Dijana Hrka, majka poginulog Stefana u padu nadstrešnice u Novom Sadu, štrajkuje glađu petnaesti dan, dok je autoprevoznik Milomir Jaćimović ušao u sedmi. Građani su okupljeni pored šatora kod Skupštine Srbije u Beogradu, gde Dijana Hrka štrajkuje glađu, zahtevajući otkrivanje istine o pogibiji njenog sina i još petnaest osoba u padu betonske nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici pre godinu dana. Ispred šatora je okačen transparent "Snaga majke i brda pomera", prenela je Beta. Ona štrajkuje glađu nedaleko od šatorskog kampa u kome su pristalice vlasti. Autoprevoznik Milomir Jaćimović štrajkuje glađu ispred zgrade Banovine u Novom Sadu već sedam dana. "Normalno je da nemam više one snage što sam imao, ali tako je kako je, mora se, ići ćemo do kraja. Došao sam u takvu situaciju kad su mi uzeli zadnji autobus", preneo je N1 reči Jaćimovića. Jaćimović, koji je prevozio svojim autobusima studente na proteste, traži da mu oni budu vraćeni tvrdeći da su neosnovano oduzeti, kao i da se ponište višemilionske kazne koje su mu izrečene. U znak podrške Jaćimoviću u Kragujevcu, u centranoj Srbiji, građani su posle jednočasovne protestne šetnje blokirali Autobusku stanicu. U Srbiji duže od godinu dana traju protesti i blokade na kojima se insistira na krivičnoj i političkoj odgovornosti zbog stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da želi po svaku cenu da izbegne nacionalizaciju Naftne industrije Srbije (NIS), koja je zbog većinskog ruskog vlasništva pod američkim sankcijama, dok je ministar finansija Siniša Mali poručio da je vreme da Srbija razmišlja o sebi. Na sednici Vlade Srbije, posvećenoj budućnosti nacionalne naftne kompanije, rečeno je da konačna odluka mora biti doneta za sedam dana kako bi se omogućilo poslovanje NIS-a i Rafinerije koja posluje u njegovom sastavu. Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije NIS-u 9. oktobra u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Te sankcije su prethodno odlagane osam puta. "Želim po svaku cenu da izbegnemo nacionalizaciju i konfiskaciju jer to nije naše većinsko vlasništvo. Želim da prvo iscrpimo sve mogućnosti", poručio je Vučić. Srbija je jedina zemlja u Evropi, uz Belorusiju, koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu. Kako je Vučić naveo, Rusi o prodaji vlasništva u NIS-u razgovaraju sa azijskim i evropskim partnerima. "Nadam se da će azijski i evropski partneri prihvatiti da pregovaraju o vlasništvu", rekao je Vučić. On je poručio i da je Srbija spremna, ukoliko se oni ne dogovore, da ponudi višu cenu. "I da preplatimo, ali neću da nikome ništa otimamo. NIS i rafinerija moraju da rade", dodao je. U međuvremenu, vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija, dok Srbija ima 29,87 posto udela. Nakon što je zbog meričkih sankcija NIS-u onemogućen dotok sirove nafte u Srbiju, ministar finansija Siniša Mali je poručio da je Srbija imala dovoljno razumevanja prema ruskim prijateljima. Sada je, kako je rekao, vreme da Srbija razmišlja o sebi i preuzme stvari u svoje ruke. "Znam da je to teška odluka, ali nema drugog rešenja. Mi moramo da obezbedimo neki novac, ako dođe do toga da treća strana neće to da prihvati, mi moramo da ponudimo veću cenu", poručio je Mali na sednici Vlade. On je naveo da "ruski prijatelji" ni posle 17 godina rada u Srbiji, nisu ponudili Srbiji, zemlji domaćinu i suvlasniku NIS-a da zajedno traže rešenje. "Nama ova situacija sa NIS-om ugrožava sve, naš rast, našu stabilnsot, naš kreditni rejting, ugrožava nam perspektivu, dolazak novih investitora", naveo je Mali. Vučić mu je na to odgovorio da razume njegovu nervozu, ali mu je poručio "da je ne širi". Prethodnog dana su zvaničnici Srbije saopštili da Sjedinjene Države nisu odobrile NIS-u "ni dan da može da nastavi da radi". Kako je tada navela ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović dobijeno je odobrenje za pregovore o vlasništvu, ali "ne i da NIS i rafineriija nastave da posluju". "Američka administracija želi kompletnu promenu vlasništva NIS-a i zahteva potpuno povlačenje ruskog vlasništva iz kompanije", rekla je Đedović Handanović. Nafte za preradu u Rafineriji Pančevo koja je deo Naftne industrije Srbije (NIS), po računici zvaničnika, uz državnu pomoć iz robnih rezervi, biće do 25. novembra. Iz domaće proizvodnje Srbija podmiruje tek petinu potrebne količine nafte, pokazuju podaci Agencije za energetiku Srbije. Ostatak nafte se uvozi. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa.

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o vanrednim izborima u Srbiji čije raspisivanje već mesecima na protestima traže studenti i građani. Sagovornici su bili Saša Janković, bivši zaštitnik građana i nekadašnji kandidat za predsednika Srbije, i Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i bivši glavni pravnik u timu Vlade Srbije za pregovore o pristupanju EU. Bilo je reči o tome da li se kriza u Srbiji produbljuje i postoji li opasnost od izbijanja većeg nasilja, kakav je odnos snaga između protivnika i pristalica režima, ima li Vučić pored plaćenih i dosta iskrenih pristalica koji u njemu vide velikog vođu i da li nakon jednogodišnjih protesta ima naznaka kolapsa režima. Razgovaralo se i o tome kakva je Vučićeva taktika - da li po svaku cenu želi da izbegne vanredne izbore ili čeka pogodan trenutak da ih raspiše, da li bi Vučić, ako mu istraživanja javnog mnjenja konstantno budu pokazivala da gubi izbore, a time i vlast, mogao iskoristiti neki incident i uvesti vanredno stanje da bi ugušio proteste i ostao na vlasti, da li bi se u tom slučaju morao odreći svetske izložbe EXPO 2027. do koje mu je izuzetno stalo, kao i o tome da li će uporni i masovni protesti i teška ekonomska situacija, koja je sve vidljivija, na kraju naterati Vučića da raspise vanredne izbore. Omer Karabeg: Gospodine Jankoviću, vi ste nedavno izjavili da je situacija u Srbiji izuzetno opasna. Bojite li se da bi kriza svakog časa mogla eskalirati i da bi moglo doći do nasilja? Saša Janković: Jedan nasilni incident, izrežiran ili autentičan, mogao bi dovesti do lančane reakcije nasilja. Situacija jeste opasna, ali ne zbog toga što građani žele nasilje već zato što vlast u Srbiji vlada strahom i taj strah održava represijom. Kada izgubi kontrolu, a to se sada dešava, onda pribegava sili. Zbog toga su velike tenzije i postoji opasnost od eskalacije nasilja. Vladimir Međak: Kriza je svaki put eskalirala kada je to trebalo režimu. Pošto je vlast izgubila legitimitet, a legalitet odavno nema, ostali su joj samo sila i moć. I kada im je ta moć dovedena u pitanje, oni su eskalirali nasilje da bi pokazali da su još uvek faktor sa kojim mora da se pregovara. Omer Karabeg: Kakav je trenutno odnos snaga između protivnika i pristalica režima? Saša Janković: Režim ima silu, novac i medije, a građani strpljenje i upornost. Ali sila, pare i mediji, kojima Vučić vlada već 13 godina, su se istupili, a istina, strpljenje i upornost pobeđuju - tako da se odnos snaga menja iz dana u dan, Omer Karabeg: Kojih je više - protivnika ili pristalica režima? Saša Janković: Sva relevantna istraživanja pokazuju da danas mnogo više ljudi u Srbiji ne prihvata ovo što režim radi i da je mnogo veća podrška pokretu koji predvode studenti. Vladimir Međak: Istraživanja, koja su rađena prošle godine u jesen pre pada nadstrešnice u Novom Sadu, su pokazivala da više od polovine građana smatra da država ne ide u dobrom smeru. Desila su se masovna ubistva u školi Vladislav Ribnikar u Beogradu i u selima Dubona i Orašje. Deca su ubijena u školi, ljudi na sportskom terenu, ubijao ih je nepoznati čovek iz čista mira. Građani se nisu osećali bezbedno i za to su krivili vlast. I onda se dogodila tragedija u Novom Sadu. Ljudi koji su se držali po strani shvatili su da to što oni beže od politike ne znači da se vlast neće baviti njima - da ih neće udariti pre ili kasnije. I to je dovelo do toga da mnogi prestanu sa pričom, u koju ih je režim ubedio, da politika nije za njih i da je najpametnije biti apolitičan iako je to najgora stvar još od starih Grka. Tako da je u ovom trenutku odnos snaga takav da režim ne sme da raspiše izbore jer zna da bi ih u iole fer uslovima izgubio. Veliki vođaOmer Karabeg: Da li skupovima koje organizuje vlast, pored onih koji tamo dolaze za novac, ima dosta i onih koji su iskreno za Vučićevu vlast jer misle da bi Vučićev pad uveo Srbiju u haos? Saša Janković: Ima. To su ljudi koje su režimski mediji ubedili da je Vučićeva vlast spas od haosa. Ali taj broj se svakodnevno smanjuje i on je sada daleko ispod kritične mase koja je potrebna da legitimizuje ovu vlast. Pored tih ljudi, koji su potpuno pod uticajem tabloidnih medija, postoji i jedan broj ljudi koji ne dolaze na Vučićeve skupove zato što im se plaća, nego zato što im je već plaćeno. Oni su zahvaljujući ovom režimu stekli enormno bogatstvo i privilegije i sada ne čuvaju više Vučićevu vlast, već ono što su stekli. Oni se bore da se ne bi vratili u socijalno okruženje kome realno pripadaju, da bi nastavili da se baškare po svojim vilama, da voze najskuplje automobile, da budu gospodari života i smrti u svojim mestima. Vladimir Međak: Naravno da ima onih koji su iskreno za Vučićevu vlast. Ne zaboravimo da je Milošević 2000. dobio 1.600.000 glasova posle potpunog sunovrata, vojnog poraza, bankrota, egzodusa, etničkog čišćenja. I pored svega toga dosta ljudi je za njega glasalo. To su ljudi koji vole velikog vođu, oni će ga slepo slediti čak i u provaliju. A tog velikog vođu su im dali režimski mediji. Vučić sprečava treći svetski rat - to je pisalo u režimskim medijima. Po njima on maltene komunicira sa vanzemaljcima, samo što nije razdvojio more kao Mojsije. Omer Karabeg: U kojoj meri je Vučićeva vlast uzdrmana, da li se vide elementi kolapsa nakon godinu dana protesta? Meni se čini da se oni oko njega još uvek nisu počeli da iskrcavaju sa broda? Saša Janković: Vide se promene. Vlast počinje da puca iznutra, ali to se još uvek oglašava kroz krhotine. Još uvek ne grmi, još uvek to nije potpuni fijasko. Zašto još nije počelo napuštanje broda? Zato što ljudi unutar njegovog sistema shvataju da za njih nema solidnog izlaza. Toliko su zla naneli, toliko loših stvari uradili da ne vide na koji način bi mogli da se izvuku. Ali kada se u jednom momentu brana sruši, kad se neki izlaz otvori, mislim da će svi krenuti da beže. Biće to pravi stampedo. Vladimir Međak: Njihov sistem je počeo da se raspada. To se vidi po tome što su nedavno morali su da posmenjuju celo policijsko rukovodstvo da bi policiju stavili pod kontrolu, a šefove obaveštajnih službi smenjuju od decembra. Moraju da uvode u sistem ljude kriminalnog porekla, ljude sa optužnicama. U jednom trenutku je predsednik maltene morao da proziva svoje najbliže saradnike zbog toga što se ne pojavljuju u medijima jer nekoliko meseci u medijima nije bilo ni Siniše Malog, ni gomile drugih iz njegovog najužeg kruga koji su s njim proveli nekoliko decenija. Vučić mora da ih drži pod kontrolom jer, ako krene da se para na vrhu, to više niko ne može da zaustavi. A njihov džemper je pred paranjem. Oni će se svi zaklinjati na lojalnost do momenta kada će im biti jasno da moraju da spasavaju sopstveno bogatstvo i sve što su stekli svih ovih godina. Čekajući čudoOmer Karabeg: Kakva je Vučićeva taktika? Da li on po svaku cenu želi da izbegne vanredne izbore ili samo oteže i čeka pogodan trenutak da ih raspiše? Saša Janković: Vučić kupuje vreme. Načelno ne beži od izbora zato što ih je vanredno raspisivao ne znam više koliko puta. On ne beži od izbora, već od poraza. Svestan je da bi u ovom trenutku bio poražen čak i da se izbori održe pod njegovim uslovima. Nervoza raste zato što mu se ne poboljšavaju šanse da na izborima ponovo osvoji vlast. Ali vreme curi, izbori će na kraju biti neminovni. Vladimir Međak: Mislim da Vučić čeka da se nešto desi, neki magični događaj, da mu se nešto ukaže s neba što će da preokrene situaciju u kojoj se nalazi. Pazite, oktobara prošle godine on je bio apsolutni gospodar Srbije. Razjedinio je opoziciju, namestio izbore, bio je u tome uhvaćen i ništa mu se nije desilo. Čak je dobio i pohvale iz Evrope. U godišnjem izveštaju Evropske komisije ocena stanja u Srbiji bila je nerealno pozitivna, a prilikom posete Beogradu predsednica Komisije Ursula von der Leyen obratila mu se sa "Dragi Aleksandre". Sve se to dešavalo sredinom oktobra prošle godine, a onda se 1. novembra dogodio pad nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi. Građani su izašli na ulice da protestuju, a Vučićevi ljudi u naletu samopouzdanja krenuli su da ih biju. Jer zašto bi ljudi tražili odgovornost što je 16 ljudi poginulo ili kako je tada rekao bivši premijer Miloš Vučević "Srbija ne može da se ruši i zaustavlja zbog 15 ili 1.555 mrtvih". I onda kreće studentska pobuna i totalni kolaps sistema da Vučićevi ljudi bukvalno ne smeju da izađu na ulicu. To mu se desilo u roku od nekoliko meseci i Vučić je došao je u situaciju da ne sme da raspiše izbore. Pri čemu su izbori njegova najomiljenija igračka. Kad god mu nešto treba, on će da raspiše izbore i zamajava celu državu. To je radio nebrojeno puta, ali sada ne sme jer zna da će izgubiti. Uz to je pod monitoringom Evropske unije koja mu je jasno rekla da više nema nameštanja izbora. Jedino mu je ostalo da se uzda da će se desiti neki preokret koji će ga vratiti na situaciju od pre 1. novembra prošle godine. Istovremeno, Vučić se trudi da nas zamori. Ovo je igra iznurivanja, maltene kao rovovski rat u Prvom svetskom ratu - ko će prvi da poklekne. Ako on poklekne gubi vlast, ako građani pokleknu gube slobodu. Vanredno stanje?Omer Karabeg: Bojite li se da bi Vučić, ako ga istraživanja javnog mnjenja konstantno budu uveravala da bi raspisivanjem izbora izgubio vlast, mogao iskoristiti neki incident i uvesti vanredno stanje da bi ugušio proteste? Jer njemu je pre svega važno da ostane na vlasti. Saša Janković: U nekim drugim okolnostima Vučić bi možda to i uradio. Ali sada postoje dva velika razloga zbog kojih to neće uraditi. Prvi razlog je čuveni EXPO 2027 čije bi pripreme teško mogle da budu nastavljene pod vanrednim stanjem. A i ako bi bile nastavljene, teško bi se koja zemlja odlučila da učestvuje na toj izložbi. Osim toga, EXPO je veliki finansijski resurs za ovu vlast. Drugi razlog je što državni organi već sada koriste sve instrumente prinude koje bi koristili u slučaju vanrednog stanja. Vlast suzbija slobodu okupljanja i razbija skupove građana što ne bi bilo mogućno ako se poštuje sloboda okupljanja. Oni već vrše nezakonit uvid u privatnu komunikaciju građana. Rade stvari koje ni u vanrednom stanju nisu dozvoljene, pa opet ne uspevaju da suzbiju narodni bunt. Vučić nije neinteligentan čovek i vidi da s vanrednim stanjem ne bi puno dobio, a imao bi štošta da izgubi. Vladimir Međak: Uvođenje vanrednog stanja bila bi neracionalna odluka jer ne bi dobio ništa što već sada nema, a ubrzao bi svoj pad jer ne bi mogao da opravda i objasni zašto je to uradio. Jer građani na ulicama traže izbore. Oni nisu prekršili ni zakone, ni Ustav, ne pale ambasade kao što su on i njegovi radili. Građani na ulicama traže izbore, sprovođenje zakona i odgovornost za pogibiju 16 ljudi. To je osnovna razlika između sadašnjih demonstracija i svih demonstracija koje su oni pravili kada su branili haške optuženike - Ratka Mladića i Radovana Karadžića koji su prekršili zakone ove države. Vučić bi najviše voleo kad bi mogao da uvede vanredno stanje i da mu evropski zvaničnici kažu - super si, štitiš zakon. Ali on zna da bi uvođenjem vanrednog stanja izgubio i ono malo međunarodnog legitimiteta što ga još uvek ima. Ursula von der Leyen, koja mu se prošle godine obraćala sa "Dragi Aleksandre", ove godine mu je objašnjavala razliku između demokratije i autokratije. Omer Karabeg: Može li se kriza rešiti dijalogom koji Vučić povremeno nudi studentima? Saša Janković: To što nudi Vučić nije dijalog. To je trik i taj trik ljudi vide. Nije dijalog kad onaj ko sedi preko puta vas priča jedno, misli drugo, radi treće, a želi četvrto. Ja sam ga na dijalog pozivao 2015. Tražili smo i prelaznu vladu 2017, pa 2018. To je glatko odbijeno. Njegov sadašnji poziv na dijalog već sutradan je poništen akcijama policije protiv građana. Vladimir Međak: Svaki njegov poziv na dijalog je farsa. Vučić ne ume da vodi dijalog, za 13 godina, koliko je na vlasti, nije imao nijedan jedini dijalog. Osim toga ko god dođe da priča s njim okaljaće svoj kredibilitet, izgubiće rejting. Čovek koji dođe da priča s njima odmah bude označen kao Vučićev čovek. Svako ko bi hteo da priča s njima zna da bi to bilo političko samoubistvo. Osim toga, oni su sve svoje kritičare proglasili stranim plaćeniciima, kriminalcima, dilerima droge, peračima novca, šta već sve nisu rekli. I sada treba da ti ljudi sednu za sto s njima, uhvate se za ruke i pevaju ringe ringe raja, puj pike ne važi što je do sada bilo, hajde da svi radimo u interesu Srbije. Ne. Interes je Srbije da prvo vi odete, pa onda možemo da pričamo o ostalim interesima Srbije. PritisakOmer Karabeg: Studenti planiraju nove proteste kako bi Vučića naterali da raspiše vanredne izbore. Mogu li protesti naterati Vučića da raspiše izbore? Saša Janković: Ja mislim da nema šta drugo sem pritiska javnosti. Mirni i uporni protesti. Kad ljudi izađu na ulice i ne odu, onda mora da ode Vučić, pre ili kasnije. Omer Karabeg: Ali dosadašnji protesti nisu ga naterali da raspiše izbore, 15.og marta je izašlo 300.000 ljudi i posle toga ništa. Saša Janković: Ne bih se složio da posle toga nije bilo ništa. Petnaestog marta je protiv građana upotrebljeno zvučno oružje, bili smo šokirani monstruoznošću takvog postupka. Ali kad odete kući i dođete sebi, kažete - idem dalje, ne mogu odustati od sebe, to je moja zemlja, to je moj grad, to je moja ulica. Prvog novembra bio je veliki skup u Novom Sadu gde se takođe videla istrajnost. Ljudi su otišli tamo da bi odali počast poginulima, ali i da kažu - nećemo odustati. Tako da su - verovali ili ne - izbori za Vučića najbolja opcija. Vladimir Međak: Protesti mogu da nateraju Vučića da raspiše vanredne izbore. To je najbolji način. Sve drugo je mnogo teže i skuplje. Ali problem je što ne znate šta će se loše desiti iduće nedelje. Kad pogledate javne građevine koje su oni napravili, pitate se da li možete da nastradate ako tamo odete. Ljudi su nedavno mogli da izginu na Ostružničkom mostu zato što su pukli metalni spojevi jer su ih pravili diletanti. Govori se o problemima sa konstrukcijom na Prokopu. Rekonstruiše se nadvožnjak na beogradskoj železničkoj stanici. To su mesta gde svaki dan prolazi hiljade ljudi. Ne dao bog da se nešto desi. Kod Požege su zbog Vučićevog rejtinga pre roka pustili tunele u saobraćaj, pa su ih onda zatvarali. Ne znamo šta će se desiti sa NIS-om i EPS-om, ne znate da li će sutradan da vam zatvore Maksi prodavnicu u vašem naselju jer Maksi zatvara prodavnice po celoj Srbiji zbog zamrzavanja marži pošto su Vučić i ekipa rešili da za visoke cene i inflaciju okrive trgovce umesto sopstvenu ekonomsku politiku. Zbog svega toga neophodno je nastaviti proteste. Vučić će na kraju morati da raspiše izbore, a poraz na izborima za njega će biti slamka spasa jer će nakon toga uslediti koliko-toliko uređena tranzicija vlasti umesto sloma moći. StrahOmer Karabeg: Šta još može naterati Vučića da raspiše vanredne izbore? Saša Janković: Strah. On je čovek koji vlada strahom. Podsetiću da je moto moje predsedničke kampanje 2017. bio "Za Srbiju bez straha". I kao što vlada strahom tako i donosi odluke na osnovu sopstvenog straha. Kad Vučić bude video da sila i propaganda više ne funkcionišu, izbori će mu izgledati kao spas. Kad bude video da su sve druge opcije za njega mnogo teže i gore, da nema nikakvog velikog međunarodnog sukoba koji bi poremetio ceo svet, onda će strah, koji je njegov glavni motivacioni faktor, dovesti do toga da raspiše izbore da bi se koliko-toliko spasio. Vladimir Međak: Njemu je za izlaz iz ove situacije ostala, da tako kažem, jedna i po ulica. Ulica se zove Amerika, to jeste da pokuša da se nekako umili Trumpovoj administraciji, da dobije podršku kakvu je dobio Orban pre nekoliko dana. Orban je to što je dobio prikazao kao veliku podršku, međutim kad se malo pročeprka vidi se da je dobio godinu dana grace perioda i ništa više. Pola ulice mu je Evropska narodna partija koja mu je još uvek na neki način naklonjena i on će preko nje pokušati da obezbedi makar status quo. Ako od toga ne bude ništa, ako Srpska napredna stranka bude izbačena ili njeno članstvo u Evropskoj narodnoj partiji suspendovano, moraće da ide na izbore. Jer Vučić je na silaznoj putanji i svako odlaganje će mu pogoršati situaciju. Srbija iduće godine mora da pozajmi osam milijardi evra da bi servisirala dugove i popunila budžetsku rupu. To su neverovatne pare za zemlju koja je već godinu dana u dubokoj krizi. Niko normalan takvoj zemlji neće da pozajmi pare. Milošević je pao kad je država bankrotirala. To će Vučića naterati da raspiše izbore i nada se nekom čudu. Saša Janković: Ne znamo u kom momentu će doći nova politička realnost, ali znamo da će doći. Pređena je tačka posle koje nema povratka. Ali nije dovoljno samo znati da nešto ne valja, treba imati alternativu. Ja sam uveren da će studentska lista za izbore, bez obzira koja imena budu na njoj, dobiti aklamativnu podršku građana. Možda njen sastav neće odmah dati jasan odgovor o političkom pravcu posle Vučića, ali masovna podrška koju dobija studentski pokret, omogućiće smenu režima. A nakon toga, uz malo pomoći prijatelja iz Evropske unije i Amerike, počećemo da iz pepela dižemo politički i institucionalni sistem i da vraćamo pravdu i poverenje. Verujem da Srbija ima snage i potencijala da bez nasilja, bez novih žrtava izađe iz ove agonije i uđe u svetliji period.

Dijana Hrka, čiji je sin poginuo u padu nadstrešnice u Novom Sadu, u subotu je u 14. danu štrajka glađu ispred Skupštine Srbije u Beogradu. Agencija Beta je prenela da je Hrka i danas otišla da primi infuziju u jednoj beogradskoj privatnoj klinici. Do automobila su je u invalidskim kolicima dogurali veterani koji su sa njom od kada je počela štrajk glađu. Hrka je već nekoliko dana u invalidskim kolicima i tek povremeno izađe iz šatora u kojem štrajkuje glađu. Kraj niza šatora, od kojih je jedan predviđen za nju, nalaze se građani koji daju podršku njenim zahtevima. Ona traži da se utvrdi istina o smrti njenog sina Stefana Hrke i još petnaest ljudi, koji su poginuli pri padu nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici, puštanje studenata iz pritvora i raspisivanje izbora u Srbiji. Studenti beogradskog Pravnog fakulteta u blokadi pozvali su Hrka da obustavi štrajk glađu, navodeći da "više niko ne sme da strada zbog nerada i nemara srpskih vlastodržaca koji su od sopstvenog naroda napravili taoce". "Čvrsto stojimo uz Dijanu i zahteve koje je ona postavila, i kao jedinog krivca i jedine odgovorne za sve što se u našem društvu dešava krivimo one koji se prema državi ponašaju kao da je njihovo privatno vlasništvo", naveli su studenti Pravnog fakulteta u blokadi na mreži X. Autoprevoznik Milomir Jaćimović šesti dan štrajkuje glađu u Novom Sadu i traži da mu budu vraćeni zaplenjeni autobusi i poništavanje višemilionskih prekršajnih kazni koje je dobio prethodnih meseci, a za koje tvrdi da su neosnovane. Jaćimović je poznat po podršci studentima koji predvode antivladine proteste koji u Srbiji traju duže od godinu dana. On je tokom prethodnih meseci i privođen, u više navrata. Međumesna autobuska stanica u Novom Sadu bila je u subotu blokirana dva sata na poziv studenata u blokadi novosadskih fakulteta u znak podrške Jaćimoviću. Više stotina okupljenih građana otišlo je posle toga peške Bulevarom oslobođenja do Banovine, gde Jaćimović štrajkuje glađu. Jaćimoviću se u štrajku ranije pridružio i njegov maloletni sin koji je u četvrtak, 13. novembra okončao taj vid protesta. Podrška Hrki i Jaćimoviću iskazana je i na protestu u Nišu pod nazivom "Filozofski nije za poneti". Studenti i građani Niša okupili su se najpre na raskrsnici ispred Osnovnog suda, a potom su organizovali protestnu šetnju do zgrade Filozofskog fakulteta i zgrade Univerziteta u Nišu. Vlada Srbije je donela odluku o formiranju Fakulteta za srpske studije u Nišu, izdvajanjem tri departmana tamošnjeg Filozofskog fakulteta: departmana za istoriju, srbistiku i ruski jezik i književnost.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović je izjavila 15. novembra da Sjedinjene Američke Države(SAD), koje su uvele sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog većinskog ruskog vlasništva, nisu odobrili NIS-u "ni dan da može da nastavi da radi". Ona je na vanrednoj konferenciji za novinare kazala da je dobijeno odobrenje za pregovore o vlasništvu, ali, kako je navela, "ne i da NIS i rafineriija nastave da posluju", prenosi Beta. Američka administracija je bila jasna i rekla da želi kompletnu promenu vlasništva NIS-a i zahteva potpuno povlačenje ruskog vlasništva iz kompanije, rekla je Đedović Handanović, prenosi RTS. "Jasno je da ni za sedam dana nije moguće promeniti vlasništvo. Kao ministarka energetike reći ću da su pred nama teške odluke da li da se preuzme kompanija, a onda nadoknadi šteta", rekla je ona. Dodala je i da zna da je "predsednik Vučić rekao da je protiv nacionalizacije", ali "nećemo dozvoliti da naša zemlja i građani budu ugroženi". Ruski vlasnici NIS-a poslali su 11. novembra zahtev Kancelariji Ministarstva finansija SAD za kontrolu strane imovine (OFAC) kojim su tražili produžetak licence za rad, na osnovu pregovora sa "trećom stranom". Zbog sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) usmerenih na NIS zbog većinskog ruskog vlasništva, onemogućen je dotok sirove nafte u Srbiju. SAD su sankcije uvele kako bi onemogućile finansiranje invazije koju je Moskva pokrenula na Ukrajinu u februaru 2022. Pregovori oko sudbine NIS-a i dalje traju – sa Rusijom kao većinskim vlasnikom i sa SAD-om koje su uvele sankcije. Vučić je još u januaru odbacio mogućnost nacionalizacije NIS-a, odnosno da najveća naftna kompanija u Srbiji ponovo bude pod kapom države, ali je u izjavi za RTS 23. oktobra je izjavio da će država preduzeti korake kada dođe do problema sa snabdevanjem. SAD su proglasile sankcije NIS-u 9. oktobra, a odlagane su osam puta.

Srbija je najlošije rangirana zemlja Zapadnog Balkana prema Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2025. godinu. Nalazi se na četvrtom mestu, od 44 evropske zemlje koje su analizirane. Lošije rangirane su jedino Rusija, Ukrajina i Italija. Godišnje izveštaje o Indeksu organizovanog kriminala objavljuje Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC), organizacija civilnog društva sa sedištem u Ženevi. Prema ovogodišnjem, izveštaju za 2025. godinu, Bosna i Hercegovina (BiH) je na šestom mestu, dok je Crna Gora na 10. Podaci za Kosovo nisu objavljeni. Globalni indeks organizovanog kriminala procenjuje nivo kriminala i otpornost na organizovani kriminal u 193 države sveta. Izvršni direktor GI-TOC, Mark Shaw ukazao je na to da organizovani kriminal "potkopava demokratiju, suverenitet država, pa čak i međunarodni mir i bezbednost". "Globalni indeks organizovanog kriminala nije samo alat za merenje kriminala: on je ogledalo koje reflektuje šta se dešava unutar država i međunarodnog sistema", poručio je. 'U Srbiji ključni državni akteri'Po nivou kriminala u vrhu, po otpornosti na kriminal pri dnu liste - na 35. poziciji od 44 analizirane evropske države Globalnog indeksa. U Srbiji "državni akteri imaju ključnu ulogu u pejzažu organizovanog kriminala", ocenili su autori izveštaja, ukazujući da političke elite navodno utiču na ključna kriminalna tržišta. Dodaju da korupcija unutar državnih institucija olakšava i nezakonite finansijske transakcije i štiti kriminalne poslove, te da su "visoki državni zvaničnici povezivani s ozloglašenim figurama iz sveta organizovanog kriminala". "Srbija ostaje jedno od glavnih čvorišta krijumčarenja na Zapadnom Balkanu", napominje se. Takođe, prema izveštaju, Srbija predstavlja sastavni deo rute za krijumčarenju heroina ka zapadnoj Evropi, dok srpske kriminalne mreže igraju značajnu ulogu u globalnom krijumčarenju kokaina. Izveštaj podvlači i da je ova zemlja "domaćin nekoliko mafijaških grupa" koje, uprkos hapšenjima ključnih članova, i dalje dominiraju različitim segmentima evropske trgovine drogom. "Navijačke grupe fudbalskih klubova takođe su uključene u kriminalne aktivnosti, pružajući logističku podršku za krijumčarske operacije i učestvujući u paravojnim aktivnostima", dodaju. Spominje se i u kontekstu trgovine oružjem. Srbija je, navode, tranzitna zemlja u toj trgovini, pri čemu oružje koje potiče iz ratova u bivšoj Jugoslaviji, kao i iz Turske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i potencijalno Ukrajine - prolazi kroz Srbiju ka zapadnoj Evropi. "Kriminalne mreže sa Kosova, iz Albanije i Srbije olakšavaju ovu trgovinu, dok su korumpirani državni zvaničnici navodno bili umešani u ilegalne pošiljke oružja". Dodaje se i da je u poslednjih nekoliko godina zabeležen "porast krijumčarenja oružja iz Srbije na Kosovo, uključujući oružje vojnog tipa". Autori Globalnog indeksa bave se i ulogom Srbije u trgovini ljudima. "Izveštaji ukazuju da su pojedinci iz vlasti i policije umešani u prinudni rad, trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije i krijumčarenje oružja velikih razmera, uz minimalnu odgovornost", navodi se. Spominju se i rastuće veze sa Rusijom, Kinom i zalivskim državama koje "izazivaju zabrinutost zbog netransparentnosti stranih ulaganja i infrastrukturnih projekata". To, kako se ističe, podstiče sumnje na korupciju. Finansijski kriminal u Srbiji veoma je ukorenjen, ocenjuje se i dodaje da su u njih "često umešani visoki državni zvaničnici". Privatni sektor u Srbiji, navodi se u izveštaju, duboko je isprepletan s organizovanim kriminalom - "veliki broj preduzeća posluje pod uticajem visokih političkih funkcionera", zbog čega "dobijaju povlašćen tretman u tenderima i investicijama, često služeći kao posrednici za tokove nezakonitog novca". S druge strane, napominju, preduzeća koja nisu povezana s političkim krugovima trpe stalne pritiske i inspekcije. Ukazuju i da vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) ima značajan uticaj na javne institucije, medije i izborni proces, što doprinosi sumnjama u demokratsko upravljanje. U Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2025. godinu navode i da se organizovane kriminalne grupe u Srbiji koriste za zastrašivanje političkih protivnika i manipulaciju izbornim procesima. Pored toga, dodaje se da politička elita poseduje gotovo neograničenu moć, a da javnost na drugoj strani ima nizak stepen poverenja u demokratske institucije. U tom kontekstu, zaključuje se i da "široko rasprostranjeni protesti odražavaju nezadovoljstvo upravljanjem". Globalni indeks bavi se i korišćenjem bezbednosnih službi u političke svrhe u Srbiji. Takvo korišćenje, "zajedno sa izveštajima o vezama između pripadnika organa reda i grupa organizovanog kriminala", dodatno je, kažu, "smanjilo poverenje javnosti". "Iako je Srbija uspostavila antikorupcijske agencije i uvela mere za unapređenje odgovornosti, njihova efikasnost je oslabljena slabim sprovođenjem, nedostatkom resursa i institucionalne nezavisnosti", jedan je od zaključaka. Napominje se i da slučajevi korupcije i organizovanog kriminala često ne dovode do osuđujućih presuda. 'Korupcija prisutna na svim nivoima vlasti u BiH'Kada je reč o otpornosti na kriminal BiH je među najniže rangiranim zemljama – na 42. mestu. Državni akteri uključeni u kriminal imaju ključnu ulogu u omogućavanju organizovanog kriminala u Bosni i Hercegovini, piše u izveštaju. "Korupcija je prisutna na svim nivoima vlasti, a visoki zvaničnici su povezani sa trgovinom drogom, finansijskim kriminalom i nezakonitom eksploatacijom prirodnih resursa". Podsećaju da su nekim od vodećih političkih ličnosti uvedene međunarodne sankcije zbog njihovog doprinosa korupciji i podrivanja državnih institucija. Autori izveštaja ukazuju i na to da su neki policijski službenici uhapšeni zbog direktnog učešća u švercerskim operacijama, dok su političari koristili svoj uticaj kako bi zaštitili kriminalne mreže. Kao poseban problem, podvlači se trgovina ljudima. Autori izveštaja napominju da su žene i devojke izložene su seksualnoj eksploataciji, dok su romska deca često žrtve prinudnog prosjačenja, seksualne trgovine i kućnog ropstva. Dodaju i da je krijumčarenja migranata duboko ukorenjeno, te da BiH predstavlja ključnu tranzitnu tačku duž balkanske migrantske rute, a da korupcija među pripadnicima granične policije dodatno pogoršava problem. "Ovo tržište je usko povezano s krijumčarenjem oružja, pri čemu izveštaji ukazuju da kriminalne organizacije prodaju oružje migrantima uključenim u mreže krijumčarenja", napominje se. Rat u Ukrajini, dodaje se, doveo je do porasta trgovine oružjem, pri čemu oružje iz BiH, uprkos regulatornim ograničenjima, navodno dospeva u zone sukoba. Napominju i da zemlja funkcioniše kao tranzitni centar za kokain iz Južne Amerike namenjen zapadnoevropskom tržištu. U izveštaju se ocenjuje i da strani akteri imaju značajan uticaj na organizovani kriminal u zemlji, iskorišćavajući slabu kontrolu granica i podeljen politički sistem. "Regionalne kriminalne organizacije iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Albanije imaju snažno prisustvo, sarađujući sa lokalnim akterima u švercu droge i oružja". Pored toga, turski, saudijski i zapadnoazijski akteri uključeni su u ilegalne finansijske šeme, dok grupe koje podržava Rusija koriste političku bliskost bh. entiteta Republike Srpske sa Moskvom, za jačanje uticaja. Ističe se da je finansijski kriminal je rasprostranjen u Bosni i Hercegovini, da mnoge privatne kompanije služe kao posrednici u pranju novca i finansijskim prevarama, a da preduzeća u vlasništvu politički povezanih osoba imaju povlašćen položaj u postupcima javnih nabavki. Kao jedan od rasprostranjenih problema podvlači se i nezakonita seča šuma u koju su, kako navode, često umešane političke elite i lokalni zvaničnici. Dodaju i da se nezakonita eksploatacija uglja i drveta takođe sprovodi uz podršku političkih figura koje izdaju lažne dozvole u zamenu za mito. Zaključuje se da se BiH suočava sa stalnim izazovima u oblasti političkog upravljanja, naročito u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, a da podeljen politički pejzaž zemlje, posebno secesionističke politike RS i njeno odbijanje da poštuje institucije na državnom nivou, dodatno komplikuju upravljanje. Takođe u izveštaju Globalnog indeksa organizovanog kriminala navedeno je da se pravosudni sistem u Bosni i Hercegovini suočava sa neefikasnošću, političkim mešanjem i neujednačenom primenom zakona, što otežava efikasno procesuiranje organizovanog kriminala i korupcije. Posebno je, smatraju, problematična praksa otkupa zatvorskih kazni do godinu dana. 'Kavački i Škaljarski klan - ključan uticaj na kriminalni pejzaž Crne Gore'Kada je reč o nivou otpornosti na kriminal, Crna Gora je na 37. mestu. U izveštaju se podvlači da je Crna Gora dom dve dominantne mafijaške grupe – Kavačkog i Škaljarskog klana, koji imaju značajan uticaj na kriminalni pejzaž zemlje. Napominju da se njihove operacije protežu širom Crne Gore, ali i u druge države. "Uprkos pojačanim naporima policije, uključujući hapšenja ključnih članova, ove grupe i dalje kontrolišu kriminalna tržišta kroz regrutovanje novih članova, čak i u zatvorima", piše u izveštaju. Glavni izvori prihoda klanova su trgovina kokainom i pranje novca, pri čemu Europol procenjuje da kontrolišu najmanje 30 odsto kokaina koji iz Južne Amerike stiže u Evropu, navodi se. Klanovi, dodaje se, održavaju jake veze sa kriminalnim organizacijama u EU, Latinskoj Americi i na Zapadnom Balkanu, dok luke Bar i Kotor predstavljaju ključne ulazne tačke za šverc kokaina. "Dodatno, bave se iznudom i reketiranjem, koristeći nasilje i zastrašivanje za očuvanje svojih kriminalnih aktivnosti, što je dovelo do eskalacije sukoba i porasta broja ubistava između klanova", piše u izveštaju uz napomenu da je Crna Gora među zemljama sa najviše incidenata sa vatrenim oružjem u regionu. Autori izveštaja ukazuju i da su procurele enkriptovane komunikacije otkrile kako se kriminalni prihodi koriste za političku zaštitu i uticaj na pravosuđe i policiju. "Akteri povezani sa državom održavaju duboke veze sa organizovanim kriminalom, olakšavajući nezakonite aktivnosti kroz korupciju i regulatorne slabosti". Dodaju da su visoki zvaničnici bili umešani u transnacionalne kriminalne aktivnosti, uključujući trgovinu drogom, ilegalnu trgovinu duvanom i nelegalnu seču šuma. "Iako se sprovode istrage i hapšenja, stalna umešanost državnih zvaničnika slabi efikasnost organa reda", zaključuju i ukazuju na dokaze o mešanju kriminalnih grupa u izbore u Crnoj Gori. Takođe napominju i da privatni sektor u Crnoj Gori omogućava rad organizovanog kriminala, naročito kroz trgovinu nekretninama i finansijske kriminalne aktivnosti. Osim toga, ističe se da je finansijski kriminal u Crnoj Gori duboko ukorenjen i da ga karakterišu loše upravljanje javnim sredstvima, nepravilnosti u finansiranju političkih aktivnosti i korupcija velikih razmera. "Nepravilnosti u korišćenju sredstava EU i prevare u procesima privatizacije dodatno ističu sistemske slabosti u finansijskom sektoru". Takođe, izveštaj pokazuje da je trgovina ljudima i dalje prisutan problem u Crnoj Gori. Poslednjih godina među žrtvama je zabeležen značajan porast broja ruskih državljanki i državljana, navedeno je. Pored toga, romska deca često bivaju prisiljena na prosjačenje i nelegalna venčanja, dok nadležni često takve slučajeve tretiraju kao "kulturnu praksu". Zaključak je i da bezbednost granica predstavlja izazov, s obzirom na to da Crna Gora služi kao ključna tranzitna tačka za razne ilegalne aktivnosti. Autori izveštaja napominju da uprkos obavezama da se suzbije organizovani kriminal i korupcija, političke podele i nestabilnosti i dalje ometaju efektivno upravljanje i sprovođenje zakonodavnih reformi. Takođe ističu da visoko-profilisane oslobađajuće presude u slučajevima pranja novca izazivaju zabrinutost u vezi sa nezavisnošću pravosuđa i kvalitetom istraga.

Zvaničnici Srbije nadaju se 'pozitivnom pomaku' u pregovorima sa Evropskom unijom nakon predloga Evropske komisije da uvede nove kvote i carine na uvoz čelika, što ima direktan uticaj na rad Železare u Srbiji, u vlasništvu kineske HBIS grupe. Evropska komisija objavila je u oktobru predlog da se smanji uvoz čelika bez carina u Evropsku uniju za 47 odsto u odnosu na prošlu godinu, odnosno da se smanje kvote. Kvote podrazumevaju da države van EU mogu da izvezu određenu količinu čelika u taj blok bez carina. Takođe, Komisija je propisala i dvostruko veće carine za uvoz čelika za količine koje premašuju kvotu. Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije, rekao je za Radio Slobodna Evropa da će ova odluka negativno uticati na rad Železare u Smederevu, gradu na oko 60 km od Beograda. Prema podacima Privredne komore Srbije, najveći deo izvoza čelika i gvožđa iz Srbije ide u zemlje EU. "Ključno je da bi se ugrozilo funkcionisanje železare, koja ima strateški karakter u proizvodnji čelika – jednog od osnovnih industrijskih metala. Kao što je za EU bitna industrija čelika, bitna je i nama", kaže on. HBIS grupa (Hebei Iron and Steel Group) kupila je 2016. godine smederevsku Železaru za 46 miliona evra, dok je dugove čeličane preuzela Vlada Srbije. HBIS je jedan od najvećih proizvođača čelika na svetu sa više fabrika u Kini za proizvodnju različitih proizvoda od čelika. HBIS poseduje u Kini i rudarsko preduzeće koje se bavi preradom gvozdene rude. Odluku o smanjenju uvoza čelika u EU Komisija je donela radi "zaštite sektora čelika" od prevelike svetske proizvodnje ovog metala, a Evropsko udruženje za čelik je označilo Kinu odgovornom za prekomernu proizvodnju i poremećaje na svetskom tržištu. Kako odluka EU utiče na Srbiju?Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da je, u skladu sa odlukom EU, predviđeno da se kvota za izvoz čelika iz Srbije u EU bez carina prepolovi, a da se carine za količine čelika koje premašuju kvote dupliraju (sa 25 na 50 odsto). Do sada, prema njegovim rečima, Srbija je mogla da izvozi 800 hiljada tona čelika u EU bez carina, a prema novoj odluci ta količina bi trebalo da bude upola manja. On kaže da su i dosadašnje kvote EU loše uticale na poslovanje Železare u Srbiji. "Uticala bi kao i do sada, na pad konkurentnosti srpskog čelika na evropskom tržištu, pad proizvodnog potencijala železare, produbljen negativni finansijski rezultat kompanije i postavilo bi se pitanje održivosti stranog investitora na ovom projektu (HBIS)", navodi Stanić. Iz kineske kompanije HBIS, koja upravlja Železarom u Smederevu, nisu odgovorili na upit RSE o ovoj temi, kao ni iz Ministarstva privrede koje je nadležno za ovaj sektor. Kompanija HBIS bila je 2024. jedna od najvećih izvoznika Srbije, ali ipak podaci pokazuju da je Železara nekoliko godina unazad u gubicima. Stanić objašnjava da je Železara pozitivno poslovala do 2019. godine kada je Evropska unija uvela prvi put kvote za uvoz čelika. "To je smanjilo konkurentnost našeg čelika na evropskom tržištu i došlo je do gašenja jedne visoke peći, kapacitet je prepolovljen što se tiče proizvodnje. Zbog manje proizvodnje, velikih fiksnih troškova i manje realizacije na stranom tržištu došlo je do minusa", kaže on. Evropska komisija je u februaru 2019. uvela kvote za 26 kategorija proizvoda od čelika za zemlje van EU. Ovaj potez je usledio nakon što su Sjedinjene Države 2018. uvele carine EU i drugim državama na uvoz čelika i aluminijuma. Molba za izuzeće od carinaPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 15. oktobra da je predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen predao pismo sa molbom da Srbija bude izuzeta od carina i novih kvota oko čelika. On je prethodno u oktobru izjavio da će carine Evropske unije na čelik pogoditi Železaru u Smederevu "gde radi 5.000 ljudi". Vučić je rekao da će moliti predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da Srbiju, kao zemlju kandidata za članstvo u EU, oslobodi bar carina na čelik. "Prihvatićemo kvote, makar jednog od toga da nas oslobode", rekao je Vučić. Za Radio Slobodna Evropa iz EU nije stigao odgovor u vezi sa kvotama i carinama Srbiji. Bojan Stanić iz Privredne komore za RSE kaže da za sada Srbija nije dobila izuzeće. "Međutim, prostora za pregovore ima, jer ovo treba da stupi na snagu od 1. jula 2026. U narednih nekoliko nedelja će se ponovo održati sastanak u Briselu, pa se može očekivati pozitivan pomak u pravcu boljeg tretmana čelika proizvedenog u Srbiji na tržištu EU", ističe on. Prema Stanićevim rečima, argument Srbije u molbi za izuzeće od carina je da je kandidat za punopravno članstvo u EU, ima sporazum o slobodnoj trgovini sa EU i "što je privreda Srbije relativno integrisana u evropske lance snabdevanja". Zbog čega EU planira da smanji kvote za čelik?Evropska komisija je početkom oktobra predstavila predlog kojim će, kako navodi, zaštititi sektor čelika u EU od "prekomernog globalnog kapaciteta". "Štiteći naše tržište od nelojalne globalne konkurencije, gradimo put ka suverenom dekarbonizovanom evropskom čeliku. Ovaj predlog je prvi korak za našu industriju ka ponovnom sticanju konkurentnosti", rekao je Stefan Sežurne, izvršni potpredsednik u Evropskoj komisiji za prosperitet i industrijsku strategiju. Dekarbonizacija podrazumeva da se čelik proizvodi uz manje emisije ugljen-dioksida koji šteti životnoj sredini. Navodi se i da je čelična industrija EU izgubila od 2007. na hiljade radnih mesta, a ovaj sektor je zabeležio rekordne gubitke 2024. Čelik je važan za EU, kako se navodi na sajtu Evropske komisije, zbog njegove upotrebe u više važnih sektora, uključujući i odbranu. Ova vest naišla je na različite reakcije udruženja koja zastupaju interese sektora povezanih sa čelikom. Iz Evropskog udruženja za čelik (EUROFER) pozdravili su u oktobru ovu odluku navodeći da je to "dugo očekivani predlog za snažnu odbranu evropskog sektora čelika". "Krajnji cilj smanjenja nelojalnog uvoza koji preplavljuje tržište EU, jeste da se omogući našim čeličanama da ponovo rade sa održivom stopom iskorišćenja od 80 do 85 odsto. Trenutno, naši objekti rade na neodrživim nivoima iskorišćenja od oko 65 odsto, što dovodi do zatvaranja i otpuštanja (radnika)", rekao je Akel Egert (Axel Eggert), generalni direktor EUROFER-a, navodi se na sajtu udruženja. Ipak, na ovu vest negativno je reagovalo Evropsko udruženje proizvođača automobila navodeći da se ovim merama "otišlo predaleko" u zaštiti tržišta EU. "Komisija treba pojedinačno da razmotri sektore poput automobilske industrije gde, uprkos velikom oslanjanju na domaće snabdevanje čelikom, naši proizvođači i dalje moraju da uvoze određene količine", navodi se u njihovom saopštenju. Uloga Kine u globalnoj proizvodnji čelikaIz Evropskog udruženja za čelik su na upit RSE o ovoj temi poslali analizu u kojoj se navodi da Kina stvara najveću zabrinutost kada je reč o proizvodnji čelika na svetskom nivou. "U periodu 2014/2015, potražnja za čelikom u Kini je naglo stagnirala, što je izazvalo nagli porast izvoza od više od 100 miliona tona, od čega je oko 10 odsto bilo usmereno ka EU", navodi se u dokumentu EUROFER-a i dodaje da je 2023. Kina ponovo povećala svoj izvoz. U međuvremenu, više zemalja uvelo je mere kojim je ograničilo uvoz čelika, kao što su SAD, Kanada, Indija, Turska, Vijetnam. "Sada se suočavamo sa globalnom krizom prekomernih kapaciteta - koja više nije ograničena samo na Kinu, već se širi širom Jugoistočne Azije, Bliskog istoka i Severne Afrike", navodi EUROFER. To je, prema njihovim navodima, dovelo do pada proizvodnje čelika u EU sa 160 miliona tona u 2018. na 130 miliona tona u 2024. godini. Zabrinjavajući rast proizvodnje čelika konstatovan je i u novembru na sednici Komiteta za čelik Organizacije za evropsku saradnju i razvoj. Saopšteno je da je prekomerna proizvodnja čelika u Kini dovela do poremećaja u trgovini čelikom jer se proizvodni pogoni za čelik u Kini ne gase, već pronalaze načine da izvoze proizvode zaobilazeći mere za ograničenje uvoza koje uvode države. Iz EUROFER-a za RSE navode da je prevelika proizvodnja čelika svetski problem koji je prepoznat 2016. godine stvaranjem Globalnog foruma o višku kapaciteta za proizvodnju čelika (GFSEC). "Ali ga je nažalost Kina napustila 2019. godine", navode iz EUROFER-a.

Regulatorno telo Srbije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (Ratel) saopštilo je 14. novembra da je operatorima mobilne telefonije dodelilo licence za 5G mrežu po ukupnoj ceni većoj od 300 miliona evra. Navodi se da je u javnom nadmetanju od 3. do 7. novembra sprovedena aukcija spektra za sisteme GSM i IMT i da su ispravne ponude podnela sva tri učesnika, Jetel (Yettel), A1 Srbija i Telekom Srbija. Ukupan prihod od prodaje radiofrekvencijskog spektra iznosi 300.099.430 evra. Ratel dodaje da će posle dostavljenog dokaza o uplati prve polovine naknade izdati pojedinačne dozvole, najkasnije u roku od sedam dana od dana isteka roka za navedenu uplatu. "Nakon izdavanja pojedinačnih dozvola, što se očekuje u prvoj nedelji decembra, steći će se uslov da započnu komercijalno pružanje usluga uz korišćenje 5G tehnologije", saopšteno je u petak. Precizira se da su tri izabrane kompanije u obavezi da prvu polovinu naknade za pravo korišćenja dodeljenog radiofrekvencijskog spektra plate u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke o izboru najpovoljnijih ponuda. Drugu polovinu najkasnije do 30. juna 2026. A1 Srbija je u vlasništvu A1 Telekom Austria Group, Jetel (Yettel) u većinskom vlasništvu Emirates Telecommunications Group iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), dok je Telekom Srbija većinski u vlasništvu Republike Srbije. Prelazak na 5G mrežu u telekomunikacijama za korisnike najpre znači brži internet, stabilniju mrežu, manje kašnjenje u primeni mobilnih aplikacija u realnom vremenu i manje trošenje energije koje podrazumeva i duže trajanje baterije mobilnih telefona.

Nafte za preradu u Rafineriji Pančevo koja je deo Naftne industrije Srbije (NIS), po računici zvaničnika, ima za još deset dana. Usled sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) usmerenih na NIS zbog većinskog ruskog vlasništva, onemogućen je dotok sirove nafte u Srbiju. Uz državnu pomoć u vidu nafte iz robnih rezervi, rafinerija u Pančevu imaće sirovinu do 25. novembra. U slučaju smanjenog obima ili obustave rada nakon tog datuma, zaposleni u rafineriji bi prvi osetili posledice. "Do sada smo uspeli da doprinesemo da ograničenja koja nameću sankcije ne ugroze egzistencijalnu sigurnost radnika, ali je važno da se u što kraćem roku dođe do jasnog i održivog rešenja", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Božo Dostić, predsednik Sindikata Rafinerije nafte u Pančevu. Dodaje da je u NIS-u zaposleno oko 13.500 ljudi, a da od te kompanije indirektno zavisi oko 20.000 članova njihovih porodica. Prioritet sindikata, prema rečima Dostića, je da "nijedna porodica ne oseti posledice aktuelne situacije". "Da se sačuva svako radno mesto, da se očuvaju prava makar u obimu garantovanim Kolektivnim ugovorom", pojašnjava Dostić. Koliki je značaj rafinerije u Pančevu?Većina naftnih derivata do benzinskih stanica dolazi iz rafinerije u Pančevu, dok se manji deo uvozi. Država je, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, već intervenisala sa više od 80 hiljada tona sirove nafte, obezbeđenih iz robnih rezervi, "da bi rafinerija mogla da radi". "Nama može rafinerija da ne radi 15-20 dana, (nakon toga) biće potrebno još mesec dana da počne da radi, to će nam se odraziti na stopu rasta, to će nam se odraziti na BDP (bruto društveni proizvod), na plate, na penzije, na sve, svih ljudi, to ljudi moraju da znaju", rekao je Vučić 23. oktobra za Radio-televiziju Srbije (RTS). Iz domaće proizvodnje Srbija podmiruje tek petinu potrebne količine nafte, pokazuju podaci Agencije za energetiku Srbije. Ostatak nafte se uvozi. Sirova nafta prerađuje se u rafineriji u naftne derivate, koji se zatim distribuiraju do potrošača. Šta kažu u naftnim kompanijama?NIS nije odgovorio na pitanja RSE o tome koji su mogući scenariji nakon 25. novembra kada rafinerija u Pančevu ostane bez sirove nafte za preradu i kakve bi posledice to moglo imati po samu rafineriju i tržište naftnim derivatima. Odgovor na ista pitanja je do zaključenja teksta izostao i od Ministarstva rudarstva i energetike Srbije. U Udruženju naftnih kompanija Srbije (UNKS) su za RSE naveli da je uvoz naftnih derivata znatno veći još od 10. januara, kada su SAD stavile NIS na listu sankcija, kako bi se nadomestile one količine goriva koje nedostaju. Prema rečima Tomislava Mićovića, generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije, kompanije članice tog udruženja su inače najveći uvoznici derivata nafte u Srbiju. "Povećavao se (uvoz) postepeno. Logističke barijere će biti uskoro veća prepreka nego želja i mogućnosti članica kompanija da uvoze", rekao je za RSE Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije. Srbija nema izlaz na more, što usložnjava transport i logistiku. "Pošto se uvoz realizuje Dunavom, zatim železnicom i drumskim saobraćajem, uvek u tim vidovima transporta možete imati neke otežavajuće okolnosti", pojašnjava Mićović. Ko će sve osetiti posledice?U slučaju obustave rada rafinerije u Pančevu, ukazuje ekonomista Milan Kovačević, Srbija bi bila prinuđena da u potpunosti uvozi gotove naftne derivate iz drugih država. "Naravno, u slučaju drugih izvora, to bi neophodno bilo skuplje", kaže on za RSE. Cene goriva, čiju maksimalnu vrednost jednom nedeljno utvrđuje Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine Srbije, varirale su tokom proteklih deset meseci, a trenutno su nešto niže u odnosu na one propisane 10. januara, kada je NIS stavljen na listu sankcija SAD. U poređenju sa državama Evropske unije, cene benzina su na nivou onih u EU, dok je dizel skuplji za oko 10 odsto. Za ovu računicu uzeti su podaci Evropske komisije iz novembra. U slučaju da rafinerija u Pančevu prestane sa radom, ekonomista Milan Kovačević ne isključuje ni nestašice goriva. "Logistički je teško ostvariti da ne bude nikakvih oskudica, jer znamo da nemamo prilaz bilo kojem moru za dobijanje nafte, znamo, da su derivati isporučivani za naše tržište skoro isključivo iz Pančeva", kaže Kovačević. Prema njegovim rečima, na udaru bi se prvo našli potrošači, zatim i privreda. "I jedni i drugi bi sigurno morali podnijeti (cenu) - građani lošiji životni standard, a privreda i ostali, lošije uslove poslovanja, To znači da bi bila usporena i privredna aktivnost i da bi to negativno uticalo na bruto domaći proizvod", pojašnjava Kovačević. Situaciju dodatno usložnjava, ukazuje Kovačević, i to što je ruska kompanija Lukoil takođe stavljena pod sankcije. Ta kompanija, koja traži kupca za svoju imovinu u inostranstvu, u Srbiji zauzima nešto više od sedam odsto maloprodajnog tržišta naftnim derivatima. Dokle se stiglo sa pregovorima o sankcijama?U međuvremenu, pregovori oko konačne sudbine NIS-a i dalje traju – sa Rusijom kao većinskim vlasnikom i sa SAD-om koje su uvele sankcije ruskim energetskim kompanijama. SAD su sankcije uvele kako bi onemogućile finansiranje invazije koju je Moskva pokrenula na Ukrajinu u februaru 2022. Iako je još u januaru odbacio mogućnost nacionalizacije NIS-a, odnosno da najveća naftna kompanija u Srbiji ponovo bude pod kapom države, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u izjavi za RTS 23. oktobra je izjavio da će država preduzeti korake kada dođe do problema sa snabdevanjem. "Prvi dan kada imamo probleme, mi ćemo da uzmemo stvari u svoje ruke i da rešavamo, prvi dan, i to sam rekao svima – i Rusima i Amerikancima", rekao je Vučić. On nije precizirao koji bi to konkretni potezi mogli biti. Rusija je, prema rečima ministarke rudarstva i energetike Srbije Dubravke Đedović Handanović, spremna da prepusti kontrolu i uticaj nad NIS-om trećoj strani, što su podržale i vlasti u Beogradu. Zahtev NIS-a upućen američkim vlastima da ta kompanija bude uklonjena sa liste sankcija, i dalje je na čekanju.

Dijana Hrka, čiji je sin poginuo u padu nadstrešnice u Novom Sadu, štrajkuje glađu 13. dan ispred Skupštine Srbije u Beogradu. Osamdeset kilometara severnije, u Novom Sadu, prevoznik Milomir Jaćimović peti dan ne uzima hranu. Na raskrsnici Takovske i Bulevara kralja Aleksandra u Beogradu i u petak se, kao i prethodnih dana, okupilo više stotina građana, mahom srednjoškolaca, koji pružaju podršku Dijani Hrki. Hrka je medijima rekla da će tokom dana morati da primi još jednu dozu infuzije, pošto je malaksala i ima nizak pritisak. Kako je reporteru Radija Slobodna Evropa ranije rekao jedan od veterana koji čuva Hrku, nju su lekari pregledali u petak prepodne i njeno stanje je stabilno. Hrka je već nekoliko dana u invalidskim kolicima i tek povremeno izađe iz šatora u kojem štrajkuje glađu, kako bi pozdravila okupljene. U 11.52 okupljeni su održali 16 minuta tišine za isto toliko stradalih u novosadskoj tragediji. Dijana Hrka, koja štrajkuje glađu od 2. novembra, traži odgovornost za smrt svog sina i još 15 osoba, oslobađanje pritvorenih studenata koji su protestovali zbog te tragedije i vanredne izbore. U Novom Sadu prevoznik Milomir Jaćimović peti dan zaredom odbija hranu. Kako javlja N1, on kaže da se oseća dobro. Njega je jutros pregledala doktorka iz novosadske neformalne grupe medicinara Beli štit. Njemu su u petak podršku pružili i članovi strukovnog sindikata Nezavisnost na Radio-televiziji Vojvodine, kao i pojedini članovi ustanova kulture. Jaćimović štrajkuje glađu jer su mu izdate brojne kazne i oduzeti autobusi zbog prevoženja studenata na proteste. U štrajku mu se pridružio i njegov maloletni sin koji je u četvrtak, 13. novembra okončao taj vid protesta. Jaćimović je poznat po podršci studentima koji predvode antivladine proteste koji u Srbiji traju duže od godinu dana. On je tokom prethodnih meseci i privođen, u više navrata. Duže od godinu dana u Srbiji traju antivladini protesti, predvođeni studentima u blokadi. Ključni zahtev koji su postavili pred vlast je utvrđivanje političke i krivične odgovornosti za pogibiju 16 osoba na novosadskoj Železničkoj stanici, u novembru 2024. U međuvremenu, zatraženo je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast negira odgovornost za nesreću i za sada odbija da raspiše izbore. Uprkos optužnicama i istrazi protiv bivših državnih funkcionera, suđenja za nesreću još nisu počela.

Četvoro članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), izabranih u sredu na sednici Skupštini Srbije, podnelo je 14. novembra ostavke jer, kako su naveli, ne pristaju da budu birani u procesu koji politiku stavlja iznad zakona, prenosi Beta. U zajedničkoj izjavi Rodoljub Šabić, Dubravka Valić Nedeljković, Mileva Mališić i Ira Prodanov Krajišnik navode da je proces izbora članova Saveta REM "suštinski obesmišljen" posle odluke većine u Skupštini Srbiji da ne izabere svih devet članova tog regulatornog tela. "Ovim činom, vladajuća većina nas je dovela pred svršen čin – u situaciju u kojoj se od nas očekuje da učestvujemo u procesu koji je suštinski obesmišljen. Time je poslata poruka da se institucije mogu popunjavati selektivno, prema potrebi stranaka na vlasti, pa čak i kad je to u skladu sa zakonom i utvrđenom procedurom", naveli su u izjavi. Ocenili su da bi njihovo ućešće u radu REM-a "imalo smisla samo ako bi Savet bio izabran u punom sastavu i ako bi postojala mogućnost da se posao obavlja nezavisno, profesionalno i u javnom interesu". "U postojećim okolnostima, smatramo da je jedini častan i odgovoran korak da podnesemo ostavke, jer ne pristajemo da budemo birani u procesu koji politiku stavlja iznad zakona. Želimo da budemo potpuno jasni: ovo nije odustajanje od borbe. Naprotiv, upravo ova situacija pokazuje zašto je borba bila i ostala neophodna", naveli su oni. Poslanici Skupštine Srbije su 12. novembra većinom glasova izabrali osam od devet članova za novi saziv Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), na mandate od dve, četiri ili šest godina. Parlament nije izabrao kandidata nacionalnih saveta nacionalnih manjina jer se tome usprotivio Savez vojvođanskih Mađara, deo vladajuće koalicije, koji tvrdi da predloženi kandidati ne odražavaju stvarnu volju tih saveta. Odbor za kulturu i informisanje parlamenta je 13. novembra objavio javni poziv za predlaganje kandidata za izbor člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), na predlog nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Prethodnom Savetu REM mandat je istekao 4. novembra 2024. godine. U nadležnosti ovog tela je, između ostalog, da reguliše, kontroliše i sankcioniše rad elektronskih medija – televizijske i radijske stanice koje imaju nacionalnu pokrivenost, i njihova onlajn izdanja. REM takođe ima ključnu ulogu tokom izbornih kampanja, u kojima mora da obezbedi ravnopravnu zastupljenost političkih aktera u medijima. Ovo telo imenuje Upravni odbor javnih servisa Srbije i Vojvodine, što direktno utiče na njihov rad i uređivačku politiku. Konkurs za izbor članova Saveta REM je raspisan u jeku studentskih protesta u kojima zahtevaju odgovornost za smrt 16 osoba u padu betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine. Prvi konkurs je, međutim, obustavljen, jer je sedam od ukupno 18 kandidata povuklo svoju kandidaturu, tvrdeći da je proces obilovao nepravilnostima i nezakonitostima. Pod pritiskom studentskih protesta i dvonedeljne blokade Radio-televizije Srbije (RTS), Skupština Srbije raspisala je 28. aprila novi konkurs za članove REM.

Milan Jaćimović, sin autoprevoznika Milomira Jaćimovića, prekinuo je štrajk glađu ispred zgrade Pokrajinske vlade u Novom Sadu, prenosi agencija Beta. Prevoznik Milomir Jaćimović i njegov sin četiri dana štrajkuju glađu. Jaćimović je ranije rekao da je razlog to što su mu izdate brojne kazne i oduzeti autobusi zbog prevoženja studenata na proteste. U štrajku mu se istog dana pridružio i njegov maloletni sin. Milomir Jaćimović je za N1 naveo da će njegov sin nastaviti da ga podržava u protestu, ali da će početi da uzima hranu. "Uspeo sam da dete ubedim, nisam želeo da moje dete bude uopšte u tome, pričali smo s njim i advokat i ja, biće tu pored mene", rekao je Jaćimović. On zahteva da mu policija vrati sve autobuse koje je zaplenila i da poništi milionske kazne za navodne saobraćajne prekršaje. Autobusi fime "Jaćimović" u poslednjih godinu dana prevozili su studente na protestna okupljanja širom Srbije. On je tokom prethodnih meseci i privođen, u više navrata. U Srbiji štrajkuje glađu i Dijana Hrka, majka Stefana poginulog u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Njen štrajk glađu traje 12 dana ispred Skupštine Srbije u Beogradu. Ona traži odgovornost za smrt svog sina i još 15 osoba, oslobađanje pritvorenih studenata koji su protestovali zbog te tragedije i vanredne izbore.

Prevara - tom rečju predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić komentariše izbor osam od devet članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u parlamentu 12. novembra. Nijedan od dva nezavisna kandidata iz redova nacionalnih manjina za devetog člana nije dobio podršku narodnih poslanika pa je novi postupak pokrenut dan kasnije, 13. novembra. "U poslednjem koraku je vladajuća koalicija odlučila da napravi 'udarac ispod pojasa' i da tog devetog člana ne izglasa. Pokazalo se još jednom da kada god uđemo u pregovore sa predstavnicima ove vlasti, na kraju izađemo izigrani", kaže Bodrožić za Radio Slobodna Evropa (RSE). Novoizabrana članica Saveta REM Dubravka Valić Nedeljković kaže za RSE da je očekivala zastoj u izboru člana iz kategorije nacionalnih manjina. "Oni su na zakonski način stopirali taj izbor, koji njima nije odgovarao. To, naprosto, zakon predviđa. Da li se to nama sviđa ili ne je druga stvar", kaže Valić Nedeljković. Peripetije oko kandidata nacionalnih manjinaKandidati za člana REM-a i redova nacionalnih manjina bili su Muhedin Fijuljanin, na predlog Bošnjačkog nacionalnog saveta i Ljumturije Ameti, koju je kandidovao Nacionalni savet Albanaca. Njihovom izboru usprotivio se Savez vojvođanskih Mađara, koji je deo vladajuće koalicije, i koji tvrdi da predloženi kandidati ne odražavaju stvarnu volju tih saveta. Za izbor Fijuljanina je glasalo 40 poslanika, dva su bila protiv, dok nije glasalo 137 parlamentaraca. Gotovo identični rezultat glasanja bio je i za izbor Ljumturije Ameti. Skupštinsku većinu u parlamentu ima Srpska napredna stranka (SNS) i njeni saveznici – Socijalistička partija Srbije, te manjinski Savez vojvođanskih Mađara. Željko Bodrožić kaže da je kandidat Bošnjačkog nacionalnog saveta imao podršku svih ostalih saveta nacionalnih manjina, te da su poslanici mogli da izaberu reprezentativnog kandidata. "Ali im je očigledno smetala i sama mogućnost da u REM-u bude odnos 5:4 za kandidate koji nisu ni pod čijom kontrolom i rešili su da u poslednjem koraku upropaste proces", smatra Bodrožić. Problemi sa izborom kandidata u oblasti nacionalnih manjina postojali su i u ranijim fazama postupka izbora članova novog Saveta REM. Tako je nevladina organizacija Građanske inicijative ukazala da je stručna služba Narodne skupštine omogućila da se o izboru kandidata izjašnjavaju i nacionalni saveti koji nisu učestvovali u dotadašnjem procesu. Tako se osim tri ovlašćena predlagača, pojavilo još devet, čiji glasovi su uticali na ishod biranja kandidata u toj grupi. Odbor za kulturu i informisanje je to poništio a predložene kandidate skupštinska većina na kraju nije izabrala. "To je nešto što se očekivalo, pošto sadašnjoj vlasti nije u interesu da profunkcioniše REM", ocenjuje za RSE Rade Veljanovski, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji. Više od godinu dana Srbija nema zakonsko telo, u čijoj nadležnosti je, između ostalog, da reguliše, kontroliše i sankcioniše rad elektronskih medija – televizijske i radijske stanice koje imaju nacionalnu pokrivenost, i njihova onlajn izdanja. REM takođe ima ključnu ulogu tokom izbornih kampanja, u kojima mora da obezbedi ravnopravnu zastupljenost političkih aktera u medijima. Ovo telo imenuje Upravni odbor javnih servisa Srbije i Vojvodine, što direktno utiče na njihov rad i uređivačku politiku. Upravo zbog širokih nadležnosti Regulatora Evropska komisija je u više prethodnih izveštaja tražila od Srbije, koja ima status kandidata za članstvo u EU, da REM postupa nezavisno i skladu sa zakonom. Rade Veljanovski kaže da bi za očekivati bilo da vlasti ne odgovara zastoj u radu REM-a, s obzirom da je u tom segmentu Srbija pod lupom Evropske unije kao zemlja kandidat za članstvo. "Ali s obzirom na ponašanje određenih aktera, pre svega iz vlasti, vidi se da oni to načelno govore za javnost a da to njima nije naročito bitno jer niko ne može da me uveri da nije mogao da se napravi dogovor sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina da ovoga puta prođe izbor", kaže Veljanovski. On smatra da nema garancija da će i u ponovljenom postupku biti izabran deveti član Saveta. RSE je od Ministarstva informisanja i telekomunikacija i Vlade Srbije zatražio komenrar o izboru krnjeg sastava REM-a, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao. Može li REM da bude funkcionalan?Prema rečima Dubravke Valić Nedeljković, ukoliko Savet REM bude formiran, čekaju ga brojni zadaci – razmatranje prijava koje su pristigle u prethodnom periodu, donošenje nekoliko strateških dokumenata o razvoju elektronskih medija u Srbiji, predizbornoj kampanji i izboru novog rukovodstva javnog servisa. Prema Zakonu o elektronskim medijima, Savet REM-a može da radi ukoliko ima najmanje pet članova. Odluke se donose većinom glasova ukupnog broja članova. Izuzetak je izbor predsednika Saveta i njegovog zamenika, za koji je neophodna dvotrećinska većina. "Te odluke nepotpunog Saveta su, naravno, krnje, ali ako nema druge, onda se tako funkcioniše", kaže Dubravka Valić Nedeljković. Ukoliko ovakav Savet REM bude konstituisan u ovakvom sastavu, odnos snaga nezavisnih kandidata i onih koje je predložila vlast biće 4:4. Ipak, Dubravka Valić Nedeljković smatra da i u tom slučaju može biti određeni pomaka. "Šta ako za nekog od tih osam članova – bez obzira sa koje strane – mi smatramo da je to baš dobra osoba za predsednika i glasamo za njega. To nije nemoguće", kaže sagovornica RSE, te podvlači: "Četiri prema četiri je pozicija da svako sprovede svoje prioritete ili da se ne sprovede ništa." Rade Veljanovski sumnja da će REM moći da izvršava sve svoje zadatke, čak i ukoliko bude radio u punom sastavu. "Mislim da ta strana koja bi mogla da utiče da se donose ispravne i zakonite odluke, ne može da ima većinu preko pola, pogotovo ne dvotrećinsku većinu. Doduše, treba da sačekamo. Ako se nacionalni saveti nacionalnih manjina dogovore i predlože nekog ko bi bio dobar član Saveta, to je moguće", kaže Veljanovski. Prethodnom Savetu REM mandat je istekao 4. novembra 2024. godine. Konkurs za izbor članova Saveta REM je raspisan u jeku studentskih protesta u kojima zahtevaju odgovornost za smrt 16 osoba u padu betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine. Prvi konkurs je, međutim, obustavljen, jer je sedam od ukupno 18 kandidata povuklo svoju kandidaturu, tvrdeći da je proces obilovao nepravilnostima i nezakonitostima. Pod pritiskom studentskih protesta i dvonedeljne blokade Radio-televizije Srbije (RTS), Skupština Srbije raspisala je 28. aprila novi konkurs za članove REM.

Manji požar koji je izbio na krovu Glavne pošte u centru Beograda 13. novembra je lokalizovan, ali je intervencija i dalje u toku, prenosi agencija Beta. Reporter Radija Slobodna Evropa javlja da je požar izbio na sedmom spratu zgrade, a da su zaposleni evakuisani. Prema navodima agencije Beta, 12 vatrogasaca sa četiri vatrogasna vozila gase požar. Još uvek nema zvaničnih informacija o tome da li ima povređenih i šta je uzrok požara.

Srbija se ponovo nije uskladila sa sankcijama Evropske unije uvedenim Rusiji i Belorusiji 23. oktobra zbog ruske invazije na Ukrajinu ili podržavanja te agresije. Savet EU je 23. oktobra doneo četiri odluke koje se tiču sankcija Rusiji i Belorusiji, a Srbija se kao kandidat za članstvo nije uskladila ni sa jednom od tih odluka. U jednoj od odluka dodate su 22 osobe i 42 entiteta odgovorna za radnje koje podrivaju ili ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine na listu osoba, entiteta i tela koja podležu restriktivnim merama. Tom odlukom uveden je dodatni kriterijum za stavljanje na listu fizičkih ili pravnih lica, entiteta ili tela odgovornih za podržavanje ili sprovođenje radnji ili politika koje doprinose deportaciji, prinudnom preseljenju i prinudnoj asimilaciji. Sa tom odlukom, kako je saopštila EU, uskladile su se Albanija, Bosna i Hercegovina, Island, Lihtenštajn, Moldavija, Crna Gora, Severna Makedonija, Norveška i Ukrajina. Savet EU je takođe 23. oktobra doneo odluku o restriktivnim merama povodom situacije u Belorusiji i umešanosti Belorusije u rusku agresiju protiv Ukrajine. Savet je dodao dve fizičke osobe i tri pravna lica na listu fizičkih i pravnih lica, entiteta i tela koja podležu restriktivnim merama. Albanija, Bosna i Hercegovina, Island, Lihtenštajn, Crna Gora, Severna Makedonija, Norveška i Ukrajina uskladile su se sa tom odlukom. Jedna odluka o sankcijama obuhvata proširenje liste proizvoda koji mogu doprineti vojnom i tehnološkom jačanju Belorusije ili razvoju njenog odbrambenog i bezbednosnog sektora. Takođe uključuje i liste robe koja podleže izvoznim ograničenjima i koja može doprineti jačanju beloruskih industrijskih kapaciteta. Sa tom odlukom usaglasile su se Albanija, Bosna i Hercegovina, Island, Lihtenštajn, Crna Gora, Severna Makedonija, Norveška i Ukrajina. Savet EU je uveo i dodatna ograničenja za energetske prihode Rusije potpunom zabranom uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG), potpunom zabranom transakcija sa kompanijama Rosnjeft i Gazpromnjeft u vezi sa uvozom nafte i gasa u EU, kao i proširenjem zabrane uvoza na određene varijante tečnog naftnog gasa (LPG). Odluka je takođe uvela restriktivne mere protiv brodova iz "sive flote", koji pomažu Moskvi da izbegne ograničenja uvedena zbog invazije Kremlja na Ukrajinu. Odluka podrazumeva i obavezu ruskih diplomata, koji putuju po EU van zemlje akreditacije, da unapred obaveste nadležnu državu članicu EU. Sa tom odlukom uskladile su se Albanija, Bosna i Hercegovina, Island, Lihtenštajn, Crna Gora, Severna Makedonija, Norveška i Ukrajina. Srbija je podržala više rezolucija Ujedinjenih nacija kojima se ističe poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, ali se nije priključila ni jednom paketu sankcija koje je EU uvela Rusiji.

Dijana Hrka, majka Stefana poginulog u padu nadstrešnice u Novom Sadu, štrajkuje glađu 12. dan ispred Skupštine Srbije u Beogradu, dok prevoznik Milomir Jaćimović i njegov sin štrajkuju glađu četvrti dan ispred zgrade Banovine u Novom Sadu. Kod Skupštine Srbije, gde Dijana Hrka štrajkuje glađu, održano je 16-minutno odavanje pošte stradalima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Velibor Mikić, jedan od veterana koji čuva Hrku, rekao je novinarima da ona nastavlja štrajk glađu, kao i da je njeno stanje za sada stabilno. Hrka je prethodnog dana bila u jednoj privatnoj klinici radi pružanja neophodne medicinske pomoći zbog pogoršanog zdravstvenog stanja. Tada je saopšteno da joj je obezbeđen stalni lekarski nadzor i adekvatna terapijska nega. U Novom Sadu je Hitna pomoć pregledala sina Milomira Jaćimovića, dok su službenici Centra za socijalni rad pokušali da ga odgovore od štrajka glađu, preneo je N1. Dijana Hrka stupila je u štrajk glađu 2. novembra, dan nakon obeležavanja godišnjice stradanja 16 osoba u urušavanju betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Ona traži odgovornost za smrt svog sina i još 15 osoba, oslobađanje pritvorenih studenata koji su protestovali zbog te tragedije i vanredne izbore. Prevoznik Milomir Jaćimović je naveo da štrajkuje glađu jer su mu izdate brojne kazne i oduzeti autobusi zbog prevoženja studenata na proteste. U štrajku mu se pridružio i njegov maloletni sin. Jaćimović je poznat po podršci studentima koji predvode antivladine proteste koji u Srbiji traju duže od godinu dana. On je tokom prethodnih meseci i privođen, u više navrata. Duže od godinu dana u Srbiji traju antivladini protesti, predvođeni studentima u blokadi. Ključni zahtev koji su postavili pred vlast je utvrđivanje političke i krivične odgovornosti za pogibiju 16 osoba na novosadskoj Železničkoj stanici, u novembru 2024. U međuvremenu, zatraženo je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast negira odgovornost za nesreću i za sada odbija da raspiše izbore. Uprkos optužnicama i istrazi protiv bivših državnih funkcionera, suđenja za nesreću još nisu počela.

Od optužbi za korupciju do vređanja upotrebom pogrdnog imena za čitav narod. Parole kojima demonstranti na ulicama Srbije godinu dana traže odgovornost vlasti za pad novosadske nadstrešnice, prate i šovinistička skandiranja. Upućena predsedniku Aleksandru Vučiću, vređaju albanski narod - istim terminom kojim se služi i vlast u obračunu sa kosovskim liderima i kritičarima u Srbiji. "Osećam razočaranje kada čujem uvredljive povike sa obe strane. Ono postaje veće kada ne postoji distanciranje od takvog govora", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) sociolog iz Preševa Aljtin Boriči (Altin Boriçi). U ovom gradu na jugu Srbije živi većinsko albansko stanovništvo. Sa 60 hiljada građana, po brojnosti čine četvrtu nacionalnu manjinu u zemlji. "Oni ne postoje ni u jednom programu i javnom obraćanju, nema ih u maršrutama studenske Srbije i na putevima pomirenja, ali ih zato ima u pogrdnim povicima", navodi za RSE pisac Dejan Atanacković. Šta skandiraju demonstranti?Od "Ruke su vam krvave", preko studentske parole "Pumpaj" i "Ko ne skače, taj je ćaci", kako demonstranti nazivaju pristalice vlasti, do horskih povika "Aco, lopove", "pederu" i "Šiptare", upućenih predsedniku Srbije. Studenti, koji od nesreće u Novom Sadu predvode masovne antivladine proteste, nisu sa zvaničnih adresa odgovorili na pitanja RSE o skandiranjima koja vređaju narode i manjine. O njima, baš kao i o pitanju Kosova, nemaju jedinstven stav. "Lično skandiram uglavnom tematski, a sada je ono glavno što tražimo - 'Raspišite izbore'. Ne volim priču 'Aco Šiptare' jer to vređa manjine i bolje je da se skandira nešto konstruktivnije", navodi za RSE Milan, student Biološkog fakulteta u Beogradu. Ivan sa Fakulteta političkih nauka sa druge strane kaže da nema problem sa porukama upućenim predsedniku Srbije. "To je metafora jer je čovek prodao Kosovo. To nije vređanje albanskog naroda jer oni tako sebe zovu na njihovom jeziku". Iako Albanci sebe nazivaju Shqiptar, termin "Šiptar" je u srpskom jeziku uvredljiv i ima negativnu konotaciju. Uvredljivom parolom, pojedini demonstranti iskazuju odnos prema Kosovu i njegovim građanima. "Skandiram 'Izdao si Kosovo i Metohiju' i, naravno, 'Aco, Šiptare' zato što Vučić sarađuje sa njima i vidimo da je gori nego (vršilac dužnosti premijera Kosova Albin) Kurti", rekao je za RSE Jovan iz Beograda. Milica navodi da "razume da skandiranja mogu da podstiču mržnju prema albanskoj zajednici". "Ali se nadam da nije tako jer je ipak upućeno samo Vučiću zato što se on ističe kao veliki Srbin i branitelj Srba, a zapravo prodaje sve što je srpsko". Da uvredama nije mesto na antivladinim protestima, smatra Dragan iz Beograda. "Ima dovoljno duhovitih skandiranja i ovakva zaista nisu potrebna", kaže on. Normalizovana uvredaŠovinističke parole prate tek retke javne osude. Apel da se skandiranjima ne vređaju Albanci i pripadnici LGBTI zajednice, uputili su sa društvenih mreža poslanik opozicionog Zeleno-levog fronta u Skupštini Srbije Radomir Lazović i pojedini neformalni zborovi građana koji su formirani na poziv studentskog pokreta. "Neke parole više podsećaju na propagandu koja je devedesetih dovela do ratova, zločina i razaranja čime su unesrećeni milioni ljudi", naveo je pored ostalog na Instagramu zbor građana beogradskog Starog Grada. Isti uvredljivo ime za Albance koriste i vlast i provladini mediji. Nekadašnji ministar i šef obaveštajne agencije Aleksandar Vulin ih je tako više puta javno nazivao, a isto su činili i drugi predstavnici vlasti. Stav Poverenice za zaštitu ravnopravnosti iz 2015, ali i presuda Apelacionog suda u Beogradu, koja je upotrebu ovog termina 2018. okarakterisala kao govor mržnje, nisu zaustavili provladine tabloide, koji njime i danas pune naslovne stranice. Uz vređanje naroda na Kosovu, koriste ga za napade i pokušaj diskreditacije kritičara vlasti u Srbiji. Čija je tema Kosovo?Nacionalistički simboli i poruke o Kosovu, čiju nezavisnost Beograd ne priznaje, prisutni su sa obe strane policijskih kordona koji razdvajaju pristalice i protivnike vlasti. Narativ ratnih devedesetih najglasniji je bio na masovnom protestu koji su studenti organizovali u junu, na verski praznik Vidovdan, a povici policiji "Idite na Kosovo" i "Izdali ste Kosovo" mogu se čuti i danas. "Postoji mnogo drugih poruka koje se mogu uputiti policiji, kao na primer: 'Štitite nas', i slično, jer poruke poput 'Idite na Kosovo' automatski asociraju na pozive na rat", kaže sociolog Aljtin Boriči. Srpske snage povukle su se sa Kosova 1999. godine nakon rata u kojem je ubijeno više od 10.000 civila, od kojih preko 8.000 albanske nacionalnosti. Njihova tela pronalažena su u masovnim grobnicama u Srbiji, a zločini srpske vojske i policije potvrđeni su presudama međunarodnog suda u Hagu. "Neće se srušiti ni ovaj režim, ni sistem vrednosti dozvoljavanjem da se koketira sa iracionalnošću i retorikom zla. Zaboravom ponajmanje", kaže pisac Dejan Atanacković. Sa obe strane kordonaOn podseća na skupove u centru Beograda kada je vlast 2. novembra u šatorskom naselju ispred Skupštine organizovala "doček Srba koji pešače sa Kosova", dok su se antivladini demonstranti okupili u blizini parlamenta, gde majka jednog od stradalih u Novom Sadu štrajkuje glađu. "U jednom trenutku se zastava takozvanih nedavača Kosova pojavila i sa jedne i sa druge strane policijskog kordona", kaže Atanacković. Dodaje da je reč o "saučesništvu u laži" da je Kosovo, koje je 2008. proglasilo nezavisnost, srpska pokrajina - kako piše u Ustavu Srbije. "Potpuno sam uveren da je politika prema Kosovu jedan od ključnih razloga zbog koga i živimo ovu korupciju i kriminal. Zato je važno da se pojavi politička snaga koja će da počne da govori o pomirenju, a ne o teritorijama", navodi Atanacković. Uz nacionalističke i kosovske pesme, o teritorijama se govorilo i na skupu pristalica vlasti. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić zahvalila se "veteranima" koji kampuju u šatorima ispred parlamenta. Među njima su i bivši pripadnici rasformirane Jedinice za specijalne operacije koja je učestvovala u ratovima u svim državama bivše Jugoslavije. "Ovi neverovatni, hrabri ljudi su nekad oružjem branili Srbiju. Nisu nikoga napadali, branili su Srbiju. Danas imate hibridne ratove. I oni su opet tu da brane Srbiju od takve vrste ratovanja", rekla je Brnabić. Sličnu poruku poslao je i bivši premijer i aktuelni lider vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević koji je naveo i da Srbi sa Kosova već 26 godina "čuvaju srpsko ime i prezime na okupiranoj teritoriji". 'I dalje se nadamo'"Nastavljamo da se nadamo da će nam prošlost poslužiti kao lekcija", kaže sociolog iz Preševa Aljtin Boriči i dodaje da su mladi sa juga Srbije "više posmatrači, nego akteri" političkih dešavanja u zemlji. "To je posledica nedostatka integracije. Na prste se mogu izbrojati srpske nevladine organizacije koje su sarađivale sa našim studentima", navodi Boriči. Odbijanje Beograda da prizna fakultetske diplome koje su stekli na Kosovu, jedan je od razloga zbog kojih veliki broj njih ne vidi budućnost u Srbiji. "Neki mogu reći da ne bi imali takve poteškoće da su studirali u Srbiji. Ali treba istaći da su, prema zvaničnoj statistici, naše opštine među najsiromašnijima. Za porodice koje imaju dvoje ili troje studenata je to veoma teško, jer su univerziteti u Srbiji znatno skuplji nego na Kosovu", kaže Boriči. Nepriznavanje diploma je prepreka za zapošljavanje u Srbiji, a diskriminacija i nedovoljna zastupljenost u institucijama dodatni su razlozi iseljavanja, na koje ukazuju albanski politički predstavnici. Upozoravaju i na "pasivizaciju adresa", odnosno nezakonito brisanje građana albanske nacionalnosti sa adresa stanovanja u Srbiji, čime im se uskraćuju osnovna prava. Na to je u izveštajima više puta ukazala i Evropska komisija.

Kompanija Rio Tinto navela je za RSE da ostaje u Srbiji, a da projekat eksploatacije litijuma na zapadu Srbije "Jadar" ulazi u fazu "nege i održavanja", koja podrazumeva procenu troškova i resursa u okviru projekta. "U ovom trenutku se nećemo baviti nagađanjima u vezi sa tim šta će biti rezultati procene koja je u toku", navedeno je. U odgovoru za RSE se dodaje da Rio Tinto nastavlja da veruje da je "Jadar" ležište izuzetnog kvaliteta, sa potencijalom za dugoročnu eksploataciju i da može da ima značajnu ulogu u energetskoj tranziciji Srbije i Evrope. Prethodno je agencija Blumberg objavila da je međunarodna rudarska kompanija Rio Tinto odložila projekat "Jadar". Pozivajući se na interne dokumente kompanije, agencija je navela da se u memorandumu kaže da će projekat Jadar biti stavljen u status "nege i održavanja" (konzerviran). "Imajući u vidu odsustvo napretka sa dozvolama, nismo u poziciji da održavamo isti nivo alokacija troškova i i resursa", piše u memorandumu prema navodima Blumberga. Rio Tinto je u odgovoru za RSE naveo da je prioritet kompanije sada da zadrži zakonska prava nad projektom. "Fokus će biti da pružimo podršku našim zaposlenima u procesu tranzicije, kao i da nastavimo da ispunjavamo naše zakonske obaveze prema lokalnoj zajednici kao odgovorni vlasnici zemljišta u dolini Jadra i kao dobri partneri lokalnoj zajednici", dodaje se. Dolina Jadar ima bogate rezerve litijuma i bora, ali se lokalna zajednica, ekološke organizacije i deo građana protive projektu zbog čega su održavani i masovni protesti širom Srbije. Ležište "Jadar" i mineral jadarit, kombinacija litijuma i bora, otkriveni su 2004. godine u dolini istoimene reke kod Loznice na zapadu Srbije. Evropska komisija uvrstila je 4. juna "Jadar" u 13 novih strateških projekata u vezi sa kritičnim sirovinama. Kako je tada navedeno projekat "Jadar" prepoznat je od strateškog značaja za Evropsku uniju, ali o njegovom pokretanju i dalje odlučuje Srbija. "Da bi počeo sa radom, projekat i dalje mora da dobije sve relevantne dozvole u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom", rečeno je tada u Evropskoj komisiji za RSE. Objava o novom paketu strateških projekata došla je nakon odluke Kine u aprilu da uvede ograničenja izvoza retkih zemnih minerala dok se ne dobiju nove licence. Srbija je sa Evropskom unijom u julu 2024. u Beogradu potpisala Memorandum o kritičnim sirovinama, tokom posete potpredsednika Evropske komisije Maroša Ševčovića i nemačkog kancelara Olafa Šolca. Memorandum predviđa ceo proizvodni lanac – od kopanja litijuma u rudniku kompanije Rio Tinto u Srbiji, do proizvodnje baterija za električna vozila. Prema procenama projekat "Jadar" bi mogao da proizvede 90 odsto evropskih potreba za litijumom. Rio Tinto, koji u Jadru planira podzemni rudnik litijuma, postrojenje za preradu i odlagalište jalovine, uveravao je javnost da je projekat bezbedan. Na drugoj strani, deo stručne javnosti i ekoloških udruženja godinama ukazuje da bi rudarenje litijuma moglo imati negativne posledice po životnu sredinu.

Evropska komisija preporučuje primenu rigorozne bezbednosne provere prilikom dodele srpskog državljanstva državljanima trećih zemalja, jer nosioci srpskih pasoša imaju koristi od putovanja bez viza u EU, naveli su u pres službi Komisije u odgovoru na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) o porastu primanja u državljanstvo Srbije ruskih državljana. U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije navodi se da davanje državljanstva Srbije ruskim državljanima "predstavlja potencijalni bezbednosni rizik" po Evropsku uniju (EU). "Brzo sticanje prava na putovanje bez viza u EU za državljane Rusije dodeljivanjem srpskog državljanstva predstavlja potencijalne bezbednosne rizike za EU, jer nosioci srpskih pasoša imaju koristi od putovanja bez viza u EU", naveli su u Komisiji. Kako su dodali, cilj je da EU nastavi dijalog sa Srbijom o tom pitanju. U odgovoru nisu želeli da spekulišu o bilo kakvim potencijalnim koracima, koje bi mogli preduzeti. Analiza RSE pokazala je da se od ukupno 121 rešenja Vlade Srbije o dodeli državljanstva u 2025. gotovo dve trećine odnosi na državljane Rusije. Reč je o posebnoj proceduri, po kojoj državljanstvo Srbije mogu dobiti državljani drugih zemalja, u slučaju da to predstavlja "interes za Srbiju". Međutim, taj broj mogao bi biti i veći, s obzirom na to da podaci o državljanstvima koja se dodeljuju po redovnoj proceduri i o kojima odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije nisu javno dostupni. Broj rešenja Vlade o prijemu ruskih državljana u državljanstvo Srbije u porastu je od 2022. godine kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, pokazuju podaci koje je RSE prikupio iz rešenja objavljenih u Službenom glasniku. Pitanje dodele srpskog pasoša ruskim državljanima sadržano je u delu izveštaja Evropske komisije koji se odnosi na usklađivanje spoljne i bezbednosne politike Srbije sa evropskom. Srbija sa 63 odsto, prema oceni Evropske komisije, ima nisku stopu usklađenosti sa spoljnopolitičkom i bezbednosnom politikom EU. Isto tako, zvanični Beograd odbija da se usaglasi sa sankcijama EU protiv Rusije, što su učinile sve druge države Zapadnog Balkana.

Sudija Višeg suda u Beogradu odložio je u sredu za 19. novembar glavni pretres na suđenju Krunoslavu Fehiru, bivšem pripadniku jedinice Branimira Glavaša i ključnom svedoku u postupku koji se pred hrvatskim pravosuđem vodi protiv Glavaša za ratne zločine u Osijeku 1991. godine. Fehir je u Srbiji optužen za izvršenje krivičnog dela Podsticanje na izvršenje ratnog zločina i genocida, za koje je zaprećena kazna zatvora od najmanje godinu dana. Predsednik tročlanog Sudskog veća Specijalnog suda za ratne zločine Vladimir Duruz je na ročištu 12. novembra doneo odluku o odlaganju glavnog pretresa, nakon što je odbrana ranije istog dana dostavila spise od pravosudnih organa Republike Hrvatske koji pokazuju da je protiv Krunoslava Fehira u Hrvatskoj vođen i obustavljen postupak za isto krivično delo. Sudu su dostavljeni rešenje o sprovođenju istrage protiv Krunoslava Fehira i Branimira Glavaša iz 2006. godine, izjava glavnog državnog tužioca Hrvatske o odustajanju od krivičnog gonjenja Krunoslava Fehira iz juna 2009, te rešenje Županijskog suda u Zagrebu o odustajanju od istrage iz jula 2009. godine. Pošto nije bilo prilike da se ovi spisi ranije dostave Tužilaštvu za ratne zločine, njih je sud uručio nadležnoj tužiteljki Gordani Jekić Bradajić na ročištu 12. novembra. Tužiteljka je zatražila od Veća minimalni rok kako bi se upoznala sa dostavljenim spisima, što je sudija prihvatio i pomerio održavanje glavnog pretresa za sedam dana. Pravni zastupnik porodice Čedomira Vučkovića, koga su pripadnici "Branimirove osječke bojne" ubili 1991. godine u Osijeku, predložio je da se suđenje Fehiru nastavi, uz ocenu da odluka organa Republike Hrvatske ne obavezuje Viši sud u Beogradu. Odbrana očekuje da Tužilaštvo odustane od gonjenjaAdvokat Krunoslava Fehira Bojan Stanojlović rekao je da svi raspoloživi dokazi ukazuju na to da je protiv njegovog branjenika vođen i obustavljen postupak za isto krivično delo. "Nama nije bitna kvalifikacija krivičnog dela, bitni su događaj akteri, oštećeni i predmet izvršenja. Sve je identično", rekao je Stanojlović novinarima nakon završetka ročišta. Odbrana, prema njegovim rečima, očekuje da tužiteljka odustane od krivičnog gonjenja Krunoslava Fehira. "Druga mogućnost je da Tužilaštvo za ratne zločine ne odustane od gonjenja, ali onda može Sud da donese presudu o odbijanju optužbe", kaže Stanojlović. Na ročištu 12. novembra bilo je planirano da se ispita Krunoslav Fehir i sasluša svedok Bogdan Vučković. Šta kažu civilne organizacijeSuđenje u sredu pratili su predstavnici više civilnih organizacija iz Hrvatske i Srbije, kao i Ankica Fehir, majka optuženog Krunoslava. Vesna Teršelič, iz zagrebačkog Centra za suočavanje sa prošlošću – Documenta, ocenila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je u slučaju Krunoslava Fehira jasno da je "riječ o presuđenoj stvari". "Žao mi je što je dokumentacija iz Hrvatske stigla tako kasno. Usuđujem se nadati da je pravosuđe Republike Srbije prihvatiti da je riječ o presuđenoj stvari, jer je jasno da Krunoslav Fehir nije kriv za smrt žrtava", rekla je Teršelič. Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, smatra da su veliki izgledi da će postupak protiv Fehira biti obustavljen. "Karakteristične su bile reči tužiteljke na predlog odbrane da se danas održi glavni pretres i da se ispita okrivljeni i sasluša svedok. Tužiteljka je jasno rekla da to nema smisla zato što ona treba da pročita dokaze koji su stigli danas i da donese odluku na predlog odbrane da se odustane od optužnice. To je dobar znak", ocenjuje Kandić. Policajac u penziji Krunoslav Fehir je u pritvoru od polovine juna, kada ga je srpska policija uhapsila na graničnom prelazu Hrvatske i Srbije. Kako je ranije rekao njegov advokat Bojan Stanojlović za RSE, tom prilikom policijski službenici napravili su niz proceduralnih propusta. Suđenje Glavašu u HrvatskojKrunoslav Fehir je bio je ključni svedok na suđenju Branimiru Glavašu, jednom od osnivača Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) u Slavoniji i Baranji. Na insistiranje oca, Fehir je kao šesnaestogodišnjak 1991. postao pripadnik "Branimirove osječke bojne" (BOB), formacije koja je delovala u okviru Zbora narodne garde (ZNG), koji je bio preteča Hrvatske vojske. Bojna je direktno bila podređena Branimiru Glavašu, u to vreme jednom od najuticajnijih ljudi na području Osijeka. Početkom dvehiljaditih Glavaš je, zajedno sa grupom pripadnika ZNG-a, optužen za ratne zločine nad srpskim civilima 1991. i 1992. godine. Optužnica je obuhvatala dva slučaja: ubistva sedam većinom srpskih civila na obali Drave (slučaj "Selotejp") i ubistvo Čedomira Vučkovića i Đorđa Petrovića, civila srpske nacionalnosti u garaži Sekretarijata za odbranu, na čijem čelu je bio Glavaš (slučaj "Garaža"). Čedomira Vučkovića je, kako je utvrđeno, jedan od pripadnika "Branimirove osječke bojne" naterao da popije kiselinu iz akumulatora. Zbog užasnih bolova koje je trpeo, Vučković je uspeo da provali vrata. Krunoslav Fehir je u tom trenutku obezbeđivao ulaz u garažu. Kada je video Čedomira Vučkovića, Fehir je, po sopstvenom priznanju, pucao u njega, a obdukcija urađena narednog dana je utvrdila da je Vučković preminuo od posledica ispijanja kiseline. Nakon rata Fehir je postao policijski službenik. Početkom 2000-tih je prvi javno i detaljno govorio o tom zločinu. Iskaz koji je dao medijima pokrenuo je sudski postupak protiv Branimira Glavaša, koji nije završen ni posle dve decenije. Suđenje mu je u nekoliko navrata vraćano na početak. U prvostepenoj presudi iz oktobra 2023. Glavaš je osuđen na sedam godina zatvora. Glavaš je protiv Fehira podneo krivičnu prijavu za ubistvo Vučkovića, ali je ona u oktobru 2021. odbačena pod obrazloženjem da su Glavaševi navodi neutemeljeni.