Za Srbiju i Rusiju je važno da nastave "pragmatičnu saradnju u oblastima od zajedničkog interesa, uprkos složenim okolnostima", poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon sastanka sa ambasadorom Rusije u Srbiji Aleksandrom Bocan-Harčenkom, 5. marta.
Uoči susreta, ruski ambasador je rekao da Rusija želi da se odnosi Srbijom nastave da se razvijaju i da je "najvažnije da se Srbija nije pridružila sankcijama".
Ocenio je da bi se saradnja dve zemlje "sama po sebi" prekinula ukoliko bi Srbija uvela sankcije Rusiji.
"Ako se jedna zemlja pridruži sankcijama, onda nema saradnje – sankcije je automatski obustavljaju. To ne zavisi od želje Moskve", rekao je Harčenko za Radio televiziju Srbije.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija, država kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, odbija pozive Brisela da se uskladi sa spoljnom politikom EU i uvede sankcije Rusiji.
Govoreći o ekonomskoj saradnji, Harčeko je naveo da je trgovinska razmena dve zemlje u padu i naglasio da je to direktna posledica zapadnih sankcija Moskvi.
"Srbija se nalazi u okruženju zemalja koje podržavaju režim sankcija i zato se suočavamo sa poteškoćama, pre svega u transportu, logistici i finansijama", rekao je Bocan-Harčenko.
U poslednje četiri godine, kao odgovor na rusku agresiju na Ukrajinu, Evropska unija počela je sa uvođenjem sankcija Rusiji. Do sada je uvedeno 19 paketa sankcija.
'Neverovatno niska cena' gasa doprinos prijateljstvuBocan-Harčenko je rekao i da Srbija ima stabilno snabdevanje gasom iako je "globalno tržište trenutno veoma nestabilno".
"Danas postoji stabilan dotok gasa po ceni koja je za Evropu neverovatno niska. To je najbolji doprinos naše prijateljske saradnje", poručio je Bocan-Harčenko.
Iako poslednjih godina pokušava da smanji zavisnost, Srbija se u najvećem procentu snabdeva gasom iz Rusije.
Tokom 2025. godine, nije uspela da obezbedi novi dugoročni ugovor sa ruskim Gaspromom o snabdevanju gasom, dok kratkoročni sporazum postignut u decembru, ističe 31. marta.
Zvaničnici u Srbiji više puta su poručivali da će ugovor o nabavci ruskog gasa biti produžen, ali potvrda iz Moskve još nije stigla.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije savetuje putovanje u susednu Hrvatsku samo u "slučaju krajnje potrebe", dok se za Albaniju savetuje putovanje "uz dodatne mere opreza".
Te preporuke se navode u savetima za putovanje "Semaforu", koje je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije objavilo na svom sajtu.
Hrvatska je jedina evropska zemlja u narandžastoj kategoriji koja podrazumeva "putovanje u slučaju krajnje potrebe", kao i Albanija u žutoj za koju važe "dodatne mere opreza".
Kao objašnjenje za Hrvatsku, koja je članica Evropske unije, navode se "sve učestaliji incidenti, tenzije i nepovoljne bezbednosne okolnosti", bez preciziranja o kojim događajima je reč.
U slučaju putovanja građani se pozivaju na izbegavanje javnih okupljanja i mesta na kojima se mogu očekivati provokacije i oprez u komunikaciji.
Kao poseban bezbednosni rizik navedena su organizovana putovanja, odnosno dolasci sportskih ekipa i kulturnih delegacija.
Za Albaniju nije navedeno zbog čega se savetuju dodatne mere opreza, dok se u rubrici bezbednosna situacija navodi da ne postoje ozbiljne pretnje po bezbednost posetilaca.
RSE se obratio za komentar Ministarstvima spoljnih poslova Hrvatske i Albanije.
Saveti za putovanja sa procenom bezbednosnih rizika klasifikovani su u četiri kategorije – od zelene, preko žute i narandžaste do crvene.
U crvenoj kategoriji zemalja u koje se državljanima Srbije iz bezbednosnih razloga ne preporučuje putovanje su 23 zemlje Bliskog istoka, Azije i Afrike.
U toj kategoriji je 14 zemalja Bliskog istoka - Bahrein, Izrael, Irak, Iran, Jemen, Jordan, Katar, Kuvajt, Liban, Oman, Palestina, Saudijska Arabija, Sirija, Ujedinjeni Arapski Emirati.
U crvenoj kategoriji su i Ukrajina, Avganistan, Libija, Gvineja Bisao, Južni Sudan, Mali, Somalija, Sudan i Centralno Afrička Republika.
U žutoj kategoriji je 61 zemlja, a u narandžastoj 28. Osim Hrvatske u narandžastoj kategoriji nalaze se afričke i azijske zemlje.
Rusija, koja je pod sankcijama EU zbog invazije na Ukrajinu, svrstana je u žutu kategoriju kojom se savetuje putovanje uz dodatne mere opreza.
Dok je Belorusija kao saveznica Rusije, takođe pod sankcijama, u zelenoj kategoriji.
Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) kritikovao je u sredu izjavu bivšeg šefa Bezbednosno-informativne agencije Srbije (BIA) Aleksandra Vulina, koji je izjavio da srpske službe treba da naprave plan kako će se odnositi "prema nosiocima antisrpske politike", pomenuvši u tom kontekstu premijera Kosova Aljbina Kurtija (Albin).
Svečlja je Vulinovu izjavu opisao kao "neprihvatljivu i duboko preteću" prema Kosovu i njegovom premijeru.
U video‑snimku koji je Svečlja podelio na Fejsbuku, Vulin, kako se čini, poziva Srbiju da deluje protiv Kosova na isti način kao što je izraelska obaveštajna agencija Mosad delovala u Iranu, rekavši: "Ako može Izrael, zašto ne možemo i mi?"
Vulin je 27. februara gostovao na provladinoj televiziji Informer i tom prilikom govorio o Zakonu o strancima i vozilima koji bi na Kosovu trebalo da stupi u punu primenu 15. februara.
Nekadašnji prvi čovek BIA-e je, između ostalog, rekao da "srpska država mora da deluje" i da službe treba da naprave "jasan plan kako ćemo se odnositi prema pojedincima, sa imenom i prezimenom, koji su nosioci antisrpske politike".
"Ako može Izrael, ako može Mosad, što ne možemo mi? Nije da nismo to nikad radili. Znamo mi kako se to radi. Nas se niko ne boji. Kuri uopšte nema problem sa tim da izigra bilo kakav dogovor i ne boji se da će mu se bilo šta desiti", rekao je Vulin.
Svečlja je rekao da uvođenje analogije iz sukoba koji uključuje otvoreni rat, naoružane pretnje i objavljene operacije protiv aktera koji se smatraju neprijateljima, i aluzija na premijera Kosova, "podrazumeva normalizaciju logike tajnih operacija kao sredstva direktne pretnje i destabilizacije na Balkanu".
Vulin je nekoliko godina služio kao ministar odbrane Srbije, a kasnije i kao direktor BIA-e.
Godine 2025. zaposlio se u udruženju koje vodi šef ruske obaveštajne službe.
Vulin ima bliske veze s Rusijom i zbog svojih aktivnosti nalazi se na listi sankcija Sjedinjenih Američkih Država.
Kosovski ministar je dalje rekao u sredu da je Vulin upotrebio „"pasan presedan" kada je izjavio da srpska obaveštajna služba "zna kako se to radi, jer smo to već radili ranije".
Svečlja je takođe rekao da su sredinom februara kosovske vlasti uhapsile dva beloruska državljanina i jednog ruskog državljanina, koji su, prema njegovim rečima, ilegalno ušli na Kosovo, nakon što su prethodno boravili u Srbiji.
Kako je dodao, taj slučaj je još uvek otvoren.
"Pored njihovog vojnog iskustva, specijalističke obuke za eksplozive i veza sa Srbijom, posedovali su opremu za orijentaciju, kamuflažu i izvršavanje operativnih planova – elemente koji se podudaraju sa retorikom koju je izneo Vulin", naglasio je Svečlja.
Kosovo i Srbija i dalje imaju veoma zategnute odnose, posebno od 2023. godine, kada je grupa naoružanih Srba napala kosovsku policiju u selu u opštini Zvečan, na severu zemlje, pri čemu je jedan policajac ubijen.
Zemlju je dodatno potresla eksplozija godinu dana kasnije, kada je vitalni vodeni kanal Ibar–Lepenac teško oštećen na severu.
Kosovo je za oba incidenta optužilo Srbiju, ali je Beograd negirao bilo kakvu umešanost.
Ambasada Srbije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) obavestila je građane Srbije da je vazdušni prostor u UAE delimično otvoren i da u ovom trenutku jedino lokalne aviokompanije organizuju ograničen broj odlaznih letova iz zemlje.
"Prema informacijama kojima raspolažemo, prioritetne grupe su građani koji su ostali u tranzitu i turisti", stoji u objavi Ambasade na mreži X.
Građanima koji su se zatekli u UAE usled ratnih sukoba na Bliskom istoku preporučeno je da prate najave i budu u redovnom kontaktu sa svojim aviokompanijama koje rade na organizaciji povratnih letova.
U poslednja dva dana kompanija Flydubai organizovala je dva leta od Dubaija do Beograda.
U toku noći stigao je i jedan aviona Er Srbije koji je prevezao državljane Srbije iz Izraela.
Oni su prvo transportovani u Egipat, da bi iz Šarm El Šejka bili vraćeni avionom u Srbiju.
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić rekao je da se radi na proceni bezbednosne situacije kako bi se uveli novi letovi ka zalivskim zemljama u kojima su ostali građani Srbije.
On je dodao da će Er Srbija "vrlo moguće realizovati čarter letove i za neke od zemalja u regionu".
Sjedinjene Američke Države i Izrael su 28. februara pokrenuli napade na Iran, koji je uzvratio ciljajući američke baze u susednim zalivskim državama.
Hiljade letova na Bliskom Istoku prizemljeno je od početka napada 28. februara. To je izazvalo najveći poremećaj u globalnom vazdušnom saobraćaju od pandemije korona virusa.
Tri od 11 osoba, uhapšenih u septembru 2025. zbog špijunaže i izazivanja rasističkih incidenata u Francuskoj, osuđene su pred Višim sudom u Smederevu, dok su ostali u statusu osumnjičenih i pušteni su iz zatvorskog pritvora.
To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rečeno u Višem sudu u Smederevu, gradu udaljenom 60 km južno od Beograda.
Kako se navodi u odgovoru, trojica okrivljenih koji su sklopili sporazum o priznanju krivice osuđeni su na kazne u rasponu od šest meseci do godinu i po dana kućnog zatvora.
RSE nije dobio detalje presude.
Okrivljeni A.S. sklopio je sporazum sa Višim sudom 22. decembra 2025. godine, na osnovu kojeg je osuđen na godinu i šest meseci kućnog zatvora, "uz primenu mere elektronskog nadzora".
U kaznu mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 28. septembra do izricanja presude i početka služenja kazne.
Istog dana sklopljen je sporazum i sa F.P. koji je osuđen na godinu dana kućnog pritvora "koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora".
Nekoliko dana kasnije, 24. decembra, Viši sud sklopio je sporazum sa okrivljenim N.Ć. Kaznu od šest meseci služi kod svoje kuće bez primene elektronskog nadzora.
Kao u slučaju A.S, u kaznu F.P. i N.Ć. uračunato je vreme koje su proveli u pritvoru.
Niko od ostalih osam osumnjičenih nije više u zatvorskom pritvoru. Ova mera je ukinuta za osumnjičene Đ.P, A.M, N.S. i N.D.
Osumnjičeni N.Ž, D.M. i S.P. su u kućnom pritvoru.
U zajedničkoj akciji Bezbednosno informativne agencije (BIA) i policije u Smederevu je krajem septembra uhapšeno 11 osoba zbog sumnje da su od aprila do septembra 2025. godine u Parizu i Berlinu izveli čitav niz rasističkih akcija.
Navodi se da su one bile usmerene na jevrejske i muslimanske verske zajednice kako bi dodatno pojačale tenzije u društvu.
Uhapšenima se na teret stavljaju krivična dela rasna i druga diskriminacija i špijunaža.
U saopštenju koje je tada objavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), navedeni su inicijali uhapšenih. MUP je naveo i da je jedna osoba, sa inicijalima M.G. u bekstvu.
Ta osoba se, prema navodima policije, sumnjiči da je "po instrukcijama strane obaveštajne službe" i na teritoriji Srbije organizovala i obučavala 14-članu grupu srpskih državljana.
Dva incidenta, koji su se desila u razmaku od nekoliko meseci, potresla su javnost u Francuskoj ove godine.
Najpre su krajem maja nepoznate osobe polile zelenu farbu na Muzej Holokausta, tri sinagoge i jedan restoran u centru Pariza.
Potom je početkom septembra ispred devet džamija u Parizu ostavljena svinjska glava, a na nekoliko njih bilo je ispisano ime francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Istraživački portal Mediapart iz Pariza objavio je početkom decembra da je francuska obaveštajna služba došla do internih dokumenata Kremlja u kojima se vidi da je predsednička administracija Rusije "direktno odobrila" skrnavljenje jevrejskih spomenika u maju 2025. godine.
Nakon skrnavljenja jevrejskih spomenika 30. maja, francuska policija je uhapsila trojicu srpskih državljana u gradu Antibu na jugu zemlje. Prema pariskom tužilaštvu, identifikovani su zahvaljujući snimcima sa nadzornih kamera i telefonskim zapisima.
U drugom incidentu, sa svinjskim glavama ispred džamija u Parizu početkom septembra, naknadna krivična istraga u Francuskoj pokazala je da su dva muškarca kupila deset svinjskih glava od uzgajivača svinja u Normandiji, nekoliko sati pre nego što se incident dogodio.
Nakon što su sproveli akcije, ovi ljudi su se provukli preko francusko-belgijske granice u automobilu sa srpskim tablicama, piše Mediapart.
Prema obaveštajnim podacima u koje su novinari tog portala imali uvid, ključni čovek u oba incidenta bio je državljanin Srbije Aleksandar Savić. On, prema informacijama bezbednosnih službi, nikada nije ušao na teritoriju Francuske, ali je koordinisao sve aktivnosti.
Iz Izraela, preko Egipta, na putu do kuće. Tako je 67 ljudi, u noći 4. marta, stiglo u Beograd. Posebnim letom prevezla ih je državna aviokompanija Srbije. Neki turistički, neki poslom, zatekli su se u Izraelu kada je 28. februara počela američko-izraelska vojna operacija u Iranu zbog njegovog nuklearnog programa. Iran je odgovorio napadima na više zalivskih država. Svi događaji otežali su a negde i zaustavili avio saobraćaj. Let iz egiptskog Šarm el Šejka je među prvim ka Srbiji. U Ministarstvu spoljnih poslova, koje je sa Vladom organizovalo evakuaciju, kažu da je među putnicima bilo i državljana Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore i Hrvatske.
"Ovo ne treba da bude podgrevanje lažne nade onkološkim pacijentima."
Tako međunarodni konsultant za imunizaciju Dragoslav Popović odgovara na najave srpskih zvaničnika da će pacijenti u Srbiji od kraja 2026. moći da primaju rusku inovativnu vakcinu protiv raka.
Ministar u Vladi Srbije Nenad Popović izjavio je u februaru nakon posete Moskvi da će sa Rusijom biti potpisan sporazum u vezi sa ovom vakcinom i da bi Institut za vakcine i serume Torlak u Srbiji mogao da se uključi u proizvodnju.
Međutim, Radio Slobodna Evropa (RSE) iz ruskog državnog instituta koji radi na razvoju vakcine, kao ni od zapadnih eksperata koji prate istraživanja u ovoj oblasti, nije dobio potvrdu da je vakcina prošla sva klinička ispitivanja i da je spremna za upotrebu.
Nacionalni medicinski istraživački radiološki centar u Rusiji saopštio je za RSE da je dobio odobrenje u Rusiji za upotrebu vakcine, ali samo protiv melanoma (oblika raka kože) i to za određene grupe pacijenata.
U odgovoru nisu naveli koje faze kliničkih ispitivanja je vakcina prošla, navodeći samo da se "radi na implementaciji vakcine i usavršavanju njenih kliničkih indikacija".
Profesori na Univerzitetima Oxford u Velikoj Britaniji i Johns Hopkins u Sjedinjenim Američkim Državama, Lennard Lee i Mark Yarchoan, u odgovoru za RSE kažu da do sada nisu videli podatke o ruskoj vakcini koji pokazuju da li je i koja klinička ispitivanja prošla.
Ministarstvo zdravlja, kao ni Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, nisu odgovorili na pitanja RSE o ovoj vakcini, uključujući i to koja je ispitivanja prošla.
Pre nego što bude odobrena za upotrebu, u skladu sa međunarodnim standardima koji važe i u Srbiji, vakcina treba da prođe tri faze kliničkih ispitivanja na ljudima – od male grupe pacijenata (u prvoj fazi), do treće faze u kojoj se vakcina testira na hiljadama ljudi.
U Srbiji godišnje od raka oboli oko 40.000 ljudi. Prema podacima Eurostata, kancelarija za statistiku Evropske unije, Srbija je među državama sa najvećim mortalitetom od raka.
Šta se zna o ruskoj vakcini?Nacionalni medicinski istraživački radiološki centar u Rusiji objavio je u novembru 2025. da su za vakcinu "Neooncovac" dobili "prvo odobrenje za kliničku upotrebu na svetu".
Reč je o mRNA personalizovanoj vakcini koja se zasniva na genetskom profilu tumora svakog pojedinačnog pacijenta i koja se daje već obolelim pacijentima.
Cilj je, kako navode, da se imuni sistem "nauči" da prepozna i uništi ćelije tumora.
Na upit RSE, iz ruskog instituta su precizirali da je upotreba vakcine odobrena isključivo za lečenje melanoma kod pacijenata sa uznapredovalim oblikom raka kože koji se ne može hirurški ukloniti ili je metastazirao, kao i za pacijente nakon operacije melanoma određenog stadijuma.
Vakcina se, kako su dodali, koristi u kombinaciji sa imunoterapijom.
Šta je sporno?Vanredni profesor na Univerzitetu Oxford i onkološki kliničar Lennard Lee za RSE kaže da se objava ruskog instituta da su za vakcinu dobili "prvo odobrenje za kliničku upotrebu na svetu" odnosi pre svega na Rusiju.
"U većini pravnih sistema, odobrenja povezana sa novim terapijama prate javno dostupni dokazi koji opisuju kliničke studije, podatke o bezbednosti i efikasnosti. Za ovu vakcinu ne postoje takvi podaci, pa je široj naučnoj zajednici teško da precizno proceni koja je faza testiranja završena", kaže on.
I Mark Yarchoan, vanredni profesor na Univerzitetu Johns Hopkins, navodi da nije imao prilike da vidi podatke o kliničkim studijama za rusku vakcinu u međunarodnim stručnim časopisima.
Dodaje da takvi podaci postoje za druge vakcine.
"Na primer, personalizovana mRNK vakcina (američke) kompanije Moderna, razvijena u saradnji sa kompanijom Merk (SAD), pokazala je u kliničkom ispitivanju faze 2 da smanjuje rizik od ponovnog pojavljivanja melanoma nakon hirurške intervencije", kaže Yarchoan.
On ističe i da, bez obzira na to, ova vakcina još uvek nije odobrena u SAD jer se čekaju rezultati treće faze ispitivanja.
Profesor Lennard Lee sa Oxforda navodi da u svetu danas postoje stotine kandidata za vakcinu protiv raka u različitim fazama kliničkih ispitivanja.
"Transparentnost i nezavisna validacija su najvažnije norme u kliničkoj nauci. Tamo gde su podaci ograničeni ili neobjavljeni, prirodno je da istraživači i kliničari ostanu oprezni u svom tumačenju dok dokazi ne postanu dostupni", kaže Lee.
Šta su o vakcini rekli zvaničnici Srbije?Proruski ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović izjavio je u februaru da se u Moskvi sastao sa ključnim ljudima u procesu stvaranja inovativne mRNK vakcine protiv raka.
"Razgovarali smo o mogućnosti da srpski pacijenti budu prvi posle ruskih koji će primiti tu vakcinu i o tome smo se i dogovorili", rekao je Popović i dodao da bi sporazum o tome trebalo da bude potpisan u narednih nekoliko meseci.
Prema njegovim rečima, prilikom posete Rusiji razgovaralo se i o proizvodnji vakcine u Srbiji.
"Ideja je da u prvom periodu, krajem ove godine dobijamo direktno vakcinu iz Rusije, a da u drugoj polovini 2027. godine Institut 'Torlak' počne sa proizvodnjom", rekao je on.
Popović je naveo i da će komisija koju je oformio ministar zdravlja Zlatibor Lončar po nalogu predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom marta posetiti naučno-istraživačke institute u Srbiji gde će se, kako je rekao, izučavati proces dijagnostike i proizvodnje vakcine.
Razgovore o ovoj vakcini vodio je i sam predsednik Srbije.
On je u oktobru 2025. rekao da polaže velike nade u lečenje onkoloških bolesnika ruskom vakcinom.
"Oni (Rusi) su ubeđeni da bi to moglo da bude do 80-85 odsto uspešno. Mi moramo da spremimo i lekare i određena odeljenja da prihvatimo to za dva do tri meseca ", rekao je tada Vučić.
Iz Agencija za lekove i medicinska sredstva, koja je zadužena za registraciju lekova u Srbiji, RSE nije dobio odgovor na pitanje da li su započete procedure za registraciju ruske vakcine.
Odgovor nije stigao ni iz Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" o potencijalnoj proizvodnji ruske vakcine u tom institutu u Srbiji.
'Dimna zavesa'Međunarodni konsultant za vakcine i imunizaciju u Ujedinjenim nacijama Dragoslav Popović za RSE kaže da je, prema njegovim informacijama, ruska vakcina prošla samo laboratorijsku fazu, odnosno ispitivanje na životinjama, a da tek predstoji ispitivanje na ljudima.
On ocenjuje da najave ukazuju na to da će vakcina u Srbiji testirati, ali ne i upotrebljavati kao registrovano sredstvo.
"Ruski sistem za kontrolu kvaliteta se razlikuje od evropskog sistema, koji i mi imamo, i verovatno je Rusima bitno da vakcinu testiraju i u jednoj zemlji koja gleda to kroz prizmu standarda koju je uspostavila Evropska medicinska agencija", kaže on.
Popović takođe sumnja u najave da će se vakcina proizvoditi u Srbiji.
"Koliko slučajeva melanoma mi imamo u Srbiji da bi se proizvodnja vakcina isplatila", navodi on.
Prema podacima Instituta Jovan Jovanović Batut za 2024, rak kože nije među deset vrsta raka od kojih građani Srbije najviše obolevaju.
Popović ocenjuje da iza promovisanja ruske vakcine u Srbiji stoje "politički razlozi".
"Ja da sam sa (ruskog) Instituta, došao bih u Srbiju da testiram vakcinu jer će mi srpski ministar dati dozvolu za kliničko ispitivanje i uzeće iz Rusije sve bez ikakvog pitanja i kritičkog mišljenja", dodaje Popović.
Odobrenje za klinička ispitivanja u Srbiji daje Agencija za lekove i medicinska sredstva iz koje nije stigao odgovor RSE o ovoj vakcini.
Srbija održava bliske odnose sa Rusijom i ne pridružuje se zapadnim sankcijama Moskvi zbog njene invazije na Ukrajinu.
Ministar Nenad Popović, koji je najavio vakcinu, je na listi je sankcija SAD od 2023. godine zbog veza sa Kremljom.
Konsultant za imunizaciju Dragoslav Popović ocenjuje da zvaničnici prave "dimnu zavesu", predstavljajući jednu vakcinu kao rešenje sistemskog problema.
"Ključno je da Srbija unapredi sistem dijagnostike i lečenja pacijenata sa onkološkim problemima i postoji toliko zemalja koje mogu da nam daju jako dobre preporuke i modele", navodi on dodajući da je u Srbiji "prevelikom broju ljudi dijagnoza onkoloških bolesti smrtna kazna".
Prema podacima Eurostata za 2021, Srbija ima veću stopu mortaliteta od raka od EU proseka.
Prema pisanju agencije AFP, ruske vakcine protiv raka promovisane su krajem 2025. i na društvenim mrežama u pojedinim afričkim zemljama iako nije bilo potvrde da su vakcine prošle klinička ispitivanja.
U pojedinim afričkim državama, kao što je Kamerun, promovisana je ruska vakcina "Enteromiks" kao "lek protiv raka".
Nacionalni medicinski istraživački radiološki centar u Rusiji za RSE je naveo da je za vakcinu "Enteromiks" završio prvu fazu kliničkih ispitivanja, a da je druga tek u planu.
Cene sirove nafte i prirodnog gasa skaču na svetskim tržištima zbog rata u Persijskom zalivu.
Barel sirove nafte Brent skočio je za oko 7 odsto.
Nakon izraelskih i američkih udara na Iran i odmazde Teherana na zalivske zemlje, širom regiona su zatvorena naftna i gasna postrojenja.
Saudijska Arabija je delimično obustavila rad u ogromnoj rafineriji Ras Tanura nakon napada koji je izazvao požar u postrojenju, dok je Katar obustavio proizvodnju tečnog prirodnog gasa.
Uz to iranske vlasti su zatvorile prolaz kroz Ormuski moreuz, koji povezuje Perzijski zaliv sa otvorenim morem i kojim prolazi oko petine svetske nafte prolazi kroz Ormuski moreuz.
Dugotrajan sukob na Bliskom istoku mogao bi da dovede do daljeg rasta cena nafte i gasa i potresa na globalnom energetskom tržištu kao pre četiri godine kada je Rusija započela invaziju na Ukrajinu.
Tada su cene nafte i gasa dostigle maksimum što je dovelo do inflacije i promene tokova snabdevanja, kada su evropske zemlje počele da traže alternativu Rusiji.
U BiH već zabeležen blagi rast cena gorivaIako su cene goriva u Bosni i Hercegovini poslednjih dana porasle za nekoliko feninga, veći skokovi tek se očekuju početkom sedmice, nakon rasta otkupnih cena dizela u Luci Ploče u susednoj Hrvatskoj.
Prema saznanjima RSE, otkupna cena dizela u Pločama od 4. marta mogla bi da poraste za 0,10 eurocenti, što bi se potom prelilo i na maloprodajne cene u BiH.
Nadležnost nad tržištem goriva u BiH podeljena je između dva entiteta, Federacije BiH i Republike Srpske.
Dok u Federaciji BiH postoje robne naftne rezerve, u RS ih nema, već se nivo rezervi dogovara sa prodavcima u tom entitetu.
Nadležni iz oba entiteta nisu odgovorili na upit RSE sa koliko rezerve goriva raspolažu ukoliko dođe do nestašice.
Predsednik Grupacije trgovaca naftom RS, Đorđe Savić, kaže da su cene u RS već skočile.
"Eurodizel je od 2,39 do 2,42 maraka (1,2 – 1,23 eura), uz poskupljenje od oko 10 feninga (0,5 eurocenti)", rekao je Savić.
Dodaje kako "još nema straha od nestašice", te da su ponegde zabeležene gužve koje stvaraju građani, “zbog straha od rasta cijena."
U Federaciji BiH predsednik udruženja trgovaca Milenko Bošković kaže da je poskupljenje neizbežno.
"Nafta je danas prešla 140 dolara po barelu. Kako neće doći do poskupljenja? Juče su ljudi stampedom sipali gorivo, ispražnjene skoro zalihe", rekao je Bošković za RSE.
On je naveo da će goriva biti ako ga daju dobavljači.
"Evo sad čekaju u redu cisterne. Znaju da će biti sutra toliko skuplje u nabavi, a od prekjuče nam nisu dali (nabavku) za juče", dodao je.
U Federaciji BiH su u poslednja tri dana maloprodajne cene porasle u proseku za 0,05 eurocenti, najviše kada je reč o dizelu.
Iz Federalnog ministarstva trgovine poručuju da je reč o "minimalnim korekcijama" i da je tržište "stabilno".
"Nema mesta za paniku", navodi se u odgovoru na upit RSE, uz podsetnik da su marže i dalje ograničene 0,125 eurocenti u maloprodaji i 0,03 eurocenta u veleprodaji.
U drugom bh. entitetu, Republici Srpskoj takođe potvrđuju da je poslednjih dana zabeležen rast cena zbog poskupljenja nafte na svetskim tržištima.
"Prema trenutnim informacijama sa terena, snabdijevanje tržišta se odvija nesmetano i trenutno nije ugroženo“, navelo je Ministarstvo trgovine RS za RSE.
U RS je, kao i u Federaciji, ograničena visina marži.
Nadležne institucije oba entiteta ponavljaju da je snabdevanje uredno, ali da će se dalji cenovni trendovi u potpunosti kretati u skladu sa globalnim tržištem i geopolitičkom situacijom na Bliskom istoku.
Srbija priprema mereSrbija priprema mere kako bi bila obezbeđena energetska sigurnost, a njihovo objavljivanje se najavljuje za vikend.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je cena dizela 3. marta na kotacijama u Mediteranu osam posto viša nego u Srbiji.
"Zato je moja ideja da nađemo mere kako da subvencionišemo u narednih mesec dana, jer ne smemo da pustimo da nam cene nafte podivljaju", rekao je Vučić.
Berzanski stručnjak Nenad Gujaničić kaže za RSE da će građani i privreda osetiti posledice ukoliko cene sirove nafte budu visoke duži vremenski period.
"Onda će se to preliti i na cene goriva kod nas na pumpama, posledično i na višu inflaciju i na sve negativne događaje koji mogu da se dese", rekao je.
Povlačeći paralelu sa 2022, Gujaničić kaže da su se tada više cene sirove nafte održale oko godinu dana što je napravilo "darmar" sa inflacijom.
"Visoka cena sirove nafte mogla bi da ponovo rasplamsa inflaciju i onda bismo bili svedoci novog rasta kamata, težeg zaduživanja privrede i stanovništva", naveo je.
To bi, kako dodaje, moglo da "dovede do recesionih kretanja u globalnoj privredi a da samim tim i mi osetimo."
Trenutno litar evrodizela u Srbiji može da košta maksimalno 200 dinara (1,7 eura) za litar, a cena benzina evropremijum BMB je 181 dinara (1,54 eura) za litar.
Cene benzina i dizela u Srbiji formiraju se na osnovu državne uredbe, kojom se ograničava maksimalna maloprodajna cena kako bi se sprečile velike tržišne oscilacije.
Te cene se ažuriraju na nedeljnom nivou, a izračunavaju se prema prosečnoj veleprodajnoj ceni u Srbiji uvećanoj za fiksnih 17 dinara po litru.
Ministarstvo rudarstva i energetike nije odgovorilo na upit RSE kolike su rezerve sirove nafte u Srbiji.
A predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, tokom obraćanja novinarima 3. marta, rekao kaže da postoje velike rezerve nafte, naftnih derivata i gasa.
"U rezervama imamo 519 miliona kubnih metara gasa, što u Srbiji, što u Mađarskoj, ali ne možemo čitavu količinu da provučemo kroz kapacitete naših cevi", rekao je Vučić.
Iako je nakon ruske invazije na Ukrajinu, Srbija započela divezifikaciju snabdevanja gasom, i dalje dominantno zavisi od ruskog gasa.x
Dok je u 2025. najviše sirove nafte za svoju rafineriju uvezla iz Kazahstana – 64 odsto, a drugi je Irak sa 11 odsto.
Srbija se suočila sa opasnošću od nestašice nafte i naftnih derivata pre nekoliko meseci kada su stupile na snagu američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog većinskog ruskog vlasništva.
Američka administracija je produžila licencu za rad NIS-u do 20. marta zahvaljujući pregovorima ruskog Gaspromnjefta sa mađarskim MOL-om o prodaji ruskog udela.
Kosovo usred upozorenja i privremenih meraU roku od samo 24 sata, cena goriva na Kosovu je porasla za najmanje 14 centi.
Tako je 3. marta, litar dizela na nekim benzinskim pumpama dostigao 1,39 evra, dok je benzin bio na 1,38 evra.
Kosovo nema sopstvenu rafineriju i u potpunosti se snabdeva uvozom, a samo prošle godine je zemlja uvezla preko 478 miliona evra nafte i više od 51 milion evra benzina.
Glavne zalihe dolaze iz Nemačke, Mađarske, Grčke, Albanije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, dok značajan deo ulazi preko terminala Porto Romano u Draču.
Predsednik Udruženja naftaša Kosova, Fadil Berjani, kaže za RSE da cene mogu nastaviti da fluktuiraju, jer se kompanije snabdevaju prema trenutnim cenama na berzi i ne drže velike rezerve.
Suočeno sa brzim rastom cena, Ministarstvo industrije, preduzetništva i trgovine (MIT) Kosova najavilo je intenziviranje inspekcija i izradu dnevnih izveštaja o cenama.
Stručnjak za tržište nafte Jakup Gaši kaže za RSE da postoji rizik da će kompanije povećati cene čak i za količine kupljene ranije po nižim cenama.
Prema njegovim rečima, inspekcije bi trebalo da proveravaju vreme uvoza i stvarne troškove kako bi se izbegle zloupotrebe.
Kosovska agencija za zaštitu konkurencije (AKA) takođe upozorava na istrage o bilo kakvim sumnjivim promenama cena ili mogućim sporazumima između operatera da se one odrede.
Na mađarskoj berzi HUPX, sa koje Kosovo takođe uvozi, cena električne energije porasla je sa oko 60 evra po megavat-satu 1. marta na 115 evra 3. marta - skoro udvostručivši se za dva dana.
Istovremeno, referentna cena gasa u Evropi porasla je za 33 procenta 3. marta, nakon još jednog povećanja od oko 50 procenata ranije ove nedelje.
Prema Gašiju, ovo povećanje će povećati troškove transporta, koji čine veliki deo troškova za proizvodne i trgovinske kompanije.
"Naftni derivati su suštinski deo energetskog sektora - što ih čini vitalnim za svaku drugu granu privrede", kaže on.
Slično upozorenje izdala je i Kosovska privredna komora (PKPK), koja je procenila da povećanje cena goriva direktno utiče na troškove transporta i proizvodnje prehrambenih proizvoda i osnovnih usluga.
Prema njima, ova situacija će "dodatno pogoršati troškove života", povećavajući rizik od novog talasa inflacije.
U tom kontekstu, Komora je predložila da institucije razmotre smanjenje ili privremenu obustavu nekih poreza za najviše pogođena preduzeća, kao i preispitivanje poreskog opterećenja na osnovne proizvode.
Crna Gora: Najpogođeniji euro dizelDraško Striković iz Udruženja naftnih kompanija Crne Gore kaže za RSE da se može očekivati povećanje cena na tržištu.
"Trenutno najpogođeniji je euro dizel jer je njegova potražnja i na globalnom nivou značajna zbog industrije. Tako da možemo očekivati da će za dizel povećanje biti veće nego za ostale proizvode", naveo je.
U Crnoj Gori se određuje maksimalna maloprodajna cena, koja se bazira na berzanskim kotacijama gotovih proizvoda za dizel i benzin.
Svakih 14 dana se na osnovu dvonedeljnog dnevnog proseka određuju cene za naredni period.
Eurodizel u Crnoj Gori košta 1,34 eura po litru, eurosuper 98 i eurosuper 95 koštaju 1,43, odnosno 1,40 eura.
U Crnoj Gori ne postoji prerada i ne uvozi se sirova nafta, već isključivo prerađeni naftni derivati, kako objašnjava Striković, od dizela, benzina, loživih ulja, gasa.
"I svi zavise od tih uvoznih i globalnih cijena", dodao je.
Kako kaže Crna Gora je oslonjena na rafinerije u Hrvatskoj i Grčkoj.
"Koje imaju u Crnoj Gori predstavnike i distributere naftnih kompanija iz svojih zemalja i primarno, koliko je meni poznato, sa mediteranskih izvora sirove nafte se snabdjevaju", naveo je Striković.
Kako dodaje, delimično su se neki proizvodi uvozili iz Srbije, ali je to u manjoj meri poslednjih nekoliko meseci od uvođenja sankcija NIS-u.
Tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije saopštilo je 3. marta da ispituje navode da su pojedini tužioci imali sastanak u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), uoči ponovljenih izbora za Visoki savet tužilaštva (VST), na kojem je navodno traženo da se glasa za određene kandidate.
Iz tužilaštva su saopštili da je započelo sprovođenje dokaznih radnji ispitivanjem svedoka.
Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac izjavila je 27. februara da joj je potvrđeno da su pojedini tužioci imali sastanak u BIA.
Dolovac je tog dana na sednici Visokog saveta tužilaštva rekla da za razgovore tužilaca u BIA nije znala u vreme kada je održan sastanak, niti neposredno posle, dodajući da je "red" da je tužioci obaveste kada idu na sastanke u BIA.
"Za to sam saznala tek pre dva dana od Milijane Dončić, glavne tužiteljke Apelacionog tužilaštva u Kragujevcu", rekla je Dolovac.
Prethodno je na sednici Visokog saveta tužilaštva o tome govorio tužilac Miodrag Surla koji je kazao da je u BIA traženo da se glasa za određene kandidate za Visoki savet. Sastanak je navodno održan krajem januara.
"Tema razgovora (je) bila upravo ta o kojoj je govorio kolega Surla, a ne neka druga koja bi se ticala operativnog rada ili uopšte uobičajene one komunikacije koju ima Bezbednosno-informativna agencija sa tužilaštvom", rekla je tada Dolovac.
Iz BIA nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa povodom tih navoda.
Ponovljeni izbori za Visoki savet tužilaštva održani su 25. februara na kojima su s tesnom razlikom pobedili kandidati koji su dobili podršku udruženja koja su podržala izmene pravosudnih zakona koje je predložila vladajuća Srpska napredna stranka.
Te izmene je kritikovala Evropska unija ocenivši da predstavljaju korak unazad.
Skupština Srbije je bez javne rasprave i bez konsultacija s tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU, u januaru usvojila izmene pravosudnih zakona koje deo stručne javnosti opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva.
Visoki savet tužilaštva je u januaru poslao Narodnoj skupštini mišljenje većine svojih članova i zatražio da se iz procedure povuku predlozi izmena i dopuna sistemskih zakona kojima se uređuje rad javnog tužilaštva, uz ocenu da su predložena rešenja suprotna važećim evropskim standardima.
Naftovod do Mađarske i povezivanje na ruski sistem "Družba" – put je kojim vlasti u Srbiji žele da dopreme rusku sirovu naftu i zaobiđu sankcije Brisela.
Prvi koraci već su preduzeti.
U toku je tender srpske državne firme "Transnafta" za izgradnju oko 100 kilometara dugog naftovoda do Mađarske, kojim bi u Srbiju stizala ruska sirova nafta.
Radovi bi, prema najavama srpskih vlasti, trebalo da počnu u jesen, a cilj je da nafta poteče do kraja 2027.
Zbog sankcija Evropske unije (EU) na uvoz ruske nafte, ova sirovina iz Rusije u Srbiju ne stiže duže od tri godine.
A sada bi to, uz Mađarsku kao partnera, moglo da se promeni.
Zajednički projekat izgradnje naftovoda sprovodi se na osnovu sporazuma Beograda i Budimpešte, dok dve države intenziviraju energetsku saradnju od početka ruske invazije na Ukrajinu.
I obe se u nabavci energenata dominantno oslanjaju na Moskvu, sa kojom njihovi lideri Aleksandar Vučić i Viktor Orban gaje bliske veze, uprkos osudama Brisela.
Ministarstvo energetike Srbije do objave teksta nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) zašto gradi naftovod za rusku naftu.
Da li Srbija, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, može da ima posledice zbog izgradnje ovog naftovoda, iz Brisela ne odgovaraju za RSE.
Gotovo sve države EU su, od početka rata u Ukrajini, u skladu sa evropskom politikom sankcija, značajno smanjile ili potpuno obustavile uvoz ruskih energenata.
Osim Mađarske i Slovačke, koje su nastavile da uvoze iste ili veće količine ruske nafte i gasa.
One su, odlukom Brisela, obezbedile izuzeće od sankcija na rusku naftu.
Odnosno, uprkos sankcijama na uvoz cevovodom "Družba", Mađarska i Slovačka mogu da koriste ovaj sistem kako bi dopremile rusku naftu - jer su tvrdile, da kao države bez izlaska na more, nemaju alternativne pravce snabdevanja.
Zašto naftovod do Mađarske?Srpske vlasti, u opisu tendera, ističu da bi se izgradnjom tog naftovoda obezbedilo "sigurnije snabdevanje domaćih rafinerija i tržišta".
Cilj je, kako se navodi, diverzifikacija, odnosno širenje pravaca snabdevanja.
Sirova nafta iz uvoza u Srbiju trenutno stiže samo iz jednog pravca – iz Hrvatske, preko sistema Jadranskog naftovoda (JANAF).
Početna tačka Jadranskog naftovoda je u luci Omišalj, gde tankeri nafte stižu pomorskim putem, a završava u Novom Sadu.
Ovom rutom je, zbog sankcija Brisela, Srbiji prekinuto dopremanje ruske sirove nafte u decembru 2022.
"Da li je Srbiji potreban još jedan naftovod – da, sigurno jeste. Da li je dobro imati diverzifikaciju pravaca snabdevanja – da, ali mislim da ne treba graditi naftovod ka Mađarskoj, već ka Rumuniji. Kad već gradite novu infrastrukturu, treba da imate mogućnost izbora", ocenjuje za RSE stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.
Ističe da se preko crnomorske luke u Konstanci, u Rumuniji, može kupiti "nafta iz celog sveta" koja bi potom naftovodom stizala do Srbije.
"To bi verovatno bio najbolji put, najpametniji potez", dodaje on.
Jer iz Mađarske bi, prema tenderskoj dokumentaciji, stizala samo ruska nafta.
I to pod uslovom da Brisel, u skladu sa politikom sankcija, ne pokuša da Srbiji blokira uvoz.
'Družba' u prekiduU tenderskoj dokumentaciji za izgradnju naftovoda, srpska državna firma "Transnafta" navodi da Srbija želi da se poveže na "Družbu" (rus. "prijateljstvo"), koja naftom snabdeva "veći deo Evrope".
To se, međutim, znatno promenilo od februara 2022. i ruske invazije na Ukrajinu.
EU nastoji da trajno i potpuno zabrani uvoz ruske nafte, i morskim putem i naftovodima, dok je uvoz tog energenta u zemlje bloka drastično opao - sa 27 odsto u godini pre rata, na ispod tri odsto na kraju 2025.
Međutim, pokušaj Brisela da na četvrtu godišnjicu rata dodatno pooštri sankcije Kremlju, pored ostalog, i na rusku naftu, nije uspeo.
Veto na odluku su uložile Mađarska i Slovačka.
Razlog je bila upravo "Družba", čiji južni krak do ovih država prolazi preko Ukrajine.
Mađarska i Slovačka ne dobijaju rusku naftu, jer je sistem u prekidu. Kijev tvrdi da je krajem januara oštećen u ruskom napadu dronovima.
Mađarski premijer Viktor Orban je, međutim, uz nepotkrepljene tvrdnje, optužio Ukrajinu i njenog predsednika Volodimira Zelenskog da "blokiraju Družbu" i da iz političkih razloga "namerno zadržavaju" rusku naftu.
Orban ih optužuje da time "ucenjuju" Budimpeštu kako bi odobrila evropske kredite i druge odluke Brisela u korist Ukrajine.
Od Kijeva zahteva da dozvoli zajedničkom slovačko-mađarskom istražnom odboru da izađe na teren, kako bi utvrdio u kakvom je stanju "Družba".
Evropska unija je tražila od Kijeva da popravi naftovod.
Od početka ratnih dejstava, više puta je bio u prekidu, jer je bio meta napada.
Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević ocenjuje za RSE da se "Družba", kao veliki infrastrukturni sistem, nalazi u centru pažnje energetske politike EU, ali da su od rata u Ukrajini i evropskih sankcija ulaganja u održavanje ovog sistema smanjena.
"Političke okolnosti u vezi sa ovim naftovodom su neizvesne do te mere da je teško zamisliti investicije koje bi osigurale njegovo pouzdano funkcionisanje", dodaje on.
Beograd i Budimpešta zajedno do ruskih energenataSrbija i Mađarska su izgradnju zajedničkog naftovoda dogovorile u oktobru 2022.
Izgradnja je, međutim, ubrzana tek tri godine kasnije – raspisivanjem tendera krajem 2025.
Ministarka energetike Dubravka Đedović kaže da je obezbeđena sva tehnička dokumentacija i neophodne dozvole.
Ubrzavanja izgradnje naftovoda poklapa se sa težnjama mađarskog energetskog giganta MOL-a da preuzme Naftnu industriju Srbije (NIS), koja je duže od godinu dana pod američkim sankcijama zbog većinski ruskog vlasništva.
Sankcijama, koje su uvedene kako bi se Moskva onemogućila da prihode ruskih energetskih kompanija koristi za finansiranje rata u Ukrajini, otežano je poslovanje NIS-a.
Pored ostalog, dotok sirove nafte preko Jadranskog naftovoda je jedno vreme bio u prekidu, što je ugrozilo rad jedine srpske rafinerije nafte u Pančevu.
MOL se sa ruskim vlasnikom Gaspromnjeftom dogovorio o kupovini NIS-a, a sad se čeka odobrenje Vašingtona za zaključenje te transakcije.
NIS bi, potom, mogao da bude skinut sa američke "crne liste".
Paralelno, teku pregovori Budimpešte i Beograda oko preuzimanja naftne industrije.
Ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je ocenio da bi bilo dobro da MOL uspe da kupi NIS kako bi Slovačka, Mađarska i Srbija, odnosno njihova naftna tržišta, mogla da "koordinisano funkcionišu".
Smatra da bi time postali "otporniji na političke ucene iz Ukrajine", dok Budimpešta poslednjih meseci vodi izrazitu antiukrajinsku kampanju.
Iako bi izlaskom Rusije iz NIS-a, bila smanjena zavisnost Beograda od Moskve, ova bi država priključenjem Srbije na "Družbu" ostala "igrač" u naftnom sektoru.
Energetski stručnjak Aleksandar Kovačević ističe da "prisustvo Rusije na evropskom energetskom tržištu, aktivno ili latentno, vrši ogroman uticaj na energetsku politiku evropskih zemalja".
Tender privremeno zaustavljenPrve "prepreke" ka povezivanju Srbije na "Družbu" već su se pojavile.
Ali, ne na međunarodnom planu.
Tender za radove na izgradnji naftovoda, raspisan krajem decembra 2025, privremeno je obustavljen, jer je neka od zainteresovanih firmi 20. februara podnela zahtev o zaštiti prava.
To bi, u praksi, značilo da se žalila na neki od uslova konkursa.
Zakon o javnim nabavkama omogućuje zainteresovanim firmama da podnesu ovaj zahtev, ako smatraju da mogu biti oštećene.
Dok se ne odluči o zahtevu, tender se ne može nastaviti.
Pošto je proces, po zakonu, tajan, nije poznato ko se i zašto žalio. To će biti poznato kad se odluči o žalbi.
Osim opisa da je tender za radove "suspendovan", drugih detalja o ovome nema na portalu javnih nabavki.
"Transnafta" na pitanja o tenderu do objave teksta nije odgovorila za RSE.
Koliko košta naftovod do Mađarske?U ovom momentu nije poznato ni koliko će tačno koštati naftovod.
Cena izgradnje naftovoda do Mađarske nije objavljena na portalu javnih nabavki.
Ranije procene su bile da bi Srbija za to trebalo da izdvoji više od 150 miliona evra.
U budžetu Srbije za 2026. ostavljen je prostor državi da bude garant "Transnafti" - da se kod banaka zaduži 150 miliona evra kako bi izgradila naftovod do Mađarske.
Kako će nafta iz Mađarske dolaziti do Srbije?Prema podacima tendera, naznačeno da se naftovod gradi za povezivanje na sistem "Družba", odnosno za transport nafte tipa REB – Russian Export Blend.
Početna tačka naftovoda u Srbiji je u blizini graničnog prelaza Horgoš sa Mađarskom.
Naftovod, dug 113 kilometara, prolaziće kroz vojvođanske opštine Kanjižu, Sentu, Adu, Bečej, Žabalj.
Krajnja tačka biće terminal "Transnafte" u Novom Sadu.
Tenderska dokumentacija pokazuje da je maksimalna količina sirove nafte koju Mađarska može da isporuči Srbiji 5,5 miliona tona godišnje.
To, kako se ističe, zadovoljava maksimalni kapacitet prerade nafte rafinerije u Pančevu.
Kapacitet prerade te rafinerije je 4,8 miliona tona godišnje.
"Ta rafinerija je velika, modernizovana, proširena, dovoljna da snabdeva, ne samo Srbiju, već i za izvoz za okolne zemlje", opisuje stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.
Ističe da u vreme izgradnje, u doba Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, ona nije bila konstruisana za preradu ruske sirove nafte.
Modernizovana je nakon što je NIS 2008. godine prešao u većinsko vlasništvo ruskog Gaspromnjefta.
Prema podacima sa sajta NIS-a, u rafineriju je od tada uloženo oko 900 miliona evra.
"Ruski vlasnici su, između ostalog, radili i na tome da može da prerađuje i rusku sirovu naftu", dodaje Zdravković.
Srbija iz domaćih ležišta dobija petinu sirove nafte za preradu, dok se oko 80 odsto uvozi.
Najveća nalazišta nafte su na severu, u Vojvodini.
Do decembra 2022. godine i sankcija Brisela, u Srbiju je stizala ruska sirova nafta. Te godine je činila 47 odsto od ukupnog uvoza.
Već naredne godine uvoza ruske nafte nije bilo, a Srbija se okrenula drugim državama. Sada najveće količine ove sirovine stižu iz Kazahstana, potom Azerbejdžana i Iraka.
Među državama iz kojih Srbija uvozi naftu su i Norveška, Nigerija, Egipat, Liban.
A kad budući naftovod kod Horgoša uđe na teritoriju Mađarske, ostaje da se poveže sa tridesetak kilometara udaljenim mestom Alđo (Algyo), gde se nalazi kompleks mađarskog energetskog giganta MOL-a.
Srpske i mađarske vlasti najavljuju i mogućnost izgradnje produktovoda – za dopremanje naftnih derivata.
Za stručnjaka za energetiku Miloša Zdravkovića ovo je "opasan" signal za Srbiju.
"Produktovod je namenjen za transport derivata, a naftovod za sirovu naftu. Ako bude produktovod izgrađen, onda to znači da bismo koristili maksimalno kapacitete i derivate mađarskih (MOL-ovih) rafinerija, a da bi domaća rafinerija u Pančevu imala mnogo manji obim poslovanja", smatra on.
Kuda ide 'Družba'?"Družba" je najduži naftovod na svetu i jedan od najvećih.
Njime se nafta, trasom dugom oko 4.000 kilometara, transpoortuje od Tatarstana, republike na istoku Rusije, do Evrope.
Izgrađen je 1964. godine za vreme Hladnog rata, kako bi tadašnji Sovjetski Savez snabdevao naftom svoje saveznike u komunističkom bloku.
U vlasništvu je ruske državne kompanije Transnjeft (Transneft), koja je od marta 2022. pod sankcijama EU.
Od Rusije naftovod ide ka Belorusiji, odakle se deli na dva kraka.
Jedan ide preko Poljske do Nemačke.
Drugi krak naftu transportuje preko teritorije Ukrajine, do Češke, Slovačke i Mađarske.
Brisel je u junu 2022, zabranio kupovinu, uvoz i tranzit sirove nafte i određenih naftnih derivata, koji se iz Rusije dopremaju morskim putem u EU.
Ograničenja su stupila na snagu u decembru iste godine.
Države povezane na "Družbu" su, međutim, tada dobile privremeno izuzeće od zabrane uvoza ruske sirove nafte – zbog geografskog položaja i zavisnosti od isporuka iz Rusije.
Izuzeća su u junu 2023. prestala da važe za Poljsku i Nemačku, a za Češku u julu 2025.
Usklađujući se sa politikom Brisela, ove države postepeno su smanjivale uvoz, dok nisu potpuno "zavrnule slavine".
Mađarska i Slovačka su, međutim, nastavile sa uvozom.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je u ponedeljak uveče da je počeo proces evakuacije državljana Srbije iz Izraela.
Evakuaciju sprovode ambasada Srbije u Izraelu i ministarstvo spoljnih poslova u saradnji sa nadležnim organima Republike Srbije, objavljeno je.
Državljani Srbije biće transportovani u Egipat, odakle će avionom koji je obezbedila Vlada Srbije biti vraćeni letom iz Egipta u Beograd.
Krizni štab Ministarstva spoljnih poslova razmatrao je ranije tog dana operativne planove i alternativne rute za eventualno izmeštanje državljana Srbije sa Bliskog istoka, čim se za to steknu bezbednosni uslovi.
Ministarstvo je saopštilo da su analizirani bezbednosni rizici, funkcionisanje vazdušnog saobraćaja i mogućnosti evakuacije.
Građani u pogođenim područjima su pozvani da se jave najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu, redovno prate zvanične kanale informisanja i postupaju u skladu sa bezbednosnim preporukama.
Pratite naš blog uživo o sukobu na Bliskom istoku.
Navedeno je i da je Ministarstvo u stalnoj komunikaciji sa diplomatsko-konzularnom mrežom, nadležnim organima drugih država i relevantnim međunarodnim akterima, kako bi se obezbedila blagovremena razmena informacija i koordinacija aktivnosti.
Prema sajtu Aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu otkazana su dolazni i odlazni letovi iz Dubaija i odlazni za Dohu za ponedeljak.
Nacionalna asocijacija turističkih agencija Juta (Yuta) saopštila je da zbog situacije na Bliskom istoku letova neće biti dok avio-kompanije ne dobiju garancije da je vazdušni prostor bezbedan za letenje.
U međuvremenu su u toku dana poleteli prvi putnički avioni sa aerodroma Abu Dabi (Zayed International Airport) ka Londonu, Amsterdamu, Parizu, Moskvi, Karačiju, Mumbaju, Islamabadu i Delhiju, pokazuje platforme za praćenje letova.
Prethodno je Igor Vranješević iz turističke agencije "Jumbo travel" u Beogradu rekao za RSE da je jedini izlaz iz Dubaija aerodrom u Muskatu u Omanu.
"Ali je veoma malo slobodnih avionskih karata raspoloživo", naveo je.
On je rekao da su putnici u Dubaiju, Abu Dabiju i Dohi u hotelima gde čekaju da se pronađe rešenje za njihov povratak.
U Dubaiju su i trojica košarkaša beogradskog kluba Partizan Šejk Milton, Dvejn Vašington i Dilan Osetkovski, koji su se tamo zatekli na odmoru.
Evroliga je objavila da je utakmica Partizan - Dubai odložena, jer gostujuća ekipa ne može da dođe u Beograd.
Takođe je odložena i utakmica između izraelskih klubova Makabi i Hapoel.
Sud u Loznici, na zapadu Srbije, saopštio je u ponedeljak da je aktivisti i poljoprivredniku Zlatku Kokanoviću odredio pritvor do 30 dana.
To je prethodno objavilo i udruženje "Ne damo Jadar" čiji je Kokanović član.
U saopštenju tog suda piše da je Kokanoviću pritvor određen zbog sumnje da je izvršio dva krivična dela: "Napad na službeno lice" i "Ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti".
Osumnjičenom je, kako se navodi, određen pritvor jer su pri izvršenju krivičnog dela navodno lakše povređena dvojica policajaca.
Sud je saopštio da je izvršenje krivičnog dela dovelo do uznemiravanja javnosti koje može ugrožiti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.
Kokanović je prvo priveden u nedelju tokom blokade na graničnom prelazu Trbušnica ka Bosni i Hercegovini.
Policija je tada navela da je Kokanović, nakon završetka protesta i blokade, "svojim traktorom udario" policajce i oglušio se o njihovo naređenje da se zaustavi.
Kokanović je medijima izjavio da navodi policijske prijave nisu tačni i da on nikoga nije napao, prenosi Beta.
Iz udruženja "Ne damo Jadar" navode da je nakon privođenja pušten da se brani sa slobode, ali da je opet priveden u ponedeljak "zbog uznemiravanja javnosti".
Kokanović je jedan od više osoba koje su privedene na zapadu Srbije, kada su poljoprivrednici i građani, tokom devetnaestog dana protestne blokade puteva, pokušali da blokiraju dva granična prelaza ka Bosni i Hercegovini.
Poljoprivrednici blokiraju puteve širom Srbije, nezadovoljni stanjem na domaćem tržištu i zahtevaju bolji položaj proizvođača mleka i ograničenje uvoza mlečnih proizvoda.
Kada su 1. marta pokušali da traktorima blokiraju granični prelaz Trbušnica kod Loznice, dočekale su ih jake policijske snage i razbile blokadu.
Više građana i poljoprivrednika privedeno je istog dana i kod Bogatića, gde su bili blokirani prilazi graničnom prelazu Badovnici, u zapadnoj Srbiji.
Sastanak predstavnika poljoprivrednika i Ministarstva održan je 20. februara.
Nakon toga, Ministarstvo je saopštilo da je ispunilo "dva od šest obećanja koje je po zahtevima poljoprivrednika" dao ministar.
Međutim, poljoprivrednici tvrde da nijedan od zahteva nije ispunjen.
Više osoba privedeno je 1. marta na zapadu Srbije, kada su poljoprivrednici i građani, tokom devetnaestog dana protestne blokade puteva, pokušali da blokiraju dva granična prelaza ka Bosni i Hercegovini.
Jake policijske snage su razbile dve blokade kod Bogatića i Loznice.
Poljoprivrednici 19 dana blokiraju puteve širom Srbije, nezadovoljni stanjem na domaćem tržištu - zahtevajući bolji položaj proizvođača mleka i ograničenje uvoza mlečnih proizvoda.
Kada su pokušali da traktorima blokiraju granični prelaz Trbušnica kod Loznice, dočekale su ih jake policijske snage i razbile blokadu.
Policija je saopštila da je 12 osoba privedeno i pušteno da se brani sa slobode.
Njima se, kako je saopšteno, na teret stavlja ometanje službenog lica jer su se "oglušili o naredbu policije da odblokiraju granični prelaz".
Priveden je i Zlatko Kokanović, poljoprivrednik i aktivista udruženja "Ne damo Jadar".
Kako je saopštila policija, Kokanović se sumnjiči za dva krivična dela - za napad i ometanje službenog lica.
Policija tvrdi da je Kokanović, nakon završetka protesta i blokade, "svojim traktorom udario" policajce i oglušio se o njihovo naređenje da se zaustavi.
Dvojica policajaca su, kako je saopšteno, zadobili lake telesne povrede.
Kokanović je, kako je navedeno, uhapšen na graničnom prelazu Trbušnica, do kog je stigao nakon što je "probio zaštitnu ogradu" i "kretao se suprotnim smerom".
Njemu je određeno zadržavanje do 48 sati. Televizija N1 je javila da je Kokanović odveden u bolnicu jer mu je pozlilo.
Šta se dešavalo kod Loznice?Policija je od 1. marta u prepodnevnim satima blokirala sve izlaze iz Loznice, kako bi sprečila blokadu graničnog prelaza Trbušnica.
Traktori nisu stigli do graničnog prelaza, ali su demonstranti alternativnim putevima peške uspeli da dođu do graničnog prelaza i držali ga dva sata u blokadi.
Opozicione partije optužuju policiju za prekomernu silu.
Stranka slobode i pravde je saopštila da je među privedenim poljoprivrednicima i građanima bio i predsednik gradskog odbora te stranke u Loznici Božidar Dedović.
"Policija je intervenisala bez prethodnog upozorenja i uz prekomernu upotrebu sile, suprotno zakonu", ocenjeno je u saopštenju.
Šta se dešavalo kod Bogatića?Više građana i poljopirivrednika privedeno je i kod Bogatića, gde su bili blokirani prilazi graničnom prelazu Badovnici.
Jake policijske snage razbile su i ovu blokadu.
Policija je saopštila da je pet osoba uhapšeno pod sumnjom da su ometali i napadali službena lica. Određeno im je zadržavanje do 48 sati.
"Sumnja se da su se oglušili na upozorenje i naređenje policije da odblokiraju prilaz graničnom prelazu, kao i da su pripadnike Žandarmerije i Interventnih jedinica policije gađali topovskim udarima i kamenicama, dok je jedan od osumnjičenih pokušao traktorom da pregazi pripadnika Žandarmerije", tvrdi policija.
U policijskom saopštenju se navodi i da su dva pripadnika Žandarmerije tom prilikom zadobila lake telesne povrede od pirotehničkih sredstava.
"Nikakve reakcije Vlade, ni nadležnog ministarstva nema već dvadeset dana. I prosto, drugu reakciju ljudi nisu ni mogli da očekuju. Krenuli su sa svojim traktorima da blokiraju granične prelaze", naveo je za N1 poljoprivrednik Predrag Veljković.
Blokade poljoprivrednika su 1. marta nastavljene i na više puteva u Srbiji.
Do incidenta je došlo na izlazu iz Mionice, na putu prema Valjevu, kada je putnički automobil hteo da prođe kroz blokadu. Incident je zabeležen i u Takovu, gde je u toku 24-časovna blokada.
Više udruženja poljoprivrednika u Srbiji, koja učestvuju u blokadama, saopštila su 25. februara da prekidaju svaki dijalog sa ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem.
Kako su naveli, razlog za to su njegove netačne i uvredljive izjave o poljoprivrednicima.
Poljoprivrednici od Vlade Srbije traže zaštitu domaćeg tržišta mleka i mesa, uvođenje kvota na uvoz, kontrolu kvaliteta i porekla mleka i mlečnih proizvoda na granici, vraćanje otkupnih cena na prethodni nivo, kao i garantovan otkup od svakog proizvođača.
Sastanak predstavnika poljoprivrednika i Ministarstva održan je 20. februara.
Nakon toga, Ministarstvo je saopštilo da je ispunilo "dva od šest obećanja koje je po zahtevima poljoprivrednika" dao ministar.
Međutim, poljoprivrednici tvrde da nijedan od zahteva nije ispunjen.
Niska cena sirovog mleka godinama je problem poljoprivrednika u Srbiji na koji se u poslednje vreme nadovezao višak na tržištu, zbog kog su pojedine mlekare prestale sa otkupom, ili ga ograničile.
Hiljade građana, na poziv studenata u blokadi, protestovale su u Nišu 1. marta i odale počast žrtvama, tačno 16 meseci od pada nadstrešnice - nesreće koji je pokrenula talas masovnih antivladinih protesta širom Srbije.
Na centralnom gradskom trgu u Nišu je šesnaestominutnom tišinom odata počast poginulima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024 - po minut za svaku žrtvu.
Sa govornice se čula parola studentskih protesta "pumpaj", a govornici su poručili da će "pumpati" do raspisivanja izbora - što je ključni zahtev protesta.
Pre skupa u centru Niša, pod parolom "Država, to smo mi", građani su, na poziv studenata u blokadi, u dve protestne kolone prošetali centralnim ulicama najvećeg grada na jugu Srbije.
Protest u Nišu održan je tačno godinu dana nakon najmasovnijeg studentskog skupa u tom gradu, pod nazivom "Studentski edikt".
Tada su se u Nišu okupile desetine hiljada građana, a studentske kolone su pešice stigle iz više krajeva Srbije.
Akademci su od decembra 2024. gotovo godinu dana blokirali državne fakultete, zahtevajući utvrđivanje odgovornosti za pogibiju 16 osoba na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Sa blokiranih fakulteta izašli su na ulice, gde su im podršku pružile stotine hiljada građana.
U fokusu antivladinih protesta u optužbe da je sistemska korupcija dovela do nesreće.
Vlast odbacuje krivicu za nesreću i odbija da raspiše izbore.
Najavljuje se mogućnost izbora u 2026, bez preciziranja datuma.
"Povremeno čujemo zvukove presretnutih projektila koji nisu prijatni".
Tako situaciju u Abu Dabiju, u drugom danu iranskog napada na bliskoistočne države, za Radio Slobodna Evropa (RSE) opisuje Marija Jovanović iz Srbije.
Sjedinjene Američke Države (SAD) i Izrael su 28. februara otpočeli vojnu akciju protiv Irana, u kojoj su ubijeni iranski vrhovni verski vođa Ali Hamnei i drugi visoki zvaničnici.
Nakon "velike borbene operacije", kako je nazvao američki predsednik Donald Tramp, Iran je uzvratio napade.
Širom Bliskog istoka odjeknule su eksplozije, dok Teheran cilja države u kojima SAD imaju vojne baze. Na meti su se tako našli Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Katar, Bahrein.
U Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) su tri osobe poginule od početka napada, a 58 je povređeno, saopštile su vlasti 1. marta.
Ministarstvo odbrane Emirata je, prema saopštenju, presrelo stotine iranskih projektila i dronova.
I druge države u kojima su smeštene američke vojne baze javljaju da su presrele iranske napade, ali da je u padu presretnutih projektila dolazilo do požara, zbog kojih je bilo žrtava i materijalne štete.
'Za sada smo bezbedni'Marija Jovanović sa porodicom živi i radi u Emiratima poslednjih desetak godina.
Trenutnu situaciju u glavnom gradu UAE opisuje kao "stabilnu".
Ističe da se "za sada oseća bezbedno" i da njena porodica nije razmišljala o napuštanju zemlje.
Kako kaže, Ministarstvo odbrane i Krizni štab u Emiratima su informisali građane šta treba da rade i kako da se ponašaju.
"Od ljudi se traži da prate državne, proverene izvore informacija. Da ne paniče i ne šire neproverene informacije na društvenim mrežama", dodaje.
Od početka napada, građanima su stizala hitna upozorenja i poruke - da usled moguće raketne pretnje potraže zaklon u najbližoj sigurnoj zgradi, da se udalje od prozora, vrata i otvorenih prostora.
Kako je u Dubaiju?Novinar iz Srbije Marko Katić, koji trenutno živi u Dubaiju, za RSE kaže da su se tokom 1. marta čule eksplozije i u tom gradu u Emiratima, ali da je stanje "stabilno" i "bez većih incidenata".
"Uprkos svemu, grad funkcioniše, marketi rade, dostupna je kućna dostava. Ne može se reći da je sve uobičajeno - svi smo potpuno svesni situacije, da je zemlja u kojoj živimo pod konstantnim napadom, kao i rizika, ali nema panike na ulicama", opisuje on.
Kaže da su građani pretežno u svojim domovima ili hotelima.
Škole u Emiratima će, za sada, raditi onlajn.
"Od jutros (1. marta) nije bilo upozorenja da se potraži sklonište. Od strane vlade preporučeno je da se svi radnici sklone sa javnih površina i da svi koji su u mogućnosti rade od kuće", dodaje on.
U Dubaiju je i Milica Matijević.
Radi kao marketing menadžerka u jednoj kompaniji.
Kad je 28. februara čula prve eksplozije kako odjekuju u daljini, kaže da je u trenutku panike utrčala u hotel.
Tada, kako ističe, nije znala da je to što čuje protivvazdušna odbrana i obaranje iranskih raketa.
"Par sati kasnije, na nebu se jasno videlo presretanje projektila, a delovi jednog od njih pali su na hotel u mojoj neposrednoj blizini. Sva sreća pa nema poginulih. Tog prvog dana smo prošli kroz tri ili četiri talasa napada", opisuje.
Kaže da 1. marta situacija deluje mirnije.
"Ljudi ovde, kako u gradu, tako i u hotelu, deluju smireno i imaju puno poverenje u odbrambeni sistem Emirata. Ipak, osećaj nije prijatan. Postoji strah, što je sasvim prirodno u ovim okolnostima, ali se trudim da ostanem racionalna", ocenjuje Milica.
Ističe da sami događaji nisu ono što joj stvara nervozu, već lokalni srpski tabloidi koji "prenose neproverene informacije i nepotrebno šire paniku".
Ona se, kako naglašava, informiše preko zvaničnih kanala Vlade UAE.
Ministarstvo odbrane je 1. marta saopštilo da je na nebu iznad Emirata od početka napada detektovano 165 iranskih balističkih projektila, od kojih su 152 uništena.
Detektovan je i 541 dron, a presretnuto i uništeno je njih 506.
U napadima su poginule tri osobe pakistanske, nepalske i bangladeške nacionalnosti, saopšteno je.
Marija Jovanović je, kako kaže, u kontaktu sa više državljana Srbije koji, kao ona, žive i rade u Abu Dabiju.
"Za sada ne razmišljamo o odlasku", ističe.
Sa druge strane, Milica Matijević napominje da bi želela da bude evakuisana, iako se trenutno oseća bezbedno u Dubaiju.
"Svedočiti ovakvim scenama nije prijatno", dodaje Milica.
Kaže da je u kontaktu sa ambasadom Srbije u Emiratima.
"Ali se sve svodi na savet da pratimo portal Ministarstva spoljnih poslova. Znam da su avioni spremni za evakuisanje, jedino što se čeka je otvaranje vazdušnog prostora", naglašava ona.
Zatvoreno nebo na Bliskom istokuVazdušni prostor Ujedinjenih Arapskih Emirata je zatvoren. Isti je slučaj i sa drugim bliskoistočnim državama.
Vlasti u Abu Dabiju su potvrdile da je dron, usmeren ka aerodromu Zayed International (AUH) presretnut, ali da su "ostaci koji su pali" usmrtili jednu osobu i ranili sedam.
Međunarodni aerodrom u Dubaiju, najprometniji na svetu po putničkom saobraćaju, pogođen je 28. februara.
Četvoro zaposlenih je povređeno "u incidentu", a aerodrom je pretrpeo štetu, saopštile su vlasti, ne navodeći detalje.
U padu krhotina projektila, izbijali su požari i na drugim lokacijama u Dubaiju, što je dovelo do materijalne štete - poput luksuznog veštačkog arhipelaga Palm Džumeira, hotela sa pet zvezdica Burdž Al Arab, morske luke Džebel Ali.
Meta iranskog napada bili su i aerodromi u Kuvajtu i Bahreinu.
Ministarstvo odbrane Kuvajta je saopštilo da je jedna osoba poginula a više od 30 povređeno u toj državi, a da su desetine iranskih dronova i projektila presretnute na njihovom nebu.
Vlasti u Omanu javile su da je jedan radnik povređen nakon što su luku Dukm pogodila dva drona, a Katar je 28. februara, u večernjim satima, saopštio da je većina iranskih dronova i raketa presretnuta, ali da je osam osoba povređeno.
Abu Dabi, Dubai i Doha su poslednjih godina popularne destinacije za državljane Srbije koji odlaze na privremeni rad ili u turističke posete.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, međutim, do sada nije saopštilo koliko se srpskih državljana nalazi u državama Bliskog istoka.
Na početku napada, 28. februara, Ministarstvo je izdalo preporuku građanima da se zbog naglog pogoršanja bezbednosne situacija i ratnih dejstava u regionu uzdrže od putovanja u Iran, Izrael, Ujedinjene Arapske Emirate, Katar, Kuvajt i Bahrein.
Državljanima Srbije koji se već tamo nalaze savetovano je da se pridržavaju preporuka i uputstava lokalnih vlasti i da prate obaveštenja diplomatskih predstavništava Srbije.
Brojevi telefona i mejl adrese ambasada su objavljeni na sajtu Ministarstva.
'Beograd spreman za evakuaciju, čim uslovi dozvole'Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 1. marta da se situacija u zemljama Zaliva prati, a da će Beograd, čim bude moguće, poslati avione za evakuaciju.
"Onog sekunda kad se otvori vazdušni prostor i kada bude bezbedno, avioni za Dubai i Abu Dabi će poleteti i vratiti sve građane Srbije koji budu zainteresovani za povratak", rekao je Vučić.
On je dodao da se ta podrška, preko nacionalnog avio operatera Er Srbije (Air Serbia) odnosi i na građane zainteresovane za povratak koji se nalaze u Bahreinu, Kataru, Kuvajtu.
Od početka napada 28. februara, hiljade letova na Bliskom istoku su prizemljene, što je dovelo najvećeg poremećaja u globalnom vazdušnom saobraćaju od pandemije korona virusa.
saradnja na tekstu: Jovana Krstić
"Zajedništvo, a ne podele" – moto je pod kojim je u Bujanovcu u subotu održan protest studenata i građana, kojim su obeležili godišnjicu 150 km dugog marša akademaca u blokadi od te opštine na jugu Srbije do Niša.
U Nišu je 1. marta 2025. održan jedan od nekoliko velikih antivladinih protesta studenata u blokadi, koji su organizovani zbog pogibije 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu početkom novembra 2024. godine.
Bujanovac je jedna od tri opštine u kojoj je najzastupljenije albansko stanovništvo u Srbiji, a organizatori skupa su rekli da je cilj "promovisanje ljubavi i zajedništva".
Poruke sa skupaOkupljeni na Trgu Karađorđa Petrovića u Bujanovcu su 28. februara dočekali studente i građane koji su na skup pešačili iz Vranja, grada udaljenog oko 20 km.
Učesnicima marša organizatori skupa su uručili zahvalnice. Među učesnicima marša do Bujanovca bio je i glumac Dragan Jovanović koji je u govoru okupljenima poručio da svi prisutni dele "jednu istu misao i ideju, a to je da svi živimo slobodno".
"Mislim da uvek kada se okupimo ovako, treba da nam bude drago što je prošlo toliko vremena, i što smo mi još uvek tu, gde smo i bili na početku. I bićemo tu dok se sve ovo ne završi i dok ne osvojimo slobodu", rekao je Jovanović.
Student Lazar, predstavnik neformalne grupe "Bujanovac uz studente" rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su zahtevi na ovom skupu identični onima koje su izneli studenti u blokadi.
Prvi zahtev akademaca koji su blokirali fakultete je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što je vlast do sada odbijala da učini. Studenti takođe zahtevaju krivičnu i političku odgovornost za smrt 16 osoba u obrušavanju nadstrešnice.
"Ideja je da obeležimo godišnjicu od kada su se gradovi sa juga Srbije, sa početnom tačkom u Bujanovcu, ujedinili i krenuli svoj marš na protest u Nišu koji je održan pod sloganom 'Studentski edikt'", kaže Lazar.
Masovni protesti i blokade fakulteta i škola izbili su nakon tragedije koja se dogodila na tek rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu. Vlast predvođena Srpskom naprednom strankom negira odgovornost i odbacuje kritike za korupciju.
'Zajedništvo svih vera i nacija'Opština Bujanovac uz Preševo opština na jugu Srbije ima najveći broj pripadnika albanske nacionalne manjine.
Student Lazar kaže da je upravo multikulturalnost Bujanovca jedna od poruka skupa.
"To je, između ostalog, jedan od motiva skupa: zajedništvo, jednakost, ljubav među svim verama i nacijama", kaže.
On, međutim, napominje da albanski studenti nisu uvek u Bujanovcu, pošto značajan deo njih studira u van zemlje.
Studenti albanske nacionalnosti uglavnom odlaze na studije u Prištinu i Tiranu zbog jezika.
Problemi albanske zajednicePrema popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 61.000 Albanaca, najviše u tri opštine na krajnjem jugu Srbije
Od toga, ubedljivo najviše Albanaca živi u opštinama Preševo i Bujanovac, više od 56.000. Sledi opština Medveđa u kojoj živi oko 1.000 Albanaca.
Politički predstavnici albanske zajednice iz ove tri opštine, poznate pod kolokvijalnim nazivom Preševska dolina, često su ukazivali na administrativnu diskriminaciju od strane vlasti u Srbiji.
Među tim problemima je nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku, zbog čega im Vlada Kosova često dodeljuje finansijsku pomoć.
Još jedan od gorućih problema je, kažu, pasivizacija adresa pripadnika albanske zajednice. Pasivizacija podrazumeva brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni.
Ova mera dovodi do gubitka srpskog državljanstva, a samim tim i svih građanskih prava, uključujući pravo glasa, pravo na imovinu, zdravstveno osiguranje, penziju i zaposlenje.
Ovo pitanje je pomenuto i u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2023. godinu.
Predstavnici Preševske doline i država Srbija postigli su tri sporazuma, 2001, 2007. i 2013. godine, kojima je predviđena zaštita prava i integracija albanske manjine, ali ti sporazumi nisu sprovedeni.
Integracija Albanaca u institucije predstavlja deo obaveza Srbije u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji.
Ipak, smatra se da su nedostatak investicija i stalne prepreke doprinele odlasku oko 20.000 Albanaca iz ovog regiona, uglavnom u Kosovo.
Pod sloganom "Srcem uz Sarajevo" u Beogradu je 28. februara održana šetnja solidarnosti posvećena stradalima i povređenima u nedavnoj saobraćajnoj nesreći u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, kao i svim žrtvama infrastrukturnog nemara na prostoru Zapadnog Balkana.
U saobraćajnoj nesreći u Sarajevu 12. februara, kada je tramvaj iskočio iz šina, poginuo je jedan student a više osoba je povređeno.
Više desetina građana okupilo se na platou kod Filozofskog fakulteta u Beogradu, na poziv nevladine Inicijative mladih za ljudska prava.
Aktivista Aleksandar Milanović rekao je u govoru da nesreća u Sarajevu podseća na tragediju koja se u novembru 2024. godine dogodila u Novom Sadu, gde je 16 ljudi poginulo u padu nadstrešnice sa tek rekonstruisane Železničke stanice.
"Opet jedan isti obrazac, gde su sistemski nemar i korupcija oduzeli jedan mladi život, i to na delu pruge koji nije imao upotrebnu dozvolu, od tramvaja koji je nebrojeno puta bio u kvaru. Ovo nije nesreća, ovo je ubistvo od strane jednog nemarnog, koruptivnog sistema u kojem se javni prevoz namerno uništava u korist privatnika", rekao je Milanović.
Nakon okupljanja na Studentskom trgu, građani i aktivisti su prošetali do Sebilj česme, replike istoimene česme koju je Sarajevo poklonilo Beogradu 1989. godine.
Kod tog simbola prijateljstva dva grada položili su bele ruže.
Šta kažu građani?Među onima koji su učestvovali u šetnji bila je i Desanka Damnjanović iz Beograda.
"Kada sam čula šta se desilo u Sarajevu, osećala sam se jezivo, kao da je neko moj stradao", rekla je Damnjanović za Radio Slobodna Evropa (RSE).
"Meni lično je važno da budem ovde, jer sam se rodila u zemlji u kojoj je jedan od gradova bilo i Sarajevo. To je moj grad koliko i Novi Sad u kojem sam se rodila ili Beograd u kojem sada živim i radim", dodaje.
Na skup solidarnosti došla je i Beograđanka Nađa.
"Imala sam intimnu potrebu da iskažem solidarnost sa građanima Sarajeva. Jako me boli ranjavanje svakog grada, a posebno sam osetljiva na Sarajevo", rekla je za RSE.
Solidarnost kao čin otporaAktivisti Inicijative mladih ističu da je solidarnost među gradovima i društvima u regionu ne samo čin saosećanja, već i izraz zajedničke borbe za bezbednost, odgovornost i dostojanstvo svakog ljudskog života.
Aktivistkinja Dalija Kolar poručila je u obraćanju okupljenima da iza tragedija, poput one u Sarajevu, stoje decenije nemara i prebacivanja odgovornosti.
Ona je podsetila da se skup u Beogradu održava tačno na 30. godišnjicu završetka opsade Sarajeva, koje je četiri godine bilo pod vatrom Vojske Republike Srpske od 1992. do 1996.
Kako je dodala, civilne veze između dva grada su istanjene "ne zato što ne postoji bliskost, nego zato što se ona sistemski potiskivala decenijama".
"Solidarnost preko granica danas je čin otpora ideji da treba da brinemo samo o našima i logici da tragedija postaje važna tek kada se dogodi unutar iste administrativne linije. Granice su administrativne, odgovornost je ljudska. Ovde smo da jasno kažemo da nas se tiče i da nam je stalo", rekla je Dalija Kolar.
Šta se zna o tragediji?Tragedija se dogodila u centru glavnog grada Bosne i Hercegovine, kada je tramvaj iskočio iz šina i udario u stajalište.
U nesreći poginuo 23-godišnji Erdoan Morankić, dve su teško povređene, a dve lakše.
Vozač tramvaja A.K. lišen je slobode nakon nesreće i ispitan u svojstvu osumnjičenog, te kasnije pušten na slobodu. On se sumnjiči da je počinio "kazneno delo protiv bezbednosti javnog prometa iz nehaja", za koje je zaprećena kazna zatvora do osam godina.
Prema rečima nadležnih, kod vozača nije utvrđeno prisustvo alkohola u organizmu.
Glavna tužiteljka izjavila je da istraga nije usmjerena samo na postupanje vozača, već da se ispituje i tehnička ispravnost tramvaja, način i dinamiku održavanja, starost voznog parka, kao i eventualni propusti u sistemu nadzora i upravljanja.
Dodala je da se proveravaju i postupci javnih nabavki za delove sistema kočenja i videonadzora, jer je utvrđeno da videonadzor nije radio mesecima u tramvaju koji je izazvao nesreću, kao ni u još četiri druga tramvaja.
Istražuje se i odgovornost odgovornih osoba u Javnom komunalnom preduzeću – Gradski saobraćaj Sarajevo (GRAS), te nadležnom Ministarstvu saobraćaja Kantona Sarajevo.
Prema dostupnim informacijama, tramvaj broj 516 deo je starijeg voznog parka nabavljenog iz nekadašnje Čehoslovačke, a pitanje njegove tehničke ispravnosti i opšteg stanja tramvajskog sistema u Sarajevu već je duže vreme predmet javnih rasprava.
U međuvremenu, javnost i porodice stradalih očekuju jasne odgovore o tome je li tragedija mogla biti sprečena i ko snosi odgovornost za sigurnost javnog prijevoza u Sarajevu, pa je nakon nesreće organizirano više masovnih protesta u glavnom gradu BiH.
Nakon tragedije ostavke su podneli premijer Kantona Sarajevo Nihad Uko i direktor GRAS-a Senad Mujagić.
"Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije bi bila efikasnija i uspešnija", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) javni tužilac i predsednik Nadzornog odbora Udruženja tužilaca Srbije Aleksandar Stevanović obrazlažući zahteve za uvođenje tužilačke policije u Srbiji.
Predlog da deo policije bude direktno odgovoran tužiocima, umesto Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) kao što je sada slučaj, pokrenuo je deo pravosudne struke.
Zahtevi su postali glasniji nakon izmena pravosudnih zakona i napada vlasti na Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) koje vodi istrage protiv najviših državnih zvaničnika zbog sumnje na korupciju.
Iako MUP to demantuje, TOK je u svojim saopštenjima ukazivao da policija ne izvršava naloge tužilaštva kada su predmet istrage predstavnici vlasti.
Ministarstvo pravde nije odgovorilo na pitanja RSE o predlogu za uvođenje tužilačke policije.
Ukoliko bi bio prihvaćen, Srbija bi prva zemlja Zapadnog Balkana koja bi imala takvu istražnu jedinicu. Ona postoji u pojedinim državama Evropske unije.
Direktno nadređen javni tužilacModel izmena i dopuna zakona za uvođenje tužilačke policije izradila je nevladina organizacija Centar za pravosudna istraživanja CEPRIS i predstavila ga javnosti.
"Model predviđa da jedan deo policije organizaciono postaje deo javnog tužilaštva, a da jedan deo bude raspoređen u tužilaštva na određeno vreme tokom kog bi odgovarao tužiocu", naveo je jedan od autora predloga javni tužilac Radovan Lazić, predsednik Upravnog odbora CEPRIS-a.
Kako je objasnio, suština je da bi tužilačku policiju činili istražitelji koji bi postupali po zahtevima, naredbama i uputstvima tužilaca, i čiji direktni nadređeni bi bio javni tužilac.
Aktuelni model u Srbiji podrazumeva da javni tužilac rukovodi predistražnim i istražnim postupkom, ali da operativne radnje sprovodi policija u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova.
Operativne radnje odnose se na konkretne policijske poslove u predistražnom i istražnom postupku, odnosno sve što policija radi na terenu po nalogu tužioca; u njih spadaju i proveravanje informacija iz različitih izvora, razgovori sa građanima, provera aktivnosti i identifikacija osumnjičenih, prikupljanje potrebne dokumentacije, praćenje finansijskih tragova, uvid u telekomunikacione listinge, fotografisanje, snimanje, obezbeđivanje mesta događaja, pronalaženje i lociranje lica.
Nadzor, tajno praćenje, pretresiPolicija po nalogu tužilaštva vrši i nadzor, tajno praćenje i posmatranje, pretrese stana, vozila, i drugih prostora, privođenje osoba i dovođenje na saslušanje. Na razgovorima u policiji uzima izjave od svedoka i osumnjičenih, sastavlja zapisnik.
"Javni tužilac sada često ne može da računa na policiju nakon završetka predistražnog postupka. Kada krivična prijava završi u tužilaštvu prestaje da bude prioritet policiji, tako da svaki dodatni zahetv upućen od strane tužioca tretiraju kao 'dosađivanje', a pokrenuti postupak dobija neizvestan ishod često nepovoljan po tužioca", naveo je između ostalog tužilac Aleksandar Stevanović.
Prema predloženim izmenama, javnotužilačka policija bila bi posebna istražiteljska jedinica u tužilaštvu za organizovani kriminal, tužilaštvu za ratne zločine, odeljenjima za korupciju viših tužilaštava u Beogradu, Kraljevu, Novom Sadu i Nišu i Odeljenju za visokotehnološki kriminal.
Inicijativa za uspostavljanje tužilačke policije došla je nakon što su krajem januara usvojene izmene seta pravosudnih zakona kojima, kako smatraju tužilačka udruženja, aktuelna vlast centralizuje kontrolu nad tužilaštvima i slabi mogućnost nezavisnih istraga.
Izmene Zakona o tužilaštvima podrazumevaju, pored ostalog, povlačenje tužilaca koji su ranije privremeno upućeni kao pomoć, kakvih je u Tužilaštvu za organizovani kriminal više od polovine.
Povlačenje izmena zakona od Srbije traži i Brisel koji upozorava da ograničavaju nezavisnost prvosvosuđa.
Vlast tvrdi da jača pravosuđeSa druge strane, vlast Srpske napredne stranke (SNS) tvrdi da jača efikasnost pravosuđa, nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva.
"To je prvi korak ka vraćanju otetog pravosuđa državi i narodu Srbije kako njime više ne bi upravljali otuđeni centri moći pod kontrolom stranih centara moći", rekao je uoči januarskog usvajanja zakona predsednik Odbora za pravosuđe Skupštine Srbije Uglješa Mrdić.
Ovakve kritike, ne navodeći na koje strane centre misli i ne iznoseći dokaze za takve tvdnje, vlast je proteklih meseci prvenstveno upućivala na račun Tužilaštva za organizovani kriminal.
Ovo tužilaštvo između ostalog vodi predmete u kojima su za korupciju osumnjičeni ministri u Vladi Srbije.
Reč je o istragama o padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. u kom je poginulo 16 ljudi i slučaju planova o izgradnji stambenog kompleksa na mestu zgrada Generalštaba u Beogradu.
U prvom su osumnjičeni i bivši ministri građevinarstva Goran Vesić i Tomislav Momirović, u drugom ministar kulture Nikola Selaković kojem je suđenje počelo 4. februara.
Tužilaštvo za organizovani kriminal je u saopštenju u novembru 2025. ukazalo da je od početka predistražnih postupaka u slučajevima ’Nadstrešnica’ i ’Generalštab’ počela opstrukcija njegovog rada.
Navelo je da je ubrzo nakon hapšenja okrivljenih u slučaju "Nadstrešnica" direktor policije povukao policajce iz Udarne grupe koja je ispitivala tokove novca i sumnje na korupciju u tom slučaju. Članove iz udarne grupe, kako je naveo TOK, povukli su i direktori Poreske i Uprave za sprečavanje pranja novca.
"Pored naših insistiranja i urgencija odbijaju da dostave dokaze koje je Udarna grupa prikupila u dotadašnjem radu", ukazao je TOK.
Istakli su i da se opstrukcija rada tužilaštva, delimičnim ili neažurnim postupanjem policije i poreske policije, prenela i na druge slučajeve.
Naveli su i da su postojali pokušaji predstavnika izvršne vlasti da direktno utiču na postupanje TOK-a u predmetima "Jovanjica", "Šarić", "Ćuruvija", "Dijana Hrkalović" i drugim.
Opozicija i pojedini mediji su poslednjih meseci iznosili tvrdnje da postoje slučajevi u kojima policija nije izvršavala naloge tužilaštva.
Predsednik Demokratske stranke (DS) i narodni poslanik Srđan Milivojević podneo je 24. februara Vrhovnom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv nekoliko lica u Ministarstvu unutrašnjih poslova jer, kako tvrdi, nisu postupili po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Nišu od 8. decembra za hapšenje gradonačelnika Bora i njegovih saradnika osumnjičenih za korupciju.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije do zaključenja ovog teksta nije odgovorilo na pitanje RSE za komentar navoda pojedinih predstavnika opozicije "da u nekim slučajevima policija nije izvršila naloge tužilaštva", kao i nedavne navode Tužilaštva za organizovani kriminal "da se neki vid opstrukcije rada tužilaštva događa usled delimičnog ili neažurnog postupanja policije". MUP nije odgovorio ni na pitanja o inicijativi za uspostavljanje tužilačke policije.
'Potrebna politička volja'Udruženje tužilaca navodi da je za njeno uspostavljanje potrebna politička volja.
"S obzirom na to da javni tužilac mora da valjano prikupi dokaze, a kako mu je za to neopohodna bezuslovna podređenost policije u postupanju u krivičnim istragama, ovaj standard se ne može u potpunosti ostvariti bez uspostavljanja tužilačke policije", objašnjava javni tužilac i predsednik Nadzornog odbora Udruženja tužilaca Srbije Aleksandar Stevanović.
U slučaju da Srbija dobije tužilačku policiju, bila bi prva zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja bi imala takvu istražnu jedinicu.
Tužilačke policije u Francuskoj, Italiji, PortugaluU zemljama Evropske unije tužilačka policija postoji u Francuskoj, Italiji, Portugalu, Luksemburgu. Ona prikuplja dokaze, sprovodi pretrese, saslušanja, tehničke i finansijske istrage, mahom u slučajevima korupcije, organizovanog i finansijskog kriminala.
U njima tužilac ima operativnu kontrolu nad istragom i ne zavisi od policije u sistemu izvršne vlasti, što omogućava brže i efikasnije istrage.
Tužilačka policija radi po naređenju tužioca, policijski službenici raspoređuju se u tužilaštvo po njegovoj naredbi, rade u njegovim prostorijama i imaju pristup svim policijskim bazama i resursima.
Posao obavljaju u uniformi ili civilu, imaju službeno oružje i legitimaciju, ovlašćenja za hapšenja, ograničenja slobode kretanja, upotrebe sredstava prinude, pretresa, privođenja.
Po evropskom modelu, tužilac dobija jača ovlašćenja nad policijom. On može zabraniti da policajac izveštava nadređene u ministarstvu unutrašnjih poslova o saznanjima u predistražnom postupku. U slučaju da policija ne izvrši nalog tužilac direktno pokreće disciplinski postupak, dok naređenje starešine u policiji ne važi ako je suprotno nalogu tužioca.
Policajci koji rade u tužilaštvu često imaju veće plate i mogućnosti napredovanja kako bi se obezbedilo da najbolji kadrovi rade u tužilačkoj policiji.
Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac izjavila je u petak da joj je potvrđeno da su pojedini tužioci imali sastanak u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), uoči ponovljenih izbora za Visoki savet tužilaštva (VST), na kojem je navodno traženo da se glasa za određene kandidate.
Ove nedelje (25. februara) održani su ponovljeni izbori za VST na kojima su s tesnom razlikom pobedili kandidati koji su dobili podršku udruženja koje je otvoreno podržalo izmene pravosudnih zakona koje je predložila vladajuća Srpska napredna stranka, a za koje je Evropska unija ocenila da predstavljaju korak unazad.
Dolovac je na sednici Visokog saveta tužilaštva rekla da za razgovore tužilaca u BIA nije znala u vreme kada je održan sastanak, niti neposredno posle, dodajući da je "red" da je tužioci obaveste kada idu na sastanke u BIA.
"Za to sam saznala tek pre dva dana od Milijane Dončić, glavne tužiteljke Apelacionog tužilaštva u Kragujevcu", rekla je Dolovac
Vrhovna javna tužiteljka je dodala da je Dončić potvrdila navode koje je prethodno na sednici VST-a izneo tužilac Miodrag Surla koji je kazao da je u BIA traženo da se glasa za određene kandidate za VST.
"Tema razgovora (je) bila upravo ta o kojoj je govorio kolega Surla a ne neka druga koja bi se ticala operativnog rada ili uopšte uobičajene one komunikacije koju ima Bezbednosno-informativna agencija sa tužilaštvom", rekla je Dolovac.
Iz BIA nisu odmah odgovorili na hitan upit Radija Slobodna Evropa povodom tih navoda.
Zašto su važni izbori za VST?Pravnica Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), rekla je za RSE da ta organizacija nije zabeležila nepravilnosti tokom izbora za VST, ali da navodi koje je iznela Dolovac moraju da se ispitaju.
Ona je rekla da su izbori za VST "bili veoma bitni jer oni odlučuju kakav će biti sastav VST-a".
"Nakon ponovljenih izbora novi rezultati upućuju na promenu odnosa moći s obzirom na to da je određene kandidate koji su pobedili podržalo udruženje koje je otvoreno podržalo izmene pravosudnih zakona koje je kritikovala čitava stručna javnost", rekla je Vasić.
Ona je rekla da ni na izborima u decembru YUCOM nije uočio nepravilnosti ali da su ponovljeni posle prigovora birača, po odluci Ustavnog suda.
VST je u januaru poslao Narodnoj skupštini mišljenje većine svojih članova i zatražio da se iz procedure povuku predlozi izmena i dopuna sistemskih zakona kojima se uređuje rad javnog tužilaštva, uz ocenu da su predložena rešenja suprotna važećim evropskim standardima.
Skupština Srbije je bez javne rasprave i bez konsultacija s tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU, u januaru usvojila izmene pravosudnih zakona koje deo stručne javnosti opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva.
Usvojene su izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama.
Ove izmene su kritikovali Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije, kao i niz strukovnih organizacija, uz upozorenja da takve zakonske izmene mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti.
Prema dosadašnjem zakonu, tužilac je mogao biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo. Izmene predviđaju da se svi oni sada povlače, jer će odluku o njihovom upućivanju ubuduće donositi Visoki savet tužilaca, a ne kao do sada Vrhovni javni tužilac.
Takođe se predviđa formiranje novog suda. Treći osnovni sud u Beogradu bi trebalo da se podeli na treći i četvrti - jedan nadležan za opštinu Zemun, a drugi za Novi Beograd i Surčin.
Nakon Azerbejdžana Srbija nastavlja da jače odnose sa još jednom kaspijskom državom i bivšom članicom SSSR – Kazahstanom.
Tek što je iz Beograda ispratio azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Astani sa kazahstanskim liderom Kasimom-Žomartom Tokajevim.
Politički dijalog i saradnja u oblasti trgovine, odbrane i tehnologije - bile su glavne teme na stolu dve delegacije u Astani.
Vučić i Tokajev najavili su da bi se saradnja mogla razvijati u ekonomiji, poljoprivredi, namenskoj industriji, informacionim tehnologijama, veštačkoj inteligenciji.
Kazahstan je već prvi uvoznik sirove nafte u Srbiju, zamenjujući Irak odakle je prethodnih godina najviše uvezeno tog energenta.
Naime, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u 2025. uvezla najviše nafte iz Kazahstana – 64 odsto.
"Poseban fokus stavili smo na energetiku, gde vidimo značajan prostor za saradnju u oblasti razvoja novih projekata od zajedničkog interesa", rekao je Vučić.
Dimitrije Milić iz nevladinog Novog trećeg puta kaže da i Srbija i Kazahstan imaju relativno sličnu spoljnu i ekonomsku politiku, iako ne deluje tako na prvi pogled.
"I jednoj i drugoj državi je EU glavni trgovinski partner. Obe države imaju velike kineske investicije i kinesko prisustvo, ali i tradicionalne odnose sa Rusijom", navodi.
Osim toga, dodaje Milić, obe države se oslanjaju na Francusku kao svog pokrovitelja u Evropskoj uniji i u saradnji u oblasti nuklearne energije.
Bogat naftom, gasom i retkim mineralima, Kazahstan pokušava da uravnoteži odnose između Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Kine.
Kazahstan, koji se graniči i sa Rusijom i sa Kinom, član je Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i Evroazijske ekonomske unije, organizacija koje predvodi Rusija.
Ali istovremeno pokušava da izgradi bliski odnos sa američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trumpom).
Korak u tom pravcu je i odluka Kazahstana da se pridruži američkim saveznicima u arapskom svetu u pružanju finansijske i druge pomoći, moguće i trupa.
Kazahstan želi da ojača svoju ulogu regionalnog trgovinskog centra i održi strateška partnerstva sa velikim silama.
Šta je dogovoreno?Dve strane su razmenile 10 memoranduma o saradnji u oblasti zdravstva, pravosuđa, kulture, nauke i IT sektora.
Prema kazahstanskoj državnoj novinskoj agenciji Kazinform, kazahstanska kompanija Kaztehnolodži i srpski Jugoimport SDPR sklopili su dogovor o popravci i modernizaciji samohodnih artiljerijskih sistema kalibra 122 mm i 152 mm tipova Nora i Soko.
Jugoimport je sa kompanijom Grejt skaj, prema tim navodima, potpisao okvirni sporazum o transferu tehnologije i organizaciji proizvodnje visokoenergetskih materijala.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je i da su razmatrane mogućnosti unapređenja saradnje u oblasti vojne industrije, transfera znanja i tehnologija, kao i o potencijalnim zajedničkim projektima.
Vučić je u Astani poručio i da bi želeo da vidi kazahstanske građevinske kompanije i investitore u Srbiji.
Takođe je naglasio i značaj Transkaspijskog transportnog koridora, poznatog kao Srednji koridor, u čijoj izgradnji učestvuje Kazahstan.
To je nova trgovačka ruta duga 6.500 kilometara, koja povezuje Kinu sa Evropom preko Centralne Azije i Kavkaza, zaobilazeći Rusiju.
"Mi u to moramo da se uključimo, zato sam ja sve vreme insistirao, ne slučajno i sa Kinezima i sa svima, na izgradnji logističkih centara, na izgradnji puteva, na izgradnji pruga - bez toga niste ništa", rekao je Vučić.
Predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev poručio je da su razgovarali o saradnji u energetici, istraživanju i eksploataciji kritičnih minerala i o upotrebi nuklearne energije u mirnodopske svrhe.
Preklapanje interesa u energeticiDimitrije Milić kaže da se interesi Srbije i Kazahstana preklapaju u energetici.
"Srbija koja je u energetskoj diversifikaciji izbacila uvoz nafte iz Rusije i prebacila se na Kazahstan gde su se interesi dve države povezali, samim tim i trgovinska razmena", dodao je.
Srbija ne uvozi naftu iz Rusije zbog sankcija Evropske unije Moskvi, uvedenih zbog ruske invazije na Ukrajinu.
Zbog toga se i Naftna industrija Srbije (NIS), koja je u većinskom ruskom vlasništvu našla pod američkim sankcijama.
U toku su pregovori ruskog Gaspromnjefta sa mađarskim MOL-om o prodaji ruskog udela zbog čega je američka administracija produžila licencu za rad NIS-u do 20. marta.
Takođe Beograd pokušava da smanji i dalje dominantnu gasnu zavisnost od Rusije diverzifikujući snabdevanje sa Azerbejdžanom.
"Ako se bude razvila međuzavisnost u drugim oblastima tek tada može da se govori o nekim dubinskim odnosima", kaže Milić govoreći o odnosima Srbije sa Kazahstanom i Azerbejdžanom.
Tokom posete Alijeva Beogradu potpisan je ugovor o izgradnji gasne elektrane na jugu Srbije, koja bi trebalo da bude otvorena do 2029.
Uvećan izvoz Srbije u Kazahstan nakon ruske invazijePodaci koje je RSE pregledao u bazama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pokazuju bitno uvećanje srpskog izvoza u Kazahstan od 2022. nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Tokom 2022. iz Srbije je u Kazahstan izvezena roba u vrednosti od 45 miliona dolara što je skoro četiri puta više nego u 2020.
Naredne, 2023. izvoz se skoro duplirao na 84 miliona dolara, dok je 2024. izvezena roba u vrednosti od nepuna 63 miliona dolara, pokazuju podaci MMF-a.
Ranije istraživanje RSE pokazalo je da se isto desilo sa prometom koji je uspostavljen sa Kirgistanom, odakle je deo robe reeksportovan ka Rusiji.
Srbija u Kazahstan najviše izvozi hartiju i proizvode od papira, kao i obojene metale, dok je iz Kazahstana u Srbiju godinama unazad stizala uglavnom nafta.
Srbija u proseku uvozi robu čija je vrednost deset puta veća od izvoza u Kazahstan.
Tokom 2025. prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije iz Kazahstana je uvezena roba u vrednosti od 745 miliona evra, od čega je čak 710 miliona evra uvoz nafte.
U poslednje dve godine u Srbiju se uvozi i đubrivo iz Kazahstana koje je, prema podacima Zavoda za statistiku 2021. bilo glavni izvozni proizvod Srbije u Kazahstan.
Dve zemlje imaju ugovor o slobodnoj trgovini koji je na snazi od 2011. godine.
Međutim, postoji lista proizvoda koji nisu obuhvaćeni pravilima slobodne trgovine, te za proizvode kao što su meso, sir, vino, automobili ne važe pogodnosti kao što su ukidanje carina ili olakšan uvoz-izvoz.
Kazahstanski predsednik traži čvršću kontroluVlasti u Kazahstanu najavile su referendum o novom ustavu 15. marta, što se smatra potezom koji će učvrstiti vlast predsednika Kasima-Žomarta Tokajeva.
Tokajev je bivši ministar spoljnih poslova i nekadašnji zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
Dvodomni parlament zamenilo bi jednodomno zakonodavno telo, a novi Narodni savet, koji imenuje predsednik, ima ovlašćenje da predlaže zakone.
Šef države mogao bi da imenuje potpredsednika da izdaje dekrete sa snagom zakona ako se parlament raspusti.
*Saradnja na tekstu: Natalija Jovanović