vratimo se šest godina unazad. Nezadovoljne izbornim uslovima, opozicione partije su većinom bojkotovale redovne parlamentarne izbore održane juna 2020. godine. Uklopilo se to u opozicioni bojkot parlamenta, koji je trajao od februara 2019. do avgusta 2022. godine. Na bojkot su se odlučili zbog paralize parlamentarnih rasprava. Takvo stanje je konstatovano i u izveštaju Evropske komisije iz 2019. godine, u kom se navodi da je vladajuća većina, predvođena naprednjacima koje je tada, a i sada, predvodio Aleksandar Vučić, koristila stotine amandmana nepovezanih sa sadržajem zakona kako bi potrošila vreme za raspravu. Opozicija je učestvovala i na izborima 2023. godine. Tada su naprednjaci osvojili 129 mandata, ali su sa svojim saveznicima dobili većinu 153. Parlament broji ukupno 250 poslaničkih mesta. Dve godine kasnije, na talasu protesta protiv korupcije i za jačanje vladavine prava, koji su se proširili po Srbiji nakon pogibije šesnaest ljudi u rušenju nadstrešnice na nešto ranije rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu, izrastao je novi politički faktor. Na predstojeće izbore izlazi kao Studentska lista, koja je sačinjena od 250 kandidata za narodne poslanike koje su birali plenumi studenata svih državnih univerziteta. Danas važi za jednog od izbornih favorita, što značajno menja izbornu sliku, i pojačava zabrinutost zbog eventualnih kršenja pravila u procesu glasanja. "Dobili smo povratne informacije o nekim od tih pitanja. Privremeni izveštaj upravo obuhvata deo onoga što čujemo, kao i pitanja koja možemo detaljnije da ispitamo i nastavimo da pratimo. Da, čuli smo primedbe i zabrinutost u vezi sa tim pitanjima. Ali još nismo u fazi kada možemo da damo konačnu ocenu", kaže Tomas Rajmer iz ODIHR-a. Finalni izveštaj ova organizacija objavljuje nakon izbora. U njemu će biti i ocene o jednom od čestih pitanja izborne kampanje. Koliko Srbija ima birača?Skoro isto koliko i stanovnika. Naime, kako je Republička izborna komisija objavila šesnaest dana pred izbore, u Srbiji je registrovano 6.450.523 birača. Prema popisu stanovništva iz 2022. godine, Srbija ima ukupno 6.647.003 stanovnika. Saznanje o maloj razlici između broja birača i broja stanovnika svih dobi donekle je pojačalo napetost u izbornim sedmicama. "Radi se o tome da, s jedne strane, imamo podatke sa popisa stanovništva, gde ljudi jednostavno navode gde žive, a to mogu biti vrlo različite adrese i podaci. S druge strane, imamo birački spisak, u koji se ljudi upisuju prema prebivalištu, dakle prema adresi iz ličnih dokumenata", pojašnjava Pavle Dimitrijević iz nevladine organizacije CRTA, specijalizovane za praćenje izbora. "Upravo zbog toga što je birački spisak pod velikim znakom pitanja i što ne znamo u kakvom je stanju, CRTA je još davno predlagala da se izvrši nezavisna revizija biračkog spiska. Do nje, nažalost, do ovog trenutka nije došlo, pre svega zato što nezavisna komisija za reviziju biračkog spiska, koja je u Srbiji formirana u februaru 2026. godine, nije stigla da sprovede sve aktivnosti. Komisija je potrošila mnogo vremena boreći se za stvaranje uslova za pristup svim relevantnim podacima koji su neophodni za reviziju biračkog spiska", zaključuje. Provera tačnosti biračkog spiska; upoređivanje podataka sa evidencijama prebivališta, rođenih i umrlih; zahtevi nadležnima za otklanjanje nepravilnosti. To su neki od zadataka Komisije koja je formirana osam meseci pre predstojećih izbora za Skupštinu Srbije, a koja ima deset članova – pet predstavnika vlasti, tri opozicije i dva udruženja građana. Komisija je obavezna da pripremi i preporuke za unapređenje biračkog spiska, pa ostaje da se vidi da li će uzeti u obzir i saznanja RSE objavljena mesec dana pred glasanje, o tome da je više od pola miliona birača zavedeno u birački spisak bez precizno upisane adrese. Istovremeno, kao iskorak, registrovano je to što je na nekim adresama na kojima su pre tri godine bile upisane desetine birača sada taj broj značajno smanjen. "Ne bih mogao da kažem da je to pomak", kaže Dimitrijević. "To su pojedinačni primeri za koje ne znamo šta se zapravo dogodilo – da li su birači odjavljeni, da li su promenili prebivalište ili je neko u administraciji zaista uradio svoj posao. U suštini, ne možemo ništa da tvrdimo bez relevantne analize, koja, nažalost, do ovog trenutka nije omogućena", izjavio je ovaj sagovornik. Zašto se dijaspora našla u problemu?"Draže mi je bilo da dođem u Srbiju i spojim to sa odmorom koji sam svakako u nekom momentu planirala, nego da za jedan vikend moram da putujem do Melburna ili Sidneja da glasam", kaže Jovana Mastilović, koja živi u Gold Koustu, kod Brizbejna u Australiji, za RSE. U suprotnom, do biračkog mesta, koje se otvara u četiri popodne, a zatvara u pet ujutro, putovala bi 1.700 kilometara do izbornih mesta u Melburnu ili Sidneju. Marko Đurić, šef srpske diplomatije, odbacio je navode da Ministarstvo opstruiše glasanje. Ipak ostaje nejasno zašto broj biračkih mesta ovog puta ne odgovara visokom interesovanju za glasanje, koi je za gotovo tri puta više zainteresovanih za glasanje nego na prethodnim izborima, kao i zašto se termin glasanja nije prilagodio vremenskoj zoni. Zbog svega toga trideset jedan diplomata potpisao je protestno pismo naslovljeno sa "Dijasporo, oprosti nam". Tomas Rajmer navodi da ODIHR razmatra i to pitanje, ali i podvlači: "Pozvani smo da posmatramo izbore u Srbiji i mi ćemo, naravno, posmatranje sprovoditi u Srbiji. Nemamo mogućnost da to radimo u inostranstvu. Međutim, pratimo način na koji se tim procesom upravlja i svakako ćemo dati ocenu tog pitanja u našem završnom saopštenju." Gde se neće moći glasati, a nekad jeste?Među gradovima u kojima se neće moći glasati, a ranije je moglo, jesu i Bukurešt, Sofija i Solun, u neposrednoj blizini Srbije, ali i Vankuver u Kanadi, Grac u Austriji i Istanbul u Turskoj. Ukoliko razlika u rezultatu glasanja između vodećih snaga bude mala, značaj glasova iz dijaspore raste. Zato je i rasprava o tim glasovima posebno značajna, pa u okviru nje i skok broja birača sa Kosova za 20.000 u odnosu na prošle izbore, odnosno značajan rast broja biračkih mesta u susednoj Bosni i Hercegovini (BiH). Povećan je sa devetnaest, koliko ih je bilo na prošlim izborima, na dvadeset osam. Nema preciznih podataka o tome koliko je birača iz BiH prijavljeno za izbore u Srbiji. "Ono što se može reći to je da je gotovo dupliran broj birača od prethodnih izbora koji su se prijavili. Puno je više biračkih mesta, što je najveći skok koji se beleži u jednoj zemlji", navodi Dimitrijević, dodajući da CRTA planira raspoređivanje svojih posmatrača na biračkim mestima u BiH. Pred Srbijom su, inače, sedmi izbori otkako su snage predvođene Aleksandrom Vučićem došle na vlast, što je bilo 2012. godine (dakle pre 14 godina). Od svih izbornih ciklusa, dva puta su održani redovni izbori, dok su ostali, uključujući i predstojeće zakazane za 25. oktobar, bili vanredni. "Uvid" pogledajte na YouTube kanalu Radija Slobodna Evropa.

Potpisani su da bi se spriječile zloupotrebe dvojnih državljanstava i praksa bjekstva od pravde u komšiluk. U praksi, međutim, često ne funkcionišu. Iako su zemlje Zapadnog Balkana većinom umrežene međudržavnim sporazumima o izručenju, bivši predsjednik nekadašnje Srbije i Crne Gore jedan je u nizu onih koji su, koristeći porozne granice i dvojno državljanstvo, izbjegli odsluženje kazne ili suđenja u svojim zemljama. Bivši predsjednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore, Svetozar Marović je od 10. oktobra slobodan čovjek jer mu je kazna na koju je u Crnoj Gori osuđen zbog korupcije zastarjela. U Srbiju je pobjegao nakon izricanja presude 2016, a Beograd je do zastarijevanja kazne odbijao da ga izruči, iako sa Podgoricom ima Ugovor o međusobnom izručenju sopstvenih državljana koji se terete za organizovani kriminal, korupciju i druga teška krivična djela. Profesorka prava u penziji iz Beograda Vesna Rakić Vodinelić kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da političke veze imaju veliki uticaj na odluke o odbijanju zahtjeva susjednih država za izručenjem, a da je Marović morao biti izručen. Osim susjednih zemalja, utočište na Zapadnom Balkanu nalazili su i optuženi i osuđeni sa raznih meridijana – od Rumunije do Tajlanda. Osuđeni ratni zločinci i 'politički azilanti' u SrbijiBilateralni sporazumi, koje su države Zapadnog Balkana uglavnom potpisivale od 2010. godine, omogućavaju da zemlje izruče vlastite državljane, pod specifičnim uslovima koji se tiču organizovanog kriminala i korupcije. Ne primjenjuju se na slučajeve počinjene prije potpisivanja sporazuma, a u slučaju Srbiji i Bosne i Hercegovine, ni na ratne zločine. Uprkos međunarodnoj potjernici, Novak Đukić, nekadašnji general Vojske Republike Srpske (RS) koji je 2014. uoči izricanja presude u BiH pobjegao u Srbiju, i danas živi slobodno u Beogradu. U Sarajevu je osuđen na 20 godina zatvora zbog ratnog zločina, ubistva 71 civila na tuzlanskoj Kapiji, a Beograd odbija da ga izruči jer je i državljanin Srbije, a Srbija svoje državljane ne izručuje. Dvojno državljanstvo imaju i bivši pripadnici Vojske i Policije RS Tomislav Kovač, Mirko Vrućinić i Duško Kornjača i samo su neki od onih koje bh. pravosuđe traži zbog ratnih zločina, a žive slobodno u Srbiji. Tri godine nakon što je preuzeo odgovornost za oružani napad na kosovsku policiju u Banjskoj, u Srbiji je na slobodi i Milan Radoičić. Iako je Kosovo proteklih godina za njim raspisalo pet potjernica, a SAD i Velika Britanija ga sankcionisale zbog veza sa međunarodnim kriminalom, 9. oktobra bio je na predizbornom skupu vladajuće stranke Aleksandra Vučića. Uz Radoičića, i druga lica sa kosovskih optužnica za različita krivična djela, uključujući i ratne zločine, u Srbiji su slobodni ljudi. Neki od njih su aktivni u javnom životu – pišu i promovišu knjige, bave se politikom i gostuju u medijima. Iako je Priština za njima raspisala potjernice, Srbija odbija da ih izruči pa se većini u toj državi sudi u odsustvu. Beograd ne priznaje Kosovo i sa tom zemljom nema sporazum o izručenju. Tokom protekle decenije, državljanstvo, azil ili druge vidove zaštite u Srbiji dobijali su i državljani Rumunije, Bugarske, Tajlanda i drugih zemalja koje traže pravosuđa njihovih država. Tako je bugarski biznismen Cvetan Vasilev, koji je u svojoj zemlji optužen za umiješanost u 144 slučaja pronevjere novca, 2014. pobjegao u Srbiju gdje je sedam godina kasnije dobio politički azil. Azil je, uz obrazloženje o mogućem progonu zbog političkih uvjerenja, dobio i rumunski biznismen i bivši poslanik Sebastijan Gica koji je 2016. pobjegao u Srbiju nakon što je protiv njega pokrenuto više istraga zbog, pored ostalog, sumnji na korupciju. Vlada Srbije je 2019. dodijelila državljanstvo bivšoj premijerki Tajlanda Jingluk Šinavatri, koja je u svojoj zemlji osuđena na pet godina zatvora zbog korupcije. "Radi se o bogatim ljudima, tako da mi se čini da je tu korupcija došla do izražaja kada je u pitanju izručivanje državljana tih zemalja", kaže profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić. Kineski državljanin Cui Guanghai, čije izručenje traže SAD pod optužbama za špijunažu i šverc vojne tehnologije, nestali su 2025. iz kućnog pritvora u Beogradu nakon što su uhapšeni po međunarodnoj potjernici na zahtjev SAD-a. Direktor Federalnog istražnog biroa (FBI) Kaš Patel tada je pred Kongresom poručio da Srbija optužene kineske državljane vraća Kini umjesto da ih izruči Americi. Nakon što je 2022. u Srbiji uhapšen bivši ukrajinski obavještajac Andrej Naumov, Beograd je odbio zamolnicu Ukrajine za njegovim izručenjem zbog istrage zloupotrebe službenog položaja. Naumovu se sudilo u Srbiji, a 2025. osuđen je na godinu dana zatvora zbog drugog krivičnog djela, pranja novca. Braća Mamić, najpoznatiji u BiHNajpoznatiji bjegunac od pravde u Bosni i Hercegovini je Zdravko Mamić, dugogodišnji izvršni potpredsjednik u fudbalskom klubu Dinamo Zagreb iz Hrvatske. Mamić je 2018. proglašen krivim za izvlačenje novca iz kluba i osuđen na šest i po godina zatvora. Uoči izricanja presude je pobjegao u BiH, čije državljanstvo je ranije zatražio i dobio na osnovu porijekla. Vlasti BiH su odbile hrvatski zahtjev za izručenjem. Presudu je na isti način izbjegao i njegov brat, bivši fudbaler i trener Zoran Mamić, koji je zbog izvlačenja novca iz Dinama u Hrvatskoj osuđen na četiri godine i osam mjeseci zatvora. Danas radi u Fudbalskom klubu Sarajevo kao savjetnik vlasnika kluba. Iz Hrvatske je 2010. u BiH prebjegao i Miroslav Kutle, koji je bio osuđen za tri kaznena djela zloupotrebe ovlašćenja u privredi. I on na osnovu porijekla ima državljanstvo BiH, gdje je danas slobodan čovjek sa razvijenom poslovnom imperijom, obzirom da je krajem septembra nastupila zastara u posljednjem slučaju u kojem ga je potraživalo hrvatsko pravosuđe. Nekadašnji direktor firme "Salonit" kod Splita Jozo Ćurković je 2004. uoči podizanja optužnice za privredni kriminal i zloupotrebe pobjegao u BiH, te zbog dvojnog državljanstva do danas nije izručen Hrvatskoj. Sud u Splitu ga je 2022. u odsustvu osudio na tri godine zatvora. I drugi bjegunci od hrvatskog pravosuđa su utočište pronalazili u BiH. Branimir Glavaš, koji je 2009. osuđen za zločine nad srpskim civilima tokom rata u Osijeku, iskoristio je uoči presude dvojno državljanstvo i otišao u zapadnu Hercegovinu. Glavaš je proveo više od pet godina u zatvorima u BiH nakon što je ta država preuzela izvršenje kazne, ali je pušten na slobodu 2015. jer je Ustavni sud Hrvatske ukinuo presudu i naložio novo suđenje. U Prozoru na jugu BiH 2025. je po potjernici Interpola uhapšen slovenački državljanin Mladen Samardžija. Slovenačke vlasti tražile su ga, između ostalog, zbog vođenja lanca krijumčarenja droge, ali je Sud BiH odbio zahtjev za izručenje jer između dvije države ne postoji bilateralni sporazum. Slovenija je formalno ustupila predmet BiH, koji je u fazi istrage. Ko se 'krije' u Crnoj Gori i na Kosovu?Radomir Laban od 2011. izbjegava zatvorsku kaznu u Srbiji, dok je na Kosovu od 2018. sudija tamošnjeg Ustavnog suda. Laban je osuđen kao dio tzv. "carinske mafije", grupe osumnjičenih za djela mita, a njegovo ime je na Interpolovoj potjernici od 2014. Labanov integritet se na Kosovu dovodi u pitanje. Bivša predsjednica Vjosa Osmani ga je 2025. označila kao prijetnju po nacionalnu bezbjednost, dok je tadašnja ministarka pravde iznijela sumnju da je saradnik srpske obavještajne službe. Ustavni sud je ranije za RSE saopštio da se neki sudija tokom mandata može razriješiti "samo zbog teškog krivičnog djela ili zbog teškog zanemarivanja dužnosti", na prijedlog dvije trećine sudija Ustavnog suda. Najpoznatiji slučaj u Crnoj Gori je bivši premijer Tajlanda Taksin Šinavatra koji je prije hapšenja u svojoj zemlji 2023. proveo 15 godina u egzilu zbog presude za više krivičnih djela. Tokom tog perioda 2009. postao je počasni državljanin Crne Gore, iako se nalazio na potjernici Interpola. Bivši predsjednik Crne Gore Milo Đukanović tada je izjavio da Šinavatra ne može biti izručen Tajlandu jer crnogorski Ustav zabranjuje ekstradiciju svojih državljana drugim zemljama. Šinavatra je nakon povratka na Tajland odslužio kaznu i u maju 2026. pušten na uslovnu slobodu, a pomilovan je u junu. U oktobru 2026. godine podnio je zahtjev za amnestiju kako bi se obustavili svi pravni postupci i izbrisale sve optužbe protiv njega. Saradnja na tekstu:Sandra Cvetković

Ruski diplomata Aleksandar Krasij u Srbiji je od 2026. pomoćnik vojnog atašea, iako je pre pet godina, prema navodima bugarskih medija, proteran iz te zemlje. Procureli podaci iz ruskih baza ukazuju na to da je Krasij povezan sa ruskom vojnom obaveštajnom službom (GRU).

Stacioniranje ruskog "Iljušina" tokom letnjeg perioda u Srbiji najavio je iz Moskve srpski ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Pored velikog ruskog aviona za gašenje požara, tema razgovora sa ruskim zvaničnicima bile su i zajedničke obuke. Dačić je poručio i da će Srbija i Rusija "zauvek biti prijatelji", dok zemlja stagnira u pridruživanju Evropskoj uniji upravo zbog odnosa prema Kremlju. Stacioniranje "Iljušina", za Marka Savkovića iz beogradskog nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), jeste način pokazivanja prisustva Rusije u Srbiji. "Prisustva i njene meke moći, koji su Moskvi dosta bitni", kaže on. Ruski "Iljušin-76" je ovog leta učestvovao u gašenju više požara u Srbiji na poziv srpskih vlasti, a požare je gasilo i više timova sa helikopterima iz EU. Sada bi taj avion velike nosivosti vode, prema najavi Dačića objavljenoj na Instragramu, trebalo da bude stacioniran sledeće godine u Nišu, na jugu Srbije, tokom celog leta. Dok je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo da je mogućnost da "Iljušin" preventivno bude u Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu bila jedna od ključnih tema Dačićevih susreta. Bojana Zorić iz Instituta EU za bezbednosne studije (EUISS) kaže da najava o mogućem stacioniranju ruskog "Iljušina" baca dodatno svetlo na Centar u Nišu. Naime, zbog sumnji o mogućoj obaveštajnoj i hibridnoj ulozi, evropske institucije su u više navrata tražile od Srbije objašnjenje čime se taj Centar bavi. Dok je Evropski parlament zahtevao transparentniji rad ili gašenje tog Centra. "Iako takve aktivnosti nisu javno dokazane, najave širenja ruske prisutnosti ponovno otvaraju pitanje transparentnosti, nadzora i potencijalne dvojne namjene centra", ukazuje Zorić. Taj centar je, međudržavnim sporazumom, osnovan pre 14 godina, a Moskva ga opisuje kao "najznačajniji na Balkanu" za reagovanje na vanredne situacije i elementarne nepogode. Vlasti Srbije i Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu nisu odgovarali na ranije upite RSE o radu tog Centra, niti kako troši novac koji dobija iz budžeta Srbije. Istraživanje RSE pokazalo je da je Srpsko-ruskom humanitarnom centru isplaćeno gotovo 2,3 miliona evra iz budžeta Srbije u proteklih deset godina. Šta donose zajedničke obuke?"Dogovorili smo da u ovoj godini bude 10 zajedničkih obuka, od kojih je polovina već realizovana", rekao je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić. Nakon susreta sa Dmitrijem Kočnjevim, direktorom Federalne službe obezbeđenja Rusije, naveo je da se sa tom službom realizuju najznačajnije međunarodne specijalističke obuke i kursevi. Prema Dačićevim rečima, više od 3.000 ljudi je prošlo obuku u Srpsko-ruskom humanitarnom centru, u zajedničkom radu ministarstava, u poslednjih pet godina. Da međunarodna policijska saradnja nije neuobičajena, kaže za RSE Bojana Zorić iz EUISS-a, ali upozorava da njeno produbljivanje sa Rusijom otvara određena bezbednosna pitanja. Ona navodi da zajedničke obuke, razmena iskustava i institucionalni kontakti mogu stvarati trajne kanale uticaja unutar bezbednosnih struktura. "Stoga pitanje nije samo kakve informacije Srbija danas razmjenjuje s Rusijom, nego i u kojoj mjeri takva suradnja dugoročno oblikuje njezine sigurnosne prioritete i institucionalne veze", navodi Zorić. Dačić je saradnju ministarstava unutrašnjih poslova dve zemlje ocenio kao intenzivnu. Naveo je da se odvija kroz saradnju kriminalističkih policija, u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma, kao i kroz zajedničke obuke u ovim oblastima. Srbija je sa Rusijom potpisala više dokumenata o saradnji u oblasti unutrašnjih poslova, a svi su potpisani pre početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Sada ministar u tehničkom mandatu Ivica Dačić poručuje da će Rusija i Srbija sve ono što su utemeljile svih ovih godina, nastaviti dalje da rade. On je ocenio da je saradnja u oblasti unutrašnjih poslova dve zemlje "od posebnog interesa za građane". Međutim, Bojana Zorić iz EUISS-a ukazuje da saradnju ministarstava unutarnjih poslova Srbije i Rusije treba posmatrati imajući u vidu rusku agresiju na Ukrajinu. Ali, kako dodaje, i aktivnosti ruskih obaveštajnih službi u Evropi i sve izraženije bezbednosne napetosti između Rusije i EU. Istovremeno Srbija, kaže Zorić, ima policijsku i bezbednosnu saradnju sa EU, uključujući Europol i Frontex, kao i pravosudnu saradnju putem Eurojusta. "Ti oblici suradnje uključuju zajedničke operacije, prekogranične istrage i razmjenu osjetljivih operativnih informacija", navela je. Srbija između Brisela i MoskveDačić se u Moskvi sreo i sa zamenikom predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrijem Medvedevim. U Beogradu je saopšteno da su razgovarali o geostrateškim prilikama i problemima, gde su "veoma snažno zaključili da visoko cene međusobne odnose". U razgovorima koje je Dačić imao u Moskvi navedeno je da će Rusija i Srbija nastaviti saradnju i u narednom periodu. Međutim, Bojana Zorić iz EUISS-a upozorava da to nije samo pitanje bilateralnih odnosa Srbije i Rusije. Već, kako kaže, i dugoročne kompatibilnosti srpske bezbednosne politike sa evropskim bezbednosnim okvirom. Ona konstatuje da Srbija nastoji da ostvari sve dublju integraciju sa evropskim bezbednosnim institucijama, a da istovremeno održava bliske odnose sa ruskim. "Takav pristup može kratkoročno omogućiti Beogradu da održava odnose s obje strane, ali dugoročno nosi rizik slabljenja povjerenja europskih partnera i dodatnog otežavanja europskih integracija Srbije", navela je. Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o pridruživanju sa EU. Razlog što je od predvodnika u evropskim integracijama pala skoro na njihovo začelje je odbijanje da uvede Rusiji sankcije, ali i nazadovanje u vladavini prava. Zvanični Beograd odbija da uvede sankcije Rusiji pozivajući se na tradicionalno prijateljstvo, zavisnost u ruskom gasu i političkom podrškom Moskve u protivljenju nezavisnosti Kosova. Evropska komisija je u izveštaju iz 2025. upozorila da Srbija održava intenzivne i česte kontakte sa Rusijom. Navedeno je da takvi kontakti, uz neuvođenje sankcija Rusiji, otvaraju pitanja o strateškom pravcu Srbije i njenoj posvećenosti evropskim integracijama. "Slična pitanja mogla bi se ponovno pojaviti i u predstojećem izvještaju za 2026, budući da dosadašnji potezi Beograda ne upućuju na značajniju promjenu njegove politike prema Moskvi", navodi Zorić. Dačić se tokom posete Moskvi sreo isa ruskim šefom diplomatije Sregejem Lavrovom. Nakon tog sastanka je saopšteno da je istaknut značaj "kontinuirane razmene informacija i koordinacije zajedničkih diplomatskih nastupa unutar međunarodnih organizacija." A Lavrov je ponovio da zvanična Moskva na međunarodnoj sceni prihvata isključivo ono rešenje za Kosovo koje je u potpunosti prihvatljivo za Srbiju. Srbija ne prihvata nezavisnost Kosova, ali pod okriljem EU vodi pregovore sa Prištinom o normalizaciji odnosa. Koje rizike nosi saradnja sa Moskvom?Bojana Zorić iz EUISS-a kaže da su potencijalni rizici saradnje ministarstava unutrašnjih poslova Srbije i Rusije pre svega obaveštajne i institucionalne prirode. Ona ukazuje da saradnja u osetljivim područjima poput kriminalističke policije, kibernetičkog kriminala i zajedničkih obuka otvara pitanje kakve se informacije razmenjuju. "Kakav pristup ruski dužnosnici imaju srpskim sigurnosnim strukturama i postoje li odgovarajući mehanizmi zaštite osjetljivih podataka", navela je. Zorić dodaje da čak i kada nema direktne razmene poverljivih informacija, "dugoročna institucionalna suradnja može omogućiti bolje razumijevanje sigurnosnih procedura, operativnih metoda i kapaciteta partnerske države". "Ali i stvaranje dodatnih kanala političkog i sigurnosnog utjecaja", zaključuje Zorić. Zvanični Beograd je u više navrata upozoravan iz Brisela i Vašingtona zbog odnosa sa Moskvom. Ali su uprkos tome dve zemlje nastavljale da jačaju saradnju bezbednosnih struktura. Na to je ukazao u oktobru 2014. direktor ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin tokom susreta u Moskvi sa tadašnjim potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vulinom. Nariškin je naveo Vulinov "uticaj na razvoj odnosa srpskih i ruskih službi" dok je bio na funkcijama ministra odbrane, unutrašnjih poslova i direktora Bezbednosno-informativne agencije. Marko Savković iz beogradskog ISAC Fonda navodi da se sa Rusijom može sarađivati na druge načine u oblastima koje su manje osetljive. "Ali Rusija želi da uvuče Srbiju više u razne bezbednosne i odbrambene aranžmane, jer na taj način pokazuje da je Srbija i dalje njen partner na Zapadnom Balkanu", kaže. Poruka biračima sa Crvenog trgaDačić, koji je lider Socijalističke partije Srbije (SPS), boravi u Moskvi u finišu predizborne kampanje. Nosilac je liste oko SPS-a na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra. U video snimku na Instagramu poručio je "sa Crvenog trga za pobedu crvenih". Crvena je boja njegove stranke, koja je prethodnu deceniju i po bila koalicioni partner Srpske napredne stranke i doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je sada kandidat za premijera. Nedavno je predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio da veruje da će Vučić biti budući premijer, navodeći da vodi uzdržanu politiku i pokazuje težnju ka saradnji sa Rusijom, što Moskva ceni. U objavama iz Moskve, Dačić je naveo i da je Dmitrij Medvedev, lider vladajuće Jedinstvene Rusije poželeo pobedu Vučićevoj i njegovoj listi. "Mislim da sa SPS-om i liderima te stranke Rusija ozbiljno računa kao partnerima i u budućnosti", ocenjuje Marko Savković iz Isac fonda. Sa predizbornog mitinga SPS-a u beogradskoj Areni 11. oktobra orilo se "Srbi, Rusi, braća zauvek". SPS od osnivanja 1990. i njenog prvog lidera Slobodana Miloševića važi za proruski orijentisanu. Iako je boravio u Moskvi nedelju dana pred izbore, Dačić je rekao da je ta poseta bila planirala za mart, ali je odložena za jesen zbog njegove bolesti kada je bio i hospitalizovan.

U Srbiju stiže rekordan talas prijava za glasanje na izborima, dok je izlaznost bosanskohercegovačkih birača iz inostranstva i dalje izuzetno niska. U novoj epizodi istražujemo razloge za to – politički ambijent, birokratske labirinte i otežan put do glasačke kutije. Kroz razgovore sa stručnjacima i ljudima koji godinama grade živote van domovine, otvaramo važna pitanja o političkoj 'težini' iseljeništva.

Stotine hiljada evra potrošene su na političko oglašavanje na društvenim mrežama već tokom prvog meseca predizborne kampanje u Srbiji, pokazala je analiza Radija Slobodna Evropa (RSE). U borbi za klikove i veću vidljivost poruka, pred izbore 25. oktobra učestvuje većina izbornih lista, ali i provladini nalozi sa skrivenim vlasništvom i izvorima finansiranja. Na prvom mestu po utrošenom novcu je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) koja je plaćene političke oglase plasirala preko tri različita profila - "SNS", "Aleksandar Vučić" i "Naprednjaci". Za 450 reklama, koje je od 9. septembra do 9. oktobra oglasila na Fejsbuku i Instagramu, platila je oko 100 hiljada evra. Taj iznos premašuje ukupnu sumu koju su sve ostale izborne liste zajedno potrošile na oglašavanje na ovim društvenim mrežama u istom periodu. Na drugom mestu je Studentska lista koja se pred izbore profilisala kao glavni politički takmac SNS-u. Prema javno dostupnim podacima kompanije Meta, u čijem vlasništvu su Fejsbuk i Instagram, za plaćene objave ova lista je u prvih mesec dana kampanje izdvojila blizu 50 hiljada evra. Plaćeni marketing na društvenim mrežama imaju i opozicione partije i manjinske liste, a njih sedam je ukupno potrošlo oko 30 hiljada evra. Prema podacima Eurostata iz 2025, troje od četvoro građana Srbije koristi društvene mreže. Na njihovim ekranima se u prvih mesec dana kampanje pojavilo više od 3.600 plaćenih političkih oglasa. Političko oglašavanje sa nepoznatih profilaMeđu najvećim oglašivačima pojavljuju se nepoznate informativne stranice koje u svojim objavama podržavaju aktuelnu vlast i bivšeg predsednika Aleksandra Vučića. Reč je o Fejsbuk profilima "Nacionalni magazin", "Politički puls" i "Srpski interes". Ove stranice nisu registrovane kao mediji, a na društvenim mrežama objavljuju informativni sadržaj u formi vesti. Iako objavljuju i sadržaje o sportu, kulturi i svetskim događajima, sve njihove plaćene objave odnose se na izborne aktivnosti SNS-a - od izjava Aleksandra Vučića i stranačkih funkcionera do svedočenja njegovih roditelja i analiza komentatora bliskih vlasti. Od početka izborne kampanje, stranice "Nacionalni magazin", "Politički puls" i "Srpski interes" potrošile su više od 20 hiljada evra, na preko 500 političkih oglasa. "Nacionalni magazin" postoji od novembra 2023. i ima oko 40.000 pratilaca, dok su "Politički puls" i "Srpski interes" otvoreni u aprilu i maju 2026. i imaju između 1.000 i 2.000 pratilaca. U bazi reklama kompanije Meta, moguće je videti mail adresu i broj telefona naručioca plaćenog oglasa. Adresa povezana sa stranicom "Politički puls" pojavljuje se i kao kontakt finansijera oglasa na profilima "Vučićtranslate" i "Protestomanija", koji takođe podržavaju SNS i čiji su plaćeni oglasi od početka kampanje koštali 2.000 evra. Na telefonski broj naveden u Metinoj bazi niko se ne javlja, dok na pitanja ko stoji iza profila i zbog čega plaćaju objave o aktivnostima SNS-a koja je RSE poslao na mejl adresu, odgovor nije stigao. Isti je slučaj i sa nalogom "Srpski interes", dok je kontakt telefon finansijera oglasa na profilu "Nacionalni magazin" nepostojeći. Da li Srpska napredna stranka ima ugovorni odnos sa licima koja upravljaju ovim nalozima i da li je sa administratorima tih naloga dogovarano objavljivanje i promovisanje partijskih poruka, iz ove stranke do objavljivanja teksta nisu odgovorili. S druge strane, u plaćenoj internet kampanji učestvovao je i nalog ITblokada koji podržava Studentski pokret. Sa ovog profila emitovane su četiri plaćene objave kojima se građani pozivaju da izađu na izbore, a troškovi te kampanje iznosili su 4.700 evra. "Imamo trenutno dve kampanje koje su u suštini nepartijske, a usmerene su na apstinente sa ciljem da ih motivišemo da glasaju. Novac je obezbeđen iz donacija koje se prikupljaju preko sajta udruženja građana ITblokada", rekao je za RSE Ivica Miladinović iz ovog udruženja. Kome se obraća SNS i šta poručuje?"NATO? Nemamo, ali imamo mir i stabilnost. A, šta biste vi?" Tako glasi objava koja prati izborni spot SNS-a u kojem Aleksandar Vučić preuzima ulogu konobara, uslužujući građane za stolom. Na Fejsbuku i Instagramu, to je najskuplji politički oglas koji je vladajuća stranka platila u dosadašnjem toku kampanje. Podaci kompanije Meta pokazuju da je ova stranka izdvojila između 2.000 i 2.500 evra kako bi se taj oglas korisnicima iz Srbije prikazao više od milion puta. Lični nalozi Aleksandra Vučića prvi su po iznosu utrošenih sredstava na političko oglašavanje, a najveći broj plaćenih objava te stranice predstavljaju promotivni spotovi. Na stranačkom nalogu "SNS", plaćeni marketing uz Vučičeve izjave, obuhvata i promociju stranke, a glavni akteri su predsednik SNS Miloš Vučević i član predsedništva Milenko Jovanov. Većina plaćenih objava sadrži uopštene poruke – od parola "nećemo odustati", preko najave ulaganja do kritike drugih političkih opcija, prevashodno Studenstke liste. "Ciljali" su u najvećoj meri građane centralne Srbije, podjednako muškarce i žene, uzrasta od 25 do 65 i više godina, pokazuju podaci kompanije Meta. Kako izgleda kampanja Studentske liste?Za razliku od SNS-a koji je u kontinuitetu plaćao plasiranje političkih poruka na mrežama, Studentska lista se u taj vid kampanje uključila tek početkom oktobra. Prema podacima Mete, ova lista je do 9. oktobra za 39 oglasa, platila 49 hiljada evra. Među plaćenim objavama su one u kojima predstavnici liste predstavljaju plan za borbu protiv korupcije i pozivaju građane da doniraju novac za njihovu izbornu kampanju. Ove oglase podjednako su prikazivali muškarcima i ženama, starosti od 25 do 65 i više godina. Nasuprot tome, objava kojom su građane pozivali da se prijave za kontrolore na predstojećim izborima bila je pretežno usmerena na muškarce iz centralne Srbije. U oglasima su dominirale poruke: "Zaslužujete državu u kojoj se zakon poštuje" i "Kampanju Studentske liste finansira narod". Šta rade ostali učesnici na izborima?Plaćeni marketing na društvenim mrežama imaju i opozicione partije koje na izborima učestvuju u koaliciji Evropska Srbija, članice izborne liste "Autentična desnica" i pokret "Ćale ovo je za tebe". Reklamiraju se i predstavnici manjinskih lista - Ruska stranka, Stranka rusko-srpskog jedinstva, Sandžačka demokratska partija Rasima Ljajića, fukcioneri Saveza Vojvođanskih Mađara. Prema evidenciji Mete, u prvih mesec dana od raspisivanja izbora, plaćenu kampanju nije imala Socijalistička partija Srbije, koja je godinama deo vladajuće većine, dok na predstojeće izbore izlazi u okviru sopstvene koalicije. Uz SNS i Studentsku listu, među deset naloga sa najvećim izdvajanjima za političko oglašavanje, našli su se samo Stranka slobode i pravde (SSP), koja na izbore izlazi u okviru koaliciji Evropska Srbija i Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). SSP i funcioneri SVM-a su za plaćene oglase izdvojili po oko osam hiljada evra. SSP je platio promociju više od 230 objava, uglavnom sa po manje od 100 evra, dok su oglasi ciljali pretežno muškarce svih uzrasta. Funkcioneri SVM-a plasirali su preko ličnih naloga više od 350 plaćenih političkih objava, namenjenih isključivo stanovnicima Vojvodine. Ko ima najveću bazu pratilaca?Plaćene objave su samo jedan od načina da politička poruka stigne do birača, jer vidljivost na mrežama obezbeđuje i sama baza pratilaca. Što je zajednica nekog naloga veća i aktivnija, to se objave dalje šire besplatno, kroz deljenja, komentare i preporuke algoritma. Dok Aleksandar Vučić i SNS imaju više pratilaca na Fejsbuku, Studentski pokret je najaktivniji na mreži Instagram. Ovaj pokret ima više od 50 profila na Instagramu sa 50 različitih fakulteta, a kao centralno mesto za komunikaciju i koordinaciju aktivnosti kreiran je zajednički nalog koji prati preko 930 hiljada korisnika Instagrama. Podaci platforme za analitiku javnih profila na društvenim mrežama "Social Blade" pokazuju da je studentski Instagram profil od početka kampanje imao 94 objave. U poslednjih 30 dana nalog je zapratilo 55 hiljada novih pratilaca, što je za četiri hiljade više od ukupnog broja pratilaca Instagram naloga SNS. Na Instagramu je, od stranačkog naloga, znatno praćeniji profil Aleksandra Vučića koga prati 300 hiljada pratilaca. Od početka kampanje ovaj nalog je imao 263 objave, a zapratilo ga je 11 hiljada novih korisnika. Pre podnošenja ostavke na mesto predsednika države, Vučić je aktivno koristio i profil "Budućnost Srbije", sa oko 280 hiljada pratilaca. Na društvenim mrežama, gde se politička borba vodi i lajkovima, podaci "Social Blade-a" pokazuju da nalog Studenstke liste na Instagramu ima i veću stopu angažmana pratilaca. Prosečna studentska objava skupi oko 18.000 lajkova, a Vučićeva oko 3.600, čak pet puta manje. S druge strane, stranice Aleksandra Vučića i SNS-a na Fejsbuku imaju oko 450 hiljada pratilaca, a dva najpraćenija studentska profila oko 125 hiljada. I pored gotovo četiri puta više pratilaca, nalozi SNS-a imaju tek oko jedan i po put više interakcija. U poslednjih sedam dana na njih je reagovalo oko 410 hiljada ljudi, a na studentske oko 270 hiljada. U te brojke ulaze i reakcije ljudi do kojih su objave stigle preko plaćenih oglasa.

Evropski parlament imenovao je sedam članova delegacije koja će u ime ove institucije posmatrati vanredne parlamentarne izbore u Srbiji. Kako je potvrđeno iz Parlamenta, u delegaciji će biti dva poslanika iz najveće grupe, Evropske narodne partije (EPP), čiji je pridruženi član Srpska napredna stranka (SNS), i po jedan iz redova socijaldemokrata, liberala, zelenih, Evropskih konzervativaca i reformista, kao i krajnje desnih Patriota za Evropu. Prema saznanjima RSE, za šefa delegacije izabran je Andreas Šider iz grupe socijaldemokrata. On je i na izborima 2023. bio član delegacije. Ostali članovi delegacije su Sunčana Glavak i Gordan Bosanac iz Hrvatske, Ingeborg ter Lak iz Holandije, Tamaš Deč iz Mađarske, Kosma Zlotovski iz Poljske i Helmut Brandšteter iz Austrije. Šider je odbio da za RSE komentariše političku situaciju u Srbiji, navodeći da kao posmatrač mora da ostane nepristrasan do završne konferencije za medije posle izbora. Orbanov saveznik u delegacijiMeđu članovima delegacije je Tamaš Deč, jedan od osnivača Fidesa, stranke bivšeg mađarskog premijera Viktora Orbana koji je bio blizak bivšem predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, sada kandidatu za premijera. Deč predvodi delegaciju te stranke u Briselu. Smatra se jednom od najprepoznatljivijih i najdugovečnijih figura u stranci i veoma odanim Orbanovim saveznikom, koji odlučno zastupa njegovu politiku i brani stranku od kritika iz EU. Deč pripada grupi Patriote za Evropu, desničarskom populističkom i nacionalno-konzervativnom savezu koji se zalaže za zaštitu nacionalnog suvereniteta od centralizacije EU. Grupu su osnovali istaknuti evropski desničarski lideri poput Orbana i Andreja Babiša, a predvodi je Žordan Bardela iz Nacionalnog okupljanja (nekadašnjeg Nacionalnog fronta) Marin le Pen. Grupa zastupa evroskepticizam i dosledno antifederalistička načela. Poziv u poslednjem trenutkuEvropski parlament zvanično je potvrdio da je od srpskih vlasti dobio poziv da pošalje posmatračku misiju na vanredne parlamentarne izbore, zakazane za 25. oktobar. Poziv je 10. oktobra uputila vršiteljka dužnosti predsednika Srbije Ana Brnabić. Formalni rok za poziv istekao je 8. oktobra, kada je zasedala Konferencija predsednika, koja okuplja predsednicu Evropskog parlamenta i šefove političkih grupa. Parlament je ipak bio spreman da poziv sačeka najkasnije do 12. oktobra, a Konferencija je u međuvremenu odobrila da pripreme za misiju počnu paralelno. Kako funkcioniše posmatračka misijaDelegacija Evropskog parlamenta deo je Međunarodne posmatračke misije, koju predvodi OEBS-ova Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). Nalazi misije predstavljaju se u zajedničkoj preliminarnoj izjavi na konferenciji za medije dan posle izbora. Članovi delegacije obavezuju se na nepristrasnost. Evropski parlament prihvatio je međunarodni Kodeks ponašanja za posmatrače izbora, prema kojem posmatrači u svakom trenutku moraju da budu politički nepristrasni i da poštuju integritet međunarodne misije. Članovi delegacija potpisuju i poseban Kodeks ponašanja za članove posmatračkih delegacija Evropskog parlamenta. U praksi se ipak dešavalo da pojedini članovi delegacije ne dele u potpunosti ocene misije. Evropski parlament je izbore u Srbiji poslednji put posmatrao u decembru 2023. godine, takođe na vanrednim parlamentarnim izborima. Tada je delegacija imala pet poslanika i takođe je delovala u okviru međunarodne posmatračke misije koju je predvodio OEBS/ODIHR. Delegacija se po pravilu u danima pred izbore sastaje s predstavnicima međunarodne posmatračke misije, izbornim vlastima, kandidatima, civilnim društvom i medijima. Na dan izbora poslanici prate otvaranje biračkih mesta, glasanje, zatvaranje i brojanje glasova, a mogu da prate i prenos glasačkih kutija do centara za obradu rezultata. Nakon toga iznose svoje nalaze i zaključke.

Pred parlamentarne izbore u Srbiji, Zoran Spasić iz sela Rabovce kod Lipljana na Kosovu, još nije odlučio da li će izaći na glasanje. Upisan je u birački spisak Srbije, među više od 115 hiljada građana sa adresom na Kosovu. U odnosu na prethodni izborni ciklus, broj birača sa Kosova veći je za preko dvadeset hiljada, pokazalo je istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE). U selu Rabovce, gde zajedno žive Srbi i Albanci, upisano je 527 birača. Ipak, Zoran Spasić procenjuje da ih je, zapravo, manje. "Ima ljudi koji su se iselili. Bilo je i dosta smrtnih slučajeva. Verovatno nije ažuriran spisak", kaže. Da registar birača ažurira, Srbiju poziva ODIHR, međunarodna posmatračka misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Vlasti u Srbiji, međutim, tvrde da je birački spisak "tačan" i "najažurniji do sada". Ali, šta se dešava u bazi birača sa Kosova, dok se zvanični Beograd i Priština međusobno ne priznaju i vode paralelne evidencije? Između dva vanredna glasanja na parlamentarnim izborima, za manje od tri godine, njihov broj je porastao za više od dvadeset hiljada. Dok je na parlamentarnim izborima u Srbiji, krajem 2023, pravo glasa imao 94.161 birač sa Kosova, sada ih je na biračkom spisku 115.856. Kako je to moguće? To, prema rečima Ognjena Rašua iz Komisije za reviziju biračkog spiska, ne znači da se povećao broj ljudi sa srpskim dokumentima koji zaista žive na Kosovu. Ukazuje da je došlo do promene načina evidencije ovih birača. Do sada su, kako kaže, bili zavedeni na biračkim mestima u Srbiji - po adresama gde su imali privremeno boravište. "Međutim, boravište je vremenski ograničeno na dve godine. I onog trenutka kad su prošle te dve godine, ko nije produžio boravište, odlučili su (ministarstvo) da ih brišu po mestu boravišta i da ih vrate na spisak po mestu prebivališta, koje se nalazilo na Kosovu", dodaje. Vlasti su, međutim, bez objašnjenja zašto je sad to urađeno. Na pitanja RSE o biračima sa Kosova, do objave teksta nisu odgovorila ministarstva unutrašnjih poslova i državne uprave - zadužena za lične podatke građana i vođenje evidencije birača. A Rašuo, koji je u Komisiju za reviziju izabran kao predstavnik opozicije, ukazuje da je birački spisak "neuredan". "Ne samo podaci sa Kosova, nego je kompletan birački spisak takav. Zbog toga postoji rizik od zloupotrebe, jer u svim tim neurednostima mogu da se sakriju manipulacije", dodaje on. Dok ulazi u najneizvesniju trku od dolaska na čelo države 2012. godine, vladajuća Srpska napredna stranka odbacuje optužbe da se biračkim spiskom manipuliše, kako bi se uticalo na rezultate glasanja. Međutim, opozicija i nevladini posmatrači pozivali su vlast da im se omogući pristup svim evidencijama - kako bi, unakrsnim proverama različitih državnih baza, utvrdili tačnost spiska i sprečili moguće zloupotrebe. Revizija spiska bila je među ključnim preporukama ODIHR-a, kako bi se unapredili izborni uslovi. Vlast tvrdi da su preporuke pretočene u zakone. Međutim, u preliminarnom izveštaju pred glasanje 25. oktobra, ODIHR ukazuje da tačnost biračkog spiska i dalje izaziva zabrinutost - zbog neuobičajeno velikog broja upisanih u pojedinim opštinama i na određenim adresama. Kako je rastao broj upisanih u birački spisak?Promene u biračkom spisku u nedeljama uoči glasanja 25. oktobra, mogle su se pratiti u javno dostupnoj bazi Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, zaduženog za birački spisak. RSE je utvrdio da je samo u protekle tri sedmice broj birača na Kosovu porastao za više od hiljadu – sa 114.492, koliko ih je bilo upisano 22. septembra, na 115.856 birača 12. oktobra. Birački spisak sada je zaključen. Javno je dostupan i broj birača na svakom biračkom mestu, kao i njihova imena. A ko se sve našao na spisku, pita Zoran Savić iz nevladine organizacije "Aktiv" sa Kosova. Bazu birača sa Kosova na srpskim izborima opisuje kao "kontradiktornu". "Ja ne tvrdim da su to fantomski birači, nemam za to dokaza. Ali odgovorno tvrdim da javnost nema dovoljno podataka da razume ko čini to biračko telo i šta proizvodi tako velike oscilacije", navodi Savić. Dok Srbija ne priznaje Kosovo i smatra ga delom svoje teritorije, ne postoje precizni podaci o broju građana sa srpskim dokumentima koji zaista žive u kosovskim gradovima i selima. Dokumenta im, pored ostalog, omogućavaju i glasanje na izborima. Na njih prvenstveno izlazi srpska zajednica, koja priznaje vladu u Beogradu. A dok broj upisanih u birački spisak raste, istraživanja nevladinih organizacija pokazuju da je Srba na Kosovu sve manje, upozorava Zoran Savić. "S jedne strane imamo srpsku zajednicu u kojoj istraživanja jasno registruju snažan trend iseljavanja, a s druge imamo birački spisak u kojem se broj birača sa Kosova kreće u potpuno drugačijim razmerama", dodaje on. Dupla imena u spisku i slovne greškePovećan broj birača na Kosovu nije jedino što je uočio RSE. Obradom podataka iz baze, utvrđeno je da se više stotina imena ponavlja. Na istom biračkom mestu je 349 imena upisano više puta - sa istim imenom, prezimenom i imenom roditelja. Od toga je 329 upisano dvaput, 11 triput, sedam četiri puta, a dva imena čak pet puta. Ista imena se ponavljaju i na različitim biračkim mestima na Kosovu. Tako se više od 700 istih imena nalazi na dva biračka mesta, 32 ista imena su pronađena na tri biračka mesta, a jedno ime na čak pet mesta. U više od 3.800 imena na spisku, u podacima nedostaje ime roditelja. Na spisku su pronađene i stotine slovnih grešaka u imenima i prezimenima. A više od 2.500 imena upisano je mešavinom ćirilice i latinice. Ukoliko se u bazu unose podaci iz ličnih dokumenata građana, njihova imena nisu smela biti tako upisana. Vlasti u Srbiji ne daju objašnjenje za ove greške, dok se na sajtu Ministarstva državne uprave navodi da se za svako biračko mesto "prikazuju ažurni podaci iz biračkog spiska". Kako je došlo do grešaka u evidenciji, resorna ministarstva nisu odgovorila za RSE. Da li greške ostaju u evidenciji i u izbornom danu, pitali su i predstavnici Komisije za reviziju spiska. Ognjen Rašuo kaže za RSE da su tražili da im se dostave izvodi iz biračkog spiska, onako kako će biti štampani za izbore. "Kako bismo proverili da li ima ljudi koji su upisani dva puta i da li su svi podaci potpuni da bi se mogao identifikovati birač kad dođe na glasanje", pojašnjava. Ističe da ih do danas nisu dobili. Zato je, napominje, ključna kontrola na biralištima. "Ukoliko je kontrola u izbornom danu dobra, niko ne može da glasa dva puta ili bez ličnih dokumenata, jer će biti primećeno", ukazuje Ognjen Rašuo. Svaki birač, prema pravilima, kada dođe na glasanje mora da priloži važeći lični dokument. Svakome se prst naprska sprejom koji je vidljiv pod UV svetlom, kako bi se sprečila mogućnost višestrukog glasanja. Gde glasaju birači sa Kosova?Birače sa Kosova, Srbija evidentira u 23 kosovska grada i opštine. Teritorijalna podela, odnosno koje naselje pripada kojoj opštini, drugačija je od one koju vode vlasti Kosova, nakon proglašenja nezavisnosti. Građani sa pravom glasa na srpskim izborima podeljeni su na 60 biračkih mesta. Ali, ne glasaju na Kosovu, već u četiri pogranične opštine u Srbiji – Tutinu, Raški, Kuršumliji, Vranju. Takva praksa ustanovljena je 2022, nakon što su vlasti u Prištini odbile da otvore birališta na Kosovu, u mestima a u kojima živi srpska zajednica. Dok je na prethodnim izborima 2023. u Srbiji bilo otvoreno 51 biralište za kosovske birače, sada će ih biti 60 – jer se i broj birača zvanično povećao. Zoran Spasić iz Rabovca bi na ovim izborima trebalo da glasa u Kuršumliji. Bavi se poljoprivredom i za njega je, kako kaže, "gubljenje vremena" da ceo dan provede u putu kako bi glasao. "Da se glasa na Kosovu, glasao bi. Cela porodica je uvek glasala", kaže on. Njegova adresa u Rabovcu, u kojoj je zaveden u srpski birački spisak, vodi se kao "nema ulice, nula". To znači da ni u biračkom spisku, ni u srpskim dokumentima nema precizno upisanu adresu. Tako su upisani i ostali meštani Rabovca. Spasić, međutim, kaže da su u kosovskim dokumentima podaci drugačiji. Pre pet godina, ulica u kojoj živi u Rabovcu dobila je naziv, a kuća broj, i na tu adresu mu stižu pošta i računi. I to je još jedan primer kako se ne poklapaju evidencije Beograda i Prištine. Srbija ima svoju evidenciju, ustanovljenu pre rata 1999. i kasnijeg proglašenja kosovske nezavisnosti 2008, a Kosovo svoju. Pored imena ulica, nisu isti ni nazivi pojedinih naselja. A u biračkom spisku Srbije, nalaze se i više hiljada albanskih imena. Uočena su i na spisku birača u Lipljanu. Zoran Spasić, međutim, kaže da ne zna nijednog Albanca koji je u posleratnom periodu glasao na srpskim izborima. "Konkretno, dok su se organizovali izbori ovde u selu, niko od Albanaca nije izlazio na te izbore. Čisto sumnjam da će neko sada da ide da glasa u Srbiju. Ne znam da li imaju srpska dokumenta, ali svakako ne verujem da glasaju", kaže on. Koliko je birača u Klini?U maloj opština Klina, u blizini Peći, živi 120 pripadnika srpske manjine. U lokalnoj kancelariji za zajednice, koja funkcioniše u sistemu Kosova, radi Silvija Rašković. "Imamo prazna sela, prazne kuće", kaže ona. Iako se u opštinskim dokumentima u Klini vodi oko 1.600 povratničkih porodica, Silvija Rašković kaže da se većina njih, nakon obnove kuća u rodnim mestima, vratila da živi u Srbiji. Oni, kako ističe, obično dolaze na Kosovo kada moraju da "završe neku ostavinsku raspravu ili prodaju svoju imovinu". U srpskom biračkom spisku, pak, Klina ima više od 1.800 birača. Silvija Rašković, međutim, ukazuje da taj broj ne odgovara stanju na terenu. Sumnja da je reč o "nekom vidu manipulacije". Ne veruje ni da su iz biračkog spiska u Klini obrisani svi preminuli građani. "Imamo mnogo preminulih osoba. Ja znam osobe koje su ovde (na Kosovu) izvadile umrlicu, ali se i dalje nalaze na biračkom spisku u Srbiji. Bar za 80 osoba mogu da vam kažem da ne postoje", kaže ona. Nije želela da iznosi konkretna imena. A u drugom gradu na Kosovu, u Mitrovici, RSE je u biračkom spisku pronašao barem jednu preminulu osobu. Ime preminulog našlo se na biračkom mestu "Kosovska Mitrovica 4". Na spisku glasača pronašli su ga članovi porodice, ali nisu želeli da se ime javno objavi. Uvidom u spisak 12. oktobra, ime preminulog se i dalje nalazilo u bazi glasača. Koliko je birača u Peći?Grad Peć u biračkom spisku Srbije ima gotovo 4.000 birača. Da ih je zapravo neuporedivo manje, tvrdi Zoran Savić iz nevladine organizacije "Aktiv" sa Kosova. Podseća na podatke međunarodne misije OEBS, prema kojima su u Peći bila 332 pripadnika srpske zajednice. "Ne tvrdim da su ostali fantomski birači. Među njima mogu biti Albanci sa biračkim pravom Srbije, raseljeni, ljudi koji žive u Srbiji ili inostranstvu. Ali upravo je to poenta. Ako država kaže da u Peći ima gotovo 4.000 birača, javnost mora da zna ko čini taj broj". "Koliko ih zaista živi u Peći, koliko je raseljenih, koliko živi u Srbiji ili inostranstvu i koliko ih se još vodi na starim adresama?", pita Savić. Istraživanje "Aktiva" iz 2024. pokazalo je da je 66 odsto ispitanih Srba poznavalo nekoga ko je u prethodnom jednogodišnjem periodu napustio Kosovo. Na severu je taj procenat bio gotovo 71 odsto. "Ni godinu kasnije taj problem nije nestao. U Analizi trendova za 2025. godinu, oko 45 odsto ispitanika svrstava migracije i odlazak mladih među ključne probleme srpske zajednice na Kosovu", ukazuje Savić. Protekli izborni ciklusi ukazivali su na slabu izlaznost birača sa Kosova. Na prethodnim parlamentarnim izborima, održanim u decembru 2023, izlaznost je bila oko 25 odsto. A podrška koju su birači sa Kosova dali vladajućim partijama, na čelu sa Srpskom naprednom strankom i Socijalističkom partijom Srbije, bila je gotovo apsolutna. Od 23.878 birača, koliko ih je izašlo na izbore, više od 19 hiljada njih, odnosno oko 80 odsto, podržalo je vladajuću koaliciju.

Neke od 25 preporuka koje je ODIHR (Kancelarija za demokratiju i ljudska prava OEBS-a) uputila Srbiji nakon parlamentarnih izbora održanih decembra 2023. godine, Srbija je ispunila promenama izbornog zakonodavstva. Prvi test za proveru i ocenu učinjenog biće 25. oktobra za kada su raspisani još jedni vanredni parlamentarni izbori, koji su obeleženi prerastanjem studentskog pokreta u politički. Koliko će izbori biti fer u poslednjem "Uvidu" Radija Slobodna Evropa razgovarali su: Tomas Rajmer (Thomas Rymer), iz ODIHR-a, Vladimir Bilčik, nekadašnji izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, i Pavle Dimitrijević, iz nevladine organizacije CRTA.

Izborna kampanja u Srbiji odvija se "u veoma polarizovanom okruženju" koje bi moglo da ugrozi ravnopravne uslove za sve učesnike izbora, ocenila je predizborna delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE), nakon dvodnevne posete Beogradu 12. i 13. oktobra. Petočlana delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope boravila je u predizbornoj poseti Srbiji da bi procenila izbornu kampanju i političku klimu uoči vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra. U saopštenju, objavljenom na sajtu Parlamentarne skupštine SE nakon posete, pozvani su svi politički akteri, uključujući vladajuće stranke, opozicione pokrete i predstavnike civilnog društva, da se uzdrže od zapaljive retorike i zastrašivanja i da izbegavaju ponašanje koje bi moglo da ugrozi miran i demokratski izborni proces. Navedeno je delegacija očekuje da vlasti posmatračima izbora omoguće pristup svim fazama izbornog procesa. Takođe je navedeno da se očekuje da nadležni organi obezbede mirno okruženje tokom kampanje i u periodu oko izbornog dana. "Institucije nacionalne bezbednosti moraju se uzdržati od upotrebe sile ili nametanja neopravdanih ograničenja prava na slobodu okupljanja, koje garantuje Evropska konvencija o ljudskim pravima, čiji je Srbija potpisnik", navedeno je. U saopštenju se navodi da se vanredni parlamentarni izbori 25. oktobra odvijaju u atmosferi u kojoj preovlađuje narativ o "referendumu", te da predstavljaju još jedan primer sada već duboko ukorenjene prakse raspisivanja prevremenih izbora. Delegacija je navela da su u maju 2026. usvojene izmene četiri izborna zakona, neposredno pred izbore, što nije u skladu sa međunarodnim standardima. Konstatovano je da su te izmene donele određene pozitivne promene, uključujući ograničenja finansiranja kampanje i obaveznu obuku članova biračkih odbora. "Međutim, ovim izmenama nisu u dovoljnoj meri obuhvaćene ranije preporuke ODIHR-a i Venecijanske komisije, niti su rešeni trajni problemi kojima bi trebalo dati prioritet", ocenjeno je. Navodi se da su među tim problemima zloupotreba javnih resursa, pritisci na birače i zloupotreba odredaba namenjenih listama nacionalnih manjina. Takođe se navodi da su članovi delegacije tokom razgovora čuli brojne izraze zabrinutosti zbog neravnopravnih uslova za učesnike kampanje i nesrazmerno velike medijske zastupljenosti vladajuće stranke. U saopštenju se navodi da su tokom razgovora iznete i primedbe u vezi sa neuspehom nezavisnih institucija da na odgovarajući način reše ozbiljna pitanja koja se odnose na tačnost biračkih spiskova i organizaciju glasanja u inostranstvu što je otvorilo pitanja o rizicima od izborne manipulacije. Zabeležena su i neprijateljska i agresivna retorika usmerena protiv opozicionih aktivista, predstavnika civilnog društva i novinara, kao i postojani i verodostojni navodi o nadzoru i zabrinutost za bezbednost birača i posmatrača. Konstatuje se i da je u celom političkom spektru izražena neizvesnost u pogledu perioda nakon izbora. "Demonizacija kritičkih glasova i kampanje njihovog blaćenja nemaju mesta u demokratskom društvu i ne mogu biti odgovor na zahteve koje izražava aktivno društvo", dodaje se. Delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, tokom posete Beogradu, sastala se sa predsednicom Narodne skupštine i vršiteljkom dužnosti predsednika Republike Anom Brnabić, kao i sa članovima delegacije Srbije u PSSE, predstavnicima poslaničkih grupa i vanparlamentarnih stranaka, uključujući stranke nacionalnih manjina. Takođe su razgovarali sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, Republičke izborne komisije, Komisije za reviziju biračkog spiska. Sastali su se i sa članovima Misije OEBS-a/ODIHR-a za posmatranje izbora, predstavnicima civilnog društva i medija. Najavljeno je da će Parlamentarna skupština Saveta Evrope uputiti punu misiju za posmatranje izbora kako bi pratila glasanje i prebrojavanje glasova 25. oktobra 2026. godine, zajedno sa ODIHR-om, Parlamentarnom skupštinom OEBS-a i Evropskim parlamentom.

Od obećanja da Srbija nikada neće priznati Kosovo do poruka da će se srpska zastava vijoriti u Prizrenu – neki su od narativa koji se mogu čuti u kampanji različitih političkih stranaka u Srbiji, uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 25. oktobar. Političari se nadmeću u stavovima, ali iza nacionalističke retorike i međusobnih optužbi teško je pronaći konkretne odgovore na pitanje šta nude za buduće odnose Beograda i Prištine. Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine, koju zvanični Beograd ne priznaje. Od 2011. Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa posredstvom Evropske unije, u okviru kog je potpisano na desetine sporazuma – od integracije pravosuđa, slobode kretanja, matičnih knjiga, preko električne energije, telekomunikacija, priznavanja diploma i državnih simbola. Srbija se obavezala, pored ostalog, i da će poštovati teritorijalni integritet Kosova, te da neće ometati njegovo učlanjenje u međunarodnim organizacijama. Šta kažu na Kosovu i razlikuje li se pristup vlasti i opozicije?Ministar spoljnih poslova Kosova Gljauk (Glauk) Konjufca ocenio je da su tokom predizborne kampanje u Srbiji "na videlo izašle obnovljene teritorijalne ambicije prema Kosovu". "Srbija ne može da tvrdi da se zalaže za mir i evropske integracije dok njeni najviši zvaničnici otvoreno osporavaju suverenitet Republike Kosovo", napisao je on na nalogu na mreži X. Politički analitičari koji prate odnose Prištine i Beograda, Aleksandar Šljuka i Ognjen Gogić, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuju da je Kosovo zastupljeno kao tema u predizbornoj kampanji u Srbiji, ali da nema konkretnih rešenja. Vlast, navodi Šljuka, "populističko-nacionalističkim narativom pravda sopstvenu politiku". Opozicija, dodaje, Kosovo ostavlja po strani ili mu pristupa kroz opšta i simbolički snažna obećanja. "Umesto predstavljanja održivih političkih alternativa, Kosovo se, uglavnom, koristi kao instrument političke kritike. Opozicija ga koristi za osporavanje politike vlasti, dok vlast upozorava da bi dolazak opozicije na vlast dodatno pogoršao situaciju – uz tvrdnje da bi njeni predstavnici priznali nezavisnost Kosova ili napravili još veće ustupke Prištini", kaže on. Ognjen Gogić, pak, smatra da ovakve poruke u kampanji nisu relevantne, jer su "jedno reči, a drugo dela". Podseća i da je vlast, uključujući Ivicu Dačića, predsednika Socijalističke partije, prethodnih godina prihvatila sporazume koji, prema njegovom tumačenju, znače "de fakto priznanje Kosova". Prvi Briselski sporazum u okviru dijaloga su 2013. potpisali tadašnji premijeri Kosova i Srbije, Hašim Tači (Hashim Taci) i Ivica Dačić. Da li su poruke iz kampanje realne?Politikolog Ognjen Gogić ocenjuje da se Kosovo kao tema u politici Srbije "odavno izmestilo iz realnih okvira". "To je odavno tema koja je više virtuelna nego što je pitanje neke realne politike koju bilo ko od njih vodi ili može da vodi. Oni vode politiku prema Kosovu silom prilika, sticajem okolnosti zapravo određuju svoje odnose prema Kosovu", kaže on RSE. Kako ocenjuje Aleksandar Šljuka, iz nevladine Nove društvene inicijative, pripadnici srpske zajednice na Kosovu nemaju mnogo koristi od nacionalističkih poruka. Pogotovo, kako kaže, ukoliko iza njih ne stoji konkretna i ostvariva politika, kao i mehanizmi zaštite njihovih prava. "Sama po sebi, simbolika nije nevažna, ali ona ne može da zameni strategiju. U protekle tri do četiri godine, Srbi na Kosovu suočili su se sa nizom jednostranih poteza Prištine, uključujući ukidanje mogućnosti korišćenja dinara u gotovinskom prometu, zatvaranje institucija koje funkcionišu u sistemu Srbije i najave daljeg integrisanja zdravstva i obrazovanja u kosovski institucionalni okvir", navodi on. Ove mere Vlada Kosova, predvođena Aljbinom Kurtijem, sprovodi poslednjih nekoliko godina, a predstavnici srpske zajednice na Kosovu, uglavnom, ih doživljavaju kao diskriminatorne. Kritike su stizale i iz međunarodne zajednice, koja je od Prištine tražila da se o ovim pitanjima konsultuje sa srpskom zajednicom i da se rešenja traže kroz dijalog Beograda i Prištine. 'O normalizaciji odnosa niko ne govori'Ognjen Gogić konstatuje i da u predizbornoj kampanji u Srbiji niko ne govori o normalizaciji odnosa sa Kosovom. "Buduće vlasti u Srbiji neće moći da se povuku iz dijaloga, jer bi se u tom slučaju rizikovali odnosi sa Evropskom unijom. To nijedna vlast ne može sebi da priušti", smatra on. Obaveze preuzete u okviru dijaloga deo su šireg procesa evropskih integracija Srbije, navode sagovornici RSE, ističući da će se buduća vlast suočiti sa tim obavezama. Ipak, Šljuka dodaje i da je važno razlikovati dogovorenu implementaciju sporazuma od "jednostranih poteza kosovskih vlasti", poput zatvaranja institucija koje na Kosovu funkcionišu u sistemu Srbije. "Posledično, takav pristup može dodatno da oslabi podsticaj Beograda da se konstruktivno angažuje u dijalogu i da doprinese daljoj stagnaciji procesa normalizacije", smatra Šljuka. Kosovo i Srbija su 2023. godine prihvatili Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, a potom je dogovoren i Aneks za njegovu implementaciju. Iako sporazum nije potpisan, Evropska unija je navela da je on pravno obavezujući za obe strane.

Aleksandar Šapić za sada ostaje gradonačelnik Beograda. Njegovu smenu traži opozicija, nakon što je pokret Kreni-promeni optužio Šapića da je krajem septembra napao i povredio njihovu odbornicu. Gradonačelnik odbacuje optužbe, dok tužilaštvo vodi predistražni postupak. Sednica Skupštine grada na kojoj je trebalo da se raspravlja o smeni, zakazana je ali nije održana u utorak, 13. oktobra. Razlog je nedostatak kvoruma koji nisu omogućili predstavnici vlasti, odbornici Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije.

Evropska unija izrazila je razočarenje što Srbija nije privela pravdi odgovorne za napad u Banjskoj, kao i zabrinutost zbog prisustva Milana Radoičića na predizbornom skupu Srpske napredne stranke (SNS). "Razočarani smo što Srbija do danas još uvek nije preduzela neophodne korake da uhapsi i krivično goni, uz odgovarajuće optužbe, one koji se nalaze u Srbiji. Takođe smo i dalje zabrinuti zbog izveštaja o učešću navodnog počinioca na predizbornom skupu vladajuće stranke SNS”, naveo je u pisanoj izjavi za RSE portparol EU Kristijan Vigand (Christian Wiegand). Radoičić se tokom vikenda pojavio na skupu SNS-a u društvu Danila Vučića, sina bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Radoičić je na poternici Interpola. On je priznao da je predvodio naoružanu grupu Srba koja je 24. septembra 2023. izvršila napad u Banjskoj, kod Zvečana na severu Kosova. U napadu je ubijen kosovski policajac Afrim Bunjaku, a u razmeni vatre poginula su i trojica napadača. Radoičić je u to vreme bio potpredsednik Srpske liste, vodeće stranke Srba na Kosovu, koja je formirana uz podršku SNS-a i Aleksandra Vučića. Posle napada podneo je ostavku na tu funkciju. Kosovo napad smatra terorističkim činom i optužuje Srbiju da stoji iza njega, što zvanični Beograd negira. Kosovsko tužilaštvo tereti 45 osoba za napad u Banjskoj. Trojica su osuđena pred kosovskim pravosudnim organima, dok su ostali, uključujući Radoičića, u bekstvu. Veruje se da se svi nalaze na slobodi u Srbiji. Ovo nije prvi put da se osobe koje su optužile kosovske institucije pojavljuju u blizini Aleksandra Vučića kao njegova podrška. Istraživanje RSE ranije je pokazalo da je u grupi koja se, zajedno s jedinicama Policijske brigade, nalazila u blizini zgrade Predsedništva Srbije bio i Vladimir Vučetić. "Očekujemo da Srbija u potpunosti sarađuje putem uspostavljenog kanala za međusobnu pravnu pomoć. Ovo pitanje je dugo nerešeno i Srbija mora hitno da preduzme dalje korake", podvukao je Vigand. On je istakao i da je EU u više navrata pozivala da odgovorni za napad u Banjskoj, uključujući Radoičića, odgovaraju. Prethodno Viši sud u Beogradu je potvrdio za RSE da su prema Radoičiću i dalje na snazi mere zabrane napuštanja boravišta, koje su izrečene nakon što je priznao odgovornost za napad u Banjskoj septembra 2023. godine. Merama mu je zabranjeno da bez odobrenja suda napušta teritoriju Srbije, kao i odlazak na Kosovo. Više javno tužilaštvo u Beogradu je protiv Radoičića pokrenulo istragu ubrzo nakon napada u Banjskoj. Istraga je u toku, ponovljeno je iz Tužilaštva na upit RSE tri godine kasnije, u ponedeljak, 12. oktobra.

Državni fond zdravstvenog osiguranja Srbije potrošio je tokom prethodne tri i po godine najmanje 2,7 miliona evra javnog novca na zaštitu svoje baze koja sadrži različite lične podatke građana, pokazuje analiza Radija Slobodna Evropa (RSE). Uprkos ovim ulaganjima, podaci su uspeli da procure. Tokom avgusta 2026. dve hakerske grupe preuzele su podatke Fonda, nakon čega su se na dark webu, delu interneta koji nije dostupan putem uobičajenih pretraživača, mogli kupiti setovi podataka koji sadrže lične podatke pacijenata, ali i imena njihovih izabranih lekara. Policija je krajem avgusta uhapsila tri pripadnika hakerske grupe "INF" iz Beograda i Zaječara koji se dovode u vezu sa velikim brojem takozvanih "ucenjivačkih" napada u regionu. Istragu vodi Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, koje nije odgovorilo na pitanja RSE o ovom slučaju. Na pitanja o curenju podataka, ali i o načinu zaštite baza podataka, nije odgovorio ni Fond za zdravstveno osiguranje. Koji su podaci procureli?Informacije o "curenju" podataka Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja pojavile su se sredinom avgusta 2026. godine na internetu. Fond, čiji sajt nije dostupan od 18. avgusta i u međuvremenu je zamenjen novom platformom, se tog dana oglasio saopštenjem u kojem je naveo kako "preduzima preventivne mere i detaljnu proveru informacionih sistema". Dodali su da nije moguće potvrditi navode o obimu i sadržaju eventualnog incidenta, ali ni autentičnosti materijala koji se objavljuju na internetu. "Prioritet je zaštita podataka osiguranika i nesmetano funkcionisanje sistema. Javnost i medije molimo da, do okončanja provera, ne iznose neproverene informacije kao činjenice", naveo je Fond 18. avgusta. Međutim, već narednog dana, 19. avgusta, Fond je u obaveštenju koje je uputio Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti, a u koje je RSE imao uvid, potvrdio detalje o curenju ličnih podataka. "Nepoznati počinilac neovlašćeno je pristupio web serveru Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i preuzeo deo baze podataka RIL (registracija izabranog lekara)", navodi se u dopisu koji potpisuje direktorka Fonda Sanja Radojević-Škodrić. Među podacima koji su procureli su podaci o pacijentima, njihovi matični i LBO (lični broj zdravstvenog osiguranika) brojevi, kao i imena i prezimena izabranih lekara i njihove specijalizacije, navodi se u dopisu do kojeg je RSE došao po slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Obaveštenje o povredi podataka o ličnosti je procedura koju predviđa Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i podrazumeva obaveštavanje Poverenika o tome koji su sve lični podaci "proceruli" u javnost, kao i koje su moguće posledice. Iz Fonda u dopisu navode da je do povrede podatka došlo 13. avgusta, a da je primećena nakon četiri dana – 17. avgusta. Kao moguće posledice napada, Fond navodi "rizik od krađe identiteta i neovlašćenog pristupa ličnim nalozima". Navodi se i da kompromitovanje podataka o specijalizaciji lekara "otvara visok rizik od zloupotrebe profesionalnog identiteta i prevarnog izdavanja medicinskih dokumenata/recepata". Poverenik je u vezi sa ovim slučajem pokrenuo vanredni inspekcijski nadzor koji je, kako navodi, u toku. Iz Nacionalnog CERT-a, centralnog tela koje se bavi prevencijom, zaštitom i odgovorima na bezbednosne rizike u informacionim sistemima, za RSE navode da je Fond i njima 18. avgusta prijavio incident. Detalje, međutim, nisu otkrili jer su, kako su naveli, oni su zaštićeni internim protokolima. Fond je u dopisu Povereniku naveo da je deo podataka procureo iz njihove evidencije "Registracija izabranog lekara". Drugi napad, koji je usledio nakon nekoliko dana, Fond nije prijavio, pa nema zvaničnih potvrda o tome koja baza je bila na meti napadača. Podatke o ovom, kao i o prethodnom napadu prvi su objavili na portalu "Bezbedan Balkan", gde korisnici prate različite digitalne bezbednosne rizike u regionu. Ko je uhapšen?Ubrzo nakon navoda o drugom napadu, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) saopštilo je 27. avgusta da su uhapšena tri pripadnika hakerske grupe "INF". Uhapšena su dva mladića u ranim dvadesetim godinama iz Beograda i Zaječara na istoku Srbije i jedan maloletnik iz Beograda. Sumnja se da su od kompanija i državnih institucija preuzimali velike količine podataka, među kojima su lične i osetlјivi podaci građana, a zatim za neobjavlјivanje ukradenih podataka od pojedinih žrtava zahtevali isplatu otkupa u kriptovalutama, saopštio je MUP. Među najznačajnijim metama, kako se navodi, bili su Republički fond za zdravstveno osiguranje, baza javnih izvršitelјa, evidencije Uprave za strance MUP-a Srbije, Fudbalski savez Srbije, Ministarstvo rada Hrvatske, pravosudni sistem Hrvatske, sistemi javnog prevoza u Beogradu, kao i informacioni sistemi i baze podataka više velikih kompanija i organizacija u regionu. Novinari Radija Slobodna Evropa zatražili su više detalja od Ministarstva pravde, kao i Ministarstva rada Hrvatske, ali odgovori do objavljivanja ovog teksta nisu dostavljeni. Jednom od uhapšenih je nakon saslušanja određen pritvor zbog sumnji da je počinio više krivičnih dela koja se odnose na računarsku sabotažu i pristup zaštićenom računaru, saopštilo je 28. avgusta Više javno tužilaštvo u Beogradu. Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, koje u okviru Višeg javnog tužilaštva vodi ovaj predmet, nije odgovorilo na pitanja RSE o detaljima slučaja. Bojan Perkov iz nevladine Share Fondacije koja se bavi bezbednošću online podataka, objašnjava da se malo toga zna o "INF" hakerskoj grupi, kao i da nije poznato ima li još članova osim onih koji su uhapšeni krajem avgusta. "Ne znamo da li su oni u Srbiji i da li međusobno sarađuju", rekao je Perkov za RSE i dodao da su grupe koje se bave sajber kriminalom međunarodno isprepletene i da ima aktera iz raznih zemalja koji sarađuju u zajedničkom interesu da zarade novac. Ko štiti baze državnog fonda?Zaštita baza podataka Fonda za zdravstveno osiguranje poverena je firmi Oktacron iz Beograda, kao nosiocu posla. Na poslovima proširenja softverskog rešenja za zaštitu baza podataka firma je angažovana tokom marta 2026. Ovaj posao vredan je nešto više od 244 hiljada evra. A tokom poslednje tri godine frima Oktacron je, što samostalno, što u grupi ponuđača, angažovana na poslovima zaštite sistema Fonda vredim više od 2,7 miliona evra. Novinari RSE zatražili su od ove firme detalje napada, ali i objašnjenja kako je moguće da postoji sistem zaštite, a da je napadač uspeo da pristupi mreži Fonda i preuzme veliku količinu podataka. "Postupci vezani za ovaj slučaj su u toku pa nisam u mogućnosti da odgovaram na bilo koja pitanja do okončanja pred nadležnim organima", naveo je suvlasnik i direktor firme Oktracron Luka Vasić u pisanom odgovoru za RSE. Bojan Perkov iz Fondacije Share objašnjava da postoji nekoliko razloga zašto podaci mogu da procure, poput onih da nisu bili održavani na adekvatan način i da su dovoljno uporni akteri bez puno tehničkih znanja mogli da iskoriste ranjivosti sistema. Perkov ističe da je potrebna kontinuirana zaštita, da se infrastruktura, mreža i baze podataka konstantno prate kako bi se incidenti predupredili. Koliko je novca uloženo u 'unapređenje'?"Registracija izabranog lekara" iz koje su procureli podaci jedna je od mnogobrojih evidenacija koje je Fond za zdravstveno osiguranje digitalizovao tokom poslednjih godina. Ona objedinjuje sve pacijente i ovlašćenja kojima biraju izabrane lekare u različitim zdravstvenim ustanovama. Kako pokazuju podaci sa portala javnih nabavki, ovaj sistem je tokom 2025. godine prošao "unapređenje i proširenje". Ključni zadatak bio je da se baza izabranih lekara centralizuje i, između ostalog, uskladi sa propisima o zaštiti podataka o ličnosti. Ovaj posao, vredan 195 hiljada evra, dodeljen je grupi ponuđača među kojima je poznata beogradska firma Heliant, koja je specijalizovana za softverske sisteme. Posao je završen krajem 2025. godine. Iz firme Heliant navode kako "povezivanje baze sa infrastrukturom naručioca nije bilo predmet ugovorenih poslova", zbog čega nemaju saznanja o ugrožavanju bezbednosti baze na čijoj su izradi bili angažovani. "Izazovi u oblasti informacione bezbednosti zajednički su svim zemljama koje sprovode digitalizaciju javnih sistema, te se ulažu značajni napori kako bi proces digitalizacije pratile odgovarajuće mere zaštite", navode iz Heliant-a u pisanom odgovoru za RSE. Što samostalno, što u grupi ponuđača, firma Heliant samo sa Fondom za zdravstveno osiguranje ima ugovore vredne 9,2 miliona evra u periodu od početka 2021. godine do danas. U pitanju je preko četrdeset različitih ugovora. Među sistemima na kojima su radili su eBolovanje, elektronsko fakturisanje lekova, aplikacija za kontrolu lekova sa C liste (poseban režim izdavanja) i mnogi drugi digitalni sistemi u okviru Fonda. Podaci sa portala javnih nabavki pokazuju da je Fond tokom poslednjih pet godina raspisao preko 145 nabavki koje se odnose na različite softvereske usluge. "Značajnu ulogu u celokupnoj zaštiti informacionih sistema pored adekvatne softverske zaštite ima i obuka zaposlenih", ističe Bojan Perkov iz Fondacije Share. "Kada imate ogroman broj ljudi koji imaju pristup nekim osetljivim podacima treba konstantno razvijati svest i obučavati te ljude kako da se nose sa tim izazovima i šta da rade u određenim situacijama", dodaje. Državna revizorska institucija (DRI), nezavisno državno telo zaduženo za kontrolu finansija, je tokom novembra 2023. godine tokom revizije informacionog sistema Matične evidencije i ostvarivanja prava, koji Fond koristi za administraciju zdravstvenog osiguranja, utvrdila niz sistemskih propusta u oblasti informacione bezbednosti i zaštite podataka o ličnosti. DRI je tada, između ostalog, upozorio da Fond nema strategiju razvoja Informacionoih sistema i adekvatne kadrovske kapacitete da adekvatno štiti sisteme koji sadrže velike količine ličnih podataka građana. U kasnijem postrevizionom izveštaju iz aprila 2024. godine DRI je naveo da je Fond "otklonio sve utvrđene nedostatke". Napadi na informacione sisteme institucija u Srbiji su sve češći tokom poslednjih godina. Tako se tokom marta 2026. godine meti napadača našla državna telekomunikaciona kompanija "Telekom Srbija" kada su hakeri na internetu objavili ukupno blizu 600.000 ličnih podataka građana. Na meti hakera bili su i Elektroprivreda Srbije, Katastar, ali i službe u Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji.

Slučaj ruskog paravojnog kampa, otkrivenog uz reku Drinu na zapadu Srbije u septembru 2025. godine, i dalje je u fazi istrage, rečeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu koje vodi ovaj predmet. Iz ove institucije navode da se protiv dve osobe vodi postupak zbog krivičnog dela Organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi u saizvršilaštvu. Kako je RSE ranije pisao, pod istragom su Lazar Popović iz Beograda i Sava Stevanović iz Loznice. Obojica su povezani sa proruskim ministrom bez portfelja u Vladi Srbije Nenadom Popovićem. Lazar Popović je njegov nekadašnji savetnik, a Stevanović je najpre bio član Popovićeve Srpske narodne partije (SNP) a potom "Zdrave Srbije", članice vladajuće koalicije. Sumnja se da je borbeno-taktička obuka, koju su organizovali u ugostiteljskom objektu Sunčana reka, imala za cilj pružanje fizičkog otpora policiji Moldavije u slučaju nereda tokom izbornog dana 28. septembra 2025. Dvojica osumnjičenih su ranije saslušani i pušteni iz pritvora – Lazar Popović u februaru 2026, a Stevanović polovinom oktobra prošle godine. Oni su privedeni 26. septembra 2025. godine, dva dana uoči parlamentarnih izbora u Moldaviji, na kojima su se takmičili proevropska Stranka akcije i solidarnosti (PAS) i blok proruskih partija. Istog dana moldavska policija je objavila video snimak uz tvrdnju da pokazuje "vojne kampove u Srbiji koje je organizovala ruska tajna služba". U toj zemlji je privedeno više od 70 ljudi, a za većinu se sumnja da su obučavani u Srbiji. Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizacije Moldavije uoči parlamentarnih izbora koji su u toj zemlji održani 28. septembra. Obuka je, prema navodima srpske policije, organizovana u ugostiteljskom objektu "Sunčana reka" kod Loznice na zapadu Srbije, a kroz obuku je prošlo između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije. U saopštenju policije se ne spominje Rusija, a predsednik Aleksandar Vučić izjavio je nakon hapšenja da Srbija "ne sme da bude poligon za delovanje stranih službi". Moldavija je optužila Rusiju za hibridni rat, kampanju dezinformacija i nezakonito finansiranje proruskih partija, dok je Kremlj negirao mešanje u izborni proces. Osim ovog, u Srbiji se vodi još nekoliko istraga u vezi sa akterima povezanim sa ruskim tajnim službama. Tužilaštvo u Subotici, na severu zemlje, vodi istragu protiv grupe koja se sumnjiči da je "na teritoriji Srbije obezbeđivala i skladištila eksploziv, eksplozivne naprave i dronove, koje je kasnije prebacivala ka zemljama Evropske unije". Ta grupa se dovodi u vezu sa sabotažama za račun Rusije po zemljama Evropske unije. Jedna osoba iz grupe je u septembru osuđena pred subotičkim Višim sudom na godinu dana kućnog zatvora, jer je za novčanu naknadu pristao da preveze borbeni dron dugog dometa s eksplozivnim napravama. Taj slučaj istražitelji dovode u vezu sa ruskim obaveštajnim službama i incidentom početkom avgusta na aerodromu Lajpcig/Hale, gde je, u blizini ukrajinskih teretnih aviona pronađen dron s eksplozivnom napravom. Ranije, krajem 2025, tri osobe su osuđene za špijunažu u korist Rusije i izazivanje incidenata prema jevrejskoj i muslimanskoj zajednici u Francuskoj i Nemačkoj. Postupak protiv osmoro članova iste grupe i dalje je u fazi istrage.

Treće osnovno tužilaštvo u Beogradu formiralo je predmet i u toku je predistražni postupak protiv gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela teška telesna povreda i nasilničko ponašanje. Opozicioni pokret Kreni-Promeni optužio je gradonačelnika da je 28. septembra fizički napao njihovu odbornicu navodeći da joj je tada polomljen nos i deo gornje vilice, dok Šapić negira da je udario odbornicu Tatjanu Mićić. Tužilaštvo je navelo za RSE da je u dosadašnjem toku postupka, naloženo policijskim službenicima da pribave i izuzmu video-zapise sa svih dostupnih bezbednosnih i nadzornih kamera koje su mogle zabeležiti događaj. Navodi se i da je od Urgentnog centra zatraženo dostavljanje kompletne medicinske dokumentacije za sve ostale učesnike događaja, dok je za oštećenu Tatjanu Mićić javni tužilac ponovo zatražio dostavljanje kompletne medicinske dokumentacije. U odgovoru se dodaje da je tužilac saslušao Šapića u svojstvu osumnjičenog i ispitao oštećenu Tatjanu Mićić u svojstvu svedokinje. "U daljem toku postupka biće pribavljeni i analizirani svi raspoloživi dokazi, kao i preduzete druge neophodne radnje radi potpunog, objektivnog i zakonitog utvrđivanja svih činjenica i okolnosti od značaja za donošenje javnotužilačke odluke", navodi Tužilaštvo. Prema navodima odbornice Kreni-promeni Tatjane Mićić, gradonačelnik Šapić je kasno uveče 28. septembra napao nju i njenog supruga na Bežanijskoj kosi u Beogradu. Šapić je negirao da je fizički napao odbornicu tvrdeći da se samo branio od verbalnog i fizičkog napada od njenog supruga i nje. Gradonačelnik Beograda, koji je član predsedništva vladajuće Srpske napredne stranke, odbio je da podnese ostavku. Istovremeno se izvinio građanima Beograda i "prijateljima iz Srpske napredne stranke i Aleksandru Vučiću", koji je nosilac kampanje te stranke za vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra, navodeći da je njegova najveća greška što se nije udaljio i napustio to mesto. Opozicija i veći broj nevladinih organizacija traže Šapićevu ostavku. Predlog za njegovo razrešenje nalazi se na dnevnom redu sednice Skupštine grada Beograda, zakazane za 13. oktobar, kao jedina tačka dnevnog reda. Lider pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović saopštio je da je sednica zakazana na zahtev 41 odbornika opozicije, koji je predao taj pokret prošle nedelje.

Više javno tužilaštvo u Beogradu navelo je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je i dalje u toku istraga protiv Milana Radoičića u slučaju oružanog napada u Banjskoj, na severu Kosova, u septembru 2023. godine. Odgovor tužilaštva usledio je nakon što se Radoičić pojavio na predizbornom mitingu Srpske napredne stranke (SNS) u Kragujevcu, u jeku kampanje za parlamentarne izbore u Srbiji, zakazane za 25. oktobar. Nosilac izborne liste SNS-a je Aleksandar Vučić, donedavni predsednik Srbije. Vučić je ranije u nekoliko navrata iznosio stav da Radoičić nije kriminalac, već neko ko se bori za Srbe na Kosovu. Vlada Kosova je u međuvremenu za RSE navela da je prisustvo Milana Radoičića na predizbornom skupu izborne liste na čijem je čelu Aleksandar Vučić, "dokaz koji potvrđuje da je teroristički napad u Banjskoj, u opštini Zvečan, planirala, finansirala i organizovala država Srbija". Navedeno je i da prisustvo Radoičića "treba biti alarm za EU i druge zapadne zemlje". Radoičić je priznao da je bio na čelu oružane grupe Srba koja je izvršila napad u Banjskoj, kada je ubijen kosovski policajac Afrim Bunjaku, a potom u razmeni vatre i trojica napadača. Kosovo ovaj napad smatra "terorističkim aktom". Trojica od 45 optuženih u ovom slučaju su osuđeni pred kosovskim pravosudnim organima, dok se ostali, uključujući Radoičića, nalaze u bekstvu. U Srbiji se protiv Radoičića istraga vodi zbog sumnje da je, zajedno sa više NN lica, izvršio tri krivična dela – udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija i teška dela protiv opšte sigurnosti. Glavni tužilac Nenad Stefanović ranije je najavljivao da će optužnica biti podignuta krajem 2024. ili početkom 2025. godine, ali do sada to nije učinjeno, niti se zna šta je istragom utvrđeno. Radoičiću je ranije određena mera da se dva puta mesečno javlja policiji. Iz Višeg javnog suda u Beogradu nije odgovoreno na upit RSE da li je ova mera i dalje na snazi. Međunarodna zajednica redovno poziva Srbiju da odgovorni u slučaju Banjska budu izvedeni pred lice pravde. Milan Radoičić je godinama pod sankcijama SAD i Velike Britanije zbog umešanosti u međunarodni organizovani kriminal, dok se na Kosovu, pored ostalog, dovodi u vezu i sa ubistvom srpskog političara Olivera Ivanovića, te ratnim zločinima protiv civilnog stanovništva u regionu Đakovice.

Ambasada Ukrajine u Beogradu osudila je plasiranje ruske propagande u izbornoj kampanji u Srbiji pozivajući učesnike da se uzdrže od korišćenja ruske agresije na Ukrajinu kao sredstva u izbornoj kampanji. U saopštenju se dodaje da učesnici izborne kampanje treba da budu svesni posledica koje takve izjave mogu imati po razvoj ukrajinsko-srpskih odnosa. "Pokušaji da se ničim izazvana agresija Rusije, koja je odnela desetine hiljada života i prouzrokovala patnju miliona ljudi, predstavi kao borba za duhovne i istorijske vrednosti koje se dele sa srpskim narodom, predstavljaju ciničnu manipulaciju usmerenu na pridobijanje izborne podrške kroz zloupotrebu pitanja osetljivih za srpsko društvo", navedeno je. Podseća se i da je takva retorika u direktnoj suprotnosti sa stavom rukovodstva Srbije o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine. Ambasada Ukrajine je reagovala na izjavu Slobodana Dimitrijevića, predsednika Srpsko-ruskog pokreta na predizbornom skupu Socijalističke partije Srbije, dosadašnje članice vladajuće koalicije u Srbiji. Dimitrijević je na tom skupu 11. oktobra poklonio lideru SPS-a Ivici Dačiću ikonu navodeći da je iz Kijevsko-pečerske lavre. On je tada Kijevsko-pečersku lavru nazvao svetim ruskim mestom rekavši "gde se Rusi bore protiv svega onoga protiv čega smo se borili i mi". Ukrajinska ambasada je saopštila da se posvećenost ruske države pravoslavnim vrednostima jasno ogleda u bombardovanju Kijevsko-pečerske lavre 15. juna 2026. koje je prouzrokovalo znatnu štetu na Uspenskoj sabornoj crkvi. Kijevsko-pečerska lavra ili Pečerski manastir osnovana je u 11. veku i nalazi se na popisu svetske baštine UNESKO-a. Ukrajinska ambasada navodi da je Kijevsko-pečerska lavra od osnivanja postala duhovno središte kako za Ukrajinu, tako i za ceo pravoslavni svet. Vlasti Srbije priznaju teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, ali Srbija je među retkim evropskim zemljama koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Zvanični Beograd nastavio je da održava bliske odnose sa Kremljom uprkos pozivima Brisela da se, kao Srbija kao država kandidat za članstvo u Evrpskoj uniji, uskladi sa spoljnom politikom Unije. Na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra učestvuju i proruske stranke.

Evropski parlament zvanično je potvrdio da je od srpskih vlasti primio poziv da pošalje posmatračku misiju na predstojeće parlamentarne izbore. "Budući da je misija već odobrena, pod uslovom da stigne poziv, Parlament će večeras odlučiti o imenima evroposlanika koji putuju", navodi se u izjavi pres-službe EP. Posmatračku misiju činiće sedam evropskih poslanika. Konstitutivni sastanak, na kojem će biti izabran predsedavajući delegacije, biće održan u sredu, 14. oktobra. Formalni poziv iz Srbije stigao je u subotu, 10. oktobra, a uputila ga je vršiteljka dužnosti predsednika Republike Ana Brnabić. U Srbiji se 25. oktobra održavaju vanredni parlamentarni izbori. U proceduralnom smislu, rok za dobijanje poziva istekao je 8. oktobra, kada je održana Konferencija predsednika. Evropski parlament je, međutim, bio spreman da poziv iz Srbije sačeka najkasnije do ponedeljka, 12. oktobra. Konferencija predsednika, koja okuplja predsednicu Evropskog parlamenta i šefove političkih grupa, odlučila je 8. oktobra da se paralelno započne neophodno planiranje, kako bi pripreme mogle da se nastave ako misija bude potvrđena na vreme. Evropski parlament poslednji put je posmatrao izbore u Srbiji tokom vanrednih parlamentarnih izbora 17. decembra 2023. Tadašnja misija imala je pet poslanika i delovala je u okviru međunarodne posmatračke misije pod vođstvom OEBS-a/ODIHR-a. Prema opisu Evropskog parlamenta, delegacija se u danima pre izbora sastaje sa šefom Misije EU za posmatranje izbora ili šefom misije OEBS-a/ODIHR-a, izbornim vlastima, kandidatima, kao i predstavnicima civilnog društva i medija. Na dan izbora članovi delegacije posmatraju otvaranje, glasanje i zatvaranje odabranih biračkih mesta, kao i brojanje glasova na njima. Potom mogu da prate glasačke kutije do centara za unos i obradu rezultata i da posete te centre. Na kraju iznose sopstvena zapažanja i zaključke.