"Rudarstvo za bolje društvo" – natpis je na bilbordu ispred sedišta kineskog rudarskog giganta Ziđina (Zijin), u Boru, na istoku Srbije. Bilbordom dominira pejzaž obližnjeg Borskog jezera, obraslog u zelenilo, gde je smešten i Ziđinov hotel. Sa porastom rudarskih aktivnosti na istoku Srbije, kineska kompanija ulaže i u turističke objekte, dok je, istovremeno, prate optužbe za zagađenje životne sredine. "Kupovina društvene odgovornosti", tako ulaganja Ziđina opisuje Jasna Tomić, aktivistkinja iz Krivelja, jednog od sela pogođenih rudarenjem. "Sve to, kao i rudnik uostalom, služi za zadovoljenje njihovih (Ziđinovih) potreba i njihovih poslovnih ciljeva", dodaje ona. Nekada je hotel "Jezero", zajedno sa hiljadama drugih parcela u Boru i okolini, bio državni. Njihov vlasnik je bio rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor, jedini proizvođač bakra i plemenitih metala u Srbiji. Kompleks rudnika i topionice bakra je već osmu godinu u većinskom vlasništvu Ziđina - pod imenom Ziđin Koper (Serbia Zijin Copper). Država je, nakon potpisivanja Ugovora o strateškom partnerstvu, zadržala nešto više od trećine akcija. A Ziđinu na upravljanje predala imovinu RTB-a, uključujući i hotele, zemljište, stanove. Zbog toga, aktivista i mašinski inženjer iz Bora Dejan Lazar ugovor opisuje kao "loš". "Neki objekti, koji bi trebalo da budu u državnom vlasništvu i koji su od javnog interesa, prešli su u vlasništvo Ziđina zbog lošeg ugovora. Treba da se obavi revizija tog ugovora", smatra Lazar. Na pitanja o ugovoru sa Ziđinom i investicijama, za Radio Slobodna Evropa (RSE) do objave teksta nisu odgovorili Grad Bor, Ministarstvo rudarstva i kineska kompanija. Otkud Ziđinu hoteli i restorani?Odgovor na to pitanje seže u drugu polovinu prošlog veka, kada je u socijalističkoj Jugoslaviji došlo do ekspanzije industrije i državnog rudarskog kompleksa u Boru. "Kad god je cena bakra bila visoka, Bor je super poslovao, donosio profit i sebi i državi i Boranima, i svi su bili zadovoljni", opisuje za RSE profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović. Profiti koji su ostvarivani tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, ulagani su u zajednicu. "Novac je išao u potrošnju, u izgradnju hotela, stanova, kupovinu zemljišta", ističe Filipović. "Međutim, kada cena bakra počne da pada, onda dolazi do gubitaka i zastoja", dodaje. Nagomilani gubici rudarskog kompleksa, praćeni slomom političkog i ekonomskog sistema u državi, postali su višedecenijski problem. "Sadašnji režim je odlučio da problem reši tako što će kompletnu imovinu Bora, u paketu, predati Kinezima", ukazuje profesor Filipović. Popis, koji je, pre Ugovora o strateškom partnerstvu Srbije i Ziđina, trebalo da odvoji imovinu bitnu za poslovanje rudnika i ostalu imovinu, aktivista Dejan Lazar naziva "javašlukom". "A vidimo da se to i sada nastavlja, jer ovde u Boru više niko ne zna ko je vlasnik čega", dodaje on. Ističe i da država Srbija, uprkos tome što ima trećinu vlasništva, nema kontrolu nad rudarskim kompleksom u Boru i njegovim poslovanjem. "Svu kontrolu nad upravljanjem ima kineska kompanija, njihov menadžment i mi se maltene ništa ne pitamo. U Nadzornom odboru su partijski kadrovi (vladajuće) Srpske napredne stranke", dodaje. Kako danas izgleda hotel 'Jezero'?Hotelom na Borskom jezeru dominira zvuk mašina i alata. Zatvoren je zbog renoviranja. Kineski radnici, koje je RSE zatekao, ne odgovaraju kad će radovi biti gotovi. Na pitanja RSE ne odgovara ni Ziđin – kada će hotel ponovo biti otvoren i koliko je uloženo u njegovo renoviranje. Kompleks masivnih višespratnih zgrada na obali jezera ima više od sto soba, restorane, sale, bazen. Uprava hotela je lokalnim medijima višemesečne radove opisala kao "sveobuhvatne". Prema najavama, trebalo je da budu gotovi u martu, ali mašine i radnici su još tu. A ograda oko hotela i dela plaže onemogućava prolaz. Na šetalištu oko jezera, u danu posete RSE, turista nije bilo. Jezero je izgrađeno sredinom pedesetih godina prošlog veka, kao akumulacija za potrebe rudarsko-topioničarskog basena. U međuvremenu se razvilo kao turistička destinacija, sa hotelom RTB-a kao centrom turističke ponude. Penzionerka Dragica Miletić, sa kojom je ekipa RSE razgovarala u Boru, priseća se godišnjih odmora na jezeru. "Kako je to bilo lepo. Ja sam bila gore dva puta. To je bilo otvoreno za sve, ne samo za radnike RTB-a, za ceo grad, okolinu, ko god je hteo da dođe. Nisam išla otkad su Kinezi preuzeli", dodaje. Mnoge parcele u priobalju, dugom oko 14 kilometara, danas su u vlasništvu Ziđin Kopera. A samo jezero je u katastru upisano kao njihova "državina", što znači da kineska kompanija nad njim ima kontrolu. Profesor Ekonomskog fakulteta Milorad Filipović ukazuje da nije poznato koliko će se renovirani hotel koristiti za komercijalne svrhe, a koliko za potrebe Ziđina i njegovih poslovnih partnera - odnosno za smeštaj brojnih delegacija koje im dolaze u posetu. "Da impresioniraju goste, omekšaju u pregovorima. To je poslovni model koji se primenjuje svuda u svetu, ne samo kod nas", opisuje. "Ako će biti i za komercijalni deo, kad dođete na short break turizam, na par dana, vi vidite lepu prirodu, lepo jezero, ne osetite šta znači živeti u Boru. Kinezi će pokušati da poprave imidž velikog zagađivača", dodaje on. Zastave Ziđina u Brestovačkoj banjiNa putu od Bora ka jezeru je Brestovačka banja, jedna od najstarijih u Srbiji. Banjski kompleks oko izvora lekovite vode, izgrađen sredinom 19. veka, ima status kulturnog dobra, što znači da je pod posebnom zaštitom države. A u jednoj od zgrada, na proplanku, nekadašnji RTB smestio je odmaralište za radnike – "Klub RTB". Bio je među najpoznatijim ugostiteljskim objektima u okolini, priča Ćama Ćirić iz Brestovačke banje. "Sve delegacije što su dolazile (u Bor i RTB), tu su bile", priseća se. Odmaralištem, sa par desetina soba i velikom salom za proslave, danas upravlja kineski strateški partner. Promenjeno mu je i ime. Iznad "Ziđin kluba" vijore se zastave Srbije, rudara i kompanije. "To Kinezi drže kako oni hoće, oni diktiraju, njihov je to posed", opisuje Ćama Ćirić. U "Ziđin klubu", od dolaska novih vlasnika, nije bila. "Oni u svoje ulažu, zaista ulažu, i održavaju, ali to je njihovo praktično. Mi smo im to dali", ocenjuje ona. Sa druge strane, njen komšija Bogoljub Nikolić kaže da je u "Ziđin klubu" bio više puta - na proslavama, jer se svečana sala iznajmljuje. "To je perfektno, odlično", opisuje on. Ističe i da je od dolaska Ziđina u Bor bolji životni standard i da je gradski budžet veći. Donacije rudarske kompanije Boru i okoliniBor je, sa više od 109 miliona evra u gradskoj kasi, među opštinama sa najvećim budžetom po glavi stanovnika u Srbiji. Većem gradskom budžetu je, od dolaska Ziđina, doprinela veća eksploatacija ruda. Po zakonu, rude su, kao prirodno bogatstvo, u vlasništvu države, a kompanije koje ih eksploatišu moraju da plate naknadu, poznatu kao "rudna renta". Osnovica za rudnu rentu je prihod koji je firma ostvarila od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina. Srbija se svrstava u države sa najnižom stopom rudne rente u Evropi. Kako se deli novac od uplaćene rudne rente takođe je propisano zakonom – 60 odsto pripada budžetu Srbije, a 40 odsto opštini na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija. Opštine su dužne da novac od rudne rente troše za unapređenje uslova života lokalne zajednice, a posebno za izgradnju infrastrukture. Kompanija Ziđin Majning je, po objavi finansijskog izveštaja za 2025. istakla da "kontinuirano doprinosi budžetu Srbije kroz poreze, rudnu rentu i druge naknade, kao i kroz direktna i indirektna ulaganja u privredu". Ziđin je, prema podacima iz finansijskih izveštaja koje je analizirao RSE, tokom protekle dve godine imao i više desetina donacija različitim udruženjima, državnim ustanovama, sportskim klubovima. "To su neke minimalne sume, to je čista kupovina socijalnog mira, a iza toga se krije jedno enormno bogaćenje Ziđina kao multinacionalne kompanije, dok mi dobijamo mrvice od svega toga", smatra aktivista i mašinski inženjer iz Bora Dejan Lazar. Jasna Tomić iz Krivelja se protivi takvim donacijama, ističući da to treba da se finansira iz javnog budžeta. "Jer, hteli mi ili ne, menja se stav kada se od kompanije dobije novac na takav način", dodaje ona. U Boru, gde je prema podacima Agencije za životnu sredinu vazduh označavan kao prekomerno zagađen zbog koncentracije teških metala, na investicije gledaju podeljeno. "Kako da ne vidim ulaganja. Ulaže se i u rudnik i u druge objekte. Infrastruktura ide napred", ističe Vanucić Iserija iz Bora. Vladica, bivša radnica rudarskog kompleksa, smatra da je od dolaska Ziđina "mnogo čistije i pametnije" nego kad je država njime upravljala. "Veći je životni standard, imaju ljudi para. Ulaže se", ocenjuje ona. Sa druge strane, Dragica Miletić, smatra da se novi vlasnici "prave da ulažu" u Bor. Ljuba poručuje da se "godinama bori protiv zagađenja u gradu", ali da ostaje "uvek isto". "Možda oni nešto i doniraju, ali pogledajte kakav nam je grad", ističe on, pokazujući na oronule zgrade u centru Bora. Imovina Ziđina u BeograduZiđin Koper je od nekadašnjeg RTB-a "nasledio" i tri poslovna prostora u centru Beograda. Jedan je u pešačkoj zoni glavne, Knez Mihailove ulice. A od 2025. godine, druga firma, Ziđin Majning, u svom vlasništvu ima i hotel sa četiri zvezdice u Beogradu, sa 170 soba i spa centrom. Hotel u naselju Novi Beograd, u blizini je Kineskog kulturnog centra i nekadašnje Ambasade Kine, srušene u NATO bombardovanju 1999. godine. Bivši hotel "Falkenštajner" sada nosi naziv "Ziđin". "U velikim sistemima, poput borskog, ogroman je protok ljudi iz inostranstva koji tu dolazi. Logično je da neko kaže - što bih ja plaćao skupe beogradske hotele, ako mogu da uzmem svoj hotel i da pod minimalnim troškovima organizujem smeštaj. To nije neuobičajeno u poslovnom svetu", ističe ekonomista Milorad Filipović. Dok rastu aktivnosti i profit Ziđina, raste i saradnja Srbije i Kine. I "čelično prijateljstvo", kako ga opisuju lideri Aleksandar Vučić i Si Đinping. Beograd sa Pekingom povezuje "Pojas i put", inicijativa Si Đinpinga sa ciljem prodora ka Zapadu. A izvoz rude bakra sa istoka Srbije u Kinu, popeo je Ziđin Majning i Ziđin Koper na prva dva mesta na listi najvećih izvoznika iz Srbije. Zvanični finansijski izveštaji beleže zaradu Ziđin Majninga od 1,13 milijarde evra na kraju 2025. godine. Ziđin Koper je na kraju 2024. ostvario zaradu od preko 250 miliona evra. Izveštaj za 2025. još nije dostupan.

Novorođenče staro dva dana preminulo je 19. aprila na putu od Opšte bolnice u Čačku do Univerzitetskog kliničkog centa u Kragujevcu u centralnoj Srbiji. Kako je objavila Radio-televizija Srbije (RTS) na svom sajtu, novorođenče je reanimirano više puta u čačanskoj bolnici i u vozilu Hitne pomoći, a na odeljenje neonatologije u Univerzitetski klinički centar u Kragujevcu stiglo je bez znakova života. Naložena je obdukcija preminule bebe. Radio Slobodna Evropa (RSE) kontaktirao je obe zdravstvene ustanove u vezi sa ovim slučajem, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao. Odgovor na hitan upit je izostao i iz Ministarstva zdravlja Srbije. Ministarstvo zdravlja je u februaru naložilo nadzor u čačanskoj Opštoj bolnici, nakon što su u toj ustanovi zabeležena dva smrtna slučaja posle operacije krajnika u razmaku od nekoliko dana. Najpre je preminula četvorogodišnja devojčica, a potom i jedan odrasli muškarac. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je tim povodom rekao da će nadležne službe proveriti ceo sistem u bolnici, te da su zaustavljene "hladne operacije", dok su lekari iz Kragujevca zaduženi da rade hitne operacije. Iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili na upit RSE da li je nadzor u čačanskoj bolnici završen.

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo o tome kolika je moć BIA-e, Bezbednosne informativne agencije u Srbiji. Sagovornici u bili advokat Božo Prelević koji je nakon pada Miloševića bio ministar policije u prelaznoj vladi Srbije, i Predrag Petrović, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosni politiku. Bilo je reči o tome kako se tajna policija meša u politički život, zašto nadzire proteste studenta i građana i naziva ih obojenom revolucijom, pod kojim uslovima BIA ima pravo da prisluškuje građane i kako zloupotrebljava to pravo, kao i o tome da li po zakonu ima ovlašćenje da legitimiše i privodi građane što radi na protestima. Razgovaralo se i o tome da li su građani obavezni da se odazovu kada ih pripadnici BIA-e zovu na takozvane prijateljske razgovore, zašto je BIA na takve razgovore zvala čak i tužioce, da li ti pozovi služe za zastrašivanje, zbog čega se tajna policija u Srbiji više bavi pobunjenim studentima i građanima, nego narko grupama i organizovanim kriminalom, kao i tome da li je Bezbednosno informativna agencija u službi jedne stranke i jednog čoveka. Omer Karabeg: Da li se Bezbednosna informativna agencija, odnosno tajna policija, meša u politički život u Srbiji ili se isključivo bavi zaštitom bezbednosti države što je njen posao po zakonu? Božo Prelević: Ne bismo mi živeli u ovakvoj zemlji kada bi se Bezbednosna informativna agencija bavila onim što piše u zakonu. Ne samo BIA, nego i druge obaveštajne službe pretežno se bave očuvanjem vlasti stranke koja je na vlasti. Predrag Petrović: BIA se već dugi niz godina bavi pre svega zaštitom režima i ljudi bliskih vladajućoj partiji. Neprijatelj broj 1Omer Karabeg: Kako se BIA odnosi prema protestima studenata i građana? Božo Prelević: BIA se prema njima ponaša onako kako vlast od nje traži - kao prema neprijatelju koga treba ne samo nadzirati, nego i gušiti i kompromitovati na razne načine, pre svega putem medija. Predrag Petrović: BIA se odnosi prema studentima kao prema unutrašnjem neprijatelju. Na svečanosti povodom Dana BIA-e u oktobru prošle godine emitovan je propagandni film u kome se o studentskom pokretu govori kao o destruktivnom elementu i ističe da je BIA zajedno sa predsednikom države uspela da spreči takozvanu obojenu revoluciju. Dakle, sasvim je jasno da je studentski pokret neprijatelj broj 1 za ovaj režim. Nemam iluziju da bi BIA bila još represivnija prema studentima da Srbija nije u Evropi i da nije okružena članicama Evropske unije i NATO pakta. Božo Prelević: Ne mislim da su samo studenti meta Bezbednosne informativne službe, već i profesori i nastavnici, pa i zborovi građana, u stvari svi oni koji bi mogli da predstavljaju neku alternativu režimu. Ovde je vrlo važno ubiti svaku alternativu - da li se radi o studentima, profesorima, nastavnicima, delovima crkve ili poljoprivrednicima. Svi oni su meta Bezbednosno informativne agencije. Postavlja se pitanje šta raditi sa vlašću koja je uverena da joj pripada država, koja misli da može da rasprodaje i rudna bogatstva, i vodu, i vazduh i koja može da otcepljuje delove teritorije. Vlast ne bi to mogla da radi kad uz nju ne bi stajale paravojne kriminalne organizacije u čijem delovanju svoje prste imaju i obaveštajne službe. To se može desiti samo u zemlji u kojoj vlast apsolutno kontroliše najveći deo medija i koja sada pokušava da kupi i ono malo nezavisnih medija i od njih napravi neke nove medijske kuće. A mi smo već videli na šta to liči. Oni pokušavaju od njih da naprave Studio B, B92, Politiku, donekle NIN. I, naravno, ključni faktor celog tog eksperimenta, kakav ne postoji u Evropi, a bogami teško i u Aziji, su finansije koje su stečene ne samo na ilegalan način, nego i nedozvoljenom prodajom javnih dobara. Prisluškivanje i legitimisanjeOmer Karabeg: Bavi li se BIA prisluškivanjem građana? Predrag Petrović: Naravno. U Bezbednosnoj informativnoj agenciji postoji monitoring centar koji poseduje uređaje za digitalni nadzor građana. Imaju i specijalni program za nadzor mobilnih telefona. Amnesty International je tvrdio da je BIA razvila saradnju i sa ruskim službama bezbednosti. Prilikom nadzora često se ne poštuje zakonski propis da mora da postoji sudski nalog za prisluškivanje. Nedavno je smo imali slučaj dvoje studenata iz Novog Pazara koji su uhapšeni na osnovu prisluškivanog razgovora za koji prema tvrdnji njihovih advokata nije postaja sudska naredba. Omer Karabeg: Imaju li pravo pripadnici Bezbednosne informativne agencije da legitimišu građane na protestima? Božo Prelević: To u suštini nije zabranjeno jer legitimisanje u Srbiji nije rešeno na način kako je urađeno u mnogim evropskim zemljama gde je ono moguće samo ako ste nešto učinili. Kod nas je moguće svugde legitimisati građane. Predrag Petrović: Samo pripadnici BIA-a koji se bave borbom protiv organizovanog kriminala i terorizma imaju sva policijska ovlašćenja uključujući legitimisanje i hapšenje. Drugi pripadnici BIA-e primenjuju ta ovlašćenja kao tajna policija u svrhu zastrašivanja. Božo Prelević: Kad govorimo o ovlašćenjima Bezbednosne informativne agencije, meni je malo muka od te teme. Zakon o Bezbednosnoj informativnoj agenciji nije usvojen za vreme vladavine Srpske napredne stranke, već 2002. godine za vreme Demokratske stranke. I ja mislim da su mnoge stvari, koje nam se dešavaju, posledica nesnalaženja ili gluposti posle 5. oktobra. Ja sam 2002. godine između ostalog i zbog tog zakona podneo neopozivu ostavku i napustio mesto savetnika ministra za legislativu i međunarodne odnose. BIA nije trebala da bude tajna policija. Ona je trebala da se bavi zaštitom teritorijalnog integriteta zemlje, privrednim kriminalom, ekološkim kriminalom, kontraobaveštajnim informacijama, od koga je ova zemlja ugrožena, s kim se viđaju naši najviše pozicionirani političari. Da je tadašnja vlast tražila takvu BIA-u, ona bi je i dobila. Ona je, međutim, tražila sadašnju BIA-u koja se zajedno sa Vojnom obaveštajnom službom, između ostalog, koristi i za zastrašivanje. Znam da se mnogim ljudima u Bezbednosnoj informativnoj agenciji to ne sviđa, pa su je neki napustili, a neki su skrajnuti na druga mesta. Znam da su u Vojnoj obaveštajnoj službi neki penzionisani. Njima ne odgoavra da rade u službi koja ima nekontrolisanu moć. Ako ta služba odgovora samo vlastima i vladajućoj stranci na uštrb građana Srbije, onda tu nešto ozbiljno nije u redu. Kad ne postoji parlamentarna i unutrašnja kontrola, onda uopšte nema kontrole službe bezbednosti. Onda dobijete službu bezbednosti po meri onih koji su najskloniji uzurpaciji vlasti. JovanjicaOmer Karabeg: Kome BIA po zakonu odgovara? Predrag Petrović: Bezbednosna informativna agencija najpre bi trebalo da odgovara vladi jer vlada treba da formuliše i kreira bezbednosno obaveštajnu politiku zemlje. Naravno tu je i Narodna skupština koja potvrđuje budžet ne samo BIA-e, nego svih državnih i javnih institucija. Zakon daje dosta značajne nadležnosti u kontroli Bezbednosne informativne agencije i Zaštitniku građana. Upravo je ta institucija, dok je na njenom čelu bio Saša Janković, imala značajne rezultate u kontroli i BIA-e i vojnih službi bezbednosti. Ne treba zaboraviti ni Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Dakle, nije reč samo o jednoj instituciji, već o mreži institucija koja treba da kontroliše bezbednosne i obaveštajne službe kako one ne bi postale instrument u rukama vladajuće partije. Nije problem u zakonima, već u praksi koja je posledica klizanja Srbije ka autoritarizmu u poslednjih desetak godina. Božo Prelević: Kad pitate kome je odgovorna BIA, da ne teoretišemo previše. Kada je pronađena plantaža marihuane u Jovanjici, nju su čuvala dva pripadnika BIA-e koji su bili na radnom zadatku i koji nisu ni narko dileri, niti povezani sa prodajom te droge. A inspektori koji su otkrili Jovanjicu su i dan danas pod obezbeđenjem jer im prete smrću. To vam sve govori. Inače, BIA-u, pored institucija koje je pomenuo kolega Petrović, treba da kontrolišu i tužilaštva i sudovi. Interesantno je nema nikakvih postupaka protiv pripadnika BIA-e s obzirom da je njihov pritisak na građane koji protestuju u stvari zloupotreba službenog položaja što je kažnjivo. 'Prijateljski' razgovoriOmer Karabeg: Pripadnici BIA-e često zovu građane na takozvane prijateljske razgovore. Da li su građani obavezni da se odazovu? Božo Prelević: Naravno da nisu. To ne postoji kao zakonska obaveza. S druge strane, kad vas pozivaju, pripadnici BIA-e će vam reći da to nije nikakav obavezujući razgovor koji će se pretvoriti u neki postupak, već da je to na principu dobrovoljnosti. Ali kad pogledate koga oni zovu, vidite da zovu one koji se bune protiv vlasti. Predrag Petrović: Kad govorimo o pozivu građana na takozvane prijateljske razgovore, simptomatična je učestalost tih poziva i koga zapravo pozivaju. Očigledno je da se radi o zloupotrebi bezbednosne službe. Omer Karabeg: Nedavno su prilikom izbora za Visoki savet tužilaštva pripadnici BIA-e zvali pojedine tužioce na razgovor. Da li imaju pravo da to čine? Predrag Petrović: Naravno da nemaju pravo da pozivaju nosioce pravosudnih pozicija, pogotovo kad ih pozivaju da bi im sugerisali za koga će da glasaju. To je potpuno nezakonito. BIA ima ovlašćenje da prikuplja obaveštenja i podatke od pravnih i fizičkih lica, ali to ne sme biti prinudno. Božo Prelević: Kad je reč o pozivanju tužilaca, BIA niti ima pravo, niti je to zabranjeno. Zabranjeno je ono što su oni hteli tim pozivima, a hteli su da utiču na izbore za Visoki savet tužilaštva. Hteli su da obezbede prolaz onim tužiocima koji su bliski vlasti ne bi li vlast koristila te tužioce za kršenje osnovnih prava i sloboda građana u sudskim postupcima, za šikaniranje građana i optuživanje bez osnova. Dakle, nije problem sam čin pozivanja na razgovor, već motiv. Time rušite tužilačku organizaciju, a kad rušite tužilačku i sudijsku organizaciju, rušite pravni sistem i pravnu državu, rušite ono što biste po zakonu morali da čuvate. BIA, znači, radi suprotno od onoga što je njena zakonska obaveza i to je krivično delo. Njihov posao je zaštita države, a ne njeno rušenje. Jasno je da nijedan diktator neće od obaveštajne službe tražiti da postupa po zakonu. Niti će to tražiti od tužilaca i sudija. Kod nas visoki državni funkcioneri putem medija prete tužiocima i sudijama. Nedavno su mimo zakonske procedure i mimo Ministarstva pravde usvojeni takozvani Mrdićevi zakoni samo zato da tužioci ne bi postupali u skladu sa zakonom i gonili funkcionere koji su prekršili zakon. To je takođe krivično delo koje se zove ometanje dokazivanja. Da radi svoj posao, BIA bi morala da pokrene postupke protiv ljudi koji rade takve stvari umesto da bude u centru toga. Imamo, dakle, užasnu zloupotrebu obaveštajnih službi s namerom da Srbija ne bi bila pravna država. Ne da bi bila, nego da ne bi bila. Sve to je pokušaj učvršćivanja diktature. A, bogami, nikad ne znamo kad će diktatura da preraste u fašizam. Ova vlast je u sukobu sa delom crkve, studentima, profesorima univerziteta, nastavnicima, nestranačkim ličnostima, najvećim delom međunarodne scene, Evropskom komisijom, Evropskim parlamentom i sa većinom komšija. Ovaj režim ima problem kako da posle izbora u Mađarskoj zadrži vlast. Da bi ostao na vlasti, oslanjaće se na ljude koji su u obaveštajnim službama i koji su spremni da pogaze sopstvenu zakletvu ne bi li velikom vođi obezbedili pobedu na izborima. U službi jednog čovekaOmer Karabeg: U zaključku. u čijoj je službi Bezbednosna informativna agencija? Predrag Petrović: Ona služi vrhu vladajuće partije, predsedniku Vučiću i krugu njegovih najbližih saradnika. Ona služi za zaštitu njihove moći i bogatstva. Božo Prelević: Bezbednosna informativna agencija služi samo jednom čoveku i njegovim prohtevima. Mi smo u stvari taoci tog čoveka. Ali, šire gledano, građani Srbije su sami sebe utamničili. Jer upravo oni jednim delom glasaju za čoveka koji ima takve obaveštajne službe i takve medije, koji njima manipuliše i koji održava izbore koji se ne mogu nazvati poštenim. Pitanje je da li oni glasaju za tog čoveka zato što su hipnotisani medijima, zato što su dobili dve ili tri hiljade dinara ili džak brašna ili zato što rade u državnim organizacijama, pa su, da ne bi dobili otkaz, primorani da glasaju za sopstvenog dželata. Mislim da Srbija piše knjigu o zloupotrebi i tehnologije, i finansija, i kriminala, i službi bezbednosti u održanju na vlasti samo jednog čoveka i jedne porodice.

Protiv dvojice policajaca iz Novog Sada, na severu Srbije, podneta je inicijativa za pokretanje disciplinskog postupka, a jedan je udaljen sa posla, zbog incidenta tokom blokade raskrsnice, saopštilo je 18. aprila Ministrarstvo unutrašnjih poslova. "Nakon pokušaja prelaska ulice na obeleženom pešačkom prelazu šezdesetšestogodišnjeg građanina iz Sremskih Karlovaca, koji je negodovao zbog blokiranja raskrsnice, policijski službenici su ga, u cilju sprečavanja narušavanja javnog reda i mira, izdvojili, legitimisali i upozorili na ponašanje", piše u saopštenju policije. Prethodnog dana je, prema pisanju medija, održana blokada raskrsnica Bulevara Mihajla Pupina i Ulice Žarka Zrenjanina i 16-minutno odavanje pošte žrtvama pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u tom gradu. Na društvenim mrežama se pojavio snimak, na kojem se može videti muškarac u raspravi sa učesnicima blokade, kog u jednom trenutku policija odvodi u stranu. Sektor unutrašnje kontrole policije obavio je razgovor sa dvojicom policijskih službenika, koji su intervenisali nakon incidenta i obavestili o tome tužioca koji se, kako se navodi, “izjasnio da u njihovom postupanju nema elemenata krivične odgovornosti”. Po nalogu osnovnog javnog tužioca, policija je identifikovala tridesetosmogodišnjeg Novosađanina koji je verbalno napao tog građanina, obavila sa njim razgovor i dostavila izveštaj tužilaštvu. Povodom ovog incidenta oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je uputio izvinjenje starijem muškarcu zbog postupanja policije prema njemu tokom blokade saobraćaja u Novom Sadu. Vučić je izvinjenje "u svoje i u ime države" uputio telefonom i rekao da nema objašnjenja za takvu reakciju policije, prenosi agencija Beta. Ovaj incident bio je povodom i za protest u Novom Sadu. Ispred Policijske uprave u Novom Sadu, održan je 18. aprila protest protiv blokada saobraćaja i postupanja pripadnika MUP-a prema ljudima koji se protive blokadama, prenela je Radio-televizija Vojvodine. Skupu su prisustvovali predsednik vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, kao i gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin. Protest je organizovao Centar za društvenu stabilnost. Ovo udruženje je prošle godine organizovalo proteste podrške vlasti protiv antivladinih blokada koje su organizovali studenti kao odgovor na pad nadstrešnice u Novom Sadu. Zaštitnik građana Zoran Pašalić ovim povodom pokrenuo je postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada policije. "Cilj postupka jeste da se utvrdi da li je u konkretnom slučaju došlo do propusta u radu policijskih službenika, odnosno da li je njihovo postupanje bilo u skladu sa zakonom i principima zaštite ljudskih prava i sloboda", navodi se u saopštenju. Optužbe na postupanje policije iznosili su prošle godine pojedini predstavnici civilnog sektora i građani koji su učestvovali na antivladnim skupovima. U mnogim gradovima demonstracije su prerasle u ulične nerede, a demonstranti su optužili policiju za prekomernu upotrebu sile. U Valjevu, na zapadu Srbije, je u februaru na poziv studenata održan protest povodom, kako je navedeno, "šest meseci od policijske brutalnosti". Policiju su u više navrata optuživali i da nije reagovala na incidente u kojima učestvuju pristalice vlasti.

Odnos Srbije prema takozvanim stubovima njene diplomatije trenutno određuju dva konkretna pitanja. Iz Brisela je stiglo upozorenje na mogućnost uskraćivanja novca iz Plana rasta, sredstava Evropske unije (EU) za države Zapadnog Balkana vrednih šest milijardi evra za period 2024-2027, zbog novousvojenih pravosudnih zakona. EU traži revidiranje zakona uz ocenu da potkopavaju nezavisnost pravosuđa, autonomiju i funkcionisanje tužilaštava. Relacije Beograda sa Moskvom i Vašingtonom određuju razgovori o ukidanju američkih sankcija sa Naftnoj industriji Srbije (NIS). Sankcije su uvedene zbog ruskog vlasništva, a sa Rusijom se pregovara o njenoj spremnosti da proda svoj paket akcija, od oko 56 odsto, u vodećoj naftnoj kompaniji u Srbiji, mađarskom MOL-u. Posebno mesto u daljim zbivanjima ima odlazak sa vlasti Viktora Orbana, lidera mađarske partije Fides, posle 16 godina. Populista Orban, čija smena olakšava dogovore o ključnim pitanjima unutar EU, za vlast u Srbiji mogla bi biti razočaranje, s obzirom na to da bliskost sa mađarskim režimom predsednik države Aleksandar Vučić nije krio. Bio je i među evropskim liderima koji su podržali Orbanove snage u izbornoj kampanji. Orbana i Vučića povezivala je saradnja sa Rusijom, uprkos sankcijama EU uvedenim protiv te zemlje, te optužbe za centralizaciju moći i pritiske na medije, opoziciju i civilno društvo. Stoga je poređenje političkih procesa u Srbiji i njenom severnom susedu neizbežno. Sličnosti i razlike sa Mađarskom"Mađarska je članica Evropske unije, prema tome pristupanje Evropskoj uniji za njih nije tema", podvlači Zoran Milivojević, karijerni diplomata, u razgovoru sa Jelicom Minić, iz Evropskog pokreta u Srbiji, za Radio Slobodna Evropa (RSE). Osim toga, nastavlja ovaj sagovornik, u mađarskom slučaju pitanje teritorijalnog integriteta se ne postavlja. Na drugoj strani Srbija ne odustaje od Kosova kao svog dela kako stoji i u Ustavu zemlje, bez obzira što nad svojom bišvom pokrajinom od 1999. godine nema kontrolu, dok EU traži normalizaciju odnosa između dve strane kao uslov za pridruživanje Uniji. "Prema tome, stvari su neuporedive", zaključuje Milivojević. Takođe podseća da Vučićevi protivnici nemaju lidera koji bi bio uporediv sa pobednikom mađarskih izbora Peterom Mađarom, što naglašava i Jelica Minić. Dodaje da je vlast u Srbiji visoko polarizovala društvo, te da bi se u tome mogla tražiti sličnosti sa severnim susedom. "Videćemo kako će odvijati i da li su moguće krupne promene koje se sada očekuju u Mađarskoj. Peter Mađar je uspeo da okupi dve trećine Mađara, ali kroz široki politički spektar", kaže Minić. I bez promena u Mađarskoj, međutim, vlast u Srbiji se suočava sa više različitih izazova koji oblikuju njenu spoljnopolitičku poziciju. 'Vučićeve igre' u novim okolnostimaZa četrnaest godina vlasti Vučićevih naprednjaka i njihovih saveznika, globalni odnos snaga se značajno promenio. Politika balansa između velikih sila na kojoj je Vučićeva diplomatija insistirala, sada je na brojnim testovima. Iako kandidatkinja za članstvo u EU, Srbija četiri godine nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima, dok se među njena iskušenja posebno svrstava neusaglašenost sa spoljnom politikom EU, pre svega neuvođenje sankcija Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu. Iako iz Beograda uveravaju u "čvrste veze" sa Moskvom, nekoliko kritika iz Kremlja, poput onih zbog navodne prodaje oružja Ukrajini, poljuljalo je "tradicionalno prijateljstvo". Signal korektnijih odnosa sa Moskvom nedavno je prepoznat u spremnosti Rusije da za tri meseca ostane glavni srpski snabdevač gasom, na čemu se Vučić i lično zahvalio ruskom lideru Vladimiru Putinu. EU od Srbije očekuje da prati ritam njenog smanjenja zavisnosti od ruskog gasa što bi do januara 2028. godine trebalo da bude u potpunosti realizovano. Razgovor sa Putinom, samo je neznatna promena u odnosu na neprijatnost kojoj je Vučić bio izložen septembra prošle godine u Pekingu, kada je Putin pred kamerama listao papire dok mu se Vučić obraćao. Šta EU 'brani' u Srbiji?Govoreći o odnosu EU prema Srbiji, ali i Zapadnom Balkanu uopšte, Erik Gordi (Eric Gordy), sa Univerziteta u Londonu, podvlači fokusiranost Brisela na formalne promene i ekonomska pitanja. Kako se zaključuje u nedavno objavljenom zborniku radova "Zatočene države na Zapadnom Balkanu", u kojem je Gordi jedan od priređivača, jasniji odnos prema osnovnim pravima bio bi poželjniji. "Pratim prorežimske medije u Srbiji i poslednjih godina oni snažno naglašavaju podelu između EU i SAD. Danas, nakon izbora u Mađarskoj, to otvoreno govore. Na primer, 'Politika' ima tekst da je Zapad sada podeljen na dva tabora - EU i SAD. I naravno, režim koristi SAD protiv EU. Ono čemu se možete nadati u takvom kontekstu jeste da će EU istupiti i preuzeti ulogu koja joj pripada - kao branilac jednakosti, ljudskih prava i demokratskih vrednosti", kaže Gordi. Srbija je u 2025. godini, bila među državama sveta sa najvećim padom sloboda, pokazalo je istraživanje međunarodne nevladine organizacije Fridom haus (Freedom House) objavljeno u martu. Sa oznakom "delimično slobodne" zemlje, pitanje sloboda i vladavine prava postaje okosnica insistiranja EU u odnosu na Srbiju. Upravo zbog toga Srbiji preti mogućnost gubitka preostalih milijardu i po evra iz Plana rasta. Jelica Minić ocenjuje da nasuprot stručnoj javnosti koja ne krije bojazni, srpska vladajuća elita ima drugačiji odnos: "Izgleda da oni smatraju da je to rešivo i da nije izvesno da će EU preduzeti takve korake." Zoran Milivojević smatra da je pretnja Brisela ozbiljna, te veruje u Vučićevu poruku da će poštovati ono što odluči Venecijanska komisija, koja će izneti mišljenje o izmenama pravosudnih zakona, u Srbiji popularno nazvanih "Mrdićevi" po predlagaču, poslaniku Vučićeve partije, Uglješi Mrdiću. Venecijanska komisija, savetodvano telo Saveta Evrope koje daje mišljenja o zakonskim pitanjima, izjasniće se o pravosudnim zakonima Srbije na zahtev predsednice Skupštine Ane Brnabić. Novi pravosudni zakoni stupili su na snagu u januaru. Vlast tvrdi da se njima pravosuđe čini efikasnijim, dok je EU iznela zabrinutost da se zakonom pojačava kontrola pravosuđa. Gde je Beograd u odnosu na Vašington?Kada je o SAD reč, kako u intervjuu za RSE kaže Edvard Džozef (Edward Joseph), američki ekspert, Trampova administracija nije zainteresovana za "Vučićeve igre". Odnos vlasti u Srbiji i administracije Donalda Trampa varirao je od prethodnog do novog mandata američkog predsednika. "Posle promena u Vašingtonu, sasvim sigurno je da su se odnosi sa Srbijom pomerili u pozitivnom pravcu", navodi Milivojević, potkrepljujući to primerima sastanaka koje srpski zvaničnici imaju sa predstavnicima Stejt departmenta i drugih američkih institucija. "Ne bih se složila da Srbija ima napredak u odnosima sa SAD. Mislim da su očekivanja bila velika, svojevrsna euforija nakon pobede Donalda Trampa (Trump). Međutim, posle toga je nastupilo razočaranje", kaže Minić. Ona podvlači da Srbija plaća visoke američke tarife, od 35 odsto na proizvode koje izvozi u SAD, a što je u skladu sa odlukom američkog predsednika iz avgusta 2025. godine, sa ciljem smanjenja američkog trgovinskog deficita. Ipak u komentarima Aleksandra Vučića, kao i drugih predstavnika vlasti, ocene o SAD ili Rusiji su odmerenije od onih koje se čuju u odnosu na briselsku administraciju. "Zato što je i Brisel najoštriji prema Srbiji", stav je Zorana Milivojevića. Jelica Minić, pak, ocenjuje da je rečnik koji se iz Beograda usmerava ka evropskim zvaničnicima neprihvatljiv, te da se cena toga takođe plaća. Kakva je međunarodna pozicija Srbije, danas, pogledajte i poslušajte na RSE stranici na YouTube-u.

Srbija od politike balansiranja, na čemu se godinama insitiralo, do spoljnoplitičkih "igara", kako se često komentariše. O tome razgovaramo sa analitičarima Jelicom Minić i Zoranom Milivojevićem, kao i britanskim poznavaocem prilika Erikom Gordijem (Eric Gordy).

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog ministarstva finansija produžila je do 16. juna licencu za rad Naftnoj industriji Srbije (NIS), javila je u petak Radio-televizija Srbije. "Produžena (je) licenca za rad NIS-u za 60 dana, što je veoma važno za stabilnije planiranje kupovine sirove nafte, siguran rad rafinerije u Pančevu i pouzdano snabdevanje naftnim derivatima u zemlji", kazala je ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. Najveća naftna kompanija u Srbiji je od oktobra 2025. pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Za ukidanje sankcija, američka administracija zahteva povlačenje ruskih vlasnika. Đedović Handanović je ocenila da je novo produženje licence za rad predstavlja "pozitivan signal napretka u pregovorima" ruskog Gaspromnjefta i mađarske naftne kompanije MOL o prodaji ruskog udela u NIS-u. Tu prodaju moraće da odobri i OFAC. Ministarka energetike je najavila je i da će predstavnici MOL-a 19. aprila biti u Beogradu. "Operativni timovi (biće u Beogradu) od utorka, kako bismo razgovarali o svim detaljima" navela je. Dodala da je za državu primarno da se NIS trajno ukloni sa liste američkih sankcija kako bi kompanija mogla da realizuje dugoročne nabavke sirove nafte. Dok je drugi cilj, kako kaže, povećanje udela Srbije u vlasništvu za pet odsto čime će dobiti veću mogućnost za kontrolu upravljanja i uticaja u kompaniji. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Krajnji rok za potpisivanje ugovora o novim vlasničkim odnosima u NIS-u, u kojem Srbija ima manjinski udeo, je 22. maj. Cilj sankcija Sjedinjenih Američkih Država usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našao i NIS, jeste da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu.

Tražili su nadoknadu štete na usevima, dobili su jak mlaz vode iz cisterne. "Mi smo mirno stajali, oni su pustili tu vodu na nas bez ikakvog upozorenja. Niko nas nije zaštitio", rekla je za RSE Biljana Kojić iz sela Medveđa kod Trstenika, u centralnoj Srbiji. Vlasnici parcela iz nekoliko sela kod Trstenika, u centralnoj Srbiji, protestuju već treću nedelju 30-ak kilometara dalje, na deonici Moravskog koridora u Ratini, nadomak Kraljeva. Biljana Kojić je bila među onima koji su se 14. aprila našli na udaru mlaza vode za koju nije jasno ko je pustio, da li radnici ili obezbeđenje na Moravskom koridoru. Moravski koridor, odnosno autoput Pojate-Preljina dužine 112 kilometara, povezaće veće gradove centralne Srbije, gde živi više od pola miliona ljudi. Glavni izvođač radova američko-turski konzorcijum Behtel-Enka (Bechtel) do objavljivanja teksta nije odgovorio na upit RSE ko je odgovoran za puštanje jakog mlaza na građane. Bez odgovora je pitanje da li su to učinili radnici ili obezbeđenje koje je angažovano na toj deonici, te da li ih je angažovao Behtel-Enka ili neko od podizvođača. Na video snimcima pored cisterne se vidi vozilo na kome piše obezbeđenje i više osoba sa šlemovima na glavama i sa žutim prslucima. Na nekim od tih prsluka može se videti natpis obezbeđenje. Na snimcima se vidi da je zbog jedne žene koja je bila pod mlazom vode intervenisala Hitna pomoć. Biljana Kojić kaže da su prvo pokušali da ih izguraju na magistralni put, a kada nisu uspeli da su dovezli cisternu sa vodom. "Većina nas je bila mokra do gole kože. Osećam neki svrab. Kad su tu vodu pustili, ne znam da li je prljava ili kakva je voda bila", dodala je. Učesnici protesta kažu da pokušavaju da malim delom blokiraju radove na Moravskom koridoru kako bi skrenuli pažnju na svoje zahteve. Tvrde da su pretrpeli štetu na usevima zbog gradnje Moravskog koridora i zahtevaju nadoknadu. Policija nije reagovalaMinistarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije nije odgovorilo na upit RSE zbog čega nisu reagovali tokom polivanja vodom učesnika mirnog protesta. Kao ni na pitanje da li su utvrdili ko je odgovoran. Advokat Milan Đorđević, koji zastupa više meštana koji traže nadoknadu štete, bio je prisutan tokom incidenta. "Policija nije ništa preduzela. Policija je samo mirno posmatrala. Stajali su 50-ak metara od tog mesta", rekao je on za RSE. On kaže da su od policije tražili zaštitu, ali da im je rečeno da nema elemenata krivičnog dela. "Čuo sam da je jedan od njih u jednom trenutku rekao 'što se nas tiče, oni samo peru taj deo magistrale i mesto za izvođenje radova i ništa više'", naveo je advokat. Kako je rekao, prethodno je obezbeđenje pokušalo da izgura okupljene na magistralu. Kada nisu uspeli, kaže, da im je osoba koja se predstavila kao šef obezbeđenja rekla da kamion mora da prođe "ovako ili onako". "U jednom trenutku su, bez najave, samo tako pustili mlaz iz šmrkova, koji je bio toliko jak da je ljude čak i nosio, po metar bacao. Ta cisterna se potpuno ispraznila", naveo je. Kako je naveo Đorđević, dan posle incidenta na toj deonici je promenjeno obezbeđenje. Ni Koridori Srbije, državno preduzeće koje je investitor Moravskog koridora, nije odgovorilo na upit RSE o incidentu na izgradnji deonice tog autoputa. Radovi na Moravskom koridoru započeti su u decembru 2019. direktnim ugovaranjem na osnovu međudržavnog sporazuma između Vlade Srbije i Vlade SAD. Ceremoniji početka radova, uz predsednika Srbije Aleksandra Vučića, članova Vlade Srbije i predstavnika konzorcijuma Behtel-Enka, prisustvovao je i tadašnji ambasador SAD Entoni Godfri. Kasnije je, u aprilu 2023. otvaranju jedne od deonica na Moravskom koridoru prisustvovao i tadašnji američki ambasador Kristofer Hil. "Ponosan sam jer sam ovde, jer je jedna američka kompanija donela Srbiji nešto najbolje", rekao je Hil tada. Prethodno je Skupština Srbija usvojila poseban Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije izgradnje koridora. Na osnovu tog zakona, Vlada je donela Uredbu kojom je praktično suspendovana regulativa koja se odnose na javne nabavke. Konzorcijum Behtel-Enka gradio je deonice autoputeva u Albaniji, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Kosovu i Srbiji. Poslove je neretko dobijao bez tendera i uz promene zakona. Zašto vlasnici parcela u Srbiji traže nadoknadu štete?Vlasnici parcela iz okoline Trstenika koji zahtevaju nadoknadu štete, kako kaže njihov advokat, tužili su Koridore Srbije. Advokat Milan Đorđević navod da su prvi problemi nastali sredinom 2023, kada je naišao veliki poplavni talas u tom delu Srbije. "Nekoliko stotina hektara parcela je bilo poplavljeno koje nikada ranije nisu poplavljene", naveo je. On kaže da su veštaci utvrdili da "regulacija vodotoka nije rađena po projektu izgradnje autoputa". Pored izgradnje autoputa, projekat Moravskog koridora obuhvata i regulaciju reke Zapadne Morave i njenih pritoka, kao i izgradnju telekomunikacione infrastrukture. Posle poplavnog talasa, kako je Đorđević, šteta je nanošena teškim bagerima i kamionima koji su "bez ikakve najave ulazili na privatne parcele." "Kad oni prolaze tim makadamskim putevima, prašina se diže uvis 20 metara. To na kraju padne na te poljoprivredne useve, koji se u nekom trenutku osuše", dodao je. Prema njegovim rečima nekim vlasnicima parcela koji su podneli tužbe je nadoknađena šteta, a nekima nije. Koridori Srbije nisu odgovorili na upit RSE ni u vezi sa tužbama sa nadoknadu štete. Kako kaže advokat Đorđević, sudski postupci u većini predmeta traju skoro tri godine. Samo njegova kancelarija, kako navodi, od početka procesa zastupala je oko 200 ljudi. Jedna od njih Biljana Kojić kaže da polivanje vodom na protestu doživljavaju i kao uvredu. "Što po ko zna koji put po nama i našoj imovini oni tu vodu puštaju." "Naše useve su uništili 2023. (kada je bila poplava), a sada naše lične stvari, torbe, telefone, dokumentaciju, garderobu. Meni telefon ne radi", rekla je ona. Rok za izgradnju autoputa, na čijoj trasi je planirana izgradnja 88 mostova i nadvožnjaka i 29 podvožnjaka, bio je kraj 2023. Sada se završetak radova najavljuje za polovinu 2026. a cena izvođenja radova je povećavana. Na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije navedeno je da je vrednost investicije 2,1 milijardi evra.

Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, na jugu Srbije, trebalo bi da dobije savremenu opremu za gašenje požara i novi trenažer na poligonu centra, najavljeno je u četvrtak u Beogradu posle sastanka zvaničnika Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije i Ministarstva za vanredne situacije Rusije. U saopštenju MUP-a je navedeno da je to predviđeno programom razvoja Centra za period 2025-2027. U Beogradu su se sastali šef kabineta ministra unutrašnjih poslova Srbije Slobodan Nedeljković i Dmitrij Meljnik, načelnik Departmana za međunarodnu saradnju ruskog ministarstva. Srbija je u proteklih deset godina izdvojila oko 2,3 miliona evra za finansiranje Srpsko-ruskog humanitarnog centra, podaci su do kojih je došao RSE. Vlasti, međutim, ne daju objašnjenje za šta se tačno taj novac troši. Srpsko-ruski centar je, međudržavnim sporazumom, osnovan pre 14 godina. Rusija ga opisuje kao "najznačajniji na Balkanu" za reagovanje na vanredne situacije i elementarne nepogode. A zapadne države su izrazile sumnju da se radi o pokušaju uspostavljanja obaveštajne i vojne baze.

Budući mađarski premijer i lider pokreta Tisa Peter Mađar objavio je da je pozvao predsednika Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Balinta Pastora na sastanak u Budimpeštu naredne nedelje. Mađar je na mreži X napisao da je razgovarao sa Pastorom i sa Laslom Gubikom, predsednikom Mađarskog saveza u Slovačkoj. "Pozvao sam oba predsednika u Budimpeštu sledeće nedelje kako bih ih lično obavestio o planovima vlade Tise u vezi sa nacionalnom politikom", naveo je. Savez vojvođanskih Mađara koalicioni je partner vladajuće Srpske napredne stranke u Srbiji i dugogodišnji partner Viktora Orbana i njegovog Fidesa, koji su izgubili na parlamantarnim izborima u Mađarskoj 12. aprila. Funkcioneri SVM-a Balint Pastor i Elvira Kovač bili su u izbornoj noći u Fidesovom štabu u Budimpešti. Te noći nakon objavljivanja izbornih rezultata nisu želeli da govore za medije. Opoziciona Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) ocenila je da iznenadna želja za saradnjom SVM-a i Balinta Pastora sa Peterom Mađarom ne označava početak nove ere, već primer "beskrupuloznog političkog konvertitstva." Prethodno je predsednik SVM-a Balint Pastor izjavio da je razgovarao sa Mađarom o mogućoj budućoj saradnji, navodeći da ta stranka istovremeno nastavlja da podržava Srpsku naprednu stranku (SNS) i predsednika Srbiije Aleksandra Vučića. Pastor je, u objavi na Fejsbuku, naglasio da će SVM, kao i od svog osnivanja, težiti dobroj saradnji i sa novom vladom Mađarske. U saopštenju DZVM-a se navodi da SVM nije godinama samo "verno služio interesima moćne mašinerije SNS-a, već aktivno učestvovao u obmanjivanju vojvođanskih Mađara." "Ruku pod ruku su legitimisali beogradski režim, dok su sopstvenu zajednicu gurali u stanje totalne zavisnosti", navedeno je. DZVM je naveo i da je SVM "pod sumnjivim okolnostima prikupljao glasove preko pošte za Fides, podređujući interese sopstvene zajednice uskopartijskoj lojalnosti." I Srpska napredna stranka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i SVM pozvali su birače u Srbiji sa dvojnim državljanstvom da podrže Fides i Orbana. Prethodnih godina Vučić i Orban su izgradili čvrsto savezništvo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa zamenikom državnog sekretara SAD Kristoferom (Christopher) Landauom, između ostalog, i o energetskoj bezbednosti. "Razgovarali smo o jačanju energetske bezbednosti i stabilnosti snabdevanja, kao i o izazovima u energetskom sektoru, uključujući funkcionisanje Naftne industrije Srbije", naveo je Vučić na Instagramu. Naftna industrija Srbije (NIS) je od oktobra 2025. pod američkim sankcijama zbog ruskog većinskog vlaništva. Za ukidanje sankcija, američka administracija zahteva povlačenje ruskih vlasnika. U toku su pregovori ruskog Gaspromnjefta sa mađarskim MOL-om o prodaji ruskog udela u NIS-u, ali tu prodaju mora da odobri američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC). Mali: Predstavnici MOL-a dolaze u BeogradMinistar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je da očekuje da američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) produži operativnu licencu za rad NIS-a do kraja dana. Važeća licenca za rad NIS-a ističe dan kasnije, 17. aprila. Mali je naveo da će predstavnici MOL-a 17. ili 18. aprila boraviti u Beogradu. "Imamo potvrdu da svi pregovori idu kako treba", rekao je Mali novinarima u Vašingtonu, gde prisustvuje Prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke. Krajnji rok za potpisivanje ugovora o novim vlasničkim odnosima u NIS-u, u kojem Srbija ima manjinski udeo, je 22. maj. Vučić i Landau i o bilateralnoj saradnjiPredsednik Srbije je naveo da je sa Landauom razgovarao i o bilateralnoj saradnji, regionalnoj stabilnosti i aktuelnim geopolitičkim prilikama. "Srbija pridaje poseban značaj razvoju strateškog partnerstva i ukupnih odnosa sa SAD, koje smatramo jednim od ključnih spoljnopolitičkih partnera", rekao je Vučić. Dodao je da je uveren da će Srbija i SAD nastaviti da razvijaju strateško partnerstvo kroz otvoren i kontinuiran politički dijalog. Vučić je nedavno rekao da je očekivao velike pomake od administracije američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), ali da su umesto toga stigle odluke koje nisu u interesu Srbije. To su bile sankcije NIS-u, najviše tarife u regionu na proizvode iz Srbije, rampa za automobilske gume iz kineske fabrike Linglong u Srbiji.

Kineski radnik je poginuo, a drugi teško povređen 13. aprila u nesreći u fabrici "Mint" u Loznici, na zapadu Srbije, potvrdilo je Radiju Slobodna Evropa Osnovno javno tužilaštvo u tom mestu. Nesreća se dogodila tokom noćne smjene, a za sada nije poznato kako je do nje došlo, saopštilo je Tužilaštvo u Loznici. Iz tužilaštva navode da je u toku postupak utvrđivanja svih činjenica, kao i da je izdat nalog za obdukciju nastradalog radnika. Fabrika "Mint" u vlasništvu je kineske kompanije "Minth Automotive Europe" i proizvodi delove za automobile. Iz ove fabrike nisu odgovorili na upit RSE o ovom slučaju. Još jedan kineski radnik stradao je u Srbiji na radnom mestu u aprilu. Radnik je poginuo 7. aprila nakon što je ispao iz korpe na kranu gradilišta novog mosta u Beogradu gde su bile angažovane kineske kompanije. Građevinska inspekcija je zbog toga donela rešenje o zatvaranju gradilišta. Poslednji godišnji izveštaj inspektorata za rad u Srbiji ukazuje da je jedan od najčešćih uzroka povreda na radu nebezbedan rad na visini i nepropisno korišćenje opreme za rad. Ukazuje se i na više problema u oblasti zaštite na radu. Prema poslednjem izveštaju inspekcije za 2024, u toj godini bilo je više od 1.000 povreda na radu u Srbiji, a 51 radnik izgubio je život na radnom mestu. Nevladine organizacije koje se bore za prava radnika su prethodnih godina ukazivale i na slučajeve radne eksploatacije stranih radnika u kineskim kompanijama u Srbiji. Između ostalog, lokalne i međunarodne organizacije optužile su kineski Linglong za eksploataciju radnika iz Vijetnama i Indije.

Evropska komisija (EK) je ponovila da i dalje procenjuje da li Srbija ispunjava relevantne uslove za evropsku finansijsku pomoć, uključujući i Plan rasta. Portparol ove institucije Gijom Mersije (Guillaume Mercier) naglasio je da EK to proverava prilikom svakog zahteva za isplatu. Što se tiče situacije u Srbiji, EK je već naglasila zabrinutost zbog usvajanja pravosudnih zakona, tvrdi portparol Mersije, dodajući da evropske institucije pažljivo prate sledeće korake u Srbiji. On je ponovio neophodnost izmena pravosudnih zakona i poboljšanje situacije sa slobodom medija. "Nastavljamo da podržavamo Srbiju na njenom putu ka EU, ali istovremeno zaista očekujemo od vlasti da poštuju efikasne demokratske mehanizme, vladavinu prava i ljudska prava. To uključuje usklađivanje pravosudnih zakona sa standardima EU i brzu implementaciju preporuka mišljenja Venecijanske komisije, koje se očekuje u narednim sedmicama. Takođe očekujemo preokret nazadovanja u oblasti slobode medija", poručio je portparol Evropske komisije. Naime, kako je Radio Slobodna Evropa (RSE) objavio prošle nedelje, EK najverovatnije neće isplatiti narednu tranšu novca iz Plana rasta Srbiji ako se ne revidiraju pravosudni zakoni u skladu sa predstojećim mišljenjem Venecijanske komisije. Dok su na snazi takozvani "Mrdićevi zakoni", kako su naveli izvori RSE, Srbija neće dobiti evropska finansijska sredstva, čak i pod uslovom da zemlja ispuni specifične reforme koje su predviđene za alokaciju. Iz sredstava Plana rasta Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka. Srbija je iz prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta u januaru dobila nešto više od polovine namenjenih sredstava, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri. Umesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion evra. Zajedno sa sredstvima iz predfinansiranja (sedam odsto od celokupne dodeljene sume), ukupna suma koju je Srbija do sada dobila iz Plana rasta iznosi 167,59 miliona evra. Najviši zvaničnici EK upozoravali su da usvojeni amandmani pravosudnih zakona predstavljaju ozbiljan korak nazad za Srbiju.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije radi na rasvetljavanju incidenta u kojem je 16. aprila zapaljen autobus prevoznika Milomira Jaćimovića, koji je besplatno prevozio studente i građane tokom antivladinih protesta. Iz MUP-a je za Radio Slobodna Evropa (RSE) saopšteno da je nakon uviđaja tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu kvalifikovao događaj kao krivično delo izazivanje opšte opasnosti. "Policijska uprava u Novom Sadu intenzivno radi na identifikaciji i pronalasku učinioca", saopšteno je iz MUP-a. Milomir Jaćimović je za RSE rekao da mu je autobus zapaljen u ranim jutarnjim časovima u blizini njegove kuće u selu Đurđevu nadomak Novog Sada. Kako kaže, na nadzornim kamerama se vide tri osobe koje su učestvovale u ovom događaju. "Razbili su staklo i ubacili su molotovljev koktel u autobus. Na mojim kamerama se jasno vide dve osobe i delimično treći. Komšija takođe ima kamere na svom magacinu, pa ćemo videti kakav je tamo snimak", kaže Jaćimović. Dodaje da je čitav autobus izgoreo. "Vatrogasci su ga gasili više od sat i po vremena", kaže. Jaćimović smatra da je ovaj napad povezan sa podrškom koju je tokom protesta 2024. i 2025. pružao studentima u blokadi. "Ovaj poslednji incident doživljavam kao napad na svoju porodicu, ali i kao napad na sve koji su protiv ovog režima", ističe Jaćimović. Vlasnik firme za prevoz putnika Milomir Jaćimović prevozio je studente i građane koji su išli na proteste u Beogradu i Novom Sadu, gde su okupljeni tražili odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra 2024. godine. U novembru 2025. je devet dana štrajkovao glađu, pošto mu je policija zaplenila svih sedam autobusa i napisala više desetina saobraćajnih kazni. Autobusi su mu oduzimani uglavnom pod obrazloženjima da su tehnički neispravni. Tokom prošle godine Jaćimović je u više navrata privođen zbog navodnog narušavanja javnog reda i mira. Do sada je, kako kaže, platio kazne u ukupnom iznosu 4,1 milon dinara (više od 35.000 evra). "Oduzeli su mi vozačku dozvolu, sin i ja imamo 48 sudskih procesa", kaže Jaćimović za RSE. Osim toga, nepoznate osobe više puta su oštetila njegova vozila – bušili gume i razbijali prozore. Slučajeve je, kaže, prijavljivao policiji, ali počinioci nisu pronađeni. Državljani Srbije iz dijaspore prikupljali su novac kako bi mu pomogli. Tada je najavio da će deo tog novca usmeriti za podršku studentskim protestima. Masovni antivladini protesti u Srbiji izbili su u novembru 2024, nakon pogibije 16 ljudi na Železničkoj stanici koja je nakon rekonstrukcije svečano otvorena četiri meseca pre tragedije. Proteste su predvodili studenti, koji su blokirali fakultete širom zemlje. Ključni zahtev koji su postavili pred vlast je utvrđivanje političke i krivične odgovornosti za pogibiju 16 osoba na novosadskoj Železničkoj stanici, u novembru 2024. U međuvremenu, zatraženo je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast negira odgovornost za nesreću i za sada odbija da raspiše izbore. Uprkos optužnicama i istrazi protiv bivših državnih funkcionera, suđenja za nesreću još nisu počela.

Vojna saradnja, naftovod, pruga - sve ovo trebalo je, po dogovoru lidera dve države, da spoji Beograd i Budimpeštu. Projekti, koje su dogovarali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i odlazeći premijer Viktor Orban, sada su na testu jer na čelo Mađarske, nakon izbora, dolazi Peter Mađar (Magyar) i njegova stranka Tisa (Tisza). Dan nakon izbora kojim je okončano šesnaestogodišnje vođstvo Viktora Orbana, vlastima Srbije poručili su iz susedne Mađarske da žele da zadrže dobre odnose, ali da to više neće zavisiti od pojedinaca. "Smatram da je to u interesu i aktuelnog srpskog rukovodstva, i Mađara koji žive u Srbiji, kao što je i naš interes", izjavio je Peter Mađar čija je stranka Tisa odnela ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima. Sporazumi i međudržavni projekti koje su dogovarali Vučić i Orban godinama su praćeni brojnim kritikama. Pre svega zbog netransparentnost projekata ili previše ličnog ugovaranja poslova. Da li je sada ugrožena budućnost zajedničkih državnih projekata pitanje je koje se "u normalnim okolnostima verovatno ne bi ni postavljalo", smatra urednik portala Slobodni Mađar So (Szabad Magyar Szó) Janoš Teke. "Jer ako je reč o projektima koji služe dobrobiti dveju zemalja, onda bi svima bilo u interesu da se oni nastave", rekao je Teke za Radio Slobodna Evropa (RSE). "Međutim, pitanje je potpuno opravdano, jer se često sticao utisak da nije reč o međudržavnim sporazumima, već o projektima koji služe interesima i dobrobiti dveju partija – Fidesa i Srpske napredne stranke", dodao je. Slučaj 'diverzije' na ruskom gasovodu uoči izboraZavršnicu predizborne kampanje za parlamentarne izbore u Mađarskoj obeležili su navodi vlasti u Beogradu i Budimpešti da je sprečen pokušaj diverzije na delu Turskog toka. Kroz Srbiju prolazi gasovod kojim se ruski gas doprema i u Mađarsku. Vlasti u Beogradu saopštile su da su pronašle eksploziv blizu gasovoda nedaleko od mađarske granice, ali nema uhapšenih, niti je jasno ko stoji iza toga. Sumnju u te navode, pored ostalih, izneo je Peter Mađar. Smatra da je akcija ličila na tzv. "false flag" (isceniran incident). Najavio je da će nova vlada istražiti šta se tačno dogodilo i da li je postojala stvarna opasnost. Podseća da je jedno od predizbornih obećanja Petera Mađara bilo da će preispitati ugovore i sporazume koje je sklapala Vlada Viktora Orbana. "I to ne samo one koji se tiču unutrašnjih pitanja Mađarske, već će se brzo na redu naći i međunarodni ugovori", kaže Teke. Iz Mađarove stranke za RSE nisu odgovorili na pitanje kako vide budućnost nekih od najvećih projekata i sporazuma između Beograda i Budimpešte. Na pitanja o tome nisu odgovorili ni iz Vlade Srbije, kao ni iz kancelarije predsednika države. Izgradnja naftovoda i povezivanje Srbije na 'Družbu'Dve susedne zemlje zajedno grade naftovod kojim bi se Srbija povezala na ruski sistem "Družba". Nafta iz Rusije zbog sankcija Evropske unije (EU) u Srbiju ne stiže više od tri godine. Novi naftovod bi omogućio da se to promeni. Iz Mađarske bi, prema tenderskoj dokumentaciji, ovim naftovodom u Srbiju stizala isključivo ruska nafta. Doduše, pod uslovom da EU ne pokuša da blokira taj uvoz, zbog čega se otvara pitanje opravdanosti čitavog porojekta. Sirova nafta iz uvoza u Srbiju trenutno stiže samo iz jednog pravca – iz Hrvatske, preko sistema Jadranskog naftovoda (JANAF). Srbija i Mađarska su izgradnju zajedničkog naftovoda dogovorile u oktobru 2022. Izgradnja je, međutim, ubrzana tek tri godine kasnije. U Srbiji je raspisan tender koji je još u toku. Uoči izbora, krajem marta, Orbanova Vlada proglasila je izgradnju naftovoda sa Srbijom prioritetnim investicionim projektom, čime su ubrzane procedure i radovi. Poslednji plan je da naftovod bude izgrađen do kraja 2027. godine. Janoša Teke smatra da će ovaj projekat verovatno biti važan i za vlast Petera Mađara. "S obzirom na to da je nabavka energije poslednjih nedelja i meseci zadavala ozbiljne glavobolje mnogim zemljama (prim. RSE zbog sukoba na Bliskom istoku)", dodaje. Mađar je izjavio nakon izbora da će preispitati sve ugovore u Mađarskoj u vezi sa ruskom energetikom i ponovo o njima pregovarati ili ih raskinuti ako to bude bilo neophodno. Da li je pod znakom pitanja dogovor o kupovini NIS-a?Mađarska naftna kompanija MOL i ruska državna kompanija Gaspromnjeft dogovorili su sredinom januara okvirni sporazum o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama. Dan nakon mađarskih parlamentarnih izbora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da MOL želi da nastavi pregovore i da ne odustaje od svoje namere ni nakon promene vlasti u Budimpešti. Nije poznato kakav će biti stav Rusije. Moskva je, reagujući na izborne rezultate u Mađarskoj, tu zemlju svrstala u "neprijateljske" države u nizu drugih članica Evropska unija. NIS je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene, američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Iz njegove stranke nisu odgovorili na pitanje RSE da li će i za novu Vladu Mađarske izgradnja naftovoda sa Srbijom ostati prioritet. Na pitanja o njihovim očekivanjama nisu odgovorili ni iz Ministarstva energetike Srbije. Gasna saradnja Srbije i MađarskeSrbija se, proteklih godina, okrenula Mađarskoj i kao partneru u osnivanju zajedničkih preduzeća u oblasti energetike. Firma Serbhungas za trgovinu gasom osnovana je 2023. godine, na osnovu međudržavnog sporazuma. Većinski vlasnik je mađarska državna energetska MVM grupa, dok srpska državna kompanija Srbijagas ima preostalih 49 odsto udela. Mađarski MVM postao je 2025. većinski vlasnik i dve privatne srpske firme. Udeo je kupila od Maneks grupe, biznismena Dragoljuba Zbiljića koji je blizak Vučićevoj Srpskoj naprednoj stranci. Dve zemlje imaju razvijenu saradnju i po pitanju skladištenja gasa. Sporazum o tome potpisan je u Beogradu u junu 2022. Na iznajmljivanje skladišta u susednoj Mađarskoj Srbija je primorana, jer nema dovoljno svog prostora. Energetska saradanja Mađarske i Srbije intenzivirana je od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Janoš Teke smatra da za odgovor na pitanje da li će se takva saradnja i nastaviti, treba sačekati imenovanje novog ministra privrede. Modernizacija pruge Beograd-BudimpeštaIzgradnja i modernizacija pruge od Beograda do Budimpešte zajednički je projekat Kine, Srbije i Mađarske. Novom prugom prvi teretni vozovi krenuli su 27. februara. Iako su vlasti u Srbiji najavljivale da će putnički krenuti u martu, to ipak neće biti pre leta. Kako je iz mađarskog Ministarstva za saobraćaj obrazloženo, sistem za kontrolu vozova u toj zemlji još nije spreman za upotrebu. "Plan je bio da putnički saobraćaj na ovoj liniji krene još pre izbora u Mađarskoj, kako bi to donelo glasove Fidesu. Fides nije zbog toga izgubio izbore, mada je sigurno bilo onih koji su samo odmahnuli rukom u stilu: 'Eto, ni ovo niste znali da uradite kako treba i na vreme'", komentariše Janoš Teke. Projekat je započet 2014. godine u Beogradu kada je Srbija sa Kinom i Mađarskom potpisala Memorandum o razumevanju o modernizaciji pruge. "Uveren sam da će ovo ostati prioritet (nove Vlade), s obzirom na to da je interes celog regiona da deonica koja povezuje Beograd sa Budimpeštom što pre dobije upotrebnu dozvolu", smatra Teke. Izgradnja pruge u većini je finansirana iz kineskih kredita. Kineske kompanije bile su i izvođači radova u Srbiji. U okviru tog projekta, rekonstruisana je i Železnička stanica u Novom Sadu. Četiri meseca od drugog svečanog otvaranja na njoj se obrušila betonska nadstrešnica usmrtivši 16 ljudi. Nesreća je pokrenula talas protesta u Srbiji uz optužbe da su do pada nadstrešnice doveli nemar i korupcija vlasti. Ni godinu i po dana od nesreće nije utvrđena odgovornost, a o njoj se vode tri paralelna postupka. Stanica je prvi put svečano otvorena 2022, u jeku predizborne kampanje u Srbiji, u prisustvu Orbana i Vučića. Vojna saradnja Srbije i MađarskeSporazum između Vlade Srbije i Vlade Mađarske o saradnji u oblasti odbrane potpisan je 2023. godine. Ključni elementi sporazuma su mogućnosti zajedničkih vežbi, te vojno-tehnička saradnja u nabavci naoružanja. U planu saradnje za 2025. predviđeno je bilo 79 zajedničkih aktivnosti. Vučić je nakon potpisivanja tog plana rekao da u regionu Srbija ima najrazvijeniju saradnju u oblasti odbrane s Mađarskom. Kazao je i da se nada da će dogovor o zajedničkim aktivnostima voditi ka stvaranju vojne alijanse dve zemlje. Do sada, to se nije dogodilo. Govoreći o vojnoj saradnji posle smene vlasti u Mađarskoj, urednik Slobodnog Mađar Soa Janoš Teke napominje da međunarodni ugovori i strateška saradnja ne treba da se tiču partijskih interesa, već međudržavnih odnosa. "Reč je o dve susedne zemlje sa zajedničkim bezbednosnim interesima, pa se čini logičnim da se saradnja u oblasti odbrane nastavi, bez obzira na to ko je trenutno na vlasti", kazao je. "Mora se istaći i da je partija Tisa već ranije ukazala na to da podržava transparentnu saradnju zasnovanu na profesionalnim osnovama, a ne 'uslužne' ili partijske saveze između političkih lidera". "Pošto u slučaju Srbije i Mađarske postoji mogućnost da se radilo o ovom drugom, smatram da će se u ovoj oblasti primetiti određeno nazadovanje", dodao je Teke. Na pitanja RSE o tome kako u budućnosti vide ovu saradnju nisu odgovorili ni iz mađarske Tise, ni iz Ministarstva odbrane Srbije.

Suđenje ministru kulture Srbije Nikoli Selakoviću u slučaju "Generalštab" nastavljeno je u sredu pred Višim sudom u Beogradu, gde je državni funkcioner izneo svoju odbranu. Istog dana je zbog nedostatka kvoruma odložena sednica Skupštine Srbije na kojoj je trebalo da se raspravlja o predlogu opozicije za izglasavanje nepoverenja Vladi premijera Đura Macuta upravo zbog ovog slučaja. Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti Selakovića i još tri osobe za zloupotrebu položaja i falsifikovanje dokumenata kojima je ukinut status zaštićenog kulturnog dobra sa kompleksa Generalštab u Beogradu. Zajedno sa njim osumnjičeni su Slavica Jelača, državna sekretarka u Ministarstvu kulture, Goran Vasić, direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, i Aleksandar Ivanović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. Naredno ročište zakazano je za 10. jun. Šta je rekao Selaković?Tokom iznošenja odbrane ministar kulture je veći deo svog izlaganja posvetio diskreditaciji ljudi za koje tvrdi da su autori krivične prijave protiv njega i ključni svedoci u postupku. Izneo je niz optužbi protiv bivše direktorke Zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravke Đukanović i njene zamenice Estele Radonjić navodeći da su odgovorne za niz krivičnih dela, uključujući zloupotrebu službenog položaja. On je kazao da su Đukanović i Radonjić podnele prijavu i pristale da svedoče protiv njega zbog toga što su im ukinute privilegije koje su imale, ali i zato što je kao ministar kulture smenio supruga direktorke Zavoda koji je bio savetnik ministra. Izneo je tvrdnju i da je direktorka Zavoda vodila pregovore sa projektantima američkog investitora u vezi sa Generalštabom, ali da nije uspela da obezbedi korist za svoju firmu u tom projektu. Đukanović je polovinom 2024. godine podnela ostavku na mesto direktorke Zavoda, nakon što je odbila da sa kompleksa zgrada Generalštaba skine zaštitu kulturnog dobra. U svojoj odbrani Selaković je optužio i pojedine tužioce da su politički aktivni i da postoji neprimerena saradnja tužilaca sa opozicionim medijima i pojedinim predstavnicima opozicije. Tužioca Mladena Nenadića optužuje za ucenjivanje ljudi u policiji. U izlaganju je naveo da nije imao niti stekao nikakvu korist kada je reč o Generalštabu. Naveo je i da su od projekta mogli imati koristi samo građani Srbije, a da postoji realna opasnost od urušavanja zgrada u ovom stanju. Ponovio je da smatra da je postupak protiv njega politički motivisan i da postupak "dovodi u pitanje temelje pravne države". "Ovakav postupak ne bi trebalo da se vodi", rekao je u odbrani. Šta je rekao advokat optuženog ministra?Vladimir Đukanović, advokat Nikole Selakovića, izjavio je po okončanju ročišta da je zadovoljan kako je njegov klijent izneo odbranu. "On je jasno pokazao kako unutar sistema imate organizovanu kriminalnu grupu koja pljačka državni budžet, a kada su njihovi interesi ugroženi onda optužuju druge ljude", rekao je Đukanović. Na pitanje novinara kako je moguće da Nikola Selaković nije znao za malverzacije za koje optužuje Dubravku Đukanović i Estelu Radonjić, Đukanović je rekao da "te institucije funkcionišu po principu mi radimo šta hoćemo i ne želimo da podnosimo izveštaje". "Nažalost, tako funkcioniše sistem u ovoj zemlji", rekao je Đukanović. Na pitanje novinarke Radija Slobodna Evropa zbog čega se Selaković nije izjasnio o optužbama za skidanje zaštite kulturnog dobra, njegov advokat je rekao da je "donet poseban zakon koji poništava sve te akte o kulturnom dobru". "Ti akti više ne važe, tako da mi nije jasno zašto se sud uopšte bavi time", rekao je Đukanović. Poseban zakon (lex specialis) o Generalštabu donet je u novembru 2025, a predmet ovog postupka je skidanje zaštite kulturnog dobra godinu dana ranije. Tada je Vlada Srbije Generalštabu ukinula status kulturnog dobra na osnovu dokumentacije za koju tužilaštvo tvrdi da je falsifikovana. Odložena rasprava u SkupštiniDok je pred Specijalnim odeljenjem Višeg suda trajalo ročište u Skupštini Srbije iz dva pokušaja nije obezbeđen kvorum za početak sednice, na čijem je dnevnom redu trebalo da se nađe predlog poslanika opozicije za izglasavanje nepoverenja Vladi. Nakon intoniranja himne poslanici vladajuće koalicije napustili su salu parlamenta, odbijajući tako da daju kvorum za početak zasedanja. Predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi Srbije podneli su poslanici opozicije jer premijer Đuro Macut nije razrešio ministra kulture Nikolu Selakovića nakon što je osumnjičen u aferi "Generalštab". U međuvremenu je predsednica parlamenta za 16. april sazvala novu sednicu na čijem je dnevnom redu više predloga zakona, između ostalog o zaštiti potrošača i o trgovini, kao i više međudržavnih sporazuma. Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe "Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane", izjavio je na konferenciji za medije da očekuje da će sednica sa tačkom o nepoverenju Vladi biti nastavljena za nekoliko nedelja, kada se završi rasprava o nizu zakona koja počinje 16. aprila. "Ova sednica nije zaustavljena trajno, već je samo prekinuta i biće nastavljena nakon što se završi rasprava koja je zakazana za 16. april", rekao je Jovanov. Sa druge strane, poslanik opozicionog Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić kaže da su poslanici vladajuće većine "uzurpirali institucije" time što su napustili salu i uskratili kvorum za sednicu na kojoj je predložena rasprava i glasanje o nepoverenju Vladi. "Obrazloženje zašto se ta tačka nije našla na dnevnom redu je da postoje veći prioriteti, a to je izglasavanje određenih zakona sa evropske agende, za koje su se obavezali da će ih usvojiti. Moj zaključak je da se oni boje da građanima Srbije podnesu račun i da premijer Đuro Macut to uradi u ovom domu", rekao je Aleksić. Kompleks Generalštaba, porušen u NATO bombardovanju 1999. godine, planirao je da kupi zet američkog predsednika Donalda Trampa Džared Kušner. Tome su se žestoko protivili predstavnici stručne javnosti, opozicije, kao i studenti u blokadi. Nakon što je u decembru 2025. Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužni predlog protiv ministra kulture, Kušnerova firma je saopštila da se povlači iz projekta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je novu nabavku naoružanja i vojne opreme, ne precizirajući šta će Vojska Srbije nabavljati. "U narednim danima potpisaćemo velike i važne ugovore za dalju nabavku sredstava naoružanja. Očekuju nas važne posete. Napravili smo velike narudžbine", rekao je on na prezentaciji spremnosti Vojske Srbije, kojoj su prisustvovali i politički lideri bh. entiteta Republika Srpska. Najavio je i modernizaciju Vojske - robotizaciju i digitalizaciju. Vučić je ocenio i da je "stanje bezbednosti nešto složenije nego u januaru, zbog delovanja i aktivnosti saveza Tirane, Zagreba i Prištine". "Naše opredeljenje da čuvamo mir i stabilnost nije se promenilo", dodao je on. Vučić poslednjih meseci optužuje Hrvatsku, Albaniju i Kosovo kako njihov sporazum o odbrambenoj saradnji znači vojni savez protiv Srbije, što je iz tih zemalja više puta demantovano. Optužbe na račun tog saveza izneo je i Milorad Dodik, politički lider iz Republike Srpske. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Vučićem, Dodik je ocenio da je taj sporazum usmeren "protiv srpskog naroda u celini", te da je "remetilački faktor u pogledu bezbednosti čitavog regiona". "Smatramo da je Republika Srpska ugrožena takvim savezom", dodao je on. Vlasti Hrvatske i Albanije, dve članice NATO-a, kao i Kosova, u više navrata su odbacivali takve optužbe, podsećajući da nije formiran vojni savez već potpisana deklaracija u oblasti odbrane i bezbednosti.

U sudu u Beogradu u utorak je održano novo ročište na suđenju ministru kulture Nikoli Selakoviću, osumnjičenom da je falsifikovanjem dokumenata skinuo zaštitu sa Generalštaba. Istog dana odložena je skupštinska rasprava o poverenju Vladi, koju je opozicija tražila zbog slučaja "Generalštab".

Građani, studenti i novinari okupili su se 14. aprila ispred zgrade televizije N1 u Beogradu u znak podrške nakon smene direktora te televizije Igora Božića. Na skup su pozvala medijska udruženja u Srbiji. Prisutni su i članovi zborova građana i predstavnici opozicije, prenosi agencija Beta. Na protestu je, između ostalih, govorila glumica Jelisaveta Seka Sablić i tužiteljka Bojana Savović. "Mi smo se danas okupili kako bismo branili nezavisne medije i slobodno novinarstvo.. Slobodni mediji su temelj svakog demokratskog društva", rekla je Savović. Sablić je rekla da smatra da joj je dužnost bila da dođe na ovaj protest uz poruku da vlast hoće da ugasi N1 "kao što rade sa kulturom i fakultetima, sa studentima i sa svim onim što je vredno". Na skupu je pročitano i otvoreno pismo zaposlenih na N1. "Zašto je smenjen direktor koji je upravljao redakcijom koja je program učinila gledanim, poverenje javnosti učvrstila, koja je radila profesionalno i vredno uprkos bezbednosnim, psihološkim pritiscima i pretnjama i pod konstatnom baražnom paljbom moćnika. Kakav tačno zaključak treba da izvedemo posle prvog poteza novog rukovodstva?", navodi se, između ostalog, u pismu. Protest ispred televizije N1 u Beogradu održan je i pre nedelju dana zbog zabrinutosti da bi smena dosadašnjeg programskog direktora mogla značiti promenu uređivačke politike te kuće. Nezavisno udruženje novinara Srbije izrazilo je tada zabrinutost da odluka o smeni direktora N1 može imati "dalekosežne posledice po nezavisno informisanje u Srbiji". Ovim povodom se tada oglasio i portparol Evropske komisije nadležan za pitanja proširenja Gijom Mersije (Guillaume Mercier) navodeći da institucije u Briselu prate dešavanja u N1 nakon smene Božića. Božića je novi menadžment 3. aprila obavestio da je razrešen sa funkcije direktora, a kasnije je informisan da je "neraspoređen", preneo je N1. Prethodno je 19. februara osnovano preduzeće Adria News Network (ANN) kao deo restrukturiranja medijske kompanije United Group. Tada je deo medija, među kojima i N1, prebačen "pod kapu" tog novoosnovanog preduzeća. Novi direktor N1 televizije je izvršni direktor za informativni program ANN Brent Sadler. On je 3. aprila naveo da kadrovske promene neće uticati na uredničku strukturu. Urednici i novinari N1 i ranije su izrazili bojazan da je to uvod u promenu uređivačke politike, što su iz United Group-a odbacili. Na takvu mogućnost ukazivali su i sredinom prošle godine kada je došlo do smene čelnih ljudi u United Group-a. Priča o tome otvorena je i nakon što je Projekat za istraživanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) objavio u avgustu 2025. audio snimak telefonskog razgovora direktora United Grupe (UG) Stena Milera i direktora Telekoma Srbije Vladimira Lučića. Miler i Lučić razgovarali su, prema onome što je objavljeno, o strategiji da se umanji uticaj medija koji kritički izveštavaju o vlasti Aleksandra Vučića. Predstavnici vlasti u Srbiji, na čelu sa Vučićem, godinama bez dokaza iznose najrazličitije optužbe na račun N1.

U Beogradu veruju da će mađarski MOL nastaviti postupak kupovine ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama. Zeleno svetlo američkih vlasti za kupovinu, preduhitrila je promena vlasti u Mađarskoj. Vlada odlazećeg premijera Viktora Orbana pružala je diplomatsku podršku za ulazak mađarske naftne i gasne kompanije MOL u NIS. Budući premijer Peter Mađar (Magjar, čija je stranka Tisa pobednik parlamentarnih izbora 12. aprila, najavljuje preispitivanje svih ugovora u Mađarskoj u vezi sa ruskom energetikom. Ipak, mađarski energetski stručnjak Atila (Attila) Holoda smatra da bi promena vlasti u Mađarskoj mogla da utiče na nivo političke podrške MOL Grupi, ali da ne bi nužno bila presudan faktor. "Odlazak Viktor Orbana mogao bi da smanji intenzitet političke podrške, što bi potencijalno usporilo proces ili ga učinilo opreznijim, ali to ne bi automatski uklonilo ovaj dogovor sa dnevnog reda", naveo je Holoda za RSE. Kako kaže Holoda, direktor konsultantske kompanije za energetiku i rudarstvo Aurora Energy, transakcije te veličine vode se poslovnim i strateškim razlozima. Mađarski MOL i ruska državna kompanija Gaspromnjeft dogovorili su sredinom januara okvirni sporazum o kupovini ruskog udela od 56,15 odsto u NIS-u. Dan nakon mađarskih parlamentarnih izbora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da MOL želi da nastavi pregovore. "Opredeljenje MOL-a je da se nastave razgovori kako sa Srbijom, tako i sa ruskim partnerom, i da to onako kako smo razgovarali u prethodnom periodu završimo", rekao je Vučić. On je 13. aprila naveo za RTS da su tog dana razgovarali sa predstavnikom MOL-a i da ta kompanija očekuje uskoro potpisivanje međudržavnog sporazuma sa Srbijom. On nije precizirao ko je razgovarao sa predstavnikom mađarske kompanije. MOL grupa nije odgovorila na upit RSE o daljem toku pregovora o kupovini ruskog udela u NIS-u. NIS je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene, američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Prvobitni rok za pregovore, koji je isticao 24. marta, produžen je do 22. maja. Za to vreme je NIS-u više puta produžena licenca za rad, a poslednja ističe sredinom aprila. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja eksploatiše i prerađuje naftu, od čega zavisi i rad NIS-ove rafinerije. Promena u Budimpešti problem za Rusiju?Ni ruski Gaspromjeft nije odgovorio na upit RSE o tome da li bi promena vlasti u Mađarskoj mogla uticati na njihovu odluku o prodaji udela u NIS-u mađarskom MOL-u. A upravo bi za rusku stranu to bilo važnije, smatra energetski stručnjak Atila Holoda, navodeći da se Rusija rukovodila geopolitičkim okruženjem i režimom sankcija. "Mogla bi da utiče na politički okvir i klimu saradnje, naročito s obzirom na reakcije Moskve na rezultate mađarskih izbora iako ne bi bila presudna", ocenio je. Moskva je, reagujući na izborne rezultate u Mađarskoj, tu zemlju svrstala u "neprijateljske" države u nizu drugih članica Evropska unija. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov poručio je 13. aprila da Moskva neće čestitati izbornu pobedu lideru mađarske opozicione stranke Tisa. Dan kasnije Peskov je rekao da će se Moskva voditi konkretnim koracima nove mađarske vlade. Budući mađarski premijer Peter Mađar obećao je obnovu zapadnog fokusa Mađarske i okončanje zavisnosti od ruske energije do 2035. godine, istovremeno težeći "pragmatičnim odnosima" sa Moskvom. Dok je njegov prethodnik Viktor Orban blokirao usvajanje 20. paketa sankcija Evropske unije protiv Rusije, kredit od 90 milijardi evra za Ukrajinu i napredovanje te zemlje u pristupnom procesu. Odlazeći mađarski premijer insistirao je da Ukrajina omogući nastavak tranzita ruske nafte kroz naftovod "Družba" ka Mađarskoj. I Mijat Kostić iz beogradske nevladine organizacije Novi treći put ocenjuje da bi nakon rezultata mađarskih izbora ruska strana mogla biti ta koja će se predomisliti. "Ukoliko se promeni stav Budimpešte prema sankcijama Rusiji", dodaje. On objašnjava da je MOL bio prihvatljiv za Rusiju i sa ekonomskog i sa političkog stanovišta. "Rusija ima interes da pravi poslove sa kompanijama na čije vlade može da utiče, kao što je bila Orbanova", kaže. Na drugoj strani, Kostić kaže da Mađarska nema razloga da odustane od NIS-a navodeći da je u interesu bilo koje mađarske vlade energetska dominacija u regionu. Mađarska MOL Grupa posluje u više od 30 država, navedeno je na sajtu kompanije. Poslovanje je pre svega u Centralnoj i Istočnoj Evropi preko maloprodaje goriva i rafinerija, ali i u Egiptu, Iraku, Kazahstanu, Azerbejdžanu, Rusiji i Pakistanu. Na Balkanu MOL je prisutan u Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. MOL ima tri rafinerije nafte – U Mađarskoj, Slovačkoj i Hrvarskoj, a kupovinom NIS-a dobio bi još jednu, i 2.400 benzinskih pumpi. Politika ili ekonomski interes?Holoda smatra da bi nova mađarska vlada, koja ne bi bila proruski nastrojena, mogla da utiče na donošenje odluka u MOL-u kroz promene u strateškim prioritetima, pristupu Evropskoj uniji i stavu prema zavisnosti od ruske energije. "Međutim, kao kompanija koja je na berzi, MOL odluke na kraju donosi na osnovu ekonomske racionalnosti, pa je malo verovatno da će se njegov strateški fokus značajno promeniti", dodao je. Holoda kaže da je u pregovorima između MOL-a i Gaspromnjefta politika igrala važnu ulogu u pogledu diplomatske podrške i međunarodnog okruženja. "Ali su poslovna logika i tržišni faktori takođe bili ključni pokretači", dodao je. Viktor Orban je izgradio dobre odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, dok se više puta sukobljavao sa Evropskom unijom. Kritikovao je sankcije Rusiji i insistirao na mogućnosti nabavke ruskih energenata. Diplomate EU očekuju od budućeg premijera Mađarske Petera Mađara ukidanje veta na kredit Ukrajini i deblokadu 20. paketa sankcija Rusiji. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) ocenila je 13. aprila da se Mađarska "vraća na evropski put". EU je suspendovala milijarde eura sredstava Mađarskoj zbog zabrinutosti za demokratske standarde u toj zemlji. Poput Orbana, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavio je da održava dobre odnose sa Moskvom. A Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja se nije pridružila sankcijama EU uvedenim Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.