"Nikad više nećemo dozvoliti da se ljudi zbog nečega što su izrekli na takav način etiketiraju i da im se zabrani pravo na dostojanstven život u ovoj zemlji", kaže Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi pobednici vanrednih parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa on govori o pitanjima pravne države, što je bila okosnica kampanje vođene od strane Studentske liste, a daje odgovore i na pitanja o međunarodnim ugovorima potpisanim od strane vlasti Aleksandra Vučića, evrointegracijama, odnosu prema Rusiji, Kosovu, Bosni i Hercegovini.

Evropska unija ostaje spremna na blisku saradnju sa budućom vladom Srbije na temeljima pristupanja EU rekle su u zajedničkoj izjavi šefica EU diplomatije Kaja Kallas i komesarka za proširenje Marta Kos. "Posebno na demokratskim kriterijima, nezavisnom pravosuđu i osnovnim pravima, uključujući slobodu medija", navodi se u saopštenju Evropske službe za spoljne poslove (EEAS). Kallas i Kos također navode da "brzo priznavanje izbornih rezultata od strane glavnih učesnika na izborima pokazuje posvećenost nesmetanom demokratskom procesu." "Zvanična potvrda izbornih rezultata trebala bi omogućiti urednu tranziciju, kao i formiranje parlamenta i vlade bez odlaganja, kako bi se moglo početi s rješavanjem ključnih izazova s kojima se Srbija suočava." Dodali su i da su slobodni, pošteni i fer izbori u skladu sa međunarodnim standardima "preduslov su za funkcionisanje demokratskih institucija i neophodni su kako bi Srbija ispunila kriterije za članstvo u Evropskoj uniji" EU je, navodi se dalje, primila k znanju preliminarne nalaze i zaključke Međunarodne misije za posmatranje izbora (IEOM), koju čine predstavnici Ureda OSCE-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Evropskog parlamenta (EP), Parlamentarne skupštine Vijeća Evrope (PACE) i Parlamentarne skupštine OSCE-a (OSCE PA). "U svojim preliminarnim nalazima, IEOM je ukazao na generalno efikasno upravljanje pripremama za izbore, kao i na pozitivnu ocjenu svih faza izbornog dana na velikoj većini biračkih mjesta." IEOM je istakao da su "izborni ambijent narušile ukorijenjene prednosti koje uživa vladajuća stranka, uključujući zloupotrebu državnih resursa i izraženu pristrasnost medijskog izvještavanja u korist vladajuće stranke, zatim zastrašivanje i pritisci na birače, kandidate i civilno društvo, kao i ometanje aktivnosti u kampanji. Prijavljeni incidenti fizičkog nasilja izazvali su ozbiljnu zabrinutost." Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) saopštio je u izbornoj noći da je do 20 časova zabilježio više od 300 prijava nepravilnosti tokom izbornog dana. Crta je tada također saopštila da je zabilježen visok broj pojedinačnih nepravilnosti. Prema Crti na 48 posto biračkih mjesta primjećeno je fotografisanje glasačkih listića, a najviše u Beogradu, na čak 79 posto biračkih mesta, a potom u Vojvodini, na 58 posto birališta. Navedeno je i da je na 30 posto birališta bilo propusta u korišćenju UV lampe. Glasanje bez važećih dokumenata primećeno je na osam posto biračkih mesta. Predsjednik Evropskog vijeća razgovarao sa SrdanovićemPredsjednik Evropskog vijeća Antonio Košta (Costa) čestitao je Iliji Srdanoviću pobjedu Studentske liste na vanrednim poslaničkim izborima održanim u nedelju. "Upravo sam obavio dobar telefonski razgovor sa Ilijom Srdanovićem. Čestitao sam mu izbornu pobedu Studentske liste", napisao je Košta na platformi X. Košta je naveo da je sada prioritet da se bez odlaganja konstituiše parlament i formira nova vlada, uz mirnu tranziciju i uz puno poštovanje izbornih rezultata. "Mesto Srbije je u Evropskoj uniji. Spremni smo da podržimo njen evropski put, sa jasnim fokusom na reforme koje je srpski narod zatražio: vladavinu prava, borbu protiv korupcije i slobodu medija", dodao je predsjednik Evropskog vijeća. Na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra Studentska lista je, prema preliminarnim rezultatima, ubedljivo pobijedila. Time je okončana 14-godišnja vlast populiste Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke.

Revanšizam je neprihvatljiv, poruka je studentskog pokreta u prvim danima nakon pobede na izborima u Srbiji. Da ne podržavaju upade u medije i institucije, niti na njih pozivaju, poručili su nakon što je grupa ljudi ušla u zgradu i prekinula program provladine televizije Informer. Nosilac Studentske liste Ilija Srdanović za Radio Slobodna Evropa ponavlja poziv da se izbegne bilo koji vid revanšizma. "Mi nijednom do sada, niko od nas, uključujući i mene, nismo pozivali na nikakvu vrstu revanšizma", naveo je. Osim Informera, iste noći 26. oktobra grupa ljudi je bila ispred druge provladine TV Pink, gađajući zgradu jajima. Dok je nekoliko desetina građana na mirnom protestu ispred RTS-a igralo kolo. Policija je intervenisala i kod Informera i kod Pinka. Srdanović poručuje da je za bezbednost trenutno odgovorna odlazeća Vlada u tehničkom mandatu. "Dešavanja koja su se mogla videti u i oko prorežimskog medija Informer nisu nadahnuta, nisu podsticana i nisu podržana od strane Studentske liste. Mi podržavamo red i zakon i želimo da tako ubuduće Srbija i izgleda", kaže on. Do okupljanja ispred dve provladine televizije i RTS-a došlo je u drugoj noći nakon izbora, dok su građani na beogradskom trgu Slavija proslavljali izborne rezultate. Na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra Studentska lista je, prema preliminarnim rezultatima, ubedljivo pobedila. Time je okončana 14-godišnja vlast populiste Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke. Na kome je odgovornost?Nosilac Studentske liste Ilija Srdanović kaže da odgovornost za dešavanja u državi pada na njih onoga trenutka kada formalno preuzmu vlast. "U ovom trenutku mi imamo snagu apela, a snagu funkcionisanja sistema ima državni aparat koji je još uvek u tehničkom mandatu prethodne vlasti", naveo je on za RSE. Vlasnik privatne kablovske TV Informer Dragan J. Vučićević je tokom uživo programa pozivao policiju da reaguje kada je grupa građana došla do te kuće. Nakon incidenta u Informeru, reagovao je i Aleksandar Vučić, nosilac poražene izborne liste poručujući da će, ako država ne bude reagovala, SNS morati da "donese svoje odluke i da se samoorganizuje." Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) navodi za RSE da je došlo do političkih promena na izborima, ali da vlast još uvek vrši prethodni režim. On podseća da je "ministar unutrašnjih poslova isti, direktor policije je isti, policijske starešine su iste". "Ali vidimo da ne postupaju više tako revnosno u zaštiti režima i režimskih medija, kao što je to bilo u nekim prethodnim slučajevima", rekao je. On je ocenio opasnim to što se odgovornost pripisuje studentskom pokretu, iako on faktički još uvek nema nikakvu vlast i da to može da dovede do urušavanja legitimiteta studentskog pokreta. "Jedino što preostaje Studentskom pokretu je da uporno apeluje na građane da se suzdrže od revanšističkih mera prema ljudima koji su iskazivali veliki govor mržnje i verbalno nasilje", ocenio je Petrović. Zahtevi za gašenjem i ostavkamaDan nakon upada u Informer, novinarska udruženja, više nevladinih organizacija i univerzitetski profesori predali su inicijativu za oduzimanje dozvole za emitovanje toj televiziji. Kao razlozi su navedeni višegodišnje kršenje medijskih zakona i etike profesije, kampanja protiv neistomišljenika i propaganda u korist doskorašnje vlasti. Inicijativa preko 32 potpisnika predata je Regulatornom telu za elektronske medije (REM). Navedeno je da se TV Informer "od svog osnivanja profilisao kao propagandni instrument SNS-a, i prvi je po kršenju etičkih pravila, širenju dezinformacija, govoru mržnje i prljavim kampanjama protiv neistomišljenika. Vlasnik Informera je tokom dvogodišnjih protesta zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu, kada je stradalo 16 osoba, pozivao policiju da se obračuna sa demonstrantima. "Prebij, izlomi rebra, pohapsi organizatore i onda im više neće padati na pamet da to rade", poručivao je u programu. Rodoljub Šabić, član REM-a kaže da je rešenje u vezi sa medijima, koji ne poštuju standarde, u primeni postojećih zakona. "Kada bi se primenjivao Zakon o elektronskim medijima, čiju bi primenu REM trebalo da obezbedi, stanje na medijskoj sceni sigurno ne bi postalo idealno, ali bi lako u kratkom vremenu postalo normalnije", naveo je. Šabić je krajem septembra zahtevao meru privremenog ograničavanja (zabrane) emitovanja programa Informera zbog "više očiglednih slučajeva teških povreda zakona". Međutim, na sednici Saveta REM-a 9. oktobra ovaj predlog nije dobio potreban broj glasova. U međuvremenu su studenti u blokadi zatražili od REM-a "nezavisno postupanje, javnost odluka i objašnjenje postupanja u slučaju Informera." Takođe su zatražili i neodložne ostavke generalnog direktora, zamenika i uredništva Informativnog programa RTS-a. Oni su u zahtevu naveli da traže privremenu upravu, predloženu u dogovoru Studentske liste i reprezentativnih sindikata RTS-a, uz imenovanje u skladu sa zakonom. "Građani imaju pravo na istinito, potpuno i nepristrasno informisanje. Zahtevamo odgovornost institucija i oslobađanje javnog servisa od političkih uticaja", navodi se. Komentarišući zahteve sindikata za smenu čelnih ljudi RTS-a, Šabić kaže da insistiranje na odgovornosti zbog kršenja zakona nije revanšizam. "Ako niste poštovali zakon i utvrđena pravila, onda treba da računate sa realnom mogućnošću da ćete za to snositi odgovornost i to nije revanšizam", naveo je. Dan nakon izbora Dnevnik Radio-televizije Vojvodine (RTV) započeo je izvinjenjem gledaocima. Uz kadrove proslave građana izbornih rezultata voditelj je rekao da je to bio deo slika koje je RTV prethodne noći "ostala dužna gledaocima", poručujući da one nisu jedine. U toj objavi je rečeno i da javno servis "dugo godina nije izvršavao svoju funkciju", odnosno da se "prećutkivalo, žmurilo na jedno oko, jednostrano informisalo, nekritički izveštavalo, nisu se postavljala prava pitanja ili pitanja nisu postavljana uopšte." A vršilac dužnosti glavnog urednika Prvog televizijskog programa Radio-televizije Vojvodine Nenad Ćaćić podneo je ostavku.

Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je 27. oktobra da su formirani predmeti povodom dve krivične prijave podnete protiv ambasadora Srbije u Slovačkoj Aleksandra Nakića i ambasadora u SAD Dragana Šutanovca zbog zloupotrebe službenog položaja. Tužilaštvo je saopštilo da je krivična prijava protiv njih podneta zbog "povrede prava glasanja". Navodi se i da je tužilaštvo 20. oktobra uputilo zahtev za pružanje potrebnih obaveštenja Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije i Republičkoj izbornoj komisiji (RIK). Kako navode, tužilaštvu za organizovani kriminal dostavljeno je još 13 krivičnih prijava protiv više ambasadora Srbije za zloupotrebu službenog položaja, povredu prava glasanja i sprečavanja održavanja glasanja. Krivične prijave podnesene su, kako navode, i protiv ministra spoljnih poslova u Vladi Marka Đurića, načenika Odeljenja za bezbednost u Generalnom sekretarijatu Ministarstva spoljnih poslova Veska Radovića, kao i vršioca dužnosti Generalnog sekretara u Ministarstvu Dušana Kozareva. "Odmah po prijemu navedenih krivičnih prijava u rad postupajući javni tužilac za organizovani kriminal je preduzeo hitno prikupljanje informacija i zatražio vršenje provera od strane MUP-SBPOK", navodi se u saopštenju. U Srbiji su 25. oktobra održani vanredni parlamentarni izbori na kojim je pobedu odnela opoziciona "Studentska lista". Lider liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić priznao je poraz, čime je okončana njegova vladavina duga 14 godina. Građani su na izborima glasali na 93 izborna mesta u inostranstvu. Bez obzira na to u kom se kraju sveta nalaze, morali su da glasaju po lokalnom vremenu u Srbiji. Uprkos rekordnom broju prijavljenih glasača širom sveta, gotovo trostruko većim u odnosu na prošle izbore, vlast je odbila da otvori biračka mesta u desetinama gradova. Kako je RSE ranije objavio, među gradovima u kojima se nije moglo glasati, a na prethodnim izborima je moglo, jesu i Bukurešt, Sofija i Solun, Vankuver u Kanadi, Grac u Austriji i Istanbul u Turskoj. Kako je izvestio RSE, pojedini državljani Srbije koji žive u inostranstvu putovali su stotinama, pa i više od hiljadu kilometara, kako bi glasali.

Studentska lista, politička grupa od 250 predstavnika koja je pobedila na parlamentarnim izborima u Srbiji, namerno je izbegla da ima jasnog lidera. Iako ostaje neizvesno ko će biti premijer Srbije, evo nekoliko poznatih ličnosti koje predstavljaju pokret. Dejan Šoškić je ekonomista koji je od 2010. do 2012. bio guverner Narodne banke Srbije i jedan je od retkih članova liste s iskustvom na istaknutoj poziciji u državnoj upravi. On je često ukazivao na korupciju u zemlji otkako je podneo ostavku u Narodnoj banci, kao na problem za koje tvrdi da je "mnogo prisutniji (u Srbiji) nego u susednim zemljama". Ovaj 59-godišnjak je obećao da će uprava Studentske liste ukloniti "loše kadrove" s funkcija u vladi i pokrenuti istrage o poreklu imovine koju poseduju javni funkcioneri. Pored toga, obećao je da će lista ubrzati reforme potrebne za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, dok bi konačna odluka o pristupanju bila doneta na referendumu. Šoškić je kritikovao zapadne sankcije Rusiji i pozvao na izmenjen pristup Brisela prema Kremlju. Ilija Srdanović je kardiolog i profesor na Univerzitetu u Novom Sadu. Ovaj 56-godišnjak je prvi na Studentskoj listi. Srdanović nije isključio mogućnost da postane premijer, ali je rekao da lista ima "više od jednog kandidata za svaku poziciju". On je rekao da će ta politička grupa prioritet dati borbi protiv "organizovanog kriminala i korupcije". Podržao je stavove Srbije o Kosovu i rekao da će odluku o eventualnom pristupanju Srbije EU "doneti građani". Dejan Bodiroga, nekadašnja košarkaška zvezda, trenutno je predsednik Evrolige, košarkaške organizacije sa sedištem u Španiji. Srpski mediji nazvali su ovog 53-godišnjaka "najpoznatijim imenom" liste, mada su njegovi politički stavovi nejasni. On je osudio postupanje vlasti prema studentima demonstrantima i njihovo prikazivanje kao "terorista". Na protestnim skupovima pozivao je demonstrante da se "bore za slobodu, za dostojanstvo, za društvo u kojem neće biti mržnje ni podela, već uzajamnog poštovanja, pravde i solidarnosti". Estela Radonjić Živkov je stručnjakinja za kulturno nasleđe koja je postala jedna od ključnih figura skandala koji je izbio zbog planova za izgradnju hotela pod Trampovim brendom na mestu zgrade Generalštaba u Beogradu, oštećene u NATO bombardovanju. Kao zamenica direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Živkov je optužila vladu da je prekršila zakon o kulturnom nasleđu kako bi odobrila projekat. Kasnije je smenjena s mesta zamenice direktora. Ona je rekla da će joj prioritet u vladi Studentske liste biti "vraćanje nezavisnosti i profesionalnog integriteta ustanovama zaštite" i obezbedi da stručnjaci mogu donositi odluke "isključivo na osnovu zakona i pravila struke, bez političkog i ekonomskog pritiska". Inženjer Zoran Đajić bio je među prvima koji su javno okrivili korupciju za smrtonosni pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Tokom svog rada na tom objektu kao konsultant za kamene radove, koji je okončan 2023, fotografisao je i prijavljivao ono što je smatrao opasno lošom gradnjom. Ovaj 71-godišnjak oštro je kritikovao bivšeg srpskog lidera Aleksandra Vučića i uhapšen je u aprilu 2025. pošto je pozvao ljude da glasaju za smrtnu kaznu za tadašnjeg predsednika. Posle izborne pobede Studentske liste obećao je da će Vučić biti optužen za veleizdaju i napisao da "dolazi vreme istine i pravde!" Tihomir Stanić je glumac rođen u današnjoj Bosni i Hercegovini, koji je nastupio u više od 130 filmskih i televizijskih produkcija. U oktobru 2025. ovaj 65-godišnjak podneo je ostavku u Akademiji umetnosti u Beogradu, zajedno s nekoliko drugih, zbog kako su naveli "grubog kršenja akademske prakse i čestitosti, koje je kulminiralo pretnjama studentima". Iskusni glume pozvao je da se politika izbaci iz kulturnih institucija Srbije i tvrdio da je Vučićeva vlast "počela da određuje ko će upravljati pozorištem, kako će ono funkcionisati, ko će raditi, ko neće, ko će dobiti priliku, a ko će biti kažnjen".

Studentska lista nastaviće dijalog o Kosovu, kao i primenu Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, potpisanog uz posredovanje Evropske unije 2013. godine, kaže Ilija Srdanović, prvi na listi koja je pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra. U razgovoru za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE), Srdanović navodi da će nova vlast poštovati međunarodne ugovore koje je potpisala vlast Aleksandra Vučića. To se odnosi na političke ugovore. Kada je reč o ugovorima sa inostranim kompanijama o investicijama u Srbiji, oni će biti poštovani "ukoliko su usklađeni sa pravnim sistemom Srbije i međunarodnim aktima". Takođe, podvlači da će Srbija nastaviti evrointegracije, kao i da će biti učinjeno sve kako bi građani dobili informacije o tome šta donosi članstvo u EU. Srdanović ponavlja poziv da se izbegne bilo koji vid revanšizma u Srbiji i navodi da za trenutno stanje bezbednosti odgovornost snosi odlazeća Vlada u tehničkom mandatu. Srdanović je prvi na Studentskoj listi, na osnovu odluka plenuma fakulteta u Srbiji. Strategija pokreta izraslog iz dvogodišnjih protesta protiv korupcije i za vladavinu prava bila je uspostavljanje organizacije bez lidera. Nakon ubedljive pobede nad snagama Aleksandra Vučića, koje su zemljom upravljale 14 godina, otvara se i pitanje ko će biti kandidat Studentske liste za premijera? Ko je lider?RSE: Kako se osećate kao lider liste koja nema lidera, da tako kažem? Ilija Srdanović: Ja se osećam ponosno, pre svega osećam se ponosno na sve naše građane koji su u Studentskoj listi našli izlaz iz trenutne situacije u kojoj smo mi bili godinama u Srbiji, izloženi represivnom sistemu autoritarnog režima prethodne vlasti i jednog čoveka koji je otišao u političku istoriju, koji je ostavio neizbrisiv trag praznine u našoj istoriji. On je bio 15 godina, a i dalje. RSE: On je izgubio svega sto hiljada glasova, da kažem, snage koje je on vodio. On je i dalje relevantna snaga u Srbiji. Postoji li svest o tome da problem, ako ćemo ga tako nazvati, nije rešen? Srdanović: Ne, ja se ne bih mogao složiti sa vama i vašom konstatacijom. Prosto, u uslovima apsolutno nedemokratskog društva u kome mi živimo, u apsolutnom odsustvu bilo kakve slobode medija, gde je postojala kontrola svega od strane režima koji je u punoj meri, punoj snazi imao Aleksandar Vučić, dobiti sa pola miliona glasova više znači da on ne bi imao ni 15–20% glasova u realnim okolnostima, da su postojali pravi uslovi. To je realna snaga naše prethodne režimske vlasti. Ko može garantovati da neće biti revanšizma?RSE: Izazovi su izuzetno veliki pred snagama koje su pobedile na izborima, ali hajdemo najpre ovo. Kako odgovoriti na strah od revanšizma? Kako odgovoriti na nasilje i šta ste preduzeli po tom pitanju? Slike koje smo videli prilikom upada u televiziju Informer jesu zabrinjavajuće, složićete se. Srdanović: Ja bih se samo s jednom stvari složio. To je da Studentska lista - Studenti pobeđuju bazira svoj program, plan i sve svoje dosadašnje aktivnosti, uključujući sve aktivnosti studentske organizacije, na temeljima vladavine prava i poštovanja Ustava i zakona. Tim temeljima će se rukovoditi i svaka naša dalja aktivnost. Mi nijednom do sada, niko od nas, uključujući i mene lično, nismo pozivali na nikakvu vrstu revanšizma. Tražili smo da se poštuju red i zakon. I u poslednjih nekoliko dana, a pogotovo juče, veliki broj članova naše liste i moja malenkost pozivali smo građane da mirno i dostojanstveno isprate do kraja ovaj izborni proces. Dešavanja koja su se mogla videti u i oko prorežimskog medija Informer nisu nadahnuta, nisu podsticana i nisu podržana od strane Studentske liste. Mi podržavamo red i zakon i želimo da tako ubuduće Srbija i izgleda. RSE: Može li iko dati garanciju da se nasilje neće događati? Srdanović: U ovom trenutku odgovornost za bilo kakvu vrstu nasilja i za to kako se ono može sprečiti ima aktuelna vlast koja je u tehničkom mandatu. Mi sa naše strane pozivamo, apelujemo na sve građane u Srbiji da se uzdrže od bilo kakve vrste nasilja, da poštuju red i zakon. Onog trenutka kada formalno preuzmemo vlast u svoje ruke, i na nas pada odgovornost za dešavanja u državi. U ovom trenutku mi imamo snagu apela, a snagu funkcionisanja sistema ima državni aparat koji je još uvek u tehničkom mandatu prethodne vlasti. Ko će biti premijer?RSE: Kada će javnost znati, kada već govorimo o preuzimanju vlasti, ko će biti kandidat za premijera, a ko će biti kandidati za ministre? Srdanović: U ovom trenutku ja mogu da vam dam sledeći odgovor: Republička izborna komisija još uvek nije proglasila definitivne rezultate naših izbora. Definitivni rezultati izbornog procesa neće se razlikovati od ovih koji su na reprezentativnom uzorku izneti, kao ni od trenutno obrađenog biračkog materijala, tako da će broj mandata biti manje-više onakav kakav jeste. Međutim, zvanično izbori prestaju onog trenutka kada Republička izborna komisija u skladu sa zakonom proglasi izborne rezultate. Od tog trenutka stiču se uslovi za sledeći postupak, a to je formiranje nove skupštine, skupštinskih tela i nakon toga plan formiranja vlade. RSE: Da li će se ime kandidata za premijera utvrđivati unutar Studentske liste ili ćete opet tražiti konsultacije sa forumima na fakultetima? Srdanović: Formiranje će biti činjeno u skladu sa zakonima i propisima Republike Srbije. Imena, odnosno personalna rešenja u vladi, formiraće većinska grupa poslanika iz grupe Studentska lista. RSE: Da li biste vi bili spremni da prihvatite eventualnu kandidaturu? Kao nosilac liste, negde se čini logičnim. Srdanović: Da, ali u samom uvodu vašeg razgovora sa mnom rekli ste da je ovo lista bez lidera. Mi možemo da kažemo sledeće: za svako personalno rešenje biće izabran onaj kandidat za koga mi budemo zajednički smatrali da će učiniti najbolje u interesu građana Srbije. O odnosu prema Evropskoj unijiRSE: Vlada veliko interesovanje za smer koji će odrediti nova vlast u Srbiji. Pa ću vam postaviti nekoliko konkretnih pitanja. Evropska unija. Ostajete li na putu evrointegracija? Ubrzavate li proces evrointegracija? Srdanović: Mi ostajemo na putu evropskih integracija. Naime, Srbija se na proces evrointegracija obavezala još 2000. godine, pre 26 godina. Taj posao će biti nastavljen. Taj postupak će biti nastavljen. Ali ono što mi svakako možemo da obećamo jeste da nećemo učiniti ono što je uradila prethodna vlast, a to je da se za period od 15 godina izgubi 20% podrške među građanima Srbije kada su u pitanju evrointegracije. To je net outcome, to je krajnji bilans onoga što je prethodna vlast radila. Mi ćemo svakako, na temeljima istih civilizacijskih vrednosti, poštovanja prava i jednakosti, antikoruptivnih radnji, funkcionisanja institucija i slobode medija, potpuno usaglasiti našu državnu unutrašnju politiku sa poglavljima 23 i 24, koja su osnovna prepreka za dalje pristupanje evropskim integracijama. Da li će se menjati odnos prema Rusiji?RSE: Ako je oko nečega trenutno Evropa ujedinjena, to je pitanje odnosa prema Rusiji. Studentska lista je zauzela stav da neće biti uvedene sankcije Rusiji. Nešto se mora menjati? Šta će se promeniti u odnosu prema Moskvi? Srdanović: Pre svega, ono što je i u mom prethodnom odgovoru rečeno jeste da je prvi uslov, koji je trenutno i najveća prepreka za dalje evrointegracije, proces koji je vezan za poglavlja 23 i 24, ljudska prava i vladavinu prava. Nažalost, vi u Srbiji do danas niste imali osnovne temeljne vrednosti slobode, prava, demokratičnosti, slobode medija. Nije postojao dijalog. Naši građani nemaju punu informaciju o tome šta Evropska unija kao takva uopšte nudi našim građanima. Ogroman broj naših građana, kroz medijski ograđeni prostor, kojima je servirana neistina više od decenije i po, ne može da zna čak ni agendu u potpunosti. Ogroman broj naših građana ni ne zna, nije informisan. RSE: Da li pokušavate da kažete da ćete putem dijaloga preispitivati i odnos Srbije prema Rusiji? Srdanović: Svakako da će to biti dijalog unutar same naše zajednice. Sva pitanja međunarodnih odnosa moraju da budu ostvarena kroz otvoreni dijalog naših građana. To ne može da kreira jedan čovek. Mi smo se potrudili i u tome uspeli da takav sistem vladavine, u kome jedan čovek odlučuje gde ćemo i kuda se kao nacija kretati, više nikada u Srbiji ne zaživi. Otvorićemo dijalog i dati priliku našim građanima da odaberu smer koji oni smatraju da je za njih najbolji. Ali taj dijalog mora biti otvoren i transparentan, a ne režimski uobličen na način kako to živimo u poslednjih 15–20 godina. RSE: To znači, ako vas dobro razumem, da je odnos prema sankcijama Rusiji podložan preispitivanju? Srdanović: To može da znači da će o tom odnosu svakako odlučiti građani Srbije. RSE: Kako? Na referendumu? Pomozite mi da shvatim. Srdanović: Pa, slično kao u odnosima sa svim drugim državama. Međunarodna politika se kreira usklađena sa zahtevima i većinskom voljom građana, a ne mišljenjem jednog čoveka ili veoma male grupe ljudi koji će o tome odlučivati umesto građana. To nije demokratija. O odnosima sa KosovomRSE: Studentska lista je zauzela jasan stav o pitanju Kosova, ali nastavljate li dijalog sa Kosovom o normalizaciji odnosa? Srdanović: Nastavak dijaloga po pitanju Kosova i Metohije osnovni je deo studentskog plana. Sva platforma domaćih i međunarodnih odnosa u Srbiji bazirana je na poštovanju Ustava Republike Srbije. Tako da je i ta platforma o razgovorima, odnosno daljoj budućnosti Kosova i Metohije, u skladu sa Ustavom Republike Srbije. RSE: Dakle, ostajete pri dijalogu i punoj implementaciji? Srdanović: Apsolutno. Ostajemo otvoreni, ostavljamo prostor za otvoreni dijalog i rešavanje pitanja u interesu pre svega naših građana i svih u međunarodnoj zajednici. RSE: Znači li to i punu primenu Briselskog sporazuma? Srdanović: To znači da ćemo mi kao odgovorno društvo i odgovorna vlast ubuduće poštovati međunarodno dogovorene protokole. Svi protokoli koje su naši zvaničnici u ime Srbije dogovorili mogu biti, ne mora da znači, ali mogu biti preispitani u pogledu toga da li su usklađeni sa Ustavom Republike Srbije. RSE: Možda je pitanje preteško, ali podrazumeva li to i spremnost da se razgovara konkretno sa Aljbinom (Albin) Kurtijem, premijerom Kosova? Srdanović: Mi u ovom trenutku još uvek nismo preuzeli mandat. Mi nismo u poziciji vlasti trenutno u Srbiji. Ali ćemo o svakom pitanju koje ima veoma važan strateški interes za našu državu, za našu naciju, za naše građane, doneti odluku naknadno, kada se bude formirala vlada. RSE: Ko će doneti odluku, je li to prepuštate pravosuđu, da li će biti pokrenut postupak, odnosno doneta odluka po pitanju zahteva za ekstradiciju Milana Radoičića Kosovu? Srdanović: Tu odluku u ovom trenutku ne mogu da vam donesem, odnosno svoj sud o tome, jer ga kao pojedinac na listi koja još uvek nije formirala vladu ne mogu dati. Ali ćemo svakako gledati da o svim takvim pitanjima naknadno donosimo odluke u skladu sa zakonskim procedurama koje važe za Republiku Srbiju. O odnosima sa Bosnom i HercegovinomRSE: Da li vas je kontaktirao neko iz kruga saradnika Milorada Dodika u Bosni i Hercegovini? Srdanović: Ne, ne. RSE: Kakvoj se saradnji nadate? Srdanović: Nastavku saradnje sa Republikom Srpskom u interesu građana Srbije i građana Republike Srpske. RSE: Da li će nova vlast podsticati vlasti u Republici Srpskoj da probleme rešavaju sa centralnom vlašću BiH u Sarajevu? Srdanović: Svakako da ćemo pomagati svim građanima u neposrednom okruženju naše države, a svakako da je pitanje Republike Srpske izuzetno važno. Tražićemo da se dijalog vodi otvoreno, na otvoren način, i da se nađu najbolja zajednička rešenja za sve građane BiH, a i građane Republike Srpske. RSE: Kakav ćete stav zauzeti po pitanju Srebrenice? Srdanović: Stav po pitanju Srebrenice definisao je sud. Međunarodno priznati dokumenti od strane naše Skupštine iz 2010. godine postoje. RSE: Postoji i međunarodni dokument koji je malo iznad, govorimo o odluci Međunarodnog suda pravde, kojom je zločin u Srebrenici određen kao genocid. Srdanović: Vidite, pitanja takva koja apsolutno nisu bila pitanja vezana za izbore i dešavanja izbornog procesa u Srbiji ne bih stavljao u fokus. Naime, ne možemo ni odgovornost za dešavanja od pre 40 godina stavljati na nekoga ko je rođen posle 2000. godine. Mladost Srbije, rođena posle 2000. godine, tražila je promene zbog unutrašnjih problema u Srbiji. Tražila je od nas, liste od 250 kandidata, da im pomognemo u svemu tome. Mi smo pomogli našoj mladosti da svrgne represivnu vlast, autokratsku vlast jednog autokrate koji je jedan od glavnih promotera mnogih stvari o kojima vi sada sa mnom pričate. Niko od imena sa liste nije odgovoran za dešavanja devedesetih. Ali prethodna vlast jeste, i naša budućnost, koja je rođena posle 2000. godine, želi da vidi kako će Srbija izgledati u budućnosti. Dešavanja iz perioda prošlosti ostavićemo istoričarima da daju definitivni sud. Sudovi su već doneli presude, presude postoje, a istoričari neka u budućnosti rešavaju važna istorijska pitanja. Pred nama je budućnost Srbije i njoj želimo da se okrenemo. Da li će biti otvoreni tajni ugovori?RSE: Hoćete li u toj budućnosti otvoriti sve tajne ugovore, odnosno zatvorene ugovore, izvinite, koji su omogućili kapitalne projekte u Srbiji sa investitorima koji su došli iz inostranstva, što je bila okosnica kampanje usmerene ka borbi protiv korupcije? Da li možemo očekivati da će u nekoj perspektivi građani Srbije videti ugovore o Beogradu na vodi, o kineskim investicijama i drugim? Srdanović: Svakako da ćemo tražiti transparentnost u budućnosti za sve takve projekte, pre svega velike infrastrukturne projekte koji se grade ili će se pojavljivati u budućnosti. Upravo pomenuti infrastrukturni projekti koje ste naveli u velikoj meri doprineli su ogromnom buntu i revoltu građana. Mi ćemo zahtevati da imamo potpuni uvid u sve što se tamo nalazi, da bismo uopšte mogli da dajemo kvalitetan sud o tome šta je u tim ugovorima bilo usklađeno sa zakonima i propisima Republike Srbije. Da bismo dali definitivni sud o tome šta je tamo učinjeno. Mi u ovom trenutku nemamo uvid u to šta je potpisivano, na koji način je to rađeno i u čijem interesu. Kada budemo imali potpuni uvid, moći ćemo da damo tačan odgovor na vaše pitanje. RSE: Da li će biti rušen Beogradski sajam? Srdanović: U ovom trenutku ja nemam mandat da odgovorim na takvo pitanje, jer je i taj projekat, jednostavno, kao i sve te aktivnosti, obavijen velom tajne i nedovoljne transparentnosti prethodne vlasti. RSE: Zašto sam pomenuo Beogradski sajam? On je u okviru ugovora potpisanog sa investitorom koji gradi Beograd na vodi. Međunarodni ugovori su međunarodni ugovori. Ali to je bio osnov po kojem je kritikovana sada već bivša vlast. Ti ugovori se moraju i dalje poštovati, zar ne? Srdanović: Ugovori se moraju poštovati ukoliko su usklađeni sa našim pravnim sistemom i međunarodnim pravnim aktima. Ja svakako kao lekar nisam međunarodnopravni ekspert da bih vam dao odgovor, ali na našoj listi i u našoj budućoj vladi postojaće odgovorni ljudi koji su eksperti iz te oblasti, da daju možda tačniji odgovor od onoga koji bih ja dao. Ne želim da budem sudija, pogotovo iz oblasti ekspertize u kojoj se ne nalazim. O zabranama i lustracijiRSE: Da li će biti ukinute zabrane ulaska u zemlju nemalom broju ljudi, aktivista, kulturnih radnika, koji su pod spletom neverovatnih okolnosti doživeli zabrane u protekle, da ne budem precizan, dve do tri godine? Srdanović: Prvo, Srbija će biti zemlja u kojoj će postojati sloboda mišljenja. Nikad više nećemo dozvoliti da se ljudi zbog nečega što su izrekli na takav način etiketiraju i da im se zabrani pravo na dostojanstven život u ovoj zemlji. Tako da, ako je to tačan odgovor, onda ste ga dobili na najadekvatniji mogući način. RSE: Videli smo šta se desilo na Radioteleviziji Vojvodine. Vi se nalazite u Novom Sadu. Izvinili su se za uređivačku politiku koju su imali. Šta očekujete da se desi na Radioteleviziji Srbije? Srdanović: Moram da kažem da izvinjenje na način na koji je izrečeno nije dovoljno da bismo mi poverovali da će uređivačka politika u budućnosti biti ispravna i u skladu sa najboljim interesima svih građana Srbije. Potrebno je napraviti ambijent u kome će postojati stalna kontrola i nadzor nad radom, pre svega javnog medijskog servisa. Tu ključnu ulogu ima Regulatorno telo za elektronske medije, koje mora da počne da radi svoj deo posla u skladu sa zakonom, a to je monitoring nad javnim elektronskim medijima, koji, nažalost, nedostaje u poslednjih 15 godina. RSE: Hoće li biti zakona o lustraciji? Srdanović: Zakon o lustraciji predviđen je studentskim programom i zakon o lustraciji će verovatno biti jedan od zakona koji će se u narednom periodu usvojiti u Skupštini Srbije.

Posle više od tri decenije političkog opstanka, uključujući pad Miloševićevog režima i dve decenije provedene pod vođstvom Ivice Dačića, Socijalistička partija Srbije se suočava sa svojim najtežim porazom. Jedna od najdugovečnijih i najprilagodljivijih političkih snaga u zemlji, prvi put od osnivanja 1990. godine ostaje izvan parlamenta. Na izborima 25. oktobra socijalisti su osvojili nešto više od 90.000 glasova, nedovoljno da pređu izborni prag od tri odsto. Stranku je osnovao nekadašnji autokratski predsednik Srbije Slobodan Milošević, a poslednjih 20 godina je vodi proruski orjentisani Ivica Dačić, trenutno ministar unutrašnjih poslova. Socijalisti su od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast 2012. bili stabilan koalicioni partner naprednjaka koji su takođe zabeležili prvi izborni poraz od dolaska na vlast pre 14 godina, nakon što je opoziciona Studentska lista ubedljivo pobedila sa 2,2 miliona glasova. Stranka koja je devedesetih vodila zemlju u ratove u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, preživela je period nakon petooktobarskih promena 2000. godine, kada je svrgnut Miloševićev režim. Međutim, uoči izbora SPS je ostao bez nekoliko visokih funkcionera, a napustio ga je i jedan broj stranačke omladine. "Socijalisti nisu prepoznali istorijski trenutak u kojem se Srbija našla i to će ih koštati opstanka", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) politikolog Duško Radosavljević. Referendumska atmosfera počistila SPSPrema još uvek nepotpunim rezultatima izbora, SPS je osvojio 2,16 odsto glasova, što nije bilo dovoljno za prelazak cenzusa. Izbore je obeležila najviša izlaznost od 68 odsto, najveća od saveznih i predsedničkih izbora iz septembra 2000. godine. Iako je u izbornoj trci učestvovalo 18 lista, atmosfera je bila referendumska i favoriti su bile dve liste – "Ujedinjena Srbija" koju je predvodila SNS i lista nastala iz masovnih antivladinih protesta i studentskih blokada zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice 1. novembra 2024. godine. "Socijalisti to nisu mogli da shvate. Ostali su do kraja žrtve politike koju su i sami inaugurisali devedesetih godina, a koja se zasniva na beskrupuloznom pljačkanju građana", kaže Duško Radosavljeviić. Prvi čovek socijalista Ivica Dačić izjavio je u nedelju uveče da nije zadovoljan rezultatom i ocenio da je to posledica "referendumske atmosfere". "Socijalistička partija Srbije je sa svojim koalicionim partnerima pokušala da u takvoj atmosferi, sa svojom posebnom, identitetskom listom, zauzme određeni politički prostor i nažalost, nismo uspeli da ostvarimo željeni rezultat", kazao je Dačić u izbornom štabu SPS u Beogradu. On je poraz nazvao "jednom izgubljenom bitkom" i dodao da "ćemo nastaviti da se borimo za Srbiju". Ovo je najlošiji izborni rezultat SPS-a otkad su u koaliciji sa naprednjacima, ali se može videti trend opadanja biračkog tela. Tako je stranka na izborima 2012. imala blizu 570.000 glasova, dve godine kasnije nešto preko 480.000, a 2023. godine oko 250.000 glasova. Odlazak dela članstvaDeo članstva je izražavao nezadovoljstvom načinom na koji se vodi SPS. Jedan od najistaknutijih u toj grupi je bio Branko Ružić, doskorašnji potpredsednik SPS-a, koji je krajem avgusta jednoglasno isključen iz partije. Kao obrazloženje SPS je naveo da je Ružić "kontinuirano u dužem vremenskom periodu" kršio stranački Statut i da nije sprovodio odluke stranačkih organa. Ružić je prethodno bio pod suspenzijom vršenja funkcije u stranci nakon što je javno podržao studentske proteste i prisustvovao na nekim od skupova. Branko Ružić nije želeo da govori za RSE o rezultatima koje je njegova bivša stranka ostvarila. Mesec i po dana nakon što je Ružić isključen iz stranke, SPS je napustio i Boris Milićević, koji je član socijalista poslednjih 16 godina. Milićević, koji je bio Ružićev savetnik u vreme kad je ovaj imenovan za ministra bez portfelja zaduženog za evropske integracije 2013. godine, kaže za RSE da svoju odluku o napuštanju stranke nije koordinisao sa Brankom Ružićem. Uzrok lošeg rezultata SPS-a on vidi u ogromnoj izlaznosti, ali i u činjenici da je deo članstva napustio stranku uoči izbora. "To nezadovoljstvo je samo eruptiralo u tom trenutku. To nije bila koordinisana akcija, nego se približavanjem tog trenutka otpor toj antipolitici bio sve veći i morao je da ispliva", kaže Milićević. Milićević je SPS napustio u oktobru, oko dve sedmice uoči parlamentarnih izbora, kada su istraživanja javnog mnjenja pokazivala da se Socijalistička partija Srbije bori da pređe cenzus. Svoju odluku obrazložio je u objavi na Instagramu, u kojoj piše da je "stranka izabrala da ćuti na kršenje ljudskih prava građana i urušavanje institucija". Zamerio je i to što je SPS "izabrala antievropsku politiku i slavljenje ratnog zločinca". Na pitanje zbog čega je tek dve sedmice uoči izbora istupio iz stranke koja je u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom od 2012. godine, Milićević kaže da je prethodno kroz partijske kanale pokušavao da ukaže na loš kurs koji je SPS zauzeo. "Dovoljno nas je upozoravalo na vreme rukovodstvo partije na problematičnu politiku koju vode, od decembra 2024. i januara 2025. godine, kada je razgovarano o tadašnjoj politici stranke koja se nije menjala", kaže Milićević. Kao odgovor je, kaže, dobijao "ili ignorisanje ili neke kratke negativne odgovore". Milićević kaže da istraživanja javnog mnjenja uoči izbora, koja su ukazivala da će SPS teško preći cenzus, nisu uticala na to da on napusti stranku. "Ja nisam kalkulisao, a ako sam kalkulisao, onda sam se trudio da to uradim u trenutku kada to proizvodi najviše posledica", kaže Boris Milićević. 'Odnarođeno rukovodstvo'Politikolog Duško Radosavljević smatra da odlazak dela članstva iz redova socijalista nije uticao na ovakav rezultat stranke. "Oni i bez toga ne bi imali podršku. Oni su se našli na pogrešnoj strani istorije u trenutku kada je krenula plima jednog, pesnički rečeno, oslobodilačkog pokreta", smatra Radosavljević. Prema njegovim rečima, rukovodstvo stranke je bilo "odnarođeno čak i od svog članstva, a kamoli od birača". Sagovornik RSE ne veruje da će SPS uspeti da se vrati u politički život na nekim narednim izborima. "To je partija koja je završila sa svojim delovanjem i verujem da će se oni samoraspustiti. Eventualno bi neki mlađi članovi mogli da pokrenu neku novu stranku koja ni u nazivu neće aludirati na Dačićevu stranku", kaže Radosavljević. Nakon što je napustio SPS Branko Ružić je najavio da radi na formiranju nove stranke, uz napomenu da njega i njegove istomišljenike "ne okuplja ono iz čega smo izašli, nego kako vidimo buduću Srbiju". Veze s RusijomOd osnivanja SPS je negovala bliske političke veze sa Rusijom. Stranka je razvijala saradnju sa vladajućom partijom Jedinstvena Rusija, dok je njen lider Ivica Dačić redovno isticao značaj ruske podrške Srbiji u vezi sa nepriznavanjem nezavisnosti Kosova. Socijalisti su se protivili uvođenju sankcija Moskvi nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, navodeći da bi takav potez bio suprotan državnim interesima Srbije. Veze s Rusijom održavaju i funkcioneri SPS-a. Tako je potpredsedniku socijalista Dušanu Bajatoviću rusko Ministarstvo inostranih poslova u Beogradu u decembru 2023. uručilo Orden Ruske Federacije za doprinos razvoju i jačanju međunarodnih odnosa. Bajatović je godinama na čelu "Srbijagasa", državnog energetskog preduzeća koje u svom poslovanju zavisi od Rusije odakle uvozi gas. On se krajem 2023. pojavio na predizbornom skupu SPS-a u crvenom duksu sa velikim latiničnim slovom "Z" koje je simbol ruske agresije na Ukrajinu. Na pitanje hoće li izlazak SPS-a iz parlamenta uticati na odnose Srbije i Rusije, Duško Radosavljević kaže da ta stranka ne predstavlja Srbiju. "Ako Rusija smatra da SPS kadrovi treba da predstavljaju Srbiju, onda Moskva mora da preispita svoje stanovište. Važno je da se što pre napravi nova Vlada, a spoljnopolitički odnosi bi trebalo da budu izgrađeni na međusobnom uvažavanju", ističe Radosavljević. Od Miloševića do DačićaSocijalistička partija Srbije osnovana je 1990. godine spajanjem Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije. Za prvog predsednika izabran je Slobodan Milošević, koji je bio na čelu stranke do svoje smrti. Ubrzo nakon osnivanja SPS je postala najjača politička snaga u Srbiji. Stranka je vladala u vreme raspada Jugoslavije, ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, međunarodnih sankcija i NATO bombardovanja 1999. godine. Nakon saveznih i predsedničkih izbora 2000. godine i masovnih protesta 5. oktobra, Milošević je izgubio vlast, a SPS prvi put prešla u opoziciju. U tom periodu Slobodan Milošević je izručen Tribunalu u Hagu, gde mu se sudilo za ratne zločine u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, ali presudu nije dočekao, jer je preminuo u pritvorskoj jedinici 2006. godine. Stranku tada preuzima Ivica Dačić, koji je postepeno napustio retoriku devedesetih, 2008. godine uvodi SPS u vladajuću koaliciju sa Demokratskom strankom, koja je 2000. bila stožer demokratske opozicije. Tim dogovorom Dačić je postao ministar unutrašnjih poslova. Posle izbora 2012. godine SPS je formirala vladu sa Srpskom naprednom strankom (SNS). Ivica Dačić je kratko bio premijer Srbije, da bi potom godinama obavljao funkcije ministra spoljnih poslova, predsednika parlamenta i drugih visokih državnih dužnosti.

Duže od godinu i po dana bio je simbol naprednjaka i odgovora vlasti na masovne antivladine proteste predvođene studentskim pokretom. Šatorsko naselje u Beogradu, poznato kao "Ćacilend", prvi je osetio izborne promene. Razmontiran je za manje od 24 sata nakon što je na parlamentarnim izborima vlast izgubila Srpska napredna stranka. Dan posle izbora, brojni građani okupili su se u parku nadomak Predsedništva i Parlamenta Srbije i spontano priključili čišćenju parka. Tokom dana, čišćenje se pretvorilo u slavlje.

Nekoliko desetina demonstranata nezadovoljnih načinom izveštavanja tabloida Informer, bliskog bivšoj vlasti Srpske napredne stranke, upalo je u redakciju tog medija u Beogradu. Prethodno se pred zgradom Informera okupio veći broj ljudi. Tokom večeri i ispred TV Pink, koja je takođe bila bliska vlasti Aleksandra Vučića, okupili su se građani, a zgradu televizije obezbeđuje policijski kordon, prenela je agencija Beta. Okupljeni su gađali zgradu televizije jajima i flašama. Došlo je do koškanja između policije i demonstranata. Studenti u blokadi saopštili su da ne podržavaju upade u medije i institucije. "Medije ćemo oslobađati u Skupštini, institucionalnom borbom za slobodu i profesionalno novinarstvo", naveli su na društvenim mrežama. Ispred zgrade Informera se velika grupa demonstranata sukobila s policijom koja je pokušala da ih potisne. Među demonstrantima koji su ušli u Informer bila je Dijana Hrka, majka Stefana Hrka koji je poginuo u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Ta tragedija je bila okidač za proteste koji su pokrenuli studenti tražeći odgovornost nadležnih, Po ulasku u redakciju, demonstranti su ušli u raspravu sa zaposlenima na Informeru, među kojima je i urednik Dragan J. Vučićević koji se raspravljao s Dijanom Hrka. Televizija Informer je tada uključila direktan prenos rasprave demonstranata sa zaposlenima. U jednom trenutku, došlo je i do guranja među prisutnima. Tokom protesta u Srbiji u prethodne dve godine Studenti u blokadi su tražili da se ukine taj privatni provladin medij zbog neprofesionalnog i huškačkog izveštavanja o studentskim protestima.

Potpuna tišina. Tako je Srpska lista reagovala na poraz Srpske napredne stranke (SNS) na nedeljnim izborima u Srbiji, na kojima je pobedu odnela Studentska lista. Ova vodeća stranka Srba na Kosovu formirana je 2013. godine, uz direktnu podršku SNS-a i Aleksandra Vučića, koji je 25. oktobra uveče priznao poraz. Uprkos tome, konstatovao je da je SNS pobedio "svuda gde Srbi žive u regionu", kao i na Kosovu. Upravo lista Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija je, prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije Srbije, dobila oko 71 odsto glasova na mestima gde su glasali Srbi sa Kosova. Studentska lista je osvojila oko 21 odsto. Na nivou Srbije, pobedu je odnela Studentska lista sa preko 52 odsto glasova, dok je Ujedinjena Srbija osvojila oko 39 odsto. Ovakvi rezultati za Ivana Vučkovića, opozicionog političkog predstavnika Srba sa Kosova, predstavljaju moguću prekretnicu u političkim odnosima unutar srpske zajednice. On smatra da bi promena vlasti u Beogradu mogla otvoriti prostor za drugačiju političku zastupljenost Srba na Kosovu, poručujući da "ništa više neće biti isto". "Sloboda nama stiže iz Beograda", ističe Vučković u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE). Vučković, kao i drugi predstavnici srpske opozicije na Kosovu, godinama kritikuju Srpsku listu i politiku Aleksandra Vučića, smatrajući da je njihovo delovanje doprinelo slabljenju institucionalnog položaja srpske zajednice. Deo opozicionih predstavnika ocenjuje da bi eventualne političke promene u Beogradu mogle otvoriti pitanje odgovornosti dosadašnjih vlasti za položaj Srba na Kosovu i odluke koje su, prema njihovom mišljenju, dovele do gubitka značajnog dela institucionalnih nadležnosti Srbije. Trenutno na Kosovu u sistemu Srbije u srpskim sredinama rade samo obrazovne i zdravstvene institucije. "Nakon ove veleizdaje posle koje nam nije ostalo ništa od Srbije na Kosovu i Metohiji, biće veoma teško", kaže Vladimir Radosavljević iz Srpske demokratije, opozicione stranke na lokalnom nivou. Šta će biti sa Srpskom listom?Radio Slobodna Evropa zatražio je komentar Srpske liste nakon objavljivanja prvih preliminarnih rezultata izbora u Srbiji, ali odgovor ove stranke nije stigao do objave teksta. U vezi saradnje sa Srpskom listom na upit RSE nije odgovorila ni Studentska lista. Srpska lista je, inače, na junskim izborima na Kosovu osvojila devet od deset poslaničkih mesta u Skupštini. Jedno mesto dobio je Nenad Rašić ispred stranke Za slobodu pravdu i opstanak. Rašić, koji je ministar u Vladi Aljbina Kurtija, podržao je studentski pokret na izborima u Srbiji. U izjavi za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da saradnja Srpske liste sa novim vlastima u Srbiji nije moguća. Ne isključuje mogućnost da je Srpska napredna stranka sada pozove da se povuče, odnosno da predstavnici Srpske liste podnesu ostavke na pozicije koje sada imaju. "To bi mogla da bude jedna od opcija, ali ne očekujem od njih da budu moralni i urade to. Oni su na vlasti na lokalnom nivou, jer ih je SNS na sve moguće načine postavio na ta mesta", kaže Rašić. Srpska lista je inače na čelu svih deset opština sa srpskom većinom na Kosovu. Takođe, funkcioneri ove stranke vode i institucije Srbije na Kosovu, poput predsednika Srpske liste Zlatana Eleka, koji je na čelu Kliničko-bolničkog centra u Severnoj Mitrovici. Da saradnja Srpske liste i nove Vlade Srbije nije moguća smatra i Ivan Vučković, odbornik u Skupštini opštine Leposavić. "Ja sam siguran da će se oni u narednim danima raspasti. Na drugoj strani, oni ne mogu da funkcionišu bez podrške Beograda", smatra on. Radosavljević, takođe odbornik u Leposaviću na severu Kosova, smatra da Srpska lista ne može da ostane na vlasti na Kosovu, jer bi u suprotnom, kako kaže, "cela borba bila uzaludna". I njegova stranka je podržala Studentsku listu i proteste na koje su studenti pozivali. "Kao neko ko je otpočetka uz studente, znam da nikada neće prihvatiti saradnju sa Srpskom listom, tvrdim jezgrom SNS-a (na Kosovu). Bili su direktni saučesnici Aleksandra Vučića u veleizdaji Kosova i Metohije. Ukratko – gotovi su, a uskoro će odgovarati za sve što su uradili", kaže on u izjavi za RSE. Stav Studentske liste po pitanju Kosova je da će se ponašati u skladu sa Ustavom, odnosno da je sastavni deo Srbije. Očekivanja od novih vlastiZa Ivana Vučkovića upitan je način na koji je novac iz Srbije dolazio na Kosovo. On veruje da je bilo brojnih zloupotreba od strane Srpske liste. Borba protiv korupcije bila je u središtu studentskih protesta iz kojih je ponikao studentski politički pokret u Srbiji. Vučković stoga smatra da bi nova vlast ovo pitanje morala postaviti kao prioritet i na Kosovu, posebno prilikom budžetskih ulaganja Srbije u tamošnje srpske sredine. U tom kontekstu kaže da bi predstavnici Srpske liste mogli da zatraže politički azil na Kosovu, jer će, kako veruje, u Srbiji biti optuženi za mnoga krivična dela. "Siguran sam da će i ovde (na Kosovu) doći do promene vlasti". S druge strane, on ne očekuje velike promene kada je reč o nadležnosti Srbije na Kosovu, ali smatra da bi zvanični Beograd u budućnosti morao reagovati i zaštititi preostale institucije. "Da možemo da računamo na podršku Srbije u onom kvantitativnom smislu, najrealnije i najpoštenije. Prosto neke stvari su se završile, ali se nadam da će nove vlasti uspeti da isprave neke greške prethodnih, u smislu ko je na čelu institucija, u smislu podrške, raspodele sredstava", navodi Vučković. Vladimir Radosavljević se, pak, nada da će nova vlast u Srbiji imati više sluha za Srbe sa Kosova, odnosno "da se mi pitamo za svoju sudbinu". "Studentska lista ne mora da učini ništa specijalno, samo da imenuje kvalitetne rukovodeće kadrove i da spreči krađu stotina miliona evra koji se svake godine sliju u privatne džepove, umesto u srpske sredine na Kosovu. Tako bi se drastično umanjio odliv Srba sa Kosova koji je dostigao vrtoglave razmere", poručuje. Preispitivanje uloge Srpske listeDirektor nevladine organizacije Aktiv Miodrag Milićević ukazuje da je Srpska lista, formalno pravno gledano, deo kosovskog sistema i da nemaju veze sa izbornim rezultatima u Srbiji. Ipak, napominje da je Srpska lista u praksi bila ogranak Srpske napredne stranke na Kosovu, te da će se sada postaviti pitanje njihovog daljeg funkcionisanja. "Što se politike tiče, tu će biti prostora za temeljnu rekonstrukciju. Tu ne mislim na Srpsku listu, nego na temeljnu rekonstrukciju politike prema Kosovu koja će obuhvatiti predstavnike Srpske liste. Postaviće se pitanje da li su zloupotrebili svoje funkcije (u srpskom sistemu) dok je na vlasti bila Srpska napredna stranka", kaže on. Milićević smatra i da pitanje Kosova za Studentsku listu nije prioritetno, ali da će se jedan ogranak svakako baviti njime. Prema njegovoj oceni, poslednjih par godina Beograd je Srbe na Kosovu ostavio u pravnom i bezbednosnom vakuumu. Podsetimo, lokalni civilni sektor je kritikovao potez Srpske liste u novembru 2022. godine da povuče Srbe iz kosovskih institucija. Kritike su upućene i na korake Vlade Kosova koja je dve godina kasnije počela sa zatvaranjem institucija Srbije, najavljujući integraciju srpskog zdravstva i obrazovanja uz obrazloženje da je dvojni sistem neodrživ. Međunarodna zajednica, s druge strane, insistira da se svi ovi koraci moraju sprovoditi u okviru dijaloga i konsultacija sa srpskom zajednicom.

Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović čestitao je u ponedeljak Studentskoj listi na pobedi na parlamentarnim izborima u Srbiji i izrazio nadu da će nova vlast u Beogradu poboljšanju saradnje s BiH i drugim državama u regionu. Posle pobede Studentske liste, koja je osvojila apsolutnu većinu u Skupštini Srbiji, Bećirović je na Instagramu naveo da "BiH ostaje posvećena izgradnji međudržavnih i dobrosusjedskih odnosa, zasnovanih na međusobnom uvažavanju, ravnopravnoj saradnji i zajedničkoj evropskoj perspektivi". "Nadam se da će nova vlast u Republici Srbiji raditi na poboljšanju međudržavne saradnje s Bosnom i Hercegovinom i drugim državama u regiji, te da ćemo kroz otvoren dijalog i ravnopravnu saradnju doprinositi miru, stabilnosti i boljoj budućnosti građana obje države", rekao je Bećirović. Prethodno je i ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković uz čestitku Studentskoj listi rekao da od novih vlasti u Srbiji očekuje bolju saradnju i puno poštivanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH, kao i svih ljudi koji u njoj žive. Dosadašnja praksa vlasti Srbije da pod plaštom 'brige o narodu' podržavaju i pomažu korumpirane političke elite u Bosni i Hercegovini nije donijela ništa dobro ni Bosni i Hercegovini ni Srbima koji žive u našoj zemlji", naveo je Konaković na Fejsbuku (Facebook). Odnosi Srbije i BiH su se pogoršali poslednjih meseci, posebno posle sahrane optuženog ratnog zločinca Ratka Mladića u Beogradu uz državne počasti. Konaković je tada prvo povukao deo diplomatskog osoblja iz ambasade BiH u Beogradu a zatim i proterao dvojicu srpskih diplomata iz BiH, navodeći da "odmah" prekinuo diplomatske odnose sa Srbijom da to može da uradi.

Kina je spremna da s novim vlastima u Srbiji nastavi saradnju i da unapređuje tradicionalno prijateljstvo dve zemlje, izjavio je u ponedeljak portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Đijakun. Posle ubedljive pobede "Studentske liste" nad listom "Ujedinjena Srbija" bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom čije vladavine su dve zemlje ojačale odnose, Guo je na konferenciji za novinare rekao da Kina "poštuje nezavisan izbor naroda drugih država". "Spremni smo da s novom vladom Srbije nastavimo da unapređujemo tradicionalno prijateljstvo, učvršćujemo političko uzajamno poverenje i proširujemo praktičnu saradnju na osnovama uzajamnog poštovanja, ravnopravnosti i obostrane koristi, kako bi se očuvao stabilan i kontinuiran razvoj bilateralnih odnosa", rekao je Guo. Srbija se, iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, poslednjih godina pod vlašću Vučića i njegove Srpske napredne stranke sve više okretala Kini, dok su lideri dve države isticali da Kinu i Srbiju vezuje "čelično prijateljstvo". Zbog odnosa s Kinom, ali i Rusijom, u amerčkom Kongresu je takođe iskazana dvostranačka zabrinutost zbog odnosa Srbije. "Studentska lista" nastala iz studentskih protesta zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, tokom predizborne kampanje se uglavnom fokusirala na unutrašnja pitanja poput korupcije i vladavine prava. Tragedija u Novom Sadu se dogodila četiri meseca posle svečanog otvaranja rekonstruisane stanične zgrade. Rekonstrukcija je urađena u okviru izgradnje brze pruge Beograd – Subotica, koja treba da bude deo međunarodne pruge do Budimpešte, kao deo kineske inicijative "Jedan pojas, jedan put". Istraga je pokrenuta nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. Nije poznato da li se ispituje odgovornost kineskih investitora, dok su osumnjičena dva bivša ministra Vlade Srbije.

Nakon što se slavlje na ulicama stišalo, građani Srbije probudili su se u drugačijoj političkoj realnosti. Srpska napredna stranka populističkog lidera Aleksandra Vučića odlazi u opoziciju nakon 14 godina vlasti koju su, pored ostalog, obeležile optužbe za korupciju i urušavanje demokratije. Vlast preuzima pokret predvođen studentima, koji je ubedljivu pobedu i natpolovičnu većinu u novom sazivu parlamenta, izvojevao nakon dvogodišnjih protesta. Nikola Xaviereff-Weckwerth, stučnjak za pitanja Balkana iz nevladinog Nemačkog saveta za spoljne odnose, Studentsku listu opisuje kao buntovni pokret. "Oni su rođeni iz frustracije zbog svega onoga unutar države čime nisu zadovoljni", kaže on za RSE. "I možemo da se vratimo na 2024. godinu, pad nadstrešnice i sve ono što se desilo, to jest ono što se nije desilo, a trebalo je da se desi u pravnoj državi", dodaje. Studenti su predvodili masovne proteste građana na kojima se zahtevala odgovornost zbog stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Novi premijer nepoznanicaStudentska lista "Studenti pobeđuju" bez očiglednih lidera, koju većinom čine stručnjaci iz različitih oblasti, prvi put ulazi u parlament. Novu vladu mogu da formiraju sami, a još je nepoznanica ko bi mogao biti novi premijer. Prvi na Studentskoj listi "Studenti pobeđuju" je Ilija Srdanović, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Na Studentskoj listi su i poznata imena, ljudi koji su se isticali u kampanji. Poput bivšeg guvernera Narodne banke Dejana Šoškića ili nekadašnjeg slavnog košarkaša Dejana Bodiroge. Ali niko od njih nije istaknut kao kandidat za premijera. "Njihova taktitka je bila da nemaju ličnost koja bi predvodila ovaj pokret, kako druga strana, odnosno Vučićeva partija, ne bi mogla da ih napada", napominje Xaviereff-Weckwerth. Kao što nije poznato ko bi mogao da bude premijer, nije saopštavano ni ko će biti članovi nove vlade. 'Čišćenje svoje kuće'Studentska lista se u svom predizbornom programu fokusirala na borbu protiv korupcije, nezavisne institucije, obrazovanje i poboljšanje životnog standarda. I pored nepoznanica u vezi sa daljim delovanjem novog političkog pokreta, građani su im dali poverenje razočarani u domete političkih stranaka. Xaviereff-Weckwerth kaže da sada ne bi govorio o tome kakva će biti njihova ekonomska ili spoljna politika. "Ali ono što mogu da kažem jeste da je to politika čišćenja svoje kuće", navodi on. "Čišćenja i iskopavanja onoga što je u sistemu oronulo, što je zarđalo kako bi se pokušala uspostaviti pravna država u kojoj su procesi bitni, a ne demagogija i ličnosti koje prevladavaju nad politikama", dodaje. Studentski pokret je u svom programu među ciljeve naveo potpunu transparentnost javnih nabavki, reviziju državnih projekata i otvaranje svih ugovora i tendera za javnost. Među tačkama se navodi i oduzimanje nelegalno stečene imovine i lustracija javnih funkcionera. O Zapadu, Rusiji i KiniIako je Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, odnosi sa Briselom nisu bili prioritet za Studentsku listu tokom kampanje. Njeni predstavnici nisu mnogo govorili o opredeljenju Srbije da postane članica EU, i pored toga što dele evropske vrednosti, poput vladavine prava. Na pitanja o EU uglavnom su odgovarali da će o članstvu odlučivati građani na referendumu kad za to dođe vreme. Istovremeno su u programu naveli da će produbljivati već zaključena strateška partnerstva sa članicama EU, poput Grčke, Italije, Mađarske, Francuske i težiti sličnim oblicima intenzivne bilateralne saradnje sa drugim evropskim državama. Takođe su iskazali nameru da prodube saradnju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Evropskom investicionom bankom. Brisel ih je u prvim čestitkama na pobedi pozvao da sprovedu reforme, kako bi Srbija ubrzala put ka Uniji. Poručeno je da su vrata otvorena, nakon četvorogodišnje stagnacije u pregovorima. Na drugoj strani, kada je reč o odnosima prema Kremlju, politika neuvođenja sankcija se neće menjati. To su sa Studentske liste pravdali time da veruju da sankcije kao odraz političkog stava ne doprinose rešavanju političkih i bezbednosnih izazova. Pozivali su se na sopstveno iskustvo uticaja sankcija na stanovništvo Srbije tokom 90-godina u vreme režima Slobodana Miloševića. Istovremeno su poručili da će se pridržavati poštovanja teritorijalnog integriteta Ukrajine. Kada je reč o odnosima sa Sjedinjenim Državama, naveli su da će nastaviti strateški dijalog o telekomunikacijama, energetici, saobraćaju, veštačkoj inteligenciji, gasnoj diversifikaciji i saradnji u odbrani. Izražena je i namera da se poveća trgovina sa SAD i dolazak visokotehnoloških investicija. Najavili su i razvijanje sveobuhvatnog strateškog partnerstva sa Kinom, kao najvažnijim trgovinskim partnerom u Aziji. Ali je navedeno da će u svim budućim projektima insistirati na "poštovanju domaćih propisa, ekoloških standarda, prava radnika i bezbednosti na radu." Jedan od ključnih projekata Vučića i kineskih partnera, modernizacija železnice, doveo je do protesta nakon pogibije 16 ljudi i optužbi za korupciju. Šta bi moglo da se promeni oko Kosova i regiona?Studentska lista se protivi priznanju Kosova, što je zvaničan stav Srbije od proglašenja kosovske nezavisnosti 2008. godine. Tokom kampanje predstavnici Studentske liste pozivali su se na Ustav Srbije, u čiju je preambulu 2006. godine uneto da je Kosovo deo Srbije. U programu Studentske liste stoji da će čuvati obrazovne, zdravstvene, socijalne i kulturne ustanove na Kosovu i štititi kulturnu i versku baštinu, kao i svojinu Srpske pravoslavne crkve. Takođe je u programu navedeno da će "čuvati ustavni položaj i utvrđene nadležnosti" bh entiteta Republike Srpske. Predviđeno je i da će u skladu sa Sporazumom o specijalnim i paralelnim odnosima između Srbije i Republike Srpske, pojačati saradnju i veze u nizu oblasti. O pitanjima poput genocida u Srebrenici i osuđenog za ratne zločine Ratka Mladića, predstavnici Studentske liste su govorili da nisu u prvom planu njihovog političkog delovanja. I tu su ponavljali svoj argument da je prioritet želja građana da se napravi bolja država. Stručnjak za Balkan Nikola Xaviereff-Weckwerth očekuje da će Srbija sa promenom vlasti postati malo stabilnija u odnosima sa državama regiona, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Kosovo. On smatra da nova vlast može da bude pozitivna upravo u odnosima sa Crnom Gorom, koja završava put integracije u EU. "Da uspjeh Crne Gore ne bude viđen kao neuspjeh Srbije i da ne bude hibridnih aktivnosti koje bi usporavale taj proces ili širile politiku mržnje prema Crnoj Gori", naveo je. Lideri iz regiona čestitali su Studentskoj listi i građanima Srbije izborne rezultate uz očekivanje otvaranja novog poglavlja u odnosima. Kako usmeriti očekivanja?Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević kao jedan od najvećih izazova za novu vlast, vidi to kako da usmerava očekivanja. "Ali mislim da bi bilo izuzetno važno da svedemo očekivanja i da ne verujemo da će već sledećeg petka Srbija biti pravna država i da će svi koji to zaslužuju biti u zatvoru", naveo je. Od novih vlasti očekuje da uspostave poštovanje zakona, slobodu medija i da vrate autonomiju Univerzitetu. "Verujem da bi već te neke osnovne stvari bile veliki korak unapred", dodao je. Pred Studentskom listom je zadatak da ispune obećanja koja su dali u kampanji - pre svega u borbi protiv kriminala i korupcije. Mnogima koji će sa njihove liste ući u parlament, to će biti prvi susret sa profesionalnom politikom.

Američki Stejt department je u izjavi za RSE pozdravio učešće građana Srbije na parlamentarnim izborima. Portparol Stejt departmenta je naveo da su upoznati sa preliminarnim rezultatima, uključujući i priznanje poraza od strane bivšeg predsednika Vučića. "Radujemo se nastavku i daljem unapređenju našeg partnerstva sa novoizabranim članovima Narodne skupštine Srbije i građanima Srbije, nadovezujući se na zamah ostvaren tokom protekle godine, između ostalog i pokretanjem Strateškog dijaloga", navedeno je. Prema preliminarnim rezultatima izbora održanim 25. oktobra Studentska lista je osvojila 52,54 odsto glasova izašlih birača, dok je "Ujedinjena Srbija" okupljena oko Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića osvojila 39,29 odsto glasova. Vučić je posle 14-godišnje vladavine priznao poraz i čestitao Studentskoj listi. Sjedinjene Države i Srbija pokrenule su sredinom jula Strateški dijalog, kako bi produbile saradnju. Dve zemlje su tada, u okviru Strateškog dijaloga, potpisale Memorandum o razumevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj bezbednosti. Susret američkih i srpskih zvaničnika otvorio je 17. jula državni sekretar SAD Marko Rubio.

Novosadska akademska mreža Slobodan univerzitet zatražila je danas od rektora Univerziteta u Novom Sadu Dejana Madića da, zajedno sa svojim timom, u roku od 72 sata podnese ostavku. U suprotnom će, kako su najavili, univerzitetski profesori pokrenuti postupak njihovog razrešenja. Optužuju ga za urušavanje autonomije univerziteta, između ostalog jer je nakon protesta u univerzitetskom kampusu 5. septembra 2025, koji je obeležilo policijsko nasilje i brutalnost, uveo policiju u Rektorat. Madić je na izborima koji su održani u nedelju 25. septembra podržao listu Srpske napredne stranke (SNS), koja je nakon 14 godina izgubila vlast. On se do sada se nije oglašavao povodom zahteva za ostavku. Odgovor nije stigao ni na hitan upit RSE Rektoratu. Madićevu ostavku studenti u blokadi i profesori zahtevaju od početka studentskih blokada koje su počele nakon smrti 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, a kojima se tražila politička i krivična odgovornost vlasti. Profesor Poljoprivrednog fakulteta Aleksandar Sedlar, naveo da ostavke treba da podnesu i dekani svih fakulteta koji nisu stali uz svoje profesore i studente. Kao one fakultete koji su bili uz svoje zaposlene i studente naveo je pet fakulteta Univerziteta u Novom Sadu – Prirodno-matematički fakultet, Akademija umetnosti, Pedagoški fakultet, Građevinski fakultet u Subotici i Ekonomski fakultet u Subotici. "Naša borba za slobodan Univerzitet se nastavlja, od danas na novi način", naglasio je Sedlar. On je upitao i da li postoji ijedan univerzitet na kojem su otkaze dobili profesori na način na koji su otpušteni Jelena Kleut i Vladimir Mihić, doskorašnji profesori Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Uprkos pozitivnim ocenama stručnih tela, dvoje profesora ostalo je bez posla nakon što Senat Univerziteta Jelenu Kleut nije izabrao u zvanje redovne profesorke, a Vladimira Mihića u zvanje vanrednog profesora. Deo akademske zajdenice ocenio je to kao politički pritisak vlasti zbog njihove podrške studentskim protestima. Predstavnici Slobodnog univerziteta su ispred Rektorata proslavili pobedu Studentske liste na parlamentarnim izborima. Njima se pridružio deo zaposlenih u Rektoratu. Zastavu Slobodnog univerziteta su okačili na zgradu Rektorata i uneli je u ovu instituciju. Slobodan univerzitet je mreža profesora, saradnika, istraživača i ostalih zaposlenih na Univerzitetu u Novom Sadu i drugim visokoškolskim ustanovama u Vojvodini. Nastala je kao odgovor i podrška studentskim blokadama. Između ostalog, pokrenuli su tužbe protiv Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije zbog povrede univerzitetske autonomije i policijskih intervencija u kampusu tokom studentskih blokada.

Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova, Nenad Rašić, očekuje da se nakon pobede Studentske liste u Srbiji obnovi dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, te da se obe strane okrenu evropskim integracijama. "Na evropskoj agendi je normalizacija odnosa Kosova i Srbije. Očekujem da će to biti jedna od prvih tema kada se formira nova Vlada u Srbiji. Da se obnovi dijalog koji je neko vreme u zastoju", kaže Rašić za Radio Slobodna Evropa. Kosovo i Srbija od 2011. godine vode dijalog posredstvom EU ali premijer Kosova Aljbin Kurti uslovljava njegov nastavak na visokom političkom nivou izručenjem Milana Radoičića iz Srbije, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj. Studentska lista se do sada nije oglašavala oko Banjske ili Radoičića. Stav ovog političkog pokreta, nastalog iz studentskih protesta širom Srbije u borbi protiv korupcije, je da je Kosovo po Ustavu sastavni deo Srbije, te da će ponašati u skladu sa njim. Uoči izbora pojedini kandidati na studentskoj listi su najavljivali da će, pored ostalog, preispitati sporazume postignute u okviru dijaloga sa Kosovom. Prema preliminarnim procenama Studentska lista je osvojila 52,65 posto glasova, dok je Ujedinjena Srbija bivšeg predsednika Aleksandra Vučića osvojila 39,22 posto glasova. RSE se obratio Vladi Kosova sa upitom da prokomentariše pobedu Studentske liste u Srbiji, ali se na odgovor čeka. Rašić, s druge strane, kaže da od Studentske liste ne može da se očekuje da se u javnosti izjašnjava protiv sopstvenog Ustava kada je u pitanju Kosovo. "Koji politički predstavnik ili neko iz šireg političkog pokreta rekao neću poštovati zakon i Ustav? To se zove ‘play safe’ (igraj na sigurno), kada nemate dovoljno informacija da bi mogli dublje da se bavite nekom temom. Ali odgovor je u tome da je stav Studentske liste bio i da podržavaju evropske integracije", ukazuje Rašić. Iz ugla političkog predstavnika kosovskih Srba, Rašić očekuje i da se zaustavi "zloupotreba" novca i drugih resursa koji dolaze iz Srbije. Nada se i da nova vlast u Srbiji neće "vršiti pritisak" na pripadnike srpske zajednice sa Kosova, kao što je to, prema njegovoj oceni, radila Srpska napredna stranka preko Srpske liste – vodeće stranke Srba na Kosovu koja je formirana uz podršku Aleksandra Vučića. Srpska lista je inače na poslednjim kosovskim izborima dobila devet od deset poslaničkih mandata rezervisanih za srpsku zajednicu, dok je jedan mandat dobila stranka Za slobodu pravdu i opstanak Nenada Rašića. Srpska liste se inače nije oglašavala nakon pobede Studentske liste na nedeljnim izborima.

Republička izborna komisija (RIK) utvrdila je u ponedeljak uveče preliminarne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora održanih u nedelju, po kojima je Studentska lista osvojila 52,71 glas, odnosno 140 mandata i apsolutnu većinu. Na vanrednim parlamentarnim izborima lista "Ujedinjena Srbija" okupljena oko Srpske napredne stranke osvojila 39,17 odsto glasova, pokazuju podaci Republičke izborne komisije (RIK) na osnovu prebrojanih glasova sa 8.187 obrađenih biračkih mesta od ukupno 8.392, prenosi Beta. Prema podacima RIK-a, za Studentsku listu je glasalo 2.267.615 građana, dok je za listu "Ujedinjena Srbija" glasao 1.685.022. Na trećem mestu je lista "Faktor stabilnosti" okupljena oko Socijalističke partije Srbije koja je osvojila 2,17 odsto glasova, odnosno za tu listu je glasalo 93.3140 birača. Sve ostale izborne liste osvojile su manje od jedan odsto glasova na izborima. Lista "Autentična desnica" osvojila je 0,9 odsto glasova, Savez vojvođanskih Mađara 0,8 odsto, izborna lista "Albanska koalicija" 0,64 odsto, "Rasim Ljajić - Ljudski" 0,48 odsto glasova, a "Bogoljub Karić - Pokret snaga Srbije" 0,46 odsto. Izborna lista SDA Sandžaka osvojila je 0,29 odsto glasova, a koalicija "Evropska Srbija" 0,28 odsto glasova, dok je lista "Usame Zukorlić - Pokret za ujedinjenje" osvojila 0,27 odsto glasova. Ruska stranka osvojila je 0,15 odsto glasova, a Stranka rusko-srpskog jedinstva 0,1 odsto, dok su manje od 0,1 odsto glasova osvojile liste Liberalno zelene stranke, Građanske stranke Grka u Srbiji, "Ćale ovo je za tebe", Narodne stranke i "Majka Srbija - Gruda". Tragedija u Novom Sadu pokrenula je masovne antivladine proteste koji su posle dve godine doveli do izbora na kojima su Vučić i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast posle 14 godina.

Dan posle ubedljive izborne pobede "Studentske liste" nad "Ujedinjenom Srbijom" bivšeg predsednika Aleksandra Vučića, brojni zvaničnici iz regiona i sveta su čestitali pobedu liste proizašle iz studentskog protesta posle pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železnničkoj stanici u Novom Sadu. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da je razgovarala s Ilijom Srdanovićem, prvim na listi Studentske liste" kako bi čestitala "na impresivnoj pobedi na izborima". Ona je na X navela da je EU spremna da "podrži novu Vladu Srbije u napretku na njenom evropskom putu". "Građani Srbije dali su snažan mandat za promene. Njihovi zahtevi za vladavinom prava, borbom protiv korupcije i slobodnim medijima predstavljaju reforme koje Srbiju mogu približiti Evropskoj uniji", navela je Kos. Nemački kancelar Firdrih Merc (Friedrich Merz) uz čestitike Studentskoj listi na pobedi, poručio je da će Berlin aktivno podržavati evropski put Srbije. Merc je na X ocenio da je Studentska lista "svojim zalaganjem za vladavinu prava, borbu protiv korupcije i za osnovne slobode uspela da dopre do ljudi". Studentska lista je ubedljivo pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima kojima je okončano 14 godina vlasti Srpske napredne stranke bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Najviši evropski zvaničnici su posle pobede Studentske liste takođe potvrdili spremnost evropskih institucija da pomognu napredak Srbije na putu ka EU. SAD su takođe izrazile očekivanje u nastavak saradnje sa Srbijom. Slične poruke su, međutim, stigle i iz Rusije, Kine i Irana. Helsinška komisija je saopštila da "Vučićev poraz na izborima pokazuje snagu narodnih pokreta, čak i u autoritarnim državama". "Srbija ima priliku da učvrsti postignuto jačanjem vladavine prava i nezavisnih medija, koji su neophodni za demokratiju. To je put ka ekonomskom rastu i regionalnoj stabilnosti", navela je na X u objavi američke komisije koja prati ljudska prava i međunarodnu saradnju u 57 zemalja članica OSCE-a. Prema preliminarnim procjenama "Studentska lista" je osvojila 52,65 posto glasova, dok je "Ujedinjena Srbija" osvojila 39,22 posto glasova. Tragedija u Novom Sadu pokrenula je masovne antivladine proteste koji su nakon dve godine doveli do izbora na kojima su Vučić i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast nakon 14 godina. Vučić je prvi objavio rezultate priznavši poraz svoje izborne liste. Pobjedu Studentskoj listi čestitao je i premijer hrvatske Andrej Plenković u telefonskom razgovoru sa nosiocem liste Ilijom Srdanovićem. "Nadamo se da će i taj dio vanjske politike, koji se odnosi na odnose sa susjednim zemljama, biti u njihovom fokusu", rekao je Plenković, prenosi Hrvatska radio-televizija (HRT). Rekao je i da očekuje da će odnosi Hrvatske i Srbije biti bolji, ocenjujući da su "jučerašnje poruke Studentske liste bile umjerene, racionalne i razumne". Čestitike su uputili i visoki zvaničnici BiH, izražavajući nadu za bolje odnose Srbije i BiH posle pobede Studentske liste. Kandidate na "Studentskoj listi" odredili su plenumi fakulteta, koji su izrasli u vodeću političku snagu tokom dvogodišnjih protesta fokusiranih na zahtjeve protiv korupcije i za vladavinu prava.

Ambasada Islamske Republike Iran u Srbiji čestitala je "Studentskoj listi" i drugim izabranim "predstavnicima naroda nakon vanrednih parlamentarnih izbora kojima je okončana 14 godina duga vladavina Aleksandra Vučića. "Kao Ambasador Islamske Republike Iran u Republici Srbiji, čast mi je da uputim čestitke ljubaznom narodu i Vladi Srbije na uspešnom i entuzijastičnom održavanju parlamentarnih izbora," navodi se na platformi X. Prema preliminarnim procjenama "Studentska lista" je osvojila 52,65 posto glasova, dok je "Ujedinjena Srbija" bivšeg predsjednika Aleksandra Vučića osvojila 39,22 posto glasova. Tragedija u Novom Sadu pokrenula je masovne antivladine proteste koji su nakon dvije godine doveli do izbora na kojima su Vučić i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast nakon 14 godina. Vučić je prvi objavio rezultate priznavši poraz svoje izborne liste. "Islamska Republika Iran je oduvek težila da razvija i jača prijateljske odnose sa Vladom i narodom Srbije i nada se da će ovaj događaj otvoriti put napretku i prosperitetu srpskog naroda i dalje ojačati dugogodišnje odnose i veze među narodima dve zemlje," stoji dalje u saopštenju iranske ambasade. Zvanični Beograd održavao je prijateljske odnose sa režimom u Iranu prethodnih godina uprkos kritika zapadnih partnera prije svega Sjedinjenih Država zbog prisustva srpskog ministra informisanja i telekomunikacija Borisa Bratine na sahrani iranskog vrhovnog lidera Alija Hamneija u julu ove godine. Vijeće Evropske unije usvojilo je u avgustu ove godine odluku kojom su izmijenjene postojeće restriktivne mjere prema Iranu sa kojima se nije uskladila Srbija. Također dok se u američkom Senatu raspravlja o inicijativi za uvođenje sankcija zvaničnicima Srbije zbog saradnje sa Rusijom, Kinom i Iranom, zvanični Beograd produbljuje veze sa Teheranom u oblasti veštačke inteligencije i informaciono-komunikacionih tehnologija. Beograd je sa Teheranom od februara 2025. godine potpisao memorandum o saradnji u toj oblasti, dogovoreno je formiranje zajedničkog komiteta za njegovo sprovođenje, dok su se dvojica ministara Vlade Srbije sastala sa iranskim kolegama i dogovarali produbljivanje saradnje. Sjedinjene Države su od 28. februara u ratu sa Iranom, dok je zvanični Teheran izložen i sankcijama Evropske unije, čijem članstvu teži Srbija.

Gradske službe, uz pomoć brojnih građana, počeli su 26. oktobra sa raščišćavanjem Pionirskog parka u centru Beograda, nekadašnjeg šatorskog naselja pristalica vlasti Aleksandra Vučića. Građani su prethodne noći ušli u Pionirski park i uklonili šatore i ograde oko kampa, u kojem su duže od godinu i po dana boravile pristalice vlasti. Ćacilend, ograđeni prostora kod Predsedništva Srbije, srušen je tokom slavlja pobede "Studentske liste" koja je na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji osvojila 51,47 odsto glasova, prema preliminarnim procenama nevladine organizacije CRTA. Prethodno, nosilac liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić priznao je izborni poraz. Tada su iz takozvanog Ćacilenda počeli da odlaze ljudi obučeni u crno koji su tamo došli nekoliko sati ranije, a potom su se povukle i brojne policijske snage koje su uoči zatvaranja birališta došle kod Republičke izborne komisije i Predsedništva. Ubrzo posle toga građani su ušli u Pionirski i počeli da uklanjaju šatore i ograde. Prvi šatori u Pionirskom parku postavljeni su u martu 2025. kao odgovor na antivladine proteste sa kojih se tražila odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra 2024. Od tada u "Ćacilendu" je zabeležen niz incidenata. Kako je RSE ranije pisao, u šatorskom naselju, među pristalicama vlasti, bili su i članovi ultradesničarskih grupa, osobe sa kriminalnim dosijeima, pa i osuđeni za ubistvo. Ljudi iz tog prostora bacali su pirotehnička sredstva, baklje, petarde i topovske udare na građane koji su demonstrirali 2025. u blizini "Ćacilenda" i Skupštine. Mediji u Srbiji izveštavali su i o nizu napada na novinarske ekipe koje su izveštavale u blizini šatorskog naselja navodeći da pripadnici policije ne reaguju na te incidente. Čelnici policije negirali su te navode.