Vrhovni javni tužilac Srbije Zagorka Dolovac i predsednik Visokog saveta tužilaštva Branko Stamenković upoznali su šefa Delegacije Evropske unije (EU) Andreasa fon Bekerata(von Beckerath)sa stanjem u tužilaštvu i pokušajima neprimerenog uticaja na nosioce javnotužilačkih funkcija, saopštilo je 10. decembra Vrhovno tužilaštvo. Navodi se da je povod za sastanak bila i potreba da se predstavnici EU upoznaju sa mogućim izmenama zakonskog okvira kojim se propisuje organizacija i način rada javnog tužilaštva, kao i predstojećim izborima za Visoki savet tužilaštva i posledicama koje su nastale nakon neuspeha izbora 88 javnih tužilaca u novembru ove godine. "Zajednička je ocena da se situacija u javnom tužilaštvu i pravosuđu naše zemlje treba pažljivo pratiti i ceniti u odnosu na merila, kriterijume i aktivnosti koje je Srbija preuzela kao obavezu u postupku pridruživanja Evropskoj uniji u okviru pregovaračkih poglavlja kojima se utvrđuje neophodnost vladavine prava, samostalnosti javnog tužilaštva i nezavisnosti sudstva", dodaje se u saopštenju. Aktuelna vlast u Srbiji koju vodi Srpska napredna stranka (SNS), čiji predsednik je do polovine 2023. bio šef države Aleksandar Vučić, najavila je izmene zakona kojima bi Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) postalo deo beogradskog Višeg javnog tužilaštva. Vučić na večeri u BriseluIstog dana, 10. decembra, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u službenoj poseti Briselu saopštio da su zvaničnici EUe sa njim razgovarali o koracima Srbije u reformama i ispunjavanju preuzetih obaveza. "Srbija ostaje privržena članstvu u Evropskoj uniji", saopštio je Vučić nakon što je prisustvovao večeri koju su organizovali predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen(von der Leyen) i predsednik Evropskog saveta (ES) Antonio Kosta(Costa). Grupa tužilaca, sudija i advokata sa svih nivoa pravosuđa u Srbiji pre tri dana održala je protest pred zgradom Ustavnog suda u Beogradu sa kog je poručila da su najavljene izmene zakona uvod u ukidanje specijalizovanog Tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala (TOK) i nadležnih sudskih organa. Vučićeva poseta Briselu dolazi posle predstavljanja izveštaja Evropske komisije o stanju i brzini reformi Srbije na evropskom putu i uoči donošenja odluke o konkretnom napretku na tom putu. Godišnji izveštaj EK predstavljen je u novembru i u njemu se konstatuje da je Srbija spora u reformama, da je najkritičnije stanje u pravosuđu, vladavini prava, poštovanju ljudskih prava, slobodi izražavanja i akademskim slobodama. U Srbiji više od godinu dana traju građanski protesti predvođeni studentima sa kojih se zahteva odgovornost vlasti predvođene Srpskom naprednom strankom (SNS) za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice obnovljene Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. Pre godinu dana akademci su zatražili objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji novosadske stanice i kažnjavanje funkcionera Srpske napredne stranke koji su tukli studente. Konstatujući da ti zahtevi nisu ispunjeni, studenti su u maju zatražili vanredne parlamentarne izbore. Predsednik države odbacio je odgovornost SNS-a i odbio da raspiše izbore. Vučić je potom ličnom odlukom sa mesta predsednika Srbije pomilovao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, čiji predsednik je bio do polovine 2023, koji su početkom godine u Novom Sadu bejzbol palicama polomili vilicu studentkinji u protestu. Potom je pomilovao i devojku koja je automobilom udarila studentkinju koja je sa kolegama protestovala u Beogradu.

Inženjer Milan Nedeljković preuzeće mesto predsednika Upravnog odbora BMW AG 14. maja 2026, saopštila je ta automobilska kompanija sa sedištem u Minhenu u Nemačkoj. Navodi se da je odluku o njegovom imenovanju nadzorni odbor kompanije doneo 10 decembra. "Milan Nedeljković, rođen u Kruševcu u Srbiji, inspiriše ljude idejama, ujedinjuje ih oko zajedničkih vrednosti i time ih motiviše da ostvare vrhunske performanse. To je ključni liderski kvalitet za održavanje uspešnog kursa BMW grupe u ovom vremenu transformacije", navodi se u saopštenju automobilske kompanije Bayerische Motoren Werke Aktiengesellschaft (BMW). Dodaje se da posle uspešnog pokretanja "nove klase" (neue klasse) automobila Nedeljković nasleđuje Olivera Cipsea (Zipse) koji je bio član Upravnog odbora BMW AG više od deset godina, a predsednik je kompanije od avgusta 2019. "Milan Nedeljković u svoje kvalitete ubedio nas je strateškom vizionarskom pronicljivošću, snažnim veštinama i preduzetničkim razmišljanjem. On se zalaže za veoma fokusirano upravljanje resursima, bilo finansijskim ili ekološkim", rekao je predsednik Nadzornog odbora BMW AG Nikolas Peter (Nicolas). Nedeljković je član Upravnog odbora BMW AG od 2019. i trenutno vodi proizvodni sektor. Pedesetšestogodišni inženjer Nedeljković profesionalnu karijeru u BMW-u počeo je kao pripravnik 1993. Obavljao je visoke rukovodeće pozicije u fabrici Oksford, kao generalni direktor fabrika u Lajpcigu i Minhenu i kao viši potpredsednik za korporativni kvalitet. Njegov ugovor kao predsednika Upravnog odbora trajaće do 2031. godine.

Policija je privela četiri osobe osumnjičene da su u noći između utorka i srede zapalile automobil javne tužiteljke u Subotici, saopštila je 10. decembra Policijska uprava u tom gradu. Navodi se da su po nalogu subotičkog Osnovnog javnog tužilaštva, uhapšeni S. B i D. K, obojica 2005. godište, zbog sumnje da su izvršili krivično delo izazivanje opšte opasnosti. Dodaje se da su u istom slučaju privedena i dvojica maloletnika i da će, uz izveštaj o hapšenju, biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u tom gradu. S. B. i D. K. određeno je zadržavanje do 48 sati i oni će uz krivičnu prijavu biti privedeni Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici. Prethodne noći zapaljen je automobil tužiteljke Višeg javnog tužilaštva u Subotici koja je saslušavala osumnjičene za napad na subotičkog aktivistu Dražena Lončara kog su 28. novembra pretukle maskirane osobe koje su ga presrele na putu do zgrade u kojoj živi. Zbog napada na Lončara potom su uhapšeni P. B. (21), A. G. (19), L. B. (18) i M. M. (24) koji su osumnjičeni da su izvršili krivično delo teška telesna povreda. Sumnjiče se da su, zajedno sa osamnaestogodišnjakm i jednim maloletnikom (17) koji su takođe uhapšeni, palicama naneli teške telesne povrede četrdesetsedmogodišnjem muškarcu. Policija je saopštila da je prilikom pretresa stana i drugih prostorija koje su koristili P. B. i L. B. pronašla oko kilogram marihuane, dve vagice i oko 1.000 komada municije, i da će protiv njih biti podnete krivične prijave zbog sumnje da su izvršili krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. Građani Subotice za 10. decembar posle podne zakazali su protest u Subotici zbog paljenja automobila tužiteljke Aleksandre Stojsavljević i, kako su naveli organiozatori, otvorenog napada na pravosuđe. "Tužiteljka je radila svoj posao po zakonu, a napad na nju je napad na sve nas", naveli su organizatori protesta. Saopštili su da sa mirnog skupa žele da pošalju poruku "da nasilje, pritisci i zastrašivanje u Subotici neće proći".

Viši sud u Beogradu osudio je 10. decembra Krunoslava Fehira, bivšeg pripadnika jedinice "Branimirova osječka bojna", na šest meseci zatvora zbog toga što je bio pripadnik te jedinice koja je otimala, zastrašivala, ubijala i zlostavljala civile srpske nacionalnosti 1991. godine u Osijeku. Prema rečima njegovog advokata Bojana Stanojlovića, Fehir danas izlazi iz pritvora jer se u kaznu uračunava vreme koje je proveo u pritvoru. On je novinarima nakon izricanja presude rekao da je sud Fehiru izrekao najblažu kaznu, ispod zakonskog minimuma. "Očekivao sam, nekih 50 odsto, da će to biti jedan kompromis suda. Za sada je važno da Krunoslav ide kući", rekao je Stanojlović. Stanojlović je rekao i da ova presuda jeste neka vrsta presedana da svako ko je bio pripadnik "Branimirove osječke bojne" može biti osuđen, čak iako je u vreme kada je pristupio grupi bio maloletan. Ankica Fehir, majka Krunoslava Fehira, rekla je novinarima da Krunoslav nije kriv i da nije trebalo da bude držan toliko dugo u pritvoru. U presudi Višeg suda, koja je pročitana 10. decembra, navodi se da je Krunoslav Fehir kriv jer je u vreme oružanog sukoba u Hrvatskoj bio pripadnik jedinice koja je vršila ratne zločine nad srpskim civilnim stanovništvom u Osijeku. Fehir je u to vreme imao 16 godina i u svojoj odbrani istakao da ga je otac primorao da bude član te jedinice, kao i da kao maloletnik nije mogao da se suprotstavi ocu i sam napusti Osijek. Takođe, tvrdio je da nije učestvovao u ratnim zločinima, već da je u jedinici radio logističke poslove i poslove obezbeđenja. Međutim, sud nije prihvatio ovaj iskaz, a u presudi se navodi da je Fehir u jedinici imao dve vrste oružja, kao i da je iz njegovim ranijih navoda može zaključiti da je već nakon deset dana od kada je postao član grupe imao saznanja da se u njoj vrše nezakonite radnje. Sud takođe ističe da nije prihvatio navode odbrane da Fehir nije bio deo grupe koja je vršila ratne zločine jer je Fehir, kako se navodi, bio svestan da se zločini vrše i bio toga svedok. Sud je, kako se navodi, imao u vidu, Fehirovo svedočenje protiv ratnog zapovednika i jednog od osnivača Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Branimira Glavaša. Zagrebački Županijski sud je 2023. nakon ponovljenog suđenja Branimira Glavaša ponovno proglasio krivim za ratni zločin nad srpskim civilima u Osijeku tokom devedesetih godina. Glavaš je tada nepravosnažnom presudom osuđen na sedam godina zatvora. Krunoslav Fehir je početkom 2000-ih godina prvi javno i detaljno govorio o ubistvu srpskog civila Čedomira Vučkovića i nestanak Đorđa Petrovića, u slučaju poznatom kao "Garaža". Prema iskazu Krunoslava Fehira, koji je obezbeđivao ulaz u garažu, pripadnici "Branimirove osječke bojne" su prisiljavali Vučkovića da pije sumpornu kiselinu iz akumulatora. U užasnim bolovima Čedomir Vučković je uspeo da provali vrata garaže, nakon čega je upucan. U izjavama koje je davao u Hrvatskoj, Krunoslav Fehir je rekao da je on bio taj koji je u panici ispalio nekoliko hitaca u Vučkovića i ranio ga u predelu trbuha i desne podlaktice. Na procesu u Beogradu, kazao je da je pucao u vazduh, a da su srpskog civila upucali pripadnici te jedinice nakon što mu se izgubio iz vidokruga. Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo, ocenila je da je celo suđenje Fehiru bilo nepotrebno, fingirano i "pod pritiskom političkih zahteva da se tužilaštvo i sud bave zločinima prema Srbima". "Mislim da nema pravde za ovaj slučaj. Ako se tužilaštvo bude bavilo ovakvim slučajevima i to decom 1991. godine, onim što su deca morala, pod pritiskom vrlo autoritativnih očeva da urade, ako će se suditi za dela koja su deca činila, onda stvarno od te pravde nećemo ništa videti", rekla je Kandić. Krunoslav Fehir uhapšen je polovinom juna na hrvatsko-srpskoj granici, a suđenje mu je počelo 10. oktobra. Njegov advokat rekao je ranije da je njegov klijent godinama nesmetano ulazio i izlazio iz Srbije.

Protestnom šetnjom i obilaskom ključnih državnih institucija, studenti Pravnog fakulteta u Beogradu obeležili su godišnjicu početka studentskih blokada. Pre njih, tokom dana, godišnjicu početka blokada obeležili su i studenti beogradskog Poljoprivrednog fakulteta i novosadskog Fakulteta tehničkih nauka. U protestnoj šetnji centralnim beogradskim ulicama, pod sloganom "pravnici hoće pravdu", studenti Pravnog fakulteta su, pored ostalog, obišli sedišta Vrhovnog javnog tužilaštva, Vlade i Predsedništva Srbije. Ponovili su ključni zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Ispred Vrhovnog tužilaštva, kako je rečeno u studentskom govoru, podržali su sudije i tužioce koji "svoj posao rade savesno i u skladu sa zakonom", uz ocenu da je pravosuđe "na nikad većem udaru" dok ih predstavnici vlasti vređaju i targetiraju. Ispred Vlade Srbije imali su poruku za premijera Đura Macuta - zatražili su da predsedniku pošalje predlog za raspuštanje Skupštine i raspisivanje vanrednih izbora, uz ocenu da vlast "više nema legitimitet". Zahtev za raspisivanjem izbora ponovili su i u govoru ispred Predsedništva Srbije. To je bio, kako su naveli, prvi zvanični studentski govor ispred Predsedništva od početka protesta. "Institucije moraju da se vrate u ustavne okvire, a sa njima i predsednik republike", istaknuto je u govoru. Predsednika Aleksandra Vučića su optužili za kršenje Ustava. Podsetili su na uvrede koje je Vučić od početka studentskih protesta upućivao demonstrantima, te na pretnje koje su dolazile od predstavnika vlasti i hapšenja učesnika protesta na ulicama. Studentske blokade desetina fakulteta, koje su otpočele krajem novembra 2024. godine, prerasle su u talas masovnih antivladinih protesta u Srbiji, kojima su se pridružile stotine hiljada građana. Povod za studentske blokade i proteste bila je pogibija 16 ljudi u padu nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu - od vlasti se traži utvrđivanje odgovornosti za nesreću, uz ocenu da su do nje doveli nemar i korupcija. Na ulicama se traži i da se prekinu sudski postupci protiv demonstranata koji su hapšeni u proteklih godinu dana, kao i da se procesuiraju napadači na učesnike protesta u incidentima koji su se događali širom Srbije. Nijedan zahtev, kako navode studenti, nije ispunjen. Vlast, sa druge strane, tvrdi suprotno i istovremeno odbija da raspiše parlamentarne izbore, što je poslednji zahtev studenata, upućen u maju 2025. Sa početkom nove školske godine, nastava na fakultetima je tokom jeseni normalizovana, osim na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru čiji studenti zahtevaju prinudnu upravu.

Kineske kompanije u Srbiji angažovane su na više velikih državnih projekata, ali taj posao nisu dobile na javnom nadmetanju. Ove kompanije se angažuju na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine ili na osnovu specijalnih zakona kojim se Zakon o javnim nabavkama stavlja van snage. Evropska komisija upozorila je Srbiju na tu praksu u ovogodišnjem izveštaju o proširenju navodeći da to dovodi do rizika od korupcije. Snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da su moguće tri opcije za rešenje situcije za Naftnu industriju Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. "Mogućnost broj jedan je da Amerikanci daju licencu NIS-u ili povuku sankcije protiv ruskih firmi, što nije verovatno. Verovatnije je da će Rusi prodati svoje deonice nekoj drugoj kompaniji. Ja se nadam da će oni to uraditi. I broj tri, a ja se nadam da se to neće desiti, da ćemo morati da delujemo kao država", rekao je Vučić. Kako je rekao, rok je za 37 dana, odnosno 15. januara. Vučić je na panel diskusiji, u okviru Foruma GLOBSEC BELTALKS, izjavio da svi moraju da shvate da nema produženja krajnjeg roka, kao i da se ne sme ugroziti snabdevanje gorivom za građane i privredu Srbije. Istakao je da se država suočava i sa rizikom od sekundarnih sankcija protiv Narodne banke Srbije i komercijalnih banaka, kao i da je investicioni rejting Srbije ugrožen zbog situacije sa NIS-om. Sankcije NIS-u, koji je u ruskom većinskom vlasništvu, stupile su na snagu 9. oktobra. Srbija ima 29,87 posto udela, dok je ostatak u rukama manjinskih akcionara. Kako je rekao Vučić, Srbija neće nacionalizovati NIS, u slučaju da intervencija države bude poslednja opcija za dalje poslovanje te kompanije - već će platiti ruski udeo. "Meni su prijatelji iz sveta govorili da sam Srbiju doveo u tešku poziciju zato što nismo uveli sankcije Rusiji. Oni razumeju da imamo različite probleme, ali da na kraju moramo da se uskladimo u potpunosti sa zahtevima. Ja sam siguran da Rusi razumeju sve veoma dobro, i da ako ne budu povučene sankcije da će morati da prodaju kompaniju", rekao je Vučić. Dodao je da ne može da zamisli situaciju da u Srbiji budu prazne benzinske pumpe. Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji, jeste da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu. Sankcije NIS-u su prethodno odlagane osam puta. Vučić je rekao da još čeka vesti iz Moskve po pitanju gasnog aranžmana i da je Srbija spremna da diverzifikuje izvore energenata. "Ne mogu da predvidim kako će se završiti pitanje energetske situacije u Srbiji, jer niko više ne želi da sasluša drugu stranu", kazao je on. Srbija decenijama zavisi od ruskog gasa, čijim uvozom zadovoljava 80 odsto potreba. Ugovor sa Moskvom o uvozu tog energenta istekao je u maju. Novi nije potpisan.

Međunarodna nevladina organizacija CIVICUS svrstala je Srbiju u kategoriju država "pod represijom", usled reakcije vlasti u Beogradu na masovne proteste kojima se više od godinu dana traži odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, saopštile su u utorak Građanske incijative. U okviru istraživanja CIVICUS Monitor, kategorija "pod represijom" , druga najniža u globalnom okviru, odnosi se na države u kojima je prostor za delovanje građana ozbiljno ograničen, a neslaganje s vlašću nosi teške posledice, uključujući nasilje, sudski progon ili zatvorske kazne. Time se kako, navodi nevladina organizacija Građanske incijative, Srbija u 2025. pridružila grupi od 50 zemalja sa statusom "pod represijom", među kojima su Gruzija, Zimbabve, Pakistan i El Salvador. Srbija je prethodno bila u kategoriji država u kojima je prostor za delovanje građana bio "opstuiran". "Snižavanje ocene za Srbiju predstavlja prekretnicu", izjavila je Ine Van Severen, rukovoditeljka istraživanja CIVICUS Monitora. "Vlasti više ne pokušavaju samo da suzbiju kritiku, već aktivno guše pravo na slobodno izražavanje, udruživanje i protest. Država koja tvrdi da teži demokratiji ne sme da progoni građane zato što traže odgovornost." Dok su Srbiju zahvatili protesti koje predvode studenti u blokadi, "osnovne slobode su pod snažnim udarom zbog sve represivnijih poteza vlasti", navodi se u saopštenju, dodajući da se demonstranti i oni koji ih podržavaju suočavaju se "s policijskim nasiljem, napadima grupa povezanih sa vladajućom strankom, masovnim privođenjima i kampanjama zastrašivanja, dok počinioci takvih napada uživaju gotovo potpunu nekažnjivost". CIVICUS Monitor prati stanje građanskih sloboda u 198 zemalja i teritorija. Podaci se prikupljaju u saradnji sa više od 20 istraživačkih partnera iz civilnog sektora i nezavisnim procenama ljudskih prava. Građanski prostor može biti ocenjen u pet mogućih kategorija: otvoren, sužen, opstruiran, pod represijom i zatvoren. U regionu Bosna i Hercegovina je u kategoriji "opstruisan", dok su Albanija, Crna Gora, Kosovo i Severna Makedonija u kategoriji "sužen". U kategoriji "Pod represijom" od evropskih zemalja su još Turska i Gruzija dok su najnižoj kategoriji "zatvorene" Belorusija i Rusija. Organizacije za ljudska prava navode da je od početka protesta u Srbiji privedeno više od 1.000 ljudi. Većina je ubrzo puštena, ali neki i dalje borave u kućnom pritvoru ili su pod merama ograničenog kretanja. Dvanaest aktivista civilnog društva i opozicije se suočava sa krivičnim gonjenjem po spornim optužbama za navodno rušenje ustavnog poretka, dok se šest njih nalazi u egzilu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u julu je pomilovao osobe optužene za teško nasilje nad demonstrantima, uključujući četvoricu muškaraca povezanih s njegovom strankom koji su pretukli jednu studentkinju, kao i ženu optuženu za pokušaj ubistva pošto je automobilom uletela u masu demonstranata. U saopštenju se dodaje da su vlasti odbile da ozbiljno istraže navode o policijskom zlostavljanju, od prekomerne upotrebe sile na protestima do prebijanja i pretnji seksualnim nasiljem koje je prijavila jedna studentkinja. "Takođe nisu pokrenule delotvorne istrage o navodnoj upotrebi zvučnog oružja na protestu 15. marta niti o izveštajima o primeni špijunskog softvera protiv novinara i branitelja ljudskih prava", ukazuje se u saopštenju. Pored toga, navodi se da su vlasti dodatno podigle tenzije organizovanjem kontraskupova i šatorskog naselja, takozvanog "Ćacilenda" kod ključnih institucija u Beogradu, gde su istraživački novinari među učesnicima identifikovali osobe povezane sa organizovanim kriminalom. Upozorava se i da bi sloboda okupljanja uskoro mogla biti još ugroženija, dok je sloboda izražavanja je pod konstantnim napadima. Predložene izmene Krivičnog zakonika predviđaju da svaka blokada saobraćaja postane krivično delo kažnjivo zatvorom do jedne godine, što bi, kako upozoravaju organizacije civilnog društva, u praksi značilo kriminalizaciju mirnog protesta. Povodom slobode izražavanja, navodi se da se oni koji javno podržavaju proteste suočavaju s kampanjama blaćenja, pritiscima i otkazima, kao i da su nezavisni mediji na udaru, ukazujući da su se pojavili navodi da je Vučić uticao na preuzimanje kritičkih televizija N1 i Nova, dok su politički motivisana imenovanja u savet Regulatornog tela za elektronske medije osigurala da ova institucija ostane pod kontrolom vladajuće stranke.

Izložba fotografija italijanskog fotoreportera Maria Boče (Mario Boccia) "Sarajevo 1992-1996 – Najduža opsada" otvorena je 8. decembra u Muzeju devedesetih u Beogradu. Postavka uključuje izbor od pedesetak fotografija iz bogatog opusa autora, koji je tokom troipogodišnje opsade Sarajeva bio dopisnik italijanskog dnevnog lista "Il Manifesto". U obraćanju okupljenima na svečanom otvaranju Boča je rekao da je u svom izveštavanju uvek "poštovao svaku žrtvu rata". "Ja sam fotografisao ono što sam video, ali su me optuživali da sam naklonjen Srbima, Hrvatima, da volim Muslimane", rekao je Mario Boča., Boča, koji je tokom višedecenijske karijere radio u područjima zahvaćenim ratom i siromaštvom u Evropi, Africi, Latinskoj Americi i na Bliskom istoku, kazao je da je u svakom ratnom sukobu bio zapanjen "apsurdnošću rata". "Ono što se prvo moglo uočiti kod Sarajeva u to vreme je koliko se tu radilo o multietničkoj sredini, različitih religija i ljudi koji nisu bili uopšte religiozni i svi su vrlo složno živeli do tada", kaže Boči. Prema njegovim rečima, svaka fotografija ima sopstveni život, nezavisno od namere autora. Među izloženim fotografijama je i jedna na kojoj se vidi devojčica kako trči ulicom bežeći od granata i snajperskih hitaca. Decenijama kasnije autor je dobio pismo od devojke koju je tokom opsade grada fotografisao: "Devojka mi je poslala pismo u kojem mi piše: 'Želim da vam se zahvalim i da vam kažem da sam preživela", ispričao je Mario Boča jednu od brojnih anegdota. Igor Štiks, pisac i koautor stalne postavke u Muzeju devedesetih, rekao je na otvaranju da je Mario Boča čovek koji već decenijama svojim fotografijama obaveštava italijansku evropsku javnost o događajima sa različitih kontinenata. "Njegove fotografije govore više nego hiljade riječi. Ove fotografije nam govore mnogo, ne samo o ratu u Bosni i Hercegovini, kojeg se sjećamo, nego i o onim ratovima koji su danas u toku i protiv kojih se moramo boriti", rekao je Štiks. Izložba će biti otvorena u Muzeju devedesetih do 8. februara. Sarajevo je tokom gotovo četiri godine bilo pod opsadom Vojske Republike Srpske i srpskih paravojnih formacija. Prema podacima udruženja žrtava i presudama međunarodnih sudova, u tom periodu je ubijeno više od 11.000 ljudi, a ranjeno preko 14.000 dece. Deo doživotnih Radovanu Karadžiću, ratnom predsedniku Republike Srpske, te Ratku Mladiću, ratnom komandantu Vojske Republike Srpske, odnosi se upravo na terorisanje civilnog stanovništva Sarajeva. Prema zvaničnim podacima Haškog tribunala, za zločine na području Sarajeva pred Sudom BiH osuđeno je deset pripadnika Vojske Republike Srpske. Na nižim sudovima za zločine na području Sarajeva osuđeno je još najmanje 20 osoba.

Kineske kompanije rade na izgradnji novog mosta na reci Savi u Beogradu, ali ključni podaci o ugovorima, postupku izbora izvođača i uslovima projekta nisu javno dostupni. Most se gradi usred elitnog stambeno-poslovnog projekta "Beograd na vodi", na mestu gde je do jula postojao čelični most izgrađen 1942, tokom Drugog svetskog rata. Delovi za novi most prave se u istočnoj kineskoj provinciji Đangsu, u pogonu kineske državne kompanije "China State Construction Engineering". Odatle je za sada dopremljeno u Srbiju pola čelične konstrukcije mosta, objavio je ministar finansija Srbije Siniša Mali u novembru na Instagramu. Prema njegovim ranijim najavama, most će biti završen do kraja 2026. Ovo je još jedan projekat u Srbiji na kom su bez tendera angažovane kineske kompanije, a posao je ugovoren na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine. Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i grada Beograda nisu odgovorili na pitanja RSE o izgradnji ovog mosta. Procenjena vrednost rušenja starog mosta i izgradnje novog iznosi 94,1 milion evra, objavilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije. Nemanja Nenadić iz beogradske nevladine organizacije "Transparentnost Srbija" kaže da odsustvo bilo kakvog javnog nadmetanja utiče na cenu projekta. "Možemo samo pretpostaviti da je cena viša (nego što bi bila na tenderu) jer kompanija koja je dobila posao nema motiv da daje bolje uslove kada zna da nema konkurenciju", kaže on. Izvođač radova na ovom projektu je druga državna kineska kompanija Pauerčajna (PowerChina). Ona je u Srbiji angažovana na nizu infrastrukturnih projekata, između ostalih, na izgradnji izložbenog prostora za međunarodnu specijalizovanu izložbu EXPO, još jedan projekat za koji se ne raspisuju javne nabavke. Iz ove kompanije nije odgovoreno RSE zbog čega se most gradi u drugoj kineskoj kompaniji i da li ju je "PowerChina" angažovala. Ovo je posebno kontroverzno pitanje u Srbiji otkako je u novembru 2024. pala nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu i usmrtila 16 ljudi. Stanica je bila deo na projekta modernizacije pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom na kom je, bez tendera, bio angažovan konzorcijum kineskih kompanija China Railway International (CRIC) i China Communications Construction Company (CCCC). Ove kompanije obuhvaćene su istragom Tužilaštva za organizovani kriminal u Beogradu koje tereti pojedine funkcionere da su ovim kompanijama "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara. Ova nesreća izazvala je masovne proteste u zemlji zbog zabrinutosti da je do nesreće došlo zbog nemara i korupcije. Kontroverze oko izgradnje mosta"Mnogo toga je sporno i sa rušenjem Starog savskog mosta i sa izgradnjom novog mosta." To je mišljenje Rastka Naumova, advokata i aktiviste udruženja "Beograd ostaje" koje je organizovalo niz akcija i protesta zbog odluke da se Stari savski most sruši, a na njegovom mestu podigne novi. Naumov tvrdi da se mnogo informacija o ovom projektu krije. On je, naime, u januaru tražio od Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda, koja radi na pripremi i realizaciji projekta izgradnje mosta, ugovore koji su zaključeni o rušenju starog mosta, kao i ugovori o izgradnji novog. "Odbili su da dostave ugovore, rekli su da su tajni u celosti", kaže on. Naumov je Radiju Slobodna Evropa dostavio dokumentaciju u kojoj se može videti da Direkcija odbija njegov zahtev za dostavljanje ugovora sa obrazloženjem da je reč o "poslovnoj tajni", kao i da je izvođač radova "PowerChina" navela da bi obelodanjivanje tih podataka izložilo tu kompaniju šteti. "PowerChina" i Direkcija nisu odgovorile na upit RSE o ovom dokumentu. Deo građana Beograda protivio se rušenju Starog savskog mosta, između ostalog, zbog njegovog istorijskog značaja. Sagrađen je za vreme nacističke okupacije Beograda i preživeo je pokušaj nacista da ga unište dok su bežali iz Beograda u oktobra 1944. Naumov kaže da je učestvovao u višemesečnim protestima protiv rušenja jer smatra da je pristup vlasti rušenju tog mosta sporan, kao i da je reč o "simbolu grada i njegove istorije". U dokumentu Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda iz maja navodi se da korišćenje starog mosta "predstavlja niz strukturalnih i bezbednosnih rizika i ne zadovoljava postojeće i rastuće saobraćajne potrebe grada Beograda", a da će novi most biti većih kapaciteta. Naumov smatra i da se na netransparentan način u ovom projektu angažuju domaće kompanije. Iz Ministarstva građevinarstva i Direkcije grada Beograda nisu odgovorili na pitanja RSE o tome koje su kompanije iz Srbije angažovane na projektu i da li su posao dobile na tenderu. RSE je pretragom pronašla da je beogradska kompanija "Mostogradnja ing" na svom sajtu, kao referencu, navela da je deo projekta izgradnje novog mosta. Most gradi u konzorcijumu sa firmom u čijem je vlasništvu - "Milenijum timom". Firma "Mostogradnja ing" osnovana je 2020. u Beogradu za poslove izgradnje mostova i tunela, a njen vlasnik "Milenijum tim" poznat je po tome da je angažovana na nizu državnih projekata u Srbiji, između ostalih, na gradnji izložbenog prostora EXPO i Nacionalnog stadiona, stambeno-poslovnog kompleksa "Beograd na vodi", ali i na nizu ekoloških projekata u Srbiji. Iz "Mostogradnje ing" RSE nije stigao odgovor na koji način je angažovana na projektu izgradnje mosta i da li je posao dobila na javnom nadmetanju. Međudržavni dogovoriIzgradnja mosta preko Save je samo jedan u nizu velikih projekata u Srbiji koji se realizuju mimo Zakona o javnim nabavkama i procedura kojim se obezbeđuje konkurencija. Ministarstvo građevinarstva je na svom sajtu navelo da se ovaj projekat realizuje direktnim ugovaranjem na osnovu međudržavnog sporazuma između Vlade Srbije i Kine. Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Srbije i Kine potpisan je 2009. godine sa ciljem unapređenja saradnje, posebno u oblasti infrastrukture. U ovom sporazumu nije eksplicitno navedeno da se propisi o javnim nabavkama u Srbiji u slučaju angažovanja kineskih kompanija stavljaju van snage, ali Ustav Srbije daje međunarodnim ugovorima veću pravnu važnost. U Ustavu Srbije se navodi da su međunarodni ugovori deo pravnog sistema države i da unutrašnji zakoni zemlje ne mogu biti u suprotnosti sa međunarodnim ugovorima. Aktivista Rastko Naumov smatra da se u Srbiji zloupotrebljavaju međunarodni sporazumi "kako bi se izbegle sve zakonske procedure, suspendovali najvažniji antikorupcijski zakoni". To se navodi i u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije za Srbiju, koja je kandidatkinja za članstvo u EU. Zakonom o javnim nabakama u Srbiji uređuju se uslovi pod kojima kompanije mogu dobiti posao u okviru državnih projekata i nabavki i njime se obezbeđuje konkurentnost i transparentnost tih poslova. Iz Evropske komisije konstatuju da se međunarodnim sporazumima stavljaju van snage zakoni o javnim nabavkama koji omogućavaju fer konkurenciju. "Ovo dovodi do rizika od korupcije i neusklađenosti sa evropskim standardima", navodi se u izveštaju. Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije "Transparentnost Srbija" kaže da se međudržavni sporazumi intenzivno koriste tokom poslednje decenije i po "kao prečica za ugovaranje poslova bez nadmetanja". "Takođe, ako se ugovor zaključuje uvek sa idejom da će firme iz te druge zemlje nešto realizovati u Srbiji i da će Srbija uzeti kredite iz kojih će to da plaća, a nikada se ne dešava obrnuto, onda to nije sporazum strana koje su jednake", kaže Nenadić. Srbija je 2021. za finansiranje ovog projekta podigla kredit od francuske banke "BNP PARIBAS" u iznosu od skoro 80 miliona evra kojim se finansira 85 odsto projekta, a 15 odsto iz budžeta Srbije. Iz ove banke nisu odgovorili RSE da li je među uslovima banke za finansiranje projekta bio i taj da se izvođači biraju na tenderu. Predstavnici vlasti hvale saradnju sa Kinom, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 2021. rekao da krediti iz Kine omogućavaju razvoj infrastrukture u Srbiji. Srbija je deo kineske državne inicijative "Pojas i put" sa zemljama Centralne i Istočne Evrope za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala. Okosnicu ekonomske saradnje Srbije i Kine čine infrastrukturni projekti u okviru Inicijative "Pojas i put", za koje se Srbija zadužuje kod Kine.

Četiri osobe uhapšene su i zaplenjeno 81,2 kilograma kokaina i 110 kilograma marihuаne u međunarodnoj akciji kojom su rukovodili Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) i Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala (TOK), saopštio je 8. decembra MUP Srbije. Navodi se da su uhapšeni S.Š, D.S, S.R. i J.P. osumnjičeni su da su kao članovi organizovane kriminalne grupe u proteklih godinu dana transportovali i distribuirali velike količine kokaina i marihuane iz Španije do Austrije i drugih zemalјa Evrospke unije i jedan deo do teritorije Srbije. "Vođa grupe S. Š. sumnjiči se da je finansirao i organizovao transport droge, kao i da su prevoz i distribuciju vršili ostali osumnjičeni koristeći kapacitete legalnog poslovanja autoprevozničkih firmi koje je S.Š. osnivao na teritoriji država EU", naveo je MUP. Saopšteno je da je u Beču u Austriji uhapšen državlјanin Srbije S.R. i da je kod njega u pretresu automobila i radnog mesta pronađen kokain čija je tržišna vrednost više miliona evra. "U luci u Barseloni u Španiji je u kontroli teretnog vozila registrovanog na privredno društvo čiji je vlasnik S.Š. u legalnom teretu u prikolici pronađena marihuana", saopštio je MUP. Dodaje se da je tom prilikom uhapšen državlјanin Srbije J.P. Tužilaštvo Srbije za organizovani kriminal (TOK) saopštilo je da je tržišna vrednost droge zaplenjene u Španiji i Austriji veća od tri miliona evra. „Organizator kriminalne grupe S.Š. je kao vlasnik i odgovorno lice privrednog društva "Vaki trans" u Sloveniji, koje se bavi međunarodnim transportom, stavljao bandi na raspolaganje teretna motorna vozila i angažovao vozače za šverc”, navodi se u saopštenju Tužilaštva Srbije za borbu protiv organizovanog kriminala. Dodaje se da su od osumnjičenih oduzeti i luksuzni automobili. Osumnjičenima S.Š. i D.S, koji su uhapšeni u Srbiji, određeno je zadržavanje do 48 sati i oni će uz krivičnu prijavu biti privedeni u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal.

Srbija je jedini kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) sa Zapadnog Balkana koji se nije uskladio sa novim odlukama EU o restriktivnim merama protiv Rusije, saopšteno je iz Brisela. Kako se 8. decembra navodi iz EU, Srbija se nije uskladila sa odlukom od 3. i 9. oktobra kojom su "produžene restriktivne mere protiv Rusije zbog njenih destabilizujućih aktivnosti", kao ni sa odlukom od 20. novembra kojom je proširena lista pravnih i fizičkih lica, entiteta i tela koji su pod restriktivnim merama zbog situacije u Rusiji. Sa te dve odluke Saveta EU uskladile su se Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina koje će, kako navodi Brisel, obezbediti da nacionalne politike budu u skladu sa tim. Dodaje se da se Srbija, zajedno sa zemljama regiona, uskladila sa novim odlukama EU vezanim za Sudan, Tursku, takozvanu Islamsku državu i Al Kaidu. Njima je proširena lista pravnih i fizičkih lica na koja se odnose restriktivne mere zbog aktivnosti kojima se podrivaju stabilnost i politička tranzicija u Sudanu, Turskoj do 30. novembra 2026. produžuju restriktivne mere "zbog neovlašćenih aktivnosti na bušenju u Istočnom Mediteranu" i proširuje lista pojedinaca, grupa i entiteta podvrgnutih restriktivnim merama zbog povezanosti sa ISIL-om i Al-Kaidom. Srbija je među nekoliko evropskih zemalja koje nisu uvele sankcije Moskvi zbog invazije Rusije na Ukrajinu koja traje od 24. februara 2022. Vlada Srbije više puta je saopštila da Rusiji neće uvoditi sankcije iako bi kao zemlja kandidat postepeno trebalo da uskladi spoljnu politiku sa evropskom. Kao razloge vlast u Beogradu navodila je da vodi politiku nesvrstavanja na Zapad ili Istok, političku podršku Rusije Srbiji po pitanju Kosova koje je 2008. proglasilo nezavisnost, kao i zavisnost od ruskih energenata koji su Srbiji neophodni za grejanje, prevoz i industriju. Embargo Rusiji nisu uvele ni Belorusija i Turska, kao i Bosna i Hercegovina koja se formalno pridružila deklaracijama EU ali sankcije nije implementirala. Evropska unija do danas je usvojila 19 paketa sankcija Rusiji. Srbija se nije pridružila nijednom od njih. Zvanični Beograd nije se uskladio ni sa pojedinačnim spoljnopolitičkim odlukama koje prate embargo, uključujući produženja i proširenja lista sankcionisanih osoba i entiteta. Po analizi ISAC fonda, Srbija se od napada Rusije na Ukrajinu nije uskladila sa 63 deklaracije i odlukе EU koje se odnose na Rusiju.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je situacija nakon američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) "sve složenija i kompleksnija" i da država činiti sve da obezbedi snabdevenost tržišta naftnim derivatima. Ona je posle sastanka timova za energetsku stabilnost i bezbednost u Predsedništvu Srbije 8. decembra rekla da je veliki broj pravnih lica već prešao na novog snabdevača ili traži alternative. Handanović je navela i da oko 50 naselja nema alternativu za snabdevanje gorivom, jer se na njihovoj teritiriji nalaze samo NIS-ove benzinske stanice. "Građani ne treba da imaju sumnje da će država učiniti sve da očuva stabilnost snabdevanja", rekla je ministarka i dodala da su sankcije NIS-u već 60 dana na snazi, a da "nije bilo poremećaja na tržištu niti povećane potrošnje". Država će, kako je navela, nastaviti povećava svoje državne rezerve. "Mazuta imamo dovoljno za celu grejnu sezonu", rekla je Handanović. NIS je od 9. oktobra pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog udela u vlasništvu. Srbija ima 29,87 posto udela, dok je ostatak u rukama manjinskih akcionara. 'Učinili smo sve što tražili ruski partneri'Ministarka energetike je rekla da je Srbija odobrila ruskim partnerima da o prodaji svog udela u NIS-u razgovaraju sa kim žele. "Sve što su tražili od nas smo učinili", rekla je Handanović i dodala da "ne treba zaboraviti da su Amerikanci ti koji su sankcije uveli". Dodala je da i će država, "ako bude trebalo doneti i određene teške odluke" da bi se zaštitila energetska sigurnost jer građani, kako je rekla, "ne smeju da pate zbog neslaganja i nesuglasica velikih sila". Generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev izjavio je 5. decembra da vlasnici kompanije aktivno pregovaraju sa nekoliko zainteresovanih strana i dodao da i dalje postoji mogućnost da ta kompanija od SAD dobije licencu za rad. Vučić: Razmatrano više različitih scenarijaPredsednik Srbije Alekdsandar Vučić izjavio je da je na sastanku sa timovima zaduženim za energetsku stabilnost i bezbednost razmatrano više različitih scenarija za zaštitu državnih interesa. "Ponovio sam da tekući izazovi zahtevaju punu pažnju svih institucija i odgovornih pojedinaca, od kojih očekujem maksimalne napore u smislu ublažavanja posledica sankcija, pri čemu sam istakao značaj brzih i blagovremenih intervencija države i koordinisanog odgovora na tekuće izazove", napisao je Vučić na Instagramu. Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji, jeste da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu. Sankcije NIS-u su prethodno odlagane osam puta.

Tri preduzeća u vlasništvu državne Elektroprivrede Srbije (EPS), čije je sedište upisano na Kosovu, dužna su više od pola milijarde evra. Termoelektrane Kosovo, Površinski kopovi Kosovo i Elektrokosmet svrstavaju se u 100 najvećih gubitaša u Srbiji - pokazuju javno dostupni finansijski izveštaji u srpskom privrednom registru, koje je analizirao Radio Slobodna Evropa (RSE). Ove firme, sa fiktivnim adresama na Kosovu, nastavljaju sa radom i 25 godina nakon što je Srbija izgubila kontrolu nad imovinom i poslovanjem kosovskog elektroenergetskog sistema. Proizvodnja struje je u rukama kosovskih kompanija, a tri srpske firme, sa više od 3.100 zaposlenih, posluju iz Beograda. I gomilaju dugove, pokazuju podaci Agencije za privredne registre Srbije (APR), prema kojima je ukupni minus ova tri javna preduzeća veći od 580 miliona evra. Šta rade, budući da na Kosovu ne rade?Ova tri preduzeća su za Prištinu nepostojeća, jer ih ne priznaju kosovski zakoni. Ali, Srbija, koja osporava nezavisnost Kosova, sebe i dalje smatra vlasnikom kosovskih elektroenergetskih postrojenja. Imovinski sporovi, kao i druga pitanja koja opterećuju odnose Srbije i Kosova, tema su dijaloga koji se vodi pod okriljem Evropske unije. Dijalog Beograda i Prištine je, međutim, proteklih godina u zastoju. A postignuti sporazum o energetici se ne primenjuje u potpunosti. Za to vreme, javno dostupni finansijski izveštaji koje je analizirao RSE, pokazuju da tri preduzeća - Termoelektrane Kosovo, Površinski kopovi Kosovo i Elektrokosmet - u stvari pružaju usluge srpskoj Elektroprivredi. Tako su njihovi radnici uglavnom angažovani na različitim pomoćnim poslovima u okviru sistema EPS-a: od remonta i održavanja elektroenergetskih postrojenja, do očitavanja brojila u Srbiji. U njihovim finansijskim izveštajima navodi se da zapošljavaju radnike koji su nakon rata 1999. godine "proterani sa radnih mesta", a firme "sprečene" da obavljaju svoju delatnost u kosovskoj elektroprivredi. Iako imaju nagomilane gubitke, ova tri preduzeća sa fiktivnim adresama na Kosovu raspisuju tendere i dodeljuju poslove različitim privatnim i državnim firmama po Srbiji. Samo u 2025. godini, zaključila su više od 80 ugovora i sporazuma vrednih više od pet miliona evra - utvrdio je RSE, analizirajući zvanične podatke sa portala javnih nabavki. Za potrebe tih preduzeća, nabavljani su, primera radi, automobili, kamioni, autobusi, gorivo, mašine, alat i različita građevinska oprema i materijali. Novac je odlazio i na mobilne telefone i kompjutersku opremu. EPS i njegova tri zavisna preduzeća sa adresama na Kosovu nisu odgovorila na pitanja RSE o svom poslovanju. Bez odgovora je ostalo i pitanje o nabavci različite robe i usluga, s obzirom na to da preduzeća ne obavljaju svoju osnovnu delatnost – proizvodnju i distribuciju struje. Na mnogim od ovih tendera, poslove su dobile firme koje nisu imale konkurenciju – jer su se jedine javljale sa ponudama. "Čim nema konkurencije na strani tražnje, onda to ostavlja sumnje na korupciju", ocenjuje profesor beogradskog Tehnološko-metalurškog fakulteta u penziji Petar Đukić. Do objave teksta, odgovor nije stigao ni iz Vlade Srbije i Ministarstva energetike – kakav je plan za EPS-ova preduzeća sa Kosova. 'Čist trošak'Termoelektrane Kosovo, Površinski kopovi Kosovo i Elektrokosmet su finansijski potpuno zavisni od matične Elektroprivrede. I nisu jedini, jer je EPS vlasnik još nekoliko zavisnih preduzeća u Srbiji. "EPS-u o vratu vise neproduktivne firme i pare se rasipaju iz tog sistema", ukazuje profesor Petar Đukić. Firmama sa fiktivnim sedištem na Kosovu, EPS prebacuje novac za plate zaposlenih i ostale neophodne troškove, kako bi mogle da rade. "Oni nisu formalno zaposleni u EPS-u, a dobijaju EPS-ove prihode", dodaje profesor Đukić. Prema podacima iz finansijskog izveštaja Elektroprivrede za 2024, na zarade zaposlenih u preduzećima sa Kosova otišlo je više od 54,7 miliona evra. A trošak za plate nije jedini novac koji im se uplaćuje. EPS im plaća i pomoćne poslove unutar srpskog elektroenergetskog sistema, na kojima su ova tri preduzeća angažovana. "EPS im nudi poslove koje bi verovatno mogao da radi i sam", ističe Đukić. Fiskalni savet Srbije, nezavisno državno telo koje analizira javne prihode i rashode, transfere ovim firmama opisuje kao "čist trošak". "Stoga bi pomenute isplate trebalo isključiti iz bilansa EPS-a, budući da ne predstavljaju troškove poslovanja samog preduzeća, već neku vrstu socijalne pomoći", zaključio je Fiskalni savet u izveštaju iz 2022. Nije poznato ni da li je svih 3.100 zaposlenih u ovim firmama svakodnevno angažovano. Šta (ne) rade Termoelektrane Kosovo?Termoelektrane Kosovo su u srpskom sistemu registrovane za proizvodnju struje, iako nemaju kontrolu nad kosovskim termoelektranama. Ova firma ima više od 770 zaposlenih koji se, kako se navodi u finansijskim izveštajima, bave remontom i održavanjem za sektore EPS-a. U zaposlene u Termoelektranama ubraja se i 88 radnika iz javnih preduzeća sa Kosova, osnovanih u paralelnom srpskom sistemu, koje zvanična Priština smatra nelegalnim. A šta oni tačno rade i gde su angažovani, firma ne odgovara za RSE. EPS je jedini finansijer Termoelektrana Kosovo – za plate i druge neophodne troškove isplatio im je 13,7 miliona evra, dok je za usluge koje firma obavlja za srpski elektroenergetski sektor uplaćeno oko 2,5 miliona evra. Termoelektrane Kosovo, međutim, godinama posluju u minusu. Poslovne gubitke, pored ostalog, pravdaju dugovima za inostrane kredite koji su nastali pre 1999. godine i nemogućnošću da raspolažu imovinom na Kosovu. Gubitak Termoelektrana Kosovo je na kraju 2024. iznosio više od 355 miliona evra i bile su na desetom mestu najvećih gubitaša u Srbiji. Istovremeno, ova firma je tokom 2025. zaključila 50 sporazuma i ugovora sa privatnim i državnim firmama u Srbiji, vrednih više od 970 hiljada evra. Nabavljali su različit materijal i alat, plaćali stručne obuke i lekarske preglede za radnike i održavanje opreme. Novac je izdvojen i za nabavku kamiona, autobusa i automobila, kao i za servisiranje vozila. Najvredniji ugovor, vredan više od 180 hiljada evra, dobila je jedna privatna firma, zadužena za nabavku zaštitne odeće i opreme. Nije imala konkurenta, jer se jedina javila na konkurs. Među potpisanim sporazumima našao se i jedan sa državnim Telekomom Srbija, o dvogodišnjim uslugama mobilne telefonije, vredan više od 57 hiljada evra. Telekom je bio jedini ponuđač. Termoelektrane Kosovo nisu odgovorile na pitanja RSE o svom poslovanju i tenderima koje raspisuju. Šta (ne) rade Površinski kopovi Kosovo?Eksploatacija lignita i mrkog uglja je upisana kao delatnost preduzeća Površinski kopovi Kosovo, iako više od 25 godina nema kontrolu nad kopovima Kosova. Preduzeće danas, prema finansijskom izveštaju, ima više od 1.900 radnika. Kako se navodi, veći broj njih obavlja uslužne poslove u EPS-ovim firmama – na primer, remontuju i održavaju termoenergetske objekte i očitavaju brojila. EPS je ovoj firmi tokom 2024. godine prebacio više od 50 miliona evra – 41,7 milion evra za plate zaposlenima i troškove funkcionisanja firme. Za poslove na kojima je EPS angažovao ovu firmu, prebačeno je dodatnih 8,4 miliona evra. Na kraju 2024. godine, Površinski kopovi Kosovo zabeležili su pozitivan rezultat, sa 1,4 miliona evra dobiti. Ali, pored pozitivnog poslovanja, na računu su nagomilani gubici iz prethodnih godina. Tako su se Površinski kopovi Kosovo našli na 49. mestu najvećih gubitaša u Srbiji, sa više od 111 miliona evra duga. Dug pravdaju zaostalim obavezama za strane kredite, uzetim pre 1999. godine, kao i time što preduzeće ne raspolaže imovinom na Kosovu. Zaostala dugovanja ih ne sprečavaju da posluju u Srbiji. Na portalu javnih nabavki dostupna su 23 ugovora i sporazuma koje su tokom 2025. Površinski kopovi Kosovo zaključili sa državnim i privatnim firmama. Poslovi su vredni više od tri miliona evra. Firma je, putem tendera, nabavljala građevinski materijal, radnu odeću i zaštitnu opremu, ali i računare i sistem za digitalizaciju arhive. Prema ugovorima, obnavlja se i vozni park, pa je tako nabavka kombija, kamiona i automobila, dodeljena jednoj istoj privatnoj firmi koja se jedina javila na konkurs. Najvredniji posao dobila je Naftna industrija Srbije. Zadužena je za nabavku goriva u vrednosti od preko 1,5 miliona evra. Jedina se javila na ovom konkursu. Površinski kopovi Kosovo nisu odgovorili na pitanja RSE o svom poslovanju i tenderima koje raspisuju. Šta (ne) radi Elektrokosmet?"Pouzdan partner i kamen oslonac u snabdevanju i distribuciji električne energije na severnom delu Kosova" – opis je sa zvaničnog sajta EPS-ove firme Elektrokosmet. Ona, međutim, na Kosovu to odavno ne radi. Prema podacima iz finansijskih izveštaja firme, struju je u opštinama na severu Kosova sa srpskom većinom isporučivala do decembra 2020. Kosovske vlasti su to smatrale nelegalnim, jer Elektrokosmet nije imao njihovu dozvolu za rad. Isporuku i naplatu struje u opštinama na severu je poslednjih godina preuzela firma Elektrosever. U vlasništvu je Elektroprivrede Srbije, ali je registrovana u kosovskom sistemu i po kosovskim zakonima – što je jedna od odredbi sporazuma Beograda i Prištine o energetici. Početkom 2024. Elektrosever je počeo da šalje prve račune za struju potrošačima u četiri opštine – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Do tada, meštani ovih opština struju nisu plaćali 25 godina. Zašto Elektrokosmet nastavlja da postoji u srpskom sistemu i raspisuje tendere - iako i sama firma priznaje da nema kontrolu nad elektroenergetskim kapacitetima na Kosovu – do objave teksta nije odgovoreno za RSE. Milionski minusi na računu ElektrokosmetaKako Elektrokosmet navodi u poslednjem finansijskom izveštaju za 2024, najveći deo prihoda ostvaruje pružanjem usluga ograncima srpske Elektroprivrede. Imaju 441 zaposlenog. Njihovi radnici su, kako tvrde u izveštaju, bili angažovani na očitavanju brojila u Beogradu i Nišu, kontroli mernih stanica, na šalterima EPS-a i drugim pomoćnim poslovima. Ali, iz godine u godinu, Elektrokosmet beleži minuse na računu. Finansijski izveštaj za 2024. pokazuje da je na kraju godine firma imala gubitak od 12,4 miliona evra. Ukupni minus na računu Elektrokosmeta je mnogo veći – 115,5 miliona evra, zbog nagomilanih višegodišnjih dugova. U finansijskom izveštaju za 2024, Elektrokosmet dugove pravda razlozima "političke prirode" i "velikim procentom komercijalnih i tehničkih gubitaka". Više od milion evra za tendere ElektrokosmetaIako je u gubitku i ne obavlja poslove zbog kojih je osnovan, Elektrokosmet nastavlja da, putem tendera, nabavlja opremu i plaća usluge različitim firmama u Srbiji. Prema javno dostupnim podacima sa portala javnih nabavki, Elektrokosmet je tokom 2025. ugovorio poslove vredne više od milion evra. Najvredniji posao sklopio je sa Naftnom industrijom Srbije - dvogodišnji sporazum o nabavci goriva za službena vozila, vredan gotovo 770 hiljada evra. NIS je bio jedini koji se javio na ovaj tender. Elektrokosmet je tokom 2025. sa nekoliko privatnih firmi sklopio i dvogodišnje sporazume o održavanju i servisiranju vozila, vredne oko 350 hiljada evra. Četiri firme, koje su dobile ove poslove, bile su jedine koje su se javile na tender. Još upisanih ogranaka Elektrokosmeta na KosovuPored Beograda, Elektrokosmet je u srpskom privrednom registru upisao još osam ogranaka na Kosovu. Ogranak u Mitrovici upisan je na adresi Filipa Višnjića bb, gde je sedište firme Elektrosever u kosovskom sistemu. Dva ogranka su prijavljena u Prištini, i po jedan u Đakovici, Prizrenu, Gnjilanu, Peći i Uroševcu. Međutim, u ovim gradovima nema ogranaka srpskih državnih firmi. Većina javnih preduzeća i institucija koje posluju u paralelnom srpskom sistemu, a koje Priština smatra nelegalnim, zatvorena je na Kosovu i izmeštena u Srbiju. Kosovske adrese EPS-ovih firmi 'samo na papiru'Prema podacima srpskog privrednog registra, sedište dva EPS-ova preduzeća - Površinski kopovi Kosovo i Termoelektrane Kosovo – nalazi se u krugu elektroenergetskog kompleksa u Obiliću, nadomak Prištine. Na tim lokacijama su danas objekti Kosovske energetske korporacije (KEK) – termoelektrane i površinski kopovi uglja. A ove dve EPS-ove firme su zapravo na adresama u Beogradu. Sedište Termoelektrana Kosovo je u centru Beograda, na Obilićevom vencu, dok je sedište Površinskih kopova u beogradskom naselju Čukarica. Treća EPS-ova firma, Elektrokosmet, navodno ima sedište u Prištini. Registrovana je na adresi Kralja Petra I Oslobodioca – ulici koja pod tim nazivom više ne postoji, jer sada nosi ime bivšeg američkog predsednika Bila Klintona. Danas je tu Kosovsko preduzeće za distribuciju električne energije (KEDS). A beogradsko sedište Elektrokosmeta prijavljeno je u ulici Arčibalda Rajsa, u naselju Čukarica.

Sudije, tužioci i advokati protestovali su u nedelju u Beogradu ispred Ustavnog suda Srbije i Pravnog fakulteta zbog, kako navode, političkih pritisaka na pravosuđe. Protest je organizovan zbog najava mogućih izmena zakona o Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) i zbog toga što tužiteljki iz Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu nije dozvoljeno da izvrši uviđaj u šatorskom naselju ispred Skupštine Srbije u kome borave pristalice vlasti. "Pravda je slepa, pravosuđe nije", piše na centralnom transparentu učesnika protesta kojih je više stotina. Sudija Apelacionog suda Milimir Lukić izjavio je da bi najavljenom izmenom zakona Tužilaštvo za organizovani kriminal definitivno izgubilo svoju autonomiju i samostalnost. On je ocenio da će kada TOK postane deo Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, rezultat biti prvo slabljenje, a potom i nestanak sudskih organa nadležnih za organizovani kriminal. "Ono što je za najveću brigu je da država ovom izmenom zakona nedvosmisleno odustaje od institucionalne borbe protiv organizovanog kriminala", poručio je. Sudija Aleksandar Trešnjev izjavio je da se Tužilaštva za organizovani kriminal plaše oni koji su počinili krivična dela. "Ali oni neće reći da ga se plaše, reći će da su u tom tužilaštvu kriminalci. Nismo došli ovde nikoga da branimo po imenu i prezimenu, došli smo da branimo pravo i obavezu tužioca da piše optužnicu kada za to postoje dokazi", poručio je. Protest je završen kod Pravnog fakulteta odavanjem 16-minutne pošte stradalima u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. što je pokrenulo masovne antivladine proteste širom Srbije. Predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe Uglješa Mrdić iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) je u novembru najavio izmene seta pravosudnih zakona navodeći da očekuje da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal pređe pod ingerencije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Kritike vlasti na račun rada TOK-a kulminirale su zbog slučaja "Generalštab". Ministar kulture Srbije Nikola Selaković označio je TOK kao "blokadersko-tužilačku bandu koja se odmetnula i od države i od naroda.“ Selakovića je prethodno TOK pozvao na saslušanje u svojstvu osumnjičenog u predmetu "Generalštab" u istrazi zbog sumnji o falsifikovanju dokumentacije na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra zgrade Generalštaba u Beogradu. "To je jedna kriminalna banda koja pokušava da uzurpira državu. Hoće da spreče parlament da donosi zakone, da zabrane predsedniku da komentraiše njihova dela", rekao je Selaković 2. decembra ne navodeći dokaze za svoje tvrdnje. Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao 3. novembra tužioce u TOK-u "kriminalnom bandom". Kolegijum TOK-a je u par navrata saopštio da su poslednjih meseci tužioci tog tela izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije, predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti, kao i drugih aktera političkog života i pojedinih medija. Predstavnici vlasti takve optužbe odbacuju.

Više stotina građana, predvođenih studentima Fakulteta za pravne i poslovne studije, učestvovalo je u protestnoj šetnji centralnim ulicama Novog Sada zbog toga što je pokrajinskom opozicionom poslaniku Pokreta slobodnih građana (PSG) i docentu Radivoju Jovoviću produžen kućni pritvor uz pooštravanje mera. Okupljeni su otišli i do zgrade u kojoj Jovović živi i gde je u kućnom pritvoru. Poručili su da niko nije slobodan dok svi nisu slobodni. Protest je organizovan nakon što je Jovoviću kućni pritvor ponovo produžen na još tri meseca, uz pooštravanje mera. Jovoviću je rešenjem Osnovnog suda 20. avgusta određen pritvor koji je izdržavao u pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora na Klisi do 27. avgusta, kada je mera pritvora zamenjena zabranom napuštanja stana. Potom je 25. novembra rešenjem novosadskog Višeg suda kućni pritvor produžen na još tri meseca i pooštren zabranom korišćenja interneta i kontakta sa drugima. Radivoje Jovović uhapšen je tokom blokade zgrade Osnovnog Suda u Novom Sadu 19. avgusta i sumnjiči se da je sprečavao tužioca da uđe u zgradu suda. U Srbiji se od novembra 2024. održavaju antivladini protesti i blokade čiji učesnici zahtevaju odgovornost zbog pada betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 osoba a jedna teško povređena. U međuvremenu su studenti u blokadi, koji su predvodili proteste, ispostavili kao zahtev i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast odbacuje zahteve demonstranata i osuđuje proteste i blokade.

Povećanje plata i penzija, veća izdvajanja za odbranu i 1,4 milijarde predviđene za otkup ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, ako do tog scenarija dođe. To bi, ukratko, bile neki od najupečatljivijih rashoda budžeta kojim će država Srbija raspolagati u narednoj godini. Budžet je usvojen u Skupštini Srbije 3. decembra glasovima 144 poslanika od ukupno 250. Za vlast, budžet za 2026. je "socijalno odgovoran" i njime se obezbeđuje "nastavak kapitalnih ulaganja i razvoj infrastrukture". "To znači da prioritet ostaje poboljšanje životnog standarda građana, kroz rast njihovih primanja, jačanje privrede i nastavak investicionog talasa koji smo započeli", napisao je na Instagramu ministar finansija Siniša Mali, nakon što je budžet usvojen u Skupštini. Za opoziciju, budžet je "koruptivan" i netransparentan", napravljen "po meri vlasti, a ne građana i privrede Srbije". Budžet predviđa veće prihode, ali i veće rashode u odnosu na prethodnu godinu, sa deficitom od 337 milijardi dinara (2,9 milijarde evra), što čini tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a). Za kapitalne investicije predviđeno je oko 5,1 milijarda evra, što čini oko 6,7 odsto BDP-a. To je manje u odnosu na prethodnu godinu kada je za te svrhe planirano 7,1 odsto. Za ekonomistu Danila Šukovića, budžet nije u dovoljnoj meri razvojni, jer se u većoj meri ne izdvajaju sredstva za investicije i subvencije privredi i poljoprivredi. "Čim je taj procenat niži, mislim i na privatne i na državne investicije, mi ne možemo da očekujemo značajniju stopu rasta, koja bi onda uticala na životni standard građana i na realne izvore da se povećaju plate i penzije", ukazuje Šuković za Radio Slobodna Evropa (RSE). Smatra da budžet za narednu godinu ne odgovara na dva osnovna izazova, sa kojima se suočavaju i naprednije svetske ekonomije – klimatske promene i rast siromaštva. "Ti isti problemi su još više prisutni u Srbiji, posebno kada je u pitanju siromaštvo i ekonomska nejednakost", ocenjuje Šuković. Šta će značiti povećanje plata i penzija?Budžet za narednu godinu predviđa sredstva za povećanje plata u javnom sektoru za 5,1 odsto. Od decembra ove godine penzije bi trebalo da budu uvećane za 12,2 odsto. To, međutim, prema rečima Šukovića, neće biti dovoljno da se ublaže negativni efekti inflacije, na koju će u narednoj godini, pored rasta cene hrane, uticati i energetska kriza, u kojoj se Srbija našla usled sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) prema Naftnoj industriji Srbije. Narodna banka Srbije u narednoj godini postavila je ciljnu inflaciju od tri odsto, uz odstupanja, što znači da su očekivanja da se inflacija kreće u rasponu od 1,5 do 4,5 odsto. "Najveća pretnja je kao i do sada – rast cena hrane. Siromašniji građani i srednja klasa od svog budžeta najviše troše na hranu, a cene hrane najviše skaču zbog svih uslova u kojima se ekonomija Srbije nalazi, a posebno, to je zbog energetske krize", pojašnjava Šuković. Udar inflacije na budžet građana mogao bi se preduprediti jedino novim povećanjem plata i penzija, što, prema Šukoviću, nije realno. Rafali podigli izdvajanja za odbranuZa odbranu je u narednoj predviđeno 945 miliona evra. To je u odnosu na 2025. godinu rast od gotovo 60 odsto. Najveći deo tih rashoda, 767 miliona evra, predviđen je za otplatu jednog dela ukupnih troškova nabavke francuskih borbenih aviona Rafal. Nabavka dogovorena u avgustu 2024. vredna je ukupno 2,7 milijarde evra. Ekonomista Danilo Šuković ocenjuje da investicije u vojnu opremu "nisu investicije koje stvaraju novu vrednost", jer, kako kaže, "ti Rafali ne mogu ništa da proizvode". "To je mrtav kapital, prema tome, to ne možemo računati u razvojne investicije", kaže Šuković. Ukazuje da Srbija preteruje sa izdvajanjima za odbranu u odnosu na realni privredni rast i da se ta sredstva troše "bez realne svrhe". "Srbija je ipak zemlja koja ne bi smela ni da razmišlja o nekom ratu. Drugo, Srbija je država okružena NATO članicama, sukob sa NATO-om je nešto što je nezamislivo", kaže Šuković, ističući da su nabavke naoružanja i vojne opreme uvek i pre svega politička, a ne ekonomska odluka. Koliki efekat će imati EXPO?Za specijalizovanu međunarodnu izložbu EXPO, čiji će Srbija biti domaćin 2027. iz republičkog budžeta u naredne dve godine planirana su ukupna sredstva od gotovo 57 milijardi dinara (485 miliona evra). Za izgradnju nacionalnog stadiona u beogradskoj opštini Surčin u naredne tri godine predviđeno je 381,5 miliona evra. U predgrađu Beograda, na jednom od trenutno najvećih gradilišta koje se proteže na oko 350 hektara, biće izgrađen sajamski kompleks za EXPO i Nacionalni stadion. Kako bi ubrzala procedure za izgradnju, Skupština Srbije je u oktobru 2023. usvojila poseban zakon, lex specialis, koji predviđa da se radovi ugovore bez primene Zakona o javnim nabavkama. Zbog načina na koji se projekat sprovodi, našao se na meti kritika opozicionih stranaka, zbog nedovoljne transparentnosti i otvorene mogućnosti za korupciju. Za vlast, projekat je od izuzetnog značaja, jer će, kako su ranije govorili zvaničnici, privući nove investicije u Srbiju. Investicije za EXPO, prema Šukoviću, će u prvoj godini doneti Srbiji prihode i pozitivne ekonomske efekte, zbog dolaska velikog broja stranih turista i poslovnih ljudi. Međutim, njegova ekonomska isplativost, kako kaže, zavisiće od toga šta će biti sa infrastrukturom kada EXPO prođe. "Ta silna infrastruktura koja se izgradi, da li će biti u funkciji ili ne? Ukoliko se ne bude osmislila neka ekonomska strategija da svi ti objekti, sve te investicije budu efikasne i da ne propadnu, onda će to biti veliki gubitak", pojašnjava. To da li će ti infrastrukturni objekti biti iskorišćeni, prema mišljenju Šukovića, zavisi od, pre svega, političke stabilnosti u Srbiji, ali i globalno.

Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković izjavio je da je "vraćanje srpskih opština na severu Kosova narodu" od velikog značaja za "budućnost i opstanak srpskog naroda". Petković je to saopštio posle sastanka sa predstavnicima Srpske liste koji su 5. decembra preuzeli mandate odbornika i funkcije gradonačlenika u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova. Sastanak je održan u Raški na jugu Srbije. "Dolaze bolja vremena i na Kosovu i Metohiji", napisao je Petković na Instagramu. On je naveo i da je "Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem uvek tu da podrži svoj narod" i "osigura očuvanje mira i stabilnosti". Predstavnici Srpske liste, koja ima podršku zvaničnog Beograda, lokalnu vlast preuzimaju tri godine nakon kolektivnog istupanja Srba iz institucija Kosova kako bi se usprotivili odlukama Vlade u Prištini. Novi gradonačelnici su 5. decembra preuzeli dužnost u Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Oni su položili zakletvu uz kosovske simbole i zakone. Prethodno je zakletvu položilo i 14 od 15 odbornika. Nije bio prisutan jedino Aleksandar Arsenijević iz Srpske demokratije koji se ne nalazi na Kosovu jer je tražena osoba zbog pronađenog oružja na njegovom imanju, što je on negirao. Srpska lista je tokom predizborne kampanje za lokalne izbore priznala da je pogrešila što je napustila institucije, te navela kako je ta odluka bila doneta da bi se skrenula pažnja međunarodne zajednice na "težak položaj" Srba. Predsednik Srpske liste Zlatan Elek rekao je 3. decembra da će novi gradonačelnici, Milan Radojević u Severnoj Mitrovici, Zoran Todić u Leposaviću, Dragiša Milović u Zvečanu i Miloš Perović u Zubinom Potoku, po preuzimanju dužnosti tražiti uvid u kompletnu dokumentaciju. Srpska lista je ranije najavljivala da će poništiti "nelegalne" odluke albanskih gradonačelnika, koji su od maja 2023. vodili ove opštine. Iz EU su nakon oktobarskih izbora za Radio Slobodna Evropa izrazili očekivanje da će novoizabrane opštinske vlasti na severu Kosova, u saradnji sa centralnim institucijama, u narednom periodu "konstruktivno pristupiti rešavanju potreba i zahteva stanovništva kroz institucije i u skladu sa zakonima".

Policija u Kragujevcu saopštila je da je podnela krivičnu prijavu protiv R.P. zbog sumnje da je bez građevinske dozvole gradio stambeno-poslovni objekat u ovom gradu u centralnoj Srbiji. Na ovom gradilištu se 28. novembra urušio potporni zid, zbog čega je i deo pristupne saobraćajnice susednog naučnog kompleksa pao u više metara duboku rupu. Policija je saopštila da se sumnja da je R.P. kao odgovorno lice privrednog društva "RP Invest 1980" izvodio nelegalne građevinske radove na izgradnji objekta. Kako je Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije pisao, reč je biznismenu sa severa Kosova Radošu Petroviću. On je nakon urušavanja pristupnog puta za RSE izjavio da su problemi sa dokumentacijom "samo tehnički". "Ne mogu sad ja da okrivljujem ni sebe, a ni nekog drugog. To bi bilo mnogo glupo. Meni je najvažnije je da nema nastradilih", rekao je Petrović. Prema zvaničnom registru, "RP Invest 1980" je zahtev za dobijanjem građevinske dozvole podneo 17. novembra 2025. a taj zahtev mu je odbijen samo dan pre urušavanja puta pored gradilišta. U dokumentu o odbijanju dozvole navodi se, između ostalog, da gabariti podzemnih etaža nisu u skladu sa prikazanim gabaritima u lokacijskim uslovima i urbanističkim projektom. Navodi se i da "temeljna ploča i zidovi sa svim slojevima ne mogu prelaziti granice susednih parcela". Zgrada je imala gotovo šest spratova kada je građevinska inspekcija prvi put posetila gradilište 21. novembra, nedelju dana pre incidenta. Tek tada je naređeno zaustavljanje radova. Firma "RP Invest 1980", čiji je zvanični vlasnik Jelena Petrović, supruga Radoša Petrovića, registrovana je u Kragujevcu za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada, i prema podacima registra ima samo dva zaposlena. U prethodnoj godini, prema podacima iz finansijskih izveštaja, ostvarila je prihod od 15 miliona evra. Na istoj adresi na kojoj je registrovana firma, nalaze se "Green Park Building" i "RP euro Invest" čiji je Pretović suvlasnik. Prema podacima sa zvaničnog sajta "RP Invest 1980", preko ovih kompanija izgrađeno je 100.000 metara kvadratnih stambenih i stambeno-poslovnih zgrada, samo u Kragujevcu. Radoš Petrović suvlasnik je i kompanije "RP Gradnja KM DOO Kosovska Mitrovica". Preko njegove kragujevačke kompanije bio je izvođeč radova na poslovima koje je finasirala Vlada Srbije na severu Kosova.

Eksplozija koja se u Krušiku u Valjevu desila 4. novembra, najmanje je sedma u poslednjih pet godina u toj fabrici namenske industrije. U njima je više od 20 radnika povređeno, a jedan je poginuo kada je eksplodirala opitna mina na poligonu fabrike 2020. godine. U poslednjem incindetu, tri osobe su lakše povređene. U kratkom saopštenju, iz Krušika objašnjavaju da je do akcidenta došlo pri laboraciji pojačnika u pogonu za proizvodnju inicijalnih sredstava, te da nije bilo oštećenja objekata i opreme. O uzrocima nesreće ne govore, niti odgovaraju na pitanja Radija Slobodna Evropa. Vojni analitičar Aleksandar Radić za RSE kaže da do sada nema javnih informacije iz kojih se može zaključiti više od toga da "problemi očigledno postoje" s obzirom na učestalost nesreća u toj fabrici. Ono što bi moglo da se krije iza toga jesu greške menadžmenta u organizaciji rada, smatra Radić. "Sistem u kojem nije (ispravno) postavljena ni disciplina, ni radne obaveze, ni mašine, ni alati koji su u lancu (prozvodnje)." Na pitanja RSE u vezi sa istragom o eksploziji, iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije su poručili da je adresa Ministarstvo odbrane. Ministarstvo odbrane, do zaključenja teksta, nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa. Odgovor Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu stigao je 8. decembra i u njemu stoji da se u ovom trenutku "ne može prejudicirati uzrok eksplozije". Tužplaštvo za RSE kaže da će se o tome moći izjasniti tek nakon preduzimanja potrebnih radnji čiji je cilj utvrđivanja uztroka tog događaja. Stoj ii da je dežurni tužilac nakon što je obavešten o eksploziji 4. decembra "odmah izdao nalog da se izvrši uviđaj i naložio preduzimanje svih drugih potrebnih radnji i mera, a radi razjašnjenja činjenica i okolnosti vezanih za ekploziju". Tišina o uzrocimaAnalitičar Aleksandar Radić kaže da iskustvo s prethodnim nesrećama u fabrikama namenske industrije u Srbiji govori da javnost verovatno neće ni saznati šta se tačno desilo. "Nemamo ni obrise, ni najmanje informacije o tome šta se dešavalo u prethodnim nesrećama." Do eksplozija je, u prethodnih nekoliko godina, dolazilo u više fabrika namenske industrije u Srbiji. Bilo ih je više od deset. U njima je živote izgubilo sedam osoba, a nekoliko desetina je povređeno. Radić ističe da su u Srbiji nesreće u namenskoj industriji češće nego što je to slučaj u drugim državama. Smatra da zato postoji opravdan javni interes da se zna šta su uzroci pojedinačnih nesreća, ali da je odluka vlasti da to "nije tema za razgovor". "Naravno to onda budi sumnju da postoji mnogo propusta, na primer u organizaciji rada, izboru kadrova, da postoje možda problemi sa tehnologijama. Mi ne znamo zapravo zvanično šta se to dešava i zašto svakih nekoliko meseci imamo eksploziju u nekoj od tih fabrika". Kod ranijih nesreća, neki od komentara predstavnika vlasti bila su da su u fabrikama oružja i naoružanja opasni uslovi rada očekivani. Tako na primer, komentarišući eksploziju u vojnoj fabrici "Sloboda" iz Čačka u oktobru 2024. godine, tadašnji premijer Miloš Vučević izjavio je, pored ostalog, da se u tom preduzeću radi sa opasnim, zapaljivim materijalima i da to nije "rad u poslastičarnici". Vojni analitičar Radić smatra da su takve izjave "neozbiljne". "Naravno da su rizične tehnologije, ali ne možemo ostati na tome i prihvatiti takvu situaciju da je to svršen čin", kaže i dodaje da vojna proizvodnja ne bi smela da bude opasnija nego bilo šta drugo. Obustava izvoza naoružanja i vojne opremeMinistarstvo odbrane saopštilo je krajem juna da se obustavlja izvoz naoružanja i vojne opreme proizvedenih u Srbiji, u skladu sa instrukcijama predsednika države Aleksandra Vučića. Radić veruje da je to verovatno uticalo na količinu proizvodnje u fabrikama namenske industrije. "Nejasno je šta se tu dešava. Te fabrike su imale mnoge poslove koji su avansno plaćani." "To utiče na stanje u fabrikama. Ako imate fabrike u kojima ne znate kako će da sutra budu isplaćene plate, u kojoj nemate novca za finansiranje redovnog rada, stvarate ambijent u kojem povećavate mogućnost dešavanja nesreće", smatra on. Prethodne nesrećeU maju ove godine je u eksploziji u Krušiku lakše povređeno petoro radnika. Pre dve godine, u maju 2023, u eksploziji je povređena jedna radnica. Slični incidenti dogodili su se u Krušiku i u januaru 2023. i avgustu 2022. godine. U oba su povređene radnice. Tokom 2021, desile su se dve eksplozije u fabrici Sloboda u Čačku, gradu u centralnom delu zemlje. Eksplozije u Slobodi, fabrici koja proizvodi oružje i vojnu opremu, dogodile su se 4. i 19. juna 2021. godine. U eksploziji 2017. godine u vojnoj fabrici Milan Blagojević u Lučanima, poginula su dva radnika. Tada su, prilikom istovara kartonskih buradi sa tehnološkim otpadom baruta, ispred pogona za proizvodnju raketnih goriva izbili eksplozija i požar. Uglavnom bez sudskih epilogaZa nesreće koje su se poslednjih godina dešavale u fabrikama namenske industrije gotovo da niko nije odgovarao. Prema javno dostupnim podacima, sudski proces pokretnut je samo u dva slučaja. Pravosnažna presuda doneta je samo u slučaju eksplozije u fabrici oružja Milan Blagojević u Lučanima kada su 2017. godine poginuli Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović. Gotovo osam godina kasnije, doneta je pravosnažna presuda - dvogodišnja zatvorska kazna za Tomu Stojića, rukovodioca sektora Bezbednost i zaštita na radu, i oslobađajuća presuda za Vladimira Lončarevića, rukovodioca pogona Raketna goriva. U slučaju eksplozija u Tehničko-remontnom zavodu u Kragujevcu do kojih je došlo u februaru 2017. i u kom su poginule četiri osobe, a povređeno 25, podignuta je optužnica 2018. godine protiv dvojice vojnika i četvorice službenike. Javnost do danas nije obaveštena o epilogu sudskog postupka. Za tri nesreće u fabrici oružja Krušik u Valjevu u 2022. i 2023. godini uprava tog preduzeća je saopštila da su "za sve utvrđene propuste sankcionisana odgovorna lica", bez davanja detalja. *tekst je dopunjen 8. 12. odgovorom Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu