U sudu u Beogradu u utorak se održava novo ročište na suđenju ministru kulture Nikoli Selakoviću, osumnjičenom da je falsifikovanjem dokumenata skinuo zaštitu sa Generalštaba. Istog dana se u parlamentu očekuje rasprava o poverenju Vladi, a povod je takođe slučaj "Generalštab".

Građani, studenti i novinari okupili su se 14. aprila ispred zgrade televizije N1 u Beogradu u znak podrške nakon smene direktora te televizije Igora Božića. Na skup su pozvala medijska udruženja u Srbiji. Prisutni su i članovi zborova građana i predstavnici opozicije, prenosi agencija Beta. Na protestu je, između ostalih, govorila glumica Jelisaveta Seka Sablić i tužiteljka Bojana Savović. "Mi smo se danas okupili kako bismo branili nezavisne medije i slobodno novinarstvo.. Slobodni mediji su temelj svakog demokratskog društva", rekla je Savović. Sablić je rekla da smatra da joj je dužnost bila da dođe na ovaj protest uz poruku da vlast hoće da ugasi N1 "kao što rade sa kulturom i fakultetima, sa studentima i sa svim onim što je vredno". Na skupu je pročitano i otvoreno pismo zaposlenih na N1. "Zašto je smenjen direktor koji je upravljao redakcijom koja je program učinila gledanim, poverenje javnosti učvrstila, koja je radila profesionalno i vredno uprkos bezbednosnim, psihološkim pritiscima i pretnjama i pod konstatnom baražnom paljbom moćnika. Kakav tačno zaključak treba da izvedemo posle prvog poteza novog rukovodstva?", navodi se, između ostalog, u pismu. Protest ispred televizije N1 u Beogradu održan je i pre nedelju dana zbog zabrinutosti da bi smena dosadašnjeg programskog direktora mogla značiti promenu uređivačke politike te kuće. Nezavisno udruženje novinara Srbije izrazilo je tada zabrinutost da odluka o smeni direktora N1 može imati "dalekosežne posledice po nezavisno informisanje u Srbiji". Ovim povodom se tada oglasio i portparol Evropske komisije nadležan za pitanja proširenja Gijom Mersije (Guillaume Mercier) navodeći da institucije u Briselu prate dešavanja u N1 nakon smene Božića. Božića je novi menadžment 3. aprila obavestio da je razrešen sa funkcije direktora, a kasnije je informisan da je "neraspoređen", preneo je N1. Prethodno je 19. februara osnovano preduzeće Adria News Network (ANN) kao deo restrukturiranja medijske kompanije United Group. Tada je deo medija, među kojima i N1, prebačen "pod kapu" tog novoosnovanog preduzeća. Novi direktor N1 televizije je izvršni direktor za informativni program ANN Brent Sadler. On je 3. aprila naveo da kadrovske promene neće uticati na uredničku strukturu. Urednici i novinari N1 i ranije su izrazili bojazan da je to uvod u promenu uređivačke politike, što su iz United Group-a odbacili. Na takvu mogućnost ukazivali su i sredinom prošle godine kada je došlo do smene čelnih ljudi u United Group-a. Priča o tome otvorena je i nakon što je Projekat za istraživanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) objavio u avgustu 2025. audio snimak telefonskog razgovora direktora United Grupe (UG) Stena Milera i direktora Telekoma Srbije Vladimira Lučića. Miler i Lučić razgovarali su, prema onome što je objavljeno, o strategiji da se umanji uticaj medija koji kritički izveštavaju o vlasti Aleksandra Vučića. Predstavnici vlasti u Srbiji, na čelu sa Vučićem, godinama bez dokaza iznose najrazličitije optužbe na račun N1.

U Beogradu veruju da će mađarski MOL nastaviti postupak kupovine ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama. Zeleno svetlo američkih vlasti za kupovinu, preduhitrila je promena vlasti u Mađarskoj. Vlada odlazećeg premijera Viktora Orbana pružala je diplomatsku podršku za ulazak mađarske naftne i gasne kompanije MOL u NIS. Budući premijer Peter Mađar (Magjar, čija je stranka Tisa pobednik parlamentarnih izbora 12. aprila, najavljuje preispitivanje svih ugovora u Mađarskoj u vezi sa ruskom energetikom. Ipak, mađarski energetski stručnjak Atila (Attila) Holoda smatra da bi promena vlasti u Mađarskoj mogla da utiče na nivo političke podrške MOL Grupi, ali da ne bi nužno bila presudan faktor. "Odlazak Viktor Orbana mogao bi da smanji intenzitet političke podrške, što bi potencijalno usporilo proces ili ga učinilo opreznijim, ali to ne bi automatski uklonilo ovaj dogovor sa dnevnog reda", naveo je Holoda za RSE. Kako kaže Holoda, direktor konsultantske kompanije za energetiku i rudarstvo Aurora Energy, transakcije te veličine vode se poslovnim i strateškim razlozima. Mađarski MOL i ruska državna kompanija Gaspromnjeft dogovorili su sredinom januara okvirni sporazum o kupovini ruskog udela od 56,15 odsto u NIS-u. Dan nakon mađarskih parlamentarnih izbora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da MOL želi da nastavi pregovore. "Opredeljenje MOL-a je da se nastave razgovori kako sa Srbijom, tako i sa ruskim partnerom, i da to onako kako smo razgovarali u prethodnom periodu završimo", rekao je Vučić. On je 13. aprila naveo za RTS da su tog dana razgovarali sa predstavnikom MOL-a i da ta kompanija očekuje uskoro potpisivanje međudržavnog sporazuma sa Srbijom. On nije precizirao ko je razgovarao sa predstavnikom mađarske kompanije. MOL grupa nije odgovorila na upit RSE o daljem toku pregovora o kupovini ruskog udela u NIS-u. NIS je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene, američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Prvobitni rok za pregovore, koji je isticao 24. marta, produžen je do 22. maja. Za to vreme je NIS-u više puta produžena licenca za rad, a poslednja ističe sredinom aprila. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja eksploatiše i prerađuje naftu, od čega zavisi i rad NIS-ove rafinerije. Promena u Budimpešti problem za Rusiju?Ni ruski Gaspromjeft nije odgovorio na upit RSE o tome da li bi promena vlasti u Mađarskoj mogla uticati na njihovu odluku o prodaji udela u NIS-u mađarskom MOL-u. A upravo bi za rusku stranu to bilo važnije, smatra energetski stručnjak Atila Holoda, navodeći da se Rusija rukovodila geopolitičkim okruženjem i režimom sankcija. "Mogla bi da utiče na politički okvir i klimu saradnje, naročito s obzirom na reakcije Moskve na rezultate mađarskih izbora iako ne bi bila presudna", ocenio je. Moskva je, reagujući na izborne rezultate u Mađarskoj, tu zemlju svrstala u "neprijateljske" države u nizu drugih članica Evropska unija. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov poručio je 13. aprila da Moskva neće čestitati izbornu pobedu lideru mađarske opozicione stranke Tisa. Dan kasnije Peskov je rekao da će se Moskva voditi konkretnim koracima nove mađarske vlade. Budući mađarski premijer Peter Mađar obećao je obnovu zapadnog fokusa Mađarske i okončanje zavisnosti od ruske energije do 2035. godine, istovremeno težeći "pragmatičnim odnosima" sa Moskvom. Dok je njegov prethodnik Viktor Orban blokirao usvajanje 20. paketa sankcija Evropske unije protiv Rusije, kredit od 90 milijardi evra za Ukrajinu i napredovanje te zemlje u pristupnom procesu. Odlazeći mađarski premijer insistirao je da Ukrajina omogući nastavak tranzita ruske nafte kroz naftovod "Družba" ka Mađarskoj. I Mijat Kostić iz beogradske nevladine organizacije Novi treći put ocenjuje da bi nakon rezultata mađarskih izbora ruska strana mogla biti ta koja će se predomisliti. "Ukoliko se promeni stav Budimpešte prema sankcijama Rusiji", dodaje. On objašnjava da je MOL bio prihvatljiv za Rusiju i sa ekonomskog i sa političkog stanovišta. "Rusija ima interes da pravi poslove sa kompanijama na čije vlade može da utiče, kao što je bila Orbanova", kaže. Na drugoj strani, Kostić kaže da Mađarska nema razloga da odustane od NIS-a navodeći da je u interesu bilo koje mađarske vlade energetska dominacija u regionu. Mađarska MOL Grupa posluje u više od 30 država, navedeno je na sajtu kompanije. Poslovanje je pre svega u Centralnoj i Istočnoj Evropi preko maloprodaje goriva i rafinerija, ali i u Egiptu, Iraku, Kazahstanu, Azerbejdžanu, Rusiji i Pakistanu. Na Balkanu MOL je prisutan u Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. MOL ima tri rafinerije nafte – U Mađarskoj, Slovačkoj i Hrvarskoj, a kupovinom NIS-a dobio bi još jednu, i 2.400 benzinskih pumpi. Politika ili ekonomski interes?Holoda smatra da bi nova mađarska vlada, koja ne bi bila proruski nastrojena, mogla da utiče na donošenje odluka u MOL-u kroz promene u strateškim prioritetima, pristupu Evropskoj uniji i stavu prema zavisnosti od ruske energije. "Međutim, kao kompanija koja je na berzi, MOL odluke na kraju donosi na osnovu ekonomske racionalnosti, pa je malo verovatno da će se njegov strateški fokus značajno promeniti", dodao je. Holoda kaže da je u pregovorima između MOL-a i Gaspromnjefta politika igrala važnu ulogu u pogledu diplomatske podrške i međunarodnog okruženja. "Ali su poslovna logika i tržišni faktori takođe bili ključni pokretači", dodao je. Viktor Orban je izgradio dobre odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, dok se više puta sukobljavao sa Evropskom unijom. Kritikovao je sankcije Rusiji i insistirao na mogućnosti nabavke ruskih energenata. Diplomate EU očekuju od budućeg premijera Mađarske Petera Mađara ukidanje veta na kredit Ukrajini i deblokadu 20. paketa sankcija Rusiji. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) ocenila je 13. aprila da se Mađarska "vraća na evropski put". EU je suspendovala milijarde eura sredstava Mađarskoj zbog zabrinutosti za demokratske standarde u toj zemlji. Poput Orbana, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavio je da održava dobre odnose sa Moskvom. A Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja se nije pridružila sankcijama EU uvedenim Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Američki istražni organi sprovode istragu protiv transportne kompanije u vlasništvu državljanina Srbije, zbog prevare, objavio je američki televizijski kanal CBS u svojoj emisiji "60 minuta". Kompanija "Super Ego Holdiing" – koja uključuje mrežu komercijalnih transportnih i lizing kompanija sa sedištem u Srbiji i SAD – pod istragom je Federalne administracije za bezbednost motornih prevoznika (FMCSA), zbog sumnji da je poslovala po takozvanoj "kameleon šemi". To podrazumeva da kompanija izbegava odgovornost za prekršaje u bezbednosti saobraćaja gašenjem firme da bi odmah potom registrovala novu kompaniju. Na kamione bi, navode, samo zalepili novo ime firme. "Oni su deo tekuće istrage", rekao je u emisiji "60 minuta" Derek Bars, administrator FMCSA. Prema navodima CBS-a, tokom 2025. godine regulatori su pojačali kontrolu nad stranim komercijalnim vozačima kamiona i lažnim školama za komercijalne vozače, i obećali da će se obračunati s "kameleonskim prevoznicima". Prema podacima američkog Ministarstva saobraćaja, "kameleonski prevoznici" povezani sa kompanijom "Super Ego" zabeležili su gotovo 15.000 bezbednosnih prekršaja i 500 saobraćajnih nezgoda u poslednje dve godine. Kamioni kompanije "Super Ego" počeli su da prevoze teret širom SAD 2019 godine. Tu kompaniju je osnovao srpski preduzetnik Aleksandar Mimić i od tada je izrasla u veliko preduzeće povezano sa više od dvadesetak prevoznika sa sedištem u SAD, sa čvorištima u saveznim državama Ilinois i Florida, i velikim klijentima kao što su Amazon, Walmart, Costco i Poštanska služba Sjedinjenih Država. Pored istrage koju vodi FMCSA, više stotina bivših vozača podnelo je kolektivnu tužbu protiv kompanije "Super Ego" zbog prevare i kršenja ugovora. Novinari emisije "60 minuta" razgovarali su sa sedam vozača koji su im rekli da su menadžeri iz Srbije rutinski skidali stotine do hiljade dolara sa njihove zarade kroz prekomerne naknade za lizing, osiguranje i popravke. U kolektivnoj tužbi taj postupak je okarakterisan kao "šema za prevaru vozača". Bivši vozači "Super Ega" su takođe svedočili da su bili pod pritiskom da voze više sati uz manje sna. Nakon što bi dostigli zakonski limit od 11 sati za volanom, menadžeri u Srbiji bi ilegalno resetovali tahograf (aparat koji beleži aktivnosti vozača) da bi vozačima dali novi set sati. U kompaniji negiraju bilo kakva krivična dela, a advokati "Super Ega" su za CBS rekli da je to lizing kompanija, a ne transportna firma, i da nije odgovorna za postupke povezanih prevoznika i vozača. U Agenciji za privredne registre Srbije Aleksandar Mimić vodi se kao direktor i vlasnik firme "Ego Express DOO" sa sedištem u Beogradu. Firma je osnovana u maju 2018. godine, a osim Aleksandra Mimića se kao direktor navodi i njegov brat Nikola. O Mimiću su mediji u Srbiji pisali i 2025. godine, kada su se pojavile informacije da je "Super Ego" platio pozivnicu na donatorsku večeru Republikanske stranke za delegaciju Srbije na čelu sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem. Mimić je u maju prošle godine za televiziju Insajder negirao da je njegova firma platila donaciju, kao i da je na bilo koji način bio uključen u posetu delegacije Srbije. Njegova kompanija je bila donator bivšem državnom tužiocu Arizone Marku Brnoviću za kampanju unutar Republikanske stranke za senatora iz Arizone. U 2021. i 2022. godini "Super Ego Holding" je donirao ukupno 300.000 dolara. Aleksandar Mimić je u intervjuu za Insajder rekao da je sa Brnovićem u prijateljskim odnosima, a njegovu kampanju je donirao jer je to bila šansa da neko u američkom Senatu zastupa interese Srbije.

"Ovo su ogromna ulaganja, ogroman novac." Reči su predsednika Srbije Aleksandra Vučića prilikom obilaska gradilišta u Beogradu gde bi do maja 2027. na više stotina hektara trebalo da nikne kompleks za specijalizovanu izložbu EXPO. Koliko će ukupno projekat koštati, Vučić nije izneo. Tvrdi da će taj deo zemljišta u Surčinu biti "najlepši deo Beograda" i "jedno od najboljih mesta u Srbiji". Izdvajanja za izgradnju kompleksa i realizaciju izložbe su od 2024. godine premašila dve milijarde evra, utvrdio je Radio Slobodna Evropa na osnovu podataka iz godišnjih budžeta Srbije. Pored izgradnje kompleksa, ta sredstva su, između ostalog, predviđena i za izgradnju Nacionalnog stadiona i saobraćajnica za potrebe izložbe. Na šta se troši novac?Konačna računica nije poznata, a prema ranijim izjavama ministra finansija Srbije Siniše Malog, sam kompleks EXPO bi trebalo da košta 1,2 milijarde evra, dok bi za projekte širom Srbije u vezi sa organizovanjem međunarodne izložbe trebalo da bude izdvojeno 17,8 milijardi evra. Poređenja radi, to je deset puta veći iznos od godišnjeg budžeta grada Beograda za 2026. godinu. To što se ne zna šta sve potpada pod EXPO kao jedan od ključnih problema navodi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Miloš Đorđević iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija. "Opravdano se postavlja pitanje u koje svrhe se troši novac građana Srbije", kaže on. Kako bi ubrzala procedure za izgradnju, Skupština Srbije je u oktobru 2023. usvojila poseban zakon, lex specialis, koji predviđa da se radovi ugovore direktnim pogodbama bez primene Zakona o javnim nabavkama. Na taj način, ukazuje Đorđević, javnosti ostaje nepoznato šta se tačno nabavlja i po kojim cenama. "Sam nedostatak konkurencije utiče i na povećanje cene ali i na smanjenje poverenja javnosti u sprovođenje ovakvih projekata", ocenjuje Đorđević. Projektu se od početka protive opozicione stranke i studenti koji su predvodili antivladine proteste, zahtevajući odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu i raspisivanje vanrednih izbora. Iznosili su kritike na račun netransparentnosti koja time povlači sumnje o mogućoj korupciji. EXPO koji organizuje Beograd nije svetska, već specijalizovana izložba koja se održava između dve glavne manifestacije. Za vlast, projekat je od izuzetnog značaja, jer će, kako navode zvaničnici, privući nove investicije u Srbiju. Nacionalni stadion sa probijenim rokovimaJedan od infrastrukturnih projekata koji je predviđen u okviru EXPO projekta je Nacionalni stadion, čija izgradnja će, prema izjavama zvaničnika koštati 970 miliona evra. Prvobitno je bilo planirano da se otvaranje izložbe organizuje upravo na njemu. Do sada je, kako se vidi iz republičkih budžeta od 2024. za njegovu izgradnju opredeljeno oko 872 miliona evra. Međutim, prema izveštajima Ministarstva finansija o izvršenju budžeta, u 2025. godini od ukupno predviđenih 159 miliona evra iskorišćeno je svega 13,6 odsto. Da postoje problemi u realizaciji ovog projekta, u oktobru 2025. priznao je i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić u oktobru 2025, kada je izjavio da radovi na izgradnji stadiona kasne tri ili četiri meseca, ali da bi trebalo da budu završeni neposredno pred početak međunarodne izložbe. Da li će se i pod kojim uslovima EXPO isplatiti?Osim netransparentnosti, projekat prate i kritike da je upitna njegova isplativost. Ekonomista Danilo Šuković za RSE kaže da će Srbija od promocije, u smislu destinacije za nove investitore, u kratkom roku ostvariti korist. Takođe, prema njegovim rečima, infrastruktura poput puteva i železnica, koja se gradi za potrebe izložbe ostaće na dalje korišćenje građanima. Međutim, Šuković postavlja pitanje u vezi sa objektima za sajamske aktivnosti i kongresni turizam, na koje odlazi značajan deo sredstava. "Upotreba tih objekata i njihova isplativost na dugu rok je pod velikim znakom pitanja, jer očigledno je da u Srbiji ne postoje tolike potrebe za sajamskim aktivnostima, koliko tamo ima kapaciteta. Što se tiče stadiona – isto", ocenjuje Šuković. Prema njegovim rečima, ako projekat bude uspešan, dobit će se preliti u budžet, što bi omogućilo više sredstava za potrebe građana, odnosno veća izdvajanja za plate, penzije, zdravstvo, prosvetu i drugo. "U suprotnom, veliki je rizik da ti objekti zvrje prazni i da ne budu iskorišćeni. U tom slučaju, mogući su veliki gubici, jer se država dodatno zadužuje, što znači da će u budžetu biti manje para za socijalna davanja i druga ulaganja", zaključuje Šuković. Miloš Đorđević iz Transparentnosti Srbija budžet poredi sa kolačem. "Možemo reći da je EXPO jedan ogroman deo kolača, a zbog toga što odlazi na sam taj projekat – građani će biti uskraćeni za neke druge usluge ili radove koje je mogla država da im obezbedi", kaže on. EXPO je jedan u nizu projekata izvršne vlasti koji se realizuje po posebnim lex specialis zakonima, direktnim pogodbama i bez tendera, poput Beograda na vodi, koji je takođe izložen kritikama zbog manjka transparentnosti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u ponedeljak, 13. aprila da očekuje da Srbija i mađarski MOL uskoro potpišu "šerholder ugovor", odnosno međudržavni sporazum u postupku kupovine udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). U gostovanju na Radio-televiziji Srbije (RTS) Vučić je rekao da svaka strana ima "teške uslove". "U svakom slučaju, naši se tiču rada Rafinerije i činjenice da ne možemo da dobijemo više obaveza nego što smo ih imali u odnosu sa Rusima. Oni imaju neke svoje zahteve ali verujem da ćemo naći kompromisno rešenje i to rešiti", rekao je Vučić za RTS. Ruski Gasprom njeft i mađarska MOL Grupa i dalje čekaju "zeleno svetlo" američkih vlasti na okvirni sporazum o prodaji ruskog udela u NIS-u koji su postigli sredinom januara. Pregovori o prodaji ruskog udela u NIS-u mađarskoj MOL Grupi i dalje traju nakon potpisanog okvirnog sporazuma, koji je sredinom januara prosleđen američkim vlastima. Prvobitni rok za pregovore, koji je isticao 24. marta, produžen je do 17. maja. Dok traju pregovori, NIS-u je u više navrata produžena licenca za rad. Ova koja je na snazi ističe sredinom aprila. SAD produžile rok za pregovore MOL-a i NIS-a, saopštila mađarska kompanijaVučić je dodao da je opredeljenje MOL-a da se nastave razgovori sa Srbijom ruskim partnerom u NIS-u (Gasprom), kako bi sve bilo završeno u dogovorenom roku. "Taj rok je produžen do 22. maja, a do 17. aprila imamo licencu. Očekujem i nadam se da će biti produžena licenca. Radili smo mi i naši mađarski prijatelji, verujem da je (potpredsednik SAD) J.D. Vance obavešten tokom boravka u Budimpešti o tome, i mislim da bi trebalo da se u najgorem slučaju nadamo, ili očekujemo povoljne vesti po tom pitanju", rekao je Vučić. Posle više odlaganja, primena sankcija prema najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji i jedinoj koja eksploatiše i prerađuje naftu u većinskom ruskom vlasništvu, počela je 9. oktobra 2025. Cilj sankcija SAD je da spreče da Rusija, kroz profit od energenata, finansira rat u Ukrajini. NIS Grupa, osim matičnog preduzeća Naftne industrije Srbije, obuhvata i druga zavisna preduzeća u zemlji i inostranstvu. Među njima su Petrohemija Pančevo i kompanije preko kojih NIS posluje u Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj. Upitan da li su zabrana izvoza naftnih derivata i smanjenja akciza na gorivo dovoljne da se održe cene i snabdevenost tržišta, Vučić je kazao da ništa nije dovoljno "kada imate potpuno ludilo u svetu". Zbog posledica sukoba SAD i Irana, kazao je da će se prvi problemi osetiti u kerozinu i dodao da će Srbija upotrebiti vojne rezerve tog avionskog goriva. "Verujem da ćemo imati nešto više nego drugi, a da li je to dovoljno - pa nikome nije dovoljno. To unosi krizu u sve sfere društvenog života. Mi smo se odrekli i dodatnih pet odsto naše akcize", kazao je Vučić, dodajući da to smanjuje prihode budžeta, investicije i mogućnost povećanja plata. Izborne promene u Mađarskoj i izgradnja naftovodaVučić je u gostovanju na RTS-u izrazio i nadu da će, nakon promene vlasti u Mađarskoj, projekti sa tom zemljom, poput izgradnje naftovoda, biti nastavljeni. Novoizabrani premijer Mađarske Peter Mađar je na konferenciji za medije 13. aprila rekao da bi se "vrlo rado" sastao sa srpskim rukovodstvom. "Tačno znam šta se dešava u Srbiji i znam kakve su veze postojale, postoje ili će postojati između Orbanove vlasti sa vlastima u Srbiji koju vodi Vučić. Ja sam otvoren za saradnju bez obzira što verovatno u mnogim stvarima mislimo drugačije u svetu nego predsednik Vučić ili srpsko rukovodstvo", rekao je Mađar. Takođe je dodao da "prijateljstvo naših naroda i postojeći dobri odnosi su nam veoma važni. Mogu da kažem da se nećemo mešati u unutrašnje stvari drugih država i sam vidim kakvi su protesti i kako se vlasti odnose prema njima". U poruci srpskom narodu, Mađar je napomenuo "bez mešanja u njihova unutrašnja pitanja" ali da "crpe snagu iz jučerašnjih izbora u Mađarskoj". Dodao je da to poručuje i drugim državama u kojima su ljudi u teškoj situaciji, navodeći "takozvane hibridne režime gde ne postoji puna vladavina prava". Kazao je da će sarađivati sa svima uprkos njihovoj otvorenoj podršci koju su pružali Viktoru Orbanu. Vučić je povodom izbora u Mađarskoj, rekao da je Srbija sa tom zemljom imala slojevite i teške odnose, dok su Srbi i Mađari imali nelake odnose. "Ponosan sam na činjenicu da smo Orban i delimično ja, i još neki ljudi, izgradili najbliže odnose dva naroda", rekao je Vučić. "Došli smo do istinskog i iskrenog razumevanja između nas, i verujem da to nije lako srušiti. Dakle, to je ono što je najvažnije, i zato ću sa poštovanjem, iako bih verovatno drugačije odgovarao na neke stvari, govoriti i o gospodinu Mađaru i o svemu onome što predstoji", rekao je predsednik Srbije. Lider mađarske opozicije Peter Mađar ostvario ubedljivu pobedu i okončao vladavinu Viktora Orbana i njegove desničarske stranke Fides nakon 16 godina na vlasti. Viktor Orban i Aleksandar Vučić godinama unazad su intenzivirali saradnju dve zemlje, ocenjujući da su odnosi na "istorijskom maksimumu". Tokom zajedničkih susreta obojica su poručivali da njihove zemlje mogu da računaju jedna na drugu. Orban je jedan od stranih lidera koje je Vučić nazvao "velikim prijateljima Srbije."

Poruka na društvenim mrežama i izbegavanje odgovora na novinarska pitanja u izbornoj noći u Budimpešti - jedine su reakcije Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), vodeće partije ove nacionalne manjine u Srbiji i dugogodišnjeg partnera srpskih vlasti. Na izborima u Mađarskoj podržali su Fides, dosadašnjeg premijera Viktora Orbana. Radili su, kako su sami priznali, na "maksimalnoj mobilizaciji" više desetina hiljada birača iz Srbije sa dvojnim državljanstvom, koji su imali pravo glasa na izborima 12. aprila - kako bi svoj glas dali Orbanu. Ali, u Mađarskoj je došlo do političkog preokreta i ubedljivog poraza ovog desničarskog, populističkog lidera nakon 16 godina vlasti. SVM je čestitao pobedu vođi opozicije Peteru Mađaru i njegovoj stranci Tisa. Ne odustaje, međutim, od podrške sestrinskom Fidesu. "Hvala Fidesu i Viktoru Orbanu na nacionalnoj politici koju su gradili u proteklih 16 godina", napisao je na društvenim mrežama lider SVM-a Balint Pastor. Pastor nije odgovorio na poziv Radija Slobodna Evropa (RSE) za komentar izbornog rezultata. Kratko je poručio da je u objavi na Fejsbuku napisao "sve što je trenutno moguće reći". Uključivanje SVM-a u izbornu kampanju u Mađarskoj i otvorena podrška Fidesu, deo su višegodišnje "tradicije" ove partije, sa kojim je Viktor Orban od dolaska na vlast izgradio jako savezništvo. Balint Pastor je izborne rezultate, sa ostatkom stranačke delegacije, pratio iz Orbanovog štaba u Budimpešti. Ko će biti 'most' između Beograda i Budimpešte?"Pitanje je koliko će Orbanov poraz uticati na opredeljenje vojvođanskih Mađara u odnosu na SVM, posebno ako se pojave ozbiljni konkurenti (među mađarskim političkim partijama u Srbiji). To će pokazati naredni izbori", ocenjuje za RSE Aleksandar Popov iz nevladinog Centra za regionalizam. Parlamentarni izbori u Srbiji najavljuju se za naredne mesece, dok se predsednik Aleksandar Vučić suočava sa višemesečnom političkom krizom - izazvanom masovnim antivladinim protestima od novembra 2024. godine i optužbama za korupciju. A SVM je, od dolaska naprednjaka na vlast 2012. godine, među ključnim Vučićevim partnerima. Ova stranka je opisivana kao "most" između Vučića i Orbana, dok je lider SVM-a Balint Pastor više puta isticao da je saradnja sa SNS-om dobra jer su "postigli istorijsko pomirenje Srba i Mađara". Najbrojnija su manjinska partija u Skupštini Srbije, sa šest od ukupno 250 poslaničkih mesta u parlamentu. U parlamentu pokrajine Vojvodine imaju sedam od ukupno 120 mandata, a iz njihovih redova dolazi i predsednik vojvođanske Skupštine Balint Juhas. "Sigurno da će za SVM veliki minus biti ako ne budu imali podršku iz Budimpešte, a verovatno da je neće imati, s obzirom na to koliko su bili vezani za Orbana i sa koliko su mrzovolje primili pobedu Petera Mađara", dodaje Popov. Smatra da je, sa pobedom Tise u Budimpešti, moguće da se "pregrupišu" i mađarski politički predstavnici u Srbiji. Promene očekuje i predsednik opozicione Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara (DZVM) Aron Čonka. Ova stranka kritikuje rukovodstvo SVM i njihovo učešće u vlasti sa naprednjacima. "Mislim da će pobeda Petera Mađara pustiti malo 'svežeg vazduha' i unutar mađarske vojvođanske zajednice, i da bi trebalo da otpočne neka nova vrsta dijaloga", dodaje Čonka. 'Loš signal za Vučića'Orban je, kao premijer Mađarske, bio na meti oštrih kritika Brisela zbog podrivanja demokratije u državi i protivljenja podršci Ukrajini nakon ruske invazije. Predsednik Srbije ga je, međutim, opisivao kao "velikog prijatelja", a odnose dve države "na vrhunskom i istorijskom nivou". I sam Vučić se zbog odnosa sa Moskvom i Pekingom, ali i stanja vladavine prava u zemlji, našao na meti kritika Brisela. "Vučić je sa Orbanovim porazom izgubio jednog značajnog saveznika i zastupnika u Evropskoj uniji. To je bilo jedno autoritarno bratstvo dvojice političkih lidera, na tome su i zasnivali odnose", ističe za RSE Aleksandar Popov. Ocenjuje i da je poraz Fidesa "loš signal" za Vučića, jer deluje "ohrabrujuće" na opozicione birače. "Pokazalo se da Orban, koji je imao podršku i Trampa i Putina, i koji je 16 godina vladao Mađarskom, može da izgubi od čoveka koji je pre dve godine osnovao stranku i vodio je do pobede", dodaje on. Vučić je čestitao Tisi na pobedi, uz uverenje da će se nastaviti dobra saradnja dve države. Iskoristio je, ipak, priliku da u istoj poruci zahvali Orbanu "što je takve odnose učinio mogućim". Peter Mađar je tokom kampanje isticao da će nastojati da zadrži dobre relacije sa susednim državama. "Ali pretpostavljam da će mu prioritet u tim odnosima ipak biti vladavina prava, koja Beogradu neće prijati", naglašava Aron Čonka. Dvotrećinsku većinu u parlamentu, sa rekordno visokom izlaznošću na izborima, Mađar je osvojio na talasu borbe protiv korupcije - uz najavu reformi i boljih odnosa sa Briselom. Pre više od godinu dana, u februaru 2025, posetio je i Srbiju i odao počast žrtvama pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Upravo je pogibija 16 ljudi na tom mestu pokrenula masovne antivladine proteste. Mađar je tada poručio da njegova partija podržava "antikorupcijske težnje srpskog naroda" i što skorije pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Vlast predsednika Srbije opisao je kao "korumpiranu", a Vučića nazvao Orbanovim "saveznikom i poslovnim partnerom". Istakao je i da Tisa "podržava dalje jačanje prava i mogućnosti Mađara u Vojvodini", kako bi mogli "uspešno da žive i rade u svojoj domovini". Da li su ugroženi Orbanovi fondovi za podršku van granica Mađarske?Aron Čonka iz opozicionog DZVM očekuje da Peter Mađar ispuni svoje predizborno obećanje i nastavi sa podsticajima za mađarsku dijasporu, uključujući i onu u Vojvodini. Ističe da su ti podsticaji ustavna kategorija u Mađarskoj. "Ali, očekujem i da ispuni obećanje da će podsticaje i raspodelu tog novca učiniti mnogo transparentnijim nego do sada", dodaje on. Peter Mađar je tokom kampanje isticao da se javni novac mora raspoređivati po jasnim kriterijumima, a ne po stranačkim vezama. "Jedna stvar su predizborna obećanja, a druga je politička realnost. Ali sigurno je da će Mađar morati da napravi diskontinuitet u odnosu na Orbanovu vlast u mnogim oblastima, pa i u ovoj", ističe Aleksandar Popov. Orbanova vlada je od dolaska na vlast 2010. godine pokrenula nekoliko privrednih programa u Vojvodini, ali i u centralnom delu Srbije, u saradnji sa Savezom vojvođanskih Mađara - odnosno kroz fondaciju "Prosperitati" koju vodi ta stranka. Prosperitati je osnovan 2016. godine, kao regionalna neprofitna fondacija koju je Vlada Mađarske imenovala da "sprovodi strategiju ekonomskog i regionalnog razvoja" mađarske zajednice. Za deset godina rada, kako se navodi na sajtu Prosperitati fondacije, podržala je više od 16.000 projekata, vrednih oko 500 miliona evra. Paketi podsticaja uglavnom su bili usmereni na razvoj privrede – malih i srednjih preduzeća, poljoprivrede, turizma. Fondacija je pomagala i kupovinu oko 1.300 kuća i više hiljada hektara zemlje. Kako ističu, projekti su sprovedeni u 40 opština, odnosno oko 190 naselja. Prema procenama Prosperitati fondacije, skoro 70 hiljada Mađara u Vojvodini je bilo obuhvaćeno njihovim programima. Jedan od uslova za sredstva na konkursima je da podnosioci imaju dvojno, srpsko i mađarsko državljanstvo. A kritike da novac dobijaju samo ljudi bliski SVM, ta stranka je u više navrata odbacivala. "Ali činjenice govore da je najveći deo tih sredstava završio kod preduzetnika i ljudi bliskih Savezu vojvođanskih Mađara, a da je mali deo završio kod onih koji nemaju veze sa njima", ističe Aron Čonka. Fondacija Prosperitati nije odgovorila na pitanja RSE o svom radu i raspodeli novca na konkursima. 'Prljava izborna kampanja' u VojvodiniPrema popisu iz 2022. godine, u Srbiji živi preko 184.000 Mađara i najbrojnija su nacionalna manjina u državi. Većinsko stanovništvo su u nekoliko opština u Vojvodini. Veliki broj Mađara u Srbiji, desetine hiljada njih, imaju dvojno državljanstvo. Time ostvaruju pravo da glasaju na izborima u obe države. Na nedeljnim izborima u Mađarskoj, putem pošte, glasalo je više od 60.000 birača iz Srbije. Tu brojku je izneo lider SVM Balint Pastor. Zvaničnih podataka o glasanju iz dijaspore, u danu nakon izbora, još uvek nema. Aron Čonka ukazuje da je izbore pratila, kako kaže, funkcionerska kampanja u kojoj su čelnici SVM-a otvoreno pozivali da se glasa za Viktora Orbana. Vojvodinu su obilazili mađarski zvaničnici, na čelu sa ministrom inostranih poslova Peterom Sijartom, koji je, uz lidere SVM, obilazio fabrike oko Subotice. U kampanju se uključila i Srpska napredna stranka, sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u jednom od Fidesovih spotova. A sedmicu pred glasanje obeležile su i tvrdnje vlasti u Beogradu i Budimpešti da je sprečen pokušaj diverzije na gasovodu kojim se ruski gas doprema u Mađarsku. Opozicija, i u Mađarskoj i u Srbiji, iznela je optužbe da se radi o operaciji "pod lažnom zastavom" kako bi se Orbanu pomoglo u finišu kampanje. "Izborna kampanja, koja se iz Mađarske prelila i u Vojvodinu, bila je dosta oštra i prljava. Unela je dosta podela u zajednicu i mi moramo da nađemo način da podele smanjimo, da se približimo jedni drugima", ocenjuje Aron Čonka. Od nove mađarske vlade očekuje da "uvaži mišljenje svih političkih aktera u Vojvodini i Srbiji koji se bave interesima mađarske zajednice". A na pitanja o promeni vlasti u Budimpešti za RSE ne odgovara ni Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine u Srbiji. Na čelu saveta je funkcioner SVM-a Arpad Fremond, a koalicija oko ove stranke je, sa apsolutnom većinom, dominantna snaga u Savetu.

"Žestok obračun sa korupcijom" - tako je vlast u Beogradu početkom 2025. označila hapšenja skoro 300 ljudi širom Srbije, među kojima su bili i funkcioneri vladajuće stranke. Godinu dana kasnije, u nekim od "najkrupnijih" slučajeva, suđenja još nisu zakazana, a neki su i dalje u fazi istrage. Većina osumnjičenih koji su bili u pritvoru, puštena je na slobodu. "U situaciji kada je čitava akcija politički najavljena, sasvim je očekivano da se to tumači kroz prizmu mogućeg političkog interesa da istraga i krivični postupak budu sprovedeni brže ili sporije", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nemanja Nenadić iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija. Akciju je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a sprovedena je u vreme masovnih antivladinih protesta zbog sumnji da je korupcija u najvišim redovima vlasti dovela do nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 16 ljudi. "Stekao se utisak da je to nešto što se (vlastima) činilo kao zgodno da umiri građane koji su tih dana intenzivno protestovali zbog korupcije", ukazuje Nenadić. Iz kancelarije predsednika Srbije za RSE nisu odgovorili na kritike da iza sprovođenja akcije stoje politički motivi. Među uhapšenima je, pored ostalih, bio bivši direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Milorad Grčić koji se tereti da je, sa još 14 osoba, oštetio EPS za oko 850 hiljada evra. Uhapšen je sredinom februara 2025, a dva i po meseca kasnije pušten je na slobodu. Iz pritvora su pušteni i ostali osumnjičeni. Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) saopštilo je za RSE da je slučaj i dalje u fazi istrage. Među stotinama ljudi koji su privedeni u martu i februaru bili su i bivša gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski osumnjičena da je gradski budžet oštetila za više miliona evra, kao i nekadašnji gradski sekretar za legalizaciju objekata u Beogradu Nemanja Stajić. Suđenje Dragani Sotirovski, još nije zakazano, dok Stajiću nije potvrđena optužnica. Šta je urađeno u slučaju zlouptreba u EPS-u?U momentu hapšenja Milorad Grčić je, kao funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) bio na čelu beogradske opštine Obrenovac. Na mesto vršioca dužnosti direktora EPS-a, najvećeg javnog preduzeća u Srbiji, postavljen je 2016. godine. Ostavku je podneo 2022, nakon krize sa snabdevanjem električnom energijom. Više javno tužilaštvo u Beogradu, koje je isprva bilo nadležno za ovaj slučaj, tada je saopštilo da se Grčić i još 14 osumnjičenih terete za zloupotrebe u vezi sa javnim nabavkama. Slučaj je u međuvremenu prebačen Tužilaštvu za organizovani kriminal, gde je i dalje u fazi istrage. Iz tog tužilaštva su za RSE kazali da je do sada ispitan "veliki broj svedoka", te da su izvršena "mnogobrojna elektronsko-informatička forenzička veštačenja uređaja za automatsku obradu podataka i elektronske opreme" okrivljenih. "Kao i elektronsko-informatička forenzička veštačenje uređaja i softvera koji su bili predmet sprovedenih spornih javnih nabavki", dodali su. Navode i da "usled obimnosti još uvek nije okončano" ekonomsko-finansijsko veštačenje "okolnosti planiranja i sprovođenja spornih javnih nabavki". Grčiću je pritvor ukinut u aprilu 2025. godine odlukom Višeg suda u Beogradu. Iz tog suda su za RSE naveli da su ispitani svi svedoci u ovom slučaju i da zbog toga više ne postoji opasnost od uticaja na njih. Na slobodi i biznismen blizak vlastimaU grupi uhapšenih zbog malverzacija u EPS-u bio je i Aleksandar Papić, biznismen blizak vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci. Papić je uhapšen kao faktički vlasnik firme "Tim Systems" iz Beograda koja je, kako se sumnja, dobijala nameštene tendere za EPS. U pritvoru je proveo pet meseci. U junu je pušten u kućni pritvor, koji mu je ukinut dva meseca kasnije. "Po sili zakona, imajući u vidu da je proteklo šest meseci od lišenja slobode okrivljenog, a da optužnica nije podignuta", naveli su iz Višeg suda za RSE. Zakon propisuje da pritvor tokom istrage može trajati tri, a u izuzetnim uslovima najduže šest meseci. Iz TOK-a su za RSE istakli da su se u istrazi ovog slučaju obratili i za međunarodnu pravnu pomoć Crnoj Gori. "U cilju prikupljanja dokaznog materijala vezano za sticanje i otuđenje nepokretnosti okrivljenih Aleksandra Papića i Ivana Marinkovića na teritoriji Crne Gore, koji podaci i dokazi su dostavljeni ovom tužilaštvu", naveli su. Marinković je bio koordinator za Informaciono-komunikacione tehnologije u EPS-u. Od 2023. Papićeva firma nalazi se u stečaju. Pre toga, prema podacima dostupnim na portalu javnih nabavki, sklapala je ugovore o uslugama iz oblasti informacionih tehnologija i sa drugim državnim institucijama. Među njima su Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita i Klinički centar Dragiša Mišović u Beogradu. Aleksandar Papić saslušan je kao svedok u okviru istrage o kriminalnim radnjama klana Veljka Belivuka, nakon što je jedan od osumnjičenih dao izjavu o navodnim vezama sa njim. Članovima te kriminalne grupe sudi se za niz teških krivičnih dela, među kojima su ubistva, otmica i silovanje, trgovina drogom i oružjem. Papić je bio i suvlasnik provladinog tabloida Objektiv. Još nije zakazano suđenje bivšoj gradonačelnici NišaKrajem februara prošle godine u Nišu, najvećem gradu na jugu Srbije, uhapšeno je 17 osoba, među kojima i bivša gradonačelnica i visoka funkcionerka Srpske napredne stranke Dragana Sotirovski. Privedeni su zbog sumnje da su malverzacijama u Štabu za vanredne situacije, kojim je Sotirovski komandovala dok je bila na čelu Niša, naneli štetu budžetu grada od više od sedam miliona evra. Dragan Sotirovski je gradonačelnica Niša bila od 2020. do sredine 2023. godine. Optužnica protiv nje, koju je Viši sud u Nišu potvrdio u decembru prošle godine, postala je pravosnažna početkom februara, pošto je Apelacioni sud odbio žalbu njenog branioca. Međutim, kako su 3. marta iz Suda u Nišu saopštili za RSE, dva meseca kasnije još nije zakazano pripremno ročište, odnosno nije počelo suđenje. Trenutno joj je zabranjeno napuštanje stana bez odobrenja suda. Sa Sotirovski su privedeni i vlasnici dve firme sa kojima je ona sklapala poslove "po hitnom postupku", čime se "preskakala" javna nabavka. Ponude koje su angažovane firme dale bile su značajno veće u odnosu na tržišne vrednosti. Prema informacijama Višeg suda, do sada su donete tri presude. Vlasnici spornih firmi priznali su krivicu i osuđeni su na kazne kućnog zatvora, od devet meseci do godinu dana. Dužni su i da nadoknade štetu Gradu Nišu – zajedno oko 490 hiljada evra. Krivicu za zloupotrebu službenog položaja u pomaganju, priznao je i S.M, kao posrednik između Sotirovski i jedne od umešanih firmi. I on će kaznu od deset meseci izdržavati u kućnom zatvoru, a dužan je i da gradu vrati oko 240 hiljada evra. Optužnica protv bivšeg gradskog sekretara nije pravosnažnaIako je protiv Nemanje Stajića, nekadašnjeg prvog čoveka Sekretarijata za legalizaciju objekata, optužnica podignuta pre osam meseci, ona još uvek nije pravosnažna. Uhapšen u februaru 2025, Stajić je optužen da je organizovao kriminalnu grupu koja je tokom gotovo deset godina u zamenu za mito nezakonito legalizovala objekte. On i još 12 okrivljenih terete se da su kroz nelegalne radnje stekli gotovo dva miliona i oprali oko devet miliona evra. Među optuženima je i Stajićev brat. Pošto je tužilaštvo podiglo optužnicu u avgustu, "zapelo" je kod određivanja nadležnosti. Ona je najpre dostavljena Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu za suzbijanje korupcije radi potvrđivanja. Kako je iz Višeg suda saopšteno za RSE, prilikom ispitivanja navedene optužnice, to odeljenje donelo je rešenje kojim se "oglasilo funkcionalno nenadležnim". Odredili su da se predmet prebaci Posebnom odeljenju Višeg suda za organizovani kriminal, što bi značilo da slučaj treba da preuzme Tužilaštvo za organizovani kriminal. Međutim, to rešenje je ukinuo Apelacioni sud u Beogradu u novembru. U međuvremenu, Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je izmenjenu optužnicu. Na kraju, vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu je 30. marta ipak potvrdilo optužnicu. Kako branioci imaju pravo žalbe, ona još uvek nije pravnosnažna. Teško oceniti domete antikorupcijske akcijeMUP je tokom februara i marta saopštavao podatke o stotinama uhapšenih. Međutim, do sada nisu objavljeni objedinjeni podaci koji povezuju hapšenja, optužnice i presude u ovoj antikorupcijskoj akciji. "Čitava stvar je od početka ustrojena pogrešno - korupcija nije nešto što se dešava kampanjski, pa tako ni borba protiv korupcije i akcije tužilaštva koje se sprovode kampanjski ne mogu se smatrati ispravnim potezom", ocenjuje Nemanja Nenadić iz Transparentnosti. Ukazuje i na praksu da se podaci o hapšenjima zbog korupcije objedinuju s podacima o drugim oblicima privrednog kriminala. "Tu nema nikakvog učešća predstavnika države, već određeni ljudi iz privrede vrše nekakve malverzacije kako bi izbegli poreske obaveze. I onda nije lako na osnovu tih statističkih podataka koji su objavljeni uopšte i razlučiti koliko tu ima stvarno koruptivnih dela, a koliko ovih drugih", dodaje. Srbija je među najkorumpiranijim državama Evrope prema poslednjem izveštaju Transparency Internationala o Indeksu percepcije korupcije. Najlošije kotira među zemljama Zapadnog Balkana - nalazi se na 116. mestu. Evropska unija (EU), čijem članstvu Srbija teži, godinama ukazuje da je za napredak na evropskom putu neophodno da zemlja pojača borbu protiv korupcije. Savet za opšte poslove EU je u zaključcima krajem 2025. naveo da je napredak u tom polju za sada minimalan.

Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine čestitalo je Peteru Magyaru i opozicionoj stranci Tisza pobjedu na parlamentarnim izborima u Mađarskoj 2026. godine. U objavi na društvenoj mreži X, Ministarstvo je navelo da se raduje "novom poglavlju odnosa između Bosne i Hercegovine i Mađarske", zasnovanom na međusobnom poštovanju, iskrenom partnerstvu i zajedničkim evropskim vrijednostima, dodajući da izborni rezultat otvara prostor za uravnoteženiju i konstruktivniju saradnju u interesu građana obje zemlje. Čestitke Peteru Magyaru uputio je i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić koji je izrazio uvjerenje da će se nastaviti dobra saradnja između Mađarske i Srbije, zahvalivši dosadašnjem mađarskom premijeru Viktoru Orbanu na, kako je naveo, odnosima koje su dvije zemlje do sada imale. Pobjedu opozicije u Mađarskoj čestitao je i predsjednik Crne Gore Jakov Milatović koji je poručio da se raduje susretu sa Magyarom u junu, na Samitu EU – Zapadni Balkan u Crnoj Gori, ističući da je Mađarska bila snažan podržavalac crnogorskog puta ka članstvu u Evropskoj uniji. Crnogorski premijer Milojko Spajić također je čestitao Magyaru i stranci Tisza izbornu pobjedu, navodeći da se raduje daljem unapređenju partnerstva Crne Gore i Mađarske, kao i saradnji na evropskim prioritetima "zasnovanim na demokratskim vrijednostima i viziji snažne i ujedinjene Evrope". Čestitke Peteru Magyaru uputio je i premijer Kosova Albin Kurti, koji je saopštio da Kosovo pozdravlja podršku mađarskog naroda vrijednostima Evropske unije i da se raduje budućoj saradnji dvije strane. Pobjeda stranke Tisza označila je kraj 16-godišnje vladavine premijera Viktora Orbana, koji je priznao poraz nakon što su djelimični rezultati pokazali ubjedljivu prednost opozicije. Čestitke je uputio i premijer Albanije Edi Rama koji se istovremeno zahvalio Viktoru Orbanu na zbližavanju dvije države. Rama je na društvenoj mreži X napisao: "Bilo je zadovoljstvo sarađivati sa premijerom Orbanom i biti svjedok zbližavanja Albanije i Mađarske. Želim svom dobrom prijatelju Viktoru sve najbolje u ovom novom poglavlju njegovog života. Istovremeno, srdačno čestitam Peteru Mađaru na njegovoj zaista impresivnoj pobjedi. Novoizabranom premijeru Mađarske želim puno uspjeha u njegovom velikom poduhvatu da otvori novo poglavlje za svoju zemlju i radujem se zajedničkom radu na još većem zbližavanju naših dviju zemalja". Preliminarni rezultati sa više od 80 posto prebrojanih glasova ukazali su da bi Tisza mogla osvojiti oko 137 od ukupno 199 poslaničkih mjesta u parlamentu, čime bi obezbijedila dvotrećinsku većinu i mogućnost samostalnog formiranja vlasti. Izbori su održani uz rekordnu izlaznost od oko 79 posto. Lider Tisze Peter Magyar poručio je nakon objave rezultata da Mađarska "želi ponovo da bude evropska zemlja", najavljujući borbu protiv korupcije i jačanje demokratskih institucija. Pobjedu mađarske opozicije pozdravili su i brojni evropski lideri, uključujući predsjednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, koja je ocijenila da se Mađarska ovom odlukom birača vraća evropskom putu. Na izborne rezultate osvrnuo se i predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, koji je u objavi na društvenoj mreži X ocijenio da je Viktor Orban izgubio političku bitku, ali da je postavio temelje evropskog suverenizma, antimigrantske i antiratne politike. Stevandić je naveo da je Orban "politički ostao u poziciji feniksa", da je "udario temelje srpsko-mađarskog prijateljstva" te da je "džentlmenski priznao poraz", dodajući da je Magyar njegov "učenik". U izbornoj trci je učestvovalo samo pet stranaka - najmanji broj stranaka koje su učestvovale na izborima još od demokratizacije Mađarske 1990. godine - nakon što su se neke političke opcije povukle kako bi povećale šanse za pobjedu stranke Tisza.

Godine 2013, u vrijeme kada je Evropa govorila o proširenju i stabilnosti, Kosovo i Srbija potpisali su u Briselu prvi sporazum o normalizaciji odnosa. Nakon godina napetosti i postratne boli, susjedi su djelovali spremni za novo poglavlje - neuobičajeno za istoriju regiona. Briselski sporazum (Tekst sporazuma 1. Biće uspostavljena Zajednica / Asocijacija opština sa srpskom većinom na Kosovu. Članstvo će biti otvoreno za svaku opštinu, uz saglasnost opština članica. 2. Zajednica / Asocijacija biće osnovana statutom. Njeno raspuštanje moguće je isključivo odlukom opština članica. Pravne garancije biće osigurane važećim zakonima i ustavnim zakonodavstvom (uključujući dvotrećinsku većinu zakonodavnog tijela). 3. Strukture Zajednice / Asocijacije biće uspostavljene na istim osnovama kao i postojeći statut Asocijacije opština Kosova, uključujući predsjednika, potpredsjednika, Skupštinu i Vijeće. 4. U skladu s nadležnostima utvrđenim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i zakonima Kosova, opštine članice imat će mogućnost međusobne saradnje radi ostvarivanja svojih ovlaštenja kroz Zajednicu / Asocijaciju. Zajednica / Asocijacija imaće potpuni pristup oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja. 5. Zajednica / Asocijacija može vršiti i dodatne nadležnosti, u skladu s ovlaštenjima koja joj delegiraju centralne vlasti. 6. Zajednica / Asocijacija imaće predstavničku ulogu pred centralnim vlastima i u tu svrhu imaće mjesto u Savjetodavnom vijeću za zajednice. U skladu s tim, predviđena je i uloga posmatrača. 7. Na Kosovu će postojati jedinstvena policijska struktura – Policija Kosova. Svi policijski službenici na sjeveru Kosova biće integrisani u Policiju Kosova. Plate će se isplaćivati isključivo preko Policije Kosova (PK). 8. Pripadnicima postojećih srpskih sigurnosnih struktura biće ponuđena radna mjesta u odgovarajućim strukturama Kosova. 9. Biće imenovan regionalni komandir Policije za četiri opštine sa srpskom većinom (Sjeverna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić). Komandir će biti kosovski Srbin, kojeg imenuje Ministarstvo unutrašnjih poslova sa liste koju dostave četiri gradonačelnika u ime Zajednice / Asocijacije. Sastav Policije Kosova na sjeveru odražavaće etnički sastav stanovništva tih opština. (Također će postojati drugi regionalni komandir za opštine Južna Mitrovica, Skenderaj i Vučitrn). Regionalni komandir za četiri sjeverne opštine sarađivaće s ostalim regionalnim komandirima. 10. Pravosudni organi biće integrisani i djelovati u okviru pravnog sistema Kosova. Apelacioni sud u Prištini uspostaviće vijeće u kojem će većinu činiti kosovski Srbi, nadležno za sve opštine sa srpskom većinom. Jedna podružnica tog Apelacionog suda, sa administrativnim i sudijskim osobljem, trajno će biti smještena u sjevernoj Mitrovici (Okružni sud u Mitrovici). Većinu svakog sudskog vijeća u toj podružnici činiće kosovski Srbi. Mjesto rada sudija zavisiće od prirode predmeta. 11. Lokalni izbori u opštinama na sjeveru biće održani 2013. godine, uz pomoć OSCE-a, u skladu sa zakonima Kosova i međunarodnim standardima. 12. Plan implementacije, uključujući vremenski okvir, biće izrađen 26. aprila. Za sprovođenje ovog sporazuma primjenjivaće se princip transparentnog finansiranja. 13. Pregovori o energetici i telekomunikacijama biće intenzivirani s obje strane i završeni najkasnije do 15. juna. 14. Postignut je dogovor da nijedna strana neće blokirati, niti poticati druge da blokiraju napredak druge strane na putu ka Evropskoj uniji. 15. Uz pomoć Evropske unije, obje strane uspostavit će Zajednički odbor za implementaciju.) potpisan je 19. aprila te godine, a potpisali su ga tadašnji premijeri dviju zemalja, Hashim Thaçi i Ivica Dačić. Sporazum je uslijedio nakon višemjesečnih intenzivnih pregovora, uz posredovanje tadašnje visoke predstavnice Evropske unije za vanjsku politiku, Catherine Ashton. "Želim ih pohvaliti za odlučnost tokom ovih mjeseci i za hrabrost koju su pokazali. Veoma je važno da ono što danas vidimo predstavlja korak dalje od prošlosti i, za obje zemlje, korak bliže Evropi", rekla je tada Ashton. Sporazum je djelovao prilično obećavajuće za dvije zemlje koje članstvo u Evropskoj uniji smatraju strateškim ciljem - barem na deklarativnom nivou. To su jasno istakla i oba premijera, a Thaçi je posebno naglasio potencijal sporazuma. "Ovaj sporazum danas predstavlja početak nove epohe - epohe pomirenja i međudržavne saradnje. On će nam pomoći da zaliječimo teške rane prošlosti, ukoliko budemo imali mudrost i razboritost da ga provodimo u praksi", rekao je Thaçi u to vrijeme. Međutim, uprkos nadi stvorenoj prije 13 godina, dešavanja na terenu pokazuju da je veliki dio te mudrosti i razboritosti tek treba pokazati u praksi. Iako su se tokom godina mijenjali lideri na Kosovu, u Srbiji i u Evropskoj uniji, napredak u ključnoj tački sporazuma - formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu - ostao je ograničen. Razlog tome je činjenica da je Ustavni sud Kosova utvrdio neusklađenosti pojedinih principa sa Ustavom. Iako je ostavljena mogućnost za njihovo usklađivanje, u Prištini su trajale rezerve zbog, kako je navedeno, mogućeg uticaja Zajednice na funkcionalnost države. Istovremeno, Brisel i Beograd insistirali su na njenom osnivanju. Na kraju, uprkos desetinama sastanaka, evropskom nacrtu statuta i novom sporazumu postignutom deset godina kasnije, proces je ostao u mjestu - bez stvarnog pomaka. Srbija se već više od godinu dana suočava s antivladinim protestima, dok se Kosovo bori s političkim podjelama koje su ga mjesecima ostavile bez funkcionalne skupštine i s vladom u tehničkom mandatu. U takvim okolnostima izostao je i direktan kontakt na visokom nivou - sastanak lidera dviju zemalja, premijera Kosova Albina Kurtija i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, nije održan još od septembra 2023. godine. Iz perspektive bivšeg austrijskog diplomate Wolfganga Petritscha, zastoj u briselskom procesu ima neposrednije posljedice po Kosovo nego po Srbiju. Govoreći za emisiju Expose Radija Slobodna Evropa, Petritsch ocjenjuje da Kosovo plaća cijenu u pogledu sigurnosti, stabilnosti i orijentacije ka budućnosti, dok njegova politika ostaje uglavnom okrenuta unutrašnjim pitanjima i nedovoljno usklađena sa širim evropskim i geopolitičkim kontekstom. "Svaki put kada sam u Prištini ili razgovaram s ljudima tamo, stičem utisak da postoji samo Kosovo i ništa drugo. To je potpuno pogrešan pristup. Gospodin Kurti ima jasne kvalitete, ali ako ne shvati da mora djelovati kao dio tima - kako unutar zemlje, tako i na evropskoj sceni - stvari neće ići dobro za razvoj Kosova", kaže Petritsch. Radio Slobodna Evropa pitala je Vladu Kosova da li je otvorena za novu fazu dijaloga sa Srbijom i na koji način planira izbjeći dalje zastoje, ali odgovor nije stigao. Tokom predstavljanja novog vladinog kabineta prošlog mjeseca, Kurti je rekao da će njegova vlada nastaviti proces normalizacije odnosa sa Srbijom kroz konstruktivan i kreativan dijalog. "Kao i tokom protekle četiri godine, normalizacija je pitanje uređenja odnosa između dvije države - kao bilateralni i vanjski odnos, a ne kao miješanje ili intervencija u unutrašnja pitanja", rekao je Kurti 11. februara. Na sjednici Vijeća sigurnosti Ujedinjenih nacija, američka predstavnica izjavila je ove sedmice da predsjednik Donald Trump očekuje jasno angažovanje Kosova i Srbije na zajedničkom radu, smanjenju tenzija i povratku stvarnom dijalogu, a ne samo deklarativnim izjavama. Prema riječima Tammy Bruce, Sjedinjene Države će blisko sarađivati isključivo s liderima koji "gledaju ka budućnosti, a ne ka prošlosti". Prema Petritschovom mišljenju, prvi korak treba da dođe iz Prištine, koja bi, u skladu s Briselskim sporazumom, trebala ponuditi Srbima konkretne kulturne, jezičke i administrativne nadležnosti. To bi, kako smatra, poslalo signal nove, saradničke politike i otvorilo prostor za stvarni odnos s predstavnicima srpske zajednice. Čak i ako bi se Srbija tome usprotivila, ona bi se tada pojavila kao strana koja blokira proces. Petritsch naglašava da su garancije iz Brisela u tom pogledu od ključnog značaja. "Od samog početka bilo je jasno da Evropljani neće dozvoliti stvaranje još jedne Republike Srpske. U Bosni i Hercegovini platili smo visoku cijenu zbog toga i ne želimo da se to ponovi na Kosovu. Prema tome, jasno je da je riječ o kulturnim, jezičkim i administrativnim pitanjima koja treba riješiti", rekao je Petritsch. Radio Slobodna Evropa pitala je i Evropsku uniju da li postoje napori za pokretanje nove faze dijaloga, ali ni iz Brisela nije stigao odgovor. Ove sedmice, kao i prošlog mjeseca, specijalni izaslanik EU-a za dijalog između Kosova i Srbije, Peter Sorensen, boravio je u više posjeta Kosovu i Srbiji, gdje je naglašavao važnost nastavka i unapređenja procesa. U martu se sastao i sa zvaničnicima američkog State Departmenta u Washingtonu, s kojima je, kako je rekao, postignut dogovor o usklađivanju narednih koraka u dijalogu, ali bez iznošenja dodatnih detalja. Rikard Jozwiak, urednik za evropska pitanja Radija Slobodna Evropa, kaže da Evropska unija aktivno radi na organizaciji novog sastanka između Kurtija i Vučića, koji bi se mogao održati krajem proljeća. Međutim, tačan datum i sama realizacija sastanka zavisit će od dešavanja na terenu. "Nikada nije bilo više optimizma u pogledu sastanka dvojice lidera otkako je Kaja Kallas preuzela dužnost visoke predstavnice EU za vanjsku politiku. To se vidi kao najbolja prilika u gotovo godinu i po dana da se takav susret održi. Tačan termin se još ne zna, ali očekivanja su vezana za maj ili juni", rekao je Jozwiak za emisiju Expose. Ipak, on je skeptičan kada je riječ o suštinskom napretku ili konkretnom pomaku ka članstvu u Evropskoj uniji u bliskoj budućnosti. Kako navodi, lideri u Prištini i Beogradu ostvaruju političku korist na unutrašnjem planu zauzimanjem tvrđeg stava prema Briselu, dok istovremeno ne očekuju opipljive koristi od EU tokom svojih političkih karijera. "Proces integracije zahtijeva vrijeme. Vidimo koliko je dugo trebalo Crnoj Gori, koja nema bilateralne probleme poput ova dva slučaja. Vidimo koliko je blokirana Sjeverna Makedonija. Vidimo koliko je blokirana Bosna i Hercegovina. Stoga, obećanje EU koje je bilo veoma snažno 2013. godine - pa čak i 2011., kada su započeli pregovori između Kosova i Srbije - više nema istu težinu. Koliko je država ušlo u EU od 2011. godine? Samo Hrvatska, koja je već tada bila na putu ka članstvu", podsjeća Jozwiak. On upozorava da je ovakvo status quo stanje između Kosova i Srbije opasno, ali dodaje da je Evropa postala prilično ravnodušna prema tom riziku, dok su lideri u Prištini i Beogradu naučili živjeti s njim - pa čak i politički profitirati od njega. Sličnu zabrinutost dijeli i Petritsch, koji, međutim, naglašava da Kosovo mora hitno djelovati. U svijetu koji postaje sve nestabilniji, male i politički krhke države su "prve koje padaju" kada izbiju krize, upozorava Petritsch. U kontekstu neizvjesnosti oko uloge NATO-a i budućnosti američkog angažmana, on poručuje da Kosovo "ne može priuštiti zadržavanje statusa quo". Prema njegovim riječima, napredak u provođenju Briselskog sporazuma nije tek tehnički detalj, već ključni uslov za stabilizaciju samog postojanja Republike Kosovo. "Kosovo je 1999. godine bilo jedina zemlja u istoriji koja je oslobođena od strane vojnog saveza. To, po mom mišljenju, nameće posebnu odgovornost: da se djeluje promišljeno, da se sarađuje, da se uradi ono što je nužno i da se napravi korak dalje - kako bi se postalo dijelom porodice evropskih država", kaže Petritsch. Kosovo, koje još uvijek nije priznato od pet zemalja Evropske unije, jedina je zemlja na Zapadnom Balkanu koja nema status kandidata za članstvo u tom bloku. Srbija, koja se donedavno smatrala predvodnikom procesa približavanja Briselu, od 2021. godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, zbog odbijanja da se uskladi s vanjskom politikom EU. Prema Jozwiakovim riječima, cijeli Zapadni Balkan danas zauzima niže mjesto na agendi Evropske unije - region jeste važan, ali je očigledno gurnut u sjenu ratova u Ukrajini i Iranu, sve dok neka ozbiljna kriza ponovo ne skrene pažnju na njega.

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tenzijama između Srbije i Hrvatske. Sagovornici su bili Vesna Pusić, bivša ministrica vanjskih poslova Hrvatske, i Žarko Korać, dugogodišnji profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bilo je reči o tome da li su sadašnji odnosi između Beograda i Zagreba na najnižem nivou od završetka ratova devedesetih godina, zašto Vučić govori o Hrvatskoj kao o najvećem neprijatelju Srbije, kako zvanični Zagreb i javnost u Hrvatskoj reaguju na njegove izjave i da li je hrvatski predsednik Zoran Milanović zabio autogol kada je otkazao susret regionalnih lidera koji je trebalo da se u maju održi u Hrvatskoj sa obrazloženjem da trenutno ne postoje uslovi za Vučićev dolazak u Hrvatsku što je Vučić iskoristio da pojača kampanju protiv Hrvatske. Razgovaralo se i o tome kako je u Srbiji postalo normalno da predstavnici vlasti i režimski mediji nazivaju pobunjene studente i opoziciju ustašama, kako predstavnici ultradesnice u Hrvatskoj vređaju Srbe, kao i o tome koliko su odnosi između Srbije i Hrvatske ključni za stabilnost regiona. Omer Karabeg: Da li su sadašnji odnosi između Srbije i Hrvatske na najnižem nivou od završetka ratova devedesetih? Vesna Pusić: Znam da je to tema koja se provlači, ali u Hrvatskoj gotovo da uopće nema riječi o odnosima između Hrvatske i Srbije. Bilo je nešto komentara uglavnom podsmješljivih kada se pojavila neka raketa koju je Vučićeva vlast nazvala Zagrepčanka, ili možda netko drugi, jer navodno može pogoditi Zagreb što smatram da je između glupog i lošeg ukusa. Ali izvan toga de facto zapravo nema mnogo informacija, niti uopće govora o odnosima između Hrvatske i Srbije kako u službenoj komunikaciji koja dolaze od strane vlasti tako i u medijima i uopće u javnosti. Pojavila se i vijest da je Srbija stavila Hrvatsku na listu zemalja koje su sigurnosni rizik, ali izvan toga ništa puno više. Neprijateljska zemljaŽarko Korać: Što se tiče Srbije, Vučić je potpuno instrumentalizovao te odnose za svoju politiku. Vučić je od Šešelja nasledio opsednutost Hrvatskom i on očigledno iz te matrice ne može da izađe. Kada mu treba podrška u javnom mnjenju ili kada mu pada popularnost, on odjednom počinje da govori o Hrvatskoj. On pobunjene studente zove ustašama, a za rektora Beogradskog univerziteta kaže da je ustaša. Što se tiče Hrvatske, predsednik Zoran Milanović dosta često spominje Srbiju. Premijer Plenković prilično retko i, moram reći, na konstruktivan način. Milanović povremeno govori tačne stvari o Srbiji, ali povremeno sasvim netačne. Rekao bih da je njegov odnos prema Srbiji, kao i odnos prema Izraelu, postao deo njegovog političkog sukoba sa premijerom Plenkovićem. Tako da se zapravo Srbija pojavila kao deo sukoba koji je potpuno unutrašnji hrvatski sukob. Ali da se vratim Vučiću. On je potpuno instrumentalizovao odnos prema Hrvatskoj. To mu je potrebno jer mu pada podrška. Njegova stranka je, istina, nedavno pobedila na lokalnim izborima u 10 malih opština, ali on je nesiguran i misli da će mu napad na Hrvatsku podići rejting. On radi sa Hrvatskom ono isto što Orban radi sa Ukrajinom koji govori da ga ruši Ukrajina što je stvarno sumanuto. Mislim da su ljudi u Srbiji indiferentni prema Vučićevim napadima na Hrvatsku. Video sam jedno istraživanje u kome je građanima postavljeno pitanje u koju bi zemlju najradije otišli da rade. Kod nas je na prvom mestu uvek bila Nemačka, a prema tom istraživanju ljudi bi najradije otišli da rade u Hrvatsku. Da građani veruju Vučiću da je Hrvatska neprijateljska zemlja, ne bi išli tamo da rade, niti bi toliko ljudi tamo išlo na godišnji odmor. Milanovićev autogol?Omer Karabeg: Predsednik Hrvatske Zoran Milanović ovih dana je otkazao sastanak lidera Zapadnog Balkana, koji je trebalo da se u maju održi u Hrvatskoj, navodeći da trenutno ne postoje uslovi za dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Hrvatsku. Neki smatraju da je to bio autogol zato što je time išao na ruku Vučiću. Vesna Pusić: Može biti da je išao na ruku Vučiću. Predsedniku Milanoviću ne bi bilo strano da puca autogolove. On je dosta poznat po tome. Predsjednik Vučić može to upotrebiti u svrhu svoje propagande u Srbiji, ali ta tema, kao što sam rekla, nema apsolutno nikakvu privlačnu snagu u Hrvatskoj. Inače, u hrvatskim medijima su se pratile studentske demonstracije u Srbiji. Katkad i uz komentar - pogledajte, kako su u Srbiji ljudi aktivni, a kod nas ništa. Bilo je i divljenja hrabrosti studenata naročito na početku prije nego što je to u velikoj mjeri penetrirano od strane države i vlasti. Ali Milanović za to što je uradio ne može dobiti ni pol glasa. On je to uradio možda zato da na neki način pokaže da ima utjecaj na vanjsku politiku i da može neke odluke donijeti. Jer po hrvatskom ustavu predsjednik i vlada su sukreatori vanjske politike. To lijepo zvuči, ali u stvarnom životu vlada provodi vanjsku politiku. Predsjednik može svašta reći, ali na kraju glavne stvari radi vlada. Tu predsjednik nema pretjeranog utjecaja, ali ovo što je uradio bilo je u okviru njegovih nadležnosti. Treba imati u vidi i da je on tu odluku donio nakon saopćenja Ministarstva vanjskih poslova Srbije da je Hrvatska stavljena na listu nesigurnih država za putovanje. Omer Karabeg: Da li je u Srbiji postalo potpuno normalno da se Hrvatska naziva ustaškom državom? To rade visoki funkcioneri, to rade i režimski mediji. Žarko Korać: Oni ne zovu Hrvatsku ustaškom državom. Oni zovu ustašama pobunjene studente i institucije koje ih podržavaju. To je sada postao gotovo standardni vokabular režimske propagande. To je toliko besmisleno da treba da budeš zaista Vučićev fanatik da bi poverovao u takvu besmislicu. Vlast prikazuje Hrvatsku kao neprijateljsku zemlju. Ali građani u to ne veruje. Život ide svojim tokom. Broj srpskih turista u Hrvatskoj raste. Vučić zapravo to ne može da zaustavi. Ultradesnica u HrvatskojOmer Karabeg: Ima li u Hrvatskoj uvreda na račun Srba, da Srbe nazivaju četnicima? Vesna Pusić: Ima sigurno. U prvom redu od strane nekakvih malih ekstremističkih izvanparlamentarnih stranaka. Omer Karabeg: Mislite na gradonačelnika Sinja Miru Bulja? Vesna Pusić: To je takav profil ljudi kao što je Bulj. Ima takvih tipova. Ali to apsolutno nije neki standardni govor, niti je to na bilo koji način uobičajeno u Hrvatskoj. Iako je, naravno, bilo je vrijeme kada se mnogo češće i mnogo više koristila takva retorika. Ali to vrijeme je prošlo. Ljude možete uhvatiti na jednu te istu glupost ili svinjariju možda pet, šest puta. Ali sto puta ne možete. Nakon nekog vremena ljudi naprosto prestaju na to reagirati. Bulj je neka vrsta oriđinala u hrvatskoj politici kako se to u Dalmaciji kaže, neka vrsta smiješne buffo figure. Omer Karabeg: Da li jačanje ultradesnice u Hrvatskoj, posebno sve ono što se dešavalo oko Thompsonovih koncerata, ugrožava Srbe u Hrvatskoj? Vesna Pusić: Teško mi je reći da li ih ugrožava. Ja mislim da ugrožava sve nas, da nije posebno upereno protiv Srba u Hrvatskoj. U prvom redu ugrožava demokraciju i građansko društvo u Hrvatskoj. To je velika opasnost za Hrvatsku kao demokratsku državu i za hrvatsku budućnost. Time se ne napada jedan segment društva, već pristojna, demokratski uređena budućnost na koju bi Hrvatska mogla reflektirati. Šešeljev učenikOmer Karabeg: Da li režimski mediji i vlast u Srbiji koriste to što događa oko Thompsona, pa pojačavaju propagandu protiv Hrvatske? Žarko Korać: To što se desilo na Thompsonovom koncertu u Zagrebu, taj broj ljudi, to je svakako bilo jako neugodno. Ali režim u Srbiji nije u stanju da svoju propagandu učini iole prihvatljivom onim neodlučnima ili onima koji ga na pola podržavaju, već to radi na divljački način. I onda kažu da je to dokaz da je Hrvatska ustaška država. Što naravno nije nikakav dokaz. Hrvatska nije ustaška država. U Srbiji ima sociologa, politikologa, psihologa koji mogu da naprave razumnu analizu zašto je odjednom desnica toliko porasla u Hrvatskoj, ali vlast ne zove te ljude. Kažem, Hrvatska je Vučićeva fiksacija. On je 10 godina bio Šešeljev najbliži saradnik, on mu je bio uzor, a Hrvatska je apsolutno Šešeljeva fiksacija. On nikad ne prestaje da govori o Hrvatskoj. Vučić je nasledio taj vokabular i tu naraciju radikala iz devedesetih godina. Međutim, to sada više ne prolazi. Čovek ode na letovanje u Hrvatsku kolima sa srpskim tablicama i niko ga ni pogleda, a kamoli nešto drugo. A oni pričaju da će Srbin, čim kolima uđe u Hrvatsku, tog sekunda biti ugrožen. Omer Karabeg: Nedavno je Ministarstvo inostranih poslova Srbije preporučilo građanima Srbije da ne putuju u Hrvatsku. Kako je to primljeno u Hrvatskoj s obzirom da Srbi dolaze u Hrvatsku i kao turisti i kao sezonski radnici? Vesna Pusić: To zvuči dosta apsurdno, pa se u medijima na to reagiralo sa podsmjehom kao na nešto što je vezano za unutrašnju političku situaciju u Srbiji, što ima veze sa izborima u Srbiji, a nema neke naročite veze s nama. Kineske raketeOmer Karabeg: Vučić je optužio Hrvatsku da se sprema da napadne Srbiju. Počeo je to da priča nakon što su marta prošle godine Hrvatska, Albanija i Kosovo potpisali Deklaraciji o saradnji u oblasti odbrane. Od tada Vučić stalno ponavlja kako se Hrvatska sprema da napadne Srbiju. Žarko Korać: Vučić je kupio kinesku hipersoničnu raketu i stavio je na stare lovce MIG-ove. Ne znam koliko toga ima. Problem je sa tom raketom što je to ofanzivno oružje. U principu mi u regionu kupujemo defanzivno oružje. Njegovi tabloidi su to stavili na naslovnu stranu hvaleći se da nam sada niko ništa ne može. Podsetio bih da smo mi već jednom ratovali s NATO paktom i ne vidim da je Srbija u tom ratu pobedila. Potpisala je Kumanovski sporazum koji je bio jasna vojna kapitulacija. Naravno, Vučiću ne pada na pamet da ratuje s NATO paktom jer odlično zna kako bi Srbija prošla u tome ratu i kako bi on lično prošao. Sve je to farsa. Međutim, upravo je sklopio sporazum sa najvećom izraelskom kompanijom za proizvodnju oružja, zove se Elbit Systems, da oni naprave fabriku za proizvodnju dronova u Srbiji. Tako da Vučić nastavlja sa naoružavanjem. Omer Karabeg: Veruju li ljudi Vučiću kad priča da će Hrvatska da napadne Srbiju? Žarko Korać: Mislim da niko živ u Srbiji u to ne veruje. Zašto bi nas napala? Ljudi nisu baš toliko blesavi. Hrvatska je u NATO paktu. Srbija je potpuno okružena NATO zemljama. To je potpuno besmisleno. Ne biste ratovali s Hrvatskom, nego faktički sa NATO paktom. To znači i sa Crnom Gorom koja je u NATO paktu. To njegovo trućanje da smo mi najjača oružana sila u regionu je stvarno besmisleno. On sve to priča samo da bi očuvao vlast. Vesna Pusić: Sporazum o vojnoj saradnji između Hrvatske, Albanije i Kosova ne može da ugrozi nikoga u regionu. Taj sporazum samo ponavlja nešto što se de facto događa neko vrijeme - riječ je o zajedničkim treninzima i raznoj vrsti suradnje koja apsolutno ne može ugroziti nikoga. Slušajući priče o tome da li Hrvatska ugrožava nekog i da li bi Vučić ratovao pitam se oko čega bi se ratovalo? Šta bi bila svrha tog rata? Ne kažem da momentalno kod puno većih nego što smo mi nije postalo popularno voditi ratove u kojima nemaš pojma što zapravo hoćeš i zašto si ih započeo, ali u Hrvatskoj se zaista ne govori o ratovanju, nikome ne pada na pamet ništa slično. Šta bi to bilo? Zašto bi se vodili ratovi, ima li neka ideja šta bi se postiglo tim ratovima? Ništa od toga nije na dnevnom redu u Hrvatskoj. Hrvatska je, naravno, ne zbog Srbije, nego zbog globalne situacije i zbog promjena u okviru evropskog sigurnosnog planiranja počela mnogo više ulagati u naoružanje, nego što je to činila prije. U prvom redu zato što se smatra da NATO više nije takva garancija sigurnosti kako je nekad bio i da će se Evropa morati mnogo više brinuti za vlastitu sigurnost. Tako da je sa tog stanovišta pitanje sigurnosti i naoružanja mnogo više u centru pažnje danas, nego što je bilo pred koju godinu. Ali ponavljam, to nema veze sa Srbijom. A ovo sa kineskim raketama - ne znam bi li bih plakala ili se smijala. Pouke iz devedesetihOmer Karabeg: Koliko su odnosi između Srbije i Hrvatske važni za stabilnost u regionu? Žarko Korać: Sigurno su veoma važni. Oni će dobiti na važnosti slabljenjem NATO pakta. Otvara se pitanje ko bi u regionu mogao pokušati da to iskoristiti. Slažem se sa gospođom Pusić da je teško zamisliti koji bi bili ciljevi rata u regionu, ali prvi put to sasvim ne isključujem. Da ste me pitali pre iranskoga rata, rekao bih da tako nešto ne dolazi u obzir. Ali sada više nisam sasvim siguran jer očekujem vrlo jako slabljenje NATO pakta u trenutku kada još uvek besni rat između Ukrajine i Rusije i kada su baltičke države i Poljska, pa i neke druge, u velikoj meri zabrinute zbog toga. Velike sile su do sada na ključan način oblikovale Balkan. Setimo se Pariske konferencija po završetku Prvog svetskog rata, setimo se Jalte. Tito je bio izuzetak jer je Jugoslavija samostalno vodila rat. Ali i njena sudbina je u krajnjoj liniji zavisila od odluka velikih sila. A ja se pomalo plašim šta će se dešavati u našem regionu kad velike sile, zaokupljene nekim svojim interesima, prestanu da se bave Balkanom i kada principi međunarodnih odnosa počnu da se napuštaju. Omer Karabeg: Znači vi mislite da će slabljenje NATO pakta prouzrokovati neke nove tenzije u regionu? Žarko Korać: Da. Ali ne mislim na rat. To je besmisleno, ne vidim šta bi bio smisao tog rata. Mi smo imali rat u regionu. U Bosni je to koštalo oko 100.000 života. Jako mi je teško da zamislim nekoga ko bi se upustio u taj poduhvat. Ali postoje takvi ljudi. Pitam se da li su građani ovog regiona izvukli pouke iz onoga što se događalo devedesetih godina. Nadam se da su shvatili koliko je opasno krvoprolića koje mi priređujemo jedni drugima u čitavom 20. veku. Kad bi bilo pameti...Vesna Pusić: Mislim da su odnosi između Srbije i Hrvatske odlučujući za stabilnost regiona. Kad bi bilo pameti, ili da kažem optimistično, ako jednog dana bude pameti, onda će ti odnosi biti ključni za stabilnost ove regije. Stvari se dramatično mijenjaju. NATO danas u velikoj mjeri postoji samo na papiru, ali postoji nukleus jednog drugog obrambenog saveza. To je koalicija voljnih, coalition of willing, na šta se još uvijek gleda pomalo sumnjičavo. Ali ja od početka tvrdim da je to jedan novi NATO, novi obrambeni savez čiji transatlantski partner nije više Amerika, nego Kanada. Postoji i novi koncept o suradnji srednjih sila ili srednjih država o kojem je govorio kanadski premijer Mark Carney. Postoji i koncept o parcijalnim savezima među državama koji se odnose na pojedina pitanja. U tom kontekstu regionalna sigurnosna saradnja postaje izuzetno značajna za male zemlje kakve su Hrvatska i Srbija. Iluzorno je očekivati da će netko veliki doći i tebe braniti zato što si se potukao sa susjedom. Nikoga neće biti briga za kvalitetu života u tvojoj zemlji ako sam nisi u stanju napraviti modus vivendi sa svojim susjedima. Pomenula bih jedan primjer koji bi mogao biti koristan i za nas u regiji. Nakon toliko godina svađa između država Perzijskog zaljeva i Irana, katarski ministar je pred nekoliko dana - prije nego što se sve ovo dogodilo sa Trumpovim prijetnjama i njegovim odustajanjem - rekao da je Iran država koja traje desetine stoljeća, točno 28 stoljeća, da su svi oni u regiji susjedi, da nitko neće nestati i da moraju pronaći način da žive zajedno. Na to ih je prisilila dramatična promjena u globalnim odnosima koja se dogodila u njihovom dvorištu i nad njihovim glavama. Takva situacija se može dogoditi i u našem dvorištu i nad našim glavama. Zato mislim da su, bez obzira na sve ludosti i političko profitiranje, odnosi između Hrvatske i Srbije ne samo ekonomsko pitanje jer imaju preko dvije milijarde eura razmjene, već i sigurnosno pitanje. Njihova sigurnosna suradnje morala bi postati sigurnosni oslonac za ovu regiju. Jer za sve nas koji živimo u ovoj regiji nitko drugi se neće pobrinuti.

Građevinska inspekcija donela je rešenje o zatvaranju gradilišta novog mosta u Beogradu gde je 7. aprila poginuo radnik iz Kine, a tri osobe povređene. To je saopštilo Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu 11. aprila, navodeći da je "procenjeno da je lice mesta nebezbedno i rizično za boravak ljudi na njemu". Radnik je stradao nakon što je ispao iz korpe na kranu gradilišta novog mosta u Beogradu, na čijoj su izgradnji angažovane kineske kompanije mimo tendera, a ključni podaci o ugovorima i postupku izbora izvođača nisu javno dostupni. Reč je o kineskoj građevinskoj firmi "CSCEC STEEL". Tužilaštvo je, pored ostalog, naložio komisijsko veštačenje kako bi se utvrdilo da li je kran bio adekvatno postavljen i tehnički ispravan, da li je njime upravljano u skladu sa pravilima, te da li je bio adekvatne nosivosti. Naloženo je i uzimanje izjava zaposlenih, kao i odgovornih u firmi u kojoj stradali radnik bio zaposlen. Građevinska firma "CSCEC STEEL" nije odgovorila na pitanja RSE o nesreći. Izvođač radova na ovom projektu je državna kineska kompanija Pauerčajna (PowerChina). Ni iz ove kompanije nisu odgovorili na upit RSE. Radovi se izvode na mestu nekadašnjeg Starog savskog mosta koji su vlasti uklonile kako bi na toj lokaciji izgradili novi jer stari, kako su tvrdile, nije bio bezbedan. Ovo je drugi slučaj pada krana u Srbiji za dva meseca. U februaru kran je pao na gradilištu kod brze pruge u Beogradu, a jedna osoba je teško povređena.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula saopštio je danas da je obustava evropskog finansiranja Srbiji "jedina poruka" od koje predsednik države Aleksandar Vučić "strepi". "Jačanje represije nad građanima, gušenje medijskih sloboda, urušavanje pravosuđa i integriteta izbora su razlozi da EU promijeni ne samo narativ prema službenom Beogradu nego prije svega politiku podilaženja Vučićevom režimu", napisao je još Picula na Iksu (X) 11. aprila. Evropska komisija (EK) razmatra ukidanje sredstava namenjenih Srbiji iz evropskog Plana rasta. Međutim, kako su objasnili iz pres-službe Evropske komisije, isplate finansijskih sredstava uslovljene su specifičnim reformskim koracima koji su povezani sa borbom protiv korupcije i vladavinom prava. Prema rečima jednog zvaničnika ove institucije, Srbija najverovatnije neće dobiti nikakva finansijska sredstva iz Evropske unije dokle god su na snazi takozvani Mrdićevi zakoni. Evropski portal Politiko objavio je informaciju da Evropska komisija razmatra da ukine sredstva namenjena Srbiji zbog demokratskog nazadovanja i bliskih veza zemlje sa Rusijom. Brnabić: 'Picula će se boriti da ukine sve EU fondove Srbiji'Na objavu izvestioca Evropskog parlamenta, reagovala je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić. Ona je na Iksu napisala da Picula građanima Srbije "poručuje da će se boriti" da im ukine "sve EU fondove". "Njegova poruka (je) da Srbiji želi manje novca za škole, bolnice, životnu sredinu, puteve i pruge", smatra Brnabić. Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka. Srbija je iz prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta u januaru dobila nešto više od polovine namenjenih sredstava, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri. Umesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion evra.

Uz poruku "bez pravde nema slobode", predstavnici novinarskih udruženja položili su 11. aprila vence na mestu gde je pre 27 godina ubijen novinar Slavko Ćuruvija. Ćuruvija je ubijen u prolazu ispred zgrade u kojoj je živeo 1999. godine, u vreme autokratskog režima Slobodna Miloševića čiji je bio kritičar. Njegovo ubistvo ni posle skoro tri decenije nije razrešeno. "Ubice nisu kažnjene, ni 27 godina od zločina. Okrivljeni su oslobođeni uz bitnu povredu postupka, u njihovu korist, oni tuže Fondaciju Slavka Ćuruvije zbog saopštenja o toj sramnoj presudi", rekao je potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), karikaturista Marko Somborac. Četvorica okrivljenih bivših pripadnika Državne bezbednosti (DB), prvostepeno osuđena na ukupno 100 godina zatvora, oslobođena su presudom Apelacionog suda. I pored toga što je Vrhovni sud utvrdio da u toj presudi nisu pravilno ocenjeni pojedini dokazi, to ne utiče na njenu pravosnažnost. U toku je i sudski postupak po tužbi trojice okrivljenih protiv Slavko Ćuruvija fondacije, jer im je, kako tvrde, ova Fondacija, saopštenjem kojim je izrazila nezadovoljstvo presudom, povredila čast i ugled. Novinari i drugi predstavnici medija su se na godišnjicu ubistva okupili na poziv Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Udruženja novinara Srbije (UNS). "Ovu godišnjicu ubistva Slavka Ćuruvije obeležavamo, po oceni mnogih, u atmosferi sličnoj atmosferi u kojoj je on stradao", poručila je potpredsednica UNS-a Olivera Milošević. Šef Delegacije EU: Pravda još nije zadovoljenaNa to da 27 godina nakon ubistva Ćuruvije "pravda još nije zadovoljena", ukazao je i šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Andreas fon Bekerat ukazao je "U svakom slučaju zločina i napada na novinare, pravda mora biti zadovoljena - nekažnjivost je pogubna za demokratije", napisao je Bekerat na Iksu (X) 11. aprila. Dodao je i da "mediji imaju suštinsku ulogu u svakom demokratskom društvu i mora im biti obezbeđeno bezbedno okruženje za rad". Ko je bio Slavko Ćuruvija?Ćuruvija je, nakon što je napustio poziciju glavnog i odgovornog urednika u državnom listu "Borba", osnovao "Nedeljni telegraf", početkom 1996. godine i prvi nezavisni dnevnik u Srbiji "Dnevni telegraf", a zatim i nedeljnik "Evropljanin". Mediji koje je vodio kritikovali su politiku tadašnjeg autoritarnog predsednika Slobodana Miloševića. Po posebnom medijskom zakonu, "Dnevni telegraf" je uz još nekoliko medija, zabranjen 14. oktobra 1998. godine, nakon čega je štampan u Crnoj Gori i distribuiran u Srbiji kroz mrežu izdavača. U optužnici je dat detaljan opis ekonomskog uništavanja Ćuruvijinih novina, neposredno pred ubistvo, kažnjavanjem po tadašnjem zakonu o informisanju. U to vreme ministar informisanja bio je sadašnji predsednik države Aleksandar Vučić. Godine suđenjaSuđenje je počelo tek 17 godina od zločina, u junu 2015. i trajalo je gotovo čitavu deceniju. Tužilaštvo je tvrdilo da je to učinjeno po nalogu N.N. lica iz najviših struktura vlasti, zbog Ćuruvijinog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu u kojima je kritikovao nosioce političke vlasti. Prvostepeni sud je dva puta doneo istu presudu. Proglasio je krivim četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti za ubistvo, a sud je naveo da je neposredni izvršilac ubistva NN lice. Na po 30 godina zatvora osuđeni su šef Državne bezbednosti u vreme vlasti Slobodana Miloševića Radomir Marković i nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić. Nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni su na po 20 godina. Poslednjom odlukom, Apelacioni sud u Beogradu je u februaru 2024. godine presudio da "nema neposrednih i posrednih dokaza" i oslobodio je četvoricu nekadašnjih pripadnika DB-a optužbi. Presuda je izazvala ogorčenje u delu javnosti i među medijskim radnicima. Kritikovali su je i predstavnici Evropske unije, Stejt departmenta i više evropskih udruženja novinara. Tokom nedavne međunarodne misije za slobodu medija u Srbiji organizovane od strane Platforme Saveta Evrope za bezbednost novinara i Media Freedom Rapid Response (MFRR), vlastima Srbije upućen je poziv da se nakon 27 godina obezbedi pravda u ovom slučaju. Tada je ocenjeno i da je sloboda medija u Srbiji trenutno na "najnižem istorijskom nivou", uz učestale napade na novinare i neadekvatne reakcije policije i nadležnih institucija. Decenije nerešenih ubistava novinaraPrema podacima Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara, Srbija je 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. U izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House) iz februara 2025. godine Srbija se našla na listi država sa najvećim padom sloboda u poslednjih deset godina. Kao jedan od razloga navodi se pooštravanje kontrole medija i napadi na novinare. U poslednje tri decenije, u Srbiji je ubijen i novinar Milan Pantić, dok je pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima preminula novinarka Radosava Dada Vujasinović. Četvrt veka od ubistva Milana Pantića, dopisnika "Večernjih novosti" iz Jagodine, optužnica još uvek nije podignuta. Do danas nije otkriveno ni ko je 2007. godine postavio bombe pod prozor novinara nedeljnika "Vreme" Dejana Anastasijevića.

Eventualno uskraćivanje novca iz evropskog Plana rasta za Srbiju odnosi se na mogućnost da zemlja ne preduzme korake u vezi sa revidiranjem pravosudnih zakona u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije, koje se očekuje do kraja aprila, objasnili su za Radio Slobodna Evropa zvaničnici Evropske komisije. Prema rečima jednog zvaničnika ove institucije, Srbija najverovatnije neće dobiti nikakva finansijska sredstva iz Evropske unije dokle god su na snazi takozvani Mrdićevi zakoni. Iz sredstava Plana rasta Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka. Međutim, kako su objasnili iz pres-službe Evropske komisije, isplate finansijskih sredstava uslovljene su specifičnim reformskim koracima koji su povezani sa borbom protiv korupcije i vladavinom prava. "Sve isplate su uslovljene time da država korisnik podržava i poštuje nezavisno pravosuđe i vladavinu prava kao sveobuhvatne preduslove za finansijsku podršku", navedeno je u pisanom odgovoru iz Evropske komisije. Portparolka Komisije Arianna Podesta naglasila je da ova institucija kontinuirano procenjuje da li su ispunjeni relevantni uslovi za podršku u okviru finansijskih instrumenata Evropske unije. "Što se tiče Srbije, mi smo zabrinuti zbog nedavnog usvajanja pravosudnog zakonodavstva u Srbiji i pažljivo pratimo sledeće korake koje će Srbija preduzeti. Naravno, i dalje u potpunosti podržavamo Srbiju na njenom evropskom putu", istakla je. Prema njenim rečima, EU očekuje napredak u ključnim reformama, posebno u oblasti vladavine prava. "To uključuje i usklađivanje pravosudnog zakonodavstva sa preporukama Venecijanske komisije, kada budu izdate, što bi trebalo da se dogodi uskoro, kao i dalje korake u regulaciji medija, uključujući reformu Regulatornog tela za elektronske medije (REM)", izjavila je portparolka. Evropski portal Politiko objavio je informaciju da se Srbija suočava sa mogućnošću gubitka do 1,5 milijardi evra finansijskih sredstava EU, te da Evropska komisija razmatra da ih ukine zbog demokratskog nazadovanja i bliskih veza zemlje sa Rusijom. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da Evropska komisija i dalje procenjuje da li Srbija ispunjava uslove za "isplate na osnovu finansijskih instrumenata EU". "Sve više smo zabrinuti zbog onoga što se dešava u Srbiji, od zakona koji podrivaju nezavisnost sudstva do suzbijanja demonstranata i ponovljenog mešanja u nezavisne medije", istakla je za briselski portal Politiko. Srbija je iz prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta u januaru dobila nešto više od polovine namenjenih sredstava, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri. Umesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion evra. Zajedno sa sredstvima iz predfinansiranja (sedam odsto od celokupne dodeljene sume), ukupna suma koju je Srbija do sada dobila iz Plana rasta iznosi 167,59 miliona evra. Međutim, izvori Radija Slobodna Evropa upozoravaju da i u slučaju da Srbija preduzme reforme koje su predviđene za dobijanje sredstava iz Plana rasta, Evropska komisija neće više odobravati finansijska sredstva dok se ne izmene sporni pravosudni zakoni. Dok ne vidimo promenu, kaže jedan sagovornik RSE pod uslovom anonimnosti, "za Srbiju je 'slavina' zatvorena".

Fakultet srpskih studija u Nišu saopštio je da prebacivanje tri departmana sa niškog Filozofskog fakulteta na ovaj novoosnovani fakultet "ne dovodi u pitanje profesionalni status ili egzistencijalnu sigurnost zaposlenih". "Postupak statusne promene sprovodi se u skladu sa važećim propisima i uz njihovu punu primenu", navodi se u saopštenju 10. aprila koje potpisuje v.d. uprava novog fakulteta u Nišu, na jugu Srbije. Ministarstvo prosvete oduzelo je 8. aprila dozvolu za rad Filozofskom fakultetu za istoriju, srbistiku i ruski, a Fakultetu srpskih studija odobrilo da nastavi izvođenje tih studijskih programa. Na Filozofskom fakultetu kažu da je odluka nezakonita, a većina profesora odbila je da pređe na novi fakultet. Odluci se protivi i deo studenata. Sa novoosnovanog fakulteta navode i da je njihova "osnovna misija" obrazovanje stručnjaka u oblastima "od posebnog nacionalnog značaja", da je sproveden postupak početne akreditacije, kao i da su dobili dozvolu za rad. Nalaženo je da novi fakultet preuzme imovinu, prava, obaveze i matične knjige studenata tih departmana. Ta odluka doneta je uoči aprilskog ispitnog roka. Na Filozofskom fakultetu kažu da se protiv toga jednoglasno izjasnilo Nastavno-naučno veće fakulteta, kao i Savet. Najavljuju pravnu bitku pred Upravnim sudom. Dozvola za rad može se izmeniti ili oduzeti kada se u postupku spoljašnje kontrole kvaliteta utvrdi da ustanova ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti. Prema Zakonu o visokom obrazovanju tu kontrolu sprovodi Komisija za akreditaciju Nacionalnog akreditacionog tela. Zaposleni na Filozofskom fakultetu u Nišu kažu da takva zakonska procedura nije sprovedena. Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na raniji upit RSE na osnovu kojih zakonskih odredbi je oduzelo dozvolu za rad za tri studijska programa na Filozofskom fakultetu. Niški Filozofski fakultet je prvi fakultet u tom gradu koji je podržao studentske proteste i blokade zbog stradanja 16 ljudi u Novom Sadu u novembru 2024.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da Evropska komisija i dalje procenjuje da li Srbija ispunjava uslove za "isplate na osnovu finansijskih instrumenata EU". "Sve više smo zabrinuti oko toga šta se dešava u Srbiji. Od zakona koji podrivaju nezavisnost susdstva do suzbijanja demonstranata i ponovljenog mešanja u nezavisne medije", istakla je za briselski portal Politiko (Politico). Taj portal piše da se Srbija se suočava sa mogućnošću gubitka do 1,5 milijardi evra finansijskih sredstava Evropske unije, te da Evropska komisija razmatra da ih ukine zbog demokratskog nazadovanja i bliskih veza zemlje sa Rusijom. Podsećaju da Srbija nije članica EU, ali kako je počela pregovore o pridruživanju 2014. godine, ima prava na sredstva i grantove da joj pomogne u sprovođenju pravnih reformi. Poslednjih nedelja unutar EK postoji inicijativa da se uskrati taj novac, rekla su za Politiko četiri zvaničnika EU koji rade sa zemljama u procesu proširenja, a čija imena nisu objavljena. Navode i da je Danijel Apostolović, ambasador Srbije pri EU i glavni pregovarač za članstvo, rekao da je uveren da neće doći do suspenzije finansiranja, da Srbija ne odustaje od nastojanja da postane punopravni član Evropske Unije. Sporne izmene pravosudnih zakonaEU je javno kritikovala pravne reforme koje je progurao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, podseća portal. Kada su u januaru usvojene sporne izmene pravosudnih zakona, Kos je upozorila da to predstavlja "ozbiljan korak unazad, jer su ti amandmani usvojeni na veoma brz i netransparentan način". Brisel je to nazvao "glasanjem za ograničavanje nezavisnosti pravosuđa". Venecijanska komisija, pravno savetodavno telo Saveta Evrope, treba da donese stručno mišljenje o tim zakonskim izmenama krajem aprila. To mišljene bi moglo da bude podsticaj za Evropsku komisiju da zamrzne finansiranje za Srbiju, rekla su dva EU zvaničnika za Politiko. Ističu i da je Kos rekla da će tražiti da Srbija uskladi svoje pravne zakone sa preproukama Venecijanske komisije. Politko prenosi i navod Apostolovića da je Beograd jasno rekao da će slediti preporuke Venecijanske komisije čim one stigle. Zabrinutost i zbog odnosa Beograda i MoskveEU je za Srbiju je izdvojila više od 586 miliona evra u nepovratnim grantovima od 2021. do 2024. godine, kao dodatnih 1,5 milijardi evra koji zavise od reformi. Prema podacima Vlade Srbije, zemlja je dobila više od 70 milijardi evra sredstava i investicija od EU od 2000. godine, prenosi Politiko dodajući da Srbija "dugo hoda po žici u odnosima sa EU, održavajući bliže veze sa Moskvom u isto vreme dok dobija novac iz Brisela". "Kao zemlja kandidat mi takođe očekujemo da Srbija bude uz nas oko spoljne politike i da se bliskije uskladi sa našim stavovima", rekla je Kos za taj portal bez eksplicitno pominjanja Rusije. Politiko dodaje da se Vučić, koji je održavao bliske veze sa Moskvom tokom celog rata sa Ukrajinom, žalio zbog sporog tempa pregovora za članstvo u EU. "Strpljenje EU sa Beogradom se istanjilo poslednjih meseci sa kritičkim izveštajem o procesu proširenja zemlje u novembru u kome se upozoarava na nazadovanje i anti -EU narative na 'najvišem nivou' srpske politike", piše portal. Tenzije su se dodatno rasplamsale u decembru kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izostao sa samita EU-Zapadni Balkan, navodi Politiko. Portal dodaje da je u martu Srbija bila na meti kritika zbog izveštaja o nasilju i neregularnostima tokom lokalnih izbora u deset opština, zajedno sa upadom policije na Rektorat beogradskog Univerziteta kada je došlo do sukoba demonstranara i policije. Plan rasta EU za Zapadni Balkan je krajem 2023 usvojila Evropska komisija, sa ciljem jačanja procesa približavanja regiona Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i jačanja reformi i regionalne saradnje. Zbog neispunjenih obaveza, koje taj plan predviđa, Srbija je već dobila oko 50 mliona evra manje. Četiri godine Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o članstvu.

Departmani za istoriju, srbistiku i ruski jezik prestaju da postoje na Filozofskom fakultetu u Nišu, na jugu Srbije. Te studije izučavaće se na Fakultetu srpskih studija, koji je Vlada Srbije nedavno osnovala u tom gradu. To se odnosi na sva tri nivoa studija – osnovne, master i doktorske. Ministarstvo prosvete oduzelo je 8. aprila dozvolu za rad Filozofskom fakultetu za istoriju, srbistiku i ruski. Istom odlukom odobrilo je Fakultetu srpskih studija da nastavi izvođenje tih studijskih programa. Nalaženo je da novi fakultet preuzme imovinu, prava, obaveze i matične knjige studenata tih departmana. Ta odluka doneta je uoči aprilskog ispitnog roka. Bogdan Ristić je apsolvent na istoriji na Filozofskom fakultetu. "Ja sam upisao Filozofski fakultet i ja sam na Filozofskom fakultetu apsolvent i imam nameru da taj fakultet i završim", rekao je on za RSE. Na protestu 9. aprila studenti su, ispred zgrade Filozofskog fakulteta, iscrtali crvenu liniju. Poručili su da nema prelaska te linije i da ne daju fakultet. "Formiranje Fakulteta srpskih studija nije u skladu sa zakonom i ja i moje kolege ne želimo da budemo deo toga", kaže ovaj student. On tako odgovara na pitanje da li bi prešao na novoosnovani Fakultet srpskih studija koji preuzima njegov departman sa Filozofskog fakulteta. Na Filozofskom fakultetu kažu da je odluka nezakonita i najavljuju pravnu bitku pred Upravnim sudom. "Podnećemo tužbu i za izdavanje dozvole za rad Fakultetu srpskih studija, ali i za izmenu dozvole za rad Filozofskom fakultetu", rekla je za RSE Marija Vujović prodekanka za finansije. Dodala je da razmatraju i druge pravne opcije. Kako je ukinuta dozvola za rad?U obrazloženju Ministarstva prosvete kaže se da je Vlada Srbije u novembru 2025. donela odluku o osnivanju Fakulteta srpskih studija Univerziteta u Nišu. Navodi se da je tom odlukom predviđeno izdvajanje departmana za istoriju, srbistiku i ruski jezik sa Filozofskog fakulteta. U odluci Ministarstva piše da je početnom akreditacijom od 27. marta Fakultetu srpskih studija odobreno da nastavi izvođenje studijskih programa koji su prethodno bili akreditovani na Filozofskom fakultetu. Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na upit RSE na osnovu kojih zakonskih odredbi je oduzelo dozvolu za rad za tri studijska programa na Filozofskom fakultetu. Na Filozofskom fakultetu kažu da se protiv takve odluke jednoglasno izjasnilo Nastavno-naučno veće fakulteta, kao i Savet. Filozofski fakultet saopštio je 8. aprila da se izmena ili oduzimanje dozvole za rad može vršiti isključivo u zakonom propisanom postupku, koji u ovom slučaju nije sproveden. "Zakon o visokom obrazovanju ne predviđa mogućnost prenosa studijskih programa sa jedne ustanove na drugu", navedeno je. Fakultet je ocenio i da odluka predstavlja presedan sa "dalekosežnim negativnim posledicama po pravnu sigurnost i stabilnosti visokog obrazovanja." Filozofski fakultet, koji obeležava 55 godina postojanja, naveo je i da je odlukom Ministarstva "dovedena u pitanje autonomija univerziteta". Irena Ljubomirović, redovna profesorka departmana za istoriju, smatra da je reč o pokušaju primene sile. "Da se nasilnim putem, protivno zakonu, fakultetu oduzmu akreditovani studijski programi. To se apsolutno nikada nije dogodilo", rekla je ona za RSE. Dozvola za rad može se izmeniti ili oduzeti kada se u postupku spoljašnje kontrole kvaliteta utvrdi da ustanova ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti. Prema Zakonu o visokom obrazovanju tu kontrolu sprovodi Komisija za akreditaciju Nacionalnog akreditacionog tela. Zaposleni na Filozofskom fakultetu u Nišu kažu da takva zakonska procedura nije sprovedena. Šta doneta odluka znači?Zaposleni navode da nisu dobili instrukcije kako sprovesti rešenje Ministarstva prosvete. "Od utorka nam kreće aprilski rok, mi ne znamo kako ćemo te ispite da realizujemo", kaže za RSE Dejan Milutinović, redovni profesor srbistike. Zakon o visokom obrazovanju propisuje da u slučaju nedobijanja akreditacije za neki studijski program, dozvola za rad važi još godinu dana bez prava upisa novih studenata. Takođe predviđa da već upisani studenti mogu da završe studije na tom fakultetu. Na sva tri departmana ima 643 aktivnih studenata na sva tri nivoa, osnovnim, master i doktorskim studijama. Profesor Milutinović smatra da je odluka o ukidanju strašna jer u najvećoj meri pogađa studente. Da li će studentima biti omogućeno da završe započeto školovanje na Filozofskom fakultetu ili automatski postaju studenti Fakulteta srpskih studija? Šta će biti sa profesorima na istoriji, srpskom i ruskom jeziku? Na ta pitanja nisu odgovorili ni Ministarstvo prosvete, ni novoosnovani Fakultet srpskih studija. "Ovo je odluka koja je doneta preko kolena", smatra profesor Milutinović. On navodi da niko nema ništa protiv Fakulteta srpskih studija, ali da se to radi na drugačiji način. "Ovo je sve ispod žita. Način na koji se osniva je diskutabilan pre svega u pravnom smislu", dodaje. Na departmanima za srbistiku, istoriju i ruski jezik zaposleno je 36 nastavnika. Kako je rečeno za RSE na Filozofskom fakultetu prilikom izjašnjavanja o prelasku na Fakultet srpskih studija, 23 nastavnika je bilo protiv, a 13 za. Šta se zna o Fakultetu srpskih studija?Na sajtu Fakulteta srpskih studija navodi se je njegova misija da razvija identitetske nauke. Navedene su istorija, srpski jezik i književnost, slavistika, nacionalna bezbednost, nacionalna arheologija, kulturologija i etnologija. "Naša ustanova simbolizuje odlučan korak ka jačanju srpske državotvorne i akademske svesti i stvaranju naučnog uporišta koje spaja tradiciju i savremena znanja", navodi se. Za sada fakultet ima samo studijske programe istorije, srbistike i slavistike, koji postoje na Filozofskom. Vršilac dužnosti dekana je profesor Slaviša Nedeljković. Nedeljeković je profesor Departmana za istoriju Filozofskog fakulteta i dobitnik Vidovdanskog ordena koje dodeljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Predsednik Privremenog saveta je Milan Lazarević, docent na Medicinskom fakultetu u Nišu i direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti u Niškoj Banji. On je odbornik vladajuće Srpske napredne stranke u Nišu, gde predvodi i Pokret za narod i državu koji je formirao Vučić. Fakultet srpskih studija nije odgovorio na upit RSE povodom protesta zbog odluke Ministarstva prosvete i kritika načina na koji je taj fakultet osnovan. Šta su posledice cepanja niškog Filozofskog fakulteta?Profesorka Irena Ljubomirović ocenila je da je odluka o stvaranju Fakulteta srpskih studija - politička. "Budući da je na osnivanju tog fakulteta i oduzimanju departmana Filozofskom radila grupa ljudi koji su politički aktivni i bliski vladajućim strukturama", rekla je. Profesor Dejan Milutinović smatra da vlast nakon kraha ideje o dovođenju sumnjivih fakulteta iz inostranstva želi pojedinim fakultetima da stavi do znanja šta i kako treba raditi. "Ovo što se dešava u Nišu jeste ogledni primer onoga što će se dešavati na drugim fakultetima. U krajnjoj instanci ovo je ukidanje autonomije univerziteta", ocenio je. Niški Filozofski fakultet je prvi fakultet u tom gradu koji je podržao studentske proteste i blokade zbog stradanja 16 ljudi u Novom Sadu. U novembru 2024. započele su studentske blokade fakulteta. Studenti su zahtevali odgovornost vlasti zbog obrušavanja betonske nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu. Slobodni univerzitet u Nišu, neformalna grupa profesora, zatražio je poništavanje odluke o gašenju tri studijska programa na Filozofskom fakultetu. "Danas su obrisani departmani. Sutra će biti obrisani studenti. Ko garantuje da će studenti završiti započete studije? Ko potpisuje njihove diplome? Ko preuzima odgovornost — ili je i to izbrisano", navedeno je u saopštenju. Na Filozofskom fakultetu kažu da očekuju podršku čitave akademske zajednice. "Ako se dozvoli i napravi jedan ovakav presedan na Filozofskom fakultetu, on definitivno neće biti presedan nego će postati praksa", smatra profesorka Ljubomirović. Filozofski fakultet ima pravo žalbe Upravnom sudu u roku od 30 dana.

Kosovo i Srbija nastavili su da upućuju optužbe jedno protiv drugog na redovnoj sjednici Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu, održanoj u četvrtak u New Yorku, dok su Sjedinjene Države bile jasne u svom stavu da je normalizacija odnosa jedini put naprijed za dvije zemlje. "Predsjednik [američki, Donald] Trump i Amerikanci pažljivo slušaju vaše jasno obećanje da ćete raditi i prosperirati zajedno. Nadamo se da će obje strane smanjiti tenzije i sjesti za stol. Radit ćemo blisko s liderima koji gledaju u budućnost, a ne u prošlost. Uz pravi dijalog, a ne teatar", izjavila je zamjenica američkog predstavnika pri UN-u, Tammy Bruce, ponovivši da SAD ostaju posvećene podršci stabilnosti na Kosovu i u Srbiji kako bi se očuvala stabilnost na Balkanu. Tim Kosova je poručio da ne očekuje normalizaciju odnosa sa Srbijom bez jasne odgovornosti za napade u selu Banjska i na kanal Ibar-Lepenac i garancija za zaustavljanje agresije, dok je tim Srbije optužio Vladu premijera Kosova Albina Kurtija za suzbijanje glasova lokalnih Srba. Kosovo optužuje Srbiju za izvođenje oba napada. Beograd sve negira. U napadu u Banjskoj ubijen je jedan službenik Policije Kosova, dok je na Ibar-Lepencu došlo do eksplozije koja je rezultirala oštećenjem kritične infrastrukture za vodosnabdijevanje i električnu energiju. Stav KosovaMinistar spoljnih poslova i dijaspore Kosova Glauk Konjufca rekao je na sastanku da Kosovo nastavlja da garantuje stabilnost putem svojih demokratskih institucija, iako, prema njegovim riječima, Beograd nastavlja da igra svoju destruktivnu ulogu, spomenuvši pokušaje Beograda da interveniše u izbornom procesu na Kosovu kako bi podržao Srpsku listu, te na taj način preslikao "svoj režim putem jedne partije na vlasti". Srpska lista je najveća partija Srba na Kosovu i na posljednjim parlamentarnim izborima 28. decembra osigurala je devet mjesta u Skupštini Kosova. Ustav ovoj zajednici garantuje deset mjesta u zakonodavnoj instituciji. "Pozivamo Srbiju da se suoči sa svojom realnošću i prizna Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu, ne držeći cijeli region kao taoca takve hegemonije", rekao je Konjufca. "Srbija i drugi zlonamjerni akteri nastavljaju da pretvaraju prava manjina u oružje i eksploatišu multietničku prirodu Kosova kako bi promovisali podjele i nered, podrivajući naše institucije, ali i miran suživot", dodao je on. Stav SrbijeSrbiju je predstavljao šef diplomatije Marko Đurić, koji je počeo svoj govor rekavši da Srbija "nije dio problema, već dio rješenja". Kasnije je Đurić kazao da govori "u ime onih koji se drže pod pritiskom na Kosovu", te je naveo da je za lokalne Srbe na Kosovu identitet postao izvor nesigurnosti, jer se "pod režimom" premijera Kosova Albina Kurtija, Srbi identifikuju kao "drugi", te da se hapšenja, proizvoljni napadi i "egzodus Srba" ne mogu ignorisati. On ove tvrdnje nije potkrijepio konkretnim dokazima. Prema Đurićevim riječima, Zakon o strancima izazvao je veliku zabrinutost kod Srba na Kosovu. "Postojao je stvarni rizik da se ljudi koji su radili decenijama tretiraju kao stranci, gubeći pravo na boravak ili život u svojim domovima. Njihove mjere ne samo da su pravno nejasne, već ukazuju na kontinuitet reformatiranja situacije. Srbi se suočavaju s brojnim administrativnim i pravnim preprekama koje im otežavaju život, od pristupa javnim uslugama do ostvarivanja osnovnih prava", kazao je. Vlada Kosova se 14. marta složila da ponudi privremene dozvole boravka i prizna lične karte pripadnicima srpske zajednice koji nemaju kosovske dokumente, kao što predviđaju Zakon o strancima i Zakon o vozilima. Ovu odluku su pozdravili međunarodna zajednica i Srbija. Između ostalog, srpski ministar je zatražio formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, jer su, prema njegovim riječima, Srbi "ostali bez pravnog okvira koji im je obećan". Ipak, u jednom dijelu govora je rekao da su Srbi spremni pružiti ruku saradnje, jer dva naroda "nisu sudbinski određena da ostanu u sukobu". "Postoji prostor, posebno u ekonomskoj saradnji, za izgradnju povjerenja i stvaranje zajedničke budućnosti, gdje se region približava Evropskoj uniji, postaje dio zajedničkog tržišta i koristi razvojne mogućnosti", istakao je. Pod posredovanjem Evropske unije, Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa od 2011. godine, međutim svi postignuti sporazumi nisu sprovedeni. Šef Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) Peter Nicolaisen Due spomenuo je niz procesa koji su privukli pažnju na Kosovu u posljednjim mjesecima, počevši od konstituisanja Skupštine, formiranja Vlade i pitanja predsjednika, pozivajući da ovo potonje brzo dobije epilog kako bi se izbjegli novi izbori. Rekao je kako se nada da će se premijer Kosova Albin Kurti i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sastati u bliskoj budućnosti u Briselu. Kako Sjedinjene Države, tako i Kosovo, insistirali su na tome da je rad misije UNMIK-a na Kosovu završen, dok je Srbija insistirala na nastavku njegovog rada. Misija UNMIK-a djeluje prema Rezoluciji 1244 Organizacije ujedinjenih nacija, koja je bila kompromis između zapadnih zemalja i Rusije radi okončanja sukoba na Kosovu. Ova misija je neutralna prema statusu Kosova, dok je nakon proglašenja nezavisnosti zemlje u februaru 2008. godine, UNMIK prenio sve nadležnosti na lokalne institucije.

Više javno tužilaštvo u Subotici ne raspolaže informacijama o tome ko je doneo predmete podobne za pravljenje eksplozivne naprave, koji su 5. aprila pronađeni na severu Srbije, saopštilo je ovo tužilaštvo za Radio Slobodna Evropa (RSE). Navodi se da je sumnjive materije vojska pronašla u dva ranca u ataru između sela Trešnjevac i Vojvoda Zimonjić. "Njihov sadržaj biće predmet veštačenja koje će usmeriti dalji tok istrage", saopštilo je subotičko Više javno tužilaštvo, po čijem nalogu je u nedelju izvršena pretraga terena. Dodaje se da je rezultat uviđaja tužioca na licu mesta postojanje osnovane sumnje da se u ruksacima nalaze predmeti podobni da od njih stručno lice napravi eksplozivnu napravu. Saopšteno je da je događaj kvalifikovan kao nedozvoljena proizvodnja, držanje i promet oružja i eksplozivnih materija u vezi sa krivičnim delom diverzija. "Tužilaštvo u Subotici preduzima radnje u cilju obezbeđivanja dokaza za vođenje postupka protiv izvršioca, ukoliko bude otkriven", saopštilo je tužilaštvo za RSE. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je 5. aprila da su kod vojvođanskog sela Velebit, dvadesetak kilometara od severne granice, u blizini cevovoda Balkanski tok kojim se transportuje prirodni gas iz Rusije, pronađen "eksploziv razorne moći". Naveo je da je o tome obavestio mađarskog premijera Viktora Orbana. Orban je u nedelju nakon sednice državnog Saveta za odbranu rekao da "Ukrajina godinama pokušava da odseče Evropu od ruskih energenata". Direktor Vojnobezbednosne agencije Srbije Đuro Jovanić prethodno je demantovao, kako je rekao, dezinformacije da je Ukrajina pokušala da organizuje diverziju. Dodao je da na pronađenom eksplozivu stoji da je proizveden u Sjedinjenim Američkim Državama. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine odbacilo je optužbe. "Najverovatnije je reč o operaciji Rusije u sklopu njenog mešanja u mađarske izbore", naveo je portparol Ministarstva spoljnih poslova Heorhij Tihi. Objava vlasti Srbije da je nekoliko stotina metara od magistralnog gasovoda pronađen eksploziv došla je sedam dana uoči parlamentarnih izbora u Mađarskoj, gde ankete pokazuju prednost opozicije. Oko 60 odsto snabdevanja Mađarske prirodnim gasom obavlja se 400 kilometara dugim cevovodom kroz Srbiju, koji je pušten u rad 2021, a koji je deo međunarodnog plinovoda Turski tok. Njim se prirodni gas od Rusije transportuje ispod Crnog mora, dalje preko teritorije Turske, Bugarske, Srbije, Mađarske i drugih zemalja Srednje Evrope.