U Srbiji se obeležava 23 godine od ubistva prvog demokratskog premijera Zorana Đinđića. Đinđić je ubijen u dvorištu zgrade Vlade Srbije 12. marta 2003. godine. Na mestu ispred ulaza u zgradu Vlade Srbije gde je ubijen, venac je položio premijer Đuro Macut u pratnji ministara. Delegacija Đinđićeve Demokratske stranke, predvođena liderom ove danas opozicione partije Srđanom Milivojevićem, i građani položili su cveće na njegov grobu u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Poštu je na groblju odala i delagacija opozicione Stranke slobode i pravde (SSP), predvođena predsednikom te stranke Draganom Đilasom. "Zoran Đinđić je video ono što mnogi tada nisu hteli da vide - da je pravi put Srbije put ka Evropi. Danas, 23 godine kasnije, mi smo i dalje pred istim zadatkom", navela je ta stranka u saopštenju. Za atentat na Đinđića osuđeni su pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije - Zvezdan Jovanović kao neposredni izvršilac i Milorad Ulemek Legija za organizovanje ubistva. Njih dvojica su osuđena na po 40 godina zatvora. Međutim, nalogodavci i politička pozadina ubistva premijera Zorana Đinđića do danas nisu otkriveni. Đinđić je bio prvi premijer Srbije nakon petoktobarskih promena 2000. kada je srušen režim Slobodana Miloševića.

Nacrt godišnjeg izveštaja o Srbiji u Evropskom parlamentu ocenjuje da je napredak zemlje ka Evropskoj uniji (EU) "zaustavljen" i da Srbija nije napredovala u ispunjavanju uslova za članstvo. "Poslednjih godina napredak Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji je zaustavljen, pri čemu su zabrinutosti uglavnom usmerene na stanje demokratije i vladavine prava", navodi se u nacrtu izveštaja, koji će biti predmet rasprave na Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta naredne nedelje. "Žalimo zbog činjenice da je Srbija ostvarila ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju merila za članstvo u EU u mnogim drugim pregovaračkim poglavljima", kaže se u dokumentu u kojem se dodaje da pregovori o članstvu između Srbije i EU treba da napreduju samo na osnovu merljivog i održivog napretka. Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u pregovaračkom procesu sa EU od decembra 2021. godine. Jedina je zemlja kandidat za punopravno članstvo koja nije uvela sankcije Rusiji nakon invazije Ukrajine. Izgubila je drugo mesto na listi predvodnika u pristupnom procesu. U dokumentu, čiji je autor izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Tonino Picula, navodi se da postoji veliki broj hitnih pitanja koja treba rešiti, posebno pojačana politička polarizacija i tenzije, potreba za strukturnim reformama u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, kao i potreba da se postigne sveobuhvatan sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom, uz potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU, posebno u vezi sa sankcijama protiv Rusije. U dokumentu se podseća na proklamovanu obavezu Srbije da je članstvo u EU njen strateški cilj, ali se napominje da se izrečene obaveze često ne odražavaju u praksi, što je, kako se navodi, bilo vidljivo i kada najviši predstavnici Srbije nisu prisustvovali samitu EU–Zapadni Balkan u decembru 2025. godine. Upućuje se poziv Srbiji da ostvari kredibilan napredak i poveća napore u suzbijanju manipulacije i stranog informativnog uplitanja, uključujući dezinformacije i retoriku protiv EU. U dokumentu se odbacuju navodi srpskih zvaničnika da su EU i neke od njenih država članica bile uključene u organizovanje studentskih protesta od novembra 2024. godine, s ciljem izazivanja "obojene revolucije". Evropski parlament takođe ponavlja svoju oštru osudu nezakonitog hapšenja i proterivanja građana EU koji su davali izjave u znak podrške studentima koji su protestovali. "Evropski parlament osuđuje neprihvatljivo ponašanje, uvrede i negativnu retoriku upućenu članovima Evropskog parlamenta i drugim političkim akterima, uključujući članove misije Odbora za spoljne poslove u Srbiji u januaru 2026. godine", navodi se u nacrtu izveštaja o Srbiji. Izražava se i zabrinutost zbog produbljivanja političke krize u zemlji u kontekstu masovnih protesta koji se održavaju širom Srbije od novembra 2024. godine i koji "odražavaju reakciju građana Srbije na sistemsku korupciju i uočeni nedostatak odgovornosti i transparentnosti u zemlji". U dokumentu se izražava podrška pravu svih građana Srbije, uključujući studente, da mirno protestuju kako bi pozvali na odgovornost i demokratske reforme direktno povezane sa vladavinom prava. Osuđuje se činjenica da su tokom protekle godine mirni demonstranti, studenti, aktivisti i novinari bili izloženi "širokom spektru represivnih mera, uključujući prekomernu upotrebu sile i policijsko nasilje, proizvoljna pritvaranja i hapšenja, politički progon i druge oblike zastrašivanja". Takođe se poziva na uvođenje ciljanih sankcija protiv pojedinaca odgovornih za teška kršenja zakona i ljudskih prava u Srbiji. Evropski parlament u dokumentu izražava zabrinutost i zbog intenziviranja verbalnih napada, kampanja blaćenja i pritisaka na organizacije civilnog društva koje se zalažu za vladavinu prava, kao i zbog pogoršanja uslova rada za novinare i medije. Poziva se Srbija da preokrene nazadovanje u oblasti slobode izražavanja. Nakon rasprave u Odboru za spoljne poslove (AFET), koja je zakazana za 17. mart, ovaj izveštaj bi, uz dopune amandmanima, ovog proleća, trebalo da bude usvojen u tom telu Evropskog parlamenta. Kasnije tokom godine, glasanjem na jednoj od plenarnih sednica, dokument dobija verziju rezolucije Evropskog parlamenta.

Nestašica i kanistera sa gorivom na pumpama u Srbiji za sada nema. Građane sa kojima je razgovarala ekipa Radija Slobodna Evropa (RSE) više brine rast cena goriva, do kojeg bi mogla dovesti kriza na svetskom tržištu nafte i naftnih derivata usled rata u Iranu. "I kad je bila hiperinflacija, plaćali smo kanister 50 evra, neko će to uvek morati da plati, da li mušterija ili neko drugi, to je pitanje", tako situaciju sumira beogradski taksista Slavko, prisećajući se devedesetih godina, kada je Srbija zbog ratova u bivšoj Jugoslaviji bila pod međunarodnim sankcijama. "Ne može da bude nestašice goriva, može samo da bude skuplje", kaže njegov sugrađanin Aleksandar. Rat u Iranu ušao je u drugu nedelju. Usled sukoba na Bliskom istoku, došlo je do povećane tražnje za naftom, što je uslovilo i rast cene tog energenta na svetskom tržištu. Barel nafte je u ponedeljak premašio 100 dolara, prvi put od 2022, kada je došlo do poremećaja na tržištu usled ruske invazije na Ukrajinu. Goriva u Srbiji će biti, uverava građane predsednik države Aleksandar Vučić. U izjavi od 9. marta rekao je da Srbija raspolaže rezervama nafte i naftnih derivata za 90 dana. Na skladištenju i povećanju rezervi, vlasti u Beogradu počele su da rade nakon što se Naftna industrija Srbije našla na listi sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) zbog većinskog ruskog vlasništva. U periodu kada rafinerija nafte u Pančevu u sastavu NIS-a, inače jedina u kojoj se prerađuje sirova nafta u zemlji, nije radila usled sankcija, povećan je i uvoz gotovih naftnih derivata, najvećim delom iz Mađarske. Vlada je na aktuelnu krizu odgovorila privremenom merom zabrane izvoza naftnih derivata. Time su pogođene susedne Bosna i Hercegovina i Bugarska, u koje je prošle godine iz Srbije izvezeno najviše benzina i evrodizela. Kakvi su efekti na rast cena goriva?Cene benzina BMB 95 i evrodizela na pumpama u Srbiji zabeležile su rast u odnosu na prethodni mesec, u proseku za oko četiri odsto. Maksimalne cene goriva na benzinskim pumpama širom Srbije ograničava jednom nedeljno Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Prema poslednjem preseku od 6. marta, cena po litru benzina iznosi 184 dinara (1,56 evra), a cena evrodizela 203 dinara (1,73 evra). Ovim su se cene praktično vratile na nivo iz januara 2025. kada se Naftna industrija Srbije našla na listi sankcija SAD-a. Šta kažu u naftnim kompanijama?U Naftnoj industriji Srbije, koja ima najveći broj benzinskih stanica u Srbiji, naveli su za RSE da se prodaja goriva odvija uobičajeno i bez prekida. "U uslovima globalne krize i makroekonomskih okolnosti na koje kompanije nema uticaj, povećani su rizici poslovanja", ukazali su u NIS-u i dodali da u odnosu na razvoj situacije preduzimaju mere kako bi obezbedili sigurnost snabdevanja. Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) kaže za RSE da bi se, u slučaju da mere države o ograničenju cene goriva u ovom obliku potraju dok cene na svetskom tržištu rastu, to negativno odrazilo na naftne kompanije koje posluju u Srbiji. "Nije održivo da cena po kojoj se prodaje motorno gorivo ne može da pokrije nabavnu cenu i osnovne troškove rada jedne benzinske stanice, a kamoli da je manja od nabavne cene, što bi kod nas uskoro moglo da se dogodi", pojašnjava Mićović i dodaje da će u tom slučaju potrošači nailaziti na benzinske stanice bez goriva. Jedini način da se ublaži uticaj globalnog rasta cena nafte i derivate nafte na cene goriva, u svim zemljama koja ne mogu da zadovolje potrebe za naftom iz domaćih izvora, pa tako i u Srbiji, vidi u smanjenju akcize na gorivo koje propisuje država. Podaci UNKS pokazuju da ukupni nameti države, koji čine akciza, naknade (za formiranje obaveznih rezervi, za energetsku efikasnost, za markiranje i naknada za monitoring kvaliteta) i porez na dodatu vrednost premašuju polovinu cene goriva na pumpama. Kakvi se efekti očekuju od mera Vlade?Kako bi zaštitila tržište u Srbiji, Vlada je 9. marta uredbom zabranila izvoz nafte i svih naftnih derivata do 19. marta. "Suština ove zabrane je zaštita domaćeg tržišta od nestašica i skoka cena, a usled globalnih poremećaja na svetskom tržištu", obrazložila je odluku Vlade ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. Ovoj meri Vlada Srbije nije pribegavala još od 2022. nakon ruske invazije na Ukrajinu. Prema stručnjaku za energetiku Draganu Vlaisavljeviću, zabrana izvoza naftnih derivata bila je neophodna kako bi se sačuvale državne rezerve ovih energenata. "Zbog produženja ratnih dejstava u oblasti Bliskog istoka vrlo je neizvesno sledeće dopunjavanje rezervi Srbije kako sa stanovišta visine potrebnih finansijskih sredstava tako i sa stanovišta raspoloživosti za kupovanje na svetskom tržištu nafte i naftnih derivata", ukazuje Vlaisavljević. Uredba Vlade, dodaje, imaće pozitivne efekte na kupce. Kada je reč o ograničavanju cene goriva na pumpama, prema Vlaisavljeviću, to bi se u slučaju nastavka rasta cene nafte na svetskom tržištu i naftnih derivata negativno moglo odraziti na naftne kompanije koje posluju u Srbiji. "Ovo ograničenje može imati negativne poslovne efekte (do zatvaranja pumpi) u slučaju da ova uredba značajno ograničava trgovačke marže ovih kompanija", kaže Vlaisavljević. Značajniji udar na cene, ističe, građani Srbije bi mogli osetiti ukoliko rat na Bliskom istoku potraje i onda kada država iscrpi državne rezerve. Važan faktor je i to da li će ruski Gaspromnjeft i mađarski MOL postići konačan dogovor, uz odobrenje američkih vlasti oko preuzimanja NIS-a. Ko je pogođen zabranom izvoza?Merama Vlade Srbije mogle bi biti pogođene zemlje regiona, u koje Srbija jedino i izvozi naftne derivate, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. U 2025. godini, Srbija je izvezla više od 127 hiljada tona benzina, od toga gotovo polovinu (48 odsto) u Bosnu i Hercegovinu. Kada je reč o evrodizelu, izvezene količine su sedam puta manje od izvezenog benzina. Najviše tog energenta u 2025. Srbija je izvezla u Bugarsku. Druga energetska kriza u Srbiji u šest meseciOvo je druga energetska kriza sa kojom se Srbija suočava u poslednjih šest meseci. Prva, usled američkih sankcija prema najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji, još nije gotova. I dalje se čeka odgovor američkih vlasti na okvirni ugovor koji su potpisali mađarska MOL Grupa i ruski Gaspromnjeft o kupovini 56,15 odsto udela u Naftnoj industriji Srbije. U međuvremenu, Kancelarija za kontrolu strane imovine Sjedinjenih Američkih Država (OFAC) donela je odluku da produži licencu za rad NIS-u do 20. marta. Prema podacima iz poslovnog izveštaja, NIS je 2025. godinu završio sa neto gubitkom od oko 47 miliona evra, a najveći deo tog gubitka generisan je u poslednjem kvartalu, kada je i počela primena američkih sankcija prema toj kompaniji.

Usporavanje istraga i prolongiranje krivičnih postupaka. Ovo će, prema navodima Tužilaštva za organizovani kriminal, biti posledice odluke da četvoro tužilaca ne nastavi svoj rad u tom tužilaštvu. Reč je o tužiocima koji su, pored ostalog, bili angažovani na ispitivanju moguće korupcije vlasti u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi, te istrazi u slučaju zaplene pet tona marihuane u selu kod Kruševca u centralnoj Srbiji. U prvom slučaju osumnjičeni su bivši ministri iz redova članovi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), a u drugom članovi te stranke. Iz Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) za Radio Slobodna Evropa (RSE) navode da je povlačenje tužilaca "jedan od najozbiljnijih institucionalnih udara na efikasnost rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u poslednjih nekoliko meseci". "U ovim ali i svim drugim predmetima u kojima su postupali javni tužioci koji nisu upućeni (reizabrani, prim.nov) neminovno će doći do ozbiljnih zastoja u istražnom postupku ili do odlaganja suđenja", ističu. Odluku da četvoro tužilaca ne nastavi rad u TOK-u doneo je Visoki savet tužilaštva. Za njihov reizbor bilo je potrebno da pozitivno glasa osam od 11 članova tog tela. Protiv su glasali ministar pravde Nenad Vujić i pravnik Vladimir Simić, kojeg je na to mesto izabrala vladajuća većina u Skupština Srbije. Dvojica tužilaca bili su uzdržani, što je takođe uticalo na ishod glasanja. Jedan od njih uzdržanih, tužilac Predrag Milovanović, nije želeo za RSE da govori o razlozima takvog glasanja. Na pitanja RSE nisu odgovorili ni iz Ministarstva prave i Visokog saveta tužilaštva. Povlačenjem četvoro od 11 tužilaca koji su privremeno radili u TOK-u, ta institucija ostaje sa 16 tužilaca. "Namere vlasti nisu uopšte skrivene - ili da se zaustave ove istrage ili da se neki glavni pretresi uspore, a onda da se pošalje vrlo jasna poruka ostalim tužiocima da, ako previše ozbiljno shvate svoj posao, jednim potezom pera mogu da završe kao ovih četvoro ljudi", kaže za RSE Sofija Mandić iz nevladinog Centra za pravosudna istraživanja. TOK je poslednjih meseci na meti napada državnih zvaničnika zbog više predmeta koje vodi protiv predstavnika vlasti, među kojima je i postupak protiv aktuelnog ministra kulture Nikole Selakovića za zloupotrebu položaja. 'Institucionalna opstrukcija u slučaju pada nadstrešnice'Na predmetima u Tužilaštvu za organizovani kriminal više neće raditi Aleksandar Barac i Dragoljub Miladinović. Reč je o dva tužioca koji su bili ključni članovi tužilačkog tima koji je radio na predmetu istraživanja finansijskih tokova novca u projektu modernizacije pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom. U okviru tog projekta je rekonstruisana nadstrešnica novosadske Železničke stanice koja se nekoliko meseci kasnije obrušila. Među osumnjičenima su dva bivša ministra iz redova SNS-a - Goran Vesić i Tomislav Momirović, te zvaničnici javnih preduzeća. "Aleksandar Barac je od samog početka bio jedan od ključnih nosilaca predmeta zadužen za praćenje novčanih tokova, analizu bankarskih transakcija i proveru podizvođača i povezanosti pravnih lica angažovanih na radovima železničke stanice u Novom Sadu", istakli su iz TOK-a. "Dragoljub Miladinović je, imajući u vidu obim i strukturu predmeta, odmah po upućivanju uključen u rad na predmetu zbog svog iskustva i specijalizovanih znanja u oblasti praćenja novčanih tokova i procesuiranja predmeta privredno-finansijskog kriminala i pranja novca", dodaju. Iz Tužilaštva podsećaju da ova odluka Visokog saveta tužilaštva dolazi nakon što su u septembru 2025. godine direktor policije, direktor Poreske uprave i direktor Uprave za sprečavanje pranja novca povukli saglasnost za učešće u Udarnoj grupi koja je radila na ovom predmetu. "Rad na ovom predmetu nastavljen isključivo u okviru tužilačkog tima", napominju. "Ovakvim odlukama nadležnih institucija, pa i Visokog saveta tužilaštva kao garanta samostalnosti tužilaštva i javnih tužilaca, Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal poslata je jasna poruka da se neće dozvoliti nesmetan rad na ovom predmetu i da postoji namerna institucionalna opstrukcija", dodaju. TOK je istragu zbog moguće korupcije tokom rekonstrukcije pruge pokrenuo u avgustu 2025. Bivši ministri i ostali osumnjičeni terete se da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara i da su konzorcijumu kineskih kompanija, koje su bili izvođači radova na rekonstrukciji pruge, pa i stanične zgrade u Novom Sadu, "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara. Pad nadstrešnice pokrenuo je masovne demonstracije u Srbiji koji traju duže od godinu dana. U fokusu protesta su sumnje da je do nesreće dovela upravo korupcija vlasti na najvišem nivou. Zaplena pet tona droge i 'Balkanski kartel'Među onima čiji rad u TOK-u će biti prekinut je i Irena Bjeloš, tužiteljka koja je naložila akciju tokom koje je priveden lokalni funkcioner SNS u selu Konjuh kod Kruševca, na čijem imanju je pronađen kanabis. Tada je zaplenjeno pet tona marihuane koja je stigla iz Severne Makedonije. To je bila, po rečima nadležnih, najveća količina droge otkrivena u Srbiji. Na osnovu optužnice TOK-a, pokrenut je i sudski postupak protiv 28 članova "Balkanskog kartela", optuženih za šverc najmanje sedam tona kokaina iz Južne Amerike. Među optuženima je i Mladen Papović, bivši direktor Javnog gradskog saobraćajnog prevoza u Novom Sadu, koji je uhapšen krajem novembra 2024. godine. Irena Bejloš bila je angažovana i u tom predmetu. Iz TOK-a navode da je "posebno zabrinjavajuća činjenica" i to što ostaju bez tužioca Aleksandra Isailovića s obzirom na to da je bio jedini koji je radio na predmetima koji se odnose na borbu protiv terorizma i finansiranja terorizma. Posledica izmena pravosudnih zakonaIz Tužilaštva ističu da je "poražavajuće što tokom rasprave na sednici Visokog saveta tužilaca nije iznet nijedan argument koji bi doveo u pitanje stručnost, rezultate rada ili profesionalni integritet" tužilaca koji nisu dobili dovoljno glasova. Napominju i da Tužilaštvo nema pravne mehanizme kojima bi moglo da ospori ili preispita ovakvu odluku Saveta. To što se o sudbini ovih tužilaca odlučivalo na sednici Saveta, posledica je nedavno usvojenih izmena seta pravosudnih zakona na predlog poslanika vladajuće SNS Uglješe Mrdića. Prema dotadašnjem zakonu, tužilac je mogao biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo. Izmene predviđaju da se svi oni sada povlače, jer odluku o njihovom upućivanju donosi Visoki savet tužilaca, a ne kao pre Vrhovni javni tužilac. Izmene pravosudnih zakona oštro su krikovali Evropska unija (EU), ali i deo stručne javnosti opisući to kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. U TOK-u bi trebalo da radi 25 tužilaca. I pre ove odluke bilo ih je manje, a nakon glasanja članova Saveta u TOK-u je ostalo devet nepopunjenih mesta. Sofija Mandić iz CEPRIS-a objašnjava da se ova mesta mogu popuniti i putem konkursa. "A drugi način je da se na nekoj narednoj sednici ponovo otvori pitanje upućivanja. Bilo bi dosta čudno da se ovi ljudi koji nisu upućeni, sada ponovo upute, ali ne isključujem ni tu mogućnost", kaže. Napominje i da i dalje nisu završeni izbori za Savet, a čiji ishod "tesno vezan" za sudbinu budućeg sastava TOK-a. Istraga navoda o pritiscima na tužiocePonovljeni izbori za Visoki savet tužilaštva održani su 25. februara, kada su sa tesnom razlikom pobedili kandidati koji su dobili podršku udruženja koja su podržala izmene pravosudnih zakona. Ipak, taj rezultat nije konačan pošto su na izbore uloženi prigovori, te se čeka odluka Ustavnog suda da li će na nekim mestima biti još jednom ponovljeni. Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac izjavila je da joj je potvrđeno da su, uoči izbora, pojedini tužioci imali sastanak u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) na kojem je traženo da glasaju za određene kandidate. Iz BIA nisu odgovorili na upit RSE, a Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je 3. marta da ispituje ove navode.

Od Tel Aviva, do Beograda, pa natrag u Tel Aviv, bila je putanja izraelskog teretnog aviona 5. marta, u vreme sukoba na Bliskom istoku – utvrdio je Radio Slobodna Evropa (RSE), analizom specijalizovanih sajtova za praćenje letova. Ovaj avion je namenjen za prenos teškog i opasnog tereta, poput naoružanja. Nije, međutim, poznato šta je avion prevozio, a nadležne institucije ćute. I ovo nije jedini put da je teretni avion privatne izraelske aviokompanije "Challenge Airlines IL" dolazio u Beograd u prethodnih mesec dana. RSE je tokom februara i početkom marta zabeležio da su dva teretna aviona ove kompanije imala najmanje devet letova na ruti od Srbije ka Izraelu ili obrnuto. Od toga su dva leta zabeležena nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku 28. februara, kada su SAD i Izrael počeli napade na Iran. Ali, ministarstva odbrane, spoljnih poslova i trgovine, do objave teksta nisu odgovorila na pitanja RSE o ovim letovima i šta se njima prevozi. Nije odgovoreno ni iz izraelske kompanije koja je vlasnik teretnih aviona. Srbija je, nakon instrukcija predsednika Aleksandra Vučića, krajem juna 2025. obustavila izvoz naoružanja - u jeku tadašnjeg izraelsko-iranskog sukoba i učestalih optužbi iz Moskve, da preko posrednika izvozi municiju u Ukrajinu. Međutim, po informacijama koje su potvrđene Radiju Slobodna Evropa iz dve državne fabrike oružja, od februara je ponovo pokrenut izvoz u inostranstvo. Državne institucije, međutim, ne odgovaraju za RSE kome i šta izvoze i pod kojim uslovima. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u 2025. izvezla oružja i municije, vrednih oko 50 miliona dolara. To je upola manje nego 2024. godine, kada je izvoz, prema istim podacima, premašio 104 miliona dolara. Ovo, međutim, nisu konačni iznosi. Jer, precizni podaci nisu javno dostupni. Odnosno, država već nekoliko godina ne objavljuje šta je od naoružanja i vojne opreme, kome i u kojim količinama izvozila i koliko je to koštalo. Šta kaže beogradski aerodrom?Beogradski aerodrom "Nikola Tesla" ne daje detalje šta su prevozili teretni avioni, koji su u februaru i martu leteli od Beograda to Tel Aviva ili obrnuto. Firma Belgrade Airport, koja upravlja aerodromom, u kratkom odgovoru za RSE kaže da aviokompanijama omogućuje korišćenje aerodromske infrastrukture "u skladu sa međunarodnim i nacionalnim propisima koji regulišu prevoz putnika i različitih vrsta tereta u vazdušnom saobraćaju". Ko je angažovao izraelskog privatnog avioprevoznika, nije poznato, dok resorna ministarstva ne odgovaraju na upite RSE. Izraelski "Challenge Airlines" sebe opisuje kao aviokompaniju specijalizovanu za prevoz "vanstandardnog tereta". Prema podacima sa njihovog zvaničnog sajta, poseduju tri aviona marke Boing, namenjena za kargo saobraćaj. Kompanija, kako se navodi, pruža redovne usluge između Tel Aviva i evropskih zemalja, kao i do Sjedinjenih Američkih Država (SAD), preko aerodroma u Liježu u Belgiji. Kažu i da poseduju različite bezbednosne licence za kargo avionski saobraćaj koje izdaju Evropska unija, SAD, Kina i druge države. Ističu da su obučeni za transport različite robe - od hrane, preko eksploziva, lekova, velikih mašina. Od izbijanja sukoba na Bliskom istoku, krajem februara, veliki deo međunarodnog vazdušnog saobraćaja ka tom regionu je obustavljen, a protok robe značajno smanjen. "Challenge Airlines", međutim, nastavlja da leti ka Izraelu i obavlja kargo usluge. Ranije su, u novembru 2024. belgijski mediji javili da je ova aviokompanija podnela žalbe na savezne i regionalne uredbe Belgije koje ograničavaju transport oružja i vojne opreme ka Izraelu. Prema pisanju belgijskih medija, kompanija "Challenge Airlines" je tada negirala da transportuje oružje - tvrdeći da u Izrael dostavlja humanitarnu pomoć i hranu. Avion sletao i u junu 2025.RSE je pratio letove dva teretna aviona kompanije "Challenge Airlines", sa registarskim oznakama 4X-IAJ i 4X-ICK, koji su dolazili na beogradski aerodrom. Jedan od njih, avion 4X-ICK, sletao je u Beograd i u junu 2025 - u vreme uvođenja embarga na izvoz naoružanja. Predsednik Srbije je tada odbio da odgovori na pitanja o ovom avionu, uz ocenu da mu "ne pada na pamet da kaže šta je uzletelo, a šta sletelo". Sajt Flight Radar beleži istoriju letova ovog aviona u proteklih godinu dana. Osim Beograda, isti teretni avion je proteklih meseci leteo i ka evropskim gradovima i Sjedinjenim Američkim Državama. U Izraelu mu je, pored aerodroma u Tel Avivu, odredište bio i vojni aerodrom Nevatim, nedaleko od Berševe, na jugu države. Sjedinjene Države su najveći izvoznici oružja Izraelu, a vrednost pošiljki meri se u milijardama dolara. Dve trećine izraelskog uvoza oružja dolazi iz SAD. A iz Srbije je, prema priznanju predsednika države Aleksandra Vučića, isporuka municije bila ubrzana od oktobra 2023. Tada je Izrael napadnut od strane Hamasa, palestinske organizacije koju SAD i EU smatraju terorističkom. Izrael je potom pokrenuo kopnenu ofanzivu na Pojas Gaze, koja je dovela do masovnog stradanja palestinskih civila, razaranja gradova i humanitarne krize. Ujedinjene nacije su optužile Izrael za teška kršenja ljudskih prava i ratne zločine. I pre priznanja vlasti u Beogradu da su isporuke oružja ka Izraelu ubrzane, međunarodni timovi istraživačkih novinara objavili su da je izvoz oružja iz Srbije ka Izraelu uvećan 30 puta od oktobra 2023. Vučić se nakon toga našao na meti kritika dela opozicije i javnosti u Srbiji - uz ocenu da se time svrstao uz izraelske vlasti. Međutim, nakon napada Izraela na Iran u junu 2025, Vučić je ocenio da su mu obe države "prijateljske", a Ministarstvo odbrane je saopštilo da je izvoz naoružanja i vojne opreme, po Vučićevim instrukcijama, obustavljen. "Čitava jedna grana industrije je zaustavljena, od juna pa nadalje, bez pravnog utemeljenja, zato što se tako nekome hoće, zato što je vođena konfuzna spoljna politika", ističe vojni analitičar Aleksandar Radić. Dodaje da za taj "embargo", osim saopštenja Ministarstva i predsednikovih izjava, nije objavljen zvanični dokument koji bi, primera radi, usvojila Vlada Srbije i pravno ga obrazložila. Radnici u fabrikama oružja kažu da se izvoz nastavioA iako država ne potvrđuje da je sada "skinut moratorijum" na izvoz, to su za RSE izjavili zaposleni u dve državne fabrike oružja u Srbiji. Rekli su da im je u februaru 2026. stigao dopis da se, nakon osmomesečne zabrane, nastavlja izvoz u inostranstvo. "Do sindikata je došla informacija od rukovodstva da je država odobrila jedan deo izvoza vojnog naoružanja", rekao je za RSE Aleksandar Tadić, predsednik sindikata u fabrici "Zastava oružje" iz Kragujevca. "Ne znamo zvanično ko su kupci, iz kojih zemalja, ali ovo je prvi i dobar korak za fabriku, jer se našla u teškoj situaciji zbog te zabrane izvoza", dodaje on. Ističe i da su isporuke sportskog lovačkog oružja, koje se takođe proizvodi u ovoj fabrici u centralnoj Srbiji, "odavno" krenule ka Sjedinjenim Američkim Državama, koje su među ključnim partnerima za ove pošiljke. Rukovodstvo "Zastava oružja" nije odgovorilo na pitanja o izvozu. A u Užicu, na zapadu Srbije, gde je sedište fabrike oružja "Prvi partizan", do radnika su stigle iste vesti. "Dobili smo informaciju pre oko mesec dana da je krenuo izvoz, nemamo pojma ni gde, ni šta ide", rekao je za RSE jedan od članova sindikata "Sloga" u "Prvom partizanu", pod uslovom anonimnosti. Ni rukovodstvo ove fabrike ovu informaciju nije potvrdilo za RSE. Odgovori nisu stigli ni iz sedišta drugih državnih kompanija za proizvodnju i trgovinu oružjem, koje su članice Odbrambene industrije Srbije. Da li se izvoz oružja u inostranstvo nastavio i pod kojim uslovima, za RSE ne odgovara ni Ministarstvo odbrane. Da li je Srbija izvozila oružje tokom 'moratorijuma'?"U međuvremenu, od juna prošle godine ima čvrstih dokaza da je izvoz funkcionisao, u nekim izuzetnim situacijama, kad je neko odlučio o tome", tvrdi vojni analitičar Aleksandar Radić. Jer dok je u Srbiji, prema instrukcijama predsednika države, na snazi bila zabrana izvoza naoružanja, Azerbejdžan i Kipar su se pohvalili artiljerijskim sredstvima iz srpskih fabrika. Azerbejdžan je tokom prošle godine prikazao samohodne haubice "Nora", dok je Kipar prikazao lansere raketa "Tamnava". "Oba sistema su prvi put prikazana u drugoj polovini 2025. godine i vrlo je moguće da su izvezena nakon objave 'moratorijuma'", izjavila je za RSE Katarina Đokić iz Međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) iz Stokholma. Srbija je dužna da prijavljuje izvoz teškog i lakog naoružanja, u skladu sa međunarodnim konvencijama. Ti međunarodni izveštaji se objavljuju polovinom godine, za prethodnu godinu. "Ali glavnina izvoza se tu ne vidi, jer iz Srbije odlaze velike količine municije (koje ne podležu tim prijavama). Vrednost i obim izvoza municije ne može se videti iz tih prijava", ukazuje Aleksandar Radić. Tajni podaci o izvozu oružjaDozvole za izvoz oružja i vojne opreme, po zakonu, izdaje Ministarstvo za unutrašnju i spoljnu trgovinu. Za to je neophodna saglasnost ministarstava spoljnih poslova, unutrašnjih poslova, odbrane i Bezbednosno-informativne agencije. Takođe je potrebna potvrda krajnjeg korisnika (End User) overenu od strane zvaničnog organa države krajnjeg korisnika. Prilikom izdavanja dozvole vodi se računa da se izvozom ne krše međunarodne sankcije, ne ugrožava poštovanje ljudskih prava u zemlji krajnjeg odredišta, da se ne omogućava izbijanje ili nastavak oružanih i drugih sukoba u državi krajnje upotrebe. A nakon predsednikove izjave o zabrani izvoza naoružanja u junu 2025, Ministarstvo odbrane je saopštilo da će izvoznicima biti potrebna i saglasnost Saveta za nacionalnu bezbednost. U tom telu su, između ostalih, predsednik Srbije, premijer, ministar odbrane i ministar unutrašnjih poslova. "Mislim da je potpuno jasno da se odluka svodi na jednog čoveka. Jer, prema zakonu, jedino predsednik do sada nije bio prepoznat u mehanizmu odlučivanja kome se daju dozvole za izvoz oružja", ocenjuje vojni analitičar Aleksandar Radić. Precizni podaci o tome šta od naoružanja i vojne opreme i u kojim količinama Srbija izvozi i uzvozi nisu javno dostupni. Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine poslednjih godina na svom sajtu ne objavljuje godišnje izveštaje o izdatim dozvolama za izvoz. A prema poslednjim, javno dostupnim podacima, među značajnim uvoznicima oružja iz Srbije bile su zalivske zemlje - Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Bahrein. Vojni analitičar Aleksandar Radić ih opisuje kao "nove partnere" u trgovini oružjem. "Poslovi sa zemljama Zaliva kreću u velikom talasu 2012, 2013. godine, sa dolaskom Srpske napredne stranke na vlast. One tad postaju bitni kupci, dok su ranije bile ili mali kupci ili nisu imale tako presudan značaj. A onda je odjednom zvanična statistika pokazala da su u samom vrhu država u koje se izvozi oružje", dodaje on. Smatra i da bi potencijali izvoz iz Srbije ka regionu Bliskog istoka u ovom momentu "bio u skladu sa politikom vlasti u Izraelu", u kojoj zvanični Beograd vidi partnera. "Izvozi se Izraelu, uvozi se od Izraela, a druge zemlje kojima se izvozi - Saudijska Arabija, UAE, očigledno su iz ugla Izraela pozitivna tržišta, jer su u ovom trenutku politički saveznici", ističe Radić. Navodeći primer uvoza oružja iz Izraela, pominje da je Srbija u jesen 2025. prikazala raketni artiljerijski sistem PULS, uvezen iz Izraela. Ističe i da Srbija, poštujući međunarodne sankcije, ne izvozi oružje u Iran. RSE je, od početka sukoba na Bliskom istoku, u oktobru 2023, po zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja više puta tražio podatke o dozvolama za uvoz i izvoz oružja u Izrael. Podaci nisu dostavljeni. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, među državama Bliskog istoka u koje je Srbija tokom 2025. godine izvozila oružje i municiju, našli su se Izrael, Bahrein, Saudijska Arabija. U Bahrein je, prema tim podacima, u 2025. izvezeno oko 250 hiljada dolara vredno naoružanje i municija, pošiljke u Saudijsku Arabiju premašile su 100 hiljada dolara, dok je u Izrael vrednost prešla 1,3 miliona dolara. Ovo, međutim, ne moraju biti konačni iznosi, jer se u njima vidi samo deo izvoza oružja. Saradnja na tekstu: Mirjana Jevtović

Pošiljke namještaja čekaju danima u skladištima u središnjoj Bosni, jer brodovi kasne zbog poremećaja na pomorskim rutama nakon eskalacije sukoba na Bliskom istoku. Kompanija MS&Wood izvozi namještaj u Dubai, Dohu i Katar, te oprema urede i stanove u hiljadama kilometara udaljenoj Kini, ali njenim fabrikama postaje sve teže raditi. "Imamo robu spremnu za isporuku, ali ne znamo kada će brodari moći proći i kada će biti pokupljena. I nije u pitanju samo Bliski Istok, već i druge zemlje, jer se koriste iste ili slične pomorske rute", rekao je za Radio Slobodna Europa Ajdin Softić, direktor ove kompanije. On kaže i da su kupci u Europskoj uniji od početka agresije Rusije na Ukrajinu postali oprezniji, te naručuju samo robu koju su već unaprijed prodali. Slična situacija je i u Srbiji. Berislav Božić, direktor predstavništva europske kemijske kompanije Prohema u Srbiji, kaže za RSE da rast cijena nafte i poremećaji u transportu robe već utječu na poslovanje. Ova firma mahom se opskrbljuje sirovinama iz Azije i posluje širom Europe, uključujući Srbiju, i već je bila prisiljena povećati cijene i do 10 posto. "Jedan razlog je rast cena nafte, a drugi otežan transport", rekao je Božić za RSE, dodajući da se povećani troškovi na kraju prenose na kupce i mogu doprinijeti rastu inflacije. Božić kaže i da je zbog sukoba u Zaljevu nekoliko desetaka hiljada kontejnera ostalo zarobljeno u Hormuškom tjesnacu što dodatno utječe na rast cijena. Prema mišljenju sugovornika RSE, oporavak od ovakvih tržišnih potresa je uvijek dugotrajan. "Čak i ako bi to prestalo, da kažem, danas, sigurno bi bilo potrebno nekoliko meseci da se dovede u situaciju koja je bila pre konflikta", procjenjuje Božić. Aktualni sukobi na Bliskom Istoku i blokade pomorskog prometa mogli bi dodatno usporiti relativno skromnu trgovinu koju ove dvije zemlje ostvaruju s državama Perzijskog zaljeva. BiH godišnje uvozi robu iz Bahreina, Irana, Izraela, Katara, Kuvajta, Omana, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u vrijednosti od oko 81,7 milijuna eura, dok izvoz iznosi približno 78,8 milijuna eura. Iz Vanjskotrgovinske komore (VTK) BiH su za RSE kazali da će se sukob na Bliskom istoku "neminovno odraziti" na gospodarstvo Bosna i Hercegovina kroz rast cijena goriva, iako trenutačno nema naznaka mogućih nestašica. BiH ne uvozi sirovu naftu iz ratnih zona, a naftni derivati nabavljaju se preko regionalnih distributera i rafinerija, no produbljivanje sukoba moglo bi dovesti do rasta cijena, veće volatilnosti na tržištu energenata i posljedičnog povećanja troškova energije, transporta i poslovanja, uz moguće inflatorne pritiske i veći investicijski rizik, navode iz VTK BiH. Bosna i Hercegovina nema izravnu stratešku ovisnost o energentima niti ključnim prehrambenim proizvodima iz ratom pogođenih zemalja, a njezin energetski sustav i industrijska proizvodnja nisu povezani s tamošnjom infrastrukturom. Ako sukob ostane regionalnog karaktera, učinak na trgovinu bio bi ograničen i kratkotrajan, dok bi širi energetski šok mogao dovesti do pada izvoza od tri do sedam posto, ponajviše zbog slabljenja potražnje u EU, uz istodobni rast inflacije, naveli su iz VTK BiH za RSE. Srbija, prema podacima privrednih komora za posljednjih pet godina, iz tih zemalja uvozi robu vrijednu od nekoliko milijuna do više od 60 milijuna eura godišnje, dok izvoz varira od manje od milijun do više od 200 milijuna eura godišnje. Profesorica Ekonomskog fakulteta u Sarajevu Snježana Brkić kaže da bi veći problem za Bosnu i Hercegovinu mogao biti indirektan utjecaj sukoba. "Tu je veći problem sa snabdijevanjem drugih zemalja od kojih mi [BiH] uvozimo energente", rekla je za RSE. Sličnu procjenu iznosi i Bojan Stanić, glavni analitičar Privredne komore Srbije. "Izvoz Srbije na Bliski Istok nije direktno ugrožen sukobima u tom regionu, ali problem su joj blokirane rute za uvoz nafte, jer je kupuje iz drugih izvora koji su skuplji", rekao je Stanić za RSE. Najveći dio izvoza BiH i Srbije na tržišta Bliskog Istoka ostvaruju kompanije iz vojne industrije, dok manji dio čine prehrambena industrija, te proizvođači namještaja i drvnih proizvoda. Vojna oprema, cigarete i jabuke iz Srbije idu na Bliski IstokSrbija vodi relativno skromnu trgovinu s većinom zemalja Bliskog Istoka, osim Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Vrijednost uvoza iz tih osam zemalja varira od nekoliko milijuna eura do više od 60 milijuna, dok izvoz doseže od manje od milijun do više od 200 milijuna eura godišnje, prema podacima Privredne komore Srbije. "U našem izvozu na tržište Bliskog istoka dominira vojna oprema. To je raslo iz godine u godinu, posebno u Izrael", rekao je za RSE Bojan Stanić, glavni analitičar Privredne komore Srbije (PKS), i dodaje da u toj regiji posluje oko 1.800 firmi iz Srbije. Poslije naoružanja i vojne opreme, Srbija u tu regiju najviše izvozi cigarete, jabuke, smrznuto voće, automobilske gume i bukovinu. Trgovina između Srbije i Izraela relativno je značajna među zemljama Bliskog Istoka. Gotovo polovinu izvoza Srbije u Izrael u 2025. činila je vojna roba, s udjelom od 51 posto i vrijednošću od oko 112 milijuna eura. Među značajnim izvoznim proizvodima bile su i cigarete, vrijedne oko 40 milijuna eura ili 18 posto ukupnog izvoza. U manjem obimu Srbija u Izrael izvozi i proizvode od aluminija, ležajeve, te hranu za pse i mačke. S druge strane, gotovo polovinu uvoza iz Izraela čine radari, s udjelom od 26 posto, i vojna roba s oko 18 posto. Srbija iz te zemlje u manjem obimu uvozi i naftne derivate, medicinske instrumente i aparate, te avokado. Trgovina sa Saudijskom Arabijom posljednjih godina pokazuje blagi deficit za Srbiju. Srbija u Saudijsku Arabiju najviše izvozi jabuke, automobilske gume, centrifugalne pumpe i preparate za čišćenje podova. Iz te zemlje uglavnom uvozi naftne derivate i sirovine za kemijsku industriju. Trgovinska razmjena Srbije s Ujedinjenim Arapskim Emiratima obilježena je pozitivnim saldom. Oko petine izvoza Srbije u Ujedinjene Arapske Emirate čini vojna roba. Slijede drvo bukve s udjelom od 17 posto, jabuke sa šest posto, cigarete s četiri posto i eksploziv s tri posto. Iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Srbija najviše uvozi komponente za avione i kablove za automobilsku industriju, koji čine po 20 posto ukupnog uvoza. Među značajnijim uvoznim proizvodima su i parfemi s udjelom od 16 posto, kao i roba široke potrošnje. Razmjena s Iranom promjenjiva je, s oscilacijama izvoza i uvoza. Srbija najviše izvozi strojeve i transportne uređaje, dok uvozi kemijske i druge proizvode. U nekim godinama izvoz višestruko nadmašuje uvoz, što Iran čini jednim od značajnijih partnera među zemljama Bliskog Istoka. Za Srbiju je važan uvoz iz Irana materijala za plastičnu industriju čija godišnja vrijednost je oko 50 miliona eura. Trgovinska razmjena s Omanom minimalna je. Srbija u tu zemlju izvozi pretežno hranu, dok uvozi kemijske i druge proizvode. Vrijednost razmjene rijetko prelazi nekoliko milijuna eura godišnje, a izvoz gotovo uvijek nadmašuje uvoz. Razmjena s Kuvajtom, također, je skromna i uglavnom se temelji na izvozu hrane i životinja. Uvoz iz Kuvajta obuhvaća mineralna goriva i maziva, dok ukupna vrijednost razmjene ostaje niska. Trgovina s Bahreinom ograničena je i uglavnom se temelji na izvozu gotovih proizvoda iz Srbije. Uvoz iz Bahreina pretežno obuhvaća izrađene proizvode. Ukupna vrijednost razmjene ne prelazi nekoliko milijuna eura godišnje. Vanjskotrgovinska razmjena Srbije s Katarom vrlo je mala i ne doseže značajniju vrijednost. Podaci o točnoj strukturi razmjene nisu dostupni, a izvoz Srbije u pravilu nadmašuje uvoz. Izvoz municije iz BiH na Bliski IstokUkupna trgovina između Bosne i Hercegovine i osam država Bliskog Istoka relativno je skromna u usporedbi s glavnim partnerima iz Europske unije i regije. BiH godišnje uvozi robu iz Bahreina, Irana, Izraela, Katara, Kuvajta, Omana, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u vrijednosti od oko 81,7 milijuna eura, dok izvoz iznosi približno 78,8 milijuna eura, prema podacima Vanjskotrgovinske komore BiH. Najveći dio uvoza odnosi se na aluminij iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, dok je Saudijska Arabija glavno izvozno tržište, uglavnom za municiju i vojnu opremu. Trgovina s ostalim državama Bliskog Istoka znatno je manja i usmjerena na specifične proizvode, poput namještaja, drveta, hrane i kemikalija, dok BiH iz nekih zemalja uvozi sirovine poput polimera i poljoprivrednih proizvoda. Trgovinska razmjena između BiH i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) je značajna, s dominantnim uvozom iz te zemlje u BiH. Iz UAE se najviše uvozi aluminij, dok izvoz iz BiH u tu zemlju ostaje manji i uglavnom se sastoji od prehrambenih proizvoda i namještaja te drveta. Saudijska Arabija je uvjerljivo najznačajniji partner među državama Bliskog Istoka. Ta zemlja jedan je od najvećih kupaca municije proizvedene u BiH, koja čini najveći dio izvoza. Istodobno, BiH iz Saudijske Arabije uvozi relativno male količine voća, kave, čaja i aluminija. Trgovina između BiH i Bahreina vrlo je ograničena i u velikoj mjeri ovisi o uvozu aluminija, budući da je ta zemlja jedan od većih svjetskih proizvođača tog metala. Izvoz iz BiH uglavnom se svodi na namještaj i proizvode od drveta. Vrijednost razmjene kreće se u rasponu od nekoliko stotina hiljada do nekoliko milijuna eura godišnje. Trgovinska razmjena s Katarom relativno je mala, ali stabilna. BiH iz Katara povremeno uvozi manji broj vozila, dok izvozi municiju, namještaj i prehrambene proizvode. Izvoz iz BiH u pravilu je veći od uvoza. Trgovina između BiH i Kuvajta, također, je skromna i uglavnom se temelji na izvozu iz BiH. Najveći dio izvoza čine namještaj i proizvodi od drveta, dok se iz Kuvajta povremeno uvoze vozila. Ukupna vrijednost razmjene rijetko prelazi nekoliko milijuna eura godišnje. Razmjena s Omanom obilježena je minimalnim uvozom u BiH. BiH u Oman izvozi namještaj, municiju, eksploziv i kemijske proizvode. U većini godina izvoz višestruko nadmašuje uvoz. BiH s Iranom ostvaruje promjenjivu trgovinsku razmjenu, s vidljivim oscilacijama izvoza i uvoza tijekom posljednjih godina. Iz BiH se u Iran najviše izvoze proizvodi od drveta, dok se iz Irana najčešće uvozi voće. Uvoz iz Irana značajno nadmašuje izvoz iz BiH u tu zemlju. Trgovina između BiH i Izraela posljednjih godina pokazuje rast, osobito na strani izvoza. BiH u Izrael izvozi velike količine ulja te masti biljnog i životinjskog podrijetla i njihove nusproizvode. Uvoz iz Izraela, također, raste, ali BiH godinama bilježi suficit u trgovini s tom zemljom. Većinu vanjskotrgovinske razmjene Bosne i Hercegovine i Srbije čine države Europske unije. BiH u članice EU, bez Hrvatske, godišnje izvozi oko 2,5 milijardi eura, a uvozi približno četiri milijarde eura. Najveća robna razmjena BiH je sa susjednom Hrvatskom, s prosječnim izvozom od oko šest milijardi eura i uvozom od 8,4 milijarde eura godišnje. Srbija u EU izvozi gotovo 19 milijardi eura, dok uvoz iznosi oko 24 milijarde eura godišnje, pri čemu je Njemačka njen najveći pojedinačni trgovinski partner s izvozom od većim od četiri milijarde eura i uvozom koji je veći od pet milijardi eura.

Srbija bi do 2040. mogla imati nuklearnu elektranu. Za taj posao, vredan milijarde evra zainteresovano je više zemalja, od istoka do zapada, kažu srpski zvaničnici. Koga će Srbija izabrati kao partnera u poslu vrednom milijarde evra za koji će biti potrebno najmanje 15 godina, postalo je, kako ekonomsko, tako i geopolitičko pitanje. Snimatelj: Dragan Kostić, montaža: Ana Toader

Zbog duga koji je, kako kaže, u tom trenutku dostigao više od 300.000 dinara (oko 2.500 evra), Svetlani Jovanović isključena je struja pet godina nakon što se 2008. uselila u socijalni stan u Zemun Polju, na periferiji Beograda. Svetlanin slučaj nije usamljen - bez struje ili u strahu od iseljenja živi nemali broj korisnika socijalnih stanova u Zemun Polju, objasnila je krajem prošle godine za RSE Nađa Marković iz A 11 Inicijative za ekonomska i socijalna prava. Kako izgleda život u socijalnim stanovima u Beogradu – slušajte u podkastu Zaviri ispod površine.

NATO je saopštio da će obaviti zajedničku obuku sa Vojskom Srbije. Komanda združenih savezničkih snaga u Napulju, koja u okviru Severnoatlantske alijanse priprema, planira i sprovodi vojne operacije, najavila je da će vojne vežbe biti održane u maju na srpskom poligonu za obuku Borovac. Taj poligon Oružane snage Srbije intenzivno koriste za pripremu jedinica za međunarodne misije, uključujući mirovne operacije Ujedinjenih nacija. Srbija je članica NATO programa Partnerstvo za mir, ali nema nameru da traži članstvo u toj vojnoj alijansi. "Ova aktivnost će se sprovoditi na poziv Srbije i uz puno poštovanje njene deklarisane politike vojne neutralnosti", navodi se u saopštenju komande združenih savezničkih snaga u Napulju. Kako je navedeno, zajednička obuka unapređuje interoperabilnost, jača praktičnu saradnju i doprinosi stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Od država regiona, članice NATO-a su Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija. NATO je 1999. godine bombardovao teritoriju tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Akcija NATO snaga počela je nakon neuspešnih pregovora o rešavanju kosovske krize, vođenih u Rambujeu i Parizu u februaru i martu 1999. godine. Operacija je, prema tadašnjim objašnjenjima NATO-a, pokrenuta sa ciljem sprečavanja humanitarne katastrofe i egzodusa albanskog stanovništva na Kosovu tokom sukoba sa srpskim snagama bezbednosti. Vazdušni napadi okončani su nakon 78 dana, potpisivanjem Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999, nakon čega je usledilo povlačenje vojske i policije sa Kosova, gde je raspoređena NATO mirovna misija KFOR.

Mnogo je teško za Rahu da kaže kako se osjeća ovih dana. Reći da je dobro djeluje kao laž, a ako kaže da se ne osjeća dobro djeluje kao predaja, priča ona za Radio Slobodna Evropa u rijetkim momentima dostupne internet konekcije u Teheranu. Dani su joj ispunjeni ratnom anksioznošću i pitanjima šta slijedi dok se Iran nalazi usred rata, a dugogodišnji vrhovni lider zemlje Ali Hamnei je ubijen u zajedničkoj američko-izraelskoj operaciji. Pod njegovim političkim i vjerskim autoritetom žene su živjele pod zakonom koji ih obvezuje na nošenje hidžaba, diskriminacijom i kako navode Ujedinjene nacije, premlaćivanjem i mučenjima ukoliko bi protestovale. "Smrt Hamneija u meni nije izazvala nikakav poseban osjećaj, ni radost ni tugu", kaže Raha, čije je ime promijenjeno iz sigurnosnih razloga. "Jedina rečenica koja mi je pala na pamet nakon što sam pročitala vijest bila je: Umro je i ispunio jednu od svojih želja, ali je uništio naše - i za to nikada nije odgovarao." Umjesto olakšanja, kaže da je dominantna emocija među mnogim ljudima koje poznaje anksioznost zbog onoga što dolazi. "U ovom trenutku iskreno sam zabrinuta za budućnost Irana i njegovog naroda", kaže. Mnogo je toga što je ova zemlja od 93 miliona prošla u samo nekoliko mjeseci. Od napada, pa do odmazde ali i široko rasprostranjenih protesta koji su pokrenuli nezabilježeno nasilje i ubistva nekoliko hiljada demonstranata. Raha je bila među onima koji su na ulicama zahtijevali promjene u Iranu i na pojedinim lokacijama žene su, kaže, bile brojnije od muškaraca. Žene su također bile u prvim redovima protesta 2022. godine koji su izbili nakon smrti Mahse Amini, 22-godišnje žene koja je umrla u policijskom pritvoru jer je uhapšena zbog navodnog nepravilnog nošenja hidžaba. To je bio trenutak kada je rođen pokret "Žena, život, sloboda". U znak protesta žene su šišale kosu, izlazile na ulice, ubijane su i hapšene. Ali danas je javni život drugačiji, smatra Raha. Kako ona vidi žene sve češće hodaju bez obaveznog hidžaba, čak i u kvartovima koji su se nekada smatrali konzervativnim uporištima. "Postoji trenutak", kaže Raha, "kada shvatiš da nisi sama. Niko ne reaguje jer ne pokrivaš kosu. Niko te ne suočava s tim. To je važno." Za nju je obavezni hidžab dugo bio jedan od najjasnijih simbola kontrole Islamske Republike. Ta vlast je, vjeruje ona, već oslabila u društvu, čak i ako i dalje postoji u pravnom sistemu. "Bez obzira koliko čitate o Iranu", kaže Raha, "udisati ovaj zrak je drugačije." A u tom zraku, usred neizvjesnosti i straha, žene nastavljaju pružati otpor i nadati se boljoj budućnosti. Kako zadržati nadu u Afganistanu?Iran nije sam u tome. Širom svijeta u sukobima i političkim krizama žene sve više istupaju, učestvuju u protestima, organizuju tajne škole, pridružuju se vojsci i predvode pokrete za promjene. A nigdje situacija nije teža za djevojke i žene nego u Afganistanu u kojem su im skoro sva prava oduzeta. Kada su se u avgustu 2021. talibani vratili, ženama je prvo uskraćeno pravo na srednje i visoko obrazovanje, zabranjen im je rad u različitim sektorima, a obavezno nošenje hidžaba ponovo je uvedeno. Danas im je čak uskraćena i mogućnost liječenja kod doktora osim ako nije ženskog spola, a njihovo kretanje je ograničeno. Pogledajte: Kako su žene u Afganistanu ostale bez prava?U takvom represivnom okruženju jedna žena podučava djevojčice. U tajnosti. Nakon što je njoj i njenoj sestri uskraćena mogućnost studiranja, Farishta, koja je bila na prvoj godini univerziteta, odlučila je pokrenuti obrazovni program daleko od pogleda talibana. "Željela sam da djevojčice osjete da još uvijek postoji nada", kaže. "Da se te stvari mogu promijeniti i da će naše škole ponovo biti otvorene." Danas kada djevojčica završi šesti razred, završeno je i njeno obrazovanje. UNESCO navodi da više od 2,2 miliona djevojčica i žena ne može pohađati školu. Neke od njih su Farishtine učenice. Uče matematiku, engleski i druge predmete. U tajnosti jer bi, ako bi talibani saznali, morala zatvoriti školu. Ali ima podršku lokalnog stanovništva koje želi da njihove kćeri uče i nakon šestog razreda. Neke od njih su tinejdžerke koje su se udale jer nisu išle u školu. Jedna od njenih učenica, objašnjava, je trudna i još uvijek dolazi na čas odlučna da uči. "Ona želi studirati kako bi postala neko u budućnosti. Samo zamislite, šta bi učenica šestog razreda mogla postati u budućnosti?" pita Farishta. "Ali želim da zadrže nadu da, čak i ako danas uslovi nisu povoljni, sutra se to može promijeniti i ne bismo trebali gubiti vrijeme niti nadu u bolju budućnost." U najnovijem izvještaju o stanju ljudskih prava širom svijeta Human Rights Watch (HRW) ističe se da su tokom prošle godine talibani produbili represiju „pojačavanjem ograničenja prava žena i djevojčica“. U septembru su univerzitetima zabranili da predaju prema knjigama koje su napisale žene. Jedina stvar koju Farishta danas želi reći talibanima jeste da otvore škole. "Djevojčice sjede kod kuće bez ikakve svrhe. Porodice ih udaju." Zabrana, napominje, ih ne sprječava da žele učiti, ali uprkos njenom naporu da ih podučava smatra da je formalno obrazovanje neophodno. "Da bismo imali doktorice, inženjerke i profesionalke koje rade u drugim sličnim oblastima za razvoj naše zemlje." Ukrajinska majka na prvoj linijiFarishta je bila studentica koja je postala učiteljica. I na drugim mjestima zbog previranja u svojim zemljama, žene također preuzimaju uloge koje nikada nisu očekivale - uključujući i na bojnom polju. Katerina Zarembo bila je ukrajinska istraživačica, književnica i majka četvero djece prije ruske invazije na Ukrajinu. Onda je postala bolničarka na bojnom polju. Kada je rat počeo otišla je u Njemačku sa djecom, ali se kasnije vratila i postala paramedičarka. Danas je dio Oružanih snaga Ukrajine. "Od početka sam osjećala da je moje mjesto u ratu. Ali je moja kćerka na početku invazije bila veoma mala. Kako je rasla, to uvjerenje je postajalo sve jače. Vidjela sam primjere drugih žena i na kraju sam jednostavno shvatila da za mene nema drugog pravca." Njen suprug također aktivno podržava vojsku, ali porodica je imala određene brige i pitanja, no svi su shvatili da "nema drugog načina". Za njenu stariju djecu, objašnjava, bilo teško prihvatiti novu ulogu njihove majke. "Nadam se da će se razumijevanje za ono što radim i zašto to radim kasnije ukorijeniti. Djecu ne odgajamo riječima nego djelima i vjerujem da će kasnije zaista razumjeti." Procjenjuje se da je širom svijeta tokom prošle godine 676 miliona žena živjelo unutar 50 kilometara od smrtonosnog sukoba, prema izvještaju Instituta za istraživanje mira iz Osla. Od početka rata u Ukrajini mnoge žene pružaju humanitarnu pomoć, zalažu se za prava žena, bore se protiv deportacije djece ili se pridružuju vojsci. Podaci od prošle godine pokazuju da više od 70.000 žena služi u Oružanim snagama Ukrajine. Prije rata Katerina je pisala knjige. Danas ne može zamisliti povratak istraživanju ili pisanju naučnog rada. "Ne mogu to ni zamisliti u ovom trenutku. Jednostavno služim kao borbena bolničarka, majka i supruga." Sada radi iz bunkera i studira medicinu na daljinu. Vjerovatno neće ostati u vojsci nakon što Ukrajina pobijedi u ratu kaže. Možda napiše knjigu, ali je prethodni profesionalni život više ne zanima. Jer sada više nije riječ o karijeri nego o pozivu, o služenju. "Jer spašavanje ili pomaganje ljudima, to je moj poziv", objašnjava Katerina. Možda će raditi u hitnoj pomoći dodaje. "Kada govorimo o povratku iz rata, čini mi se da su naše generacije, koje su tako dugo živjele kroz rat, u tom smislu zaista sve ‘izgubljene’. Nikada se nećemo u potpunosti vratiti." Njihov zadatak je, kako objašnjava, da kroz to prođu najbolje što mogu. "Mislim da mi je postalo još važnije služiti ljudima i boriti se protiv nepravde." Kada pokret krene od pojedinacaDo nedavno, Jelena Kleut bila je profesorica komunikologije na Univerzitetu u Novom Sadu u Srbiji. Sada, nakon dvije decenije predavanja, umjesto u učionicu, ide na proteste i podnosi tužbe. Nakon što nije izabrana u zvanje redovne profesorice u januaru joj je uručena odluka o prestanku radnog odnosa, što je pokrenulo talas protesta i osuda građana i akademske javnosti. Dok Senat univerziteta tvrdi da je sve urađeno u skladu s pravilima, oni koji se protive toj odluci vjeruju da je zakon zloupotrijebljen i da je Kleut otpuštena jer je javno podržala studentske proteste zbog smrti 16 ljudi u padu nadstrešnice Željezničke stanice u Novom Sadu. Ona također vjeruje da je to bio jedan od okidača. Jedan od razloga, vjeruje, jeste zbog njenih kritika napada na novinare. Ali vjeruje da je najakutnije bila podrška studentima. "Mislim da je on namjerno osmišljen i kao čin koji treba da zaboli sve studente i one koji su, da kažem, moji, koji su sedeli baš u mojim učionicama, na mojim predmetima", kaže Kleut. Nesreća je pokrenula talas masovnih antivladinih protesta širom Srbije uz optužbe da je sistemska korupcija dovela do nesreće. Vlasti odbacuju krivicu za nesreću i odbijaju raspisati izbore. Sada, kao što je ona podržavala studente, oni sada podržavaju nju i protestuju protiv odluke o otkazu. Više od 1200 profesora također je stalo uz nju. "Podrška studenata i dalje me hrabri i bodri da ne posrnem i pomislim da je sada kraj. Naprotiv, sad nekako možda imam još više energije da učestvujem u njihovim protestima." Danas njeni dani izgledaju potpuno drugačije. Novi semestar počinje i po prvi put u 20 godina ona neće učestvovati u njemu. Njen život se također mnogo promijenio od početka protesta. "To je bio tako dramatičan događaj za Novi Sad da nas je sve ostavio onako kao kad vas neko udari snažno u stomak, pa ostanete bez daha. Ali onda iz tog jednog stanja neverice i šoka su studenti doneli jednu neverovatnu nadu da neko drugačije društvo može da postoji u ovoj zemlji." Život je nakon 1. novembra 2024. postao usmjeren na aktivnosti pomoći i podrške studentima. Zatim su počela hapšenja, vlasti su postale represivnije, a protesti protiv vlade su se nastavili. I, kako Kleut kaže, sve je to bacilo sjenu na privatne i profesionalne živote. Ali uprkos svemu ona vjeruje da odluka koju je donijela, kao i drugi učesnici blokada i protesta, doprinose promjeni sistema. "Sve je krenulo od pojedinaca koji su rešili da nešto svoje žrtvuju. Bilo svoju bezbednost, bilo svoj posao u konačnici." Nastavlja ići na proteste, podnosi tužbe protiv univerziteta i polaže nadu u pravosudni sistem. Svjesna je, kaže, da je pred njom duga pravna bitka. Zajedno sa svim ostalima koje tek dolaze. Rat je antiljudski fenomenDo najnovijih napada, Raha nikada nije mogla zamisliti da bi Teheran mogao postati bojno polje. Sada svaki zvuk donosi strah od novih bombi. Prošla je sedmica od prvog napada na Iran koji je naveo Islamsku Republiku da uzvrati napadima na američke baze širom Bliskog istoka. Život je u Iranu već bio težak, kaže Raha, a rat je sada dodao još jedan sloj neizvjesnosti. "Rat je u suštini antiljudski fenomen", kaže. "A kada rat traje, nejednakosti koje već postoje postaju još jače." Ekonomske i društvene teškoće dovele su Irance na ulice krajem prošle godine zahtijevajući promjene. Tokom protesta Iran je ušao u digitalni mrak i prema američkoj organizaciji za ljudska prava HRANA više od šest hiljada demonstranata je ubijeno dok je više od 25 hiljada povrijeđeno tokom obračuna vlade s protestima. U takvim uslovima, privatni život i planiranje postaju sporedni prioritet. Kao i kod profesorice iz Srbije, svakodnevni život fokusiran je na nešto drugo. Sve je suspendovano u neizvjesnosti, dodaje Raha. Ipak se vraća ideji jednakosti i kaže da svaki mali čin koji žena učini kako bi svoj položaj u društvu približila muškarcima "postaje dio veće borbe." Ako politička promjena ikada dođe, vjeruje da se od žena ne smije ponovo tražiti da budu sklonjene u ime stabilnosti. Međunarodni dan žena dolazi u vrijeme kada su pravosudni sistemi pod pritiskom, a sukobi, represija i političke tenzije slabe vladavinu prava. Svijet se suočava sa najvećim brojem aktivnih sukoba od 1946. godine, kažu iz Ujedinjenih nacija, što stvara do sada neviđene rizike i patnju za žene i djevojčice. A one imaju pravo da žive u sigurnosti i miru, oslobođene od nasilja i diskriminacije, kaže za RSE Sarah Hendriks, direktorica za politike u UN Women. "Sukobi i krize dramatično produbljuju jaz u postizanju pravde za žene i djevojčice, uključujući način na koji je zaštita žena i djevojčica često kritično potrebna, a ipak često odsutna." Rezultat je da žene i djevojčice imaju samo 64 posto zakonskih prava muškaraca kažu iz UN i naglašavaju da je potrebno raditi na okončanju nekažnjivosti, odbrani vladavine prava i postizanju jednakosti u svakoj sferi života. *Saradnja: Asja Hafner, Malali Basir, Yevheniia Rusetska

Aleksandar Kandić, srpski dobrovoljac koji je poginuo u Ukrajini ratujući na strani Rusije, sahranjen je 6. marta u Trsteniku u centralnoj Srbiji, a na grob je položen venac sa potpisom ruskog Ministarstva odbrane. Sahrani su prisustvovali i predstavnici udruženja Svesrpski savez "Bojevo bratstvo" koji je povezan sa istoimenom organizacijom u Moskvi. Kandić je poginuo na frontu u maju 2025. godine, a detalji o njegovoj pogibiji nisu poznati, kao ni to u kojoj jedinici se borio. Kandić je više puta ranjavan, a novinari Ruskog servisa Radija Slobodna Evropa pronašli su njegovo ime u dokumentaciji baza pacijenata medicinskih ustanova Glavnog vojno-medicinskog direktorata Ministarstva odbrane Rusije u martu 2025. godine. Nema zvaničnih podataka o broju srpskih državljana koji učestvuju na strani Rusije u ratu u Ukrajini, kao ni o ukupnom broju onih koji su poginuli. Učestvovanje na stranim ratištima u Srbiji je krivično delo, za koje je do septembra 2024. godine osuđeno 37 osoba. Član 'Bojevog bratstva'Na grob Aleksandra Kandića položen je venac u bojama ruske zastave koji je nosio poruku na ruskom jeziku "Od Ministarstva odbrane Ruske Federacije". Kako je javila reporterka Radija Slobodna Evropa (RSE), osim porodice i prijatelja ispraćaju Aleksandra Kandića na groblju u okolini Trstenika prisustvovala je i grupa muškaraca sa crvenim i zelenim beretkama na glavama, a neki su došli u majicama sa natpisom "Armija Rusije". Među prisutnima su bili i predstavnici udruženja Svesrpski savez veterana "Bojevo bratstvo", čiji je član, kako su rekli bio i Kandić. Jedan od predstavnika ovog udruženja rekao je da se Aleksandar Kandić "borio za slobodu", kao i da su "svi ponosni na njega". Svesrpski savez "Bojevo bratstvo" je udruženje osnovano 2016. godine sa sedištem u Trsteniku. U maju 2022. ovo udruženje je organizovalo dečji kamp u Kruševcu, u centralnoj Srbiji, tridesetak kilometara od Trstenika. Tom prilikom je za decu školskog uzrasta organizovana simulacija situacije iz Drugog svetskog rata, u kojoj su imali zadatak da "pomognu jugoslovenskom partizanskom odredu i vojnicima (ruske) Crvene armije u rešavanju taktičkih zadataka i pružanju lekarske pomoći ranjenim vojnicima". Organizatori su u objavi na Fejsbuk nalogu naveli da su događaj pomogli Ambasada Rusije u Beogradu, lokalna vlast Kruševca i Srpsko-ruski humanitarni centar. Kako je RSE ranije pisao, Svesrpski savez "Bojevo bratstvo" je povezan sa istoimenom organizacijom u Moskovskoj oblasti u Rusiji. Predsednik ruskog udruženja Boris Gromov je u više mandata bio guverner Moskovske oblasti na predlog Jedinstvene Rusije predsednika Vladimira Putina. Među zamenicima predsednika je Rašid Nastuev, pripadnik ruske Federalne službe bezbednosti (FSB). Ova organizacija je sa "Svesrpskim savezom" 2017. potpisala sporazum o saradnji. Bez detalja o odlasku na frontPrema izveštajima medija, Kandić je poginuo u maju 2025. godine, ali su njegovi posmrtni ostaci dopremljeni u Srbiju tek u martu. O tome su nekoliko dana uoči sahrane javnost obavestili članovi njegovi njegove porodice na društvenim mrežama, a informacija je objavljena i na Instagram nalogu lokalnog portala Central.info. U toj objavi se navodi da je Kandić poginuo na frontu 25. maja 2025. godine, boreći se u ratu u Ukrajini "na ruskoj strani". Detalji o njegovoj pogibiji nisu poznati, kao ni kojim kanalima je Aleksandar Kandić regrutovan u redove ruskih snaga. U maju 2023. godine na nekoliko Facebook profila povezanih sa Kandićem objavljeno je da je poginuo na ratištu u Rusiji. Međutim, ubrzo su usledile nove objave u kojima se tvrdi da je ranjen i da se vraća u Srbiju radi lečenja. Fotografije objavljene na društvenim mrežama, pokazuju da je Kandić boravio u Srbiji u periodu od avgusta 2023. do septembra 2024.godine. U tom periodu je kao deo neformalne grupe Arbi iz Trstenika realizovao akciju postavljanja kontejnera za reciklažu i eko presa u selu Grabovac kod Trstenika. Projekat je dobio podršku EU resurs centra, programa koji finansira EU. Nije poznato kada se vratio na front. Sredinom juna 2025, vest o njegov smrti objavili su na društvenim mrežama članovi porodice ali i prosruski desničarski nalozi na Telegramu kao i Željko Tomić, koji se na mrežama predstavlja kao "Četnik dobrovoljac". Tomić se u javnosti dovodi u vezu sa regrutovanjem srpskih boraca za rusku vojsku koja učestvuje u ratu u Ukrajini. U kratkom videu, sačinjenom od kolaža fotografija Aleksandra Kandića, Tomić je napisao: "Poslednji poz brate, carstvo nebesko, brat 'Ural heroj Srbije'". Vest o Kandićevoj smrti objavila je i lokalna Radio-televizija Trstenik, uz navode da će "njegovo ime biti zapisano među onima koji su život dali za slobodu i čast". Ovaj medij je u većinskom vlasništvu Velibora Jovanovića, odbornika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Kruševcu. Aktivnosti na društvenim mrežamaPoslednju objavu na mreži Facebook Aleksandar Kandić je napisao u martu 2025. Profil na toj mreži označen je kao "zvanični nalog jednog sanjara". Na njemu nisu javno dostupne Kandićeve fotografije sa fronta u Ukrajini. Među dostupnim sadržajem je slika ruske i srpske zastave, uz Kandićev komentar: "Srećan rođendan NATO paktu, u nadi da je poslednji, želi porodica Kandić". Slika je objavljena 4. aprila 2021. godine, na godišnjicu osnivanja Severnoatlantskog saveza. Kandić je imao profil i na ruskoj društvenoj mreži Vkontakte, ali ni tamo nije javno objavljivao svoje fotografije iz Rusije. Na profilnoj fotografiji vidi se muškarac fotografisan sa leđa kako salutira pred grobom Vojislava Tankosića, majora nekadašnje Srpske kraljevske vojske i jedan od osnivača tajne organizacije "Crna ruka" s početka 20. veka. Do februara 2021. Aleksandar Kandić je bio zastupnik trsteničkog udruženja "Jerinin grad", pokazuju javno dostupni podaci. Udruženje je osnovano 2009. godine, a kao oblast ostvarivanja ciljeva navodi "demokratizaciju društva i aktivnu participaciju građana u društvenom životu opštine Trstenik". Ovo udruženje je poslednju objavu na Fejsbuku imalo u maju 2018. godine. Kako se može videti na toj društvenoj mreži, organizovali su kulturno-umetničke događaje i ekološke akcije na teritoriji Trstenika. U novembru 2016. "Jerinin grad" je objavio da je prva trstenička organizacija koja je dobila akreditaciju za besplatne omladinske razmene između Trstenika i gradova zemalja članica Evropske unije. Koliko je u Srbiji osuđenih za ratovanje u Ukrajini?Rusija je u februaru 2022. pokrenula vojnu invaziju na susednu Ukrajinu. Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja se nije pridružila sankcijama koje su zemlje Zapada uvele Rusiji. Zvanični podaci o broju poginulih srpskih državljana koji su kao dobrovoljci na strani Rusije borili u Ukrajini do sada nisu objavljeni. Početkom 2025. stigla je informacija o smrti Marka Matovića koji je kao proruski dobrovoljac poginuo u Kurskoj oblasti. U aprilu 2022. je na frontu u Ukrajini poginuo i Stefan Dimitrijević, koji je u Srbiji ranije osuđen za ratovanje u stranoj zemlji. Učestvovanje i organizovanje učestvovanja u ratu na teritoriji strane države krivično je delo u Srbiji od 2014. godine, sa zaprećenim kaznama do deset godina zatvora. Detaljna analiza sudskih spisa u Srbiji od 2014. godine do septembra 2024. pokazuje da je 37 osoba osuđeno za učešće u ukrajinskom ratu i još jedna za organizovanje takvog učešća. Do objavljivanja ovog teksta, iz Višeg suda u Beogradu RSE nije dobio odgovor o evenutalnim novim presudama. U šest slučajeva određene su zatvorske kazne, dok se samo jedna tiče angažmana u ratu nakon eskalacije sukoba 2022. godine. Zvaničnici Srbije do sada nisu izašli ni sa okvirnim procenama o broju srpskih dobrovoljaca koji trenutno ratuju u Ukrajini. U vreme dok je bio ministar odbrane Miloš Vučević je u januaru 2023. rekao da vojne i civilne bezbednosne agencije prate informacije o državljanima Srbije koji su se priključili ruskim jedinicama u ratu u Ukrajini. Fedir Venislavski, predstavnik predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog u parlamentu Ukrajine, izjavio je u aprilu 2023. u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da ukrajinske istraživačke grupe "imaju informacije da u ruskim redovima ima i Srba", ali da njihov broj nije toliki da može da utiče na odnose zvaničnog Beograda i Kijeva.

Grupa iz Srbije je po nalogu ruske obaveštajne službe izazivala nerede u Francuskoj i Nemačkoj, potvrđeno je presudama srpskog suda u koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid. Iako vlasti u Beogradu do sada nisu imenovale rusku službu kao organizatora niza rasističkih akcija u Parizu i Berlinu, u kojima su u proleće i leto 2025. učestvovali državljani Srbije, sudska dokumenta to pokazuju. RSE je dobio presude Višeg suda u Smederevu, protiv trojice državljana Srbije osuđenih za špijunažu i rasnu diskriminaciju. Uz još osam osumnjičenih iz Srbije, uhapšeni su krajem septembra 2025. Gotovo četiri meseca kasnije, krajem decembra 2025, njih trojica su sklopili sporazume o priznanju krivice i dobili kazne od šest meseci do godinu i po dana kućnog zatvora. Ostalih osmoro osumnjičenih nije u pritvoru. U presudama, dostavljenim RSE, navodi se da su akcije ove grupe bile usmerene na jevrejsku i muslimansku versku zajednicu, kako bi se pojačale tenzije u Nemačkoj i Francuskoj. Naloge, instrukcije i novac za akcije, grupi su davale "strukture obaveštajne službe Ruske Federacije". Nema, međutim, više detalja – ko su pripadnici ruske obaveštajne službe koji su organizovali ovu grupu. Na pitanja o delovanju ruske obaveštajne službe u Srbiji, do objave teksta, nisu odgovorila ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova Srbije, Bezbednosno-informativna agencija i Ambasada Rusije u Beogradu. Pre hapšenja i sudskog postupka u Srbiji, ove slučajeve istraživale su francuske i nemačke vlasti. "Verovatno smo presuda došli, zato što su bili predočeni dokazi koje srpske vlasti nisu mogle da ignorišu", ističe za RSE Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Navodi da Rusija bira Srbiju za regrutaciju, zbog tradicionalne naklonjenosti i proruskih stavova stanovništva, koje vlast predvođena Srpskom naprednom strankom "dodatno ojačava i utvrđuje". "Dakle, imamo milje koji je veoma pogodan za takvu vrstu delovanja, i s druge strane imamo jako dobre odnose između vlasti u Srbiji i Rusiji", dodaje on. Šta otkrivaju presude?Presude opisuju četiri rasističke akcije u Francuskoj i Nemačkoj. Grupa je, pored ostalog, odgovorna za polivanje zelene farbe na Muzej holokausta i tri sinagoge u Parizu, kao i za ostavljanje svinjskih glava ispred devet džamija u tom gradu. U centru Berlina su, u blizini memorijalnog kompleksa posvećenog ubijenim Jevrejima, postavljali plastične skelete. Cilj je, kako se navodi u presudama, bilo "raspirivanje verske i nacionalne netrpeljivosti", posebno između jevrejske i muslimanske zajednice, i "destabilizacija prilika" u Nemačkoj i Francuskoj. Pored plaćenih troškova puta – iznajmljivanja vozila, kupovine autobuskih i avionskih karata i hotelskog smeštaja, pripadnicima grupe je obećano da će za svaki obavljeni "posao" dobiti novac – po petsto, hiljadu ili hiljadu i po evra. Grupa je, kako se opisuje, organizovana od aprila do septembra 2025. Predrag Petrović za RSE ističe da je cilj ruskih službi bio da izazovu nestabilnost u Evropi, kako bi "smanjila pritisak i podršku Ukrajini jer se Rusija poprilično zaglavila na ukrajinskom ratištu". Tenzije između EU i Rusije, traju od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. i zapadnih sankcija Kremlju. Od Velike Plane do Pariza i BerlinaVelika Plana, sa oko 15.000 stanovnika, bila je mesto gde je ruska služba tokom 2025. regrutovala državljane Srbije za izazivanje nemira u Nemačkoj i Francuskoj. U ovom gradiću u centralnoj Srbiji, na oko devedeset kilometara od Beograda, žive sva trojica osuđenih za špijunažu i rasnu diskriminaciju. Oni su označeni kao "pripadnici grupe" koja je pomagala rad strane obaveštajne službe i podstrekavala mržnju, diskriminaciju i nasilje u Parizu i Berlinu. U presudama, međutim, nije precizirano koliko je tačno članova imala ova grupa. Sva imena drugih osumnjičenih su sakrivena u dokumentima, dostavljenim Radiju Slobodna Evropa. Grupu je, kako se navodi u presudama, organizovao jedan državljanin Srbije, čije je ime takođe sakriveno. Sa njim se, kao organizator, pominje i "NN lice pod nadimkom Hanter". O "Hanteru" nema detalja u dokumentima Višeg suda u Smederevu. Ta dvojica organizatora su, kako se navodi, primala instrukcije ruskih obaveštajaca. Prva akcija, organizovana je u aprilu 2025, kada su se pripadnici grupe uputili u Pariz. Tada su, prema jednoj od presuda, "lepili nalepnice sa genocidnim sadržajem", usmerenim protiv Jermena i muslimana. Između 600 i 700 nalepnica, sa cvetom, kao simbolom, i natpisom "I remember and demand" ("pamtim i zahtevam") na engleskom i jermenskom, izlepljeno je po Parizu – pored ostalog oko Trijumfalne kapije i u 18. arondismanu (okrugu), u kojem živi značajan broj stanovnika muslimanske veroispovesti. Akcija je sprovedena 24. aprila, na dan obeležavanja stradanja jermenskog naroda, "sa ciljem da izazovu versku i nacionalnu netrpeljivost i destabilizaciju prilika u Parizu i Francuskoj". Nakon obavljenog posla, kako se navodi u presudi, morali su da fotografišu mesta sa postavljenim nalepnicama. Za to im je obećano 500 evra. Finale Lige šampiona i zelena farba na Muzej holokaustaPred meč PSŽ-a iz Pariza i Intera iz Milana, koji je odigran 31. maja u Minenu, u glavni grad Francuske stiže i grupa iz Srbije – iznajmljenim kolima i redovnim avionskim letom. Cilj im je bio da destabilizuju "etničke i verske odnose" u Francuskoj. Kako se navodi u presudi, za datum akcije je izabrano finale Lige šampiona, jer se u Parizu očekivao "veliki broj ljudi na ulicama". Okrivljeni su se podelili u dve grupe i zelenom farbom precrtavali natpise, mazali i prskali objekte – sinagoge, jevrejske restorane i Muzej holokausta. Za obavljeni posao im je obećana zarada od hiljadu evra. Plastični skeleti kod Brandenburške kapijeU julu 2025, članovi grupe su se, po nalogu ruskih službi, uputili u Nemačku. Ispred Brandenburške kapije u Berlinu, u blizini memorijalnog kompleksa posvećenog ubijenim Jevrejima Evrope, postavili su 31. jula pet plastičnih skeleta zalivenih u betonu, u plastičnim kofama – opisuje se u presudi. Svaki od skeleta imao je natpis na nemačkom jeziku, "Još čekam penziju. Hvala, Merc", kojim se referiše na nemačkog kancelara Fridriha Merca. Ovo je učinjeno kako bi se "destabilizovale etničke i političke prilike" u Nemačkoj, opisuje se u jednoj od presuda. Sudski dokument detaljno opisuje i kojim su kolima okrivljeni stigli u Nemačku, kako su u Berlinu kupovali plastične kofe, sprejeve, cement, motke i ostali materijal, a da su plastične skelete kupili u Minhenu. U Berlinu su, kako se navodi, iznajmili hladnjaču u kojoj su pripremali beton u kofama. Postavljanje skeleta u ranim jutarnjim satima, jedan od članova grupe posmatrao je iz kola. Kao dokaz za sprovedenu akciju, morali su da pošalju fotografije. Obećana im je zarada od hiljadu evra. Svinjske glave ispred džamija u ParizuU septembru 2025, nekoliko članova grupe, po nalogu ruskih obaveštajnih struktura, odlazi u Pariz. Postavljali su odsečene svinjske glave ispred devet džamija i ispisivali grafite "10. septembar", uoči masovnih protesta. Cilj je, i ovog puta, bilo raspirivanje rasne i verske netrpeljivosti. U Parizu i drugim gradovima Francuske su 10. septembra održani veliki protesti protiv budžetskih rezova i vladinih mera štednje, pod parolom "blokirajmo sve". Grupa je akciju izvela 9. septembra, nakon čega se vratila u Srbiju. Uz pokrivene troškove puta i smeštaja, obećano im je 1.500 evra. Ko je 'Hanter'?Presude opisuju u kojoj je od akcija u Nemačkoj i Francuskoj, kao pripadnik grupe, svako od osuđenih učestvovao. Svoj trojici osuđenih je u presudama dostavljenim RSE sakriven identitet. Ipak, dokumenta daju neke detalje o njima. Sva trojica su iz Velike Plane. Jedan je nezaposlen, drugi je radio u jednom domu zdravlja, a treći, po zanimanju konobar, bio je zaposlen, ali se ne navodi gde. Niko od njih nema nekretnine na svoje ime. Inicijale osuđenih, RSE je saznao na osnovu ranijeg odgovora Višeg suda u Smederevu, u kojem je potvrđeno da su krajem decembra 2025. sklopili sporazume o priznanju krivice. A.S. je sa Višim sudom u Smederevu sklopio sporazum 22. decembra 2025. godine. Osuđen je na godinu i po dana kućnog zatvora. U kaznu mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru, od 28. septembra do izricanja presude i početka služenja kazne. Istog dana, 22. decembra, sklopljen je sporazum i sa F.P, koji je osuđen na godinu dana kućnog zatvora. Par dana kasnije, 24. decembra, Viši sud je sklopio sporazum i sa okrivljenim N.Ć, koji je dobio kaznu od šest meseci kućnog zatvora. Pored njih trojice, krajem septembra 2025. su na teritoriji Smedereva, u zajedničkoj akciji policije i Bezbednosno-informativne agencije, uhapšena još osmorica osumnjičenih. Oni danas nisu iza rešetaka. Neki su na slobodi, a neki u kućnom pritvoru. U saopštenju MUP-a iz septembra 2025, navodi se da je grupa, zadužena za izazivanje incidenata u Nemačkoj i Francuskoj, imala 14 članova i da je jedan u bekstvu. A ko je osoba sa nadimkom "Hanter", koja je organizovala grupu, iz presuda Višeg suda nije poznato. Nema detalja ni kako su grupu regrutovale ruske službe, niti koliko je ruskih obaveštajaca u tome učestvovalo. Iako srpski zvaničnici do sada nisu imenovali rusku službu kao organizatora, njihovu ulogu utvrđivali su francuski i nemački istražitelji. Deo grupe iz Srbije, koja je učestvovala u rasističkim akcijama, priveden je u Francuskoj još krajem maja, preneli su tada francuski mediji. Identifikovani su zahvaljujući snimcima sa nadzornih kamera i telefonskim zapisima. "Ovo je veoma nezgodna činjenica za vlasti u Srbiji. Oni su morali da urade nešto, najpre da uhapse te ljude, a sada i da donesu presudu. S obzirom na to da je Moskva dala podršku srpskim vlastima, njima sada nije u interesu da se hvale time i zbog Kremlja, ali i zbog svog glasačkog tela koje je većinski antizapadno orijentisano i proruski orijentisano", ukazuje Predrag Petrović. Istraga ruskih paravojnih kampova u SrbijiSrbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Zvanični kontakti nisu prekinuti ni četiri godine od rata, uprkos pozivima Evropske unije i Vašingtona Beogradu da se distancira od Moskve. Predrag Petrović podseća i na obaveštajnu saradnju dve države u borbi protiv takozvanih "obojenih revolucija", što je termin kojim Kremlj opisuje svrgavanje autoritarnih režima u bivšim sovjetskim republikama. Suočen sa masovnim protestima u Srbiji od novembra 2024, uz optužbe hiljada demonstranata protiv vlasti za korupciju, predsednik Aleksandar Vučić je tvrdio da je na delu pokušaj "obojene revolucije". "Vlasti u Rusiji su praktično zadužile srpske vlasti onim izveštajima da se u Srbiji priprema 'obojena revolucija'. Sve to ukazuje da je Srbija pogodan milje i odskočna daska za delovanje ruskih službi na Zapadnom Balkanu, ali i više u Evropi", dodaje on. Rusija i Srbija dovedene su u vezu u još jednoj istrazi, ovoga puta u Moldaviji. Moldavska policija objavila je u septembru 2025. video snimak uz tvrdnju da pokazuje "vojne kampove u Srbiji koje je organizovala ruska tajna služba". U okviru istrage u Moldaviji je privedeno više od 70 ljudi, a za većinu se sumnja da su obučavani u Srbiji. Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizacije Moldavije uoči parlamentarnih izbora koji su u toj zemlji održani 28. septembra. Na izborima je proevropska vladajuća partija osvojila većinu i ubedljivo pobedila proruski blok, a glasanje je proteklo bez većih incidenata. Rusija je negirala mešanje u izborni proces, dok je Moldavija optužuje za hibridni rat, uključujući kampanju dezinformacija i nezakonito finansiranje proruskih partija. Dva dana uoči glasanja u Moldaviji, Srbija je privela dve osobe zbog organizovanja borbeno-taktičke obuke za sukobe sa moldavskom policijom u slučaju nereda tokom izbornog dana. Obuka je, prema navodima srpske policije, organizovana u jednom ugostiteljskom objektu kod Loznice na zapadu Srbije, a kroz obuku je prošlo između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije. "Ta obuka je tekla dužem vremenskom periodu neometano i do tog saznanja smo došli tek nakon što su vlastima u Srbiji predočeni neoborivi dokazi o postojanju tog paravojnog kampa", ukazuje Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Slučaj je u Srbiji i dalje u fazi istrage. Dvojica osumnjičenih nisu u pritvoru. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u mesecima nakon hapšenja izjavio da su nadležni u Srbiji ustanovili da su u kampu bila tri državljanina Rusije. Nije, međutim, doveo rusku obaveštajnu službu u vezu sa kampom. Rusija se zvanično ne pominje u saopštenjima srpske policije i tužilaštva. Evropski parlament je još u izveštaju iz 2023. ocenio da Rusija koristi uticaj u Srbiji pokušavajući da destabilizuje i meša se u pitanja susednih suverenih država. Pre toga je američki Stejt department 2019. okarakterisao Srbiju, koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, kao državu sa "najpropustljivijim okruženjem" za ruski uticaj na Zapadnom Balkanu. Saradnja na tekstu:Dušan Komarčević

"Sky nije dokaz", kratko je za Radio Slobodna Evropa Danilo Mićović, advokat bivšeg gradonačelnika Budve Mila Božovića, prokomentarisao podizanje optužnice protiv njegovog klijenta sa dokaznim materijalom u kom su i poruke koje je navodno slao putem Sky aplikacije. Božović, koji je od septembra 2025. godine na američkoj crnoj listi zbog veza sa organizovanim kriminalom, sredinom aprila 2023. godine uhapšen je pod sumnjom za stvaranje kriminalne organizacije i neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga. Božović je bivši poslanik jedne od stranaka rasformirane koalicije Demokratski front, čiji lider Andrija Mandić vrši funkciju predsednika skupštine. Milo Božović nalazi se u istražnom zatvoru u Spužu, u blizini Podgorice. U septembru 2023. godine optužnicu protiv Božovića podnelo je Specijalno državno tužilaštvo u Crnoj Gori. Pored Božovića, optužnicom je obuhvaćeno još 20 ljudi, među kojima su i visoki policijski službenici i navodni pripadnici crnogorskih narko klanova. Crnogorski dnevnik "Vijesti" prenosi da se u Sky prepisci na koju se oslanja optužnica pominje i ambasada Srbije u Lisabonu koju su Božović i njegovi saradnici navodno koristili kao skrovište kokaina. Advokat Danilo Mićović koji brani Božovića na pitanje da li je imao uvid u te poruke navodi da ih nije čitao, zato što Sky aplikaciju ne prihvata kao validan dokaz, a ostale tvrdnje odbio je dalje da komentariše. Specijalno državno tužilaštvo u Crnoj Gori koje je nadležno za slučaj Mila Božovića do objavljivanja ovog teksta nije odgovorilo na upit Radija Slobodna Evropa (RSE). U Srbiji se nadležni organi izvršne i sudske vlasti nisu izjašnjavali povodom ovih navoda u medijima. RSE je komentar zatražio od Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva spoljnih poslova, ali do objavljivanja teksta nisu odgovorili na upite. Da li Sky poruke mogu biti dokaz na suđenju?Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za Bezbednosnu politiku navodi da praksa domaćih sudova ide u pravcu toga da Sky prepiska ne može biti jedini dokaz za presudu. "U Crnoj Gori je poslednjih godina u sudskoj praksi potvrđivano da kriptovana komunikacija može biti dokaz, ali njena ‘težina’ zavisi od toga kako je pribavljena, validirana i potkrepljena drugim dokazima. S druge strane, nakon što su sudovi Sjedinjenih Država i Švajcarske pravosnažno odbili da prihvate dokaze pribavljene iz nezakonito hakovane aplikacije Sky ECC, istu pravnu poziciju zauzeo je i Sud Bosne i Hercegovine, ocjenjujući da takvi podaci ne mogu poslužiti kao zakonit dokaz u krivičnim postupcima", objašnjava Bjeloš. Bilo je i drugačijih primera, kao kada je u julu prošle godine Radovana Damjanovića Sud Bosne i Hercegovine osudio na dve i po godine zatvora zbog krivičnih dela organizovanog kriminala, a na osnovu dokaza koji su, između ostalog, prikupljeni iz Sky aplikacije. Bjeloš pojašnjava da su se Sky poruke i u Srbiji koristile kao dokazi na suđenjima. Tako je prošle godine Apelacioni sud prihvatio Sky prepisku kao validan dokaz u postupku protiv nekadašnjeg inspektora Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Božidara Stolića, jer je pribavljena od nadležnih organa Francuske putem međunarodne pravne pomoći. Međutim, objašnjava Bjeloš, u predmetu protiv narko-bosa Darka Šarića, Viši sud u Beogradu je 2023. godine odlučio da se policijski izveštaj u kojem su istražni organi identifikovali učesnike Sky prepiski neće koristiti kao dokaz, te da tužilaštvo identitet učesnika mora dokazati na drugi način. Tužilaštvo za organizovani kriminal je u avgustu 2024. godine podiglo optužnicu protiv 19 okrivljenih, na čelu sa Darkom Šarićem i Veljkom Belivukom pod sumnjom da su organizovali i izvršili četiri ubistva pripadnika "škaljarskog" klana u Grčkoj 2020. godine. "Škaljarski" i "kavački" kriminalni klanovi u sukobu su zbog droge od 2014. godine, a prema proceni crnogorske policije, u međusobnim likvidacijama dva klana ubijeno je oko 50 osoba. Šta je poznato o Milu Božoviću?Milo Božović bio je visoki funkcioner proruski orijentisane koalicije Demokratski front i član skupštinskoj Odbora za bezbednost i odbranu. Od oktobra 2022. godine bio je na čelu opštine Budva, jednog od najpopularnijih letovališta na crnogorskom primorju, koja od turizma godišnje prihoduje skoro pola milijarde evra. Božović je ostao na čelu Budve i nakon hapšenja u aprilu 2023. i to naredna 22 meseca tokom kojih je, uz dozvolu suda, iz zatvora upravljao Budvom. Prvih godinu dana primao je punu platu, a preostalih deset meseci umanjenu. U februaru prošle godine na mesto gradonačelnika Budve izabran je Nikola Jovanović, lider grupacije koja je ostala lojalna Božoviću nakon njegovog hapšenja. Njegova frakcija suprotstavljena je onoj koja je nakon hapšenja Božovića stala na stranu predsednika Skupštine Crne Gore Andrije Mandića. Božović inače negira optužbe o povezanosti sa organizovanim kriminalom i prodajom droge. Zašto u Srbiji ne potvrđuju ni demantuju navode o Ambasadi u Lisabonu?Predstavnici nadležnih organa u Srbiji nisu komentarisali navode da je ambasada Srbije u Lisabonu povezana sa organizovanim kriminalnim grupama. RSE se obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova Portugalije, ali na naša pitanja o tome da li imaju saznanja o ovim navodima do objavljivanja teksta nisu odgovorili. Crnogorski mediji prenose da se navodno skladištenje kokaina u sprskom diplomatskom predstavništvu dogodilo se 2020. godine. Tada je funkciju ministra spoljnih poslova u Srbiji vršio aktuelni ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, lider Socijalističke partije Srbije, dugogodišnjeg koalicionog partnera vladajuće Srpske napredne stranke. Maja Bjeloš smatra da je malo verovatno da će nadležni u Srbiji pokrenuti istragu u ovom slučaju, imajući u vidu da, kako smatra, policija i tužilaštvo trpe političke pritiske. Tvrdnje o pritisku na pravosudnu vlast iznete su i u ocenama posmatrača prilika u Srbiji. U prošlogodišnjem Izveštaju Evropske komisije o stanju vladavine prava u Srbiji navodi se da je primetan politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo, bez adekvatnog institucionalnog odgovora. Iste godine u izveštaju Evropskog parlamenta o napretku Srbije takođe je izražena zabrinutost zbog vladavine prava i stanja demokratije. Bjeloš navodi da bi istinitost navoda o umešanosti srpske ambasade u trgovinu drogom mogla dodatno narušiti međunarodni ugled države. "Takvi navodi mogu imati šire posledice – od pogoršanja bilateralnih odnosa i pojačanih bezbednosnih provera diplomatskih kanala, do dodatnog političkog i institucionalnog pritiska u okviru saradnje sa Evropskom unijom, posebno u oblastima vladavine prava i borbe protiv organizovanog kriminala", objašnjava ona. Crna Gora se smatra liderom u pristupnim pregovorima sa Evropskom Unijom, a vlada Crne Gore vođena premijerom Milojkom Spajićem najavljuje zatvaranje svih poglavlja u pregovorima za članstvo do kraja godine. Inače, otvorila je sva pregovaračka poglavlja, a privremeno zatvorila njih 13. Srbija je, s druge strane, otvorila 22 pregovaračka poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena. Nijedno novo poglavlje nije otvoreno od 2021. godine, a kao razlozi za to najčešće se navode problemi sa vladavinom prava, zastoj dijaloga Srbije i Kosova i neusklađivanje Srbije sa zajedničkom spoljnom politikom Evropske unije.

Srbija se ponovo nije uskladila sa restriktivnim merama Evropske unije koje se odnose na Rusiju, potvrđeno je u Savetu EU. Reč je o odluci od 26. februara kojom se na spisak fizičkih i pravnih lica, subjekata i tela dodaje osam fizičkih osoba. Sa ovom odlukom uskladile su se i ostale države Zapadnog Balkana sa statusom kandidata za članstvo u EU. "One će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta. Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", saopštila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kallas. Srbija se do sada nije uskladila ni sa jednom odlukom EU o sankcijama Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Nedavno se Srbija nije uskladila ni sa restriktivnim merama koje se odnose na Iran, a koje takođe datiraju od kraja februara ove godine. Od svake države kandidata očekuje se da se postepeno usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, dok usklađenost mora biti potpuna u trenutku pristupanja Uniji. To je jedan od razloga zbog kojih Srbija od decembra 2021. godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje i izgubila je status jedne od zemalja lidera u procesu pristupanja.

"Ovo će nedvojbeno biti daljnje pogoršanje ionako ne baš dobrih odnosa." Tim rečima bivši diplomata Hrvatske Božo Kovačević za Radio Slobodna Evropa (RSE) komentariše preporuke Ministarstva spoljnih poslova građanima Srbije. Kao odgovor na rat u Iranu, srpsko Ministarstvo izdalo je savete za putovanja, ne preporučujući građanima odlaske na Bliski istok, dok je susednu Hrvatsku uvrstilo na listu zemalja koje treba posetiti samo "u slučajevima krajnje potrebe", a Albaniju "uz dodatne mere opreza". U Ministarstvu vanjskih i evropskih poslova Hrvatske odgovaraju da je ta zemlja "jedna od najbezbednijih u Evropi", dok se iz zvanične Tirane nisu oglašavali ovim povodom. 'Semafor' preporukeMinistarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na pitanja RSE na osnovu kakvih bezbednosnih analiza su sročene takozvane "Semafor" preporuke građanima za putovanje u inostranstvo. Šef diplomatije Marko Đurić objavio je 4. marta na društvenoj mreži X video u kojem navodi da su preporuke napravljene na njegovu inicijativu. U preporukama, koje su objavljene na sajtu Ministarstva, države su klasifikovane u četiri kategorije – od zelene (slobodno putovanje uz redovan oprez), preko žute (putovanje uz dodatne mere opreza) i narandžaste (putovanje u slučaju krajnje potrebe) do crvene (ne preporučuje se putovanje). Hrvatska, koja je od 2013. članica Evropske unije, jedina je evropska zemlja koja se našla u narandžastoj kategoriji, u kojoj su, između ostalih, Togo, Tanzanija, Mjanmar i Republika Kongo. Kao obrazloženje se navode "sve učestaliji incidenti, tenzije i nepovoljne bezbednosne okolnosti", bez preciziranja o kojim događajima je reč. Državna sekretarka Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nevena Jovanović izjavila je 6. marta da kategorizacija ne nosi nikakvu vrstu političke poruke, ali da građanima Srbije treba da predoči sve eventualne rizike na koje mogu naići i upozori na eventualne incidente koji bi mogli da se dogode. Ona je za Radio-televiziju Srbije rekla da su prilikom izrade preporuka bili razmatrani različiti faktori, između ostalih, "sveukupna bezbednosna situacija" u državama, kao i procene različitih vrsta rizika i napada, "kao i sagledavanje svih potencijalnih incidenata sa kojima se strani državljani mogu u određenim zemljama sresti". "Nije nikakva tajna da smo mi u prethodnom periodu bili suočeni sa ne malim brojem incidenata koji su bili usmereni prema našim državljanima, i uopšte prema pripadnicima srpskog naroda koji i živi u Republici Hrvatskoj", rekla je Jovanović. "Taj potez je u većoj meri posljedica projekcije koju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dio političke elite u Srbiji imaju o Hrvatskoj", kaže Božo Kovačević, bivši hrvatski diplomata i politički analitičar. On navodi da u Hrvatskoj postoje pokušaji "obnavljanja ustaštva", ali dodaje da se ne može reći da je to određujuća crta hrvatske politike. U novembru 2025. godine hrvatski ultradesničari ustremili su se na događaje organizovane u okviru manifestacije Dani srpske kulture. Nekoliko desetina huligana i ratnih veterana prekinulo folklornu priredbu u Splitu, na kojoj je učestovalo kulturno-umetničko društvo iz Novog Sada. Nedugo potom, manja grupa huligana okupila se i u Zagrebu, protestujući protiv izložbe organizovane u okviru iste manifestacije. "Takvih pojava u Hrvatskoj ima, ali od njih se vlast ograđuje i općenito društvena klima nije takva da bi se pripadnici bilo koje manjine ili državljani bilo koje države trebali a priori osjećati ugroženima", kaže Kovačević. U Albaniju 'uz oprez'Albanija se našla među šezdesetak zemalja u kojima se građanima Srbije savetuju "dodatne mere opreza". Ipak, u obrazloženju Ministarstvo spoljnih poslova navodi da "u Albaniji ne postoje ozbiljne pretnje po bezbednost posetilaca". "Građanima se tokom trajanja turističke sezone, u letnjim mesecima, preporučuje da svoja dokumenta, lične stvari i stvari od vrednosti ne ostavljaju u automobilima. Kada su u pitanju vozila, preporuka je da se ostavljaju na parkinzima koji se nadgledaju, kao i da se obavezno zaključavaju", navodi se na sajtu. Kosovo, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje, nije uključeno na listu. Šta kažu Zagreb i Tirana?Hrvatsko Ministarstvo vanjskih i evropskih poslova Hrvatske saopštilo je, ne imenujući Srbiju, da je Hrvatska svrstana u narandžastu kategoriju "zbog neodređenih 'tenzija'". "Hrvatska, članica EU, NATO i Šengena i jedna od najsigurnijih zemalja u Evropi prema podacima Eurostata, svake godine dočekuje milione posetilaca i nastavlja da beleži dosledno uspešne turističke sezone", navodi se u objavi hrvatskog Ministarstva na mreži X. "Iskustvo nas uči da kad god se podigne nivo upozorenja za putovanja, često vidimo još više posetilaca iz tih istih zemalja", dodalo je Ministarstvo nazivajući to klasičnim slučajem "zabranjenog voća". Iz Ministarstva spoljnih poslova Albanije nisu odgovorili na upit RSE da prokomentarišu preporuke Srbije. Bivši srpski diplomata Srećko Đukić preporuke zvaničnog Beograda ocenjuje kao "nerazumnu i neracionalnu odluku". "Mislim da bi ih trebalo ukinuti. To nije politika dobrosusedskih odnosa i politike pridruživanju Evropskoj uniji", rekao je Đukić za RSE. Šta su motivi Beograda?Bivši hrvatski diplomata Božo Kovačević smatra da bi jedan od motiva za ovakvo pozicioniranje Hrvatske i Albanije mogao biti i sporazum o produbljivanju bezbednosne saradnje koji su te dve zemlje potpisale sa Kosovom. U martu 2025. godine ministri odbrane Albanije, Hrvatske – obe članice NATO saveza – i Kosova potpisali su deklaraciju o jačoj saradnji na polju odbrane i bezbednosti. Predsednik Srbije je u više navrata optuživao tri države da su napravile "vojni savez" protiv Srbije i srpskog naroda i najavio da će Beograd više investirati u odbranu. Božo Kovačević kaže da je sporazum Albanije, Hrvatske i Kosova uporediv sa Balkanskim paktom koji su potpisali Grčka i Turska kao članice NATO saveza i Jugoslavija 1953. godine. "To je bilo posredno jamstvo da će NATO braniti Jugoslaviju u slučaju da je Sovjetski Savez napadne. Tako i ovaj sporazum treba shvatiti kao pokušaj ohrabrivanja Kosova, koje su priznali i Albanija i Hrvatska", kaže Kovačević. Dalje pogoršanje odnosaDiplomatski odnosi Hrvatske i Srbije godinama unazad su daleko od skladnih. Nakon izbijanja masovnih antivladinih protesta i studentskih blokada, zbog smrti 16 osoba u Novom Sadu krajem 2024. godine, vlast u Srbiji je u više navrata optuživala hrvatske tajne službe za organizovanje protesta, što su hrvatski zvaničnici oštro negirali. Prema podacima Ambasade Hrvatske u Srbiji, gotovo 20 hrvatskih državljana je proterano iz zemlje tokom protesta, uz obrazloženje da predstavljaju "bezbednosni rizik". Zbog toga je u decembru 2025. Ministarstvo vanjskih poslova Hrvatske državljanima preporučilo da "odgode putovanja koja nisu nužna", te "pojačan oprez", kao i da posebno izbegavaju "mjesta okupljanja većeg broja osoba". Božo Kovačević smatra da nema razloga da zvanični Zagreb odgovori na najnovije preporuke Srbije, ali dodaje da potez Beograda neće poboljšati odnose sa susednom Hrvatskom. "Mislim da je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić ponajprije imao u vidu unutrašnje političke posljedice i ovo mi izgleda kao pokušaj homogenizacije njegovog biračkog tijela", kaže Kovačević. Uprkos politički turbulentnim odnosima, značajan broj građana Srbije bira hrvatsko i albansko primorje kao letnju turističku destinaciju. Prema poslednjim podacima Hrvatske turističke zajednice iz 2023. godine, tu zemlju je posetilo 212.000 turista iz Srbije, dok je godinu dana ranije zabeleženo 186.000 srpskih turista. Prema podacima koje je u julu 2022. iznela ministarka turizma Albanije Mirela Kumbaro Furki, od 2019. do 2021. godine broj srpskih turista u Albaniji povećan za 110 odsto. *Tekst je ažuriran 6. marta u 12:36.

Tokom fudbalske utakmice klubova Crvene zvezde i Novog Pazara, održane u tom gradu 5. marta, došlo je do incidenata između navijača. Meč su obeležile nacionalističke parole sa obe strane, i bacanje baklji, zbog čega je već na početku meč prekinut na nekoliko minuta. Incidenti na tribinama nastavili su se nakon drugog gola Zvezde, a navijači su upozoreni preko razglasa da meč može biti prekinut u svakom trenutku "zbog rasističkog i političkog vređanja". Crvena zvezda je gostovala u Novom Pazaru, u okviru plasmana u polufinale Kupa Srbije. Meč je završen rezultatom 2:0 u korist Crvene zvezde. Zbog incidenata je reagovao Fudbalski savez Srbije, koji je u saopštenju nakon utakmice najoštrije osudio ponašanje pojedinih navijala i sve češću upotrebu pirotehničkih sredstava. U saopštenju su ukazali da su slične situacije zabeležene u poslednje vreme na stadionima širom Srbije. "U poslednjem periodu evidentan je porast korišćenja pirotehnike na tribinama, što je u više navrata dovelo do povređivanja policijskih službenika, redara, ali i aktera na terenu", naveli su u Fudbalskom savezu Srbije. Dodali su da je generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije Branko Radujko zatražio hitan sastanak sa rukovodstvom Zajednice klubova Super i Prve lige Srbije, "kako bi se razmotrile dodatne mere u cilju sprečavanja nasilja i podizanja bezbednosti na stadionima". Oglasila se i Zajednica Super lige. U saopštenju su naveli da "u potpunosti podržavaju inicijativu za hitno rešavanje problema bezbednosti na stadionima". Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije se do zaključenja teksta vesti nije oglasilo ovim povodom. Na snimcima objavljenim na društvenim mrežama može se videti veliko prisustvo policije, koja je reagovala nakon incidenata. Novi Pazar je grad u jugozapadnoj Srbiji. Reč je o multietničkoj sredini, koju većinom naseljavaju Bošnjaci.

Britanska ambasada u Beogradu je kao nedopustivo osudila ometanje dvoje njenih zaposlenih tokom diplomatske posete Aranđelovcu, u centralnoj Srbiji, navodeći da takve aktivnosti podrivaju ugled Srbije i umanjuju mogućnost uzajamne saradnje na dobrobit obe države. Nakon što je provladina televizija Informer objavila snimak, na kojem se vidi kako dva muškarca provociraju i vređaju više osoba u ugostiteljskom objektu u Aranđelovcu, a zatim ih prate na ulici, Britanska ambasada je na Iksu izrazila "duboko razočaranje" tim agresivnim postupcima. U objavi na mreži X 5. marta iz Ambasade su naveli da je u javnost "dospeo snimak koji prikazuje nedopustivo ometanje dvoje zaposlenih u Britanskoj ambasadi u Beogradu tokom rutinske diplomatske posete Aranđelovcu". Tamo su, kako su naveli, zaposleni u Ambasadi trebalo da se sastanu sa predstavnicima lokalne samouprave i opozicije. "Duboko smo razočarani jer su im dvojica ljudi agresivno prišli šikanirali ih i sprečili da rade svoj posao. Ovakve aktivnosti su neprihvatljive, podrivaju ugled Srbije i umanjuju mogućnost uzajamne saradnje na dobrobit obe države", navodi Britanska ambasada u postu na mreži X. Na snimku koji je objavio Informer, vidi se kako jedan od dvojice muškaraca postavlja provokativna pitanja i upućuje uvrede ženi zaposlenoj u Britanskoj ambasadi i lokalnom predstavniku opozicione stranke Srbija centar. Nepoznati muškarac sa snimka, insinuira da su lokalni izbori u Aranđelovcu, koji su zakazani za 29. mart, povod za susret zaposlenih u Britanskoj ambasadi sa predstavnikom opozicije u tom gradu. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić raspisala je za 29. mart izbore u devet lokalnih samouprava, među kojima je i Aranđelovac. Reč je o redovnim izborima pošto su prethodni održani u aprilu 2022. godine. Izbori u devet opština i gradova raspisani su u vreme kada više od godinu dana traju antivladini protesti u Srbiji, sa kojih se traži raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Demonstranti predvođeni studentima koji su više meseci blokirali fakultete izbore zahtevaju jer niko nije odgovarao za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu u novembru 2024 i zbog široko rasprostranjene korupcije. Vlasti u Srbiji negiraju odgovornost za pad nadstrešnice. Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljivao da bi izbori mogli biti raspisani pre vremena, on to još nije učinio a nije poznato kada bi izbori mogli biti raspisani. Zvaničnici Srbije su za proteste u više navrata optuživali strane vlade. Za to, pak, nikada nisu javnosti predočili konkretne dokaze.

I prozivke Sjedinjenih Država zbog napada na Iran i želja za stratetškim dijalogom sa tom zemljom, poruke su Beograda od početka sukoba na Bliskom istoku. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da nije podržao ni jednu stranu u sukobu, ali je ocenio da je reč o pokušaju preuzimanja vlasti u Iranu. Uporedio je to sa NATO bombardovanjem Jugoslavije 1999. i smenom režima Slobodana Miloševića u Srbiji, koji je zemlju odveo u međunarodnu izolaciju. Po njegovoj oceni i tada je bio cilj promena režima u Srbiji i sticanje nezavisnosti Kosova. Stejt department nije do objavljivanja ovog teksta odgovorio na upit RSE za komentar tih navoda predsednika Srbije. A Marko Savković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) smatra da su u ovom trenutku pozicije Beograda i Vašingtona dosta udaljene. "Nema nekog procesa koji bi mogao da ih prbiliži, to svakako nije ni Kosovo, nije Bosna, ništa od onoga što se dešava u regionu", kaže. On primećuje da su "američki interesi očigledno negde drugde." "Možda bi jednom Beograd mogao malo da sačeka i da isprati politiku Evropske unije", dodaje Savković. Sjedinjene Američke Države i Izrael su 28. februara pokrenuli napade na Iran, koji je uzvratio ciljajući američke baze u susednim zalivskim državama. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) rekao je da je naredio napad u cilju sprečavanje Irana da razvije nuklearno oružje. Takođe je kao ciljeve naveo obustavljanje programa balističkih projektila i okončanje nasilja nad antivladinim demonstrantima, od kojih su hiljade ubijene u brutalnom gušenju protesta u proteklim sedmicama. U američko-izraleskim napadima na iransko vojno i političko vođstvo ubijen je i vrhovni vođa Ali Hamnei i mnogi drugi bezbednosni, vojni i politički lideri. Kakve je paralele Vučić povukao?Na početku američko-izraelske akcije na Iran, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ocenio da se sve sprovodi "kao što je bilo u Srbiji". "Lagali su nas sve vreme da je reč o nekoj humanitarnoj katastrofi", rekao je Vučić 28. februara za televiziju Informer. On je tada naveo da je suština NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. bila u smeni režima u Beogradu i sticanju nezavisnosti Kosova od Srbije, kao što je sada, kako tvrdi, preuzimanje vlasti u Iranu i okretanje te zemlje zapadnim vrednostima. "Ići će se na rušenje Hamneija u potpunosti i zatim uspostavljanje ekonomske računice koja će ići u prilog najmoćnijoj sili sveta. Time Tramp ostvaruje svoje ciljeve", naveo je Vučić. Marko Savković iz ISAC fonda kaže da to zvuči kao "izjava za unutrašnju upotrebu." "Naši ljudi su osetljivi i uvek kada je reč o vazdušnoj kampanji protiv bilo koje zemlje ta poređenja sa 1999. su neminovna", naveo je. NATO intervencija na Jugoslaviju pokrenuta je nakon progona i zločina srpskih snaga nad albanskim stanovništvom tokom rata na Kosovu, koji su dokazani presudama vojnom i političkom vrhu Srbije pred Međunarodnim sudom u Hagu. Srpska vojska i policija su se nakon NATO bombardovanja povukle sa Kosova koje je 2008. proglasilo nezavisnost. Beograd je do danas ne priznaje. Režim Slobodana Miloševića oboren je nakon masovnih demonstracija građana 5. oktobra 2000. godine. Navodeći da je Srbija kao mala zemlja uvek predmet trgovine i da bi "uvek bilo onako kako Amerikanci kažu", Vučić je dodao "nama ostaje da sa Amerikancima krenemo u strateški dijalog, da donosimo važne odluke u odnosima sa njima." Savković ipak ne veruje da će ove Vučićeve ocene dodatno zakomplikovati ionako komplikovane odnose Srbije i SAD. "Ja u ovom trenutku, za razliku od rukovodstva u Republici Srpskoj (bh entitet), ne vidim da Beograd ima jasan kanal ka Vašingotnu", ocenio je. Američki državni sekretar Marko (Marco) Rubio najavio je u avgustu održavanje zajedničkog strateškog dijaloga sa Srbijom kasnije tokom 2025, ali do toga još nije došlo. Vučić je nedavno priznao da odnosi sa Trampovom administracijom ne idu kako se Beograd nadao, a američki predsednik nije pozvao Srbiju u Odbor za mir u Gazi. Odnosi Srbije sa IranomZvanični Beograd održava prijateljske odnose sa Iranom i drugim zemljama obuhvaćenim sukobima na Bliskom istoku, pre svega sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. "Srbija je uvek protiv bilo kakvog napada na civilne ciljeve bez obzira sa čije strane dolaze i bez obzira ko je žrtva", poručio je 5. marta šef diplomatije Marko Đurić. On je prethodno osudio napade Irana na suverenitet i teritorijalni integritet zemalja Zaliva - Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Bahreina, Kuvajta i Saudijske Arabije. U telefonskim razgovorima sa šefovima diolomatija tih zemalja naveo je da takvi napadi podrivaju regionalnu stabilnost i ugrožavaju međunarodnu bezbednost. Kako je objasnio u medijskim gostovanjima, Srbija mora principijelno da stane uz partnere ne ulazeći u analizu šireg konflikta. A jedan od partnera Beogradu je i Iran, koji je godinama pod međunarodnim sankcijama zbog razvijanja nuklearnog programa. "U Beogradu se nije ulazilo mnogo u prirodu režima u Iranu", kaže Savković. Srbija se više puta nije usklađivala sa odlukama Evropske unije o restriktivnim merama protiv Irana, kako zbog nuklearnih aktivnosti, tako i zbog kršenja ljudskih prava. Poslednji put nije se uskladila sa sankcijama EU iz januara koje su se odnosile na situaciju u Iranu u vreme masovnih antivladinih protesta. Sankcije su se odnosile i na iransku vojnu podršku ruskom agresorskom ratu protiv Ukrajine i oružanim grupama i subjektima na Bliskom istoku i u regionu Crvenog mora. "Mislim da je Kosovo skoro isključivi razlog. Ne vidim nijedan drugi", kaže Savković za odbijanje Beograda da podrži sankcije Iranu. Iran podržava Srbiju u protivljenju nezavisnosti Kosova. Za razliku od političke, ekonomska saradnja je skromna, pa je trgovinska razmena u 2005 iznosila 55,4 miliona američkih dolara. Do skoro 'Trampe, Srbine', sada podrška IranuIzvođenje napada na Iran prati i promena retorike u provladinim tablodima, ranije naklonjenim američkom predsedniku Donaldu Trampu. Dok su ranije bilbordima proslavljali Trampovu pobedu, sada objavljuju naslove poput "Pada Donald Tramp?!", "Krah američkih planova", "Zversko bombardovanje u toku, Amerika i Izrael bez milosti spaljuju sve". "Iako tabloidi i te kako oblikuju pogled na svet jednog dela građana, mislim da je njihov značaj za određivanje pravaca politike vrlo, vrlo ograničen", smatra Savković. Proemenu tona prati i lider ultradesne Srpske radikalne stranke i haški osuđenik za ratne zločine Vojislav Šešelj. Dok je prethodnih godina nosio majicu sa likom Donalda Trampa, sada se upisao u knjigu žalosti povodom ubistva Hamneija.

Za Srbiju i Rusiju je važno da nastave "pragmatičnu saradnju u oblastima od zajedničkog interesa, uprkos složenim okolnostima", poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon sastanka sa ambasadorom Rusije u Srbiji Aleksandrom Bocan-Harčenkom, 5. marta. Uoči susreta, ruski ambasador je rekao da Rusija želi da se odnosi Srbijom nastave da se razvijaju i da je "najvažnije da se Srbija nije pridružila sankcijama". Ocenio je da bi se saradnja dve zemlje "sama po sebi" prekinula ukoliko bi Srbija uvela sankcije Rusiji. "Ako se jedna zemlja pridruži sankcijama, onda nema saradnje – sankcije je automatski obustavljaju. To ne zavisi od želje Moskve", rekao je Harčenko za Radio televiziju Srbije. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija, država kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, odbija pozive Brisela da se uskladi sa spoljnom politikom EU i uvede sankcije Rusiji. Govoreći o ekonomskoj saradnji, Harčeko je naveo da je trgovinska razmena dve zemlje u padu i naglasio da je to direktna posledica zapadnih sankcija Moskvi. "Srbija se nalazi u okruženju zemalja koje podržavaju režim sankcija i zato se suočavamo sa poteškoćama, pre svega u transportu, logistici i finansijama", rekao je Bocan-Harčenko. U poslednje četiri godine, kao odgovor na rusku agresiju na Ukrajinu, Evropska unija počela je sa uvođenjem sankcija Rusiji. Do sada je uvedeno 19 paketa sankcija. 'Neverovatno niska cena' gasa doprinos prijateljstvuBocan-Harčenko je rekao i da Srbija ima stabilno snabdevanje gasom iako je "globalno tržište trenutno veoma nestabilno". "Danas postoji stabilan dotok gasa po ceni koja je za Evropu neverovatno niska. To je najbolji doprinos naše prijateljske saradnje", poručio je Bocan-Harčenko. Iako poslednjih godina pokušava da smanji zavisnost, Srbija se u najvećem procentu snabdeva gasom iz Rusije. Tokom 2025. godine, nije uspela da obezbedi novi dugoročni ugovor sa ruskim Gaspromom o snabdevanju gasom, dok kratkoročni sporazum postignut u decembru, ističe 31. marta. Zvaničnici u Srbiji više puta su poručivali da će ugovor o nabavci ruskog gasa biti produžen, ali potvrda iz Moskve još nije stigla.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije savetuje putovanje u susednu Hrvatsku samo u "slučaju krajnje potrebe", dok se za Albaniju savetuje putovanje "uz dodatne mere opreza". Te preporuke se navode u savetima za putovanje "Semaforu", koje je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije objavilo na svom sajtu. Hrvatska je jedina evropska zemlja u narandžastoj kategoriji koja podrazumeva "putovanje u slučaju krajnje potrebe", kao i Albanija u žutoj za koju važe "dodatne mere opreza". Kao objašnjenje za Hrvatsku, koja je članica Evropske unije, navode se "sve učestaliji incidenti, tenzije i nepovoljne bezbednosne okolnosti", bez preciziranja o kojim događajima je reč. U slučaju putovanja građani se pozivaju na izbegavanje javnih okupljanja i mesta na kojima se mogu očekivati provokacije i oprez u komunikaciji. Kao poseban bezbednosni rizik navedena su organizovana putovanja, odnosno dolasci sportskih ekipa i kulturnih delegacija. Za Albaniju nije navedeno zbog čega se savetuju dodatne mere opreza, dok se u rubrici bezbednosna situacija navodi da ne postoje ozbiljne pretnje po bezbednost posetilaca. RSE se obratio za komentar Ministarstvima spoljnih poslova Hrvatske i Albanije. Saveti za putovanja sa procenom bezbednosnih rizika klasifikovani su u četiri kategorije – od zelene, preko žute i narandžaste do crvene. U crvenoj kategoriji zemalja u koje se državljanima Srbije iz bezbednosnih razloga ne preporučuje putovanje su 23 zemlje Bliskog istoka, Azije i Afrike. U toj kategoriji je 14 zemalja Bliskog istoka - Bahrein, Izrael, Irak, Iran, Jemen, Jordan, Katar, Kuvajt, Liban, Oman, Palestina, Saudijska Arabija, Sirija, Ujedinjeni Arapski Emirati. U crvenoj kategoriji su i Ukrajina, Avganistan, Libija, Gvineja Bisao, Južni Sudan, Mali, Somalija, Sudan i Centralno Afrička Republika. U žutoj kategoriji je 61 zemlja, a u narandžastoj 28. Osim Hrvatske u narandžastoj kategoriji nalaze se afričke i azijske zemlje. Rusija, koja je pod sankcijama EU zbog invazije na Ukrajinu, svrstana je u žutu kategoriju kojom se savetuje putovanje uz dodatne mere opreza. Dok je Belorusija kao saveznica Rusije, takođe pod sankcijama, u zelenoj kategoriji.