Novi ambasador Srbije u Rusiji je Dragan Vladisavljević, bivši direktor Vojnoobaveštajne agencije Srbije. Vladisavljevića je imenovao bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić 25. septembra, dva dana pre nego što je podneo ostavku na tu funkciju, objavljeno je u Službenom glasniku. Prethodno, Vladisavljević je opozvan sa mesta ambasadora u Azerbejdžanu, gde je stupio na dužnost u maju 2021. godine. U Moskvi će zameniti Momčila Babića, koji je takođe opozvan ranije ovog meseca. U Vojnoobaveštajnoj agenciji (VOA) bio je angažovan od 2004. Za zamenika direktora VOA postavljen je 2009. godine, da bi 2012. godine postao direktor. Na tom mestu je ostao do 2014. godine kada je penzionisan. Kako se navodi u njegovoj biografiji na sajtu Ministarstva spoljnih poslova, bio je i izaslanik odbrane Republike Srbije u Turskoj od 2005. do 2009. godine. Vladisavljević je u Vojsci Srbije obavljao dužnosti pilota, pomoćnika komandira lovačko-avijacijske eskadrile u Batajnici, pomoćnika komandanta lovačko-avijacijskog puka u Batajnici, a bio je i nastavnik Vojne akademije. Od 2015. do 2021. godine bio je i direktor Kancelarije Vlade Srbije za pregovore sa Prištinom. Beograd je nastavio da održava bliske odnose sa Moskvom i nakon što se Rusija našla pod sankcijama Evropske unije, Sjedinjenih Država i drugih zapadnih zemalja zbog invazije na Ukrajinu. Iako je Srbija kandidat za članstvo u EU, vlasti odbijaju da se priključe sankcijama Rusiji.

Gradonačelnik Beograda i član Predsedništva vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandar Šapić negira da je udario odbornicu Tatjanu Mićić, dok u pokretu Kreni-promeni kažu da je Šapić fizički napao njihovu odbornicu i da joj je konstatovana fraktura kostiju sa dislokacijom. Kreni-promeni je saopštio da je lekarskim pregledom Tatjani Mićić utvrđen prelom leve nosne kosti i dela gornje vilice uz nos, sa pomeranjem polomljenih delova kosti. Prema navodima odbornice Kreni-promeni gradonačelnik Šapić je kasno uveče 28. septembra napao nju i njenog supruga na Bežanijskoj kosi u Beogradu. Mićić je rekla da je u šetnji sa suprugom srela Šapića koji se "zaleteo" na nju tvrdeći da mu je dovodila ljude ispred kuće, a da je potom krenuo da udara njenog supruga, dok je ona pokušala da ih razdvoji. "I on je krenuo da udara mog muža. Ja sam stala između njih i raspalio me je po nosu. Raskrvario mi nos.", navela je odbornica Kreni-Promeni. Šapić je na vanrednoj konferenciji za novinare negirao da je fizički napao odbornicu tvrdeći da se samo branio od verbalnog i fizičkog napada od njenog supruga i nje. On je naveo da je kada je sreo gradsku odbornicu pitao zašto je pozivala ljude da se okupljaju ispred njegove kuće i da li je svesna da mu je na taj način ugrožavala bezbednost. "Nakon toga dolazi do prvog verbalnog, onda fizičkog napada na mene, i ja tad krećem da se branim. Ja znam da je takao nisam osim tog prvog pomeranja da bih mogao da se odbranim od njenog supruga, baš da ne bi došlo do situacije koja je posle predstavljena", tvrdi Šapić. Pokret Kreni-promeni negirao je navode da je Mićić tokom prethodnih godina pozivala na okupljanja ispred gradonačelnikove kuće. Šapić se izvinio građanima Beograda i, kako je naveo, prijateljima iz Srpske napredne stranke i Aleksandru Vučiću, koji je nosilac kampanje te stranke za vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra. "Hoću da priznam da je moja najveća greška što se nisam udaljio i napustio to mesto", rekao je Šapić navodeći da nema nameru da podnese ostavku. Pokret Kreni-promeni najavio je da će tražiti pritvor za Šapića i zvaničan zahtev za smenu. Ovaj pokret je održao i protest ispred Trećeg osnovnog javnog Tužilaštva u Beogradu, 29. septembra, sa zahtevom za hitno postupanje nadležnog tužilaštva i predlaganje pritvora za Šapića. Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da postupa po prijavi, da je Šapić sproveden u policijsku stanicu, gde je ustanovljeno da nema prisustva alkohola i psihoaktivnih supstanci u krvi. Navedeno je i da su oštećenima u Urgentnom centru konstatovane lake telesne povrede, nakon čega je Tatjana Mićić zbog povreda u predelu glave upućena na pregled kod maksilofacijalnog hirurga radi utvrđivanja stepena povreda. Tužilaštvo je saopštilo da se oštećeni nisu javljali na telefonske pozive policije radi davanja izjava i dostavljanja medicinske dokumentacije, kao i da nisu pronađeni na adresi. U saopštenju se dodaje da je Šapić pušten iz policije i da će protiv njega nakon utvrđivanja činjeničnog stanja biti preduzimane dalje predistražne radnje. Nosilac izborne liste "Ujedinjena Srbija" i član SNS-a Aleksandar Vučić izjavio je da "ne postoji opravdanje za Aleksandra Šapića i za to što je uradio". "On je morao da se skloni. Morao je da pređe na drugu stranu ulice", rekao je Vučić za Informer. Više opozicionih stranaka je reagovalo zahtevajući ostavku gradonačelnika Beograda.

Politička skupština Evropske narodne partije (EPP) zaključila je da bi događaji u Srbiji oko glorifikacije lika i dela Ratka Mladića mogli biti uzeti u obzir u okviru procesa preispitivanja članstva Srpske napredne stranke (SNS) u toj evropskoj grupaciji. Na redovnom sastanku ovog tela, održanom u francuskom gradu Tuluzu, članovi partije ocenili su da su scene sa sahrane osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u Beogradu bile duboko uznemirujuće, ističu u EPP-u. "Umesto suočavanja s tim mračnim nasleđem, bili smo svedoci javnih i državnih počasti na njegovoj sahrani, učešća visokih srpskih zvaničnika, kao i otvorenog iskazivanja podrške na javnim mestima. Takvi postupci su duboko zabrinjavajući i u očiglednoj su suprotnosti s vrednostima pomirenja, poštovanja žrtava i odgovornosti na kojima počiva evropski projekat", navodi se u usvojenoj deklaraciji Političke skupštine EPP-a. "Politička skupština pridružila se neverici i osudi koju su izrazili rukovodstvo EPP-a i međunarodna zajednica. U okviru tekućeg procesa preispitivanja SNS-a, ovi najnoviji događaji ne mogu biti zanemareni", dodaje se. Politička skupština je ključno političko telo EPP-a koje između kongresa utvrđuje političke stavove i smernice ove evropske političke porodice. Sastaje se četiri puta godišnje, odobrava mandate radnih grupa i priprema i usvaja političke dokumente i stavove EPP-a o važnim evropskim i međunarodnim pitanjima. Izjave ovog partijskog organa predstavljaju zvanične političke stavove EPP-a. EPP je najveća evropska politička porodica desnog centra i okuplja nacionalne stranke iz država članica EU i drugih evropskih zemalja. Većina evropskih lidera dolazi upravo iz ove političke porodice. SNS je postala pridružena članica EPP-a u novembru 2016. godine. U septembru 2025. započeo je proces preispitivanja statusa SNS-a u EPP-u. Pokrenut je u kontekstu zabrinutosti zbog političke situacije u Srbiji, uključujući proteste nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, navode o pritiscima na demonstrante, stanje demokratije i vladavine prava, kao i odnos Srbije prema Rusiji. EPP je tada naglasio da nije reč o formalnom postupku suspenzije ili isključenja. Međutim, od septembra prošle godine bilo je malo informacija o tome dokle se stiglo Pozivi da se SNS isključi iz najveće evropske političke porodice u međuvremenu su stigli i iz Sjedinjenih Američkih Država. Američki republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) pozvao je EPP da opozove status pridruženog člana SNS-u, navodeći da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegova "korumpirana autoritarna partija" protive zapadnoj civilizaciji. Vilson je u pismu predsedniku EPP-a Manfredu Veberu (Weber) naveo da je ključno da takva odluka bude doneta pre parlamentarnih izbora u Srbiji 25. oktobra 2026, "kako SNS ne bi mogla da pere sebe koristeći dobro ime EPP-a". Republikanski kongresmen, koji je među predlagačima mera u Predstavničkom domu za Srbiju, naveo je "Evropa mora da se probudi u vezi s Vučićevim nameštanjem izbora i da insistira na slobodnim i poštenim izborima u Srbiji".

Suđenja za ratne zločine nisu dovoljna da dovedu do suočavanja sa prošlošću, kaže Denisa Kostovicova, profesorka Londonske škole ekonomije (London School of Economics), komentarišući proteste na Kosovu nakon što je na Specijalnom sudu u Hagu izrečena prvostepena presuda za ratne zločine četvorici bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Reakcija kosovske javnosti bila je masovan izlazak na ulice u znak podrške osuđenima, te skandiranja imena OVK, gerilske formacije koja je posle višegodišnjeg mirnog otpora kosovskih političkih lidera politici vođenoj iz Beograda prema Kosovu, ušla u oružani sukob sa srpskim vojnim i policijskim snagama. Bivši predsednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci), te Jakup Krasnići (Krasniqi), Kadri Veselji (Veseli) i Redžep Seljimi (Rexhep Selimi), kao nekadašnji komandanti OVK osuđeni su za dela nezakonitog hapšenja, surovog postupanja, mučenja i ubistva. Kako je sud utvrdio, žrtve su bile Albanci neistomišljenici, oni za koje se smatralo da sarađuju sa srpskim službama, kao i Srbi i Romi. Zločini su počinjeni od aprila 1998. do juna 1999. godine, a kako je sud utvrdio, od ukupnog broja ljudi izloženih torturi 96 je ubijeno. Četvorica osuđenih imaju pravo žalbe. U razgovoru za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE) Kostovicova govori o ograničenjima suđenja za ratne zločine, promenama u globalnim politikama koje su, navodi, degradirale koncept prioriteta ljudskih prava, te upoređuje podršku upućenu liderima OVK sa nedavnim slavljem lika osuđenika za genocid Ratka Mladića na njegovoj sahrani u Beogradu. Kosovo i BiH - razlikeKostovicova: Jedina razlika koju prepoznajem u tim veoma sličnim, da ne kažem gotovo identičnim reakcijama, leži u istorijskom pogledu, sagledavanju konflikata koji su se dogodili u bivšoj Jugoslaviji. Recimo, čak i u teoriji istraživanja konflikta i dinamike konflikta postoji teorija o asimetričnim konfliktima – kada je jedna strana jača, a druga slabija. Tu dinamiku smo imali u gotovo svim konfliktima koji su se desili na teritoriji bivše Jugoslavije. Konkretno, na Kosovu je bila jača, moćnija strana, srpska strana, dok je na drugoj strani bila albanska, koja je započela pobunu i zatim je došla i OVK i tako dalje. Ta dinamika asimetrije stvara veoma komplikovan kontekst. U tom smislu, kada se recimo sudi za srpske zločine, vrlo je lako izmanipulisati narativ da se Srbima sudi zato što su stigmatizovani kao genocidan narod i tome slično. Neprekidno se podgreva narativ da niko ne priznaje srpske žrtve. Albanska strana je u kontekstu asimetričnog konflikta bila slabija strana, što je jako bitno. Tu možemo pričati i o manipulaciji, da kažemo "aha, pa pošto je ta strana bila slabija, onda je praktično nemoguće da bi i oni bili odgovorni za ratne zločine". RSE: Ne samo slabija strana, istorijska činjenica jeste da je albanska strana prethodno čitavu deceniju trpela diskriminaciju u kosovskom društvu, isključivanje iz institucija i sistema. Sve je to formiralo u kosovskom društvu sliku i snažan osećaj žrtve. Kostovicova: Tu je problem što se obe strane smatraju žrtvom i obe strane smatraju da su pretrpele nepravdu različitim presudama. Tu je možda momenat da se postavi pitanje da li su suđenja za ratne zločine, koja su svakako bitna, dovoljna da dovedu do suočavanja sa prošlošću. Tu imate paradoks da zapravo u celoj bivšoj Jugoslaviji nije bilo mnogo drugačijih pristupa. Znamo iz raznih praksi u raznim drugim postkonfliktnim kontekstima da imate paralelno suđenja za ratne zločine koja mogu biti i domaća i međunarodna, kao što je bilo u slučaju bivše Jugoslavije. Ali, recimo, imate i rad Komisije za istinu. RSE: Pokušaja je bilo vrlo traljavih i na kraju neuspešnih. Kostovicova: Tako da su zaista najvažniji pomaci napravljeni drugačijim pristupom – obeležavanjem činjenica o ratnim zločinima. Recimo, imate Kosovsku knjigu pamćenja koja je proizvod rada Fonda za humanitarno pravo na Kosovu i u Srbiji, imate isto tako i knjigu koja beleži žrtve ratova u Bosni i Hercegovini, takođe rad na kompletiranju činjenica i u Hrvatskoj. To na jedan način pruža drugačiji uvid u ono što se desilo. Bitno je naglasiti da imamo pristup koji nije etnički selektivan. Jednostavno, kada imate suđenja, tu se nalazi samo nekolicina ljudi koji su odgovorni i koji ne predstavljaju zapravo totalitet onih koji bi trebalo da budu odgovorni. To je tipična situacija za pitanje masovnih zločina. Svi ne mogu da odgovaraju i zato je bitno imati alternativne načine da se otvori priča o tome šta se desilo. Pristup koji otvara, da tako kažem, diskursivni prostor za drugačiji razgovor o tim stvarima. Solidarnost po etničkom ključuRSE: Vratimo se na početak. Šta govori spremnost svih strana da brane svoje osuđenike za ratne zločine? Kostovicova: Mi sada vidimo ponavljanje obrazca koji je ustanovljen otkako je praktično osnovan Haški tribunal pre nekoliko decenija. Imamo obrazac neprihvatanja istine o zločinima koje su počinili pripadnici našeg naroda, s jedne strane, i insistiranje da su, da kažem, isključivi počinioci zločina bili naši neprijatelji, oni protiv kojih smo se borili. Vidimo da se taj obrazac ponavlja sa veoma malim razlikama, u zavisnosti od konteksta u kojima su se sprovodila suđenja. Nebitno je da li je kontekst bila Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska ili Kosovo. Taj obrazac se stalno ponavlja. Zbog čega je to tako? Da li je to neminovno i da li je to na neki način prirodno, je li to odbrambeni mehanizam? To pitanje otvara veliku debatu. S jedne strane, zašto taj obrazac još uvek postoji dvadeset-trideset godina posle okončanja ratova? Koja je to dinamika, koji su to procesi koji održavaju i učvršćuju taj obrazac? Sada je veoma teško naći neki prostor ili pukotinu za alternativne narative, odnosno za one koji bi posmatrali šta se događalo tokom ratova, pa da se odgovornost postavi na realnim osnovama, onim koje bi bliže odražavale činjenice o zločinima počinjenim za vreme rata. RSE: Kao što ste rekli, to danas izgleda kao neminovnost koja određuje svakodnevicu u svakoj od pobrojanih država u regiji. Da li je to sudbina regije sa kojom se mora računati u svakom drugom društvenom procesu? Kostovicova: Kad se pitanje tako postavi kao neko sudbinsko, to znači da je to moralo biti i da tako jeste. A zapravo potpuno je suprotno. Jako je bitno da razumemo kako se taj obrazac proizveo, kako se stalno proizvodi i kako se reprodukuje. U tom smislu veliku odgovornost u svim državama bivše Jugoslavije imaju elite. Međutim, mislim da se danas nalazimo u vrlo teškoj situaciji po tom pitanju, jer sada vidimo da postoje elite koje kontrolišu medije i koje imaju interes da podrže i plasiraju takve narative. Narative da smo mi zapravo najveća žrtva, da gledaju samo svoju etničku grupu, pa ako hoćete tako da kažemo, postoji sprega sa delovima društva. Više se ne može govoriti samo o odgovornosti elita, već imamo i velike društvene slojeve koji su, bitno je reći, kooptirani, dakle prihvataju takve narative. Tako da se prostor suzio za one glasove koji se zapravo bore za istinu, a jako je bitno istaći da na celom prostoru bivše Jugoslavije postoji civilno društvo koje je uvek bilo angažovano na postavljanju pitanja odgovornosti na realnije osnove. Da se svakako gleda odgovornost drugih, ali da se prvenstveno uzme u obzir i odgovornost koju, da kažemo, naša strana ima. Zaobilaznim putem do istineRSE: Grupe koje su za jednako preispitivanje prošlosti u određenim trenucima su dolazile u krug vladajućih elita, ali to nije trajalo dugo, a ono što danas vidimo jeste da su sve vladajuće političke elite manje-više nacionalističke i one će određivati budućnost regije. Kako zamišljate progres u prihvatanju tereta prošlosti kada razgovaraju ljudi koji su na jednako isključivim pozicijama? Kostovicova: Prostor, ako ima volje, uvek može da se otvori. Ali prihvatam tezu koliko je teško te narative delegitimisati. Ali pogotovo je teško u situaciji kada imate političke elite koje ih šire i podržavaju, čak i nasilnim putem. Znamo kakvi su pritisci na slobodno, na liberalno civilno društvo, na građanske grupe. Ali mislim da je jako bitno takođe shvatiti da te elite jednostavno koriste i instrumentalizuju nacionalističke narative. Oni su im jako bitni da bi na neki način skrenuli pažnju i prikrili disfunkcionalnost u upravljanju državama. Znači, nepostojanje vladavine prava, korupcija i sve ono što ide za tim. To jeste kompleksna situacija i ako biste me pitali kako započeti taj razgovor, možda smo se našli u situaciji da smo videli gde su limiti civilnog društva koje je ućutkivano. Možda bi zapravo mogao da se otvori drugačiji politički prostor, da kažem naokolo, kada bi se krenulo od razgovora o drugim problemima, pitanjima korupcije, disfunkcionalne vladavine, upravljanja državom i tako dalje. Nešto od toga smo videli u studentskim protestima u Srbiji, ali i u drugim okolnostima, koje su pokazale da postoje momenti u kojima se uvidi da drugačiji pristup prošlosti možda jeste moguć. RSE: Biti protiv korupcije i za vladavinu prava, a istovremeno ne preispitivati odgovornost konkretno za ratne zločine. Kostovicova: Možda bi to bio jedan scenario. Ali ako istinska promena režima znači i slobodnije medije i slobodniju debatu, zabranu satanizacije određenih grupa u društvu, možda bi onda to zaista promenilo način na koji se razgovara o ovim problemima. Da li činjenice malo znače?RSE: Činjenice se mogu skupljati kao što su ih skupljali izvori koje pominjete, može se o tome i govoriti, ali uvrežena mišljenja se praktično ne menjaju. Nezgodna okolnost danas je to što se različite vrste preispitivanja istorije 20. veka događaju u mainstream politikama širom Evrope. Koliko to koči proces sagledavanja prošlosti ? Kostovicova: Da, s jedne strane ima nekritičnog reinterpretiranja prošlosti. A s druge strane, na primer, imate veoma interesantne i veoma bitne pokrete i različite inicijative, uključujući i institucionalne na nivou civilnog društva, koje kritički preispituju kolonijalnu prošlost, razgovaraju o odgovornosti, mogućim reparacijama, o edukaciji. Recimo, ovde u Velikoj Britaniji bili su veliki protesti mladih koji su zahtevali uklanjanje određenih spomenika koji su simboli britanske imperije, vezani za istoriju ropstva, kršenje ljudskih prava i slično. RSE: To su dosta kontroverzne inicijative. Kostovicova: Da, ali hoću da kažem da preispitivanje prošlosti ne ide samo u jednom pravcu. Imamo vrlo kompleksnu sliku. Što se tiče međunarodne klime o kojoj govorite, u jednom aspektu ste apsolutno u pravu, a to je da je od kraja Hladnog rata postojala ideja globalne norme. To je da nema mira bez odgovornosti za kršenja ljudskih prava i ratne zločine. To nije bila savršena norma, naročito u praksi, ali bio je to cilj. Znači, posle ratova oni koji su počinili ratne zločine morali su za to da odgovaraju. Sada, u okviru globalnih previranja, liberalni globalni konsenzus je napukao. Očigledno je kada iz Amerike dolaze napadi na Međunarodni krivični sud. Sada je pitanje ko će podržati tu globalnu normu da za sva kršenja ljudskih prava i ratne zločine treba odgovarati i da pravda ne zna za etničko, rasno ili bilo koje drugo poreklo. Da svi moraju biti odgovorni kako je ova norma prvobitno postavljena. Ranije smo imali mirovne ugovore gde su pitanja odgovornosti i tranzicione pravde postajala deo samih ugovora. Sada vidimo da su mirovni ugovori retkost, a umesto njih imamo primirja. U tom smislu, ne idemo mnogo u velike geopolitičke priče i prestrojavanja koja se dešavaju na globalnom nivou. Ali, ako posmatrate usko kako smo pristupali tranzicionoj pravdi, odgovor je postojao. Sada vidimo da je i taj konsenzus napukao. Nemam konkretan odgovor u kom će pravcu to sada ići. Da li će doći do "autoritarnog konsenzusa" na globalnom nivou kako neke kolege nazivaju – da se neke stvari po dogovoru na autoritarnim, nedemokratskim principima stave ad acta. Ili će postojati džepovi, neki prostori institucionalni ili geografski u Evropi ili nekim međunarodnim institucijama, koji će još uvek da se bore za te norme. To je veliko pitanje.

Uz navode o blagoslovu ruskog patrijarha i podršci visokog zvaničnika državne dume osnovana je još jedna ruska manjinska stranka u Srbiji. Jedanaesta po redu – iako je ruska manjinska zajdenica tek 16. po brojnosti u Srbiji i broji nešto više od 10.000 pripadnika. Zastupnik novoosnovane Stranke rusko-srpskog jedinstva (SRSJ) je Rade Savić iz Smedereva. Na sajtu stranke navodi se da je njen cilj zalaganje za izgradnju prosperitetne Srbije, odustajanje od kandidature za članstvo u Evropskoj uniji, te "jačanje savezništva" sa "ruskom braćom". O položaju ruske nacionalne manjine u Srbiji, međutim, nema reči. "Ako je iskustvo bilo kakav učitelj najverovatnije da nemaju nikakve veze sa Rusijom, niti sa ruskom zajednicom u Srbiji", ocenjuje za RSE Vuk Vuksanović, predavač iz spoljne politike i velike strategije na Odeljenju za ratne studije londonskog King's Collegea. Stranka rusko-srpskog jedinstva registrovana je nekoliko dana pre raspisivanja izbora i odmah krenula u prikupljanje potpisa za listu za učešće. Nisu odgovorili na pitanja RSE o svom manjinskom statusu, nastupu na izborima, te eventualnim vezama sa Rusijom. Vuksanović smatra da se u ovom slučaju vidi tendencija da se "zloupotrebljava činjenica što neka stranka, da bi bila karakterisana kao manjinska, ne mora da u svom članstvu, niti na listi za parlamentarne izbore ima predstavnike te konkretne etničke grupacije". "Dovoljno je da u svom programu i statutu navedu da se zalažu za prava te zajednice", napominje. Manjinske partije, prema zakonu, na izborima u Srbiji imaju lakši put do mesta u parlamentu, kako bi nacionalne manjine mogle ravnopravno da učestvuju u političkom životu. Lakše se registruju, lakše kandiduju na izborima i za njih ne važi opšti izborni prag od tri odsto. "Pojava koja je uočena već godinama unazad je da na svakim izborima mi imamo zloupotrebe tih izbornih pravila", ukazuje za RSE Dragan Popović, direktor nevladinog Centra za praktičnu politiku. I on smatra da u slučaju nove stranke koja se deklariše kao ruska manjinska, postoje indicije o zloupotrebama izbornih pravila i povlašćenog položaja koji uživaju manjinske stranke. "U nedostatku pouzdanih informacija možemo da spekulišemo, ali meni se stvarno čini da su u pitanju ipak domaći 'preduzetnici' koji pre svega rade u sopstvenu korist, a verovatno imaju i pomoć srpskih vlasti", ocenjuje. Pravila za izborne liste nacionalnih manjinaIzbornu listu nacionalne manjine mogu podneti stranke koje su registrovane kao političke partije nacionalne manjine, te grupe građana osnovane radi zastupanja interesa određene nacionalne manjine. Da bi bila prihvaćena, Republička izborna komisija mora prethodno da utvrdi da je osnovni cilj njenog podnošenja predstavljanje i zastupanje interesa i zaštita prava neke nacionalne manjine. RIK može i da odbije predlog da se određenoj izbornoj listi odredi položaj izborne liste nacionalne manjine. "Zloupotrebe tu nije teško dokazati, ali teško ih je sankcionisati kad nema političke volje", komentariše Dragan Popović, direktor nevladinog Centra za praktičnu politiku. Za podnošenje manjinske izborne liste dovoljno je da se dostavi pet hiljada overenih izjava podrške birača, dok je ostalima potrebno 10 hiljada. Posebna pravila važe i pri raspodeli mandata. Izborna lista nacionalne manjine učestvuje u raspodeli i onda kada dobije manje od 3% glasova od broja birača koji su glasali. To nije jedina ruska manjinska stranka koja se sprema za izbore. Republička izborna komisija (RIK) proglasila je 17. septembra listu Ruske stranke, koja se ranije suočavala sa optužbama opozicije i dela nevladinih organizacija da je satelit vlasti, te da je njen nastup kao manjinske stranke zloupotreba izbornih zakona. RSE nije dobio komentar na ove optužbe ni od njih, kao ni od vladajuće Srpske napredne stranke. Šta je poznato o novoj partiji?Sedište Stranke rusko-srpskog jedinstva registrovano je u Beogradu. Na njenom čelu je sportista Rade Savić, svetski i evropski šampion Srbije u powerliftingu. Među članovima su i inženjer mašinstva iz Smedereva Slobodan Davidović, pravnik iz Beograda Stefan Maljković, profesorka sporta i fizičkog vaspitanja Slavica Stijović iz Severne Mitrovice na Kosovu, kardiolog Marko Šamanović. Inače, lider ove stranke Rade Savić je i zastupnik Udruženja građana Zapadne Srbije, koje postoji od maja 2025. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR) to udruženje se bavi, pored ostalog, zaštitom životne sredine, humanitarnim radom, promocijom sporta. Registrovano je u Smederevu. Navodi o vezama u RusijiIz Stranke rusko-srpskog jedinstva saopštili su 20. septembra da su njihovi predstavnici bili u Jekaterinburgu, u centralnoj Rusiji, povodom obeležavanja godišnjice ubistva ruske carske porodice Romanov. Ova godišnjica, inače, obeležava se svake godine u julu mesecu. Iz stranke su naveli da su tokom boravka imali "nekoliko susreta i razgovora" sa vođom ultra-nacionalističke Liberalne Demokratske partije Rusije (LDPR) Leonidom Sluckim, koji je i predsednik komiteta za spoljne poslove ruske Dume. "Tokom susreta razgovarano je o jačanju saradnje Srbije i Rusije", naveli su iz te stranke na svom sajtu. U prilog tvrdnji, postavili su fotografiju Savića sa Sluckim. Iz ruske LDPR nisu odgovorili na upit RSE da potvrde ili demantuju veze sa SRSJ. Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku kaže da sumnja da ova stranka ima veze sa zvaničnom Moskvom. "Iako nemam nikakve dokaze, iznenadilo bi me to. Ne verujem da su Rusi baš toliko očajni da će da gube vreme na stranke koje su minorne i koje ne mogu da ostvare nikakav ozbiljniji uticaj u Srbiji", kaže. "Ne isključujem mogućnost da se neko iz te Putinove strukture rukovao sa nekim od naših što su ovi shvatili kao blagoslov", dodaje. Takođe, iz ove stranke na svom sajtu navode da je njihova delegacija u Rusiji za svoj rad dobila blagoslov ruskog patrijarha Kirila, bliskog predsedniku Vladimiru Putinu. Da li je to tačno, RSE nije mogao nezavisno da potvrdi. Jedino što je poznato je da je u Sergijevom Posadu, gradu u Moskovskoj oblasti, poglavar Ruske pravoslavne crkve služio 18. jula svečanu liturgiju povodom praznika. Na sajtu Moskovske patrijaršije pobrojane su različite delegacije koje su prisustvovale. Među njima se nalaze se i imena dva predstavnika ove stranke, koja u to vreme nije bila zvanično registrovana. "To što imaju fotografije patrijarha to ne znači mnogo. U većini slučajeva kada je priča o nekoj ulozi Rusije, ispostavi se da to zapravo nisu nikakve inicijative kojima se diriguje iz Moskve nego da su to lokalni manevri", komentariše Vuk Vuksanović sa londonskog King's Collegea. "U ovom slučaju, veća je šansa da su te stranke povezane sa vladajućom koalicijom u Srbiji nego sa ruskom vladom", dodaje. Vladajuća SNS nije odgovorila na pitanja RSE o tome. Vuksanović smatra i da će ovog puta "spoljna politika i uticaj spoljnih igrača na izborni ishod biti manji" nego na bilo kojim izborima koji su održani nakon 2000. godine, odnosno od demokratskih promena i pada režima Slobodana Miloševića. "Evropska unija, Sjedinjene Američke Države, Rusija, Kina, svi su oni preokupirani svojim problemima i mnogo većim žarištima kao što su Ukrajina i Iran", zaključuje. Kolika je moć ruskih manjinskih stranaka u Srbiji?Tokom proteklih godina, različite stranke registrovane kao ruske manjinske osvajale su mandate u Skupštini Srbije i u opštinama u kojima Rusi gotovo da i ne žive. "Koliko god su minorne te ruske stranke, njihovo učešće može da bude značajno", ukazuje Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku. Ruska stranka, koja nastupa i na ovim izborima, imala je u junu 2024. odlučujući glas nakon lokalnih izbora u Nišu, na jugu Srbije. Sa jednim osvojenim mandatom, odlučila je da uđe u koaliciju sa SNS. Na taj način rezultat se "prelomio" u korist vladajuće koalicije koja je imala isti broj mandata kao opoziciona. "Treći grad po veličini grad u Srbiji pao je u ruke naprednjaka zato što je Ruska stranka dobila jednog odbornika na osnovu manjinskog položaja", podseća Popović. Odbornik koji je imao ulogu "jezička na vagi", Tihomir Perić ranije je bio član ultradesne Srpske radikalne stranke, koja na predstojećim izborima nastupa u koaliciji sa SNS-om. Perić je danas na listi Ruske stranke za parlamentarne izbore, koja je Republičkoj izbornoj komisiji predala nešto više od pet hiljada potpisa podrške. "Teško je zamisliti da su oni skupili potpise regularno. Niti je ikad iko video da oni skupljaju neke potpise", ukazuje Popović. "To je ono što sugeriše da vlast pomaže takve stranke, iako ih možda nije osnovala, nema nikakve sumnje da im daje infrastrukturu i podršku nadajući se da će na taj način i sebi da sebi pomogne", dodaje. Njihova ciljna grupa, smatra Popović, nije ruska zajednica u Srbiji nego proruski orijentisano stanovništvo. "Pokušavaju da igraju na taj sentiment, jer je kod jednog dela ljudi u Srbiji bitno to savezništvo sa Rusijom. Međutim, ljudi se na izborima, uglavnom, ne odlučuju na osnovu odnosa sa Rusijom", zaključuje. Istraživanja o globalnoj podršci svetskim liderima pokazuju da ruski predsednik najveću podršku ima u Srbiji. Putina u Srbiji, prema istraživanju Gallup Internationala objavljenom u februaru, podržava 37 posto građana. Istovremeno, vlasti u Beogradu održavaju bliske veze sa Moskvom. Srbija odbija i da uvede sankcije Rusiji, uprkos pozivima Brisela da se, kao država kandidatkinja za EU, uskladi sa spoljnom politikom Unije.

Zagovaranjem borbe protiv korupcije, populistički lider Aleksandar Vučić je po dolasku na vlast pre deceniju i po počeo da učvršćuje svoj rejting. Kada je postao premijer poručivao je građanima Srbije da moraju da se menjaju i okanu mitova, počeo je pregovore sa Kosovom. Kao premijer i predsednik poslednjih dvanaest godina nalazio se na čelu Srbije, kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i zemlje koja ima nerešene odnose sa bivšom pokrajinom Kosovom. Bivši Šešeljev radikal i Miloševićev ministar, Vučić se u prethodnoj deceniji kao funkcioner nove Srpske napredne stranke okrenuo Zapadu i postao njihov sagovornik. Deceniju i po kasnije napustio je funkciju predsednika Srbije ulazeći u izbornu utakmicu za mesto premijera, posle dve godine protesta i zahteva za vanrednim izborima. "Prvih godina je obećavao neke promene i kao društvo smo poverovali da je naučio nešto iz 90-ih, ali se na kraju završilo na nečemu što jako liči na 90-te", kaže Dušan Spasojević sa beogradskog Fakulteta političkih nauka. U poslednjim godinama, ocenjuje Spasojević, vidimo "autoritarne tendencije, nezavršene poslove, korupciju i neispunjena obećanja." Stradanje 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu pokrenulo je masovne proteste i zahteve za odgovornošću vlasti. Demonstranti, predvođeni studentima u blokadi, tražili su smenu vlasti smatrajući da su traljava rekonstrukcija i korupcija doveli do tragedije. Srbija pod Vučićevim vođstvom beleži pad sloboda što je konstatovano i u poslednjem izveštaju međunarodne organizacije Freedom House. U tom izveštaju, Srbija je svrstana među zemlje sa najvećim padom sloboda. U međuvremenu, Srbija stagnira u evropskim integracijama, pa od nekadašnjeg predvodnika uz Crnu Goru, dospeva skoro na začelje. Od kraja 2021. nije otvoreno nijedno poglavlje u pregovorima o pridruživanju Evropskoj uniji. Nazadovanje demokratije, nerešeni odnosi sa Kosovom i, pre svega, neuvođenje sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu glavni su razlozi tog zastoja. Podnoseći ostavku osam meseci pre isteka mandata, Vučić je 27. septembra rekao da zna da je grešio u različitim odlukama. "Od izbora ljudi, ponekad i strateški, ali bih to, čini mi se, uspevao da ispravim, taktički svakako neuporedivo češće", izjavio je ne navodeći na koje odluke misli. Šta (ni)je uradio?"Vučić je neko ko je obećavao puno", kaže politikolog Dušan Spasojević, dodajući da je u prvim godinama "uradio važne stvari za Zapad." "Briselski sporazum je bio velika stvar, i dalje je velika stvar, i dalje je temelj odnosa Srbije prema Kosovu", navodi on. Ali Spasojević kaže da su vremenom manjak daljih integracija i naročito "porast autoritarnih tendencija i korupcija potkopali poziciju odakle je Vučić krenuo". Briselskim sporazumom o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova potpisanim 2013. dogovorena je integracija kosovskih Srba u kosovsko pravosuđe i policiju. Dogovor o formiranju Zajednice srpskih opština na Kosovu do danas nije ispunjen. Potpisani su i Vašingtonski sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa iz 2020, kao i Ohridski u proleće 2023. koji je trebalo da vodi ka sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije. U međuvremenu je došlo do zastoja pregovaračkog procesa između Srbije i Kosova, za šta obe strane krive jedna drugu. Dogodio se i oružani napad grupe kosovskih Srba u Banjskoj na severu Kosova u septembru 2023. za šta Priština krivi Srbiju, što Beograd odbacuje. U poslednje dve godine Kosovo je ugasilo gotovo sve institucije Srbije koje su u posleratnom periodu funkcionisale u srpskim sredinama. Spasojević ocenjuje da je u početku Zapad u Vučiću video nekoga ko može da artikuliše desnu poziciju u Srbiji, patriotsku ili nacionalnu, tako da ona bude kompatibilna sa Zapadom. "To je njima bilo izuzetno važno i mislim da su ga i zbog toga snažno podržali. Plus, tu treba dodati i razočaranje Tadićem, koji je isto imao dobru priliku iz njihove perspektive", naveo je. "A danas smo došli u situaciju da ima protokolarnu podršku i to samo zato što nema jasne alternative", dodao je. Na predsedničkim izborima 2012, demokrata Boris Tadić izgubio je podršku birača, a Srpska napredna stranka formirala je većinu u Skupštini Srbije. Kome je Vučić bio bliži?Politikolog Dušan Spasojević kaže da Vučič "igra na više karata", opisujući njegovu spoljnu politiku. Spasojević napominje da kako su krenule stvari da se menjaju u EU, da je Vučić polako počeo da se okreće drugima u većoj meri, da ponovo priča o prijateljstvu sa Rusijom i naglašava Kinu kao neku vrstu alternative. "To mu je dalo neki manevarski prostor, na neki način 'povećalo i cenu' u jednom trenutku, ali ga je sad dovelo u dosta nezgodnu situaciju", ocenjuje Spasojević. Aleksandar Vučić je svoj mandat završio telefonskim razgovorom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, očekujući produženje gasnog aranžmana. EU je i povodom ovog razgovora upozorila Srbiju da se odnosi sa Rusijom ne mogu odvijati kao da je sve po starom sa Putinovim režimom u senci ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine. I u Vašingtonu su, tim povodom, podsetili na nedavnu izjavu državnog sekretara Marka Rubija 23. septembra da je Srbija uključena u određena pitanja koja su potencijalno problematična i eksplozivna, a koja su od međunarodnog interesa. "Sad imamo unakrsan pritisak na sve ruske i kineske prijatelje i od strane Vašingtona i od strane Brisela. Naravno, Vučić može da se kocka i da se vrati na svoja radikalska podešavanja i da vidi šta će mu to doneti", kaže Spasojević. On ocenjuje i da su Vučićeva balansiranja relativno održiva sve dok ga niko u zemlji ne osporava ozbiljnije, ali d au tom slučaju stvari postaju komplikovanije. Vučić pred 'ozbiljnim izazovom'Nakon 14-godišnje vlasti, Vučić se prvi put susreće sa ozbiljnim izazovom na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra. "To je izuzetno ozbiljan test za njega. 25. oktobar jeste ubedljivo najveći izazov bez ikakve dileme od kako je došao na vlast", smatra Spasojević. Ukoliko, pak, uspe da postane premijer, Spasojević ne očekuje da će Zapad odmah pritiskati svom snagom. "Ali sigurno da će mu biti mnogo teža pozicija nego što je bila pre pet ili deset godina", smatra on. Lista učesnika na parlamentarnim izborima još nije zaključena, dok se kao najozbiljniji takmac Vučiću i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci smatra lista "Studenti pobeđuju". Tu listu podržavaju studenti u blokadi, koji su predvodili proteste i organizovali višemesečne blokade fakulteta širom zemlje.

Na izborima u Srbiji pravo glasa imaće više od 500.000 birača bez upisanog imena ulice i kućnog broja, utvrdio je RSE obradom podataka o broju birača po adresama, koji su dostupni su na sajtu Ministarstva zaduženog za birački spisak. Primeri su zabeleženi u različitim delovima Srbije - od Prijepolja na jugozapadu države, preko Čačka na zapadu, do južnih opština Preševo i Bujanovac. Resorna ministarstva, međutim, ne daju objašnjenje.

Nakon razgovora odlazećeg predsjednika Srbije Aleksandra Vučića sa predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom, Stejt department podsjeća na upozorenje američkog sekretara Marka Rubija da je Srbija uključena u "potencijalno problematična i eksplozivna pitanja koja su od međunarodnog interesa". Vučić je 26. septembra, dan pred podnošenje ostavke, razgovarao telefonom sa Putinom o gasnom aranžmanu koji Srbija očekuje, ali i o bilateralnoj saradnji. Nakon razgovora Vučić je izjavio da je "siguran" da će budući predsjednici Srbije "umeti da vode računa o interesima Srbije i držanju te vrste balansa i te vrste odgovornosti prema svim važnim subjektima međunarodne politike". Na upit RSE o tom razgovoru, portparol Stejt departmenta se pozvao na izjavu Rubija koji je 23. septembra rekao da u okviru strateškog partnerstva, koje Sjedinjene Države žele da prodube sa Srbijom, istovremeno namjeravaju da rješavaju potencijalne probleme koji bi se mogli pojaviti, a koji se duboko tiču i njih samih. U julu su Sjedinjene Američke Države i Srbija potpisale Memorandum o razumijevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj sigurnosti u okviru procesa strateškog dijaloga održanog u Vašingtonu. Susret američkih i srbijanskih zvaničnika tada je otvorio državni sekretar SAD Marco Rubio. U avgustu su republikanski i demokratski članovi Predstavničkog doma američkog Kongresa podnijeli prijedlog zakona kojim se od SAD traže mjere u vezi sa Srbijom zbog "ozbiljnog nazadovanja" u demokratiji i vladavini prava u zemlji, kao i saradnje s Rusijom, Kinom i Iranom. Prema prijedlogu zakona, Srbija bilježi ozbiljno nazadovanje u oblasti demokratije, što je odraženo u Izvještaju o ljudskim pravima za 2024. i Izvještaju Evropskog parlamenta o Srbiji za 2025, u kojima se navode značajni problemi sa vladavinom prava, nezavisnošću pravosuđa, slobodom medija i korupcijom. Iako je kandidatkinja za članstvo u Evropsku uniju, Srbija skoro pet godina nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje, između ostalog, i zbog nedovoljnog napretka u oblasti vladavine prava, ali i neusklađivanja svoje vanjske politike sa EU. Dva mjeseca nakon otvaranja posljednjeg poglavlja počeo je rat u Ukrajini, a Srbija nije uskladila svoju vanjsku politiku sa Evropskom unijom i uvela sankcije Rusiji. To je tada bio ključni razlog za zastoj u pristupnim pregovorima, a u međuvremenu je došlo do pogoršanja u oblasti vladavine prava. Nedavno je i američki kongresmen Joe Wilson predložio da se godišnji sastanak Parlamentarne skupštine OSCE-a premjesti iz Srbije u Južnu Karolinu, objašnjavajući da mu je primarni razlog za takav prijedlog "prekomjerni uticaj" ruskog predsjednika Vladimira Putina u Srbiji.

Dvojica republikanaca u Zastupničkom domu SAD pozivaju administraciju predsjednika Donalda Truma da nastavi sa sankcijama protiv Naftne industrije Srbije (NIS), prema pisanju američkog medija The Hill. Ruski vlasnici imaju 56,15 posto vlasništva u NIS-u od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. Republikanski zastupnici Joe Wilson i Keith Self, poslali su u petak, 25. septembra pismo Ministarstvu finansija u kojem se protive produženju ublažavanju sankcija za NIS. "Pišemo vam kako bismo vas s poštovanjem zamolili da ponovno razmotrite produženje svih dodatnih privremenih licenci koje bi omogućile Naftnoj industriji Srbije da nastavi s radom uprkos američkim sankcijama vezanim uz njeno rusko vlasništvo", napisali su zastupnici. Pismo je upućeno ministru finansija SAD Scottu Bessentu. Naftna industrja Srbije (NIS) podnijela je 24. septembra Ministarstvu finansija SAD novi zahtjev za licencu koja bi omogućila nastavak operativnog rada. Aktuelna licenca za rad NIS-u koju je izdala Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD, ističe 30. septembra. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u, koji je u većinskom ruskom vlasništvu, kako bi spriječila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično obnavlja. NIS snabdijeva 80 posto energetskih potreba Srbije, ali je u većinskom vlasništvu ruskih energetskih giganata Gazpromnjefta i Gazproma koji su pod sankcijama SAD. Wilson i Self izražavaju zabrinutost da izuzeća omogućavaju NIS-u da odugovlači pregovore o prodaji ruskog udjela u kompaniji. U januaru je mađarska kompanija MOL objavila da je postigla dogovor s Gazpromnjeftom o preuzimanju njegovog većinskog udjela u NIS-u, ali on još nije zaključen. "Pregovori o konačnom ugovoru o kupovini i dalje su u toku, a MOL je od vašeg odjela zatražio daljnje odobrenje za nastavak poslovanja uprkos ograničenom napretku", napisali su zastupnici. "Nadalje, Srbija i dalje održava bliske političke i ekonomske veze s Rusijom i, za razliku od većine evropskih zemalja, nije nametnula sankcije Moskvi nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022.", dodali su. Zbog veza Srbije i Rusije i u američkom Kongresu je izražena zabrinutost. Tokom debate sredinom septembra u Kongresu iskazana je dvostranačka zabrinutost zbog odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom, a postavljena su i pitanja da li je u okviru Strateškog dijaloga SAD i Srbije razgovarano o "malignom uticaju" Moskve i Pekinga.

Evropska komisija podsetila je Srbiju da Evropska unija (EU) namerava da do kraja naredne godine postepeno i efikasno obustavi uvoz ruskog gasa i nafte, te da isto očekuje i od država kandidata. "Kao zemlja kandidat, od Srbije se očekuje da svoje politike uskladi sa ciljevima EU, uključujući energetsku i spoljnu politiku, i da bude pouzdan partner koji teži istom strateškom pravcu", izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier). Podsetio je da evropske institucije jačaju podršku zemljama Zapadnog Balkana u oblasti energetske bezbednosti, jer je cilj da se smanji zavisnost od fosilnih goriva i podrži diverzifikacija pravaca snabdevanja, kako bi partneri iz regiona imali bolju integraciju energetskih mreža i pristup energiji iz više izvora. "Nakon početka ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine videli smo koliko je to važno i kakve probleme može da izazove za bilo koju evropsku zemlju, uključujući Srbiju", podvukao je Mersije. Briselski portparol izneo je ove navode nakon telefonskog razgovora koji je 26. septembra sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom vodio Aleksandar Vučić, sada već bivši predsednik Srbije. Do razgovora je došlo dan pre nego što je Vučić podneo ostavku na mesto predsednika, jer je nosilac liste SNS-a za budućeg premijera na predstojećim izborima raspisanim za 25. oktobar. Kratkoročni sporazum o isporuci ruskog gasa Srbiji ističe 30. septembra, a zemlja više od 80 odsto tog energenta uvozi iz Rusije. Srbija nije postigla sporazum o dugoročnom ugovoru otkako je prethodni, trogodišnji, istekao u leto 2025, pa Moskva od tada anekse ugovora produžava kratkoročno. Aranžman koji sada ističe produžen je u junu za tri meseca. Vučić je nakon razgovora izrazio uverenje da će aneks ugovora o gasnom aranžmanu Moskve i Beograda biti produžen. Evropska komisija potvrdila je da je upoznata s telefonskim razgovorom. "Naš stav je oduvek bio potpuno jasan prema našim partnerima, uključujući zemlje kandidate poput Srbije: odnosi sa Rusijom ne mogu se odvijati kao da je sve po starom sa Putinovim režimom, i to u senci ničim izazvanog i neopravdanog ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine", podvukao je Mersije. Osvrćući se na Vučićevu izjavu da je siguran da će budući predsednici Srbije „umeti da vode računa o interesima Srbije i držanju te vrste balansa i te vrste odgovornosti prema svim važnim subjektima međunarodne politike", portparol je podsetio na obaveze koje Srbija ima kao zemlja kandidat za punopravno članstvo. Odluka da podnese zahtev za članstvo, podseća Mersije, podrazumeva da se zemlja obavezala da će svoje politike uskladiti sa EU, uključujući i oblast spoljne i bezbednosne politike. "Usklađenost Srbije sa našom Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom i dalje je znatno niža nego kod drugih zemalja kandidata na Zapadnom Balkanu. Srbija bi zato, kao prioritet, trebalo da intenzivira napore ka doslednijem i značajno višem nivou usklađenosti, uključujući i kada je reč o sankcijama protiv Rusije. Želimo da možemo da računamo na Srbiju kao na pouzdanog partnera", poručio je on. Vučić je inače razgovarao telefonom s Putinom, koji je na Zapadu izolovan, a čija je zemlja pod sankcijama zbog invazije na Ukrajinu koja traje skoro pet godina. Pregovori o članstvu između Brisela i Beograda u zastoju su, između ostalog, i zbog nedovoljne usklađenosti Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Srbija je izgubila status lidera u pristupnom procesu, jer nije uvela sankcije Rusiji kao odgovor na agresiju na Ukrajinu, a stepen njene usklađenosti sa sankcionom politikom EU iznosi oko 60 odsto.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je podneo ostavku u nedelju 27. septembra uveče, dan kasnije predao je dužnost predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić koja će obavljati funkciju vršioca dužnosti predsednika Republike. Vučić je Brnabić uručio predsednički pečat, dokumenta o pomilovanjima i ostala dokumenta koja je vodio kao predsednik. Vršilac dužnosti predsednika Republike ovlašćen je da predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, da prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, da raspiše izbore za Narodnu skupštinu, da predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, da vrši nadležnosti u oblasti odbrane Srbije i da komanduje Vojskom Srbije. U slučaju kada je predsedniku Republike mandat prestao pre vremena na koje je izabran, predsednički izbori raspisuju se tako da se glasanje održi najkasnije tri meseca od dana kada predsedniku Republike prestane mandat. Vučić je podneo ostavku na mesto predsednika kako bi učestvovao u trci za premijersko mesto kao kandidat svoje Srpske napredne stranke. Vanredne parlamentarne izbore prethodno je raspisao za 25. oktobar. Sa pozicije šefa države povukao se osam meseci pre nego što bi mu po zakonu istekao predsednički mandat - u maju 2027. Vučić je dva puta biran za predsednika države. Pošto Ustav ne dozvoljava treći mandat, ne bi mogao ponovo da se kandiduje. U skladu sa Ustavom, Brnabić na mestu v.d predsednika može ostati najduže 90 dana. Vučić je u obraćanju javnosti najavio kako će predsednički izbori u prvom krugu biti održani do kraja decembra.

Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem avgusta otvorio fabriku humanoidnih robota u Šapcu, najavio je da će roboti nositi etiketu "Made in Serbia" i da će im upravo to otvoriti vrata ka tržištu Evropske unije (EU). Stavovi evropskih zvaničnika i eksperata pokazuju, međutim, znatno komplikovaniju sliku od jednostavne priče o zaobilaženju carina. Kao domaći proizvodi u EU, pod određenim uslovima, mogu se računati delovi poreklom iz članica EU ili iz drugih zemalja obuhvaćenih odgovarajućim trgovinskim aranžmanima, među kojima je Srbija. Tu, međutim, postoji jasna granica: ako se u Srbiji samo sklapaju gotovi kineski delovi, ili se robot samo pakuje i obeležava, to samo po sebi nije dovoljno da proizvod dobije srpsko poreklo. Zato će, iz perspektive Evropske komisije, svaki model robota biti posmatran pojedinačno, u zavisnosti od toga šta zapravo radi i na koji način je proizveden. Zašto 'carinska prečica' nije tako jednostavnaStav Evropske komisije i mišljenja eksperata, sagovornika RSE, poklapaju se u jednom: teza o takozvanoj "carinskoj prečici" previše je pojednostavljena. Uobičajena pretpostavka zvuči ovako: Kina napravi robota, on stigne u Srbiju, gde se sklopi ili samo prepakujemo, dobije etiketu "Made in Serbia" i zatim ulazi u EU kao domaći proizvod, bez carine koju bi platio da je stigao direktno iz Kine. Evropska komisija takvu interpretaciju odbacuje kao pojednostavljenu. Prva prepreka je pravna: prosto sklapanje gotovih kineskih delova, ili samo pakovanje i stavljanje etikete, nije dovoljno da robot dobije srpsko poreklo. Potrebno je ispuniti pravila o poreklu i dokazati odgovarajuću obradu ili druge propisane uslove. Sama adresa fabrike nije dovoljna – neophodan je stvarni ekonomski sadržaj proizvodnje. Druga prepreka, prema stavu Evropske komisije, još je važnija i odvojena od pitanja porekla: čak i kada bi robot legitimno stekao srpsko poreklo i time ispunio uslove za preferencijalni tarifni tretman, to mu ne otvara automatski vrata evropskog tržišta. Robot bi i dalje morao da ispuni sva relevantna pravila EU o bezbednosti proizvoda, zaštiti podataka i veštačkoj inteligenciji – potpuno nezavisno od pitanja njegovog porekla. Pravila o poreklu, poručuju iz Brisela, određuju carinski tretman proizvoda, ali ne i da li je proizvod uopšte dozvoljen na tržištu EU. Proizvodnja mala – simbolika velikaSagovornici RSE koji se bave odnosima Kine i EU skreću pažnju na relativno skroman broj robota koji su planirani za proizvodnju u Šapcu na zapadu Srbije, ali ocenjuju da je simbolika projekta značajnija od samog obima proizvodnje. Pavlo Zvenihorodski (Zvenyhorodskyi), viši istraživački analitičar za tehnologiju i međunarodne poslove u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir (Carnegie Endowment for International Peace), ocenjuje da je broj planiranih robota umeren u odnosu na veličinu tržišta EU i da sama fabrika teško može imati neposredan uticaj na ekonomsku bezbednost Unije. "Značaj je pre svega simboličan – jedan od vodećih kineskih proizvođača humanoidnih robota otvara pogon na evropskom tlu, što govori da Kina evropsko tržište stavlja visoko na listu prioriteta i najavljuje rastuću konkurenciju i zavisnost od kineske tehnologije koja bi uskoro mogla postati nezaobilazna u proizvodnji i logistici", kaže Zvenihorodski za RSE. On sumnja da bi Srbija, kao mala zemlja sa ograničenim industrijskim kapacitetima, mogla postati glavna baza za sklapanje i izvoz kineskih robota. Ono što slučaj Srbije, prema njegovom mišljenju, može ponuditi jeste model za ulazak na tržište EU ako direktan izvoz iz Kine u budućnosti bude suočen sa ograničenjima. "Ovo je posebno relevantno u trenutku kada vlade širom sveta sve više prepoznaju strateški značaj robotike zasnovane na veštačkoj inteligenciji i traže načine da zaštite domaće proizvođače i smanje zavisnost od stranih dobavljača. Nedavna odluka Sjedinjenih Američkih Država da zabrane uvoz naprednih robota proizvedenih u inostranstvu, uključujući humanoidne robote i četvoronožne robote, jedan je od takvih primera", kaže Zvenihorodski. On dodaje da, ako bi EU jednog dana sledila taj primer ili uvela više carine na uvoz kineskih robota, kao što je učinila sa električnim vozilima, da bi kineski proizvođači mogli iskoriste fabriku u Srbiji i uspostave montažne linije u drugim trećim zemljama koje imaju povoljne trgovinske aranžmane sa EU, kako bi obezbedili pristup evropskom tržištu. Srbija između kineskog kapitala i tržišta EUSaša Kutial (Sacha Courtial), pridruženi istraživač za odnose EU i Kine pri Institutu Žak Delor (Jacques Delors), pravi razliku između dva scenarija koja se, prema njegovom tumačenju, lako mogu mešati: sklapanja robota u Srbiji od pretežno kineskih komponenti i izgradnje stvarnog lokalnog robotskog ekosistema – sa komponentama, inženjeringom, softverskom integracijom, istraživanjem i razvojem. Samo bi drugi scenario, smatra Curtial, bio značajniji za ekonomsku bezbednost EU, jer humanoidna robotika objedinjuje tehnologije koje Brisel sve više tretira kao strateške: veštačku inteligenciju, napredne senzore, poluprovodnike, baterije, aktuatore, kao i potencijalno velike količine industrijskih i ličnih podataka. On smatra da bi Srbija mogla postati privlačna proizvodna baza za kineske kompanije koje žele pristup širem tržištu EU, zahvaljujući bliskim ekonomskim odnosima sa Unijom i povlašćenom pristupu evropskom tržištu kroz SSP, ali i razvijenim ekonomskim vezama sa Kinom, uključujući Sporazum o slobodnoj trgovini koji je na snazi od 2024. godine. Promene režima u Mađarskoj – prednost za SrbijuCurtial, međutim, skreće pažnju i na političku komponentu. Promena vlasti u Mađarskoj mogla bi, prema njegovom mišljenju, Srbiju učiniti još privlačnijom kineskim investitorima. "Za vreme Viktora Orbana, Mađarska je postala jedna od glavnih kineskih investicionih baza unutar EU, posebno za proizvodnju električnih vozila i baterija. Izbor nove vlade koja je više orijentisana ka EU ne znači da će Mađarska zatvoriti vrata kineskim investicijama, ali bi mogao učiniti regulatorno i političko okruženje donekle manje pogodnim za njih", ocenjuje on. "U izvesnoj meri, to bi moglo povećati interesovanje Kine za Srbiju kao alternativnu proizvodnu bazu u blizini tržišta EU", dodaje Curtial. 'Made in Serbia' nije dovoljnoRobot koji formalno dobije srpsko poreklo i dalje mora da prođe punu proveru bezbednosti proizvoda, zaštite podataka i usklađenosti sa pravilima o veštačkoj inteligenciji pre nego što bude plasiran na jedinstveno tržište EU. Srbija je sa EU 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji predviđa postepeno usklađivanje srpskog zakonodavstva sa pravom EU, uspostavljanje zone slobodne trgovine i poštovanje pravila u oblastima poput konkurencije, državne pomoći, intelektualne svojine i carina, uz šire obaveze u pogledu demokratije, vladavine prava i političke saradnje. Pitanje porekla robe tehnički je uređeno kroz Protokol 3 uz SSP, koji se oslanja na pan-evro-mediteransku (PEM) konvenciju o pravilima porekla. Prema tim pravilima, za robote iz tarifnih oznaka 8479 i 9023 predviđeni su uslovi koji se odnose na promenu tarifnog razreda u odnosu na uvezene delove ili na maksimalni dozvoljeni udeo materijala koji nije poreklom iz Srbije. Materijali iz EU ili drugih PEM zemalja mogu se, pod određenim uslovima, računati kao domaći kroz sistem kumulacije. Tarifne oznake su važne jer određuju kategoriju proizvoda. Pod oznakom 8479, između ostalog, nalaze se industrijski roboti i druge mašine koje obavljaju određene funkcije, dok se oznaka 9023 odnosi na aparate, uređaje i modele namenjene demonstraciji, a ne stvarnom radu. Razlika je suštinska jer se proizvodi različito tretiraju u EU, što utiče i na nivo obrade koji mora biti obavljen u Srbiji da bi proizvod stekao srpsko poreklo. Samo pakovanje ili obeležavanje kineskih komponenti ne donosi srpsko poreklo. Svaki model robota procenjivao bi se pojedinačno, u zavisnosti od njegovih funkcija, tehničkih karakteristika i načina proizvodnje. Drugim rečima, da bi robot iz Šapca dobio srpsko poreklo i time potencijalno ostvario povlašćeni tarifni tretman pri ulasku na tržište EU, mora da ispuni propisane kriterijume. To može podrazumevati promenu njegove tarifne klasifikacije u odnosu na uvezene delove ili ispunjavanje uslova koji se odnose na dozvoljeni udeo materijala bez porekla. Pravna pitanjaIz Evropske komisije ukazuju na dva potpuno odvojena pravna pitanja. Prvo je usklađenost sa tehničkim i bezbednosnim standardima EU. Roboti namenjeni tržištu EU, bilo da su sklopljeni u Kini, Srbiji ili unutar same Unije, moraju da ispune važeće propise – uključujući pravila o mašinama, proizvodima sa digitalnim funkcijama, veštačkoj inteligenciji, zaštiti podataka i sajber bezbednosti. Srbija se, u okviru pristupnog procesa, obavezala da svoje zakonodavstvo postepeno usklađuje sa pravilima EU, ukazuju zvaničnici Evropske komisije. Drugo pitanje odnosi se na pravila o poreklu robe. Tu Brisel pravi jasnu razliku: pravila porekla sama po sebi nisu uslov za pristup tržištu. "Ona određuju poreklo proizvoda (nepreferencijalna pravila), kao i, u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije, da li roboti ispunjavaju uslove za preferencijalni tarifni tretman. To će zavisiti od prirode i obima obrade koja je obavljena u Srbiji i od toga da li ona ispunjava važeća preferencijalna pravila o poreklu", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol Evropske komisije.

Dosadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić podneo je ostavku na tu funkciju u nedelju, 27. septembra. Ostavku je podneo kako bi učestvovao u trci za premijersko mesto kao kandidat svoje Srpske napredne stranke. Vanredne parlamentarne izbore prethodno je raspisao za 25. oktobar. Sa pozicije šefa države povukao se osam meseci pre nego što bi mu po zakonu istekao predsednički mandat - u maju 2027. Vučić je dva puta biran za predsednika države. Pošto Ustav ne dozvoljava treći mandat, ne bi mogao ponovo da se kandiduje. Nakon Vučićeve ostavke, Srbija dobija vršioca dužnosti predsednika države. To će biti Ana Brnabić kao dosadašnja predsednica Skupštine Srbije, raspuštene nakon rapisivanja parlamentarnih izbora. Ona na tom mestu može da ostane najduže tri meseca. Vučić je najavio u obraćanju javnosti kako će predsednički izbori u prvom krugu biti održani do kraja decembra. Pored toga, kazao je i kako je doneo odluku o aboliciji i pomilovanju 49 lica. "Od toga su 23 lica vezana za sve ove užasne događaje kroz koje smo prolazili u poslednjih godinu i po dana", rekao je Vučić. Kada će biti izbori za novog predsednika ili predsednicu Srbije?Vučićeva ostavka znači da će građani Srbije, nakon parlamentarnih izbora 25. oktobra, ubrzo ići ponovo na birališta. Prema zakonu, predsednički izbori se raspisuju "tako da se glasanje održi najkasnije tri meseca od dana kada predsedniku prestane mandat". Takođe, od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može da prođe manje od 30 ni više od 60 dana. To znači da će se na predsedničke izbore ići najkasnije krajem decembra, a najranije početkom novembra ove godine. Optužbe za funkcionersku kampanjuVučić i njegova Srpska napredna stranka okosnica su vlasti u Srbiji od 2012. godine. Uoči predstojećih parlamentarnih izbora Vučić je najavio da želi ponovo na premijersko mesto, poziciju na kojoj je već bio u dva mandata. U kampanju za te izbore ušao je sa pozicija predsednika države - prihvatio je da bude nosilac izborne liste koju je SNS, sa svojim koalicionim partnerima, predala dve nedelje pre Vučićeve ostavke. Debatu o tome da li je protivzakonito da predsednik Srbije istovremeno bude i kandidat na parlamentarnim izborima u javnosti je pokrenuo nevladin Biro za društvena istraživanja (BIRODI). Od Agencija za sprečavanje korupcije zatražili su da se o tome izjasni. Međutim, taj zahtev ostao je bez odgovora. Prigovor zbog Vučićevog učešća u kampanji BIRODI je 15. septembra podneo i Republičkoj izbornoj komisiji (RIK), nadležnoj da kontroliše izborni proces. Dan kasnije, RIK je odbacio taj prigovor kao "neosnovan". I pre početka predizbornih aktivnosti, opozicija i izborni posmatrači više puta su kritikovali predsednika da zloupotrebljava državnu funkciju za promociju svoje stranke. Naprednjaci su te optužbe odbacili rekavši da se strankom bave "van radnog vremena". Na problem funkcionerske kampanje u Srbiji, odnosno korišćenja državnih pozicija radi promovisanja stranke u izbornom procesu, godinama unazad ukazuju domaći i međunarodni posmatrači.

Mladima u Nišu se u Perspektivi pridružio Uroš Tasković, pravnik, aktivista i osnivač Udruženja "Demokraft". Razgovarali su o aktivizmu, ulozi mladih u društvenom i političkom životu i promjenama. Istakao je da su uspijeli pokrenuli i stariju generaciju i u njima "probudili nadu", te da moraju nastaviti "smireno, pametno" i nikada ne odustati od priče.

Američki republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Willson) pozvao je Evropsku narodnu partiju (EPP) da opozove status pridruženog člana Srpskoj naprednoj stranci (SNS) navodeći da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegova "korumpirana autoritarna partija" protive zapadnoj civilizaciji. Vilson je pismu predsedniku EPP-a Manfredu Veberu (Weber) naveo da je ključno da takva odluka bude doneta pre parlamentarnih izbora u Srbiji 25. oktobra 2026, "kako SNS ne bi mogla da pere sebe koristeći dobro ime EPP-a". EPP saopštila je u septembru prošle godine pokrenula internu istragu o delovanju SNS-a, koja u toj konzervativnoj evropskoj stranci ima status pridruženog člana od 2016. Vilson je u pismu pozdravio pokretanje procesa i naglasio da bi "prekid svih veza sa SNS-om je jedini ispravan odgovor". Republikanski kongresmen, koji je među predlagačima mera u Predstavničkom domu za Srbiju, naveo je "Evropa mora da se probudi u vezi s Vučićevim nameštanjem izbora i da insistira na slobodnim i poštenim izborima u Srbiji". Kopredsedavajući Kongresnog kokusa za Evropsku uniju naveo je da SNS već dugo pokazuje da nije posvećena demokratiji i da nije zainteresovana da bude deo zapadne civilizacije. "Kao vladajuća stranka u Srbiji pod Vučićem, ona je dosledno zloupotrebljavala državne resurse i bezbednosne službe kako bi nameštala izbore", naveo je Vilson i ukazao da je Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) saopštila je da su parlamentarni izbori 2023. održani u "nepravednim uslovima". Ističući da nijedna preporuka ODIHR-a nije sprovedena, on je naveo da sve govori da Vučić i "njegov partner Rusija već rade na nameštanju izbora 2026. godine", što se vidi, prema njegovim rečima kroz konsolidaciju medija u Srbiji, izveštavanje javnog servisa koji je 96 odsto vremena posvetio Vučiću naspram četiri opoziciji, kao i kroz protivzakonitu upotrebu softvera za tajni nadzor nad studentima i opozicijom. "SNS po mnogo čemu podseća na stranku ratnog zločinca Putina, Jedinstvenu Rusiju, i vodi se na isti kleptokratski način. Stranka je postala instrument korupcije i klijentelizma, što takođe održava Vučićevu čeličnu kontrolu", naveo je Vilson, podvukavši da se to slikovito pokazalo stradanjem 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. "Oni kradu sve što nije prikovano za pod i prodaju to neprijateljima Zapada", istakao je Vilson, dodajući da "kada ne pljačka državu, SNS veliča ratne zločince, kao što je to učinila sa Ratkom Mladićem". Uz ocenu da SNS ne deli zapadne vrednosti, Vilson je ukazao na saradnju srpski vlasti s Kinom i tamošnjom Komunističkom partijom, kao i na to da je Vučićeva partija poslala "delegaciju na sahranu teroriste (ajatolaha Alija) Hamneija". Vilson je takođe istakao da srpski narod želi prosperitet, mir i vladavinu prava i da bi to izabrao "ako mu se pruži prilika na slobodnim i poštenim izborima".

Moskva može da da dovoljno energije da pomogne predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću kada mu je politički najpotrebnije, ali istovremeno zadržava polugu pritiska, kaže za RSE Ivana Stradner iz vašingtonske Fondacije za odbranu demokratije. Ona nakon telefonskog razgovora Vučića sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom navodi da je ruski recept prilično jednostavan - šargarepa i štap. "Ako se vlast promeni, Putin ovim razgovorom ujedno ostavlja otvorena vrata za pregovore sa novom vladom", navela je. Vučić je razgovarao telefonom sa Putinom, koji je na Zapadu izolovan, a njegova zemlja pod sankcijama, zbog invazije na Ukrajinu koja traje pet godina. Nakon jednočasovnog razgovora, Vučić je izrazio uverenje da će aneks ugovora Moskve i Beograda o gasnom aranžmanu biti produžen. "Rusiji je energija jedan od glavnih instrumenata političkog uticaja, a energetski aranžman Srbije i Rusije ističe već sledeće nedelje", napominje Stradner. Kratkoročni sporazum o isporuci ruskog gasa Srbiji ističe 30. septembra dok zemlja preko 80 posto tog energenta uvozi uz Rusije. Srbija nije postigla sporazum o dugoročnom ugovoru, pošto je prethodni trogodišnji sporazum istekao u leto 2025, a Moskva od tada produžava anekse ugovora kratkoročno. Vučić je u obraćanju na Instagramu rekao da veruje da će već od ponedeljka ugovor biti produžen i da će Srbija i dalje, kako je ocenio, moći da ima "dobru, nisku cenu gasa". Naveo je da Srbija ima cenu od oko 318 evra po hiljadu kubnih metara gasa, dok je, prema njegovim rečima, na tržištu cena 868 evra po hiljadu kubnih metara. Evropska unija je u više navrata pozivala Srbiju da diverzifikuje izvore i pravce snabdevanja prirodnim gasom, a uprkos tome što je Beograd započeo taj proces zemlja i dalje dominantno zavisi od Rusije. Vučić je objavio da je s Putinom razgovarao i o Naftnoj industriji Srbije (NIS), dodajući da je tu "problem komplikovaniji". NIS je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog udela, a licenca američkih vlasti za operativni rad kompanije dok traju pregovori o prodaji ruskog udela, obnavljana je na mesečnom nivou, pri čemu poslednja ističe 30. septembra. Pregovori o prodaji ruskog udela između ruskog Gaspromnjefta i mađarskog MOL-a traju već mesecima i pitanje je da li će biti okončani pre izbora u Srbiji. 'Obe strane imaju karte na stolu'Ivana Stradner iz američke Fondacije za odbranu demokratije kaže da kada se sve sabere, teško da se razgovor Vučića i Putina može posmatrati samo kao protokolarni telefonski poziv. Ona ocenjuje da u odnosu Srbije i Rusije obe strane imaju svoje karte na stolu. "Moskvi je Srbija važna kao partner koji nije uveo sankcije Rusiji kako bi Moskva mogla da zaobilazi sankcije, dok Beogradu treba ruska podrška oko energije", navela je Stradner. Iako u razgovoru Vučića sa Putinom ne čita prevashodno geopolitičku poruku, već vrlo konkretan energetski razgovor, ona ne isključuje ni bezbednosnu dimenziju. "Ruske i srpske bezbednosne obaveštajne strukture godinama imaju razvijene kontakte i saradnju. I zato ne treba zaboraviti izbore. Moskva je javno govorila o navodnim pokušajima Zapada da izazove 'obojenu revoluciju' u Srbiji", dodaje. Vučić je sa Putinom razgovarao dan uoči najavljene ostavke zbog učešća na vanrednim parlamentarnim izborima na kojima se kandiduje za premijera Srbije. Izbore je raspisao suočavajući se sa dvogodišnjim masovnim protestima, koje su predvodili studenti u blokadi, zbog stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Izbori 25. oktobra biće prvi ozbiljniji test za populističkog lidera koji je neprikosnoveno vladao deceniju i po. Upitana da li će se Vučićev razgovor sa Putinom odraziti na izbore u Srbiji, Stradner kaže da kada ruska služba FSB stane uz Vučića i negira upotrebu zvučnog oružja i studentske proteste predstavlja kao 'obojenu revoluciju', onda "mit o tom prijateljstvu počinje da puca." 'Zapad sve bolje vidi kroz Vučićevi igru'Iako je Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Vučić je vodio politiku balansiranja između Zapada i Istoka, intenzivirajući odnose sa Kinom i ne odustajući od veza sa Rusijom. Upravo zbog neuvođenja sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, uz nazadovanje demokratije u zemlji i izostanak napretka u normaliziaciji odnosa sa Kosovom, Srbija stagnira u evropskim integracijama. Vučić je nakon razgovora sa Putinom rekao da je "siguran" da će budući predsednici Srbije "umeti da vode računa o interesima Srbije i držanju te vrste balansa i te vrste odgovornosti prema svim važnim subjektima međunarodne politike". Navodeći da je zahvalio Rusiji i Putinu na saradnji u prethodnih 14 godina, rekao je da su teme razgovora sa Putinom bile i odnosi Srbije i Rusije, rat u Ukrajini i situacija na Balkanu. Osvrćući se na Vučićevu politiku balansiranja, Stradner kaže da kada jedna strana ne daje ono što želi, poruka je da "postoji i druga opcija". "Vučić je od Zapada tražio novac, investicije i političku legitimnost, od Moskve energiju i bezbednosnu podršku, a od Pekinga kapital i političko partnerstvo. To je funkcionisalo dok su svi bili spremni da igraju po njegovim pravilima", navela je. Vučić se poslednjih meseci suočava sa upozorenjima iz Evropskog parlamenta, pojedinih zemalja članica EU, ali i američkog Kongresa. Sa svih tih adresa stižu upozorenja o nazadovanju demokratije i ruskom uticaju. Ivana Stradner kaže da danas "Zapad sve bolje vidi kroz Vučićevu igru", navodeći da on godinama obećava približavanje Srbije Zapadu, "dok Srbija u praksi ostaje sve bliža Moskvi i Pekingu". "Priča o Vučiću kao 'stubu stabilnosti' sve više liči na politički marketing i najveći problem za Vučića danas je što Zapad sve manje sluša šta on govori, a sve više gleda šta radi", smatra Stradner. Tokom debate sredinom septembra u Kongresu iskazana je dvostranačka zabrinutost zbog odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom, a postavljena su i pitanja da li je u okviru Strateškog dijaloga SAD i Srbije razgovarano o "malignom uticaju" Moskve i Pekinga. SAD su sredinom godine pokrenule Strateški dijalog sa Srbijom, koji se fokusira na energetiku, dok se u Kongresu čuju glasovi da bi taj dijalog trebalo usloviti zbog veza sa Rusijom, Kinom i Iranom, kao i nazadovanjem demokratije. Takođe je američki državni sekretar Marko (Marco) Rubio izjavio 23. septembra da je Srbija uključena u "potencijalno eksplozivna pitanja", ne precizirajući na koja konkretna pitanja misli. "U Vašingtonu raste frustracija jer je Vučić mnogo puta obećavao jedno, a radio drugo. Strateški dijalog ne može zauvek da bude zamena za strateške rezultate", kaže ona. Stradner dodaje i da Vašington nije zaboravio obećanja iz 2020. godine iz Vašingtonskog sporazuma o ekonomskoj normalizaciji između Srbije i Kosova "koja nisu ispunjena od energetske diversifikacije do odvajanja od Kine." Aleksandar Vučić je prethodnih godina, što sa pozicije premijera, što sa pozicije predsednika, ponavljao daje strateški put Srbije – Evropska unija. Ali je takođe naglašavao da se neće odreći odnosa sa Rusijom i Kinom, kao i da želi što bolje odnose sa Sjedinjenim Državama.

Odbegli ukrajinski biznismen i bivši poslanik Vadim Novinski, za kojim je u njegovoj zemlji raspisana poternica zbog sumnje za veleizdaju, dobio je državljanstvo Srbije. Rešenje o državljanstvu Novinskom, objavljenom u petak u Službenom glasniku, dan ranije je potpisao premijer Srbije Đuro Macut. U rešenju, kojim se zaobilaze redovne procedure, Vlada Srbije se poziva na odredbu zakona, po kojoj stranac može postati srpski državljanin po ubrzanom postupku, ako to predstavlja "interes" za državu. Vlada do objave vesti nije odgovorila na pitanja RSE zašto je Novinskom dodeljeno državljanstvo i kako je to od interesa za Srbiju. Na pitanja nije odgovorilo ni Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Novinski se tako našao među stotinama stranih državljana kojima je vlast u Srbiji, predvođena Srpskom naprednom strankom Aleksandra Vučića, dodelila srpske pasoše po ubrzanoj proceduri. Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, državljanstvo Srbije je na taj način steklo i više stotina ruskih državljana, a RSE je ranije utvrdio da su mnogi od njih bliski režimu Vladimira Putina. Ko je Vadim Novinski?Novinski je bivši ukrajinski poslanik i biznismen, za kojim je, kako navodi Ukrajinski servis RSE, raspisana poternica zbog sumnje za veleizdaju, uz kvalifikaciju da je "kuratorom Ruske pravoslavne crkve u Ukrajini". On je otišao iz Ukrajine ubrzo posle početka ruske invazije na tu zemlju u februaru 2022. godina i u međuvremenu se nastanio u Hrvatskoj gde je kupio imanje površine veće od 1.400 kvadrata s parcelama od preko 2,5 hektara na kojima se nalaze vinogradi i voćnjaci. U odgovoru advokata biznismena iz jedne španske advokatske kancelarije navodi se da je Novinski "odlučni zagovornik Ukrajine" i da je "već duže vreme pod sankcijama Ruske Federacije, što samo po sebi isključuje bilo kakve osnovane tvrdnje o njegovim navodnim vezama sa ruskim strukturama". U pismu koje je dostavio advokat nisu navedeni nikakvi dokazi da se Novinski nalazi pod sankcijama Moskve. Zapravo, ranije je objavljeno da su mu sankcije Rusije ukinute 2020. i da nove nisu uvođene. U odgovoru advokata se takođe navodi da su "kampanje usmerene na diskreditaciju, demonizaciju i kriminalizaciju gospodina Novinskog neprihvatljive". Novinski je u martu ove godine, posle dugog ćutanja, dao je intervju za nemački Compact.TV, koji je objavljen pod naslovom "Ovaj oligarh želi da svrgne Zelenskog!" i opisom da je on "nešto poput ukrajinskog Ilona Maska: preduzetnik, političar i jedan od najbogatijih ljudi u zemlji. Sada ga progoni predsednik Zelenski – zato što se protivi njegovom ratnom kursu". Biznismen u intervjuu kritikuje predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, iznosi svoje mišljenje o ratu s Rusijom, ruskom jeziku, Minskim sporazumima, sankcijama protiv njega i zabrani Ukrajinske pravoslavne crkve – koja je pored Pravoslavne crkve Ukrajine najveća crkva u toj zemlji – i koja se smatra bliskom Moskvi i Ruskoj pravoslavnoj crkvi. "Najvažniji uslov za bezbednost Ukrajine jesu prijateljski odnosi s Rusijom. Sve ostalo je glupost. Ako Ukrajina bude imala dobrosusedske, prijateljske i strateške odnose s Rusijom, uvek ćemo imati bezbednost", rekao je Novinski u intervjuu. On tvrdi da je bio prinuđen da napusti Ukrajinu zbog upozorenja o krivičnom gonjenju protiv njega. Novinski je otišao iz Ukrajine, prema podacima Ukrajinske pravde, nedugo pre početka pune invazije – 10. februara 2022. godine, za Nemačku. Prema podacima iz procurilih ruskih baza letova, 21. februara 2022. odleteo je iz Rusije u Estoniju. Konačno je, prema podacima Ukrajinskog servisa RSE, iz Ukrajine otišao u junu 2022. i od tada se nije vraćao. U julu te godine objavio je da se odriče poslaničkog mandata i da planira da se posveti obnovi srušenih hramova. U decembru iste godine protiv njega je ukrajinski Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu uveo sankcije. Nekoliko meseci posle toga, u proleće 2023. godine, novinari RSE snimili su Novinskog na službi u Ruskoj pravoslavnoj crkvi u Cirihu. U komentaru za novinare bivši poslanik je saopštio da se u Švajcarskoj nalazi u prolazu iz Nemačke. Kasnije je u leto 2023. snimljen s porodicom na jednom od letovališta u Hrvatskoj na obali Jadranskog mora. Potom je snimljen u hotelu Bellevue u Opatiji na poluostrvu Istra. U hrvatskom registru novinari su pronašli podatke o prebivalištu koje je prijavio u Splitu, u kompleksu Bel Etage, čiji su suvlasnici, između ostalog, državljani Rusije. Novinari Ukrajinskog servisa RSE pronašli su nepokretnost Novinskog u trećem hrvatskom gradu – Samoboru, nedaleko od Zagreba. Kako pokazuju podaci iz Sistema zemljišnih registara i katastra Hrvatske, 2025. godine on je tamo postao vlasnik elitne imovine. Nepokretnost bivšeg ukrajinskog poslanika su dve parcele površine skoro 2,5 hektara sa vinogradima i voćnjacima, kao i vila površina veće od 1.400 kvadratnih metara. U sastav rezidencije takođe ulaze još jedna stambena zgrada od 265 kvadrata, privredne zgrade i vinski podrum od 200 kvadratnih metara. Unutar vile se takođe nalazi bazen, a na zemljištu se nalazi i teren za golf. U oglasu o prodaji ove rezidencije ona je nazvana "jednom od najlepših stambenih zgrada u Hrvatskoj". Hrvatski Jutarnji list objavio da je Novinski ovu nekretninu kupio za 10,5 miliona evra od lokalnog biznismena Tomislava Horvatinčića. "Uvek sam se zalagao za mir, za obnovu odnosa sa Rusijom. Posle početka rata takođe sam se zalagao za mir, očuvanje života Ukrajinaca, očuvanje ukrajinske državnosti", rekao je Novinski u novom intervjuu. Ukrajinski servis RSE je ustanovio da preduzeće brata Novinskom na Krimu pod ruskom okupacijom "radi" za rusku vojsku i podržava agresiju na Ukrajinu. Preduzeće Balaklavska rudarska uprava, koje je ranije bilo u sastavu grupe kompanija Smart-Holding Novinskog i koje je 2014. preneseno na njegovog brata, nastavlja s eksploatacijom mineralnih sirovina i plaća stotine miliona rubalja poreza u budžet Rusije. Pored toga, preduzeće i njegovi zaposleni pomažu i podržavaju rusku vojsku tokom invazije na Ukrajinu – u javno dostupnim izvorima izveštava se o popravci vojne tehnike i učešću u volonterskim projektima podrške ruskim vojnicima. Ko su novi državljani Srbije?Ranija analiza RSE pokazuje da je od početka rata, odlukom Vlade, državljanstvo Srbije dobilo više od 300 ruskih državljana. To nije i krajnji broj, jer državljanstva dodeljuje i Ministarstvo unutrašnjih poslova - po redovnoj proceduri, uz ispunjavanje određenih uslova. MUP nije odgovarao na upite RSE koliko je ruskih državljana dobilo državljanstvo Srbije od 2022. RSE je ranije utvrdio da je među novim vlasnicima srpskih pasoša bilo i ruskih javnih ličnosti, političara, biznismena, koji su na "crnoj listi" zapadnih zemalja zbog svoje podrške ratu. Zbog toga je zvanični Beograd pod lupom Evropske unije (EU). Brisel je upozoravao da srpski pasoš omogućava ruskim državljanima ulazak u Uniju bez viza, što predstavlja potencijalni bezbednosni rizik.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u subotu je posle telefonskog razgovora s ruskim liderom Vladimirom Putin izrazio uverenje da će aneks ugovora Moskve i Beograda o gasnom aranžmanu biti produžen pošto ističe uskoro. Srbija, koja je zavisna od ruskog gasa, nije postigla sporazum o dugoročnom ugovoru, pošto je prethodni trogodišnji sporazum istekao u leto 2025, pa se sada aneksi ugovora kratkoročno produžavaju. Aranžman koji ističe produžen je u junu za tri meseca. "Pre svega nama ističe aneks ugovora o gasnom aranžmanu za koji dan i siguran sam da će već od ponedeljka taj aneks biti produžen i da ćemo i dalje moći da imamo, rekao bih, dobru nisku cenu gasa", rekao je Vučić u videu na Instagramu. On je rekao da Srbija ima dobru cenu od oko 318 evra po hiljadu kubnih metara gasa, dok je, prema njegovim rečima, na tržištu cena 868 evra po hiljadu kubnih metara. Vučić je rekao da je s Putinom razgovarao i o Naftnoj industriji Srbije (NIS), dodajući da je tu "problem komplikovaniji". Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović rekla je krajem avgusta da su pregovori o kupoprodaji NIS-a između mađarskog MOL- i većinskog vlasnika, ruskog Gaspromnjefta u završnoj fazi. MOL i Gaspromnjeft , sredinom januara su potpisali glavne odredbe okvirnog sporazuma o NIS-u. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. NIS sada periodično traži obnavljanje licence od vlasti SAD kako bi mogao da radi. Zahvalnost PutinuVučić je rekao je Putina obavestio da će u nedelju podneti ostavku na funkciju predsednika. "U ime Republike Srbije i u svoje ime zahvalio Ruskoj Federaciji i predsedniku Putinu na saradnji u prethodnih 14 godina na saradnji", rekao je Vučić. Srbija iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, odbija da se pridruži zapadnim sankcijama Rusiji uvedenim posle početka invazije na Ukrajinu 2022. godine Vučić je rekao da je "siguran" da će budući predsednici Srbije, kako je rekao, "umeti da vode računa o interesima Srbije i držanju te vrste balansa i te vrste odgovornosti prema svim važnim subjektima međunarodne politike". On je rekao da je s Putinom razgovarao o saradnji i odnosima Srbije i Rusije, o ratu u Ukrajini i situaciji na Balkanu. Pristupni pregovori Srbije i Evropske unije su u zastoju od 2021, usled problema u oblasti vladavine prava, neusaglašenost s sankcijama Rusiji, kao i na nedovoljnu posvećenost evropskom putu. Zbog veza Srbije i Rusije i u američkom Kongresu je izražena zabrinutost. Tokom debate sredinom septembra u Kongresu iskazana je dvostranačka zabrinutost zbog odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom, a postavljena su i pitanja da li je u okviru Strateškog dijaloga SAD i Srbije razgovarano o "malignom uticaju" Moskve i Pekinga.

"Bez straha, bez straha" - uzvikivalo je nekoliko aktivista u nedelju ispred zgrade Bitef teatra u Beogradu, u okviru gerilskog antivladinog festivala Ne:Bitef. Preko lica su nosili vunene kape sa otvorima za oči i usta koje podsećaju na fantomke. Iza jedne od tih maski je osnivačica ruske grupe "Pussy Riot" i antiratna aktivistkinja Marija Aljohina (Maria Alyokhina). Dan pre ovog performansa Aljohina je rekla Radiju Slobodna Evropa (RSE) da je ovaj performans "znak solidarnosti sa studentima u Srbiji" uoči parlamentarnih izbora na kojima prvi put učestvuje antivladina studentska lista. U Beograd je došla samo mesec dana nakon svedočanstva članice "Pussy Riot" Rite Flores da je bila prinuđena da radi za rusku tajnu službu (Federalnu službu bezbednosti) i da je dobila zadatak da u Beogradu pomogne u ubistvu Petera Verzilova, takođe bivšeg člana "Pussy Riot". Aljohina kaže da je bila uključena u ovaj slučaj. "Preduzeli smo određene korake i iselili smo nju (Flores) i njenog dečka iz Rusije", rekla je za RSE. Aljohina je pobegla iz Rusije 2022. nakon što je tamo više puta hapšena. U septembru 2025. osuđena je u odsustvu na 13 godina zatvora zbog širenja navodno lažnih informacija o ruskim oružanim snagama. Slučaj pripreme ubistva u SrbijiRita Flores (čije je pravo ime Margarita Konovalova) svedočila je u avgustu u video intervjuu za ruski medij Port da je bila primorana da sarađuje sa Federalnom službom bezbednosti (FSB). Od 2020. bila je članica Pussy Riot i više puta je hapšena zbog performansa koje su izvodile u blizini Kremlja. Prema njenom svedočenju, odslužila je nekoliko kratkih zatvorskih kazni i policija joj je u više navrata pretresala stan. Tokom jednog od pretresa 2023. kaže da joj je bilo prećeno i da je uslovljena saradnjom sa FSB-om. Njeni prvi zadaci bili su da prikupi informacije o drugim opoziciono nastrojenim umetnicima i da o tome izvesti FSB. Marija Aljohina kaže za RSE da joj je Rita Flores, nakon što je napustila Rusiju, rekla da je među ljudima koje je trebalo da prati bila i ona. "Koliko znam, ona nije pokušavala da istražuje čime se bavim. Nije pokušavala da na bilo koji način sazna gde se nalazim, niti bilo šta drugo što bi se ticalo bezbednosti", kaže ona. Aljohina kaže da je sve kulminiralo "kada su pokušali da je primoraju da ubije Petera Verzilova", ruskog opozicionog aktivistu i bivšeg člana "Pussy Riot". Tada su ruski advokat u egzilu Dmitrij Zahvatov i ona preduzeli korake da se Flores iseli iz Rusije i oslobodi FSB-a. Zanimljiv detalj u vezi sa njenim svedočenjem je taj da je Flores, kako tvrdi, trebalo da namami Verzilova u Beograd, gde bi se organizovala njegova otmica i ubistvo. Aljohina kaže da je taj detalj nije iznenadio. "Srbija je zemlja koja pruža zaštitu ljudima koji su protiv rata i koji su ovde pobegli kako ne bi bili krivično gonjeni, zatvoreni ili ubijeni. Ali, istovremeno i zemlja u kojoj je tajnim službama veoma lako da deluju", smatra ona. RSE se ranije povodom ovog slučaja obratio organizaciji "Action4life", čiji je koosnivač advokat Zahvatov, kao i organizaciji Petera Verzilova, ali do objavljivanja članka odgovore nije dobio. Odgovori na upit za komentar nisu stigli ni od Ambasade Rusije u Srbiji ni srpske Bezbednosno-informativne agencije. Beg od ruske službeIpak, Aljohina za RSE kaže da se ne boji delovanja ruskih službi u Srbiji jer, kako kaže, ta opasnost vreba svuda. Kaže da je tokom turneje po zemljama EU već dobijala upozorenja da je službe možda prate. Trudi se da ne razmišlja o tome. "Naravno, ovde (u Srbiji) je lakše jer vam ne treba viza da biste došli iz Moskve, postoji direktan let", smatra ona. Srbija održava bliske odnose sa Rusijom i nakon njene pune invazije na Ukrajinu i ne uvodi sankcije Rusiji uprkos tome što je kandidatkinja za članstvo u EU. Sa druge strane, zvanični podaci iz 2025. pokazuju da svaki drugi stranac koji ima dozvolu za boravak u Srbiji dolazi iz Rusije. Taj trend beleži se od marta 2022, nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. I Aljohina je 2022. pobegla iz Rusije na način koji bi se mogao opisati kao filmski. Prethodno je bila više puta hapšena zbog performansa koje je grupa "Pussy Riot" održavala u Rusiji. U januaru 2021. uhapšena je zbog učešća u protestima podrške ruskom opozicionom političaru Alekseju Navaljnom i za to joj je određena mera kućnog pritvora. Nakon odluke da će joj kućni pritvor biti zamenjen zatvorom, uspela je da izađe iz stana prerušena u kurira za dostavu hrane. Neometano je prešla u Belorusiju, ali nije imala dokument sa kojim bi mogla da pređe u Evropsku uniju. "Prva dva pokušaja da odem sa dokumentima koje sam imala nisu uspela i ispitivala me je beloruska tajna služba (KGB). Onda sam se krila i jednog jutra sam se probudila i izašla je vest da sam na poternici", kaže ona. Rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova dodalo je Aljohinu u registar traženih osoba 26. aprila 2022. nakon što nedeljama nije bilo poznato gde se nalazi. Ona za RSE kaže da je na kraju uspela da pređe granicu kao islandska glumica. "Island mi je kasnije dao državljanstvo. Tada su uspeli da mi daju dokument, nazovimo ga dokumentom, sa kojim sam otišla na granicu i predstavila se kao glumica islandskog dramskog pozorišta. Pustili su me", kaže ona. 'Represivne metode' od Rusije do SrbijeAljohina je u Srbiju dolazila i u godinama pre nego što je napustila Rusiju, ali kaže da je sada više toga podseća na Rusiju. "Vlada i (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić koriste iste tehnike kao Putin", smatra ona. Represija prema opozicionarima u Rusiji, prema njenim rečima, zaoštrena je 2014. kada je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim. "Počeli su da koriste fizičko nasilje protiv opozicionara, ja sam napadnuta najmanje tri puta. I to nisu radili ljudi koji su bili u uniformi. Regrutuju mlade momke koji imaju manje probleme sa zakonom da napadaju i tuku", priseća se. Aljohina kaže da slične metode vidi u Srbiji, kao i to da je Beograd išaran grafitima protiv studenata i opozicije. Dvojica aktivista u Srbiji bili su prethodnih meseci napadnuti u Beogradu. Pisca Vladimira Arsenijevića iz organizacije Krokodil u julu je pretukla grupa huligana uoči planiranog komemorativnog skupa za žrtve genocida u Srebrenici. Reditelj Stevan Filipović pretučen je u centru Beograda u avgustu tvrdeći da ga je napala "grupa pristalica, članova, plaćenika vladajuće partije" koje je fotografisao dok su demolirali zaštićenu zgradu. Ipak, veze huligana sa vladajućom partijom u Srbiji nisu dokazane. Bez adreseAljohina danas živi na više lokacija, na konstantnoj turneji. Na putovanjima je prati bubnjar i član "Pussy Riot" Erik Brajtenbah (Eric Breitenbach). "Erik i ja smo deo jedne predstave Pussy Riot 'Dani pobune' (Riot Days), koja je zasnovana na dve moje knjige. Putujemo po svetu i prodajom majica i knjiga pomažemo Ukrajini, novac šaljemo ukrajinskim bolnicama i humanitarnim inicijativama", kaže ona. Tokom turneje saznali su za festival Ne:Bitef i odlučili da učestvuju. Erik za RSE kaže da su želeli da učestvuju jer je "ovaj festival odgovor na cenzuru i pritisak na kulturu i mi to poštujemo". Festival Ne:Bitef u Beogradu održava se drugu godinu za redom kao odgovor na, kako organizatori tvrde, pritiske vlasti na kulturu i Bitef, beogradski teatarski festival sa višedecenijskom tradicijom. Ne:Bitef je gerilski festival koji se održava u saradnji sa studentskim pokretom, koji je nastao iz masovnih antivladinih demonstracija zbog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 2024. kada je 16 osoba poginulo. Studenti za nesreću optužuju vlast i traže sistemske promene.

Proruski narativi, nove ruske stranke i navodi da Moskva pokušava da objedini proruske snage prisutni su pred oktobarske vanredne parlamentarne izbore u Srbiji. Uz poruke Moskve o mogućnosti "obojene revolucije" nakon glasanja u Srbiji, kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji, koja odbija da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Da bi Rusija mogla biti aktivan igrač na izborima u Srbiji upozoravaju i pojedini američki kongresmeni, a na ruske operacije uticaja u Srbiji ukazao je i Evropski parlament, dok Beograd održava bliske veze sa Kremljom. "Rusija stavlja na raspolaganje svoje najbolje resurse, taktike i metode za nadziranje, suzbijanje i ometanje građana Srbije, kao i snažnog studentskog pokreta koji želi da u zemlji ponovo uspostavi vladavinu prava", rekao je za RSE republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson). Vilson je u ranijim obraćanjima iznosio da Rusija i bezbednosni aparat u Srbiji "već pokušavaju da nameste izbore". Naveo je manipulacije biračkim spiskovima, propagandu, korišćenje državnih resursa za političke svrhe i stavljanje svih medija pod državnu kontrolu. To što se Srbija nije pridružila zajedničkoj spoljnoj politici EU u uvođenju sankcija Rusiji, jedan je od razloga praktičnog zaustavljanja evropskih integracija zemlje u poslednjih pet godina. Vanredni parlamentarni izbori 25. oktobra prvi su ozbiljniji test za populističkog predsednika Aleksandra Vučića, nakon 14 godina neprikosnovene vladavine. Vučić, koji namerava da pređe na mesto premijera, suočen je sa dvogodišnjim protestima zbog stradanja 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Izazivač na izborima mu je studentska lista "Studenti pobeđuju", čije kandidate podržavaju studenti koji su predvodili proteste. Vlasti u Srbiji te proteste definišu kao pokušaj "obojene revolucije", dok istovremeno zvaničnici u Beogradu i Moskvi poručuju da su angažovani na suprostavljanju "obojenim revolucijama". Upravo zbog veza sa Rusijom, Kinom i Iranom, ali i nazadovanja demokratije, republikanac Džo Vilson je sa demokratom Bilom Kitingom (Bill Keating) autor predloga zakona u Predstavničkom domu kojim se traže mere za Srbiju. Vilson podseća da je Rusiji uspelo mešanje u izbore u Gruziji gde je na vlasti proruski Gruzijski san, ali da nije u Mađarskoj, Moldaviji niti Rumuniji. "Pomno ćemo pratiti situaciju kako bismo se uverili da u tome ne uspe u Srbiji", kaže za RSE Vilson. U Gruziji, zemlji na Kavkazu između Evrope i Azije, na vlasti je proruska stranka Gruzijski san, a njeno pristupanje EU je zaustavljeno 2024. nakon donošenja kontroverznog zakona o "transparentnosti stranog uticaja". U toj bivšoj sovjetskoj republici demonstranti su na ulicama poslednje dve godine opirući se onome što vide kao demokratsko urušavanje zemlje. Međunarodno udruženje za poštene izbore i demokratiju (ISFED) ukazalo je da je, uprkos izjavama visokih ruskih zvaničnika da se Rusija ne meša u gruzijske izbore, ruska informaciona kampanja sprovođena koordinisano pre i nakon parlamentarnih izbora u Gruziji 2024. Prema njihovim navodima, glavne dezinformacije koje su iz Rusije širene tokom predizbornog perioda odnosile su se na navodni plan Zapada da organizuje "obojenu revoluciju" u Gruziji i pokušaj promene vlasti. 'Za Moskvu bi promena vlasti značila neizvesnost'Poruku o mogućem scenariju "obojene revolucije" u Srbiji poslao je uoči izbora ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko. On je sredinom avgusta rekao da rukovodstvo Srbije ne može da eliminiše rizik da nakon glasanja, bez obzira na rezultate, "može biti pokrenut dobro poznati scenario 'obojene revolucije'". Ruski ambasador je tada za rusku državnu agenciju "Vesti" ocenio da je interes EU da pronađe marionetu za novog lidera, koja bi "bespogovorno ispunjavala sve želje Evropske unije, zanemarujući javno mnjenje i domaće faktore". Ranije je Kremlj saopštio da ne može da isključi mogućnost da bi antivladini protesti u Srbiji mogli predstavljati pokušaj "obojene revolucije", reagujući na sukobe učesnika protesta sa policijom u junu 2025. Srđan Cvijić iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) kaže za RSE da u odnosu Beograda i Moskve postoji zajednički bezbednosno-politički interes za očuvanje postojećeg modela vlasti i za predstavljanje masovnih građanskih protesta kao spolja izazvane destabilizacije. "Za Moskvu bi promena vlasti značila neizvesnost, zato što bi buduća vlast sa snažnijim institucijama, većom parlamentarnom kontrolom bila manje predvidljiv partner i imala manje prostora za personalizovane političke i bezbednosne aranžmane sa Kremljom", kaže on. I Luk Kofi (Luke Coffey) iz američkog Hadson (Hudson) instituta ocenjuje za RSE da Moskvi verovatno najviše odgovara status kvo u Srbiji. "Istovremeno, Kremlj je pokazao da je spreman da sarađuje sa bilo kim ko je na vlasti u Beogradu", dodaje on. Upravo pozivajući se na tradicionalno prijateljstvo, ali i gasnu zavisnost, vlasti u Beogradu odbijaju da se pridruže EU u sankcijama Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Dok zemlja dominantno zavisi od uvoza ruskog gasa, ruski državni Gaspromnjeft je većinski vlasnik Naftne industrije Srbije (NIS). Pregovori o prodaji NIS-a, koji je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva, prolongiraju se mesecima, uz spekulacije da Moskvi ne odgovara prodaja dok se ne bude znao pobednik izbora. Luk Kofi smatra da Srbija već dugo predstavlja važno uporište ruskog uticaja na Balkanu. "I malo je verovatno da bi, čak, i promena vlasti u kratkom roku značajno umanjila taj uticaj", dodaje. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE o tome da li imaju saznanja o ruskom uplitanju u izbore. Kako Rusija može da utiče na izbore?Srđan Cvijić iz BCBP-a kaže za RSE da je najvidljiviji kanal ruskog uticaja informacioni prostor. "Moskva utiče na ishod izbora kroz svoju kampanju dezinformacija, pre svega na društvenim mrežama, ali i preko režimskih medija, kao i Sputnjika i RT", naveo je on. RSE je ranije utvrdio da se proruski narativi u Srbiji šire preko anonimnih naloga na društvenim mrežama i portala koji prenose njihov sadržaj, kao i ruskih državnih medija Sputnjik i RT. Hiljade ljudi na Fejsbuku i Instagramu prati stranicu "Govorit Moskva", čiji su gotovo jedini sadržaj obraćanja ruskog predsednika Vladimira Putina prevedena na srpski jezik. U njima Putin veliča navodne ruske uspehe u invaziji na Ukrajini i kritikuje Zapad. Srbija je za razliku od EU omogućila ruskim državnim medijima Sputnjiku i RT da emituju program. Prašinu je nedavno podigla izjava jednog od političkih aktera u Srbiji o zahtevu Moskve da se objedine rusofilske i proruske snage za izbore u Srbiji. Ruski zvaničnici nisu do sada demantovali navode lidera parlamentarnog opozicionog pokreta "Mi, snaga naroda", Branimira Nestorovića. "Prava je prilika da se udruže sve proruske stranke, nemamo više mogućnost da čekamo", rekao je Nestorović 16. septembra, navodeći da je u Moskvi krajem avgusta primljen na "najvišem nivou". Ambasada Rusije u Beogradu nije odgovorila na upit RSE povodom ovih navoda. Luk Kofi iz Hadson instituta smatra da bi direktan uticaj Moskve unutar Vlade Srbije mogao biti donekle umanjen, ako u njoj ne bude otvoreno proruski orijentisanog lidera. "A Rusija bi možda morala da uloži više napora u izgradnju odnosa sa novim političkim rukovodstvom", naveo je. Međutim, Kofi dodaje da ne treba potcenjivati "dubinu i rasprostranjenost proruskog raspoloženja u srpskom društvu, čak ni među onima koji istovremeno podržavaju održavanje bliskih odnosa sa Zapadom". On primećuje i da je studentska lista "Studenti pobeđuju" iznela relativno malo stavova o spoljnoj politici Srbije ili važnim regionalnim pitanjima, fokusirajući se na unutrašnje probleme i nezadovoljstva građana. "Zbog toga je i dalje teško proceniti kakav bi pristup imali ukoliko bi ušli u vlast po pitanjima kao što su odnosi sa Rusijom, Bosnom i Hercegovinom, Kosovom i Ukrajinom", naveo je Kofi. Uz političku, postoji i bezbednosna dimenzijaDrugi kanal ruskog uticaja na izbore u Srbiji može biti politička podrška, kaže Srđan Cvijić iz BCBP-a, ali navodi da postoji i ozbiljnija bezbednosna dimenzija. On podseća da su moldavske službe u septembru 2025. saopštile da su ruske obaveštajne strukture, uključujući osobe povezane sa GRU, organizovale obuke moldavskih državljana u Srbiji za izazivanje masovnih nereda u kontekstu izbora u Moldaviji. "Što pokazuje da je teritorija Srbije već bila korišćena za aktivnosti koje su druge države povezale sa ruskim pokušajima destabilizacije izbornog procesa", kaže Cvijić. Upravo se taj slučaj pominje u izveštaju koji je Evropski parlament usvojio sredinom septembra. U tom dokumentu se navodi da je Srbija postala "ključno središte dezinformacija i posrednik za ruske i, u manjoj meri, kineske operacije uticaja." Prema presudama sudova u Moldaviji, Srbija i bosanskohercegovački entitet Republika Srpska bili su domaćini militantnih kampova za obuku povezanog sa Rusijom. U tim kampovima, kako je navedeno, vršene su obuke za izazivanje masovnih nereda tokom moldavskih izbora i referenduma. Ambasada Rusije nije odgovorila na upit RSE povodom ocena Vašingtona i Evropskog parlamenta, kao ni na pitanje u kojoj meri je Kremlju bitno ko će biti na vlasti u Srbiji. Veze Beograda i MoskveSastav Vlade u Beogradu bila je tema susreta u maju 2016. tadašnjeg mandatara Aleksandra Vučića sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Putin je tada izrazio nadu da će "dostojno mesto u novoj vladi zauzeti ljudi koji pridaju značajnu pažnju razvoju međudržavnih odnosa" Rusije i Srbije. Tih godina su formiranje vlada pratile spekulacije o tome u kojoj meri je Moskva insistirala da Socijalistička partija Srbije bude deo vlasti u Srbiji. Socijalisti su koalicioni partneri Vučićeve Srpske napredne stranke od kada je ta partija došla na vlast 2012. godine. U više sastava vlade na ključnim resorima, kao što su policija i odbrana, sedeo je i proruski orijentisan Aleksandar Vulin iz Pokreta socijalista. Vulin je otišao sa čela Bezbednosno-informativne agencije (BIA) nekoliko meseci nakon što se našao na listi sankcija SAD, između ostalog i zbog veza sa Rusijom. Tokom svojih mandata održavao je bliske veze sa bezbednosnim strukturama u Moskvi. U odlazećoj Vladi Srbije sedi i proruski političar i biznismen Nenad Popović, koji u Rusiji ima mrežu firmi koje se bave različitim delatnostima. Istovremeno, Beograd tokom protekle četiri godine nije zatvorio vrata za ruske ministre i poslanike, koji se nalaze pod zapadnim sankcijama. Srđan Cvijić iz BCBP-a kaže da bi gubitkom proruskih ljudi u Vladi Srbije, Rusija izgubila direktan pristup centrima izvršne vlasti i deo političkog i bezbednosnog uticaja koji ostvaruje preko ljudi sa razvijenim vezama sa Moskvom. "Nije isto imati opšti društveni uticaj, kroz jeftin gas, medije, istorijske i kulturne veze, i imati sagovornike unutar same vlade koji redovno komuniciraju sa ruskim Savetom bezbednosti i drugim strukturama i dele njihov pogled na unutrašnje uređenje vlasti i međunarodne odnose", navodi Cvijić. On, ipak, napominje da to ne znači da bi ruski uticaj nestao preko noći, ali smatra da bi Moskva izgubila važne institucionalne kanale preko kojih može da direktno utiče na formulaciju spoljne i bezbednosne politike, javni diskurs o Rusiji i odnos Srbije prema evropskim sankcijama. "Izgubila bi ne samo 'prijatelje u Vladi', već i deo sposobnosti da iznutra utiče na pravac državne politike. Nešto šta joj sadašnje vlasti direktno omogućavaju", kaže. Tokom debate sredinom septembra u Kongresu iskazana je dvostranačka zabrinutost zbog odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom, a postavljena su i pitanja da li je u okviru Strateškog dijaloga SAD i Srbije razgovarano o "malignom uticaju" Moskve i Pekinga. Tada je odgovarajući na pitanja kongresmena Daniel Lawton, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, govoreći o Srbiji, rekao da SAD nastoje da budu prvi partner u suprotstavljanju štetnom uticaju. On je ocenio da američki rezultati daju rezultate, navodeći da će angažman sa ovom "ključnom zemljom za regionalnu ravnotežu" i dalje biti od presudne važnosti za zaštitu interesa SAD". Istovremeno je američki državni sekretar Marko (Marco) Rubio izjavio da je Srbija uključena u "potencijalno eksplozivna pitanja". Ali, Rubio koji je 23. septembra odgovarao na novinarska pitanja u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, nije precizirao na koja konkretna pitanja misli.