Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je kakav je odnos predsednika Srbije Aleksandra Vučića prema Kosovu. Sagovornici su u bili Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije, i Ognjen Gogić, politički analitičar iz Beograda. Bilo je reči o tome zašto Vučić, otkako su počeli studentski protesti u Srbiji, sve ređe govori o Kosovu? Da li zbog toga što je svestan da ta tema više ne može da se koristi u propagandne svrhe jer je građanima jasno da Kosovo nije više deo Srbije u šta ih je Vučićeva vlast godinama ubeđivala i da li se položaj Srba na Kosovu počeo naglo da pogoršava nakon što su na poziv Beograda krajem 2022. napustili kosovske institucije, a potom u proleće 2023. bojkotovali lokalne izbore u opštinama na severu Kosova i tako izgubili vlast u tim opštinama. Razgovaralo se i o tome da li je oružani sukob u Banjskoj bio katastrofalna greška Beograda nakon koje je politika Srbije prema Kosovu izgubila međunarodni kredibilitet, zašto Srbi na Kosovu uporno glasaju za Srpsku listu, koja je pod kontrolom Srpske napredne stranke, iako su nezadovoljni svojim položajem, i da li Vučić ima ikakvu politiku prema Kosovu ili je digao ruke od brige o kosovskim Srbima. Kardinalna greškaOmer Karabeg: Imate li utisak da predsednik Vučić, otkako su počeli studentski protesti, sve manje govori o Kosovu? Srećko Đukić: Rekao bih da je to počelo i pre studentskih protesta nakon što je Vučić krajem 2022. napravio grešku pozivanjem tamošnjih Srba da napuste kosovske institucije. Čini mi da je shvatio da je tada napravio kardinalnu grešku koja više ne može da se popravi, pa je digao ruke od Kosova i preneo to pitanje na Kancelariju za Kosovo i Metohiju koja se svaki dan oglašava nekakvim saopštenjima i vokabularom koji samo još više produbljuje jaz između Srba i Albanaca. Vučić je svojim potezima doveo Srbiju i srpski narod u bezizlaznu situaciju kad je reč o Kosovu. Zahvaljujući njemu Kosovo je postalo maksimalno samostalno, nezavisno i suvereno s obzirom da su sve državne funkcije praktično prepuštene vladi u Prištini. Time je Aleksandar Vučić završio svoju misiju na Kosovu na način kako to nije uradila nijedna vlast pre njega. A imao je mogućnosti da na dostojanstveniji način reši pitanje Kosova i Metohije. Ognjen Gogić: Ako se ne varam, poslednje veliko obraćanje predsednika Vučića povodom situacije na Kosovu bilo je u septembru 2024. godine nakon incidenata koji su tamo dogodili. On je tada naveo niz mera koje će Srbija da preduzme da bi se poboljšao položaj Srba na Kosovu od kojih se nijedna nije ostvarila. To je pokazalo svu nemoć, pa i poraz srpske politike prema Kosovu. Budući da nema rezultata kojima može da se podići, Vučić nema razloga da previše govori o Kosovu. Poslednjih nekoliko godina vlast u Prištini je sprovodila jednostrane akcije ukidajući srpske institucije i hapseći ljude, a Beograd nije mogao da uradi ništa, pa kad je tako onda ćuti prećutkujući poraz. Nakon pobune studenata i građana u novembru 2024. Vučić i ljudi oko njega nisu koristili Kosovo da bi homogenizovali birače i skrenuli pažnju sa zahteva demonstranata kao što to ranije radili u sličnim situacijama. Ta tema ne može više da se koristi u propagandne svrhe, njena upotrebna vrednost je pala jer ne izaziva veliko interesovanje građana kao što je to nekada bio slučaj. Srećko Đukić: Vučić je svestan da je politika prema Kosovu, koju on oličava zajedno sa svojim prethodnikom Tomislavom Nikolićem, doživela totalni poraz. Nijedna vlast u istoriji Srbije nije toliko promašila što se tiče Kosova i Metohije. Setimo se mitinga u Kosovskoj Mitrovici kada se je Nikolić zaklinjao u boga da će vratiti Kosovo u ustavno-pravni sistem Srbije. Nakon toga sve se obrnuto desilo. Vučić je uradio ono što je Boris Tadić, dok je bio predsednik, odbio Angeli Merkel. To je od početka do kraja pogrešna politika. A ceh plaća Srbija i srpski narod i ne samo srpski narod, već i svi građani Srbije. Suština problema je u tome što se srpska politika nalazi između realnosti i emocija. Emocije su postale politika i strategija i zato smo sa Kosovom i Metohijom došli u apsolutni ćorsokak. Recept za katastrofuOgnjen Gogić: Kada su novembra 2022. godine predstavnici Srba napustili kosovske institucije, ja sam to nazvao pokušajem SAO-izacije severa Kosova. To je delovalo kao nešto što je viđeno na početku ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Namera je bila da Srbi odbiju da priznaju kosovske institucije, da proglase srpsku autonomnu oblast, pa da onda usledi oružana akcija kojom bi se uspostavio novi poredak na severu Kosova. Sve se zapravo počelo da odigrava po tom scenariju. Nakon što su Srbi u novembru 2022. napustili institucije već u decembru su nikle prve barikade. Postalo je jasno da se na Kosovu nalazi naoružana grupa ljudi o kojoj se do tada nije govorilo. U maju 2023. godine došlo je do sukoba ispred opštine Zvečan između Srba i pripadnika KFOR-a, a kulminacija je bila oružani napad u Banjskoj koji je osujećen i nije dostigao one razmere koje je trebalo da ima i po priznanjima samih učesnika, pre svega Milana Radoičića koji je govorio da je to bio pokušaj da se podigne narodna pobuna. To je, dakle, bila neka vrsta oružne pobune na severu Kosova što je zapravo bio recept za katastrofu. Teško je reći ko je bio vinovnik te politike. Da li je ona bila dirigovana iz Beograda ili je veću autonomiju u svemu tome imala grupa na severu Kosova oko Milana Radoičića. Ko god da je za to kriv to je bilo katastrofalno i višestruko se negativno odrazilo na položaj Srba na Kosovu jer je nakon toga usledila serija jednostranih akcija prištinske strane počev od ukidanja platnog prometa sa Srbijom i zabrane dinara do ukidanje svih srpskih institucija na Kosovu. Nekim od tih akcija bio je ozbiljno narušen socijalni i ekonomski položaj Srba na Kosovu. Uvek je bio isti izgovor - da se time sprečava ponavljanje Banjske. Srećko Đukić: Po mom mišljenju SAO-izacija Kosova bila je uvod u ucenjivanje međunarodne zajednice da napravi Zajednicu srpskih opština ili neku vrstu Republike Srpske na Kosovu. Verovatno je postojao takav plan - najpre izlazak Srba iz institucija, pa onda SAO-izacija ili pravljenje Republike Srpske bilo mirnim putem ili oružanim akcijama koje su počele, pa su doživele fijasko i sad od toga svi peru ruke. Na kraju je Srbija izgubila i sever Kosova i autonomiju koju su imale tamošnje opštine. Ja sam 1999. i 2000. proveo na Kosovu tri meseca kao šef predstavništva Ministarstva spoljnih poslova u Ranilugu i stalno sam se suočavao sa apsolutnim nepoverenjem Vlade Srbije prema međunarodnim misijama i prema Albancima. Jedva su mi dozvoljavali da se sretnem i sa predstavnicima UNMIK-a i KFOR-a. I jedni i drugi su za vlast u Beogradu bili neprijatelji. Ali ako su vam i jedni i drugi neprijatelji, nemate s kime da pregovarate. Da bi opstao srpski živalj na Kosovu, morate sarađivati sa predstavnicima međunarodne zajednice i normalizovati odnose sa Albancima. Bez toga nema rešenja kosovskog pitanja. Ali vidimo da vlast ne priznaje greške. I dalje se zavlači glava u pesak i dalje se emocije prodaju za politiku i strategiju. Hvatanje za slamkuOmer Karabeg: Gospodine Gogiću, vi ste često na severu Kosova. Veruju li Srbi sa Kosova Vučiću? Ognjen Gogić: Provodim puno vremena Kosovu. Jedno vreme sam tamo stalno živeo i mogu da vam kažem da su ljudi sve više razočarani. Osećaju da su ostavljeni, da su pušteni niz vodu. Ali kada dođu izbori, bilo na Kosovu ili u Srbiji, oni daju podršku Srpskoj listi i Srpskoj naprednoj stranci. Kao da ponovo poveruju u iste laži ili žele da veruju da će ovaj put biti drugačije. U stvari Srbi na Kosovu ne mogu sebi da dozvole da istovremeno budu u sukobu i sa Beogradom i sa Prištinom. Glasaju za Srpsku listu i Srpsku naprednu stranku da bi održali savezništvo sa Beogradom. Jer kada bi u većoj meri glasali za opoziciju, onda bi imali protiv sebe i Beograd i Prištinu. Nije stvar u tome da li veruju ili ne veruju Vučiću, u pitanju je pragmatizam. Hvataju se za slamku. Prihvataju sve što dođe od vlasti u Beogradu jer drugu opciju nemaju. Srećko Đukić: Srbi na Kosovu su uvek glasali za vlast. Glasali su i za Miloševića i za njegove naslednike. Nikad nisu uspeli da inaugurišu svoj autonomni stav koji bi odgovarao realnoj situaciji. Mislim da veliki “patrioti“ iz Beograda, koji se toliko glasno busaju u prsa da se čuje sve do Kosova, nemaju veze sa životom na Kosovu. Dok sam bio na Kosovu i Metohiji išao sam u najzabitija mesta gde žive Srbi. Shvatio sam koliko oni veruju Beogradu i koliko nikada nisu mogli da osmisle svoju politiku koja ne bi bila politika Srbije. A beogradski političari, koji su definisali politiku Srbije prema Kosovu, u 99 posto slučajeva nisu ni tri dana proveli na Kosovu, niti znaju kako izgleda srpsko selo na Kosovu, kako ljudi tamo žive, kako komuniciraju sa susedima Albancima. Ti ljudi su kosovskim Srbima prodavali emocije, mitove i istoriju umesto da rešavaju njihove muke. "Otpriznavanje"Omer Karabeg: Vučić se ranije svaki čas hvalio kako je ova i ona država povukla priznanje Kosova i da je to rezultat aktivnosti srpske diplomatije. Nekada je to bilo tačno, nekada nije, a sada o tome retko govori. Ognjen Gogić: Jedno vreme se vodila kampanja za takozvano otpriznavanja Kosova. Srpska diplomatije je lobirala uglavnom kod manjih zemalja u razvoju iz Afrike i Azije da povuku svoja priznanja Kosova i neke od tih država su zaista promenile svoj stav i povukle priznanje. To nije bilo preterano značajno jer te zemlje nisu ni imale diplomatske odnose sa Kosovom. Ali to je završeno. Države koje su za neke protivusluge Srbije mogle da povuku priznanje već su to učinile. Novih nema, a u međuvremenu je jedan broj država priznao Kosovo. Tako da efekat kampanje “otpriznavanja“ nije značajan. To nije promenilo niti položaj Kosova u međunarodnim odnosima, niti položaj Srba na Kosovu. Srećko Đukić: Kampanja takozvanog otpriznavanja je dokaz krize srpske spoljne politike. Plasira se teza da što je manji broj država koje su priznale Kosovo time je Kosovo manje država - što nije tačno. Pa se onda kaže da Kosovo nije država zato što nije primljeno u Ujedinjene nacije. Ali ja bih podsetio da ni Savezna Republika Jugoslavija, koja je nastala nakon raspada SFRJ, osam godina nije bila članica Ujedinjenih nacija sve do 1. novembra 2000. kada je ponovo primljena. Po toj logici Savezna Republika Jugoslavija osam godina nije bila država. Švajcarska je 2002. postala članica Ujedinjenih nacija. Značili li to da pre toga nije bila država? Neko u timu oko Aleksandra Vučića smisli neku besmislicu i onda se to reprodukuje u medijima i pravi priča kako Kosovo nije država. A država je po osnovnom opredeljenju ona koja drži vlast na određenoj teritoriji. Ako vlada u Prištini vrši vlast na celoj teritoriji Kosova, onda Kosovo ima sve atribute države. Što je mi ne priznajemo i što je ne priznaje određen broj država - to ništa ne znači. Mi je ne moramo priznati, ali moramo rešiti status Srba koji tamo žive. Kosovski Srbi u ĆacilenduOmer Karabeg: U zaključku, ima li Vučić trenutno ikakvu politiku prema Kosovu ili beži od te teme jer mu je jasno da je tu bitku izgubio? Ognjen Gogić: Ja bih rekao da predsednik Vučić i vlada u Beogradu nemaju nikakvu predstavu šta da rade s Kosovom i kako da se prema njemu postave. Oni u izvesnoj meri finansijski podržavaju Srbe na Kosovu mada se ta podrška često pretvara u sredstvo za ucene i pritiske. Kosovski Srbi su dovođeni u Ćacilend kao da nemaju svoje probleme na Kosovu. Vlada u Beogradu gleda na Srbe na Kosovu samo kao na upotrebna vrednost, oni su za nju važni u onoj meri u kojoj se mogu upotrebiti za održanje vlasti. Mimo toga Kosovo nije predmet preteranog interesovanja. Politika Beograda je doživela potpuni debakl. Mislim pre svega na 2023. godinu kada su se na severu Kosova pojavili naoružani ljudi i kada se spremala pobuna. To se vratilo kao bumerang i izuzetno je naškodilo položaju Srba na Kosovu. Jedini način da im Beograd pomogne bio je da preuzme odgovornost i procesuira odgovorne za Banjsku. Kako se to nije desilo, neko drugi je morao da plati cenu, a to su Srbi koji žive na Kosovu. Oni danas plaćaju cenu pogrešne politike Beograda koji i dalje nastavlja da štiti ljudi koji su odgovorni za Banjsku. Srećko Đukić: Vučić može i da nema nikakvu politiku prema Kosovu jer se on više ne pita o Kosovu. Međunarodna zajednica je rešila pitanje Kosova Briselskim i Ohridskim sporazumom. Sa stanovišta međunarodne zajednice kosovski problem je rešen. U okviru ta dva dokumenta napravljena je normalizacija odnosa između Srbije i Kosova. Što Srbija to ne priznaje i gura pod tepih - to je druga stvar. Ovo nije bilateralni, već međunarodni problem. Međunarodna zajednica će se vratiti rešavanju kosovskog problema i tada će Srbija morati da sprovede dogovore koje su u Ohridu napravili Aleksandar Vučić i njegov partner Albin Kurti. Rešenje za Kosovo postoji, ono je dogovoreno, samo ga treba primeniti. Ognjen Gogić: Strateška greška srpske politike je to što je, kada je prihvatila Ohridski sporazum koji de facto znači priznanju Kosova, istovremeno pripremala oružanu akciju na terenu koja je doživela potpuni debakl. To je nepovratno urušilo međunarodni kredibilitet srpske spoljne politike i mislim da Beogradu, kad je reč o Kosovu, niko više ne veruje. Posledice se nisu osetile odmah. Nije bilo oštrih i burnih reakcija na napad u Banjskoj koji bi, da je uspeo, ostavio katastrofalne humanitarne posledice na terenu. Cena te pogrešne politike plaća se na rate. Došlo je do ukidanja platnog prometa sa Srbijom i zabrane dinara i do gašenje svih srpskih institucija na Kosovu. Na kraju će na dnevni red doći i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Potrošen je kredit koji je Srbija imala u međunarodnoj zajednici, kada je reč o Kosovu, i stvari dolaze na naplatu.

Još jedna osoba uhapšena je u istrazi povodom teškog ubistva koje se dogodilo 12. maja u Beogradu, saopštilo je 24. maja beogradsko Višee javno tužilaštvo. Tužilaštvo je objavilo da je uhapšen konobar P. U. (20) koji je, kako je saopšteno, bio na licu mesta u restoranu "27" u vreme izvršenja krivičnog dela. "Sumnja se da je zajedno sa drugim osumnjičenim licima u ovom postupku učestvovao u radnjama koje su usmerene na prikrivanje krivičnog dela teško ubistvo i učinilaca", navodi Tužilaštvo u saopštenju. Objavljeno je da mu je određeno zadržavanje do 48 časova zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca i pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. Radi se o predmetu u kom je uhapšen i načelnik Policije Beograda Veselin Milić, koji se sumnjiči za prikrivanje ubistva. Istraga se vodi protiv deset ljudi zbog sumnje da su izvršili različita krivična dela u vezi sa ubistvom A.N. Tužilaštvo je ranije navelo da je Milić bio u restoranu u društvu dvojice izvršilaca i da je telefonom pozvao A.N. i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice. Takođe je saopšteno da je Milić žrtvi sugerisao da dođe bez svog obezbeđenja. Šef beogradske policije Veselin Milić smenjen je nakon hapšenja 15. maja. Pre poslednjeg mandata na čelu Polucijeske uprave Beograd, bio je savetnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića za borbu kriminala i korupcije. Šaf države ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost. Sud je Miliću u slučaju ubistva A.N. odredio jednomesečni pritvor navodeći da okolnosti ukazuju da bi pri boravku na slobodi mogao da uništiti, sakrije ili falsifikuje dokaze i tragove krivičnog dela, kao i da bi mogao da utiče na svedoke. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 21. maja kod Inđije pronađeno telo za koje se veruje da bi moglo da bude ubijeni A.N. Tužilaštvo je izdalo nalog za obdukciju i DNK veštačenje.

Posle Trampa i Putina, i Vučić stiže u Peking. Petodnevna poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića, dolazi nakon decenije jačanja odnosa sa Kinom. Upravo sa Kinom Srbija gradi "čelično prijateljstvo", kako međusobnu saradnju nazivaju zvaničnici dve zemlje. Kao zemlja koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija se poslednjih godina sve više okreće Kini. Vučić će u Kini boraviti u petodnevnoj poseti, od 24. do 28. maja, na poziv kineskog predsednika Si Đinpinga. Bivši visoki zvaničnik Stejt departmenta Tomas Kantrimen (Thomas Countryman) ocenio je za RSE da je za Vučića ta poseta više od simbolike. "Kontinuirana podrška Pekinga važna mu je, i ekonomski i politički, a to Kinu ne košta puno", naveo je Kantrimen. Saradnja je sa ekonomske i infstrastrukturne proširena i na vojnu, pa je Srbija jedina evropska zemlja koja poslednjih godina nabavlja naoružanje od Kine. Protekle godine pripadnici specijalnih jedinica kineske i srpske vojske održale su u Kini i prvu zajedničku vojnu vežbu. Srbija je i deo međunarodne inicijative "Pojas i put", koju je Kina pokrenula 2013. sa ciljem razvijanja novih trgovinskih puteva i tržišta za kineski izvoz. Spoljnopolitički cilj Srbije je članstvo u EU, ali se istovremeno njena spoljna politika bazira na balansiranju između Zapada i Istoka. Kantrimen smatra da je Vučić bio relativno uspešan u nastojanju da balansira između Vašingtona, Brisela, Moskve i Pekinga, barem time što "nijednu od tih strana nije previše antagonizovao." "Međutim, to se dogodilo po cenu slabljenja težnji Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, posebno zbog bliskih i netransparentnih odnosa sa Rusijom", naveo je. Srbija od 2022. godine stagnira u evropskim integracijama, između ostalog i zbog neusklađenosti spoljne politike sa EU. Sa istorijom održavanja dobrih odnosa sa Rusijom, Beograd istrajava u odbijanju da se pridruži sankcijama EU Moskvi zbog invazije na Ukrajinu. Šta donosi put u Peking?Stefan Vladisavljev, programski direktor nevladine Fondacije BFPE za odgovorno društvo kaže za RSE da je Vučić putovao u Peking uglavnom u multilateralnim formatima. "Ovo će biti prilika da se na jednom visokom nivou usaglasi, ne samo buduća međusobna politika, već i konkretizuju određeni oblici saradnje", ocenio je. Uoči posete, Vučić je izjavio da je dogovorena milijarda evra u investicijama. On je 21. maja rekao za RTS da će biti potpisana najmanje 33 sporazuma, kao i dogovori i ugovori kojih "neće biti manje od 30." Dodao je i da će sa Sijem potpisati dve velike zajedničke izjave. Ali nije precizirao detalje o tim dokumentima. Najavio je i da će se razgovarati o proizvodnji čipova i humanoidnih robota u Srbiji. Vladisavljev kaže da će o značaju posete govoriti sporazumi koji će biti potpisani. "Moramo da vidimo da li će biti vezani za konkretne projekte, da li će biti na nivou memoranduma o saradnji ili konkretnih ugovora koji obavezuju da će projekti biti sprovedeni", naveo je. Upitan šta se može očekivati od posete predsednika Srbije Kine, bivši zvaničnik Stejt departmenta Tomas Kantrimen odgovara "vrlo malo". Vučić će se, kako je najavio portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Guo Đijakun, odvojeno sastati sa predsednikom Si Đinpingom i premijerom Li Ćijangom. On je 20. maja rekao novinarima da je Srbija prva evropska zemlja koja je zajedno sa Kinom izgradila zajednicu zajedničke budućnosti u novoj eri i da je važan partner Kine u Jugoistočnoj Evropi. "Kina posetu predsednika Vučića vidi kao priliku da izgradi čvrsto čelično prijateljstvo, proširi obostrano korisnu saradnju, obogati kulturnu razmenu i multilateralnu koordinaciju", naveo je Guo Đijakun. Kina i Srbija uspostavile su strateško partnerstvo u avgustu 2009. Tokom prve posete kineskog predsednika Beogradu, u junu 2016. potpisana je Zajednička izjava o uspostavljanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva. Za vreme druge posete Đinpinga Beogradu u maju 2024, potpisana je Zajednička izjava o izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri. Simbolika Tramp-Putin-Vučić?Vučiću ovo nije prva poseta Pekingu, ali je on opisuje kao krunu svoje političke karijere. I zbog toga što, kako je rekao, kod Sija putuje nakon predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa (Trump) i Rusije Vladimira Putina. Vučić će stići u Kinu nedelju dana nakon Trampove posete i samo nekoliko dana nakon Putina. Međutim, Vladisavljev, uz ocenu da je reč o pukoj slučajnosti, kaže će se teme razgovora sa Vučićem razlikovati od onih koje su vođene sa Trampom i Putinom. "Tramp je imao ideju da ublaži tenzije u bilateralnim odnosima, sa Putinom se radilo o produbljivanju bilateralne saradnje i fokus je bio na energetici." U slučaju Srbije, kaže, radiće se o bilateralnim sporazumima o saradnji dve države. "Samim tim uticaj koji će oni imati na neku geopolitičku dimenziju će ostati ograničen", ocenio je Vladisavljev. Srbija i Kina su 2023. godine potpisale i Sporazum o slobodnoj trgovini, koji su srpski zvaničnici opisivali kao događaj od "istorijskog značaja" za Srbiju. Od izgradnje puteva i pruga do nabavke oružjaU Srbiju stižu milijarde dolara kineskih investicija, a kineskim kreditima grade se infrastrukturni projekti. U toku je i izgradnja brze pruge Beograd – Budimpešta, koja je deo kineskog strateškog projekta "Pojas i put". Upravo je taj projekat izgradnje pruge do granice sa Mađarskom pod istragom Tužilaštva za organizvani kriminal zbog sumnje na korupciju. Istraga je pokrenuta nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. i stradanja 16 osoba, što je dovelo do masovnih protesta u Srbiji. Nije poznato da li se ispituje odgovornost kineskih investitora, dok su osumnjičena dva bivša ministra Vlade Srbije. Svi infrastrukturni projekti Srbije sa Kinom su ugovarani bez tendera, direktnom pogodbom vlada. Na netransparentnost takvog poslovanja su u više navrata upozoravali iz Brisela. Istovremeno, raste i zaduživanje Srbije kod Kine. Najveći deo kredita uzima se za infrastrukturne projekte, puteve, mostove i železnicu, mahom kod kineske EXIM banke (Export – Import Bank Of China). Ta banka, prema podacima Uprave za javni dug Ministarstva finansija, spada među najveće poverioce Srbije. Vlast u Beogradu je uzimanje kredita od Kine, umesto kreditiranja iz institucija EU, čijem članstvu Srbija teži, pravdala i time da su kineski krediti "brzi" u smislu lakših procedura. Finansiranje novcem iz EU morale bi da se poštuju evropske procedure koje podrazumevaju transparentnost i raspisivanje tendera. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, robna razmena sa Kinom u 2025. iznosila je 8,29 milijardi evra. Od toga je izvoz iz Srbije iznosio 1,87 milijardi, uvoz 6,42 milijardi. Kineske kompanije preuzele su nekadašnje državne gubitaše – Rudarsko topioničarki basen Bor i smederevsku Železaru, gde zapošljavaju hiljade ljudi. Kineski rudarski gigant Ziđin u vrhu je liste najvećih izvoznika iz Srbije, a kineska HBIS grupa preuzela je gotovo ugašenu Železaru 2016. godine. Dok lokalni ekološki aktivisti ukazuju na zagađenje ključnih životnih resursa - vazduha, vode i zemljišta, kineske kompanije odbacuju te optužbe. Kompanija HBIS je 2024. godine novčano kažnjena zbog zagađenja vazduha. Među poslednjim velikim kineskim investicijama je fabrika automobilskih guma Linglong, koju takođe prate optužbe za zagađenje i prinudni rad. Zbog optužbi za koriščenje prinudnog rada američka Carina i zaštita granica (CBP) izdala je u decembru 2025. nalog za zadržavanje uvoza guma proizvedenih u Linglongu u Srbiji. Pogled Beograda u Kinu"Srbija sa divljenjem gleda na kineski razvojni model", napisao je Vučić na Instagramu 20. maja nakon susreta sa kineskim ambasadorom Li Mingom. "Za Srbiju je od izuzetnog značaja da gradi snažna partnerstva sa prijateljskim državama koje poštuju našu samostalnost i pravo na sopstveni put", naveo je. Beograd i Peking se slažu oko ključnih političkih pitanja za obe zemlje. Vladisavljev iz Fondacije BFPE podseća da obe strane često u saopštenjima naglašavaju da je neophodno poštovanje teritorijalnog integriteta i suverniteta. "Srbija to radi zbog Kosova koje Kina ne priznaje kao samostalnu državu, za Kinu je to pitanje Tajvana". Vlasti u Beogradu podržavaju kineski stav da je Tajvan kineska teritorija, dok Tajvan sebe doživljava kao suverenu državu. Vučić je tokom posete Kini u oktobru 2023, rekao da je ponosan što se Srbija nije pridružila nijednoj deklaraciji protiv te zemlje. Odnosi sa Kinom jačaju od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast u Srbiji pre 14 godina. U nastojanju da se približi Kini, Vučić je progovorio na kineskom, kada Je u decembru 2019. u video poruci, obraćajući se na kineskom jeziku, najavio da će posetiti tu zemlju u aprilu naredne godine. Predsednik Srbije je poslednji put boravio u Kini u spetembru 2025. kada je prisustvovao vojnoj paradi povodom Dana pobede.

Neredi na ulicama Beograda počeli su po završetku masovnog antivladinog protesta u organizaciji studentskog pokreta. Deo učesnika uputio se ka Pionirskom parku koji su obezbeživale jake policijske snage zbog skupa pristalica vlasti. Više javno tužilaštvo saopštilo je da će svi koji su napali pripadnike policije, "biti procesuirani". Antivladin protest organizovan je na trgu Slavija kojem su se odazvale desetine hiljada građana. Studenti su, kažu, predstavili svoj program za vanredne izbore na kojima insistiraju već više od godinu dana.

Policija je privela više od 20 učesnika nereda koji su izbili nakon studentskog protesta na Trgu Slavija u Beogradu. Na protestu u organizaciji studenata u blokadi okupilo se desetine hiljada ljudi, a po završetku se deo antivladinih demonstranata sukobio sa policijom. Sukobi su počeli u blizini Pionirskog parka, gde je kamp pristalica vlasti koje su se okupile uoči početka studentskog protesta. Park su obezbeđivale jake policijske snage, a deo demonstranata je po okončanju protesta počeo da baca flaše, baklje i topovske udare na policiju. Kordon je potisnuo demonstrante, a sukobi su izbili i kod Pravnog fakulteta i na Cvetnom trgu. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je u subotu uveče da je policija privela 23 osobe. On je na konferenciji za medije u MUP-u rekao da u neredima ima i povređenih policajaca ali nije precizirao koliko. Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo je da će svi, koji su nakon završetka skupa na Slaviji napali pripadnike policije, biti identifikovani i procesuirani u skladu sa zakonom. Direktor policije Dragan Vasiljević izjavio je da je na skupu na Slaviji prisutno oko 34.400 građana. Sa druge strane, organizacija Arhiv javnih skupova, koja beleži broj prisutnh na skupovima, saopštila je da snimci ukazuju da će skup na Slaviji biti "u rangu najvećih studentskih do sada". Šta su poruke sa protesta?Studenti u blokadi su na protestu ponovili zahtev da vlast raspiše izbore. Na protestu su govorili predstavnici akademske zajednice, medicinske struke, pravosuđa, glumci, prosvetari. Studentkinja Elena je izjavila da su okupljeni tu zbog 16 nevinih ljudi "koje je ubila korupcija u Novom Sadu." "Ovo nisu samo studentski zahtevi, ovo su zahtevi pobunjenog naroda", poručila je. Ona je rekla da zahtevi studenata u blokadi nisu ispunjeni, a da su tražili ono najosnovnije, da institucije rade svoj posao. Mirjana Nikolić, rektorka Univerziteta umetnosti rekla je da se vlast plaši uzdignutog indeksa na kraju predstave i koncerta i da se plaše onih koji postavljaju pitanja. "Večeras sa Slavije poručujemo – kultura, umetnost, sloboda medija su polazište svega. Do pobede mora doći, jer studenti pobeđuju", poručila je. Na skupu je govorila i tužiteljka Bojana Savović, koja je ocenila da država u kojoj se zakoni ne primenjuju, ili se primenjuju selektivno, prestaje da bude država i postaje "mafijaška organizacija". Poručila je i da uloga tužilaštva nije da štiti ni vlast ni političke interese već zakon. "To što tužioci koji se nalaze na rukovodećim pozicijama štite vlast, a ne zakon, govori o dubini krize", navela je. Šta je poručila vlast?Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je u subotu uveče da učesnici studentskog protesta nisu pokazali svoj plan i program, nego "samo svoju nasilnu prirodu". On je u video poruci koja je objavljena na društvenoj mreži Instagram kazao da napadi na policiju šalju u svet lošu sliku o Srbiji. Nekoliko sati uoči početka skupa na Slaviji, u kampu pristalica vlasti u Pionirskom parku počeli su da pristižu simpatizeri vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Među njima je bila i predsednica Skupštine Srbije i članica SNS Ana Brnabić. Ona je izjavila da su se pristalice vlasti okupile u Pionirskom parku da proslave pobedu nad "obojenom revolucijom". Vlasti u Srbiji proteste studenata u blokadi nazivaju "obojenom revolucijom", što je naziv za demokratske promene u postsovjetskim državama. Odgovarajući na pitanje novinara zbog čega su okupljeni u Pionirskom parku, ona je rekla zato što žele da budu zajedno i što "ne žele da dozvole nasilje i smenu vlasti na ulici". Zašto se održavaju protesti?Masovni studentski i građanski protesti protiv vlasti izbili su nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je stradalo 16 osoba, a jedna je teško povređena. Stradali su nakon što se obrušila betonska nadstrešnica, četiri meseca nakon svečanog otvaranja stanične zgrade posle trogodišnje rekonstrukcije. Ni godinu i po dana od nesreće nije utvrđena odgovornost, niti je počelo suđenje. Studenti zahtevaju krivičnu i političku odgovornost za ovu tragediju, kao i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ove sedmice da će izbori biti raspisani u periodu između septembra i novembra.

Studenti u blokadi u Beogradu organizuju skup "Ti i ja, Slvija, jer studenti pobeđuju”. Istovremeno su se u Pionirskom parku kod Predsedništva Srbije nenajavljeno okupile pristalice vlasti. U okolini Pionirskog parka su jake snage policije u opremi za razbijanje demonstracija. Studenti u blokadi traže vanredne parlamentarne izbore nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu kada je stradalo 16 osoba.

Postoji optimizam oko ulaska dve zemlje Zapadnog Balkana, Crne Gore i Albanije, u Evropsku uniju (EU), poručeno je sa panel-diskusije o proširenju EU organizovane u okviru međunarodnog skupa GLOBSEC u Pragu. Ipak, učesnici panel-diskusije ocenjuju da bi ulazak ove dve zemlje u EU mogao dovesti i do produbljivanja podela u regionu Zapadnog Balkana. Takođe poručuju da bi proširenje Unije na ovaj region imalo pozitivan uticaj ne samo na zemlje kandidate, već i na bezbednost i ekonomiju zemalja EU. Panel-diskusija pod imenom "Od politika do ljudi: bezbednost i mogućnosti kroz regionalnu saradnju i proširenje EU" održana je u okviru skupa o srednjoevropskoj bezbednosti koji se održava u Pragu od 20. do 23. maja 2026. godine. Ljudi sa Zapadnog Balkana i dalje vide svoju budućnost u EUPavle Janković iz Saveta za regionalnu saradnju (Regional Cooperation Council) ističe da istraživanja koja ova organizacija sprovodi u zemljama Zapadnog Balkana pokazuju da je građanima ovog regiona značajna kako regionalna saradnja, tako i ulazak u Evropsku uniju. Istraživanje "Balkan Barometer" iz 2025. godine koje je sproveo Savet za regionalnu saradnju pokazuje da je u državama Zapadnog Balkana tokom 2025. godine porasla podrška građana ulasku u Evropsku uniju. Prema istraživanju, 64 odsto građana takozvane zapadnobalkaske šestorke (Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Kosova i Severne Makedonije) smatra da bi ulazak u EU bio pozitivan za njih, što je za deset procenata više u odnosu na 2024. godinu. Podrška ulasku u EU najizraženija je kod građana Albanije (86 odsto) i Kosova (78 odsto). S druge strane, najniži rezultat u regionu beleži Srbija sa 42 odsto. Istraživanje takođe pokazuje da većina građana regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu posmatra kao "važan pokretač napretka" u oblastima politike, ekonomije, bezbednosti i opšteg blagostanja. "Ovo nam govori da, uprkos frustracijama, sporim reformama i političkim tenzijama, ljudi i dalje vide svoju budućnost u Evropskoj uniji. Ali oni očekuju više od pukih deklaracija – očekuju radna mesta, mobilnost, sigurnost, predvidljivost, manje korupcije i više prilika", ističe Pavle Janković. Navodi primere praktične saradnje u regionu koji imaju značaj za obične ljude, poput ukidanja roming tarifa unutar Zapadnog Balkana ili mogućnosti putovanja sa ličnim kartama unutar regiona. Opasnost da 'uspeh jednih postane problem za druge'Pavle Janković upozorava da regionalna saradnja mora da se nastavi i nakon što neke od ovih zemalja pristupe Uniji. "Budućnost pristupanja jedne ili dve ekonomije Zapadnog Balkana Evropskoj uniji ne bi smela da stvori nove podele u regionu. Ako Crna Gora bude napredovala prva, a Albanija je bude pratila, regionalna saradnja ne bi smela da oslabi, već da postane relevantnija, fleksibilnija i zrelija", navodi. Kristijan Šmit (Christian Schmidt), odlazeći visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, slaže se sa Jankovićem. "Mislim da su Crna Gora i Albanija te koje zaista mogu da budu svetionik uspeha u narednim godinama, ali moramo biti veoma oprezni da uspeh jednih ne postane problem za druge", ističe Šmit. Husein Bagdži (Hüseyin Bağci), profesor na Bliskoistočnom tehničkom univerzitetu (Middle East Technical University) dodaje da je takođe važno da stanovnici balkanskih zemalja imaju ravnopravan položaj kada stupe u Evropsku uniju, a da se ne osećaju "kao dodatak koji EU prima iz milostinje". Koja su tri moguća scenarija?Ana Krstinovska, istraživačica iz Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku (Hellenic Foundation for European and Foreign Policy) ističe da postoje tri moguća scenarija u narednih deset godina. Najoptimističniji je onaj u kom bi sve države Zapadnog Balkana postale punopravne članice EU. Drugi, "srednji" scenario bio bi onaj u kom samo Crna Gora i Albanija postaju članice u narednoj deceniji. Krstinovska se slaže sa ostalim učesnicima panela da bi to moglo da stvori novu liniju podele u regionu, ali bi s druge strane bio signal da politika proširenja i dalje postoji, kao i motivacija drugim zemljama Zapadnog Balkana da ozbiljnije pristupe svojim reformskim agendama. Treći scenario, navodi ona, bio bi onaj najnepovoljniji i za region i za Evropsku uniju – scenario u kojem nijedna od zemalja Zapadnog Balkana ne postaje članica. Krstinovska smatra da Evropska unija već gubi time što se nije proširila na Zapadni Balkan. Navodi primer proizvodnje kritičnih sirovina. "U odnosu na svoju veličinu, Zapadni Balkan je značajan proizvođač bakra. Međutim, većina tog bakra, naročito iz Srbije, završava u Kini – u rukama jednog od najvećih ekonomskih konkurenata EU. Istovremeno, EU uvozi bakar iz Latinske Amerike, iz Brazila i Čilea, što nosi velike logističke troškove, ali i dodatne rizike povezane sa globalnom geopolitičkom neizvesnošću", objašnjava Krstinovska. Ona kaže da Zapadni Balkan danas obezbeđuje oko 3 odsto potreba EU za bakrom, a da bi se taj procenat mogao popeti na 8 odsto. Navodi i da slično važi za aluminijum, "posebno iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koji takođe u velikoj meri završava u Kini." Neujednačeni napredak zemalja na putu ka EUUčesnici panela više puta izrazili su optimizam po pitanju skorijeg ulaska Crne Gore i Albanije u Evropsku uniju. Te dve zemlje izdvojile su se kao predvodnice u procesu evropskih integracija – Crna Gora je najbliža članstvu, sa svim otvorenim poglavljima i ciljem zatvaranja pregovora do kraja 2026. godine, dok Albanija napreduje najbrže u regionu, iako još nije ušla u fazu zatvaranja poglavlja. Nasuprot njima, Srbija se suočava sa zastojem od 2021. godine zbog kombinacije faktora – pre svega odnosa sa Kosovom, ali i problema u oblasti vladavine prava, stanja demokratije i usklađivanja sa spoljnom politikom Evropske unije. Četiri godine nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija ostaje među retkim evropskim zemljama koje nisu uvele sankcije Rusiji. Pristupni pregovori su blokirani i u slučaju Severne Makedonije, koja je, uprkos velikim kompromisima poput promene imena države na zahtev Grčke, i dalje blokirana zbog bilateralnog spora sa Bugarskom. U ranijim fazama procesa nalaze se Bosna i Hercegovina i Kosovo, gde napredak ograničavaju strukturni i politički izazovi. Bosna i Hercegovina nije do kraja sprovela nijednu od ključnih 113 reformi na koje se obvezala Reformskom agendom koju je Evropska komisija odobrila u decembru prošle godine. BiH se obavezala da će do 2027. godine sprovesti reforme u 26 područja s ukupno 113 mera. Ključni deo te reforme odnosi se na jačanje pravosuđa. Kosovo još uvek ostaje bez kandidatskog statusa, pre svega zbog nerešenog odnosa sa Srbijom i činjenice da pet članica Unije ne priznaju nezavisnost Kosova. U nedavnoj poseti Kosovu, Komesarka za proširenje Evropske unije Marta Kos istakla je i da su mnoge reforme zastale zbog ponavljanja izbora na Kosovu tokom 2025. godine. Nedavno je otvorena diskusija o drugačijim modelima integracija zapadnobalkanskih zemalja u ekonomske tokove EU. Članice EU Austrija, Češka, Italija, Slovačka i Slovenija zagovaraju postepenu integraciju država kandidata u jedinstveno tržište EU kao način da se održi zamah proširenja i ubrzaju reforme. U non-pejperu u koji je Radio Slobodna Evropa imao uvid navodi se da bi pristup tržištu "korak po korak" podstakao ekonomsku integraciju i regulatorno usklađivanje, uz očuvanje perspektive punopravnog članstva. Ideju o integraciji zemalja Zapadnog Balkana u evropsko jedinstveno tržište u februaru 2026. su izneli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama. U zajedničkom autorskom tekstu za nemački list Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung) naveli su da zemlje regiona ne moraju odmah dobiti puno političko članstvo u EU, već da bi prvo trebalo da budu integrisane u jedinstveno evropsko tržište i Šengen zonu.

Sjedinjene Američke Države ostaju posvećene Dejtonskom mirovnom sporazumu i teritorijalnom integritetu i suverenitetu Bosne i Hercegovine, dok nastavljaju da ohrabruju Srbiju i Kosovo da napreduju u normalizovanju odnosa s ciljem da postignu trajni sporazum prihvatljiv za obe strane, navodi se u izveštaju američkog Stejt departmenta. U izveštaju Kongresu, Stejt department je naveo da će oružane snage SAD nastaviti da učestvuju u NATO snagama na Kosovu (KFOR), kao i da podržavaju tranziciju Bezbednosnih snaga Kosova "u profesionalne snage teritorijalne odbrane". Stejt department ocenjuje da energetska zavisnost od Rusije i dalje predstavlja stratešku ranjivost regiona, kao i da Kina i Rusija aktivno pokušavaju da iskoriste nestabilnost, korupciju i slabo upravljanje u regionu. "Moskva raspiruje etničke netrpeljivosti, finansira destabilizujuće aktere i koristi isporuke ugljovodonika (fosilnih goriva) za pritisak na političare i slabljenje poverenja javnosti u zapadne institucije", navodi se u izveštaju. Kina, s druge strane, kako ukazuje Stejt department, "širi svoju meku moć, a Peking koristi trgovinu, državne kredite, podmićivanje, propagandu i partnerstva na nivou elita kako bi povećao svoj uticaj, fokusirajući se na oblasti sa niskom transparentnošću i slabim upravljanjem. "Kineske kompanije često nude najniže cene na javnim nabavkama, da bi tek kasnije otkrile prekoračenja troškova i kašnjenja projekata koji značajno uvećavaju stvarne troškove", dodaje se u izveštaju. Za SAD gotova era izgradnje državaIzveštaj Stejt departmenta o politici SAD za unapređenje regionalne stabilnosti i prosperiteta na Zapadnom Balkanu povezan je sa zahtevom Kongresa iz januara 2026. godine, kojim je državni sekretar Marko Rubio (Marco) obavezan da u roku od 90 dana dostavi izveštaj o tome kako Vašington namerava da promoviše regionalnu stabilnost i prosperitet. U dokumentu se navodi da unapređenje stabilnosti i ekonomskih interesa SAD na Zapadnom Balkanu čini SAD bezbednijim, jačim i prosperitetnijim, ali da je završena era izgradnje država pod vođstvom Vašingtona, zbog čega se američka politika u regionu ne bavi spasavanjem ili rekonstrukcijom, već stabilnošću i obostrano korisnim partnerstvima. Stejt department je naveo da je administracija Donalda Trampa (Trump) fokusirana na osnaživanje lokalnih aktera da sami rešavaju svoje izazove, umesto da se produžava "prevelika zavisnost od međunarodne intervencije ili nadzora". Nerešeni sporovi i podele na Zapadnom BalkanuIpak, u izveštaju se ističe da nerešeni sporovi i dugotrajne podele podrivaju regionalnu stabilnost. "U BiH, Sjedinjene Države ostaju posvećene Dejtonskom mirovnom sporazumu, kao i suverenitetu i teritorijalnom integritetu zemlje. Odlučna diplomatija SAD pomogla je 2025. da se okonča najakutnija kriza u BiH od sukoba 1992–1995, uz očuvanje pravne kohezije i ustavnog poretka zemlje. Administracija nastoji da konsoliduje ovu stabilnost i nastaviće da podstiče aktere u BiH da izbegavaju destabilizujuće poteze i akcije koje unose podele, a koje bi ugrozile mogućnosti za unapređenje naše zajedničke ekonomske agende", navodi Stejt department. "SAD nastavljaju da ohrabruju Srbiju i Kosovo da ostvare napredak u normalizaciji odnosa, sa ciljem postizanja pregovornog, trajnog sporazuma prihvatljivog za obe strane", dodaje se dalje u tekstu. Stejt department navodi da je ulazak Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije u NATO učinio Alijansu jačom, dodajući da će Trampova administracija nastaviti da podstiče zemlje da modernizuju vojske i ispune NATO ciljeve sposobnosti, uključujući obavezu o izdvajanju pet odsto BDP-a za odbranu. "Oružane snage SAD nastavljaju da učestvuju u NATO snagama na Kosovu, što je ključna komponenta za osiguravanje bezbednog i sigurnog okruženja i slobode kretanja na Kosovu. Administracija nastavlja da podržava tranziciju multietničkih Bezbednosnih snaga Kosova u profesionalne snage teritorijalne odbrane i da ohrabruje BiH da poveća svoj budžet za odbranu kako bi doprinela regionalnoj i globalnoj bezbednosti", navodi se u dokumentu uz podsećanje da su Kosovo i Albanija osnivači Odbora za mir i pridružiće se BiH u Međunarodnim stabilizacionim snagama za Gazu. Energetska zavisnost od Rusije 'Strateška ranjinovost'Visoki zvaničnici Stejt departmenta održavaju intenzivan tempo sastanaka s liderima svih šest zemalja Zapadnog Balkana – Albanija, BiH, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija – dok Administracija planira da tokom 2026. održi dijaloge sa Severnom Makedonijom i Srbijom, navodi se u dokumentu. Uz ocenu da energetska zavisnost od Rusije predstavlja stratešku ranjivost u regionu, Stejt department ističe da diversifikacija isporuka energenata, uključujući i korišćenje obilnih energetskih izvora iz SAD, jača regionalnu stabilnost i prosperitet, pri čemu tečni prirodni gas iz SAD, nuklearna tehnologija i obnovljivi izvori energije nude komercijalno atraktivne i geopolitički pouzdane alternative. Sve zemlje regiona učestvovale su u februaru na Transatlantskom samitu o gasnoj bezbednosti, dok su Srbija i BiH potpisale zajedničku izjavu o realizaciji investicija koje mogu povećati sigurne i pouzdane isporuke energije Evropi, navodi Stejt department, dodajući da će se aktivno angažovati kako bi regionalni interes pretočio u komercijalne ugovore. "Prioritetni projekti uključuju gasovod Južna interkonekcija između Hrvatske i BiH; predloženu gasnu interkonekciju Srbija–Severna Makedonija; razvoj hidroenergije u Albaniji, BiH, Severnoj Makedoniji i Srbiji; modernizaciju kosovskih termoelektrana na ugalj i projekte gasifikacije uglja; kao i dodatne prenosne kablove koji povezuju mreže Zapadnog Balkana s evropskim tržištima", navodi se u dokumentu. Trampova administracija će raditi na tome da osigura da američke firme daju značajan doprinos strateškim infrastrukturnim koridorima, uključujući Jadransko-jonski koridor i Koridor VIII od Jadranskog do Crnog mora. SAD će podržati regionalne forume kao što je Inicijativa tri mora i raditi na proširenju bilateralnih sporazuma, nadograđujući međuvladin sporazum o energetskoj infrastrukturi između SAD i Srbije iz 2024, navodi Stejt department. U izveštaju Stejt departmenta američkom Kongresu, takođe se navodi da organizovane kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana predstavljaju direktnu pretnju po nacionalnu bezbednost SAD, pošto su uspostavile veze koje jačaju i obogaćuju narko-kartele sa zapadne hemisfere koji su proglašeni za strane terorističke organizacije i koji krijumčare droge i olakšavaju ilegalnu imigraciju u SAD. "Ova administracija će razbijati i demontirati ove mreže gde god da deluju, što je i demonstrirano 2025. godine kada su pod sankcije stavljeni brojni državljani zemalja Zapadnog Balkana povezani sa kartelima na zapadnoj hemisferi koji su označeni kao strane terorističke organizacije", navodi Stejt department.

Mađarska naftna kompanija MOL dobila je još dve nedelje od SAD da završi pregovore s Gaspromnjeftom o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, saoptili su u petak MOL i ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. U petak, 22. maja, kada je isticao rok koji je prethodno postavila Kancelariju za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija, Mol je izrazio optimizam da će biti postignut sporazum, dok je Đedović Handanović navela da je "situacija složena". MOL je u saopštenju naveo da je dobio zvaničnu dozvolu od OFAC za nastavak pregovora o kupovini većinskog udela u NIS-u do 6. juna 2026. Predsednik i generalni direktor MOL grupe Žolt Hernadi (Zslot) je, prema saopštenju, rekao da je u intenzivnim pregovorima poslednjih meseci postignut "značajan napredak" i da su "složeni pregovori" ušli u završnu fazu. "Optimistični smo, međutim, određeni uslovi tek treba da budu finalizovani u narednim nedeljama. I dalje verujemo da bi transakcija koristila svim uključenim stranama i doprinela dugoročnoj bezbednosti snabdevanja regiona uopšte, a posebno Srbije", rekao je Hernadi. Pregovori između MOL-a i Srbije zapeli su u vezi s radom NIS-ove Rafinerije i buduća pokrivenost tržišta Srbije naftnim derivatima. Đedović Handanović je na društvenim mrežama navela da je Srbija obaveštena o produžavanju roka koji su postavile američke vlasti. "Situacija je složena ali naš cilj i posao je da se nađe dugoročno rešenje i da zaštitimo interes države Srbije", navela je Đedović Handanović na Instagramu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ove nedelje rekao da nije optimista da će pregovori biti završeni u roku koji je isticao u petak, navodeći "nama ovo sa MOL-om ne ide dobro". MOL i Gaspromnjeft su sredinom januara dogovorili okvirni sporazum o kupovini ruskog udela od 56,15 odsto u NIS-u. Očekivalo se da do 22. maja strane podnesu dokumentaciju o kupoprodajnom ugovoru OFAC-u koji je krajem marta produžio licencu za pregovore o prodaji do maja. SAD su u okviru nastojanja da onemoguće Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini uvele sankcije NIS-u početkom 2025, ali je njihova primena počela u oktobru te godine. Potom je OFAC krajem februara 2026. izdao NIS-u licencu za rad, kojom je omogućen priliv sirove nafte u Rafineriju u Pančevu, nadomak Beograda. Zbog američkih sankcija bio je zatvoren transport nafte Jadranskim naftovodom (JANAF) iz Omišlja u Hrvatskoj do pančevačke rafinerije, koja se do Hrvatske za NIS dovozi morskim putem. Ta licenca je produžavana i trenutno važi do 16. juna.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo je da Srbija razume viziju američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), te dodao da su prvi čovek SAD i njegovi saradnici spremi da "saslušaju stav Srbije". Vučić je u autorskom tekstu za američki Foks Njuz (Fox News) 22. maja napisao i da Srbija SAD-u nudi "stratešku dubinu, političku stabilnost i vladu usmerenu na izvršenje, a ne na ideologiju". Presednik Srbije, države koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, a koja održava i bliske veze sa Rusijom i Kinom, naveo je da "jedinstveni odnos Srbije i Sjedinjenih Država može poslužiti kao ključna prednost za stabilnost i rast celog kontinenta". Vučić je dodao da se Srbija nalazi na raskrsnici "kritičnih energetskih, transportnih i digitalnih koridora koji povezuju jugoistočnu Evropu sa širim kontinentom". Vučić je ukazao i na, kako je naveo, spremnost Trampa i njegovih najbližih saradnika da "ozbiljno i bez predrasuda saslušaju stav Srbije". "Sećam se sastanaka u Beloj kući s njegovim najužem krugom koji su trajali satima nakon teških pregovora, a ipak ni u jednom trenutku nisam osetio da su moje brige odbačene ili da sam bio drugačije tretiran", istakao je. Vučić je za vreme prvog mandata Donalda Trampa u septembru 2020. u prisustvu američkog predsednika u Beloj kući sa tadašnjim premijerom Kosova Avdulahom Hotijem potpisao takozvani Vašingtonski sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Kosova. Vučić je naveo i da je naklonost Srbije prema SAD-u porasla, za razliku od, kako je napisao, velikog dela evropskog establišmenta "koji gleda na filozofiju Amerika na prvom mestu s mešavinom zbunjenosti i neprijateljstva". "Tokom svojih putovanja po zemlji primetio sam nešto što je na našem kontinentu gotovo retko: neiskrivljeni entuzijazam za vođstvo Donalda Trampa", napisao je Vučić. Naveo je i da je Srbija dugo gajila "duboko ukorenjene sumnje" prema SAD, a posebno zbog sećanja na NATO bombardovanje. NATO je 1999. pokrenuo bombardovanje tadašnje Jugoslavije kako bi sprečio zločine srpskih snaga nad albanskim civilima tokom rata na Kosovu. Vučić je napisao i da građani Srbije u Trampu vide mirotvorca i da Srbija u Trampu vidi "lidera koji ceni nacionalni suverenitet u odnosu na bezličnu birokratiju". "Ako Donald Trump poseti Beograd, imaće doček kakav nije viđen u Evropi", napisao je. Podsetimo, Vučić je krajem decembra izjavio da je Beograd od administracije predsednika SAD očekivao velike pomake napred, ali da se zasad to nije osetilo. On je tada naveo sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) koje su SAD u januaru 2025. uvele toj kompaniji zbog većinskog ruskog udela, kao i uvođenje tarifa SAD na uvoz stranih proizvoda, a od država Zapadnog Balkana najteže je pogođena Srbija. Iako više puta najavljivan, strateški dijalog Srbije i SAD nije uspostaljen. Vučić je u januaru izjavio da su za početak dijaloga SAD postavile jedan "politički" i jedan zahtev vezan za energetiku, ne precizirajući detalje. Više informacija nije dao ni Vašington, koji kao jedan od ključnih interesa na Zapadnom Balkanu vidi suzbijanje kineskog i ruskog uticaja. SAD kao cilj vide i momentalni napredak u dijalogu Srbije i Kosova. Sjedinjene Države nemaju ambasadora u Srbiji više od godinu dana. Iako je Tramp u martu 2025. za to mesto nominovao republikanca Marka Brnoviča, početkom oktobra je administracija povukla taj predlog, a razlozi nisu navedeni.

U Srbiji se beleži porast nasilja nad novinarima i kritičarima vlasti, ocenio je u petak komesar Saveta Evrope Majkl O’Flerti (Michael O’Flaherty) nakon posete Srbiji. U pisanoj izjavi komesar navodi da je njegova poseta od 18. do 21. maja bila usmerena na pitanja koja se odnose na pravo na slobodu izražavanja, uključujući slobodu medija, i pravo na mirno okupljanje, kao i na zaštitu građanskog prostora. O'Flerti je dobio izveštaje i o nasilnoj reakciji vlasti na javna okupljanja i studentske proteste koji su izbili zbog smrti 16 osoba u tragediji u Novom Sadu u novembru 2024. godine. "Postoje brojni izveštaji o prekomernoj upotrebi sile od strane policije, kao i o hapšenjima mirnih demonstranata i ponižavajućem postupanju u pritvoru. Takođe postoje izveštaji o tome da policija štiti neidentifikovane, često maskirane napadače na novinare i demonstrante", navodi komesar u izjavi. O'Flerti je izrazio zabrinutost zbog toga što još uvek nije pokrenuta zvanična istraga o navodnom napadu zvučnim oružjem tokom antivladinog protesta 15. marta 2025. godine. "Komesar smatra da je aktuelna klima nekažnjivosti za neprofesionalno postupanje policije narušila društveno poverenje u organe reda i druge javne vlasti", navodi se u izjavi. On je ocenio da se "opšta situacija za građanski prostor u Srbiji naglo pogoršala od njegove poslednje posete". "Organizacije civilnog društva, posebno one koje se bave ljudskim pravima, borbom protiv korupcije i praćenjem izbora, redovno se u provladinim medijima, ali i od strane pojedinih visokih zvaničnika, predstavljaju kao 'izdajnici' ili 'strani agenti'", stoji u izjavi Majkla O'Flerija. Zvaničnik Saveta Evrope je ukazao da "sa zabrinutošću beleži izveštaje da javno odavanje pošte žrtvama tragedije u Novom Sadu može dovesti do gubitka posla u javnom sektoru, kao i do zastrašivanja i uznemiravanja". O'Flerti je izrazio zabrinutost zbog fizičkih napada i pretnji po bezbednost novinara i njihovih porodica, kao i zbog izostanka reakcije policije. On podseća da je svega pet od oko 200 evidentiranih napada na novinare tokom 2024. i 2025. godine procesuirano pravosnažnim sudskim presudama. "Medijsko okruženje dodatno je ugroženo velikim brojem SLAPP tužbi (zloupotreba sudskih postupaka) usmerenih protiv novinara, posebno onih koji izveštavaju o studentskim protestima i tekućim istragama o korupciji", naveo je komesar Saveta Evrope. Majkl O'Fleri je apelovao da se preporuke Venecijanske komisije u vezi sa izmenama pet pravosudnih zakona u potpunosti i dosledno sprovedu, naročito u pogledu očuvanja autonomije tužilaštva. Reč je o zakonskim izmenama koje je su kritikovali opozicija, stručna javnost i Evropska unija, a Venecijanska komisija je krajem aprila objavila sedam ključnih preporuka za otklanjanje nedostataka koji narušavaju mehanizme zaštite autonomije javnog tužilaštva i nezavisnosti sudstva. U opštim zapažanjima, komesar je izrazio zabrinutost zbog polarizacije u Srbiji i poziva vlast da stvori povoljan ambijent za slobodnu debatu i učešće javnosti. Tokom posete od 18. do 21. maja, O'Flerti se sastao sa republičkom javnom tužiteljkom Zagorkom Dolovac, Zaštitnikom građana Zoranom Pašalićem i poverenikom za zaštitu ravnopravnosti Milanom Antonijevićem. Takođe je održao sastanke sa brojnim predstavnika civilnog društva, medija i akademske zajednice. Kako se navodi u izjavi komesara Saveta Evrope, sastanak su otkazali ministar pravde i ministar za ljudska i manjinska prava, kao i predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova.

U izmenama četiri izborna zakona Srbija je u "potpunosti ili delimično" rešila niz preporuka, dok mnoge dugogodišnje prioritetne preporuke i dalje nisu rešene, navodi Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) za Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako navodi ovo telo Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, ODIHR je svoje mišljenje na nacrt izmena zakona dao nadležnima početkom marta, a potom i polovinom aprila u naknadnom dodatku (Addendum). "U svojim ocenama ODIHR je naveo da određene predložene izmene u potpunosti ili delimično rešavaju niz preporuka, dok mnoge dugogodišnje prioritetne preporuke i dalje nisu rešene", navodi Kancelarija. Kako kažu, sve preporuke su zasnovane na međunarodnim standardima i obavezama preuzetim u okviru OEBS-a. Skupština Srbije usvojila je 20. maja izmene i dopune Zakona o izboru predsednika Republike, Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu. Među ključnim novinama je dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika, prema kojoj "birač može potpisom podržati više izbornih lista", dok je do sada mogao da podrži samo jednu. Uvođenje ovog pravila nalazi se na spisku preporuka ODIHR-a. Opozicija i civilni sektor kritikovali su ovu izmenu, uz ocenu da postoji velika verovatnoća da će se time legalizovati "fantomske liste", koje su bile prisutne i tokom dosadašnjih izbornih procesa. Iz ODIHR-a kažu da ova izmena predstavlja ispunjenje preporuke koje je Kancelarija uputila srpskoj vlasti nakon decembarskih izbora 2023. godine. U tom telu dodaju da uvažavaju zabrinutost koje su pojedini akteri izrazili u vezi sa mogućim zloupotrebama u procesu prikupljanja potpisa. "U tom smislu ODIHR je naglasio da svaki pritisak, manipulacija ili falsifikovanje potpisa treba rešavati kroz efikasnu primenu zakona i sprovođenje istraga, a ne ograničavanjem izbornih prava, te da treba razmotriti alternativna rešenja za sprečavanje neprimerenog uticaja na izborne komisije", navodi ODIHR. Kako kažu u Kancelariji, u svim mišljenjima koja se odnose na Srbiju ODIHR je naglašavao potrebu "za sveobuhvatnom izbornom reformom" koja treba da bude sprovođena kroz konsultaciju sa "organizacijama civilnog društva i opozicionim političkim partijama, i dovoljno unapred u odnosu na buduće izbore". Evropska komisija pozdravlja usvajanje izmjena četiri zakona u SrbijiO zakonskim izmenama oglasila se i Evropska komisija koja je ocenila da to "predstavlja dobrodošao korak napred" ka implementaciji preporuka ODIHR za unapređenje izbornog okvira Srbije radi podrške slobodnim i poštenim izborima, ali poručuje da to mora biti praćeno primenom usvojenih amandmana. Portparol Evropske komisije Gijom Mersije naglasio je da nekoliko ključnih preporuka tek treba rešiti. On je u ime evropskih institucija pozvao na inkluzivan i transparentan proces koji uključuje sve relevantne zainteresovane strane kako bi se unapredio rad na punoj implementaciji preporuka OEBS/ODIHR i Saveta Evrope. "One se posebno odnose na potrebu preduzimanja mera za sprečavanje zloupotrebe položaja i državnih resursa, sprečavanje zastrašivanja i pritiska na birače, zaštitu bezbednosti medijskog osoblja i efikasno garantovanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije, između ostalog", naveo je briselski portparol u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima. Izmene su usvojene na predlog poslanika vladajuće Srpska napredna stranka, koji navode da se time ispunjavaju preporuke Kancelarije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju za poboljšanje izbornih uslova. Usvajanje ovih izmena neposredno nakon odluke pozdravila je i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, ocenivši da je reč o "prvom koraku ka slobodnim i poštenim izborima". Međutim, opozicija i posmatrači u Srbiji navode da je to tek petina od 25 preporuka ODIHR-a i da ključni problemi izbornog procesa ostaju netaknuti. Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava objavila je u februaru 2024. dokument sa 25 preporuka nadležnima za poboljšanje izbornih uslova u Srbiji. Na listi se nalazi sedam prioritetnih i 18 "ostalih preporuka". Među prioritetnim preporukama su revizija biračkog spiska, sprečavanje zloupotrebe položaja i državnih resursa, kao i sprečavanje zastrašivanja i pritisaka na birače, uključujući zaposlene u javnim i državnim institucijama i preduzećima. Te preporuke nisu deo usvojenih zakonskih izmena.

Pregovori ne idu dobro, kažu u Beogradu, a rok za prodaju ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) ističe. Mađarski MOL je već bio viđen kao novi vlasnik NIS-a, koji je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Ali uoči isteka roka za prodaju 22. maja, koji su američke vlasti dale, u Beogradu nema optimizma. "Nama ovo sa MOL-om ne ide dobro, ne ide sjajno, nisam preveliki optimista", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 20. maja. MOL Grupa nije odgovorila na upit RSE šta su prepreke u dogovoru i da li ih ima i sa ruskom državnom naftnom kompanijom Gaspromnjeft. Da su pregovori između MOL-a i Srbije, kao manjinskog vlasnika zapeli, bilo je jasno sredinom meseca. Kamen spoticanja je rad NIS-ove Rafinerije i buduća pokrivenost tržišta Srbije naftnim derivatima. Vlasti u Srbiji najavile su ranije i dogovor sa MOL-om o povećanju udela države Srbije u vlasništvu NIS-a za 5 odsto, dok sada iznosi 29,9. MOL i Gaspromnjeft su sredinom januara dogovorili okvirni sporazum o kupovini ruskog udela od 56,15 odsto u NIS-u. Očekivalo se da do 22. maja strane podnesu dokumentaciju o kupoprodajnom ugovoru američkom OFAC-u. Prethodno je OFAC, krajem marta produžio licencu za pregovore o prodaji do maja. SAD nastoje da onemoguće Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u susednoj Ukrajini. Stoga je američka administracija uvela sankcije NIS-u početkom 2025, ali je njihova primena počela u oktobru te godine. Potom je OFAC krajem februara 2026. izdao NIS-u licencu za rad, kojom je omogućen priliv sirove nafte u Rafineriju u Pančevu, nadomak Beograda. Zbog američkih sankcija bio je zatvoren transport nafte Jadranskim naftovodom (JANAF) iz Omišlja u Hrvatskoj do pančevačke rafinerije, koja se do Hrvatske za NIS dovozi morskim putem. Ta licenca je produžavana i trenutno važi do 16. juna. Šta (ni)je do sada poznato?Nije poznato da li je stigao odgovor MOL-a na ponudu Srbije. Taj odgovor je ministarka energetike i rudarstva Srbije Dubravka Đedović Handanović najavila za 18. maj. Ministarstvo nije odgovorilo na upit RSE da li je stigao odgovor MOL-a, te da li prihvatljiv za Srbiju. Niti se o tome ministarka oglašavala. Nije poznato ni šta piše u ponudi Srbije kao manjinskog vlasnika. Prethodno je ministarka Đedović Handanović rekla da zahtevi Srbije ostaju nepromenjeni. Ona je u par navrata prethodnih dana izjavljivala da Srbija nije zadovoljna iznetim predlogom, a da se to tiče budućeg rada Rafinerije i kapaciteta prerade sirove nafte. Predstavnici MOL-a su ranije izjavljivali da će održati rad Rafinerije ukoliko postanu većinski vlasnici NIS-a. Izvršni direktor za strategiju MOL Grupe, Đerđ Bača, rekao je nedavno da je najsloženiji deo pregovora usklađivanje sa sankcijama američkih i evropskih regulatora. On je 15. maja na Biznis samitu 2026 u Beogradu potvrdio da timovi MOL-a rade na usaglašavanju dogovora, ali nije želeo da navede koliko je toga dogovoreno. MOL je imao podršku doskorašnjeg premijera Mađarske Viktora Orbana i njegove vlade za preuzimanje ruskog udela u NIS-u. Orban je imao blisku saradnju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Novi premijer Peter Mađar najavio je da će preispitati sve ugovore u vezi sa ruskim energetskim sektorom. Iz samog Gaspromnjefta nema informacija. Ta kompanija nije odgovorila na upit RSE u kojoj su fazi pregovori i da li postoje prepreke. Dok je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova poručila 21. maja da ne treba obraćati pažnju na spekulacije već sačekati zvanične komentare učesnika pregovora. A predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom gostovanja na RTS-u 21. maja rekao da smo "počeli da dobijamo poruke od Rusa" ali nije nije otkrio više detalja. On je rekao i da promena vlasti u Mađarskoj nije zakomplikovala stvari što se tiče Srbije, a da ne zna za ostale učesnike. Ali je dodao da mu je mađarski premijer Peter Mađar tokom telefonskog razgovora rekao da Mađarska ostaje zainteresovana za NIS. Srbija između NIS-a i RusijeVlasti u Beogradu žele da očuvaju rad NIS-a u punom kapacitetu, što podrazumeva i Rafineriju i Petrohemiju, a na drugoj strani ne žele da se zamere Rusiji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 12. marta za RTS da ga boli što Rusi nisu ni u jednom trenutku ponudili Srbiji da kupi NIS. Vlasti u Srbiji za sada odbacuju mogućnost da Srbija preuzme ruski udeo u NIS-u. "Da od Rusije napravimo neprijateljsku državu? Da imamo najskuplji mogući gas u ovom trenutku? Istog sekunda bi se to desilo", rekao je Vučić 20. marta novinarima. Srbija i pored preduzetih koraka u diverzifikaciji izvora i puteva snabdevanja i dalje dominantno zavisi od Rusije u nabavci gasa. Vučić je više puta poručivao da Srbija želi da izbegne nacionalizaciju NIS-a po svaku cenu i da bi u slučaju promene vlasništva platila ruskoj strani njihov udeo. Javljaju se i novi navodni kupciTaman kada se očekivala finalizacija dogovora sa MOL-om, pojavila su se još dva zainteresovana kupca. Međutim, nijedan se do sada nije bavio naftnom industrijom. Prvi od njih je Ranko Mimović, vlasnik kompanije "Senator dva", malo poznat javnosti. Kaže da je za većinski udeo NIS-a ponudio dve milijarde evra. On tvrdi da je ispunio zahteve OFAK-a i da je svu potrebnu dokumentaciju dostavio i OFAK-u i NIS-u. Mimović je ponudio dve milijarde evra, navodeći da ima sopstveni kapital u bankama i dobre kontakte sa fondovima i bankama. Izjavljivao je da ne bi zatvorio NIS-ovu rafineriju u Pančevu. Firma "Senator Dva" osnovana je u Srbiji polovinom prošle godine, a o njenom poslovanju nema mnogo javno dostupnih informacija. Mimović je u javnosti ranije predstavljan kao biznismen sa nizom firmi u Srbiji i regionu, od kojih su mnoge ugašene. Njegovo poslovanje u Sloveniji pratile su sumnje na prevare i pranje novca. Drugi zainteresovani kupac je poznati biznismen i političar Bogoljub Karić. Karić, koji je predsednik Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije, tvrdi da su članovi tog udruženja spremni da kupe NIS po ceni "koja se ne odbija". Porodična imperija Karića prelazi granice Srbije, u Belorusiji su se probili do samog vrha industrije nekretnina, ostvarivši ogromnu dobit u tom procesu, prema izveštajima kompanije. Njihova kompanija je bila pod sankcijama SAD zbog, kako je navedeno, poslovanja u Belorusiji i veza sa autoritarnim liderom Aleksandrom Lukašenkom, dok je Bogoljuba Karića sankcionisala Evropska unija. Kompanija "Dana Holdings" tvrdila je da se nikada nije bavila bilo kakvim poslovima sa državom Belorusijom svih godina poslovanja u toj zemlji, a Bogoljub Karić da nema osnova za sankcije protiv njega. Za vreme 90-ih, Karić je podržavao režim Slobodana Miloševića, a krajem 90-ih kratko je bio ministar bez portfelja u Vladi Srbije. Vučić je odbacio navodnu ponudu Mimovića za kupovinu NIS-a. "Nikad se u životu time nije bavio pa će on da kupi to, pa pita se valjda i Srbija. Evo, ne možeš da kupiš", rekao je Vučić novinarima 7. maja. Na pominjanje Karića, Vučić je rekao da mu je "drago što sad već imamo dvojicu sa dve milijarde u evrima, nadam se da će uložiti u Srbiju." "Dala bi Srbija 2,2 milijarde evra, ali smo bili fer prema ruskoj strani", rekao je Vučić. Šta su prava Srbije?Ugovor o prodaji i kupovini akcija NIS-a između Srbije i Gasproma propisuje da ni jedna od strana neće prodati ili preneti vlasništvo trećem licu osim ako prethodno ne ponudi drugoj strani kupovinu. Ugovor predviđa i da, osim ako nije drugačije precizirano, bilo koja prava i obaveze ne mogu biti preneseni bez prethodne pisane saglasnosti druge strane. Srbija, kao manjinski vlasnik, prema ugovoru, ima pravo glasa o izmenama u statusu i raspolaganju imovinom. To pravo postoji dok Srbija poseduje najmanje 10 odsto akcija u akcijskom kapitalu NIS-a. Gasprom se obavezao da NIS-ova rafinerija neće prestati sa radom i da količina prerade sirove nafte u NIS-u može da zadovolji potražnju domaćeg tržišta za osnovnim naftnim proizvodima. Srbija je 2008. prodala ruskom Gaspromu 51 odsto NIS-a za 400 miliona evra bez tendera, uz obavezu da ruska strana investira u tu kompaniju najmanje 500 miliona evra do 2012, kao i da bude izgrađen gasovod kroz Srbiju. Vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je kompanija i dalje u većinskom ruskom vlasništvu sa 56,15 odsto. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja eksploatiše i prerađuje naftu, od čega zavisi i rad NIS-ove rafinerije.

Pohvale iz Brisela i kritike opozicije i posmatrača prate usvajanje izmena četiri izborna zakona u Srbiji. Izmene su usvojene na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), koji kažu da se time ispunjavaju preporuke Kancelarije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (ODIHR) za poboljšanje izbornih uslova. Evropska komesarka Marta Kos pozdravila je izmene kao "prvi korak ka slobodnim i poštenim izborima", dok opozicija i posmatrači u Srbiji navode da je to tek petina od 25 preporuka ODIHR-a, i da krucijalni problemi izbornog procesa ostaju netaknuti. "Kozmetičke, a ne suštinske izmene", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Raša Nedeljkov iz posmatračke misije CRTA. Dosadašnje izbore u Srbiji, na kojima je pobedu odnosio SNS, pratili su navodi domaćih i međunarodnih posmatrača o nepravilnostima, poput organizovanog dovođenja birača na birališta, kupovine glasova i fizičkih napada na posmatrače i novinare. Dok vlast ove navode odbacuje, poslednji lokalni izbori koji su u martu održani u 10 opština u Srbiji protekli su uz incidente i prisustvo policije na ulicama. Šta je izmenjeno?Skupština je usvojila izmene i dopune Zakona o izboru predsednika Republike, Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu. Među ključnim novinama je dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika, prema kojoj "birač može potpisom podržati više izbornih lista", dok je do sada mogao da podrži samo jednu. Uvođenje ovog pravila nalazi se na spisku preporuka ODIHR-a. Kancelarija je ovu meru predložila, pod obrazloženjem da bi se time "dodatno promovisao pluralizam u izbornom procesu i sloboda udruživanja". Raša Nedeljkov iz posmatračke misije CRTA ocenjuje da postoji opasnost da ova izmena bude zloupotrebljena "za pravljenje fantomskih lista i izborne mahinacije". Dodaje da je to jedna od retkih preporuka protiv koje je CRTA bila i nakon izbora u Srbiji 2023. godine kada je Misija ODIHR objavila svoj dokument. Nedeljkov kaže da mogućnost potpisivanja za više izbornih lista jeste međunarodni standard, ali dodaje da su njihovi posmatrači godinama unazad beležili primere lažnih lista. Šta kaže vlast?Predsednica Skupštine iz redova vladajuće Srpske napredne stranke Ana Brnabić izjavila je da je i vlast bila "protiv preporuke da jedan građanin može da potpiše više lista", ali je dodala: "Mi smo o tome konsultovali Evropsku komisiju i to je podržao i Brisel", rekla je Brnabić, odgovarajući na optužbe opozicionih poslanika da se time "legalizuju lažne liste". Njena koleginica iz redova naprednjaka Biljana Pantić Pilja rekla je tokom skupštinske rasprave da vlast ovim izmenama ispunjava preporuke ODIHR-a. "Usvajanjem ovih predloga zakona taj broj ispunjenih preporuka će da poraste i mi ćemo verovatno da ispunimo sve preporuke", rekla je ona. Poslanica opozicionog Pokreta slobodnih građana (PSG) Ana Oreg ocenila je da vladajuća većina od 25 preporuka usvaja "one koje su tehničke i najnebitnije". "Funkcionerska kampanja ostaje, zarobljeni mediji ostaju, birački spisak u koji građani ne veruju ostaje", rekla je Oreg. Brisel pozdravio izmeneDan nakon glasanja u parlamentu Srbije, oglasila se i evropska komesarka za proširenje Marta Kos koja je poručila da je to prvi važan korak ka slobodnim i poštenim izborima. Ona je na društvenoj mreži "Iks" napisala da će EU nastaviti tesnu saradnju sa srpskim vlastima u cilju usvajanja dva ključna preostala zakona o borbi protiv korupcije i finansiranju političkih aktivnosti. Šta su preporuke ODIHR?Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava objavila je u februaru 2024. dokument sa 25 preporuka nadležnima za poboljšanje izbornih uslova u Srbiji. Na listi je sedam prioritetnih i 18 "ostalih preporuka". Među prioritetnim preporukama su revizija biračkog spiska, sprečavanje zloupotrebe položaja i državnih resursa, te sprečavanje zastrašivanja i pritiskanja birača, uključujući i zaposlene u javnim i državnim institucijama i preduzećima. Ove preporuke nisu deo usvojenih zakonskih izmena. Takođe, sugeriše se da se Regulatornom telu za elektronske medije (REM) mora garantovati nezavisnost, a ovo telo bi moralo da "proaktivno koristi zakonska ovlašćenja" u slučajevima kršenja medijskih propisa u predizbornoj kampanji. "Te stvari su apsolutno netaknute, baš kao i medijske slobode, zloupotrebe javnih finansija i institucija u kampanji, kao i birački spisak. Bez tih stvari ne možemo pričati o ravnopravnim, poštenim i slobodnim izborima", kaže Raša Nedeljkov. Parlamentarni izbori u Srbiji održani su u decembru 2023. godine i na njima je pobedu odnela Srpska napredna stranka. ODIHR je u izveštaju naveo da su te izbore obeležili nepravedni uslovi za učesnike, zastrašivanja, pritisci na birače i zaposlene u javnom sektoru, funkcionerska kampanja i zloupotreba javnih resursa. U međuvremenu, održano je nekoliko lokalnih izbora koje su takođe pratili incidenti. Na poslednim, održanim u martu vladajuća Srpska napredna stranka proglasila je pobedu u svih 10 opština.

Međunarodni rezidualni mehanizam u Hagu saopštio je u četvrtak da Ministarstvo pravde Srbije mesecima nije odgovorilo na upite u vezi sa statusom postupka protiv ultradesničarskog lidera Vojislava Šešelja i četvoro njegovih saradnika. Slučaj u kome su oni optuženi za nepoštovanje Haškog tribunala, Mehanizam je prepustio Srbiji pre dve godine. Monitorka u postupku Dagmara Albreht (Albrecht) navela je u izveštaju predsedniku Međunarodnog rezidualnog mehanizma da se u novembru 2025. pomoćnik ministra obavezao da će dostaviti informacije o statusu postupka protiv Šešelja i drugih, ali da nije primila "nikakve odgovore". Albreht je navela da je obavestila Ministarstvo pravde i Tužilaštvo u Srbiji o nameri da sprovode monitoring misiju u Srbiji i zahtevala sastanke s predstavnicima tih institucija kako bi razgovarala o statusu slučaja. "Ponovo sam pisala Ministarstvu pravde 29. aprila 2026, naglašavajući da od njih nisam primila nikakve informacije od novembra 2025, kao i da ni na jedan od mojih upita elektronskom poštom nije odgovoreno", navela je Albreht. Ona je dodala da je 29. aprila uputila imejl Tužilaštvu za ratne zločine, tražeći potvrdu o tome da li se u predmetu Šešelj i drugi još uvek čeka prethodno mišljenje Ministarstva pravde, kao i informacije o tome da li to Tužilaštvo namerava da preduzme dalje korake u vezi s pomenutim predmetom. Mehanizam u Hagu 2024. odlučio je da predmet protiv lidera ultradesne Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, Ljiljane Mihajlović, Ognjena Mihajlović, Miroljuba Ignjatović i Miljana Damnjanović prepusti pravosuđu u Srbiji. Šešelja i njegove saradnike optužnica iz avgusta 2023. tereti za nepoštovanje suda, odnosno kršenje pravilnika Tribunala o zaštiti identiteta svedoka i poverljive dokumentacije. Reč je o dokumentima iz procesa u kojem je Šešelj 2018. godine u Hagu osuđen na 10 godina zatvora zbog ratnih zločina nad hrvatskim stanovništvom u vojvođanskom selu Hrtkovci. Šešelj ne krije da je u 56 knjiga objavljivao dokumente sa svog suđenja u Hagu, među kojima su i izjave zaštićenih svedoka. Sudija Mehanizma Liu Dakun (Daqun) je u odluci od 29. Februara 2024, koja je objavljena i na sajtu suda, naveo da je prosleđivanje ovog predmeta Srbiji "u interesu celishodnosti". U obrazloženju se navodi da su zločini navedeni u optužnici počinjeni na teritoriji Srbije i da su optuženi, koji borave u Srbiji, voljni da im se tamo sudi, te da su potvrdili da će se odazvati pozivu srpskih vlasti. "Stav Srbije je da je spremna da vodi postupak protiv optuženih, uključujući obezbeđivanje bezbednosti svedoka u ovom predmetu i uverenje da će moći da goni po svom zakonodavstvu ponašanje optuženog u vezi sa obelodanjivanjem zaštićenih informacija o svedocima", navodi se pored ostalog u odluci. Dodaje se da će Mehanizam pratiti slučaj u Srbiji i uz pomoć nacionalnih i regionalnih organizacija.

Predsednica Narodne Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je u četvrtak da se u parlamentu radi na izmenama spornih pravosudnih "Mrdićevih zakona" zbog kojih su zabrinutost izrazili i zvaničnici u Evropskoj uniji. Brnabić je u Pragu na skup o bezbednosti rekla da se "nada da će situacija uskoro biti raščišćena", pošto je Venecijanska komisija uputila preporuke povodom spornih zakona. Odgovarajući na pitanje o tome kako će se Srbija postaviti prema upozorenju Evropske komesarske za proširenje Marte Kos da bi mogla ostati bez finansijskih sredstava iz Plana rasta, Brnabić je rekla da je ta najava usledila nakon usvajanja seta pravosudnih zakona u Srbiji. Predsednica Skupštine je tokom izlaganja na konferenciji u okviru međunarodnog skupa o srednjoevropskoj bezbednosti GLOBSEC koja se održava u Pragu, nekoliko puta ponovila je da je pridruživanje Evropskoj uniji strateški prioritet Srbije. Predsednica Skupštine je rekla je da će 12. juna učestvovati na plenarnoj sednici Venecijanske komisije gde će se raspravljati o spornim pravosudnim zakonima koji su nedavno usvojeni u srpskom parlamentu. Sporne zakonske izmene koje će biti predmet diskusije na plenarnoj sednici Venecijanske komisije 12-13. juna tiču se Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o sudijama i Zakona o Visokom savetu tužilaštva. Skupština Srbije ih je usvojila na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića, pa su kolokvijalno nazvani "Mrdićevi zakoni". Opozicija i deo stručne javnosti i nevladinih organizacija bili su izričito protiv tih zakona. Potom je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić od Venecijanske komisija, savetodavnog tela Saveta Evrope za ustavna pitanja, zatražila mišljenje o tim zakonima. Venecijanska komisija je 24. aprila objavila hitno mišljenje u kom je dala sedam ključnih preporuka za otklanjanje nedostataka koji narušavaju mehanizme zaštite autonomije javnog tužilaštva i nezavisnosti sudstva. Hitno mišljenje biće predstavljeno Venecijanskoj komisiji na potvrđivanje na njenoj plenarnoj sednici u Veneciji 12–13. juna. Usvajanje "Mrdićevih zakona" je kritikovala i Evropska unija, iz koje je stiglo upozorenje da bi Srbiji mogla biti uskraćeno 1,5 milijardi evra sredstava iz Plana rasta. Iako je predala dva zahteva za isplatu iz Plana rasta, Srbija još nije dobila novac iz druge i treće tranše, jer Evropska komisija i dalje procenjuje da li zemlja ispunjava uslove za prijem evropskih fondova. Ukupna dostupna sredstva iz planiranih narednih isplata iznose oko 428 miliona evra. Druga isplata za Srbiju iznosi 163,1 milion evra, dok treća tranša iznosi 265 miliona evra. Ovaj novac uslovljen je ispunjavanjem svih reformskih koraka predviđenih Reformskom agendom. Briselski zvaničnici više puta su istakli zabrinutost zbog usvajanja pravosudnog zakonodavstva u Srbiji i navode da pažljivo prate naredne korake vlasti u Beogradu. U međuvremenu, tri države Zapadnog Balkana, Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija, osim predfinansiranja već su primile i treće isplate iz evropskog Plana rasta.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je u četvrtak da je pronađeno telo za koje se veruje da bi moglo da pripada muškarcu u istrazi ubistva, zbog koje je uhapšen i načelnik beogradske policije. "U jednom buretu, koje je otkopano na teritoriji opštine Inđija, pronađeno je telo za koje se veruje da bi moglo da pripada oštećenom A.N, za kojim se tragalo", navedelo je Tužilaštvo. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u četvrtak uveče na Radio-televiziji Srbije da sa "99,9 posto možemo da potvrdimo da je reč o Nešoviću". On je dodao da se ta procena zasniva na odeći koju je žrtva nosila, ali da se čeka potvrda DNK analize. Tužilaštvo je prethodno navelo da je izdalo nalog za obavljanje obdukcije na Institutu za sudsku medicinu u Beogradu, kao i DNK veštačenje. Istraga se vodi protiv 10 lica zbog sumnje da su izvršili različita krivična dela u vezi sa ubistvom A.N. U okviru istrage 15. maja je uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić, koji se sumnjiči za prikrivanje ubistva. Tužilaštvo je ranije navelo da je Milić bio u restoranu u društvu dvojice izvršilaca, te da je telefonom pozvao A.N. i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice. Takođe je saopšteno da je Milić žrtvi sugerisao da ne dođe u pratnji svog obezbeđenja. Šef beogradske policije Veselin Milić smenjen je nakon hapšenja 15. maja. Sud mu je odredio jednomesečni pritvor navodeći da okolnosti ukazuju da će u slučaju boravka na slobodi uništiti, sakriti ili falsifikovati dokaze i tragove krivičnog dela, kao i da će uticati na svedoke. Milić je u dva mandata bio načelik beogradske policije. U međuvremenu je bio savetnik predsednika Srbije koji ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost.

Blizu 200 miliona evra prihoda imale su firme iz kineske Šandong (Shandong High Speed) grupe u Srbiji, koje su među ključnim partnerima vlasti na građevinskim projektima. To pokazuju njihovi finansijski izveštaji za prošlu 2025. godinu, koje je analizirao Radio Slobodna Evropa (RSE), dok vlasti Šandongu dodeljuju nove poslove. Tako je, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, početkom maja potpisan ugovor o izgradnji novog autoputa od centralne ka istočnoj Srbiji. Devedeset kilometara puta koštaće oko 1,3 milijarde evra, a Šandong je kao partner izabran direktnom pogodbom, bez tendera. Tako se nastavila već ustaljena praksa sklapanja poslova sa kineskim kompanijama - sa tajnim ugovorima koje omogućuje međudržavni sporazum Beograda i Pekinga, dok Srbija sve više zavisi od investicija iz Kine. Šandong je do sada u Srbiji bio angažovan na više velikih državnih gradilišta – od koridora kroz istočnu Srbiju, podzemne garaže u centru Beograda, deonica autoputa ka Crnoj Gori, a za neke od ovih projekata država se zadužila kod kineskih banaka. Probijanje rokova, ali i drastičan rast početne cene radova, obeležili su mnoge Šandongove poslove. Kompanija do objave teksta nije odgovorila na pitanja RSE o kašnjenju radova i probijanju ugovorenih cena. Na ta pitanja nije odgovorilo ni Ministarstvo građevinarstva Srbije. Koliko zarađuje Šandong u Srbiji?Šandong je u Srbiji registrovao više od deset povezanih građevinskih firmi, pokazuje analiza RSE. Izgradnja autoputeva, železnica, zgrada, postavljanje električnih instalacija, arhitektura i projektovanje, trgovina nekretninama - samo su neke od njihovih delatnosti. Poslovi iz državne kase su, pored ostalog, zaslužni za visoke prihode ovih kompanija. Prošle, 2025. godine, imale su promet veći od 196 miliona evra. Ali, visoka zarada na računima je izostala. Mnoge od njih su čak prošlu godinu završile u minusu. Među njima i najveća - "China Shandong International Economic & Technical Cooperation Group Ltd". Minus na njenom računu je prošle godine premašio 10,7 miliona evra. Ova firma je zadužena za izgradnju brze saobraćajnice od Požarevca do Golupca na istoku države, zvane Dunavski koridor. Ovaj posao joj je dodeljen 2021. godine, a mašine su i dalje na terenu. Sa početnih 337 miliona evra, cena radova na Dunavskom koridoru je porasla na oko 524 miliona evra, a pomeren je i rok za otvaranje saobraćajnice – sa 2024. na kraj 2026. godine. Firmi "China Shandong International Economic & Technical Cooperation Group" poverena je i izgradnja autoputa od Beograda, preko Zrenjanina, do Novog Sada. Cena ove trase, sa čijom se izgradnjom počelo 2023, drastično je skočila. Sa prvobitnih 600 miliona evra, procene su sada gotovo tri puta više - jer država ostavlja prostor da se zaduži do 1,7 milijardi evra za izgradnju ove saobraćajnice. Dok mašine praše oko Zrenjanina, rokovi za završetak radova se probijaju, a prema poslednjim najavama autoput će biti završen 2030. godine. A podaci iz građevinske baze koju je analizirao RSE, pokazuju pripremne radove Šandonga na ovoj trasi – odnosno da je tek zatražio dozvolu za postavljanje gradilišnih kampova kod Zrenjanina i Beograda i betonske baze. Građevinske dozvole za to im još nisu izdate. Prošle godine je, među brojnim Šandongovim firmama u Srbiji, najveću zaradu od preko 2,3 miliona evra zabeležila firma pod nazivom "Shandong Foreign Economic & Technical Cooperation Co. Ltd". Ova firma je gradila jedan deo brze saobraćajnice koja spaja zapadnu i centralnu Srbiju – od Valjeva do Lajkovca. Bila je zadužena i za više desetina kilometara autoputa ka Jadranskom moru, koji Srbiju treba da spoji sa Crnom Gorom. Gradili su deonicu od Obrenovac-Ub i Lajkovac – Ljig, koje su puštene u saobraćaj 2019. godine. I ovu trasu je obeležilo probijanje rokova i cene radova. Još dve firme, u vlasništvu kineskog Šandonga, nisu predale finansijski izveštaj za prošlu godinu, pa njihovi bilansi u 2025. nisu poznati. U 2024. godini su, prema poslednjem dostupnom izveštaju, zajedno imale promet oko pet miliona evra. Zašto skače cena radova?To pitanje postavlja i Fiskalni savet, nezavisno telo koje ocenjuje državne finansije. U analizi dokumenata koji pokazuju planirane troškove države u narednim godinama, Savet ukazuje da cena radova na infrastrukturnim projektima skače - ali da se ne daje objašnjenje zašto. Rast zacrtane cene radova je, kako ističu, primetan i u državama Evropske unije, ali tamo se troškovi probijaju za oko 20 odsto. U Srbiji je, međutim, sada drugačije. "Na putnim pravcima koji se trenutno grade po posebnim procedurama (direktnom pogodbom sa izvođačem) sve je izraženije naknadno, višestepeno uvećanje prvobitno planirane cene radova", ističe Savet u svojoj analizi iz juna 2024. U primere ubrajaju i autoput Beograd–Zrenjanin–Novi Sad, kojeg gradi kineski Šandong. "Tačno je da je u međuvremenu došlo do snažnog skoka cena građevinskih inputa, a u javnosti se govorilo i o promenama trase (uključujući dodatne radove na paralelnom nekomercijalnom putu Novi Sad–Zrenjanin) – ali je vrlo upitno mogu li ti činioci da objasne barem dvostruko povećanje cene u odnosu na prvobitnu, na šta ukazuju najnoviji budžetski planovi", navodi Fiskalni savet u svojoj analizi. Optužbe da je za probijanje troškova na državnim gradilištima u Srbiji kriva korupcija iznose opozicione partije, i ali i deo stručne javnosti. Kompanija Šandong nije odgovorila na pitanja zašto je porasla cena radova na njihovim projektima. Bez odgovora je ostalo i pitanje kako odgovaraju na optužbe za korupciju. Na ta pitanja, do objave teksta, nije odgovorilo ni Ministarstvo građevinarstva Srbije. Šta još radi Šandong u Srbiji?Šandongova firma bila je podizvođač radova na brzoj pruzi od Novog Sada do Subotice, ka granici sa Mađarskom, gde su glavni izvođači bile druge kineske kompanije - konzorcijum CRIC-CCCC. Nakon nesreće na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine i pogibije 16 ljudi, ova trasa je postala predmet istrage Tužilaštva za organizovani kriminal. Istražuje se moguća korupcija tokom radova na modernizaciji ove železničke linije, a istragom su obuhvaćena i dva bivša ministra u Vladi Srbije. Firme iz Šandong grupe grade i podzemnu garažu u centru Beograda, kod Skupštine Srbije. Garaža na četiri nivoa bi, prema najavama gradskih čelnika, trebalo da smanji gužve i problem sa parking mestima u glavnom gradu. Radovi su, kako se ističe, pri kraju. Vlast za ovu godinu najavljuje i drugu fazu radova na aerodromu u Nišu, na jugu, drugog po veličini u državi. Pored novog kontrolnog tornja, aerodrom bi trebalo da dobije i veći parking za avione. Posao, vredan više od 140 miliona evra, poveren je Šandongu. Firma je gradila i Kineski kulturni centar u Beogradu – na mestu nekadašnje kineske ambasade, porušene u NATO bombardovanju Jugoslavije 1999. godine. Izgradnja je koštala oko 45 miliona evra. Budući autoput kroz Šumadiju, dogovoren početkom maja, biće jedan od najvrednijih projekata na kojem je angažovan Šandong. Put je nazvan "Vožd Karađorđe" po vođi Prvog srpskog ustanka. Predsednik države Aleksandar Vučić je, nakon potpisivanja ugovora, poručio da je zahvalan "kineskim prijateljima što su uvek otvoreni za konkretnu saradnju" i da zadatke obavljaju na "efikasan i odgovoran način". A za ambasadora Kine Li Minga je budući autoput "značajno svedočanstvo i dokaz trajnog prijateljstva" Beograda i Pekinga. Srbija je, od dolaska Vučićeve Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, učvrstila partnerstvo sa Kinom, iako pretenduje na članstvo u Evropskoj uniji. Beograd je tako postao deo Inicijative "Pojas i put" koju je pokrenuo kineski predsednik Si Đinping sa ciljem prodora te zemlje na Zapad. Inicijativu kritikuju zapadne države, ocenjujući da je reč o iskorišćavanju ranjivih država - nametanjem neodrživog duga kroz sporne ugovore. Sa kim radi Šandong?Da bi obezbedila novac za izgradnju puteva, Srbija, po pravilu, novac pozajmljuje od kineskih banaka. Trenutno isplaćuje više od deset kredita Kini, uglavnom za infrastrukturne projekte – sa dugom od oko 2,8 milijardi evra. A zbog zaduživanja i poslova sa Kinom, koji se u izveštajima međunarodnih organizacija opisuju kao netransparentni i podložni korupciji, Srbija se našla i na meti kritika Evropske unije. Na meti kritika je i izbor podizvođača – domaćih firmi koje kineske kompanije biraju kao partnere na velikim, milionskim projektima. Među podizvođačima Šandonga, našle su se i firme sa američke crne liste. Uz formalnu saglasnost države, Šandong je na dva projekta angažovao građevinske firme u vlasništvu braće Zvonka i Žarka Veselinovića, pokazalo je ranije istraživanje RSE. I vlasnici i firme su od 2021. pod sankcijama Sjedinjenih Država, koje ih optužuju za organizovani kriminal i korupciju. Partner Šandonga na Dunavskom koridoru je firma "Inkop" braće Veselinović, dok su na brzoj saobraćajnici kod Lajkovca kao podizvođača angažovali njihovu firmu "Novi Pazar-put". Do oktobra 2023. godine, poslovni partner Veselinovića u tim firmama bio je Milan Radoičić. Iz vlasništva je izašao nakon što je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj na severu Kosova. I Radoičić je pod sankcijama Vašingtona. Kompanija Šandong nije za RSE odgovorila šta firme sa američke crne liste kandiduje za poslovne partnere. Šta radi Šandong u regionu?Za zaradu na računima ovog kineskog infrastrukturnog giganta, koji posluje u desetinama država sveta, zaslužni su i projekti u susedstvu Srbije. Konzorcijum Šandong, tako, u Crnoj Gori gradi saobraćajnicu na primorju, od Budve do aerodroma u Tivtu. Ugovorena cena, za 16 kilometara puta, bila je oko 54 miliona evra. Završetak radova kasni. Ugovoreni rok za puštanje u saobraćaj bio je januar 2026, ali mašine su još na terenu. Procenjuje se da je i cena ovog projekta porasla, bez zvaničnih potvrda crnogorskih vlasti koliko sada košta izgradnja ove saobraćajnice. A konzorcijumu firmi, u kojem je i Šandong, poverena je i izgradnja obilaznice oko Budve – projekat vredan oko 196 miliona evra, koji treba da rastereti saobraćajne gužve na primorju. Šandongu i partnerima, međutim, nije pošlo za rukom da osvoje tender za izgradnju deonice autoputa od severa Crne Gore ka Jadranskom moru. Posao je dobio drugi kineski konzorcijum. A u Bosni i Hercegovini, kompanija Šandong gradi autoput od Banjaluke do Prijedora, na osnovu koncesije koju im je dodelila Vlada bh. entiteta Republika Srpska. Finansijski deo ugovora za izgradnju oko 40 kilometara puta ostao je tajna, jer su vlasti u Banjaluci odbile da ga obelodane. Uprkos sudskim odlukama da se ugovor objavi, obrazloženje vlasti bilo je da "kineska strana to ne dozvoljava". Radovi su, sa početnih 297 miliona evra, porasli za još 90 miliona, a Vlada Republike Srpske je povećanje troškova pravdala "značajnim povećanjem cena osnovnih građevinskih materijala". Iako je kraj radova bio najavljen za kraj 2024, pomeren je za 2026. godinu.

Srbija i Ukrajina nastavljaju pregovore o slobodnoj trgovini, dogovoreno je nakon sastanaka potpredsednika Vlade Ukrajine Tarasa Kačke sa državnim vrhom u Beogradu 21. maja. Kačka se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Đurom Macutom, a sa ministrima trgovine i evrointegracija potpisao je zajednička dokumenta. Sa ministarkom trgovine Jagodom Lazarević potpisao je dokumenta koja garantuju nastavak pregovora o Sporazumu o slobodnoj trgovini između Ukrajine i Srbije. Ukrajina je jedina evropska zemlja sa kojom Srbija nema ovakav sporazum. Sporazum bi, kako su ocenili zvaničnici Srbije i Ukrajine, mogao značajno da poveća robnu razmenu dve zemlje i otvori novu fazu ekonomske saradnje. Podrazumevao bi umanjenje, odnosno ukidanje carina na uvoz i izvoz robe. Kačka je sa ministrom za evrointegracije Nemanjom Starovićem potpisao i Memorandum o razumevanju u oblasti evropskih integracija. Obe zemlje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji. Memorandum potvrđuje opredeljenost dveju država za unapređenje bilateralne saradnje i razmenu iskustava u procesu evropskih integracija, uključujući jačanje institucionalnih kapaciteta, obuku državnih službenika, saradnju u oblasti usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i razmenu znanja o korišćenju EU fondova. Ministar Starović je, kako je preneto u saopštenju, izjavio da Srbija od početka sukoba u Ukrajini dosledno zastupa stav da se rešenje mora tražiti u skladu sa međunarodnim pravom i osnovnim principima Povelje Ujedinjenih nacija. Naglasio da Srbija od početka sukoba pruža humanitarnu pomoć Ukrajini i njenim građanima kroz više vidova i mera podrške. Srbija je osudila invaziju Rusije na Ukrajinu, ali odbija da se pridruži sankcijama koje je zbog toga Evropska unija uvela Moskvi. Kačka: Povoljni uslovi za razvoj bilateralnih odnosaPotpredsednik Vlade Ukrajine Taras Kačka ocenio je da postoje povoljni uslovi za intenzivniji razvoj bilateralnih odnosa i realizaciju zajedničkih projekata, saopštila je Vlada Srbije nakon sastanka sa premijerom Đurom Macutom. Premijer Macut je istakao da je Srbija opredeljena za očuvanje mira i stabilnosti, kao i za nastavak razvoja konstruktivnog dijaloga i saradnje sa svim partnerima. U razgovoru je, kako je saopšteno iz Macutovog kabineta, bilo reči i o značaju nastavka humanitarne i institucionalne saradnje, kao i o potrebi očuvanja stabilnosti i jačanja dijaloga "u složenim međunarodnim okolnostima". Tokom posete Tarasa Kačke Beogradu, 20. maja je otvoren poslovni forum koji je okupio više od 40 srpskih i ukrajinskih privrednika, te predstavnike institucija i kompanija iz sektora poljoprivrede. Sa Vučićem o ekonomiji i energeticiJačanje ekonomske saradnje i nastavak pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini, bili su i u fokusu razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Tarasom Kačkom. Predsednik Srbije je sastanak nazvao "otvorenim i sadržajnim", dodajući da se razgovaralo o unapređenju bilateralnih odnosa, evropskom putu Beograda i Kijeva i daljem razvoju saradnje u oblastima od zajedničkog interesa - kao što su trgovina, energetika, infrastruktura. "Saglasili smo se da Srbija i Ukrajina imaju prostor da značajno prošire partnerstvo, naročito kroz konkretnije povezivanje privreda i bolju iskorišćenost postojećih potencijala", dodao je. U oblasti energetike se, kako je naglasio Vučić, razgovaralo o regionalnoj energetskoj bezbednosti, diversifikaciji izvora i pravaca snabdevanja, kao i o značaju Vertikalnog gasnog koridora za šire povezivanje sa evropskim energetskim tokovima. Vertikalni gasni koridor razvija se uz podršku Evropske komisije, kako bi se tečni prirodni gas, preko terminala u Grčkoj, dopremio ka centralnoj i istočnoj Evropi. Cilj je smanjenje zavisnosti Evrope od ruskog gasa, nakon agresije na Ukrajinu. Vučić je, dan pre sastanka sa Kačkom, telefonom razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, a nakon razgovora poručio da su Srbija i Ukrajina "opredeljene su za unapređenje odnosa kroz dijalog". Vučić se sreo nekoliko puta sa Zelenskim na međunarodnim skupovima, a posetio je Ukrajinu 11. juna 2025, kada je u Odesi održan samit Ukrajina – Jugoistočna Evropa. Olena Zelenska, supruga predsednika Ukrajine, boravila je u Beogradu u maju 2024. kada je doputovala sa tadašnjim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom, na poziv supruge predsednika Srbije.