Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je da ne razume zašto se Srbija snabdeva ofanzivnim oružjem. "Do određene mere razumem da žele da imaju jaku defanzivu, ali oni se snabdevaju i napadnim oružjem. I to me brine, ali opet Hrvatska je u NATO-u i Evropskoj uniji", rekao je Milanović, preneli su hrvatski mediji. Beograd je potvrdio 12. marta da je Srbija od Kine kupila supersonične balističke rakete CM-400, velike razorne moći. Posle Pakistana Srbija je prva država kojoj je Kina isporučila takve rakete. Zbog toga je hrvatski premijer Andrej Plenković pisao generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu (Rutte). Reagujući na kupovinu kineskih raketa, Evropska unija je poručila da evropski put Srbije zahteva jasne strateške izbore i da to uključuje "izbegavanje strateških zavisnosti koje nisu u skladu s tim ciljem." Milanović je upozorio i da Izrael snabdeva Srbiju oružjem, rekavši da nije video da se Plenković u pismu sekretaru NATO-a požalio i na Izrael. "Izrael 'valja' Beogradu, na čijoj su meti Hrvatska, Albanija, dijelovi BiH", rekao je Milanović. Izraelski raketni sistemi PULS i besposadna letelica Hermes 900 prvi put su prikazani javnosti na vojnoj paradi "Snaga jedinstva" u Beogradu 20. septembra 2025. Hrvatska, Albanija i Kosovo su u martu 2025. potpisali Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, što su srpski zvaničnici opisali kao pretnju po bezbednost Srbije. Zvaničnici tih zemalja su te navode Beograda odbacili u više navrata. U međuvremenu Srbija nastavlja da jača svoje naoružanje, istovremeno produbljući vojnu saradnju sa Pekingom.

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o slobodi medija u Srbiji i Hrvatskoj. Sagovornici su bili Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, i Hrvoje Zovko, predsjednik Hrvatskog novinarskog društva. Bilo je reči o tome kakav je odnos vlasti prema medijima, koliko je medija pod kontrolom vlasti u Srbiji, a koliko u Hrvatskoj, kako su nezavisni novinari u Srbiji izloženi pritiscima, pretnjama i progonima, a u Hrvatskoj sudskim tužbama funkcionera i drugih moćnika koji nastoje da ih uplaše i ućutkaju, da li u Hrvatskoj postoji podela na režimske i nezavisne novinare kao što je to slučaj u Srbiji, kako tabloidi u Srbiji raspisuju poternice za onima koji kritikuju vlast i zašto toga nema u Hrvatskoj. Razgovaralo se o tome koliko vremena na televiziji provodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a koliko premijer Hrvatske Andrej Plenković, kakav je odnos medija u Hrvatskoj prema ultradesnici i fašističkoj ideologiji, a kakav u Srbiji, da li ratni zločinci gostuju na televizijama, koliko je javni televizijski servis dostupan opoziciji u Srbiji, a koliko u Hrvatskoj i zašto se ljudi zaposleni u medijima, koji u službi vlasti, ne mogu zvati novinarima. Omer Karabeg: Kakav je u Srbiji odnos vlasti prema medijima? Željko Bodrožić: U jednoj reči neprijateljski. Na ivici je da potpuno postane sličan onom iz devedesetih kada su neki novinari i likvidirani. Imamo neprestane napade na nezavisnu medijsku scenu. To se je u prvim godinama vlasti naprednjaka najpre ogledalo u finansijskim pritiscima da bi, kako je vreme odmicalo, nezavisni novinari sve više bili izloženi bezbednosnom riziku, Da ne govorimo o tome da im je potpuno onemogućen pristup javnom novcu jer na lokalnim, regionalnim i republičkim konkursima novac dobijaju režimski mediji. Zbog svega toga neki novinari su poklekli i postali deo ogromne propagandne mašinerije koja je u službi Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. TužibabeOmer Karabeg: Kakav je u Hrvatskoj odnos vlasti prema medijima? Hrvoje Zovko: Situacija je neusporedivo bolja nego u Srbiji. To nam naravno nije neka utjeha. Ovdašnja vlast ima priličan utjecaj na situaciju u kojoj je medijski sektor u Hrvatskoj podosta devastiran. Hrvatska radiotelevizija je pod izravnom kontrolom vladajuće stranke mada se u nekim udarnim emisijama kao gosti pojavljuju i oporbeni zastupnici. Problem je premijer kao najmoćnija osoba u državi koji ima potrebu često docirati medijima i tumači im što su, a što nisu teme. Prema indexu medijskih sloboda Reportera bez granica iz prosinca 2025. Hrvatska je doživjela pad od 12 mjesta i praktički se je prvi put našla u kategoriji zemalja sa teškom medijskom situacijom. Poseban problem su SNAPP tužbe koje su način zastrašivanja novinara, medija i pripadnika civilnih organizacija. Postoji nekoliko kategorija ljudi koji podižu te tužbe. Najčešći tužitelji su političari. To su serijski tužitelji. Pomenuo bih Milijana Brkića, bivšeg potpredsjednik HDZ-a i potpredsjednika Sabora, koji je u jednom momentu imao preko 30 tužbi protiv novinara i medija. Prije šest, sedam godina u vrijeme ravnatelja Kazimira Bačića Hrvatska radiotelevizija podigla je 36 tužbi protiv vlastitih novinara, novinarskih udruženja i drugih medija sa odštetnim zahtjevima od preko 300.000 eura. I Sveučilište u Zagrebu u vrijeme kada je rektor bio Damir Boras dizalo je tužbe protiv novinara i medija. Tu su i razni tajkuni, ali i suci i sutkinje. Naravno da ima sjajnih sudaca i sutkinja i sjajnih presuda u korist novinarske struke, ali postoje i suci koji su, da tako kažem, tužibabe. Recimo, Ivan Marković, sudac Županijskog suda u Zadru, podigao je 26 tužbi protiv novinara i medija. Hrvatska je dvije godine zaredom imala neslavnu titulu šampiona u SLAPP tužbama na evropskoj razini. Jedne godine šampion je bila Hrvatska radiotelevizija, a druge Zvonko Vrban, predsjednik Županijskog suda u Osijeku koji je pored ostalog tužio i našeg istaknutog kolegu Dragu Hedla i redakciju Telegram. To su bili odštetni zahtjevi od po stotinu tisuća eura i više. Prema podacima Hrvatskog novinarskog društva mi u ovom trenutku imamo najmanje 696 tužbi od kojih je veliki broj SLAPP tužbi. Cilj tih tužbi je iscrpljivanje, zastrašivanje i nametanje cenzure. A da ne govorimo kakav to ima stravičan efekt na medije na lokalnoj razini gdje jedna presuda može značiti ključ u bravu. Ali bez obzira na sve to, zahvaljujući hrabrim novinarkama i novinarima, u Hrvatskoj je veliki broj moćnika bio smijenjen i morao je otići s funkcije upravo zbog njihovih istraživačkih tekstova. Veliki broj ministara u zadnjih 10 godina u mandatu gospodina Plenkovića otišao je sa funkcije zbog pritiska javnosti nakon tekstova naših kolegica i kolega. Poanta je u tome da političari uopće ne razumiju ulogu medija. Uloga medija je da izvještavaju u interesu javnosti, a ne da budu njihov servis. S druge strane, moram da kažem da Hrvatsko novinarsko društvo ima jako dobru suradnju s policijom. Policija u velikom broju slučajeva odradi svoj dio posla, a onda stvar zapne u bespućima pravosuđa. Ali prema nekim presudama to je počelo da se mijenja, ali sporo. Pretorijanska gardaOmer Karabeg: Kako se u Srbiji policija i pravosuđe odnose prema napadima na novinare, a često ima i fizičkih napada? Željko Bodrožić: U Srbiji novinari moraju da strepe od državnog aparata. Jer policija se poslednjih godina pretvorila u pretorijansku gardu i ne štiti ni građane, a ni novinare kada su napadnuti. Naprotiv, nakon pada nadstrešnice i pogibije 16 ljudi u Novom Sadu zabeleženo je mnogo policijskih napada na novinare. Očigledno postoji sinhronizacija između navijačkih grupa i huligana i policije kada su u pitanju napadi na studente, demonstrante i novinare. A kada neki slučaj dođe na sud, onda nastaje problem sa tužilaštvom jer je u tužilaštvu kao i u policiji manji deo ljudi voljan da radi profesionalno. O tome govori činjenica da su od stotinu i nešto predmeta napada na novinare samo jedan ili dva imali sudski epilog. Mi nemamo zaštitu državnog aparata. Dobar deo profesionalnih novinara je na udaru moćne, zločeste vlasti. Ona je privatizovala policiju koja nas ne štiti od napada huligana koji su takođe pod upravom režima. Omer Karabeg: Postoji li u Srbiji podela na režimske i nezavisne novinare? Kojih je više - onih koji su u službi režima ili onih koji rade po pravilima profesije? Željko Bodrožić: Čini mi se da od kraja osamdesetih ta podela nikad nije prestajala. Neki ljudi koji su tada bili u službi govora mržnje, nacionalizma i rata i danas su ne samo prisutni na medijskoj sceni, nego su dobili i naslednike. I danas takozvani novinari služe Velikoj Srbiji i srpskom svetu. Rade u medijima koji otvoreno propagiraju Vučićev režim ili u ušminkanim medijima koji to ne rade otvoreno, ali su u službi iste propagande. Mislim da je odnos 95 prema 5 posto u korist medija koji su u službi režima. Omer Karabeg: Čini mi se da oni imaju i svoje udruženje? Željko Bodrožić: Osnovali neko svoje udruženje. Ono više postoji kao opsena, nemaju prostorije, ne rade ništa što podrazumeva osnovni rad udruženja novinara, nego izdaju saopštenja da bi javnosti pokazali da postoje. Nevidljiva ruka vlastiOmer Karabeg: Postoji li u Hrvatskoj podela na režimske i nezavisne medije kao u Srbiji. Hrvoje Zovko: Ne postoji. Postoje mediji koji su kritički prema vlasti, a postoji i televizijski javni servis kojeg, kao što sam već rekao. kontrolira vlast. Ima i drugih medija koji su skloniji vlasti ili se kod njih vidi utjecaj vlasti. Ali podjela o kojoj govorite ne postoji. Naravno da ima medija gdje se osjeti nevidljiva ruka vlasti, ali ne na način Informera u Srbiji koji vodi otvorenu hajku protiv NUNS-a, televizije N1 i Nove, dnevnika Danas ili tjednika Radar i Vreme. To u Hrvatskoj ne postoji. Ali postoji ambicija vlasti da disciplinira medijsku zajednicu. Znači postoje neovisni mediji, postoje mediji koji su manje neovisni, ali ne postoji situacija da se, kada kritizirate premijera ili predsjednika, na nekoj hrvatskoj inačici Informera raspiše tjeralica protiv vas. Ja danas mogu slobodno kritizirati premijera i ne vjerujem da će večeras u Dnevniku Hrvatske radiotelevizije, štogod ja mislio o kući u kojoj sam radio više od 20 godina, biti objavljena moja slika uz svojevrsnu tjeralicu. Ali je činjenica da bi premijer želio biti urednik svih medija i da je u više navrata etiketirao medije ne baš lijepim rječima. Hrvatska je doživjela svojevrsni pad kada govorimo o neovisnosti medija. Pogotovo onih na lokalnoj razini čije je finansiranje u veliko mjeri ovisno od političkih stranaka, odnosno garnitura na vlasti. Omer Karabeg: Postoje li pored Hrvatskog novinarskog društva i režimska udruženja? Hrvoje Zovko: Mi smo Hrvatsko novinarsko društvo i to govori dovoljno. Mi smo glavna novinarska organizacija, to smo bili i ostali, ali smo bili meta raznih napada, pogotovo nacionalističkih. U nekoliko navrata formirane su nekakve udruge koje nikad nisu zaživjele. Bili su to jednokratni pokušaj raznih ljudi na vlasti ili pri vlasti da na neki način delegitimiraju Hrvatsko novinarsko društvo, ali to se uvijek neslavno završavalo. Znate šta - ili si novinar ili nisi. Ako si novinar onda moraš preispitivati svakoga ko je na vlasti. Novinar nije sluga vlasti. Tablodi i njihove televizijeOmer Karabeg: Medijsku scenu u Srbiji posebno obeležava tabloidno novinarstvo koje je u službi vlasti. Tablodi napadaju kritičare režima i iznose protiv njih najgore lažne optužbe. Koliki je uticaj tabloida na javnost? Imaju li oni velike tiraže? Željko Bodrožić: Ne znam da li se uopšte ta šarena politička propaganda može nazvati tabloidima jer pravi tabloidi ipak donosi neke informacije. A ovo je čista partijska propaganda. Najpre je napravljeno pet, šest šarenih tabloidnih novina koje su iz dana u dan obesmišljavale politiku i demokratiju u Srbiji. A onda je njihov pogubni uticaj počeo da se multiplicira preko televizijskih programa. Jer mnogi od njih sada imaju i svoje televizijske stanice. Uz to i nacionalne televizije služe za promociju tih skarednih tabloida i njihovih urednika. Dakle, počinje u štampanoj formi, a onda se tokom dana to prenosi i razvija na televizijskim kanalima gde dominiraju tabloidne teme i ljudi koji uređuju te novine. Omer Karabeg: Znači postoji direktna veza između tabloida i televizijskih programa? Željko Bodrožić: To je mreža. Srbija je premrežena naprednjačkim medijima - lokalnim i regionalnim. Svi oni imaju istovetne vesti koje stižu iz jednog centra. Pretpostavlja se da je taj centar Predsedništvo Srbije. Jedni te isti naslovi se ponavljaju u svim tim medijima od lokala do velike državne televizije. Hrvoje Zovko: Mi u Hrvatskoj to nemamo. Nema kod nas televizija kao što je televizija Informer u kojoj gostuju ratni zločinci kao što je Vojislav Šešelj. Imamo Hrvatski tjednik, huškački medij o kojem mislim sve najgore. To za mene nije novinarstvo. Postoje neke emisije na lokalnom nivou gdje se emitira suspektni sadržaj. Ima minornih medija i portala koji huškaju i koji neistomišljenike nazivaju neprijateljima države. Često etiketiraju Hrvatsko novinarsko društvo - to im je omiljena meta. Bilo je nekih voditelja koji su postali ikone desnice upravo preko mreže lokalnih medija i bili su dosta utjecajni na desnom političkom spektru u Hrvatskoj. Ali medija u smislu Informera i tih raznoraznih dobrovoljnih davatelja tuđe krvi kod nas nema. Inače, koliko znam, Aleksandar Vučić je prošle godine, čini mi se, bio 400 puta u raznim kombinacijama u živim televizijskim programima. Andrej Plenković je skoro svako veče na televiziji, ali imamo sreću da ga nismo vidjeli 400 puta uživo. Gospodar televizijeOmer Karabeg: Može li Vučić da ide na televiziju kad god hoće? Željko Bodrožić: Vučić kontroliše javni servis RTS, sve televizije sa nacionalnom frekvencijom i sve takozvane nezavisne medije koji su pod okriljem Telekoma. Sve te televizije su uvezane i na svakoj od njih gostuje Aleksandar Vučić nekada u toku dana i po dva, tri puta. Obaška su njegove konferencije za novinare koje se prenose uživo, njegovi susreti i putovanja. Vučić je gospodar naše medijske scene, njegovo prezime je ubedljivo najčešće izgovarana reč u Srbiji. Ta neprekidna medijska ofanziva je nešto što će se sigurno izučavati barem na našim medijskim fakultetima jer to do sada neviđeno. Pomenuo sam Telekomove televizije što je poseban fenomen u Srbiji. Otkako je državna kompanija Telekom 2023. dobila zakonsko pravo da osniva medije, imamo poplava kanala na kablovskim televizijama koji vrte jedno te isto. Junak tih programa je Šešelj i stotine istih kao on. Oni i dalje seju zlo koje je krenulo od kraja osamdesetih. Mržnja se neprekidno emituje i prema svim oponentima Aleksandra Vučića. Hrvoje Zovko: Mi nemamo premijera 400 puta uživo u televizijskim programima, ali nema televizijskog Dnevnika bez njega, jer je zapravo Dnevnik Hrvatske radiotelevizije njegov svojevrsni dnevni boravak. Imamo poplavu nacionalističkog ludila. Domovinski pokret, dio vladajuće koalicije, javno se hvali kako je jedan od njegovih velikih uspjeha što su uspjeli srezati sredstva tjedniku Novosti koji izdaje Srpsko narodno vijeće i koji je trn u oku svim nacionalistima. To je zastrašujuća situacija. Imate predstavnike vladajuće koalicije, čiji pripadnici pjevaju ode ratnom zločincu i izdajniku Anti Paveliću, koji se hvale kako će uništiti sredstva i spriječiti dovod kisika Novostima. Oni hoće novu kroatizacija, da određuju ko je podoban, a ko nije, hoće zapravo lov na vještice. Imali smo mi to u nedavnoj prošlosti što je sraman dio naše povjesti. Ali ipak nemamo situaciji da su gosti u televizijskim programima ratni zločinci poput kapetana Dragana, krvnika sa Ovčare Šljivančanina i Šešelja koji je u Vukovaru iz transportera u maniri zadnje kukavice vikao preko megafona - ubijte i zadajte im zadnji udarac. Još nismo dotle došli i nadam se da nećemo ni doći u situaciju da ratni zločinci gostuju u televizijskim programima kao relevantni analitičari. Ali imamo revizionizma i obračuna sa neistomišljenicima koji se prikazuju kao neprijatelji države. Zapravo mi više nemamo u društvu debatu i javnu polemiku. Ako započnete neku debatu koja ide kontra dominantne priče i dominantne istine, onda će vas proglasiti ili da ste četnik ili da ste izdajnik ili da ste loš Hrvat. A može vam se lako dogoditi da vam, ako nekoga kritizirate, na kućnu adresu stigne poziv sa suda jer vas je taj, koga ste kritizirali, tužio. Tvrd orahOmer Karabeg: U zaključku, koliko su mediji u Hrvatskoj slobodni? Hrvoje Zovko: Mediji u Hrvatskoj nisu slobodni u onoj mjeri kako bih ja želio. Imaju velikih problema od financijskih do želje vlasti da ih kontrolira, ali novinarska zajednica je još uvijek tvrd orah i vjerujem da će takva biti i u budućnosti, da ćemo opstati i da ćemo i dalje svojim radom nervirati moćnike kako na lokalnoj tako i na nacionalnoj razini. Željko Bodrožić: U Srbiji postoje slobodni mediji. Oni su u manjini, ali su u ovim mračnim vremenima osvetlali obraz profesiji. Nažalost, imamo ogroman broj nazovi medija koji su pod direktnom kontrolom Aleksandra Vučića. Hrvoje Zovko: Želio bih nešto dodati. Meni je užasavajuće što se često govori o medijskoj industriji i da je tržište to koje će regulirati sve, pa novinarstvo ispada kao neki mali privjesak. Tržište neće ništa regulirati. Tržište je dovelo do toga da su mediji ugroženi, da su radni uvjeti katastrofalni. Bez jasnih i transparentnih poticaja od strane ćemo imati velikih problema. Hrvatsko novinarsko društvo se zalaže za pošteno, profesionalno i odgovorno novinarstvo. Ali ne možemo stvari prepustiti tržištu jer vidimo njegove rezultate. Želim pričati o novinarstvu, a ne o medijskoj industriji jer je to dimna zavjesa na koju ja kao predsjednik HND-a, ali kao i novinar ne želim pristati.

Godinu dana bez zvaničnog odgovora odakle potiče jak zvuk koji je prekinuo tišinu na antivladinom protestu u Beogradu. Hiljade ljudi se zbog tog zvuka razbežalo sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. "To je nešto što kao otac ne mogu nikada da oprostim onom ko je to naredio, zato što su mi i deca bila tu", kaže za RSE Beograđanin Miloš Blanuša. Sa suprugom i sinovima od šest i 14 godina Blanuša je 15. marta 2025. bio na velikom protestu u Beogradu, jednom u nizu na kojima se tražila odgovornost vlasti za novosadsku tragediju. "Zvučalo je kao da neko usisava, uvlači vazduh. Imao sam osećaj da je sve gotovo i da će nešto da uleti, voz, avion, leteći brodovi", priča Blanuša. Vlast negira da je koristila nedozvoljeno oružje – zvučni top, "potkrepljujući" te tvrdnje izveštajem Ruske Federalne službe bezbednosti (FSB). Ali ni insitucije u Beogradu ni ruski FSB nisu dali odgovor šta je izazvalo da se masa ljudi rastrči sa ulice. "Zvučni top" spada u grupu nesmrtonosnog oružja koje se može koristiti u policijske i vojne svrhe – za kontrolu nereda, odbijanje napada ili komunikaciju na velikim udaljenostima. Šta je do sada urađeno?I posle godinu dana predmet se nalazi u fazi predistražnog postupka u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu. "I dalje se uzimaju izjave od građana, a do sada je ispitano oko 170 građana", navelo je to tužilaštvo za RSE. U odgovoru se dodaje da će se tužilaštvo oglasiti o daljem postupanju nakon što budu uzete izjave od svih građana koji su prijavili da su 15. marta imali tegobe. Nakon protesta usledila su brojna svedočenja o zdravstvenim tegobama, poput vrtoglavice, nesvestice, mučnine, povišenog pritiska, problema sa sluhom. Beograđanka Tatjana Rosić kaže za RSE da je fizičke posledice osetila dan nakon protesta. "Počela sam da osećam pritisak u bubnim opnama, osećala sam kako mi se žare bubne opne." Ona je za RSE ispričala da je nedelju dana imala promene raspoloženja, neobjašnjive iznenadne nagone za plakanjem i depresivne epizode. Na brojnim video snimcima vidi se kako se hiljade demonstranata u panici razbežalo sa kolovoza pred naletom, kako su opisali, jakih i neobičnih zvukova i vibracija. "Prvo sam mislila da su pustili konjicu sa leđa jer je postojala jedna vrsta topota kao tektonskog nekog zvuka. Zatim se čuo neki šum", kaže Tatjana Rosić. Onda je shvatila da je to nešto potpuno "nepoznato i prilično sablasno." "Imala sam jedan potpuni black out, jedno zacrnjenje koje nije trajalo suviše dugo", rekla je. Prisećajući se tog događaja, Miloš Blanuša kaže da je utisak bio toliko jak, jači od traumatične saobraćajne nesreće na autoputu, koju je doživeo sa porodicom par nedelja kasnije. "Udario nas je auto otpozadi pri velikim brzinama, neprijatno je bilo jako i opasno po život, ali oba sina su mi rekla da to nije ništa naspram impresije sa protesta". U Evropskoj komisiji (EK) ponavljaju da i dalje očekuju brzu, transparentnu i verodostojnu istragu navoda o upotrebi zvučnog oružja protiv demonstranata. "Podsećamo da, prema evropskim standardima ljudskih prava, vlasti moraju da zaštite učesnike okupljanja od povrede ili nasilja", naveo je za RSE portparol EK. Da li je istraga bila efikasna?Katarina Golubović iz nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) ocenjuje da se nakon godinu dana odsustva bilo kakvog akta tužilaštva može govoriti o neefikasnosti istrage. "Predmet predstavlja jasan znak diskonekcije sa tužilastvom i ostalim institucijama koje bi morale da preduzmu mere kako bi se otkrio uzrok već utvrđenih posledica", navela je ona za RSE. U međuvremenu je Evropski sud za ljudska prava izdao privremenu meru kojom je obavezao vlasti u Beogradu da spreče upotrebu zvučnog oružja na protestima i sprovedu efikasnu istragu. Odluka međutim, kako je objašnjeno, ne znači da je sud zauzeo bilo kakav stav o tome da li je zvučni top upotrebljen 15. marta. Sud još nije počeo da postupa po predstavkama građana za utvrđene povrede prava. "Uskoro, sud će se obratiti državi sa pitanjima dokle se stiglo. Taj dopis države će dati odgovore na mnoga pitanja", navela je Golubović. Takođe su specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija protiv torture i za slobodu okupljanja pokrenuli postupke zbog događaja 15. marta. Golubović podseća da je nekoliko nevladinih organizacija podnelo krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) za terorizam. TOK je u avgustu vratio predmet Prvom osnovnom javnom tužilaštvu na dalje postupanje čime je završio istragu o mogućoj upotrebi zvučnog topa. Po oceni Maje Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Prvo osnovno javno tužilaštvo poslužilo je da "legitimizuje narativ vlasti da nijedan nadležni organ nije upotrebio zvučni top, ali ne i da utvrdi šta se zapravo dogodilo." "Tako je stvoren privid da je država preduzela korake iako se krajnji ishod nije promenio – niko nije sankcionisan zbog upotrebe zvučnog topa", navela je. Uloga ruskog FSBTvrdnje vlasti Srbije da nije upotrebljen zvučni top potvrdio je ruski FSB, čiji je izveštaj u aprilu 2025. predstavio predsednik Srbije Aleksadar Vučić. Istraga je za eksperiment "koristila pse" testirajući zvučne uređaje koje poseduju srpski policijski organi. Kao zaključak je saopšteno da tokom ispitivanja "biološki objekti nisu pokazali nelagodnost", kao i da tri dana posle testiranja nisu uočene promene u njihovom stanju. Maja Bjeloš iz BCBP-a kaže za RSE da je FSB pokušao da opravda nesrazmernu i nezakonitu upotrebu zvučnog oružja nad mirnim demonstrantima. "Izveštaj, koji se pripisuje 'ekspertskoj grupi FSB-a', imao je za cilj da oslobodi režim odgovornosti za sumnje u akte državnog terorizma i da krivicu prebaci na demonstrante", ocenila je ona. Izveštaj FSB objavljen je na sajtu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Srbije kao nepotpisan. "FSB je po pozivu Srbije navodno sproveo istragu o ovom incidentu umesto nadležnih organa", ukazuje Bjeloš. Srpske vlasti su nakon svedočenja demonstranata i optužbi da je na protestu upotrebljeno nedozvoljeno zvučno oružje pozvale ruski FSB i američki Federalni istražni biro (FBI) da sprovedu nezavisnu istragu. Međutim, nema informacija kako je FBI odgovorio. Vučić je 31. marta za TV Pink rekao da nije siguran da li će predstavnici FBI doći u Srbiju "pogotovo otkad je došao ruski FSB". Maja Bjeloš ocenjuje da je Kremlj pristao da pruža podršku vlastima u Beogradu. "Mogući motivi su podrška vlasti koja održava bliske odnose sa Moskvom i ne uvodi sankcije Rusiji, čime se ujedno jača ruski uticaj u regionu", dodaje ona. Ipak, kako kaže, Evropski sud za ljudska prava nije priznao istragu FSB niti njihove nalaze, već je pozvao nadležne organe u Srbiji da sprovedu sopstvenu istragu. Od Srbija nema zvučni top, do 'kupili smo, ali ne koristimo'Vlasti su u početku negirale da poseduju zvučni top, da bi potom priznale da policija ima sonične uređaje, ali da oni "nikada nisu upotrebljeni". Četiri dana nakon protesta, policija je demonstrirala akustični uređaj dugog dometa LRAD, kolokvijalno nazvanog "zvučni top". Sa njega je emitovana poruka kojom se građani upozoravaju da odmah prestanu sa narušavanjem javnog reda i trebalo je pokaže da uređaj "nema štetnih posledica" po okupljene. Ministar policije Ivica Dačić potvrdio je da je taj model "zvučnog topa" bio u blizini Skupštine Srbije tokom protesta 15. marta, ali je tvrdio da nije korišćen nijednog trenutka. Istog dana se oglasila i američka firma Genesis (Genasys), proizvođač LRAD uređaja kojeg je prikazala srpska policija. Ta firma je navela da "video i audio dokazi koje su videli i čuli ne ukazuju na upotrebu LRAD-a tokom incidenta 15. marta u Beogradu". Građani i dalje traže odgovoreGrađani koji su 15. marta 2025. bili izloženi neidentifikovanom zvuku i dalje traže odgovore. "Verujem sasvim sigurno da će to krenuti da se radi kada se sve resetuje, kada se stvari dovedu na svoje mesto", uveren je Miloš Blanuša. Studentski i građanski antivladini protesti u Srbiji i dalje traju. Na njima se osim odgovornosti za tragediju u Novom Sadu zahtevaju i vanredni parlamentarni izbori. Vlasti za sada to obijaju, a predsednik Srbije je najavio kraj godine kao mogući datum za njihovo održavanje. *Saradnja na tekstu: Svetlana Božić Krainčanić

Tužilaštvo još ispituje svedoke koji su se 15. marta 2025. našli u centru incidenta na antivladinom protestu u Beogradu. Učesnici protesta svedočili su o "neodređenom osećaju" ili "zvuku" koji ih je naterao da gotovo istovremeno, u strahu i panici, pobegnu sa ulice. O slučaju "zvučni top" već godinu dana bave se i međunarodne organizacije i stručnjaci. U Srbiji, oni koji su ga doživeli – čekaju odgovor. (Snimatelji: Slaven Miljuš i Dragan Kostić, montaža: Ana Toader)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da rešenje postignuto u vezi sa primenom Zakona o strancima na Kosovu predstavlja olakšanje za srpski narod. "Iako tu nema lepih i lakih rešenja, postignut je jedan model sa čijim detaljima sam upoznat. Zahvalan sam na trudu Evropljana koji su hteli da izbegnu katastrofu bilo kakvog sukoba", rekao je Vučić. Vlasti Kosova od 16. marta počinju primenu Zakona o strancima i vozilima ali će tamošnjim Srbima biti dat rok od tri meseca za dobijanje lokalnih dokumenata. Onima iz Srbije koji rade i studiraju na severu Kosova biće izdavane privremene dozvole za boravak u trajanju od godinu dana, saopštili su šef kancelarije Evropske unije u Prištini Aivo Orav, izaslanik Evropske unije (EU) za dijalog Peter Sorensen i kosovski premijer Aljbin Kurti. Vučić je najavio je da uskoro razgovarati sa Srbima sa Kosova o modelu koji je postignut. Direktor kancelarije srpske Vlade za Kosovo Petar Petković saopštio je da se, kako je naveo, došlo do rešenja koje će omogućiti nesmetan i normalan rad srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija na Kosovu. "Izbegli smo najgori mogući scenario zatvaranja srpskih institucija, što je bio glavni cilj Prištine i primene Zakona o strancima", rekao je Petković 14. marta na konferenciji za štampu u Vladi Srbije. Naveo je da je na usvojenom rešenju Beograd nedeljama radio sa Evropskom unijom (EU), kao i sa predstanvicima srpske zajednice sa Kosova, sa zaposlenima u institucijama, sa rektorom, dekanima i direktorima bolnica. "Razgovarali sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, jer ovo pitanje nije niti administrativno, niti tehničko, već pre svega pitanje opstanka Srba na Kosovu", rekao je Petković. Naveo je da bi oko 20.000 ljudi direktno bilo pogođeno Zakonom o strancima, ali da će institucije u kojima rade Srbi na Kosovu i od ponedeljka, 16. marta, nastaviti sa radom kao i do sada. "U usvojenom rešenju ne radi se ni o kakvoj integraciji srpskih institucija u prištinske, i Srbi na Kosovu i dalje će moći da rade u institucijama u kojima je poslodavac Republika Srbija", dodaje. Objasnio je da će gradonačelnici iz redova srpske zajednice u 10 opština na Kosovu sastaviti listu zaposlenih u obrazovnim i zdravstvenim institucijama i da će se na osnovu davati radno i boravišno pravo. Dodao je da će lista biti obnavljana na svakih godinu dana i da će na njoj biti samo lični podaci. "Ne postoji bezbednosni rizik, jer sve te podatke kosovska policija ima već na administrativnom prelazu. Poslodavac je i dalje Republika Srbija, naši ljudi nastavljaju da rade u srpskim institucijama", izjavio je Petković. Vlada Kosova pristala je da izda privremene boravišne dozvole na 12 meseci pripadnicima srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta i prizna lične karte koje im izdaju srpski organi, čime će biti ublažene posledice pune primene Zakona o strancima i vozilima. Po poslednjoj najavi kosovskih vlasti puna primena Zakona o strancima i vozilima počinje od 15. marta. Na osnovu ovih zakona svi oni koji nemaju kosovska dokumenta morali bi da imaju boravišnu dozvolu, dok vozila sa stranim tablicama ne bi mogla da saobraćaju na Kosovu duže od tri meseca. Olakšavajuće mere za pripadnike srpske zajednice dolaze nakon sastanka specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Petera Sorensena i premijera Kosova Aljbina Kurtija 14. marta. Zakon o strancima pogodio bi pripadnike srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta, a žive, rade ili se školuju na Kosovu. Na Kosovu je 16. januara počela prva faza primene Zakona o strancima i vozilima, sa trajanjem do 15. marta, koja predviđa period informisanja i organizovanje informativnih sesija sa građanima. Po uputstvu Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova od sredine januara, svi koji nemaju kosovska dokumenta moraju imati radnu dozvolu ili licencu za rad izdate od kosovske Agencije za zapošljavanje. Obrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu funkcionišu u sistemu Srbije, među njima i Univerzitet u Severnoj Mitrovici čiji studenti koji dolaze iz Srbije po toim zakonu trebalo da imaju privremenu dozvolu boravka. Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović sastao se 14. marta u Beogradu sa komandantom Kfora general-majorom Ozkanom Ulutašom. "Na sastanku je bilo reči o bezbednosnoj situaciji na Kosovu i aktivnostima koje Vojska Srbije i Kfor preduzimaju radi praćenja situacije na terenu i sprečavanja eskalacije krize", saopštilo je u subotu Ministarstvo odbrane Srbije. Navodi se da je na sastanku, u svetlu najavljenog početka primene zakona o strancima i vozilima, ocenjeno da je bezbednosna situacija na Kosovu "osetljiva i da je važno da Međunarodne bezbednosne snage preduzmu neophodne mere za očuvanje mira i stabilnosti i zaštitu Srba".

Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je 13. marta da je pisao generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu (Rutte) o raketama koje je Srbija kupila od Kine. "Takvo oružje nije još viđeno na evropskoj teritoriji. Pisao sam generalnom sekretaru Marku Ruteu o tome", odgovorio je Plenković u petak na pitanje novinara u Zagrebu o novom naoružanju Vojske Srbije, odnosno o hipersoničnoj balističkoj raketi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je 12. marta da je Srbija do Kine kupila supersonične balističke rakete CM-400. "Mi imamo značajan broj raketa i imaćemo ih još više", rekao je Vučić za Radio-televiziju Srbije. On je naveo da je Vojska Srbije uspešno izvršila integraciju kineske rakete na ruske borbene avione MiG-29 koje poseduje. Vučić, međutim, nije odgovorio na pitanje novinara koliko su tačno plaćene kineske rakete. Informacija da je Srbija kupila ovo oružje prvi put se pojavila na jednom specijalizovanom vojnom forumu, gde su objavljene fotografije na kojima se vide borbeni avioni, u vlasništvu Vojske Srbije. Jedan avion je, kako se navodi, bio naoružani kineskom dalekometnom raketom vazduh-zemlja, sa oznakom CM-400. Drugi je, prema istim navodima, nosio avio bombu LS-6, takođe kineske proizvodnje. Premijer Hrvatske je 12. marta izjavio da ne očekuje da bi Srbija mogla u bilo kojoj varijanti da dođe u poziciju da koristi hipersonične rakete prema susednim zemljama, Hrvatskoj ili nekoj drugoj i najavio da će o tome razgovarati s partnerima u NATO i upozoriti ih na to novo oružje. Reagujući na Plenkovićevu izjavu, Vučić je 12. marta za RTS naveo da se Srbija "sprema da bude napadnuta od strane saveza koji formiraju Priština, Tirana i Zagreb". "Mi ne možemo da napadamo NATO zemlje, a i Albanija i Hrvatska su NATO zemlje. Niti želimo da ih napadamo. Ali mislim da su njima to jedine namere. Samo što čekaju trenutak. Srbija ima dovoljno odvraćajuće snage za dve zemlje i jedan entitet", rekao je on. Ministar odbrane Kosova Ejup Maćedonci (Maqedonci) izjavio je u petak da tvrdnje srpskih vlasti o naoružavanju radi odbrane od susednih zemalja nisu utemeljenje i da svojim kupovinama kineskog oružja iskazuju hegemonističke tendencije prema tim zemljama. Hrvatska, Albanija i Kosovo su u martu 2025. potpisali Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, što su srpski zvaničnici opisali kao pretnju po bezbednost Srbije.

Evropska unija je poručila da evropski put Srbije zahteva jasne strateške izbore. "To uključuje izbegavanje strateških zavisnosti koje nisu u skladu s tim ciljem", poručio je portparol Evropske komisije povodom potvrde predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Srbija kupila razorne kineske supersonične balističke rakete CM-400. Portparol je naglasio da "kredibilna evropska putanja znači posvećenost regionalnoj stabilnosti i zajedničkom razumevanju bezbednosnih izazova s kojima se suočava naš kontinent". NATO nije odgovorio na upit Radija Slobodna Evropa (RSE). Međutim, Andrej Plenković, premijer Hrvatske, koja je stalna članica Alijanse, najavio je da će o tome informisati ostale članice Severnoatlantskog saveza. "Razgovaraćemo s našim partnerima u Severnoatlantskom savezu i upozoriti ih na takvo naoružanje koje je novost u arsenalu Vojske Srbije", rekao je Plenković 12. marta. Reakcija je došla i sa Kosova. Ministar odbrane Kosova Ejup Maćedonci (Maqedonci) izjavio je 13. marta da tvrdnje srpskih vlasti o naoružavanju radi odbrane od susednih zemalja nisu utemeljene i da kupovinom kineskog oružja iskazuju hegemonističke tendencije prema tim zemljama. Maćedonci je u izjavi za RSE rekao da Srbija već nekoliko godina nabavlja oružje iz Rusije i Kine i da "dakle, to nije povezano ni sa kakvom trenutnom pretnjom po Srbiju".

Šta se dešavalo u novosadskoj hali Spens posle pada Vukovara u jesen 1991. – odjeknulo je nakon otkazivanja jednog muzičkog koncerta u tom centru. Do tada se u široj javnosti Spens nije pominjao kao jedno od mesta zatočenja Hrvata iz Vukovara i okoline, poput više logora u Srbiji. Postojanje logora za Hrvate vlasti Srbije negiraju i 30 godina od ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Ta mesta nisu obeležena i osim jedne osobe niko nije procesuiran za zločine počinjene prema zatočenicima. "To je nedopustivo i uvredljivo za žrtve", kaže za RSE novosadska novinarka i antiratna aktivistinja Branislava Opranović. "Šta smo radili više od tri i po decenije, zašto ni u Srbiji ni u Hrvatskoj nismo utvrdili ko je koga i gde mučio, zatvarao, ubijao", pita ona. Opsada Vukovara trajala je tri meseca uz neprekidne napade avijacije, tenkova i pešadije Jugoslovenske narodne armije (JNA) i dobrovoljačkih paravojnih jedinica iz Srbije i hrvatskih Srba. Grad je razoren, a prema hrvatskim podacima tokom opsade JNA u Vukovaru je stradalo 2.700 branitelja i civila. Vukovar još uvek traži oko 300 nestalih. RSE donosi priču o mestima na kojima su bili logori za Hrvate i istražuje šta je bilo na Spensu. Šta se dešavalo na Spensu?Zvanično sportski i poslovni centar Vojvodina u Novom Sadu (Spens) korišćen je kao prihvatni centar za izbeglice iz Vukovara i okoline, uglavnom Srbe. Ali u Hrvatskom društvu logoraša srpskih koncentracionih logora (HDLSKL) tvrde da postoje svedočenja njihovih članova da su bili zatočeni u dvorani Spens. Predsednik udruženja Zdravko Komšić rekao je za RSE da takvih svedočenja ima oko desetak. Na sajtu HDLSKL-a postoji svedočenje jedne osobe o Novom Sadu pod inicijalima V.M. koji je naveo da je u Spens doveden 21. novembra 1991. Prema tom svedočenju, stražari su čuvali zatočenike na galeriji Spensa. "Mogli smo odozgo vidjeti da je velika dvorana puna prognanika i da uniformirani vojnici, policajci izdvajaju pojedince, naročito mlađe muškarce", stoji u tom iskazu. M.V. je naveo da je iz Spensa sa ostalima prebačen u Stajićevo. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije navelo je za RSE da nema saznanja da je Spens "korišćen na bilo koji način povezan sa kršenjem ratnog prava". Jovana Kolarić, autorka Dosijea o logorima za Hrvate u Srbiji Fonda za humanitarno pravo (FHP), kaže za RSE da se i u njihovom istraživanju kao jedna od lokacija prolaznih centara pominje Novi Sad. "Imamo podatke da je i Spens korišćen kao prihvatni centar za izbeglo i nasilno iseljeno stanovništvo sa tog područja, i Srbe i Hrvate, kao i indicije da je iz njega izvestan manji broj ljudi prebačen i u logore", navela je. Međutim, kako objašnjava Kolarić, nisu došli do više izvora koji bi takve indicije mogli dodatno da objasne. "I da nam omoguće da utvrdimo obrazac postupanja na toj lokaciji, na isti način kao što smo to učinili za neke druge lokacije sa kojih su ljudi prebacivani u logore", dodaje ona. U Dosijeu se navodi da je takvih tranzitnih tačaka bilo više, a izdvojeni su objekti u Šidu, nastavni centar Vojne policije u Bubanj Potoku i kasarna JNA u Paragovu. Branislava Opranović, koja je bila novinarka Dnevnika na početku rata, kaže za RSE da ona ne zna da je na Spensu bio logor, "što ne znači ni da ga je bilo, ni da ga nije bilo." "Ono čemu sam ja svedočila, neposredno po razaranju Vukovara, je da su autobusom stigle izbeglice. Njima na čelu, razume se, nije pisalo da li su Srbi ili Hrvati, niti bih ja to pitala." Kako kaže deo tih ljudi, od kojih su većina bili žene i deca, prevežen je prema Hrvatskoj, a deo prema Beogradu i mestima gde su bili centri za izbeglice. "Neko je tada rekao ’hajte vi Srbi na levu stranu, a vi Hrvati na desnu stranu, u autobuse.’ Ja sam to videla. Da li je među tim ljudima bilo nekog koga je policija, vojska ili neko sklanjao - ja to nisam videla", kaže Opranović koja je napustila Dnevnik zbog ratnohuškačke politike tog lista. Novosadski Spens nije se pominjao kao mesto zatočenja ili tranzitni centar na suđenjima za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pred Haškim tribunalom, niti u optužnicama. Logori za Hrvate u Srbiji bili su predmet dve optužnice Tužilaštva - protiv bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i predsednika samoproglašene Republike Srpske Krajine Gorana Hadžića. Međutim, obojica optuženih su umrla pre onončanja postupka i izricanja presuda. Nakon što su snage JNA i paravojnih jedinica zauzele Vukovar i okolinu 18. novembra 1991. stanovništvo sa tog područja je prebacivano na teritoriju Vojvodine. Jovana Kolarić iz FHP-a kaže za RSE da su odatle upućivani na područja pod kontrolom hrvatskih snaga ili odvođeni na razmenu. "A neki su odmah prebačeni u neki od formiranih logora", rekla je. Kolarić kaže da su zarobljeni civili i borci u logorima provodili od par dana do devet meseci. "Kroz logore je prošlo oko 7.000, a u njima je duže zadržano oko 3.500 ljudi", navela je. Svi logori uspostavljeni na teritoriji Srbije, izuzev logora u Nišu, bili su u zoni odgovornosti 1. Vojne oblasti JNA. Logor BegejciLogor Begejci bio je prvi logor za Hrvate u Srbiji, koji je formiran na napuštenom lovačkom domu na periferiji naselja Begejci, nedaleko od Zrenjanina, u Vojvodini. Logoraši su bili smešteni u nekadašnjoj štali, dužine oko 50 i širine oko 10 metara. To je bio jedan od dva logora kroz koji je prošao i Željko Sabo, nekadašnji gradonačelnik Vukovara u posleratnom periodu. "Bili smo tučeni. Dobio sam toliko batina da su mi dva rebra polomljena u Begejcima, u Nišu ključna kost", rekao je Sabo svojevremeno za RSE. Prvi zatočenici, prema Dosijeu FHP-a, stigli su u Begejce u prvoj polovini oktobra 1991. iz kasarne JNA u Bubanj Potoku kod Beograda. To su bili civili i borci hrvatskih snaga. Takođe se navodi da su početkom oktobra 1991. u Begejce dovođeni i Hrvati iz Vojvodine, koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije hapsilo pod optužbama za špijunažu, a zatim ih predavalo Vojnoj policiji JNA. Jovana Kolarić iz FHP kaže da je logor formiran na osnovu usmenog naređenja saveznog sekretara za narodnu odbranu Veljka Kadijevića, izdatog 14. septembra 1991. Prema podacima hrvatske Uprave za zatočene i nestale, u Begejcima se u trenutku zatvaranja logora nalazilo 555 ljudi. Logor StajićevoNakon Begejeca, formiran je i logor u Stajićevu, zrenjaninskoj opštini, 20. novembra 1991. Predrag Fred Matić je nakon učestvovanja u odbrani Vukovara bio odveden u devetomesečno zatočeništvo u tri logora u Srbiji, a u Stajićevu je zadržan mesec dana. "Bili smo smešteni u štalama, moram reći da je to bilo jedno zversko postupanje prema ljudima, imamo puno ubijenih ljudi, puno modrica, puno posledica koje nosimo i dan danas", ispričao je Matić za RSE u oktobru 2011. Matić, koji je preminuo u avgustu 2024, nakon Stajićeva prebačen je u logor u Nišu, a potom u Sremskoj Mitrovici. "Punih 270 dana, devet mjeseci, tri logora - Stajićevo, Niš i Sremska Mitrovica, batina za tri normalna života, možda i više... ", Matićeve su reči iz arhive RSE koji je u jednom trenutku bio i ministar branitelja. U Dosijeu FHP-a se navodi da se logor sastojao od dve štale, koje su stražari nazivali "Maksimir" i "Poljud", po fudbalskim stadionima u Zagrebu i Splitu. Zatočenici su, prema FHP-u, bili smešteni u velikoj štali, a desetak dana od dolaska prvih zatočenika oko logora je postavljena bodljikava žica. Prema podacima, prikupljenim u Dosijeu o hrvatskim logorima, kroz Stajićevo je prošlo više od 1.200 zatočenika. Među njima je bilo žena, maloletnika i ranjenika. Logor KPD Sremska MitrovicaLogor u Sremskoj Mitrovici, formiran 21. novembra 1991, prema istraživanju FHP-a, bio je najveći logor u Srbiji. Zdravko Komšić, predsednik HDLSKL-a, bio je zatočen u Sremskoj Mitrovici devet meseci - od 18. novembra 1991. do 14. avgusta 1992. "Kako je bilo? Dolazak kroz špalir, batinjanje sa jedne i druge strane svim i svačim, ne daj bože da si pao od udarca, onda su te gazili, cipelarili", rekao je on za RSE. Prva dva, tri meseca su, kako kaže, svakog dana u sobi bila ispitivanja, dok je u samici proveo 35 dana. "Sve to što smo pričali, to je sve bilo pod pritiskom, batinama. Ja sam znao reći više puta, priznao bih da sam ubio rođenog brata samo više da prestanu." Komšić kaže da je učestvovao u odbrani Vukovara i da su se branili, ali da nije počinio nijedan ratni zločin. On je nakon devet meseci razmenom zarobljenika sa Hrvatskom "svi za sve", razmenjen 14. avgusta 1992. Prema podacima HDLSKL-a, kroz logor u Sremskoj Mitrovici prošlo je oko 4.000 zatočenika. Zatvoren je sredinom avgusta 1992. U Sremskoj Mitrovici je, prema Dosijeu FHP-a, bilo zatvoreno i medicinsko osoblje vukovarske bolnice, kao i civili koji su se sklonili u bolnicu. Takođe je bilo žena i maloletnika, a najstariji logoraš imao je 86 godina. Logor u AleksincuLogor u kasarni JNA u Aleksincu kod Niša, na jugu Srbije, formiran je kao jedan od prolaznih logora na teritoriji Srbije. U novembru 1991, komanda 1. Vojne oblasti naredila je prebacivanje 400 zarobljenika iz Sremske Mitrovice u Aleksinac zbog nedostatka mesta, piše u Dosijeu FHP. Logor u KPD NišLogor u Nišu, na jugu Srbije, nalazio se u okviru Kazneno-popravnog doma i bio je pod kontrolom Vojne policije JNA, stoji u Dosijeu FHP-a. Logor je postojao od 18. novembra 1991. do 26. februara 1992. godine. Prvi zatočenici prebačeni su u Niš u novembru 1991. iz Sremske Mitrovice zbog nedostatka mesta. A nakon zatvaranja logora u Begejcima i Stajićevu u drugoj polovini decembra 1991, zatočenici su prebačeni u Sremsku Mitrovicu i Niš. Iz logora u Nišu oslobođeno je 447 zatočenika. Vojno-istražni zatvor u BeograduOd decembra 1991. do početka leta 1992. godine više grupa zarobljenih pripadnika hrvatskog Zbora narodne garde (ZNG) i MUP-a Hrvatske prebačeno je iz logora u Vojno-istražni zatvor (VIZ) u Beogradu. U Dosijeu FHP-a se navodi da su u VIZ-u duže bili smešteni zarobljenici protiv kojih je Vojno tužilaštvo vodilo istragu i podizalo optužnice. Dok je grupa zatočenika, koja je u prvoj polovini decembra razmenjena za zarobljene oficire JNA, provela u prostorijama VIZ-a dva dana pre odlaska na razmenu. ŠidPrema istraživanju FHP-a, u septembru 1991. zarobljeni meštani Tovarnika, u blizini Vukovara, prebačeni su u vojni zatvor formiran u sportskom centru u Šidu. Nakon toga su više puta prebacivani na različite lokacije po Šidu, a neki i u Sremsku Mitrovicu, da bi početkom oktobra 1991. godine bili vraćeni u Tovarnik i zatvoreni u kući jednog meštanina. U novembru 1991. godine, zarobljene civile iz Vukovara su pripadnici JNA i Teritorijalne odbrane dovodili u sportski centar u Šidu, gde su provodili par sati, najduže jednu noć, nakon čega su ih prebacivali u logore u Stajićevu i Begejcima. Kasarna JNA u Bubanj PotokuJNA je početkom septembra 1991. jedan broj zarobljenih hrvatskih meštana iz okoline Vukovara prebacila u nastavni centar Vojne policije JNA u Bubanj Potoku, nedaleko od Beograda. Odatle su zarobljene civile i borce odvodili na ispitivanje u kasarnu JNA na Topčideru, da bi početkom oktobra oko 26 zatočenika bilo prebačeno u logor u Begejcima, navodi se u Dosijeu. Kasarna JNA u ParagovuFHP navodi da su u jesen 1991. pripadnici MUP-a Srbije hapsili Hrvate u Vojvodini pod optužbama za špijunažu ili zbog odbijanja mobilizacije. Oni su nakon saslušavanja u policijskim stanicama, odvođeni u kasarnu JNA u Paragovu, nadomak Novog Sada, koja je bila pod kontrolom Vojne policije JNA. Među uhapšenima je bilo i državljana Hrvatske koji su putovali kroz Srbiju. Nakon nekoliko dana ispitivanja, zatočenici iz Paragova su prebačeni u logor u naselju Begejci. Za Srbiju reč o sabirnim centrimaVlasti Srbije ne priznaju postojanje logora već se govori o prihvatnim centrima za zarobljene Hrvate koji su bili pod nadzorom Crvenog krsta. Prema podacima FHP-a od posledica premlaćivanja i zlostavljanja, kao i odsustva adekvatne medicinske pomoći, u logorima u Srbiji preminulo je najmanje 14 zatočenika. Udruga pravnika Vukovar 1991. i FHP su u maju 2008. podneli krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine Srbije u kojoj je navedeno 54 zapovednika i stražara u logorima u Srbiji – KPD Sremska Mitrovica, KPD Niš, VIZ u Beogradu, Begejci i Stajićevo. Na upit RSE u kojoj fazi je postupak i šta je do sada utvrđeno, iz Tužilaštva je odgovoreno da "što se tiče sabirnih centara tokom 1991." sve faze krivičnog postupka, osim glavnog pretresa, prema zakonu nisu dostupne za javnost. Tužilaštvo je navelo da zbog toga nije u mogućnosti da odgovori na pitanja. Jovana Kolarić iz FHP-a kaže za RSE da je do danas pred pred pravosuđem Srbije osuđen jedino Marko Crevar. Crevar je pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu 2015. osuđen za mučenje dva zatočenika u Sremskoj Mitrovici na godinu dana i šest meseci zatvora. Bio je pripadnik Teritorijalne odbrane, a zatim milicije samoproglašene Srpske autonomne oblasi Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, koju je vodio Goran Hadžić. Za razliku od Srbije, Crna Gora je priznala odgovornost za hrvatske vojnike, policajce i civile koji su nakon zarobljavanja na dubrovačkom ratištu 1991. zatvoreni u logoru Morinj pored Kotora i isplatila im odštetu.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Srbije Milan Antonijević saopštio je da prikazivanje dece romske nacionalnosti, koja se "potkupljuju" kako bi promovisala određene političke organizacije, predstavlja uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva pripadnika romske nacionalne manjine. Antonijević je tako odgovorio na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o video snimcima na kojima deca romske nacionalnosti pružaju podršku vladajućoj stranci uoči lokalnih izbora 29. marta. Snimci, objavljeni na društvenoj mreži TikTok, prikazuju biznismena Branka Babića kako prilazi deci, daje im novac, kupuje mobilne telefone i garderobu, a deca izgovaraju reči podrške predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Na jednom od snimaka deca su snimljena u blizini bilborda u Smederevskoj Palanci, u centralnoj Srbiji, na kome se reklamira lista vladajuće Srpske napredne stranke na lokalnim izborima koji će biti održani u tom mestu i još devet opština i gradova u Srbiji. "Svaka zloupotreba dece u političke svrhe je nedopustiva i ona ne smeju biti korišćena kao sredstvo za političku promociju, niti smeju biti izložena pritiscima ili podsticana da učestvuju u političkim porukama koje ne mogu u potpunosti da razumeju", naveo je Antonijević za RSE. On je dodao da je posebno zabrinjavajuće "kada su u ovakvim situacijama uključena deca iz ranjivih i marginalizovanih grupa". Povodom ovog slučaja reagovao je i predsednik Romske partije Srđan Šajn. "To je klasična zloupotreba dece. Kupovina stvari (deci) pokazuje da tu više nema morala ni pravne države. Više se ne biraju sredstva", rekao je Šajn za RSE. Biznismen Branko Babić i vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) nisu odgovorili na hitan upit RSE o ovom slučaju. Babić preko svojih društvenih mreža daje otvorenu podršku SNS-u. Predsednik ove stranke i bivši premijer Srbije Miloš Vučević objavio je u junu 2025. na mreži X snimak "druženja kod prijatelja Branka Babića" na imanju tog biznismena.

Nacionalna aviokompanija Er Srbija (Air Serbia) od početka marta ponovo je počela redovno da koristi vazdušni prostor Belorusije na letovima između Beograda i Moskve, pokazuju podaci sa sajta Flightradar. Od 2021. uglavnom je koristila zaobilaznu putanju preko Poljske i baltičkog regiona, da bi se sada vratila putanji preko Belorusije. Iz Er Srbije nisu odgovorili na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) da li je razlog za zaobilaznu putanju bila preporuka Evropske unije koja 2021. pozvala aviokompanije u EU da ne koriste beloruski vazdušni prostor. Povod za takav poziv bilo je prinudno sletanje aviona kompanije Ryanair u glavni grad Belorusije zbog navodnih bezbednosnih pretnji kada je maja 2021. uhapšen beloruski opozicioni aktivista i novinar Roman Protaševič. Na pitanje zbog čega je ponovo počeo da se koristi vazdušni prostor Belorusije nije odgovorilo ni Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Er Srbija kao nacionalna kompanija države koja nije u Evropskoj uniji, nije bila u obavezi da prihvati preporuku Unije. Analizirajući istoriju letova Beograd – Moskva – Beograd, tokom decembra 2025. kao i u prva dva meseca ove godine, RSE je utvrdio da su letovi Air Srbije retko preletali Belorusiju. Sve do 3. marta 2026. Ruta preko Belorusije smatra se najkraćim i najpraktičnijim za letove između Srbije i Rusije. Prema avijacijskim podacima, tom putanjom let je kraći za oko 100 - 150 kilometara u odnosu na zaobilazne rute. Pored manjih troškova na kerozin i takse, smanjuje i vreme leta za oko 10 minuta. Od početka rata u Ukrajini, Er Srbija povećala je broj letova prema Rusiji budući da je jedna od retkih evropskih kompanija koja leti prema toj državi. Između Beograda i Moskve avioni Er Srbije lete između dva i tri puta dnevno, a srpska nacionalna kompanija leti i za Sankt Peterburg, Soči i Kazanj. Za razliku od Brisela koji je zbog invazije uveo sankcije Rusiji i zatvorio svoj vazdušni prostor za avione ruskih aviokompanija, Srbija je nastavila saradnju sa tom državom, odbijajući pozive EU da se priključi sankcijama. Šta je događalo na letu Ryanaira 2021. godine?Let FR4978 bio je na putu iz Atine za litvanskom glavnom gradu Viljnus, 23. maja 2023. Nakon anonimne dojave o postavljenoj bombi, avion je po nalogu beloruske kontrole leta, skrenuo sa kursa i prinudno sleteo u Minsk. Nakon provere koja je trajala pet sati, utvrđeno je da je dojava bila lažna. Romana Protaševiča i njegovu devojku policija je odvela ubrzo nakon što je avion sleteo. Ovo hapšenje osudile su Evropska unija, NATO kao i brojne međunarodne institucije i organizacije. Roman Protaševič bio je urednik opozicionog kanala "Neksta" na servisu "Telegram" do 2020. kada su u Belorusiji počeli masovni protesti protiv autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka. Protesti i njihovo gušenje od strane vlasti usledili su nakon ponovnog izbora Lukašenka na glasanju koje su međunarodni posmatrači ocenili neregularnim, a beloruska opozicija "pokradenim".

Beograd je od Pekinga kupio supersonične balističke rakete, potvrdio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dok susedna Hrvatska traži reakciju NATO saveza. Srbija je tom kupovinom, posle Pakistana, postala prva država kojoj je Kina isporučila rakete CM-400, velike razorne moći. I, prema međunarodno dostupnim registrima naoružanja, jedina u Evropi koja ih poseduje, dok su joj u okruženju države NATO članice. U regionu se zato "upalio radar", jer ciljevi ovih raketa, velike razorne moći, mogu biti udaljeni i par stotina kilometara. Aleksandar Vučić, sa druge strane, tvrdi da Srbija nema nameru nikog da napada, dok ističe da Vojska ima "značajan broj raketa i da će ih imati još više". Ne odgovara, međutim, koliko ih je, kad su nabavljene i koliko ih je Srbija platila Kini, dok Beograd sa Pekingom produbljuje vojnu saradnju, uprkos kritikama Zapada. Na pitanja o detaljima nabavke novog kineskog naoružanja do objave teksta za RSE nisu odgovorili Predsedništvo i Vlada Srbije, ni Ministarstvo odbrane. Komentari do sada nisu stigli ni iz Evropske unije, američkog Stejt Departmenta (State Department) i sedišta NATO saveza. Srbija nije članica Alijanse, ali sa njom sarađuje od 2006. godine u okviru NATO programa Partnerstvo za mir. Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da Zapad "neće ćutati" na odluku vlasti u Srbiji da izaberu Kinu kao partnera za nabavku hipersoničnih raketa. "To je politički izbor Aleksandra Vučića. Kina mu pruža podršku, dok on kupuje kinesko oružje. Nabavka je zapravo instrument spoljne politike, mehanizam kojim ulazite u čvrst, strategijski odnos na nivou država i očekujete određeni nivo razumevanja i podrške za svoje interese", opisuje on. Radić ističe i da Srbija, kao država koja nije deo NATO saveza, ne bi mogla ni da očekuje da ovako razorno oružje kupi na Zapadu, od neke od država članica. "Vi, i kad ste unutar NATO, limitirani ste kako ćete i kad dobiti neka sredstva, a kamoli kad niste. Kina je, sa druge strane, spremna da proda tehnološka dostignuća koja druge zemlje neće da prodaju ili ih ne poseduju", dodaje on. Peking je, prema poslednjim podacima, najveći vojni snabdevač Beograda – gotovo dve trećine naoružanja stiglo je iz Kine u proteklih pet godina. Iako su Evropska unija i Sjedinjene Države više puta upozoravale vlasti u Srbiji na opasnosti produbljivanja vojne saradnje sa Kinom, konkretnije mere su do sada izostajale. Čemu služe rakete CM-400?Vojni analitičar Aleksandar Radić rakete CM-400 opisuje kao sredstva velikog dometa i velike vatrene moći, koja "daleko nadmašuju sve što je do sad imala Vojska Srbije". "Ovo je drastičan iskorak u odnosu na dosadašnje mogućnosti. Srbija ima ofanzivne kapacitete, jer su dometi ovih sredstava maltene ravni balističkim raketama iz vremena Hladnog rata", dodaje on. Domet kineskih raketa CM-400 može biti i do 400 kilometara. Ali, pretpostavlja se da je verzija za strano tržište, sa oznakom CM-400 AKG koju poseduje i Srbija, sa manjim dometom – oko 250 kilometara. Time ove rakete mogu da gađaju udaljene ciljeve, bez opasnosti da se nađu u dometu neprijateljske protivvazduhoplovne odbrane. Ovi projektili, prema specifikacijama, pri kraju svoje putanje ka meti dostižu brzinu od oko pet maha, što je petostruka brzina zvuka. "Zato je takvo sredstvo jako teško za oboriti. Nije nemoguće, ali je u praksi odbrana od takvih sredstava vrlo težak zadatak", ocenjuje Radić. Ističe i da se ovakve rakete smatraju sredstvom odvraćanja od eventualnog napada. Napominje i da u okruženju nema zemalja "koje bi imale sredstvo uzvratnog udara" ili protivvazdušni sistem koji bi bio efikasan u odbrani od takve rakete. Zato je, kaže, pojava ovih raketa u posedu Vojske Srbije otvorila pitanja u regionu - šta to treba da znači i da li bi jačanje ofanzivnog potencijala moglo da se tumači kao direktna pretnja. Ali, naglašava da Srbija "nema kapacitet" da nekog napadne. "Nije reč o sredstvima, već o atmosferi i istorijskom momentu. Jer Srbija je okružena članicama NATO, jedini mogući scenario rata u ovom momentu bio bi rat protiv NATO. Dakle, ne postoji ništa što bi bila indicija da Srbija ima agresivne namere", dodaje on. Smatra da će, zbog toga, kineske rakete služiti za "psihološko-propagandnu igru u regionu" i rasprave ko šta ima od oružja i "ko kome preti". 'Alarm u Zagrebu'Od država regiona, na nabavku kineskih supersoničnih raketa prva je reagovala Hrvatska. Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je 12. marta da će Zagreb tim povodom razgovarati sa NATO saveznicima i upozoriti ih na "novost u arsenalu Vojske Srbije". Dodao je da ne očekuje "da bi posjedovanje takvog vrlo ozbiljnog oružja moglo u bilo kojoj varijanti doći u poziciju da se koristi prema susjednim zemljama, Hrvatskoj ili nekoj drugoj". Pre toga je i hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić rekao da se nada da će rakete "ostati u skladištu gde im je i mesto". Na društvenim mrežama i u hrvatskim medijima raspravljalo se o dometu rakete, kojoj je dat nadimak "zagrepčanka" - uz pitanje da li bi mogle da dosegnu ciljeve u glavnom gradu Hrvatske. "Zagreb neće odlučivati šta će Srbija da ima", bio je komentar predsednika Srbije na reakcije iz Zagreba. Reagujući na Plenkovićevu izjavu, Vučić je 12. marta za RTS naveo da se Srbija "sprema da bude napadnuta od strane saveza koji formiraju Priština, Tirana i Zagreb". "Mi ne možemo da napadamo NATO zemlje, a i Albanija i Hrvatska su NATO zemlje. Niti želimo da ih napadamo. Ali mislim da su njima to jedine namere. Samo što čekaju trenutak. Srbija ima dovoljno odvraćajuće snage za dve zemlje i jedan entitet", rekao je on. Ministar odbrane Kosova Ejup Maćedonci (Maqedonci) izjavio je u petak da tvrdnje srpskih vlasti o naoružavanju radi odbrane od susednih zemalja nisu utemeljenje i da svojim kupovinama kineskog oružja iskazuju hegemonističke tendencije prema tim zemljama. "Nijedna susedna država Srbije ni u jednom slučaju nije pokazala nikakvu agresivnu ili napadačku nameru u odnosu na Srbiju", izjavio je Maćedonci. Hrvatska, Albanija i Kosovo su u martu 2025. potpisali Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, što su srpski zvaničnici opisali kao pretnju po bezbednost Srbije. Vučić je rekao da mu je Plenković, u razgovoru polovinom februara, rekao da vojna saradnja Hrvatske sa Albanijom i Kosovom nije usmerena protiv Srbije. "Saslušao sam ga i to je to. Ali, da li i dalje imam tu dozu nelagode i straha? Imam", dodao je. Prema Vučićevoj oceni, Srbija ima korektne i dobre odnose sa NATO. Ali je ponovio da neće pristupiti toj vojnoj alijansi. Kako je Vučić potvrdio da Srbija ima supersonične rakete?Vučićeva potvrda na javnom servisu, da je Srbija kupila kineske supersoinčne rakete, dolazi nakon što su na jednom specijalizovanom vojnom forumu proteklih dana objavljene fotografije borbenih aviona MiG-29 u letu, sa "novim teretom". Jedan avion je, kako je navedeno, nosio kineske rakete sa oznakom CM-400 AKG. Aleksandar Radić opisuje da je fotografije u blizini vojnog aerodroma Batajnica, kod Beograda, napravio "anonimni entuzijasta" i okačio ih na forum. Ističe da su "fotografi entuzijasti", kako se nazivaju u vojnim krugovima, čest izvor podataka o tome šta poseduju armije zemalja širom sveta. "To nije slučaj samo Srbije, već i u Sjedinjenim Državama, na primer. Uobičajeno je, nije protivzakonito. Čak i u Kini, gde biste očekivali zatvoreniji sistem, gotovo svakodnevno se pojavljuju snimci nekih njihovih novih aviona, nove generacije, koje su napravili entuzijasti", opisuje. "Na fotografiji se vide rakete koje su vrlo verovatno školske, pretpostavljam da je reč o proveri gabarita i ponašanja MiG-29 u letu sa takvim teretom, jer one nisu namenski projektovane za taj avion", dodaje on. U intervjuu za javni servis, predsednik Srbije je potvrdio da je vojska "uspešno izvršila integraciju" kineske rakete na ruske borbene avione koje poseduje. Ali ovo, prema fotografijama, nije jedino novo kinesko oružje. Na borbenom avionu uočena je i planirajuća avio bomba LS-6, takođe kineske proizvodnje. Ove bombe, prema opisu vojnog analitičara Aleksandra Radića, omogućavaju da avioni sa velike udaljenosti "precizno ili relativno precizno" pogađaju mete. "To su sredstva vrlo solidnog dometa: šezdeset, sedamdeset kilometara", dodaje on. Predsednik Srbije, međutim, nije želeo da kaže koliko je novog naoružanja kupljeno od Kine i po kojoj ceni. "Strašno su skupe rakete. Mi smo dobili popust mali", poručio je. "Količina tajna, a cena još tajnija", ocenjuje Aleksandar Radić, ukazujući na praksu vlasti da ne objavljuju podatke o uvozu i izvozu naoružanja i vojne opreme. Ali Srbija je, u skladu sa međunarodnim konvencijama, dužna da prijavljuje uvoz ovakvih sistema naoružanja. Ti međunarodni izveštaji se objavljuju polovinom godine, za prethodnu godinu. U tom slučaju bi, ukoliko su kineske rakete stigle ove godine, podaci o količini mogli da budu dostupni polovinom 2026. Ko ima kineske rakete CM-400?Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) iz Stokholma, supersonične rakete CM-400, i to verziju CM-400AKG, od Kine je do sada kupio Pakistan. Od 2010, kada su poručene, pa do 2019. godine, Pakistanu je isporučeno 100 ovih raketa. Prema ovom registru, nijedna država Evropske unije proteklih godina nije kupovala sisteme naoružanja iz Kine. U trgovini oružjem, glavni partneri Pekinga su u Africi i Aziji, uz pojačavanje vojne saradnje sa Rusijom. A dok vlast u Srbiji i dalje "balansira" između Istoka i Zapada, pojačavaju se pritisci iz Brisela da Srbija uskladi svoju spoljnu bezbednosnu politiku sa evropskom. Iako sa EU pregovara o članstvu od 2014, otvaranje poglavlja stoji u mestu. Od 2021. nije otvoreno nijedno. "Iz EU, kao saveza, insistira se na poštovanju elemenata zajedničke spoljne i odbrambene politike. Tu Srbija dolazi u konflikt između ambicije da ide ka Evropi i želje da se poseduje ofanzivni kapacitet kineskog porekla", ocenjuje vojni analitičar Aleksandar Radić. Jednom kada Srbija postane članica EU, svi sporazumi sa trećim državama moraće da se raskinu. To uključuje i sporazume sa Kinom. Od dronova do protivvazdušnih sistemaVojnici Srbije već operišu kineskim naoružanjem, od borbenih dronova do raketnog protivvazdušnog sistema FK-3. Dronovi CH92-A predstavljeni su 2020. i to je bila prva nabavka iz Kine koja je ušla u borbeni sastav Vojske. Srbija je tada postala prva evropska država koja je uvezla kinesku avijacijsku opremu. Potom su usledile nabavke borbenih dronova CH-95, i protivvazdušnih sistema FK-3 i HQ-17. Nakon vojne parade u Pekingu, na kojoj je u septembru prošle godine bio gost kineskog predsednika Si Đinpinga, Vučić je izjavio je da je gledao "šta bi bilo zanimljivo da se nabavi za potrebe Vojske Srbije". Tada su, kako je rekao, zvaničnici Srbije razgovarali sa predstavnicima više od deset kineskih vojnih kompanija, ali nije naveo više detalja. A tri meseca kasnije, nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, Vučić je najavio da će Srbija u narednih i po dana udvostručiti vojne kapacitete. Nije, međutim, precizirao šta će od naoružanja biti nabavljeno iz inostranstva. Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) iz Stokholma, u proteklih pet godina, Srbija je najviše oružja uvezla upravo iz Kine (61 odsto), zatim iz Francuske (12 odsto) i Rusije (7 odsto). U poslednje dve godine domaća namenska industrija uvezla je iz Kine robu vrednu najmanje 240 miliona evra. To pokazuju carinski podaci u koje je Radio Slobodna Evropa imao uvid, za 2024. i prvu polovinu 2025. godine.

Ako ste u posljednjih nekoliko dana sipali gorivo na bilo kojoj pumpi u bilo kojoj od država Zapadnog Balkana osjetili ste efekat porasta cijene barela nafte. Ko će zapravo platiti tu cijenu zavisi od mjere koju je svaka od država uvela. Ali, ako je suditi prema objašnjenjima ekonomista jedno je jasno: Kada cijena jednom poraste, ona se neće vratiti na staro. Poremećeni promet tankera kroz Hormuški tjesnac, trgovinsku arteriju kroz koju prođe petina svjetske nafte, sukob u kojem je skoro svaka zemlja Bliskog istoka pretrpjela štetu, izraelsko-američki napad na Iran i iranska odmazda uticali su na rast cijene nafte na svjetskim tržištima. Nakon što je izabran novi vrhovni lider Irana, umesto prethodnog ubijenog u američko-izraelskim udarima, i cijena je skočila na 120 dolara po barelu, najviše od početka ruskog rata u Ukrajini 2022. godine. Tržišta su senzitivna i sada sve zavisi od toga koliko će rat potrajati, pojašnjava Branislav Jovanović, ekonomista u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije. "Ako traje više od mjesec dana, onda može da bude dosta, dosta opasno. Ako se sve okonča narednih nedelju, dvije, onda posljedice neće biti strašne." Nakon inicijalnog rasta, cijena nafte na svjetskim tržištima prvo je krenula da pada. Tome je, smatraju stručnjaci, doprinjela i izjava američkog predsjednika Donalda Trumpa da je kraj rata blizu, ali i najava G7 da su spremni da poduzmu mjere kako bi podržale globalnu opskrbu nakon što je rat SAD-a i Izraela s Iranom doveo do naglog porasta cijena nafte. No, onda je uprkos što je Međunarodna agencija za energiju saopštila da će pustiti rekordnih 400 miliona barela nafte u pokušaju da obuzda ekonomski uticaj, barel nafte tipa Brent - referentne nafte na svjetskim tržištima - opet je porastao na više od sto dolara. "Svakako vlade u našem regionu moraju biti na oprezu, moraju preduzimati nešto", smatra Jovanović podsjećajući da kada inflacija jednom krene ona se ne zaustavlja. "Vidjeli smo u 2022. godinu da je cena nafte tada skočila nakon napada na Ukrajinu od 90 na 120, ostala na 120 nekoliko mjeseci, onda palo opet na 70. Ali naše domaće cene nisu pale, one su porasle." Zašto je poželjno ograničavanje cijena?Hrvatska vlada uvela je regulaciju najviše cijene goriva za naredne dvije sedmice. Tako će Eurosuper 95 biti 1,50 eura, što je porast cijene od četiri centa. Kako je rečeno iz Vlade, bez njihovih mjera, cijena bi bila 1,55. Cijena Eurodizela u naredne dvije sedmice u Hrvatskoj će biti 1,55 eura, odnosno sedam centi više, dok je bez mjera vlade predviđen porast do 1,72 eura. Ministarstvo energetike i rudarstva Crne Gore također je najavilo fiksne cijene do 23. marta. Tako će Eurosuper 95 koštati 1,47 eura, što je povećanje od sedam centi, a Eurodizel 1,50 eura, odnosno skuplje za 16 centi. Cijena goriva je ograničena i u Srbiji i to na 1,73 eura za Eurodizel i 1,57 eura za Europremium 95. Mjere uvođenja gornje granice mogu biti dosta efikasne, pojašnjava Branimir Jovanović. "Ako cena bezina na domaćem tržištu sada skoči zbog cene nafte, onda to čini da sve poskupi u narednom periodu. Ako nakon toga cena nafte na globalnim tržištima padne, džaba vam je to kada su cene kod kuće već skočile. U tom je problem." Jovanović pojašnjava na primjeru Sjeverne Makedonije u kojoj je cijena dizela povećana za 20 posto na određeni period i zbog koje će kako kaže "sve manje više poskupiti." "Možda ne odmah, ali ako ostane tako može sve da poskupi." I zbog toga se, dodaje, mora odmah intervenisati sa ograničavanjem cijena. Nemoguće je tačno reći da li je potrebno sedam ili 14 dana da se rast cijena goriva odrazi na ostale cijene, ali kako naglašava Jovanović, ukoliko ostanu neko vrijeme "ostale cijene će sigurno skočiti." Osim ograničavanja cijena goriva, ono što savjetuje Jovanović, ekonomista koji je stručnjak za Srbiju i Sjevernu Makedoniju, jeste da se barem na mjesec dana zamrznu i ostale cijene, poput hrane. "Ako su globalne cene više, moraju i domaće da se povećaju. Nakon toga pregovarate kako šta da se uradi, ali se mora sprečiti ovaj prvi udarac i zato su ove mere, kao što su uradile Hrvatska, Srbija, dobre i efikasne i efektivne, jer one sprječavaju taj prvi skok." 'Cijena će skočiti'Sa druge strane, dok susjedne zemlje uvode ograničavanja cijena goriva, u Bosni i Hercegovini, u oba entiteta, na snazi je mjera ograničavanja marži na naftne derivate. To znači da za trgovinu na veliko marža, razlika između nabavne i prodajne cijene, iznosi oko tri centa, dok je u maloprodaji ona oko 12,5 centi po litru derivata. Dok federalni ministar trgovine Amir Hasičević kaže da je ograničenje marže "važan mehanizam zaštite potrošača", Branimir Jovanović kaže da to nije dovoljno. "I pored toga što su oni limitirali marže, cena će skočiti. To neće sprečiti da cena skoči, a ono što je sad važno jeste da se to spreči." Otkako je nafta na svjetskim tržištima počela da raste, cijena goriva na benzinskim pumpama varira širom BiH, dok su cijene dizela porasle za otprilike 25 centi po litru, a benzin 10 centi po litru. Tako je na primjer, na jednoj pumpi u Sarajevu litra dizela 1. marta bila 2,41 KM (1,23 eura), a 12.3. je porasla na 3,16 KM (1,62 eura), dok je litra benzina bila 2,35 KM (1,20 eura), a sada je 2,49 (1,27 eura). Cijene variraju zavisno od lokacije i pumpe. Iz federalnog Ministarstva trgovine kažu da su razlike u cijeni najčešće rezultat primjene mjere ograničenja marže, jer se ranije nabavljene zalihe prodaju po ranijim cijenama, dok se nove nabavke formiraju u skladu sa aktuelnim ulaznim troškovima. Federalni ministar trgovine Amir Hasičević također je ranije rekao da ono što Federacija može i radi "jeste ograničenje marže, kontrola tržišta i stabilizacija snabdijevanja." Kako pojašnjava Ognjen Erić, profesor na Ekonomskom falultetu u Banja Luci i član udruženja ekonomista SWOT, usitnjeno i fragmentisano tržište onemogućava adekvatnu primjenu kontrole maloprodajnih cijena u BiH. "Za efikasno ograničenje cijena, potrebni su određeni preduslovi koje zemlje u regionu imaju a BiH u ovom momentu svakako ne ispunjava." Dodaje da u BiH ili nema ili je zanemarljivo vlasničko učešće države u ovom sektoru, ali i da mehanizam robnih rezervi praktično ne funkcioniše. "Ne postoji nijedna aktivna rafinerija, u BiH kanali dobave su svedeni na gotovo isključivo drumski saobraćaj, što sve implicira na veliku osjetljivost na šokove. Sve navedeno utiče na to da imamo haotično stanje, već posle nekoliko dana usred prekida izvora snabdijevanja." Poput BiH i na Kosovu je također uvedeno ograničenje marže na prodaju i to dva centa za velikoprodaju i 12 centi za maloprodaju. U roku od nekoliko dana, kako su zabilježili novinari Radija Slobodna Evropa 3. i 9. marta na više prodajnih mjesta, razlika u cijeni litra goriva bila je za oko najmanje 20 centi više. Liberalizacija cijena samo za kompanijeOsim ovih mjera, države također imaju i rezerve nafte. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je rekao da oni imaju zaliha za 90 dana. Također su kao jednu od mjera uveli i zabranu izvoza naftnih derivata. Dok u Federaciji BiH postoje robne naftne rezerve, u RS ih nema, već se nivo rezervi dogovara sa prodavcima u tom entitetu. No, i iz Federacije su ranije saopštili da raspolažu sa ograničenim rezervama i u slučaju poremećaja u snabdijevanju prioritet će biti da se osiguraju bolnice, policija, vatrogasci, vojska i druge institucije od vitalnog značaja. I Crna Gora ima zaliha za dva mjeseca rekao je premijer ove zemlje Milojko Spajić. No, upravo je iz Crne Gore, odnosno od njihovog Udruženja naftnih kompanija došao prijedlog za još jednom mogućom mjerom, a to je liberalizacija cijena goriva. "Tendencija rasta u narednim danima je takva da će doći dodatno do povećanja cijena. Smatramo da četrnaestodnevni model nije dobar jer je veliki pritisak i gubici kod naftnih kompanija su veliki pa će će oni onda da zaustave isporuku goriva", rekao je za RTCG Draško Striković iz ovog udruženja. No, Branimir Jovanović smatra da se liberalizacijom cijena nafte kompanijama pušta da profitiraju od cijele situacije. "To znači da šta se dešava na svjetskim tržištima nafte, to će se desiti i kod vas kući. Tako da imate, na primjer danas 90 na 120, pa onda opet na 90. Naravno da firme to zahtevaju, njima to odgovara, jer onda ako je cena u potpunosti slobodna, onda firme nemaju nikakav rizik, ne plaćaju ništa. Oni drže svoje profitne marže, profitiraju." Ko plaća najveću cijenu rasta goriva?Jovanović pojašnjava da kada su u pitanju mjere ograničenih cijena, one će u kratkom roku pogoditi benzinske pumpe. Pitanje jeste dodaje, ko plaća cijenu: da li su to naftne kompanije ili narod? "Moraju se cene limitirati, ne marže, ne smanjiti akcize", kaže Jovanović. I te mjere mogu biti uvedene ali mora postojati i fiksni plafon. "Mere kao ograničavanje marži i smanjenje akciza nisu same po sebi dovoljne, ali mogu biti korisne u čitavom tom paketu." Ograničavanje cijena koje su učinili u Hrvatskoj i Srbiji je dobro, ali, dodaje, mora se uraditi na vrijeme prije nego što se poveća cijena. A od mjere zavisi ko će da plaća najveću cijenu trenutne situacije. U Hrvatskoj će, pojašnjava Jovanović, najviše trpiti benzinske pumpe, naftne kompanije jer država nije smanjila akcize ali jeste stavila limit na cijenu. U Sloveniji su smanjene akcize što znači da će trošak pasti na državu. "U Makedoniji i u Bosni i Hercegovini nisu uradili ništa, što znači da će cijenu platiti građani." Dodaje da ne postoji mjera koja je skroz efektivna, ali se nešto mora pokušati uraditi. "Ali da, na kraju cenu plate siromašni i građani."

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je 12. marta da je Srbija do Kine kupila supersonične balističke rakete CM-400. "Mi imamo značajan broj raketa i imaćemo ih još više", rekao je Vučić za Radio-televiziju Srbije. On je naveo da je Vojska Srbije uspešno izvršila integraciju kineske rakete na ruske borbene avione MiG-29 koje poseduje. Vučićeva izjava dolazi nakon što su na jednom specijalizovanom vojnom forumu proteklih dana objavljene fotografije na kojima se vide borbeni avioni, u vlasništvu Vojske Srbije. Jedan avion je, kako se navodi, bio naoružani kineskom dalekometnom raketom vazduh-zemlja, sa oznakom CM-400. Drugi je, prema istim navodima, nosio avio bombu LS-6, takođe kineske proizvodnje. Vučić je rekao da su avioni sa kineskim raketama "slučajno snimljeni". On nije odgovorio na pitanje novinara koliko su tačno plaćene kineske rakete. "Strašno su skupe rakete. Mi smo dobili popust mali", rekao je Vučić. Dodao je im je domet 200 do 400 kilometara i da je reč o raketama velike razorne moći. Na ovu nabavku, reagovao je Andrej Plenković, premijer Hrvatske, koja je članica Evropske unije i NATO. On je u izjavi novinarima 12. marta rekao da će tim povodom Hrvatska razgovarati sa saveznicima. "Razgovarat ćemo s našim partnerima u Sjevernoatlantskom savezu i upozoriti ih na takvo naoružanje koje je jedna novost u arsenalu Vojske Srbije", rekao je Plenković. Dodao je da ne očekuje "da bi posjedovanje takvog vrlo ozbiljnog oružja moglo u bilo kojoj varijanti doći u poziciju da se koristi prema susjednim zemljama, Hrvatskoj ili nekoj drugoj". Srbija, uprkos upozorenjima iz Brisela i Vašingtona unapređuje vojnu saradnju sa Kinom. Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira iz Stokholma, od 2020. do 2024, Srbija je najviše oružja uvezla upravo iz Kine (57 odsto), zatim iz Rusije (20 odsto) i Francuske (7,4 odsto). Reagujući na Plenkovićevu izjavu, Vučić je rekao da "Zagreb neće odlučivati šta će Srbija da ima". On je naveo da se Srbija "sprema da bude napadnuta od strane saveza koji formiraju Priština, Tirana i Zagreb". "Mi ne možemo da napadamo NATO zemlje, a i Albanija i Hrvatska su NATO zemlje. Niti želimo da ih napadamo. Ali mislim da su njima to jedine namere. Samo što čekaju trenutak. Srbija ima dovoljno odvraćajuće snage za dve zemlje i jedan entitet", rekao je Vučić. On je naveo i da je sa Plenkovićem razgovarao tokom posete Indiji sredinom februara i da mu je premijer Hrvatske tada rekao da vojna saradnja sa Albanijom i Kosovom nije usmerena protiv Srbije. "Saslušao sam ga i to je to. Ali, da li i dalje imam tu dozu nelagode i straha? Imam", rekao je Vučić. Hrvatska, Albanija i Kosovo u martu 2025. potpisale su Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, što su srpski zvaničnici opisali kao pretnju po bezbednost Srbije. Vučić je rekao da Srbija ima korektne i dobre odnose sa NATO, ali je ponovio da država neće pristupiti toj vojnoj alijansi. On je naveo da je zadovoljan odnosima sa SAD, da veruje da će biti još bolji i da će to "moći da se vidi". Rekao je da Vlada u Beogradu "ima gotove svakodnevne kontakte sa američkom administracijom na različitim nivoima". "Više radimo nego što pričamo", kazao je Vučić. Naveo i da je "vitalni interes" Srbije i da ima dobre odnose sa Rusijom, i da je Srbija, koja nakon invazije na Ukrajinu nije uvela sankcije toj zemlji, "mnogo dala u prijateljstvo sa Rusijom". "Savest mi je čista, trudio sam se da sačuvamo tradicionalne dobre odnose i mislim da ih imamo. I mislim da ih niko neće srušiti", rekao je Vučić. Dodao je da će nastaviti da unapređuje odnose i sa Kinom.

Srbija se nije uskladila sa poslednjom odlukom Evropske unije kojom se iranski Korpus islamske revolucionarne garde stavlja na listu osoba, grupa i subjekata uključenih u terorističke akte i podložnih restriktivnim merama prema Zajedničkom stavu o primeni specifičnih mera za borbu protiv terorizma. Ovo je objavljeno na web-stranici Saveta EU, gde se saopštava koje se treće zemlje usklađuju sa politikom sankcija Evropske unije. Reč je o odluci od 26. februara, kojom se ažurira lista osoba, grupa i entiteta obuhvaćenih restriktivnim merama EU u borbi protiv terorizma. Odluka predstavlja redovnu reviziju spiska koji se vodi u okviru okvira za borbu protiv terorizma, uspostavljenog 2001. godine. Prema Zajedničkom stavu EU, entiteti i pojedinci koji se nalaze na ovoj listi podložni su merama kao što su zamrzavanje imovine i zabrana da im se iz Evropske unije stavljaju na raspolaganje finansijska sredstva ili ekonomski resursi. Sa ovom odlukom uskladile su se sve ostale zemlje regiona koje imaju status kandidata za članstvo u EU. "One će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta. Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", navela je u saopštenju šefica evropske diplomatije Kaja Kallas. U februaru je takođe saopšteno da se Srbija nije uskladila ni sa dve prethodne odluke Evropske unije o sankcijama Iranu, koje se odnose na situaciju unutar te zemlje, kao i na iransku vojnu podršku ruskom ratu protiv Ukrajine i oružanim grupama i subjektima na Bliskom istoku i u regionu Crvenog mora.

Tel Aviv - Beograd i nazad. Najmanje deset letova teretnih aviona izraelske kompanije bilo je tokom februara i marta na toj relaciji, utvrdio je Radio Slobodna Evropa na osnovu podataka specijalizovanih sajtova za praćenje letova. Avioni koji su leteli Izrael – Srbija, služe prenosu teškog i opasnog tereta, poput naoružanja. Ipak, šta je u njima bilo, za RSE nisu odgovorili iz nadležnih institucija. Od sredine 2025. godine u Srbiji je na snazi moratorijum na izvoz oružja. Od zaposlenih u fabrikama oružja, međutim, stiže informacija da je "embargo ukinut". (snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)

Deo krajnje desničarskih grupa na platformi Telegram gotovo svakodnevno prati i komentariše rat na Bliskom istoku, a većina njih podržava rukovodstvo u Iranu. Konzervativni pokret "Naši", ultradesničarska grupa koja ne krije veze sa Rusijom, održala je u Beogradu protest podrške narodu Irana, dok su neke Telegram grupe u više navrata pozivale Teheran da bombarduje američku vojnu bazu Bondstil na Kosovu. "Narativ koji se širi na ovim kanalima prije svega je izraz snažnog antizapadnog i anti-NATO diskursa koji je već dugo prisutan u dijelu srpske desnice", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Hikmet Karčić, naučni saradnik na Institutu za istraživanje zločina Univerziteta u Sarajevu. SAD i Izrael su 28. februara otpočeli vazdušne napade na Iran, u kojima su ubijeni iranski vrhovni verski vođa Ali Hamnei i drugi visoki zvaničnici. Sukob se proširio na druge zemlje Bliskog istoka, nakon što je Teheran lansirao dronove i projektile na Izrael i arapske države Persijskog zaliva u kojima SAD imaju vojne baze. Srpski plaćenik kao geopolitički analitičarTelegram kanal Dejana Berića, srpskog državljanina koji je jedno vreme ratovao u Ukrajini na strani Rusije, redovno objavljuje postove o dešavanjima na Bliskom istoku od početka napada Izraela i SAD na Iran. Berić, čiji kanal prati više od 102.000 ljudi, prvenstveno objavljuje propagandu Kremlja u vezi sa ratom u Ukrajini, ali je od 28. februara u fokus stavio Iran. U objavama dele izjave iranskih zvaničnika i snimke bombardovanja izraelskih gradova. Uz naslov "Predlog od milion dolara", kanal je 10. marta preneo deo saopštenja Iranske revolucionarne garde u kojem se arapske zemlje pozivaju da proteraju američke i izraelske diplomate, a da će im zauzvrat Iran omogućiti "potpun i slobodan prolaz kroz Ormuski moreuz". Istog dana Berić na Telegramu prenosi vest sa svetskih agencija da je američka kompanija "Planet Labs" produžila ograničenja pristupa svojim snimcima sa Bliskog istoka kako bi sprečila protivnike da ih koriste za napad na SAD i njihove saveznike. Kako je preneo Rojters "Planet Labs", koja upravlja velikom flotom satelita za snimanje Zemlje i prodaje često ažurirane snimke vladama, kompanijama i medijima, je obavestila kupce 9. marta da odlaganje od četiri dana, uvedeno prethodne sedmice, proširuje na period od 14 dana. U svojoj objavi Berić iznosi tvrdnju da ova mera nije uvedena "da se spreče Iranci da dobiju obaveštajne podatke, već suprotno da se spreče Amerikanci da vide koliko su oni upropašćeni". "I naravno bez brige – Kinezi i Rusi obezbeđuju slike u realnom vremenu", piše Berić. Pred Višim sudom u Beogradu se protiv Dejana Berića vodi postupak za učešće u ratu u stranoj državi. On, međutim, nije dostupan srpskim organima, pošto se od 2014. nalazi u Rusiji. Poziv da se gađa BondstilMeđu kanalima koji redovno dele objave o dešavanjima na Bliskom istoku je i "Bunt je stanje duha". Ovaj telegram kanal sa više od 80.000 pratilaca, je u nekoliko navrata pozivao Iran da ispalli rakete na Bondstil (Bondsteel), najveću američku vojnu bazu koja se nalazi na Kosovu. U tim objavama "Bunt" je naveo i koordinate Bondstila, zajedno sa linkom koji na Gugl mapi pokazuje tu lokaciju. Koordinate kampa Bondstil ili pozive na njegovo bombardovanje objavili su i drugi proruski desničarski kanal poput "Сербский Вестник", "Srpska Sparta Info", "Bunker". Svi oni zajedno imaju više od 50.000 pratioca. Nekoliko dana ranije, 6. marta, teza da Bondstil može biti meta napada plasirana je u prorežimskom beogradsakom listu "Večernje nosvosti". Proruski kanal "Koridor", koji prati nešto više od 11.000 ljudi, je na dan početka rata 28. februara napisao da neće "prenositi vesti ovog rata ukoliko ne bude nekih značajnijih vesti, kao na primer da je pogođen Bondstil". Hikmet Karčić sa Univerziteta u Sarajevu smatra da ultradesničarske grupe ne vide Iran nužno kao ideološkog saveznika, već kao državu koja se suprotstavlja Sjedinjenim Državama i zapadnim saveznicima. "Zbog toga se često predstavlja kao dio šire borbe protiv američkog uticaja u svijetu", kaže Karčić. Istovremeno, dodaje sagovornik RSE, ove grupe nastoje da globalne sukobe povežu sa lokalnim temama, pre svega sa Kosovom. "U tom kontekstu se pominje i baza Bondstil. Radi se o kombinaciji lokalnih narativa i šireg ideološkog okvira koji je posljednjih godina snažno promovisan kroz proruske i ultrakonzervativne mreže", kaže Karičić i dodaje: "Lokalni elementi su prije svega anti-NATO sentiment i kosovsko pitanje, dok je širi narativ o globalnoj borbi protiv Zapada velikim dijelom preuzet iz transnacionalnog desničarskog diskursa koji promovišu akteri povezani sa Rusijom, uključujući i mreže oko ruskog oligarha Konstantin Malofeeva". Protest podrške Iranu u Beogradu"Mi Srbi smo uz narod Irana i uz sve slobodoljubive narode na čitavom svetu." To je na skupu podrške Iranu 7. marta u Beogradu izjavio Ivan Ivanović, vođa desničarske organizacije Konzervativni pokret "Naši". Njegov kratki govor, objavljen u video formatu na Telegram kanalu Ivanovićevog udruženja, pratilo je par desetina ljudi. Na skupu su se mogle videti zastave Irana, ali i Belorusije, čijeg autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka "Naši" često veličaju na ruskoj platformi za razmenu poruka. U avgustu 2025. "Naši" su zakupili bilborde na kojima su čestitali rođendan beloruskom predsedniku i jednom od retkih saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina. Rođendan su čestitali i lideru Severne Koreje Kim Džong Unu, a podršku su pružili i Marin Le Pen, predsednici francuske ultranacionalističke partije "Nacionalno okupljanje". Konzervativni pokret "Naši" registrovan je u Agenciji za privredne registre u decembru 2024. godine. U Statutu udruženja navodi se da je jedan od ciljeva "promovisanje učlanjenja u Evroazijsku uniju". Ovo udruženje nastalo je od Srpskog narodnog pokreta "Naši", čiju je zabranu 2012. tražilo Republičko javno tužilaštvo, između ostalog, zbog izazivanja nacionalne, verske, rasne i seksualne mržnje i diskriminacije. Međutim, Ustavni sud je tada procenio da nisu ispunjeni uslovi za zabranu njihovog rada. Telegram kanal ove grupe otvoren je 2022. godine i za četiri godine stekao je nešto manje od 130 pratilaca. U svojim objavama osim podrške ruskoj invaziji, targetiraju predstavnike prozapadnih opozicionih partija u Srbiji, studente u blokadi koji su predvodili masovne antivladine proteste nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, kao i pojedine novinare. U februaru 2025. godine u Beogradu su lepili plakate sa likom Melanije Tramp, supruge američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), i porukom na engleskom "Serbia loves Melania" i "Make Serbia great again" ("Srbija voli Melaniju" i "Učinimo Srbiju ponovo velikom"), što je aluzija na slogan iz Trampove predizborne kampanje "Učinimo Ameriku ponovo velikom". Nakon što su SAD uhapsile predsednika Venecuele Nikolasa Madura početkom 2026. godine, "Naši" na svom kanalu objavljuju Trampovu fotografiju sa potpisom "Svetski terorista broj 1". Za i protiv IranaKada je 1. marta stigla informacija da je u izraelsko-američkim udarima ubijen iranski vođa ajatolah Ali Hamnei, "Koridor" je to ocenio kao "odličnu vest". Uz tu objavu stavili su i fotografiju sa sastanka bivšeg predsednika Bosne i Hercegovine Alije Izetbegovića i Hamneija. U istoj objavi je napisano da je "Ali Hamnei pružao logističku i materijalu podršku" Armiji Bosne i Hercegovine tokom rata u toj zemlji devedesetih godina. Inače, kanal "Koridor" ranije je koristila "Brigada sever", koju je uz "Civilnu zaštitu", Vlada Kosova proglasila za terorističku organizaciju juna 2023. Za razliku od ovog kanala, podršku Iranu pružila je neregistrovana ultradesničarska grupa "Srbska akcija". U objavi od 5. marta kanal "Srbske akcije" označio je Iran kao "jedinu stvarnu prepreku" Izraelu u ostvarenju njihovog nauma da "ustoliče svog mesiju, to jest Antihrista". Ovaj kanal je 3. marta preneo objavu grupe "Paladini", iza koje stoji ultrakonzervativni ruski oligarh Konstantin Malofejev, u kojoj se Iran označava kao "teroristička država", a cionizam kao "tumor čovečanstva" koji "mora biti uništen". "Paladini" su u septembru 2025. organizovali konferenciju na kojoj su učestvovale ultradesničarske grupe sa više kontinenata, a među njima su bili i predstavnici "Srbske akcije". Glavna tema bila je borba protiv dolaska migranta sa Bliskog istoka i iz Afrike. Kanal "Dobošar", koji ima oko 400 pratilaca, je u objavi od 2. marta napisao da pruža podršku Iranu, "do pobede i uništenja satanske države Izrael". Nakon što su mediji objavili da je Iran zvanično izabrao Modžtabu Hamneija za ajatolaha, ovaj kanal je čestitao novom vrhovnom vođi Irana i poželeo mu "mudrost, istrajnost i hrabrost u borbi protiv Izraela". "Dobošar" nije zvanična organizacija, već Telegram kanal koji je i pre najnovijih sukoba na Bliskom istoku širio teorije zavere da Jevreji vladaju svetom. Ovaj kanal povezan je sa kanonski nepriznatom Istinskom pravoslavnom crkvom, na čijem čelu je episkop Akakije. Akakije je inače u više navrata predvodio desničarske grupe na protestima za rehabilitaciju predsednika kvislinške vlade Milana Nedića, premijera koga je u okupiranoj Jugoslaviji postavila nacistička Nemačka. Podrška Teheranu deo antizapadnog narativaPrema rečima Hikmeta Karčića, u percepciji ovih grupa Zapad i liberalni poredak predstavljaju glavnog protivnika, pa se svi akteri u sukobu sa Zapadom posmatraju kao taktički saveznici. "Zbog toga podrška Iranu ne proizlazi iz bliskosti sa iranskom teokratijom, već iz šireg antizapadnog geopolitičkog narativa. Istovremeno se pravi razlika između podrške državi koja se suprotstavlja Zapadu i neprijateljskog stava prema migrantima iz muslimanskih zemalja, što im omogućava da u javnom diskursu pomire te naizgled kontradiktorne pozicije", kaže Karčić. Poslednjeg dana februara SAD i Izrael su započeli operaciju napada na istaknute mete u Iranu, uključujući iranske vojne objekte i rezidencije najviših zvaničnika zemlje. U ovoj operaciji, kojoj je prethodila višenedeljna napetost i ubrzano američko vojno prikupljanje snaga, ubijen je iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei. Američki predsednik Donald Tramp rekao je i da je 48 iranskih lidera ubijeno u napadima, te da bi napadi mogli trajati četiri nedelje. S druge strane, Iran je započeo napade na američke i zapadne vojne objekte i civilne lokacije u Izraelu, Persijskom zalivu i drugim zemljama. Na meti su se tako našli Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Katar, Bahrein. Izrael je uzvratio napadima na položaje Hezbolaha, militantne grupe i bliskog saveznika Irana, u Libanu. Prema podacima vlasti u Iranu, tokom gotovo dve sedmice rata u toj zemlji je bombardovano skoro 10.000 civilnih objekata, a ubijeno je više od 1.300 civila. Pentagon je saopštio da je oko 140 pripadnika američkih oružanih snaga ranjeno, a sedam poginulo od početka napada na Iran. U Izraelu su poginula dva vojnika i 11 civila, uključujući devet osoba koje su stradale u iranskom raketnom napadu. U Libanu je, prema podacima tamošnjeg ministarstva zdravlja, u izraelskim napadima poginulo najmanje 486 ljudi. U Iraku je zabeleženo najmanje 15 smrtnih slučajeva u različitim incidentima, uključujući ubistvo vojnog komandanta u vazdušnom napadu. Saradnja na tekstu:Mirjana Jevtović

U Srbiji se obeležava 23 godine od ubistva prvog demokratskog premijera Zorana Đinđića. Đinđić je ubijen u dvorištu zgrade Vlade Srbije 12. marta 2003. godine. Na mestu ispred ulaza u zgradu Vlade Srbije gde je ubijen, venac je položio premijer Đuro Macut u pratnji ministara. Delegacija Đinđićeve Demokratske stranke, predvođena liderom ove danas opozicione partije Srđanom Milivojevićem, i građani položili su cveće na njegov grobu u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Poštu je na groblju odala i delagacija opozicione Stranke slobode i pravde (SSP), predvođena predsednikom te stranke Draganom Đilasom. "Zoran Đinđić je video ono što mnogi tada nisu hteli da vide - da je pravi put Srbije put ka Evropi. Danas, 23 godine kasnije, mi smo i dalje pred istim zadatkom", navela je ta stranka u saopštenju. Za atentat na Đinđića osuđeni su pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije - Zvezdan Jovanović kao neposredni izvršilac i Milorad Ulemek Legija za organizovanje ubistva. Njih dvojica su osuđena na po 40 godina zatvora. Međutim, nalogodavci i politička pozadina ubistva premijera Zorana Đinđića do danas nisu otkriveni. Đinđić je bio prvi premijer Srbije nakon petoktobarskih promena 2000. kada je srušen režim Slobodana Miloševića.

Nacrt godišnjeg izveštaja o Srbiji u Evropskom parlamentu ocenjuje da je napredak zemlje ka Evropskoj uniji (EU) "zaustavljen" i da Srbija nije napredovala u ispunjavanju uslova za članstvo. "Poslednjih godina napredak Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji je zaustavljen, pri čemu su zabrinutosti uglavnom usmerene na stanje demokratije i vladavine prava", navodi se u nacrtu izveštaja, koji će biti predmet rasprave na Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta naredne nedelje. "Žalimo zbog činjenice da je Srbija ostvarila ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju merila za članstvo u EU u mnogim drugim pregovaračkim poglavljima", kaže se u dokumentu u kojem se dodaje da pregovori o članstvu između Srbije i EU treba da napreduju samo na osnovu merljivog i održivog napretka. Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u pregovaračkom procesu sa EU od decembra 2021. godine. Jedina je zemlja kandidat za punopravno članstvo koja nije uvela sankcije Rusiji nakon invazije Ukrajine. Izgubila je drugo mesto na listi predvodnika u pristupnom procesu. U dokumentu, čiji je autor izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Tonino Picula, navodi se da postoji veliki broj hitnih pitanja koja treba rešiti, posebno pojačana politička polarizacija i tenzije, potreba za strukturnim reformama u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, kao i potreba da se postigne sveobuhvatan sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom, uz potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU, posebno u vezi sa sankcijama protiv Rusije. U dokumentu se podseća na proklamovanu obavezu Srbije da je članstvo u EU njen strateški cilj, ali se napominje da se izrečene obaveze često ne odražavaju u praksi, što je, kako se navodi, bilo vidljivo i kada najviši predstavnici Srbije nisu prisustvovali samitu EU–Zapadni Balkan u decembru 2025. godine. Upućuje se poziv Srbiji da ostvari kredibilan napredak i poveća napore u suzbijanju manipulacije i stranog informativnog uplitanja, uključujući dezinformacije i retoriku protiv EU. U dokumentu se odbacuju navodi srpskih zvaničnika da su EU i neke od njenih država članica bile uključene u organizovanje studentskih protesta od novembra 2024. godine, s ciljem izazivanja "obojene revolucije". Evropski parlament takođe ponavlja svoju oštru osudu nezakonitog hapšenja i proterivanja građana EU koji su davali izjave u znak podrške studentima koji su protestovali. "Evropski parlament osuđuje neprihvatljivo ponašanje, uvrede i negativnu retoriku upućenu članovima Evropskog parlamenta i drugim političkim akterima, uključujući članove misije Odbora za spoljne poslove u Srbiji u januaru 2026. godine", navodi se u nacrtu izveštaja o Srbiji. Izražava se i zabrinutost zbog produbljivanja političke krize u zemlji u kontekstu masovnih protesta koji se održavaju širom Srbije od novembra 2024. godine i koji "odražavaju reakciju građana Srbije na sistemsku korupciju i uočeni nedostatak odgovornosti i transparentnosti u zemlji". U dokumentu se izražava podrška pravu svih građana Srbije, uključujući studente, da mirno protestuju kako bi pozvali na odgovornost i demokratske reforme direktno povezane sa vladavinom prava. Osuđuje se činjenica da su tokom protekle godine mirni demonstranti, studenti, aktivisti i novinari bili izloženi "širokom spektru represivnih mera, uključujući prekomernu upotrebu sile i policijsko nasilje, proizvoljna pritvaranja i hapšenja, politički progon i druge oblike zastrašivanja". Takođe se poziva na uvođenje ciljanih sankcija protiv pojedinaca odgovornih za teška kršenja zakona i ljudskih prava u Srbiji. Evropski parlament u dokumentu izražava zabrinutost i zbog intenziviranja verbalnih napada, kampanja blaćenja i pritisaka na organizacije civilnog društva koje se zalažu za vladavinu prava, kao i zbog pogoršanja uslova rada za novinare i medije. Poziva se Srbija da preokrene nazadovanje u oblasti slobode izražavanja. Nakon rasprave u Odboru za spoljne poslove (AFET), koja je zakazana za 17. mart, ovaj izveštaj bi, uz dopune amandmanima, ovog proleća, trebalo da bude usvojen u tom telu Evropskog parlamenta. Kasnije tokom godine, glasanjem na jednoj od plenarnih sednica, dokument dobija verziju rezolucije Evropskog parlamenta.

Nestašica i kanistera sa gorivom na pumpama u Srbiji za sada nema. Građane sa kojima je razgovarala ekipa Radija Slobodna Evropa (RSE) više brine rast cena goriva, do kojeg bi mogla dovesti kriza na svetskom tržištu nafte i naftnih derivata usled rata u Iranu. "I kad je bila hiperinflacija, plaćali smo kanister 50 evra, neko će to uvek morati da plati, da li mušterija ili neko drugi, to je pitanje", tako situaciju sumira beogradski taksista Slavko, prisećajući se devedesetih godina, kada je Srbija zbog ratova u bivšoj Jugoslaviji bila pod međunarodnim sankcijama. "Ne može da bude nestašice goriva, može samo da bude skuplje", kaže njegov sugrađanin Aleksandar. Rat u Iranu ušao je u drugu nedelju. Usled sukoba na Bliskom istoku, došlo je do povećane tražnje za naftom, što je uslovilo i rast cene tog energenta na svetskom tržištu. Barel nafte je u ponedeljak premašio 100 dolara, prvi put od 2022, kada je došlo do poremećaja na tržištu usled ruske invazije na Ukrajinu. Goriva u Srbiji će biti, uverava građane predsednik države Aleksandar Vučić. U izjavi od 9. marta rekao je da Srbija raspolaže rezervama nafte i naftnih derivata za 90 dana. Na skladištenju i povećanju rezervi, vlasti u Beogradu počele su da rade nakon što se Naftna industrija Srbije našla na listi sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) zbog većinskog ruskog vlasništva. U periodu kada rafinerija nafte u Pančevu u sastavu NIS-a, inače jedina u kojoj se prerađuje sirova nafta u zemlji, nije radila usled sankcija, povećan je i uvoz gotovih naftnih derivata, najvećim delom iz Mađarske. Vlada je na aktuelnu krizu odgovorila privremenom merom zabrane izvoza naftnih derivata. Time su pogođene susedne Bosna i Hercegovina i Bugarska, u koje je prošle godine iz Srbije izvezeno najviše benzina i evrodizela. Kakvi su efekti na rast cena goriva?Cene benzina BMB 95 i evrodizela na pumpama u Srbiji zabeležile su rast u odnosu na prethodni mesec, u proseku za oko četiri odsto. Maksimalne cene goriva na benzinskim pumpama širom Srbije ograničava jednom nedeljno Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Prema poslednjem preseku od 6. marta, cena po litru benzina iznosi 184 dinara (1,56 evra), a cena evrodizela 203 dinara (1,73 evra). Ovim su se cene praktično vratile na nivo iz januara 2025. kada se Naftna industrija Srbije našla na listi sankcija SAD-a. Šta kažu u naftnim kompanijama?U Naftnoj industriji Srbije, koja ima najveći broj benzinskih stanica u Srbiji, naveli su za RSE da se prodaja goriva odvija uobičajeno i bez prekida. "U uslovima globalne krize i makroekonomskih okolnosti na koje kompanije nema uticaj, povećani su rizici poslovanja", ukazali su u NIS-u i dodali da u odnosu na razvoj situacije preduzimaju mere kako bi obezbedili sigurnost snabdevanja. Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) kaže za RSE da bi se, u slučaju da mere države o ograničenju cene goriva u ovom obliku potraju dok cene na svetskom tržištu rastu, to negativno odrazilo na naftne kompanije koje posluju u Srbiji. "Nije održivo da cena po kojoj se prodaje motorno gorivo ne može da pokrije nabavnu cenu i osnovne troškove rada jedne benzinske stanice, a kamoli da je manja od nabavne cene, što bi kod nas uskoro moglo da se dogodi", pojašnjava Mićović i dodaje da će u tom slučaju potrošači nailaziti na benzinske stanice bez goriva. Jedini način da se ublaži uticaj globalnog rasta cena nafte i derivate nafte na cene goriva, u svim zemljama koja ne mogu da zadovolje potrebe za naftom iz domaćih izvora, pa tako i u Srbiji, vidi u smanjenju akcize na gorivo koje propisuje država. Podaci UNKS pokazuju da ukupni nameti države, koji čine akciza, naknade (za formiranje obaveznih rezervi, za energetsku efikasnost, za markiranje i naknada za monitoring kvaliteta) i porez na dodatu vrednost premašuju polovinu cene goriva na pumpama. Kakvi se efekti očekuju od mera Vlade?Kako bi zaštitila tržište u Srbiji, Vlada je 9. marta uredbom zabranila izvoz nafte i svih naftnih derivata do 19. marta. "Suština ove zabrane je zaštita domaćeg tržišta od nestašica i skoka cena, a usled globalnih poremećaja na svetskom tržištu", obrazložila je odluku Vlade ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. Ovoj meri Vlada Srbije nije pribegavala još od 2022. nakon ruske invazije na Ukrajinu. Prema stručnjaku za energetiku Draganu Vlaisavljeviću, zabrana izvoza naftnih derivata bila je neophodna kako bi se sačuvale državne rezerve ovih energenata. "Zbog produženja ratnih dejstava u oblasti Bliskog istoka vrlo je neizvesno sledeće dopunjavanje rezervi Srbije kako sa stanovišta visine potrebnih finansijskih sredstava tako i sa stanovišta raspoloživosti za kupovanje na svetskom tržištu nafte i naftnih derivata", ukazuje Vlaisavljević. Uredba Vlade, dodaje, imaće pozitivne efekte na kupce. Kada je reč o ograničavanju cene goriva na pumpama, prema Vlaisavljeviću, to bi se u slučaju nastavka rasta cene nafte na svetskom tržištu i naftnih derivata negativno moglo odraziti na naftne kompanije koje posluju u Srbiji. "Ovo ograničenje može imati negativne poslovne efekte (do zatvaranja pumpi) u slučaju da ova uredba značajno ograničava trgovačke marže ovih kompanija", kaže Vlaisavljević. Značajniji udar na cene, ističe, građani Srbije bi mogli osetiti ukoliko rat na Bliskom istoku potraje i onda kada država iscrpi državne rezerve. Važan faktor je i to da li će ruski Gaspromnjeft i mađarski MOL postići konačan dogovor, uz odobrenje američkih vlasti oko preuzimanja NIS-a. Ko je pogođen zabranom izvoza?Merama Vlade Srbije mogle bi biti pogođene zemlje regiona, u koje Srbija jedino i izvozi naftne derivate, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. U 2025. godini, Srbija je izvezla više od 127 hiljada tona benzina, od toga gotovo polovinu (48 odsto) u Bosnu i Hercegovinu. Kada je reč o evrodizelu, izvezene količine su sedam puta manje od izvezenog benzina. Najviše tog energenta u 2025. Srbija je izvezla u Bugarsku. Druga energetska kriza u Srbiji u šest meseciOvo je druga energetska kriza sa kojom se Srbija suočava u poslednjih šest meseci. Prva, usled američkih sankcija prema najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji, još nije gotova. I dalje se čeka odgovor američkih vlasti na okvirni ugovor koji su potpisali mađarska MOL Grupa i ruski Gaspromnjeft o kupovini 56,15 odsto udela u Naftnoj industriji Srbije. U međuvremenu, Kancelarija za kontrolu strane imovine Sjedinjenih Američkih Država (OFAC) donela je odluku da produži licencu za rad NIS-u do 20. marta. Prema podacima iz poslovnog izveštaja, NIS je 2025. godinu završio sa neto gubitkom od oko 47 miliona evra, a najveći deo tog gubitka generisan je u poslednjem kvartalu, kada je i počela primena američkih sankcija prema toj kompaniji.

Usporavanje istraga i prolongiranje krivičnih postupaka. Ovo će, prema navodima Tužilaštva za organizovani kriminal, biti posledice odluke da četvoro tužilaca ne nastavi svoj rad u tom tužilaštvu. Reč je o tužiocima koji su, pored ostalog, bili angažovani na ispitivanju moguće korupcije vlasti u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi, te istrazi u slučaju zaplene pet tona marihuane u selu kod Kruševca u centralnoj Srbiji. U prvom slučaju osumnjičeni su bivši ministri iz redova članovi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), a u drugom članovi te stranke. Iz Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) za Radio Slobodna Evropa (RSE) navode da je povlačenje tužilaca "jedan od najozbiljnijih institucionalnih udara na efikasnost rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u poslednjih nekoliko meseci". "U ovim ali i svim drugim predmetima u kojima su postupali javni tužioci koji nisu upućeni (reizabrani, prim.nov) neminovno će doći do ozbiljnih zastoja u istražnom postupku ili do odlaganja suđenja", ističu. Odluku da četvoro tužilaca ne nastavi rad u TOK-u doneo je Visoki savet tužilaštva. Za njihov reizbor bilo je potrebno da pozitivno glasa osam od 11 članova tog tela. Protiv su glasali ministar pravde Nenad Vujić i pravnik Vladimir Simić, kojeg je na to mesto izabrala vladajuća većina u Skupština Srbije. Dvojica tužilaca bili su uzdržani, što je takođe uticalo na ishod glasanja. Jedan od njih uzdržanih, tužilac Predrag Milovanović, nije želeo za RSE da govori o razlozima takvog glasanja. Na pitanja RSE nisu odgovorili ni iz Ministarstva prave i Visokog saveta tužilaštva. Povlačenjem četvoro od 11 tužilaca koji su privremeno radili u TOK-u, ta institucija ostaje sa 16 tužilaca. "Namere vlasti nisu uopšte skrivene - ili da se zaustave ove istrage ili da se neki glavni pretresi uspore, a onda da se pošalje vrlo jasna poruka ostalim tužiocima da, ako previše ozbiljno shvate svoj posao, jednim potezom pera mogu da završe kao ovih četvoro ljudi", kaže za RSE Sofija Mandić iz nevladinog Centra za pravosudna istraživanja. TOK je poslednjih meseci na meti napada državnih zvaničnika zbog više predmeta koje vodi protiv predstavnika vlasti, među kojima je i postupak protiv aktuelnog ministra kulture Nikole Selakovića za zloupotrebu položaja. 'Institucionalna opstrukcija u slučaju pada nadstrešnice'Na predmetima u Tužilaštvu za organizovani kriminal više neće raditi Aleksandar Barac i Dragoljub Miladinović. Reč je o dva tužioca koji su bili ključni članovi tužilačkog tima koji je radio na predmetu istraživanja finansijskih tokova novca u projektu modernizacije pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom. U okviru tog projekta je rekonstruisana nadstrešnica novosadske Železničke stanice koja se nekoliko meseci kasnije obrušila. Među osumnjičenima su dva bivša ministra iz redova SNS-a - Goran Vesić i Tomislav Momirović, te zvaničnici javnih preduzeća. "Aleksandar Barac je od samog početka bio jedan od ključnih nosilaca predmeta zadužen za praćenje novčanih tokova, analizu bankarskih transakcija i proveru podizvođača i povezanosti pravnih lica angažovanih na radovima železničke stanice u Novom Sadu", istakli su iz TOK-a. "Dragoljub Miladinović je, imajući u vidu obim i strukturu predmeta, odmah po upućivanju uključen u rad na predmetu zbog svog iskustva i specijalizovanih znanja u oblasti praćenja novčanih tokova i procesuiranja predmeta privredno-finansijskog kriminala i pranja novca", dodaju. Iz Tužilaštva podsećaju da ova odluka Visokog saveta tužilaštva dolazi nakon što su u septembru 2025. godine direktor policije, direktor Poreske uprave i direktor Uprave za sprečavanje pranja novca povukli saglasnost za učešće u Udarnoj grupi koja je radila na ovom predmetu. "Rad na ovom predmetu nastavljen isključivo u okviru tužilačkog tima", napominju. "Ovakvim odlukama nadležnih institucija, pa i Visokog saveta tužilaštva kao garanta samostalnosti tužilaštva i javnih tužilaca, Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal poslata je jasna poruka da se neće dozvoliti nesmetan rad na ovom predmetu i da postoji namerna institucionalna opstrukcija", dodaju. TOK je istragu zbog moguće korupcije tokom rekonstrukcije pruge pokrenuo u avgustu 2025. Bivši ministri i ostali osumnjičeni terete se da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara i da su konzorcijumu kineskih kompanija, koje su bili izvođači radova na rekonstrukciji pruge, pa i stanične zgrade u Novom Sadu, "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara. Pad nadstrešnice pokrenuo je masovne demonstracije u Srbiji koji traju duže od godinu dana. U fokusu protesta su sumnje da je do nesreće dovela upravo korupcija vlasti na najvišem nivou. Zaplena pet tona droge i 'Balkanski kartel'Među onima čiji rad u TOK-u će biti prekinut je i Irena Bjeloš, tužiteljka koja je naložila akciju tokom koje je priveden lokalni funkcioner SNS u selu Konjuh kod Kruševca, na čijem imanju je pronađen kanabis. Tada je zaplenjeno pet tona marihuane koja je stigla iz Severne Makedonije. To je bila, po rečima nadležnih, najveća količina droge otkrivena u Srbiji. Na osnovu optužnice TOK-a, pokrenut je i sudski postupak protiv 28 članova "Balkanskog kartela", optuženih za šverc najmanje sedam tona kokaina iz Južne Amerike. Među optuženima je i Mladen Papović, bivši direktor Javnog gradskog saobraćajnog prevoza u Novom Sadu, koji je uhapšen krajem novembra 2024. godine. Irena Bejloš bila je angažovana i u tom predmetu. Iz TOK-a navode da je "posebno zabrinjavajuća činjenica" i to što ostaju bez tužioca Aleksandra Isailovića s obzirom na to da je bio jedini koji je radio na predmetima koji se odnose na borbu protiv terorizma i finansiranja terorizma. Posledica izmena pravosudnih zakonaIz Tužilaštva ističu da je "poražavajuće što tokom rasprave na sednici Visokog saveta tužilaca nije iznet nijedan argument koji bi doveo u pitanje stručnost, rezultate rada ili profesionalni integritet" tužilaca koji nisu dobili dovoljno glasova. Napominju i da Tužilaštvo nema pravne mehanizme kojima bi moglo da ospori ili preispita ovakvu odluku Saveta. To što se o sudbini ovih tužilaca odlučivalo na sednici Saveta, posledica je nedavno usvojenih izmena seta pravosudnih zakona na predlog poslanika vladajuće SNS Uglješe Mrdića. Prema dotadašnjem zakonu, tužilac je mogao biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo. Izmene predviđaju da se svi oni sada povlače, jer odluku o njihovom upućivanju donosi Visoki savet tužilaca, a ne kao pre Vrhovni javni tužilac. Izmene pravosudnih zakona oštro su krikovali Evropska unija (EU), ali i deo stručne javnosti opisući to kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. U TOK-u bi trebalo da radi 25 tužilaca. I pre ove odluke bilo ih je manje, a nakon glasanja članova Saveta u TOK-u je ostalo devet nepopunjenih mesta. Sofija Mandić iz CEPRIS-a objašnjava da se ova mesta mogu popuniti i putem konkursa. "A drugi način je da se na nekoj narednoj sednici ponovo otvori pitanje upućivanja. Bilo bi dosta čudno da se ovi ljudi koji nisu upućeni, sada ponovo upute, ali ne isključujem ni tu mogućnost", kaže. Napominje i da i dalje nisu završeni izbori za Savet, a čiji ishod "tesno vezan" za sudbinu budućeg sastava TOK-a. Istraga navoda o pritiscima na tužiocePonovljeni izbori za Visoki savet tužilaštva održani su 25. februara, kada su sa tesnom razlikom pobedili kandidati koji su dobili podršku udruženja koja su podržala izmene pravosudnih zakona. Ipak, taj rezultat nije konačan pošto su na izbore uloženi prigovori, te se čeka odluka Ustavnog suda da li će na nekim mestima biti još jednom ponovljeni. Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac izjavila je da joj je potvrđeno da su, uoči izbora, pojedini tužioci imali sastanak u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) na kojem je traženo da glasaju za određene kandidate. Iz BIA nisu odgovorili na upit RSE, a Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je 3. marta da ispituje ove navode.