U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome šta su pokazali lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru na kojima su prvi put od početka studentskih protesta studentsko-opozicioni blok i režim odmerili snage na biralištima. Sagovornici su bili Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, i Balša Božović, predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije. Bilo je reči o tome da li je na izborima u Kosjeriću i Zaječaru Srbija pokazala novo lice, zašto je Aleksandar Vučić u prvoj reakciji na rezultate izbora rekao da je sve živo ustalo protiv njega i Srpske napredne stranke, da li će posle velikog uspeha zajedničke liste studenata i opozicije na lokalnim izborima u Kosjeriću studenti odustati od svoje odluke da sa opozicijom ne idu na parlamentarne izbore i da li je rešenje u tome da opozicioni lideri ne budu na kandidatskim listama. Razgovaralo se i o tome da li je Vučić mislio ozbiljno kada je ponudio dijalog studentima i opoziciji i da li bi oni pristali, da li je nakon izbora u Zaječaru i Kosjeriću Vučić shvatio da bi prvi put od dolaska na vlast pre 13 godina mogao da izgubi na parlamentarnim izborima, pa izbegava da ih raspiše, dokle može da oteže, šta bi ga nateralo da ih na kraju raspiše, kao i o tome da li bi priznao poraz ili bi nastojao da po svaku cenu zadrži vlast. Karabeg: Izbori u Kosjeriću i Zaječaru očekivani su sa velikom nadom. Da li je Srbija na tim izborima pokazala svoje novo lice? Popović: Svakako je pokazala nešto novo. Prvi put posle 2012. došli smo u situaciju da imamo opoziciju koja se ravnopravno nosi sa Srpskom naprednom strankom. To do sada nikada nije bio slučaj. Uvek smo gledali da li će opozicija imati nekog poslanika više ili nešto jači poslanički klub u Skupštini, a sada građani polako podižu svoja očekivanja i već idu na to da pobede Aleksandra Vučića. I to da ga pobede u izrazito neravnopravnoj borbi. Tako da sada živimo u drugačijoj Srbiji. Mora se stvoriti referendumska atmosfera i okupljanje svih snaga da se skloni ovaj nenormalni autokratski režim, pa onda u sledećem izbornom ciklusu možemo da se delimo po ideološkim i političkim preferencama. Božović: Rezultati u Kosjeriću i Zaječaru su iznad mojih očekivanja. Opozicija je jedinstvenim nastupom pre svega u Kosjeriću uspela u neravnopravnim uslovima da parira Aleksandru Vučiću. Razbila se fama o njegovoj nepobedivosti. Značajno je da su obe opozicione liste nosile žene što je za mene veoma pozitivno i važno. Pokazalo da u ovoj manijakalnoj vladavini Aleksandra Vučića žene predstavljaju sigurnost, a građani Srbije već više od decenije traže sigurnost. I što je najvažnije pokazalo se da postoji sinergija između studenta i opozicije i da ta saradnja funkcioniše. Aleksandar Vučić je svu svoju snagu i resurse usmerio na izbore u Kosjeriću i Zaječaru i jedva je pobedio. I pored toga što su izbori održani pod njegovim uslovima studenti i opozicija su postigli fantastičan rezultat. Vučić je nakon Kosjerića i Zaječara proglasio pobedu, ali je izgubi oreol nepobedivosti. Reagujući na prve izborne rezultate u neverici je izgovorio jednu rečenicu koja mu je po mom mišljenju izletela. Rekao je: "Sve što živi u Kosjeriću izašlo je da glasa protiv nas". Toga su sada svesni i stubovi njegovog režima - ljudi u državnoj upravi, policiji, vojsci, službama državne bezbednosti. Mislili su da će to biti rutinska pobeda, pa će onda krenuti sve po starom. Međutim, dogodilo se da je i sam Vučić bio šokiran koliko je trka bila tesna. Mislim da će se mnogi od njegovih glasača nakon svega zamisliti i reći - čekajte, ovo više nije nepobedivi Aleksandar Vučić. Nulti izboriKarabeg: Izbori u Kosjeriću pokazali su da je zajednička lista studenata i opozicije dobitna karta. Međutim, studentski plenumi su odlučili da na parlamentarne izbore idu bez opozicije. Da li će sada promeniti mišljenje? Popović: Još uvek ne znamo kako će tačno da izgleda ta lista. Čini mi se da odluka studentskih plenuma da opozicioni funkcioneri ne treba da budu na kandidatskoj listi na parlamentarnim izborima neće lako moći da bude promenjena. Mislim da mora da se napravi dogovor između studenata i opozicije u kojoj formi će da bude zajednički rad. Nije nužno loše, štaviše neki bi rekli da je to i dobro, da najviši funkcioneri opozicionih stranaka ne budu na kandidatskim listama. Treba da imamo u vidu da je režim Aleksandra Vučića 13 godina toliko satanizovao opoziciju, posebno njene prvake, da više nemate ni vremena, ni resursa da se borite sa tom satanizacijom. Smatram da nije problem što opozicioni lideri neće učestvovati na parlamentarnim izborima zato što će to biti, da tako kažem, nulti izbori. To će biti izbori da se skloni autoritarni režim i da se stvore uslovi da na sledećim izborima počnemo da obnavljamo višestranačku demokratiju u Srbiji. Verujem da tako treba da gledamo na te izbore. Sada nam je neophodan dogovor. Studenti ne mogu da organizuju uspešnu kampanju bez pomoći iskusnih ljudi iz opozicije koji se već 13 godina bore protiv režima. Iskreno se nadam da će biti dovoljno mudrosti da se napravi dogovor. Ne mora to biti suviše tesna saradnja, niti preterana ljubav, ali studente i opoziciju mora da ujedini viši interes, a to je da se skloni ovaj režim. Božović: Svakako bi bilo pametno da se napravi dogovor uz ustupke i jedne i druge strane. Centralna lista za republičke izbore može da bude bez opozicionih lidera, mislim da ni oni neće preterano na tome insistirati. Međutim, na lokalnim izborima ne može se ništa uraditi bez opozicije. Možda bi kompromis bio da opozicione stranke budu u prvim redovima na lokalu, a da na centralnom nivou daju priliku ljudima koje izaberu studenti. Setimo se da 2000. godine, iako su svi bili svesni da celokupan DOS vodi Demokratska stranka, njen predsednik Zoran Đinđić nije insistirao da bude frontmen, da bude, da tako kažem, lice iz izloga. Tada je bilo važno da se pobedi Milošević, kao što je sada najvažnije da se pobedi Vučić koji pojačava unutrašnju represiju. Hapse se profesori i studenti. Sa druge strane, na spoljnopolitičkom planu on igra i sa Trampom, i sa Putinom, i sa Evropskom unijom. Ovih dana bio je u Ukrajini, sutra će verovatno ponovo otići u Moskvu. Takav tempo ove manijakalne vlasti teško je izdržati. Vučićeve trešnje i jagodeKarabeg: Vučić je ovih dana pozvao studente i opoziciju na dijalog. Nije tako rekao nego da poziva "sve one koji drugačije misle na svim nivoima". To, čini mi, se ranije nije radio. Da li to sada radi zato što se oseća slabim? Popović: Verujem da Vučić traži neki način da izađe iz ovog haosa. Njemu ne odgovara ova situacija. Srbija već sedam meseci živi u nekoj vrsti i neproglašenog vanrednog stanja. Kada uđete u gradski prevoz u Beogradu ne znate gde će da vas odveze. Svuda je haos. Za Vučića, koji partnerima u inostranstvu i svojim biračima obećava stabilnost, to je katastrofa. Verujem da on gleda kako da se izvuče, a da ne izgleda poražen. Tako tumačim njegove vrlo kontradiktorne izjave. On poziva na dijalog, a sutradan stiže vest da je uhapšena dekanka Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. S jedne strane se pojačava represija, s druge malo popušta univerzitetima, pa vlada povlači spornu odluku o formiranju radne grupe za izradu novog, restriktivnog zakona o visokom obrazovanju. Stiče se utisak da vlast vuče kontradiktorne poteze, da nisu baš sigurni šta treba da im bude taktika i zato, da tako kažem, široko zabacuju mrežu, probaju sve - i represiju, i pozive na dijalog, i smirivanje uz istovremeno potpirivanje vatre. Uveren sam da režimu apsolutno ne odgovara da se ovo haotično stanje nastavi, ali ne želi da se povlači pred studentskim zahtevima jer to shvata kao kapitulaciju. Kad pravite vlast po uzoru na autoritarne lidere, onda morate stalno da glumite jačinu i moć, da ste nepobedivi. Ne smete da dozvolite nikakvu vrstu povlačenja i kompromisa. Božović: Sve mi to deluje zabrinjavajuće. U jednom trenutku Vučić preti studentima, naziva ih raznim pogrdnim imenima - teroristima i nacistima, a onda se slika sa trešnjama i jagodama i poziva na razgovor "one koji drugačije misle". Iskren da budem, u nekoj uređenoj zemlji takav čovek ne bi mogao ni da položi psihološki test za vozačku dozvolu, a kamoli da vodi zemlju. Ali on to radi već 13 godina. Pokušava da stvori pararealnost u kojoj se obraća svojim ekstremnim krugovima koji žele sve veću represiju. Imate ih od Đukanovića preko njegovog rođenog brata do mnogih drugih koji otvoreno pozivaju na ukidanje univerziteta i otpuštanja. Gubi kredibilitet i u zemlji i u svetu. Niko mu više ne veruje. Karabeg: Mislite da od dijaloga neće biti ništa? Božović: Apsolutno ne. Zato što niko ne želi da razgovara sa njim. I u njegovoj koaliciji postoje ogromne tenzije. Više mu ne veruju ni ljudi sa kojima je 13 godina u koaliciji. Šef mafije u ĆacilenduKarabeg: Vučić je da bi pobedio u Kosjeriću tesno, u Zaječaru sa nešto više glasova, uložio velike pare u potkupljivanje građana Kosjerića i Zaječara. Uoči izbora poslao je u te opštine stotine funkcionera i aktivista Srpske napredne stanke. Da li sada oteže sa zakazivanjem parlamentarnih izbora jer je svestan da nema ni toliko novca, ni naprednjačkih aktivista da pokrije sve opštine u Srbiji onako kako je to uradio u Kosjeriću i Zaječaru? Popović: To što je uradio u Zaječaru i Kosjeriću bila je njegova pokazna vežba. Trećina svih aktivnosti vlade Srbije u poslednjih mesec dana bilo je fokusirana na ove dve opštine. To govori koliki su resursi ove zemlje upotrebljeni u kampanji da bi se po svaku cenu izvojevala pobeda. Ali to je pokazalo da on nema dovoljno aktivista. Morao je iz cele Srbije da dovodi batinaše, nekakve ćelave maskirane ljude koji su krili lica da bi navijački proslavili pobedu u Zaječaru jer oni koji su u tom gradu glasali za njega nisu izašli na ulicu da to proslave. On ima nekakvu vojsku koju plaća, ima, da tako kažem, mišiće, ali na strani studenata i opozicije su pamet, sposobnost i znanje. Svestan je da na parlamentarnim izborima ne može u svim opštinama da uradi ono što je uradio u Kosjeriću i Zaječaru, pa oteže sa njihovim raspisivanjem. Kupuje vreme u nadi da će nešto u međuvremenu da se desi na drugoj strani, da će taj blok da se razbije, posvađa, pa da se on održi na vlasti. Mislim da je po prvi put, otkako je na vlasti, svestan da postoji ozbiljna šansa da izgubi izbore. Božović: Siguran sam da vlast ima dovoljno para. Postoje enormni crni fondovi jer šverc u regionu ide preko Srbije. Reč je o milijardama koje se peru u Srbiji i s kojima vlast može da kontroliše tanku većinu koji ima u Srbiji. Nedavno je poslanik Danijel Živković u crnogorskom parlamentu pokazao fotografiju Luke Bojovića, šefa zemunskog klana, u Ćacilendu. Dakle šef mafije, koja je ubila premijera Zorana Đinđića, danas je u odbrani režima ispred Vučićeve kancelarije. Aleksandar Vučić ima pare, ostaje da vidimo da li će uspeti da ih i dalje pretače u glasove. Jer ljudi polako počinju da se stide. U poslednje tri godine češće sam u Novom Sadu, nego u Beogradu. Tamo ljudi više ne ulaze u prostorije Srpske napredne stranke. Nakon pada nadstrešnice nije se održao nijedan štand Srpske napredne stranke. Njihovi aktivisti bivaju ismevani, često oterani. Očigledno je da je popularnost Srpske napredne stranke i Vučića u velikom padu. To je meni postalo jasno kada su u Beogradu u Sava centru organizovali skup mladih koji je trebalo da parira studentskim protestima. Videli smo da partija od nekoliko stotina hiljada članova nije uspela da dovede 2000 mladih na taj skup. U Srpskoj naprednoj stranici postoji ogromna kriza članstva. Pokušavaju da to nadomeste navijačkim grupama, kriminalcima, ekstremno desnim organizacijama koje se pojavljuju u odbrani Vučića. Mislim da će početi masovno napuštanje naprednjačkog broda kada Vučić izgubi izbore. Biće to ružan kraj. Kada to kažem, prisećam se priče Bojana Pajtića, nekadašnjeg predsednika vlade Vojvodine, koji je svedočio da ga je nakon 5. oktobra 2000. Vučić sav uplakan zvao telefonom u paničnom strahu od hapšenja. Ugroženi oreol nepobedivostiKarabeg: Vučić je do sada uvek raspisivao izbore kada je bio siguran da može da ubedljivo pobedi. Sada se situacija promenila, njemu je jasno da postoji mogućnost da izgubi izbore. Zbog toga će on što više bude mogao otezati da ih raspiše? Šta ga na to može naterati? Popović: Mislim da će ga naterati situacija u društvu o kojoj sam malopre govorio. On je pod stalnim pritiskom. Što više izbegava da raspiše izbore - više se širi glas da se uplašio, a on ne sme da dozvoli da njegovi birači pomisle da je on slab i da se uplašio. To mu ugrožava oreol nepobedivosti koji je svih ovih godina brižljivo pravio. S druge strane, neraspisivanje izbora znači da se haos u društvu nastavlja. On je stalno prisutan. Čak i kada se malo primire protesti, ispod površine sve vri, desi li se bilo kakav povod, makar i mali, ljudi su opet na ulicama. Da ne pominjem da sedam meseci ne radi nijedan državni fakulteta, to nikada nije bilo čak ni 1996. Za nekog ko se prodaje kao novi Tito, kao apsolutni garant mira i stabilnosti, ko građanima poručuje da zahvaljujući njemu mogu mirno da spavaju ova situacija je nepodnošljiva. Jedini logični izlaz su parlamentarni izbori. Nema drugog načina da se smiri nezadovoljstvo ljudi. Zbog toga mislim da je moguće da će biti prinuđen da raspiše izbore iako nije sto posto siguran da će da ih dobije. Božović: Neće raspisati izbore dok ne oseti dovoljno jak pritisak ne samo iznutra, nego i spolja, pre svega iz Evropske unije jer je Zapadni Balkan ponovo u njenom fokusu. Vučić pokušava da ih smiri odlaskom u Ukrajinu i fingiranjem nekih sukobe sa Moskvom, rekao bih više nerazumevanja, nego sukoba. Onoga trenutka kada parlamentarni izbori budu raspisani represija će da doživi vrhunac. Pokušaće da lomljenjem kičme studentima i opoziciji ponovo pobedi, pa makar to bilo i za jedan glas. Sasvim je sigurno da on neće lako odustati. Posegnuće za brutalnom silom. Međutim, ukoliko se i na sledećim lokalnim izborima u Mionici i Negotinu ponovi ono što se dogodilo u Kosjeriću, i Zaječaru, mislim da će njegovi ljudi sve više apstinirati, dok će, s druge strane, rasti podrška studentima i opoziciji jer će se ljudi oslobađati straha. To će se sve više dešavati u unutrašnjosti, videli smo kako su ljudi iz seoskih područja oko Kosjerića izašli u velikom broju na izbore i glasali za opoziciju. Sledi odmeravanje snaga u Mionici i Negotinu, pa ćemo videti kako će se stvari razvijati. Peti oktobarKarabeg: Može li se u Srbiji ponoviti 5. oktobar 2000? Popović: Može i to bi bio dosta realan scenario odbrane izborne pobede. Teško je zamisliti da bi ova vlast, ako izgubi izbore, pružila ruku pobedniku i mirno otišla. Verovatno će građani morati da brane pobedu opozicije. Ali prvo mora da se pobedi režim na izborima, pa da svima bude jasno na čijoj strani je legitimitet. Onda će i odbrana rezultata biti lakša jer oni koji neće da napuste vlast, iako su izgubili, ruše ustavni poredak. Verujem da bi takvoj situaciji i deo institucija reagovao. Božović: I ja mislim da 5. oktobar može da se ponovi. To bi bila prilika da se isprave sve greške petooktobarske Srbije koje su dovele do vraćanja radikala na vlast što nas je vratilo mnogo godina unazad, odvojilo od Evropske unije i pokvarilo atmosferu saradnje koja je u regionu postojala u godinama nakon 2000. Slažem se da je veoma teško zamislivo da Aleksandar Vučić prizna poraz. On će pročitati svoje rezultate, nezavisne agencije će saopštiti svoje i od građana će zavisti da li će pobeda opozicije biti odbranjena. Duboko sam uveren da će to biti nenasilna promena i da će Srbija krenuti da gradi demokratske institucije kako nam se ovo nikada više ne bi ponovilo.

Celodnevni protest koji okupljeni oko neformalne grupe "Pobunjeni univerzitet" od 8. juna organizuju ispred Vlade Srbije nastavljen je i 15. juna. Saobraćaj na raskrsnici ulica Kneza Miloša i Nemanjine i dalje je u prekidu, osim za vozila hitne službe, prenosi Beta. Deo članova akademske zajednice, okupljenih oko inicijative "Pobunjeni univerzitet", od 9. juna blokira raskrsnicu Nemanjine i Ulice kneza Miloša kod zgrade Vlade Srbije u Beogradu, zbog najavljene verzije novog zakona o visokom obrazovanju, koji, kako tvrde, stavlja u privilegovan položaj privatne fakultete. Oni su od Vlade zahtevali rasformiranje Radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju, što je iz Vlade i najavljeno, ali su oni ipak rekli da će nastaviti blokadu do ispunjenja svih zahteva. Naučna saradnica na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Dragana Čavlović izjavila je za N1 da učesnici protesta veruju da će prvi od tri zahteva koji su izneli, a koji se tiče rasformiranja Radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju, biti ispunjen. Ona dodaje da nadležne institucije pokušavaju da i za druga dva zahteva, koji se tiču odobravanja budžetskih kvota za ovogodišnji upis maturanata na fakultete i ukidanje izmena Uredbe o standardima rada univerziteta, "prikažu da ima pomaka", ali da za sada nemaju nikakve garancije kada i da li će zapravo biti ispunjeni. "Rektor (Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić) i premijer (Đuro Macut) pregovaraju, ali nemamo naznake kada će (dva zahteva) biti ispunjeni. Odobravanje budžetskih kvota je važno i svaki dan koji im se odlaže (upis na fakultet) maturantima i njihovim porodicama predstavlja veliku prepreku", navela je Čavlović. Ona je kazala da je juče više od 20 fakulteta iz Srbije postavilo štandove kako bi zainteresovanim roditeljima i srednjoškolcima predstavilo studijske programe, odnosno da su održali "otvorena vrata", koja nisu organizovana na fakultetima jer su blokirani. "Danas je dan za studente, oni danas vode glavnu reč, pa će današnji program biti malo iznenađenje. Pozivamo da nam se pridružite", kazala je Čavlović za N1. Protest ispred Vlade je nazvan "Fakulteti na raskrsnici" jer, kako su organizatori naveli, "svi smo na raskrsnici između pokoravanja i otpora". Inače, studenti u blokadi širom Srbije blokiraju fakultete insistirajući na utvrđivanju odgovornosti za stradanje 16 ljudi u padu betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine. Njihov poslednji zahtev je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što vlasti za sada odbacuju. Reagujući na taj zahtev studenata, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 16. maja na to izjavio da će izbora biti u narednih godinu i po, te da će biti raspisani kada nadležne institucije donesu odluku o tome.

Kosovske vlasti su proterale dvojicu pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije nekoliko sati nakon što su uhapšeni u subotu zbog sumnje da "ugrožavaju nacionalnu bezbednost" Kosova, potvrdili su njihovi advokati za Radio Slobodna Evropa 15. juna. Nikola Vujović i Mladen Milojević proterani su 14. juna uveče i obojici je zabranjen ulazak na Kosovo pet godina, rekli su njihovi advokati Bogdan Lazić i Srđan Mitrović. Vujović i Milojević bili su među trojicom pripadnika i jednim penzionisanim pripadnikom MUP-a Srbije, koji su uhapšeni na Kosovu u subotu. Policija Kosova je inače 14. juna potvrdila da je započela proceduru za "prisilnim udaljavanjem" Vujovića nakon što mu je oduzeto državljanstvo jer je navodno pripadnik obaveštajnih institucija Srbije. Vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) prethodo je saopštio da je odluku o oduzimanju državljanstva doneo na osnovu Zakona o državljanstvu, podzakonskim aktima i preporukama relevantnih institucija. "Ne možemo i nećemo tolerisati bilo kakav oblik kršenja nacionalne bezbednosti Kosova od strane bilo koga. Kosovo je zemlja svih naših građana i neće se tolerisati da bilo ko postane instrument potkopavanja njene državnosti", dodao je Svečlja. Prema Zakonu o državljanstvu na Kosovu, osoba gubi državljanstvo ako se bavi aktivnostima koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost Kosova, kada je namerno član organizacije koja ima za cilj da uništi ili ošteti ustavni poredak Kosova; kada je pripadnik obaveštajne službe ili policijskih snaga druge države. U međuvremenu je Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije saopštila da su kosovske vlasti bez osnova privele pripadnike MUP-a Srbije, te da se radi o "politički motivisanoj odmazdi protiv srpskog naroda". Kancelarija je navela da svi oni sa porodicama žive na Kosovu, te dodala da će o njihovom "protivpravnom lišavanju slobode obavestiti diplomatskim kanalima sve međunarodne predstavnike, kao i posrednika u dijalogu Petera Sorensena". Inače, u Srbiji je 7. juna uhapšen bivši pripadnik Specijalne jedinice policije Kosova Arbnor Spahiu, koji se optužuje za "teško ubistvo u Banjskoj" septembra 2023. godine, kada je oružana grupa Srba napala policiju Kosova i ubila jednog policajca. U razmeni vatre su ubijena trojica srpskih napadača a advokat Spahiua, Ariant Koci je za RSE rekao da se njegov branjenik u Srbiji tereti za njihova ubistva. Kosovske vlasti su zatražile da se Spahiu, kome je određen jednomesečni pritvor, odmah oslobodi, te su o slučaju takođe obavestile zemlje Kvinte.

"Bivši muž nam tri godine od razvoda još dinar nije dao", poruka je koju je majka troje dece poslala Ženskom udruženju Kolubarskog okruga u centralnoj Srbiji nakon vesti o mogućem osnivanju alimentacionog fonda. Njena deca su među 200.000 onih, koja prema statistici Vlade Srbije, ne primaju alimentaciju od drugog roditelja, koju nakon razvoda propisuje sud. Alimentacioni fond taj problem mogao bi da reši na način da država iz budžeta nadomesti deo sredstava koje roditelj ne isplaćuje za izdržavanje deteta, a da kasnije od tog roditelja naplati taj novac. Predlog zakona o osnivanju fonda je podnela predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić 30. aprila i on se nalazi na dnevnom redu vanredne sednice koja je počela 10. juna. Kakav je stav udruženja za zaštitu prava žena?"Nadam se da će sve biti dosta operativnije i da će i potraživanje i naplata biti dosta brže", kaže za Radio Slobodna Evropa Jelena Ružić iz Ženskog udruženja Kolubarskog okruga, osnovanog 2013. sa ciljem unapređenja položaja žena na lokalnom nivou. Vest o mogućem skorom osnivanju alimentacionog fonda pozitivno ocenjuje i Jovana Ružičić iz nevladinog Centra za mame, udruženja koje se zalaže za prava mama. "To je jedan vrlo uspešan način da se obezbedi da deca primaju alimentaciju koju im je sud dodelio nakon razvoda", rekla je Ružičić za RSE. Neplaćanje alimentacije zajedničkom detetu ili deci, prema njenim rečima, pokazao se kao "vrlo čest način na koji se roditelji svete jedni drugima" nakon razvoda. "Pre svega se svete bivšim partnerkama, ali su zapravo deca ta koja ispaštaju", kaže Ružičić. Ideja o alimentacionom fondu nije nova. Bilo je pokušaja da se on uvede kroz Porodični zakonik 2003. godine, a 2013. postojala je inicijativa nevladinih organizacija. U februaru 2023. grupa opozicionih stranaka u Skupštini podnela je predlog zakona o privremenom izdržavanju dece iz alimentacionog fonda, ali je vladajuća većina taj predlog odbila. Alimentacioni fond postoji u pojedinim susednim državama, poput Crne Gore i Hrvatske. Iz ugla advokata iz Beograda, Mateje S. Čajića, osnivanje alimentacionog fonda je dobrodošlo, ali ukazuje na pojedine sporne odredbe, kao i na to da, pre nego što je predlog zakona upućen poslanicima na razmatranje, nije bilo javne rasprave. "Zakon o ostvarivanju prava iz alimentacionog fonda, kao zakon, je potreban našem društvu. U ovoj konkretnoj situaciji, prema mojim saznanjima nije se konsultovala struka, nije traženo mišljenje od advokatske komore, niti je bilo prilike da se daju konstruktivni predlozi na ovaj nacrt, na koji način bi se kroz javnu raspravu ti određeni nedostaci mogli preduprediti", ocenjuje Čajić. Kako bi se problem rešavao kroz Alimentacioni fond?Postupci po tužbama koje se tiču alimentacije u Srbiji traju u proseku 14 meseci, ukazuje za RSE Jelena Ružić iz Ženskog udruženja Kolubarskog okruga. "To je jedan dugačak period u kojem žena ili muškarac koji živi sam sa detetom treba da izdvaja novac da bi izdržavao i sebe i dete, i pokrivao troškove tužbe i advokata", kaže Ružić. Dodaje, tužbe i koštaju. Sa zakonom koji se nalazi pred poslanicima, prema rečima Tatjane Macure, ministarke u Vladi Srbije bez portfelja, zadužene za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena, obavezu da alimentacija bude isplaćena praktično bi na sebe preuzela država. "Ukoliko u dva meseca ne bude bilo isplate onako kako je to sudskom odlukom bilo predviđeno, izvršitelji će upitati dužnika da li u roku od sedam dana može da izvrši svoje obaveze ili ne. Nakon toga, ukoliko izostane plaćanje u tih sedam dana, pokreće se mehanizam i u narednih 15 dana se isplaćuju sredstva predviđena ovim zakonom", pojašnjava Macura za RSE. Dodaje da je u primenu zakona iz budžeta do kraja godine opredeljeno 500 miliona dinara (4,3 miliona evra). Šta su mogući nedostaci?Advokat Mateja S. Čajić kaže za RSE da je sporna odredba po kojoj će u slučaju smrti dužnika, njegovi naslednici biti dužni da vrate ono što je isplaćeno iz alimentacionog fonda. "Postoji, na primer, mogućnost da dete, koje je koristilo sredstva iz alimentacionog fonda, kao naslednik dužnika, odnosno roditelja koji nije plaćao izdržavanje, bude u potencijalnoj opasnosti da za 20-30 godina sve sa zakonskom zateznom kamatom vraća ta sredstva državi", kaže Čajić. Pojašnjava da država, nakon okončanja postupka izvršenja u kojem se nije naplatila, ima pravo naplate prema dužniku koje ne zastareva. "A ako dužnik, na primer, premine, ta obaveza prelazi na njegove naslednike, a to znači između ostalog i na dete. To, u pogledu nezastarivosti potraživanja države, po meni, nije pravično, jer pravo deteta sa druge strane zastareva”, kaže Čajić, uz napomenu da takvo rešenje nemaju ni zakoni susednih država koje su uvele alimentacioni fond. Čajić ističe da se iznos privremenog izdržavanja isplaćuje za period posle donošenja rešenja o isplati iz Alimentacionog fonda, što " praktično znači za budući period, ali ne i za period do momenta donošenja tog rešenja koji može biti duži". Zbog toga smatra da je bilo neophodno pre konačnog predloga zakona organizovati javnu raspravu. Čajić takođe izražava bojazan da predviđena sredstva neće biti dovoljna da se podmire potrebe dece za čije izdržavanje jedan od roditelja ne plaća alimentaciju. "Prema sadašnjem predlogu zakona, iznos privremenog izdržavanja koji se isplaćuje iz Alimentacionog fonda ne može biti veći od minimalne sume izdržavanja koja se utvrđuje u skladu sa zakonom kojim se uređuju porodični odnosi, što u ovom momentu iznosi oko 25.500 dinara mesečno", ukazuje. "Kada se podeli ukupan predviđen budžet za alimentacioni fond za 2025. godinu sa maksimalnim pojedinačnim iznosom isplate, dolazimo do toga se može isplati samo 19.600 pojedinačnih naknada u ovoj godini, što imajući u vidu broj alimentacija koje se ne plaćaju ne predstavlja dovoljan iznos", kaže Čajić. Sa uvođenjem alimentacionog fonda, dodaje, zakonska rešenja koja su do sada bila na raspolaganju roditeljima kojima je sud dodelio alimentaciju i dalje će biti dostupna. Šta su zakonske mogućnosti bile do sada?Nakon razvoda sud propisuje visinu alimentacije koju jedan od roditelja treba da plaća za izdržavanje deteta ili dece. Ukoliko taj roditelj ne isplaćuje alimentaciju, drugi roditelj može da podnese predlog za izvršenje, a nakon odobrenja suda, taj postupak prelazi u ruke izvršitelja. Međutim, kako za RSE ukazuje Jovana Ružičić, tu nastaju problemi. "Roditelji koji ne plaćaju alimentaciju su se ispostavili kao izuzetno kreativni, u smislu da se odjave sa posla i da ne budu više zvanično zaposleni, nego da primaju platu na ruke, da prepišu firme, nekretnine i sve ostalo na članove porodice i da navedu i da ispadne tako da oni nemaju nikakve prihode", pojašnjava. Neplaćanje alimentacije u Srbiji je krivično delo, ukazuje advokat Mateja Čajić. Za RSE pojašnjava da su deca (preko zakonskog zastupnika) protiv roditelja koji ne plaća alimentaciju, pored postupka izvršenja, mogli da podnesu krivičnu prijavu javnom tužiocu. Kaže da po Krivičnom zakoniku, "ko ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, a ta dužnost je utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, u iznosu i na način kako je to odlukom odnosno poravnanjem utvrđen, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine". "Međutim, postoji i stav dva istog člana koji kaže da se neće kazniti učinilac krivičnog dela ako iz opravdanih razloga nije davao izdržavanje. I tu može da se krije problematika, jer ako sud osudi okrivljenog na kaznu zatvora, onda okrivljeni iz opravdanih razloga neće moći da daje tekuće izdržavanje i neće biti kriv za nedavаnje izdržavanja u tom tekućem periodu", kaže Čajić. Iskustvo udruženja koja se bave pravima žena pokazalo je da se na ovaj korak odlučuje mali broj roditelja. "Postoji ta potreba da se zaštiti kakav–takav odnos koji dete ima sa drugim roditeljem, pa se onda ne pokreću tužbe i krivične prijave", kaže Jelena Ružić.

Ambasador Srbije u Izraelu Miroljub Petrović izjavio je da ambasada ne raspolaže saznanjima da među poginulima i povređenima u napadu Irana na Izrael ima srpskih državljana. Dodao je da se tom diplomatskom predstavništvu javilo četrdesetak državljana Srbije koji su se zatekli u Izraelu, prenosi Beta. Imajući u vidu da je vazdušni prostor Izraela zatvoren i da se ne obavljaju do daljeg letovi ni u dolasku i u odlasku, svim državljanima Srbije, bez obzira na planirano vreme povratka, savetuje se da ostanu u svojim mestima boravka, da prate instrukcije nadležnih izraelskih organa i da na znak uzbune odu u najbliže sklonište, navodi se u saopštenju Petrovića, preneli su mediji. Istakao je da je u takvim okolnostima važno sačuvati prisebnost i maksimalnu pažnju posvetiti ličnoj bezbednosti, a u skladu sa razvojem bezbednosne situacije će se preduzimati i druge mere. Još je naglasio da se na sajtu ministarstva spoljnih poslova Srbije nalaze konkretna uputstva namenjena srpskim državljanima. Obavezno je praćenje instrukcija nadležnih državnih organa, prvenstveno onih koje objavljuje Home FrontCommand na portalu koji je dostupan samo sa uređaja u Izraelu, National EmergencyPortal - https://www.oref.org.il/en. U cilju lakše komunikacije i koordinacije aktivnosti, a u skladu sa razvojem bezbednosne situacije u Izraelu, preporučuje se državljanima Srbije koji su se zatekli u Izraelu da se jave ambasadi Srbije u Tel Avivu putem elektronske pošte: srb.emb.israel@mfa.rs ili tekstualnom porukom putem WhatsApp na broj: +972526315620, navodi se. Ministarstvo je ranije upozorilo građane da zbog eskalacije sukoba u Izraelu i Iranu, do daljeg treba da izbegavaju putovanja u te zemlje. "Zbog pogoršane bezbednosne situacije i povećanog rizika po ličnu bezbednost, preporučuje se građanima da izbegavaju sva putovanja u navedene zemlje do daljeg", navodi se u saopštenju. U saopštenju se dodaje da MSP prati situaciju u Izraelu i Iranu i da će blagovremeno informisati javnost o svim promenama. Iran je na Izrael 13. juna lansirao napade balističkim raketama, a iranski vrhovni vođa se zakleo da će "nanijeti teške udarce" kao odmazdu za prethodne izraelske napade. Međusobni napadi nastavljeni su i 14. juna, projektili pogađaju i Tel Aviv i Teheran, o čemju Radio Slobodna Evropa detaljno izvještava.

U 13 gradova u Srbiji danas su peti put održani protesti aktivista i građana "Minut do 12 za primenu zakona" i "Srbija uz šapice", kojima traže primenu Zakona o dobrobiti životinja, Zakona o veterinarstvu i Krivičnog zakonika u delu koji se odnosi na zlostavljanje i ubijanje životinja. "Zakon o dobrobiti životinja je u junu obeležio punih 16 godina od usvajanja, ali to dete još uvek nije prohodalo. Ovde smo da nadležnima kažemo da nam je dosta i da insistiramo na primeni regulative, kako bismo zaustavili napuštanje, zlostavljanje i ubijanje životinja, što je u interesu svakom civilizovanom čoveku", naveli su aktivisti u saopštenju. Prema njihovim rečima, to je peti skup aktivista od početka godine, nakon što su dva prihvatilišta u Rumi i Gajdobri zatvorena jer su u njima pronađene izgladnele, bolesne životinje u užasnim uslovima. Aktivisti tvrde da je tako u većini prihvatilišta u Srbiji, uprkos značajnim sredstvima koje se svake godine izdvajaju za poslove zoo higijene. Dodali su da se protiv firme "Avenija MB" takođe već godinama podnose prijave zbog nezakonitog postupanja u hvatanju, transportu i takozvanom zbrinjavanju pasa iz cele Srbije, za koje aktivisti tvrde da je rezultiralo smrću hiljada pasa i da nikada niko nije za to odgovarao Aktivisti tvrde i da većina lokalnih samouprava nije ispunila zakonsku obavezu iz 2009. godine da na svojoj teritoriji obezbedi prihvatilište. Protesti su održani u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Nišu, Subotici, Kikindi, Sremskoj Mitrovici, Požarevcu, Pirotu, Boru, Kraljevu, Čačku i Kragujevcu ispred sedišta 12 okružnih veterinarskih inspekcija i Uprave za veterinu u Beogradu, koji su nadležni za sprovođenje propisa o dobrobiti životinja.

Tužilac Apelacionog tužilaštva u Novom Sadu Radovan Lazić rekao je da predsednik države Aleksandar Vučić direktno preti razrešenjem i krivičnim gonjenjem sudijama i tužiocima čijim odlukama nije zadovoljan, istakavši da je i u ranijim periodima bilo uticaja i pritisaka na pravosuđe, ali nikad ovako direktnih pretnji. "Kreće i direktna zloupotreba tužilaštva u svrhu gole otvorene represije. Poslednji događaj koji to potvrđuje je hapšenje i određivanje kućnog pritvora dekanki Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Ali na to svi tužilački organi koji treba da štite samostalnost tužilaštva ćute", rekao je Lazić 16. juna, na konferenciji za novinare neformalne zajednice javnih tužilaca i sudija "Odbrana struke". Viši sud u Novom Sadu odredio je 13. juna kućni pritvor za petoro zaposlenih na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, među kojima je i dekanka te visokoškolske ustanove Snežana Brkić, potvrdio je Viši Sud u tom gradu za Radio Slobodna Evropa. Osumnjičeni su uhapšeni 11. juna i terete se da su oštetili državni budžet za više od 181 milion dinara (preko milion i po evra). "Možemo zaključiti da preko vrhovnog tužioca i Visokog saveta tužilaštva vlast zloupotrebljava tužilaštvo i stavlja ga u službu otvorene represije prema građanima, aktivistima i pokretima koje vlast vidi kao opasnost za svoj politički opstanak i svoje finansijske interese", rekao je Lazić. On je napomenuo da je, posle nesreće u Novom Sadu, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu "revnosno pokazao kako se izlazi u susret očekivanjima vlasti i ispunjava ono što vlast od tužilaštva očekuje, a neme veze sa zaštitom zakona". "Ipak, to ne funkcioniše sasvim, jer je duh pobune ušao i u delove tužilaštva. Događa da se odluka nekog tužioca u Nišu koja predsednika jako naljuti, pa zapreti da će svi tužioci koji ne budu štitili poredak biti zamenjeni. Pa imamo nekog tužioca u Beogradu koja se usudila da postavi pitanje kako su stotine traktora parkirane u Pionirskom parku pa počinju direktne pretnje razrešenjem", rekao je Lazić. On je rekao da je građani već godinama, mnogo pre pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, nemaju poverenje u tužilaštvo jer je njegov vrh postavljen prema vlasti servilno, pa da ga je svaka vlast doživljava kao svoj servis. "Ne pristajemo na zloupotrebu tužilaštva, pozivamo sve kolege koje danas nisu sa našom grupom da ne dozvole nikome da zloupotrebljava njihovu funkciju, već da služe samo Ustavu, zakonu i javnom interesu, a ne interesu bilo kog pojedinca, bez obzira koliko su visoko u političkoj strukturi", poručio je Lazić. Slučaj hapšenja grupe zaposlenih na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, među kojima je i dekanka, dolazi u jeku studentskih blokada koje u Srbiji traju duže od šest meseci. Dekanka tog fakulteta javno je podržala studente u blokadi, a više od polovine zaposlenih je kao u znak podrške akademcima i njihovim zahtevima stupilo u štrajk. Dok vlast poručuje da njihovo hapšenje nema veze sa blokadama i da zakon mora biti jednak za sve, deo akademske zajednice i javnosti smatra da su hapšenja politički motivisana.

Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije saopštila je da su kosovske vlasti 13. juna privele trojicu pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i jednog penzionisanog policajca na graničnim prelazima, te da za tako nešto nije bilo osnova već da se radi o "politički motivisanoj odmazdi protiv srpskog naroda". Kosovski policajci koje je Srbija hapsilaPojedini mediji na Kosovu pišu da je među privedenima i Nikola Vujović, kome je ministar Svečlja oduzeo državljanstvo, ali Radio Slobodna Evropa (RSE) nije uspeo da potvrdi tako nešto. Svečlja je saopštio 14. juna da je oduzeo državljanstvo Nikoli Vujoviću, koji "predstavlja pretnju našoj nacionalnoj bezbednosti kao pripadnik srpskih policijskih snaga". U saopštenju Kancelarije za Kosovo se pominju samo inicijali privedenih pripadnika srpskog MUP-a: N. V. (26), M. M. (28) i A. M. (36), te M. S. (53) koji je policajac u penziji. Za osobu pod inicijalima N. V. Kancelarija je potvrdila da su kosovske vlasti donele odluku o "protivpravnom proterivanju". "Svi oni sa porodicama mirno godinama žive na Kosovu i Metohiji i svoje dužnosti obavljaju u policijskim upravama na teritoriji centralne Srbije. Oni se trenutno nalaze u pritvorima", saopštila je Kancelarija, te dodala da će o njihovom "protivpravnom lišavanju slobode obavestiti diplomatskim kanalima sve međunarodne predstavnike, kao i posrednika u dijalogu Petera Sorensena". Inače, u Srbiji je 7. juna uhapšen bivši pripadnik Specijalne jedinice policije Kosova Arbnor Spahiu, koji se optužuje za "teško ubistvo u Banjskoj" septembra 2023. godine, kada je oružana grupa Srba napala policiju Kosova i ubila jednog policajca. U razmeni vatre su ubijena trojica srpskih napadača a advokat Spahiua, Ariant Koci je za RSE rekao da se njegov branjenik u Srbiji tereti za njihova ubistva. Kosovske vlasti su zatražile da se Spahiu, kome je određen jednomesečni pritvor, odmah oslobodi, te su o slučaju takođe obavestile zemlje Kvinte.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije upozorilo je građane na eskalaciju situacije u Izraelu i Iranu. U saopštenju od 14. juna naveli su da se građanima preporučuje da izbegavaju sva putovanja u Iran i Izrael do daljeg "zbog pogoršane bezbednosne situacije i povećanog rizika po ličnu bezbednost". "Ministarstvo pažljivo prati situaciju i blagovremeno će informisati javnost o svim eventualnim promenama", navodi se u saopštenju. Kada je reč o Izraelu, s obzirom na to da je vazdušni prostor zatvoren i da su obustavljeni svi letovi u dolasku i polasku, državljanima Srbije koji imaju planirano vreme povratka preporučuje se da prate instrukcije aviokompanija, navelo je Ministarstvo. Takođe je, kako su naveli, "neophodno pratiti i pridržavati se uputstava nadležnih lokalnih državnih organa u vezi sa kretanjem u slučaju oglašene opasnosti". Iste preporuke važe i za državljane Srbije koji se nalaze u Iranu. Izrael je u 13. juna izveo, kako je nazvao, "preventivne" napade na iranska nuklearna postrojenja i vojne lokacije širom zemlje, uz upozorenje da će napadi biti nastavljeni dok god bude potrebno kako bi se "sprečio Teheran u izgradnji nuklearnog oružja". Iranska televizija potvrdila je da je u tim napadima poginuo lider iranske paravojne Revolucionarne garde general Hosein Salami kao i načelnik iranskih oružanih snaga general Mohamad Bageri. Kao odgovor na izraelske napade, Iran je 14. juna pokrenuo raketne i napade dronovima na Izrael. U tim napadima, kako je izvestila agencija Asošijeted pres (AP), poginule su tri osobe dok su desetine ranjene. Zemlje u regionu osudile su napad Izraela, dok su lideri širom sveta pozvali na hitan prekid vojnih akcija obe strane.

Bivši ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji Kristofer Hil (Christopher Hill) ne očekuje da će se SAD mešati u rešavanje problema na Balkanu, uključujući i spor između Kosova i Srbije, kao što su to činile u prošlosti. Prema njegovim rečima, ovaj region nije prioritet za SAD, tako da rešenja moraju doći iznutra. "Balkan je, naravno, nedovršen posao u Evropi, ali ljudi na Balkanu moraju da shvate da se u drugim delovima sveta dešavaju druge stvari. Dakle, ne bi trebalo da očekuju da ljudi ostave po strani probleme sa kojima se nose, bilo u Ukrajini ili na Bliskom istoku, i kažu: U redu, Kosovo, pokušaćemo da vam pomognemo u vezi sa ovim", rekao je Hil u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE). On naglašava da Kosovo treba da krene napred sa osnivanjem Zajednice opština sa srpskom većinom, kao i da Srbija ima svoje obaveze, ali podvlači da pomaže Ukrajini – što je centralno pitanje u Evropi, prema njegovim rečima. "Činjenica da se bavimo nekim interesima koje imamo sa Srbijom ne znači da smo nastrojeni protiv Kosova, imamo mnogo interesa i na Kosovu", kaže Hil. RSE: Ambasadore Hil, nalazimo se na forumu GLOBSEC 2025 u Pragu, gde su ključne teme globalna bezbednost i transatlantska bezbednost. Kako se Zapadni Balkan uklapa u širi strateški plan Evrope? I kakvu ulogu za Kosovo vidite u tom kontekstu? Hil: Pa, pre svega, mislim da je sasvim jasno da Evropska unija razume da ima neke nedovršene poslove i da su ti nedovršeni poslovi na Balkanu. I mislim da sada razmatraju kako da reše pitanje novih članica. Da li da to rade tako što će uvoditi jednu po jednu zemlju? Da li pokušavaju da ih uvedu zajedno? Dakle, tu postoji mnogo pitanja. I naravno, oni takođe na isti način razmatraju pitanja usklađivanja. Ali, mislim da je raspoloženje takvo da Evropska unija zaista treba da se angažuje i pobrine se za neke nedovršene poslove. I mislim da je to ono što sada vidimo. RSE: Juče ste ovde, na GLOBSEC-u izjavili da je teško predvideti politiku predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, ali ipak bih Vas pitala kakav pristup može očekivati Kosovo od njegove druge administracije? Hil: Mislim da će SAD uložiti napore kako bi zemljama na Balkanu rekle da počnu same da rešavaju svoje probleme. Mislim da su ljudi pomalo umorni od toga u vreme kada zemlje dolaze kod nas ili u neku zapadnoevropsku zemlju i žale se na svog suseda. A glavni problem je, naravno, to što se u svetu dešavaju i druge stvari. Više ne živimo u devedesetim godinama. Živimo u sasvim drugačijem dobu. Svakako razumemo pitanje Izraela, sveobuhvatno pitanje Irana, što je ogromno pitanje, pitanje Gaze. I naravno, glavno pitanje za Evropu, po mom mišljenju, je Ukrajina i ono što svi radimo za Ukrajinu. Dakle, mislim da je vreme kada jedna balkanska zemlja može da dođe kod nas i da se žali na drugu balkansku zemlju prošlo, ljudi više nemaju vremena za to. Zato žele da vide neke obrasce saradnje stvorene u regionu, a ne samo da svaka zemlja ide kod nekog omiljenog člana međunarodne zajednice i kaže: "Pomozite nam". RSE: SAD su kroz istoriju bile jedan od najznačajnijih i najsnažnijih saveznika. Da li očekujete da se to nastavi ili predviđate da bi moglo doći do promene u tonu ili prioritetima? Hil: Mislim da to donekle zavisi od toga šta ljudi na Kosovu žele da urade. Mogu vam reći da su ova pitanja na Balkanu veoma složena, ali složenost ovih pitanja prevazilazi interesovanje ljudi da ih razumeju. Dakle, otići u SAD i reći - imamo sve te probleme sa našim susedima i tako dalje. Ljudi kažu, gledajte, svi imaju probleme, rešite ih. Dakle, mislim da će se očekivati da, bez nužnog posrednika svakog dana, bez nužnog posredovanja nevladinih organizacija ili prijatelja svakog dana, želimo da vidimo da se neki ljudi obrate neposrednim susedima ako imaju probleme sa susedima i pokušaju da ga reše, jer se međunarodna zajednica jednostavno okrenula drugim pitanjima. Ne kažem da Balkan nije važan. Kao što sam pomenuo, to je u velikoj meri nedovršen posao u Evropi. Ali ljudi na Balkanu moraju da shvate da se dešavaju i druge stvari u drugim delovima sveta. I zato ne očekujte da ljudi odustanu od problema kojima se bave, bilo da je to u Ukrajini, znate, na Bliskom istoku, da kažu: "U redu, Kosovo, pokušaćemo da vam pomognemo u vezi s tim." Kosovo, kao i sve države na Balkanu, zaista mora da se pokrene i reši svoje probleme. RSE: Nedavno je privremena Vlada Kosova pristala da privremeno primi do 50 migranata deportovanih iz Sjedinjenih Država kao deo sporazuma o preseljenju u treće zemlju. Šta ovaj korak govori o usklađivanju Kosova sa interesima SAD? Hil: Mislim da to pokazuje da Kosovo ima interes da se uskladi sa SAD i da pokuša da pomogne SAD sa njihovim problemima. Ali, samo želim da naglasim da su ovakvi simbolični gestovi veoma važni, veoma korisni, ali da treba da ih prati širi pristup koji osigurava da Kosovo nije na listi problema. RSE: Mislite li na nešto konkretno? Hil: Nemam ništa konkretno na umu osim da kažem da se ovo dešava sada. Prošlo je 25 godina od 1999. godine. I moram da kažem da sam veoma razočaran što je tako malo postignuto u tih 25 godina. RSE: Da li očekujete da će Sjedinjene Države imati aktivnu ulogu u posredovanju u dijalogu između Kosova i Srbije, ili bi bilo efikasnije da se vođstvo prepusti Evropskoj uniji? Hil: Mislim da SAD godinama govore da je ovo zaista nešto što Evropljani moraju da reše. SAD već godinama imaju specijalnog izaslanika, ali bih očekivao manje američkog učešća u trenutnim okolnostima nego što je to bilo u prošlosti. Dakle, mislim da će ideja da SAD budu apsolutno angažovane svakog dana na Balkanu biti veoma drugačija. Videćete da su američki poslovni interesi uključeni na Balkanu. Biće nekih diplomatskih aktivnosti, nema sumnje, ali ne bih očekivao da će se SAD umešati i pomoći u rešavanju problema ljudi. Ljudi će sami rešavati svoje probleme. RSE: Pomenuli ste ranije da Vlada Kosova snosi veliku odgovornost za nedostatak napretka u dijalogu. Na koje konkretne akcije ili odluke ste mislili? Hil: Znate, kada razmišljam o odgovornosti za rešavanje stvari, mislim na sporazum o normalizaciji, takozvani Ohridski sporazum, za koji mislim da je veoma pravičan sporazum, veoma pažljivo razrađen uz pomoć gospodina Lajčaka. I prilično je razočaravajuće što izgleda ne možemo da razumemo, izgleda da ne možemo da dođemo do tačke da se postigne dogovor o Zajednici opština sa srpskom većinom. Umesto toga, to pitanje je zakočeno zbog stvari koje su više propagandne nego stvarne - ko je šta potpisao i slična pitanja, moramo da vidimo da se taj sporazum u potpunosti sprovodi. A deo tog sporazuma je ideja da bi trebalo da postoji izvesna ograničena autonomija za Srbe u Severnoj Mitrovici. To je asocijacija koja treba da se bavi školama, bolnicama i sličnim pitanjima, postoje modeli za ovo širom sveta, posebno u Evropi. I kada je tadašnji premijer Tači potpisao taj sporazum, trebalo je da bude sproveden. Dakle, to je jedno pitanje. Ali, ne kažem da je Kosovo jedina zemlja sa problemima. Mislim, i druge zemlje, uključujući i Srbiju, moraju da urade svoj deo. Ali konkretno, kao odgovor na Vaše pitanje, Kosovo bi trebalo da se fokusira na Zajednicu opština sa srpskom većinom i da krene dalje odatle. Srbija ne osporava teritoriju Kosova, zaista ne osporava. Sveobuhvatno pitanje na Balkanu, znate, ljudi pričaju o teritoriji, ljudi pričaju o zemljištu. Pravo pitanje na Balkanu koje ljudi treba da razumeju jeste da nije zemlja ta koja je bitna, već ljudi. Pitanje je da li ljudi na Balkanu žele da ostanu na Balkanu ili žele da se presele negde drugde? I do sada se nastavlja ova migracija ljudi. Ovo nije pitanje zemlje. Ima puno zemlje. Pitanje je da li ljudi žele da ostanu, rade i žive na Balkanu. RSE: Da li mislite da Srbija radi dovoljno? Hil: Mislim da svi imaju odgovornost. Ali, mislim da kada stranci kažu da ne radite dovoljno ili da radite dovoljno, neću se upuštati u to. Mislim da svi znaju šta treba da rade. RSE: Godine 2021. rekli ste da će međusobno priznanje Kosova i Srbije otključati evropski potencijal Srbije i doprineti... Hil: Mislim da ja to nisam rekao. Mislim da je neko drugi to rekao. Nismo razgovarali o međusobnom priznanju. Razgovarali smo o normalizaciji, to je ono što je na stolu. RSE: Bilo je pitanje međusobnog priznanja ranije. Hil: Ranije smo razgovarali o normalizaciji, to je bila pozicija Evropske unije. Podržali smo Evropsku uniju u tome. RSE: U redu. U vreme kada ste bili ambasador… Hil: Opet, želim da budem veoma jasan oko ovoga. Nije ovo pitanje uzvikivanja slogana. Nije reč o tome da neko kaže – ovaj mi se sviđa, ovaj mi se ne sviđa. Stvar je u naporima da se reše problemi. Verujem da je EU izašla sa prilično ozbiljnim predlogom u Ohridu. To je ono što je na stolu i time se treba pozabaviti. RSE: Kako biste odgovorili na to da su neki posmatrači u regionu, posebno na Kosovu, Vaš pristup doživeli kao preterano popustljiv prema predsedniku Vučiću? Kako biste na to odgovorili? Hil: Moj pristup je da se bavim načinom na koji američka vlada želi da se stvari rešavaju. Imamo mnogo interesa u Srbiji koji nemaju nikakve veze sa Kosovom. Srbija je bila od pomoći po pitanju Ukrajine. Želimo da se to nastavi, ali svakako to što pokušavamo da se bavimo nekim interesima koje imamo sa Srbijom ne znači da smo nastrojeni protiv Kosova, imamo mnogo interesa i na Kosovu. Dakle, ponovo, bio bih oprezan sa idejom da velike sile nekako biraju između zemalja. Nismo zainteresovani da to radimo. Želeli bismo da se cela situacija smiri. Mislimo da je pristup Evropske unije bio korektan i želeli bismo da se taj pristup sledi. RSE: Ako ne grešim, 2021. takođe ste rekli da SAD treba da pokažu Srbiji da nude bolju alternativu u odnosu na Rusiju i Kinu. Da li je ta poruka doprla do vlasti u Srbiji? Zbog toga što i dalje vidimo snažne odnose Srbije sa te dve države. Vučić je takođe nedavno bio u Moskvi. Hil: Još skorije, Vučić je bio u Ukrajini i ponudio… RSE: Da li to znači da je njegova politika balansiranja zaista uspešna? Hil: To biste morali da pitate njega. Ja nisam ovde kako bih kritikovao njegovu politiku. Nisam ovde kako bih kritikovao politiku Kosova. Iz perspektive SAD, želimo da države budu od pomoći u vezi sa centralnim pitanjima našeg vremena. Centralno pitanje na evropskom terenu trenutno je Ukrajina. Zemlje koje su spremne da pomognu Ukrajini, da sarađuju sa Ukrajinom, su zemlje sa kojima želimo da sarađujemo. Ali, znate, ovo su praktična pitanja sa kojima se svi moramo baviti i mislim da promašujemo suštinu ukoliko postavljamo stvari tako da Ukrajina nekako bude sekundarna u odnosu na starija pitanja koja potiču iz starijih vremena. Živimo u veoma opasnom trenutku u svetu, a Ukrajina je jedno od onih pitanja koja treba hitno rešavati. I zato Srbija nešto preduzima. Dakle, naravno da ćemo sarađivati sa Srbijom na tome. RSE: Da li Vas je iznenadila Vučićeva poseta Moskvi? Hil: Žao mi je što se to dogodilo nakon što sam otišao. Iz Beograda sam otišao u januaru. Mislim da je više ljudi predvidelo njegov odlazak. Postoji više razloga za to. Ali opet, mislim da to nije ono oko čega treba da brinemo. Ono oko čega treba da brinemo jeste ko pomaže Ukrajini, a ko ne. RSE: Da se vratimo na Kosovo, koje se trenutno suočava sa prolongiranim institucionalnim vakumom nakon izbora. I dalje se čeka formiranje novog vođstva u parlamentu. Iz Vaše perspektive, koliko je to štetno? Mislim na unutrašnjem planu i u smislu kredibiliteta Kosova kao međunarodnog faktora. Hil: Svako ima svoju politiku. Mi imamo svoju politiku. Naša politika je bila veoma gruba i veoma teška poslednjih meseci. Dakle, nisam ovde da kritikujem Kosovo. Moraće to da reše prema onome oko čega mogu da navedu ljude da se slože. Nije lako. Dakle, nisam ovde da kritikujem Kosovo zbog toga. Znate, očigledno je da Kosovo treba da formira vladu, da ima neku stabilnost u vladi, ali na Kosovu je da to reši. Nije na meni da se time bavim ili da iznosim mišljenje o tome.

Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je da će prijemni ispit za brucoše na fakultetima biti krajem jula i da se neće menjati budužetske kvote za narednu godinu. On je za RTS rekao da je završio razgovore sa rektorima državnih univerziteta. "Dogovorili smo da četiri nedelje budu posvećene završetku zimskog semestra i započinjanju letnjeg i da se obavi jedan ispitni rok, a to je u najvećem broju slučajeva januarski. Na taj način bi se stekli uslovi da se pristupi i prijemnom ispitu koji je zacrtan za kraj jula“, rekao je. Kako je naveo, tome prethodi raspisivanje konkursa za upis nove akademske godine za šta postoji stručno uputstvo koje definiše uslove i način pristupanja prijemnim ispitima. Premijer je rekao da će budžetske kvote biti definisane do kraja juna i da se neće smanjivati. "Ostaćemo na onome što je dogovoreno ranije i kakav je bio plan prošle godine. Neće biti dva upisna roka, već jedan, jedinstveni. O načinu realizacije upisa ćemo razgovarati u odnosu na dinamiku realizacije nastave", naveo je Macut. On je dodao da su unverziteti u Severnoj Mitrovici na Kosovu i u Novom Pazaru završili godinu, a da je Beograd "negde najsporiji." Studenti u blokadi širom Srbije blokiraju fakultete insistirajući na odgovornosti za stradanje 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Njihov poslednji zahtev je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što vlasti za sada odbacuju. Macut je rekao i da se uredba o standardima rada univerziteta zamrzava u trenutku kada fakulteti počnu da rade. "Ukoliko se odvija proces rada – honorari, isplate i druga primanja vršiće se prema onome što je učinjeno", naveo je. Incijativa "Pobunjeni univerzitet" uz studente od 9. juna ispred Vlade Srbije organizuje blokadu raskrsnice insistirajući na ispunjavanju svih njihovih zahteva. Jedan od njih – ukidanje Radne grupa za izmenu zakona o visokom obrazovanju je ispunjen. To je učinjeno nakon dogovora premijera Đure Macuta i rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića, saopšteno je iz Vlade. Tada je saopšteno da su premijer i rektor postigli dogovor aktivnostima neophodnim za "organizaciju prijemnog ispita za upis nove generacije brucoša". Za deo akademske zajednice koji je organizovao blokadu izrada tog zakona je sporna jer smatraju da stavlja u privilegovan položaj privatne fakultete. Ali još nisu ispunjeni ostali uslovi – nisu objavljene kvote za upis na fakultete i nije ukinuta uredba kojom su smanjene plate na Univezitetu. U februaru je Vlada uredbom o smanjenju vremena predviđenog za obavljanje naučno-istraživačkog rada, a povećanjem broja radnih sati za nastavu u razmeri 12,5 prema 87,5 smanjila plate profesorima na blokiranim fakultetima. Profesori okupljeni oko "Pobunjenog univerziteta" smatraju da da je cilj te uredbe da se kazni akademska zajednica koja je podržala studente u blokadi.

U slučaju protiv bivšeg pripadnika Specijalne jedinice policije Kosova, Arbnora Spahiua, koji se u Srbiji optužuje za "teško ubistvo u Banjskoj", kao svedoci se pominju nekoliko kosovskih policajaca, izjavio je za Radio Slobodna Evropa advokat kojeg je angažovala porodica Spahiua, Arianit Koci. On je naveo da je odbrana već podnela žalbu na rešenje o jednomesečnom pritvoru. Koci je objasnio da se Spahiu konkretno sumnjiči za ubistvo trojice srpskih napadača koji su se sukobili sa kosovskom policijom u Banjskoj na severu Kosova septembra 2023. godine, kada je oružana grupa Srba napala policiju i ubila policajca Afrima Bunjakua. U razmeni vatre, potom su ubijena trojica srpskih napadača. Spahiu je uhapšen 7. juna na graničnom prelazu između Mađarske i Srbije, dok je sa porodicom putovao iz Nemačke ka Kosovu. Koci je naveo da je to bio prvi put da je Spahiu prolazio kroz Srbiju. Trenutno se nalazi u pritvorskoj jedinici u Subotici i, prema rečima advokata, "u dobrom je stanju i pregledan je od strane lekara". Koci je ove nedelje boravio u Srbiji, ali nije posetio Spahiua jer nije licenciran za obavljanje advokatske delatnosti u toj zemlji. Rekao je da je Spahiua do sada posetio samo advokat po službenoj dužnosti, kao i njegov ujak, dok kontakt sa ostalim članovima porodice nije ostvaren. Advokat Koci navodi da je krivičnu prijavu protiv Spahiua podnela Bezbednosno-informativna agencija Srbije (BIA), koja tvrdi da je bivši kosovski policajac bio "snajperista tokom operacije" u Banjskoj. "On nikada nije ni dotakao snajper. Bio je mlad kada je pristupio Specijalnoj jedinici, a ubrzo nakon toga je napustio policiju i otišao u Nemačku sa porodicom. Ostavku je predao 1. oktobra 2022, odobrena je 1. novembra 2022, od kad više nije u policiji", rekao je Koci za Radio Slobodna Evropa (RSE). Njegovo napuštanje policije 2022. godine prethodno je za RSE potvrdila i sama Policija Kosova. Koci je ocenio da je krivična prijava protiv Spahiua kratka i neobrazložena. Dodao je da očekuju usvajanje žalbe koju su, u saradnji sa advokatom po službenoj dužnosti u Srbiji, već podneli. Prema njegovim rečima, "čitav slučaj ima isključivo političku konotaciju". "Pominju se imena pet-šest osoba koje se u ovoj fazi tretiraju kao svedoci – svi su bivše kolege Arbnora iz Policije Kosova i svi se nalaze na Kosovu. Kako će oni svedočiti ako su na Kosovu? I ako ih pozove Srbija, oni neće otići", rekao je Koci. "Da li će sada svi policajci koji su učestvovali u toj akciji biti krivično gonjeni?", upitao je Koci uz napomenu da njegov klijent uopšte nije bio deo policije u to vreme. Istakao je da su svi dokazi koji na to ukazuju predati srpskim organima. Po srpskom zakonodavstvu, za "teško ubistvo" predviđena je kazna od najmanje deset godina zatvora ili doživotni zatvor. Kosovo napad u Banjskoj smatra terorističkim i optužuje Srbiju da stoji iza njega, što Beograd negira. Odgovornost za napad u Banjskoj preuzeo je Milan Radoičić, koji je do tada bio potpredsednik Srpske liste, najveće partije kosovskih Srba koja ima podršku Beograda. Međunarodna zajednica je oštro osudila ovaj napad, zatražila istragu i da se odgovorni izvedu pred lice pravde. U međuvremenu, Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Kosova je 11. juna saopštilo da prati dešavanja oko hapšenja Arbnora Spahiua, te da očekuje da će ga uskoro posetiti oficir za vezu Kosova sa Srbijom, Jetiš Jašari. Ministarstvo je pozvalo državljane Kosova, uključujući one koji žive u dijaspori, da izbegavaju prelazak graničnih prelaza sa Srbijom zbog "neprihvatljive i destruktivne prakse Srbije, kojom se krši međunarodno pravo i osnovni standardi zaštite ljudskih prava". Oslobađanje Spahiua zatražili su premijer Kosova na dužnosti Aljbin (Albin) Kurti i predsednica Kosova Vjosa Osmani, koji su naveli da su o slučaju obavešteni predstavnici zemalja Kvinte. Na Kosovu je u slučaju Banjska podignuta optužnica protiv 45 lica, uključujući Milana Radoičića, ali je suđenje počelo samo u slučaju trojice uhapšenih koji se nalaze u pritvoru, Vladimira Tolića, Blagoja Spasojevića i Dušana Maksimovića. I Više javno tužilaštvo u Beogradu vodi istragu ali se Radoičiću na teret stavljaju tri krivična dela - među kojima su nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija i teška dela protiv opšte sigurnosti. Ostali osumnjičeni su NN lica. Pravna saradnja Kosova i Srbije u slučaju Banjska ne postoji, jer strane odbijaju da dostave jedna drugoj tražene informacije.

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je na GLOBSEC Forumu u Pragu da će izbori u Srbiji biti održani krajem iduće godine ili početkom 2027. godine. Raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora jedan je od zahteva studenata koji duže od šest meseci blokiraju državne fakultete širom zemlje. "Izbori će biti ili krajem iduće godine ili početkom 2027. To je to. Imali smo izbore pre godinu dana i sada se pripremamo za specijalizovani Ekspo 2027", rekao je Vučić na pitanje o protestima u Srbiji tokom panel diskusije "Iskoristiti trenutak: Stvaranje trajnih partnerstava u susedstvu". Vučić je tom prilikom govorio i o kandidaturi Srbije za članstvo u Evropskoj uniji (EU) i zaključio da je prijem neke zemlje u EU "politička odluka", a ne stvar zasluga. "Ljudi u Evropi stalno govore o pristupu zasnovanom na zaslugama, takve formulacije. To inače nikada nije bio slučaj", kazao je Vučić uz ocenu da je za Srbiju prepreka na tom putu to što nije spremna da prizna nezavisnost Kosova. "Radi se o Kosovu, kao što znate, mi se pridržavamo Povelje Ujedinjenih nacija i Rezolucije 1244, koja kaže da je Kosovo deo Srbije i 22 od 27 članica Evropske unije su već priznale nezavisnost Kosova, a pet od tih 27 zemalja to nisu učinile i u tome je problem", rekao je Vučić. Rezolucijom Ujedinjenih nacija 1244, na koju se poziva Beograd, okončani su ratni sukobi na Kosovu. Pored ostalog, ona propisuje mandat NATO mirovne misije KFOR, sa ciljem zaštite svih građana Kosova. Srpska policija i jugoslovenska vojska povukle su se sa Kosova u leto 1999. nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma čime je okončano NATO bombardovanje SR Jugoslavije. Kosovo je 2008. proglasilo je nezavisnost. O odnosima sa Ukrajinom i RusijomVučić je kazao da Srbija ima veoma dobru saradnju sa Ukrajinom, podsećajući da je u sredu bio u Odesi, na Samitu Jugositočna Evropa-Ukrajina, te da je do sada devet puta razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. "Ukrajina je uvek bila prijateljska zemlja Srbiji. Poštuju međunarodno pravo, nisu priznali Kosovo, nisu pozvali predstavnike Prištine na samit u Odesu, to veoma cenimo", naveo je. O tvrdnjama da je Srbija snabdevala Ukrajinu municijom, Vučić je rekao da srpsko zakonodavstvo zabranjuje slanje bilo kakve vojne opreme i Rusiji i Ukrajini. "Neki kažu da preko trećih zemalja Ukrajina dobija srpsko naoružanje. Nema sumnje da dobijaju nešto od naše opreme, jer kada šaljete evropskim zemljama ili SAD, nešto će završiti u Ukrajini. Ali mi ne možemo i ne radimo to ni direktno ni sa namerom", kazao je. Vučić je odgovorio i na pitanje da li Moskva vrši pritisak na Beograd da obustavi podršku Ukrajini. "Ne mogu da kažem da vrši veliki pritisak, ali nema sumnje da nisu srećni zbog toga, to nije teško zaključiti. Ne mogu da kažem da Rusija vrši bilo kakav pritisak jer mi delujemo kao nezavisna i suverena zemlja", rekao je. Kazao je da Srbije nije i neće biti antiruski orijentisana. "Nismo mali Rusi, kako mnogi u SAD misle o Srbiji, mi smo Srbi", dodao je Vučić. Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja se nije pridružila zapadnim sankcijama Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, a na šta je poziva Brisel kao zemlju kandidatkinju za članstvo u EU. Ovogodišnji GLOBSEC Forum se održava u momentu kada evropske zemlje sve intenzivnije preispituju svoju ulogu u promenjivom globalnom okruženju. Dva dana programa foruma kojeg je otvorio češki predsednik Petr Pavel će biti fokusirani na ključna pitanja kao što su jačanje evropske odbrane i strateške autonomije, osiguranje dugoročne podrške Ukrajini, suzbijanje hibridnih pretnji, zaštita kritične infrastrukture, digitalna otpornost, inovacije u tehnologiji i održivo finansiranje odbrambene industrije.

Viši sud u Novom Sadu odredio je kućni pritvor za petoro zaposlenih na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, među kojima je i dekanka te visokoškolske ustanove Snežana Brkić, potvrdio je Viši Sud u tom gradu za Radio Slobodna Evropa. Ista mera određena je i osobi iz jedne studentske zadruge, koje je uhapšena u istoj policijskoj akciji. "Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu - Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, nakon saslušanja osumnjičenih zbog krivičnih dela zloupotreba službenog položaja, pranje novca i poreska utaja, prema osumnjičenima S.B, B.J, L.Č, R.G, S.T, V.Š. i Đ.M. odredila je meru kućnog pritvora uz meru zabrane sastajanja i komuniciranja sa svedocima", navodi se u saopštenju suda. Napominju da "izrečene mere mogu trajati dok za to postoji potreba, a najduže do pravnosnažnosti presude". "Odnosno do upućivanja na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a sud je dužan da svaka tri meseca ispita da li je dalje trajanje mere opravdano", dodaju. U saopštenju se ističe i da je protiv ovih rešenja dozvoljena je žalba vanpretresnom veću Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije ovog suda. Osumnjičeni su uhapšeni 11. juna i terete se da su oštetili državni budžet za više od 181 milion dinara (preko milion i po evra). Slučaj hapšenja grupe zaposlenih na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, među kojima je i dekanka, dolazi u jeku studentskih blokada koje u Srbiji traju duže od šest meseci. Dekanka tog fakulteta javno je podržala studente u blokadi, a više od polovine zaposlenih je kao u znak podrške akademcima i njihovim zahtevima stupilo u štrajk. Dok vlast poručuje da njihovo hapšenje nema veze sa blokadama i da zakon mora biti jednak za sve, deo akademske zajednice i javnosti smatra da su hapšenja politički motivisana.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je da je 78 predlagača i 16 kandidata za članove saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) istupilo iz procesa izbora članova. "Naša odluka usledila je nakon što nijedan od ukupno 30 prigovora koje su podneli legitimni predlagači nije razmotren, a upozorenja na gruba kršenja zakona i pogrešna tumačenja osnovnih pravnih normi ostala su ignorisana", navodi se u dopisu koji su uputili Skupštini Srbije. Dodaje se da je na sednici skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje održanoj 6. juna odlučeno da se prihvate nelegalni predlagači i kandidati, kao i da na kasnijim sednicama prigovori nisu razmatrani. "Time su Narodna skupština i nadležni odbor svesno sproveli niz postupaka koji su u suprotnosti sa zakonom, pravnim standardima i principima javnog interesa", ocenjeno je. "Svedočimo još jednom političkom dogovoru čiji je rezultat obesmišljavanje procesa i ponižavanje pravnog poretka Republike Srbije", dodaje se. Potpisnici dopisa ističu i da neće biti "saučesnici u simulaciji reformi i fingiranju ispunjavanja evropskih obaveza dok se sistematski urušava REM kao nezavisno telo". "REM nije politička alatka – on postoji zarad zaštite građanskih prava, slobode izražavanja, borbe protiv govora mržnje i obezbeđivanja stvarnog medijskog pluralizma", poručili su. Podsećaju i da je dan ranije iz istog procesa istupilo iz procesa istupilo šest filmskih udruženja i Udruženje dramskih umetnika Srbije i njihovih četiri kandidata. Srbija od 4. novembra prošle godine nema Savet Regulatornog tela za elektronske medije. Tada je, po novousvojenom Zakonu o elektronskim medijima, istekao mandat svih devet članova. Konkurs je raspisan u jeku studentskih protesta u kojima zahtevaju odgovornost za pad betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine, koja je usmrtila 16 osoba. Taj konkurs, međutim, praktično je obustavljen, jer je sedam od ukupno 18 kandidata povuklo svoju kandidaturu, tvrdeći da je proces obilovao nepravilnostima i nezakonitostima. Pod pritiskom studentskih protesta i dvonedeljne blokade Radio-televizije Srbije (RTS), Skupština Srbije raspisala je 28. aprila novi konkurs za članove REM.

Ministar pravde Srbije Nenad Vujić izneo je oštre kritike na rad Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija. Kako je saopštilo ministarstvo 12. juna, Vujić je na sednici Saveta bezbednosti u Njujorku, na kojoj je razmatran šestomesečni izveštaj o radu Mehanizma, ocenio da je završetkom suđenja za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava mandat suda u praksi završen. Kako je rekao, vođenje relevantnih sudskih postupaka bi zbog toga trebalo da bude povereno nacionalnim jurisdikcijama i ocenio da je to u skladu s rezolucijama i stavovima Saveta bezbednosti. Vujić se osvrnuo na slučaj "Jojić i Radeta", protiv članova ultradesničarske Srpske radikalne stranke Petra Jojića i Vjerice Radete, koji su optuženi za nepoštovanje Haškog tribunala. Mehanizam odbija da prepusti slučaj Srbiji i traži da se optuženi izruče Hagu. Vujić je istakao da ponašanje Srbije u vezi sa ovim slučajem ne predstavlja kršenje njenih međunarodnih obaveza, kako tvrdi predsednik Mehanizma, već napor da se postupa u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti. Ocenio je da je neosnovano poništenje odluke o prenosu slučaja u nadležnost pravosuđa Srbije, i ukazao da je "mnogo ozbiljniji slučaj" protiv lidera radikala Vojislava Šešelja, upućen Srbiji i da se suđenje "vodi na zakonit i pravilan način". Vujić je rekao da je Srbija spremna da preuzme nadležnost za slučajeve koji se tiču nepoštovanja suda i davanja lažnog svedočenja. Ministar pravde Srbije je kritikovao Mehanizam i zbog "promene dugogodišnje prakse" kada je reč o prevremenom puštanju na slobodu osuđenika. "Kao rezultat ovih promena u praksi, stopa odobrenja za prevremeni otpust u Mehanizmu je pala sa oko 82 odsto u periodu 1999-2018. godine na manje od 12 odsto za period 2019-2025, gde su puštanja bila opravdana humanitarnim razlozima, dok je u jednom slučaju puštanje na slobodu bilo odobreno samo tri dana pre smrti", rekao je Vujić. Dao je uveravanja da će uslovi za prevremeno ili privremeno puštanje na slobodu, za koje Srbija daje garancije, biti "u potpunosti" poštovani. Kritikovao je odluku kojom se odbija puštanje na privremenu slobodu bivšeg generala Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, osuđenog na doživotni zatvor zbog genocida i ratnih zločina u Bosni i Heregovini. Vujić je ocenio da je "Mladićevo zdravstveno stanje ozbiljno", te da Mehanizam odbija da ga pusti radi lečenja. "Budući da je očigledno da ne dobija adekvatan tretman u zatvoru u Hagu, Srbija traži njegovo puštanje na prevremenu slobodu i za to je već dala sve potrebne garancije", rekao je Vujuć. Ministar je izjavio pred Savetom bezbednosti i da Tužilaštvo Mehanizma "nema nikakva ovlašćenja" nad nacionalnim pravosudnim institucijama, "bez obzira na političko zadovoljstvo ili nezadovoljstvo njihovim radom". Mehanizam prijavio Srbiju Savetu bezbednosti UN-aPredsednica sudskog Mehanizma u Hagu Grasijela Gati Santana (Graciela Gatti) je prethodno, 11. juna, prijavila Srbiju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija zbog odbijanja da uhapsi i izruči članove ultradesničarske Srpske radikalne stranke Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje Haškog tribunala. "Predmet protiv Petra Jojića i Vjerice Radete zbog nepoštovanja suda ostaje nerazrešen. Srbija i dalje odbija da sprovede važeći nalog za hapšenje ovih optuženih, uprkos svojoj pravnoj obavezi i tome što je ovo pitanje više puta pokretano pred ovim savetom", navela je Santana, podnoseći redovan izveštaj o radu suda u Hagu. Gati Santana i njen prethodnik Karmel Adjijus (Carmel Agius) su više puta proteklih godina pred Savetom bezbednosti upozoravali da Srbija "odbija" da ispuni sudski nalog da uhapsi i u Hag prebaci Jojića i Radetu. Njih je Tribunal u oktobru 2012. optužio da su uticali na svedoke optužbe u procesu protiv njihovog lidera Vojislava Šešelja tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom podsticali da promene iskaze ili da ne svedoče. Vlasti Srbije od 2015, kada im je haški sud uputio prvi nalog za hapšenje, odbijaju da Jojića i Radetu uhapse i izruče u Hag. Viši sud u Beogradu je 2016. odlučio da "nema osnova" za hapšenje i izručenje dvoje radikala zato što Zakon Srbije o saradnji s Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i optuženih za nepoštovanje suda. Srbija je istovremeno izrazila spremnost da Jojiću i Radeti sudi pred domaćim sudovima. Ovo tumačenje sud u Hagu je više puta odbacio, naglašavajući da Beograd i po međunarodnom pravu i po domaćem zakonu ima obavezu da sarađuje i u predmetima za nepoštovanje suda, kao što je ranije i činio.

Tužilaštvo i policija ih terete za pranje novca, zloupotrebu službenog položaja i poresku utaju, a kolege smatraju da su meta pritiska na akademsku zajednicu zbog podrške studentskim protestima. Slučaj hapšenja grupe zaposlenih na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, među kojima je i dekanka Snežana Brkić, dolazi u jeku studentskih blokada koje u Srbiji traju duže od šest meseci. Dekanka tog fakulteta javno je podržala studente u blokadi, a više od polovine zaposlenih je kao u znak podrške akademcima i njihovim zahtevima stupilo u štrajk. Zbog toga, deo akademske zajednice i javnosti smatra da su hapšenja politički motivisana. Advokat Ivan Ninić rekao je za Radio Slobodna Evropa da on to vidi kao "združenu akciju iz vrha države gde bi Medicinski fakultet u Novom Sadu mogao biti lakmus hartija". "Test za sve dekane da još jednom razmisle da li će stati i ostati uz studente, da li će nastaviti sa obustavom nastave ili će naći načine da to spreče", smatra on. S druge strane, predstavnici vlasti uveravaju da njihovo hapšenje nema veze sa blokadama i da zakon mora biti jednak za sve. 'Niko ne sme biti izuzet od zakona'Na upit Radija Slobodna Evropa o kritikama dela javnosti da je reč o politički motivisanom procesu, Ministarstvo pravde Srbije napominje da su tužilaštvo po čijem je nalogu pokrenut krivični postupak, kao i sud, nezavisni državni organi. "Ovi državni organi donose svoje odluke u skladu sa dokazima i u skladu sa zakonima Republike Srbije", dodaju. Ističu da Ministarstvo pravde "ne može da komentariše predmete koji su u toku". "Podsećamo da niko ne sme biti izuzet od primene zakona, jer se samo tako može zaštiti pravna država i očuvati vladavina prava", poručili su. Oglasio se i štrajkači odbor fakultetaNakon vesti o hapšenju, štrajkački odbor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu saopštio je da je "pokušaj targetiranja članova tog odbora" u skladu sa dosadašnjim nastojanjima da se ugrozi višemesečna borba za bolje društvo i očuvanje univerziteta. U saopštenju piše i da je do toga došlo "samo zato što Medicinski fakultet nije započeo onlajn nastavu i čvrsto stoji uz svoje studente". "Tokom prethodna dva meseca u više navrata prorežimski mediji pokušavaju da targetiraju članove štrajkačkog odbora ugrožavajući njihovu bezbednost i integritet štrajka kao i ustavna i zakonska prava svih zaposlenih", naveli su u saopštenju. Zaposleni na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu su u štrajku u od 22. marta. Deo akademske zajednice osudio hapšenjaProfesor Dražen Drašković iz inicijative "Pobunjeni univerzitet" izjavio je za Radio Slobodna Evropa da tajming u kojem se hapšenje desilo unosi sumnju na političku pozadinu ove akcije. "Svi finansijski prekršaji se rešavaju time što inspekcija Državne revizorske institucije posećuje fakultete i utvrđuje da li ima prekršaja. Ne znam da li je to utvrđeno. Mene brine mogućnost da je ovo jedan vid zastrašivanja i pritiskanja dekana svih fakulteta Univerziteta u Novo Sadu, Beogradu i drugih da donesu neke odluke protivno volji studenata", rekao je Drašković. U istom danu 11. juna, u odvojenoj akciji, privedeno je još dvoje zaposlenih na Univerzitetu u Novom Sadu. Jedan je asistent Akademije umetnosti Veroljub Naumović, zbog sumnje da je tokom studentskog protesta 2. juna učestvovao u gađanju brašnom i jajima objekta u kome se nalaze prostorije SNS-a, što se smatra prekršajem. Drugi je profesor Filozofskog fakulteta Miloš Jocić koji se tereti za nasilničko ponašanje tokom blokade puta građanskih zborova u 10. juna u Novom Sadu, gde je bio jedan od redara. Na tom protestu došlo je do incidenta kada je jedan čovek izašao iz automobila i verbalno i fizički nasrnuo na okupljene. Policija ga je na licu mesta uhapsila. Akademska mreža Slobodan univerzitet iz Novog Sada kritikovala je to što se rektor Univerziteta u Novom Sadu Dejana Madića do sada nije oglasio o hapšenjima. "Potpuno odsustvo bilo kakvog zvaničnog reagovanja rektora na ozbiljna krivična dela za koja su osumnjičeni istaknuti članovi akademske zajednice, među kojima je i dekanica Brkić, predstavlja grubo zanemarivanje zakonske, profesionalne, ali i moralne obaveze", smatra Slobodan univerzitet. Podsetili su da su obaveze rukovodstva Univerziteta, prema Zakonu o visokom obrazovanju Srbije i Statutu Univerziteta u Novom Sadu, između ostalog i zaštita integriteta i ugleda Univerziteta. "Ćutanje rektora u ovim okolnostima može se smatrati institucionalnim zataškavanjem i stvara osnovanu sumnju u njegovu spremnost i sposobnost da upravlja krizom koja duboko kompromituje ceo Univerzitet u očima javnosti i međunarodne akademske zajednice", piše u saopštenju. "Mi svako dalje ćutanje smatramo saučesništvom. Napad na jednog je napad na sve nas", poručio je Slobodan univerzitet. Na pitanja povodom hapšenja, koja je RSE uputio Rektoratu, odgovor nije stigao. Oglasila se i neformalna mreža Akademski plenum iz Novog Sada koja smatra da je reč o pritisku na univerzitetske profesore i "odmazdi vlasti" zbog podrške studentskim zahtevima. Akademski plenum ocenjuje da su "sva hapšenja vlasti u cilju zastrašivanja univerzitetskih profesora, ali i svih pobunjenih građana Srbije". Šta kaže vlast?Iz vlasti poručuju – hapšenja nemaju nikakve veze sa blokadama fakulteta. To je za provladinu televiziju Pink kazao predsednik vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević, koji je nedavno imenovan za savetnika predsednika Srbije. "Rađena je sveobuhvatna, unakrsna istraga od strane Uprave kriminalističke policije, Poreske policije pod rukovodstvom Tužilaštva za borbu protiv korupcije", izjavio je. U istom gostovanju Vučević je konstatovao i da je Medicinski fakultet u Novom Sadu "najradikalniji što se tiče blokada". Advokat Ivan Ninić smatra da ova hapšenja ne treba posmatrati odvojeno od izjava predstavnika vlasti upućenih delu akademske zajednice koja je podržala studente u blokadi. "Ako predsednik Srbije više puta u više navrata zapreti akademskoj zajednici i kaže da država bira trenutak kada će se obračunati sa tzv. blokaderima, onda se ta pretnja odnosi i na prosvetne radnike i na univerzitetske radnike i na studente", kaže Ninić. Između ostalog, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 24. maja, optužio profesore i nastavnike, koji su podržali blokade fakulteta i škola širom Srbije, da su "sprovodili obojenu revoluciju" i dodao da će zbog toga odgovarati. "Niko ne može da me ubedi da policija danas ili tužilac mogu da uđu u bilo koji fakultet bez odobrenja i znanja vrha države, naročito u ovom trenutku kada je pitanje blokada i funkcionisanja fakulteta pitanje prvog prioriteta", izjavio je advokat Ninić. Ko je sve uhapšen?Uhapšena je Snežana Brkić, redovna profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koja funkciju dekanke obavlja u statusu vršitelja dužnosti. Specijalista je infektivnih bolesti i virusologije. Njena akademska i klinička karijera duža je od tri decenije. U ovoj akciji uhapšeni su i rukovodilac R.G, te referent S.T. iz Službe za finansijsko računovodstvene poslove fakulteta. Zatim, odgovorno lice za finansijske poslove fakulteta B. J. Privedeni su i rukovodilac u Službi za pravne, kadrovske i opšte poslove fakulteta , te Đ.M. kao odgovorna osoba u jednoj studentskoj zadruzi u Novom Sadu. Za šta se sumnjiče?U istoj akciji uhapšeno je šest osoba, međutim oni se ne terete svi za ista krivična dela. MUP je saopštio 11. juna da se svi zajedno terete da su oštetili državni budžet za više od 181 milion dinara (preko milion i po evra). Advokat Ivan Ninić kaže da za RSE da on veruje da je je Posebno odeljenje za sprečavanje korupcije pri Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu "verovatno imalo neke prijave i pritužbe u pogledu finansijskih transakcija i dešavanja u okviru same uprave ili računovodstva fakulteta". "Ono što je simptomatično to je trenutak u kojem vlast bira da te predete objedini, združi, procesuira i prikaži veći broj zaposlenih na Medicinskom fakultetu kao nekakvu kriminalnu grupu", smatra. Prema navodima tužilaštva, sumnja se da su S.B., B.J., R.G., i S.T., osumnjičeni u periodu od 2022. do kraja 2024. godine sebi i delu zaposlenih neosnovano isplaćivali uvećane zarade i druga primanja, čime su Medicinski fakultet oštetili za više od 30 miliona dinara (oko 258 hiljada evra). Tužilaštvo navodi da se sumnja da su B.J. i L.Č. tokom 2022. i 2023. odobravali plaćanja sa računa Medicinskog fakulteta na osnovu fiktivnih faktura za navodno izvršene usluge, u ukupnom iznosu od oko 20 miliona dinara (oko 170.940 evra). Kako se sumnja, novac uplaćen na račun studentske zadruge, nakon čega ga je Đ.M. u gotovini podizao i predavao B.J., L.Č. i V.Š. Tužilaštvo navodi i da je jedna od osumnjičenih, zaposlena u računovodstvu, davala netačne podatke u vezi sa obračunom poreza, zbog čega nije plaćen porez na dobit u iznosu oko 116 miliona dinara (oko 990.000 evra). Advokat Ivan Ninić napominje da će optužbe pod kojima je neko uhapšen i koje proizilaze iz naredbe o sprovođenju istrage, ne moraju da ostanu. "Tužilac u toku istrage može da prekvalifikuje određeno delo, tako da ovi ljudi koji su pohapšeni za ove radnje za koje su osumnjičeni da su preduzimali, sve do kraja istrage neće znati da li će te optužbe ostati, da li će biti zamenjene nekim blažim delima ili će neke radnje koje im se sada pripisuju biti odbačene", objašnjava. "Zato i služi istraga, da se u toku nje uradi ekonomsko-finansijsko veštačenje, saslušaju svi svedoci, pa tek onda donese zaključak da li ima osnova za podizanje optužnice i za koja krivična dela", dodaje. Šta se može očekivati?Na osnovu odobrenja Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, osumnjičenima je određeno zadržavanja do 48 časova. U tom roku će biti saslušani u tužilaštvu. Nakon pritvora od 48 sati, odlučuje se o tome da li će on biti produžen. "To može biti pritvor od 30 dana, a može biti i pritvor uz elektronski nadzor u stanu u kome žive", objašnjava advokat Ninić. "Sudija za prethodni postupak o tome odlučuje, u zavisnosti od odbrane koju budu izneli i u zavisnosti od zahteva tužilaštva. Tužilaštvo uvek u političkim predmetima ide sa zahtevom za meru pritvora", dodaje. Svako ko je lišen slobode i kome bude određen pritvor može u njemu provesti do šest meseci, ako se ne podigne optužnica. Ako optužnica bude podignuta, može i duže.

Dok ukrajinski predsednik poziva na pojačavanje sankcija Moskvi, Aleksandar Vučić svoj potpis na Deklaraciju u kojoj to stoji ne stavlja. Od 11 učesnika Četvrtog samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa, predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je jedini koji nije potpisao Deklaraciju jer se njome poziva na pojačavanje sankcija Rusiji. U Ambasadi Ukrajine u Beogradu kažu za RSE da im je potrebna podrška prijatelja i saveznika - politička, ekonomska, humanitarna, pa i vojna. Ali, kako se dodaje, Srbija je demokratska, suverena i nezavisna zemlja koja samostalno određuje svoju spoljnu politiku u skladu sa nacionalnim interesima. "Nećemo diktirati naše zahteve Srbima kao što to čini režim Кremlja", navedeno je u odgovoru Ambasade. Vučić koji održava srdačne veze sa Moskvom, bio je prvi put u Ukrajini od početka ruske agresije 2022. prisustvujući regionalnom samitu u Odesi. Osim što nije među potpisnicima Deklaracije, nije se pridružio ostalim učesnicima ni u odavanju počasti palim braniocima Ukrajine. U ukrajinskoj ambasadi podsećaju da i Srbija i Ukrajina, podržavaju međusobni suverenitet i teritorijalni integritet navodeći da su zbog toga zahvalni Vučiću na poseti. "Nadamo se da će ova poseta samo dati dodatni podsticaj jačanju saradnje u interesu obeju država, zajedničkoj zaštiti i jačanju osnovnih principa međunarodnog prava." Vučićeva poseta Ukrajini pozdravljena je i Briselu. Portparol Evropske komisije naveo je za RSE da je to "važan signal". "EU podstiče Srbiju da bude ujedinjena sa nama u našoj politici protiv ruske agresije na Ukrajinu", navedeno je na upit za komentar povodom izostanka pridruživanja Srbije Deklaraciji usvojenoj u Odesi. Srbija se kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji nije uskladila sa njenom politikom uvođenja sankcija Moskvi. Šta je predsednik Srbije rekao?Deklaracija, koju su na samitu u Odesi podržali lideri Zapadnog Balkana, kao i Rumunije, Moldavije, Grčke i Hrvatske osuđuje invaziju, poziva Ukrajinu na članstvo u NATO-u i osuđuje ratne zločine koje je počinila Rusija. U dokumentu se poziva međunarodna zajednica da održi i dodatno pojača sankcije protiv Rusije u bankarskom i energetskom sektoru, kako bi joj se uskratili resursi potrebni za nastavak agresije protiv Ukrajine. Takođe se traži i preduzimanje mera za sprečavanje zaobilaženja sankcija. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da "nije izdao Rusiju" i da na samitu u Odesi nije potpisao Deklaraciju koja osuđuje agresiju jer se njom poziva na uvođenje sankcija Rusiji. On je 11. juna novinarima u Odesi rekao da je Srbija ostala uzdržana i da ga niko nije "preterano pritiskao" da potpiše. Vučić je tokom obraćanja na samitu izjavio da bi Beograd "želeo da obnovi jedan ili dva grada ili manji region" u toj zemlji i time građanima Ukrajine pruži podršku. Predsednik Srbije je govorio i o brzom postizanju mira kao preduslovu za rešavanje svih drugih otvorenih pitanja. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski zahvalio je Vučiću na finansijskoj i humanitarnoj pomoći, uključujući podršku energetskom sektoru, kao i na inicijativi za obnovu nekoliko ukrajinskih naselja. Dan kasnije, Zelenski je zemljama koje podržavaju Ukrajinu ponovio poziv za pojačavanje sankcija Rusiji. Poručio je da bi dodatne sankcije, uključujući ograničenje cena nafte, mogle da prekinu rusko finansiranje rata i primora ih da traže mir. Zelenski se obratio putem video-veze na međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji GLOBSEC u Pragu nekoliko sati nakon što su ruske snage ponovo žestoko napale Harkiv, drugi po veličini grad u Ukrajini koji se nalazi blizu ruske granice. Anđelić: Pokušaj da se bude na dvije ili čak tri stoliceNeven Anđelić, profesor na Regent's University u Londonu kaže za RSE da srpske vlasti pokušavaju da na neki način udovolji nekim osnovnim zahtevima Zapada. On navodi da "u svakom potezu gdje se pravi istup ka jednoj strani, istovremeno se razmišlja šta će druga strana o tome misliti". "Pa se nastoji unaprijed pokušati zadovoljiti tu drugu stranu. U tome Vučić pokušava da pliva. Koliko uspješno, pa održava se na vlasti i dobiva neku vrstu podrške i od jednih i od drugih", kaže Anđelić. Govoreći novinarima u Odesi nakon samita, Vučić je rekao da "štitimo interese međunarodnog javnog prava, a uvek rukovodeći se svojim interesima". "Štiteći naše, uvek je to delimično i ruske koliko i ukrajinske interese", dodao je. Srbija se oslanja na Rusiju u borbi protiv nezavisnosti Kosova čiju državnost ne priznaje. Kosovo nisu priznale ni Rusija ni Ukrajina. Srbija od početka ruske invazije podržava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, ali istrajava u odluci da se ne pridružuje sankcijama Rusiji. Srpski zvaničnici to objašnjavaju tradicionalnim odnosima sa Rusijom, podrškom oko Kosova i zavisnošću od ruskog gasa. Neven Anđelić u Vučićevoj poseti Ukrajini vidi još jedan dokaz nastavka njegovih pokušaja da u" vanjskoj politici Srbije vodi neku titoističku liniju nesvrstanosti, odnosno više svrstanosti". "Generalno, Vučićeva politika je kombinacija putinizma i titoizma. Pokušaj da se u ovom preslagivanju svijeta bude na svim mogućim stranama, na dvije ili čak tri stolice. Pitanje jesu li Kina i Rusija dvosjed ili dva jednosjeda", kaže on. Pri tome napominje da je ekonomska zavisnost od Zapada prevashodna, kao i da je Vučića potrebna podrška Zapada u trenutku kada se suočava sa studentskim protestima. Srbiju potresaju masovni protesti studenata i građana koji insistiraju na odgovornosti za stradanje 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu i zahtevaju vanredne izbore. Govoreći o odlasku predsednika Srbije u Ukrajinu, šef diplomatije Marko Đurić rekao je da se pokušavaju otvoriti "nova vrata" za Srbiju u Evropi. "Da osiguramo priliv novih investicija, da osiguramo da interes Srbije bude bolje saslušan i uvažen", rekao je Đurić 12. juna za TV Prva. Anđelić ocenjuje da se čini da je Zapad u "trenutnom preslagivanju u nekom stanju da je potpuno nesvrstavanje sa Rusijom i Kinom dovoljan znak da bi se, ako već ne podržao, barem tolerisao određeni režim." "A to je Vučićev režim u Srbiji", smatra on. Dan nakon Odese čestitka PutinuDan nakon što je posetio Odesu, Vučić je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu čestitao Dan Rusije koji se od 1992. godine slavi u čast proglašenja državnog suvereniteta. "Uveren sam da će naši prijateljski odnosi, kao i sveobuhvata saradnja, nastaviti da se uspešno razvijaju u obostranom interesu i na zajedničku korist", napisao je Vučić u pismu objavljenom na društvenoj mreži Telegram. Srpski zvaničnici su među retkima u Evropi koji su nastavili da posećuju Moskvu. Nedugo pre posete Odesi, u Moskvi je boravio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada je 9. maja bio na Paradi pobede povodom 80. godišnjice pobede nad fašizmom. Tada se sreo sa Putinom. Paradu su osudile zapadne države, nazivajući je "Putinovom propagandom" kojom pokušava da opravda agresiju na Ukrajinu. Posle te posete, Spoljna služba bezbednosti Ruske Federacije je 28. maja optužila Srbiju da, "uprkos zvanično deklarisanoj neutralnosti", nastavlja da isporučuje municiju Ukrajini i da time "puca Rusiji u leđa". Reakcija iz Moskve došla je nakon što su godinama unazad pojedini mediji pisali o tome da srpsko oružje i municija preko trećih zemalja završavaju u rukama ukrajinskih vojnika. Zvanični Beograd je više puta demantovao da Srbija direktno izvozi oružje Ukrajini ili Rusiji, kao i da ne može da utiče na to da li će srpsko oružje iz trećih zemalja završiti na ukrajinskom frontu. Nakon saopštenja ruske službe, Vučić je rekao da će se stopirati ugovori o prodaji oružja i municije kod kojih postoji sumnja o zloupotrebi i slanju na ukrajinsko ratište. Saradnja na tekstu: Iva Martinović

Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore odbacilo je kao "neosnovane i neargumentovane" navode Ministarstva spoljnih poslova Srbije, saopštene povodom spremnosti Crne Gore da podrži prijem Kosova u međunarodne institucije. "Pokušaji da se naši politički stavovi predstave kao prijetnja po interese Srbije su apsolutno neutemeljeni", kaže se u saopštenju. Navode da dodatno zabrinjava što se ova podrška pokušava kvalifikovati kao "antisrpsko djelovanje", što nije slučaj kada takve poruke dolaze iz drugih država. Pozivali su Ministarstvo spoljnih poslova Srbije da se uzdrži od izjava koje narušavaju bilateralne odnose i doprinose polarizaciji u regionu. Ranije danas Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da je zabrinuto povodom izjava iz Crne Gore, u kontekstu podrške nezavisnosti Kosova i aktivnog lobiranja za članstvo Prištine u međunarodnim organizacijama. Prethodnog dana, ministar vanjskih poslova Crne Gore Ervin Ibrahimović je izjavio, gostujući na RTV Crne Gore, da će podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. "Crna Gora će dati jasnu podršku kada bude pitanje da li Kosovo treba da bude u Evropskoj uniji ili Savjetu Evrope", kazao je Ibrahimović. Iako jedan dio stranka na vlasti ne priznaje nezavisnost Kosova, Ibrahimović smatra da ovakav stav neće ugroziti vladajuću koaliciju, s obzirom na to da Crna Gora ima jasne vanjsko političke prioritete. Jedan od njih su - dobrosusjedski odnosi, rekao je Ibrahimović: "Crna Gora je kod međunarodnih partnera prepoznata kao država koja njeguje dobrosusjedske odnose. Dakle, mi ćemo našu prijateljsku državu Kosovo podržati jer je to vanjsko politički prioritet da budemo sljedeća članica Evropske unije i ovo se ne kosi sa tim". Iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije su izjave iz Crne Gore ocjenili kao "protivne međunarodnom pravu i Povelji Ujedinjenih nacija, ali i dobrosusedskim odnosima". U saopštenju Ministarstvo poziva susjede uključujući i Crnu Goru da uzdrže od izjava i akcija koje mogu "eskalirati tenzije" i da jačaju međusobno povjerenje. "Vjerujemo da je ključno raditi na održavanju pozitivnih odnosa, umjesto podržavanja antisrpskog djelovanja, daljih podjela i konflikata", piše u saopštenju. Nezavisnost Kosova Crna Gora je priznala 2008. kada je na vlasti bila Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića, koja je avgusta 2020. izgubila izbore od prosrpskog i proruskog Demokratskog fronta (DF), Demokrata i pokreta URA. Priznanje je izazvalo proteste i ulične sukobe tadašnje opozicije koju su činile prosrpske stranke predvođene DF-om, koji je sada dio vladajuće većine u Crnoj Gori. Narušavanje odnosa sa susjedima prijetnja za EU integracije Crne GorePartije Demokratskog fronta koji se u međuvremenu rasformirao u Vladi imaju dva potpredsjednička i tri ministarska mjesta. Njihov lider Andrija Mandić, politički blizak predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću, na čelu je Skupštine Crne Gore. Njihovi spoljnopolitički ciljevi su ukidanje sankcija Rusiji, izlazak Crne Gore iz NATO -a i poništenje priznanja nezavisnosti Kosova. Za Kosovo tvrde da je okupirana srpska teritorija, te tu zemlju nazivaju kvazidržavom. Kosovo je zahtev za članstvo u Savetu Evrope podnijelo maja 2022. godine. U Crnoj Gori su na vlasti Pokret Evropa sad premijera Milojka Spajića, Demokrate, partije bivšeg Demokratskog fronta, Bošnjačka stranka i Albanski forum.

Predsednik vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević poručio je da bivši kosovski policajac Arbnor Spahiu, koji je uhapšen u Srbiji i osumnjičen za teško ubistvo, "treba da odgovara". Vučević, koji je i bivši premijer Srbije, izjavio je 12. juna da je siguran da srpske bezbednosne službe "dobro popisuju" sve one koji "napadaju" Srbe na Kosovu - optužujući ih da su "albanski teroristi". "Naše službe moraju da imaju evidenciju o svakom od njih, od ovih terorista sa Kosova. Moramo ih naći gde god da budu. Kad misle da su najsigurniji, mora da dođe ruka pravde i srpska država do njih. Tako rade ozbiljne države", naveo je Vučević za televiziju Pink. Vučević nije naveo dokaze na osnovu kojih je izneo optužbe protiv bivšeg kosovskog policajca. Srpska napredna stranka, na čijem je čelu Vučević, je partija predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Komentar Miloša Vučevića je među prvim reakcijama predstavnika vlasti u Srbiji, nakon hapšenja bivšeg pripadnika specijalne jedinice Policije Kosova Arbnora Spahiua. On je priveden 7. juna na graničnom prelazu iz Mađarske u Srbiju, i određen mu je jednomesečni pritvor zbog sumnje da je počinio teško ubistvo. Navodi protiv Spahiua odnose na događaj u Banjskoj na severu Kosova, kada je u septembru 2023. grupa naoružanih Srba napala kosovsku policiju. Tada je ubijen narednik Afrim Bunjaku, a u razmeni vatre stradala su i trojica srpskih napadača. Policija Kosova je navela za RSE da je Arbnor Spahiu dobrovoljno napustio policiju 2022. godine, a predstavnici kosovskih vlasti pozvali su na njegovo oslobađanje. Predsednica Kosova Vjosa Osmani je na svom Facebook nalogu ocenila kako su optužbe protiv Spahiua "potpuno lažne", te da se njegovo hapšenje ne odnosi na vladavinu prava, "već na nastavak starih praksi režima koji odbija da se suoči sa prošlošću i zloupotrebljava zakon da bi pretio našim građanima". Pozvala je Srbiju da prekine sa "kampanjom političkih hapšenja građana Kosova i da bude međunarodno odgovorna za svoje proizvoljne postupke". Spahiu je jedan je u nizu policajaca ili bivših službenika kosovske policije koji su proteklih godina hapšeni u Srbiji.