Ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) pri NATO-u Metju Vitaker (Matthew Whitaker) poručio je da Srbija treba da se uzdrži od odbrambene i bezbednosne saradnje sa nepouzdanim partnerima, te da strateški pravac zemlje mora biti usklađen sa Zapadom. Kako je naveo na Iksu (X) 23. aprila, tu poruku preneo je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, dan ranije, tokom sastanka u Beogradu. Srbija se ni četiri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, nije pridružila zapadnim sankcijama Rusiji. Istovremeno, zvanični Beograd nije se odrekao ni političkih veze sa predstavnicima vlasti u Moskvi. Vitaker je napisao i da je sa Vučićem imao konstruktivan sastanak o "pokretanju nove ere u odnosima SAD i Srbije". "Cenimo ulogu Srbije u regionalnoj stabilnosti i radujemo se zajedničkoj vežbi Srbije i NATO-a u maju". "Ali, bio sam jasan: odbrambena i bezbednosna saradnja Srbije sa nepouzdanim partnerima stvara dugoročnu stratešku zavisnost koju je teško razgraditi i komplikuje buduću saradnju", naveo je Vitaker. Dodao je i da "bezbednost zavisi od izbora pravih partnera". Prethodno, Vučić je objavio da je sa ambasadorom SAD-a u NATO-u razgovarao o najvažnijim bezbednosnim i političkim pitanjima u regionu, te o odnosima Beograda i Vašingtona. Američke obaveštajne agencije upozorile su u godišnjem izveštaju da Zapadni Balkan ostaje područje pojačanih političkih tenzija i spoljnih uticaja, uz posebno istaknutu ulogu Rusije u destabilizaciji regije. U izveštaju objavljenom 18. marta navedeno je da je rat u Ukrajini produbio podele između Zapada i Moskve, što se održava i na Balkan. Rusija, kako se navodi, "podstiče nestabilnost između Srbije, koju favorizuje, i Kosova", ali i "podržava odvajanje entiteta Republika Srpska od Bosne i Hercegovine".

Na parceli u Beogradu, koja se dovodi u vezu sa organizatorom oružanog napada u Banjskoj Milanom Radoičićem, izgrađene su stotine kvadrata. Ali, radovi nisu prijavljeni, pokazuje istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE). Luksuzna dvospratna vila, sa bazenom i uređenim dvorištem, "nikla" je na 40 ari placa u elitnom beogradskom naselju Dedinje. Opasana visokim zidovima, nalazi se u blizini ambasada i objekata pod državnom zaštitom. Međutim, u građevinskom registru Srbije nema svih neophodnih dozvola za izgradnju te vile. A gradske i republičke inspekcije za RSE ne odgovaraju da li su kontrolisale radove. Plac na Dedinju ranije je bio upisan kao "zajednička imovina supružnika", Milana i Eme Radoičić. Međutim, njegova sadašnja vlasnica je samo ona. U svedočenju pred vlastima Kosova, koje Radoičića potražuju zbog napada na kosovsku policiju u Banjskoj, Ema Radoičić je tvrdila da se od njega razvela. Zajedno imaju dvoje dece. Ko su prve komšije Eme Radoičić?Ema Radoičić nije odgovorila na pitanja o finansiranju i izgradnji vile i odnosima sa Milanom Radoičićem. Upućena su joj na mejl adresu poznatu redakciji. Kako se može videti u katastru, prva komšinica na Dedinju joj je Ljiljana Božović, supruga Zvonka Veselinovića – Radoičićevog nekadašnjeg poslovnog partnera, takođe poreklom sa severa Kosova. Veselinovićeva supruga gradi vilu od oko 3.000 kvadrata, a početna vrednost radova premašuje 3,5 miliona evra, pokazuju podaci iz građevinske baze. I Radoičić i Veselinović su pod sankcijama Sjedinjenih Država i Velike Britanije, zbog optužbi za organizovani kriminal i korupciju. Kosovske vlasti dovodile su ih u vezu sa teškim krivičnim delima, među kojima je i ubistvo političara sa severa Kosova Olivera Ivanovića. Srbija se, međutim, na te optužbe, kao ni na međunarodne sankcije, ne obazire. Baš kao što ignoriše i optužnicu protiv Radoičića na Kosovu za napad u Banjskoj. Šta sve stane u 2.300 kvadrata?RSE je analizirao Centralni registar objedinjenih procedura za izdavanje građevinskih dozvola (CEOP). U toj bazi se nalaze sva javno dostupna dokumenta koja tokom izgradnje izdaju državni organi Srbije - kako bi objekti bili legalni. Ako se pogleda ta baza, gradnja na parceli Eme Radoičić zvanično još nije počela. Ali, stanje na terenu je drugačije. Na snimcima RSE vidi se izgrađena dvospratna vila, bazen, dvorište uređeno zelenilom. Dokumenta, međutim, pokazuju da je Sekretarijat za urbanizam Grada Beograda 16. marta izdao lokacijske uslove za izgradnju na parceli na Dedinju. A to je tek prvi korak u proceduri. Lokacijskim uslovima se definiše šta i kako sme da se gradi. Sledeći korak je građevinska dozvola. Prema podacima iz odobrenih lokacijskih uslova, vila treba da ima oko 2.300 kvadrata – sa podzemnim delom, prizemljem i dva sprata. Nadzemni deo vile je, prema tim podacima, oko 1.500 kvadrata. Šta je sve, osim sedam garažnih mesta, planirano u više stotina kvadrata podzemne etaže, ne vidi se u dokumentu. A važeće građevinske dozvole za taj objekat još nema u centralnom registru. Iako je RSE na terenu zatekao već izgrađenu vilu i bazen, u bazi nema ni dokumenta o prijavi radova. Prijava početka radova je neophodna, jer se bez nje gradnja smatra nelegalnom. Potom sledi prijava završetka temelja, kako bi se osiguralo da objekat nije izašao iz dozvoljenih gabarita. Ni ovog dokumenta nema u bazi. Zatim, nadležnim službama se mora prijaviti i završetak radova, a nakon toga slede zahtevi za priključenje na komunalnu infrastrukturu – električnu mrežu, vodovod, kanalizaciju. Poslednji korak je zahtev za upotrebnu dozvolu, bez koje objekat ne može biti upisan u katastar. Toplotna pumpa i dopis Ministarstva odbraneNa parceli, u vlasništvu Eme Radoičić, postojala je važeća građevinska dozvola za vilu od oko 1.500 kvadrata – sa bazenom i devet parking mesta na otvorenom. Izdata je u februaru 2024. Predračunska vrednost izgradnje te vile bila je, prema građevinskoj dozvoli, oko 2,7 miliona evra. Satelitski snimci koje je analizirao RSE, međutim, pokazuju da su radovi na toj parceli počeli i pre izdavanja građevinske dozvole. A vlasnica je potom, u julu 2025, tražila izmenu dozvole – odnosno povećanje gabarita kuće i instalacija. Njen zahtev je tada odbijen, "jer nije u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima". Zato je zatražila nove lokacijske uslove. I dva puta je odbijena. Prvi put, u septembru 2025, zbog "nedostataka u sadržini idejnog rešenja" stambenog objekta. Drugi put je odbijena u decembru 2025. Kao razlog za odbijanje lokacijskih uslova navodi se i dopis Ministarstva odbrane Srbije. U naselju, gde se gradi luksuzna vila, nalaze se mnogi vojni objekti pod posebnom zaštitom. Zato je dozvola Ministarstva odbrane neophodna, jer se radi o "zoni oko vojnih kompleksa, objekata i infrastrukture". A problem se javio zbog toplotne pumpe, za grejanje vile. Ministarstvo u dopisu navodi da je na toj lokaciji "zabranjeno bušenje tla i građevinski radovi na dubinama većim od deset metara". Zato su tražili da se navede na kojim će se dubinama izvoditi građevinski radovi za instalaciju toplotne pumpe. "Prilikom izvođenja zemljanih radova, odnosno bilo kakvih bušenja i kopanja tla, obavezno je omogućiti prisustvo odgovornih lica iz Vojske Srbije", navodi se u dopisu. Ministarstvo odbrane traži i da im se sva tehnička dokumentacija dostavi na uvid i davanje mišljena u svim fazama procesa do izdavanja građevinske dozvole. Takođe, u slučaju potrebe rekonstrukcije ili adaptacije objekta, potrebna je i njihova saglasnost. "Nakon dostavljanja dopune tehničke dokumentacije, Ministarstvo odbrane će ponovo razmotriti vaš zahtev", navodi se u dokumentu, kojim je Emi Radoičić odbijen zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. Novi zahtev podnosi 24. februara ove godine. Odobren joj je 16. marta. Nadležne inspekcije, međutim, ne odgovaraju za RSE da li su izlazile na teren – i utvrdile da je na parceli, za koju izdaju dozvole za gradnju, vila već podignuta. Nekada 'zajednička imovina supružnika'Milan Radoičić se, nakon što je preuzeo odgovornost za Banjsku, nalazi u Srbiji, sa prijavljenom adresom u Beogradu. Tada je podneo i ostavku sa mesta potpredsednika Srpske liste – vodeće partije Srba na Kosovu koja uživa podršku zvaničnog Beograda. Vlasti u Srbiji odbijaju da ga izruče Kosovu i poručuju da će mu suditi "srpski sudovi", dok ih kosovski zvaničnici optužuju da mu pružaju zaštitu. Od oktobra 2023. Radoičiću je oduzet pasoš, zabranjen izlazak iz države i ima obavezu da se beogradskoj policiji javlja dva puta mesečno. Adresu stanovanja je prijavio na beogradskoj opštini Savski Venac, gde se nalazi i novoizgrađena vila na Dedinju, kao i više luksuznih stanova i kuća koje se sa njim dovode u vezu - preko nekadašnjih poslovnih partnera i njihovih firmi. A sam Radoičić, prema podacima kojima raspolaže RSE, u Srbiji nema nekretnine na svom imenu. Katastar pokazuje da je plac sa vilom na Dedinju u stopostotnom vlasništvu Eme Radoičić. Ranije se, međutim, ova parcela vodila kao "zajednička imovina supružnika". Sada te napomene nema u katastru. Veselinovićeva supruga 'napreduje' u radovimaRadoičići su, krajem 2023. godine, ovu parcelu kupili od investitora - firme "Danica Park" koja je tada bila u vlasništvu Davora Macure, biznismena bliskog vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci. Firma "Danica Park" je ugašena u avgustu 2024. Od istog tog investitora parcelu je kupila i supruga Zvonka Veselinovića. Predračunska vrednost vile Veselinovićeve supruge je preko 3,5 miliona evra, vidi se u građevinskoj dozvoli. I na njenom placu, kako se vidi na satelitskim snimcima, radovi su počeli pre zvanične prijave. Božović je, prema zvaničnim podacima, "dalje odmakla" u radovima od svoje komšinice. Zatražila je priključenje objekta na komunalnu infrastrukturu, ali je više puta odbijana. Poslednji put u decembru 2025. Radoičić: Nekada biznismen, danas zvanično bez firmiIako je ranije u javnosti predstavljan kao biznismen, Milan Radoičić, prema zvaničnim podacima privrednog registra, trenutno u Srbiji nema nijednu firmu na svom imenu. Iz vlasništva kompanije "Inkop" i njenih ćerki firmi izašao je u oktobru 2023, nakon što je javno priznao da je organizator oružanog napada u Banjskoj. Svoj udeo u "Inkopu" i povezanim firmama poklonio je poslovnim partnerima, braći Zvonku i Žarku Veselinoviću. I oni su, kao i Radoičić, pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država, koje ih sumnjiče za veze sa međunarodnim organizovanim kriminalom. Zvonko Veselinović u "Inkopu" i povezanim preduzećima sada ima 60 odsto vlasništva, dok njegov brat Žarko ima 40 odsto. A posao sa državom se nastavio. Ove firme su proteklih godina dobijale unosne građevinske poslove koji su se plaćali iz državnog budžeta, poput izgradnje deonica auto-puteva, pokazala su istraživanja Radija Slobodna Evropa. Firme imaju i milionsku imovinu – među kojima su luksuzni hotel na Kopaoniku, vile i stanovi u Beogradu. Državni poslovi VeselinovićaKompanija "Inkop" i njene ćerke firme, u vlasništvu braće Veselinović, zaradile su na kraju 2024. godine preko 21 milion evra. Svi finansijski izveštaji za 2025. godinu do objave teksta nisu bili dostupni. Iako su za zaradu na njihovim računima zaslužni poslovi koji se plaćaju iz državne kase, javna preduzeća i institucije Srbije ne odgovaraju za RSE šta ove firme kandiduje za državne poslove. Šta je u vlasništvu imala Ema Radoičić?Dok je Radoičić zvanično bio bez vlasništva u biznisima, na Emu Radoičić se u privrednom registru Srbije vodio jedino restoran "Grey". Njegovo je sedište, međutim, bilo u Severnoj Mitrovici na Kosovu. Ovaj restoran je kosovska policija konfiskovala u aprilu 2024, zajedno sa ostalom Radoičićevom imovinom na Kosovu, među kojom je bila vila na jezeru Gazivode i stan u Severnoj Mitrovici. Restoran "Grey" je obrisan iz privrednog registra Srbije u aprilu 2025. godine. Ema Radoičić, prema podacima iz dokumenata koje je podnosila organima Srbije, ima prijavljeno prebivalište u jednoj zgradi u naselju Novi Beograd. Radiju Slobodna Evropa nije poznato čiji je to stan.

Počasni konzulat Rusije otvoren je u Novom Sadu u prisustvu zamenika ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruška u četvrtak, 23. aprila. Na mesto počasnog konzula postavljen je Dušan Bajatović direktor javnog preduzeća Srbijagas. Bajatović je naveo da je osnovni cilj konzulata u Vojvodini da osnuje još jedna rusku školu u Novom Sadu i da se obezbedi razmena učenika, studenata i naučnika između dve zemlje. Rekao i da ljudi u Srbiji "znaju da mogu da računaju na Rusiju". Zvanični Beograd ne odriče se političkih veza i saradnje sa Moskvom uprkos pozivima Brisela da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije (EU) čijem članstvu teži. Srbija je jedna od retkih zemalja kandidata za članstvo u EU koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije rekao je da se otvaranjem konzulata stvara "još jedna spona srpsko-ruske saradnje" i osnova za rešavanje više pitanja koja se tiču razvoja odnosa dve zemlje. Konzulat je, kako je saopšteno, otvoren za terotriju Vojvodine, pokrajine na severu Srbije. Događaju je prisustvovao i proruski političar Aleksandar Vulin, koga su zbog veza sa Moskvom Sjedinjene Države stavile pod sankcije. Vulin je predsednik Pokreta socijalista, stranke koja je koalicioni partner vladajuće Srpske napredne stranke. Na otvaranju konzulata bili su i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, srpski patrijarh Porfirije, te predstavnici gradske vlasti u Novom Sadu. Ko je Dušan Bajatović?Poznat po vezama sa Rusijom Dušan Bajatović je poslanik vladajuće Socijalističke partije Srbije (SPS). Bajatović je generalni direktor državnog giganta Srbijagasa od 2008. Imenovan je u godini kada su Beograd i Moskva postigli međudržavni sporazum, kojim je potvrđena zavisnost Srbije od ruskih energenata. Iako mu je pre skoro deset godina istekao mandat, i dalje je na čelu tog državnog preduzeća. U Beogradu srpsko-ruski poslovni forumIstog dana u Beogradu je održana plenarna sednica prvog Srpsko-ruskog poslovnog foruma u prisustvu ministra za ekonomski razvoj Rusije Maksima Rešetnjikova, koji se nalazi pod sankcijama Evropske unije i SAD. Učestvovao je i ministar bez portfelja Vlade Srbije Nenad Popović, koji je takođe pod američkim sankcijama, pored ostalog, zbog veza sa Rusijom. Tom prilikom, izjavio je da je Rusija "ključni je politički partner i saveznik Srbije" i da je cilj da se ti odnosi "podignu na još viši nivo". Popović je naveo da u Srbiji trenutno posluje 2.400 kompanija sa ruskim kapitalom, od čega je 2.100 u stoprocentnom ruskom vlasništvu, kao i 13.500 preduzetnika - državljana Rusije.

Komitet Saveta Evrope za sprečavanje torture (CPT) pozvao je vlasti u Srbiji da prestanu sa praksom fizičkog kažnjavanja štićenika kazneno-popravnih ustanova za maloletnike, kao i da poprave uslove u psihijatrijskim ustanovama za odrasla lica. U izveštaju objavljenom 23. aprila se navodi da je tim CPT-a posetio četiri ustanove u Srbiji krajem 2024. godine, a u pojedinim su zabeleženi slučajevi fizičkog kažnjavanja maloletnika palicama i seksualnog nasilja među štićenicima, te fiksacija pacijenata za krevete. Vlasti Srbije navode da su od posete delegacije do danas nadležni preduzeli mere i sproveli odgovarajuće reforme. Palice u Vaspitno-popravnom domu u KruševcuDelegacija Komiteta Saveta Evrope je tokom posete Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu, u centralnoj Srbiji, zabeležila da je upotreba palica u toj ustanovi "donekle smanjena", ali da "nikako nije ukinuta" u odnosu na prethodnu posetu iz marta 2023. "I dalje je postojalo redovno pribegavanje upotrebi palica, sa 14 incidenata (11 u 2023. i tri u 2024. godini) zvanično zabeleženih u 20 meseci od prethodne posete Komiteta, u kontekstu razdvajanja maloletnika koji su se potukli ili neposredno nakon tuča maloletnika", navodi se u izveštaju CPT-a. Kako se navodi, svi ovi slučajevi su rezultirali fizičkim povredama dece i dokumentovani su u medicinskim kartonima. U dva odvojena slučaja Disciplinski komitet ustanove u Kruševcu utvrdio je da su službenici primenili prekomernu upotrebu sile, što je rezultiralo ozbiljnim fizičkim povredama dece, navodi CPT. U jednom od dva navedena slučaja, žrtva je bila devojčica koju je osoblje dva puta tuklo palicama u roku od sedam meseci – prvi put u martu 2024. kada je pokušala da pobegne iz ustanove. Kako je devojčica ispričala timu Komiteta Saveta Evrope, osoblje ju je uhvatilo ispred kapije i pretuklo, udarajući je pesnicama u glavu i telo i palicom po telu. U drugom incidentu istu devojčicu je pretukao jedan od službenika, nakon što se potukla sa drugom štićenicom ustanove. "Prvi incident, iako je interno istražen, zaključen je kao da nije predstavljao prekomernu upotrebu sile, uprkos medicinskim beleškama koje dokumentuju višestruke fizičke povrede na telu devojčice. Štaviše, postojalo je samo površno objašnjenje potrebe za upotrebom takve sile. Interna Disciplinska komisija je utvrdila da je drugi incident uključivao prekomernu upotrebu sile", navodi se u izveštaju. Nasilje među štićenicimaKomitet Saveta Evrope ukazao je i da su u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu "česti slučajevi" nasilja među štićenicima ustanove, te da su zabeležena tri navoda o međumaloletničkom seksualnom nasilju. Navodno su se ovi slučajevi dogodili na mestima gde nije bilo video nadzora, uključujući kupatilo i dečije sobe. "U dva navoda o silovanju (u vezi sa prisilnim seksualnim odnosom), žrtve su poslate u lokalnu bolnicu na pregled. Međutim, pregled nije obavio forenzički specijalista za seksualni napad, već redovno zdravstveno osoblje, koje je izvršilo samo vizuelni pregled i, shodno tome, nije pronašlo nikakve dokaze o napadu", navodi CPT. Kako stoji u izveštaju, jedna od navodnih žrtava, koju je nakon incidenta pregledao dečji psihijatar, pokušala je da izvrši samoubistvo dve nedelje kasnije. "Osoba je prebačena u Zatvorsku bolnicu na 10 dana, da bi potom bila vraćena u Zatvoreni režim i stavljena pod pojačan nadzor, ali nije dobijala nikakvu redovnu psihološku podršku", zabeležio je tim Komiteta. Komitet Saveta Evrope za sprečavanje torture ponovio je preporuku iz prethodnog izveštaja da vlasti Srbije spreče prekomernu upotrebu sile nad maloletnicima i zabrane palice kao legitimno sredstvo prinude u vaspitno-popravnim ustanovama. "U slučajevima navoda o seksualnom zlostavljanju treba obezbediti hitan forenzički medicinski pregled i psihološku podršku, a navodi se moraju proslediti tužilaštvu i policiji", navodi se, između ostalog. Navodi o zlostavljanju u zatvorskoj bolnici u BeograduDelegacija Komiteta Saveta Evrope je tokom posete Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu dobila određeni broj navoda o zlostavljanju i verbalnom vređanju od strane osoblja. CPT je zabeležio i jedan disciplinski slučaj u kojem je pacijent udaren od strane člana osoblja, što je rezultiralo izricanjem sankcije. Takođe, i dalje je česta praksa fiksacija pacijenata za krevet, i tokom dužih vremenskih perioda, a pacijenti se rutinski stavljaju u pelene. "Prema oceni Komiteta, ova praksa može se smatrati ponižavajućom. Lečenje se i dalje uglavnom oslanjalo na farmakoterapiju, dok individualni planovi lečenja nisu sistematski ažurirani", navodi se u izveštaju. Komitet je zabeležio da su se pacijentkinje suočavale sa posebnim problemima, uključujući nedostatak sredstava za ličnu higijenu. U izveštaju se Komitet osvrće i na loše uslove u Specijalnoj zatvorskoj bolnici. "Uprkos određenim renoviranjima, opšti uslovi u bolnici ostali su loši još od prethodne posete CPT-a 2021. godine. Teška prenatrpanost dostigla je tačku potpune popunjenosti kapaciteta", ocenio je Komitet. Savet Evrope je u preporuci vlastima u Srbiji skrenuo pažnju da je potrebno unaprediti procedure za prijavljivanje povreda i obezbediti da se nakon svakog nasilnog incidenta sprovede medicinski pregled. Komitet napominje da, "suprotno postojećoj praksi, deca nikada ne smeju biti smeštena u zatvorsku bolnicu, jer ona ne može adekvatno da odgovori na njihove specifične potrebe". "Takođe, trebalo bi uspostaviti multisektorsku strategiju forenzičkog lečenja zasnovanu na najmanje restriktivnoj nezi, ulagati u postpenalne kapacitete za pacijente koji se vraćaju u zajednicu", navodi se u izveštaju. Psihijatrijske ustanove za odrasleTokom posete Srbiji delegacija Komiteta za sprečavanje torture posetila je kliniku "Laza Lazarević" u Beogradu i Specijalna bolnica u Kovinu, pedesetak kilometara istočno od glavnog grada. U izveštaju se navodi da je većina pacijenata pozitivno govorila o osoblju, ali da je primljen je i određen broj navoda o zlostavljanju. "Prostori Specijalne bolnice Kovin bili su u velikoj meri renovirani i u dobrom stanju, ali su materijalni uslovi u Klinici 'Laza Lazarević' pokazivali znake propadanja, uprkos određenim poboljšanjima", navodi se. Tim Saveta Evrope zabeležio je i da nedostaje pristup otvorenom prostoru na beogradskoj lokaciji Klinike "Laza Lazarević", na šta se ukazuje još od 2004. godine. Lečenje je i dalje bilo gotovo isključivo farmakološko, uz površne individualne planove. Mehaničko sputavanje se često primenjivalo, uključujući i u prisustvu drugih pacijenata, a zabeleženi su i slučajevi dugotrajnog fiksiranja koji nisu bili dokumentovani", stoji u izveštaju. Komitet je preporučio vlastima Srbije da ojačaju forenzičke terapijske programe u civilnim bolnicama, povećaju broj zaposlenih i usklade praksu sputavanja sa nacionalnim smernicama koje su u skladu sa međunarodnim standardima. Dugotrajno smeštanje dece na psihijatrijiNa adolescentnoj jedinici Klinike "Laza Lazarević" i Klinika za decu i adolescente u Beogradu delegacija Saveta Evrope nije zabeležila navode o zlostavljanju. Međutim, Komitet je izrazio ozbiljne sumnje u vezi sa slučajevima dugotrajnog smeštaja dece u akutnim psihijatrijskim ustanovama u Srbiji, ponekad bez medicinskog opravdanja i bez nezavisne procene potrebe za nastavkom smeštaja. "Pojedina deca bila su izolovana od drugih pacijenata, bez direktnog kontakta sa porodicom i spoljnim svetom, bez pristupa boravku na otvorenom, uz krajnje ograničen dnevni režim. Komitet smatra da se takvo postupanje može okarakterisati kao nečovečno ili ponižavajuće", navodi se u izveštaju. Savet Evrope je pozvao vlasti Srbije da ovu decu premeste u odgovarajuće nemedicinske ustanove u kojima mogu dobiti adekvatnu podršku i brigu. CPT je izrazio zabrinutost i zbog izostanka pristupa svežem vazduhu na otvorenom, preteranog oslanjanja na farmakoterapiju i česte primene fiksacije nad decom. Šta su odgovorili nadležni u Srbiji?Vlasti Srbije su u odgovoru na izveštaj navele da će formirati radnu grupu Ministarstva pravde za izradu zakona o maloletnim prestupnicima i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika. U osvrtu na konkretne navode iz izveštaja Komiteta Saveta Evrope koji se odnose na vaspitno-popravni dom u Kruševcu, vlasti Srbije navode da "službenici ove ustanove više nisu opremljeni gumenim palicama", te da su svi zaposleni prošli obuku na temu sprečavanje mučenja i upotrebe sile. "U Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu, upravnik i rukovodioci službi svakodnevno vrše nadzor nad ponašanjem zaposlenih u svim odeljenjima, sa jasnom porukom da se prekomerna upotreba sile, kao i svaki oblik nezakonitog ponašanja i zlostavljanja maloletnih prestupnika, neće tolerisati", navodi se u odgovoru. Vlasti navode i da se u kruševačkoj ustanovi "posebno prati" svaka naznaka seksualnog zlostavljanja, te da nakon takvih saznanja "lekar ustanove obavlja razgovor sa osobom lišenom slobode i upućuje je nadležnom specijalisti na forenzički pregled". Kada je reč o psihijatrijskim ustanovama za decu i odrasle, vlasti Srbije navode da resorno Ministarstvo zdravlja sprovodi mere i aktivnosti usmerene na poboljšanje rada u svim takvim ustanovama. Povodom navoda o zlostavljanju u Specijalnoj bolnici u Kovinu, u odgovoru srpskih vlasti se navodi da su svi prijavljeni incidenti " dokumentovani isključivo kao usmene tvrdnje pacijenata na odeljenju za akutne muške bolesti zbog psihotičnih poremećaja". "Svaki izveštaj pacijenta se upoređuje sa izjavama drugih pacijenata koji su bili u istoj sobi, proveravamo izveštaje prisutnog osoblja i beleške dežurnih medicinskih sestara", navodi se u odgovoru. Vlasti navode i da će Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti u Kovinu i u narednom periodu pridržavati preporuka Komiteta Saveta Evrope. Klinika "Laza Lazarević" je zaposlila dodatni broj medicinskih sestara i tehničara na Odeljenju intenzivne nege za uznemirene pacijente. Kako se navodi u odgovoru, rukovodstvo te klinike "traži moguća rešenja kako bi se obezbedila privatnost pacijentima koji su mehanički vezani, u smislu da se obezbeđuju zaštitne pregrade za privatnost". U odgovoru se navodi i da je Klinika "Laza Lazarević" obezbedila novi nameštaj za Odeljenje hitne pomoći psihijatrijske službe, kao i da je završeno je preuređenje radnog prostora.

Osumnjičeni državljanin Srbije za učešće u ratu u Ukrajini, na strani ukrajinske vojske, saslušan je i priznao krivično delo, saopštilo je 23. aprila Više javno tužilaštvo u Beogradu. Tužilaštvo je saopštilo da je saslušan Filip Đ. (20) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo "učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi". "Osumnjičeni je na saslušanju priznao izvršenje krivičnog dela i izneo je odbranu, a tužilaštvo je nakon saslušanja predložilo sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu da osumnjičenom odredi meru zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor", saopšteno je. Prethodnog dana objavljeno je da je policija u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom Srbije (BIA) uhapsila muškarca zbog sumnje da je učestvovao u ratu u Ukrajini. Tada je navedeno da je kod osumnjičenog prilikom hapšenja pronađena vojna knjižica ukrajinske vojske, maskirna uniforma sa obeležjima ukrajinske vojske, šlem s ugrađenom kamerom i prateća dokumentacija o njegovom stupanju u službu u ukrajinskoj vojsci. U Srbiji je doneto do sada 34 pravosnažne presude koje se odnose na krivično delo učestvovanja ili organizovanja učestvovanja u ratu u stranoj državi, pokazuju podaci koje je Radiju Slobodna Evropa dostavio Viši sud u Beogradu. Inače, učestvovanje i organizovanje učestvovanja u ratu na teritoriji strane države krivično je delo u Srbiji od 2014. godine, sa zaprećenim kaznama do deset godina zatvora. Zvaničnici Srbije do sada nisu izašli ni sa okvirnim procenama o broju srpskih dobrovoljaca koji trenutno ratuju u Ukrajini. RSE je u više navrata izveštavao o državljanima Srbije koji su u Ukrajini ratovali na ruskoj strani, a podaci ukazuju da nisu svi procesuirani. Rusija je u februaru 2022. pokrenula vojnu invaziju na susednu Ukrajinu, a Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja se nije pridružila sankcijama koje su zemlje Zapada uvele Rusiji.

Nevladnia Inicijativa mladih za ljudska prava podnela je pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti protiv gradonačelnika Grada Beograda Aleksandra Šapića jer je na društvenim mrežama veličao osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Šapić je na zvaničnom Facebook nalogu 18. aprila objavio Mladićevu fotografiju uz poruku "srpski heroj". "Smatramo da ovakva izjava zvaničnika grada Beograda predstavlja govor mržnje i težak oblik diskriminacije bošnjačkog i hrvatskog naroda. Pozivamo sve odborničke grupe u Skupštini Grada Beograda da osude glorifikaciju ratnih zločinaca", saopštila je Inicijativa mladih. Istakli su da je više zvaničnika Srbije na čelu sa ministrom pravde Nenadom Vujićem iskoristilo pogoršano zdravlje Ratka Mladića kao priliku da nastave sa praksom prećutkivanja ili poricanja zločina za koje je Mladić osuđen. "Ministar Vujić je posetivši Mladića u Hagu postao i njegov megafon, prenošenjem poruka 'Srbima i Srbiji', dok je gradonačelnik Beograda Šapić ono što je nekada predstavljalo mural Mladiću, sada kopirao na društvene mreže", naveli su iz Inicijative. Ministar pravde Srbije posetio je 20. aprila Mladića i zatražio od Rezidualnog mehanizma da se zbog pogoršanog zdravstvenog stanja leči na slobodi, navodeći da će država dati i dodatne garancije za njega. Inicijativa mladih podsetila je da je i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić trojicu osuđenih ratnih zločinaca - Mladića, Jovicu Stanišića i Frenka Simatovića - nazvao "svojim prijateljima i saradnicima koji su bili značajni za naš narod i državu". Pošto je početkom aprila izašao iz bolnice, Dačić je na svom Instagram profilu objavio zahvalnicu svima koji su "brinuli za njegovo zdravlje", a među njima je uz fotografije, naveo i Mladića, Stanišića i Simatovića. Ratko Mladić služi doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti počinjenih tokom rata u Bosni i Hercegovini. Nakon skoro 16 godina skrivanja, uhapšen je u Srbiji maja 2011. i šest dana kasnije izručen je sudu u Hagu. Utvrđeno je da je kriv za genocid nad više od 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija u leto 1995. godine, progon i prisilno premještanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te držanje pripadnika mirovnih snaga UN taocima tokom NATO bombardovanja 1995. godine. U junu 2021. osuđen je po 10 od 11 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Bivši čelnici Državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i Franko Simatović osuđeni su 2023. u Hagu na po 15 godina zatvora zbog podržavanja i pomaganja ratnih zločina u BiH 1992. godine. Osuđeni su za zločine u Bijeljini, Doboju, Zvorniku, Trnovu, Sanskom Mostu i Bosanskom Šamcu.

Ukrajina je obnovila tranzit nafte kroz naftovod Družba nakon višemesečnog zastoja izazvanog kvarom nastalim posle ruskog napada u januaru, čime je uklonjena i blokada koju je Mađarska postavila u vezi sa odobravanjem kredita Ukrajini u vrednosti od 90 milijardi evra. Od početka rata u Ukrajini i uvođenja sankcija Evropske unije (EU) Rusiji, Družba je izgubila relevantnost i ostala važna samo za Mađarsku i Slovačku, koje su tražile izuzeće od sankcija i nastavak snabdevanja kroz ovaj naftovod zbog toga što nemaju izlaz na more. Povezivanje na ruski sistem Družba, kojim vlasti u Srbiji žele da dopreme rusku sirovu naftu i zaobiđu sankcije Brisela, otvara pitanje doslednosti evropske politike. Srbija je jedina zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja nije uvela sankcije Rusiji u skladu sa odlukama na nivou Evropske unije. Sirova nafta u Srbiju trenutno stiže samo iz jednog pravca – iz Hrvatske, preko sistema Jadranskog naftovoda (JANAF). Početna tačka tog naftovoda je u luci Omišalj, gde tankerima stiže nafta pomorskim putem, a sistem se završava u Novom Sadu. Tom rutom je, zbog sankcija Brisela, Srbiji prekinuto dopremanje ruske sirove nafte u decembru 2022. godine. Planovi za povezivanje Srbije sa Družbom mogli bi da posluže kao test doslednosti Evropske unije: ako je Brisel već odobrio izuzeća Mađarskoj i Slovačkoj, otvara se pitanje da li bi bilo politički i pravno održivo sprečiti Srbiju da traži sličan tretman kroz postojeći izuzetak u sistemu. To direktno vodi i do pitanja da li sankcije gube snagu kada postoje trajna ili privremena odstupanja, naročito u energetskom sektoru. "Izuzeća za Mađarsku i Slovačku slabe jedinstven stav EU i stvaraju prostor za unutrašnja neslaganja, kao što je ilustrovano nedavnim vetom Mađarske na kredit EU Ukrajini", kaže za Radio Slobodna Evropa Zuzana Pelakova, direktorka programa za ekonomiju i poslovanje u GLOBSEC-u, think tanku sa sedištem u Bratislavi. RSE je u više navrata tražio komentar Evropske komisije u vezi sa stavom da se Srbija priključi Družbi, ali odgovor na ovo pitanje još nije stigao. Ruska nafta gubi važnost na nivou EUU međuvremenu, značaj ruskog izvoza nafte u EU naglo je opao. Prema podacima Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) iz decembra 2025. godine, EU je tada učestvovala sa svega 6 odsto u ruskom izvozu nafte, u poređenju sa oko 45 odsto u 2021. godini, pre početka rata u Ukrajini, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA). Dan Jorgensen, komesar nadležan za energetiku, potvrdio je da EU ne namerava da se vrati snabdevanju iz Rusije, uprkos krizi koja dominira na svetskom tržištu. "Ponovo početi uvoziti rusku energiju bila bi ogromna greška. Ne. U budućnosti više nećemo uvoziti nijedan molekul ruske energije. Putin je koristio energiju protiv država članica, ucenjivao ih, a kupovinom energije mi takođe indirektno pomažemo ratu protiv naših prijatelja u Ukrajini", izjavio je Jorgensen 22. aprila. EU planira da potpuno prekine uvoz ruskog gasa do kraja 2027. godine. Uvoz ruske nafte već je uglavnom ukinut tokom 2022. i 2023. godine, uz ograničena izuzeća za Mađarsku i Slovačku. Snabdevanje ruskom naftom u sadašnjim okolnostima računa se na oko 5 odsto ukupnog uvoza, i to upravo zbog tih izuzeća. Zato bi nova veza sa Družbom imala smisla samo ako postoji stabilan i dozvoljen režim snabdevanja, a to trenutno nije slučaj. Prvi koraci ka priključivanju Srbije na Družbu već su preduzeti. U toku je tender srpske državne kompanije Transnafta za izgradnju oko 100 kilometara dugog naftovoda do Mađarske, kojim bi u Srbiju stizala ruska sirova nafta. Radovi bi, prema najavama srpskih vlasti, trebalo da počnu na jesen, a cilj je da nafta poteče do kraja 2027. godine. Zbog sankcija Evropske unije na uvoz ruske nafte, ova sirovina iz Rusije u Srbiju ne stiže duže od tri godine. Zajednički projekat izgradnje naftovoda sprovodi se na osnovu sporazuma Beograda i Budimpešte, dok dve države intenziviraju energetsku saradnju od početka ruske invazije na Ukrajinu. Međutim, taj dogovor je postignut tokom vlade Viktora Orbana, odlazećeg premijera Mađarske koji je izgubio parlamentarne izbore održane 12. aprila. "Za Srbiju, povezivanje sa naftovodom Družba u trenutnom geopolitičkom kontekstu moglo bi se smatrati potkopavanjem jedinstva EU. Štaviše, EU planira postepeno ukidanje preostalog uvoza ruske nafte do septembra 2027. godine, bez obzira na protivljenje Mađarske i Slovačke. To povećava rizik da bi svaka nova veza s Družbom mogla postati nasukana imovina u bliskoj budućnosti", smatra Pelakova. Družba kao funkcionalan plan ili politička opcija za Srbiju?U postojećim okolnostima, priključak na Družbu ne može se smatrati funkcionalnim kanalom snabdevanja Srbije. Sudbina tog projekta umnogome će zavisiti od režima sankcija EU i odnosa prema ruskoj nafti u Mađarskoj i Slovačkoj. Međutim, sve sada zavisi i od pristupa koji će imati nova vlada Mađarske, odnosno budući premijer Peter Mađar. Do sada se Mađar u svojim nastupima nije eksplicitno izjasnio kakav će pristup imati prema ruskoj nafti i da li će nastaviti politiku zavisnosti koju je vodio njegov politički protivnik Viktor Orban. Neposredno pre parlamentarnih izbora, Mađar je lokalnim novinarima rekao da država treba da ojača diverzifikaciju, ali da se to neće dogoditi preko noći. Priznao je i da će Mađarska u doglednom vremenu i dalje biti energetski izložena Rusiji. "Ako bude potrebno, pregovaraćemo s Rusijom, ali nećemo postati prijatelji", izjavio je pre izborne pobede Peter Mađar. Budući odnosi između Srbije i Mađarske takođe će igrati važnu ulogu u ovom projektu. Tokom Orbanove vladavine vlasti u Beogradu i Budimpešti održavale su bliske veze, dok se Mađarska istovremeno postavljala kao zaštitnica Srbije u Briselu. Peter Mađar se nakon pobede osvrnuo na bliske odnose Orbana i Vučića, istakavši da zna ko je "kum" tih odnosa, aludirajući na Rusiju. Nakon što je Petera Mađara 13. aprila na javnom servisu RTS optužio da "nema pojma o čemu govori", predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 21. aprila telefonom razgovarao sa budućim mađarskim premijerom i pozvao ga da poseti Srbiju. Mađarska, kao i Slovačka, ima geografska ograničenja i nema izlaz na more. To je bio ključni argument kada su zatražile i dobile izuzeće za snabdevanje ruskom naftom. Međutim, nakon kvara naftovoda Družba, pokazalo se da postoje i druge mogućnosti. Hrvatska je preko JANAF-a ponudila alternativni pravac snabdevanja naftom koja nije ruskog porekla, a zvanični Zagreb tvrdi da raspolaže dovoljnim kapacitetima da zadovolji potrebe obe zemlje. Zuzana Pelakova iz GLOBSEC-a smatra da je kvar u Družbi pokazao da zemlje poput Slovačke i Mađarske više nisu potpuno zavisne od tog naftovoda. "Istovremeno, ruska nafta se i dalje prodaje s popustom, što je rezultiralo značajnim profitom za rafinerije MOL-a u regionu", napominje Pelakova. "Važno je prepoznati da Rusija ima dugu istoriju korišćenja izvoza energije kao geopolitičkog oružja za unapređenje svojih interesa. Malo je naznaka da bi prema Družbi postupala drugačije. Ako išta, nedavni događaji podržavaju to očekivanje", kaže za Radio Slobodna Evropa Zuzana Pelakova. Međutim ona upozorava nastavak tranzita preko Družbe biće ključno za određivanje budućeg značaja naftovoda. "Ako bi Ukrajina jednostrano zaustavila tranzit, Družba bi mogla postati uglavnom zastarela za sve uključene zemlje, potencijalno uključujući i Srbiju", napominje ona.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se s ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država pri NATO-u Matthewom Whitakerom, saopšteno je na Instagram nalogu Budućnost Srbije. Vučić je naveo da su razgovarali o najvažnijim bezbjednosnim i političkim pitanjima u regionu, položaju Srbije u složenim geopolitičkim okolnostima, kao i o potrebi očuvanja mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Posebno je istakao da je za Srbiju od presudnog značaja bezbjednost srpskog naroda na Kosovu, uz nastavak, kako je naveo, odgovorne politike koja podrazumijeva dijalog, ali i insistiranje na poštovanju međunarodnog prava i preuzetih obaveza. "Srbija će nastaviti da bude faktor stabilnosti, ali će uvek umeti da zaštiti svoje državne i nacionalne interese", poručio je Vučić. Dodao je da su razmijenjena mišljenja i o unapređenju odnosa Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, kao i o oblicima saradnje koji mogu doprinijeti većem međusobnom razumijevanju i očuvanju mira u regionu, naglasivši važnost otvorenog dijaloga u vremenu globalnih izazova. Ranije 22. aprila, tokom obilaska Centra za razminiranje u Velikoj Moštanici kod Beograda, ambasador SAD pri NATO-u izjavio je da će saradnja Sjedinjenih Američkih Država i Srbije na uklanjanju zaostalih mina ostati "zajednički prioritet", piše Beta. Whitaker je rekao da SAD od 2008. godine blisko sarađuju sa Srbijom na uklanjanju mina i kontaminacije kasetnom municijom u civilnim područjima, navodeći da je Centar za razminiranje "odličan partner" u tim naporima. On je dodao da je u 2025. godini postignuta "značajna prekretnica" uklanjanjem zaostale kasetne municije u civilnim područjima, te da je sada fokus na čišćenju "posljednje opštine sa poznatom minskom kontaminacijom". "Ova saradnja spasava živote i ostaće zajednički prioritet naših zemalja", rekao je Whitaker. Dodao je i da su SAD u ove aktivnosti investirale više od 28 miliona dolara, kao i da se trenutno radi na obezbjeđivanju dodatnih 1,5 miliona dolara za projekte razminiranja u Srbiji. "Ovi značajni napori odražavaju snagu naših bilateralnih odnosa i otvaraju novu eru u odnosima Srbije i SAD, fokusiranu na budućnost", naveo je on. Do sastanka s Vučićem dolazi dan nakon što je ambasador Sjedinjenih Američkih Država pri NATO-u boravio na Kosovu, gdje je imao odvojene sastanke s kosovskim premijerom Albinom Kurtijem, vršiteljkom dužnosti predsjednice Albulenom Haxhiu i komandantom NATO misije KFOR-a, general-majorom Ozkanom Ulutašem. Američka ambasada u Prištini saopštila je da Sjedinjene Američke Države i Kosovo nastavljaju da unapređuju "zajedničke bezbjednosne interese" i jačaju regionalnu stabilnost, ističući značaj saradnje kroz KFOR i Program partnerstva Nacionalne garde Ajove s Kosovom. Prema navodima iz Prištine, u fokusu Whitakerovih sastanaka bila su pitanja bezbjednosti na Kosovu i u regionu, kao i doprinos Kosova međunarodnim bezbjednosnim inicijativama. Kosovo je nedavno najavilo učešće u Međunarodnoj stabilizacionoj snazi za Gazu i planira da pošalje trupe na palestinsku teritoriju u okviru misije nadzora primirja. Kosovo takođe nastavlja transformaciju Snaga bezbjednosti u vojsku uz podršku Sjedinjenih Američkih Država, te blisku saradnju s američkom vojskom i Nacionalnom gardom Ajove, dok je domaćin i najveće američke baze na Balkanu – Bondsteel.

Udar na budžet Srbije, ali bez uticaja na druga sredstva koja dolaze iz Evropske unije (EU) – tako koordinatorka nevladinog Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković objašnjava mogućnost uskraćivanja novca iz Brisela. Zbog zastoja u reformama i narušavanja vladavine prava, Srbiji preti gubitak 1,5 milijardi evra u nepovratnim sredstvima i povoljnim kreditima iz EU. Inicijativa "Plan rasta za Zapadni Balkan", koju je Brisel usvojio pre dve i po godine, osmišljena je da ubrza ekonomsko približavanje regiona Uniji i da zemljama koje pretenduju da postanu njene članice omogući postepeni pristup delovima jedinstvenog tržišta pre punopravnog članstva. U tu svrhu evropske institucije izdvojile su šest milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine. Međutim, Evropska komisija je izrazila zabrinutost zbog lošeg stanja u Srbiji i trenutno procenjuje da li država ispunjava uslove za dobijanje finansijskih sredstava. Šta je Plan rasta za Zapadni Balkan?Inicijativa, koju je Evropska komisija usvojila u novmebru, zasnovana je na jačanju ekonomske integracije na jedinstvenom evropskom tržištu, ekonomskoj integraciji kroz zajedničko regionalno tržište, te ubrzanju ključnih reformi. U raspodelu šest milijardi evra sredstava uključeni su različiti kriterijumi, poput broja stanovnika i odnosa BDP-a po glavi stanovnika, ali je Evropska komisija napomenula da konačna suma "nije fiksna", već da zavisi od rezultata reformi i ispunjenja uslova. Takođe, ukoliko države-kandidati za članstvo u EU ne ispune uslove za isplatu, Komisija ima mogućnost da smanji alokaciju toj zemlji i preusmeri sredstva onima koji napreduju bolje. Vlada Srbije je u oktobru 2024. usvojila Reformsku agendu, strateški dokument koji navodi neophodne reformske korake na putu na EU i otvara mogućnost da zemlja dobije sredstva iz Plana rasta. Šta to znači za Srbiju?Za Srbiju je izdvojeno 1,5 milijardi evra, što je skoro četvrtina od ukupnih sredstava iz Plana rasta. Sredstva uključuju grantove i kredite namenjene podršci reformama i isplaćuju se dva puta godišnje, u zavisnosti od ostvarenog napretka. Od toga je skoro 400 miliona direktna budžetska dotacija kojom raspolaže Ministarstvo finansija, dok ostatak čine zajmovi pod povoljnim uslovima. "To su sredstva koja se daju za konkretne projekte u oblasti infrastrukture, javnih usluga i tako dalje. To nije novac koji najdirektnije dolazi do građana. Ukoliko dođe do uskraćivanja sredstava iz Plana rasta, to možemo tretirati kao neku vrstu izmakle dobiti", kaže Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa, mreže organizacija civilnog društva u Srbiji koja prati i učestvuje u procesu pristupanja zemlje EU. Srbija je iz Plana rasta dobila oko 110 miliona evra u okviru pretfinansiranja. Polovinom 2025. Evropska komisija je prebacila 51,7 miliona evra kao povoljni zajam u budžet Srbije, a u januaru 2026. je odobreno oko 60 miliona umesto predviđenih 112 miliona. Ova sredstva odnose se na reforme sprovedene u drugoj polovini 2024. godine. Srbija je, prema oceni Evropske komisije, realizovala tri od sedam koraka koliko je predvidela Reformska agenda za taj period. "Već prva tranša je za Srbiju bila problematična i u odnosu na ukupan iznos koji je Srbija tražila, Evropska komisija je isplatila samo polovinu predviđenih sredstava", kaže Bojana Selaković. Sagovornica Radija Slobodna Evropa napominje da eventualno blokiranje sredstava iz Plana rasta ne utiče na druga sredstva koja dolaze iz Evropske unije, poput pretpristupnih IPA i IPARD fondova (namenjenih poljoprivredi i ruralnom razvoju). "Ostaje netaknuto, dakle, sve što ide direktno građanima i lokalnim zajednicama, za školstvo i poljoprivrednike, zatim programi koji se odnose na naučnu i obrazovnu saradnju na univerzitetskom nivou", objašnjava Selaković. Srbija je od Evropske unije dobila više od 3,6 milijardi evra bespovratne pomoći kroz različite pretpristupne programe u poslednjih četvrt veka. Ta sredstva namenjena su, između ostalog, za obuku sudija i tužilaca i modernizaciju sudnica, digitalizaciju zdravstvenog sistema i reformu obrazovanja. Deo sredstava iz IPA fondova dodeljen je Srbiji za oblast ekologije, poput prečišćavanja otpada i otpadnih voda, poboljšanje kvaliteta vazduha i ublažavanja posledica klimatskih promena. Unija je ujedno i najveći strani investitor u Srbiji. Zemlje EU zajedno čine oko 59 odsto stranih direktnih investicija. Zašto su sredstva pod znakom pitanja?"Sve smo više zabrinuti zbog onoga što se dešava u Srbiji - od zakona koji potkopavaju nezavisnost pravosuđa, preko obračuna sa demonstrantima, do stalnog mešanja u nezavisne medije", izjavila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos 20. aprila, govoreći o mogućoj obustavi sredstava Srbiji iz Plana rasta. Oštre kritike iz Brisela upućene su Srbiji početkom 2026. godine, kada je parlament bez javne rasprave i konsultacije sa Venecijanskom komisijom usvojio set pravosudnih zakona. Po ubrzanoj proceduri došli su na dnevni red nakon što ih je zvanično predložio poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić. Izmene pet pravosudnih zakona kritikovali su Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije, te niz strukovnih organizacija. Upozorili su da takve zakonske izmene mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti. Brisel je to nazvao "glasanjem za ograničavanje nezavisnosti pravosuđa". Sa druge strane, poslanici vlasti branili su te zakonske izmene tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Kako su ranije zvaničnici Evropske komisije rekli za RSE, očekuje se da do kraja aprila Venecijanska komisija iznese mišljenje o spornim izmenama zakona. Odluka Brisela o uskraćivanju sredstava iz Plana rasta zavisiće od toga da li će Srbija revidirati zakone u skladu sa mišljenjem ovog tela Saveta Evrope za pitanja ustavnog prava, demokratije i vladavine prava. Srbija takođe konstantno nazaduje u pogledu poštovanja ljudskih prava i medijskih sloboda u izveštajima međunarodnih organizacija. Amnesti internešnel (Amnesty International) u izveštaju objavljenom u aprilu 2026. navodi da su u Srbiji demonstranti, novinari i organizacije civilnog društva bili suočeni sa zastrašivanjem, uznemiravanjem i nezakonitim nadzorom od strane vlasti koje su pokušavale da obuzdaju široko rasprostranjeno nezadovoljstvo. U Srbiji su 2025. godinu obeležile masovne demonstracije širom zemlje, koje su izbile zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu novembra 2024. Demonstranti su tvrdili da je nemar podstaknut korupcijom i zahtevali političku odgovornost predsednika Aleksandra Vučića, kao i prevremene izbore i široke reforme. Amnesti u izveštaju navodi da je "policija proizvoljno pritvorila stotine demonstranata, da su desetine među njima bile šamarane i udarane, a nekim pritvorenicima je prećeno silovanjem, nasiljem i smrću". U izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House) iz februara 2025. godine Srbija se našla na listi država sa najvećim padom sloboda u poslednjih deset godina. Kao jedan od razloga navodi se pooštravanje kontrole medija i napadi na novinare. Da li je Srbija preduzela korake?Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić najavila je da će zakonodavci početi sa radom na izmenama zakona odmah po dobijanju mišljenja ekspertskog tima Venecijanske komisije. "Očekujem da te izmene što pre ponovo uđu u Skupštinu", rekla je Brnabić na konferenciji za medije 20. aprila. Istog dana Vlada Srbije je naložila svim državnim organima da pri pripremi zakona posebnu pažnju posvete usklađenosti propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije. Početkom 2026. godine, Vlada Srbije osnovala je Koordinacioni telo za proces pristupanja EU, koji čine predstavnici najvišeg državnog nivoa. Uloga ovog operativnog tima je, kako je objašnjeno, koordinacija ubrzanog sprovođenja svih obaveza na evropskom putu Srbije. "Na osnovnu onoga što smo videli u prethodnih nekoliko dana, rekla bih da su poruke iz Brisela ozbiljno shvaćene", smatra Bojana Selaković. Selaković, međutim, napominje da sve ovo neće biti dovoljno ukoliko se Vlada ne bude bavila suštinskim problemima, na koje je ukazao i Brisel. "Suštinski problem leži u izbornim uslovima, stanju medijskih sloboda, u represivnim praksama koje država sprovodi", podvlači Selaković. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čija Srpska napredna stranka je na vlasti od 2012. godine, je u više navrata izjavio da je članstvo u Evropskoj uniji strateški cilj zemlje. Međutim, za sada su otvorena 22 od 35 poglavlja, a samo dva zatvorila.

Policija u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom Srbije (BIA) uhapsila je muškarca zbog sumnje da je učestvovao u ratu u Ukrajini, na strani ukrajinske vojske, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova 22. aprila. U saopštenju se navodi da je uhapšen F. Đ. (2006) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi. "Prilikom hapšenja kod osumnjičenog je pronađena vojna knjižica ukrajinske vojske, kompletna maskirna uniforma sa obeležjima ukrajinske vojske, šlem sa ugrađenom kamerom i prateća dokumentacija o stupanju F. Đ. u službu u ukrajinskoj vojsci", navode iz policije. U saopštenju se navodi da je osumnjičenom određeno zadržavanje od 48 sati. U Srbiji je doneto do sada ukupno 34 pravosnažne presude koje se odnose na krivično delo učestvovanja ili organizovanja učestvovanja u ratu u stranoj državi, pokazuju podaci koje je Radiju Slobodna Evropa dostavio Viši sud u Beogradu. Učestvovanje i organizovanje učestvovanja u ratu na teritoriji strane države krivično je delo u Srbiji od 2014. godine, sa zaprećenim kaznama do deset godina zatvora. Ipak, zvaničnici Srbije do sada nisu izašli ni sa okvirnim procenama o broju srpskih dobrovoljaca koji trenutno ratuju u Ukrajini. Rusija je u februaru 2022. pokrenula vojnu invaziju na susednu Ukrajinu, a Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja se nije pridružila sankcijama koje su zemlje Zapada uvele Rusiji. Srbija sa Rusijom održava bliske odnose i nakon invazije u punom obimu na Ukrajinu. RSE je u više navrata izveštavala o državljanima Srbije koji su u Ukrajini ratovali na ruskoj strani, a pojedini eksperti u Srbiji ocenjuju da su kazne za proruske plaćenike uglavnom uslovne i veoma blage.

U Budimpešti najavljuju da će nova vlada ispitati ulaganja u izgradnju železničke pruge ka Beogradu, koja je zajednički projekat dve zemlje sa Kinom. Za to vreme ne zna se mnogo detalja o istrazi, koja se u Srbiji vodi o mogućoj korupciji, tokom modernizacije pruge od Novog Sada ka mađarskoj granici. Za Nemanju Nenadića iz Transparentnosti Srbija (TS) to što će Mađarska da uradi i te kako je relevantno i za Srbiju. "Eventualno preispitivanje ugovora koji se odnose na izgradnju železnice u Mađarskoj pravno gledano nije obavezujuće za Srbiju, ali može biti značajno", rekao je on za RSE. Istragom u Srbiji obuhvaćena su i dvojica bivših ministara Vlade Srbije. Sumnja se da je 14 osumnjičenih oštetilo budžet za 115 miliona dolara. Kao i da su izvođaču radova – kineskom konzorcijumu CRIC-CCCC pribavili korist od najmanje 18,7 miliona dolara. Ali nije poznato da li su u dosadašnjem toku istrage saslušani i predstavnici kineskog konzorcijuma. Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) nije odgovorilo na upit RSE o tome, kao ni dokle je stigla istraga o tokovima novca tokom modernizacije pruge od Beograda do mađarske granice. Ta istraga je pokrenuta nakon pada rekonstruisane nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je stradalo 16 osoba a jedna teško povređena. Budući mađarski premijer Peter Mađar najavio je da će analiza "rasipničkih" ulaganja, poput izgradnje pruge ka Srbiji, biti jedan od prvih zadataka nove vlade. On je to rekao u intervjuu za HVG nekoliko dana uoči parlamentarnih izbora 12. aprila na kojima je njegova Tisa odnela ubedljivu pobedu. Nenadić dodaje da će biti zanimljivo videti šta će nova vlada Mađarske da učini. "Hoće li da objavi te ugovore i kakvoj vrsti analize će da ih podvrgne", naveo je. Železnička pruga Beograd-Budimpešta projekat je pokrenut u okviru kineske inicijative "Pojas i put" u cilju prodora te zemlje na evropsko tržište. Radovi su započeli 2014. godine a prvi teretni vozovi krenuli su krajem februara ove godine. Iako je najavljivano da će putnički saobraćaj krenuti u martu, to ipak neće biti pre leta. Iz mađarskog Ministarstva za saobraćaj obrazloženo je da sistem za kontrolu vozova u toj zemlji još nije spreman za upotrebu. Šta se do sada zna?Istražni postupak se vodi protiv osumnjičenih bivših ministara građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislava Momirovića i Gorana Vesića i drugih zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja. TOK je u januaru saopštio da je istražni postupak u tom predmetu od samog početka "ozbiljno usporen i gotovo onemogućen zbog nepostupanja drugih državnih organa". TOK će, kako je rečeno, u skladu sa trenutnim kapacitetima nastaviti aktivnosti na prikupljanju dokaza, ispitivanju svedoka, analizi dostavljene dokumentacije. Nemanja Nenadić iz TS kaže da je uskraćivanje saradnje tužilaštvu "direktan udar na mogućnost da bilo koji predmet potencijalne visoke korupcije bude istražen." TOK je 30. januara naveo i da je u prethodnih šest meseci ispitan veliki broj svedoka i izdata naredba za sprovođenje ekonomsko-finansijskog i građevinskog veštačenja. Osumnjičeni za korpuciju na modernizaciji pruge od Novog Sada do Kelebije bili su uhapšeni 1. avgusta 2025. Među njima je bio i bivši ministar građevinarstva Tomislav Momirović. Drugi bivši ministar Goran Vesić nije priveden jer je dan ranije hospitalizovan na privatnoj klinici. Momirović je tokom saslušanja negirao krivicu i branio se ćutanjem. Vesić je 17. novembra 2025. izneo odbranu, ali je odbio da odgovara na pitanja tužioca. Momiroviću je posle 15 dana zatvorskog pritvora određen kućni pritvor, a ista mera je izrečena i za Vesića, koji nije bio u zatvoru. Mera kućnog pritvora ukinuta im je u januaru. Tokom istrage, osim bivših ministara, saslušani su i drugi visoki funkcioneri, rukovodioci i zaposleni u državnim preduzećima i predstavnici domaćih firmi i podizvođača. U međuvremenu je neformalna Anketna komisija, koju čini grupa stručnjaka, ocenila da je projekat rekonstrukcije pruge do Mađarske bila "organizovana šema za izvlačenje novca". Komisija je navela da je nepotrebno ubrzavanje radova, kako bi se pre izbora organizovalo svečano otvaranje, građane Srbije dodatno koštalo 65 miliona dolara. Takođe je u izveštaju navedeno da se projektom upravljalo iz kabineta predsednika države, što "ne umanjuje odgovornost ostalih učesnika u komandnom lancu." Rok za završetak pruge od Beograda do Budimpešte predstavnici vlasti u Srbiji pomerali su više puta. Od 2018. kao godine kada će prvi putnici sesti u voz, do poslednjeg datuma koji predviđa polaske u leto 2026. Šta je sa kineskim konzorcijumom u istrazi?Ni posle devet meseci od kada je otvorena istraga nije poznato da li je njome obuhvaćen i izvođač radova, kineski konzorcijum CRIC-CCCC. TOK nije odgovorio na upit RSE o tome, kao ni da li je saslušan neko od predstavnika tog konzorcijuma i u kom svojstvu. To tužilaštvo je ranije odbilo zahtev RSE za slobodan pristup informacijama od javnog značaja na to pitanje navodeći da bi se time "ugrozili" istraga i eventualno vođenje postupka. Ni kineske kompanije China Railway International (CRIC) i China Communications Construction Company (CCCC) nisu odgovorile na upit RSE da li su uključeni u istragu. "Bilo bi očigledno potrebno da se neke informacije pribave i sa te strane da bi čitava stvar mogla u potpunosti da se istraži", naveo je Nenadić iz TS. CRIC–CCCC je u oktobru 2025. saopštio da je projekat modernizacije pruge Novi Sad–Subotica–Kelebija sprovođen u skladu sa zakonodavstvom Srbije i uslovima ugovora. Konzorcijum je tada naveo da je većina troškova za dodatne radove i varijacije na deonici Novi Sad – Subotica nastala usled promena u projektu ili dodatnih zahteva lokalnih samouprava. Saopšteno je i da su svi dodatni radovi i varijacije prošli zakonske procedure odobrenja. U tom saopštenju kineski konzorcijum nije ekslicitno komenatrisao istragu koju je pokrenuo TOK. Ugovor o modernizaciji pruge sklopljen je sa CRIC-CCCC po međudržavnom sporazumu, direktnom pogodbom, bez tendera. Izgradnja pruge u većini je finansirana iz kineskih kredita. Iste kineske kompanije angažovane su na najmanje šest drugih infrastrukturnih projekata u Srbiji. Kineska državna kompanija CCCC je na crnoj listi SAD od 2020. godine, zbog povezanosti sa kineskom vojskom. Ta kompanija, i sve njene podružnice, su godinama do 2016. bile na crnoj listi Svetske banke zbog prevarnih praksi i sumnji na korupciju u projektu upravljanja nacionalnim putevima na Filipinima. TOK na udaru vlastiTužilaštvo za organizovani kriminal je u nekoliko navrata saopštavalo da se nalazi pod pritiskom zbog istraga protiv pojedinih ministara. U novembru 2025. Kolegijum TOK-a izneo je tvrdnju da su poslednjih meseci izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije i predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti. Naveli su da je medijsko targetiranje, a potom i opstruisanje postupanja tužilaštva, počelo od trenutka kada je TOK započeo predistražni postupak u predmetima pada nadstrešnice u Novom Sadu i ukidanja svojstva kulturnog dobra Generalštaba u Beogradu. "Posebno kada su prikupljeni dokazi o postojanju osnovane sumnje da su određeni ministri u Vladi Srbije zloupotrebili svoj položaj na štetu svih građana", navedeno je. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kritikovao je poteze TOK-a, pa je tako 2. avgusta ocenio da je nalog za privođenje bivših ministara Momirovića i Vesića izdat "ni zbog čega" i da je to "skandalozno". Dan ranije Vučić je "ponašanje" Tužilaštva za organizovani kriminal nazvao "kriminalnim". Zatim je u martu izostao reizbor četvoro tužioca koji su radili u TOK-u, a neki od njih su bili anagažovani na predmetu železničke pruge. TOK je tada u odgovoru za RSE ocenio da će to voditi ka "usporavanju istraga i prolongiranju krivičnih postupaka." Takođe su saopštili da tokom sednice Visokog saveta tužilaca nije iznet nijedan argument koji bi doveo u pitanje stručnost, rezultate rada ili profesionalni integritet tužilaca koji nisu dobili dovoljno glasova. Dodali su da odluka dolazi nakon što su u septembru 2025. direktor policije, direktor Poreske uprave i direktor Uprave za sprečavanje pranja novca povukli saglasnost za učešće u Udarnoj grupi koja je radila na predmetu pruge. "Rad na ovom predmetu nastavljen je isključivo u okviru tužilačkog tima", naveli su. To što se o sudbini tih tužilaca odlučivalo na sednici Saveta, posledica je nedavno usvojenih izmena seta pravosudnih zakona na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića. Njima je propisano da javnom tužiocu koji je privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo prestaje ta obaveza u roku od 30 dana od stupanja na snagu tog zakona. Izmene pravosudnih zakona oštro su kritikovali Evropska unija, ali i deo stručne javnosti opisujući to kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Te izmene su, između ostalog, i razlog zbog koga bi Srbija mogla da ostane bez sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan.

Mađarska naftna i gasna kompanija MOL navela je za Radio Slobodna Evropa da nastavljaju pregovore o kupovini većinskog ruskog udela u NIS-u u skladu sa potpisanim okvirnim sporazumom. MOL je tako odgovorio na upit RSE u kojoj su fazi pregovori i da li promena vlasti u Mađarskoj može uticati na spremnost te kompanije da kupi ruski udeo u NIS-u. Kako je navedeno pregovori se nastavljaju i u skladu sa propisima o sankcijama Sjedinjenih Država i Evropske unije. Završetak transakcije zahteva odobrenje američkog OFAC-a. MOL Grupa je u januaru potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazum sa ruskom državnom kompanijom Gaspromnjeft o kupovini udela od 56,15 odsto u NIS-u. Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je 19. aprila posle sastanka sa predsednikom i izvršnim direktorom MOL grupe Hernadijem Žoltom da postoje crvene linije koje Srbija ne može da pređe. "Naš cilj je da Rafinerija u Pančevu nastavi da radi u punom kapacitetu, ali i da MOL preuzme ili zameni obaveze na koje se NIS obavezao u prošlosti, a koje su od važnosti za Srbiju", napisala je ministarka na Instagramu. NIS je pod američkim sankcijama od oktobra 2025. zbog većinskog ruskog vlasništva. Za ukidanje sankcija, američka administracija zahteva povlačenje ruskih vlasnika. Rok za potpisivanje ugovora o novim vlasničkim odnosima u NIS-u, u kojem Srbija ima manjinski udeo, je 22. maj. NIS pored rafinerije nafte u Pančevu, poseduje i maloprodajnu mrežu, kao i portfolio u oblasti istraživanja i proizvodnje.

Novinari, aktivisti i branitelji ljudskih prava nastavljaju da se suočavaju s nepogodnom situacijom u Srbiji i Bosni i Hercegovini, dok u obe zemlje diskriminacija ostaje problem, ocenio je Amnesti internšnal (Amnesty International) u izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu u 2026. Međunarodna organizacija za ljudska prava ocenila je da su se širom sveta tokom prošle godine proširile autoritativne prakse, kao i da su vlade koristile tehnologiju da omoguće i ojačaju takve prakse. Generalna sekretarka Amnesti internešnala Anjes Kalamar (Agnes Callamard) ocenila je da su u 2025. "napravljeni oštri zaokreti od međunarodnog poretka koji je zamišljen iz pepela Holokausta i potpunog uništenja svetskih ratova, i koji je građen sporo i bolno, mada nedovoljno, tokom proteklih 80 godina". Bosna i HercegovinaU BiH, navodi Amnesti, branioci ljudskih prava, aktivisti civilnog društva i nezavisni novinari, posebno u RS, često su bili izloženi verbalnim pretnjama, zlostavljanju na internetu i van interneta, kao i agresivnim i kontinuiranim kampanjama blaćenja, uključujući i od visokih javnih zvaničnika. Amnesti ističe da je u martu Narodna Skupština RS usvojila Zakon o posebnom registru i javnosti rada nevladinih organizacija, kojim se od neprofitnih organizacija zahtevalo da se upišu u poseban registar, što ih je izložilo povećanom pravnom nadzoru i potencijalno ih klasifikovao kao "agente stranog uticaja". Entitetska skupština je takođe usvojila izmene Krivičnog zakona RS, uvodeći novo krivično delo "nepoštovanja ili nesprovođenja odluka institucija i organa" RS, za šta grupe civilnog društva ukazuju da predstavlja veliku pretnju slobodi izražavanja, navodi Amnesti dodajući da je Ustavni sud BiH poništio oba zakona kao neustavna. Romi i "nekonstitutivni" narodi nastavili su da doživljavaju diskriminaciju u BiH, ističe Amnesti. U septembru je delegacija Saveta Evrope posetila BiH kako bi razgovarala o izvršenju presuda Evropskog suda za ljudska prava, koji je utvrdio da su aranžmani za raspodelu vlasti u zemlji diskriminatorni, pošto je ljudima koji se nisu identifikovali kao pripadnici nekog od "konstitutivnih naroda" – Bošnjaka, Hrvata ili Srba – i dalje uskraćena adekvatna politička zastupljenost. Pored toga, u aprilu 2025. su vlasti i grupe civilnog društva započele konsultacije o Akcionom planu za socijalno uključivanje Roma 2026-2030, ali do kraja godine nije postignut konkretan napredak. Po pitanju diskriminacije, Amnesti ističe da je Skupština RS usvojila izmene Krivičnog zakona RS kojima se uklanja termin "rodni identitet" kao zaštićena karakteristika iz članova koji kriminalizuju zločine iz mržnje i govor mržnje, posle čega su grupe civilnog društva upozorile da će erodirati postojeću zakonsku zaštitu. Amnesti navodi da je Federacija Bosne i Hercegovine usvojila zakone koji priznaju femicid i pooštravaju kazne za počinioce porodičnog nasilja, ali da je pravna zaštita žrtava i dalje nedosledna širom zemlje, dok organizacije za prava žena upozoravaju da sveobuhvatna implementacija zahteva dodatnu edukaciju i obuku službenika za sprovođenje zakona. KosovoRodno zasnovano nasilje, rasistički uzvici, napadi na novinare i nedostatak zakona o građanskoj zajednici osoba istog pola ocenjeni su Amnestijevom izveštaju kao zastoji za Kosovo. Što se tiče rodno zasnovanog nasilja na Kosovu, Amnesti ukazuje na izveštaj Evropske komisije objavljen u novembru, u kojem se navodi da je rodno zasnovano nasilje na visokom nivou, posebno nasilje u porodici, kao i da napori da se podigne svest o tom pitanju i da se reše zastoji u pogledu institucionalne i pravne zaštite žena, nisu bili dovoljni za efikasnu borbu protiv rodno zasnovanog nasilja. U odeljku o pravima žena i diskriminaciji Amensti pominje odluku Vrhovnog suda Kosova da zadrži na snazi administrativno uputstvo iz 2014. kojim se zabranjuje verska odeća u školama, što prema toj organizaciji, "ograničava pristup obrazovanju devojčicama koje nose maramu". Po pitanju medija, Amnesti navodi da je Udruženje novinara Kosova do novembra 2025. izvestilo o 63 slučaja pretnji i napada na novinare. Kao pozitivan pomak na Kosovu, Amnesti ukazuje na odluku Ustavnog suda iz maja 2025. kojom je ukinut zakon o proširenju ovlašćenja Nezavisne komisije za medije, koji su takođe osudile organizacije civilnog društva. U izveštaju se navodi da tokom političke krize nije bilo napretka u usvajanju zakona koji bi omogućio registraciju građanskih zajednica između osoba istog pola, kao i da za pripadnike LGBT još nije otvoreno specijalizovano sklonište, gde bi boravili članovi zajednice koji se suočavaju sa nasiljem. Amnesti navodi i da je Vlada Kosova pristala da prihvati zahteve za kompenzaciju žrtvama bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koji su proglašeni krivim pred Specijalizovanim većima u Hagu. SrbijaU Srbiji, kako navodi međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava, demonstranti, novinari i organizacije civilnog društva nastavili su da se suočavaju sa zastrašivanjem, uznemiravanjem i nezakonitim nadzorom dok su vlasti pokušavale da obuzdaju široko rasprostranjeno nezadovoljstvo. S druge strane, diskriminacija ostaje značajan problem koji u Srbiji pogađa žene i devojčice, Rome, LGBTI osobe i osobe s invaliditetom. Amnesti internešnal ističe da je Vlada Srbije pojačala transfer oružja Izraelu, dok su gonjenje ratnih zločina i regionalna pravosudna saradnja gurnuti u stranu. Dok su zemlju potresale demonstracije na kojima su traženi vanredni izbori i odgovornost vlasti predsednika Aleksandra Vučića posle pogibije 16 ljudi u urušavanju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu krajem 2024, demonstranti su bili izloženi prekomernoj upotrebi sile u više slučajeva širom zemlje, a policija je reagovala na uglavnom mirne demonstracije. Posmatrači ljudskih prava i novinari zabeležili su slučajeve zastrašivanja, batinanja i zlostavljanja od strane policije u civilu i uniformisanih policajaca, ukazuje Amnesti i navodi da su student demonstrante takođe nasilno napadale pristalice vladajuće Srpske napredne stranke, čije je postupke Vučić kasnije odobrio i pomilovao. Amnesti podvlači i da je u martu 2025. policija upotrebila nešto je izgledalo kao zvučno oružje – poznato i kao akustični uređaj – protiv demonstranata u Beogradu, izazvavši stampedo. Neki demonstranti su prijavili dugoročne posledice oružja, uključujući probleme sa sluhom, mučninu i vrtoglavicu. Krajem aprila, Evropski sud za ljudska prava izdao je privremenu meru kojom se navodi da vlada mora sprečiti upotrebu zvučnog oružja ili sličnih uređaja za kontrolu mase. U izveštaju Amnestija se takođe navodi da je policija proizvoljno pritvorila stotine demonstranata, a da su desetine bile izložene šamaranju i udaranju nogama dok su bili vezani, kao i da je nekim pritvorenicima prećeno silovanjem, nasiljem i smrću. Novinari su bili mete dok su izveštavali o protestima i drugim pitanjima od javnog interesa, sa preko 160 slučajeva zastrašivanja i napada zabeleženih do sredine godine. Povodom slobode udruživanja Amnesti ukazuje da je Evropska komisija izvestila da visoki zvaničnici i tabloidi naklonjeni Vladi intenziviraju verbalne napade i kampanje blaćenja protiv organizacija civilnog društva i aktivista koji se zalažu za vladavinu prava, što je uključivalo otkrivanje ličnih podataka. Vlasti Srbije su takođe nastavile nezakonitu upotrebu špijunskog softvera i drugih invazivnih digitalnih forenzičkih alata protiv aktivista i novinara. Po pitanju diskriminacije, Amensti navodi da je Visoki komesar UN za ljudska prava izrazio zabrinutost zbog porasta govora mržnje usmerenog na žene, Rome i druge zajednice, kao i na LGBTI osobe i novinare. U septembru je nezavisna Grupa stručnjaka Saveta Evrope za akciju protiv nasilja nad ženama i porodičnog nasilja (GREVIO) izvestila o kontinuiranoj rasprostranjenoj diskriminaciji žena i devojčica u vezi s porođajem, majčinstvom i brigom o deci. Romske zajednice se i dalje, kako navodi Amnesti, suočavaju s visokim stopama siromaštva, isključenosti i ograničenim pristupom zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, zapošljavanju i drugim osnovnim uslugama. Amnesti ističe i da je Vlada Srbije blokirala efikasnu pravosudnu saradnju s drugim zemljama u regionu, kao i da nije ispunila svoju obavezu da promoviše odgovornost za ratne zločine u regionu. Takođe, Amnesti je naveo da je Srbija među zemljama koje su nastavile transfer naoružanja u Izrael uprkos pozivu stručnjaka EU da se to odmah prekine. Srbija je, kako se navodi, izvezla municiju u Izrael u vrednosti od više od 55 miliona evra, kršeći svoje obaveze prema Sporazumu o trgovini oružjem i međunarodnom humanitarnom pravu. Srbija je takođe odbila zahteve za pristup informacijama od javnog značaja o detaljima transfera između dve zemlje. 'Predatorski poredak'Generalna sekretarka Amnestija je u izveštaju ukazala da je u proteklih 80 godina je do dubokih transformacija sveta na bolje, kroz ostvarivanje veće pravde, rešavanju neravnoteže moći između država, priznavanja i zaštite prava autohtonih naroda, žena, LGBT osoba, i utvrđivanjem univerzalnih obaveza o suštinskoj jednakosti, seksualnim i reproduktivnim pravima i radnim pravima, ali da je takav poredak sada ugrožen zbog predatorskih praksi. Kalamar je kririkovala lidere kao što su predsednik SAD Donald Tramp (Trump), predsednik Rusije Vladimir Putin ili premijer Izraela Benjamin Netanjahu, navodeći su oni, među mnogim drugim, "sprovodili svoja osvajanja za ekonomsku i političku dominaciju kroz uništavanje, suzbijanje i nasilje u masovnim razmerama". "Nakon što su paralisali Savet bezbednosti UN kroz beskrupuloznu zloupotrebu prava veta, predatori sada tvrde da mehanizmi mira i bezbednosti ne funkcionišu i nastoje da ih zamene sebičnim alternativama", navela je Kalamar. "Predatorski svetski poredak odbacuje rasnu i rodnu pravdu, ismeva prava žena, proglašava civilno društvo zajedničkim neprijateljem i odbacuje međunarodnu solidarnost", istakla je generalna sekretarka Amnesti internešnala. Ona navodi da "predatorski svetski poredak" usmerava neviđeno povećanje vojnih investicija, omogućava ilegalni transfer oružja i nameće velika smanjenja budžeta za međunarodnu pomoć, rizikujući milione smrtnih slučajeva koji su se mogli izbeći i desetkujući hiljade organizacija koje rade za ljudska prava, seksualna i reproduktivna prava ili slobodu štampe. "Ovaj predatorski alternativni svetski poredak ućutkuje neslaganje i suzbija proteste, koristi dehumanizujuću retoriku i olakšava zločine iz mržnje i pretvaranje zakona u oružje", navela je Kalamar. Međutim, ističe ona, "izveštaji o smrti međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima su uveliko preuveličani". "Umrlice se objavljuju ne zato što je sistem neefektivan, neefikasan ili prespor, već zato što ne služi interesima politički i ekonomski moćnih i njihovih pomiritelja. Sada žele da verujemo da je sve to bila samo himera, prijatna fikcija koja je nadživela svoju svrhu"", istakla je Kalamar. Generalna sekretarka Amnesti internešanala je poručila da se toma mora pružiti otpor odbranom zaštitnih ograda i "ometanjem najgorih napada na poredak zasnovan na pravilima iz 1948. godine".

Sa porastom rudarskih aktivnosti na istoku Srbije, kineska kompanija Ziđin ulaže i u turističke objekte, dok je, istovremeno, prate optužbe za zagađenje životne sredine. Neki objekti su nasleđe nekadašnjeg državnog rudarsko-topioničarskog basena Bor, a tokom 2025. Ziđin je kupio i jedan hotel u Beogradu.

Studenti i građani održali su u ponedeljak protest podrške autoprevozniku Milomiru Jaćimoviću, poznatom po podršci studentima u blokadi, kom je prošle nedelje zapaljen autobus. Kolona je nakon okupljanja u kampusu Univerziteta u Novom Sadu krenula ka Međumesnoj autobuskoj stanici, a tokom šetnje okupljeni su pravili buku i nosili transparente sa porukom "Jaćimović uz narod, narod uz Jaćimovića". Protest su podržali i poljoprivrednici iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije. Okupljeni su pozvali sve koji su u mogućnosti da doniraju sredstva Jaćimoviću kako bi nadoknadio štetu koja je nastala kada je njegovo vozilo izgorelo. Jaćimoviću je 16. aprila u ranim jutarnjim satima zapaljen autobus u blizini njegove kuće u selu Đurđevu nadomak Novog Sada. On je za Radio Slobodna Evropa (RSE) izjavio da se na nadzornim kamerama vide tri osobe koje su učestvovale u ovom događaju. Zbog sumnje da je sam izazvao požar, Jaćimović je išao i na poligraf koji je, kako je naveo u objavi na društvenim mrežama, prošao. Iz MUP-a je za Radio Slobodna Evropa (RSE) saopšteno da je nakon uviđaja tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu kvalifikovao događaj kao krivično delo izazivanje opšte opasnosti. Vlasnik firme za prevoz putnika Milomir Jaćimović prevozio je studente i građane koji su išli na proteste u Beogradu i Novom Sadu, gde su okupljeni tražili odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra 2024. godine. U novembru 2025. je devet dana štrajkovao glađu, pošto mu je policija zaplenila svih sedam autobusa i napisala više desetina saobraćajnih kazni. Autobusi su mu oduzimani uglavnom pod obrazloženjima da su tehnički neispravni. Tokom prošle godine Jaćimović je u više navrata privođen zbog navodnog narušavanja javnog reda i mira. Do sada je, kako kaže, platio kazne u ukupnom iznosu 4,1 milon dinara (više od 35.000 evra). U martu ove godine policija je Jaćimoviću oduzela vozačku dozvolu, po presudi Prekršajnog suda u Beogradu. Osim toga, nepoznate osobe više puta su oštetila njegova vozila - bušili gume i razbijali prozore. Slučajeve je, kaže, prijavljivao policiji, ali počinioci nisu pronađeni.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ponovila je da Evropska komisija (EK) procenjuje da li Srbija ispunjava uslove za dobijanje finansijskih sredstava iz evropskog budžeta, ali je istovremeno izrazila zabrinutost zbog stanja u zemlji. "Sve smo više zabrinuti zbog onoga što se dešava u Srbiji - od zakona koji potkopavaju nezavisnost pravosuđa, preko obračuna sa demonstrantima, do stalnog mešanja u nezavisne medije. Trenutno procenjujemo da li zemlja i dalje ispunjava uslove za isplate u okviru finansijskih instrumenata EU", rekla je Marta Kos, obraćajući se Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta (AFET). Marta Kos je istakla očekivanje da Srbija u potpunosti primeni mišljenje Venecijanske komisije. Upozorila je da, ukoliko se to ne dogodi i ako se stanje u oblasti medija ne poboljša, Evropska komisija neće moći da isplati finansijska sredstva. Naglasila je i da je Srbija obećala da će sprovesti sve što je neophodno. "Srbija mora ispuniti obećanja. U kontaktu smo i obećali su da će to učiniti. Vjerujem im, ali želim da vidim povučene amandmane, slobodu medija i slobodne i poštene izbore." Ona je potvrdila spremnost evropskih institucija da podrže Srbiju na putu ka Evropskoj uniji (EU), ali je upozorila da se od vlasti u Beogradu očekuje da u potpunosti usklade pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije, uspostavi nezavisnost medija - uključujući reformu REM-a - i unaprede usklađenost sa zajedničkom spoljnom politikom EU. "Proces pristupanja zasniva se na obavezama. Te obaveze moraju se poštovati i pratiti konkretnim akcijama", poručila je Marta Kos. Kako je ranije objavio Radio Slobodna Evropa, Evropska komisija najverovatnije neće isplatiti nijednu tranšu iz Plana rasta dok god su na snazi pravosudni zakoni za koje smatra da ugrožavaju nezavisnost pravosuđa. Moguće uskraćivanje sredstava iz evropskog Plana rasta odnosi se na to da Srbija ne preduzme korake ka revidiranju spornih zakona u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije, koje se očekuje do kraja aprila, objasnili su za Radio Slobodna Evropa zvaničnici Evropske komisije. U okviru prve tranše, isplaćene u januaru, Srbija je dobila nešto više od polovine predviđenih sredstava, jer je od sedam planiranih reformi ispunila tri. Izvori Radija Slobodna Evropa upozoravaju da, čak i ako Srbija sprovede predviđene reforme, Evropska komisija neće odobravati nova sredstva dok se ne izmene sporni pravosudni zakoni. U međuvremenu, ceo Zapadni Balkan rizikuje da do juna izgubi više od 700 miliona evra iz Plana rasta EU zbog nedovoljne primene reformi. Od ove sume, Srbija bi prema preliminarnim podacima mogla izgubiti između 108,7 i 135,9 miliona evra. Srbija iz Plana rasta ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine. Sredstva uključuju grantove i kredite namenjene podršci reformama i isplaćuju se dva puta godišnje, u zavisnosti od ostvarenog napretka.

Ministar pravde Srbije Nenad Vujić posetio je 20. aprila haškog osuđenika Ratka Mladića i zatražio od Rezidualnog mehanizma da se bivši komandant Vojske Republike Srpske leči na slobodi. Mladić služi doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti počinjenih tokom rata u Bosni i Hercegovini. U izjavi za medije nakon posete Mladiću, Nenad Vujić je rekao da je Mladićevo zdravstveno stanje "ozbiljno" i da "zahteva ozbiljan tretman". "Obavestio sam sve u Hagu i tražimo puštanje na lečenje iz humanih razloga. Postoje svi uslovi za to, a mi ćemo kao država dati i dodatne garancije ako treba", rekao je Vujić. On je dodao da će u vezi sa ovim slučajem komunicirati i sa Ujedinjenim nacijama. Mladić je u novembru 2025. godine podneo zahtev za privremeno puštanje na slobodu kako bi prisustvovao ceremoniji u čast bliskog člana porodice koji je nedavno preminuo. Taj zahtev je predsednica Mehanizma za međunarodne krivične sudove (IRMCT), sutkinja Graciela Gatti Santana, odbila pod obrazloženjem da Mladić nije dokazao da je njegov zahtev opravdan. Prethodno je u junu 2025. Mladićeva odbrana tražila da njegovo privremeno ili prevremeno puštanje na slobodu na osnovu navodne terminalne dijagnoze i kratkog očekivanog životnog veka. Mehanizam je odbio taj zahtev pod obrazloženjem da on prima sveobuhvatnu zdravstvenu negu, što je jasno potkrepljeno medicinskim izveštajima. Ratko Mladić, koji se od pravde skrivao skoro 16 godina, uhapšen je u Srbiji maja 2011. i šest dana kasnije izručen je sudu u Hagu. Utvrđeno je da je kriv za genocid nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija u leto 1995. godine, progon i prisilno premještanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te držanje pripadnika mirovnih snaga UN taocima tokom NATO bombardovanja 1995. godine. U junu 2021. osuđen je po 10 od 11 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Zapadni Balkan rizikuje da do juna izgubi više stotina miliona evra zbog nedovoljne primene reformskog procesa predviđenog Planom rasta. "Prošle sedmice sam pisala vlastima u regionu da ubrzaju reforme, ili će njihovi građani biti na gubitku. Plan rasta je strogo zasnovan na učinku i vremenski ograničen. Trenutno je više od 700 miliona evra u opasnosti da bude trajno izgubljeno u regionu ako se reforme ne završe do juna 2026. ili decembra 2026. godine", izjavila je Marta Kos na Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET). Evropska komesarka za proširenje Marta Kos upozorila je pismeno šest država Zapadnog Balkana da rizikuju da do polovine ove godine kolektivno izgube preko 700 miliona evra iz Plana rasta Evropske unije zbog neispunjavanja reformi, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pouzdanih izvora u Evropska komisija. Kako se nezvanično saznaje, Kos je ovo pismo poslala 17. aprila u sve prestonice regiona. Izvori RSE su potvrdili da je ovim pismom Kos zatražila od svih da ubrzaju reforme predviđene Planom rasta kako bi iskoristili puni potencijal ovog finansijskog paketa. Naime, finansijska sredstva iz Plana rasta su vremenski ograničena. Za svaki reformski korak precizno je predviđen krajnji rok primene i alocirana određena suma novca. Evropska komisija je predvidela i takozvani "grejs period" koji omogućava odlaganje primene na određeno vreme. Za korake koji je trebalo da budu izvršeni sredinom 2025. godine, krajnji rok ističe 30. juna ove godine, dok za korake koji je trebalo da budu ispunjeni krajem 2024. godine ovaj rok ističe tokom 2026. "Ukoliko se ne ispuni, partneri rizikuju da kolektivno izgube preko 700 miliona evra", potvrdio je za RSE jedan zvaničnik Evropske komisije. Inače, prva ili više sredstva iz Plana rasta dobilo je pet država regiona, izuzev Bosna i Hercegovina, koja je kasnila sa usvajanjem reformske agende. Kraj juna ove godine predstavlja trenutak kada svaka zemlja ulazi u takozvani trenutak trajnog gubitka ako ne ispuni ranije usaglašene reforme. Kako se saznaje iz izvora u Briselu, mogući gubici u slučaju da se ne preduzmu sve reforme po državama su sledeći: Albanija: 67,7 miliona evraBosna i Hercegovina: 373,9 miliona evraCrna Gora: 15,1 miliona evraKosovo: 68,8 miliona evraSeverna Makedonija: 49,2 miliona evraSrbija: između 108,7 i 135,9 miliona evraNa osnovu maksimalnog iznosa, ukupno se može izgubiti 710,6 miliona evra, što predstavlja 11,84 odsto ukupnog finansiranja iz Plana rasta. Plan rasta je najambiciozniji paketu EU za region od šest milijardi evra. Ima za cilj da, između ostalog, udvostruči ekonomije u ovim zemljama u narednih deset godina.

Rektor Beogradskog univerziteta (BU) Vladan Đokić sastao se 20. aprila u Briselu sa komesarkom Evropske unije za proširenje Martom Kos. Đokić je u Briselu učestvovao na konferenciji o visokom obrazovanju, koja je okupila rektore, predstavnike ministarstava i druge zvaničnike iz Evropske unije. Kos je poručila da univerziteti moraju ostati mesta kritičkog mišljenja i otvorene debate, oslobođena bilo kakvih oblika zastrašivanja. "Veoma cenim njegovu (Đokićevu) posvećenost odbrani autonomije i dostojanstva Univerziteta u Beogradu. To je važno za demokratsku i evropsku budućnost Srbije", navela je Marta Kos na društvenim mrežama nakon susreta sa Đokićem. Ovo je prva poseta rektora Univerziteta Briselu i susreta sa predstavnicom evropskih institucija. Kako je saopštio Univerzitet u Beogradu, rektor Vladan Đokić je u Briselu istakao značaj jačanja sinergije između "Erasmus plus" i drugih programa, pre svega onih koji podržavaju naučna istraživanja, radi boljeg povezivanja obrazovanja i istraživanja. U objavi na Instagramu Beogradski univerzitet navodi da je Đokić učestvovao na konferenciji "Povezivanje politike i prakse: Šta je sledeće za visoko obrazovanje u okviru Erazmus plus". Đokić naglasio "i potrebu za snažnijom i stabilnijom podrškom inicijativi evropskih univerziteta i univerzitetskim alijansama, posebno ukazujući na važnost unapređenja i stabilizacije finansiranja mobilnosti kako bi ona bila dostupna većem broju studenata". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se oglasio povodom susreta rektora Đokića s Kos, navodeći da je "malo tu EU narušila principe vladavine prava, zato što onaj ko i dalje nije podneo ostavku na mesto rektora nema pravo da se bavi politikom". "Siguran sam da će to biti sadržajni razgovori. Jedino mi je žao što se nije odazvao pozivu predsednika svoje zemlje. Plašim se šalje lošu poruku građanima Srbije", rekao je on tokom obilaska novog železničkog mosta na reci Tamiš na severu Srbije. Do susreta Đokića i Kos je došlo u trenutku krize na univerzitetima u Srbiji i nakon upada policije u Rektorat u Beogradu, te poruke Brisela da se zakoni i akademske slobode moraju poštovati. Dok vlasti policijski pretres Rektorata 31. marta objašnjavaju istragom smrti studentkinje koja je nekoliko dana ranije stradala nakon pada sa petog sprata Filozofskog fakulteta u Beogradu, rektor Đokić je javno poručio da cilj bio pokušaj gušenja kritičke misli na Univerziteta. "Došli su da ponize i kažu svakom profesoru, studentu i građaninu – vidite šta se desi onima koji ne ćute", poručio je Đokić okupljenima na protestu zbog upada policije u Retkorat 31. marta. Đokić je neretko na meti napada predstavnika vlasti zbog podrške studentskim protestima i blokadama fakulteta sa kojih se tražila odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu krajem 2024. godine, ali i raspisivanje vanrednih izbora. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković poručio da čelnici univerziteta koriste blokade "za političke ambicije", a predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je Đokića "za terorizam i učešće u pokušaju rušenja države". Sam Đokić nije isključio mogućnost da, ukoliko to od njega budu tražili, predstavlja studente na izborima koje vlast u Srbiji još nije raspisala. Vučić je 20. aprila rekao da će datum raspisivanja izbora biti poznat do 6. maja, ili koji dan posle. Poslednji parlamentarni izbori u Srbiji održani su u decembru 2023, a većinu je osvojila Vučićeva Srpska napredna stranka. Mandat Skupštine traje četiri godine, pa bi sledeći redovni izbori trebalo da budu najkasnije do kraja 2027. godine.

Vlada Srbije naložila je svim državnim organima da pri pripremi zakona posebnu pažnju posvete usklađenosti propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije i tome da li su predlozi prethodno konsultovani sa Evropskom komisijom. Nadzor nad sprovođenjem tih pravila biće poveren Ministarstvu za evropske integracije, navodi se u saopštenju tog Ministarstva od 20. aprila. Dodaje se da će predlagači propisa biti u obavezi da prethodno pribave mišljenje Ministarstva za evropske integracije, bez čije provere neće biti moguće usvajanje zakona i podzakonskih akata relevantnih za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Odluka Vlade dolazi nakon upozorenja zvaničnika EU na mogućnost uskraćivanja novca iz evropskog Plana rasta za Srbiju zbog usvajanja seta pravosudnih zakona, koje su u Briselu ocenjeni kao ozbiljan korak unazad u evropskim integracijama zemlje. Brnabić: Ne verujem da će Marta Kos tražiti zamrzavanje fondovaPredsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je 20. aprila da ne veruje da će evropska komesarka za proširenje Marta Kos tražiti zamrzavanje fondova za Srbiju. Ona je ocenila da to "ne bi bilo fer" jer Venecijanska komisija još nije dala svoje mišljenje. Brnabić je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije rekla da će mišljenje Venecijanske komisije stići u junu. "Mi nećemo čekati jun, već ćemo odmah, čim dobijemo mišljenje ekspertskog tima (Venecijanske komisije), što očekujemo krajem aprila, i pre toga krenuti da radimo na izmenama pravosudnih zakona kako bismo imali vremena i za javnu raspravu. Očekujem da te izmene što pre ponovo uđu u Skupštinu", rekla je Brnabić. Izmene zakona usvojene su u Skupštini Srbije u januaru bez prethodne javne rasprave i konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU. Brisel je saopštio da zakoni nisu u skladu sa evropskim standardima i da potkopavaju nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava. Nakon poziva EU za hitnom revizijom, zakoni su prosleđeni na mišljenje Venecijanskoj komisiji, a ministar pravde Srbije je najavio da će biti korigovani ukoliko ovo savetodavno telo Saveta Evrope bude imalo "suštinske primedbe". Iz sredstava Plana rasta EU, Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka.