Međunarodni rezidualni mehanizam u Hagu saopštio je u četvrtak da Ministarstvo pravde Srbije mesecima nije odgovorilo na upite u vezi sa statusom postupka protiv ultradesničarskog lidera Vojislava Šešelja i četvoro njegovih saradnika. Slučaj u kome su oni optuženi za nepoštovanje Haškog tribunala, Mehanizam je prepustio Srbiji pre dve godine. Monitorka u postupku Dagmara Albreht (Albrecht) navela je u izveštaju predsedniku Međunarodnog rezidualnog mehanizma da se u novembru 2025. pomoćnik ministra obavezao da će dostaviti informacije o statusu postupka protiv Šešelja i drugih, ali da nije primila "nikakve odgovore". Albreht je navela da je obavestila Ministarstvo pravde i Tužilaštvo u Srbiji o nameri da sprovode monitoring misiju u Srbiji i zahtevala sastanke s predstavnicima tih institucija kako bi razgovarala o statusu slučaja. "Ponovo sam pisala Ministarstvu pravde 29. aprila 2026, naglašavajući da od njih nisam primila nikakve informacije od novembra 2025, kao i da ni na jedan od mojih upita elektronskom poštom nije odgovoreno", navela je Albreht. Ona je dodala da je 29. aprila uputila imejl Tužilaštvu za ratne zločine, tražeći potvrdu o tome da li se u predmetu Šešelj i drugi još uvek čeka prethodno mišljenje Ministarstva pravde, kao i informacije o tome da li to Tužilaštvo namerava da preduzme dalje korake u vezi s pomenutim predmetom. Mehanizam u Hagu 2024. odlučio je da predmet protiv lidera ultradesne Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, Ljiljane Mihajlović, Ognjena Mihajlović, Miroljuba Ignjatović i Miljana Damnjanović prepusti pravosuđu u Srbiji. Šešelja i njegove saradnike optužnica iz avgusta 2023. tereti za nepoštovanje suda, odnosno kršenje pravilnika Tribunala o zaštiti identiteta svedoka i poverljive dokumentacije. Reč je o dokumentima iz procesa u kojem je Šešelj 2018. godine u Hagu osuđen na 10 godina zatvora zbog ratnih zločina nad hrvatskim stanovništvom u vojvođanskom selu Hrtkovci. Šešelj ne krije da je u 56 knjiga objavljivao dokumente sa svog suđenja u Hagu, među kojima su i izjave zaštićenih svedoka. Sudija Mehanizma Liu Dakun (Daqun) je u odluci od 29. Februara 2024, koja je objavljena i na sajtu suda, naveo da je prosleđivanje ovog predmeta Srbiji "u interesu celishodnosti". U obrazloženju se navodi da su zločini navedeni u optužnici počinjeni na teritoriji Srbije i da su optuženi, koji borave u Srbiji, voljni da im se tamo sudi, te da su potvrdili da će se odazvati pozivu srpskih vlasti. "Stav Srbije je da je spremna da vodi postupak protiv optuženih, uključujući obezbeđivanje bezbednosti svedoka u ovom predmetu i uverenje da će moći da goni po svom zakonodavstvu ponašanje optuženog u vezi sa obelodanjivanjem zaštićenih informacija o svedocima", navodi se pored ostalog u odluci. Dodaje se da će Mehanizam pratiti slučaj u Srbiji i uz pomoć nacionalnih i regionalnih organizacija.

Predsednica Narodne Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je u četvrtak da se u parlamentu radi na izmenama spornih pravosudnih "Mrdićevih zakona" zbog kojih su zabrinutost izrazili i zvaničnici u Evropskoj uniji. Brnabić je u Pragu na skup o bezbednosti rekla da se "nada da će situacija uskoro biti raščišćena", pošto je Venecijanska komisija uputila preporuke povodom spornih zakona. Odgovarajući na pitanje o tome kako će se Srbija postaviti prema upozorenju Evropske komesarske za proširenje Marte Kos da bi mogla ostati bez finansijskih sredstava iz Plana rasta, Brnabić je rekla da je ta najava usledila nakon usvajanja seta pravosudnih zakona u Srbiji. Predsednica Skupštine je tokom izlaganja na konferenciji u okviru međunarodnog skupa o srednjoevropskoj bezbednosti GLOBSEC koja se održava u Pragu, nekoliko puta ponovila je da je pridruživanje Evropskoj uniji strateški prioritet Srbije. Predsednica Skupštine je rekla je da će 12. juna učestvovati na plenarnoj sednici Venecijanske komisije gde će se raspravljati o spornim pravosudnim zakonima koji su nedavno usvojeni u srpskom parlamentu. Sporne zakonske izmene koje će biti predmet diskusije na plenarnoj sednici Venecijanske komisije 12-13. juna tiču se Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o sudijama i Zakona o Visokom savetu tužilaštva. Skupština Srbije ih je usvojila na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića, pa su kolokvijalno nazvani "Mrdićevi zakoni". Opozicija i deo stručne javnosti i nevladinih organizacija bili su izričito protiv tih zakona. Potom je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić od Venecijanske komisija, savetodavnog tela Saveta Evrope za ustavna pitanja, zatražila mišljenje o tim zakonima. Venecijanska komisija je 24. aprila objavila hitno mišljenje u kom je dala sedam ključnih preporuka za otklanjanje nedostataka koji narušavaju mehanizme zaštite autonomije javnog tužilaštva i nezavisnosti sudstva. Hitno mišljenje biće predstavljeno Venecijanskoj komisiji na potvrđivanje na njenoj plenarnoj sednici u Veneciji 12–13. juna. Usvajanje "Mrdićevih zakona" je kritikovala i Evropska unija, iz koje je stiglo upozorenje da bi Srbiji mogla biti uskraćeno 1,5 milijardi evra sredstava iz Plana rasta. Iako je predala dva zahteva za isplatu iz Plana rasta, Srbija još nije dobila novac iz druge i treće tranše, jer Evropska komisija i dalje procenjuje da li zemlja ispunjava uslove za prijem evropskih fondova. Ukupna dostupna sredstva iz planiranih narednih isplata iznose oko 428 miliona evra. Druga isplata za Srbiju iznosi 163,1 milion evra, dok treća tranša iznosi 265 miliona evra. Ovaj novac uslovljen je ispunjavanjem svih reformskih koraka predviđenih Reformskom agendom. Briselski zvaničnici više puta su istakli zabrinutost zbog usvajanja pravosudnog zakonodavstva u Srbiji i navode da pažljivo prate naredne korake vlasti u Beogradu. U međuvremenu, tri države Zapadnog Balkana, Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija, osim predfinansiranja već su primile i treće isplate iz evropskog Plana rasta.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je u četvrtak da je pronađeno telo za koje se veruje da bi moglo da pripada muškarcu u istrazi ubistva, zbog koje je uhapšen i načelnik beogradske policije. "U jednom buretu, koje je otkopano na teritoriji opštine Inđija, pronađeno je telo za koje se veruje da bi moglo da pripada oštećenom A.N, za kojim se tragalo", navedeno je. Tužilaštvo je izdalo nalog za obavljanje obdukcije na Institutu za sudsku medicinu u Beogradu, kao i DNK veštačenje. Istraga se vodi protiv 10 lica zbog sumnje da su izvršili različita krivična dela u vezi sa ubistvom A.N. U okviru istrage 15. maja je uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić, koji se sumnjiči za prikrivanje ubistva. Tužilaštvo je ranije navelo da je Milić bio u restoranu u društvu dvojice izvršilaca, te da je telefonom pozvao A.N. i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice. Takođe je saopšteno da je Milić žrtvi sugerisao da ne dođe u pratnji svog obezbeđenja. Šef beogradske policije Veselin Milić smenjen je nakon hapšenja 15. maja. Sud mu je odredio jednomesečni pritvor navodeći da okolnosti ukazuju da će u slučaju boravka na slobodi uništiti, sakriti ili falsifikovati dokaze i tragove krivičnog dela, kao i da će uticati na svedoke. Milić je u dva mandata bio načelik beogradske policije. U međuvremenu je bio savetnik predsednika Srbije koji ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost.

Blizu 200 miliona evra prihoda imale su firme iz kineske Šandong (Shandong High Speed) grupe u Srbiji, koje su među ključnim partnerima vlasti na građevinskim projektima. To pokazuju njihovi finansijski izveštaji za prošlu 2025. godinu, koje je analizirao Radio Slobodna Evropa (RSE), dok vlasti Šandongu dodeljuju nove poslove. Tako je, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, početkom maja potpisan ugovor o izgradnji novog autoputa od centralne ka istočnoj Srbiji. Devedeset kilometara puta koštaće oko 1,3 milijarde evra, a Šandong je kao partner izabran direktnom pogodbom, bez tendera. Tako se nastavila već ustaljena praksa sklapanja poslova sa kineskim kompanijama - sa tajnim ugovorima koje omogućuje međudržavni sporazum Beograda i Pekinga, dok Srbija sve više zavisi od investicija iz Kine. Šandong je do sada u Srbiji bio angažovan na više velikih državnih gradilišta – od koridora kroz istočnu Srbiju, podzemne garaže u centru Beograda, deonica autoputa ka Crnoj Gori, a za neke od ovih projekata država se zadužila kod kineskih banaka. Probijanje rokova, ali i drastičan rast početne cene radova, obeležili su mnoge Šandongove poslove. Kompanija do objave teksta nije odgovorila na pitanja RSE o kašnjenju radova i probijanju ugovorenih cena. Na ta pitanja nije odgovorilo ni Ministarstvo građevinarstva Srbije. Koliko zarađuje Šandong u Srbiji?Šandong je u Srbiji registrovao više od deset povezanih građevinskih firmi, pokazuje analiza RSE. Izgradnja autoputeva, železnica, zgrada, postavljanje električnih instalacija, arhitektura i projektovanje, trgovina nekretninama - samo su neke od njihovih delatnosti. Poslovi iz državne kase su, pored ostalog, zaslužni za visoke prihode ovih kompanija. Prošle, 2025. godine, imale su promet veći od 196 miliona evra. Ali, visoka zarada na računima je izostala. Mnoge od njih su čak prošlu godinu završile u minusu. Među njima i najveća - "China Shandong International Economic & Technical Cooperation Group Ltd". Minus na njenom računu je prošle godine premašio 10,7 miliona evra. Ova firma je zadužena za izgradnju brze saobraćajnice od Požarevca do Golupca na istoku države, zvane Dunavski koridor. Ovaj posao joj je dodeljen 2021. godine, a mašine su i dalje na terenu. Sa početnih 337 miliona evra, cena radova na Dunavskom koridoru je porasla na oko 524 miliona evra, a pomeren je i rok za otvaranje saobraćajnice – sa 2024. na kraj 2026. godine. Firmi "China Shandong International Economic & Technical Cooperation Group" poverena je i izgradnja autoputa od Beograda, preko Zrenjanina, do Novog Sada. Cena ove trase, sa čijom se izgradnjom počelo 2023, drastično je skočila. Sa prvobitnih 600 miliona evra, procene su sada gotovo tri puta više - jer država ostavlja prostor da se zaduži do 1,7 milijardi evra za izgradnju ove saobraćajnice. Dok mašine praše oko Zrenjanina, rokovi za završetak radova se probijaju, a prema poslednjim najavama autoput će biti završen 2030. godine. A podaci iz građevinske baze koju je analizirao RSE, pokazuju pripremne radove Šandonga na ovoj trasi – odnosno da je tek zatražio dozvolu za postavljanje gradilišnih kampova kod Zrenjanina i Beograda i betonske baze. Građevinske dozvole za to im još nisu izdate. Prošle godine je, među brojnim Šandongovim firmama u Srbiji, najveću zaradu od preko 2,3 miliona evra zabeležila firma pod nazivom "Shandong Foreign Economic & Technical Cooperation Co. Ltd". Ova firma je gradila jedan deo brze saobraćajnice koja spaja zapadnu i centralnu Srbiju – od Valjeva do Lajkovca. Bila je zadužena i za više desetina kilometara autoputa ka Jadranskom moru, koji Srbiju treba da spoji sa Crnom Gorom. Gradili su deonicu od Obrenovac-Ub i Lajkovac – Ljig, koje su puštene u saobraćaj 2019. godine. I ovu trasu je obeležilo probijanje rokova i cene radova. Još dve firme, u vlasništvu kineskog Šandonga, nisu predale finansijski izveštaj za prošlu godinu, pa njihovi bilansi u 2025. nisu poznati. U 2024. godini su, prema poslednjem dostupnom izveštaju, zajedno imale promet oko pet miliona evra. Zašto skače cena radova?To pitanje postavlja i Fiskalni savet, nezavisno telo koje ocenjuje državne finansije. U analizi dokumenata koji pokazuju planirane troškove države u narednim godinama, Savet ukazuje da cena radova na infrastrukturnim projektima skače - ali da se ne daje objašnjenje zašto. Rast zacrtane cene radova je, kako ističu, primetan i u državama Evropske unije, ali tamo se troškovi probijaju za oko 20 odsto. U Srbiji je, međutim, sada drugačije. "Na putnim pravcima koji se trenutno grade po posebnim procedurama (direktnom pogodbom sa izvođačem) sve je izraženije naknadno, višestepeno uvećanje prvobitno planirane cene radova", ističe Savet u svojoj analizi iz juna 2024. U primere ubrajaju i autoput Beograd–Zrenjanin–Novi Sad, kojeg gradi kineski Šandong. "Tačno je da je u međuvremenu došlo do snažnog skoka cena građevinskih inputa, a u javnosti se govorilo i o promenama trase (uključujući dodatne radove na paralelnom nekomercijalnom putu Novi Sad–Zrenjanin) – ali je vrlo upitno mogu li ti činioci da objasne barem dvostruko povećanje cene u odnosu na prvobitnu, na šta ukazuju najnoviji budžetski planovi", navodi Fiskalni savet u svojoj analizi. Optužbe da je za probijanje troškova na državnim gradilištima u Srbiji kriva korupcija iznose opozicione partije, i ali i deo stručne javnosti. Kompanija Šandong nije odgovorila na pitanja zašto je porasla cena radova na njihovim projektima. Bez odgovora je ostalo i pitanje kako odgovaraju na optužbe za korupciju. Na ta pitanja, do objave teksta, nije odgovorilo ni Ministarstvo građevinarstva Srbije. Šta još radi Šandong u Srbiji?Šandongova firma bila je podizvođač radova na brzoj pruzi od Novog Sada do Subotice, ka granici sa Mađarskom, gde su glavni izvođači bile druge kineske kompanije - konzorcijum CRIC-CCCC. Nakon nesreće na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine i pogibije 16 ljudi, ova trasa je postala predmet istrage Tužilaštva za organizovani kriminal. Istražuje se moguća korupcija tokom radova na modernizaciji ove železničke linije, a istragom su obuhvaćena i dva bivša ministra u Vladi Srbije. Firme iz Šandong grupe grade i podzemnu garažu u centru Beograda, kod Skupštine Srbije. Garaža na četiri nivoa bi, prema najavama gradskih čelnika, trebalo da smanji gužve i problem sa parking mestima u glavnom gradu. Radovi su, kako se ističe, pri kraju. Vlast za ovu godinu najavljuje i drugu fazu radova na aerodromu u Nišu, na jugu, drugog po veličini u državi. Pored novog kontrolnog tornja, aerodrom bi trebalo da dobije i veći parking za avione. Posao, vredan više od 140 miliona evra, poveren je Šandongu. Firma je gradila i Kineski kulturni centar u Beogradu – na mestu nekadašnje kineske ambasade, porušene u NATO bombardovanju Jugoslavije 1999. godine. Izgradnja je koštala oko 45 miliona evra. Budući autoput kroz Šumadiju, dogovoren početkom maja, biće jedan od najvrednijih projekata na kojem je angažovan Šandong. Put je nazvan "Vožd Karađorđe" po vođi Prvog srpskog ustanka. Predsednik države Aleksandar Vučić je, nakon potpisivanja ugovora, poručio da je zahvalan "kineskim prijateljima što su uvek otvoreni za konkretnu saradnju" i da zadatke obavljaju na "efikasan i odgovoran način". A za ambasadora Kine Li Minga je budući autoput "značajno svedočanstvo i dokaz trajnog prijateljstva" Beograda i Pekinga. Srbija je, od dolaska Vučićeve Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, učvrstila partnerstvo sa Kinom, iako pretenduje na članstvo u Evropskoj uniji. Beograd je tako postao deo Inicijative "Pojas i put" koju je pokrenuo kineski predsednik Si Đinping sa ciljem prodora te zemlje na Zapad. Inicijativu kritikuju zapadne države, ocenjujući da je reč o iskorišćavanju ranjivih država - nametanjem neodrživog duga kroz sporne ugovore. Sa kim radi Šandong?Da bi obezbedila novac za izgradnju puteva, Srbija, po pravilu, novac pozajmljuje od kineskih banaka. Trenutno isplaćuje više od deset kredita Kini, uglavnom za infrastrukturne projekte – sa dugom od oko 2,8 milijardi evra. A zbog zaduživanja i poslova sa Kinom, koji se u izveštajima međunarodnih organizacija opisuju kao netransparentni i podložni korupciji, Srbija se našla i na meti kritika Evropske unije. Na meti kritika je i izbor podizvođača – domaćih firmi koje kineske kompanije biraju kao partnere na velikim, milionskim projektima. Među podizvođačima Šandonga, našle su se i firme sa američke crne liste. Uz formalnu saglasnost države, Šandong je na dva projekta angažovao građevinske firme u vlasništvu braće Zvonka i Žarka Veselinovića, pokazalo je ranije istraživanje RSE. I vlasnici i firme su od 2021. pod sankcijama Sjedinjenih Država, koje ih optužuju za organizovani kriminal i korupciju. Partner Šandonga na Dunavskom koridoru je firma "Inkop" braće Veselinović, dok su na brzoj saobraćajnici kod Lajkovca kao podizvođača angažovali njihovu firmu "Novi Pazar-put". Do oktobra 2023. godine, poslovni partner Veselinovića u tim firmama bio je Milan Radoičić. Iz vlasništva je izašao nakon što je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj na severu Kosova. I Radoičić je pod sankcijama Vašingtona. Kompanija Šandong nije za RSE odgovorila šta firme sa američke crne liste kandiduje za poslovne partnere. Šta radi Šandong u regionu?Za zaradu na računima ovog kineskog infrastrukturnog giganta, koji posluje u desetinama država sveta, zaslužni su i projekti u susedstvu Srbije. Konzorcijum Šandong, tako, u Crnoj Gori gradi saobraćajnicu na primorju, od Budve do aerodroma u Tivtu. Ugovorena cena, za 16 kilometara puta, bila je oko 54 miliona evra. Završetak radova kasni. Ugovoreni rok za puštanje u saobraćaj bio je januar 2026, ali mašine su još na terenu. Procenjuje se da je i cena ovog projekta porasla, bez zvaničnih potvrda crnogorskih vlasti koliko sada košta izgradnja ove saobraćajnice. A konzorcijumu firmi, u kojem je i Šandong, poverena je i izgradnja obilaznice oko Budve – projekat vredan oko 196 miliona evra, koji treba da rastereti saobraćajne gužve na primorju. Šandongu i partnerima, međutim, nije pošlo za rukom da osvoje tender za izgradnju deonice autoputa od severa Crne Gore ka Jadranskom moru. Posao je dobio drugi kineski konzorcijum. A u Bosni i Hercegovini, kompanija Šandong gradi autoput od Banjaluke do Prijedora, na osnovu koncesije koju im je dodelila Vlada bh. entiteta Republika Srpska. Finansijski deo ugovora za izgradnju oko 40 kilometara puta ostao je tajna, jer su vlasti u Banjaluci odbile da ga obelodane. Uprkos sudskim odlukama da se ugovor objavi, obrazloženje vlasti bilo je da "kineska strana to ne dozvoljava". Radovi su, sa početnih 297 miliona evra, porasli za još 90 miliona, a Vlada Republike Srpske je povećanje troškova pravdala "značajnim povećanjem cena osnovnih građevinskih materijala". Iako je kraj radova bio najavljen za kraj 2024, pomeren je za 2026. godinu.

Srbija i Ukrajina nastavljaju pregovore o slobodnoj trgovini, dogovoreno je nakon sastanaka potpredsednika Vlade Ukrajine Tarasa Kačke sa državnim vrhom u Beogradu 21. maja. Kačka se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Đurom Macutom, a sa ministrima trgovine i evrointegracija potpisao je zajednička dokumenta. Sa ministarkom trgovine Jagodom Lazarević potpisao je dokumenta koja garantuju nastavak pregovora o Sporazumu o slobodnoj trgovini između Ukrajine i Srbije. Ukrajina je jedina evropska zemlja sa kojom Srbija nema ovakav sporazum. Sporazum bi, kako su ocenili zvaničnici Srbije i Ukrajine, mogao značajno da poveća robnu razmenu dve zemlje i otvori novu fazu ekonomske saradnje. Podrazumevao bi umanjenje, odnosno ukidanje carina na uvoz i izvoz robe. Kačka je sa ministrom za evrointegracije Nemanjom Starovićem potpisao i Memorandum o razumevanju u oblasti evropskih integracija. Obe zemlje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji. Memorandum potvrđuje opredeljenost dveju država za unapređenje bilateralne saradnje i razmenu iskustava u procesu evropskih integracija, uključujući jačanje institucionalnih kapaciteta, obuku državnih službenika, saradnju u oblasti usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i razmenu znanja o korišćenju EU fondova. Ministar Starović je, kako je preneto u saopštenju, izjavio da Srbija od početka sukoba u Ukrajini dosledno zastupa stav da se rešenje mora tražiti u skladu sa međunarodnim pravom i osnovnim principima Povelje Ujedinjenih nacija. Naglasio da Srbija od početka sukoba pruža humanitarnu pomoć Ukrajini i njenim građanima kroz više vidova i mera podrške. Srbija je osudila invaziju Rusije na Ukrajinu, ali odbija da se pridruži sankcijama koje je zbog toga Evropska unija uvela Moskvi. Kačka: Povoljni uslovi za razvoj bilateralnih odnosaPotpredsednik Vlade Ukrajine Taras Kačka ocenio je da postoje povoljni uslovi za intenzivniji razvoj bilateralnih odnosa i realizaciju zajedničkih projekata, saopštila je Vlada Srbije nakon sastanka sa premijerom Đurom Macutom. Premijer Macut je istakao da je Srbija opredeljena za očuvanje mira i stabilnosti, kao i za nastavak razvoja konstruktivnog dijaloga i saradnje sa svim partnerima. U razgovoru je, kako je saopšteno iz Macutovog kabineta, bilo reči i o značaju nastavka humanitarne i institucionalne saradnje, kao i o potrebi očuvanja stabilnosti i jačanja dijaloga "u složenim međunarodnim okolnostima". Tokom posete Tarasa Kačke Beogradu, 20. maja je otvoren poslovni forum koji je okupio više od 40 srpskih i ukrajinskih privrednika, te predstavnike institucija i kompanija iz sektora poljoprivrede. Sa Vučićem o ekonomiji i energeticiJačanje ekonomske saradnje i nastavak pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini, bili su i u fokusu razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Tarasom Kačkom. Predsednik Srbije je sastanak nazvao "otvorenim i sadržajnim", dodajući da se razgovaralo o unapređenju bilateralnih odnosa, evropskom putu Beograda i Kijeva i daljem razvoju saradnje u oblastima od zajedničkog interesa - kao što su trgovina, energetika, infrastruktura. "Saglasili smo se da Srbija i Ukrajina imaju prostor da značajno prošire partnerstvo, naročito kroz konkretnije povezivanje privreda i bolju iskorišćenost postojećih potencijala", dodao je. U oblasti energetike se, kako je naglasio Vučić, razgovaralo o regionalnoj energetskoj bezbednosti, diversifikaciji izvora i pravaca snabdevanja, kao i o značaju Vertikalnog gasnog koridora za šire povezivanje sa evropskim energetskim tokovima. Vertikalni gasni koridor razvija se uz podršku Evropske komisije, kako bi se tečni prirodni gas, preko terminala u Grčkoj, dopremio ka centralnoj i istočnoj Evropi. Cilj je smanjenje zavisnosti Evrope od ruskog gasa, nakon agresije na Ukrajinu. Vučić je, dan pre sastanka sa Kačkom, telefonom razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, a nakon razgovora poručio da su Srbija i Ukrajina "opredeljene su za unapređenje odnosa kroz dijalog". Vučić se sreo nekoliko puta sa Zelenskim na međunarodnim skupovima, a posetio je Ukrajinu 11. juna 2025, kada je u Odesi održan samit Ukrajina – Jugoistočna Evropa. Olena Zelenska, supruga predsednika Ukrajine, boravila je u Beogradu u maju 2024. kada je doputovala sa tadašnjim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom, na poziv supruge predsednika Srbije.

Iako je predala dva zahteva za isplatu iz Plana rasta, Srbija još nije dobila novac iz druge i treće tranše, jer Evropska komisija i dalje procenjuje da li zemlja ispunjava uslove za prijem evropskih fondova. Ukupna dostupna sredstva iz planiranih narednih isplata iznose oko 428 miliona evra. Druga isplata za Srbiju iznosi 163,1 milion evra, dok treća tranša iznosi 265 miliona evra. Ovaj novac uslovljen je ispunjavanjem svih reformskih koraka predviđenih Reformskom agendom. "Što se tiče Srbije, možemo da potvrdimo da su drugi i treći zahtev za plaćanje iz Srbije u fazi procene", potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol Evropske komisije (EK). U međuvremenu, tri države Zapadnog Balkana, Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija, osim predfinansiranja već su primile i treće isplate iz evropskog Plana rasta. Prema podacima Evropske komisije, Evropska unija (EU) je do sada Srbiji isplatila 172,1 milion evra. To uključuje predfinansiranje od 111 miliona evra u junu 2025. godine i prvu isplatu od 61,1 milion evra u januaru 2026. godine. Međutim, prva isplata predstavljala je nešto više od polovine predviđenih sredstava, jer je januarskom tranšom bilo planirano da se raspodeli 112 miliona evra. Smanjenje sredstava odnosilo se na nedovoljnu primenu reformskih koraka. Komisija je procenila da je od predviđenih sedam koraka Srbija ispunila samo tri. Srbija ima na raspolaganju više od 1,5 milijardi evra iz Plana rasta za period između 2024. i 2027. godine. Zvaničnici Evropske komisije navode da ta institucija kontinuirano procenjuje da li su ispunjeni relevantni uslovi za podršku u okviru finansijskih instrumenata EU, te da je reč o uobičajenoj praksi koja se primenjuje tokom celog procesa, u fazi svakog zahteva za plaćanje. Međutim, briselski zvaničnici ponovili su zabrinutost zbog usvajanja pravosudnog zakonodavstva u Srbiji i navode da pažljivo prate naredne korake vlasti u Beogradu. "Nastavljamo da podržavamo Srbiju na njenom putu ka EU. Istovremeno, očekujemo da će vlasti podržavati i poštovati efikasne demokratske mehanizme, vladavinu prava i ljudska prava. To uključuje usklađivanje pravosudnih zakona sa standardima EU, posebno kroz brzu implementaciju preporuka iz mišljenja Venecijanske komisije o nedavno usvojenim amandmanima, kao i kroz zaustavljanje nazadovanja u oblasti slobode medija", navodi se u odgovoru Evropske komisije. Iako ne postoji formalna odluka o zamrzavanju evropskih fondova, takozvani "Mrdićevi zakoni" glavni su razlog što Srbija od januara nije dobila nikakva sredstva iz EU. Evropska komisija je u više navrata izrazila zabrinutost zbog usvajanja tih zakona, ocenjujući da oni "ograničavaju nezavisnost pravosuđa". Inače, za svaku isplatu sredstava iz Plana rasta zemlja korisnik mora da sprovede konkretne reforme u unapred definisanim rokovima. Međutim, Evropska komisija predviđa određenu fleksibilnost kroz takozvani sivi period. Pre svake isplate Evropska komisija dodatno procenjuje stanje vladavine prava u zemlji, koje predstavlja osnovni, nadređeni uslov za odobravanje finansijske podrške. Za reforme koje su morale da budu ispunjene do decembra 2024. godine ostavljen je dodatni rok od 24 meseca, odnosno do decembra 2026. godine, da se obaveze ispune bez automatskog gubitka sredstava. Za reforme čiji je krajnji rok decembar 2025. godine „sivi period“ traje kraće — 12 meseci, što znači da i one moraju da budu završene najkasnije do decembra 2026. godine. U slučaju Srbije, ključni datum je 31. decembar 2026. godine, kada zemlja ulazi u takozvanu tačku trajnog finansijskog gubitka. To znači da sredstva za reforme koje do tada ne budu ispunjene postaju trajno nedostupna. Evropska komisija ima ovlašćenje da ta izgubljena sredstva preraspodeli drugim zemljama Zapadnog Balkana koje su uspešno sprovele svoje reforme. Srbija treba da sprovede ukupno 98 reformskih koraka u periodu od 2024. do 2027. godine u okviru Plana rasta Evropske unije kako bi dobila sva finansijska sredstva koja su joj dodeljena. Do sada je Srbija sredstva dobila samo za tri ispunjena reformska koraka.

"Najavljene izmene su predstava za javnost", kaže Milan Dumanović, policijski inspektor u penziji, za Radio Slobodna Evropa (RSE) o predlogu vlasti za usvajanje novog zakona po kom bi se kažnjavali policajci koji se bave kriminalom. Inicijativa za novo zakonsko rešenje dolazi nakon što je načelnik Policijske uprave Beograd Veselin Milić uhapšen pod sumnjom za prikrivanje ubistva u jednom beogradskom restoranu. "I sada, da bi se umanjila ogromna šteta koja je nastala po vlast, ona govori o novom zakonu", navodi Dumanović, bivši pripadnik Uprave kriminalističke policije. Veselin Milić bio je na jednoj od najviših rukovodećih pozicija u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije kada je uhapšen. Sumnjiči se da je prikrivao ubistvo muškarca kojeg mediji povezuju sa jednom beogradskom kriminalnom grupom. Pored Milića uhapšena su i tri policajca koji su bili u njegovom obezbeđenju. Tužilaštvo Milića sumnjiči da je bio u restoranu u društvu dvojice osumnjičenih za ubistvo, da je telefonom pozvao žrtvu i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice. Dodaje se i da mu je sugerisao da dođe bez obezbeđenja. 'Nulta tolerancija'Nakon slučaja ubistva u beogradskom restoranu na Senjaku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je donošenje zakona po kom policajac ili vojnik koji obavlja poslove van službe neće više moći da radi u sistemu bezbednosti. "Novi zakon mora da bude nedvosmislen. Da pokažemo nultu toleranciju prema onima koji će sarađivati sa narko dilerima i kriminalcima", naveo je Vučić 20. maja. Direktor Policije Dragan Vasiljević kaže da će u novom Zakonu o unutrašnjim poslovima biti precizirano da policajcima koji obezbeđuju kriminalce prestaje radni odnos. "Želimo jasno da pokažemo granicu koju policajac ne sme da pređe", naveo je Vasiljević 18. maja, dodavši da je pomenuti zakon na usaglašavanju u Evropskoj komisiji. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa najavom novog zakona, niti koliko je policajaca do sada izgubilo posao zbog korupcije ili saradnje sa kriminalnim strukturama. Na pitanja o novom zakonu nisu odgovorili ni Vlada i Skupština Srbije. Šta piše u aktuelnom zakonuSadašnji zakon o policiji prepoznaje devetnaest kategorija teških povreda u službi zbog kojih se primenjuju disciplinske mere, među njima je i "bavljenje poslovima nespojivim sa službenom dužnošću". Propisano je da se istovremeno sa pokretanjem disciplinskog postupka zbog sumnje na saradnju sa kriminalom policajac odmah suspenduje, oduzimaju mu se službena značka i oružje, a plata mu se umanjuje na četvrtinu do trećinu iznosa do okončanja postupka. Zakonom je definisana saradnja sa tužilaštvom, pa se uporedo sa disciplinskim postupkom ili otkazom protiv osumnjičenog policajca pokreće proces pred sudom. Sektor unutrašnje kontrole ima pravo da vrši vanredne bezbednosne provere policajaca ako se pojavi sumnja u lojalnost zakonu, kao i kontrolu njihove imovine i prihoda. "Zakon postoji, i samo bi ga trebalo striktno primenjivati. Priču o novom vidim kao pokušaj da se skrene pažnja javnosti sa slučaja Milić i da se fingira odlučnost vlasti u obračunu sa policajcima koji ne poštuju zakon", rekao je Aleksandar Stojanović, iz Centra za istraživanje bezbednosti, za RSE. Ministar policije se ne oglašavaO slučaju ubistva u beogradskom restoranu 12. maja, u kom je osumnjičen i načelnik beogradske policije, do sada se nije oglasio ministar policije Ivica Dačić. Policajac u penziji Milan Dumanović smatra da bi "logičan potez" ministra trebalo da bude ostavka. "Slučaj Senjak je dokaz u kakvom je stanju srpska policija od kada je bezbednosni sektor 2014. preuzela aktuelna vlast. Policija je uveliko kriminalizovana i politizovana", rekao je Dumanović. MUP je 18. maja saopštio da je Dačić organizacionim jedinicama policije uputio depešu o obaveznom hitnom postupanju u slučaju nedozvoljeng angažovanja zaposlenih. „Pripadnicima policije strogo je zabranjeno obavljanje poslova privatnog obezbeđenja, kao i pružanje drugih neregistrovanih usluga zaštite”, navodi se u internom dokumentu kojim se policajcima nalaže da rukovodiocima prijave saznanja o kršenju propisa. 'Potrebna suštinska reforma'U izveštaju međunarodnog Globalnog indeksa o organizovanom kriminalu za 2025, navodi se da u Srbiji postoji uticaj politike na rad bezbednosnih službi, uz izveštaje o "vezama organizovanog kriminala sa institucijama koje sprovode zakon". "To ograničava njihovu autonomiju u borbi protiv organizovanog kriminala", ocenjuje se u izveštaju Globalnog indeksa za 2025. Za suštinske promene, kaže Aleksandar Stojanović, potrebna je politička volja. "Policijska etika opada godinama, a policajci su upravo ti koji bi trebalo da poštuju i sprovode zakon", kaže Stojanović. Nekadašnji policajac Milan Dumanović zalaže se za reformu bezbednosnog sistema. "Politika i kriminal doveli su do sadašnjeg stanja. Šminkanje problema novim zakonima ne vodi nikuda", zaključuje Dumanović. Slučajevi optuženih policajacaPojedini slučajevi koji su poslednjih godina potresli srpsku policiju vezani su za visoke funkcionere javne bezbednosti. Dijani Hrkalović, bivšoj državnoj sekretarki Ministarstva unutrašnjih poslova, u toku je ponovljeno suđenje zbog trgovine uticajem, na kom Tužilaštvo traži maksimalnu kaznu od pet godina zatvora. Sud u Beogradu prvobitno je osudio Hrkalović na 16 meseci zatvora. Apelacioni sud u decembru 2025. ukinuo je tu presudu i naložio novo suđenje. U tom postupku sudi se i bivšem načelniku Službe za specijalne istražne metode Dejanu Milenkoviću optuženom da je brisao video-snimke, manipulisao njima i dokaznim materijalom ključnim za rasvetljavanje ubistava i uličnih likvidacija. Trećeoptuženi u ovom procesu, bivši načelnik novosadske policije Milorad Šušnjić, pravosnažno je osuđen na četiri godine zatvora. Optužen je da je kriminalca Darka Eleza stavio na fiktivne mere kako bi ga zaštitio od istraga drugih bezbednosnih službi. Bivši zamenik načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Goran Papić optužen je da je mimo propisa naredio da se Marku Miljkoviću, kasnije optuženom članu organizovane kriminalne grupe, vrati oduzeto blindirano vozilo. Papić je 2023. osuđen na dve godine zatvora i deset godina zabrane rada u policiji. Među optuženima u slučaju ilegalanog uzgoja marihuane na plantaži "Jovanjica" Predraga Koluvije su i policajci, pripadnici Bezbednosno-informativne agencije i Vojnoobaveštajne agencije. Tužilaštvo ih tereti da su, umesto suzbijanja kriminala, pružali fizičku zaštitu imanju, obezbeđivali prevoz droge i Koluviji dostavljali poverljive operativne podatke i službene informacije. Inspektore koji su krajem 2019. otkrili plantažu marihuane, šefa Četvrtog odeljenja beogradske policije za droge Slobodana Milenkovića i njegovog kolegu Dušana Mitića, vlast je 2023. smenila sa tih pozicija. Milenković je premešten na mesto koordinatora u MUP-u, a Mitić u Odeljenje za istragu ratnih zločina. Ključni su svedoci u sudskom procesu protiv okrivljenih i pod stalnim su policijskim obezbeđenjem. Načelnik beogradske Kriminalističke policije Ilija Milačić je u martu 2021. sklopio sporazum o priznanju krivice po optužnici da je odavao strogo poverljive podatke jednom provladinom tabloidu, pa je pravosnažno osuđen na sedam meseci kućnog zatvora, uz petogodišnju zabranu rada u policiji. Petorica policijskih generala smenjeni su u junu 2014. nakon što je optuženi za šverc kokaina Darko Šarić jednog od njih na sudu imenovao kao "korumpiranog policajca". Državni vrh je kao zvaničan razlog za hitne smene naveo njihovo navodno mešanje u politiku i medije, kao i njihove navodne kontakte sa optuživanim narko-dilerom. Smenjeni oficiri tvrdili su da se radi o montiranoj medijskoj kampanji kriminalaca. Srbija najgora na BalkanuPo Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2025, Srbija je najlošije rangirana na Zapadnom Balkanu sa visokom stopom kriminala od 6,18 na skali od jedan do 10. Izveštaj ističe da su glavne nezakonite aktivnosti krijumčarenje droge, finansijski kriminal i uloga takozvanih navijačkih grupa u saradnji sa međunarodnim kartelima. Globalni indeks ukazuje da političke elite utiču na glavna kriminalna tržišta, kao i da korupcija unutar državnih institucija štiti ilegalne finansijske transakcije. Srbija je prepoznata kao ključni deo balkanske rute za šverc heroina, dok izveštaj huliganske grupe vidi kao aktivne učesnike u logističkoj podršci kriminalnim mrežama.

Kalkulisanje vezama balkanskih država sa Rusijom je interes Moskve, ali ne i njena zasluga, ocenjuje u razgovoru vođenom u "Uvidu" Radija Slobodna Evropa (RSE), Paola Petrić, direktorka kancelarije Heinrich Böll Stiftung fondacije u Sarajevu. "Na Balkanu je jedna od njihovih zona uticaja ili tačaka kroz koje pokušavaju da geopolitički uznemiravaju Evropu i Evropsku uniju, da omoguće širenje NATO-a, spreče evroatlantsko priključivanje ovog dela Evrope. To je interes Moskve. Na ovdašnjim elitama je odgovornost kakva će savezništva praviti i da li su njihova savezništva put Brisela", pojašnjava Petrić. Savezništva koja Moskva održava nakon 2022. godine i početka primene sankcija Evropske unije (EU) protiv Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu, na Balkanu se najčešće posmatraju kroz primer Srbije. Koliko su promenjeni odnosi Beograd-Moskva?Ta država, iako kandidatkinja za članstvo u EU, nije uvela sankcije Rusiji, rizikujući tako svoje evrointegracije, proces koji podrazumeva i postepeno usklađivanje domaće spoljne politike sa politikom briselske administracije. Međutim, u međuvremenu je došlo i do značajnih zastoja u relacijama Beograd-Moskva. Najosetljiviji momenat dogodio se pre godinu dana, kada je ruska Spoljna obaveštajna služba optužila Beograd da oružje proizvedeno u Srbiji preko trećih zemalja završava u rukama ukrajinskih snaga. "Ovo omogućava Kijevu da formalno prima proizvode vojne industrije koji više nisu srpski, već se montiraju u fabrikama oružja u zapadnim zemljama. Montaža i punjenje municije vrši se prvenstveno u Češkoj i Bugarskoj", saopšteno je iz Moskve u junu 2025. godine. Direktorka Centra za građansko obrazovanje iz Podgorice Daliborka Uljarević ocenjuje da Rusija nema mnogo izbora i da zato u partnerskim odnosima toleriše mnoge stvari koje u nekim drugim okolnostima ne bi. "Srbija se oslanja na Rusiju i zbog pitanja Kosova. Na drugoj strani, Rusiji je potrebna tako velika država preko koje može da vrši svoje druge uticaje, jer je deo uticaja na Bosnu i Hercegovinu izvršila preko Srbije. Sada se to samostalno dešava u Republici Srpskoj", zaključuje Uljarević. Kuda idu srpsko-ruski odnosi nakon kritika Brisela?Da li je Dodik 'uspešniji' od Vučića?Milorad Dodik, lider vodeće partije Srba u Bosni i Hercegovini (BiH), sastao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom devet puta od početka invazije na Ukrajinu. Dodik, koji je bio prisiljen da se povuče sa pozicije predsednika entiteta Republika Srpska nakon presude zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH, u oktobru prošle godine skinut je i sa američke crne liste na kojoj je bio od 2017. godine. Dodik se tako našao u poziciji balansa, što je višegodišnja spoljnopolitička strategija Aleksandra Vučića. Da li se Dodik pokazao uspešnijim u balansiranju između Vašingtona i Moskve? "To pragmatično balansiranje koje Milorad Dodik sad ima u praksi nije suštinski održivo. Potezi koji se tiču Dodika sigurno su urađeni u dogovoru sa Moskvom, ali je rok trajanja oročen na aktuelnu administraciju u Vašingtonu. Na drugoj strani, već su bile pukotine u komunikaciji između Dodika i Vučića. Ne treba zaboraviti da je on napadan u jednom periodu u beogradskim medijima", kaže Uljarević. "Taj duet i tandem koji se igra na relaciji Banja Luka–Beograd takođe je konstanta na Zapadnom Balkanu i moguće je da se ponekad, kao u lošem ljubavnom paru, dogodi zatišje u vezi", podvlači Petrić. Ko je ruski proksi u EU posle Orbana?Porazom snaga Viktora Orbana i njegovim odlaskom sa vlasti nakon sedamnaest godina, Rusija je ostala bez jednog saveznika u okvirima EU. Na obeležavanju Dana pobede, 9. maja, osim Dodika, prisustvovao je i slovački premijer Robert Fico. Slovačka je preko gasovoda "Družba" oslonjena na uvoz gasa iz Rusije, baš kao i Bugarska, koja je ipak od 2022. godine u znatnoj meri umanjila uvoz, oslanjajući se na nabavke iz Azerbejdžana preko Grčke i Turske. Ipak, premijer Rumen Radev, sa pozicije desnog centra, zalaže se za održavanje uvoza iz Rusije. Tsvetomir Nikolov, saradnik Centra za proučavanje demokratije iz Sofije, ocenjuje da je značaj Radeva za Moskvu porastao. "Kada ste deo EU i NATO-a, vi ste unutra i mnogo je važnije imati takve instrumente kako biste mogli da blokirate određene stavove ili političke poteze koristeći mogućnost veta i slično, rekao je Nikolov. On navodi da je malo verovatno da bi nadalje Radev mogao igrati ulogu ruskog proksija u Evropi, kako je to činio Orban. "Orbanov režim nije bio toliko efikasan koliko su ruski akteri očekivali jer je Mađarska u drugačijoj poziciji, ona je važan igrač u svetu, ne samo u Evropi", pojašnjava Nikolov, podsećajući i da je MAGA (The Make America Great Again - Učinimo Ameriku ponovo velikom) pokret u SAD inspiraciju nalazio delom i u mađarskoj unutrašnjoj politici. U čemu je razlika populizma na Balkanu i u EU?Globalni rast populizma daje snagu spoljnopolitičkim nastojanjima Rusije. Na Balkanu je ta vrsta tendencije prepoznata u Srbiji, ali se u sličnoj meri može pratiti kroz rast Alternative za Nemačku u Nemačkoj, podršku koju uživa Robert Fico u Slovačkoj ili desni populizam italijanske premijerke Đorđe Meloni. Da li nacionalistički populizmi Zapadnog Balkana predstavljaju veći rizik? U Crnoj Gori, državi koja prednjači u prijemu u članstvo EU, dok je kao godinu ulaska Vlada zacrtala 2028, utisak je da se uprkos ideološkim podelama saglasnost o evropskoj budućnosti postigla. "Proruski narativi nisu nestali. Oni danas, u ovom trenutku kad kažete da je Crna Gora dosta ubrzana na putu ka EU, imaju svoje aktere u vlasti, imaju deo medijskog prostora, društvene mreže i šire identitetske i geopolitičke narative koji se često preklapaju sa snažnim prosrpskim i antizapadnim sentimentima", kaže Uljarević. Podseća i da je Crna Gora zatvorila 13 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja. Zatvaranje svih je uslov za članstvo, što znači da zastoj u preostalih dvadeset može imati visoku cenu. "Neuspeh u etabliranju demokratije", po Paoli Petrić, razlog je zbog čega su balkanski populizmi rizičniji od onih koji su se razvili u državama EU. "Kad kažem demokratije, mislim na bazičnu podelu vlasti koju jedna demokratija podrazumeva i sve vreme šlajfujemo u toj bazi, u osnovama demokratije, a nikako da stignemo do one nadogradnje. Tako da je to velika razlika. Kad pričamo o tome koliko je i na koji način danas nestabilna nemačka demokratija, mi znamo da su tamo neki fundamenti za sada vrlo čvrsti, oni mogu da se ljuljaju, ali su za sada otporni na zemljotrese. Međutim, kod nas demokratija ni dan-danas nije otporna na zemljotrese", navodi Petrić. "Uvid" pogledajte na kanalu RSE na YouTube-u.

Srbija i Ukrajina opredeljene su za unapređenje odnosa kroz dijalog, saopšteno je iz Kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nakon što je srpski državnik telefonom razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u sredu. Istog dana u Beograd je stigao potpredsednik ukrajinske Vlade Taras Kačka, koji je sa privrednom delegacijom iz te zemlje otvorio Poslovni forum Srbija - Ukrajina. Sa tog događaja je poručeno da bi Srbija trebalo da postane "najvažnije poslovno čvorište na Balkanu za ukrajinske kompanije". O čemu su Vučić i Zelenski razgovarali?Na Vučićevom zvaničnom Instagram profilu objavljeno je da su dvojica zvaničnika razgovarala o bilateralnim odnosima, mogućnostima za dodatno unapređenje ekonomske saradnje, kao i o zaključenju sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Ukrajine. "U tom kontekstu, tema je bila i sutrašnja poseta Tarasa Kačke, potpredsednika Vlade Ukrajine za evropske i evroatlantske integracije i trgovinskog predstavnika Ukrajine, koja će predstavljati važan korak u daljem jačanju saradnje između naših zemalja", saopštio je Vučićev kabinet 20. maja. Kako se navodi, predsednici Srbije i Ukrajine razgovarali su i o "značaju dijaloga, međusobnog razumevanja i odgovornog pristupa u rešavanju problema, uz saglasnost da su mir i očuvanje ljudskih života vrednosti koje moraju imati prioritet". U Beogradu Poslovni forum Srbija - UkrajinaU okviru posete potpredsednika Vlade Ukrajine Tarasa Kačke Beogradu, u sredu je otvoren poslovni forum koji j okupio više od 40 srpskih i ukrajinskih privrednika, te predstavnike institucija i kompanija iz sektora poljoprivrede. Predsednik Privredne komore Ukrajine Genadij Čižikov istakao je da je Srbija za ukrajinske kompanije jedno od najinteresantnijih tržišta u regionu. "Srbija bi trebalo da postane najvažnije poslovno čvorište na Balkanu za ukrajinske kompanije", poručio je on. Potpredsednik Vlade Ukrajine Taras Кačka ocenio je da je sada "pravi trenutak" za intenzivniji razvoj bilateralne trgovine i zajedničkih projekata. Ministarka spoljne i unutrašnje trgovine Srbije Jagoda Lazarević najavila je potpisivanje zajedničke izjave o nastavku pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom. Ukrajina je jedina evropska zemlja sa kojom Srbija nema sporazum o slobodnoj trgovini. Obe zemlje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji. Srbija je osudila invaziju Rusije na Ukrajinu, ali odbija da se pridruži sankcijama koje je zbog toga Evropska unija uvela Moskvi. Vučić se sreo nekoliko puta sa Zelenskim na međunarodnim skupovima, a posetio je Ukrajinu 11. juna 2025, kada je u Odesi održan samit Ukrajina – Jugoistočna Evropa. Olena Zelenska, supruga predsednika Ukrajine, boravila je u Beogradu u maju 2024. kada je doputovala sa tadašnjim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom, na poziv supruge predsednika Srbije. Vučić na samitu EU - Zapadni Balkan u TivtuPredsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije 20. maja najavio i da će prisustvovati Samitu lidera EU i Zapadnog Balkana 5. juna u Tivtu. "Posle razgovora sa predsednicom Evropske komisije doneo sam odluku da prisustvujem samitu u Tivtu", rekao je Vučić obraćajući se novinarima u Palati Srbija. Uoči priprema za samit, predsednica EK Ursula fon der Lajen razgovarala je sa Vučićem, koji je bojkotovao poslednji samit održan u Briselu u decembru 2025. Prema rečima portparolke Evropske komisije Paole Pinjo, predstojeći junski samit bio je u fokusu razgovora fon der Lajen sa predsednikom Srbije. Vučić je izostanak Srbije na prošlogodišnjem samitu objasnio time da veruje da tako "štiti Srbiju i njene interese, jer moramo da pokažemo šta smo uradili." Zvaničnici u Beogradu su tu odluku komentarisali u kontekstu zastoja u procesu pridruživanja Uniji. Srbija nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o pridruživanju EU od decembra 2021. Samit EU-Zapadni Balkan predstavlja najvažniji politički događaj na kojem se okupljaju lideri 27 država članica EU i šest zemalja regiona. O pregovorima sa MOL-omVučić je rekao i da ne idu dobro pregovori sa mađarskim MOL-om o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji je pod američkim sankcijama. "Nama ovo sa MOL-om ne ide dobro, ne ide sjajno, nisam preveliki optimista", naveo je. Rok koji su američke vlasti postavile za prodaju ruskog udela u NIS-u ističe 22. maja, kada treba da se podnese dokumentacija o kupoprodajnom ugovoru. "Nadam se da će OFAC razumeti poziciju Srbije i da neće Srbija ni kriva ni dužna biti kažnjena", rekao je Vučić. Američke vlasti zahtevaju izlazak ruskog vlasništva kao uslov za povlačenje sankcija, a kompaniji su u više navrata produžavale licencu za rad dok traju pregovori o promeni vlasništva. Mađarska MOL grupa je u januaru potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa kompanijom "Gaspromnjeft" o kupovini udela od 56,15 odsto u NIS. Kupovinu mora da odobri američki OFAC. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je ranije rekla da Srbija, kao manjinski vlasnik, u pregovorima sa MOL-om nije zadovoljna detaljima o budućem radu Rafinerije i pokrivenosti tržišta Srbije. Takođe, kako je navela, i u vezi sa finansijskim obavezama koje je NIS preuzeo pre par godina.

"Na kraju sam morao da proglasim lični bankrot". Ovako se, prema rečima vozača Peri Džodana (Perry Jordan) iz Sjedinjenih Država, završila njegova saradnja sa kompanijom "Super Ego Holding", u vlasništvu srpskog državljanina koja posluje u toj zemlji. Džordan je, prema tvrdnjama njegovog advokata iz Čikaga Kristofera Vilmesa (Christofer Wilmes), jedan od više od 800 prevarenih vozača kamiona koje on na sudu u SAD zastupa protiv kompanije "Super Ego" i povezanih preduzeća. U tužbi se, između ostalog, tvrdi da je kompanija falsifikovala dokumentaciju kako bi vozačima isplatila manju platu, isplaćivala manju zaradu od minimalne, nelegalno angažovala vozače. Američki televizijski kanal CBS objavio je da organi SAD-a sprovode istragu protiv "Super Ego", koja uključuje mrežu komercijalnih transportnih i lizing kompanija, zbog sumnje da je osnivala i gasila kompanije kako bi izbegla odgovornost za prekršaje. Iz Federalne administracije za bezbednost motornih prevoznika (FMCSA) i FBI-a nisu potvrdili za RSE ovu informaciju. FBI je za RSE naveo da ne daju podatke o istragama koje vode. Kompanija "Super Ego Holding" za RSE navodi da nemaju informaciju da se protiv njih vodi istraga i negiraju da su bilo koga obmanuli. Ističu da "Super Ego" nije transportna, već lizing kompanija, te da se ona ne bavi vozačima, njihovim rutama ili transportnim operacijama. Vlasnik "Super Ego" je Aleksandar Mimić koji u Srbiji ima jednu firmu u svom vlasništvu – "Ego Express". 'Tromesečno potkradanje'Tromesečni rad za "Super Ego Holding" Peri Džordan je za RSE opisao kao "stalno potkradanje". "Počeo sam da radim za 'Super Ego' 2024. godine i kada sam se zaposlio kod njih rekli su mi koliko ću zarađivati. Međutim, isplate su uvek bile manje nego što bi trebalo da budu. Jednom se čak desilo da uopšte nisam dobio ček", kaže on. Navodi da je stalno proveravao svoj račun, ali da novac koji mu je bio uplaćen nikada nije bio dogovoreni iznos. Kaže i da je plaćao troškove za kamion koji je vozio, a da nikada nije dobio refundaciju tog novca. "Terali su nas da mi (vozači) plaćamo i za kamion i prikolicu. Na primer, neko mi je polomio jedno poziciono svetlo na prikolici. Ja sam kupio delove i sve sam popravio i nikada mi to nisu refundirali", navodi Džordan. Kaže da je bio prinuđen da vozi iz jedne države u drugu uz korišćenje nelegalne licence za vozače, kao i da su uslovi rada bili nehumani. "Dešavalo se da vozim i po 18 sati samo da bih isporučio teret na vreme. Rekli bi mi koji je teret i gde treba da ga odvezem, ali mi nikada nisu davali više od dva dana da stignem na odredište, iako je ponekad za to bilo potrebno tri dana". Džordan navodi da nije dobio poslednji ček i da je njegov račun "ušao u minus". "Pokušavao sam da ih zovem, da razgovaram s njima, ali su me samo zavlačili. Bilo je baš loše", kaže Džordan. On odbacuje tvrdnje kompanije da oni ne angažuju vozače i da je "Super Ego" samo lizing kompanija za iznajmljivanje kamiona. "Potpisali smo, nas oko 15, ugovor sa 'Super Egom'. Rekli su: 'Vi ste sada zaposleni u Super Egu'. Rekli su nam i da, ako izađemo iz njihovog kamiona i ostavimo ga bilo gde, snosićemo odgovornost". Tužba zbog prevare i kršenja ugovoraStotine vozača u SAD-u sada traži odgovornost i odštetu od kompanije "Super Ego", povezanih preduzeća i njenog vlasnika Aleksandra Mimića na sudu u američkoj državi Ilinois. RSE je imao uvid u tužbu koju je u ime tih vozača podneo advokat Kristofer Vilmes, između ostalog, za prevaru i kršenje ugovora. U tužbi se tvrdi da je kompanija na sajtu i Fejsbuk stranici nudila mogućnost vozačima "uzimanja kamiona na lizing u zamenu za 88 odsto prihoda od svakog tereta koji vozači prevezu tim kamionima". "(Marketinška) kampanja je bila osmišljena da podstakne vozače da putuju u sedište firme u Ilinoisu, plaćaju značajne iznose novca za lizing kamiona i druge operativne troškove, a zatim prevoze teret za znatno manje novca nego što su tuženi obećali da će im platiti", tvrdi se u tužbi. U tužbi se navodi da su predstavnici kompanija menjali dokumenta o potvrdi utovara robe kako bi vozačima predstavili i isplatili nižu cenu prevezenog tereta od realne. Vozači optužuju kompaniju i da im je prekomerno naplaćivala gorivo, kao i da im je nelegalno naplaćivala niz troškova, te je njihova zarada bila niža od zakonom utvrđene minimalne zarade u SAD-u. Takođe, u tužbi se tvrdi da se "Super Ego" ranije predstavljao kao transportna kompanija iako za to nije imao odgovarajuće dozvole. Kompanija odbacuje optužbe"Super Ego" osporava sve ove navode tvrdeći da je kompanija, zbog svoje profitabilnosti, meta kampanje advokata koji protiv firme vode spor. "Super Ego Holding se s vremena na vreme suočava sa određenim sporovima, međutim, valja naglasiti da je reč o građanskim postupcima koji nisu korelativni (povezani) sa senzacionalizmom i iskrivljenom slikom koja je nažalost stvorena u medijima", tvrde u kompaniji. U odgovoru za RSE, iz kompanije kažu da su oni lizing kompanija sa više od 1200 aktivnih klijenata – prevoznika. Kako kažu, njihova delatnost je davanje u lizing kamiona i opreme i ne bave transportom i uslovima rada vozača. "Operativni transport obavljaju zasebni za to licencirani entiteti, koji samostalno snose odgovornost za svoje poslovanje", tvrde oni. Iz "Super Ego" takođe navode da je "zabluda" o njihovoj odgovornosti za prekršaje nastala zbog toga što "nezavisni licencirani prevoznici ili njihovi zaposleni nekada direktno komuniciraju sa kompanijom 'Super Ego Holding' u pogledu preuzimanja iznajmljene opreme, te pratećih operativnih dešavanja". "Ne postoji mogućnost potpunog isključivanja komunikacije", navode iz te kompanije dodajući da su na raspolaganju nadležnim organima za sve provere. Odbacuju optužbe da je kompanija "istovremeno otvarala/zatvarala kompanije kako bi navodno izbegla odgovornost". 'Kameleon šema'To je upravo teza koja je iznesena u izveštaju američke televizije CBS iz aprila gde se navodi da "Super Ego" posluje po takozvanoj "kameleon šemi". Transportni konsultant Rob Karpenter (Rob Carpenter) za CBS je rekao da šema podrazumeva gašenje kompanija koje krše propise iz oblasti saobraćaja i osnivanje novih pod drugim imenom. Na taj način se izbegava odgovornost za prekršaje. U tužbi u koju je RSE imao uvid se takođe navodi da "Super Ego" posluje kroz mrežu više kompanija i da se druge kompanije pojavljuju u dokumentaciji kao zakupci ili kao firme na čije ime je registrovan kamion. Peri Džordan to potvrđuje. "Slali bi me da preuzimam ture za druge firme. Bilo ih je nekih pet ili šest za koje sam vozio", kaže on. Advokat Kristofer Vilmes kaže za RSE da nije siguran koliko je "Super Ego" kompanija registrovao na ovaj način. "Takođe još uvek nisam siguran kako bi to moglo uticati na prava vozača. Ako vozač kompanije doživi nesreću i kompanija se potom zatvori, to bi vozaču moglo otežati da za to dobije odštetu", kaže on. Prema podacima američkog Ministarstva saobraćaja, "kameleonski prevoznici" povezani sa kompanijom "Super Ego" zabeležili su gotovo 15.000 bezbednosnih prekršaja i 500 saobraćajnih nezgoda u poslednje dve godine, navodi CBS. Iz Ministarstva saobraćaja nisu odgovorili na upit RSE do kraja rada na ovom članku. Kamioni kompanije "Super Ego", kako su izvestili iz CBS-a, počeli su da prevoze teret širom SAD 2019. godine. Firma je povezana sa više od dvadesetak prevoznika sa sedištem u SAD i velikim klijentima kao što su Amazon, Walmart, Poštanska služba Sjedinjenih Država. Derek Bars, administrator državne Federalne administracije za bezbednost motornih prevoznika (FMCSA), rekao je CBS-u da je "Super Ego" deo istrage. U Srbiji je 2018. registrovana jedna firma u vlasništvu Aleksandra Mimića – Ego Express, a njena delatnost su "informacione uslužne delatnosti". Firma, prema poslednjem finansijskom izveštaju, ima 21 zaposlenog i posluje s dobitkom.

Uz borbu protiv korupcije – Kosovo. Objava "Memoranduma" studentskog pokreta u kojem navode da je Kosovo "sastavni deo Srbije" podigla je prašinu u javnosti koja ih podržava u najavi ulaska u političku utakmicu protiv vlasti. Dok deo građana smatra da ovakav stav ujedinjuje većinu birača u Srbiji, kritičari ocenjuju da studenti nacionalističkom politikom ne mogu da pobede Srpsku naprednu stranku predsednika Aleksandra Vučića. Akademci, koji su nakon nesreće u Novom Sadu na protestima širom zemlje okupljali stotine hiljada ljudi, optužuju vlast za korupciju i traže odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice 2024 . Ranije su poručivali da se pre ispunjenja zahteva za vanrednim izborima, koji još nisu raspisani, neće izjašnjavati o pitanjima "koja polarizuju javnost". "Memorandum pokazuje da ni studenti nisu u stanju da izbegnu zamku nacionalističke politike Srbije, koja počiva na kosovskom mitu", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Žarko Korać, profesor Univerziteta u Beogradu u penziji. Studentski pokret nema lidere, a Memorandum su objavili na društvenim mrežama putem kojih komuniciraju sa javnošću. Nema međutim odgovora na pitanja ko je autor dokumenta, niti zbog čega su svojim zahtevima sada priključili i stav o Kosovu. RSE je ta pitanja postavio krovnoj grupi "Studenti u blokadi" na Instagramu i kontaktirao neke od studenata koji su najavili odgovore, ali do zaključenja teksta oni nisu stigli. Odgovorio im je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da studenti u blokadi "ne razumeju situaciju na Kosovu". Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost koju ni vlast, ni većina opozicije u Srbiji ne priznaje. Beograd i Priština od 2013. uz posredovanje Evropske unije pregovaraju o normalizaciji odnosa. Šta studenti kažu o Kosovu?U Memorandumu navode da je "očuvanje Kosova i Metohije zajednički imenitelj" svih njihovih nastojanja i pozivaju se na Ustav u koji je 2006. uneto da je Kosovo sastavni deo Srbije. Memorandum ima četiri tačke. U jednoj od njih se navodi da se pitanje Kosova "ne može rešavati u izolaciji, već isključivo unutar složenih tokova međunarodne zajednice", te da vlast u Srbiji mora "aktivno i konstruktivno sarađivati sa svim relevantnim međunarodnim organizacijama" kako bi pronašla održivo rešenje "u okviru svog Ustava". Prvi zahtev studenata u blokadi bio je krivična i politička odgovornost za novosadsku tragediju, a naknadno su mu pridodali i raspisivanje parlamentarnih izbora, što vlast za sada odbija da učini. Iako izbori koje traže studenti nisu raspisani, kampanja je u toku, a profesor u penziji Žarko Korać kaže da se tema Kosova uvek poteže kada treba prikupiti političke poene iz redova nacionalističkog biračkog tela. Dodaje da je veći deo političke opozicije u Srbiji "u zabludi da mogu da se bore protiv aktuelne vlasti jačim i iskrenijim nacionalizmom". "To, nažalost, rade sada i studenti. Po mom mišljenju, poraz Vučićevog režima je moguć samo vođenjem drugačije politike", kaže Korać. "Taj studentski Memorandum je jedan sasvim neoriginalni tekst u kome se priča o mirnoj integraciji Kosova u Srbiju, za šta je jasno da je nešto što se neće dogoditi. Ne možete na mitu graditi modernu politiku u Srbiji", kaže Korać. Kako odgovara vlast?Na Memorandum studentskog pokreta reagovao je i predsednik Srbije, navodeći da u njihovom dokumentu o Kosovu ne piše ništa. "Ništa im nije jasno i ništa ne razumeju. Znaju samo da idu protiv svoje države i kritikuju svoj narod", kazao je Vučić 18. maja. Vlasti u Srbiji i na Kosovu duže od deset godina u Briselu vode dijalog o normalizaciji odnosa. Pregovori su na najvišem nivou u zastoju od septembra 2023. i oružanog napada grupe Srba na kosovsku policiju u selu Banjska. Normalizacija odnosa sa Kosovom jedan je ključnih uslova za napredak ka Evropskoj uniji, čiji je Srbija kandidat za članstvo. Šta o Memorandumu studenata kažu građani?Stav vlasti, ali i većeg dela parlamentarne opozicije, koja ne priznaje nezavisnost Kosova, deli i većina građana Srbije. Prema istraživanju Instituta za evropske poslove iz 2023. godine, protiv nezavisnosti Kosova izjasnilo se više od 50 odsto građana. Takav stav za RSE iznosi i Jovan iz Beograda, ali dodaje da Kosovo nije toliko važno u kontekstu studentske borbe. "Ja podržavam ono što je bio njihov prvi zahtev, a to je da odgovornost (za nesreću u Novom Sadu)", kaže Jovan. Marko smatra da je dobro što studenti imaju stav o Kosovu. "Kako će ga dalje akrikulisati, to je na njima. Podržavam ih u svemu što rade. I ako imaju neke stavove sa kojima se nužno ne slažem, mnogo se više slažem nego sa bilo kojom drugom političkom opcijom", kaže. Sa druge strane, Dragoljub smatra da objavljivanje Memoranduma o Kosovu nije bila dobra ideja. "Kosovo je odavno nezavisna država i tako će i ostati. Podržavam studente, ali ne mogu da verujem da su takvu glupost uradili. Dovoljni zahtevi su borba protiv korupcije i izbori", kaže sagovornik RSE. Ko predstavlja studentski pokret?"Studentski pokret" se predstavlja kao krovna organizacija koja zastupa stavove usvojene na plenumima fakulteta širom Srbije. Plenumi su osnovani na početku studentskih blokada fakulteta i antivladinih protesta nakon pogibije 16 ljudi u padu rekonstruisane nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Funkcionišu po principu direktne demokratije na kojoj se sve odluke donose većinom glasova prisutnih. Nema međutim odgovora na pitanje koliki broj studenata učestvuje u plenumima, niti koliko ih je učestvovalo u donošenju Memoranduma o Kosovu. Pre nego što je objavljen na društvenim mrežama, Memorandum je pročitan na tribini u Kragujevcu u centralnoj Srbiji, s koje su govornici poručili da su zabrinuti da bi Univerzitet u Prištini, sa sedištem u Mitrovici, mogao biti ugašen. Univerzitet u Mitrovici radi u okviru paralelnog sistema Srbije, koji je za Kosovo nelegalan. O Kosovu i na 'Vidovdanskom protestu' studenataOvo nije prvi put da su se studenti izjašnjavali o kosovskom pitanju od početka antivladinih protesta 2024. godine. Na protestu na državni i verski praznik Vidovdan u Beogradu prošle godine, istakli su da spoljna politika Srbije "mora biti zasnovana na poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, Ustava, vojne neutralnosti i zaštiti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i u regionu". Jedan od govornika na tom skupu bio je i univerzitetski profesor Milo Lompar, poznat po desnim stavovima. On je u svom obraćanju rekao da je u Ustavu Srbije "Kosovo i Metohija 'neotuđivi' deo Srbije", pominjao je i odbranu suverenosti Republike Srpske, srpskog naroda u Crnoj Gori, srpska nacionalna prava u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji. U oktobru iste godine studenti Pravnog fakulteta u Beogradu su uoči lokalnih izbora na Kosovu organizovali i protest sa kojeg su zatražili "odgovornost svih koji krše prava srpskog naroda". Žarko Korać smatra da oko studentskog pokreta postoje ljudi koji ih iskreno podržavaju, "ali i onih sa političkim ambicijama koji u tom pokretu vide kraći put za svoju političku karijeru". "Kada je profesor Milo Lompar – čiji politički stavovi su jasni – govorio na studentskom protestu u junu 2025. godine, bilo je jasno da oni idu linijom manjeg otpora, putem nacionalizma", kaže Korać. Memorandum iz devedesetihSvojim nazivom studentski dokument o Kosovu podsetio je deo javnosti na kontroverzni Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) iz 1986. godine. U njemu se iznose tvrdnje o ugroženosti srpskog naroda u tadašnjoj Jugoslaviji. Kritičari ovaj dokument smatraju uvodom u ratove devedesetih koji su najpre počeli u Hrvatskoj i BiH, a potom 1998. i na Kosovu. NATO je 1999. pokrenuo bombardovanje tadašnje Jugoslavije kako bi sprečio zločine srpskih policijskih i vojnih jedinica nad albanskim civilima na Kosovu. Nezavisnost Kosova je usledila devet godina nakon okončanja bombardovanja i povlačenja srpske policije i vojske sa Kosova. Pred Međunarodnim sudom u Hagu, za ratne zločine nad Albancima na Kosovu osuđeni su visoki vojni i politički zvaničnici Srbije. Saradnja na tekstu Iva Martinović

Dok zemlja stagnira u pridruživanju Evropskoj uniji, u Beogradu smatraju da je Šengen (Schengen) dostižan. Ne samo za Srbiju, već za ceo region Zapadnog Balkana. I to već ovog leta. I pozivaju EU da otvori Šengenski prostor za zemlje Zapadnog Balkana, koje su kandidati za članstvo u EU. U Evropskoj komisiji (EK) kažu za RSE da treće zemlje mogu da pristupe Šengenskom prostoru u okviru procesa proširenja. Dodaju da u posebnim slučajevima mogu da pristupe sporazumom o pridruživanju sa EU i zasebnim sporazumom sa postojećim državama pridruženim Šengenu. U odgovoru je navedeno da kada neka zemlja pristupi EU ili kada Sporazum o pristupanju Šengenu stupi na snagu, ta zemlja odmah postaje obavezna da primenjuje šengenska pravila. Međutim, pojašnjava se da se određena pravila ne primenjuju u potpunosti od prvog dana, naročito zajednička vizna politika i ukidanje kontrola na unutrašnjim granicama. "Potpuna primena šengenskih pravila, uključujući ukidanje unutrašnjih graničnih kontrola, nastupa nakon jednoglasne odluke Saveta", naveo je potrtparol EK. Pre toga mora se, kako je dodao, potvrditi da država ispunjava sve neophodne tehničke uslove. Ipak, izjave o brzom uključenju Zapadnog Balkana u Šengen, Bojana Zorić iz Instituta EU za bezbednosne studije (ISS) vidi pre kao politički motivisane nego kao utemeljene i realistične. "Iako može zvučati politički privlačno, regija je i dalje pravno, tehnički i politički daleko od punopravnog članstva u Schengenu", rekla je za RSE. Slobodno putovanje bez graničnih kontrola, u okviru Šengenskog prostora, sada je moguće za 29 država, od kojih je 25 članica EU. Zorić objašnjava i da se ne može govoriti o ulasku cele regije u Šengen kao jedinstvenom procesu, jer se države nalaze u različitim fazama evropskih integracija i institucionalnog razvoja. "Svaka država pojedinačno mora usvojiti i implementirati EU acquis (pravne tekovine), uključujući i Schengen acquis, te proći zasebne tehničke i političke procjene", navela je. To je bila ključna poruka Srbije na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU i Zapadnog Balkana 11. maja u Briselu, preneo je srpski šef diplomatije Marko Đurić. On smatra da nema razloga da Evropa već ovog leta ne otključa pun potencijal uključivanja regiona u Šengen. Potom je Đurić 20. maja za TV Prva naveo da je inicijativa o prijemu u Šengen pokrenuta zajedno sa Albanijom. Šengensko područje omogućava slobodno putovanje među državama članicama, bez prolaska graničnih kontrola, za više od 450 miliona osoba. Osim 25 zemalja EU, u Šengenu su i članice Evropskog udruženja slobodne trgovine - Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska. Zemlje Zapadnog Balkana imaju bezvizni režim sa EU, koji podrazumeva putovanje bez viza, ali najviše 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana unutar šengenskog prostora. Šta kažu u državama Zapadnog Balkana?U Podgorici podržavaju inicijative koje doprinose evropskoj integraciji regiona, jačanju bezbednosti i slobodi kretanja, ali kažu da nisu bili konsultovani oko predloga za ulazak Zapadnog Balkana u Šengen. Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore navelo je za RSE da upućivanju bilo kakve inicijative u ime regiona treba da prethodi "temeljna komunikacija i koordinacija". Podsećaju da Crna Gora već deceniju sprovodi Šengenski akcioni plan i razvija sopstveni sistem integrisanog upravljanja granicom. "Dok fokus naše države ostaje na punopravnom članstvu u EU, bez prečica, odnosno na osnovu zasluga, kroz usvajanje strogih standarda iz pregovaračkog procesa", navedeno je. Cilj Crne Gore je da postane članica do 2028. godine. Iz Sarajeva, Prištine, Skoplja i Tirane nije odgovoreno na upit RSE povodom predloga Beograda. Šta govore iskustva Hrvatske, Bugarske i Rumunije?Nasuprot optimizmu zvaničnog Beograda, susedne zemlje su kao čanice EU godinama čekale da postanu deo Šengenskog prostora. Hrvatska 10, a Bugarska i Rumunija skoro dve decenije. Bivša hrvatska ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić kaže za RSE da je ulazak u EU glavni projekat a da ostalo, poput Šengena i Evropske monetarne unije, dolazi kasnije. "Ja ne vidim kako bi bilo moguće ući u Šengen prije, čak niti istovremeno, a kamoli prije nego što će se ući u EU", rekla je. Ona kaže da je Hrvatska bila institucionalno spremna za ulazak u Šengen prilično ranije nego što se to desilo, ali da politički razlozi takođe igraju ulogu. "To je bilo djelomično rezultat činjenice da su (EU) imali stari dug prema Bugarskoj i Rumunjskoj koje nisu bile sasvim spremne", navela je. Zato je, kako je rekla, bilo neprihvatljivo da Hrvatska uđe u Šengen mnogo pre Bugarske i Rumunije. Hrvatska je kao članica EU od 2013, postala članica Šengena 2023. Dok su Bugarska i Rumunija, iako članice EU od 2007. godine, tek 2025. uspele da postanu deo šengenske zone. Bojana Zorić iz ISS-a kaže da upravo primer Bugarske i Rumunije pokazuje da ni samo članstvo u EU ne jamči brz ulazak u Šengen. "Proces ne ovisi samo o tehničkim kriterijima, nego i o političkom povjerenju među državama članicama EU", dodala je. Iako su u Šengeskom prostoru četiri države koje nisu članice EU, Zorić objašnjava da su one "duboko integrirane u pravni i institucionalni okvir EU kroz Europski gospodarski prostor, ali i druge posebne aranžmane." "Za zemlje kandidatkinje sa Zapadnog Balkana ulazak u Šengen prije članstva u EU zato bi bio vrlo neuobičajen i politički vrlo teško ostvariv u trenutnom kontekstu", dodala je. Bezbednost kao prednost ili rizik?Srpski šef dilomatije Marko Đurić je, obrazlažući zašto bi Šengen trebalo otvoriti za Zapadni Balkan, rekao da "tvrde granice prekidaju krvotok ekonomije i turizma". Takođe je izneo procenu da bi to "dovelo do 50 milijardi evra nove ekonomske aktivnosti, a ne bi umanjilo bezbednost EU". Nije naveo na čemu se zasniva procena o visini ekonomske aktivnosti. Međutim, Bojana Zorić iz ISS-a ocenjuje da bi iz perspektive bezbednosti, većina država članica prerano proširenje Šengena na Zapadni Balkan pre videla kao potencijalni rizik nego kao neposrednu prednost. Ona podseća da se Šengen temelji na međusobnom poverenju da svaka država učesnica može učinkovito da štiti spoljnu granicu Unije. "S obzirom na trajnu zabrinutost oko neregularnih migracija, organiziranog kriminala, korupcije i neujednačenih institucionalnih kapaciteta u dijelovima regije, mnoge vlade članica EU vjerojatno bi ostale oprezne", ocenila je. Zorić smatra da je od brzog pristupanja realniji scenario postupna integracija kroz jačanje saradnje sa Frontexom, dalje usklađivanje sa viznom politikom EU i poboljšanje upravljanja granicama. Šta predstavlja Šengen područje?Područje slobodnog putovanja pokrenuto je 1985. u luksemburškom seocetu Šengen na granici sa Nemačkom i Francuskom, potpisivanjem Šengenskog sporazuma. Šengensko područje nastalo je kao međuvladin projekat pet država članica EU, Francuske, Nemačke, Belgije, Holandije i Luksemburga. Tokom vremena broj čalnica se povećavao. Šengen ne podrazumeva samo slobodno kretanje ljudi, kaže Bojana Zorić iz ISS već i vrlo visok stepen usklađenosti sa EU pravilima. Usklađenost se zahteva u upravljanju spoljnim granicama, viznoj politici, bezbednosnim proverama, policijskoj i pravosudnoj saradnji i zaštiti podataka. "Zemlje Zapadnog Balkana ostvarile su određeni napredak, osobito kroz reforme povezane s viznom liberalizacijom, upravljanjem migracijama i jačanjem suradnje s Frontexom", navela je Zorić. Ali je dodala da su "još prilično daleko od pune spremnosti za ulazak u Šengenski prostor." Zemlje koje žele da pristupe Šengenskom prostoru moraju da prođu niz evaluacija kako bi se utvrdilo da li ispunjavaju uslove neophodne za primenu šengenskih pravila. Nakon pozitivne evaluacije, sve članice Šengenskog prostora moraju jednoglasno da odobre odluku o članstvu, nakon konsultacija sa Evropskim parlamentom. Gde su zemlje Zapadnog Balkana?"Napredak zemalja Zapadnog Balkana je vrlo diverzificiran, no trenutačno ne postoji država u regiji koja je u potpunosti spremna pridružiti se Schengenu", kaže Bojana Zorić iz ISS-a. Ona, pri tome, podseća na izveštaje Evropske komisije o napretku za 2025. kojima se zemlje regije pozivaju da dodatno usklade svoju viznu politiku sa EU. Od Srbije se traži da obezbedi provere državljana trećih zemalja koji ulaze bez vize, posebno iz država koje predstavljaju bezbednosni ili migracijski rizik. Naglašava se i potreba za rigoroznim bezbednosnim proverama prilikom dodele državljanstva Srbije državljanima trećih zemalja. Upozorava se i da sticanje prava na putovanje bez viza u EU za državljane Rusije, dodeljivanjem srpskog državljanstva, predstavlja potencijalne bezbednosne rizike za EU. Od Crne Gore traži se ukidanje sporazuma o bezviznom režimu sa zemljama kojima je potrebna viza za ulazak u EU. Za Bosnu i Hercegovinu se navodi da je potrebno da poboljša upravljanje granicama, te da vizna politika nije u potpunosti usklađena sa viznom politikom EU. Preporučuje se da do potpunog usklađivanja, BiH treba da primenjuje dodatne bezbednosne mere, kao što su povećanje broja službenika granične policije. Ocenjuje se da granična policija i dalje nema dovoljno osoblja i da četvrtina radnih mesta još nije popunjena. Ni vizna politika Kosova nije u potpunosti usklađena sa EU, posebno kada je reč o listi zemalja čiji državljani moraju imati vizu za ulazak u EU. Osim toga, Kosovo bi trebalo da nastavi da se bavi neosnovanim zahtevima za azil svojih građana unapređenjem kontrola na izlazu i nastavkom saradnje sa najpogođenijim državama EU. Za Severnu Makedoniju je EK ocenila da je vizni režim uglavnom usklađen sa listama EU zemalja, osim Turske. Kada je reč o Albaniji navodi se da je zakonodavni i strateški okvir za upravljanje spoljnim granicama delimično usklađen sa pravnim tekovinama EU. Za upravljanje granicama se kaže da je uglavnom zadovoljavajuće. Od zemalja Zapadnog Balkana, Crna Gora se smatra predvodnikom u pridruživanju EU, dok je Albanija zemlja koja je ostvarila značajan napredak. Nasuprot njima, Srbija je po oceni EK usporila tempo reformi potrebnih za pridruživanje. Na sajtu Evropskog saveta se navodi da svakoga dana oko 3,5 miliona osoba prelazi unutrašnje granice zbog posla, studiranja ili poseta. Kaže se da gotovo 1,7 miliona osoba stanuje u jednoj zemlji šengenskog područja, a radi u drugoj. Procenjuje se da Evropljani i Evropljanke svake godine obave 1,25 milijardi putovanja unutar šengenskog područja. U međuvremenu su članice Šengena počele da primenjuju automatizovani sistem ulazaka i izlaska (EES) za registraciju državljana zemalja koje nisu članice EU koji putuju na kraći boravak. *Saradnja na tekstu: Gjeraqina Tuhina *Tekst je ažuriran 20. maja odgovorom Evropske komisije i dodatnom izjavom šefa diplomatije Srbije Marka Đurića.

Umesto o uhapšenom čelniku beogradske policije, optužbe na račun Crne Gore. Dok javnost čeka odgovore nakon hapšenja i smene prvog čoveka policije u glavnom gradu, predsednik Srbije optužuje Crnu Goru da je "uvezla" u Srbiju narko klanove. Te navode Aleksandra Vučića zvanična Podgorica do sada nije komentarisala. Ni Vlada Crne Gore ni Ministarstvo unutrašnjih poslova nisu odgovorili na upit RSE. A kao neprimerene kvalifikacije ocenjuje ih zamenik predsednika Odbora za bezbednost i odbranu u Skupštini Crne Gore Nikola Zirojević. "Ako Vučića pitate, svi smo mi u Crnoj Gori Srbi, jedino su kriminalci - Crnogorci i stigli su iz Crne Gore", rekao je on. Ovaj poslanik opozicionih Socijaldemokrata smatra da je bolje pitanje "zašto je bilo ko iz bilo koje države smatrao da mu je Srbija pogodno tlo za bavljenje kriminalom." "I mislim da odgovor na to pitanje ipak treba tražiti unutar granica Srbije, odnosno od izvršne vlasti u Srbiji", naveo je Zirojević. Šta je rečeno o hapšenju Milića?Veselin Milić bio je na jednom od najviših rukovodećih pozicija u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije (MUP) kada je uhapšen. Sumnjiči se da je prikrivao ubistvo muškarca kojeg mediji povezuju sa jednom beogradskom kriminalnom grupom. Ubijen je u jednom beogradskom restoranu u kome je bio i Milić. Pored Milića uhapšena su i tri policajca. Tužilaštvo sumnjiči Milića da je bio u restoranu u društvu dvojice osumnjičenih za ubistvo, te da je telefonom pozvao žrtvu i predložio mu da dođe kako bi oni raspravili međusobne nesuglasice. Dodaje se i da mu je sugerisao da ne dođe u pratnji svog obezbeđenja. Tokom vanrednog obraćanja dan nakon hapšenja prvog čoveka beogradske policije, Vučić nije izneo više detalja o Milićevoj ulozi, ali je govorio o crnogorskim kriminalnim klanovima. Advokat i nekadašnji koministar policije Božo Prelević smatra da su Vučićeve izjave o Crnoj Gori pokušaj skretanja pažnje sa onoga što se dogodilo u Beogradu. "Da se u restoranu, koji je skoro zabranjen za javnost, desilo teško ubistvo, da je nestao leš i da su uhapšeni pripadnici MUP-a", naveo je. Telo ubijenog još nije pronađeno, a u potragu je, prema saopštenjima nadležnih, uključena i vojska. Za šta Vučić optužuje Crnu Goru?Ne povezujući ih direktno sa slučajem u koji je umešan načelnik beogradske policije, Vučić je 16. maja izneo niz optužbi na račun Crne Gore. "Pobiše pola naše države. Nisu sela Škaljari i Kavači u blizini Beograda, nego ste nam uvezli to zlo ovde", rekao je. Kavački i Škaljarski klan su dve suprotstavljene kriminalne grupe iz okoline Kotora u Crnoj Gori, čiji sukob traje od 2014. kada je nestao tovar kokaina u Valensiji. Od tada je u međusobnim obračunima na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno više 70 ljudi, o čemu je RSE pisao u Crnoj knjizi: Ubistva s mafijaškim potpisom. Povezuju se sa međunarodnim švercom droge, ubistvima i drugim krivičnim delima. Radoje Zvicer slovi za jednog od vođa ozloglašenog Kavačkog klana i nalazi se na listi 50 najtraženijih evropskih begunaca. Zviceru se od 2020, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi svaki trag. Na čelu Škaljarskog klana je bio Jovan Vukotić, koji je ubijen 2022. u Istanbulu, u Turskoj. Istraživački novinar Vuk Cvijić kaže da je kriminalne grupe teško razdvojiti po nacionalnoj osnovi zato što su izmešane i rade zajedno. "I to vidimo i iz slučajeva koji su pravosnažno okončani, na primeru Darka Šarića", naveo je. Šarić, srpski državljanin od 2005. a rođen u Crnoj Gori, osuđen je u Beogradu za šverc više od pet tona kokaina. Novinar Radara Vuk Cvijić kaže da kriminalci iz Srbije i Crne Gore imaju pasoše i jedne i druge države. "I ne bi se oni nalazili u Srbiji da se ovde ne osećaju sigurno", dodao je. Svojevremeno je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio da je smanjeno delovanje crnogorskih kriminalnih grupa u Srbiji. "Dugo godina su kriminalne grupe za međusobne obračune koristile Beograd i Srbiju. Ali sasekli smo krake crnogorske kriminalne hobotnice i smanjeno je njihovo delovanje u Srbiji", rekao je Dačić za RTS u oktobru 2024. Ministar Dačić se od hapšenja prvog čoveka beogradske policije nije javno oglasio. Navodna uloga Miloša MedeniceVučić je takođe pomenuo i kako određene navode o ubistvu u Beogradu iznosi crnogorski begunac Miloš Medenica u video porukama na društvenoj mreži X, čiju verodostojnost RSE nije mogao da utvrdi. "To je rekao ovaj presudom osuđeni kriminalac, opet iz Crne Gore, a koga prema našim obaveštajnim podacima sada štiti kavački klan i drži na teritoriji Crne Gore", rekao je Vučić. Crnogorsko Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na upit RSE da li crnogorska policija ima informacije o Milošu Medenici koje je izneo Vučić, niti da li su utvrđivali poreklo snimaka. Prethodno je crnogorska policija tvrdila da su snimci, koji su nakon bekstva Miloša Medenice više puta objavljivani na društvenim mrežama kreirani pomoću veštačke inteligencije, dok eksperti kažu da za te tvrdnje nema dovoljno dokaza. Medenica je u Crnoj Gori u januaru osuđen na deset godina zatvora zbog organizovanog kriminala, nakon čega je pobegao iz kućnog pritvora i za njim je raspisana međunarodna poternica. Njegova majka Vesna Medenica, bivša predsednica Vrhovnog suda Crne Gore, takođe je osuđena na deset godina zatvora. Varnice na dvadesetu godišnjicu nezavisnosti Crne GoreAdvokat Božo Prelević ocenjuje da su optužbe protiv Crne Gore, koja ovog meseca obeležava 20 godina nezavisnosti od kada je izašla iz državne zajednice sa Srbijom, izrečene zarad biračkog tela. "Da li su sad problem Hrvati, Crnogorci, Makedonci, treba da se baci neka dimna bomba i da neko objašnjava", dodao je. Smatra da je indikativno i ponašanje provladinih tabloida u slučaju doskorašnjeg šefa beogradske policije. "Kada se to desilo - tajac u državnim tabloidima, što znači da im nije dozvoljeno da pišu, a onda on (Vučić) kaže nešto o Crnogorcima i onda oni pišu o tome", naveo je. Vučić je i povodom godišnjice nezavisnosti uputio teške reči susednoj Crnoj Gori i odbio je da prisustvuje proslavi. "Srbiju volim najviše na svetu i da slavim tako nešto bilo bi me sramota i pljunuo bih sebi i svom narodu u lice", poručio je 14. maja. Te poruke je Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore ocenilo kao politički neodgovorne. Takođe je u autorskom tekstu između ostalog napisao i "izvinite što smo vas voleli više nego vi nas." I Vučićeve navode o crnogorskim kriminalnim klanovima, crnogorski poslanik Zirojević dovodi u vezi sa, kako kaže, hibridnom kampanjom u susret proslavi 20 godina crnogorske nezavisnosti. "On kreira atmosferu da je on štit između strašnih organizovanih kriminalnih grupa koje dolaze iz Crne Gore i prijete da poharaju Srbiju", naveo je. Do sada su zvaničnici u Srbiji isticali kako je procenat kriminala i broj ubistava u vreme vlasti Srpske napredne stranke smanjen.

Sjedinjene Američke Države žele promijeniti energetsku kartu na Zapadnom Balkanu kroz mrežu bilateralnih sporazuma o uvozu ukapljenog prirodnog plina (LNG), s ciljem smanjenja ovisnosti regije o Rusiji i jačanju energetskog koridora od južne do središnje Europe. Niz projekata planirano je od Hrvatske preko Bosne i Hercegovine, te Sjeverne Makedonije, Albanije, Crne Gore do Kosova i Srbije. Uključuju nove plinovode, LNG terminale i plinske elektrane, a praćeni su političkom i financijskom podrškom administracije u Washingtonu i Bruxellesu. Neki projekti već su u fazi izgradnje ili ugovaranja, drugi su u fazi planiranja, dok se cijeli regionalni energetski sustav postupno preusmjerava prema prirodnom plinu iz SAD-a, Azerbajdžana i Mediterana. Jonathan Stern, profesor na Oxfordskom institutu za energetske studije ukazuje da je jugoistočna Europa već razvila alternativne pravce. "Postoje LNG terminali u Grčkoj i Hrvatskoj, te Južni plinski koridor iz Azerbajdžana, uz rumunjsko plinsko polje Neptun Deep u Crnom moru čija eksploatacija bi trebala početi iduće godine, a rezerve se procjenjuju na 100 milijardi kubnih metara", kazao je Stern za Radio Slobodna Evropa. Kraj ovisnosti BiH o RusijiBosna i Hercegovina bila je prethodnih mjeseci u fokusu zbog projekta Južne plinske interkonekcije s Hrvatskom, koji bi entitetu Federacija BiH omogućio pristup LNG terminalu na Krku i alternativnim dobavljačima plina. Istodobno, vlasti drugog entiteta, Republike Srpske, nastavljaju razvijati zasebne plinske veze sa Srbijom, uključujući projekt Istočne interkonekcije od Bijeljine prema Banjoj Luci. BiH gotovo pet desetljeća u potpunosti ovisi o plinu iz Rusije koji stiže Turskim tokom i uglavnom koristi za grijanje u Sarajevu, pa je u usporedbi sa Srbijom zanemariv potrošač. Sporazum između BiH i Hrvatske o povezivanju plinovoda od Dalmacije prema središnjoj Bosni, s ograncima prema Hercegovini i sjeverozapadu zemlje, potpisan je uz sudjelovanje američkog ministra energetike Chrisa Wrighta u aprilu u Dubrovniku. Svemu je prethodila višemjesečna potpora službenog Washingtona projektu koji su nazvali "strateškim za energetsku sigurnost regije". Hrvatski dio projekta vodi državni Plinacro, dok je u BiH kao nositelj određena privatna američka kompanija AAFS Infrastructure and Energy, čiji direktori su dio uskog kruga predsjednika SAD-a Donalda Trumpa. Projekt je izazvao kritike Europske komisije i Energetske zajednice, čiji je BiH član, zbog posebnog (lex specialis) zakona u Federaciji BiH u koji je unesena američka privatna firma, kao i pitanja usklađenosti s pravilima EU. "Projekt se mora provesti u okviru koji je u potpunosti usklađen s pravnom stečevinom Energetske zajednice i načelima energetske politike EU", kazala je za RSE Hanna Claeson, glasnogovornica Europske energetske zajednice (EnC) čiji članovi su zemlje EU, BiH i šire regije. BiH godišnje troši do 250 milijuna kubika plina, dok bi novim plinovodom trebalo teći oko 1,5 milijardi kubika, pa se razmatra i izgradnja plinskih elektrana koje bi mogle opskrbiti strujom oko 400.000 domaćinstava. Trenutno 80 posto struje se proizvodi u termoelektranama na ugljen, od kojih su neke izgrađene prije više od 50 godina. Planirani plinovod bi se povezao s postojećim koji dolazi iz Srbije. Međutim, profesor Jonathan Stern, s Oxfordskog instituta za energetske studije, smatra da plinovod "jeste važan za BiH, ali ne i za širu regiju". Međutim, on sumnja u isplativost ulaganja oko milijardu eura, kolika je procijenjena vrijednost novog plinovoda. "Hrvatska nema dostupan LNG kapacitet za tranzit plina preko BiH. A i kamo bi išao? Srbija ga sad može nabaviti preko Bugarske", kazao je Stern za RSE. Strateško partnerstvo Srbije i SAD-aSrbija širi plinsku infrastrukturu nastojeći zadržati ulogu regionalnog energetskog čvorišta, dok paralelno otvara prostor za američki LNG i nove zapadne investicije u energetskom sektoru. Ministrica energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović potpisala je zajedničku izjavu sa SAD-om i više država istočne i centralne Europe na summitu u Washingtonu, u februaru ove godine. Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović nakon toga je izjavio da će Srbija "morati kupovati američki gas", iako količine i formalni ugovori nisu definirani. Strateški sporazum sa SAD-om o energetici iz 2024. predviđa diversifikaciju izvora, ali formalnog ugovora o kupnji američkog LNG-a zasad nema. Američki plin mogao bi stizati preko hrvatskog terminala na Krku ili grčkog Aleksandrupolisa zahvaljujući novim interkonekcijama prema Bugarskoj i Sjevernoj Makedoniji. Srbija upravlja mrežom od oko 2.500 kilometara plinovoda i planira nove, uključujući i prema Sjevernoj Makedoniji, te proširuje skladište Banatski dvor. Trenutačno više od 80 posto plina dobiva iz Rusije preko Turskog toka. Unatoč najavama diversifikacije, ključni plinski energetski objekti u Srbiji, uključujući modernu elektranu-toplanu TE-TO Pančevo, i dalje su povezani s ruskim Gazpromom i Naftnom industrijom Srbije. LNG terminal u Baru i plinske elektraneCrna Gora, iako bez plinske mreže, postaje dio američkog LNG okvira kroz planove za terminal u luci Bar i buduće plinske elektrane. Crna Gora je, također, sudjelovala na američkom Transatlantskom plinskom sigurnosnom samitu u Washingtonu u februaru ove godine, gdje je potpisala zajedničku izjavu kojom je više zemalja centralne i južne Europe najavilo suradnju sa SAD-om u energetici. Iako su američke kompanije Enerflex i Wethington Energy Innovation još 2023. potpisale memorandum s Vladom Crne Gore o pripremi projekta, nije dogovorena opskrba LNG-om, definirane količine ili potpisani drugi ugovori. Podgorica je posljednjih godina podržavala projekt Jonsko-jadranskog plinovoda (IAP), koji bi povezao Transjadranski plinovod (TAP) u Albaniji s Hrvatskom, no on je još u idejnoj fazi. Razmatra se niz plinskih elektrana snage od 50 do 400 megavata u Baru, Podgorici i Pljevljima, uključujući hibridne modele i prenamjene postojećih postrojenja. "Sve razmatrane opcije su tehnički izvedive i ekonomski isplative", prema studijama koje su za Elektroprivreda Crne Gore, a izradile japanska JERA i švicarski SS&A Power Consultancy. Ovisno o kapacitetu postrojenja i izvoru opskrbe plinom, ulaganja se procjenjuju u rasponu od 233 do 362 milijuna eura. Kosovo trenutno izvan planovaKosovo nema plinsku infrastrukturu i u potpunosti se oslanja na termoelektrane na ugljen. Projekt plinske interkonekcije sa Sjevernom Makedonijom bio je uključen u investicijski plan EU za Zapadni Balkan, ali je zaustavljen zbog, kako su naveli iz vlade, visokih troškova i strateškog fokusa na obnovljive izvore. Plinovod bi Kosovu omogućio pristup plinu iz grčkih LNG terminala na Egejskom moru, a ideja je bila i izgraditi plinovod prema Albaniji. "Ako i kada se tržišne okolnosti promijene i poslovno okruženje postane privlačnije, Ministarstvo energetike [SAD-a] bit će spremno pomoći u povezivanju američkih kompanija s partnerima na Kosovu", kazao je za RSE Joshua Volz, specijalni izaslanik američkog Ministarstva energetike. Kosovo je odbilo uložiti oko 200 milijuna dolara američkog novca u plinsku infrastrukturu kroz program Millennium Challenge Corporation (MCC) i preusmjerilo je sredstva u baterijske sisteme za pohranu. Sjeverna Makedonija ključna karika južnog koridoraSkopje trenutačno gradi novu plinsku infrastrukturu uz potporu Washingtona i Brisela, nastojeći prekinuti desetljećima dugu ovisnost o ruskom plinu i pozicionirati se kao novo regionalno energetsko čvorište. Sjeverna Makedonija je članica NATO-a i kandidatkinja za članstvo u EU, pa je diversifikacija opskrbe postala i geopolitičko pitanje. Ključna kogeneracijska elektrana TE-TO Skopje, koja opskrbljuje glavni grad toplinskom energijom i proizvodi struju, ovisi o ruskom plinu i pod kontrolom je ruske grupacije Sintez. Skopje je američkim dobavljačima potpisalo memorandum o kupnji američkog LNG-a, ali detalji nisu javno objavljeni. Plinovod Gevgelija-Negotino je u izgradnji i povezat će ovu zemlju s grčkim LNG terminalima, s početnim kapacitetom od 1,5 milijardi kubika godišnje. EU institucije financiraju projekt kombinacijom kredita i bespovratnih sredstava, dok se paralelno planira interkonekcija sa Srbijom, čiji bi radovi trebali početi 2027. godine. "Sjeverna Makedonija planira izgradnju 67 novih energetskih objekata ukupne instalirane snage 4.416 megavata, uključujući jedno kogeneracijsko postrojenje u blizini Negotina", kazali su iz Ministarstva energetike, rudarstva i mineralnih sirovina Sjeverne Makedonije za RSE. Albanski LNG čvor na JadranuAlbanija je u travnju 2026. potpisala strateški sporazum vrijedan šest milijardi dolara s američkom kompanijom Venture Global i grčkom kompanijom Aktor LNG USA koja kupuje LNG iz SAD-a za dugoročnu isporuku ukapljenog plina od 2030. godine. Plan uključuje razvoj energetskog centra u Valoni s LNG terminalom i plinskom elektranom snage oko 380 megavata, uz povezivanje na postojeći Transjadranski plinovod (TAP) koji od 2020. godine vodi plin iz Azerbajdžana do Italije. Projekt podržava američka administracija, koja Albaniju vidi kao potencijalnu ulaznu točku za distribuciju američkog plina prema Kosovu, Sjevernoj Makedoniji i drugim dijelovima Zapadnog Balkana. Albanija nema funkcionalnu unutarnju plinsku mrežu, a postojeća infrastruktura iz socijalističkog razdoblja uglavnom je neupotrebljiva. Za Albaniju, koja gotovo svu električnu energiju proizvodi iz hidroelektrana, izgradnja nove plinske elektrane bila bi sigurnosna rezerva u razdobljima suše i rastuće potrošnje. "Rješenje za plinofikaciju Albanije je izgradnja Jonsko-jadranskog plinovoda (IAP) i povezivanje s LNG terminalom u Hrvatskoj, spajanje na Transjadranski plinovod (TAP) kojim stiže plin iz kaspijske regije te izgradnja LNG terminala i skladišta plina u Dumrei", kaže Stavri Dhima, s Europskog univerziteta u Tirani koji je 20 godina radio u Institutu za istraživanje nafte i plina u Fieru. LNG terminal u luci Vlore mogao bi biti plinsko čvorište za opskrbu Albanije, Crne Gore, Sjeverne Makedonije i Kosova, a preko IAP-a i TAP-a plin bi mogao ići i za BiH i Italiju. "Sama infrastruktura ne garantira energetsku sigurnost", rekla je za RSE Sophie Corbeau iz Centra za globalnu energetsku politiku u Parizu govoreći o planovima izgradnje novih LNG terminala, plinovoda i plinskih termoelektrana. Corbeau je naglasila da zemlje koje žele smanjiti ovisnost o ruskom plinu moraju najprije osigurati i pouzdane dugoročne ugovore o opskrbi kod više drugih dobavljača.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 16. maja da je pokrenulo istragu protiv smenjenog šefa beogradske policije Veselina Milića i još devet osoba koji su uhapšeni pod sumnjom da su izvršili različita krivična dela u slučaju ubistva muškarca A.N. za čijim se telom traga. Sumnja se da je Milić bio u restoranu u društvu dvojice saizvršilaca Saše V. i Maria S, te da je telefonom pozvao A.N. i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice, navodi se u naredbi Tužilaštva za sprovođenje istrage. Dodaje se i da je žrtvi sugerisao da ne dođe u pratnji svog obezbeđenja. "A.N. je po dolasku ispred restorana i uočavanju vozila koja koriste osumnjičeni, prvobitno odlučio da napusti mesto događaja, ali se nakon poziva Saše V, sa kojim je od ranije u sukobu, vratio, ušao u restoran i seo za sto sa Sašom V, Mariom S. i Veselinom M", piše u saopštenju. Nakon rasprave, Saša V. je iz pištolja ispalio nekoliko hitaca u A.N i ubio ga. Pištolj mu je, kako se dodaje, prethodno donela supruga osumnjičenog Danka V. U saopštenju se navodi da je osumnjičeni za pomaganje Dejan S. nakon počinjenog ubistva odvezao Sašu V. i Maria S. van Beograda, ali se ne navode detalji o daljoj ulozi Veselina Milića koji se sumnjiči za prikrivanje ubistva. Tužilaštvo je saopštilo i da nastavlja potragu za A.N, koji je "prema prikupljenim dokazima ubijen". Šef beogradske policije Veselin Milić smenjen je nakon hapšenja 15. maja. Sud mu je odredio jednomesečni pritvor navodeći da okolnosti ukazuju da će u slučaju boravka na slobodi uništiti, sakriti ili falsifikovati dokaze i tragove krivičnog dela, kao i da će uticati na svedoke. Milić je u dva mandata bio načelik beogradske policije. U međuvremenu je bio savetnik predsednika Srbije koji ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost.

Nema zaštićenih, poručio je predsednik Srbije dan nakon hapšenja prvog čoveka beogradske policije Veselina Milića. Ne precizirajući o kome govori, Aleksandar Vučić je najavio zakon kojim će iz službe biti udaljeni svi policajci koji "čuvaju tajkune ili kriminalce". Vanredno obraćanje Vučića i direktora srpske policije nije međutim otkrilo više detalja o ulozi Veselina Milića u mogućem ubistvu zbog koje je od 15. maja u pritvoru. Sumnjiči se za prikrivanje i pomoć počiniocu u slučaju nestanka muškarca posle pucnjave u jednom beogradskom restoranu. Nakon hapšenja, smenjen je sa mesta šefa beogradske policije. Taj posao obavljao je u dva mandata, a u međuvremenu je bio savetnik predsednika Srbije koji ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost. Na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o njegovoj ulozi u pucnjavi i nestanku muškarca kojeg mediji povezuju sa kriminalnim grupama, ne odgovaraju ni policija, ni tužilaštvo. Šta je zvanično rečeno?Za muškarcem koji je nestao 12. maja nakon pucnjave u beogradskom restoranu još se traga, a na tom mestu otkrivene su čaure i tragovi krvi. Direktor policije Dragan Vasiljević izjavio je da je u toku "intenzivna potraga" za telom "ukoliko se dokaže da je lice lišeno života". Potvrdio je da je, uz dosadašnjeg šefa beogradske policije Veselina Milića, uhapšeno devet osoba, među kojima i tri policajca. Ni Vasiljević, ni Vučić nisu izneli detalje o Milićevoj ulozi u mogućem ubistvu muškarca koji je u saopštenjima tužilaštva označen kao A.N. Mediji su preneli da je reč o Aleksandru Nešoviću kojeg dovode u vezu sa jednom od beogradskih kriminalnih grupa. Navodeći da "pola narko dilera ima policijsko obezbeđenje", Vučić je najavio donošenje zakona kojim će iz policije ili vojske biti otpušteni svi koji sarađuju sa kriminalcima i koji, kako je rekao, obavljaju poslove za koje nisu dobili direktnu dozvolu države. "Šta smo mi budale, da školujemo nekog u Kamenici (škola unutrašnjih poslova), da plaćamo ne male plate, a da onda svako pravi svoj klan gde će sa kim da radi, kome će da pomaže, koga će da propušta i tako dalje", rekao je Vučić. Predsednik Srbije imenom nije pominjao direktora beogradske policije, koji je bio njegov savetnik za borbu protiv kriminala i korupcije. Pitanja bez odgovoraVučić i Vasiljević su prvi zvaničnici koji su se obratili javnosti nakon pucnjave u restoranu i hapšenja šefa beogradske policije. O tome nije govorio ni ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, a dva dana nakon incidenta saopštenjem o istrazi oglasilo se Više javno tužilaštvo. Tužilaštvo je 14. maja navelo da su za slučaj saznali nakon prijave supruge nestalog muškarca koja je rekla da se sa njim poslednji put čula 12. maja uveče dok je bio u restoranu u beogradskom naselju Senjak. Tužilaštvo je saopštilo da je po prijavi nestanka izvršen uviđaj i da su u restoranu pronađene dve čaure i više tragova krvi, za koje se sumnja da pripadaju nestalom. Kao neposredni izvršioci, uhapšene su dve osobe i jedan osumnjičeni da im je pomagao u pokušaju bekstva. Pod optužbom da je u restoran donela pištolj, uhapšena je i supruga osumnjičenog. Privedeni su i policajci, koje su mediji povezali sa pripadnicima obezbeđenja šefa beogradske policije, te vlasnik i konobar restorana. Tužilaštvo je 15. maja objavilo da je uhapšen i prvi čovek policije Beograda Veselin Milić pod sumnjim da je izvršio više krivičnih dela u cilju prikrivanja pokušaja ubistva. Zbog sumnje da bi mogao "uništiti, sakriti ili falsifikovati dokaze i tragove" i uticati na svedoke, sud mu je odredio jednomesečni pritvor. Ni policija, ni Tužilaštvo nisu odgovorili na pitanja RSE da li je Milić u noći pucnjave bio u restoranu na Senjaku. Ubrzo nakon hapšenja, Ministarstvo unutrašnjih poslova je u kratkom saopštenju navelo da on više nije načelnik beogradske policije, ne precizirajući da li je podneo ostavku ili je smenjen. Sutradan, 16. maja, saopštili su da je rešenje doneo ministar policije Ivica Dačić. Predsednik Srbije je u vanrednom obraćanju najavio skori izbor novog šefa beogradske policije. Umesto odgovora, optužbe na račun Crne GoreNe povezujući ih direktno sa slučajem pucnjave u Beogradu, Vučić je izneo niz optužbi na račun Crne Gore i tamošnje opozicione Demokratske partije socijalista, tvrdeći da su u Srbiju "uvezli" narko klanove. "Pobiše pola naše države naše. Nisu sela Škaljari i Kavači u blizini Beograda, nego ste nam uvezli to zlo ovde. Najgori klan u Evropi, svi ti klanovi, crnogorski", rekao je Vučić. Kavački i škaljarski klan su dve suprotstavljene kriminalne grupe iz okoline Kotora u Crnoj Gori, čiji sukob traje od 2014. Od tada je u međusobnim obračunima na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno više 50 ljudi, o čemu je RSE pisao u Crnoj knjizi: Ubistva s mafijaškim potpisom. Crnogorsko Ministarstvo unutrašnjih poslova i Vlada nisu odgovorili na pitanja RSE povodom Vučićevih optužbi. Navodna poruka begunca Miloša MedeniceVučić je demantovao navode da je njegov brat Andrej Vučić neformalni vlasnik lokala u kojem se dogodila pucnjava. "Bio je tamo možda jednom u životu ili nijednom", rekao je predsednik Srbije. Ove tvrdnje je navodno izneo crnogorski begunac Miloš Medenica u video poruci na društvenoj mreži X čiju verodostojnost RSE nije mogao da utvrdi. "To je rekao ovaj presudom osuđeni kriminalac, opet iz Crne Gore, a koga prema našim obaveštajnim podacima sada štiti kavački klan i drži na teritoriji Crne Gore", rekao je Vučić. Medenica je u Crnoj Gori u januaru osuđen na deset godina zatvora zbog organizovanog kriminala, nakon čega je pobegao iz kućnog pritvora i za njim je raspisana međunarodna poternica. Njegova majka Vesna Medenica, bivša predsednica Vrhovnog suda Crne Gore, takođe je osuđena na deset godina zatvora. Crnogorska policija tvrdi da su snimci koji su nakon bekstva Miloša Medenice više objavljivani na društvenim mrežama kreirani pomoću veštačke inteligencije, dok eksperti kažu da za te tvrdnje nema dovoljno dokaza. Ko je vlasnik beogradskog restorana?Iako Tužilaštvo nije saopštilo o kojem je lokalu reč, Vučić je potvrdio medijske navode da se pucnjava dogodila u "Restoranu 27". Restoran ima preporuku jednog od najpoznatijih svetskih vodiča "Michelin" i nalazi se u neprometnoj ulici elitnog beogradskog naselja. Opasan je zidom i sa ulice se ne može videti unutrašnjost i bašta čije se fotografije mogu pronaći na zvaničnom sajtu restorana. Na toj adresi je za delatnosti ugostiteljskih objekata registovano privredno društvo "Barža". U javno dostupnom registru kao vlasnik je upisan Nenad Lukić. Tužilaštvo je u saopšenju o privođenju vlasnika restorana navelo inicijale N.L. U danu kada je objavljeno hapšenje šefa beogradske policije, ispred restorana nije bilo policije, a lokal nije radio. Nekoliko komšija koji nisu želeli da im se objavljuju imena rekli su reporterki RSE 15. maja da je dva dana ranije na tom mestu bio veliki broj policajaca i forenzičara. "U noći pucnjave (12. maja) nismo ništa čuli, posle smo sve saznali iz medija", rekao je jedan od stanara. U pritvoru odlikovani zvaničnik policijeVeselin Milić bio je na jednom od najviših rukovodećih pozicija u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP). Pored predsednika predsednika Srbije, odlikovao ga je i tada ministar policije Bratislav Gašić koji mu je 2024. uručio visoko priznanje MUP-a. Bio je načelnik beogradske policije kada su 2016. zbog državnog projekta izgradnje luksuznog naselja nelegalno srušeni objekti u kvartu Savamala. Do danas nije utvrđeno ko je odgovoran. U javnosti je kritikovan nakon masovnog ubistva u školi u Beogradu 2023. kada je na konferencijama za medije iznosio detalje istrage i prikazao spisak dece koje je maloletni učenik te škole navodno planirao da ubije.

Karikaturista Predrag Koraksić Koraks, poznato po oštrim i duhovitim kritikama političkih i društvenih prilika u Srbiji, preminuo je u 93. godini, saopštilo je u subotu Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Koraksić je važio za jednog od najznačajnijih političkih karikaturista na prostoru bivše Jugoslavije i njegove karikature često su govorile više od hiljada reči, naveo je NUNS. Bio je jedan od osnivača NUNS, kao i dugogodišnji saradnik Radija Slobodna Evropa. Tokom karijere imao je više od 40 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu i bio dobitnik brojnih domaćih i međunarodnih priznanja, uključujući francuski orden Legije časti. Pogledaj karikature koje je Koraksić radio za RSE na ovom linku.Koraksić je rođen 15. juna 1933. godine u Gornjoj Gorevnici kod Čačka. Njegovo detinjstvo obeleženo je ratom i gubitkom oca, partizana koji je ubijen tokom Drugog svetskog rata, kao i izbeglištvom koje je usledilo. Karikature je počeo da objavljuje sa 17 godina, 1950. godine u satiričnom listu Jež, čime je započeo karijeru dugu više od sedam decenija. Iako je studirao arhitekturu u Beogradu, odlučio je da se u potpunosti posveti karikaturi i novinarstvu. Koraksić je više od tri decenije radio u "Večernjim novostima", odakle je 1993. udaljen iz političkih razloga, posle čega nastavlja svoj rad u nezavisnim medijima poput Vremena, Danasa, Borbe, Peščanika i Radija Slobodna Evropa. "Decenijama je svojim karikaturama branio pravo na slobodno mišljenje i slobodu izražavanja, ostavljajući neizbrisiv trag u novinarstvu, medijskoj kulturi i javnom životu Srbije. Njegov prepoznatljiv crtež i britak humor bili su simbol otpora autoritarnosti, nacionalizmu i zloupotrebi moći", naveo je NUNS. Važio je za jednog od najznačajnijih političkih karikaturista na prostoru bivše Jugoslavije, a njegove karikature često su govorile više od hiljada reči. Tokom karijere imao je više od 40 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu i bio dobitnik brojnih domaćih i međunarodnih priznanja, uključujući francuski orden Legije časti. Informacije o komemoraciji i sahrani biće naknadno objavljene.

Nekada poslovni partneri sa severa Kosova, danas "komšije" u Beogradu. Zvonko Veselinović, Milan Radoičić i Radule Stević smestili su nekretnine u luksuznom kraju grada. Sva trojica su duže od četiri godine pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država, zbog optužbi za organizovani kriminal i korupciju. Država Srbija se, međutim, na "crnu listu" ne obazire, a firmama, koje su takođe pod sankcijama, nastavlja da dodeljuje unosne poslove. Kako se šire poslovi, poslušajte u podkastu Zaviri ispod površine.

Direktor policije Srbije Dragan Vasiljević negirao je u subotu navode da je pronađeno telo osobe koja je navodno upucana u incidentu posle kojeg je uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić. Vasiljević je na konferenciji za novinare s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem rekao da je u toku "intenzivna potraga" za pronalaženje tela "ako se dokaže da je lice lišeno života". Milić je uhapšen u petak pod sumnjom da je izvršio više krivičnih dela u cilju prikrivanja pokušaja ubistva u restoranu u Beogradu 12. maja. Dan kasnije je, prema Višem javno tužilaštvu, prijavljen nestanak A.N, za koga mediji navode da je reč o Aleksandru Nešoviću kojeg dovode u vezu s jednom od beogradskih kriminalnih grupa. Vasiljević je na pitanje novinara da li je restoran u kojem se dogodio incident u vlasništvu Andreja Vučića, rekao da taj lokal nije u vlasništvu predsednikovog brata, već jednog od desetoro uhapšenih. Vučić je dodao da je "Andrej tamo možda bio jednom u životu ili nijednom" i naveo da je te navode izneo "ovaj dokazani pravosnažnom presudom osuđeni kriminalac opet iz Crne Gore, a koga sada prema našim obaveštajnim podacima štiti Kavački klan i drži na teritoriji Crne Gore, koji se ne javlja na izdržavanje kazne". "To je sin nekadašnje predsednice Vrhovnog suda (Vesna) Medenice (Miloš Medenica)", rekao je on. Predsednik Srbije, koji je više puta na konferenciji za novinare pozvao da se ne iznose nepotvrđeni navodi, dodao je da Medenicu "drže Kavčani" na teritoriji Crne Gore, misleći na pripadnike takozvanog Kavačkog klana. Optužbe na račun Crne Gore Povodom kritika predstavnika opozicione crnogorske Demokratske partije socijalista (DPS) na njegove izjave da neće da učestvuje na proslavi 20 godina od proglašenja nezavisnosti Crne Gore, Vučić je izneo niz optužbi na račun Crne Gore i opozicione crnogorske Demokratske partije socijalista (DPS) , navodeći da su "uvezli" narko klanove u Srbiju. "Pobiše pola države naše, pobiše ljude gde stigoše… Pa nisu sela Škaljari i Kavači oko Kragujevca, ni oko Kraljeva, ni oko Čačka, a ni u blizini Beograda. Nego ste nam uvezli to zlo ovde... Bando jedna narko dilerska. Najgori klan u Evropi, svi ti klanovi, crnogorski", rekao je Vučić. Takozvani Škaljarski i Kavački klanovi nose nazive po selima iz okoline Kotora. 'Pola narko dilera ima policijsko obezbeđenje'Vasiljević je rekao da je privedeno 10 osoba, među kojima četiri policijska službenika, dodajući da "zaštićenih nema niti će ih biti". Predsednik Srbije je rekao da će "u najskorijem roku" biti donet zakon po kome službenici policije ili pripadnici vojske neće moći da obavljaju poslove koji nisu dobili od države, neće moći da radi u policiji "Ako vidimo bilo koga da čuva nekog tajkuna ko nije kriminalac ili da čuva nekog kriminalac, e ti majčin sine više ne možeš da radiš u policiji", rekao je Vučić, dodajući da "pola narko dilera ima policijsko obezbeđenje". Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je nakon hapšenja Milića objavilo da on više nije načelnik Policijske uprave Beograda. Viši sud u Beogradu odredio je pritvor uhapšenom načelniku beogradske policije pošto je saslušan zbog sumnje da je prikrivao pokušaj ubistva u restoranu u Beogradu.