"Nama je najbitnije da neko odgovara i da saznam ko je tukao mog sina". Ovo su reči Marka Starčević godinu dana nakon što je njegov maloletni sin, kako priča, bio žrtva policijskog nasilja. Marko i njegova porodica žive u Odžacima, u Vojvodini. Zajedno sa sinom bio je 13. avgusta prošle godine u Novom Sadu na antivladinom protestu koji su obeležili neredi i sukobi demonstranata i pristalica vladajuće Srpske napredne stranke. Dan kasnije, obojica su privedeni. "Moj sin je tada imao šesnaest godina. Mi nismo bili sa njim, uhapsili su ga bez prisustva roditelja. Samo su mu rekli da je to zbog protesta na kojem je bio". "Onda su počeli da ga psihički i fizički maltretiraju prvo u policijskim kolima, a posle i u policijskoj stanici u Novom Sadu. Udarali su ga po prstima i glavi, šamarali ga", nastavlja. Kako objašnjava, Vukašin je te večeri, u pratnji svoje majke i dva inspektora, prebačen u dečiju bolnicu. "Tamo su mu utvrdili telesne povrede i nakon toga je ponovo vraćen u stanicu. Na kraju je pušten bez ikakve prijave protiv njega". Za to vreme i sam Marko je bio u pritvoru. Terete ga za napad na službeno lice tokom protesta, što on negira. "A za ono se desilo mom sinu do sada niko nije odgovarao. Osećamo se odbačeno. Odbačeno od društva, od svih". "Mi smo zato podneli krivičnu prijavu protiv policije. Sin je nedavno dobio poziv da se za nekoliko meseci javi tužiocu", dodaje. Priča i da njegov sin tada doživeo ozbiljnu psihičku traumu koju do sada nije prevazišao. "Više se ni sa kim ne druži i nigde ne ide", dodaje. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja u vezi sa ovim slučajem. U priču se uključio i Zaštitnik građana Zoran Pašalić. On je za Radio Slobodna Evropa kratko kazao da je postupak provera navoda da je policija u ovom slučaju upotrebila prekomernu silu i dalje u toku. Slučaj u Odžacima, nije izolovan primer. Na policijsku brutalnost, proizvoljna hapšenja i politički motivisana pritvaranja, posebno tokom antivladinih protesta, ukazao je i Evropski parlament u Rezoluciji o Srbiji koja je usvojena 2025. Grupa država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO) nedavno je ukazala i na to da Srbija treba da preispita mehanizme nadzora nad postupanjem policije. U izveštaju, koji je objavljen 18. avgusta, GRECO navodi da bi ti mehanizmi morali da omoguće nezavisne i transparentne istrage po pritužbama na rad policije. Da to trenutno nije slučaj, smatra i novinar i bivši policajac Uglješa Bokić. Kaže da "ne postoji efikasan sistem koji bi odvraćao policajce od određenih nezakonitih postupanja". Kao primer navodi to što do sada "nema javnih podataka" da je ijedan policijski službenik odgovarao za prekoračenje ovlašćenja i upotrebu sile od početka antivladinih protesta u novembru 2024. "To je statistički nemoguće na tako ogroman broj protesta koji je bio. Nije moguće da mi imamo najbolju policiju na svetu gde svi rade po zakonu, a svedočili smo jezivim stvarima". "S druge strane imamo na stotine uhapšenih građana. To dovoljno govori", smatra Bokić. Slučaj ValjevoIstog dana kada su Marko Starčević i njegov sin uhapšeni, nekih 170 kilometara dalje - u Valjevu na zapadu Srbije - odigravao se još jedan antivladin protest, u okviru talasa demonstracija koje su izbile u gradovima širom Srbije. Slike nasilja koje se desilo te večeri obišle su zemlju. "Protest je bio miran i odjednom je policija bez ikakvog upozorenja krenula da svojim štitovima potiskuje građane i da primenjuje sredstva prinude", priča za RSE advokatica Jana Aćimović Planojević. "Nakon toga je grupa huligana gađala policiju raznoraznim predmetima, nakon čega je policija krenula da se obračunava sa drugim građanima koji ih nisu napadali, niti su pružali bilo kakav otpor". Kaže da su meta policije bili, uglavnom, mladi ljudi. "Jedan od mojih klijenata imao je tada 15 godina. On je digao ruke, rekao da nije ništa kriv i da je maloletan". "Međutim, usledili su udarci od strane policije, oboren je na zemlju, a onda je pritrčala još jedna grupa policajaca. Na snimcima se vidi da ga šutiraju, udaraju službenim palicama. Njih možda 15-20", navodi Jana Aćimović Planojević. Priča da se policija obračunavala i sa građanima koji nisu učestvovali u protestu. "Tako su iz taksija, na primer, izvučena lica koja nisu bila na protestu. Iz kladionice, iz pekara su izvučeni maloletnici i mladi ljudi. Prema svima njima su protivzakonito primenjena sredstva prinude. Policajci su upotrebljavali uglavnom palice, šutirali i udarali oštećene", kaže. "To je sve toliko bilo surovo, brutalno, nečovečno", dodaje. Policija je tada negirala bilo kakvu upotrebu prekomerne sile. Istovremeno su saopštili da su desetine policajaca povređene te večeri. Krivične prijave protiv policijeJana Aćimović Planojević deo je advokatskog tima koji zastupa 27 građana koji su nakon te večeri podneli krivičnu prijavu protiv 28 policijskih službenika. "Prijava je podneta zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo zlostavljanje i mučenje", kaže. "Kako Osnovno javno tužilaštvo u Valjevu nije sprovelo hitnu, delotvornu i efikasnu istragu, mi smo kao advokatski tim podneli zahtev za vanredni nadzor Vrhovnom javnom tužilaštvu". Nakon toga slučaj je prebačen na Tužilaštvo za organizovani kriminal. Iz tog tužilaštva nisu odgovorili na pitanja RSE, ali advokatica kaže da je do sada saslušana većina oštećenih, te da se postupak nastavlja. "Mi se nadamo da će ovaj slučaj dobiti sudski epilog i da će svi izvršioci biti kažnjeni, kako bi žrtve dobile pravdu i satisfakciju na sudu, i kako se ovakav događaj nikada više ne bi ponovio", zaključuje. Postupak u ovom slučaju pokrenuo je i Zaštitnik građana. "Zbog složenosti činjeničnog stanja, kao i zbog činjenice da se pred Javnim tužilaštvom za organizovani kriminal razmatra krivična prijava podneta protiv policijskih službenika koji su navodno u Valjevu u noći između 14. i 15. avgusta 2025. godine izvršili krivična dela zlostavljanja i mučenja, kontrolni postupak pokrenut od strane Zaštitnika građana je još uvek u toku", navodi se u odgovoru za RSE. Zaštitnik građana, po pritužbi građana ili sopstvenoj inicijativi, u posebnom postupku proverava da li je u radu organa uprave bilo propusta. Ako ih utvrdi, može da traži da se ti propusti isprave. Da li policajci strahuju od zakona?Kao bivši policajac Uglješa Bokić kaže: "Dok sam ja radio taj strah je u određenoj meri postojao". Dodaje da je među policajcima strah od sankcija za nezakonito postupanje često uslovljen kontekstom – da li je u celu priču upletena politika ili nije. "Ukoliko nije onda je taj strah veći, jer kada politika nije upletena onda institucije mnogo mnogo bolje rade i izvesnije je da će neki policajac biti kažnjen ukoliko je nezakonito postupao". Napominje da je ipak "to sve individualno". "Dosta zavisi i od toga koliko nekome stalo do zakonitog obavljanja posla". U izveštaju GRECO-a stoji da su, prema navodima vlasti, tokom 2024. godine primljene 1.722 pritužbe građana, što je 17% više u odnosu na 2023. godinu. Nije svaka od tih pritužbi zbog sumnji na krivično delo. Samo u 127 slučajeva potvrđeni su nedostaci u radu policijskih službenika. "Postupak po pritužbama (građana) u najvećoj meri vođen je od strane policije i Ministarstva unutrašnjih poslova, te iz tog razloga ne predstavlja oblik spoljnog nadzora", navodi GRECO. Gde je ključni problem?Slučajevi u kojima navodi o postupanju policijskih službenika ukazuju na moguće krivično delo na štetu građana prosleđuju se Sektoru unutrašnje kontrole i nadležnom javnom tužilaštvu. Bokić objašnjava da pri pokretanju postupka tužilaštvo upućuje zahtev Sektoru kako bi se prikupili dokazi, ispitali svedoci i oštećeni. "Tu dolazi do zastoja, pošto Sektor unutrašnje kontrole često neće dalje da radi po nalozima tužilaštva. A tužilaštvo, s druge strane, nema mehanizam da ih na to natera". "Tu je jedna rupa u zakonu koja izgleda da svima odgovara. Svi spiraju ovaj odgovornost sa sebe", dodaje. Bokić ocenjuje da je zato neophodna reforma Sektora unutrašnje kontrole, te "jaka spoljna kontrola" Ministarstva unutrašnjih poslova. "Jer Sektor unutrašnje kontrole je deo MUP-a i onda tu dolazimo do apsurda da Ministarstvo praktično samo sebe kontroliše". Smatra i da bi za nepristrasnost istraga bilo bi važno i da u Sektoru ne rade ljudi koji su ranije bili policijski službenici. "Mnogi koji tamo rade su nekad bili policijski službenici i praktično dolaze u situaciju da istražuju kolege sa kojima su nekada radili", objašnjava. GRECO u svom izveštaju ističe da je predviđeno da ova pitanja budu regulisana novim zakonom o unutrašnjim poslovima. U Srbiji je takav dokument više puta najavljen. Međutim, do sada nije usvojen.

Rusija je poslala u Srbiju specijalno opremljen avion da pomogne u gašenju požara, saopštilo je u sredu rusko Ministarstvo za vanredne situacije. U Srbiji su aktivne desetine požara. Rusko Ministarstvo da je posle apela Srbije, po nalogu ruskog predsednika Vladimira Putina, poslat avion Il-76 s posadom i operativnom grupom Ministarstva radi gašenja šumskih požara. Avion Il-76 je opremljen specijalnom opremom, uključujući uređaje za izbacivanje vode, koji omogućavaju efikasnu borbu protiv velikih požara, navelo je rusko Ministarstvo za vanredne situacije. "Upućivanje avijacijske jedinice Ministarstva za vanredne situacije Rusije u Republiku Srbiju je potvrda spremnosti Rusije da deluje u zaštiti ljudi i teritorija, jačajući tradicije međunarodne solidarnosti i uzajamne pomoći", navodi se u saopštenju. Radio-televizija Srbije javila u sredu da je zbog požara na delu teritorije opštine Kladovo proglašena vanredna situacija, pošto vatra ugrožava nekoliko sela. Takođe vetar odmaže prilazak najkritičnijim tačkama u Deliblatskoj peščari kako bi se ugasila vatra koja tamo gori više dana. Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) upozorio je da će se usled novog toplotnog talasa, uz južni i jugozapadni vetar, meteorološki uslovi za gašenje požara značajno pogoršati. RHMZ dodaju da će vetar u četvrtak biti pojačan na istoku Vojvodine i na planinama, a od subote i u ostalim delovima Srbije. Pored toga, kako navodi RHMZ, nastavak perioda sa manjkom padavina dodatno će doprineti isušivanju vegetacije i povećanju opasnosti od iniciranja i brzog širenja požara na otvorenom.

Gotovo svakog dana od početka avgusta predsednik Aleksandar Vučić obilazi gradove i sela po Srbiji. U razgovorima sa građanima, obećava povećanje penzija, bolji život i rešavanje problema. Godinama unazad domaći i međunarodni posmatrači ukazuju da funkcioneri u Srbiji koriste svoje pozicije za partijske promocije, naročito uoči izbora. Slične optužbe stižu i sada. Vučić ih odbacuje i kaže "da samo radi svoj predsednički posao". U Srbiji još nisu raspisani vanredni parlamentarni izbori na čijem održavanju insistira studentski pokret.

Devetnaest godina nakon što su podele dovele do paralelnih islamskih institucija, džamija i sukoba među vernicima, otvara se nova faza u odnosima unutar muslimanske zajednice u Srbiji. Islamska zajednica Srbije, koja se vezivala za Beograd, pristupila je Islamskoj zajednici u Srbiji, čije je sedište u Novom Pazaru na jugozapadu Srbije, a duhovni centar u Sarajevu u Bosni i Hercegovini. Međutim, pred novim rukovodstvom ostaju brojna pitanja – od uključivanja onih koji još nisu prihvatili dogovor do vakufske imovine i organizacije budućih izbora. Prema dogovoru sedište jedinstvene islamske zajednice biće Novi Pazar, a predvodiće je predsednik Mešihata i muftija sandžački Mevlud Dudić. To je najviša verska titula u Sandžaku i Srbiji. Ujedinjenje 'verska obaveza čelnika islamske zajednice'Islamska zajednica podeljena je 2007. godine kada je deo imama formirao Rijaset Islamske zajednice Srbije. Podeljene džamije i podeljeni vernici, slika su prethodne dve decenije u Srbiji, što je naročito bilo izraženo u Sandžaku, na jugozapadu zemlje. Ponekad je dolazilo i do međusobnih sukoba sa potezanjem oružja i intervencijom policije. Dosadašnji čelnik Islamske zajednice Srbije Senad Halitović kaže za RSE da je ujedinjenje bilo verska obaveza čelnika islamskih zajednica. "Cilj nam je bio uspostavljanje harmonije među vernicima. Apsolutno delimo iste stavove, pripadamo istoj pravnoj školi i imamo jednaka tumačenja vere", naveo je on. Halitović napominje da su uspeli da eliminišu stvari koje su ih razdvajale i zauzmu jedinstven stav. "Zaključili smo da među nama ne postoje suštinske razlike, već samo različiti uglovi posmatranja pojedinih situacija", dodao je. Rešad Plojović, zamenik predsednika Mešihata Islamske zajednice u Srbiji kaže za RSE da je osim institucionalnog možda važniji značaj koji ujedinjenje ima za vernike. "Nažalost od te 2007. vjernici su se podijelili u nekoliko frakcija, uključujući Sandžak gdje su i džamije bile podijeljene. I mnoge druge vjerske aktivnosti uzrokovale su neprijatnost za vjernike", naveo je. RSE je tokom prethodne dve decenije pratio ozbiljne podele, institucionalne i fizičke sukobe unutar islamske zajednice u Srbiji, koji su eskalirali 2007. i 2008. godine. Ti sukobi su obuhvatili borbu dve suprotstavljene struje za legitimitet, kontrolu nad verskim objektima i vernicima. Dve suprostavljene islamske zajednice nisu jedna drugu priznavale kao legitimne predstavnike muslimana, što je dovodilo do tenzija u Novom Pazaru, Tutinu i drugim mestima. Fahrudin Kladničanin, iz nevladine novopazarske akademske inicijative "Forum 10", ocenjuje za RSE da se ne može govoriti samo o sukobu imama na verskoj osnovi. "Ovo je u biti imalo nezadovoljstvo koje je postojalo među imamima, ali je ono podgrejano od strane političkih aktera u tom trenutku", rekao je. Inicijativu za ujedinjenje pokrenula je grupa preduzetnika muslimanske veroispovesti iz Sandžaka, a rezultat je potpisivanje Povelje o jedinstvenoj Islamskoj zajednici u Srbiji. Prema tom dokumentu svi imami, džemati i zaposleni ustanova koji su delovali izvan sistema Islamske zajednice u Srbiji pristupaju jedinstvenoj Islamskoj zajednici u Srbiji. Time, kako se navodi, "u potpunosti prestaje da postoji paralelni sistem." Ipak za sada je izvan ujedinjene islamske zajednice ostala porodica Jusufspahić iz Beograda koja se nalazi na čelu beogradskog muftijstva. Njima je iz Novog Pazara upućen poziv za razgovor i dogovor. Muftija Muhamed Jusufspahić nije odgovorio na poziv RSE do objavljivanja ovog teksta. Verske institucije izvan političkih uticajaU Povelji se navodi da sve odluke koje se tiču unutrašnje organizacije i daljeg rada Islamske zajednice mogu da donose isključivo legalno izabrani organi, a da je svako vaninstitucionalno i paralelno delovanje ništavno. Prema tom dokumentu vakufska imovina koja je upisana kao vlasništvo ili suvlasništvo različitih titulara, biće uknjižena na Mešihat Islamske zajednice u Srbiji. Nakon postizanja dogovora o ujedinjenju, saopšteno je i da verske institucije moraju ostati autonomne i slobodne od političkih uticaja. Halitović ističe da Islamska zajednica mora biti strogo nadstranačka. "Ona će se baviti pitanjima koja se tiču muslimana i same zajednice, ali ne sme biti poligon za politiku, niti politika sme uticati na njen rad", podvukao je Halitović. Sumirajući rezultate dogovora, Plojović kaže da je jaka i jedinstvena islamska zajednica važna i za vernike i za državu. "Bitno je kada postoji adresa sa kojom država može da razgovara, jer se na taj način mogu prevenirati razne devijacije kojima je, nažalost, naše društvo generalno izloženo", dodao je. Dosadašnje podele su, kaže on, kočile i realizaciju važnih projekata i postupaka. "Posebno po pitanju vraćanja oduzete vakufske imovine ili u pogledu statusa veroučitelja islamske veronauke", naveo je. 'Pružena ruka' JusufspahićimaRešad Plojović, zamenik predsednika Mešihata Islamske zajednice u Srbiji kaže da se priča ne završava potpisivanjem Povelje već će se nastaviti aktivnosti prema porodici Jusufspahić u Beogradu. "Želimo da budemo jedna adresa, jedna islamska zajednica koja će djelovati, prije svega, za interes vjere, vernika muslimanskih, ali podjednako i svih građana Srbije", naveo je. Plojović dodaje da među njima ne postoje ni ideološke razlike, posebno u tumačenju vere, ni neke druge razlike. "Postoji samo razlika u nekoj viziji kako zajednica treba da izgleda, gdje treba da joj bude centar, da li ona na svom čelu treba da ima poglavara koji se zove reis-ul-ulema ili je dovoljno da to bude vjerski poglavar koji se zove muftija", rekao je. I muftija sandžački Mevlud Dudić pozvao je, nakon potpisivanja Povelje, porodicu Jusfuspahić na dogovor, poručujući da ne postoji razlog ni opravdanje za nastavak paralelnog delovanja. Naglašavajući da je većina predstavnika muslimana i imama učestvovala u razgovorima o ujedinjenju, i Halitović ponavlja da je poziv porodici Jusufspahić i dalje otvoren. "Ne želimo da bilo koja od oko 300 džamija u Srbiji ostane izvan ovog procesa, niti da se iko oseti odbačenim. Svima su otvorena vrata da delujemo zajedno", poručuje Halitović. Ukoliko, pak, odluče da ostanu izvan jedinstvene Islamske zajednice, Halitović zaključuje da oni mogu predstavljati samo deo beogradskog džemata, ali da nemaju legitimitet da nastupaju u ime svih muslimana niti da se predstavljaju kao Islamska zajednica. Šta donosi ujedinjenje?Nedžad Grabus, muftija sarajevski i redovni profesor na Fakultetu Islamskih nauka Univerziteta u Sarajevu očekuje da će ujedinjenje pozitivno uticati na sve muslimane u širem regionu. On smatra da će sigurno doći do pozitivnih pomaka, u smislu razvoja novih ideja, "koji su potrebni mladoj generaciji." "Doprinijeće tome da imami na području Islamske zajednice u Srbiji traže zajednički odgovor kako živjeti islam u savremenom sekularnom okruženju", naveo je. Dodaje i da će to dodatno pružiti jednu vrstu sigurnosti da su ljudi koji predvode zajednicu sposobni da zajedno deluju na temama koje su važne za muslimane, pitanja koja se tiču vere u Boga, obavljanje namaza… "To će osnažiti djelovanje džemata i imama", ocenio je Grabus. U prvim danima ujedinjenja čelnici Islamske zajednice u Srbiji obavili su prve razgovore i susrete. "Gdje smo uspjeli nakon 19 godina da na jednom mjestu okupimo sve imame koji su djelovali u različitim strukturama, da nakon toga objedinimo vjernike", kaže Rešad Plojović. Slede, kako kaže, pripreme za izbore u Islamskoj zajednici. Izbori za predsednika Mešihata su za godinu i po dana, a pre toga će biti održani izbori za nadležne organe Islamske zajednice po medžlisima, odnosno organizacionim jedinicama. Potpisnici Povelje pozvali su nadležne državne organe u Srbiji da primenom zakona daju puni doprinos prevazilaženju i ukidanju paralelnog delovanja unutar Islamske zajednice, kao tradicionalne verske zajednice u Srbiji. *Saradnja na tekstu: Dženana Karabegović

Hiljade ljudi na Fejsbuku i Instagramu prati stranicu "Govorit Moskva", čiji su gotovo jedini sadržaj obraćanja ruskog predsednika Vladimira Putina prevedena na srpski jezik. U jednom od obraćanja koje je objavila stranica, Putin kaže da "milioni ljudi na Zapadu shvataju da ih (vlasti) vode ka pravoj duhovnoj katastrofi". Dok stranica svakodnevno objavljuje Putinove govore u kojima se opravdava invazija na Ukrajinu, veliča ruska vojska i kritikuje Zapad, podataka o tome ko stoji iza te stranice nema. U Srbiji su aktivni i portali-agregatori, takođe nejasnog vlasništva, koji uglavnom ne proizvode originalan sadržaj, već samo prenose izveštaje ruskih medija. Rusija u Srbiji ima i svoje zvanične državne medije. Ruski mediji Sputnik i Rusija danas (Russia Today) rade neometano jer se Srbija nije usaglasila sa zapadnim sankcijama protiv Rusije nakon njene invazije na Ukrajinu. Srbija je i nakon invazije nastavila da razvija saradnju sa Rusijom uprkos tome što je kandidatkinja za članstvo u EU. U Srbiji rade i ruski novinari koji o domaćim događajima izvještavaju kroz narative bliske Kremlju, a njihovo izvještavanje u pojedinim slučajevima poklapa se i sa narativima vlasti u Srbiji. Tomas Brej (Thomas Brey), predavač i bivši dugogodišnji šef regionalnog biroa Nemačke novinske agencije (DPA) za Jugoistočnu Evropu, u svojoj analizi iz 2025. posebno se bavio ulogom Srbije u širenju ruskih propagandnih narativa na Balkanu. "Sve veće srpske novine i televizijski kanali, putem svojih digitalnih portala, takođe služe kao čvorišta za širenje srpsko-ruske propagande", kaže u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa. Sličnu ocenu dali su u izveštaju iz 2025. Reporteri bez granica ocenjujući da u Srbiji "cveta" propaganda Rusije, posredstvom ruske državne televizije. Ko stoji iza 'Govorit Moskva'?Stranicu "Govorit Moskva" koja prenosi Putinova obraćanja na Fejsbuku prati više od 20 hiljada ljudi. Ista stranica na Instagramu ima oko 14 hiljada pratilaca. Stranica na Fejsbuku napravljena je 2025, a prema dostupnim informacijama, administrator je iz Srbije. Na stranici je navedeno i da je vodi nevladina organizacija, ali RSE nije pronašao organizaciju pod tim nazivom u javno dostupnom registru Agencije za privredne registre Srbije. Isti sadržaj kao spomenuta stranica deli i profil "Sa vrha" na kanalu Jutjub (Youtube) od 2024, ali takođe nije navedeno ko stoji iza tog profila. Stranica "Govorit Moskva" nosi isti naziv kao moskovski radio naklonjen politici Kremlja. Glavni urednik ruskog radija je Roman Babajan koji obavlja više javnih funkcija u ruskim državnim institucijama i poznat je po podršci zvaničnoj politici Kremlja. Babajan je pod sankcijama Evropske unije od 2022. EU u obrazloženju sankcija navodi da je širio antiukrajinsku propagandu i promovisao pozitivan stav prema akcijama ruskih separatista u ukrajinskom regionu Donbas. Ni iz moskovskog radija, ni istoimene stranice "Govorit Moskva", nisu odgovorili na upit RSE o tome postoje li veze između radija i stranice na društvenim mrežama sa Putinovim govorima. Ruski narativi putem državnih medija i 'agregatora'Putinova obraćanja šire se na nešto drugačiji način u Srbiji i posredstvom ruskih medija koje finansira Rusija. RT (nekadašnji Russia Today) i Sputnjik pod sankcijama su EU od 2022. i ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu. EU je tada obustavila emitovanje programa Sputnjika i RT u EU "dok se agresija na Ukrajinu ne okonča i dok Ruska Federacija i njoj povezani mediji ne prestanu da sprovode dezinformacije i manipulaciju informacijama protiv EU i njenih država članica". Uprkos ovim sankcijama, "RT Balkan" počeo je emitovanje onlajn sadržaja na srpskom jeziku u novembru 2022, osam meseci nakon ruske invazije na Ukrajinu. Zbog širenja kanala RT u Srbiji, stizala su upozorenja iz EU. Bivši izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik je, povodom otvaranja redakcije RT-a u Srbiji u novembru, na X-u napisao da je pokretanje tog kanala u Srbiji u suprotnosti sa evropskom spoljnom politikom. 'Pravda Srbija' deo mreže ruske kampanje dezinformacija u EvropiMeđutim, ne samo da se proruski narativi u Srbiji šire preko zvaničnih ruskih medija, već i preko portala-agregatora koji preuzimaju i redistribuiraju vesti iz drugih medija. Jedan od njih je portal "Pravda Srbija" koji nema originalni sadržaj, već uglavnom prenosi vesti Sputnika i RT-a. Na sajtu ne postoje podaci o vlasništvu ili uredništvu, a sadržaje prenosi na više stranih jezika. Generalni sekretarijat za nacionalnu odbranu i bezbednost Francuske označio je u izveštaju iz 2024. ovaj portal kao deo mreže "ruske kampanje dezinformacija velikih razmera u Evropi". "Glavni cilj ovog sadržaja izgleda da je izveštavanje o rusko-ukrajinskom sukobu kroz pozitivno predstavljanje 'specijalne vojne operacije' i omalovažavanje Ukrajine i njenog rukovodstva", navodi se u izveštaju i dodaje da su portali na različitim jezicima počeli sa objavljivanjem 2023. Na sajtu EU navodi se da čak i nakon što je mreža otkrivena, širenje sajtova "Pravde" nije prestalo. RSE nije dobio odgovor ovog portala o tome ko uređuje sajt i kako odgovaraju na ove navode. Izveštaji o 'mirnim protestima vlasti' i 'obojenoj revoluciji'Narativi Kremlja vidljivi su i u izveštajima ruskih novinara koji borave u Srbiji. RSE je analizirao neke od tih izveštaja za ruske medije pod kontrolom Kremlja. U njima je primetno pozitivno izveštavanje o vlasti u Srbiji, dok se antivladini protesti stavljaju u kontekst "obojene revolucije", odnosno aludira se da su proteste organizovale zapadne obaveštajne službe. Neki od ovakvih izveštaja pojavili su se na sajtu ruskog lista Izvestija, čiju je distribuciju zabranila EU 2024. zbog promovisanja ruskog rata u Ukrajini. Novinar Sergej Petrov je za ovaj sajt 2025. izvestio o provladinom skupu u Vranju, na jugu Srbije, da je bio "miran, za razliku od studentskih skupova koji su se održavali u Beogradu i brojnih drugih protesta". Vladajuća stranka organizovala je niz skupova kao reakciju na antivladine skupove u Srbiji u kojima se tražila odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Sa druge strane, u izveštaju o antivladinom skupu organizovanom u martu kod Rektorata beogradskog Univerziteta zbog upada policije u tu instituciju, Petrov je izvestio da je skup povezan sa "porazom studentske liste na lokalnim izborima". Ovakvo tumačenje događaja ispred Rektorata poklapa se sa izjavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je takođe skup doveo u vezi sa prethodno održanim lokalnim izborima u više mesta u Srbiji na kojima je pobedila vladajuća stranka. Izbore je pratio niz incidenata koje je Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila kao neprihvatljive. Petrov je na upit RSE o izveštavanju sa protesta rekao da radi kao frilenser i nije "uključen u uređivačke politike medija" za koje izveštava. O antivladinim protestima u Srbiji izveštavala je i Darija Grigorova, dopisnica Sveruske državne televizijske i radio-difuzne kompanije (VGTRK) koja je takođe od 2022. pod sankcijama EU. Grigorovoj je Ukrajina zabranila ulaz 2016. godine na pet godina, što je izazvalo reagovanje i osudu Ministarstva spoljnih poslova u Rusiji. Ona je takođe 2018. spomenuta u izveštaju Državne službe bezbednosti Letonije u kontekstu "širenja informacija koje pogoduju geopolitičkim interesima Rusije". U martu 2025. pratila je veliki studentski i antivladin skup sa kog je u video prenosu izvestila da su se mogli čuti slogani po ugledu na "Majdan". "Glavni simbol ovih protesta je crvena šaka, klasični simbol obojene revolucije", navodi se u prilogu ukazujući na krvavu šaku kao simbol studentskih protesta u Srbiji. Grigorova nije odgovorila na upit RSE o tome. Protesti na Majdanu u Ukrajini 2014. godine su svrgnuli s vlasti ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, naklonjenog Moskvi, nakon što je odustao od planova za trgovinski sporazum s EU i umesto toga se okrenuo Rusiji. Kremlj ove događaje naziva obojenom revolucijom. Sa druge strane, vlasti u Srbiji antivladine proteste nazivaju "obojenom revolucijom", a ruske službe pridružuju se tim tvrdnjama. Kome odgovaraju proruski narativi?Prema oceni nemačkog novinara i predavača Tomasa Breja, proruski mediji, novinari, agregatori i stranice doprinose stvaranju "nerealnog pogleda na međunarodnu politiku" koji pogoduje vlasti u Srbiji. "Predstavljaju sledeću sliku sveta: svet kojim dominira Zapad se raspada i zamenjuje ga multipolarni poredak predvođen Rusijom i Kinom. Ističe se navodna superiornost ruskog političkog i društvenog sistema u odnosu na zapadni, sa Putinom kao ocem nacije na njegovom čelu", navodi Brej. On ističe da se proruska propaganda u Srbiji može prepoznati i u učvršćivanju narativa o Rusiji i Srbiji kao večitim žrtvama koje su navodno stalno nepravedno tretirane od strane ostatka sveta. Ovi narativi se, prema njegovim rečima, šire neometano jer pogoduju režimu predsednika Aleksandra Vučića. "Vučić održava svoju propagandnu mašineriju u pogonu kako bi Zapadu pokazao kakvo antizapadno raspoloženje može da podstakne u zemlji jednim pritiskom na dugme", smatra on. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić našao se na listi "Predatori medijskih sloboda" za 2025. godinu, u izveštaju organizacije Reporteri bez granica. Na listi su bili 34 lidera ili entiteta sile koje, prema oceni te organizacije, povezuje "mržnja prema slobodi štampe", kao i "ućutkivanje nezavisnih medijskih glasova", te "gaženje prava na informacije". Evropska komisija je u izveštaju o proširenju za Srbiju 2025. ocenila da je okruženje za medije i njihovo slobodno, nezavisno i profesionalno delovanje "ograničeno".

Srbija je do sada u potpunosti primenila samo tri od 24 preporuke Grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO), saopšteno je 18. avgusta. Kako se navodi u ovogodišnjem izveštaju‚ delimično je sprovedeno 10 preporuka, a 11 nije uopšte. GRECO zbog toga izražava zabrinutost i konstatuje da od prethodnog Izveštaja o usklađenosti iz jula 2024, "nisu ostvareni konkretni rezultati". "Preciznije, šefovi kabineta i savetnici i dalje nisu obuhvaćeni područjem primene Zakona o sprečavanju korupcije, dok provere integriteta i dalje nisu deo postupka imenovanja budućih ministara, šefova kabineta i savetnika", navodi se, pored ostalog, u izveštaju GRECO-a. "Nijedan kodeks ponašanja koji bi se primenjivao na lica sa najvišim izvršnim funkcijama nije usvojen, niti postoji dokument kojim bi se utvrdili standardi ponašanja predsednika Republike", dodaju. Zaključuju i da usvajanje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period 2024–2028. godine predstavlja značajan napredak, ali da poseban strateški dokument u oblasti sprečavanja korupcije među onima koji obavljaju najviše izvršne funkcije, još uvek nije izrađen. Od šefa delegacije Srbije pri Savetu Evropa, GRECO traži da do kraja juna 2027. godine dostavi izveštaj o napretku u sprovođenju preostalih preporuka. Srbija članica GREKO-a od 2003. i prošla je četiri kruga evaluacije, sa fokusom na različite teme u vezi sa sprečavanjem i borbom protiv korupcije. Ovaj peti krug evaluacije odnosi se na sprečavanje korupcije i unapređenje integriteta u centralnim organima vlasti i organima za sprovođenje zakona. Vlada Srbije je u maju formirala Radnu grupu za praćenje sprovođenja GRECO preporuka, kojom predsedava ministar pravde Nenad Vujić. Članovi Vlade i dalje uživaju imunitet kada je reč o korupcijiGRECO u svom izveštaju napominje da iako veći broj ministarstava nego ranije raspolaže jedinicama za internu reviziju, to nije slučaj sa svim kabinetima. "Pored toga, krivična dela korupcije nisu isključena iz obima imuniteta koji uživaju članovi Vlade". "Dok nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal za krivična dela protiv službene dužnosti i dalje ne obuhvataju sva lica sa najvišim izvršnim funkcijama, uključujući predsednika Republike", podvlače. GRECO konstatuje i da uspešna realizacija preporuka koje se odnose na nosioce najviših funkcija vlasti zavisi od predstojećih izmena Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o lobiranju. "GRECO izražava žaljenje zbog činjenice da zakonodavni postupak u vezi sa ovim izmenama nije ostvario značajniji napredak tokom skoro tri godine", istakli su. Pored ostalog, GRECO je preporučio i utvrđivanje pravila kojima bi se zahtevalo sprovođenje provera integriteta pre imenovanja ministara, kako bi se utvrdili mogući rizici od sukoba interesa pre stupanja na dužnost. GRECO konstatuje da je do sada obrazovana radna grupa sa ciljem analize mogućih načina sprovođenja provere integriteta javnih funkcionera pre njihovog imenovanja. "Iako navedeni razvoj događaja ide u dobrom pravcu i iako je novoosnovana radna grupa već održala svoja prva dva sastanka, do sada nisu ostvareni konkretni rezultati", zaključuju. Postupci koji se vode protiv policije bez spoljnog nadzoraU izveštaju GRECO-a ističe se da mehanizam postupanja po pritužbama građana i nadzora nad policijom nije izmenjen na način kojim bi se unapredili njegova nezavisnost i transparentnost. Napominju da je prema navodima vlasti, tokom 2024. godine primljeno više 1.700 pritužbi, što predstavlja povećanje od 17% u odnosu na prethodnu godinu. Samo u 127 slučajeva postupak po pritužbi utvrdio je nedostatke u radu policijskih službenika. "Postupak po pritužbama u najvećoj meri vođen je od strane policije i Ministarstva unutrašnjih poslova, te iz tog razloga ne predstavlja oblik spoljnog nadzora". Konstatuje se i da su uvođenja redovnih bezbednosnih provera svih policijskih službenika, registra dodatnog zaposlenja i institucionalizovanog sistema rotacije zaposlenih u oblastima sa visokim rizikom od korupcije, uključena u nacrt akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije. Međutim, sprovođenje ovih mera još nije započelo. Pored toga, GRECO ukazuje da "dugo očekivani" Operativni plan za sprečavanje korupcije u policiji još uvek nije formalno usvojen. "Od posebnog značaja je reforma postupaka zapošljavanja i imenovanja na rukovodeća mesta u policiji, kako bi se obezbedili postupci zasnovani na zaslugama i transparentni postupci izbora", dodaje se u izvešatju. To bi, napominju, takođe doprinelo unapređenju operativne autonomije policije u odnosu na Ministarstvo unutrašnjih poslova, "što i dalje predstavlja otvoreno pitanje". Navode se da su ostvareni i određeni rezultati - kroz kontinuirane obuke o pitanjima integriteta i zaštite uzbunjivača, punu integraciju Kodeksa policijske etike u obuku, kao i uspostavljanje Komisije za policijsku etiku. Bez saradnje Vlade i Agencije za sprečavanje korupcijeGRECO u svom izveštaju navodi da "iako se saradnja između Agencije za sprečavanje korupcije i drugih relevantnih institucija nastavlja", saradnja između Vlade Srbije i Agencije "još uvek nije formalizovana". "A Agenciji i dalje nisu obezbeđeni odgovarajući ljudski resursi", napominju. Ističu da je Agencija tokom 2024. godine nastavila sa proverama prijava o imovini i prihodima lica sa najvišim izvršnim funkcijama. Međutim, napominju da je fokus planiranih provera za 2025. godinu preusmeren na prijave koje su podneli narodni poslanici, sudije i javni tužioci. Šta je GRECO-ova evaluacija?Savet Evrope formirao je GRECO 1999. godine sa ciljem da nadzire primenu Konvencija Saveta Evrope, odnosno usklađenost zakonodavstava zemalja članica sa antikoruptivnim standardima Saveta Evrope. GRECO-ove evaluacije podrazumevaju prikupljanje informacija putem upitnika, posete državi koja se ocenjuje, kao i izradu evaluacionih izveštaja. Ovi izveštaji sadrže i preporuke državama koje se ocenjuju. Mere koje država preduzima radi sprovođenja preporuka naknadno se ocenjuju u okviru posebnog postupka praćenja njihove primene. GRECO je do sada pokrenuo pet krugova evaluacije koji se bave konkretnim temama. Peti krug evaluacije zvanično je pokrenut 20. marta 2017. godine. Izveštaj nije pravno obavezujući, ali prikazuje međunarodno ocenu učinka neke države u borbi protiv korupcije.

Hiljade uginulih kokošaka, prepolovljena proizvodnja i upitna sudbina porodičnog posla. To su samo neke od posledica požara koji je u julu zahvatio deponiju otpada na zapadu Kosova. I bez požara, prema rečima stanovnika koji žive u blizini, zagađenje sa deponije u opštini Peć učinilo je njihov život teškim i nesigurnim. Planirana kao privremeno rešenje, deponija radi više od 20 godina.

Pad vodostaja rijeke Dunav otkrio je usred suše koja je pogodila veći dio Evrope, nacističke ratne brodove u Srbiji i vojni motocikl u Mađarskoj.

Desetine vozila prodefilovalo je ulicama Beograda u nedelju uz isticanje srpskih, ruskih zastava i simbola ruske vojne invazije u znak protesta zbog posete ukrajinskog predsednika Volidimira Zelenskog Srbiji 7. avgusta. Učesnici su se prvobitno okupili u blizini Sava centra u Beogradu na skupu "podrške ruskom narodu" na koji su na društvenim mrežama pozvale ultradesne organizacije u Srbiji. Pojedini učesnici su obeležili automobile i nosili majice sa simbolom ruske vojne invazije na Ukrajinu – slovom "Z". Jedan od organizatora rekao je okupljenima da je protest organizovan zbog posete Zelenskog Srbiji, što smatraju "veleizdajom". Poziv na ovaj skup na društvenoj mreži Telegram objavljen je na kanalu krajnje desnice u Srbiji "Bunt je stanje duha", koji prati oko 78 hiljada ljudi. Objavu o automobilskom skupu je na Telegramu podelila i ultradesna grupa "Narodna patrola". Ova grupa poznata je po vezama sa ideološki bliskim grupama iz Rusije i antimigrantskim akcijama. U objavi na Telegramu se navodi da "mi kao generacija ne smemo dozvoliti da nas vlastodršci naprave neprijateljima Rusije i pre svega ruskog naroda". Navodi se i da je poseta Zelenskog organizovana "brzo, kako bi se izbegla reakcija naroda". Volodimir Zelenski bio je u avgustu u zvaničnoj poseti Srbiji, prvi put otkako je na funkciji predsednika Ukrajine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je da će Srbija nastaviti da pomaže Ukrajini slanjem humanitarne pomoći i zvaničnici Srbije su više puta izjavili da Srbija podržava teritorijalni integritet i suvernitet Ukrajine. Vučić je tokom posete poručio da će Srbija nastaviti da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine i da tu ne postoji nikakvo "ali". Takođe, rekao je da su vlasti Srbije ranije obećale da će se pobrinuti za obnovu jednog manjeg grada u Ukrajini koji je bio izložen tokom rata i da će to biti ispunjeno. Ipak, Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na tu zemlju, uprkos pozivima Zapada. Jedina je evropska država, uz Belorusiju i Tursku, koja se nije pridružila sankcijama koje je EU uvela Rusiji. Sa druge strane, Ukrajina podržava stav Srbije o njenoj nekadašnjoj južnoj pokrajini i ne priznaje nezavisnost Kosova. Povodom posete Zelenskog Beogradu, protestovala je u centru Beograda 8. avgusta manja grupa desničara sa zastavama Rusije i slikama Putina. Skup je organizovan na poziv Mladena Obradovića, lidera zabranjene ekstremno desničarske grupe Obraz, i parlamentarne stranke Mi snaga Naroda. Takođe, 100 ličnosti desne orijentacije uputilo je protestno saopštenje zbog pozivanja u zvaničnu posetu Srbiji Zelenskog kog smatraju "glavnim krivcem za rat između Rusije i Ukrajine i eksponentom NATO i Evropske unije".

Plata između 700 i 1.700 evra – toliko zarađuju gradonačelnici i predsednici opština u Srbiji. A u imovinskim kartama prijavljuju kuće, stanove, vikendice, automobile, njive, šume, udele u firmama i ušteđevinu u bankama, pokazuje analiza RSE.

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome zašto predsednik Srbije Aleksandar Vučić u poslednje vreme sve više zaoštrava odnose sa susedima. Naši sagovornici su Žarko Korać, dugogodišnji profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, i Adnan Huskić, politički analitičar iz Sarajeva. Bilo je reči o tome zašto je Vučiću bila potrebna ilegalna pratnja kada je odlazio u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, kako takvi njegovi potezi narušavaju odnose Srbije sa susedima, šta znači Vučićeva izjava da sa gnušanjem odbacuje ideju o policentričnom srpstvu čiji je cilj, kako kaže, da pocepa srpski narod, zašto za Vučića i Dodika ne postoji bosanski i hrvatski Srbi i da li Vučić pozivom na jedinstvo Srba, ma gde oni živeli, vraća u opticaj priču o srpskom svetu koja je prilično utihnula nakon što je njen glavni protagonista Aleksandar Vulin skrajnut sa političke scene. Razgovaralo se i o tome da li se Vučić ponaša kao predsednik i zaštitnik svih Srba ne samo u Srbiji, nego i u regionu i svetu, da li jača veze sa Miloradom Dodikom jer mu je Dodik potreban da bi obezbedio masovan dolazak stanovnika Republike Srpske koji će na izborima glasati za Srpsku naprednu stranku, kao i o tome da li je zaoštravanje odnosa sa susedima u funkciji Vučićeve predizborne kampanje koja je uveliko u toku mada još nije raspisao izbore. Omer Karabeg: Predsednik Vučić nedavno je bio u trodnevnoj poseti Republici Srpskoj, a posetio je i opštine u Federaciji Bosne i Hercegovine gde žive Srbi. Tom prilikom dogodio se incident kada su specijalci MUP-a Republike Srpske u civilu nenajavljeno ušli na teritoriju Federacije BiH pod izgovorom da obezbeđuju Vučića. To je izazvalo oštre reakcije u Federaciji. Da li je Vučić znao za tu pratnju ili je to urađeno bez njegovog znanja? Žarko Korać: On je naravno to znao, on to stalno i radi. On je strašno uplašen za svoj život što je zanimljiva tema sama po sebi. Posetio je i Čipuljić kod Bugojna odakle su njegovi preci po ocu. On je od toga napravio mit žrtve jer je to mesto stradalo za vreme Drugog svetskog rata, a i u ovom poslednjem ratu većina Srba je odatle proterana. On se predstavio kao žrtva hrvatskog i bošnjačkog nacionalizma. Ako je neko žrtva, onda su to građani Sarajeva, pretežno Bošnjaci, ali i drugi. Vučić je stalno opsednut da mu neko sprema zaveru, i kada ide u posetu susedima, dovodi ne samo legalnu policijsku zaštitu, nego i ilegalnu pratnju da bi valjda zbunio organe reda u zemljama koje posećuje. U svakom slučaju Vučić to radi jako promišljeno da bi stvorio mit o sebi kao glavnoj brani ugrožavanja Srba i Srbije. Navodno, svi hoće da ga sklone i likvidiraju zato što navodno, kad nema njega, nema ni Srbije. Adnan Huskić: Moram reći da sam bio vrlo neprijatno iznenađen činjenicom da se je MUP Republike Srpske odlučio na takvu vrstu provokacije od čega se Vučić ogradio rekavši da on ne zna o čemu se radi i da to nema veze sa njegovim obezbjeđenjem. Ova provokacija za mene je u rangu onoga što je uradio MUP Republike Srpske kada je postavio snajperiste na entitetskoj liniji u Dobrinji u jeku protesta nakon uvođenja sankcija Miloradu Dodiku. Omer Karabeg: Mislite li da je upad specijalaca Republike Srpske u civilu ipak urađen sa Vučićevim znanjem? Adnan Huskić: Mislim da jeste. Niko u Republici Srpskoj ne smije povući niti jedan potez bez znanja ne nužno Aleksandra Vučića, ali svakako ljudi oko njega. Kad takvi potezi izazovu negativne reakcije, pripiše ih svojim podređenim. Sjetite se samo odlaska onih nabildanih likova avionom u Tivat uoči samita Evropska unija – Zapadni Balkan. Kada je crnogorska policija vratila taj avion u Beograd, Vučić je tvrdio da nije znao za taj čarter i da su to uradili ljudi iz njegovog okruženja. To je njegova standardna matrica – nisam ja kriv ni za šta što ne valja, ali sam i te kako zaslužan za sve što je dobro. Tako da mislim da bi se malo ko iz MUP-a Republike Srpske usudio da pošalje specijalce bez koordinacije sa ljudima iz najbližeg okruženja i sigurnosnog aparata Aleksandra Vučića. U to nema nikakve sumnje. 'Policentrično srpstvo'Omer Karabeg: Prilikom posete Čipuljuću kada je obišao i obnovljenu porodičnu kuću, Vučić je izjavio da sa gnušanjem odbacuje ideju o policentričnom srpstvu čiji je cilj, kako je rekao, "da se pocepa srpski narod i jezik i da nigde ne bude srpskog jezika i srpske trobojke". Dodao je da je to opasna priča koju su smislili neprijatelji srpskog naroda i razne agenture, a prihvatili je lažne patriote. Otkud sada priča o policentričnom srpstvu, čini mi se da je Vučić ranije nije pominjao? Žarko Korać: On je nešto jako pomešao ili je to namerno uradio. Podsetio bih da je Ranko Bugarski, jedan od vodećih lingvista u Srbiji, na pitanje da li su srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski različiti jezici rekao da je to jedan jezik, ali policentričan. Ja vrlo dobro pamtim tu njegovu izjavu pre jedno desetak godina. Vučić je to pobrkao. To je pitanje jezika, a ne naroda. Pratim medije, ne znam da je iko ikada rekao da je srpski narod policentričan. Vučić iznese tvrdnju koju niko ne zastupa i onda je sam kritikuje. Dakle, nije srpski narod policentričan, nego je jezik kojim govori policentričan. Omer Karabeg: Meni se čini da je Vučić, kada je govorio o policentričnom srpstvu, mislio na to da ne postoje bosanski i hrvatski Srbi, već kako je rekao "samo Srbi i ništa više ni manje od toga". O tome već godinama govori Milorad Dodik koji se ljuti kada neko kaže bosanski Srbi ili hrvatski Srbi. Zašto im to toliko smeta? Adnan Huskić: Mislim da je Vučić tu priču preuzeo iz arsenala Milorada Dodika. Dodik je često govorio da nema bosanskih Srba, već da postoje samo Srbi. Riječ je o identitetskim parametrima koji su u velikoj mjeri usvojeni u Republici Srpskoj, a sada to vidimo i u Srbiji. Ovih dana pokrenuta je inicijativa da se Olimpijski komitet Srbije preimenuje u Srpski olimpijski komitet. Ja uvijek pravim distinkciju između toga šta je srpski, a šta je srbijanski. Aleksandar Vučić je srbijanski predsjednik. On je predsjednik Srbije, on je vezan za državu Srbiju. Ali kad se kaže srpski predsjednik, onda se želi reći da je Vučić ne samo predsjednik Srbije, nego istovremeno i poglavar svih Srba izvan Srbije. Predsednik Srbije ili SrbaOmer Karabeg: Gospodin Huskić je pomenuo da se Vučić pojavljuje u ulozi poglavara svih Srba. Ustvari, njega je Aleksandar Vulin 2000. godine nazvao predsednikom svih Srba. Žarko Korać: On bi svakako voleo da to bude. Tačno je da je to rekao Vulin koji bi naravno najviše voleo da je Srbija pripojena Rusiji jer on nedvosmisleno radi za Ruse. Ali Vučić nije predsednik svih Srba. To je besmislena tvrdnja. Francuski predsednik Macron je pre svega predsednik Francuza u Francuskoj. Da li je on predsednik Francuza koji žive u drugom delovima sveta, a ima ih po Africi, Kanadi i drugde? Mislim da oni predsednika Francuske ne tretiraju kao svog predsednika. Tvoj predsednik je predsednik zemlje u kojoj živiš. Ali moram da vas upozorim na jednu zanimljivu činjenicu – Vučić bi teško mogao da se deklariše kao predsednik Srba u Hrvatskoj. Poslednjih godina Milorad Pupovac, koji je vodeći politički predstavnik hrvatskih Srba, ne dolazi u Beograd, ne učestvuje u svesrpskim manifestacijama i drži vrlo veliku distancu u odnosu na Vučića. To je još jedan dokaz da Vučić može samo da sanja o tome da je nekakav predsednik svih Srba jer on to nije. Vučić je predsednik građana Srbije u kojoj ima dosta i ne Srba. Umesto da se zadovolji da bude predsednik ljudi koji žive u Srbiji, Vučić ima ogromne ambicije da bude predsednik Srba koji žive ne samo u regionu, nego i u Americi, Južnoj Africi, i u raznim delovima sveta. Sin mog druga živi u Japanu, nije valjda i njemu predsednik. To je Vučićev pokušaj da se prikaže moćnijim, nego što jeste. UgroženostOmer Karabeg: Vučić je prilikom posete Čipuljiću izjavio "da je za njega bilo važno da pokaže da se nikada neće odreći svojih korena i svog srpskog roda ma koliko bilo teško biti Srbin danas u Čipuljiću i Bugojnu, а veoma je teško". Kome je upućena ta poruka?  Adnan Huskić: To je poruka koja ide u prilog Dodikom narativu da su Srbi, koji žive u Federaciji BiH, ugroženi. To naprosto ne stoji. Ali to je nužno naglašavati da bi se Vučić predstavio kao zaštitnik svih Srba, neko ko će ih uzeti pod svoje krilo. Ne treba se zamajavati – Aleksandar Vučić nije mnogo promijenio svoje pozicije od onih eksplicitno šovinističkih i radikalnih koje je zastupao kada bio ministar informisanja za vrijeme Miloševićevog režima. Priča o ugroženosti Srba je narativ koji se pokušava nametnuti i u Republici Srpskoj. A kada stalno govorite o ugroženosti jednog naroda, stvarate preduslove za aktivnosti koje bi trebale ići u smjeru rješavanja tog pitanja. A kako se obično rješava pitanje ugroženosti? Pogledajte kako se rješavalo i kako se rješava pitanje navodno ugroženog ruskog stanovništva na Krimu, u Donjecku i Luhansku. Pričom o ugroženosti priziva se neka vrsta političkog, nadam se ništa više od toga, djelovanja koje nikako nije stabilizirajuće za Bosnu i Hercegovinu, a i regiju. Omer Karabeg: Da li je poziv na jedinstvo Srba, ma gde oni bili, praktično vraćanje u opticaj priče o srpskom svetu koja je prilično utihnula nakon što je njen glavni protagonista Aleksandar Vulin skrajnut sa političke scene? Žarko Korać: Vučić nikada nije odustao od te priče. Možemo samo razgovarati o tome u kome periodu je obnavlja. Sada je ponovo vraća u opticaj zato što ima izbore. To je jedna od bitnih karakteristika njegove predizborne kampanje. To je Šešeljeva logika, ali ona je mnogo starija i od njega. To je priča o integralnom srpstvu. Vučić je uplašen od predstojećih izbora i stavio je u pogon sve što je mogao. U to spada i poseta Republici Srpskoj i Čipuljiću. Vučić se predstavlja kao prognani Srbin, priča nekakve imaginarne priče da neko hoće da podeli Srbe. Milorad Dodik je njegov sluga. On je na svakoj manifestaciji u Beogradu. Odmah dođe, nisam čak sasvim siguran da ga uvek i zovu, ali on je odmah tu i demonstrira bliskost sa Vučićem želeći da pokaže da je on glavni Srbin u Republici Srpskoj. Adnan Huskić: Dio priče o srpskom svijetu je i ulaganje Srbije u Republiku Srpsku. Umjesto da ulaže u kritične infrastrukturne objekte u opštinama u Srbiji i tako pomaže svom stanovništvu, Vučićeva vlast ulaže u opštine u Republici Srpskoj što nije naišlo na razumijevanje ljudi u Srbiji. Ljudi postavljaju pitanje zašto novac budžetskih obveznika iz Srbije odlazi u Republiku Srpsku kojim gospodari milijarder Milorad Dodik. Omer Karabeg: Da li Vučić ponovo jača veze sa Miloradom Dodikom zato što mu je Dodik sada preko potreban? Da li on računa na masovniji dolazak stanovnika Republike Srpske na izbore u Srbiji jer mu je važan svaki glas s obzirom da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će izbori, koje okleva da raspiše, biti vrlo neizvesni? Žarko Korać: Ovo je trenutak kada Vučiću više treba Dodik, nego Dodik Vučiću mada su oni vezani kao braća blizanci i jako je teško zamisliti raskid te političke veze. Ima sukoba među njima, nekada odnosi zahladne, nekada Dodik dođe samopozvan na neke skupove u Beogradu, ali oni trebaju jedan drugom. OtporOmer Karabeg: Vidimo da Vučić zaoštrava odnose ne samo sa Federacijom Bosne i Hercegovine, nego i sa Crnom Gorom i Hrvatskom. Da li je sve to deo njegove predizborne kampanje? Adnan Huskić: Ne može se reći da vlasti u Srbiji i ranije nisu pokušavale uticati na političku dinamiku u Crnoj Gori. Međutim, sada imate novi momenat kada se Crna Gora približava ulasku u Evropsku uniju što Vučić doživljava kao lični poraz. Crna Gora ulazi u Evropsku uniju, a Srbija je zapela. To je ono što proizvodi nervozu koju trenutno vidimo kod Vučića. A što se tiče odnosa Srbije i Hrvatske, tu postoji standardno trvenje koje nikada ne prestaje, a koje najviše osjećamo mi u Bosni i Hercegovini jer se često lomi preko naših leđa. Žarko Korać: Vučić želi da obnovi sliku da je on gospodar Srba u regionu, da ništa ne može bez njega. Ide u Republiku Srpsku, svi mu se udvaraju, on brine o tamošnjim Srbima. On brine i o Srbima u Federaciji mada oni to od njega nisu tražili. U Crnoj Gori radi isto, ali je naišao na otpor. Ne radi se samo o izjavi premijera Milojka Spajića koji je, reagujući na Vučićevu izjavu da Crna Gora uvek prva usvoji pakete sankcija prema Rusiji, izjavio da nije baš primerno da Vučić preuzima ulogu portparola Ruske Federacije, nego i za mene zapanjujućoj izjavi predsednika parlamenta Andrije Mandića da će se odluke o Crnoj Gori donositi u Crnoj Gori, i da niko neće donositi odluke umesto Crnogoraca. A Andrija Mandić je bio izrazito prosrpski političar u Crnoj Gori. Pored toga, jedan od crnogorskih vladika poručio je Vučiću da se ne meša u crkvene stvari. U Crnoj Gori je Vučićevo ponašanje izazvalo otpor, u Republici Srpskoj neće, ali on stalno preti. Zapretio je Kosovu da će da skrene reku Ibar. Vučić je očajan, jako se boji da će izgubiti vlast i čini sve da bi demonstrirao da je veliki lider i da niko u regionu ne može bez njega. Sitna cenaOmer Karabeg: U zaključku, da li Vučićevi potezi mogu da destabilizuju region ili su to samo prolazni incidenti? Adnan Huskić: Što se tiče Bosne i Hercegovine, mislim da mogu – ne u smislu toga da će to proizvesti sigurnosne probleme, ali rat rječima i verbalni sukobi sigurno ne pomažu normalizaciji stanja u Bosni i Hercegovini. Jer ostali tabori jedva čekaju da se oglase na ovakve Vučićeve provokacije. Stvara se nepovoljan ambijent, a manje je od mjesec dana do početka zvanične kampanje za opšte izbore u Bosni i Hercegovini koji su zakazani za 4. oktobar. Žarko Korać: Vučić stalno destabilizuje region. Nekada to radi intenzivnije, a nekada manje intenzivno. Sad to radi intenzivnije jer dolaze izbori, koje, uzgred budi rečeno, još nije zakazao. On je u panici jer prema istraživanjima javnog mnjenja nema 50 posto podrške. Misli da će mu kampanja pod šatrama s pevačicama, jelom i pićem, gde on ide od mesta do mesta, pomoći da poveća tu podršku, ali zasada ne izgleda da će u tome uspeti. On destabilizuje region jer je to za njega sitna cena da dobije izbore.

Petu godišnjicu od povratka talibana na vlast u njegovoj zemlji, Reza dočekuje u šatoru u šumi u okolini Beograda. Sa suprugom i njenom majkom, sestrom i maloletnim bratom na tom mestu čeka novu priliku za prelazak granice ka zemljama Evropske unije. U strahu od policije i krijumčara, porodica ne želi da se fotografiše. Nerado se sećaju 15. avgusta 2021. kada su talibanske snage zauzele Kabul, nakon što je međunarodno priznata vlada pala. To je bio dan kada su odlučili da napuste Avganistan. "Godinu dana smo čekali trenutak da pobegnemo iz Kabula. Uspeli smo da izađemo 2022", priča Reza za Radio Slobodna Evropa (RSE). Put ove porodice obeležile su godine, najpre u avganistanskom gradu Mazar, a potom u Iranu i Turskoj, odakle su dalje krenuli balkanskom izbegličkom rutom i stigli do Srbije. "Nikada ne bismo razmišljali da krenemo na ovakav put. A onda su došli talibani. Najteže je mojoj sestri koja ne može da izađe iz kuće", kaže Reza. Žene su podnele najveći teret dok talibani nameću svoju ekstremnu verziju islama u ovoj ratom razorenoj zemlji sa oko 40 miliona stanovnika. Militantna islamistička grupa je u velikoj meri izbrisala žene iz javnog života i nametnula stroga ograničenja na njihov izgled, slobodu kretanja, te pravo na rad i obrazovanje. "Problem je bila i religija jer talibani ne vole Hazare, a mi smo Hazari", priča Reza. Ova treća po veličini etnička zajednica u Avganistanu, koju čine pretežno šiitski muslimani, suočena je sa višedecenijskom diskriminacijom i progonom. Najsmrtonosnije napade na njih izvodi ogranak terorističke grupe "Islamska država – Korasan", ali Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije upozoravaju i na prisilna iseljenja i druge pritiske na zajednicu. U Avganistanu su ostali Rezini otac, majka i sestra. "Otac ne može da nađe posao jer je pre dolaska talibana radio sa vojskom, a sestra ne može da ide u školu." Da li biste se vi vratili?U šumi nadomak pruge u beogradskom naselju Železnik, u šatorima boravi nekoliko desetina ljudi, većinom Rezinih sunarodnika. Za vojsku je pre povratka talibana radio i Abdullah. Priča da je iz zemlje pobegao čim su preuzeli vlast jer mu je život bio ugrožen. "Pre sam imao normalan život. Išao sam svaki dan na posao i sve je bilo dobro. Sada su mi tamo otac i majka, a brat je isto uspeo da pobegne. On živi u Iranu, ali je i tamo život težak. Otac mi je već star, samo zato ga talibani ne diraju." Ne nada se povratku kući. Čak ni kada bi talibani otišli, ne bi se, kaže, vratio u zemlju u kojoj je razorni građanski rat zamenila humanitarna i kriza ljudskih prava. "Da li biste se vi vratili ako biste osetili da život može biti drugačiji?", odgovara pitanjem. Bez novca za dalji putDrugačiji život čekaju u još jednom šatorskom naselju u okolini Beograda. Privremene stanovnike šuma u Obrenovcu i Železniku, RSE je posetio sa aktivistima nevladine organizacije KlikAktiv koja im, uz humanitarnu, pruža besplatnu pravnu i psihosocijalnu pomoć. "Tu na dnevnom nivou ima između 20 i 50 ljudi, s tim što se svakoga dana menja grupa. Nova dolazi sa južnih granica, a postojeća ide dalje ka izlaznim granicama", kaže Milica Švabić iz KlikAktiva. "Avganistanci čine značajan procenat, nekih 70, 80 posto naših korisnika. Oni putuju sa jako malo novca, nemaju sredstava da plate privatne smeštaje i zato i borave po ovakvim neformalnim naseljima u šumama." Među njima je i Hamid. Kaže da nema više novca kako bi krijumčarima platio nastavak puta na koji je iz Avganistana krenuo 2024. godine. Ni on ne želi da govori o vremenu koje je proveo pod vlašću talibana. "Ima puno problema, ljudi koji su radili u vojsci i policiji, mladi ljudi imaju problem jer nema života. Nema posla, ne mozeš da zaradiš da bi imao normalan život." I u ovom šatorskom naselju ima maloletnika, a Milica Švabić kaže da ih je na balkanskoj ruti sve više. "Uglavnom su iz Avganistana i veliki broj njih je krenuo nekoliko godina ranije. Putuju sami obično u situacijama gde porodica nema dovoljno novca da plati put za sve članove i onda šalju najstarijeg sina. Oni su izuzetno ranjivi i vrlo često budu eksploatisani od strane krijumčara, ali i svih kriminalnih mreža sa kojima dolaze u susret". Rahimova porodica pozajmila je novac za njegov put. I on je iz Avganistana krenuo 2024, a iz šatorskog naselja kod Beograda želeo bi da ode u, kako kaže, bilo koju državu EU. "Otac mi je radio u državnoj firmi, imao sam normalan život i nisam imao nameru da odem. Sada ne mogu da se vratim. Jednom ako talibani odu, ako bude postojala mogućnost da radim i da zaradim, voleo bih da se vratim", kaže Rahim. Nevidljivi u SrbijiNema zvaničnih podataka koliko ljudi iz Avganistana, ali i drugih zemalja, trenutno boravi u Srbiji u pokušaju da ode dalje. "Ne postoje tačne evidencije jer se sve više ljudi nalazi van sistema. Jako veliki broj boravi na privatnim adresama. Krijumčari imaju čitavu mrežu stanova i kuća gde se ljudi smeštaju i nemoguće je proceniti broj", kaže za RSE Milica Švabić. Prema podacima državnog Komesarijata za izbeglice, koji nije odgovorio na pitanja RSE, tokom 2025. je "evidentirano" blizu 10 hiljada ljudi, najviše iz Avganistana, Egipta, Turske, Maroka i Sirije. To je, kako se navodi u saopštenju, skoro 50 posto manje u odnosu na 2024. godinu. Iako je pooštrenim politikama i ogradama od žilet-žice duž balkanske rute prekinut prolaz velikih grupa, ljudi su nastavili da se kreću uz pomoć međunarodno umreženih krijumčarskih grupa. Dok policija na mesečnom novu izveštava o hapšenju krijumčara, Milica Švabić ocenjuje da su njihove mreže "veće i jače nego ikada ranije". "Vrlo je slična politika u svim zemljama na ruti gde su kampovi prazni, pristup azilu je otežan i onda ljudi u potpunosti zavise od krijumčara". Šatori u šumi u Obrenovcu nalaze se nadomak državnog Centra za azil. "On ima kapacitet od hiljadu kreveta, a trenutno u njemu boravi oko 30 ljudi i dostupan je samo tražiocima azila. Problem je, međutim, što ljudima koji dođu niko ne objasni kako mogu da zatraže azil, već ih samo često vrlo grubo teraju sa kapija. I onda nemaju drugog izbora nego da ostanu u šumi pored, dok ne dođe njihov red da idu na granice", navodi Milica Švabić. Od osam tranzitnih državnih centara, koji primaju ljude koji nemaju nameru da traže azil, trenutno rade samo tri – dva u Preševu i Bujanovcu na jugu Srbije i jedan u Šidu na zapadu zemlje. Prema podacima UNHCR-a, u julu je u njima boravilo oko 100 ljudi, najviše iz Avganistana. Retki su oni koji žele da ostanu u Srbiji. U prvoj polovini godine, nameru da zatraži azil izrazilo je 49 Avganistanaca, što ne znači da su to i učinili. Status izbeglice ili supsidijarnu zaštitu (pravo na boravak, obrazovanje, rad i zdravstvenu zaštitu) je u poslednjih 17 godina dobilo njih 35. Više od 1,5 miliona napustilo zemljuRezu i njegovu porodicu policija je sa severnih granica Srbije više puta vraćala na jug zemlje. Već dva puta su pokušali da pređu u susednu Mađarsku i četiri puta u Hrvatsku. Kaže da neće odustati i da im nije važno u kojoj će zemlji Evropske unije biti, sve dok je sigurno i dok imaju od čega da žive. U Avganistan se, kako dodaje, "ne vraćaju". Prema podacima Evropskog saveta za izbeglice, više od 1,6 miliona Avganistanaca napustilo je zemlju otkako su talibani preuzeli vlast. U Evropi su druga po veličini grupa tražilaca azila, posle ljudi iz Sirije.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je u petak da je policija na graničnom prelazu Batrovci uhapsila D. M. (1979.), osumnjičenog za ratni zločin nad civilima, 1999. na Kosovu. "Postoje osnovi sumnje da je on izvršio navedeno krivično delo protiv civilnog stanovništva, na štetu članova dve porodice tokom juna 1999. godine u mestu Bec, opština Đakovica na AP KiM", rekao je Dačić, u pisanoj izjavi. Određeno mu zadržavanje do 48 sati, uz krivičnu prijavu priveden je Tužilaštvu za ratne zločine. "Na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu - veća za ratne zločine, određen mu je pritvor do 30 dana", rekao je Dačić. Iako je Dačić uhapšenog identifikovao samo inicijalima, dan ranije je advokat sa Kosova, Arianit Koči (Koci), saopštio da su vlasti Srbije uhapsile Dukađina Mađunija (Dugagjin Maxhuni) iz sela Bec kod Đakovice, starog 47 godina. Prema njegovim rečima, on je uhapšen na granici između Srbije i Hrvatske, a nakon nekoliko sati provere, članovi porodice su obavešteni da je prebačen u Beograd i da se postupak protiv njega nastavlja. Radio Slobodna Evropa obratio se Ministarstvu spoljnih poslova i dijaspore Kosova sa pitanjima u vezi sa ovim slučajem. Međutim, odgovor još nije usledio. Srbija kontinuirano hapsi državljane Kosova pod optužbama za ratne zločine počinjene na Kosovu 1998–99. godine. Radio Slobodna Evropa pitao je Organizaciju veterana Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) da li se Dukađin Mađuni nalazi na njihovim spiskovima. Iz ove organizacije su rekli da se on ne nalazi na spisku osoba koje imaju status veterana. Na Kosovu su, takođe, poslednjih godina uhapšene desetine Srba zbog sumnje da su počinili ratne zločine na Kosovu, a nekoliko slučajeva okončano je osuđujućim presudama. Ovo je drugo hapšenje u avgustu koje je Srbija izvršila zbog navodnih ratnih zločina na Kosovu. Drugog avgusta, jedan muškarac je uhapšen na granici između Srbije i Mađarske. Advokat Koči rekao je da je reč o državljaninu Kosova Mentoru Mustafi, starom 44 godine, iz Novog Brda. Njemu je određen pritvor u trajanju od mesec dana.

Bokserski savez Srbije posto je Srpski bokserski savez. A na putu da postane srpski je i Olimpijski komitet Srbije. Sledili su u tome odluku Vaterpolo saveza i Rukometnog, koji su ranije poneli naziv za koji kažu da "jasno definiše pripadnost naciji koju predstavljaju". Bokserski savez je promenu imena objasnio time da se tako "jasnije izražava identitet, tradicija i pripadnost srpskom boksu". I dok savezi jedan za drugim iz svojih naziva brišu Srbiju a dopisuju srpski, u pojedinim klubovima iz sredina gde žive nacionalne manjine osećaju nelagodu. U Bokserskom klubu Novi Pazar kažu za RSE da smatraju da je naziv Bokserski savez Srbije bio prikladniji jer je obuhvatao ravnopravno sve na teritoriji Srbije. "Ovako gramatički gledano obuhvata pripadnike jednog naroda. Mi kao pripadnici manjinskog naroda smatramo da smo time izolovani iz novog naziva", navedeno je. U upravi ovog kluba kažu da su sigurni da to nije bila ideja, ali da "tako jezički ispada". Promena naziva ipak neće, dodaju, promeniti stav Bokserskog kluba Novi Pazar da su ravnopravni učesnici saveza i da će i dalje sarađivati kao i pre. Bokserski savez Srbije je 11. avgusta saopštio da je promena urađena u skladu sa "nazivom naše zemlje i našeg naroda". Ali, pre svega, kako se dodaje, kao odgovor na inicijativu velikog broja boksera, trenera i bokserskih klubova iz Srbije i bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska. A oni su u toj inicijativi iskazali želju, navodi se, da se kroz naziv Saveza "jasnije izraze identitet, tradicija i pripadnost srpskom boksu". "U reprezentativnom timu biće maksimalno uvažavane različitosti u pogledu vere i religije svih njegovih članova", naveo je tada predsednik nacionalnog bokserskog saveza Nenad Borovčanin. Srpski bokserski savez nije odgovorio na upit RSE. Nacionalni savezi obuhvataju sportske klubove, udruženja, organizacije i regionalne saveze u određenoj grani sporta. Šta znači Srpski savez umesto savez Srbije?"Kod nas se pridev srpski odnosi pre svega na srbovanje, na one koji su etničkim poreklom Srbi", kaže za RSE kulturološkinja Milena Dragićević Šešić. Vaterpolo savez Srbije koji je pokrenuo domino efekat među sportskim savezima pozvao se na primere drugih vaterpolo i plivačkih saveza u svetu. Pa su među njima navedeni Mađarski vaterpolo savez, Ruski vaterpolo savez, Italijanski plivački savez, Hrvatski vaterpolski savez... "Sada je i Srpski vaterpolo savez dobio ime koje jasno definiše pripadnost naciji koju predstavlja", navedeno je u saopštenju 1 jula. Dodaje se i da je time nacionalna vaterpolo organizacija dobila naziv koji jasnije ističe pripadnost srpskom sportu. Identično saopštenje stiglo je i iz Rukometnog saveza Srbije koji je 9. avgusta promenio ime u Srpski rukometni savez. "Neko će reći i kako može francuski i tako dalje, međutim, kod Francuza je jasno da se pridev francuski ne odnosi na etnicitet, nego na francusku državu", objašnjava univerzitetska profesorka Dragićević Šešić. Ime menja i Olimpijski komitet SrbijeTalasu promena naziva pridružio se i Olimpijski komitet Srbije (OKS), koji je 11. avgusta pokrenuo proceduru za promenu naziva u Srpski olimpijski komitet. Tada je pokrenut i predlog da Olimpijski komitet Srbije uputi inicijativu Ministarstvu sporta, nacionalnim sportskim savezima, Sportskom savezu Srbije i Paraolimpijskom komitetu Srbije, sa molbom da razmotre i podrže predloženu promenu naziva. Otvoreno je i pitanje mogućnosti izrade jedinstvenog idejnog i grafičkog rešenja grbova nacionalnih sportskih saveza, sa ciljem "postizanja veće vizuelne prepoznatljivosti i jedinstva srpskog sporta." Olimpijski komitet Srbije je formiran 1910. kao Srpski olimpijski klub, a prema njihovom zvaničnom sajtu već 1912. na pečatu je stajalo Olimpijski komitet Srbije. Olimpijski komitet je tokom godina, kako su se menjala državna uređenja menjao i ime, da bi se od 2006. ponovo vratio nazivu Olimpijski komitet Srbije. Pre ovog talasa preimenovanja sportskih saveza u srpske, Atletski savez Srbije (ASS) je 2020. promenio ime u Srpski atletski savez (SAS), vraćajući se izvornom nazivu sa početka 20. veka. Ali je to pre šest godina objašnjeno kao namera za lakšom komunikacijom sa inostranim savezima i prepoznatljivošću na pretraživačima. Zašto je bila potrebna promena?Kulturološkinja Milena Dragičević Šešić smatra da je reč o trenutnoj politici države. Odnosno, kako kaže, njenog predsednika Aleksandra Vučića, koji želi da uradi sve što se na "relativno jeftin način može karakterisati kao patriotski poduhvat". "Iniciranje promene imena različitih sportskih saveza jeste dokaz lojalnosti režimu", ocenjuje Dragićević Šešić. Sportski savezi koji su promenili naziv nisu odgovorili na upit RSE zbog čega je došlo do promene i da li su tokom donošenja odluke imali u vidu sportiste koji su pripadnici drugih nacionalnosti u Srbiji. Jedino je Srpski vaterpolo savez odgovorio da se sve u vezi sa promenom naziva može naći u saopštenju objavljenom nakon održane Skupštine 1. jula. U tom saopštenju se kaže da je naziv promenjen na osnovu novog Statua koji je usvojen na Skupštini 1. jula. Vaterpolo i Rukometni savezi su naveli da je novi Statut usvojen takođe zbog usaglašavanja sa Zakonom o sportu, ali i radi jasnijeg uređenja rada Saveza. Prema Zakonu o sportu nacionalni granski sportski savez koristi u svom nazivu naziv Republike Srbije, u skladu sa zakonom. Ministarstvo sporta Srbije nije odgovorilo na upit RSE o promeni naziva imena nekoliko nacionalnih sportskih saveza. Dragićević Šešić komentarišući sportsku politiku kaže da država umesto ulaganja u razvoj sporta, ulaže u stadione i ono što je marketinški vidljivo. Davanje oznake "srpski" sportskim savezima vidi kao nameru vlasti da se proširi ideja o tome "da je samo ova vlada zaštitnica srpstva i srpskog imena". Antropološkinja Svetlana Slapšak kaže za RSE da se "osećaj za građansko davno izgubio u režimu koji danas vlada u Srbiji." "Kada neko ima potrebu da u sportu uradi tako nešto, to znači samo vrhunac nacionalizma i populizma", ocenjuje ona. Obe sagovornice se prisećaju da je slična situacija bila i krajem 1980-ih godina. "I u socijalističkoj Jugoslaviji je bilo nezadovoljnih u Srbiji zbog naziva Udruženje književnika Srbije, a ne kao što je bilo u Hrvatskoj - Hrvatsko udruženje književnika ili u Sloveniji", navela je Dragićević Šešić. Saradnja na tekstu: Milorad Milojević i Jovana Krstić

Predstavnici dve islamske zajednice koje deluju u Srbiji potpisale su 14. avgusta u Novom Pazaru sporazum o ujedinjenju, odnosno formiranju jedinstvene verske organizacije. "Danas svjedočimo jednoj od najvećih vrijednosti islama, a to je jedinstvo", kazao je tim povodom muftija sandžački Mevlud Dudić. U povelji se navodi da svi pripadnici islamske veroispovesti u Srbiji, bez obzira na nacionalnu opredeljenost, sada pripadaju jednoj Islamskoj zajednici. "Svi imami, džemati i uposlenici ustanova u Sandžaku i Srbiji koji su djelovali izvan sistema Islamske zajednice u Srbiji bezuslovno i svojevoljno pristupaju jedinstvenoj Islamskoj zajednici u Srbiji, čime u potpunosti prestaje postojati paralelni sistem", piše u povelji. Islamska zajednica podeljena je 2007. godine kada je deo imama formirao Rijaset Islamske zajednice Srbije. Uz ovu, deluje Islamska zajednica u Srbiji, čije je sedište u Bosni i Hercegovini. Posledice su bile duboke podele među vernicima, pa čak i podela džamija između dve zajednice, što je posebno izraženo u samom Novom Pazaru, na jugozapadu Srbije. "Potpisnici Povelje pozivaju islamske zajednice u okruženju da podrže napore za postizanje punog jedinstva muslimana u Srbiji, te da na svom području ne daju institucionalni legitimitet bilo kojem obliku paralelnog djelovanja koji narušava postignuto jedinstvo", navodi se još u povelji. Prema potpisanoj povelji sedište Islamske zajednice biće u Novom Pazaru i imaće "neupitne duhovne, kulturne, nacionalne i institucionalne" veze sa Sarajevom i Reisul-ulemom kao vrhovnim verskim poglavarom. Islamsku zajednicu u Srbiji predvodiće muftija sandžački i predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji.

Olupina parobroda, izgrađenog pre više od 100 godina u Austrougarskoj, izronila je iz reke Save u Srbiji, jer je dugotrajna suša dovela do rekordno niskog nivoa vode.

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je utvrđen identitet lica za koje tužilaštvo navodi da je istrglo i razbilo o asfalt telefon reditelja i profesora Stevana Filipovića, što je zabeleženo i na video zapisu nadzornih kamera. Filipović, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti pretučen je u centru Beograda 5. avgusta uveče dok je, kako je rekao, fotografisao grupu muškaraca koji su demolirali zaštićenu zgradu na uglu Makedonske i Nušićeve ulice. Osumnjičeni L.D.(2005), koji se tereti za krivično delo nasilničko ponašanje, saslušan je u tužilaštvu gde je izneo odbranu. Tužilaštvo je saopštilo da mu nije određen pritvor jer je izneo odbranu, nije negirao da je učestvovao u događaju na način kako se tereti, da nije ranije osuđivan i da ima uredno prijavljeno prebivalište. Osumnjičeni će se braniti sa slobode. Saopšteno je da policija traga za još dva lica koja su Filipoviću zadala više udaraca i naneli mu povrede. Filipović kaže da telefon nije razbijenNakon saoštenja Tužilaštva, oglasio se Flipović navodeći da telefon nije razbijen o asfalt, "nego da je otet i ukraden". Smatra da Tužilaštvo ima nameru da ublaži krivično delo za koje se osumnjičeni tereti. "Menja se definicija krivičnog dela u nasilničko ponašanje, izbacuje se krađa telefona", napisao je na Instagramu. Navodi i da je putem aplikacije za praćenje lokacije telefona utvrdio da je njegov telefon kasnije "prenet na Kosovo, pa u Albaniju". On je na Instagamu objavio i fotografije geolokacije koje, kako kaže, ukazuju da se njegov mobilni telefon 10. avgusta, pet dana nakon napada, nalazio u Tirani. Filipović je nakon napada rekao da ima kopču na nozi, hematom na kuku, potres mozga i da je gubio svest tokom napada. Ispričao je da mu je najpre jedan od napadača oteo mobilni telefon, a da je onda došlo još njih petorica, da su ga oborili na zemlju, šutirali, udarali metalnom stolicom. "Kriminalcima u službi režima više nije problem da pred 15 svedoka i nekoliko nadzornih kamera prebiju čoveka rukama, nogama i metalnom stolicom", naveo je Filipović. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je zatražio od nadležnih organa da osobe koje su počinile "bilo kakav fizički napad ili ugrožavanje fizičkog integriteta Filipovića i svakog drugog građanina u zemlji, odgovaraju." Više opozicionih stranaka je osudilo napad, zahtevajući otkrivanje i procesuiranje napadača. Dok je Fakultet dramskih umetnosti (FDU) saopštio da se fizičkim napadom na njihovog kolegu direktno i u najbrutalnijem fizičkom obliku manifestuju rezultati višemesečne kampanje targetiranja i ugrožavanja predstavnika akademske zajednice i drugih nivoa obrazovanja. *Vest je apdejtovana 13. avgusta reakcijom reditelja Stevana Filipovića.

Izjava predsednika Srbije o mogućnosti promene toka reke Ibar ponovo je u centar pažnje vratila staru ideju i otvorila novu regionalnu raspravu. Kosovo je ideju ocenilo kao pretnju, dok su Albanija i Srbija otvoreno počele sa raspravom u vezi sa pravom na upravljanje rekom. U središtu rasprave nalaze se jezero Gazivode, vodni resursi Kosova i granice mešanja jedne države u prekogranični vodeni sistem.

Upozorenje Evropske unije, oštre reakcije na Kosovu, polemika između zvaničnika u Tirani i Beogradu – rezultat je najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića o preusmeravanju reke Ibar. Evropska unija je upozorila da izjave zvaničnika Srbije ne doprinose normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, što je uslov za napredovanje obe zemlje ka članstvu u EU. "Izjave, uključujući i one o mogućim promenama toka reka, kao i postupke koji nisu u skladu sa tim ciljem, trebalo bi izbegavati", navedeno je u odgovoru za RSE. Komentarišući najave koje dolaze iz Srbije, State department je poručio da su mir i stabilnost prioriteti Sjedinjenih Američkih Država na Zapadnom Balkanu. "Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova neophodan je deo tog procesa", saopštio je portparol State department za RSE. Preusmeravanje toka Ibra kako bi se zaobišlo Kosovo imalo bi za posledicu prekid dotoka vode u jezero Gazivode (Ujmani), koje je značajan izvor za vodosnabdevanje te zemlje. "Ne postoji scenario u kojem se slavina može jednostavno i odmah zatvoriti", kaže za RSE profesor hidraulike i vodnih resursa sa Kosova Aljban Kurići (Alban Kuriqi) . Takva Vučićeva retorika je za Dušana Janjića iz nevladinog Foruma za etničke odnose rizična, stvara lošu atmosferu, te se može odraziti na položaj Srba na severu Kosova. "On to sad koristi da bi nekako produžio vlast ili dobio nešto na izborima, ali je rizik ogroman. Ići s tim kao ideološko-propagandnom mantrom je opasno", ocenjuje Janjić. Vučićeve izjave o promeni toka Ibra dolaze u vreme kada on u delu domaće javnosti trpi brojne kritike zbog ocena da nije dovoljno uradio da zaštiti imovinu Srba na severu Kosova. Kosovske vlasti su 21. jula, počele rušenje nelegalno izgrađenih kuća, u blizini jezera Gazivode na severu zemlje, gde živi većinsko srpsko stanovništvo. Vlasti u Prištini smatraju da je reč o političkoj uceni i pretnjama, što zvanični Beograd negira. Reka Ibar, duga oko 270 kilometara, izvire u Crnoj Gori, protiče kroz Srbiju, ulazi u Kosovo u dužini od 82 kilometra, a zatim se vraća u Srbiju. Ispunjava veštačko jezero Gazivode, koje se prostire na granici Kosova i Srbije. Dve trećine jezera prostira se na teritoriji Kosova. Realnost ili politička demagogija?Profesor hidraulike i vodnih resursa na Univerzitetu za biznis i tehnologiju (UBT) na Kosovu, Alban Kurići smatra da bi uskraćivanje vode Gazivodama prvenstveno trebalo posmatrati kao političku odluku. Objašnjava da bi takav projekat bio izuzetno tehnički i finansijski zahtevan. "Međutim, iz dugoročne inženjerske perspektive, delimično preusmeravanje ili značajno zahvatanje vode uzvodno tehnički je moguće i zbog toga ga ne treba u potpunosti odbaciti (kao nemoguć)", kaže. Ali za to, kako kaže, bila potrebna velika hidrotehnička infrastruktura. To bi, napominje, zahtevalo izgradnju brane za preusmeravanje vode, vodozahvatnih objekata, velikog kanala, cevovoda ili tunela kojim bi se voda transportovala u drugi sliv ili do drugog rezervoara. "Ukoliko gravitacioni transport ne bi bio moguć, bila bi potrebna i značajna pumpna infrastruktura, kao i energija za njen rad". "Takav projekat zahtevao bi i detaljna topografska, geološka, hidrološka i ekološka istraživanja, značajna finansijska sredstva i dosta vremena za izgradnju“, navodi Kurići. Šta bi bile posledice?Voda iz jezera Gazivode napaja sistem Ibar-Lepenac, koji snabdeva industrijska postrojenja i omogućava navodnjavanje poljoprivrednih površina. Odatle se snabdeva nekoliko gradova na Kosovu, koristi se i za potrebe hidroelektrane na Gazivodama, dok je Kosovska energetska korporacija koristi za hlađenje svojih termoelektrana. "Gazivode u velikoj meri zavise od ovog dotoka uzvodno. Procene Svetske banke ukazuju na to da gotovo sva voda koju Ibar unosi u Gazivode potiče iz Crne Gore i Srbije", ukazuje, Kurići. "Dugoročni prosečni dotok u akumulaciju procenjen je na približno 11 kubnih metara po sekundi, mada značajno varira između vlažnih i sušnih godina, kao i između različitih godišnjih doba", dodaje. Kurići objašnjava da akumulacija ovog jezera ima značajan kapacitet za skladištenje vode, te da smanjenje dotoka ne bi značilo da Kosovo iznenada ostaje bez vodosnabdevanja. On, međutim, ukazuje da bi dugotrajno i značajno smanjenje dotoka imalo ozbiljne posledice po Kosovo. "To bi smanjilo proizvodnju hidroelektrične energije i vremenom zahtevalo sve teže odluke o raspodeli vode između vodosnabdevanja stanovništva, proizvodnje električne energije, industrije, poljoprivrede i obezbeđivanja ekološkog protoka". "Posledice bi stoga u velikoj meri zavisile od obima i trajanja smanjenja dotoka, kao i od nivoa vode u akumulaciji u trenutku kada bi takvo smanjenje počelo“, kaže on. Jedan od ključnih globalnih instrumenata koji regulišu pitanja prekograničnih voda je Konvencija Ujedinjenih nacija o neplovidbenom korišćenju međunarodnih vodotoka iz 1997. godine. Srbija je potpisnica ove konvencije. Kosovo nije, jer nije članica UN. Taj dokument, pored ostalog, propisuje princip pravičnog i razumnog korišćenja prekograničnih voda i obavezu da se ne nanosi značajna šteta drugim državama. Rasprava ministara na društvenim mrežamaIdeja o preusmeravanju Ibra pokrenula je raspravu među ministrima spoljnih poslova Albanije i Srbije na društvenoj mreži Iks (X). Ministar Albanije za Evropu i spoljne poslove Ferit Hodža ukazao je da se voda ne može koristiti kao instrument političkog pritiska ili kao sredstvo za kažnjavanje druge zemlje ili stanovništva. Istakao je da "Albanija snažno podržava pravo Kosova na bezbednost, održivi razvoj i zaštitu svojih vodnih resursa". Na ovu objavu, reagovao je šef srpske diplomatije Marko Đurić, navodeći da će Srbija sama odlučiti kako će upravljati svojim prirodnim resursima. "Odluka Tirane da se umeša u ovo pitanje, zanemarujući sistematski pritisak na srpsko stanovništvo i napade na srpsku imovinu, neizbežno pokreće pitanja o političkim motivima koji stoje iza njene intervencije", napisao je Đurić. O svemu se oglasio i premijer Albanije Edi Rama koji je stavove Beograda opisao kao "politički folklor". "Reka Ibar blaženo nesvesna svih naših istorijskih kartografija, nastaviće da teče u skladu s geografijom, a ne sa folklorom", zaključio je Rama. Pretnje i politički pritisak?Za vlasti na Kosovu, ideja o preusmeravanju Ibra je "apsurdna", "preteća" i "šovinistička". "(Hidrosistem) Ibar-Lepenac i jezero Gazivode deo su vitalnog sistema za vodosnabdevanje, energetiku, poljoprivredu i živote stotina hiljada građana Kosova", upozorila je vršiteljka dužnosti predsednika Kosova Aljbuljena Hadžiju (Albulena Hahxiu) Prethodno je ministarka životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Kosova na dužnosti, Fitore Pacoli(Pacolli), Vučićevu izjavu o promeni toka reke Ibar ocenila “zabrinjavajućom" "Vodni resursi ne mogu se koristiti kao instrument pretnje, pritiska ili destabilizacije druge države", saopštila je Pacoli. Vučić, s druge strane tvrdi i da pokretanjem ove ideje nikome ne preti, već "rešava vodotokove na teritoriji Republike Srbije". "Kada već toliko maltretiraju naš narod, da vidimo – imamo različite razloge za promenu vodotoka Ibra, pa ćemo da vidimo šta će da rade Albanci i kako će da se ponašaju", kazao je. Dušan Janjić podseća da tako nešto ne bi imalo posledice samo po Albance. "Kako sad da njemu (Vučiću) objasniti da na severu Kosova postoje i Srbi", u šali kaže Janjić. Jezero Gazivode nalazi se u opštini Zubin Potok na severu Kosova sa većinski srpskim stanovništvom, a manjim delom pripada opštini Tutin u Srbiji. Ideja postojala i ranijeIdeja o skretanju toka Ibra nije nova. U decembru 2024. posle eksplozije koja je oštetila kanal Ibar-Lepenac u Zubinom Potoku, Vučić je rekao da od 1985. postoji ideja da se tok reke promeni za potrebe stanovništva u Srbiji. On je tada izjavio da je bio protiv takve ideje, ističući da ne želi da se "priroda koristi u političke svrhe". Dušan Janjić kaže da je i sredinom osamdesetih godina prošlog veka, Srpska akademija nauke i umetnosti razmatrala mogućnost promene toka Ibra, ali da se na kraju odustalo od te ideje. "Dakle ovo samo po sebi nije ništa novo, postoje te vrste projekata i oni spadaju u ono što se zove geopolitika. Pogotovo kod tih vrsta nacionalističkih ideologija, gde imate vođu koji misli da može da promeni ceo svet", kazao je Janjić. "To je taj njegov (Vučićev) san – da kad ima vlast može da okrene i tok reke i kretanje zemlje", dodaje. Šta je sa 'Kolumbijskim modelom' za Gazivode?Kosovo i Srbija su 2020. godine potpisali Vašinsgtonski sporazum o ekonomskoj normalizaciji odnosa dve strane uz prisustvo Donalda (Trump) Trampa. Jedna od tačaka tog Sporazuma odnosila se i na jezero Gazivode. SAD su 2021. godine Kosovu i Srbiji predale studiju izvodljivosti o zajedničkom upravljanju jezerom Gazivode, po ugledu na rešenje koje je postignuto u vezi sa branom na reci Kolumbija na pacifičkoj obali SAD i Kanade. Sporazum o reci Kolumbija postignut je 1961. godine i prema tom sporazumu izgrađene su četiri brane: tri u Kanadi i jedna u državi Montana u SAD. Pored ostalog, time je predloženo i formiranje komisije za reku Ibar koja bi olakšala diskusiju između strana o mogućnostima upravljanja vodnim resursima. Međutim, do danas to je ostalo samo na predlogu. Iz američkog State departmenta, do objavljivanja teksta, nisu odgovorili na pitanja RSE šta se dešava sa tim planom i da li je on i dalje aktuelan. Saradnja na tekstu: Gjeraqina Tuhina

Evropska unija je upozorila da izjave zvaničnika Srbije o eventualnom preusmeravanju toka reke Ibar ne doprinose normalizacija odnosa između Srbije i Kosova. "Izjave, uključujući i one o mogućim promenama toka reka, kao i postupke koji nisu u skladu sa tim ciljem, trebalo bi izbegavati", navedeno je u odgovoru za RSE. EU podseća da se napredak u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, što je uslov za napredovanje obe zemlje ka članstvu u Uniji, može ostvariti samo kroz dijalog. Oglasio se i State department koji je za RSE poručio da su mir i stabilnost prioriteti Sjedinjenih Američkih Država na Zapadnom Balkanu. "Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova neophodan je deo tog procesa", saopštio je portparol State department. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 9. avgusta da je srpske vlasti razmatraju sa stručnjacima mogućnost promene toka reke Ibar kao odgovor na rušenje kuća i vikendica Srba na jezeru Gazivode na severu Kosova. Ta izjava naišla je na oštre reakcije zvaničnika na Kosovu, a usledila je i polemika između zvaničnika Albanije i Srbije. EU u dogovoru za RSE podseća da su već izrazili zabrinutost zbog nedavnih rušenja na jezeru Gazivode/Ujman. "Svaka prinudna mera koja bi imala nepovratne posledice mora biti sprovedena uz poštovanje propisanih procedura", navedeno je. Dodaje se da osobe koje su pogođene tim merama moraju da imaju mogućnost da zatraže pravnu zaštitu i, gde je primenljivo, privremenu sudsku zaštitu pre nego što se ta mera sprovede. Reka Ibar, duga oko 270 kilometara, izvire u Crnoj Gori, prolazi kroz Srbiju, a zatim ulazi na Kosovo, gde puni veštačko Gazivode (Ujmani). Dve trećine ovog jezera nalaze se na teritoriji Kosova. Voda iz ovog sistema snabdeva sedam opština, koristi se za navodnjavanje i za hlađenje termoelektrana u Obiliću koje proizvode većinu električne energije na Kosovu. Stručnjaci koji su ranije govorili za Radio Slobodna Evropa naveli su da je skretanje toka Ibra tehnički izvodljivo, ali da bi bilo izuzetno skupo i da bi, ako bi nanelo štetu Kosovu, bilo u suprotnosti s principima međunarodnog prava o prekograničnim vodama. Srbija je potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o neplovidbenoj upotrebi međunarodnih vodnih puteva iz 1997. godine. Ta konvencija, između ostalog, utvrđuje princip pravičnog i razumnog korišćenja prekograničnih voda i obavezu da se ne nanosi značajna šteta drugim državama. Kosovo nije potpisnica ove konvencije, jer nije članica UN.