U Evropskoj komisiji je za RSE rečeno da pažljivo prate razvoj događaja, kao i proteste na Univerzitetu u Beogradu. Navedeno je da nadležni organi u policijskoj istrazi moraju strogo da poštuju pravo na pravičan postupak, vladavinu prava i osnovna prava uz podsećanje da su to principi u procesu pristupanja Srbije EU. "Od suštinskog je značaja da se sve aktivnosti sprovode u potpunom skladu sa zakonom, bez ikakvog političkog uticaja ili percepcije političkog uticaja, kao i uz puno poštovanje akademskih sloboda", naveo je Gijom Mersije portparol EK. Policija je 31. marta ušla u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu u okviru, kako je saopšteno, istrage o smrti studentkinje Filozofskog fakulteta čije je telo 26. marta pronađeno na platou tog fakulteta. Nakon toga je ispred Rektorata došlo do incidenata i sukoba policije i demonstranata. Ispred Rektorata su se u utorak uveče okupili građani, studenti, dekani i profesori. Direktor policije Dragan Vasiljević saopštio je da se Rektorat pretresa po nalogu suda i tužilaštva, i da je tokom protesta "uz minimalnu upotrebu sile" uspostavljen javni red i mir. Rektor Vladan Đokić je u obraćanju okupljenima poručio da univerzitet podržava svaku zakonitu istragu, ali da "ovo nema veze sa istragom, već sa zastrašivanjem". "Došli su da ponize i kažu svakom profesoru, studentu i građaninu – vidite šta se desi onima koji ne ćute", rekao je. On je zatražio nezavisnu istragu o smrti studentkinje, dodajući da može da bude, ukoliko je potrebno, i međunarodno nadgledana. Rektor je pozvao univerzitete širom Evrope, Evropsku komisiju, Evropski parlament da se oglase. Dan kasnije je Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo da su pored servera sa video-zapisima iz Rektorata oduzeti i pirotehnika, infuzije, megafoni, radio-stanice, voki tokiji, vojne gas maske, zavoji. Na drugoj strani, pravni zastupnik rektora, advokat Jugoslav Tintor, kaže da policija nije pronašla ništa što je predmet krivičnog dela, niti on vidi bilo kakav osnov za pokretanje bilo kakvog krivičnog postupka protiv rektora, preneo je Fonet. Profesori smatraju da je pretres Rektorata politička odmazda vlasti zbog podrške uprave beogradskog Univerziteta studentskim protestima, te da se time narušava autonomija univerziteta.

Na poziv medijskih udruženja u Srbiji, ispred zgrade Predsedništva u Beogradu održan je protest zbog napada na novinare tokom izveštavanja sa nedavno održanih lokalnih izbora. "Želimo da pokažemo solidarnost sa kolegama koji su napadnuti tog dana, ali i da ukažemo na sve teži i opasniji položaj novinara na terenu", poručila su novinarska udruženja koja su pozvala na okupljanje. Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić ocenio je tokom protesta da su "novinari u Srbiji najugroženiji u Evropi". "To su pokazala i teška prebijanja novinara na poslednjim lokalnim izborima", kazao je. U nedelju, 29. marta u Srbiji su održani lokalni izbori u deset opština i gradova Srbije. Predstavnici novinarskih i medijskih udruženja iz Stalne radne grupe za bezbednost novinara evidentirali su više slučajeva ugrožavanja bezbednosti i ometanja novinara. Iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za slobodu medija ukazali su da su izbore obeležila "ometanja i fizički napadi na novinare", te da su "nasilje i zastrašivanje novinara dostigli nazabeležen nivo". Novinarka Jovana Gligorijević rekla je da se protest održava ispred Predsedništva Srbije jer predsednika države Aleksandra Vučića smatraju odgovornim za nasilje nad novinarima. "Njegova retorika je generator napada na novinare", dodala je. Skup u znak solidarnosti sa napadnutim novinarima održan je i ispred zgrade Radio-televizije Vojovdine gde se okupio deo zaposlenih na tom pokrajinskom javnom servisu. Misija evropskih udruženja za slobodu medija koja je nedavno posetila Srbiju ocenila je da je sloboda medija u toj zemlji trenutno na "najnižem istorijskom nivou". Srbija je u 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. Nalazi se među zemljama u kojima je Fridom Haus zabeležio najveći pad sloboda u toku prethodne godine. Okupljanje pristalica vlasti u Pionirskom parkuZa vreme protesta novinarskih udruženja ispred zgrade Predsedništva, veliki broj ljudi okupio se nedaleko odatle u šatorskom naselju u Pionirskom parku gde borave pristalice vlasti. Jedan od prisutnih rekao je za RSE da su se "spontano okupili", kako bi reagovali i osudili proteste studenata, profesora i građana ispred Rektorata beogradskog Univerziteta 31. marta. Na pitanje koliko će ostati u parku ispred zgrade Predsedništva, rekao je da ne zna. Prvi šatori u Pionirskom parku, ispred kancelarije predsednika države, postavljeni su u martu 2025. kao odgovor na antivladine proteste sa kojih se traži odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra 2024. Tokom 2025. u "Ćacilendu" je zabeležen niz incidenata. Ljudi iz tog prostora bacali su pirotehnička sredstva, baklje, petarde i topovske udare na građane koji su demonstrirali u blizini. Kako je RSE ranije pisao, u šatorskom naselju, među pristalicama vlasti, bili su i članovi ultradesničarskih grupa, osobe sa kriminalnim dosijeima, pa i osuđeni za ubistvo.

Novo ime, ali ista firma. Dve godine nakon što je stavljena na "crnu listu" Sjedinjenih Američkih Država (SAD), pod optužbama da je izvozila sankcionisanu robu u Rusiju, jedna firma iz Srbije nastavlja da posluje. Sankcionisana firma "TR Industries" sada radi pod drugim imenom – "Onderon Systems", utvrdio je Radio Slobodna Evropa (RSE). Nakon zapadnih sankcija, izvoz ove firme nije stao, pokazali su carinski podaci u koje je RSE imao uvid. Firma "Onderon Systems" je, prema poslednjim dostupnim podacima (Podaci za 2025. nisu dostupni u bazi koju je pretraživao RSE.), u 2024. godini u Rusiju izvezla robu vrednu gotovo 750 hiljada evra, dok su pošiljke vredne oko 500 hiljada evra završile u Indiji. Nema, međutim, podataka šta je i kome tada izvozila, a na ta pitanja, do objave teksta, nisu odgovorile ni ova firma (Koje firme (ni)su odgovorile? RSE je pokušao da kontaktira svih jedanaest firmi iz Srbije, sankcionisanih na Zapadu. Međutim, tri firme - "Bassire Group", "Kominvex" i "Soha Info", privrednom registru nisu prijavile ispravne mejl adrese, pa su se mejlovi vratili kao "neisporučeni". Odgovore je pisanim putem poslala samo firma "MCI Trading". A pokušaji da ostale firme dobijemo putem telefona takođe nisu bili uspešni. Četiri firme, "Bassire Group", "Goodforwarding", "Smart Digital Ideas" i "Ventrade", nemaju prijavljene telefonske brojeve. Na tri broja nam je odgovoreno da to nisu firme koje tražimo. Reč je o firmama "Avio Chem", "Sprocure" i "Conex". Jedna firma, "Onderon Systems", prijavila je nepostojeći broj. Na broj firme "Soha Info", javila se osoba koja se nije predstavila, a na pitanje RSE o sankcijama je odgovorila "ne bih o tome". Ni sagovornik iz firme "Kominvex" nije se predstavio, odbio je da odgovori na pitanja o sankcijama, uz tvrdnju da "firma ne postoji".), niti institucije Srbije (Koje institucije (ni)su odgovorile? RSE je pitanja o kontroli sankcionisanih preduzeća i izvozu u Rusiju poslao na adrese deset institucija u Srbiji - Vlade, Ministarstva za evrointegracije, Ministarstva finansija, Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, Agencije za privredne registre (APR), Uprave carina, Uprave za sprečavanje pranja novca, Poreske uprave, Narodne banke, Privredne komore. Odgovor, do objave teksta, iz većine institucija nije stigao. APR je, na pitanja o kontroli poslovanja sankcionisanih firmi, odgovorio samo da su rešenja o prinudnoj likvidaciji tri firme objavljena na sajtu. Odgovori na ostala pitanja su izostali. Poreska uprava je poručila da "postupa u skladu sa zakonom", ali je odbila da odgovori na pitanja o sankcionisanim firmama, uz poruku da su svi podaci koji se prikupljaju u postupcima "tajni". A Uprava carine je za RSE saopštila da firme pod zapadnim sankcijama i njihov izvoz od početka ruske invazije nije kontrolisala, kao i da ne postoje zakonske prepreke za njih da izvoze.). Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Evropska unija, SAD i Velika Britanija (Šta podrazumevaju zapadne sankcije? Sankcije koje uvodi Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija podrazumevaju da je američkim firmama i državljanima zabranjeno da posluju sa sankcionisanim entitetima i pojedincima. Ukoliko firme i pojedinci sa "crne liste" imaju imovinu i račune u Sjedinjenim Državama, ne mogu više raspolagati njima. Isti je slučaj i sa sankcijama Velike Britanije i Evropske unije. U praksi, sankcije imaju za cilj praktičnu izolaciju iz međunarodnih finansijskih i trgovinskih tokova. Kriterijumi za stavljanje pod sankcije su jasno definisani i zasnivaju se na dokazima – poput izveštaja o finansijskim transakcijama, carinskim i trgovinskim podacima, ili obaveštajnim podacima. Firme ili pojedinci mogu tražili skidanje sa liste sankcija, ili osporavati odluke.) uvele su opsežan sistem sankcija i kontrole izvoza, kako bi se Kremlj sprečio da finansira rat. Na "crnoj listi" do sada se našlo jedanaest srpskih firmi (Šest je pod sankcijama SAD, dve su na "crnoj listi" i EU i SAD, još dve je sankcionisala samo EU, a jednu je sankcionisala Velika Britanija.), optuženih da su omogućavale izvoz sankcionisanih proizvoda u Rusiju – poput elektronske opreme ili slične robe koja se može koristiti u vojnoj industriji. Na tome su zaradile milione. Međutim, vlasti u Beogradu, koje odbijaju da se usklade sa zapadnim sankcijama protiv Kremlja, dozvoljavaju rad ovih firmi, jer za to u Srbiji nema zakonskih prepreka. RSE je analizirao (Šta je sve RSE pretraživao? U istraživanju poslovanja sankcionisanih firmi, RSE je proveravao javno dostupne registre u Srbiji – bazu Agencije za privredne registre, u kojoj se, osim podataka vlasnicima i adresama, nalaze i finansijski izveštaji, ali i odluke o gašenju, odnosno likvidaciji određenih firmi. Pored toga, analizirali smo registar dužnika i računa Narodne banke Srbije, koji pokazuje koliko firme imaju aktivnih računa i da li su u blokadi zbog dugova. U bazi Poreske uprave, proveravali smo da li je ta institucija oduzimala poreske brojeve firmama zbog nepravilnosti. Pretraživali smo i bazu Republičkog zavoda za statistiku, u kojoj su podaci o izvozu iz Srbije. Ta baza pokazuje porast izvoza u bivše sovjetske republike od početka ruske invazije na Ukrajinu, koje se smatraju bliskim Kremlju, kao što su Kirgistan, Uzbekistan, Tadžikistan, Uzbekistan. Baza je pokazala i porast izvoza određenih elektronskih proizvoda, mašina i transportnih uređaja u Rusiju, od početka invazije na Ukrajinu. Jedna od baza, kojoj RSE ima plaćeni pristup, pokazuje i delimične carinske podatke o izvozu firmi. Tu smo utvrdili u koje države su firme izvozile robu. Tu nema podataka kakva se roba izvozi i ko su njeni krajnji korisnici.) finansijske izveštaje sankcionisanih firmi u Srbiji, registre bankovnih računa i druge javno dostupne baze. Nakon zapadnih sankcija, šest firmi je zapalo u dugove, a tri se gase. "Sankcije su efikasne u kratkom roku jer praktično isključuju firmu iz globalnog sistema, blokiraju bankarske račune, otežavaju plaćanja, prekidaju odnose sa dobavljačima i logističkim partnerima", ukazuje Mijat Kostić iz nevladine organizacije "Novi treći put". Ipak, dok je većina firmi beležila pad prihoda, jedna je nastavila da uspešno posluje - odnosno, da zarađuje, pokazuje istraživanje RSE. Sankcije, pa promena imenaKompaniju "TR Industries", koja se sad zove "Onderon Systems" - po izmišljenoj planeti iz fimske sage "Ratovi zvezda", SAD su sankcionisale u februaru 2024, na drugu godišnjicu ruske invazije. Upravo na kraju te godine (Finansijski izveštaj ove firme za 2025. još nije dostupan na sajtu Agencije za privredne registre.), ova firma je imala prihod od prodaje robe, veći od 1,4 miliona evra, pokazuje istraživanje RSE. Od toga je zaradila više od 140 hiljada evra – kad se odbiju svi njeni rashodi, među kojima su, pored ostalog, plate i porezi. Ime je promenila mesec dana nakon stavljanja na američku "crnu listu". A institucije Srbije su joj to dozvolile. Sa samo jednim zaposlenim, prijavila je sedište u jednom stanu u beogradskom naselju Zvezdara. Međutim, danas je tamo gradilište. U zgradi su majstori koji je renoviraju. A navodni broj telefona firme je "nepostojeći". Ova firma ima i tri aktivna bankovna računa, utvrdio je RSE pretragom baze Narodne banke Srbije. Iako je zarađivala u 2024, zarada je manja u odnosu na 2023. godinu, kada je firma ima prihod od 5,4 miliona evra, i čistu zaradu veću od 200 hiljada evra. Firma je osnovana svega dva meseca od početka rata u Ukrajini, sa početnim kapitalom manjim od 10 evra, za "nespecijalizovanu trgovinu na veliko". I već u prvoj godini poslovanja "obrnula" je milione. To je, kako je pokazala analiza RSE, čest obrazac poslovanja sankcionisanih firmi: Sedišta u stanovima ili privatnim kućama, nepostojeći mejlovi ili brojevi telefona, jedan ili nijedan zaposleni, i drastično uvećanje prihoda nakon ruske invazije na Ukrajinu. "Takav profil je klasičan za posredničke, shell firme i u međunarodnoj praksi se smatra jasnim signalom za dodatnu proveru. U uređenijim sistemima, kombinacija takvih znakova automatski pali alarm, ali to ne znači odmah da je nešto ilegalno, već da treba usmeriti dodatnu pažnju na to šta se zapravo dešava iza papira", ukazuje Mijat Kostić. Poreska uprava ne odgovara da li je kontrolisala ijednu od sankcionisanih firmi. U kratkom odgovoru za RSE poručila da se, shodno zakonu, svi podaci o poreskim obveznicima, do kojih se došlo u poreskom, prekršajnom, predistražnom ili sudskom postupku, smatraju "tajnim". Uprava carine je za RSE saopštila da od februara 2022. nije kontrolisala firme sa zapadne liste sankcija i njihov izvoz. Dodaju da "ne postoje zakonske prepreke u pogledu izvoza" tih firmi. Iako je "Onderon Systems" u 2024. godini izvozio robu vrednu 1,2 miliona evra, izvoz je bio manji u odnosu na 2023. godinu. Tada je ova firma u inostranstvo izvezla robu vrednu više od pet miliona evra, pokazuju carinski podaci u koje je RSE imao uvid. U Rusiju su tada izvezene pošiljke vredne više od 2,9 miliona evra, dok je gotovo dva miliona evra robe završilo u Hongkongu, a u Indiji više od 300 hiljada evra. A Rusija je, sa više od 870 hiljada evra izvezene robe, bila glavna destinacija i u 2022. godini. Da li je Srbija i dalje ruta za zaobilaženje sankcija?Delovi za avione, mikročipovi i druga napredna tehnološka oprema, proizvedena na Zapadu, našla je put do Rusije preko desetina srpskih firmi od februara 2022. Reč je o takozvanoj "robi dvostruke namene", jer se može koristiti u vojnoj industriji i zato je pod strogim sankcijama. Za godinu i po dana, do sredine 2023. godine, iz Srbije je u Rusiju izvezena sankcionisana roba vredna najmanje 71 milion dolara, pokazalo je ranije istraživanje RSE. Srpske vlasti su od početka ruske invazije na Ukrajinu više puta ponavljale da "Srbija nije i neće biti platforma za zaobilaženje sankcija". Tako su odgovarale na kritike iz Vašingtona i Brisela, dok Beograd ne uvodi sankcije Kremlju. Vlast, međutim, ne saopštava šta je sve urađeno kako bi se sprečio transfer sankcionisane robe ka Rusiji. Brisel,u odgovoru za RSE (Šta poručuje EU? U odgovoru Evropske komisije za RSE ocenjuje se da su zapadne sankcije nanele udarac ruskoj ekonomiji, a da Kremlj sada plaća i 600 odsto veću cenu kako bi došao do polovnih zapadnih proizvoda i koristio ih na ratištu. "Njihovi lanci snabdevanja postaju manje pouzdani, skuplji, a proizvodi do kojih uspevaju da dođu su slabijeg kvaliteta", dodaje se. Nakon opsežnog sistema sankcija od februara 2022, EU se fokusirala na sprečavanje njihovog zaobilaženja i "zatvaranje svih preostalih rupa u postojećem sistemu" – poručuju iz Brisela. Formirana je Zajednička lista visoko prioritetnih dobara (CHP), sa robom dvostruke namene, kako bi se Rusija sprečila da je koristi u vojnim sistemima. Komisija prati trgovinske tokove ovih proizvoda iz EU ka trećim zemljama i njihov potencijalni reeksport u Rusiju. Dodaju i da redovno sarađuju sa državama van granica EU u kojima su uočeni sumnjivi trgovinski tokovi. Brisel ističe da su vlasti u Srbiji preduzele "konkretne korake" kako bi sprečile zaobilaženje sankcija preko svoje teritorije. Pored ostalog, Srbija je u martu 2025, podseća Brisel, usvojila novi Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, sa ciljem daljeg usklađivanja sa evropskim pravnim tekovinama. Dodaju i da Srbija redovno usvaja nacionalnu kontrolnu listu robe dvostruke namene, koja je usaglašena sa uredbama Unije. Na pitanje kako vide stav Srbije da se ne uvodi sankcije Rusiji, Brisel za RSE naglašava da želi da računa na Srbiju kao pouzdanog partnera, sa kojim deli zajedničke principe i vrednosti. "Potrebno je da nas Srbija uveri u svoj strateški pravac. EU je bila potpuno jasna prema svojim partnerima, uključujući i zemlje kandidate poput Srbije: odnosi sa Rusijom ne mogu se nastaviti kao do sada, u kontekstu aktuelnog režima i u svetlu ničim izazvanog i neopravdanog rata agresije Rusije protiv Ukrajine", zaključuje se u odgovoru.), ističe da je Srbija preduzela "konkretne korake" kako bi sprečila zaobilaženje sankcija i usaglasila se sa uredbama EU, uključujući mere za kontrolu reeksporta visokoprioritetne robe u maju 2023. godine. "Podaci o direktnom izvozu (sankcionisanih) proizvoda pokazuju da je izvoz Srbije u Rusiju značajno opao nakon vrhunaca zabeleženih 2022. i 2023. godine, te da je 2025. bio zanemarljiv", dodaje se u odgovoru. Beograd pozivaju da "dodatno pojača napore" u borbi protiv zaobilaženja sankcija. Prema istraživanjima Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena, uprkos oštrim sankcijama, Rusija i dalje, iako neuporedivo manje, preko trećih zemalja uvozi (Srbija među deset država iz kojih roba pod embargom stiže u Rusiju U studiji se ističe da je od početka 2024. Brisel značajno pooštrio i proširio zabranu izvoza, što je dovelo do manjeg zaobilaženja sankcija preko trećih zemalja, ali da sankcionisana vojna roba i dalje stiže do Rusije zaobilaznim rutama. Više od trećine (36 odsto) transportuje se preko Turske. Kina učestvuje sa gotovo četvrtinom (23 odsto), zatim Hongkong (16 odsto) i Ujedinjeni Arapski Emirati (10 odsto). Na toj listi, na osmom mestu, našla se i Srbija. U poslednja tri meseca 2024. godine, izvoz iz EU u Rusiju preko trećih zemalja iznosio je oko šest odsto nivoa pre rata. Između septembra 2022. i januara 2024, mesečni prosek je i dalje bio između 13 i 24 odsto. Istraživanje je obuhvatalo samo indirektan izvoz preko trećih zemalja, a podacima nisu obuhvaćeni drugi oblici zaobilaženja sankcija – kao što su krijumčarenje ili lažno prijavljivanje robe i zemlje porekla.)robu dvostruke namene, poreklom iz EU. Među prvih deset tranzitnih zemalja za takvu robu pod embargom je i Srbija. Mijat Kostić iz nevladine organizacije "Novi treći put" ističe da Srbija formalno ima razvijen pravni okvir za kontrolu izvoza robe dvostruke namene. "Međutim, ključni problem nije u postojanju zakona, već u njihovoj primeni i političkom kontekstu u kojem se oni sprovode. Pošto se Srbija nije uskladila sa sankcijama protiv Rusije, to znači da ne postoji automatska zabrana trgovine sa ruskim akterima, niti obaveza da se sve sumnjive transakcije blokiraju", dodaje on. A prostor za zaobilaženje sankcija je u "sivoj zoni" - kada roba ide u dozvoljene zemlje, ali postoji rizik da će biti preusmerena ka Rusiji. Podaci Republičkog zavoda za statistiku, koje je analizirao RSE, pokazuju da je od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija drastično uvećala izvoz ka bivšim sovjetskim republikama, koje se smatraju bliskim Kremlju. Iako saradnja gotovo da nije postojala pre rata, Srbija sada izvozi u države poput Kirgistana, Uzbekistana, Turkmenistana, Tadžikistana. Među izvezenim proizvodima su mašine, elektronska oprema. "To predstavlja klasičan indikator reeksporta. Ne dokazuje automatski da roba završava u Rusiji, ali u kombinaciji sa strukturom proizvoda i globalnim obrascima trgovine daje snažnu osnovu za sumnju da deo robe zapravo završava na ruskom tržištu", ocenjuje Mijat Kostić. 'U plusu' uoči sankcija, sadašnji bilans nepoznatU "plusu" je, prema poslednjim dostupnim podacima za 2024. godinu, poslovala i firma "Sprocure". U maju 2025, našla se pod sankcijama Evropske unije. Kakav joj je trenutni finansijski bilans, nije javno poznato. Do sada je ugasila više od 20 bankovnih računa, ali, jedan ostaje aktivan – odnosno, nije u blokadi, pokazuje analiza RSE. Osnovana u avgustu 2022, ova firma je optužena za izvoz avionskih delova i opreme u Rusiju. Sedište je menjala, a poslednje registrovano je u beogradskom naselju Voždovac. Prema istraživanju RSE, "Sprocure" je za prvih godinu i po dana svog poslovanja, transportovao u Rusiju 170 pošiljki. Njihova vrednost je, od sredine 2022. do kraja 2023. godine, prešla 9,7 miliona dolara. U momentu osnivanja, direktorka i vlasnica "Sprocure" bila je srpska državljanka Zinete Mehmeti, da bi se početkom 2024, u vreme kada je Zapad počeo da sankcioniše firme iz Srbije, kao novi vlasnik pojavio turski državljanin Erdal Ilhan. Finansijski izveštaji pokazuju milionske prihode ove firme u prve tri godine (Finansijski izveštaj ove firme za 2025. još nije dostupan na sajtu Agencije za privredne registre.) poslovanja – najviše od prodaje robe u inostranstvo. Jedna firma traži skidanje sa sankcijaOd jedanaest firmi pod zapadnim sankcijama, RSE je dobio odgovor samo od firme "MCI Trading". Njen direktor, Ivan Cvetić, koji se i sam našao na američkoj "crnoj listi", kaže da su u redovnom kontaktu sa američkim OFAC-om i da su im dostavili "svu relevantnu dokumentaciju", kako bi bili skinuti sa sankcija. Zato, kako kaže, očekuje da OFAC donese "pozitivnu odluku", koja će im "dozvoliti nastavak poslovnih aktivnosti i normalnog života". Firma je, ističe Cvetić, posle američke odluke o sankcijama u junu 2023, zaustavila sve uvozno-izvozne aktivnosti. "Jer nismo želeli da rizikujemo i dovedemo naše poslovne partnere u neke neprijatne situacije", dodaje Cvetić u pisanom odgovoru. Ova firma se, kako ističe, nije bavila reeksportom u Rusiju preko trećih zemalja, već je robu u tu državu izvozila redovnim putem. Tvrdi i da roba koju su izvozili, u tom trenutku, nije bila na listama zabranjenih proizvoda. Obrt sa Rusijom je, kaže, bio manji od desetine poslovnih aktivnosti firme. Dodaje i da im "nije jasno" zašto je u obrazloženju američkih sankcija navedeno da su krili krajnjeg korisnika ili obmanjivali proizvođače, jer su, kako tvrdi, svi proizvođači robe "redovno bili uključeni u poslovnu prepisku" sa firmom MCI Trading i krajnjim korisnikom. "Neki od partnera (proizvođača) su čak direktno slali robu krajnjem korisniku, uredno prijavljivali tarifne brojeve proizvoda, i nijedna carina, niti prevoznik nije ni u jednom trenutku reagovao na bilo koji način na dostavljenu dokumentaciju", tvrdi on. Kaže i da su zbog slanja robe u Rusiju, česte bile i carinske kontrole, ne samo u Srbiji. "Ali ni u jednom trenutku nije bilo nagoveštaja da nešto ne sme biti isporučeno", tvrdi Cvetić. OFAC nije odgovorio na pitanja RSE o sankcionisanim firmama iz Srbije. Obrazloženje američke Kancelarije za kontrolu strane imovine, kad je firmu "MCI Trading" stavila pod sankcije, bilo je da je sarađivala sa ruskom firmom "AK Microtech (AKM)", koja je snabdevala rusku vojnu industriju elektronskim komponentama. AKM je, kako se navodi, koristio "MCI Trading" kao posrednika, kako bi prikrio krajnje korisnike robe u Rusiji. "MCI Trading" je optužen da je pomagao AKM-u da nabavi visokotehnološku robu od proizvođača iz Azije, Evrope i Bliskog istoka i da je imao desetine isporuka ka AKM-u, od početka ruske invazije na Ukrajinu do stavljanja na sankcije. Firma u Srbiji osnovana je pre dvadeset godina. Sedište joj je u Beogradu. Prema finansijskim podacima za 2025. godinu, ova firma je imala gubitak od oko 476 hiljada evra. Značajno su joj pali i prihodi – prošle godine je imala 42 hiljade evra prihoda, za razliku od prethodne godine, kada su prihodi bili oko 850 hiljada evra. To je, opet, daleko od prihoda zabeleženih u 2022. i 2023, kada su prihodi premašivali dva miliona evra. Da li radi jedna od najvećih sankcionisanih firmi?"Firma ne postoji". Kratko je u telefonskom razgovoru za RSE poručeno iz firme "Kominvex", a sagovornik nije želeo da se predstavi. Privredni registar, međutim, pokazuje drugačije. Ova firma je, prema zvaničnim podacima, i dalje aktivna, iako beleži drastičan pad prihoda. Dok je u prvoj godini ruske invazije na Ukrajinu imala prihode veće od 127 miliona evra, dve godine kasnije, na kraju 2024, prihod je bio samo devet hiljada evra. RSE je ranije istraživao poslovanje ove firme. Od početka ruske invazije na Ukrajinu do avgusta 2023, "Kominvex" je u Rusiju izvezao robu vrednu više od 140 miliona dolara. Trećina izvezenih proizvoda, vrednih oko 50 miliona dolara, bile su sankcionisane elektronske komponente, jer mogu biti korišćene u vojnoj industriji. Američke sankcije, pod optužbama da je izvozila sankcionisanu robu, uvedene su ovoj firmi u februaru 2024. Na "crnoj listi" je i Marko Svorcan, direktor i vlasnik "Kominvexa". 'U prinudnoj likvidaciji'RSE je, pretragom privrednog registra, utvrdio da su tri firme iz Srbije, koje su pod zapadnim sankcijama, u prinudnoj likvidaciji. To znači da se, odlukom države, gase. Država ima pravo da pokrene njihovo gašenje, ukoliko ne poštuju domaće zakonske propise. Mijat Kostić opisuje odgovor institucija kao "ograničen ili selektivan". "Sa jedne strane, jasno je da su mnoge od tih firmi kršile domaće propise i nisu objavljivale finansijske izveštaje, dugovale su poreze i poslovale netransparentno. Sa druge strane, izostanak reakcije na samu suštinu njihovog poslovanja (izvoz rizične robe) sugeriše ili nedostatak kapaciteta da se takvi slučajevi istraže i dokažu, ili političku procenu da to pitanje nije prioritet", dodaje on. Kontrola izvoza je zadatak više institucija – od carine, preko finansijskih institucija, do bezbednosnih službi. A bezbednosne službe i vrh vlasti u Srbiji nisu krili saradnju sa Rusijom od početka invazije na Ukrajinu, uprkos pozivima Zapada da se distanciraju od Kremlja. "U praksi, to znači da je mnogo lakše kazniti firmu zbog neplaćenog poreza, jer je to jasno vidljivo u domaćem sistemu, nego ući u složen lanac međunarodne trgovine i dokazati da neka pošiljka zapravo ide ka Rusiji preko treće zemlje, jer to automatski povlači šira politička i međunarodna pitanja", zaključuje Kostić. Tako je firma "Bassire Group" obrisana iz privrednog registra Srbije u junu 2025, jer je ostala bez zakonskih zastupnika – odnosno, nakon ostavke direktora, nije imenovala novog zastupnika. Na američke sankcije je stavljena godinu dana ranije, u junu 2024. Osnovana je godinu dana nakon ruske invazije na Ukrajinu, u februaru 2023, sa sedištem u Beogradu – za trgovinu računarima, opremom i softverima. Vlasnik je bio ruski državljanin Nikolaj Levin, a iz vlasništva je izašao u septembru 2024, nekoliko meseci po stavljanju na američku "crnu listu". Američki OFAC je optužio Levina da je, putem mreže firmi pod njegovom kontrolom, zaobilazio sankcije i omogućavao uvoz iz Evrope, Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata u Rusiju. Vrednost sankcionisane robe koja je preko Levinovih firmi završila u Rusiji je, prema podacima OFAC-a, bila oko 2,5 miliona dolara. Mijat Kostić ističe da je "pun efekat" sankcija moguć uz kontinuirano praćenje međunarodnih mreža firmi i pojedinaca, jer su šeme za zaobilaženje "prilagodljive". "Ilustracija je jednostavna: kada jedna firma bude sankcionisana, poslovanje se može prebaciti na novu sa istim vlasnicima ili povezanim licima, često na drugoj adresi ili u drugoj zemlji. Dakle, sankcije zatvaraju pojedinačne kanale, ali ne nužno i celu infrastrukturu za zaobilaženje", pojašnjava. Likvidacija nakon ostavke direktoraBeogradska firma "Conex" je, odlukom države, obrisana iz privrednog registra u avgustu 2025. Razlog: I ona je, nakon ostavke direktora, ostala bez zakonskog zastupnika. Na crnoj listi Evropske unije našla se u februaru 2024. Bila je prva firma iz Srbije koju je EU stavila pod sankcije, zbog sumnje da je povezana sa ruskim vojnim i tehnološkim sektorom. Ova konsultantska firma osnovana je pre više od 30 godina, sa sedištem u Beogradu. Ranije istraživanje RSE je utvrdilo da je do početka invazije na Ukrajinu bila gotovo neaktivna. A finansijski izveštaji za 2022. i 2023. godinu pokazali su prihode od oko milion evra godišnje. Bez podataka o poslovanju sankcionisane firmeFirma "Goodforwarding" je u postupku likvidacije od februara 2026. Država je gasi, jer od osnivanja, u junu 2022, Agenciji za privredne registre nije dostavila nijedan finansijski izveštaj, što joj je bila zakonska obaveza. Firmu je u Beogradu, sa početnim kapitalom od oko 1.000 evra, osnovao ruski državljanin Aleksej Moskovkin. Bila je registrovana za "trgovinu na veliko voćem i povrćem". Američki OFAC je, međutim, tvrdio da je iz Srbije, preko ove firme, u Rusiju stigla neka druga roba – poput komponenti neophodnih za proizvodnju raketa, dronova i municije. Pod američkim sankcijama je od februara 2024. A računi firme su, zbog prinudne naplate, blokirani mesec dana pre stavljanja na sankcije – sa zabranom raspolaganja novcem na tim računima. Blokada računa je usledila nakon mera Poreske uprave. Ovoj firmi je oduzet poreski broj (PIB), neophodan za poslovanje, ali Poreska uprava za RSE nije obrazložila svoju odluku. Po zakonu, PIB može biti privremeno oduzet ako poreska uprava otkrije nepravilnosti u poslovanju – poput neizvršavanja poreskih obaveza. Protiv ove firme bio je pokrenut postupak za privredni prestup, ali je odlukom Privrednog suda u Beogradu on obustavljen, jer Aleksej Moskovkin nije dostupan organima Srbije. Tužba protiv firme iz SuboticeFinansijske izveštaje, kojima bi se pokazalo kako je poslovala, nije dostavljala ni firma "Ventrade" iz Subotice. U privrednom registru nedostaju finansijski izveštaji za 2023. i 2024. godinu. Zbog toga je i Osnovno tužilaštvo u Subotici podnelo tužbu za privredni prestup, ali je, odlukom Privrednog suda u tom gradu, u koju je RSE imao uvid, postupak prekinut u decembru 2025. jer zastupnik firme nije dostupan pravosudnim organima. Njen vlasnik i direktor je mađarski državljanin, Žolt (Zsolt) Lajgut. Firma je pod američkim sankcijama od oktobra 2024. Tereti se da je jednoj ruskoj kompaniji izvozila radio uređaje za vojnu industriju. Osnovana je u aprilu 2022, za "nespecijalizovanu trgovinu na veliko" i, kako pokazuju poslednji dostupni podaci, nema zaposlenih. Prema carinskim podacima u koje je RSE imao uvid, ova firma je u 2022. godini izvezla robu u vrednosti od oko 380 hiljada evra. Godinu dana kasnije, izvoz robe iz ove firme u Rusiju bio je oko 250 hiljada evra. U julu 2025. ova firma je pokušala da u Agenciji za privredne registre promeni podatke o vlasništvu. Međutim, to im nije dozvoljeno jer je utvrđeno da imaju zabranu Poreske uprave. Računi su joj, zbog dugovanja, u blokadi od 29. septembra 2023. godine. Iznos blokade je oko 23 hiljade evra (preko 2,5 miliona dinara). Prema jedinom dostupnom finansijskom izveštaju za 2022, firma je imala prihod od oko 480 hiljada evra. Zaradila je oko pet hiljada evra. Računi u blokadiRegistar Narodne banke Srbije pokazuje da su računi blokirani još dvema firmama pod zapadnim sankcijama – firmama "Soha info" i "Smart Digital Ideas". Soha info je na "crnoj listi" i Sjedinjenih Država i Evropske unije, a tereti se da je u Rusiju izvozila elektronsku robu milionske vrednosti – poput mikročipova. Ranije istraživanje RSE je pokazalo da su pošiljke ove firme u Rusiju premašile 18 miliona dolara. Pod američkim sankcijama je i njen direktor i vlasnik Dragan Dragaš. Osnovana je u junu 2022. u Novim Banovcima, malom mestu u Vojvodini, na oko 30 kilometara od Beograda, u privatnoj kući gde je registrovana i jedna teretana. I već u prvoj godini poslovanja imala je milionske prihode od prodaje robe – sa više od šest miliona evra u 2022. i 67 miliona evra u 2023. Pod američkim sankcijama je od 23. februara 2024, dok je Brisel sankcionisao u novembru iste godine. Od septembra 2024, računi su joj u blokadi, zbog duga koji je premašio milion evra. Nije naznačeno kome ova firma duguje novac. Firma bez poreskog brojaPored blokiranih računa, druga firma, "Smart Digital Ideas", sada nema ni poreski broj koji joj omogućuje poslovanje. PIB joj je privremeno oduzela Poreska uprava, koja za RSE ne objašnjava zašto je preduzet ovaj korak. Firma "Smart Digital Ideas" je pod američkim sankcijama od 19. novembra 2025. Američki OFAC tvrdi da je ovu firmu, zajedno sa još jednom firmom iz Uzbekistana, koristila ruska kompanija sa "crne liste" Aeza, kako bi izbegla sankcije. Aeza je pod sankcijama od jula 2025, a OFAC tvrdi da je njeno rukovodstvo od tada pokrenulo strategiju "rebrendiranja", kako bi se uklonila povezanost Aeze i drugih firmi koje je koristila za poslovanje. Direktor i vlasnik firme u Srbiji je nemački državljanin Andreas Maul. Osnovana je u oktobru 2022, za trgovinu na veliko računarima, računarskom opremom i softverima. Smeštena u jednom lokalu, u opštini Novi Beograd, sa osnivačkim kapitalom manjim od 100 evra. Firma je, kako pokazuju finansijski izveštaji, od osnivanja poslovala "u minusu". Gubitak na kraju 2024. bio je oko tri hiljade evra. Jedna firma pod sankcijama Velike BritanijeJedna firma iz Srbije našla se, krajem 2023. godine, i pod sankcijama Velike Britanije. Kod beogradskog aerodroma, u naselju Surčin, smeštena je firma "Avio Chem" – registrovana za popravku i održavanje letelica. Osnovana je 2014, a prihodi su joj višestruko porasli od početka ruske invazije, na preko sedam miliona evra na kraju 2023. godine, pokazuju finansijski izveštaji koje je analizirao RSE. Pad beleži 2024, nakon što je stavljena pod sankcije Velike Britanije. Te godine je zabeležila i gubitak u poslovanju, od oko 26 hiljada evra. Firma je optužena da je u Rusiju izvozila sankcionisanu robu - delove za avione. Britanska ambasada u Beogradu je u odgovoru za RSE navela da je zaključno sa februarom 2026. sankcionisala više od 3.000 pojedinaca, entiteta i brodova u sklopu režima sankcija protiv Rusije. Ističu i da Ujedinjeno Kraljevstvo nastavlja da "blisko sarađuje" sa međunarodnim partnerima, kako bi suzbili izbegavanje i zaobilaženje sankcija. Kako naglašavaju, zapadne sankcije su od februara 2022. lišile rusku državu najmanje 450 milijardi dolara.

Incidenti i sukobi policije i demonstranata obeležili su 31. marta protest kod Rektorata beogradskog Univerziteta. Demonstranti, među kojima su bili i studenti, dekani i profesori, okupili su se ispred Rektorata nakon što je policija ušla u zgradu u okviru, kako je saopšteno, istrage o smrti studentkinje Filozofskog fakulteta čije je telo 26. marta pronađeno na platou tog fakulteta. Nakon sukoba ispred zgrade Rektorata u centru Beograda, policija i Žandarmerija je potisnula demonstrante sa kolovoza, a sukobi su se nastavili duž ulice u kojoj se nalazi Rektorat. Nakon nešto više od sat vremena, policija se povukla, a okupljeni su se vratili ispred Rektorata gde im se sa terase obratio rektor Vladan Đokić. Poručio je da podržava svaku zakonitu istragu, ali da "ovo nema veze sa istragom, već sa zastrašivanjem". Direktor policije Dragan Vasiljević saopštio je da se Rektorat pretresa po nalogu suda i tužilaštva, i da je tokom protesta "uz minimalnu upotrebu sile" uspostavljen javni red i mir. Dekani i profesori beogradskih fakulteta su tokom protesta stajali u prvom redu - između okupljenih i kordona policije ispred Rektorata. Rektor zatražio nezavisnu istraguRektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, koji se od ulaska policije tokom prepodneva nalazio u zgradi Rektorata, obratio se uveče okupljenima sa balkona. Kazao je da su pripadnici Uprave kriminalističke policije ušli "bez prethodne najave i jasnog pravnog obrazloženja" da pretresaju kancelarije i traže dokumenta. "Došli su da ponize i kažu svakom profesoru, studentu i građaninu – vidite šta se desi onima koji ne ćute", rekao je. "Kompjutere i resivere mogu da odnesu. Ali ono što čini ovaj Univerzitet - čast, znanje, istinu - to ne mogu da stave u kutiju i iznesu iz zgrade", dodao je Đokić. On je zatražio nezavisnu istragu o smrti studentkinje, dodajući da može da bude, ukoliko je potrebno, i međunarodno nadgledana. Studenti, profesori i građani ispred Rektorata su na Đokićev govor odgovorili skandiranjem "Ne damo rektora". Oni smatraju da je pretres Rektorata politička odmazda vlasti zbog podrške uprave beogradskog Univerziteta studentskim protestima, te da se time narušava autonomija univerziteta. Šta se dešavalo tokom protesta?Policija je u Rektorat stigla u ranim prepodnevnim satima nakon čega je ispred zgrade počelo okupljanje studenata, profesora i drugih građana. Tokom popodneva stigli su Žandarmerija i policija u opremi za razbijanje demonstracija. Rasporedili su se u blizini Rektorata, gde je povremeno dolazilo do fizičkih sukoba i naguravanja sa demonstrantima. Sukobi su se nastavili duž ulice u kojoj se nalazi Rektorat, do centralnog gradskog Trga Republike. Policija je demonstrante udarala pendrecima, a oni su ih gađali različitim predmetima. Nekoliko puta intervenisala je Hitna pomoć. Direktor policije Dragan Vasiljević rekao je na vanrednoj konferenciji za novinare da je policija "napadnuta zato što radi svoj posao". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, komentarišući incidente, da država svoj posao radi na odgovoran način, a da su protesti "postali zbog više faktora". "Jedan je da je to postizborna trauma zbog još jednog neuspeha koji nisu očekivali. Drugo je to što niko ne može da objasni šta rade pirotehnička sredstva, topovski udari, onolike braunile, špricevi u Rektoratu", rekao je Vučić za televiziju Informer. 'Zaplenjeno više predmeta sa Rektorata'Vasiljević je naveo da je tokom pretresa Rektorata pronađeno "više sredstava" koja će biti oduzeta i prosleđena tužilaštvu. "Pronađen je veći broj topovskih udara, petardi, sprejeva, veći broj toki-vokija, gas maske, veći broj transparenata, medicinskih sredstava", kazao je i dodao da je osnovni cilj policije da dođu do "svih činjenica i okolnosti" koje su dovele do smrti studentkinje. Policija i tužilaštvo su nakon pronalaska tela studentkinje 26. marta saopštili da su na petom spratu Filozofskog fakulteta zapaljena pirotehička sredstva, nakon čega je 25-godišnja devojka skočila kroz prozor. Tužilaštvo je tokom dana saopštilo da je policiji naložilo da uđe u Rektorat i oduzme snimke sa sigurnosnih kamera, a posebno onih sa vrata na koja se iz Rektorata ulazi u Filozofski fakultet. Naveli su da bi na taj način moglo da se utvrdi kako je studentkinja ušla u zgradu fakulteta, da li je bila sama ili sa nekim. Policiji je, kako se navodi, naloženo da privremeno oduzme i sve druge predmete "koji mogu poslužiti kao dokaz u postupku koji se vodi zbog sumnje na propuste dekana i drugih zaposlenih". Optužbe za narušavanje autonomije univerzitetaProfesor Filozofskog fakulteta Goran Vidović je za Radio Slobodna Evropa kazao da zbog prisustva policije tokom dana nije bilo nastave u zgradi Rektorata. On je naveo da je policija legitimisala i profesore i studente koji su se tu zatekli, te da je, prema njegovim sazanjima, pretresala profesorske kabinete. "Ne znam šta misle ovim perofrmansom. Mi nemamo šta da krijemo", rekao je Vidović. Među okupljenima na protestu ispred Rektorata bio je i Nikola Vranješ, student i Mašinskog i Pravnog fakulteta u Beogradu. Ulazak policije na Rektorat ocenio je kao "flagrantno kršenje autonomije univerziteta". "A ovaj strašan tragični događaj koriste kao izgovor. Mislim da nemaju nikakve dobre namere, nego da se trude da nanesu što više štete univerzitetu i studentskom pokretu", dodao je. Univerzitet u Beogradu saopštio je 31. marta da način postupanja policije na Rektoratu "otvara ozbiljna pitanja o proporcionalnosti, pravnoj utemeljenosti i granicama policijskih ovlašćenja u akademskom prostoru". U saopštenju se navodi da se "tragični događaj na Filozofskom fakultetu zlouptrebljava za političku manipulaciju". Najavili su da će preduzeti pravne i institucionalne korake kako bi zaštitili svoju autonomiju, akademske slobode i ljudska prava. Ulazak policije u Rektorat osudila je i grupa "Studenti u blokadi". U saopštenju su ocenili da je time Rektorat pretvoren u "prostor talačke krize" i dodali da ni Univerzitet, ni studenti nemaju šta da kriju. Ocenili su da se tragedija koristi kao pokriće da se uđe u prostorije u kojima su se studenti organizovali i da se "udari na studentsko delovanje". Dolazak policije u Rektorat osudio je i deo akademske zajednice i opozicinih stranaka. Protest ispred zgrade Rektorata u Novom SaduViše stotina profesora, studenata i građana okupilo se tokom večeri 31. marta i ispred zgrade Rektorata novosadskog Univerziteta, u znak podrške Univerzitetu u Beogradu. Na skup je pozvala akademska mreža Slobodan univerzitet, uz poruku da policiji nije mesto na Univerzitetu. Okupljeni su nosili transparente na kojima je, između ostalog, pisalo "Ne okupaciji univerziteta". Na skupu nisu bili prisutni pripadnici policije. U istrazi o smrti studentkinje ranije su saslušani dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani i drugi zaposleni koje Tužilaštvo sumnjiči za krivično delo "nesavestan rad u službi". Sinani je 28. marta za agenciju FoNet rekao da su nadležnima predata sva tražena dokumenta i informacije. Naveo je i da je, prema njegovim saznanjima, stradala studentkinja "bila sama u hodniku na petom spratu". Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković najavio je 30. marta da će prosvetna inspekcija, kada istražni ograni završe svoj posao, doći na Filozofski fakultet da utvrdi "kako je funkcionisao". Stanković je prethodno na sednici skupštinskog Odbora za obrazovanje 28. marta optužio rektora beogradskog Univerziteta Vladana Đokića i dekana Filozofskog fakulteta da "nose odgovornost koja ne može biti izbegnuta". Vlast i opozicija su na sednici Odbora razmenili optužbe povodom reagovanja države na studentske blokade koje su na fakultetima širom Srbije počele nakon pogibije 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu i trajale više meseci. Blokade su pratili masovni protesti sa kojih su demonstranti, predvođeni studentima, tražili odgovornost vlasti za pad nadstrešnice, a od maja 2025. i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Radi se na pronalaženju alternativne lokacije za samit Procesa Brdo-Brioni, rečeno je za RSE u kabinetu predsednice Slovenije. Posle 13 godina postojanja inicijative, sastanak je otkazao hrvatski predsednik Zoran Milanović. Nema uslova za dolazak u Hrvatsku predsednika Srbije, ocenio je Milanović, navodeći da izjave Aleksandra Vučića narušavaju mir i stabilnost. Vučić je odgovorio da je Milanović umesto otkazivanja mogao da pozove "svoje prijatelje iz Prištine i Tirane". Predsednik Srbije poslednjih godinu dana optužuje Hrvatsku za mešanje u unutrašnje stvari Srbije na navodeći dokaze. Zbog otkazivanja samita reagovala je i Evropska unija izražavajući žaljenje. "Dobrosusedski odnosi su u srži procesa evropskih integracija i suštinski deo puta Srbije ka EU", naveo je portparol Evropske komisije Gijom Mersije. Dodao je da oni doprinose stabilnosti, pomirenju i klimi koja pogoduje rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja i nasleđa prošlosti. Hrvatska i Slovenija su, kao članice EU, inicirale Proces Brdo-Brioni u cilju podsticanja saradnje i ubrzavanja evropskih integracija regiona. Učenici su i lideri Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije i Albanije. Milanović je kao kopredsedavajući procesu Brdo-Brioni obavestio šefove država učesnika da je odlučio da otkaže planirani sastanak u maju u Hrvatskoj. Kabinet predsednice Slovenije Nataše Pirc Musar, kako je navedeno za RSE, bio je blagovremeno obavešten o Milanovićevoj nameri. "Reč je o unutrašnjoj političkoj odluci predsednika Hrvatske, u koju ne možemo da se mešamo i koju stoga ne komentarišemo", rečeno je u odgovoru. Dodaje se da savetnici za spoljnu politiku predsednice Slovenije i hrvatskog predsednika ostaju u redovnom kontaktu sa ciljem da se osigura da se samit Procesa Brdo-Brioni 2026. održi na alternativnoj lokaciji. Iz Zagreba je najavljeno da će se idući sastanak šefova država Procesa Brdo-Brioni održati kada se za to steknu uslovi, a nakon konsultacija kopredsednika, Milanovića i Pirc Musar. 'Srbija tone u samoizolaciju'Otkazivanje Samita Brdo-Brioni, za Jelicu Minić iz nevladinog Evropskog pokreta u Srbiji, loša je vest za Srbiju i region. "Srbija tone u samoizolaciju, a njeni odnosi sa susedima, ako se izuzme Mađarska, nisu od poslednjeg sukoba na Kosovu, nikada bili gori", ocenila je za RSE. Ona dodaje da je Srbija, do početka ove decenije, imala važnu ulogu i uglavnom povlačila koristi iz saradnje u koju je bila uključena. "A sada se sama isključila i otkazivanje ovog samita može da pokrene čitavu lavinu sankcionisanja nedosledne, neiskrene i smušene spoljne politike Srbije", navela je. Predsednik Hrvatske Zoran Milanović ocenio je da su izjave i postupci predsednika Srbije poslednjih dana i nedelja u potpunoj suprotnosti sa ciljem Procesa Brdo-Brioni. Naveo je da narušavaju međudržavne odnose i ugrožavaju mir i stabilnost na području Jugoistočne Evrope. Na to je Vučić odgovorio da je Milanović u pravu i da njemu nije mesto u Hrvatskoj. Ali je i dodao da predsednik Hrvatske zbog njega nije morao da otkaže sastanak, već da je mogao da pozove "svoje prijatelje iz Prištine i Tirane". Vučić poslednjih meseci optužuje Hrvatsku, Albaniju i Kosovo kako njihov sporazum o odbrambenoj saradnji znači vojni savez protiv Srbije, što je iz tih zemalja više puta demantovano. Hrvatski politički analitičar Jaroslav Pecnik kaže za RSE da su pozicije Srbije i Hrvatske u ovom trenutku toliko zacementirane da susret ne bi doprineo međusobnom razumevanju. "Dapače, doprineo bi još dodatnom zatezanju međusobnih sukoba. Ali činjenica jeste da se na tome ne može ostati", naveo je. Ipak, ocenjuje da otkazivanje samita nije udarac regionalnoj stabilnosti jer, kako kaže, Milanović nema veliki uticaj na regionalnu politiku. "Ali činjenica je da se moraju naći zajednički modusi i Hrvatska mora preuzeti ulogu da bude taj vlak koji polako vuče Srbiju prema EU", naveo je. Kaže i da ga Milanovićev potez nije iznenadio jer, kako ocenjuje, hrvatski predsednik u poslednje vreme igra na populizam. "Bilo je za očekivati da će se tako nešto desiti, ne možda tako drastično, ali da će se nešto tako dogoditi." Za šta predsednik Srbije optužuje Hrvatsku?Predsednik Srbije Aleksandar Vučić duže od godinu dana optužuje Hrvatsku i njene službe da se mešaju u unutrašnja pitanja Srbije, ne pružajući za to dokaze. Uoči Milanovićeve odluke o otkazivanju samita, Vučić je izjavio da će "proveriti izveštaje bezbednosnih agencija o mogućem uticaju stranih zemalja" na lokalne izbore u Srbiji, navodeći "logističku podršku jedne susedne države". "U Kuli (opštini na severu Srbije) ste imali više zagrebačkih tablica nego iz okolnih opština. A ne pričam samo o transportnoj logistici, već pre svega o medijskoj", rekao je Vučić. Lokalni izbori održani su 29. marta u 10 opština u Srbiji, a rezultate vladajuće Srpske napredne stranke objavio je Vučić kao predsednik države. Posle izbijanja antivladinih protesta zbog smrti 16 osoba u Novom Sadu krajem 2024, vlast u Srbiji je u više navrata optuživala hrvatske tajne službe za organizovanje demonstracija, što su zvaničnici u Zagrebu oštro negirali. Jaroslav Pecnik kaže takve optužbe nemaju osnova. "To je u funkciji Vučićeve politike jačanja na unutrašnjem planu i izmišljanja neprijatelja sa strane, koji ništa drugo ne rade nego samo razmišljaju o tome kako će Srbiji raditi o glavi", ocenio je. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je takođe Hrvatsku uvrstilo na listu zemalja koje treba posetiti samo "u slučajevima krajnje potrebe". Kao razlozi za tu odluku navedeni su "sve učestaliji incidenti, tenzije i nepovoljne bezbednosne okolnosti", bez preciziranja o kojim događajima je reč. Jelica Minić kaže da spoljna politika Srbije nije usmerena na zaštitu sopstvenih građana i korišćenje resursa stvaranjem stabilnih i dugoročnih partnerskih odnosa sa neposrednim i širim okruženjem. "Srbija predstavlja rizik za regionalnu stabilnost i od konstruktivnog aktera regionalne saradnje u prvoj deceniji ovog veka, pretvorila se u remetilački faktor", ocenila je. Ali dodaje da činjenica da je Srbija uglavnom okružena članicama EU i NATO ograničava njen destabilizujući kapacitet. "A Rusija je ipak daleko i njene tajne službe i prateće dezinformacije imaju ograničeno, mada vrlo opasno dejstvo u Srbiji i regionu", navela je. A upravo je ruskog predsednika Vladimira Putina Vučić, kako je sam preneo, obavestio o savezu Hrvatske, Albanije i Kosova. Vučić je sa Putinom razgovarao telefonom 30. marta povodom produženja ugovora o isporuci ruskog gasa, od koga Srbija i dalje dominantno zavisi.

Evropska unija žali zbog otkazivanja sastanka Procesa Brdo-Brioni. "Žalimo zbog ovakvog razvoja događaja. Dobrosusedski odnosi su u srži procesa evropskih integracija i suštinski deo puta Srbije ka EU. Oni doprinose stabilnosti, pomirenju i klimi koja pogoduje rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja i nasleđa prošlosti“, kaže se u reakciji iz pres službe Evropske komisije. Predsednik Hrvatske Zoran Milanović otkazao je sastanak Procesa Brdo-Brioni, koji je trebalo da bude održan u maju, navodeći da trenutno ne postoje uslovi za dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Hrvatsku. "Političke izjave i postupci predsednika Srbije, kojima svedočimo poslednjih dana i sedmica, u potpunoj su suprotnosti s ciljem Procesa Brdo-Brioni, narušavaju međudržavne odnose i ugrožavaju mir i stabilnost na području Jugoistočne Evrope", naveo je Milanović 30. marta u pisanoj izjavi. Vučić je, nakon lokalnih izbora u Srbiji 29. marta, izjavio da će "proveriti izveštaje bezbednosnih agencija o mogućem uticaju stranih zemalja na izborni proces", navodeći "logističku podršku jedne susedne države". "Udarali su nas iz regiona i danas. Mogli ste da vidite šta su sve radili iz Zagreba i koliki su im napori bili. U Kuli (opština na severu Srbije) ste imali više zagrebačkih tablica nego iz okolnih opština. A ne pričam samo o transportnoj logistici, već pre svega o medijskoj", rekao je Vučić. Posle izbijanja antivladinih protesta zbog smrti 16 osoba u Novom Sadu krajem 2024, vlast u Srbiji je u više navrata optuživala hrvatske tajne službe za organizovanje demonstracija, što su zvaničnici u Zagrebu oštro negirali. Proces Brdo–Brioni je regionalna politička inicijativa koja okuplja lidere država Zapadnog Balkana, a pokrenuta je 2013. godine sa ciljem da podstakne saradnju i ubrza evropske integracije regiona. Iz Milanovićevog kabineta saopšteno je da su Hrvatska i Slovenija, kao članice EU, inicirale Proces Brdo-Brioni s ciljem unapređenja međusobne saradnje i ubrzavanja procesa evropskih integracija zemalja Jugoistočne Evrope. Kao kopredsedavajući Procesa Brdo-Brioni, Milanović je obavestio šefove država učesnika da je odlučio da otkaže planirani sastanak u Hrvatskoj. Uz predsednike Hrvatske, Slovenije i Srbije, u Procesu Brdo-Brioni učestvuju i lideri Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije i Albanije.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je u utorak da su neprihvatljivi incidenti koji su se desili tokom glasanja na lokalnim izborima u Srbiji. "Rasprostranjeni incidenti nasilja, pretnji i nepravilnosti na glasanju – ono što je posmatračka misija Saveta Evrope videla tokom lokalnih izbora u Srbiji je neprihvatljivo", poručila je evropska komesarka na mreži X. Ona je dodala da su slobodni i pošteni izbori fundamentalni u demokratijama, posebno za zemlje kandidate za članstvo u EU poput Srbije. Pozvala je nadležne nacionalne organe da osiguraju brzu i transparentnu istragu prijavljenih incidenata i da počinioce pozovu na odgovornost. Ranije se oglasila saopštenjem i Evropska unija (EU), izrazivši žaljenje zbog broja prijavljenih nepravilnosti i incidenata tokom izbora 29. marta u deset opština u Srbiji. "Žalimo zbog broja prijavljenih nepravilnosti i incidenata tokom izbora, nejednakih uslova, te sa zabrinutošću primećujemo izveštaje o aktima nasilja protiv nezavisnih posmatrača, građana, predstavnika političkih stranaka i medijskih radnika", izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier). Istakao je da se pozivaju nadležni organi da osiguraju brzo i transparentno praćenje i da počinioce pozovu na odgovornost. Na lokalnim izborima glasalo se u Boru, Bajinoj Bašti, Kuli, Majdanpeku, Kladovu, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci, Lučanima, Knjaževcu i Sevojnu. Predsednik Srbije i funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić izjavio je da je u svih deset opština koalicija okupljena oko SNS-a odnela pobedu. Međutim, prema izveštajima nezavisnih posmatrača i opozicionih lista, izborni dan su obeležile brojne nepravilnosti i incidenti – praćeni fizičkim obračunima i povređenim građanima, aktivistima i novinarima. Sukobi su, pored ostalog, zabeleženi u Boru, na istoku Srbije, u Bajinoj Bašti na zapadu i u Kuli u Vojvodini. Evropska unija je takođe potvrdila da je primila k znanju saopštenje Saveta Evrope, gde je navedeno da su članovi posmatračke misije bili svedoci nasilja u skoro svim opštinama koje su posetili tokom održavanja lokalnih izbora u Srbiji. Šest kongresnih timova, koji su predstavljali 13 posmatrača, bili su raspoređeni u mobilne timove u sedam od deset opština u kojima su održani izbori, a posetili su više od 75 biračkih mesta. "Posmatrači su bili svedoci nasilja, posebno u Aranđelovcu, a u svim posećenim opštinama, osim jedne, videli su žestoke rasprave i preteće prisustvo velikih grupa ljudi, često neidentifikovanih, a ponekad i maskiranih", navodi se u izveštaju. Dodaje se da je više stranaka, uključujući vladajuću, iznelo navode o nasilju koje su pretrpeli i ponavlja se da su "nasilje i prinuda neprihvatljive prepreke slobodnom izražavanju volje svih birača". U izveštaju se ukazuje na niz nepravilnosti koje se odnose na kršenje tajnosti glasanja i fotografisanje glasačkih listića. Evropska unija pozdravlja visoku izlaznost birača i aktivno učešće građana. "Podsećamo da je dužnost države da zaštiti građane od nasilja, da garantuje adekvatne uslove za građanske posmatrače da obavljaju svoje aktivnosti u okruženju bez pritiska i zastrašivanja, te da osigura sigurnost novinara u kontekstu izbora", navodi se u saopštenju EU. Podseća se da izborni proces u Srbiji zahteva dalja opipljiva poboljšanja i reforme, te se u tom smislu upućuje poziv na inkluzivan proces koji uključuje sve relevantne zainteresovane strane kako bi se unapredio rad na potpunoj implementaciji preporuka OEBS/ODIHR i Saveta Evrope, kako bi se poboljšao izborni okvir i njegova implementacija, "mnogo pre sledećih nacionalnih izbora". "Nastavićemo pažljivo da pratimo razvoj izbornih reformi, kao i buduće lokalne i nacionalne izbore, jer je pravilno funkcionisanje demokratskih institucija Srbije u srži njenog procesa pristupanja EU", poručuje se iz EU.

Pripadnici Uprave kriminalističke policije pretresaju zgradu Rektorata beogradskog Univerziteta. Više javno tužilaštvo saopštilo je 31. marta da je u okviru istrage o smrti studentkinje naložilo policiji da uđe u Rektorat i da oduzme snimke sa sigurnosnih kamera, a posebno kamera sa vrata na koja se iz Rektorata ulazi na Filozofski fakultet. Telo studentkinje Filozofskog fakulteta pronađeno je 26. marta uveče na platou tog fakulteta u centru Beograda. Policija i tužilaštvo saopštili su da su na petom spratu fakulteta zapaljena pirotehička sredstva, nakon čega je 25-godišnja devojka skočila kroz prozor. Tužilaštvo je navelo da bi snimci sa sigurnosnih kamera mogli da utvrde kako je devojka ušla u zgradu fakulteta, da li je bila sama ili sa nekim, "imajući u vidu činjenicu da na samom fakultetu postoji više neobezbeđenih i nekontrolisanih ulaza". U saopštenju se dodaje da bi snimci mogli da ukažu i na koji način se kontrolišu ulasci na fakultet, "posebno u vremenu nakon 22 časa, do kada fakultet zvanično radi, te na mogućnosti za ulaz neovlašćenih lica". Policiji je, kako se navodi, naloženo da privremeno oduzme i sve druge predmete "koji mogu poslužiti kao dokaz u postupku koji se vodi zbog sumnje na propuste dekana i drugih zaposlenih u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih na fakultetu". Studenti u blokadi osudili upad policijeGrupa "Studenti u blokadi" saopštila je da je Rektorat 31. marta pretvoren u "prostor talačke krize" i dodala da ni Univerzitet, ni studenti nemaju šta da kriju. Studenti su na Instagramu naveli da su se policajci "uputili pravo u prostorije koje su korišćene za aktivnosti plenuma (studenata u blokadi)". "Unutra su studenti koji imaju predavanja. Profesori su pušteni da izađu. Studenti nisu. Drže ih u zgradi, traže im indekse, ne puštaju ih napolje, ni u dvorište", naveli su studenti i dodali da je policija kroz zadnji ulaz prošla i ka Filozofskom fakultetu koji je, kako podsećaju, već ranije bio pretresen. Studenti su ocenili da se tragedija koristi kao pokriće da se uđe u prostorije u kojima su se studenti organizovali i da se "udari na studentsko delovanje". U istrazi o smrti studentkinje ranije su saslušani dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani i drugi zaposleni koje Tužilaštvo sumnjiči za krivično delo "nesavestan rad u službi". Sinani je 28. marta za agenciju FoNet izjavio da policija nije pronašla pirotehnički materijal na fakultetu i da su nadležnima predata sva tražena dokumenta i informacije. "Prema onome što su moja saznanja, koleginica koja je nastradala je bila sama u hodniku na petom spratu. Na istom spratu se održavala nastava koja je bila produžena zbog toga što ponekad nije moguće kontrolisati da li ćete imati dužu diskusiju i više pitanja", kazao je Sinani. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković najavio je 30. marta da će prosvetna inspekcija, kada istražni ograni završe svoj posao, doći na Filozofski fakultet da utvrdi "kako je funkcionisao". Stanković je prethodno na sednici skupštinskog Odbora za obrazovanje 28. marta optužio rektora beogradskog Univerziteta Vladana Đokića i dekana Filozofskog fakulteta da "nose odgovornost koja ne može biti izbegnuta" u vezi smrti studentkinje te visokoškolske ustanove. Rektor Đokić pozvao je na objektivnu i profesionalu istragu, navodeći da je smrt studentkinje iskorišćena za "nastavak napada na Univerzitet". Tokom sednice Odbora, vlast i opozicija razmenili su optužbe povodom reagovanja države na studentske blokade koje su na fakultetima širom Srbije počele nakon pogibije 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu i trajale više meseci. Blokade su pratili masovni protesti sa kojih su demonstranti, predvođeni studentima, tražili odgovornost vlasti za pad nadstrešnice, a od maja 2025. i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Viktor Orban poziva glasače u Srbiji da učestvuju na parlamenarnim izborima 12. aprila u Mađarskoj, članici Evropske unije, ocenjući te izbore presudnim. Na adrese građana u Srbiji, koji imaju i mađarsko državljanstvo, stižu pisma mađarskog premijera sa pozivom da iskoriste svoje biračko pravo. U pismima Orban, koji prvi put ima jakog protivnika na izborima, tvrdi da njihov ulog "nije ništa manje nego budućnost nacije." "Rizik od rata koji preti Evropi sve više raste i donosi ozbiljnu energetsku krizu i porast troškova života. U takvim vremenima Mađari mogu računati jedino jedni na druge", poručuje Orban. Orban i njegova stranka Fides suočeni su sa izazovom na ovim izborima jer predizborne ankete prednost daju Peteru Mađaru, koji predvodi opozicionu stranku Tisa. A predstavnici vlasti u Srbiji, dugogodišnji partneri mađarskog premijera, poručuju biračima da glasaju za Orbana. To su učinili Srpska napredna stranka (SNS) predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njen koalicioni partner Savez vojvođanskih Mađara (SVM). Đenđika Paunović iz Beograda kaže za RSE da je odlučila da glasa i bez poziva vlasti u Srbiji. "Glasam za Orbana. Od kada je na vlasti, dosta vodi brigu o Mađarima iz dijaspore. Mislim da (Peter) Mađar neće brinuti toliko. Slušaće strogo Brisel. To je moj utisak." Ona kaže da preduzetnici i poljoprivrednici mogu za svoje mašine da dobiju bespovratna sredstva od mađarske vlade, a mladi bračni parovi za nekretnine. Među onima koji su to dobili su, kako je rekla, njeni prijatelji i rođaci. Mađari su prema poslednjem popisu iz 2022. najbrojnija manjina u Srbiji sa preko 184.000 građana. Prema podacima mađarske Nacionalne izborne kancelarije, 85.933 mađarskih državljana se registrovalo za glasanje u Srbiji. Kako je rečeno za RSE u komisiji većina njih, 85.353 glasaće poštom, dok će 580 glasati u predstavništvima Mađarske u Beogradu i Subotici. Među njima je i Klara iz Beograda, koja kaže da glasa već 10 godina koliko dugo ima dvojno državljanstvo. "Nije me motivisalo ni Orbanovo pismo ni poziv srpskih vlasti. Time što imam državljanstvo smatram da imam pravo, a i građansku obavezu da glasam", rekla je za RSE. Poziv srpskih vlasti da se glasa za vladajuću stranku u Mađarskoj doživljava kao vrstu pritiska. "Mislim da je to zabrinjavajuće. Smisao izbora je da date glas na osnovu stava koji ste doneli svojim slobodnim promišljanjem", dodala je. Desničarski, populistički lider Viktor Orban bori se za novi mandat posle 16 godina vlasti u trenutku kada se Mađarska suočava sa slabim rastom i inflacijom. Orban je neretko u konfliktu sa Briselom i Evropskom unijom zbog Rusije, sa čijim liderom Vladimirom Putinom održava bliske odnose. Procenjuje se da ishod mađarskih izbora može imati uticaja i van mađarskih granica zbog uspona konzervativnih i krajnje desničarskih političkih pokreta u Evropi. Orbana su pred izbore podržali lideri evropskih populista i krajnje desnice, poput Marin Le Pen i Gerta Vildersa. A među populističkim, desnim i konzervativnim ličnostima koje se pojavljuju u promotivnom spotu podrške Orbanu je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Zašto vladajuće snage u Srbiji podržavaju Orbana?Da vladajuća SNS "svim srcem navija" za pobedu Fidesa i Orbana, poručio je 22. marta predsednik stranke Miloš Vučević. "Ja ne krijem, SNS svim srcem navija za pobedu Fidesa, mi navijamo da Orban pobedi 12. aprila. Mislim da je pobeda Orbana garant najboljih mogućih odnosa između Srbije i Mađarske“, rekao je za TV Pink. Slične poruke upućene su nekoliko dana ranije sa regionalnog građanskog skupa u organizaciji SVM-a, koalicionog partnera naprednjaka. Na događaju "Sigurna tačka. Siguran izbor. Sigurna budućnost", održanom 18. marta u Subotici na severu Srbije, Orban je putem video poruke zatražio podršku. Poručio je da je to glas za "izostanak Mađarske i Srbije iz ratnih zbivanja" i nastavak izgradnje dobrih mađarsko-srpskih odnosa. Lider SVM-a Balint Pastor poručio je sa tog skupa da će se maksimalno raditi na mobilizaciji birača sa dvojnim državljanstvom. "Zbog toga što Viktor Orban razmišlja o jedinstvenoj naciji i pruža podršku i onima koji žive izvan granica Mađarske, SVM će sve učiniti da u što većem broju vojvođanski Mađari, koji imaju dvojno državljanstvo, pruže podršku Viktoru Orbanu i Fidesu", rekao je tada Pastor za RTS. SVM je sestrinska stranka Orbanovog Fidesa i najveća stranka Mađara u Srbiji. SNS i SVM nisu odgovorili na upit RSE u vezi sa podrškom Orbanu i Fidesu. A Bojan Pajtić, profesor na novosadskom Univerzitetu, kaže za RSE da opozicija može sebi da dozvoli podršku nekoj stranci u drugoj državi na izborima, ali ne i vlast. Navodi da onaj ko je na vlasti ne treba da se meša u izbore u drugim državama zbog toga što će morati da sarađuje sa tom državom, pogotovo kada je reč o susednoj zemlji. "U tom slučaju SNS potencijalno nanosi veliku štetu nacionalnim interesima samo zbog ličnih odnosa između dva predsednika", smatra Pajtić. Šta veže Orbana i Vučića?Dejan Bursać, viši naučni saradnik beogradskog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, poziv vlasti u Srbiji za podršku Orbanu vidi kao politički interes. "U želji da se namakne svaki glas to je međusobna saradnja dva autoritarna režima, koji funkcionišu unutar demokratskih institucija, koje su fragilne u obe zemlje." Viktor Orban i Aleksandar Vučić godinama unazad intenziviraju saradnju dve zemlje, ocenjujući da su odnosi na "istorijskom maksimumu". Tokom zajedničkih susreta obojica su poručivali da njihove zemlje mogu da računaju jedna na drugu. Orban je jedan od stranih lidera koje Vučić naziva "velikim prijateljima Srbije." Novosadski profesor Bojan Pajtić ukazuje da je Orban u dosta prilika podržao Vučića. "Smatrao se na neki način čak i njegovim mentorom s vremena na vreme." Mađarska i Orban se zalažu za brzi ulazak Srbije u EU, dok zemlja stagnira na tom putu od početka ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022. "Vidimo tu i brojne projekte i političku podršku u evropskim institucijama, energetici, ekonomiji i naravno pri glasanju", naveo je Bursać. Srbija i Mađarska grade naftovod kojim bi se Srbija povezala na ruski sistem "Družba". Pruga Beograd - Budimpešta zajednički je projekat Kine, Srbije i Mađarske u okviru kineske globalne inicijative "Pojas i put" sa ciljem prodora Kine na evropsko tržište. Takođe je mađarska naftna i gasna kompanija Mol ušla u pregovore sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), kada je američka administracija uvela sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva. Mađarska vlada, prema rečima zvaničnika u Budimpešti, pruža diplomatsku podršku MOL-u u preuzimanju većinskog udela u NIS-u. Dok vlasti sarađuju, opozicija u obe zemlje ih optužuje za urušavanje demokratije, a Brisel kritikuje i Mađarsku i Srbiju zbog stanja vladavine prava i medijskih sloboda. Takođe i Orban i Vučić intenziviraju odnose sa Pekingom i Moskvom, što nailazi na osudu EU. "Autoritarni režimi bolje opstaju kad imaju neki takav režim u susedstvu jer građani vide da tako nešto može da funkcioniše i drugde", ukazuje Bursać. Ovi izbori su specifični jer je Orbanov Fides dobio ozbiljnog konkuretna u stranci Tisi, dok se Vučićev SNS suočava sa popularnošću studentskog pokreta. Studenti u blokadi prevodili su višemesečne antivladine proteste izvodeći na ulice širom Srbije veliki broj građana, koji su se mobilisali nakon što je u padu nadstrešnice u Novom Sadu stradalo 16 osoba. Šta bi Orbanov pad značio za Beograd?"Promena vlasti u Mađarskoj predstavljala bi signal da niko nije nesmenjiv", navodi profesor Bojan Pajtić. Ocenjuje da bi to za Vučića u psihološkom smislu predstavljalo problem ne samo zbog toga što gradi imidž nesmenjivog lidera. "Nego i zbog toga što bi u Evropi ostao bez podrške poslednjeg ozbiljnog političara, jer Orban jeste ozbiljan političar iako za sobom nosi ozbiljan broj kontroverzi." Sam Vučić je tokom gostovanja na RTS-u 12. marta priznao da se nada da će Orban da pobedi na izborima. "Bio bih nefer i pokazao bih nezahvalnost ukoliko ne bih rekao da smo mi srećni saradnjom sa Viktorom Orbanom. Time sam vam sve rekao", izjavio je Vučić. Politikolog Dejan Bursać kaže da bi Orbanov poraz pokazao građanima u Srbiji da autokratski režimi nisu nepobedivi na izborima. "Podrška Mađarske režimu u Beogradu bi došla pod upitnik jer je sadašnja opozicija mnogo više prodemokratski i proevropski nastrojena", naveo je. Pitanje je, kaže, i kako će se u slučaju poraza Fidesa ponašati politički predstavnici mađarske manjine u Srbiji, navodeći da je SVM sada "produžena ruka Fidesa u Srbiji". "Jasno je zašto se upućuju ovi pozivi i zašto je SNS-u stalo iz praktičnih i strateških razloga da Orban ostane na vlasti", dodao je. Predsednik Srbije u promotivnom spotu podrške Orbanu kaže da se nada "da će naredni izbori mnogo značiti svima nama, što znači da ćemo svedočiti još jednoj pobedi Fidesa". Osim Vučića na taj način Orbana su podržali italijanska premijerka Đorđa Meloni, vicepremijer Italije Mateo Salvini, premijer Česke Andrej Babiš, francuska opozicionarka Marin Le Pen, premijer Izraela Benjamin Netanjahu , predsednik Argentine Havijer Milei.

"Izbori su nekad bili praznik demokratije, a kod nas kao ratno stanje". Ovako Mito Boljanović iz Kule opisuje izbore koji su 29. marta održani u tom mestu na severu Srbije. Izbori su održani u još devet opština, a obeležile su ih tuče, incidenti i privođenja. Nezavisni posmatrači i opozicija izvestili su o povređenim građanima, aktivistima, novinarima. "Posmatrali smo proces koji ima jako malo dodirnih tačaka sa slobodnim i demokratskim izborima. Nasilje postaje glavni alat vlasti", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Raša Nedeljkov iz nevladine organizacije CRTA koja je imala svoju posmatračku misiju. Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) predsednika države Aleksandra Vučića proglasila je pobedu u svim mestima. Posmatračke misije i opozicija optužili su vlast za brojne nepravilnosti, poput kupovine glasova. Vlast to odbacuje i tvrdi da je reč o netačnim optužbama kojim njihovi politički oponenti pokušavaju da delegitimizuju izbore. Istovremeno, opozicione aktiviste optužuje da su "uznemiravali, provocirali i pretili građanima" u mestima u kojima su održani izbori. Lokalni izbori su bili još jedan test snage vlasti i opozicionih opcija, više od godinu dana od nesreće u Novom Sadu i masovnih antivladinih protesta u Srbiji. U devet od deset opština, stranke okupljene oko SNS-a pod listom koja nosi ime predsednika države, zabeležile su slabiji rezultat u odnosu na lokalne izbore održane 2022. godine, pokazuju preliminarni rezultati. Protiv naprednjaka su nastupile liste koje su formirali studenti, opozicione stranke i lokalne grupe građana. Negde su izlazili zajedno, u koaliciji, negde odvojeno. "Utisak sa ovih izbora jeste da je očigledno da se naspram vlasti formira jedan pokret ili jedna izborna lista koju će predvoditi studenti i koja će biti ozbiljan izazivač na nekim narednim parlamentarnim izborima", ocenjuje za RSE Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Palice, kamenice i baklje u danu glasanjaKula je jedna od opština u kojima je tokom izbornog dana prijavljeno najviše incidenata. Zabeležni su fizički sukobi, prisustvo većih grupa ljudi u blizini biračkih mesta od kojih su neki nosili bedževe sa oznakom "Ć", što referiše na reč "ćaci" kako pristalice vlasti sebe nazivaju. U toku dana došlo je i do tuče kada je jedna grupa muškaraca izašla sa lokalnog stadiona i palicama nasrnula na drugu grupu građana. Poletele su kamenice, štangle i baklje. Nekoliko osoba je povređeno. Posmatrači CRTA-e i opozicija su za ovaj napad optužili pristalice vlasti. Kuljanin Boško Burgija kaže da su ga uznemirili napetost i incidenti koji su se tog dana desili u njegovom mestu. "Pa kako nije smetalo. I gužva i tuča i sve. Je l' to treba tako?", upitao je. Optužbe za napade i u drugim mestimaTokom izbornog dana ređali su se izveštaji opozicije i posmatračkih misija o sukobima i u drugim mestima. Predstavnici novinarskih i medijskih udruženja iz Stalne radne grupe za bezbednost novinara evidentirali su više slučajeva ugrožavanja bezbednosti i ometanja novinara, ali i napada na druge građane. Najdrastičnije je, navode, bilo u selu kod Bora na istoku države, gde su pretučeni novinari i aktivisti Lazar Dinić i Ivan Bjelić, dok je novinarka Zorica Popović dobila dva udarca u stomak. Pored toga, u Boru su zabeleženi i fizički napadi na posmatrače, studente i aktiviste. Studenti u blokadi izvestili su i o nasilju u opštini Knjaževac na jugoistoku. Saopštili su da su "batinaši", kako su opisali napadače, pretukli profesora Geografskog fakulteta i studente koji su bili sa njim u blizini biračkog mesta. Posmatračka misija CRTA prenela je da su u Bajinoj Bašti probušene gume aktivistima i novinarima, da je bilo napada na studente i nekoliko tuča. Opoziciona Stranka slobode i pravde je saopštila da su pristalice SNS-a u Knjaževcu napale njihove posmatrače. Vladajuća SNS odbacila je optužbe da stoji iza napada. Ministar spoljnih poslova i funkcioner SNS-a Marko Đurić ocenio je da iza takvih tvrdnji stoje "pokušaji da se delegitimizuje izborni proces". Policijski kordoni tokom čitavog dana bili su raspoređeni po mestima u kojima su se održavali izbori. U nekim slučajevima razdvajali su pristalice i protivnike vlasti. Policije je bilo i ispred biračkih mesta. Deo posmatrača i opozicije optužio je policiju da nije reagovala i zaštitila građane od napada. Policija do objave teksta nije odgovorila na upit RSE o ovim optužbama. Profesor Fakuleta političkih nauka (FPN) Dušan Spasojević ocenjuje da je glasanje 29. marta pokazatelj da su izborni uslovi u Srbiji "sve gori". "Da je neravnopravnost povećana, a nasilje svuda prisutno i prevazilazi neke dosadašnje granice koškanja ili manjih incidenata". Šta su još zabeležili posmatrači?Posmatračka misija CRTA navodi da su "svuda videli vođenje paralelne evidencije, slučajeve ugrožavanja tajnosti glasanja i organizovanog dovođenja birača, koje ukazuje na moguće glasanje pod pritiskom". Raša Nedeljkov iz CRTA-e navodi da bi rezultati "sigurno bili drugačiji da nisu korišćeni svi mehanizmi pritisaka, ucena, zastrašivanja i da nije bilo nasilja". "Da bi neki izbori mogli da se nazovu regularnim, ti izbori moraju biti slobodni, fer i po pravilima koje važe jednako za sve. Ništa od ova tri elementa nismo imali niti tokom izborne kampanje, niti tokom samog izbornog dana", zaključio je Nedeljkov. Studenti koji su predvodili liste na ovim izborima, najavili su pokretanje pravnih postupaka zbog "izbornih neregularnosti". Veća izlaznost nego na prethodnim izborimaNa lokalnim izborima 29. marta u svih deset opština zabeležena je veća izlaznost u odnosu na prethodne izbore, održane 2022. godine. "To nam govori da su sve strane izvukle verovatno celokupno svoje biračko telo i da su građani videli da su ti izbori važni i da su se odazvali pozivu onih za koje će glasati", ukazuje profesor FPN-a Dušan Spasojević. "Kad vidimo da je ta izlaznost prešla 80 posto u nekim mestima, a znamo da je stopa iseljavanja prilično visoka, onda možemo da pretpostavimo da su, na primer, u Sevojnu gotovo svi koji mogu da dođu do biračkog mesta glasali", dodaje Spasojević. Obrazac za buduće parlamentarne izbore?U svim mestima do sada je na vlasti bila koalicija na čelu sa Srpskom naprednom strankom. Na prethodnim izborima 2022, stranke vladajuće koalicije su nastupale uglavnom samostalno na više izbornih lista. Ovog puta išli su ujedinjeno. Iako su ponovo osvojili većinu, u devet od deset lokalnih samouprava ostvarili su lošiji rezultat. Bolji rezultat vlasti na izborima 2026. je zabeležen jedino u Kladovu, na istoku Srbije, gde je koalicija okupljena oko SNS osvojila oko 5,5 odsto glasova više u odnosu na izbore pre četiri godine. "Nema dileme da postoji određeni trend pada podrške SNS-u", navodi profesor FPN-a Dušan Spasojević. Ipak, napominje da to ne može biti reprezentativni uzorak kada je reč o budućim parlamentarnim izborima. "Ono što je zapravo pitanje od milion dolara, jeste kakav je taj trend u većim gradskim sredinama, koje nose više birača i koje će verovatno biti ključ nekih budućih parlamentarnih izbora", dodaje. Pravo glasa na lokalnim izborima 29. marta imalo je oko 250 hiljada ljudi, što je ispod četiri odsto od ukupnog broja birača u Srbiji. Raspisivanje parlamentarnih izbora jedan je od ključnih zahteva studenata koji su duže od godinu dana predvodili antivladine proteste. Vlasti za sada to obijaju, a predsednik Srbije je najavio kraj godine kao mogući datum za njihovo održavanje. *Saradnja na tekstu: Mila Manojlović

Verbalni i fizički napadi, kao i policija na ulicama - slike su koje su obeležile lokalne izbore u Srbiji. Održani su u deset gradova i opština 29. marta a vladajuća Srpska napredna stranka proglasila je pobedu svoje koalicije u svim mestima. Pored sukoba, izborni dan pratile su optužbe o izbornim manipulacijama na koje su ukazali izborni posmatrači.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović otkazao je sastanak Procesa Brdo-Brioni, koji je trebalo da bude održan u maju, navodeći da trenutno ne postoje uslovi za dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Hrvatsku. "Političke izjave i postupci predsednika Srbije, kojima svedočimo poslednjih dana i sedmica, u potpunoj su suprotnosti s ciljem Procesa Brdo-Brioni, narušavaju međudržavne odnose i ugrožavaju mir i stabilnost na području Jugoistočne Evrope", naveo je Milanović 30. marta u pisanoj izjavi. Vučić je odgovorio da predsednik Hrvatske zbog njega nije morao da otkaže sastanak, već da je mogao da pozove "svoje prijatelje iz Prištine i Tirane". "Apsolutno je u pravu, meni tamo nije mesto", rekao je Vučić i dodao da mu niko iz Hrvatske neće određivati šta da govori, prenela je agencija Tanjug. Proces Brdo–Brioni je regionalna politička inicijativa koja okuplja lidere država Zapadnog Balkana, a pokrenuta je 2013. godine sa ciljem da podstakne saradnju i ubrza evropske integracije regiona. Šta je izjavljivao Vučić?Vučić je nakon lokalnih izbora u Srbiji 29. marta izjavio da će "proveriti izveštaje bezbednosnih agencija o mogućem uticaju stranih zemalja na izborni proces", navodeći "logističku podršku jedne susedne države". "Udarali su nas iz regiona i danas. Mogli ste da vidite šta su sve radili iz Zagreba i koliki su im napori bili. U Kuli (opština na severu Srbije) ste imali više zagrebačkih tablica nego iz okolnih opština. A ne pričam samo o transportnoj logistici, već pre svega o medijskoj", rekao je Vučić. Posle izbijanja antivladinih protesta zbog smrti 16 osoba u Novom Sadu krajem 2024, vlast u Srbiji je u više navrata optuživala hrvatske tajne službe za organizovanje demonstracija, što su zvaničnici u Zagrebu oštro negirali. Iz Milanovićevog kabineta saopšteno je da su Hrvatska i Slovenija, kao članice Evropske unije, inicirale Proces Brdo-Broni s ciljem unapređenja međusobne saradnje i ubrzavanja procesa evropskih integracija zemalja Jugoistočne Evrope. Kao kopredsedavajući Procesu Brdo-Brioni, Milanović je obavestio šefove država učesnika da je odlučio da otkaže planirani sastanak u Hrvatskoj. Uz predsednike Hrvatske, Slovenije i Srbije, u Procesu Brdo-Brioni učestvuju i lideri Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije i Albanije. Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da ne zna ništa o Milanovićevoj odluci da otkaže samit. Govoreći o Vučićevim izjavama, naveo je da je reč o "dva lažna koncepta". "Jedan (je) da se Hrvatska upliće u unutrašnje političke prilike Srbije i da je jedan od pokretača ili suorganizatora 'narandžaste revolucije'. Drugi, da (Hrvatska) pravi vojni savez s Albanijom i Kosovom protiv Srbije. Jedna i druga tema su potpuno netačne", rekao je Plenković novinarima. I hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman odbacio je tvrdnje srpskih zvaničnika o hrvatskom mešanju u lokalne izbore u toj zemlji, nazvavši ih "teorijama zavere". "Čini mi se da građani Srbije razumeju da to nema veze s Hrvatskom", rekao je Grlić Radman odgovarajući na pitanja novinara. Grlić Radman je kazao i da političari u Srbiji ne treba da se bave "konfabulacijama", već reformama i ispunjavanjem kriterijuma radi napretka u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Poslednju u nizu tenzija između Srbije i Hrvatske izazvala je srpska nabavka raketa iz Kine, zbog čega je hrvatski premijer Andrej Plenković 13. marta rekao da je pisao generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu (Rutte). Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je takođe Hrvatsku uvrstilo na listu zemalja koje treba posetiti samo "u slučajevima krajnje potrebe", a kao razlozi su navedeni "sve učestaliji incidenti, tenzije i nepovoljne bezbednosne okolnosti", bez preciziranja o kojim događajima je reč.

Dok Moskva tvrdi da Sjevernoatlantski savez militarizira Zapadni Balkan s ciljem obračunavanja s Rusijom i da Zapad podriva sigurnost u Bosni i Hercegovini, iz NATO-a i Europske unije dolaze suprotne poruke o tome da međunarodno prisustvo u zemlji ima za cilj očuvanje stabilnosti, a ne stvaranje sukoba. Međutim, iz NATO-a kažu da uočavaju zabrinjavajuće trendove na Zapadnom Balkanu, prije svega secesionističke prijetnje u BiH, krhku sigurnosnu situaciju na Kosovu, te zastoj u procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. "Autoritarne države poput Rusije nastoje se miješati i podrivati demokratije, te koriste unutrašnje slabosti u regionu kako bi širile podjele. Svako vanjsko miješanje u domaće demokratske procese je neprihvatljivo. To uključuje hakiranje, informacione prijetnje, zastrašivanje i druge destabilizirajuće aktivnosti", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) zvaničnik NATO-a. Tvrdnje o militarizaciji i destabilizaciji regiona iznesene su na sastanku Organizacije za sigurnost i suradnju u Europi (OSCE) u martu, održanom u Beču, gdje je ruska predstavnica Julija Ždanova navela da vojna i politička aktivnost NATO-a u regionu Zapadnog Balkana nastavlja izazivati duboku zabrinutost. Tema sastanka bila je provedba Sporazuma o kontroli naoružanja, koji proizlazi iz Dejtonskog mirovnog sporazuma i odnosi se na Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Hrvatsku i Crnu Goru. Ždanova je rekla da aktivnosti NATO-a potkopavaju Dejtonski sporazum i direktno Član IV o kontroli naoružanja. Nasuprot tvrdnjama Rusije, Europska unija u zajedničkoj izjavi nakon sastanka OSCE-a je naglasila da Sporazum o subregionalnoj kontroli naoružanja već tri decenije doprinosi stabilnosti u regionu, posebno u BiH. Neutemeljene ruske tvrdnjeRuska delegacija je tokom obraćanja u Beču rekla da je "ukupna krizna priroda unutrašnje političke situacije određena destabilizirajućom ulogom zapadnih zemalja, koje se miješaju u poslove suverene BiH, čime vještački izazivaju međunacionalne tenzije". Rusija je optužila zapadne zemlje da žele uništiti "uravnoteženi sistem" uspostavljen u Daytonu, kao i da žele preformatirati BiH prema vlastitim mjerilima, kršeći interese naroda u zemlji. Ždanova je dodatno za "destabilizaciju situacije" optužila visokog predstavnika u BiH Christiana Schmidta, kojeg Rusija smatra nelegitimnim, jer njegovo imenovanje nije potvrđeno u Vijeću sigurnosti Ujedinjenih naroda, za šta nije ni bilo potrebe. Visokog predstavnika imenuje Vijeće za implementaciju mira (PIC) u BiH, što je učinjeno i u slučaju aktualnog visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Schmidta. "Uvjereni smo u neophodnost hitnog i bezuvjetnog zatvaranja institucije vanjskog protektorata u BiH", rekla je ruska predstavnica i okrivila Zapad i zbog ruskog prestanka financiranja PIC-a, kao i nesudjelovanja u radu ove institucije. Za zatvaranje Ureda visokog predstavnika, BiH mora ispuniti 5+2 uvjeta i cilja, među kojima su raspodjela imovine između države i drugih nivoa vlasti, rješenje za vojnu imovinu, provođenje Konačne odluke za Brčko distrikt, fiskalna održivost BiH, te vladavina prava, što BiH još nije učinila. Vojni analitičar Đuro Kozar za RSE kaže da su ruske tvrdnje neopravdane. "Na sigurnosnu situaciju utiče negativni uticaj ruske politike u BiH koji se manifestira putem destruktivne politike vodstava Republike Srpske prema državi BiH, koju predvodi lider separatističke opcije, predsjednik SNSD-a Milorad Dodik. U pokušajima razbijanja BiH establišment RS-a ima podršku Rusije koja se protivi ulasku BiH u NATO", rekao je Kozar. Za Rusiju i jačanje EUFOR-a neosnovanoU svome izlaganju Ždanova je rekla i da Rusija pažljivo prati napredak operacija europskih mirovnih snaga u BiH (EUFOR-a). "Upozoravamo da je nedozvoljeno uvlačenje međunarodnih snaga u unutrašnjopolitičke procese. Smatramo povećanje broja snaga EU neosnovanim", rečeno je tokom izlaganja. U posljednjih nekoliko godina, broj pripadnika EUFOR-a je povećan, prije svega kao preventivna mjera nakon jačanja tenzija u zemlji zbog usvajanja neustavnih i secesionističkih zakona u entitetu Republika Srpska, koji su kasnije poništeni. Zvaničnik iz sjedišta NATO-a koji nije želio biti imenovan, za RSE kaže da NATO nastavlja pružati podršku EUFOR-u, s ciljem da se očuva teritorijalni integritet, suverenitet i neovisnost BiH. "U potpunosti poštujemo suvereno pravo svake države da samostalno bira svoje političke i sigurnosne aranžmane. To je temeljni princip evropske sigurnosti koji su prihvatile sve države, uključujući i Rusiju", rečeno je za RSE iz NATO-a. Vojni stručnjak Kozar smatra da ni prisustvo NATO štaba, kao ni EUFOR-a u BiH ne znači militarizaciju. "Štab NATO-a ima oko stotinu ljudi, većinom civila i njihov zadatak je da pomognu jačanju Oružanih snaga BiH u okviru Partnerstva za mir NATO-a u kojem je BiH od 2006. godine." Kozar kaže i da Moskva u kritici jačanja EUFOR-a želi povlačenje OHR-a iz BiH "kako bi se mogli ostvariti separatistički ciljevi Republike Srpske". Šta podrazumijeva Sporazum o kontroli naoružanja?Sporazum o subregionalnoj kontroli naoružanja, koji je bio predmet sastanka u Beču, potpisan je 1996. godine, pod okriljem OSCE-a. Sporazum predviđa precizno definirane limite naoružanja, uključujući tenkove, borbena oklopna vozila i artiljeriju. Prema navodima Europske unije, države potpisnice, među njima i Bosna i Hercegovina, tokom godina implementacije smanjile su količine teškog naoružanja i broj pripadnika oružanih snaga ispod nivoa predviđenih sporazumom. Od 2014. godine, države potpisnice preuzele su punu odgovornost za provođenje sporazuma, što se u izjavi EU iz marta 2026. navodi kao primjer uspješne regionalne suradnje i izgradnje povjerenja. Zajedničku izjavu, koja Sporazum ocjenjuje kao "izuzetak u vremenu kada se većina sporazuma o kontroli naoružanja nalazi u zastoju", osim članica EU potpisale su i Albanija, BiH, Gruzija, Island, Lihtenštajn, Crna Gora, Sjeverna Makedonija, Norveška, Republika Moldavija, San Marino, Srbija i Ukrajina. "U junu ove godine navršava se 30 godina kontinuirane i neprekinute implementacije Sporazuma o subregionalnoj kontroli naoružanja. Kao takav, on je čvrsto postao sastavni dio sigurnosne politike regiona", navedeno je u pismu. NATO neće dozvoliti sigurnosni vakuum na Zapadnom BalkanuIz NATO-a su jasni da Zapadni Balkan ostaje "visoko na dnevnom redu", te da je od strateške važnosti za Savez. "Naša posvećenost stabilnosti regiona je čvrsta i nećemo dozvoliti da nastane sigurnosni vakuum", rekao je zvaničnik za RSE. Posvećenost NATO-a zemljama Zapadnog Balkana ogleda se u nekoliko aktivnosti. Ranije je pomenuta podrška EUFOR-u i Oružanima snagama BiH, a iz NATO kažu i da produbljuju politički dijalog i praktičnu suradnju s BiH, "uključujući kroz NATO Štab u Sarajevu, Jedinicu za podršku političkom angažmanu, te nedavno odobreni Individualno prilagođeni partnerski program". Iz NATO-a ističu i da je najduža i najveća mirovna misija u historiji saveza na Kosovu – KFOR, koji nastavlja doprinositi sigurnom i stabilnom okruženju za sve ljude i zajednice koje žive na Kosovu. "Snaga i raspored KFOR-a se periodično preispituju i prilagođavaju, u skladu s razvojem okolnosti, kako bi misija ostala funkcionalna i adekvatna svrsi. Trenutno KFOR broji oko 4.600 vojnika iz 33 zemlje, uključujući saveznice NATO-a i partnerske države", rekao je zvaničnik Saveza. Rusija je u svom izlaganju na sastanku OSCE-a rekla da, osim što je "tendencija militarizacije zahvatila zemlje regiona koje su članice Alijanse", po nalogu NATO instruktora, nastavlja se aktivno povećanje borbenih sposobnosti Kosova. Prijetnju u Moskvi vide i u održavanju vježbi u zemljama Zapadnog Balkana s NATO-om. "Alijansa ne krije činjenicu da je Balkan uopće, a posebno njegov zapadni dio, namijenjen da postane važna odskočna daska u kontekstu priprema NATO-a za direktan vojni sukob sa našom zemljom u roku od tri do pet godina, za šta se Brisel uveliko sprema", tvrde iz Moskve. NATO, međutim, kaže da su dugogodišnja partnerstva za zemljama regije, prije svega sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom, zasnovana na političkom dijalogu i praktičnoj suradnji. "Nastavit ćemo unapređivati dijalog i suradnju kako bismo podržali reforme, regionalni mir i sigurnost, te suzbili maligni utjecaj, uključujući dezinformacije i cyber prijetnje koje dolaze i od državnih i od nedržavnih aktera", rekao je zvaničnik NATO-a za RSE. Upozorenja iz SAD o štetnom utjecaju Rusije na Zapadnom BalkanuU posljednjem izvještaju "Annual Threat Assessment 2026" Američke obavještajne agencije upozorile su da Zapadni Balkan ostaje područje pojačanih političkih tenzija i vanjskih utjecaja, uz posebno istaknutu ulogu Rusije u destabilizaciji regije. Rusija, kako se navodi, "potiče nestabilnost između Srbije, koju favorizira, i Kosova", ali i "podržava odvajanje entiteta Republika Srpska od Bosne i Hercegovine". Američke službe procjenjuju da su etničke i političke podjele u regiji i dalje izražene, te da predstavljaju potencijalni sigurnosni rizik, posebno u kombinaciji s utjecajem stranih aktera. Zapadni Balkan se u izvještaju opisuje kao prostor u kojem se prelamaju interesi velikih sila, a postojeće krize i neriješeni sporovi, uključujući odnose Srbije i Kosova, te unutrašnje političke odnose u Bosni i Hercegovini, ostaju ključni izvori nestabilnosti, navedeno je u izvještaju objavljenom 18. marta.

Rusija i dalje ostaje glavni snabdevač Srbije u prirodnom gasu. Još jednom je postojeći kratkoročni ugovor produžen na tri meseca po kome će Srbija uvoziti šest miliona kubnih metara gasa dnevno. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je nakon telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom da će cena gasa biti između 320 i 330 dolara za hiljadu kubnih metara. Te uslove Vučić je ocenio kao "veoma povoljne", na čemu se zahvalio Putinu. Kremlj je saopštio da je taj razgovor održan na inicijativu srpske strane. Kratkoročni sporazum postignut u decembru ističe 31. marta. Od ruske invazije na Ukrajinu Srbija smanjuje gasnu zavisnost od Moskve, ali ipak trenutno preko 80 odsto potreba za tim energentom pokriva iz Rusije. To oslanjanje na Rusiju, kako za RSE ocenjuje mađarski energetski stručnjak Atila (Attila) Holoda, uslovljeno je i ekonomskim i političkim faktorima. Ali smatra da je u ovom trenutku ekonomski faktor i dalje neposredniji. "Ruski gas dugo je isporučivan Srbiji pod relativno povoljnim uslovima, a postojeća infrastruktura i komercijalni odnosi čine tu opciju najlakšom na kratak rok", naveo je. Istovremeno je, kako kaže Holoda, nesumnjivo važna i politička dimenzija, u kojoj Beograd nastoji da očuva stabilne odnose sa Moskvom, uz jasno balansiranje u odnosu na svoj put ka EU." EU pokušava da smanji Rusiji prihode od energetike za rat u Ukrajini i planira da do 1. januara 2028. potpuno ukine uvoz ruske nafte i gasa. Postepena obustava uvoza ruskog gasa na teritoriju EU, krenula je početkom godine i ne odnosi se na tranzit ruskog gasa trećim zemljama. Međutim, EU očekuje od Srbije, kao zemlje kandidata za pristupanje, postepeno usklađivanje sa svim odlukama. Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu koja nije uvela sankciji Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Srbija već kupuje gas od Azerbejdžana, preko Bugarske, a izgradnja gasovoda do Severne Makedonije, koji bi omogućio pristup tečnom prirodnom gasu iz Grčke, trebalo bi da počne ove godine. Da li Azerbejdžan može da zameni ruski gas?Srbija je prvi put diversifikovala izvore snabdevanja gasom ugovorom sa azerbejdžanskom državnom energetskom kompanijom SOCAR krajem 2023. Međutim, iako se količine ruskog gasa na tržištu Srbije smanjuju, on je i dalje dominantan. Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike u prva tri meseca, Srbija je iz Azerbejdžana uvezla 96 miliona kubnih metara gasa, šest puta manje od ukupnih količina uvezenih iz Rusije. Ministarstvo je u odgovoru za RSE navelo da je od početka godine do 22. marta Srbija iz Rusije uvezla 576 miliona kubnih metara gasa, odnosno u proseku 214,6 miliona mesečno. Dok je u istom periodu iz Azerbejdžana uvezeno 96 miliona kubnih metara gasa, odnosno 35,5 miliona u proseku mesečno. U Ministarstvu energetike i rudarstva kažu za RSE da je Srbija spremna za veći uvoz iz Azerbejdžana. Kako su naveli za zimski period od novembra do marta obezbeđene su fiksne količine u opsegu od 100.000 do milion kubnih metara dnevno sa opcijom do 1,5 miliona kubika dnevno. "U razgovorima koji se odvijaju redovno sa predstavnicima SOKAR-a, razmatra se opcija snabdevanja fleksibilno do 2,5 miliona kubika dnevno", stoji u odgovoru Ministarstva. Napominju da uvoz isključivo zavisi od cene gasa "jer se u tom slučaju plaća cena koja je na berzi, a koja je viša od cene ruskog gasa koju Srbija plaća u ovom trenutku." Azerbejdžanski SOCAR nije odgovorio na upit RSE da li može da poveća isporuke gasa Srbiji i od čega bi to zavisilo. U 2025. azerbejdžanski gas činio je osam odsto ukupnog uvoza. To je rast od pet odsto u odnosu na 2024. kada je udeo gasa iz Azerbejdžana činio 2,9 odsto. Energetski stručnjak Atila Holoda kaže da je udeo azerbejdžanskog gasa i dalje prilično nizak uglavnom zato što su infrastruktura i ugovori noviji u odnosu na dugogodišnje snabdevanje iz Rusije. "Kao i zbog toga što Azerbejdžan još uvek ne može samostalno da zameni ruske količine za Srbiju u velikom obimu", dodao je. Šta je do sada urađeno?Interkonektor Bugarska–Srbija otvoren u decembru 2023, kojim u Srbiju stiže azerbejdžanski gas, omogućio je fizički pristup neruskim rutama snabdevanja. Međutim, Holoda ukazuje da sama fizička infrastruktura ne znači automatski i potpunu zamenu u kratkom roku. "To zavisi i od dostupnosti različitih izvora snabdevanja, dugoročnih ugovora, regionalne konkurencije za količine i uređenja domaćeg tržišta", naveo je. Srbija diversifikuje izvore i rute snabdevanja prirodnim gasom izgradnjom gasnih interkonekcija prema Severnoj Makedoniji, koji bi omogućio pristup tečnom prirodnom gasu iz Grčke, i Rumuniji. Najavljeno je da se završetak tih projekata očekuje do 2028. "Srbijagas", koji je zadužen za snabdevanje gasom, rezervisao je 300 miliona kubika gasa u grčkom LNG terminalu Aleksandropolisu na period od 10 godina. Srbija planira i da obezbedi 500 miliona kubnih metara godišnje kroz mehanizam zajedničke nabavke gasa EU, kojem se priključila 2025. Ta količina, prema rečima zvaničnika, predstavlja petinu potreba zemlje. Takođe, Srbija se krajem februara sa još 12 država pridružila i američkoj inicijativi za jačanje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom u centralnoj i istočnoj Evropi. Zvaničnici su tada objasnili da će Srbija moći da nabavlja i američki LNG (tečni prirodni gas) ali da taj gas, proizveden iz uljanih škriljaca, ne može biti jeftiniji od konvencionalnog prirodnog gasa. Može li se zameniti ruski gas?Energetski ekspert Atila Holoda kaže da Srbija može tokom vremena u potpunosti da zameni ruski gas. Potpuna zamena bi, kako objašnjava, zahtevala kombinaciju većih količina gasa iz Azerbejdžana i pristup LNG-u preko Grčke, a moguće i Hrvatske. Takođe i "jače regionalne interkonekcije i pouzdanije komercijalne ugovore sa neruskim dobavljačima." "Potpuna zamena u veoma kratkom roku nije verovatna, ali je značajno smanjenje zavisnosti od Rusije realno u narednih nekoliko godina, ukoliko se realizuju odgovarajuća infrastruktura i ugovori", ocenio je. Zaključio je da Srbija još uvek nije iscrpela sve raspoložive mogućnosti za diversifikaciju izvora i snabdevanja gasom. Srbija, prema podacima Ministarstva energetike, u podzemnom skladištu Banatski Dvor i u Mađarskoj ima 587,5 miliona kubnih metara prirodnog gasa.

Predsednik Srbije i funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić izjavio je da je u svih deset opština, gde su 29. marta održani lokalni izbori, koalicija oko naprednjaka odnela pobedu. Glasalo se u Boru, Bajinoj Bašti, Kuli, Majdanpeku, Kladovu, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci, Lučanima, Knjaževcu i Sevojnu. Međutim, prema izveštajima nezavisnih posmatrača i opozicionih lista, izborni dan su obeležile brojne nepravilnosti i incidenti - praćeni fizičkim obračunima i povređenim građanima, aktivistima i novinarima. Sukobi su, pored ostalog, zabeleženi u Boru, na istoku Srbije, u Bajinoj Bašti na zapadu, i u Kuli u Vojvodini. Posmatračka misija nevladine organizacije CRTA saopštila je da su posmatrači "svuda videli vođenje paralelne evidencije, slučajeve ugrožavanja tajnosti glasanja i organizovanog dovođenja birača, koje ukazuje na moguće glasanje pod pritiskom". "Ali u svetlu batinjanja, potezanja oružja i širenja straha, ti nedostaci izbora neopravdano se čine 'manje' ozbiljnim", ocenjeno je u saopštenju. "Posebno je zabrinjavajuća činjenica da policija uglavnom nije bila spremna da zaštiti građane koji su bili izloženi nasilju, niti da nasilnike privede", zaključili su. Policija se nije oglašavala nakon optužbi posmatračkih misija da nije reagovala na nasilje. Pravo glasa na lokalnim izborima 29. marta imalo je oko 250 hiljada birača. Glasanje je obeležila visoka izlaznost, koja je u svih deset gradova i opština premašila 50 odsto. U šest opština bila je veća od 70 odsto, u tri viša od 60 odsto, dok je u jednoj premašila polovinu izašlih birača. Koalicija oko naprednjaka je u svim opštinama nastupila zajedno, a lista je nosila Vučićevo ime, iako on, kao predsednik države, nije učestvovao na lokalnim izborima. Protiv naprednjaka su nastupile liste koje su formirali studenti u blokadi, opozicione stranke i lokalne grupe građana, u različitim formama - negde su izlazili zajedno, u koaliciji, negde odvojeno. U svim mestima gde su 29. marta održali izbori je i do sada na vlasti bila koalicija na čelu sa Srpskom naprednom strankom. Lokalni izbori su bili još jedan test snage vlasti i opozicionih opcija, više od godinu dana od nesreće u Novom Sadu i masovnih antivladinih protesta u Srbiji.

Glasanje na lokalnim izborima, koji se 29. marta održavaju u deset opština u Srbiji, obeleženo je tenzijama i nasiljem. Tuča, napada i privođenja bilo je u Boru, Bajinoj Bašti i Kuli.

Odjeci sukoba na Bliskom istoku i napetosti s Iranom na Zapadnom Balkanu primarno se ogledaju kroz pojačane sigurnosne rizike, strah od radikalizacije i probleme sa inostranim politikama država regije.

Više javno tužilaštvo saopštilo je da nastavlja istragu smrti studentkinje Filozofskog fakulteta u Beogradu. Kako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrđeno u tom tužilaštvu 28. marta, policija će obaviti dodatna ispitivanja drugih zaposlenih na fakultetu u okviru istrage okolnosti pod kojima je stradala 25-godišnja devojka. Njeno telo pronađeno je 26. marta uveče na platou Filozofskog fakulteta u Beogradu. Načelnik Policijske stanice Stari grad Radenko Resanović izjavio je da su, prema prvim saznanjima, na petom spratu fakulteta zapaljena pirotehničkih sredstava, "nakon čega je, kako se sumnja, ženska osoba, najverovatnije student fakulteta, skočila kroz prozor". Istragu je preuzelo Odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva zbog, kako su saopštili ranije, "postojanja sumnje na propuste dekana, prodekana i prodekana za nastavu u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih". Saslušan je dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani i drugi zaposleni na fakultetu zbog sumnje na krivično delo "nesavestan rad u službi". Sinani je 28. marta za agenciju FoNet izjavio da policija nije pronašla pirotehnički materijal na fakultetu i najavio da će pokrenuti pravne procedure protiv medija koji su širili neistine i definformisali javnost u vezi sa smrću studentkinje. "Te večeri sam došao na Fakulet da bi policija ušla da obavi istragu i predistražne radnje. Prema onome što su moja saznanja, koleginica koja je nastradala je tada bila sama u hodniku na petom spratu. Na istom spratu se održavala nastava koja je bila produžena zbog toga što ponekad nije moguće kontrolisati da li ćete imati dužu diskusiju i više pitanja", kazao je Sinani. Dodao je da su nadležnima sva tražena dokumenta i informacije. Hitna sednica skupštinskog odbora za obrazovanjeNa inicijativu predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić za subotu je sazvana hitna sednica skupštinskog odbora za obrazovanje, na čijem je dnevnom redu stanje na državnim univerzitetima u Srbiji. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je na sednici da rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić i dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani "nose odgovornost koja treba da bude utvrđena, ali ne može biti izbegnuta" u vezi smrti studentkinje te visokoškolske ustanove. Najavio je da će Ministarstvo prosvete sprovesti "vanredni i direktni" inspekcijski nadzor rada Filozofskog fakulteta. Rektor Đokić je izjavio da je "u interesu svih" na tom fakultetu da se slučaj razjasni "na transparentan, objektivan i profesionalan način". Đokić je ocenio da je slučaj smrti studentkinje iskorišćen za "nastavak napada na Univerzitet", koji je u poslednjih više od godinu dana, kako je rekao, izložen raznim vrstama pritisaka - medijskih, pravnih, finansijskih i ljudskih. Predsednica Skupštine Ana Brnabić odbacila je ocene rektora o napadima vlasti na Univerzitet, ali i navela da je tragedija "posledica javašluka koji vlada na univerzitetima". Ona je upitala prisutne rektore i da li su se pridržavali zakona i "pisanim putem upozorili dekane u slučaju da su se prostorije fakulteta koristile protivno zakonu". Tokom sednice odbora došlo je do međusobnih optužbi predstavnika vlasti i opozicije, a u fokusu rasprave je reagovanje države na studentske blokade, koje su trajale više meseci na više desetina fakulteta u gradovima širom Srbije. Blokade rada fakultete su usledile nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Pratili su ih masovni protesti sa kojih su učesnici, predvođeni studentima, tražili odgovornost vlasti za pad nadstrešnice, a od maja 2025. i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Dva iz perspektive Brisela sporna zakona u Crnoj Gori, izmene pravosudnih zakona u Srbiji, kao i neuspešno oduzimanje poslaničkog imuniteta bivšoj vicepremijerki u Albaniji, vratili su te tri države kandidatkinje za članstvo u Evropskoj uniji (EU) na ključni test pridruživanja – vladavinu prava. Progres u svim poglavljima čije je zatvaranje neophodno za buduće pridruživanje neće biti dovoljan ukoliko kandidatkinje stagniraju ili nazaduju u poglavljima 23. i 24, koja se, po metodologiji evrointegracija, otvaraju prva, a zatvaraju poslednja. "Nepovratne reforme u ovim oblastima su uslov da partneri u proširenju napreduju na svojim putevima pristupanja, ispunjavanjem specifičnih merila u tim oblastima", podsećaju iz pres službe Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa (RSE). "Reforme se ne rešavaju samo na papiru, zemlje moraju pokazati njihovu stvarnu implementaciju, a takođe moraju osigurati verodostojan istoriju opipljivih rezultata", zaključuje se u izjavi. Crna Gora i Albanija su dve zemlje na vrhu liste u pristupnom procesu. U tom kontekstu o Crnoj Gori je govorila Marta Kos, EU komesarka za proširenje, prilikom susreta sa crnogorskim premijerom Milojkom Spajićem u četvrtak u Podgorici. Ali je i precizirala: "Morate imati nezavisno pravosuđe, sposobno da se bori protiv organizovanog kriminala i korupcije, i nezavisne medije, nikada nećemo praviti kompromis po tim pitanjima." Zašto dva zakona otežavaju put Crne Gore ka EU?Ambicija vlasti u Crnoj Gori da zemlja postane 28. članica EU, nedavno je zakomplikovana potezom državne Skupštine, odnosno usvajanjem dva kontroverzna zakonska rešenja. Reč je o izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB). Prema ocenama Evropske komisije, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka i Direktivom o sprovođenju zakona. Evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Njome se jačaju prava privatnosti pojedinaca, nameću stroge obaveze organizacijama, a primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU. Sa druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca, posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela. Kritike koje dolaze iz crnogorske opozicije ali i civilnog društva u vezi sa izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima odnose se na, kako navode, olakšavanje političkog uticaja na policiju. Naime, ključna zamerka se tiču povećanja ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova, posebno u imenovanju i razrešenju direktora policije, što, prema kritičarima, otvara prostor za politički uticaj na rad policije. Što se tiče Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost najčešće se kritikuju odredbe koje omogućavaju pristup bazama podataka državnih organa i institucija, u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke. Istovremeno se od Crne Gore očekuje imenovanje članove Sudskog saveta, centralnog tela pravosuđa koje, između ostalog, imenuje i razrešava sudije. Trenutno je u Crnoj Gori procedura izbora četiri nova člana Sudskog saveta. Zašto su novi zakoni u Srbiji za EU 'nazadovanje'?U slučaju Srbije EU je bila jasna. Nakon što su na inicijativu partije predsednika države Aleksandra Vučića usvojeni pravosudni zakoni, iz Brisela su usledile kritike, uključujući i od komesarke za proširenje koja je ocenila da se tim zakonima ograničava nezavisnost pravosuđa i da je time, prema njoj, učinjen ozbiljan korak unazad. Aleksandar Vučić je odgovorio da ne razume o kakvom kretanju u nazad se radi, pošto Srbija četiri godine, podvukao je, stagnira na EU putu. Srbija je 2021. godine, otvorila klaster 4, Zelena agenda i održiva povezanost, u pristupnim pregovorima, da potom ne bi usledio bilo kakav pomak. Pravosudni zakoni čija je primena počela vuku zemlju u suprotnom pravcu od približavanja evropskim standardima. Evropska unija je najpre tražila da zakoni ne budu usvojeni, a nakon što ih je Vučić potpisao, Brisel je poručio da treba suspendovati njihovu primenu dok Venecijanska komisija ne iznese svoje mišljenje. Florian Biber, profesor istorije i politike jugoistočne Evrope i direktor Centra za studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Grazu, navodi da Srbija u takvoj političkoj konstelaciji nema šanse da se približi evropskim strukturama. "Ne radi se o vladavini prava, već o nepoštovanju osnovnih demokratskih pravila. Jasno je da trenutni režim nije zainteresovan za pridruživanje EU ili za osiguranje da je Srbija demokratija", uveren je Biber. Problemi sa IBAR-om u AlbanijiTokom prošle godine Albanija je otvorila sva pregovaračka poglavlja, uprkos problemima na polju vladavine prava. Kao i u slučaju ostalih država kandidatkinja, u izveštaju Evropske komisije o napretku iz oktobra prošle godine, za Albaniju je navedeno da ključne zabrinutosti uključuju pojačan politički pritisak na pravosuđe, ozbiljne zaostatke zbog upražnjenih radnih mesta, slabu borbu protiv korupcije i ograničenu slobodu medija. Poslednji izazov za pravosuđe ali i zakonodavce te zemlje, bilo je odbijanje Skupštine Albanije da ukine imunitet bivšoj potpredsednici vlade Belindi Baljuku (Balluku), koja je optužena za korupciju. Poslanici vladajuće Socijalističke partije su odbili da glasaju za ukidanje imuniteta, a odluku je pozdravio i sam premijer Edi Rama navodeći da je Parlament uradio baš ono "što bi uradio u svakoj demokratskoj zemlji u Evropi". Sa Raminim uveravanjem da zahtev za ukidanje imuniteta nije u skladu sa Ustavom, nisu se složili u Briselu. Kako saznaje RSE u sedištu EU, to je direktno uticalo na otpor nekih država članica da se Albaniji da pozitivan IBAR. Reč je o izveštaju o proceni ispunjenosti privremenih merila u poglavljima 23 i 24, skraćeno IBAR, čije je usvajanje neophodno da bilo koja država kandidatkinja krene ka zatvaranju poglavlja. Dok države EU ne usvoje jednoglasno IBAR, Albanija neće moći da se kreće ka zatvaraju poglavlja. Crna Gora je, na primer, morala da sačeka pozitivan IBAR, koji je usvojen u junu 2024, da bi mogla da započne proces privremenog zatvaranja pregovaračkih poglavlja. Pre tog, poslednje zatvaranje poglavlja desilo se 2017. godine. Može li se 'progledati kroz prste'?Prijem novih članica bez prava veta koje trenutno ima svaka od 27 država EU, za šta su se u zajedničkom autorskom tekstu prošlog meseca u nemačkom dnevnom listu Frankfurter algemajne zajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung) založili Aleksandar Vučić i Edi Rama, podstakao je spekulacije da bi se zapadnobalkanskim državama moglo i "progledati kroz prste". Florian Biber je mišljenja da je u ovom pravnom okviru nemoguće odvojiti politička razmatranja od merila vladavine prava. "Naravno, političke elite u Crnoj Gori i Albaniji prepoznaju politički zamah i sklone su da budu manje stroge u pogledu implementacije. Međutim, na kraju je potrebna saglasnost 27 država članica, što je daleko od zagarantovanog", upozorava Bajber u izjavi za RSE. O tome je evropska komesarka za proširenje Marta Kos početkom marta govorila u Evropskom parlamentu, nedvosmisleno rekavši da status predvodnika u procesu nije večno zagarantovan. "Pozicija predvodnika u procesu pristupanja ne garantuje poseban status", rekla je Kos, istakavši da se ovo odnosi upravo na zemlje koje su najviše napredovale u ovom procesu, poput Crne Gore, Albanije, Ukrajine i Moldavije. Ovim zemljama je poručila da se "napredak mora iznova zarađivati kroz reforme". Mogu li 'zaštitni mehanizmi' biti od pomoći?Zaštitni mehanizmi nisu nepoznati u evropskim procesima. Naime, kada su 2007. godine Bugarska i Rumunija primljene u članstvo, Evropska komisija je odlučila da odobri prijem uprkos nedovršenim reformama u oblasti vladavine prava, uz uslov da se slabosti nastave rešavati nakon pristupanja kroz takozvani Mehanizam saradnje i verifikacije, koji je omogućio postpristupni nadzor i redovno ocenjivanje napretka u pravosuđu i borbi protiv korupcije. Ovaj postpristupni nadzor je trajao punih šesnaest godina i okončan je 2023. Za Floriana Bibera postoje rešenja za moguće dileme država članica, a solucija prema njemu leži u prelaznom periodu koji bi omogućio novim članicama da primene reforme nakon pridruživanja. Prijem Crne Gore i eventualno drugih zemalja regiona bi, prema njemu, signalizirao da postoji budućnost regiona u EU. "Takav politički projekat mora uveriti skeptike među državama članicama, a takođe mora uključiti i održive mehanizme kako bi se osiguralo da će buduće članice poštovati vladavinu prava", smatra Biber. Međutim, dodaje ovaj sagovornik, i ako bilo koja nova članica ispuni sve kriterijume, nema garancije da neće doći do nazadovanja. To se dogodilo u Mađarskoj, Poljskoj ili Slovačkoj godinama nakon pridruživanje EU kada se u ovim zemljama pojavio problem sa nezavisnošću sudstva i vladavinom prava jer su vlasti neretko pokušavale da utiču na sudove, ograniče medijske slobode i smanje kontrolu nezavisnih institucija.