Ruski diplomata Aleksandar Krasij u Srbiji je od 2026. pomoćnik vojnog atašea, iako je pre pet godina, prema navodima bugarskih medija, proteran iz te zemlje. Procureli podaci iz ruskih baza ukazuju na to da je Krasij povezan sa ruskom vojnom obaveštajnom službom (GRU).

Stacioniranje ruskog "Iljušina" tokom letnjeg perioda u Srbiji najavio je iz Moskve srpski ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Pored velikog ruskog aviona za gašenje požara, tema razgovora sa ruskim zvaničnicima bile su i zajedničke obuke. Dačić je poručio i da će Srbija i Rusija "zauvek biti prijatelji", dok zemlja stagnira u pridruživanju Evropskoj uniji upravo zbog odnosa prema Kremlju. Stacioniranje "Iljušina", za Marka Savkovića iz beogradskog nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), jeste način pokazivanja prisustva Rusije u Srbiji. "Prisustva i njene meke moći, koji su Moskvi dosta bitni", kaže on. Ruski "Iljušin-76" je ovog leta učestvovao u gašenju više požara u Srbiji na poziv srpskih vlasti, a požare je gasilo i više timova sa helikopterima iz EU. Sada bi taj avion velike nosivosti vode, prema najavi Dačića objavljenoj na Instragramu, trebalo da bude stacioniran sledeće godine u Nišu, na jugu Srbije, tokom celog leta. Dok je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo da je mogućnost da "Iljušin" preventivno bude u Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu bila jedna od ključnih tema Dačićevih susreta. Bojana Zorić iz Instituta EU za bezbednosne studije (EUISS) kaže da najava o mogućem stacioniranju ruskog "Iljušina" baca dodatno svetlo na Centar u Nišu. Naime, zbog sumnji o mogućoj obaveštajnoj i hibridnoj ulozi, evropske institucije su u više navrata tražile od Srbije objašnjenje čime se taj Centar bavi. Dok je Evropski parlament zahtevao transparentniji rad ili gašenje tog Centra. "Iako takve aktivnosti nisu javno dokazane, najave širenja ruske prisutnosti ponovno otvaraju pitanje transparentnosti, nadzora i potencijalne dvojne namjene centra", ukazuje Zorić. Taj centar je, međudržavnim sporazumom, osnovan pre 14 godina, a Moskva ga opisuje kao "najznačajniji na Balkanu" za reagovanje na vanredne situacije i elementarne nepogode. Vlasti Srbije i Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu nisu odgovarali na ranije upite RSE o radu tog Centra, niti kako troši novac koji dobija iz budžeta Srbije. Istraživanje RSE pokazalo je da je Srpsko-ruskom humanitarnom centru isplaćeno gotovo 2,3 miliona evra iz budžeta Srbije u proteklih deset godina. Šta donose zajedničke obuke?"Dogovorili smo da u ovoj godini bude 10 zajedničkih obuka, od kojih je polovina već realizovana", rekao je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić. Nakon susreta sa Dmitrijem Kočnjevim, direktorom Federalne službe obezbeđenja Rusije, naveo je da se sa tom službom realizuju najznačajnije međunarodne specijalističke obuke i kursevi. Prema Dačićevim rečima, više od 3.000 ljudi je prošlo obuku u Srpsko-ruskom humanitarnom centru, u zajedničkom radu ministarstava, u poslednjih pet godina. Da međunarodna policijska saradnja nije neuobičajena, kaže za RSE Bojana Zorić iz EUISS-a, ali upozorava da njeno produbljivanje sa Rusijom otvara određena bezbednosna pitanja. Ona navodi da zajedničke obuke, razmena iskustava i institucionalni kontakti mogu stvarati trajne kanale uticaja unutar bezbednosnih struktura. "Stoga pitanje nije samo kakve informacije Srbija danas razmjenjuje s Rusijom, nego i u kojoj mjeri takva suradnja dugoročno oblikuje njezine sigurnosne prioritete i institucionalne veze", navodi Zorić. Dačić je saradnju ministarstava unutrašnjih poslova dve zemlje ocenio kao intenzivnu. Naveo je da se odvija kroz saradnju kriminalističkih policija, u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma, kao i kroz zajedničke obuke u ovim oblastima. Srbija je sa Rusijom potpisala više dokumenata o saradnji u oblasti unutrašnjih poslova, a svi su potpisani pre početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Sada ministar u tehničkom mandatu Ivica Dačić poručuje da će Rusija i Srbija sve ono što su utemeljile svih ovih godina, nastaviti dalje da rade. On je ocenio da je saradnja u oblasti unutrašnjih poslova dve zemlje "od posebnog interesa za građane". Međutim, Bojana Zorić iz EUISS-a ukazuje da saradnju ministarstava unutarnjih poslova Srbije i Rusije treba posmatrati imajući u vidu rusku agresiju na Ukrajinu. Ali, kako dodaje, i aktivnosti ruskih obaveštajnih službi u Evropi i sve izraženije bezbednosne napetosti između Rusije i EU. Istovremeno Srbija, kaže Zorić, ima policijsku i bezbednosnu saradnju sa EU, uključujući Europol i Frontex, kao i pravosudnu saradnju putem Eurojusta. "Ti oblici suradnje uključuju zajedničke operacije, prekogranične istrage i razmjenu osjetljivih operativnih informacija", navela je. Srbija između Brisela i MoskveDačić se u Moskvi sreo i sa zamenikom predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrijem Medvedevim. U Beogradu je saopšteno da su razgovarali o geostrateškim prilikama i problemima, gde su "veoma snažno zaključili da visoko cene međusobne odnose". U razgovorima koje je Dačić imao u Moskvi navedeno je da će Rusija i Srbija nastaviti saradnju i u narednom periodu. Međutim, Bojana Zorić iz EUISS-a upozorava da to nije samo pitanje bilateralnih odnosa Srbije i Rusije. Već, kako kaže, i dugoročne kompatibilnosti srpske bezbednosne politike sa evropskim bezbednosnim okvirom. Ona konstatuje da Srbija nastoji da ostvari sve dublju integraciju sa evropskim bezbednosnim institucijama, a da istovremeno održava bliske odnose sa ruskim. "Takav pristup može kratkoročno omogućiti Beogradu da održava odnose s obje strane, ali dugoročno nosi rizik slabljenja povjerenja europskih partnera i dodatnog otežavanja europskih integracija Srbije", navela je. Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o pridruživanju sa EU. Razlog što je od predvodnika u evropskim integracijama pala skoro na njihovo začelje je odbijanje da uvede Rusiji sankcije, ali i nazadovanje u vladavini prava. Zvanični Beograd odbija da uvede sankcije Rusiji pozivajući se na tradicionalno prijateljstvo, zavisnost u ruskom gasu i političkom podrškom Moskve u protivljenju nezavisnosti Kosova. Evropska komisija je u izveštaju iz 2025. upozorila da Srbija održava intenzivne i česte kontakte sa Rusijom. Navedeno je da takvi kontakti, uz neuvođenje sankcija Rusiji, otvaraju pitanja o strateškom pravcu Srbije i njenoj posvećenosti evropskim integracijama. "Slična pitanja mogla bi se ponovno pojaviti i u predstojećem izvještaju za 2026, budući da dosadašnji potezi Beograda ne upućuju na značajniju promjenu njegove politike prema Moskvi", navodi Zorić. Dačić se tokom posete Moskvi sreo isa ruskim šefom diplomatije Sregejem Lavrovom. Nakon tog sastanka je saopšteno da je istaknut značaj "kontinuirane razmene informacija i koordinacije zajedničkih diplomatskih nastupa unutar međunarodnih organizacija." A Lavrov je ponovio da zvanična Moskva na međunarodnoj sceni prihvata isključivo ono rešenje za Kosovo koje je u potpunosti prihvatljivo za Srbiju. Srbija ne prihvata nezavisnost Kosova, ali pod okriljem EU vodi pregovore sa Prištinom o normalizaciji odnosa. Koje rizike nosi saradnja sa Moskvom?Bojana Zorić iz EUISS-a kaže da su potencijalni rizici saradnje ministarstava unutrašnjih poslova Srbije i Rusije pre svega obaveštajne i institucionalne prirode. Ona ukazuje da saradnja u osetljivim područjima poput kriminalističke policije, kibernetičkog kriminala i zajedničkih obuka otvara pitanje kakve se informacije razmenjuju. "Kakav pristup ruski dužnosnici imaju srpskim sigurnosnim strukturama i postoje li odgovarajući mehanizmi zaštite osjetljivih podataka", navela je. Zorić dodaje da čak i kada nema direktne razmene poverljivih informacija, "dugoročna institucionalna suradnja može omogućiti bolje razumijevanje sigurnosnih procedura, operativnih metoda i kapaciteta partnerske države". "Ali i stvaranje dodatnih kanala političkog i sigurnosnog utjecaja", zaključuje Zorić. Zvanični Beograd je u više navrata upozoravan iz Brisela i Vašingtona zbog odnosa sa Moskvom. Ali su uprkos tome dve zemlje nastavljale da jačaju saradnju bezbednosnih struktura. Na to je ukazao u oktobru 2014. direktor ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin tokom susreta u Moskvi sa tadašnjim potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vulinom. Nariškin je naveo Vulinov "uticaj na razvoj odnosa srpskih i ruskih službi" dok je bio na funkcijama ministra odbrane, unutrašnjih poslova i direktora Bezbednosno-informativne agencije. Marko Savković iz beogradskog ISAC Fonda navodi da se sa Rusijom može sarađivati na druge načine u oblastima koje su manje osetljive. "Ali Rusija želi da uvuče Srbiju više u razne bezbednosne i odbrambene aranžmane, jer na taj način pokazuje da je Srbija i dalje njen partner na Zapadnom Balkanu", kaže. Poruka biračima sa Crvenog trgaDačić, koji je lider Socijalističke partije Srbije (SPS), boravi u Moskvi u finišu predizborne kampanje. Nosilac je liste oko SPS-a na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra. U video snimku na Instagramu poručio je "sa Crvenog trga za pobedu crvenih". Crvena je boja njegove stranke, koja je prethodnu deceniju i po bila koalicioni partner Srpske napredne stranke i doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je sada kandidat za premijera. Nedavno je predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio da veruje da će Vučić biti budući premijer, navodeći da vodi uzdržanu politiku i pokazuje težnju ka saradnji sa Rusijom, što Moskva ceni. U objavama iz Moskve, Dačić je naveo i da je Dmitrij Medvedev, lider vladajuće Jedinstvene Rusije poželeo pobedu Vučićevoj i njegovoj listi. "Mislim da sa SPS-om i liderima te stranke Rusija ozbiljno računa kao partnerima i u budućnosti", ocenjuje Marko Savković iz Isac fonda. Sa predizbornog mitinga SPS-a u beogradskoj Areni 11. oktobra orilo se "Srbi, Rusi, braća zauvek". SPS od osnivanja 1990. i njenog prvog lidera Slobodana Miloševića važi za proruski orijentisanu. Iako je boravio u Moskvi nedelju dana pred izbore, Dačić je rekao da je ta poseta bila planirala za mart, ali je odložena za jesen zbog njegove bolesti kada je bio i hospitalizovan.

U Srbiju stiže rekordan talas prijava za glasanje na izborima, dok je izlaznost bosanskohercegovačkih birača iz inostranstva i dalje izuzetno niska. U novoj epizodi istražujemo razloge za to – politički ambijent, birokratske labirinte i otežan put do glasačke kutije. Kroz razgovore sa stručnjacima i ljudima koji godinama grade živote van domovine, otvaramo važna pitanja o političkoj 'težini' iseljeništva.

Stotine hiljada evra potrošene su na političko oglašavanje na društvenim mrežama već tokom prvog meseca predizborne kampanje u Srbiji, pokazala je analiza Radija Slobodna Evropa (RSE). U borbi za klikove i veću vidljivost poruka, pred izbore 25. oktobra učestvuje većina izbornih lista, ali i provladini nalozi sa skrivenim vlasništvom i izvorima finansiranja. Na prvom mestu po utrošenom novcu je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) koja je plaćene političke oglase plasirala preko tri različita profila - "SNS", "Aleksandar Vučić" i "Naprednjaci". Za 450 reklama, koje je od 9. septembra do 9. oktobra oglasila na Fejsbuku i Instagramu, platila je oko 100 hiljada evra. Taj iznos premašuje ukupnu sumu koju su sve ostale izborne liste zajedno potrošile na oglašavanje na ovim društvenim mrežama u istom periodu. Na drugom mestu je Studentska lista koja se pred izbore profilisala kao glavni politički takmac SNS-u. Prema javno dostupnim podacima kompanije Meta, u čijem vlasništvu su Fejsbuk i Instagram, za plaćene objave ova lista je u prvih mesec dana kampanje izdvojila blizu 50 hiljada evra. Plaćeni marketing na društvenim mrežama imaju i opozicione partije i manjinske liste, a njih sedam je ukupno potrošlo oko 30 hiljada evra. Prema podacima Eurostata iz 2025, troje od četvoro građana Srbije koristi društvene mreže. Na njihovim ekranima se u prvih mesec dana kampanje pojavilo više od 3.600 plaćenih političkih oglasa. Političko oglašavanje sa nepoznatih profilaMeđu najvećim oglašivačima pojavljuju se nepoznate informativne stranice koje u svojim objavama podržavaju aktuelnu vlast i bivšeg predsednika Aleksandra Vučića. Reč je o Fejsbuk profilima "Nacionalni magazin", "Politički puls" i "Srpski interes". Ove stranice nisu registrovane kao mediji, a na društvenim mrežama objavljuju informativni sadržaj u formi vesti. Iako objavljuju i sadržaje o sportu, kulturi i svetskim događajima, sve njihove plaćene objave odnose se na izborne aktivnosti SNS-a - od izjava Aleksandra Vučića i stranačkih funkcionera do svedočenja njegovih roditelja i analiza komentatora bliskih vlasti. Od početka izborne kampanje, stranice "Nacionalni magazin", "Politički puls" i "Srpski interes" potrošile su više od 20 hiljada evra, na preko 500 političkih oglasa. "Nacionalni magazin" postoji od novembra 2023. i ima oko 40.000 pratilaca, dok su "Politički puls" i "Srpski interes" otvoreni u aprilu i maju 2026. i imaju između 1.000 i 2.000 pratilaca. U bazi reklama kompanije Meta, moguće je videti mail adresu i broj telefona naručioca plaćenog oglasa. Adresa povezana sa stranicom "Politički puls" pojavljuje se i kao kontakt finansijera oglasa na profilima "Vučićtranslate" i "Protestomanija", koji takođe podržavaju SNS i čiji su plaćeni oglasi od početka kampanje koštali 2.000 evra. Na telefonski broj naveden u Metinoj bazi niko se ne javlja, dok na pitanja ko stoji iza profila i zbog čega plaćaju objave o aktivnostima SNS-a koja je RSE poslao na mejl adresu, odgovor nije stigao. Isti je slučaj i sa nalogom "Srpski interes", dok je kontakt telefon finansijera oglasa na profilu "Nacionalni magazin" nepostojeći. Da li Srpska napredna stranka ima ugovorni odnos sa licima koja upravljaju ovim nalozima i da li je sa administratorima tih naloga dogovarano objavljivanje i promovisanje partijskih poruka, iz ove stranke do objavljivanja teksta nisu odgovorili. S druge strane, u plaćenoj internet kampanji učestvovao je i nalog ITblokada koji podržava Studentski pokret. Sa ovog profila emitovane su četiri plaćene objave kojima se građani pozivaju da izađu na izbore, a troškovi te kampanje iznosili su 4.700 evra. "Imamo trenutno dve kampanje koje su u suštini nepartijske, a usmerene su na apstinente sa ciljem da ih motivišemo da glasaju. Novac je obezbeđen iz donacija koje se prikupljaju preko sajta udruženja građana ITblokada", rekao je za RSE Ivica Miladinović iz ovog udruženja. Kome se obraća SNS i šta poručuje?"NATO? Nemamo, ali imamo mir i stabilnost. A, šta biste vi?" Tako glasi objava koja prati izborni spot SNS-a u kojem Aleksandar Vučić preuzima ulogu konobara, uslužujući građane za stolom. Na Fejsbuku i Instagramu, to je najskuplji politički oglas koji je vladajuća stranka platila u dosadašnjem toku kampanje. Podaci kompanije Meta pokazuju da je ova stranka izdvojila između 2.000 i 2.500 evra kako bi se taj oglas korisnicima iz Srbije prikazao više od milion puta. Lični nalozi Aleksandra Vučića prvi su po iznosu utrošenih sredstava na političko oglašavanje, a najveći broj plaćenih objava te stranice predstavljaju promotivni spotovi. Na stranačkom nalogu "SNS", plaćeni marketing uz Vučičeve izjave, obuhvata i promociju stranke, a glavni akteri su predsednik SNS Miloš Vučević i član predsedništva Milenko Jovanov. Većina plaćenih objava sadrži uopštene poruke – od parola "nećemo odustati", preko najave ulaganja do kritike drugih političkih opcija, prevashodno Studenstke liste. "Ciljali" su u najvećoj meri građane centralne Srbije, podjednako muškarce i žene, uzrasta od 25 do 65 i više godina, pokazuju podaci kompanije Meta. Kako izgleda kampanja Studentske liste?Za razliku od SNS-a koji je u kontinuitetu plaćao plasiranje političkih poruka na mrežama, Studentska lista se u taj vid kampanje uključila tek početkom oktobra. Prema podacima Mete, ova lista je do 9. oktobra za 39 oglasa, platila 49 hiljada evra. Među plaćenim objavama su one u kojima predstavnici liste predstavljaju plan za borbu protiv korupcije i pozivaju građane da doniraju novac za njihovu izbornu kampanju. Ove oglase podjednako su prikazivali muškarcima i ženama, starosti od 25 do 65 i više godina. Nasuprot tome, objava kojom su građane pozivali da se prijave za kontrolore na predstojećim izborima bila je pretežno usmerena na muškarce iz centralne Srbije. U oglasima su dominirale poruke: "Zaslužujete državu u kojoj se zakon poštuje" i "Kampanju Studentske liste finansira narod". Šta rade ostali učesnici na izborima?Plaćeni marketing na društvenim mrežama imaju i opozicione partije koje na izborima učestvuju u koaliciji Evropska Srbija, članice izborne liste "Autentična desnica" i pokret "Ćale ovo je za tebe". Reklamiraju se i predstavnici manjinskih lista - Ruska stranka, Stranka rusko-srpskog jedinstva, Sandžačka demokratska partija Rasima Ljajića, fukcioneri Saveza Vojvođanskih Mađara. Prema evidenciji Mete, u prvih mesec dana od raspisivanja izbora, plaćenu kampanju nije imala Socijalistička partija Srbije, koja je godinama deo vladajuće većine, dok na predstojeće izbore izlazi u okviru sopstvene koalicije. Uz SNS i Studentsku listu, među deset naloga sa najvećim izdvajanjima za političko oglašavanje, našli su se samo Stranka slobode i pravde (SSP), koja na izbore izlazi u okviru koaliciji Evropska Srbija i Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). SSP i funcioneri SVM-a su za plaćene oglase izdvojili po oko osam hiljada evra. SSP je platio promociju više od 230 objava, uglavnom sa po manje od 100 evra, dok su oglasi ciljali pretežno muškarce svih uzrasta. Funkcioneri SVM-a plasirali su preko ličnih naloga više od 350 plaćenih političkih objava, namenjenih isključivo stanovnicima Vojvodine. Ko ima najveću bazu pratilaca?Plaćene objave su samo jedan od načina da politička poruka stigne do birača, jer vidljivost na mrežama obezbeđuje i sama baza pratilaca. Što je zajednica nekog naloga veća i aktivnija, to se objave dalje šire besplatno, kroz deljenja, komentare i preporuke algoritma. Dok Aleksandar Vučić i SNS imaju više pratilaca na Fejsbuku, Studentski pokret je najaktivniji na mreži Instagram. Ovaj pokret ima više od 50 profila na Instagramu sa 50 različitih fakulteta, a kao centralno mesto za komunikaciju i koordinaciju aktivnosti kreiran je zajednički nalog koji prati preko 930 hiljada korisnika Instagrama. Podaci platforme za analitiku javnih profila na društvenim mrežama "Social Blade" pokazuju da je studentski Instagram profil od početka kampanje imao 94 objave. U poslednjih 30 dana nalog je zapratilo 55 hiljada novih pratilaca, što je za četiri hiljade više od ukupnog broja pratilaca Instagram naloga SNS. Na Instagramu je, od stranačkog naloga, znatno praćeniji profil Aleksandra Vučića koga prati 300 hiljada pratilaca. Od početka kampanje ovaj nalog je imao 263 objave, a zapratilo ga je 11 hiljada novih korisnika. Pre podnošenja ostavke na mesto predsednika države, Vučić je aktivno koristio i profil "Budućnost Srbije", sa oko 280 hiljada pratilaca. Na društvenim mrežama, gde se politička borba vodi i lajkovima, podaci "Social Blade-a" pokazuju da nalog Studenstke liste na Instagramu ima i veću stopu angažmana pratilaca. Prosečna studentska objava skupi oko 18.000 lajkova, a Vučićeva oko 3.600, čak pet puta manje. S druge strane, stranice Aleksandra Vučića i SNS-a na Fejsbuku imaju oko 450 hiljada pratilaca, a dva najpraćenija studentska profila oko 125 hiljada. I pored gotovo četiri puta više pratilaca, nalozi SNS-a imaju tek oko jedan i po put više interakcija. U poslednjih sedam dana na njih je reagovalo oko 410 hiljada ljudi, a na studentske oko 270 hiljada. U te brojke ulaze i reakcije ljudi do kojih su objave stigle preko plaćenih oglasa.

Evropski parlament imenovao je sedam članova delegacije koja će u ime ove institucije posmatrati vanredne parlamentarne izbore u Srbiji. Kako je potvrđeno iz Parlamenta, u delegaciji će biti dva poslanika iz najveće grupe, Evropske narodne partije (EPP), čiji je pridruženi član Srpska napredna stranka (SNS), i po jedan iz redova socijaldemokrata, liberala, zelenih, Evropskih konzervativaca i reformista, kao i krajnje desnih Patriota za Evropu. Prema saznanjima RSE, za šefa delegacije izabran je Andreas Šider iz grupe socijaldemokrata. On je i na izborima 2023. bio član delegacije. Ostali članovi delegacije su Sunčana Glavak i Gordan Bosanac iz Hrvatske, Ingeborg ter Lak iz Holandije, Tamaš Deč iz Mađarske, Kosma Zlotovski iz Poljske i Helmut Brandšteter iz Austrije. Šider je odbio da za RSE komentariše političku situaciju u Srbiji, navodeći da kao posmatrač mora da ostane nepristrasan do završne konferencije za medije posle izbora. Orbanov saveznik u delegacijiMeđu članovima delegacije je Tamaš Deč, jedan od osnivača Fidesa, stranke bivšeg mađarskog premijera Viktora Orbana koji je bio blizak bivšem predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, sada kandidatu za premijera. Deč predvodi delegaciju te stranke u Briselu. Smatra se jednom od najprepoznatljivijih i najdugovečnijih figura u stranci i veoma odanim Orbanovim saveznikom, koji odlučno zastupa njegovu politiku i brani stranku od kritika iz EU. Deč pripada grupi Patriote za Evropu, desničarskom populističkom i nacionalno-konzervativnom savezu koji se zalaže za zaštitu nacionalnog suvereniteta od centralizacije EU. Grupu su osnovali istaknuti evropski desničarski lideri poput Orbana i Andreja Babiša, a predvodi je Žordan Bardela iz Nacionalnog okupljanja (nekadašnjeg Nacionalnog fronta) Marin le Pen. Grupa zastupa evroskepticizam i dosledno antifederalistička načela. Poziv u poslednjem trenutkuEvropski parlament zvanično je potvrdio da je od srpskih vlasti dobio poziv da pošalje posmatračku misiju na vanredne parlamentarne izbore, zakazane za 25. oktobar. Poziv je 10. oktobra uputila vršiteljka dužnosti predsednika Srbije Ana Brnabić. Formalni rok za poziv istekao je 8. oktobra, kada je zasedala Konferencija predsednika, koja okuplja predsednicu Evropskog parlamenta i šefove političkih grupa. Parlament je ipak bio spreman da poziv sačeka najkasnije do 12. oktobra, a Konferencija je u međuvremenu odobrila da pripreme za misiju počnu paralelno. Kako funkcioniše posmatračka misijaDelegacija Evropskog parlamenta deo je Međunarodne posmatračke misije, koju predvodi OEBS-ova Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). Nalazi misije predstavljaju se u zajedničkoj preliminarnoj izjavi na konferenciji za medije dan posle izbora. Članovi delegacije obavezuju se na nepristrasnost. Evropski parlament prihvatio je međunarodni Kodeks ponašanja za posmatrače izbora, prema kojem posmatrači u svakom trenutku moraju da budu politički nepristrasni i da poštuju integritet međunarodne misije. Članovi delegacija potpisuju i poseban Kodeks ponašanja za članove posmatračkih delegacija Evropskog parlamenta. U praksi se ipak dešavalo da pojedini članovi delegacije ne dele u potpunosti ocene misije. Evropski parlament je izbore u Srbiji poslednji put posmatrao u decembru 2023. godine, takođe na vanrednim parlamentarnim izborima. Tada je delegacija imala pet poslanika i takođe je delovala u okviru međunarodne posmatračke misije koju je predvodio OEBS/ODIHR. Delegacija se po pravilu u danima pred izbore sastaje s predstavnicima međunarodne posmatračke misije, izbornim vlastima, kandidatima, civilnim društvom i medijima. Na dan izbora poslanici prate otvaranje biračkih mesta, glasanje, zatvaranje i brojanje glasova, a mogu da prate i prenos glasačkih kutija do centara za obradu rezultata. Nakon toga iznose svoje nalaze i zaključke.

Pred parlamentarne izbore u Srbiji, Zoran Spasić iz sela Rabovce kod Lipljana na Kosovu, još nije odlučio da li će izaći na glasanje. Upisan je u birački spisak Srbije, među više od 115 hiljada građana sa adresom na Kosovu. U odnosu na prethodni izborni ciklus, broj birača sa Kosova veći je za preko dvadeset hiljada, pokazalo je istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE). U selu Rabovce, gde zajedno žive Srbi i Albanci, upisano je 527 birača. Ipak, Zoran Spasić procenjuje da ih je, zapravo, manje. "Ima ljudi koji su se iselili. Bilo je i dosta smrtnih slučajeva. Verovatno nije ažuriran spisak", kaže. Da registar birača ažurira, Srbiju poziva ODIHR, međunarodna posmatračka misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Vlasti u Srbiji, međutim, tvrde da je birački spisak "tačan" i "najažurniji do sada". Ali, šta se dešava u bazi birača sa Kosova, dok se zvanični Beograd i Priština međusobno ne priznaju i vode paralelne evidencije? Između dva vanredna glasanja na parlamentarnim izborima, za manje od tri godine, njihov broj je porastao za više od dvadeset hiljada. Dok je na parlamentarnim izborima u Srbiji, krajem 2023, pravo glasa imao 94.161 birač sa Kosova, sada ih je na biračkom spisku 115.856. Kako je to moguće? To, prema rečima Ognjena Rašua iz Komisije za reviziju biračkog spiska, ne znači da se povećao broj ljudi sa srpskim dokumentima koji zaista žive na Kosovu. Ukazuje da je došlo do promene načina evidencije ovih birača. Do sada su, kako kaže, bili zavedeni na biračkim mestima u Srbiji - po adresama gde su imali privremeno boravište. "Međutim, boravište je vremenski ograničeno na dve godine. I onog trenutka kad su prošle te dve godine, ko nije produžio boravište, odlučili su (ministarstvo) da ih brišu po mestu boravišta i da ih vrate na spisak po mestu prebivališta, koje se nalazilo na Kosovu", dodaje. Vlasti su, međutim, bez objašnjenja zašto je sad to urađeno. Na pitanja RSE o biračima sa Kosova, do objave teksta nisu odgovorila ministarstva unutrašnjih poslova i državne uprave - zadužena za lične podatke građana i vođenje evidencije birača. A Rašuo, koji je u Komisiju za reviziju izabran kao predstavnik opozicije, ukazuje da je birački spisak "neuredan". "Ne samo podaci sa Kosova, nego je kompletan birački spisak takav. Zbog toga postoji rizik od zloupotrebe, jer u svim tim neurednostima mogu da se sakriju manipulacije", dodaje on. Dok ulazi u najneizvesniju trku od dolaska na čelo države 2012. godine, vladajuća Srpska napredna stranka odbacuje optužbe da se biračkim spiskom manipuliše, kako bi se uticalo na rezultate glasanja. Međutim, opozicija i nevladini posmatrači pozivali su vlast da im se omogući pristup svim evidencijama - kako bi, unakrsnim proverama različitih državnih baza, utvrdili tačnost spiska i sprečili moguće zloupotrebe. Revizija spiska bila je među ključnim preporukama ODIHR-a, kako bi se unapredili izborni uslovi. Vlast tvrdi da su preporuke pretočene u zakone. Međutim, u preliminarnom izveštaju pred glasanje 25. oktobra, ODIHR ukazuje da tačnost biračkog spiska i dalje izaziva zabrinutost - zbog neuobičajeno velikog broja upisanih u pojedinim opštinama i na određenim adresama. Kako je rastao broj upisanih u birački spisak?Promene u biračkom spisku u nedeljama uoči glasanja 25. oktobra, mogle su se pratiti u javno dostupnoj bazi Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, zaduženog za birački spisak. RSE je utvrdio da je samo u protekle tri sedmice broj birača na Kosovu porastao za više od hiljadu – sa 114.492, koliko ih je bilo upisano 22. septembra, na 115.856 birača 12. oktobra. Birački spisak sada je zaključen. Javno je dostupan i broj birača na svakom biračkom mestu, kao i njihova imena. A ko se sve našao na spisku, pita Zoran Savić iz nevladine organizacije "Aktiv" sa Kosova. Bazu birača sa Kosova na srpskim izborima opisuje kao "kontradiktornu". "Ja ne tvrdim da su to fantomski birači, nemam za to dokaza. Ali odgovorno tvrdim da javnost nema dovoljno podataka da razume ko čini to biračko telo i šta proizvodi tako velike oscilacije", navodi Savić. Dok Srbija ne priznaje Kosovo i smatra ga delom svoje teritorije, ne postoje precizni podaci o broju građana sa srpskim dokumentima koji zaista žive u kosovskim gradovima i selima. Dokumenta im, pored ostalog, omogućavaju i glasanje na izborima. Na njih prvenstveno izlazi srpska zajednica, koja priznaje vladu u Beogradu. A dok broj upisanih u birački spisak raste, istraživanja nevladinih organizacija pokazuju da je Srba na Kosovu sve manje, upozorava Zoran Savić. "S jedne strane imamo srpsku zajednicu u kojoj istraživanja jasno registruju snažan trend iseljavanja, a s druge imamo birački spisak u kojem se broj birača sa Kosova kreće u potpuno drugačijim razmerama", dodaje on. Dupla imena u spisku i slovne greškePovećan broj birača na Kosovu nije jedino što je uočio RSE. Obradom podataka iz baze, utvrđeno je da se više stotina imena ponavlja. Na istom biračkom mestu je 349 imena upisano više puta - sa istim imenom, prezimenom i imenom roditelja. Od toga je 329 upisano dvaput, 11 triput, sedam četiri puta, a dva imena čak pet puta. Ista imena se ponavljaju i na različitim biračkim mestima na Kosovu. Tako se više od 700 istih imena nalazi na dva biračka mesta, 32 ista imena su pronađena na tri biračka mesta, a jedno ime na čak pet mesta. U više od 3.800 imena na spisku, u podacima nedostaje ime roditelja. Na spisku su pronađene i stotine slovnih grešaka u imenima i prezimenima. A više od 2.500 imena upisano je mešavinom ćirilice i latinice. Ukoliko se u bazu unose podaci iz ličnih dokumenata građana, njihova imena nisu smela biti tako upisana. Vlasti u Srbiji ne daju objašnjenje za ove greške, dok se na sajtu Ministarstva državne uprave navodi da se za svako biračko mesto "prikazuju ažurni podaci iz biračkog spiska". Kako je došlo do grešaka u evidenciji, resorna ministarstva nisu odgovorila za RSE. Da li greške ostaju u evidenciji i u izbornom danu, pitali su i predstavnici Komisije za reviziju spiska. Ognjen Rašuo kaže za RSE da su tražili da im se dostave izvodi iz biračkog spiska, onako kako će biti štampani za izbore. "Kako bismo proverili da li ima ljudi koji su upisani dva puta i da li su svi podaci potpuni da bi se mogao identifikovati birač kad dođe na glasanje", pojašnjava. Ističe da ih do danas nisu dobili. Zato je, napominje, ključna kontrola na biralištima. "Ukoliko je kontrola u izbornom danu dobra, niko ne može da glasa dva puta ili bez ličnih dokumenata, jer će biti primećeno", ukazuje Ognjen Rašuo. Svaki birač, prema pravilima, kada dođe na glasanje mora da priloži važeći lični dokument. Svakome se prst naprska sprejom koji je vidljiv pod UV svetlom, kako bi se sprečila mogućnost višestrukog glasanja. Gde glasaju birači sa Kosova?Birače sa Kosova, Srbija evidentira u 23 kosovska grada i opštine. Teritorijalna podela, odnosno koje naselje pripada kojoj opštini, drugačija je od one koju vode vlasti Kosova, nakon proglašenja nezavisnosti. Građani sa pravom glasa na srpskim izborima podeljeni su na 60 biračkih mesta. Ali, ne glasaju na Kosovu, već u četiri pogranične opštine u Srbiji – Tutinu, Raški, Kuršumliji, Vranju. Takva praksa ustanovljena je 2022, nakon što su vlasti u Prištini odbile da otvore birališta na Kosovu, u mestima a u kojima živi srpska zajednica. Dok je na prethodnim izborima 2023. u Srbiji bilo otvoreno 51 biralište za kosovske birače, sada će ih biti 60 – jer se i broj birača zvanično povećao. Zoran Spasić iz Rabovca bi na ovim izborima trebalo da glasa u Kuršumliji. Bavi se poljoprivredom i za njega je, kako kaže, "gubljenje vremena" da ceo dan provede u putu kako bi glasao. "Da se glasa na Kosovu, glasao bi. Cela porodica je uvek glasala", kaže on. Njegova adresa u Rabovcu, u kojoj je zaveden u srpski birački spisak, vodi se kao "nema ulice, nula". To znači da ni u biračkom spisku, ni u srpskim dokumentima nema precizno upisanu adresu. Tako su upisani i ostali meštani Rabovca. Spasić, međutim, kaže da su u kosovskim dokumentima podaci drugačiji. Pre pet godina, ulica u kojoj živi u Rabovcu dobila je naziv, a kuća broj, i na tu adresu mu stižu pošta i računi. I to je još jedan primer kako se ne poklapaju evidencije Beograda i Prištine. Srbija ima svoju evidenciju, ustanovljenu pre rata 1999. i kasnijeg proglašenja kosovske nezavisnosti 2008, a Kosovo svoju. Pored imena ulica, nisu isti ni nazivi pojedinih naselja. A u biračkom spisku Srbije, nalaze se i više hiljada albanskih imena. Uočena su i na spisku birača u Lipljanu. Zoran Spasić, međutim, kaže da ne zna nijednog Albanca koji je u posleratnom periodu glasao na srpskim izborima. "Konkretno, dok su se organizovali izbori ovde u selu, niko od Albanaca nije izlazio na te izbore. Čisto sumnjam da će neko sada da ide da glasa u Srbiju. Ne znam da li imaju srpska dokumenta, ali svakako ne verujem da glasaju", kaže on. Koliko je birača u Klini?U maloj opština Klina, u blizini Peći, živi 120 pripadnika srpske manjine. U lokalnoj kancelariji za zajednice, koja funkcioniše u sistemu Kosova, radi Silvija Rašković. "Imamo prazna sela, prazne kuće", kaže ona. Iako se u opštinskim dokumentima u Klini vodi oko 1.600 povratničkih porodica, Silvija Rašković kaže da se većina njih, nakon obnove kuća u rodnim mestima, vratila da živi u Srbiji. Oni, kako ističe, obično dolaze na Kosovo kada moraju da "završe neku ostavinsku raspravu ili prodaju svoju imovinu". U srpskom biračkom spisku, pak, Klina ima više od 1.800 birača. Silvija Rašković, međutim, ukazuje da taj broj ne odgovara stanju na terenu. Sumnja da je reč o "nekom vidu manipulacije". Ne veruje ni da su iz biračkog spiska u Klini obrisani svi preminuli građani. "Imamo mnogo preminulih osoba. Ja znam osobe koje su ovde (na Kosovu) izvadile umrlicu, ali se i dalje nalaze na biračkom spisku u Srbiji. Bar za 80 osoba mogu da vam kažem da ne postoje", kaže ona. Nije želela da iznosi konkretna imena. A u drugom gradu na Kosovu, u Mitrovici, RSE je u biračkom spisku pronašao barem jednu preminulu osobu. Ime preminulog našlo se na biračkom mestu "Kosovska Mitrovica 4". Na spisku glasača pronašli su ga članovi porodice, ali nisu želeli da se ime javno objavi. Uvidom u spisak 12. oktobra, ime preminulog se i dalje nalazilo u bazi glasača. Koliko je birača u Peći?Grad Peć u biračkom spisku Srbije ima gotovo 4.000 birača. Da ih je zapravo neuporedivo manje, tvrdi Zoran Savić iz nevladine organizacije "Aktiv" sa Kosova. Podseća na podatke međunarodne misije OEBS, prema kojima su u Peći bila 332 pripadnika srpske zajednice. "Ne tvrdim da su ostali fantomski birači. Među njima mogu biti Albanci sa biračkim pravom Srbije, raseljeni, ljudi koji žive u Srbiji ili inostranstvu. Ali upravo je to poenta. Ako država kaže da u Peći ima gotovo 4.000 birača, javnost mora da zna ko čini taj broj". "Koliko ih zaista živi u Peći, koliko je raseljenih, koliko živi u Srbiji ili inostranstvu i koliko ih se još vodi na starim adresama?", pita Savić. Istraživanje "Aktiva" iz 2024. pokazalo je da je 66 odsto ispitanih Srba poznavalo nekoga ko je u prethodnom jednogodišnjem periodu napustio Kosovo. Na severu je taj procenat bio gotovo 71 odsto. "Ni godinu kasnije taj problem nije nestao. U Analizi trendova za 2025. godinu, oko 45 odsto ispitanika svrstava migracije i odlazak mladih među ključne probleme srpske zajednice na Kosovu", ukazuje Savić. Protekli izborni ciklusi ukazivali su na slabu izlaznost birača sa Kosova. Na prethodnim parlamentarnim izborima, održanim u decembru 2023, izlaznost je bila oko 25 odsto. A podrška koju su birači sa Kosova dali vladajućim partijama, na čelu sa Srpskom naprednom strankom i Socijalističkom partijom Srbije, bila je gotovo apsolutna. Od 23.878 birača, koliko ih je izašlo na izbore, više od 19 hiljada njih, odnosno oko 80 odsto, podržalo je vladajuću koaliciju.

Neke od 25 preporuka koje je ODIHR (Kancelarija za demokratiju i ljudska prava OEBS-a) uputila Srbiji nakon parlamentarnih izbora održanih decembra 2023. godine, Srbija je ispunila promenama izbornog zakonodavstva. Prvi test za proveru i ocenu učinjenog biće 25. oktobra za kada su raspisani još jedni vanredni parlamentarni izbori, koji su obeleženi prerastanjem studentskog pokreta u politički. Koliko će izbori biti fer u poslednjem "Uvidu" Radija Slobodna Evropa razgovarali su: Tomas Rajmer (Thomas Rymer), iz ODIHR-a, Vladimir Bilčik, nekadašnji izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, i Pavle Dimitrijević, iz nevladine organizacije CRTA.

Izborna kampanja u Srbiji odvija se "u veoma polarizovanom okruženju" koje bi moglo da ugrozi ravnopravne uslove za sve učesnike izbora, ocenila je predizborna delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE), nakon dvodnevne posete Beogradu 12. i 13. oktobra. Petočlana delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope boravila je u predizbornoj poseti Srbiji da bi procenila izbornu kampanju i političku klimu uoči vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra. U saopštenju, objavljenom na sajtu Parlamentarne skupštine SE nakon posete, pozvani su svi politički akteri, uključujući vladajuće stranke, opozicione pokrete i predstavnike civilnog društva, da se uzdrže od zapaljive retorike i zastrašivanja i da izbegavaju ponašanje koje bi moglo da ugrozi miran i demokratski izborni proces. Navedeno je delegacija očekuje da vlasti posmatračima izbora omoguće pristup svim fazama izbornog procesa. Takođe je navedeno da se očekuje da nadležni organi obezbede mirno okruženje tokom kampanje i u periodu oko izbornog dana. "Institucije nacionalne bezbednosti moraju se uzdržati od upotrebe sile ili nametanja neopravdanih ograničenja prava na slobodu okupljanja, koje garantuje Evropska konvencija o ljudskim pravima, čiji je Srbija potpisnik", navedeno je. U saopštenju se navodi da se vanredni parlamentarni izbori 25. oktobra odvijaju u atmosferi u kojoj preovlađuje narativ o "referendumu", te da predstavljaju još jedan primer sada već duboko ukorenjene prakse raspisivanja prevremenih izbora. Delegacija je navela da su u maju 2026. usvojene izmene četiri izborna zakona, neposredno pred izbore, što nije u skladu sa međunarodnim standardima. Konstatovano je da su te izmene donele određene pozitivne promene, uključujući ograničenja finansiranja kampanje i obaveznu obuku članova biračkih odbora. "Međutim, ovim izmenama nisu u dovoljnoj meri obuhvaćene ranije preporuke ODIHR-a i Venecijanske komisije, niti su rešeni trajni problemi kojima bi trebalo dati prioritet", ocenjeno je. Navodi se da su među tim problemima zloupotreba javnih resursa, pritisci na birače i zloupotreba odredaba namenjenih listama nacionalnih manjina. Takođe se navodi da su članovi delegacije tokom razgovora čuli brojne izraze zabrinutosti zbog neravnopravnih uslova za učesnike kampanje i nesrazmerno velike medijske zastupljenosti vladajuće stranke. U saopštenju se navodi da su tokom razgovora iznete i primedbe u vezi sa neuspehom nezavisnih institucija da na odgovarajući način reše ozbiljna pitanja koja se odnose na tačnost biračkih spiskova i organizaciju glasanja u inostranstvu što je otvorilo pitanja o rizicima od izborne manipulacije. Zabeležena su i neprijateljska i agresivna retorika usmerena protiv opozicionih aktivista, predstavnika civilnog društva i novinara, kao i postojani i verodostojni navodi o nadzoru i zabrinutost za bezbednost birača i posmatrača. Konstatuje se i da je u celom političkom spektru izražena neizvesnost u pogledu perioda nakon izbora. "Demonizacija kritičkih glasova i kampanje njihovog blaćenja nemaju mesta u demokratskom društvu i ne mogu biti odgovor na zahteve koje izražava aktivno društvo", dodaje se. Delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, tokom posete Beogradu, sastala se sa predsednicom Narodne skupštine i vršiteljkom dužnosti predsednika Republike Anom Brnabić, kao i sa članovima delegacije Srbije u PSSE, predstavnicima poslaničkih grupa i vanparlamentarnih stranaka, uključujući stranke nacionalnih manjina. Takođe su razgovarali sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, Republičke izborne komisije, Komisije za reviziju biračkog spiska. Sastali su se i sa članovima Misije OEBS-a/ODIHR-a za posmatranje izbora, predstavnicima civilnog društva i medija. Najavljeno je da će Parlamentarna skupština Saveta Evrope uputiti punu misiju za posmatranje izbora kako bi pratila glasanje i prebrojavanje glasova 25. oktobra 2026. godine, zajedno sa ODIHR-om, Parlamentarnom skupštinom OEBS-a i Evropskim parlamentom.

Od obećanja da Srbija nikada neće priznati Kosovo do poruka da će se srpska zastava vijoriti u Prizrenu – neki su od narativa koji se mogu čuti u kampanji različitih političkih stranaka u Srbiji, uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 25. oktobar. Političari se nadmeću u stavovima, ali iza nacionalističke retorike i međusobnih optužbi teško je pronaći konkretne odgovore na pitanje šta nude za buduće odnose Beograda i Prištine. Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine, koju zvanični Beograd ne priznaje. Od 2011. Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa posredstvom Evropske unije, u okviru kog je potpisano na desetine sporazuma – od integracije pravosuđa, slobode kretanja, matičnih knjiga, preko električne energije, telekomunikacija, priznavanja diploma i državnih simbola. Srbija se obavezala, pored ostalog, i da će poštovati teritorijalni integritet Kosova, te da neće ometati njegovo učlanjenje u međunarodnim organizacijama. Šta kažu na Kosovu i razlikuje li se pristup vlasti i opozicije?Ministar spoljnih poslova Kosova Gljauk (Glauk) Konjufca ocenio je da su tokom predizborne kampanje u Srbiji "na videlo izašle obnovljene teritorijalne ambicije prema Kosovu". "Srbija ne može da tvrdi da se zalaže za mir i evropske integracije dok njeni najviši zvaničnici otvoreno osporavaju suverenitet Republike Kosovo", napisao je on na nalogu na mreži X. Politički analitičari koji prate odnose Prištine i Beograda, Aleksandar Šljuka i Ognjen Gogić, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuju da je Kosovo zastupljeno kao tema u predizbornoj kampanji u Srbiji, ali da nema konkretnih rešenja. Vlast, navodi Šljuka, "populističko-nacionalističkim narativom pravda sopstvenu politiku". Opozicija, dodaje, Kosovo ostavlja po strani ili mu pristupa kroz opšta i simbolički snažna obećanja. "Umesto predstavljanja održivih političkih alternativa, Kosovo se, uglavnom, koristi kao instrument političke kritike. Opozicija ga koristi za osporavanje politike vlasti, dok vlast upozorava da bi dolazak opozicije na vlast dodatno pogoršao situaciju – uz tvrdnje da bi njeni predstavnici priznali nezavisnost Kosova ili napravili još veće ustupke Prištini", kaže on. Ognjen Gogić, pak, smatra da ovakve poruke u kampanji nisu relevantne, jer su "jedno reči, a drugo dela". Podseća i da je vlast, uključujući Ivicu Dačića, predsednika Socijalističke partije, prethodnih godina prihvatila sporazume koji, prema njegovom tumačenju, znače "de fakto priznanje Kosova". Prvi Briselski sporazum u okviru dijaloga su 2013. potpisali tadašnji premijeri Kosova i Srbije, Hašim Tači (Hashim Taci) i Ivica Dačić. Da li su poruke iz kampanje realne?Politikolog Ognjen Gogić ocenjuje da se Kosovo kao tema u politici Srbije "odavno izmestilo iz realnih okvira". "To je odavno tema koja je više virtuelna nego što je pitanje neke realne politike koju bilo ko od njih vodi ili može da vodi. Oni vode politiku prema Kosovu silom prilika, sticajem okolnosti zapravo određuju svoje odnose prema Kosovu", kaže on RSE. Kako ocenjuje Aleksandar Šljuka, iz nevladine Nove društvene inicijative, pripadnici srpske zajednice na Kosovu nemaju mnogo koristi od nacionalističkih poruka. Pogotovo, kako kaže, ukoliko iza njih ne stoji konkretna i ostvariva politika, kao i mehanizmi zaštite njihovih prava. "Sama po sebi, simbolika nije nevažna, ali ona ne može da zameni strategiju. U protekle tri do četiri godine, Srbi na Kosovu suočili su se sa nizom jednostranih poteza Prištine, uključujući ukidanje mogućnosti korišćenja dinara u gotovinskom prometu, zatvaranje institucija koje funkcionišu u sistemu Srbije i najave daljeg integrisanja zdravstva i obrazovanja u kosovski institucionalni okvir", navodi on. Ove mere Vlada Kosova, predvođena Aljbinom Kurtijem, sprovodi poslednjih nekoliko godina, a predstavnici srpske zajednice na Kosovu, uglavnom, ih doživljavaju kao diskriminatorne. Kritike su stizale i iz međunarodne zajednice, koja je od Prištine tražila da se o ovim pitanjima konsultuje sa srpskom zajednicom i da se rešenja traže kroz dijalog Beograda i Prištine. 'O normalizaciji odnosa niko ne govori'Ognjen Gogić konstatuje i da u predizbornoj kampanji u Srbiji niko ne govori o normalizaciji odnosa sa Kosovom. "Buduće vlasti u Srbiji neće moći da se povuku iz dijaloga, jer bi se u tom slučaju rizikovali odnosi sa Evropskom unijom. To nijedna vlast ne može sebi da priušti", smatra on. Obaveze preuzete u okviru dijaloga deo su šireg procesa evropskih integracija Srbije, navode sagovornici RSE, ističući da će se buduća vlast suočiti sa tim obavezama. Ipak, Šljuka dodaje i da je važno razlikovati dogovorenu implementaciju sporazuma od "jednostranih poteza kosovskih vlasti", poput zatvaranja institucija koje na Kosovu funkcionišu u sistemu Srbije. "Posledično, takav pristup može dodatno da oslabi podsticaj Beograda da se konstruktivno angažuje u dijalogu i da doprinese daljoj stagnaciji procesa normalizacije", smatra Šljuka. Kosovo i Srbija su 2023. godine prihvatili Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, a potom je dogovoren i Aneks za njegovu implementaciju. Iako sporazum nije potpisan, Evropska unija je navela da je on pravno obavezujući za obe strane.

Aleksandar Šapić za sada ostaje gradonačelnik Beograda. Njegovu smenu traži opozicija, nakon što je pokret Kreni-promeni optužio Šapića da je krajem septembra napao i povredio njihovu odbornicu. Gradonačelnik odbacuje optužbe, dok tužilaštvo vodi predistražni postupak. Sednica Skupštine grada na kojoj je trebalo da se raspravlja o smeni, zakazana je ali nije održana u utorak, 13. oktobra. Razlog je nedostatak kvoruma koji nisu omogućili predstavnici vlasti, odbornici Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije.

Evropska unija izrazila je razočarenje što Srbija nije privela pravdi odgovorne za napad u Banjskoj, kao i zabrinutost zbog prisustva Milana Radoičića na predizbornom skupu Srpske napredne stranke (SNS). "Razočarani smo što Srbija do danas još uvek nije preduzela neophodne korake da uhapsi i krivično goni, uz odgovarajuće optužbe, one koji se nalaze u Srbiji. Takođe smo i dalje zabrinuti zbog izveštaja o učešću navodnog počinioca na predizbornom skupu vladajuće stranke SNS”, naveo je u pisanoj izjavi za RSE portparol EU Kristijan Vigand (Christian Wiegand). Radoičić se tokom vikenda pojavio na skupu SNS-a u društvu Danila Vučića, sina bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Radoičić je na poternici Interpola. On je priznao da je predvodio naoružanu grupu Srba koja je 24. septembra 2023. izvršila napad u Banjskoj, kod Zvečana na severu Kosova. U napadu je ubijen kosovski policajac Afrim Bunjaku, a u razmeni vatre poginula su i trojica napadača. Radoičić je u to vreme bio potpredsednik Srpske liste, vodeće stranke Srba na Kosovu, koja je formirana uz podršku SNS-a i Aleksandra Vučića. Posle napada podneo je ostavku na tu funkciju. Kosovo napad smatra terorističkim činom i optužuje Srbiju da stoji iza njega, što zvanični Beograd negira. Kosovsko tužilaštvo tereti 45 osoba za napad u Banjskoj. Trojica su osuđena pred kosovskim pravosudnim organima, dok su ostali, uključujući Radoičića, u bekstvu. Veruje se da se svi nalaze na slobodi u Srbiji. Ovo nije prvi put da se osobe koje su optužile kosovske institucije pojavljuju u blizini Aleksandra Vučića kao njegova podrška. Istraživanje RSE ranije je pokazalo da je u grupi koja se, zajedno s jedinicama Policijske brigade, nalazila u blizini zgrade Predsedništva Srbije bio i Vladimir Vučetić. "Očekujemo da Srbija u potpunosti sarađuje putem uspostavljenog kanala za međusobnu pravnu pomoć. Ovo pitanje je dugo nerešeno i Srbija mora hitno da preduzme dalje korake", podvukao je Vigand. On je istakao i da je EU u više navrata pozivala da odgovorni za napad u Banjskoj, uključujući Radoičića, odgovaraju. Prethodno Viši sud u Beogradu je potvrdio za RSE da su prema Radoičiću i dalje na snazi mere zabrane napuštanja boravišta, koje su izrečene nakon što je priznao odgovornost za napad u Banjskoj septembra 2023. godine. Merama mu je zabranjeno da bez odobrenja suda napušta teritoriju Srbije, kao i odlazak na Kosovo. Više javno tužilaštvo u Beogradu je protiv Radoičića pokrenulo istragu ubrzo nakon napada u Banjskoj. Istraga je u toku, ponovljeno je iz Tužilaštva na upit RSE tri godine kasnije, u ponedeljak, 12. oktobra.

Državni fond zdravstvenog osiguranja Srbije potrošio je tokom prethodne tri i po godine najmanje 2,7 miliona evra javnog novca na zaštitu svoje baze koja sadrži različite lične podatke građana, pokazuje analiza Radija Slobodna Evropa (RSE). Uprkos ovim ulaganjima, podaci su uspeli da procure. Tokom avgusta 2026. dve hakerske grupe preuzele su podatke Fonda, nakon čega su se na dark webu, delu interneta koji nije dostupan putem uobičajenih pretraživača, mogli kupiti setovi podataka koji sadrže lične podatke pacijenata, ali i imena njihovih izabranih lekara. Policija je krajem avgusta uhapsila tri pripadnika hakerske grupe "INF" iz Beograda i Zaječara koji se dovode u vezu sa velikim brojem takozvanih "ucenjivačkih" napada u regionu. Istragu vodi Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, koje nije odgovorilo na pitanja RSE o ovom slučaju. Na pitanja o curenju podataka, ali i o načinu zaštite baza podataka, nije odgovorio ni Fond za zdravstveno osiguranje. Koji su podaci procureli?Informacije o "curenju" podataka Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja pojavile su se sredinom avgusta 2026. godine na internetu. Fond, čiji sajt nije dostupan od 18. avgusta i u međuvremenu je zamenjen novom platformom, se tog dana oglasio saopštenjem u kojem je naveo kako "preduzima preventivne mere i detaljnu proveru informacionih sistema". Dodali su da nije moguće potvrditi navode o obimu i sadržaju eventualnog incidenta, ali ni autentičnosti materijala koji se objavljuju na internetu. "Prioritet je zaštita podataka osiguranika i nesmetano funkcionisanje sistema. Javnost i medije molimo da, do okončanja provera, ne iznose neproverene informacije kao činjenice", naveo je Fond 18. avgusta. Međutim, već narednog dana, 19. avgusta, Fond je u obaveštenju koje je uputio Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti, a u koje je RSE imao uvid, potvrdio detalje o curenju ličnih podataka. "Nepoznati počinilac neovlašćeno je pristupio web serveru Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i preuzeo deo baze podataka RIL (registracija izabranog lekara)", navodi se u dopisu koji potpisuje direktorka Fonda Sanja Radojević-Škodrić. Među podacima koji su procureli su podaci o pacijentima, njihovi matični i LBO (lični broj zdravstvenog osiguranika) brojevi, kao i imena i prezimena izabranih lekara i njihove specijalizacije, navodi se u dopisu do kojeg je RSE došao po slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Obaveštenje o povredi podataka o ličnosti je procedura koju predviđa Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i podrazumeva obaveštavanje Poverenika o tome koji su sve lični podaci "proceruli" u javnost, kao i koje su moguće posledice. Iz Fonda u dopisu navode da je do povrede podatka došlo 13. avgusta, a da je primećena nakon četiri dana – 17. avgusta. Kao moguće posledice napada, Fond navodi "rizik od krađe identiteta i neovlašćenog pristupa ličnim nalozima". Navodi se i da kompromitovanje podataka o specijalizaciji lekara "otvara visok rizik od zloupotrebe profesionalnog identiteta i prevarnog izdavanja medicinskih dokumenata/recepata". Poverenik je u vezi sa ovim slučajem pokrenuo vanredni inspekcijski nadzor koji je, kako navodi, u toku. Iz Nacionalnog CERT-a, centralnog tela koje se bavi prevencijom, zaštitom i odgovorima na bezbednosne rizike u informacionim sistemima, za RSE navode da je Fond i njima 18. avgusta prijavio incident. Detalje, međutim, nisu otkrili jer su, kako su naveli, oni su zaštićeni internim protokolima. Fond je u dopisu Povereniku naveo da je deo podataka procureo iz njihove evidencije "Registracija izabranog lekara". Drugi napad, koji je usledio nakon nekoliko dana, Fond nije prijavio, pa nema zvaničnih potvrda o tome koja baza je bila na meti napadača. Podatke o ovom, kao i o prethodnom napadu prvi su objavili na portalu "Bezbedan Balkan", gde korisnici prate različite digitalne bezbednosne rizike u regionu. Ko je uhapšen?Ubrzo nakon navoda o drugom napadu, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) saopštilo je 27. avgusta da su uhapšena tri pripadnika hakerske grupe "INF". Uhapšena su dva mladića u ranim dvadesetim godinama iz Beograda i Zaječara na istoku Srbije i jedan maloletnik iz Beograda. Sumnja se da su od kompanija i državnih institucija preuzimali velike količine podataka, među kojima su lične i osetlјivi podaci građana, a zatim za neobjavlјivanje ukradenih podataka od pojedinih žrtava zahtevali isplatu otkupa u kriptovalutama, saopštio je MUP. Među najznačajnijim metama, kako se navodi, bili su Republički fond za zdravstveno osiguranje, baza javnih izvršitelјa, evidencije Uprave za strance MUP-a Srbije, Fudbalski savez Srbije, Ministarstvo rada Hrvatske, pravosudni sistem Hrvatske, sistemi javnog prevoza u Beogradu, kao i informacioni sistemi i baze podataka više velikih kompanija i organizacija u regionu. Novinari Radija Slobodna Evropa zatražili su više detalja od Ministarstva pravde, kao i Ministarstva rada Hrvatske, ali odgovori do objavljivanja ovog teksta nisu dostavljeni. Jednom od uhapšenih je nakon saslušanja određen pritvor zbog sumnji da je počinio više krivičnih dela koja se odnose na računarsku sabotažu i pristup zaštićenom računaru, saopštilo je 28. avgusta Više javno tužilaštvo u Beogradu. Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, koje u okviru Višeg javnog tužilaštva vodi ovaj predmet, nije odgovorilo na pitanja RSE o detaljima slučaja. Bojan Perkov iz nevladine Share Fondacije koja se bavi bezbednošću online podataka, objašnjava da se malo toga zna o "INF" hakerskoj grupi, kao i da nije poznato ima li još članova osim onih koji su uhapšeni krajem avgusta. "Ne znamo da li su oni u Srbiji i da li međusobno sarađuju", rekao je Perkov za RSE i dodao da su grupe koje se bave sajber kriminalom međunarodno isprepletene i da ima aktera iz raznih zemalja koji sarađuju u zajedničkom interesu da zarade novac. Ko štiti baze državnog fonda?Zaštita baza podataka Fonda za zdravstveno osiguranje poverena je firmi Oktacron iz Beograda, kao nosiocu posla. Na poslovima proširenja softverskog rešenja za zaštitu baza podataka firma je angažovana tokom marta 2026. Ovaj posao vredan je nešto više od 244 hiljada evra. A tokom poslednje tri godine frima Oktacron je, što samostalno, što u grupi ponuđača, angažovana na poslovima zaštite sistema Fonda vredim više od 2,7 miliona evra. Novinari RSE zatražili su od ove firme detalje napada, ali i objašnjenja kako je moguće da postoji sistem zaštite, a da je napadač uspeo da pristupi mreži Fonda i preuzme veliku količinu podataka. "Postupci vezani za ovaj slučaj su u toku pa nisam u mogućnosti da odgovaram na bilo koja pitanja do okončanja pred nadležnim organima", naveo je suvlasnik i direktor firme Oktracron Luka Vasić u pisanom odgovoru za RSE. Bojan Perkov iz Fondacije Share objašnjava da postoji nekoliko razloga zašto podaci mogu da procure, poput onih da nisu bili održavani na adekvatan način i da su dovoljno uporni akteri bez puno tehničkih znanja mogli da iskoriste ranjivosti sistema. Perkov ističe da je potrebna kontinuirana zaštita, da se infrastruktura, mreža i baze podataka konstantno prate kako bi se incidenti predupredili. Koliko je novca uloženo u 'unapređenje'?"Registracija izabranog lekara" iz koje su procureli podaci jedna je od mnogobrojih evidenacija koje je Fond za zdravstveno osiguranje digitalizovao tokom poslednjih godina. Ona objedinjuje sve pacijente i ovlašćenja kojima biraju izabrane lekare u različitim zdravstvenim ustanovama. Kako pokazuju podaci sa portala javnih nabavki, ovaj sistem je tokom 2025. godine prošao "unapređenje i proširenje". Ključni zadatak bio je da se baza izabranih lekara centralizuje i, između ostalog, uskladi sa propisima o zaštiti podataka o ličnosti. Ovaj posao, vredan 195 hiljada evra, dodeljen je grupi ponuđača među kojima je poznata beogradska firma Heliant, koja je specijalizovana za softverske sisteme. Posao je završen krajem 2025. godine. Iz firme Heliant navode kako "povezivanje baze sa infrastrukturom naručioca nije bilo predmet ugovorenih poslova", zbog čega nemaju saznanja o ugrožavanju bezbednosti baze na čijoj su izradi bili angažovani. "Izazovi u oblasti informacione bezbednosti zajednički su svim zemljama koje sprovode digitalizaciju javnih sistema, te se ulažu značajni napori kako bi proces digitalizacije pratile odgovarajuće mere zaštite", navode iz Heliant-a u pisanom odgovoru za RSE. Što samostalno, što u grupi ponuđača, firma Heliant samo sa Fondom za zdravstveno osiguranje ima ugovore vredne 9,2 miliona evra u periodu od početka 2021. godine do danas. U pitanju je preko četrdeset različitih ugovora. Među sistemima na kojima su radili su eBolovanje, elektronsko fakturisanje lekova, aplikacija za kontrolu lekova sa C liste (poseban režim izdavanja) i mnogi drugi digitalni sistemi u okviru Fonda. Podaci sa portala javnih nabavki pokazuju da je Fond tokom poslednjih pet godina raspisao preko 145 nabavki koje se odnose na različite softvereske usluge. "Značajnu ulogu u celokupnoj zaštiti informacionih sistema pored adekvatne softverske zaštite ima i obuka zaposlenih", ističe Bojan Perkov iz Fondacije Share. "Kada imate ogroman broj ljudi koji imaju pristup nekim osetljivim podacima treba konstantno razvijati svest i obučavati te ljude kako da se nose sa tim izazovima i šta da rade u određenim situacijama", dodaje. Državna revizorska institucija (DRI), nezavisno državno telo zaduženo za kontrolu finansija, je tokom novembra 2023. godine tokom revizije informacionog sistema Matične evidencije i ostvarivanja prava, koji Fond koristi za administraciju zdravstvenog osiguranja, utvrdila niz sistemskih propusta u oblasti informacione bezbednosti i zaštite podataka o ličnosti. DRI je tada, između ostalog, upozorio da Fond nema strategiju razvoja Informacionoih sistema i adekvatne kadrovske kapacitete da adekvatno štiti sisteme koji sadrže velike količine ličnih podataka građana. U kasnijem postrevizionom izveštaju iz aprila 2024. godine DRI je naveo da je Fond "otklonio sve utvrđene nedostatke". Napadi na informacione sisteme institucija u Srbiji su sve češći tokom poslednjih godina. Tako se tokom marta 2026. godine meti napadača našla državna telekomunikaciona kompanija "Telekom Srbija" kada su hakeri na internetu objavili ukupno blizu 600.000 ličnih podataka građana. Na meti hakera bili su i Elektroprivreda Srbije, Katastar, ali i službe u Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji.

Slučaj ruskog paravojnog kampa, otkrivenog uz reku Drinu na zapadu Srbije u septembru 2025. godine, i dalje je u fazi istrage, rečeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu koje vodi ovaj predmet. Iz ove institucije navode da se protiv dve osobe vodi postupak zbog krivičnog dela Organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi u saizvršilaštvu. Kako je RSE ranije pisao, pod istragom su Lazar Popović iz Beograda i Sava Stevanović iz Loznice. Obojica su povezani sa proruskim ministrom bez portfelja u Vladi Srbije Nenadom Popovićem. Lazar Popović je njegov nekadašnji savetnik, a Stevanović je najpre bio član Popovićeve Srpske narodne partije (SNP) a potom "Zdrave Srbije", članice vladajuće koalicije. Sumnja se da je borbeno-taktička obuka, koju su organizovali u ugostiteljskom objektu Sunčana reka, imala za cilj pružanje fizičkog otpora policiji Moldavije u slučaju nereda tokom izbornog dana 28. septembra 2025. Dvojica osumnjičenih su ranije saslušani i pušteni iz pritvora – Lazar Popović u februaru 2026, a Stevanović polovinom oktobra prošle godine. Oni su privedeni 26. septembra 2025. godine, dva dana uoči parlamentarnih izbora u Moldaviji, na kojima su se takmičili proevropska Stranka akcije i solidarnosti (PAS) i blok proruskih partija. Istog dana moldavska policija je objavila video snimak uz tvrdnju da pokazuje "vojne kampove u Srbiji koje je organizovala ruska tajna služba". U toj zemlji je privedeno više od 70 ljudi, a za većinu se sumnja da su obučavani u Srbiji. Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizacije Moldavije uoči parlamentarnih izbora koji su u toj zemlji održani 28. septembra. Obuka je, prema navodima srpske policije, organizovana u ugostiteljskom objektu "Sunčana reka" kod Loznice na zapadu Srbije, a kroz obuku je prošlo između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije. U saopštenju policije se ne spominje Rusija, a predsednik Aleksandar Vučić izjavio je nakon hapšenja da Srbija "ne sme da bude poligon za delovanje stranih službi". Moldavija je optužila Rusiju za hibridni rat, kampanju dezinformacija i nezakonito finansiranje proruskih partija, dok je Kremlj negirao mešanje u izborni proces. Osim ovog, u Srbiji se vodi još nekoliko istraga u vezi sa akterima povezanim sa ruskim tajnim službama. Tužilaštvo u Subotici, na severu zemlje, vodi istragu protiv grupe koja se sumnjiči da je "na teritoriji Srbije obezbeđivala i skladištila eksploziv, eksplozivne naprave i dronove, koje je kasnije prebacivala ka zemljama Evropske unije". Ta grupa se dovodi u vezu sa sabotažama za račun Rusije po zemljama Evropske unije. Jedna osoba iz grupe je u septembru osuđena pred subotičkim Višim sudom na godinu dana kućnog zatvora, jer je za novčanu naknadu pristao da preveze borbeni dron dugog dometa s eksplozivnim napravama. Taj slučaj istražitelji dovode u vezu sa ruskim obaveštajnim službama i incidentom početkom avgusta na aerodromu Lajpcig/Hale, gde je, u blizini ukrajinskih teretnih aviona pronađen dron s eksplozivnom napravom. Ranije, krajem 2025, tri osobe su osuđene za špijunažu u korist Rusije i izazivanje incidenata prema jevrejskoj i muslimanskoj zajednici u Francuskoj i Nemačkoj. Postupak protiv osmoro članova iste grupe i dalje je u fazi istrage.

Treće osnovno tužilaštvo u Beogradu formiralo je predmet i u toku je predistražni postupak protiv gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela teška telesna povreda i nasilničko ponašanje. Opozicioni pokret Kreni-Promeni optužio je gradonačelnika da je 28. septembra fizički napao njihovu odbornicu navodeći da joj je tada polomljen nos i deo gornje vilice, dok Šapić negira da je udario odbornicu Tatjanu Mićić. Tužilaštvo je navelo za RSE da je u dosadašnjem toku postupka, naloženo policijskim službenicima da pribave i izuzmu video-zapise sa svih dostupnih bezbednosnih i nadzornih kamera koje su mogle zabeležiti događaj. Navodi se i da je od Urgentnog centra zatraženo dostavljanje kompletne medicinske dokumentacije za sve ostale učesnike događaja, dok je za oštećenu Tatjanu Mićić javni tužilac ponovo zatražio dostavljanje kompletne medicinske dokumentacije. U odgovoru se dodaje da je tužilac saslušao Šapića u svojstvu osumnjičenog i ispitao oštećenu Tatjanu Mićić u svojstvu svedokinje. "U daljem toku postupka biće pribavljeni i analizirani svi raspoloživi dokazi, kao i preduzete druge neophodne radnje radi potpunog, objektivnog i zakonitog utvrđivanja svih činjenica i okolnosti od značaja za donošenje javnotužilačke odluke", navodi Tužilaštvo. Prema navodima odbornice Kreni-promeni Tatjane Mićić, gradonačelnik Šapić je kasno uveče 28. septembra napao nju i njenog supruga na Bežanijskoj kosi u Beogradu. Šapić je negirao da je fizički napao odbornicu tvrdeći da se samo branio od verbalnog i fizičkog napada od njenog supruga i nje. Gradonačelnik Beograda, koji je član predsedništva vladajuće Srpske napredne stranke, odbio je da podnese ostavku. Istovremeno se izvinio građanima Beograda i "prijateljima iz Srpske napredne stranke i Aleksandru Vučiću", koji je nosilac kampanje te stranke za vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra, navodeći da je njegova najveća greška što se nije udaljio i napustio to mesto. Opozicija i veći broj nevladinih organizacija traže Šapićevu ostavku. Predlog za njegovo razrešenje nalazi se na dnevnom redu sednice Skupštine grada Beograda, zakazane za 13. oktobar, kao jedina tačka dnevnog reda. Lider pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović saopštio je da je sednica zakazana na zahtev 41 odbornika opozicije, koji je predao taj pokret prošle nedelje.

Više javno tužilaštvo u Beogradu navelo je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je i dalje u toku istraga protiv Milana Radoičića u slučaju oružanog napada u Banjskoj, na severu Kosova, u septembru 2023. godine. Odgovor tužilaštva usledio je nakon što se Radoičić pojavio na predizbornom mitingu Srpske napredne stranke (SNS) u Kragujevcu, u jeku kampanje za parlamentarne izbore u Srbiji, zakazane za 25. oktobar. Nosilac izborne liste SNS-a je Aleksandar Vučić, donedavni predsednik Srbije. Vučić je ranije u nekoliko navrata iznosio stav da Radoičić nije kriminalac, već neko ko se bori za Srbe na Kosovu. Vlada Kosova je u međuvremenu za RSE navela da je prisustvo Milana Radoičića na predizbornom skupu izborne liste na čijem je čelu Aleksandar Vučić, "dokaz koji potvrđuje da je teroristički napad u Banjskoj, u opštini Zvečan, planirala, finansirala i organizovala država Srbija". Navedeno je i da prisustvo Radoičića "treba biti alarm za EU i druge zapadne zemlje". Radoičić je priznao da je bio na čelu oružane grupe Srba koja je izvršila napad u Banjskoj, kada je ubijen kosovski policajac Afrim Bunjaku, a potom u razmeni vatre i trojica napadača. Kosovo ovaj napad smatra "terorističkim aktom". Trojica od 45 optuženih u ovom slučaju su osuđeni pred kosovskim pravosudnim organima, dok se ostali, uključujući Radoičića, nalaze u bekstvu. U Srbiji se protiv Radoičića istraga vodi zbog sumnje da je, zajedno sa više NN lica, izvršio tri krivična dela – udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija i teška dela protiv opšte sigurnosti. Glavni tužilac Nenad Stefanović ranije je najavljivao da će optužnica biti podignuta krajem 2024. ili početkom 2025. godine, ali do sada to nije učinjeno, niti se zna šta je istragom utvrđeno. Radoičiću je ranije određena mera da se dva puta mesečno javlja policiji. Iz Višeg javnog suda u Beogradu nije odgovoreno na upit RSE da li je ova mera i dalje na snazi. Međunarodna zajednica redovno poziva Srbiju da odgovorni u slučaju Banjska budu izvedeni pred lice pravde. Milan Radoičić je godinama pod sankcijama SAD i Velike Britanije zbog umešanosti u međunarodni organizovani kriminal, dok se na Kosovu, pored ostalog, dovodi u vezu i sa ubistvom srpskog političara Olivera Ivanovića, te ratnim zločinima protiv civilnog stanovništva u regionu Đakovice.

Ambasada Ukrajine u Beogradu osudila je plasiranje ruske propagande u izbornoj kampanji u Srbiji pozivajući učesnike da se uzdrže od korišćenja ruske agresije na Ukrajinu kao sredstva u izbornoj kampanji. U saopštenju se dodaje da učesnici izborne kampanje treba da budu svesni posledica koje takve izjave mogu imati po razvoj ukrajinsko-srpskih odnosa. "Pokušaji da se ničim izazvana agresija Rusije, koja je odnela desetine hiljada života i prouzrokovala patnju miliona ljudi, predstavi kao borba za duhovne i istorijske vrednosti koje se dele sa srpskim narodom, predstavljaju ciničnu manipulaciju usmerenu na pridobijanje izborne podrške kroz zloupotrebu pitanja osetljivih za srpsko društvo", navedeno je. Podseća se i da je takva retorika u direktnoj suprotnosti sa stavom rukovodstva Srbije o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine. Ambasada Ukrajine je reagovala na izjavu Slobodana Dimitrijevića, predsednika Srpsko-ruskog pokreta na predizbornom skupu Socijalističke partije Srbije, dosadašnje članice vladajuće koalicije u Srbiji. Dimitrijević je na tom skupu 11. oktobra poklonio lideru SPS-a Ivici Dačiću ikonu navodeći da je iz Kijevsko-pečerske lavre. On je tada Kijevsko-pečersku lavru nazvao svetim ruskim mestom rekavši "gde se Rusi bore protiv svega onoga protiv čega smo se borili i mi". Ukrajinska ambasada je saopštila da se posvećenost ruske države pravoslavnim vrednostima jasno ogleda u bombardovanju Kijevsko-pečerske lavre 15. juna 2026. koje je prouzrokovalo znatnu štetu na Uspenskoj sabornoj crkvi. Kijevsko-pečerska lavra ili Pečerski manastir osnovana je u 11. veku i nalazi se na popisu svetske baštine UNESKO-a. Ukrajinska ambasada navodi da je Kijevsko-pečerska lavra od osnivanja postala duhovno središte kako za Ukrajinu, tako i za ceo pravoslavni svet. Vlasti Srbije priznaju teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, ali Srbija je među retkim evropskim zemljama koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Zvanični Beograd nastavio je da održava bliske odnose sa Kremljom uprkos pozivima Brisela da se, kao Srbija kao država kandidat za članstvo u Evrpskoj uniji, uskladi sa spoljnom politikom Unije. Na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra učestvuju i proruske stranke.

Evropski parlament zvanično je potvrdio da je od srpskih vlasti primio poziv da pošalje posmatračku misiju na predstojeće parlamentarne izbore. "Budući da je misija već odobrena, pod uslovom da stigne poziv, Parlament će večeras odlučiti o imenima evroposlanika koji putuju", navodi se u izjavi pres-službe EP. Posmatračku misiju činiće sedam evropskih poslanika. Konstitutivni sastanak, na kojem će biti izabran predsedavajući delegacije, biće održan u sredu, 14. oktobra. Formalni poziv iz Srbije stigao je u subotu, 10. oktobra, a uputila ga je vršiteljka dužnosti predsednika Republike Ana Brnabić. U Srbiji se 25. oktobra održavaju vanredni parlamentarni izbori. U proceduralnom smislu, rok za dobijanje poziva istekao je 8. oktobra, kada je održana Konferencija predsednika. Evropski parlament je, međutim, bio spreman da poziv iz Srbije sačeka najkasnije do ponedeljka, 12. oktobra. Konferencija predsednika, koja okuplja predsednicu Evropskog parlamenta i šefove političkih grupa, odlučila je 8. oktobra da se paralelno započne neophodno planiranje, kako bi pripreme mogle da se nastave ako misija bude potvrđena na vreme. Evropski parlament poslednji put je posmatrao izbore u Srbiji tokom vanrednih parlamentarnih izbora 17. decembra 2023. Tadašnja misija imala je pet poslanika i delovala je u okviru međunarodne posmatračke misije pod vođstvom OEBS-a/ODIHR-a. Prema opisu Evropskog parlamenta, delegacija se u danima pre izbora sastaje sa šefom Misije EU za posmatranje izbora ili šefom misije OEBS-a/ODIHR-a, izbornim vlastima, kandidatima, kao i predstavnicima civilnog društva i medija. Na dan izbora članovi delegacije posmatraju otvaranje, glasanje i zatvaranje odabranih biračkih mesta, kao i brojanje glasova na njima. Potom mogu da prate glasačke kutije do centara za unos i obradu rezultata i da posete te centre. Na kraju iznose sopstvena zapažanja i zaključke.

Ruski bloger i osnivač Telegram kanala Ribar Mihail Zvinčuk, koji je zajedno sa suprugom Valerijom i troje saradnika, protjeran iz Crne Gore iz razloga nacionalne i unutrašnje sigurnosti, vratio se u Rusiju. Zvinčuk i suradnici su prethodno iz Podgorice otputovali u Srbiju. Po dolasku u Moskvu iz Beograda, Zvinčuk je izjavio ruskim medijima da su u njegovo oslobađanje i povratak bile uključene ruske državne institucije, uključujući Ministarstvo vanjskih poslova i diplomatsku mrežu. Naveo je i da oprema oduzeta tokom privođenja u Crnoj Gori, među kojom su kamere i dron, još nije vraćena te da ruska ambasada pomaže u rješavanju tog pitanja. Zvinčuk i njegovi suradnici privedeni su u petak, 9. oktobra, na teritoriji općine Kotor. Kod njih je pronađena i oduzeta digitalna oprema i uređaji, uključujući opremu visoke rezolucije, dron, kameru, GoPro kameru, kao i više telefona. Iz policije je navedeno da će oprema će biti predmet vještačenja i analiza, u cilju utvrđivanja njene namjene i svrhe korištenja na teritoriji Crne Gore. Odluka o protjerivanju donijela je policija Crne Gore iz razloga nacionalne i unutrašnje sigurnosti države. Zvinčuk je prije Crne Gore boravio u Srbiji i Bosni i Hercegovini, utvrdio je RSE, gdje je sa timom navodno snimao dokumentarni serijal o odnosima Rusije i Balkana. Iz Ribara su rekli da su svih četvero ruskih državljana "legalno boravili u Crnoj Gori te da je planirano snimanje Cetinjskog manastira, za šta je ranije podnesen zvaničan zahtjev". Ribar je ruska medijsko-informaciona mreža koju je 2018. godine osnovao Mihail Zvinčuk, bivši zaposlenik pres-službe ruskog Ministarstva odbrane. Tokom rata u Ukrajini Ribar je postao jedan od najuticajnijih proruskih vojnih kanala na Telegramu. Zvinčuk je pod sankcijama Evropske unije od 2023. godine zbog podrške ruskom ratu protiv Ukrajine i širenja propaganda. Evropska unija navodi da je član radne grupe koju je ruski predsjednik Vladimir Putin formirao radi koordinacije mobilizacijskih napora povezanih s ratom protiv Ukrajine. Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija Ribar povezale s operacijama stranog uticaja i informacionog ratovanja. Američki State Department je 2024. godine, kroz program Rewards for Justice, ponudio nagradu do 10 miliona dolara za informacije o osobama povezanim s projektom Ribar, navodeći sumnje da je mreža sudjelovala u operacijama stranog uticaja.

Ruski diplomata Aleksandar Aleksandrovič Krasij (Aleksandr Krasii) postao je ove godine akreditovani pomoćnik vojnog atašea u Srbiji, pet godina nakon što su bugarski mediji objavili da je proteran iz te zemlje u špijunskom skandalu koji je izbio između Sofije i Moskve. Procureli podaci iz ruskih baza ukazuju na to da je Aleksandar Krasij povezan sa ruskom vojnom obaveštajnom službom (GRU), saznaje Systema, istraživačka jedinica Radija Slobodna Evropa na ruskom jeziku. Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske, kao ni tužilaštvo Bugarske, nije odgovorilo na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) o ovom slučaju. Istraživanje RSE ukazuje na to da je Krasij bio u Srbiji oko godinu dana nakon proterivanja iz Bugarske, ali se tek 2026. pojavljuje na diplomatskoj listi kao pomoćnik vojnog atašea. Proterivanje ovog ruskog diplomate dogodilo se u jeku istrage u Bugarskoj zbog serija eksplozija u skladištima oružja za šta su tada bili osumnjičeni ruski državljani. Moskva je tada porekla bilo kakvu umešanost u incidente. Bivši diplomata i konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti Nikola Lunić kaže za RSE da ovaj slučaj ukazuje da se odnos institucija Srbije prema tom problemu, koji već dugo traje, nije menjao. "Bezbednosne službe treba da rade svoj ustavno definisan posao i da štite državu u bezbednosnom i kontraobaveštajnom smislu. Vi (RSE) ste na to ukazivali i 2023. i institucije nisu nikako odgovorile", kaže Lunić. RSE je u ranijem istraživanju iz 2023. identifikovao trojicu ruskih diplomata koji su svoju diplomatsku misiju u Srbiji započeli nakon što su proterani ili stavljeni na "crnu listu" u zemljama EU, u mesecima nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. RSE je tada utvrdio da je jedan od njih povezan sa jedinicom Federalne službe bezbednosti (FSB) optuženom za sajber napade na američki energetski sektor, a drugi sa Ruskom obaveštajnom službom za spoljne poslove. Jedan od njih je i dalje ruski diplomata u Srbiji. Mediji otkrili identitet diplomateMinistarstvo spoljnih poslova Bugarske proteralo je krajem aprila 2021. još jednog ruskog diplomatu. To je bilo, kako su naveli u saopštenju od 29. aprila, jedno u nizu proterivanja, a ruski ambasador pozvan je na razgovor. Iako Ministarstvo nije objavilo njegov identitet, to su učinili bugarski mediji. Privatna informativna agencija Zona News i bugarski javni servis objavili su dva dana kasnije da je reč o potpukovniku Aleksandru Krasiju, koji je bio pomoćnik ruskog vojnog atašea. Zona News je navela da je to saznala "iz svojih izvora" i kasnije saopštila da je javni servis od njih preuzeo tu informaciju bez navođenja izvora. Ta agencija je objavila da Krasij mora da napusti Bugarsku najkasnije do 5. maja. Krasij je, prema navodima Bugarske nacionalne televizije, postao diplomata te zemlje krajem 2020, a u Bugarsku stigao početkom 2021. Navodi se i da je tokom četvoromesečnog boravka imao jedan javni događaj - u ime ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua dodelio je Orden aktivisti udruženja "Rusofil" u Bugarskoj. Na sajtu tog udruženja objavljena je vest sa tog događaja, kao i fotografija Krasija sa njenim članovima. RSE nije dobio odgovor Bugarske nacionalne televizije i Zone News kako su utvrdile da je Krasij proterani diplomata, a o njegovom proterivanju iz Bugarske nije stigao odgovor ni iz udruženja "Rusofil". Iz Bugarske u SrbijuNešto više od godinu dana od proterivanja, Krasij je fotografisan na događaju državnog Univerziteta odbrane u Beogradu. Fotografisan je među nastavnicima i polaznicima na usavršavanju u Školi nacionalne odbrane, vojnoškolske ustanove. RSE je tu identifikovao Krasija, između ostalog, i na osnovu oznake na uniformi koju je nosio na događaju i na kojoj piše – "A.A.Krasii". Ime Aleksandra Krasija prvi put se pojavljuje 2026. na diplomatskoj listi, zvaničnom popisu stranih diplomata koji se periodično ažurira, a koji objavljuje Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Iste godine, RSE ga je identifikovao na dva događaja u Beogradu. U aprilu je prisustvovao polaganju venaca uoči zasedanja Međuvladinog srpsko-ruskog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju. Nekoliko nedelja kasnije, u maju, fotografisan je u šetnji "Besmrtnog puka", ceremoniji koja je nastala u je Rusiji 2012. godine u znak sećanja na poginule borce Crvene armije u Drugom svetskom ratu. Iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Ambasade Rusije nije stigao odgovor na upit RSE za komentar o diplomatskoj misiji Krasija u Srbiji. Proterivanje usred istrage o eksplozijama i trovanjuKrasij je proteran iz Bugarske usred istrage u kojoj je šest ruskih državljana optuženo za umešanost u seriju eksplozija tokom deset godina. Bugarski tužioci saopštili su tada da postoji "razumna pretpostavka" da su eksplozije koje su potresle četiri skladišta i proizvodne pogone u Bugarskoj između 2011. i 2020. godine povezane sa trovanjem bugarskog trgovca oružjem Emiliana Gebreva 2015. godine, kao i sa eksplozijom u češkim skladištima municije 2014. godine. Portparolka Kancelarije generalnog tužioca saopštila je tada da se može zaključiti da je "svrha akcija ruskih građana bila da se prekine isporuka specijalnih proizvoda Gruziji i Ukrajini". Trgovac oružjem Emilian Gebrev je 2015. godine tokom večere u restoranu u Sofiji počeo da povraća, posle čega je prebačen u vojnu bolnicu, gde je imao intenzivne halucinacije i pao u komu. Njegov sin se takođe iznenada razboleo, kao i direktor Gebrevljeve kompanije za trgovinu oružjem EMCO. Gebrev se na kraju oporavio. Ceo slučaj istražitelji su tada povezali sa Češkom. Ta zemlja je 2021. optužila rusku vojnu obaveštajnu službu GRU da stoji iza diverzije u oktobru 2014. godine u gradu Vrbetice u kojoj je eksplodiralo 50 tona uskladištene municije i poginule dve osobe. Iz tužilaštva u Bugarskoj nisu odgovorili RSE dokle je stigla spomenuta istraga i da li je njom obuhvaćen i ruski diplomata Aleksandar Krasij. Adresa ruskih obaveštajacaNa veze Krasija sa ruskom vojnom obaveštajnom službom ukazuju njegove adrese, saznaje istraživačka jedinica RSE na ruskom jeziku. U većini procurelih ruskih baza podataka, uključujući, na primer, bazu državnih usluga "Gosuslugi", evidenciju jedne od najvećih privatnih laboratorija u Rusiji "Gemotest" i bazu podataka zdravstvenog osiguranja, Krasij kao svoju kućnu adresu navodi Pasaž Devojačkog Polja 4 u Moskvi. Nije reč o stambenoj zgradi, već o sedištu Kombinovane akademije kopnene vojske Oružanih snaga Ruske Federacije, jedne od ključnih ruskih vojnih obrazovnih institucija. Čini se da je Krasij svoju stvarnu adresu naveo samo u nekoliko navrata. Jedan takav slučaj bio je kada je podnosio zahtev za takozvane "kovid propusnice" uvedene 2020. godine, koje su bile neophodne za kretanje po Moskvi tokom lokdauna i za koje su podnosioci zahteva morali da navedu polaznu i krajnju tačku putovanja. U svih pet propusnica koje je Krasij dobio u proleće 2020. godine, kao polazna tačka navedena je adresa u ulici Maršala Birjuzova: jednom bez broja zgrade, jednom kao broj 2, jednom kao broj 7 i dva puta kao broj 4. Prema navodima istraživačkih novinara, na poslednjoj od tih adresa nalazi se dom namenjen smeštaju porodica oficira koji studiraju na takozvanom "Konzervatorijumu", odnosno Vojno-diplomatskoj akademiji. Mnogi budući obaveštajni oficiri i operativci ruskog GRU-a završili su ovu akademiju i živeli na toj adresi, uključujući i Anatolija Čepigu, koji je učestvovao 2018. u pokušaju trovanja ruskog dvostrukog agenta Sergeja Skripalja u Solsberiju u Engleskoj. S obzirom na to da je, prema pisanju bugarskih medija, Krasij krajem 2020. godine već bio raspoređen u ruski konzulat u Bugarskoj, izgleda da je njegov angažman tamo usledio neposredno nakon završetka studija na "Konzervatorijumu". Prema procurelim podacima, Krasij je gotovo dve godine, od 2013. do 2015, proveo u mestu Gorni u Zabajkalskom kraju Rusije. Gorni je jedan od oko 40 zatvorenih ruskih gradova, što znači da je za ulazak u ovaj grad potrebna dozvola. Gorni je zatvoren jer se u njemu do 2002. godine nalazila 4. strateška raketna divizija Strateških raketnih snaga Rusije. Divizija je kasnije rasformirana, a prema zvaničnim informacijama, u Gornom se danas nalazi nekoliko jedinica 29. kombinovane armije Oružanih snaga Rusije, od kojih nijedna nije povezana sa strateškim raketama ili nuklearnim naoružanjem. Ipak, Gorni je do danas zadržao status zatvorenog grada. Ovo nije prvi poznati slučaj da su oficiri GRU-a koji služe u inostranstvu prethodno živeli u zatvorenim vojnim gradovima Rusije. Oficir GRU-a Jurij Mihejev, koji pod diplomatskim pokrićem deluje u afričkim zemljama, živeo je od 2010. do 2015. godine u zatvorenom gradu Ozjorni u Tverskoj oblasti, koji je, poput Gornog, povezan sa Strateškim raketnim snagama Rusije. Još jedan proterani diplomata i dalje u SrbijiKrasij nije jedini ruski diplomata koji se nakon proterivanja iz zemlje Evropske unije našao u diplomatskoj misiji u Srbiji. Stotine ruskih diplomata proterane su iz zemalja članica Evropske unije ili stavljene na "crnu listu" u mesecima nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. RSE je utvrdio da su najmanje trojica tih diplomata postali akreditovani ruski predstavnici u Srbiji, uključujući dvojicu njih sa vezama sa ruskim obaveštajnim službama. Ruske diplomate 2022. nisu proterivane iz Srbije jer, za razliku od većine evropskih zemalja, ta zemlja nije uvela sankcije Moskvi i održava bliske odnose sa Rusijom. Između ostalih, na diplomatskoj listi u Srbiji se nakon proterivanja iz Hrvatske 2022. našao Aleksej Ivanenko. Procurele baze podataka ruske vlade ukazuju da je Ivanenko radio kao "inženjer" za vojnu jedinicu 71330, drugo ime za Centar 16 ruskog FSB-a. Ivanenko je i dalje na poslednjoj objavljenoj diplomatskoj listi Srbije iz septembra. Vlasti u Srbiji nisu reagovali na to istraživanje RSE iz 2023. 'Centar obaveštajnih aktivnosti Rusije'Bivši diplomata Nikola Lunić za RSE kaže da to što "prognane diplomate" svoju bazu pronašle u Srbiji pobuđuje sumnju da je Beograd "centar obaveštajnih aktivnosti Rusije". "Srbija je stvorila prostor u kom Rusija može da zadrži diplomatske kapacitete koje gubi u delu Evropske unije, tako se diplomatski kapaciteti Rusije povećavaju, što po pravilu prati i povećavanje obaveštajnih sposobnosti jedne zemlje", kaže on. Istraživanje RSE iz 2023. pokazalo je da se broj ruskih diplomata povećao između 2022. i 2023. godine, u vreme kada su zemlje EU proterivale diplomate iz Rusije zbog invazije na Ukrajinu. Međutim, broj ruskih diplomata je sada još veći. Na diplomatskoj listi iz septembra 2026. nalazi se 79 ruskih diplomata, dok je 2023. bilo 62. Ranije 'špijunske afere' u SrbijiPrethodnih godina u Srbiji bilo je i više "špijunskih afera" povezanih sa Rusijom. Tužilaštvo u Srbiji trenutno vodi istragu protiv grupe koja se sumnjiči da je "na teritoriji Srbije obezbeđivala i skladištila eksploziv, eksplozivne naprave i dronove, koje je kasnije prebacivala ka zemljama Evropske unije". Viši sud u Subotici, na severu Srbije, osudio je u septembru na godinu dana kućnog zatvora jednu osobu iz te grupe koja se dovodi u vezu sa sabotažama za račun Rusije po zemljama Evropske unije. Taj slučaj istražitelji dovode u vezu sa ruskim obaveštajnim službama i incidentom početkom avgusta na aerodromu Lajpcig/Hale, gde je, u blizini ukrajinskih teretnih aviona pronađen dron s eksplozivnom napravom. Ranije, krajem 2025, tri osobe su osuđene za špijunažu u korist Rusije i izazivanje incidenata prema jevrejskoj i muslimanskoj zajednici u Francuskoj i Nemačkoj. Srpske vlasti nisu odgovorile na pitanja RSE o ovom slučaju. Pred srpskim pravosuđem vodi se još jedan predmet povodom navoda vlasti u Moldaviji da je ruska služba na zapadu Srbije organizovala kamp za borbene obuke za izazivanje nereda pred parlamentarne izbore u Moldaviji krajem septembra 2025. Bez pravosudnog epiloga ostala je "špijunska afera" iz 2019. Tada je objavljen snimak na kom se navodno vidi kako ruski obaveštajac daje novac jednom penzionisanom pripadniku Vojske Srbije. Snimak je, prema rečima najviših zvaničnika Srbije, napravljen skoro godinu dana ranije, decembra 2018. godine. Tadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić se zbog toga 2019. sastao sa ambasadorom Rusije u Beogradu Aleksandrom Bocan-Harčenkom, nakon čega je konstatovao da je za njega afera s ruskim obaveštajcem u Srbiji zatvorena. Saradnja na tekstu: Jelena Janković, Dušan Komarčević

Bivši predsjednik posljednje Državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozar Marović (71) slobodan je nakon što je nastupila apsolutna zastara izvršenja zatvorske kazne na koju je bio osuđen zbog organizovanog kriminala. Kazna zatvora na koju je osuđen u Crnoj Gori prije deset godina zbog niza optužbi za korupciju u Budvi zastarjela je, rekao je Zdravko Begović, jedan od Marovićevih advokata, Radio-televiziji Crne Gore. Marović je i nekadašnji visoki funkcioner Demokratske partije socijalista (DPS). Apsolutna zastara nastupila je 10. oktobra za izvršenja zatvorske kazne u trajanju od tri godine i devet mjeseci. Nastupanjem apsolutne zastare prestaje mogućnost izvršenja izrečene zatvorske kazne, što znači da Marović više ne može biti upućen na izdržavanje kazne na osnovu presude. Time su sve potjernice protiv njega ukinute, a on je zvanično postao slobodan čovjek bez pravnih prepreka za kretanje. Srbija ignorisala zahtjeve za izručenjeNakon što je priznao da je bio vođa kriminalne grupe, Marović je po izlasku iz šestomjesečnog pritvora u maju 2016. umjesto na odsluženje kazne otišao u Beograd zbog liječenja od depresije. To su više puta saopštili njegovi advokati. Više se nije vraćao u Crnu Goru, koja je u maju 2017. za njim raspisala Interpolovu potjernicu. Dvije države, Srbija i Crna Gora su 2011. potpisale Ugovor o međusobnom izručenju sopstvenih državljana, koji predviđa izručenje lica koja se terete za teška krivična djela, organizovani kriminal, korupciju i djela protiv čovječnosti i ratnih zločina. I Evropska konvencija o ekstradiciji obavezuje Srbiju na izručenje. U slučaju Marovića ovaj sporazum nije primijenjen. Za šta je osuđen MarovićMarović je uhapšen u decembru 2015. a pet mjeseci kasnije 17. maja 2016. izašao je iz pritvora u Spužu nakon što je priznao da je bio šef organizovane kriminalne grupe, koja je Budvu oštetila za više desetina miliona eura. Osuđen je na tri godine i devet mjeseci zatvora i da državi plati odštetu od 1,1 milion eura i 100 hiljada eura u humanitarne svrhe. Marović taj novac nije uplatio u budžet, pa je mu je Viši sud u Podgorici tu kaznu zamijenio kaznom zatvora od godinu dana. Od aprila 2022. Svetozar Marović je na crnoj listi Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAC).