Iz Brisela su u nedelju dana stigle dve potpuno različite poruke o evropskom putu Srbije. Iako je Evropska komisija procenila da je Beograd spreman za otvaranje Klastera 3, nije uspela da za to dobije saglasnost svih članica.(Saradnja: Gjeraqina Tuhina)

Okružni sud u Ljubljani je patrijarhu Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfiriju izrekao uslovnu kaznu od četiri meseca zatvora sa rokom provere od godinu dana, saopštila je u petak, 10. jula SPC. Patrijarhu Porfiriju je, kako su naveli u saopštenju emitovanom na sajtu Patrijašije, izrečena i uslovna novčana kazna od 10.000 evra, takođe sa rokom provere od godinu dana. U saopštenju, SPC presudu naziva "skandaloznom", ali ne navodi za šta je patrijarh osuđen. Na to pitanje Radija Slobodna Evropa, do objavljivanja vesti, nisu odgovorili iz okružnog suda u Ljubljani. Javni servis Radiotelevizija Slovenija je u martu preneo je da je Okružno tužilaštvo u Ljubljani podiglo optužnicu protiv patrijarha SPC zbog zlostavljanja na radu (mobinga) jednog sveštenika. Porfirije je bio na čelu Zagrebačko-ljubljanske mitropolije Srpske pravoslavne crkve, od 2014. pa do 2021. godine kada je izabran za patrijarha.

Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je 10. jula optužnicu protiv Saše Vukovića zbog sumnje da je u maju ubio Aleksandra Nešovića u restoranu u beogradskom naselju Senjak. Dok je protiv bivšeg prvog čoveka beogradske policije Veselina Milića podnet optužni predlog zbog sumnje da nije prijavio krivično delo i učinioca i da je počinio falsifikovanje službene isprave. U noći 12. maja u restoranu "27" u beogradskom naselju Senjak ubijen je Nešović, koji se dovodi u vezi sa organizovanim kriminalom. Njegovo telo je pronađeno 21. maja blizu Inđije. Optužnicom protiv Vukovića obuhvaćeno je još pet osoba koje se terete da su mu pomagale da prikrije tragove ubistva i ukloni telo, navelo je Tužilaštvo. Vuković se optužnicom tereti i za neovlašćeno nošenje vatrenog oružja i municije. U optužnom predlogu protiv Veselina Milića se navodi da se opravdano sumnja da ga je vlasnik restorana 12. maja nakon 23 časa pozvao putem aplikacije “WhatsApp” da mu kao policajcu kog lično poznaje i u koga ima poverenja prijavi da je u njegovom restoranu ubijen Nešović. Za to krivično delo se može izreći kazna teža od 5 godina zatvora. ​Takođe stoji da postoji opravdana sumnja da je 13. maja u službenim prostorijama u službenu belešku uneo neistinite podatke, kao i da nije uneo određene važne podatke. Navodi se da je, između ostalog, neistinito uneo da se da se 12. maja u restoranu "27" slučajno sreo sa okrivljenim Vukovićem, iako ga je prethodno lično pozvao da dođe u restoran. Viši sud u Beogradu je Veselinu Miliću 6. jula ukinuo pritvor i pustio ga da se brani sa slobode. Iako mu se u početku na teret stavljalo i pomaganje počiniocu ubistva nakon izvršenja krivičnog dela, Više javno tužilaštvo u Beogradu je 9. juna saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave koja se na to odnosi na zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza. Tužilaštvo je saopštilo i da je sada odbačena prijava protiv dvojice policajaca, koji su bili i članovi Vukovićevog obezbeđenja. Oni su uhapšeni početkom juna pod sumnjom da su nisu prijavili ubistvo, te da su počiniocu pomogli nakon izvršenog krivičnog dela. Obustavljena je i istraga koja se vodila protiv Vukovićeve supruge. Šta je još saopštilo Tužilaštvo?Prema navodima Višeg javnog tužilaštva, Aleksandar Nešović je nakon rasprave napustio restoran, ali ga je Saša Vukotić telefonom pozvao da se vrati radi pomirenja. Kada se oštećeni vratio i seo za sto, osumnjičeni je izvadio pištolj i ispalio najmanje deset hitaca, od kojih je Nešović preminuo. Tužilaštvo sumnja da su nakon ubistva optuženi uklanjali čaure i druge tragove, izneli telo iz restorana, a potom ga prevezli do Jarkovca, gde je, prema optužnici, Dejan S. telo stavio u bure sa malterom i zakopao. Tužilaštvo je predložilo da se Saši Vukotiću, Mariju S., Nenadu L., Vuku Š. i Dejanu S. produži pritvor. Optužnica je predata Višem sudu u Beogradu na odluku o potvrđivanju.

Viši sud u Subotici odredio je pritvor dvema osobama, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) iz tog suda 10. jula, dok nemački mediji izveštavaju da su osumnjičeni za planiranje sabotaže u Nemačkoj i povezuju ih sa ruskom obaveštajnom službom. Nadležni u Srbiji zasad ne otkrivaju za šta se terete, niti njihov puni identitet. Prema pisanju nemačkog lista Bild, reč je o "jednokratnim" ruskim agentima koji su planirali podmetanje eksploziva u Nemačkoj. Iz suda navode da je okrivljenima B.D. i Đ.S. pritvor određen do 10. avgusta, ali da rešenje o pritvoru još uvek nije pravosnažno. U pritvoru su od 12. juna, a u julu im je produžen na još mesec dana. Iz Višeg suda su naveli da ne mogu da daju više informacija o samom postupku. Iz policije i Višeg javnog tužilaštva u Subotici, koje vodi istragu, nije stigao odgovor RSE. Šta pišu nemački mediji?Nemački Bild piše da su specijalne snage na mađarsko-srpskoj granici početkom juna uhapsile dvojicu osumnjičenih "jednokratnih" agenata ruske tajne službe. To znači da su muškarci bili angažovani po zadatku, bez trajnog angažmana. U izveštaju Bilda iz jula se navodi da je eksploziv pronađen u prtljagu osumnjičenih i dodaje se da nije jasno koja je bila predviđena meta napada u Nemačkoj. Istražitelji navodno veruju da je meta mogla biti povezana sa proizvodnjom ili isporukom vojne opreme Ukrajini. Nemački list piše i da su informacije nemačkih bezbednosnih vlasti i obaveštajnih službi bile su ključne za ovo hapšenje. Iz nemačke policije su u odgovoru za RSE naveli da ne komentarišu mere koje su preduzeli srpski organi bezbednosti. Iz EUROPOL-a nije stigao odgovor na pitanja RSE o ovom slučaju. Savezni ministar unutrašnjih poslova Nemačke Aleksander Dobrint (Alexander Dobrindt) rekao je u junu da su nemačke službe sprečile napad eksplozivnom napravom čija meta je trebalo da bude Nemačka, kao i da je reč o strogo poverljivom slučaju. Prema pisanju Bilda, to se smatra prvim uspehom novoosnovanog centra za suzbijanje hibridnih pretnji. Aleksandar Dobrint upozorio je takođe u godišnjem izveštaju nemačke Službe za zaštitu ustava za 2025. godinu da je Nemačka redovno meta hibridnih napada Rusije. "Ruska država želi da destabilizuje naše društvo, potkopa našu demokratiju i potkopa našu podršku Ukrajini", navodi se u izveštaju. Presude za špijuniranje u korist RusijeHapšenje na srpsko-mađarskoj granici usledilo je šest meseci nakon što su pred sudom u Srbiji tri osobe osuđene za špijunažu u korist Rusije i izazivanje incidenata prema jevrejskoj i muslimanskoj zajednici u Francuskoj i Nemačkoj. Trojica državljana Srbije – Aleksandar Savić, Filip Petrović i Nemanja Ćevap – uhapšeni su zajedno sa još osmoro osumnjičenih u septembru 2025. godine u Smederevu, u blizini Beograda. U decembru su sklopili sporazum o priznanju krivice pred smederevskim Višim sudom i osuđeni na kazne u rasponu od šest meseci do godinu i po dana kućnog zatvora, dok se protiv osmoro ostalih i dalje vodi istraga. U presudama, u koje je RSE imao uvid, navodi se da je grupa od aprila do septembra 2025. sprovela četiri akcije, usmerene na jevrejsku i muslimansku versku zajednicu, kako bi se pojačale tenzije u Nemačkoj i Francuskoj. Grupa je, pored ostalog, odgovorna za polivanje zelene farbe na Muzej holokausta i tri sinagoge u Parizu, kao i za ostavljanje svinjskih glava ispred devet džamija u tom gradu. U centru Berlina su, u blizini memorijalnog kompleksa posvećenog ubijenim Jevrejima, postavljali plastične skelete. Naloge, instrukcije i novac za akcije grupi su davale "strukture obaveštajne službe Ruske Federacije". Organizator grupe je bio Momčilo Gajić, srpski državljanin, koga je RSE locirao u Rusiji i koji je povezan sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Kamp za vojnu obukuPred srpskim pravosuđem vodi se još jedan predmet u koji je navodno umešana Rusija. Tužilaštvo u Šapcu, na zapadu zemlje, vodi istragu povodom navoda vlasti u Moldaviji da je ruska služba na zapadu Srbije organizovala kamp za borbene obuke za izazivanje nereda pred parlamentarne izbore u Moldaviji krajem septembra 2025. Srpska policija je tada uhapsila Lazara Popovića i Savu Stevanovića, za koje sumnja da su u blizini grada Loznice organizovali kamp za obuku za sukobe sa policijom tokom izbornog dana u Moldaviji. Nakon što su saslušani u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu, pušteni su na slobodu, a predmet je i dalje je u fazi istrage. Popović i Stevanović su povezani sa aktuelnim ministrom bez portfelja u Vladi Srbije Nenadom Popovićem, koji ima poslovne veze u Rusiji. Lazar Popović je njegov nekadašnji savetnik, dok je Savo Stevanović najpre bio član Popovićeve Srpske narodne partije (SNP) a potom "Zdrave Srbije", članice vladajuće koalicije. Moldavska policija je 26. septembra objavila video snimak za koji je navela da pokazuje "vojne kampove u Srbiji koje je organizovala ruska tajna služba". U okviru istrage u Moldaviji je privedeno više od 70 ljudi, a za većinu se sumnja da su obučavani u Srbiji. Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizacije Moldavije uoči parlamentarnih izbora koji su u toj zemlji održani 28. septembra, a na kojima je proevropska vladajuća partija ubedljivo pobedila prorusku koaliciju. Rusija je negirala mešanje u izborni proces, dok Moldavija optužuje Kremlj za hibridni rat, uključujući kampanju dezinformacija i nezakonito finansiranje proruskih partija. Prema informacijama koje je u septembru 2025. iznelo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, kroz borbeno-taktičku obuku, organizovanu u ugostiteljskom objektu "Sunčana reka", prošlo je između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije. U saopštenju policije se ne spominje Rusija, a predsednik Aleksandar Vučić izjavio je nakon hapšenja da Srbija "ne sme da bude poligon za delovanje stranih službi". On je naveo da u Srbiji deluju sve svetske službe, i sa Istoka i sa Zapada, i da je "to sve u redu dok ne dođete u fazu da borbeno obučavate određena lica." Ruske diplomate i slučaj ruskog obaveštajca u BeograduRadio Slobodna Evropa pisao je 2023. godine o stotinama ruskih diplomata, proteranih iz zemalja Evropske unije, zbog sumnji da su umešani u špijunske aktivnosti. RSE je tom prilikom detektovao najmanje trojicu tih diplomata koji su akreditovani ruski predstavnici u Srbiji, uključujući dvojicu njih sa vezama sa ruskim obaveštajnim službama. Nijedna institucija se nije oglašavala ovim povodom do danas. Bez pravosudnog epiloga ostala je još jedna "špijunska afera" pre sedam godina. Snimak na kom se navodno vidi kako ruski obaveštajac daje novac jednom penzionisanom pripadniku Vojske Srbije pojavio se na internetu u novembru 2019. godine. Snimak je, prema rečima najviših zvaničnika Srbije, napravljen skoro godinu dana ranije, decembra 2018. godine. Autentičnost snimka je medijima potvrdio Relja Željski, načelnik analitike Bezbednosno-informativne agencije (BIA), rekavši da se "na njemu nalazi ruski obaveštajac Georgij Kleban". Tim povodom zasedao je Savet za nacionalnu bezbednost, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je na čelu Saveta, izjavio je da su srpske obaveštajne službe u više navrata "konstatovale, dokumentovale fotografijama, video i audio zapisima Klebanove kontakte sa pripadnicima Vojske Srbije". Tih dana Vučić se sastao i sa ambasadorom Ruske Federacije u Beogradu Aleksandrom Bocan-Harčenkom, nakon čega je predsednik Republike konstatovao da je za njega afera s ruskim obaveštajcem u Srbiji zatvorena. Iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu su za RSE izjavili u decembru 2019. da ova institucija ne vodi postupak u ovom slučaju. Za razliku od većine evropskih zemalja, Srbija nije uvela sankcije Moskvi nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin započeo rat protiv Ukrajine u februaru 2022. godine. Iako vodi pregovore za članstvo u Evropsku uniju, Srbija održava jake veze sa Rusijom, koja je među zemljama koje ne priznaju nezavisnost Kosova i podržale su napore Srbije da blokira članstvo Kosova u međunarodnim institucijama.

Za Evropsku komisiju spremna za otvaranje novog klastera, za Evropski parlament zemlja koja beleži eroziju demokratskih standarda i destabilizujući uticaj na region. U nedelji važnoj za proces evropskih integracija Srbije, stigli su disonantni tonovi od nekih od ključnih tela Evropske unije. Evropski parlament (EP) usvojio je Rezoluciju kojoj je cenjeno da Srbija nazaduje u oblasti vladavine prava, demokratije i usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Evroposlanica iz Slovenije Irena Jovova za RSE napominje da taj dokument nije protiv Srbije i njenih građana, već još jedna opomena vlastima. "Ona je poruka da evropska budućnost Srbije zavisi od istinskih reformi, a ne od političkih kompromisa", naglasila je. Istovremeno, predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije Srbije Elvira Kovač ocenjuje da je "ovo možda najkritičnija Rezolucija o Srbiji do sada", ali ima i primedbu. "Naravno da određene kritike stoje, ali kako bi tekst bio objektivan i izbalansiran mislim da je trebalo priznati to što je do sada urađeno ili izazove kojih neke stvari nisu završene", ocenila je. Paralelno sa glasanjem o Rezoluciji, odlučivalo se i o otvaranju Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom. Iako je Evropska komisija (EK) pozivala na to, među državama članicama nije bilo konsenzusa za to da Srbija napravi korak bliže ka EU. "Evropska komisija nastavlja da gura Srbiju napred, a poslanici Evropskog parlamenta i, što je još važnije, države članice nastavljaju da se tome suprotstavljaju, ističe za RSE Tobi Vogel iz međunarodnog nevladinog Centra za politiku demokratizacije iz Brisela. "Postoji snažan osećaj među mnogim članicama da Srbija nazaduje ili da u najmanju ruku nije učinila dovoljno da bi opravdala otvaranje novih klastera", dodaje. Od 2021. Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima sa EU. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne smatra da je država uradila sve što se od nje očekivalo. Ipak, kaže da je nepostojanje konsenzusa da se odobri otvaranje Klastera za njega "očekivano". "Najviše me pogađa što su naši ljudi radili vredno i uradili su sve što Evropska komisija traži. Pokazali smo da imamo kapacitet da sprovedemo reforme brzo. Ali, ne možemo da promenimo političku volju ", rekao je Vučić gostujući 8. jula na Radio-televiziji Srbije (RTS). Iz Vlade Srbije i ministarstva zaduženog za evrointegracije Srbije, nisu odgovorili na upit RSE za komentar. 'Razumeli smo poruku'Nakon vesti da Klaster neće biti otvoren, predsednik Srbije je izjavio da je Beograd dobro razumeo poruku Brisela. "Ne ljutimo se, to su naši partneri, vi želite neke druge ljude, sve je to u redu. Ponavljam, imam određenu vrstu nade, zahvalan sam Ursuli (Fon der Lajen) i Antoniju Kosti (predsednik Evropskog Saveta)" "Oni su uložili napor, čak se i borili za Srbiju", rekao je Aleksandar Vučić. Komisija je planirala da 14. jula nastavi pristupne pregovore sa Srbijom. Reč je o takozvanom "super-utorku", kada će nekoliko država kandidata napraviti novi korak u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Države koje su se tome usprotivile izrazile su zabrinutost zbog stanja vladavine prava, demokratije i medijskih sloboda, kao i zbog neusklađivanja Srbije sa sankcijama Evropske unije protiv Rusije. Evropska komisija u non-pejperu, objavljenom u maju, ocenila je da u gotovo svim tim oblastima nije bilo značajnijeg napretka. Ipak, u najnovijoj preporuci zaključila je da je ukupni bilans reformi dovoljan za otvaranje Klastera 3. Analitičar Tobi Vogel ukazuje na to da po pitanju Srbije postoji podela u Evropskoj komisiji. "Postoji i podela između predsednice Komisije Ursule fon der Lajen, koja je veoma bliska Vučićeva saveznica, i komesara za proširenje, koji je mnogo kritičniji prema Vučiću i koji razume igru koju on vodi, ali nema kontrolu nad određenim delovima politike prema Srbiji", ocenio je. I u samoj Rezoluciji je izraženo žaljenje što ključne obaveze Srbije za otvaranje Klastera 3, uglavnom nisu ispunjene. Evroposlanica Irina Joveva ističe da nijedna od primedbi i preporuka iznetih u Rezoluciji EP "nije od juče". "Evropski parlament godinama upozorava na iste probleme – od vladavine prava i slobode medija do funkcionisanja demokratskih institucija", kazala je. "To znači da vlasti u Srbiji veoma dobro znaju šta se od njih očekuje. Pitanje više ni nije da li znaju, već da li žele da sprovedu reforme koje godinama obećavaju", dodaje. Kovač: Beograd bi trebalo više pažnje da posveti evroposlanicimaPoslanici Evropskog parlamenta Rezoluciju su usvojili sa 468 glasova za, 116 protiv, dok je 79 poslanika bilo uzdržano. Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno niti politički obavezujuće za države članice EU i evropske institucije. Evropski parlament je od početka pristupnih pregovora sa Srbijom usvojio više rezolucija u kojima je pozivao Beograd na reforme u oblasti vladavine prava, demokratije i usklađivanja sa spoljnom politikom EU. Poslednjih godina vlasti u Srbiji, uglavnom, su odbacivale kritike sadržane u tim dokumentima, uz optužbe da su rezolucije neobjektivne i politički motivisane. Predsednica Odbora za evrointegracije Elvira Kovač smatra da bi vlasti u Beogradu trebalo više pažnje da posvete saradnji sa evroposlanicima kako bi se popravila slika koju većina u EP ima o Srbiji. "Umesto da radimo sa njima i pokušamo im objasnimo složenost situacije i zašto neke stvari ne odrađujemo do kraja ili na vreme, mi njih ignorišemo. Ili čak jedni druge napadamo. Mislim da to nije dobro", kazala je. Kovač podseća na dolazak delegacije Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) u Srbiju u januaru u okviru posebne misije za utvrđivanje činjenica. Dolazak misije zatražen je rezolucijom EP o Srbiji iz oktobra 2025. zbog zabrinutosti oko stanja demokratije, pritisaka na antivladine demonstrante, akademsku zajednicu i javni sektor. Međutim, to nije naišlo na odobravanje dela vlasti u Beogradu, koji su tvrdili da delegacija dolazi "nepozvana". "Ja sam tada primila tu delegaciju, razgovarala sa svima i ja mislim da možda nije najbolji način kako su oni ovde bili primljeni. Od tada stalno čujem kritike da se ne poštuju dovoljno evroparlamentarci", komentariše Elvira Kovač. Uskraćivanje sredstava EU?Evropski parlament Rezolucijom poziva Komisiju da doslednije štiti osnovne vrednosti EU koristeći jasniji jezik prema Srbiji i otvoreno ukazujući na njene ozbiljne nedostatke, izostanak napretka i nazadovanje. Traži se i da se svako ozbiljnije nazadovanje odrazi na obim i intenzitet pretpristupne finansijske pomoći. Irena Joveva ukazuje da od sprovođenja reformi zavisi i pristup sredstvima iz Plana rasta - finansijskom programu podrške EU državama Zapadnog Balkana, dogovorenom 2023. godine sa ciljem ubrzanja njihovog priključenja Uniji. "Ako zbog neispunjenih obaveza ta sredstva budu trajno blokirana ili preusmerena drugim državama, najveću cenu platiće upravo oni kojima su namenjena – građanke i građani Srbije", kazala je. Analitičar Tobi Vogel za RSE kaže da je "jasno" da u slučaju Srbije pristup EU ne daje očekivane rezultate. "A to su duboke reforme - naročito u oblasti vladavine prava i demokratskih standarda". "EU bi morala da razmisli šta još može da uradi. Kako da na neki način produbi politički angažman, a da pritom ne nagrađuje Vučića. EU mora da bude mnogo odlučnija prema Vučiću. A ona nerado to čini", kazao je Vogel. Ima li zajedničke perspektive?U Evropskom parlamentu je 7. jula održana rasprava tokom koje je evropska komesarka Marta Kos obrazložila preporuku EK za otvaranje novog klastera sa Srbijom. Tada je poručila da se ne sme dozvoliti da zemlja zaostane u procesu evropskih integracija dok ostali kandidati napreduju. Većina poslanika koji su učestvovali u raspravi usprotivila se takvom stavu. Istovremeno, i sam Vučić je izjavio da ne veruje da će Srbija u skorije vreme postati članica EU. Vlasti u Srbiji članstvo u Evropskoj uniji deklarativno postavljaju kao svoj strateški cilj. Međutim, poslednjih godina nije napravljen "opipljiv" napredak na tom putu. "Ako vlast zaista smatra da je članstvo u Evropskoj uniji njen strateški cilj, krajnje je vreme da se pređe sa obećanja na konkretne rezultate", kazala je evroposlanica Irena Joveva. "Bez stvarnog napretka u oblasti vladavine prava, slobode medija i demokratskih standarda neće biti ni napretka u procesu pristupanja Evropskoj uniji", dodala je. I Tobi Vogel napominje da je dalji napredak u integracijama isključivo u rukama vlasti u Srbiji. "Sve ovo je u potpunosti pod kontrolom Vučića. Ako on želi da nastavi proces evropskih integracija, on to može da uradi. Ne mislim da je to u njegovom interesu. Mislim da mu je veoma prijatno tamo gde se trenutno nalazi", smatra. Srbija je 2021. otvorila prva dva klastera, odnosno seta poglavlja. Do sada su otvorena 22 poglavlja u pregovorima od ukupno 35. Privremeno su zatvorena samo dva.

Sjedinjene Američke Države traže partnere za izgradnju hidroelektrane "Đerdap 3", dok Srbija i Rumunija i dalje vode konsultacije o ovom projektu. Hidroelektranu na reci Dunav, jednu od najvećih u regionu, Srbija namerava da gradi u koordinaciji sa Rumunijom, jer je ova planirana investicija na granici dve države. Vašington se i formalno uključio u projekat, nakon što su dve države 2024. sklopile sporazum o saradnji u oblasti energetike. Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević ukazuje da već decenijama postoji strateški interes Sjedinjenih Država da se izgradnjom velikih pumpno-akumulacionih elektrana na Balkanu obezbedi stabilnost elektroenergetskog sistema Evrope. "I da se na taj način umanji zavisnost od uvoza gasa i nafte iz Ruske Federacije", rekao je on za Radio Slobodna Evropa (RSE). Vlada Srbije je izgradnju hidroelektrane još 2024. proglasila projektom od posebnog značaja. Dok, sa jedne strane, njena izgradnja predstavlja održivu alternativu sagorevanju uglja od kog i dalje primarno zavisi energetski sektor Srbije, projekat je na meti kritika dela stručne javnosti. Deo kritika odnosi se na to što bi se gradila na području Nacionalnog parka "Đerdap", najvećeg zaštićenog područja koje se prostire na istoku Srbije, dok se upozorava i na visoke troškove projekta. Iz Ministarstva energetike nisu odgovorili na pitanja RSE o projektu, njegovoj ceni i načinu finansiranja, dok su iz Ambasade SAD za odgovore uputili na Ministarstvo. Šta se zna o 'Đerdapu 3'?Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je 6. jula da se šest kompanija prijavilo na javni poziv za učešće u projektu izgradnje hidroelektrane. U toku evaluacija kako bi se videlo ko ispunjava kriterijume, a proces vodi posebna Radna grupa Vlade Srbije, na osnovu međudržavnog sporazuma sa SAD, rekla je Đedović Handanović za Radio Beograd. Gradnja hidroelektrane "Đerdap 3" planirana je na 1007. kilometru Dunava. Plan je da to bude reverzibilna hidroelektrana, odnosno, da funkcioniše kao "prirodna baterija" elektroenergetskog sistema. Voda bi se zahvatala iz Đerdapskog jezera i pumpala u bazene u periodima kada elektroenergetski sistem Srbije ima višak struje. U danima najvećeg opterećenja radila bi kao akumulaciona elektrana, koja obezbeđuje potrebne količine energije. Generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dušan Živković rekao je u junu za Radio-televiziju Srbije da projekat "Đerdap 3" treba da odgovori na više zahteva istovremeno - "od dekarbonizacije i razvoja obnovljivih izvora, do stabilnosti elektroenergetskog sistema". Srbija u ovom trenutku iz termoelektrana na ugalj dobija oko 70 odsto struje, ali se u procesu evropskih integracija obavezala do 2050. godine izbaci ugalj iz upotrebe, zbog zagađenja životne sredine. Srbija ima 16 hidroelektrana i one čine trećinu proizvodnje struje u Elektroprivredi Srbije, navodi se na sajtu tog preduzeća. Trenutno najveća hidroelektrana je "Đerdap 1" koja je puštena u rad 1972. godine, takođe na Dunavu, na srpsko-rumunskoj granici. Projekat su zajednički realizovali vlade tadašnje socijalističke Jugoslavije i Rumunije. Šta kaže Rumunija?Rumunija je kao država članica EU, prethodnih godina izražavala rezerve povodom izgradnje hidroelektrane, ukazujući da se "posledice po životnu sredinu i plovnost (Dunava)" moraju pažljivo uzeti u obzir. Ministarstvo energetike Rumunije je na upit RSE navelo da će svaka odluka u vezi sa ovim projektom biti "ispitana i usvojena u skladu sa važećim nacionalnim i evropskim pravnim okvirom, kao i relevantnim institucionalnim procedurama". Iz Evropske komisije i Evropske energetske zajednice nisu odgovorili na upit RSE o ovom projektu. Prema pisanju rumunskih medija, vlada te zemlje je u junu odobrila pregovore i potpisivanje memoranduma o razumevanju sa Srbijom o razmeni informacija o "Đerdapu 3". Šta će raditi SAD?Prva faza projekta, kako je objavila Ambasada SAD u Srbiji, uključuje poziv američkim kompanijama da učestvuju u izgradnji. Poziv je raspisan na osnovu Sporazuma između Vlade Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o strateškoj saradnji u oblasti energetike, koji je stupio na snagu 2025. Ovim sporazumom su Beograd i Vašington dogovorili saradnju, između ostalog, na planu "usvajanja i primene tehnologija čiste energije i ubrzanja procesa postepenog ukidanja proizvodnje struje iz uglja". Sporazumom je definisano i da će se postupak izbora dobavljača za projekte sprovoditi u skladu sa srpskim zakonom o javnim nabavkama i da Vašington neće imati nikakvu ulogu u izboru dobavljača. Interesovanje za ovaj projekat je ranije izrazila privatna američka kompanija "Bechtel", koja učestvuje na više infrastrukturnih projekata u državi, kao što je izgradnja autoputa kroz centralnu Srbiju. Na sastanku sa bivšom ministarkom energetike Zoranom Mihajlović u avgustu 2022, predstavnici "Bechtela" su najavili učešće kroz finansiranje prethodne studije izvodljivosti za projekat. RSE nije dobio odgovor kompanije "Bechtel" o njenoj dosadašnjoj i eventualnoj budućoj ulozi u izgradnji hidroelektrane. Ko i zašto kritikuje projekat?Primedbe su se prethodnih godina mogle čuti od predstavnika Akademijskog odbora za energetiku u okviru Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). U javno dostupnom dopisu Vladi Srbije iz 2023, Odbor ističe da planirani kapaciteti projekta "premašuju potrebe Srbije", kao i da je cena projekta "nepovoljna", uzevši u obzir odnos uloženog novca i skladišnih kapaciteta. Oni predlažu izgradnju manjih hidroelektrana. Energetski stručnjak Aleksandar Kovačević ne slaže se sa ovom ocenom i ukazuje da je projekat "Đerdap 3" evoluirao tokom prethodnih decenija i da bi danas mogao da se izvede "uz niže troškove i manje uticaje na životnu sredinu". "To što se naziva 'Đerdap 3' je rešenje koje je nastalo pre više decenija kada nije bila na raspolaganju današnja tehnologija i kada su geografske okolnosti bile drugačije", kaže on. Da je "Đerdap 3" veliki projekat koji prevazilazi potrebe Srbije navodi se i u Strategiji razvoja energetike koju je izradilo Ministarstvo rudarstva i energetike. Njegova izgradnja predviđena je strategijom do 2040. RSE nije dobio odgovor nadležnog Ministarstva energetike o ceni ovog projekta. Smanjenje zavisnosti od RusijeJačanje energetske bezbednosti Srbije kroz podršku raznovrsnijem snabdevanju kako bi zemlja bila manje zavisna od jednog dobavljača važan je deo odnosa Srbije i SAD još od 2015. godine. SAD podstiču razvoj solarnih elektrana, vetroparkova, sistema za skladištenje energije, modernizaciju elektroenergetske mreže i povećanje energetske efikasnosti. U geopolitičkom kontekstu, SAD nastoje da ograniče zavisnost regiona od ruskih energenata i kompanija. Gas iz Rusije i dalje je dominantan na tržištu Srbije. Prema rečima Aleksandra Kovačevića, značaj "Đerdapa 3" je veliki za region jer se njime osigurava stabilnost sistema centralne Evrope. Ipak, kaže, interesi Rusije i Kine su "suprotni tome". "Strateški interes Rusije je usmeren ka tome da stabilnost elektroenergetskog sistema Evrope suštinski i dugoročno zavisi od isporuka gasa iz Rusije i Kaspijskog regiona", ističe on. Sa druge strane, kako kaže, interes Kine je da proda svoju opremu, a Kina je "najveći izvoznik opreme za vetroparkove i solarne elektrane, odnosno kratkoročna baterijska skladišta energije". Iz Evropske komisije su na raniji upit RSE naveli da se Rusija više puta pokazala kao nepouzdan snabdevač, "koristeći energente kao geopolitičko sredstvo pritiska". EU je, tako, preporučila zemljama da diverzifikuju izvore snabdevanja i smanje zavisnost od ruskog gasa, naročito nakon ruske invazije na Ukrajinu. Susedi Srbije, Bosna i Hercegovina i Hrvatska, potpisale su u aprilu sporazum o gasovodu koji bi gradile SAD. Planiran je i niz projekata od Hrvatske preko Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, do Kosova i Srbije koji uključuju izgradnju gasovoda, LNG terminala i gasnih elektrana.

"Postoje samo dva naroda, srpski i jevrejski, ostalo su nacionalnosti." "Doći će do promena granica, Srbija će ponovo imati more." Tretiranje crnogorskog referenduma o nezavisnosti kao "izdaje zajedničke istorije, tradicije, vere i porodice". Zbog ovakvih poruka crnogorski regulator je u više navrata privremeno ograničavao emitovanje pojedinih emisija i čitavih programa televizija iz Srbije. U Srbiji, međutim, već godinu i po dana ne postoji telo koje može da donese sličnu odluku. Govor mržnje, diskriminacija, negiranje nacionalnog identiteta suseda i glorifikacija pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca ostaje bez sankcija. "Naša medijska scena je od katastrofalne ušla u terminalnu fazu apsolutnog izostanka odgovornosti, kontrole i obzira prema zakonima, ljudima ili bilo čemu", ocenjuje Ivana Stevanović iz nevladine Fondacije "Slavko Ćuruvija". I to jeste, kako kaže ona za RSE, delimično posledica nepostojanja Saveta REM-a od novembra 2024, kada je dotadašnjim članovima istekao mandat. Godinu i po dana ne postoji Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), u čijoj nadležnosti je da kontroliše i sankcioniše rad elektronskih medija. Spor oko izbora novih članova Saveta REM-a traje mesecima. Za to vreme Evropska unija upozorava da je formiranje tog tela jedan od uslova za nastavak evropskih integracija Srbije i pristup sredstvima iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Kako izgleda medijska scena?U Srbiji se stručnim službama REM-a mogu prijaviti potencijalne nepravilnosti, ali je donošenje odluka po tim prijavama odloženo dok parlament ne izabere nove članove Saveta. Nekadašnja članica Saveta REM-a Judita Popović trenutnu medijsku scenu opisuje kao prostor za manipulaciju vlasti. Popović, koja je podnela ostavku sredinom 2023. ocenjuje da nema velike razlike od situacije kada je postojao Savet REM-a. "Samo se propaganda pojačala i postala još primitivnija, prizemnija. Promoviše se ta situacija koja najviše odgovara vladajućem režimu", navela je. Evropska komisija je u više prethodnih izveštaja o napretku Srbije u evrointegracijama, tražila da REM postupa nezavisno i u skladu sa zakonom. Medijske organizacije su često kritikovale Savet REM-a da ne preduzima svoje zakonom propisane obaveze. Ivana Stevanović iz Fondacije "Slavko Ćuruvija" kaže da stari REM možda ne bi reagovao, ali bi se makar znalo ko je odgovoran i kome se mogu podnositi žalbe. "Ovo što sada imamo je 'Divlji zapad", ocenila je ona. Navodi da postoje svakodnevni "obračuni" sa nezavisnim novinarima, aktivistima, opozicionim političarima, studentima, svim kritičkim glasovima. "Mi sada već imamo ugrožavanje bezbednosti od strane različitih televizija prema tim ljudima s obzirom na to da se iznose njihovi najličniji privatni podaci, fotografije, da se danima vode kampanje protiv njih", dodaje. Kao jednu od posledica nefunkcionisanja regulatora navodi i elektronske medije kojima ističu dozvole za rad. "Imamo apsolutni haos, ne samo u smislu informisanja ili dezinformisanja, nego se nekim medijima ugrožava legalnost", rekla je. REM takođe ima ključnu ulogu tokom izbornih kampanja, u kojima mora da obezbedi ravnopravnu zastupljenost političkih aktera u medijima Šta koči izbor Saveta REM-a?Spor je nastao oko izbora člana koga predlažu nacionalni saveti nacionalnih manjina. Savet ima devet članova, ali je u novembru izabrano njih osam. Savez vojvođanskih Mađara (SVM), koalicioni partner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), bio je protiv izbora tog člana tvrdeći da dva kandidata ne odražavaju volju većine nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Međutim četvoro izabranih članova je smatralo da vlast favorizuje kandidata Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, pa su podneli ostavke. Sada se razmatra njihov povratak, ali su mišljenja podeljena da li je to moguće po zakonu. Elvira Kovač, potpredsednica Skupštine Srbije iz redova Saveza vojvođanskih Mađara, kaže za RSE da nikome ne odgovara da ne postoji REM. "Ali postoji Zakon o elektronskim medijima na osnovu koga smo, poštujući procedure sve odradili", tvrdi ona. Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje obustavio je postupak za člana Saveta REM-a koga predlažu nacionalne manjine i pozvao četiri člana koja su podnela ostavke da preuzmu funkcije. Obrazloženje je da se približava raspisivanje redovnih izbora za savete nacionalnih manjina, pa da će se to sačekati za izbor njihovog predstavnika u REM-u. Međutim, članovi koji su podneli ostavke zatražili su da se o njihovim mandatima izjasni i Skupština, a ne samo Odbor. Zato je na dnevnom redu Skupštine Srbije autentično tumačenje člana Zakona o elektronskim medijima koji se odnosi na ostavke. Međusobne optužbe vlasti i nevladinog sektoraElvira Kovač kaže da postoji dogovor oko usvajanja autentičnog tumačenja da se ostavkom može smatrati samo izjava nakon preuzimanja funkcije. Pošto članovi REM-a koji su podneli ostavke nisu zvanično preuzeli funkcije, tumačenje je da se njihove ostavke ne smatraju važećim i da mogu da nastave mandat. Kovač kaže da nije poštovana procedura za izbor predstavnika nacionalnih manjina, a da se SVM uvek borio za prava nacionalnih saveta. "Treba da imamo Savet REM-a barem od osmoro članova i da što pre, odmah posle izbora nacionalnih saveta, izaberemo i devetog", dodaje. Nekadašnja članica Saveta REM-a Judita Popović kaže da bi bilo dobro da se to telo konstituiše i da se, "ako ništa drugo, bar talasa." "Da se svakodnevno skreće pažnja na činjenicu da regulator ne radi svoj posao. Ja sam bila tamo i znam kako je meni bilo kada sam bila jedna naspram njih osmoro", ističe Popović. Ona kaže da Regulator u Srbiji "faktički nikada nije ni bio oslobođen i autonoman od vladajućeg režima. "To je već ustaljena praksa, koju su radikali doveli do nekih visina", navela je. Upitana kome ne odgovara formiranje Saveta REM-a, Ivana Stevanović iz Fondacije "Slavko Ćuruvija" kaže da joj se čini da to najviše odgovara vlasti. "Vlast sve što je do sada radila je išlo ka tome da se REM ne formira. Da bi po komandi tabloidne televizije mogle da krenu u kampanje protiv određenih ljudi za koje vlast proceni da ih ugrožavaju", ocenila je. Na drugoj strani, Elvira Kovač, poslanica vladajuće koalicije, odbacuje kritike da je vlast prepreka za formiranje REM-a. "Nikome ne odgovara da nemamo REM, ali postoji Zakon o elektronskim medijima na osnovu koga smo poštujući procedure sve odradili", tvrdi ona. Međutim, da je vlastima bitan sastav Saveta REM-a pokazuje izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića od sa zajedničke konferencije za medije sa predsednikom Evropskom saveta Antoniom Koštom (Kosta). "Nemam pojma kako da to rešimo, da nekom poklanjate većinu u pojedinim telima. To nema nigde na svetu, a neki bi poželeli da se desi ovde u Srbiji", rekao je on 27. maja. Četvoro članova Saveta REM-a koji su podneli ostavke, Rodoljub Šabić, Mileva Malešević, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković, saopštili su da će izneti stav o svom članstvu nakon što se Skupština izjasni o autentičnom tumačenju.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio kako je nepostojanje konsenzusa među državama članicama da se Srbiji odobri otvaranje Klastera 3, očekivano. "Više bi trebalo da brinemo koji ćemo put ili prugu da otvorimo, a ne koji klaster. Nema potrebe da se mnogo sekiramo, sve je otprilike očekivano", rekao je on gostujući u dnevniku Radio-televizije Srbije u srijedu navečer, 8. jula. Prema saznanjima Radija Slobodna Evropa na sastanku ambasadora EU, najmanje osam država članica "jasno i nedvosmisleno" usprotivilo se nastavku pristupnih pregovora sa Srbijom otvaranjem Klastera 3, pozivajući se na probleme u oblasti vladavine prava, neusaglašenost sa sankcijama Evropske unije protiv Rusije, kao i na nedovoljnu posvećenost evropskom putu. Prema istim izvorima, bilo je i nekoliko država koje nisu bile izričito protiv, ali nisu bile uvjerene da postoje uslovi za otvaranje Klastera 3, navodeći iste razloge – stanje u oblasti vladavine prava, neusaglašenost sa sankcijama EU i zabrinutost zbog medijskih sloboda. Mogućnost otvaranja Klastera 3 sa Srbijom bila je na dnevnom redu sastanka ambasadora država članica EU, nakon što je Evropska komisija uputila pisanu preporuku da se Srbiji već tokom jula omogući otvaranje ovog pregovaračkog klastera. Međutim, nakon rasprave koja je, prema navodima diplomatskih izvora RSE, trajala znatno duže od planiranog, predsjedavajući sastankom zaključio je da u Vijeću EU ne postoji konsenzus o ovom pitanju. Govoreći o odlasku ministra informisanja i telekomunikacija Borisa Bratina kao izaslanika vlade na sahranu ranskog vrhovnog lidera Alija Hamneija, Vučić je rekao da je to "njegova odluka, jer Iran nije priznao Kosovo". Uz Rusiju, Bjelorusiju, Jermeniju, Gruziju, Tursku, Kinu, Pakistan, Saudijsku Arabiju i druge, Srbija je imala predstavnika na sahrani iranskog lidera, koji je poginuo prvog dana američko-izraelskog rata protiv Irana 28. februara. Vučić je izjavio i kako Srbija u narednom periodu "neće menjati svoju politiku" prema Moskvi i Kijevu, te da će nastaviti dobre odnose sa obje zemlje. Predsjednik Srbije je najavio i da će odluka o raspisivanju izbora u Srbiji biti donesena u augustu ili septembru. "Najverovatnije će izbori biti u oktobru ili novembru, najverovatnije će prvo biti parlamentarni, pa predsednički", rekao je Vučić.

"Kakve veze ima etnička pripadnost, bitno da smo ljudi." Ovako Dragana iz Kruševca komentariše nedavni poziv na bojkot pekare u tom gradu u centralnoj Srbiji, koja je u vlasništvu Albanca. Ona u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) dodaje da poznaje vlasnika pekare i njegovu porodicu, koju opisuje kao "dobru i poštenu". "Oni su došli mnogo pre rata (1998-1999) ovde. Kakve veze ima što je Albanac, je l' treba samo zbog toga da idemo protiv njega? Mi da bojkotujemo Albance ovde (u Srbiji), oni da bojkotuju Srbe na Kosovu... Ne razumem čemu sve to, pustite narod da živi", kaže Dragana. U Kruševcu je tokom vikenda na banderi u neposrednoj blizini pekare nepoznata osoba zalepila plakat neprimerenog i diskriminatornog sadržaja. "Seti se Gazimestana! Ne kupuj kod Šiptara (pogrdan naziv za Albance)", pisalo je na ovom plakatu, koji je u međuvremenu uklonjen sa javne površine. Vlasnik pekare nije želeo da komentariše plakat protiv njega. Poziv na bojkot pekare u vlasništvu Albanca u Kruševcu izazvao je osude lokalnih vlasti i opozicije, a reagovao je i zaštitnik građana Srbije. Meštani Kruševca, sa kojima je ekipa RSE razgovarala u blizini pekare, koja se nalazi na oko kilometar od centra grada, takođe osuđuju diskriminaciju na osnovu etničke pripadnosti. Bojan veruje da se i pripadnici srpske zajednice na Kosovu suočavaju sa raznim vidovima "diskriminacije", ali napominje da pozivi na bojkot pekare u vlasništvu Albanaca u Srbiji ne mogu da doprinesu njihovom boljem životu. "To je glupost", zaključuje kratko. Danijela nije videla plakat na javnoj površini kojim se poziva na bojkot pekare, ali i da jeste, kako kaže, ne bi promenila svoj stav, odnosno ne bi prestala da kupuje u njoj jer je "ne zanimaju huškanja". "Zašto moramo da gledamo ko je koje nacije (etničke pripadnosti), ne razumem šta znači to, samo provociraju, da nekoga maltretiraju", dodaje ona. 'Progon ne sme da postane normalnost'Na plakat diskriminatornog sadržaja u Kruševcu prvi je 4. jula ukazao opozicioni Pokret slobodnih građana (PSG), uz napomenu da se konkretni ljudi izlažu "pritisku, progonu i mogućem nasilju". Odbornica u Skupštini grada Kruševca ispred ove stranke Ksenija Bradić Veljović za RSE kaže da bilo kakav progon na osnovu etničke pripadnosti ne sme postati normalnost, te da se svaki vid diskriminacije mora saseći u korenu. Kaže da je vlasnika pekare ona upozorila na plakat, ali da joj on nije delovao uznemireno ili uplašeno. "Verovatno je prvi put da se susreće sa tako nečim, rekao mi je da su 50 godina ovde (u Kruševcu), njegov deda je prvi došao, ovde pošteno žive i rade", navodi Bradić Veljović. Kako kaže, nacionalizam i dalje "tinja" u srpskom društvu, te da je zbog toga neophodno reagovati i na najmanju njegovu pojavu. "To što će se jedan čovek u Kruševcu progoniti i ugrožavati mu se egzistencija, neće rešiti političke probleme ili status Srba na Kosovu. Neće rešiti ni nečije frustracije jer ne može jedan običan čovek biti odgovoran za ono što se desilo zbog loše politike", navodi ona. Reakcija gradskih vlastiU međuvremenu je 7. jula i grad Kruševac osudio svaki vid poziva na diskriminaciju, širenje mržnje i podsticanje podela među ljudima. Kako se navodi u saopštenju gradskih vlasti, Kruševac je oduvek bio grad siguran za sve koji su u njemu rođeni, ali i grad dobrih domaćina za sve koji su u njega došli da žive, rade ili ga posete. "Vekovima smo gradili duh međusobnog poštovanja, tolerancije i suživota, zbog čega ovakvi pojedinačni postupci ne predstavljaju ni Kruševac ni Kruševljane", navedeno je. Vlasti u Kruševcu takođe pozivaju nadležne državne organe da preduzmu sve neophodne mere kako bi se u najkraćem roku otkrio počinilac, utvrdile sve okolnosti ovog slučaja i rasvetlili motivi takvog postupanja. Zaštitnik građana Zoran Pašalić takođe je zatražio da nadležni organi hitno utvrde sve okolnosti lepljenja plakata mržnje u Kruševcu usmerenih protiv pripadnika albanske nacionalne manjine i da identifikuju i procesuiraju odgovorne u skladu sa zakonom. Ministarstvo unutrašnjih poslova i Više javno tužilaštvo u Kruševcu nisu odgovorili na upit RSE o tome šta preduzimaju povodom plakata diskriminatornog sadržaja. Ovo inače nije prvi put da se u Srbiji iz različitih razloga targetiraju albanske porodice. Sredinom februara su kordoni policije čuvali pekare u vlasništvu Albanaca u Surdulici, na jugu Srbije, zbog masovnih protesta usled povećanih etničkih tenzija nakon pogibije sugrađanina u saobraćajnoj nesreći. Osumnjičeni za udes je inače bio mladić albanske nacionalnosti.

Ne postoji konsenzus među državama članicama Evropske unije da se Srbiji odobri otvaranje Klastera 3, potvrdili su diplomatski izvori Radija Slobodna Evropa. Prema saznanjima RSE, na sastanku ambasadora EU, najmanje osam država članica "jasno i nedvosmisleno"usprotivilo se nastavku pristupnih pregovora sa Srbijom otvaranjem Klastera 3, pozivajući se na probleme u oblasti vladavine prava, neusaglašenost sa sankcijama Evropske unije protiv Rusije, kao i na nedovoljnu posvećenost evropskom putu. Prema istim izvorima, bilo je i nekoliko država koje nisu bile izričito protiv, ali nisu bile uverene da postoje uslovi za otvaranje Klastera 3, navodeći iste razloge – stanje u oblasti vladavine prava, neusaglašenost sa sankcijama EU i zabrinutost zbog medijskih sloboda. Mogućnost otvaranja Klastera 3 sa Srbijom bila je na dnevnom redu sastanka ambasadora država članica EU, nakon što je Evropska komisija uputila pisanu preporuku da se Srbiji već tokom jula omogući otvaranje ovog pregovaračkog klastera. Međutim, posle rasprave koja je, prema navodima diplomatskih izvora RSE, trajala znatno duže od planiranog, predsedavajući sastankom zaključio je da u Savetu EU ne postoji konsenzus o ovom pitanju. Pokušaj da i Srbija bude deo 'super-utorka'Evropske institucije koje se zalažu za slanje pozitivnog signala Srbiji nastojale su da se 14. jula održi međuvladina konferencija sa Srbijom na kojoj bi bio otvoren Klaster 3. Reč je o takozvanom super-utorku, kada bi trebalo da budu održane najmanje tri, a verovatno i četiri međuvladine konferencije – sa Crnom Gorom, Ukrajinom, Moldavijom, a moguće i Albanijom. Cilj evropskih institucija bio je da se na dnevni red uvrsti i peta međuvladina konferencija, sa Srbijom. Vogel: EU mora biti čvršća prema VučićuTobi Vogel, stručnjak iz Saveta za politiku demokratizacije, smatra da su države članice EU potpuno u pravu što nisu otvorile Klaster 3 sa Srbijom, jer je suština novog pristupa proširenju upravo u tome da napredak u drugim oblastima zavisi od napretka u osnovnim reformama, pre svega u oblasti vladavine prava. "Svi znamo da je u Srbiji došlo do nazadovanja demokratskih standarda i razvoja događaja koji su u suprotnosti sa procesom pristupanja Evropskoj uniji. Zbog toga Srbija ne bi trebalo da napreduje ni u drugim oblastima", ocenio je Vogel za RSE. "Ovo je u potpunosti ispravan pristup. Mislim da Evropska unija uopšte treba da zauzme čvršći stav prema Vučiću", dodao je on. Napori se nastavljaju, ali bez izgleda za dogovorZa sada nije poznato da li će irsko predsedavanje ponovo vratiti pitanje Srbije na dnevni red. Otvaranje iili zatvaranje pregovaračkih poglavlja moguće je samo uz jednoglasnu saglasnost svih država članica Evropske unije. Napori da se obezbedi saglasnost država članica neće prestati, jer pojedine diplomate sa kojima je razgovarao RSE smatraju da bi neke od država koje su trenutno rezervisane mogle da promene stav. Prema njihovim rečima, deo država strahuje da bi blokiranje Srbije moglo da utiče i na pregovore sa Ukrajinom, odnosno na otvaranje pregovaračkih klastera sa tom zemljom. Međutim, sagovornici RSE upozoravaju da čak i ukoliko bi pojedine rezervisane države promenile stav, to ne bi bilo dovoljno za postizanje konsenzusa. Broj država koje se protive otvaranju Klastera 3 sa Srbijom i dalje je visok, a njihovi prigovori odnose se na suštinska pitanja, zbog čega ne očekuju značajniji preokret do naredne sedmice.

Momčilo Perišić, nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, pušten je na slobodu 8. jula, nakon što je odslužio više od dvije trećine četvorogodišnje zatvorske kazne na koju je pravosnažno osuđen zbog špijunaže, potvrdio je njegov advokat Novak Lukić za Radio Slobodna Evropa. "Usvojen je uslovni otpust, nakon dvije trećine izdržane kazne. Proveo je u zatvoru skoro tri godine", kazao je Lukić. Dodao je da se radi o odluci Višeg suda u Beogradu koja je donesena 25. juna. Perišić je proglašen krivim zato što je u martu 2002. godine u motelu na Ibarskoj magistrali u Beogradu tajni vojni dokument predao stranoj državi – službeniku ambasade SAD u Beogradu, državljaninu SAD-a Džonu Nejboru (John Neighbour). Perišić je predao zapisnik sa kolegija načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije održanog 2001. godine, a dokument je označen stepenom tajnosti "Vojna tajna-strogo povjerljivo". Prilikom intervencije predstavnika sigurnosti Vojske Jugoslavije i vojne policije, dokumenti su pronađeni kod ovog državljanina SAD-a. Perišić je u vrijeme hapšenja 2002. godine bio potpredsjednik vlade. Inače, Perišić je prvostepenom presudom Višeg suda bio osuđen na tri godine zatvora. Bio je optužen i pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, gde je prvostepeno bio osuđen na 27 godina zatvora za ratne zločine. Žalbeno vijeće ga je 2013. godine pravosnažno oslobodilo svih optužbi i naložilo njegovo puštanje na slobodu.

Na Konferenciji predsednika parlamenata država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji 8. jula usvojena je "Beogradska deklaracija", a predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da je na Konferenciji potvrđena posvećenost Povelji Ujedinjenih nacija i poštovanju međunarodnog prava, javila je Beta. "Potvrdili smo apsolutnu posvećenost Povelji Ujedinjenih nacija i poštovanju međunarodnog prava, pre svega njegovom osnovnom principu, a to je poštovanje teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država", rekla je Brnabić po završetku Konferencije koja je održana u Domu Narodne skupštine Srbije. Ona je izjavila da će se sledeći takav sastanak održati u Moldaviji sledeće godine. "Nastavljamo zajedno da radimo na evropskim reformama, razmenjivaćemo kroz ovaj format saradnje naša znanja i iskustva, pokušavaćemo zajedno da rešavamo probleme na evropskom putu", izjavila je Brnabić i dodala da se zemlje koje su učestvovale na današnjoj konkurenciji "međusobno vide kao partneri, a ne konkurenti". Predsednik ukrajinskog parlamenta, Vrhovne Rade, Ruslan Stefančuk ocenio je da je sastanak u Beogradu bio uspešan. "Naš sastanak je bio uspešan i uspeli smo da okupimo predstavnike parlamenata zemalja kandidata. Naš put ka Evropskoj uniji je dobra platforma za saradnju, kao što ste rekli nismo konkurenti nego smo partneri", rekao je Stefančuk. Dodao je da između Srbije i Ukrajine ne postoje problemi "već samo potencijal za saradnju". Kakvi su odnosi Srbije i Ukrajine?Stav vlasti u Srbiji je da podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine. U Ujedinjenim nacijama glasali su za usvajanje rezolucije kojom se osuđuje ruska agresija u Ukrajini. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvi put od početka ruske agresije 2022. bio je u Ukrajini u junu 2025. prisustvujući regionalnom samitu u Odesi. Od 11 učesnika Četvrtog samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa, Vučić jedini nije potpisao Deklaraciju jer se njome poziva na pojačavanje sankcija Rusiji. Ruske službe su u maju 2025. optužile Beograd da "pokušava da im puca u leđa", jer isporučuje municiju Ukrajini preko posrednika. Zvaničnici Srbije su više puta odbacili optužbe da se Kijevu direktno isporučuje municija, ali su naglasili i da ne mogu da utiču na to gde će završiti naoružanje koje država legalno prodaje na međunarodnom tržištu. Međutim, od početka invazije Beograd nije prekinuo veze sa Moskvom, niti je zatvorio vrata za ruske zvaničnike.

Evropski parlament usvojio je Rezoluciju o Srbiji u kojoj ocenjuje da zemlja stagnira na putu ka članstvu u Evropskoj uniji zbog nazadovanja u oblasti vladavine prava, demokratije i usklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. U Rezoluciji se izražava žaljenje što ključne obaveze Srbije sadržane u neformalnom dokumentu (non-pejper) iz novembra 2024. godine, čiji je cilj bio otklanjanje preostalih prepreka za otvaranje Klastera 3, uglavnom nisu ispunjene. U tom kontekstu, Evropski parlament osuđuje nedavnu zapaljivu retoriku Vlade Srbije usmerenu protiv država članica koje nisu podržale otvaranje Klastera 3. Evropski parlament naglašava da se kredibilitet procesa proširenja mora očuvati doslednom primenom strogih i pravednih uslova, uz istovremeno priznavanje reformskih napora kada za to postoje osnovi. Podseća da Srbija tvrdi da je članstvo u EU njen strateški cilj, ali konstatuje da deklarativne obaveze često nisu praćene konkretnim potezima. U dokumentu se navodi da taj dugotrajni raskorak zahteva jasno razjašnjenje evropskog opredeljenja Srbije i pozivaju se vlasti da konkretnim delima pokažu trajnu posvećenost evropskim vrednostima i standardima, kao i doslednost u opredeljenju za članstvo u EU. "Evropski parlament ponavlja da je Zapadni Balkan, u aktuelnom geopolitičkom kontekstu, od strateškog značaja za bezbednost i stabilnost Evropske unije u celini. Ističe da Srbija, zbog svoje veličine i geopolitičkog položaja, ima direktan uticaj na ukupnu stabilnost regiona, te osuđuje njene pokušaje uspostavljanja sfere uticaja i aktivnosti kojima se podriva suverenitet susednih država", navodi se u Rezoluciji. Evropski parlament poziva Srbiju da jasno i dosledno pokaže svoje geopolitičko opredeljenje za Evropsku uniju, uključujući potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno sa restriktivnim merama uvedenim zbog ruske agresije na Ukrajinu. Istovremeno, izražava zabrinutost što Srbija i dalje nije u potpunosti usklađena sa tom politikom i žali što je njen stepen usklađenosti među najnižima od svih zemalja kandidata. U tom kontekstu, ponavlja da je potpuno usklađivanje neupitan uslov za članstvo. Pozdravlja nedavno usklađivanje Srbije sa pojedinim odlukama Saveta EU, ali naglašava da selektivno usklađivanje nije dovoljno. Evropski parlament izražava žaljenje zbog nastavka bliskih odnosa i produbljivanja partnerstva Srbije sa Rusijom, ocenjujući da to izaziva sumnju u njeno strateško opredeljenje i podriva kredibilitet evropskog puta. Ističe da evropska budućnost Srbije zahteva jasan strateški izbor i da politika balansiranja između EU i drugih geopolitičkih aktera nije kompatibilna sa političkim poverenjem koje se očekuje od zemlje kandidata. Beogradske vlasti pozivaju se da se uzdrže od javnih poruka i poteza koji su u suprotnosti sa ključnim spoljnopolitičkim i bezbednosnim stavovima EU. Posebnu zabrinutost poslanici izražavaju zbog ruskih i kineskih investicija u Srbiji i njihovog sve većeg uticaja na političke i ekonomske procese u regionu. Osuđuje se rusko strano mešanje u Srbiji, uz podsećanje da se Srbija aktivno koristi kao regionalna platforma za širenje dezinformacija širom Zapadnog Balkana. "Evropski parlament izražava zabrinutost i zbog nastavka vojnog jačanja Srbije, koje prati sve oštrija retorika prema susednim državama, produbljivanje bezbednosne i odbrambene saradnje sa Kinom, uključujući zajedničke vežbe specijalnih jedinica, širenje strateških sporazuma i rastuće prisustvo kineske bezbednosne i nadzorne tehnologije", navodi se u Rezoluciji i dodaje: "Oštro osuđuje nedavnu nabavku kineskih balističkih raketa vazduh-zemlja CM-400AKG, upozoravajući da takvo naoružavanje narušava regionalnu bezbednosnu ravnotežu i dobre susedske odnose sa članicama NATO-a. Ističe da je takva nabavka u suprotnosti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i otvara ozbiljna pitanja o geopolitičkom opredeljenju Srbije." Evropski parlament osuđuje činjenicu da je Srbija postala baza za aktivnosti ruskih obaveštajnih službi u Evropi i izražava ozbiljnu zabrinutost zbog verodostojnih izveštaja da je postala važno operativno čvorište za ruske hibridne i destabilizujuće aktivnosti, uključujući organizovanje provokacija, podsticanje etničkih i verskih tenzija u državama članicama EU, kao i obuku i raspoređivanje pojedinaca za destabilizujuće akcije u Evropi i njenom susedstvu. Srpske vlasti pozivaju se da hitno istraže, spreče i procesuiraju takve aktivnosti. O nastavku pristupnih pregovora između EU i SrbijeEvropski parlament izražava žaljenje što je Srbija ostvarila ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju merila u brojnim pregovaračkim poglavljima. Ponavlja da pregovori o pristupanju mogu napredovati tek kada se Srbija uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari merljiv i održiv napredak u oblasti vladavine prava, slobodnih i poštenih izbora, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija, reforme javne uprave i funkcionisanja demokratskih institucija. Od Evropske komisije traži se da dosledno primenjuje princip "osnove na prvom mestu" i da svaki ozbiljniji nazadak odrazi na obim i intenzitet pretpristupne finansijske pomoći. Evropski parlament ponavlja zabrinutost zbog, kako navodi, popustljivog pristupa Evropske komisije prema Srbiji uprkos višegodišnjem nazadovanju u oblasti vladavine prava, demokratije i osnovnih prava, kao i destabilizujućem uticaju Srbije u regionu. Poziva Komisiju da doslednije štiti osnovne vrednosti EU koristeći jasniji jezik prema Srbiji i otvoreno ukazujući na njene ozbiljne nedostatke, izostanak napretka i nazadovanje. Takođe, upozorava na moguće pokušaje Srbije da uspori evropski napredak susednih država i poziva Beograd da dodatno uskladi viznu politiku sa listom zemalja čijim je državljanima potrebna viza za ulazak u EU. EP izražava žaljenje zbog niske podrške članstvu Srbije u EU, ocenjujući da je ona rezultat "dugogodišnjeg manipulativnog anti-EU narativa koji šire mediji pod kontrolom vlasti, kao i pojedini visoki državni funkcioneri i predstavnici vladajuće stranke". Srbija se poziva da se bori protiv dezinformacija, uključujući one koje se odnose na rusku agresiju na Ukrajinu, da okonča sopstvene kampanje dezinformisanja koje podržava država i promoviše doslednu i konstruktivnu evropsku orijentaciju. Istovremeno se EU poziva da pojača saradnju sa organizacijama civilnog društva u Srbiji radi jačanja demokratske otpornosti i suzbijanja hibridnih pretnji. Usvajanje Rezolucije poklopilo se sa raspravom među državama članicama EU o mogućnosti nastavka pristupnih pregovora Srbije i Evropske unije, odnosno otvaranja Klastera 3. Uoči glasanja, 7. jula je održana rasprava u Evropskom parlamentu tokom koje je evropska komesarka Marta Kos obrazložila preporuku Evropske komisije za otvaranje Klastera 3 sa Srbijom, ocenjujući da se ne sme dozvoliti da zemlja zaostane u procesu evropskih integracija dok ostali kandidati napreduju. Većina poslanika koji su učestvovali u raspravi usprotivila se otvaranju Klastera 3. Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno niti politički obavezujuće za države članice EU niti za evropske institucije.

Evropska komisija smatra da treba nastaviti pristupne pregovore sa Srbijom kako zemlja ne bi izgubila korak u odnosu na ostale države kandidate za članstvo u Evropskoj uniji (EU), rečeno je tokom rasprave o Srbiji održane na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta. "Dok druge zemlje napreduju u procesu pristupanja, ne želimo da Srbija zaostane. Zato je, u svetlu nedavnih pozitivnih pomaka, Komisija obnovila svoju preporuku Savetu da otvori Klaster 3 u pristupnim pregovorima sa Srbijom. Komisija će nastaviti da podstiče dalji napredak reformi, na dobrobit građana Srbije i čitavog srpskog društva", rekla je evropska komesarka za proširenje Marta Kos tokom rasprave. Ona je Srbiju ocenila kao važnog partnera u regionu sa jasnom perspektivom članstva u Evropskoj uniji. Istakla je da je evropska strana na samitu EU–Zapadni Balkan, održanom početkom juna u Tivtu, čula jasne poruke srpskog rukovodstva da je članstvo u Evropskoj uniji njihov strateški prioritet. Dodala je da Srbija sada treba da pokaže svoju stratešku opredeljenost, odgovori na zabrinutosti Evropske unije i nastavi sa sprovođenjem neophodnih reformi. "Kao što smo više puta naglasili, reforme u oblasti vladavine prava, kao i poštovanje demokratskih principa i sloboda, ostaće ključni uslov za napredak Srbije na njenom evropskom putu", navela je Marta Kos. Rasprava o Srbiji održana je uoči glasanja o Rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji, koje je zakazano za 8. jul. Za razliku od ostalih zemalja regiona, o Srbiji se raspravljalo odvojeno. Evropski parlament je krajem juna usvojio rezolucije o drugim državama Zapadnog Balkana, dok je za Srbiju odlučeno da se rasprava održi naknadno, zbog političkog značaja i aktuelne situacije u zemlji. Autor rezolucije, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula, ocenio je da gotovo da nema oblasti u kojoj je napredak Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji ocenjen kao značajan. On je optužio evropske institucije da su politikom stabilokratije doprinele padu podrške članstvu Srbije u EU. Kao važan razlog gubitka poverenja građana u EU naveo je, kako je rekao, "tolerisanje lažnog proevropskog narativa vlasti u Beogradu tokom svih proteklih godina", upozorivši da bi nastavak pristupnih pregovora u ovakvim okolnostima bio pogrešan. „Ta stagnacija imala je svoje jasne i opravdane razloge, baš kao što ih pokretanje procesa danas nema. Ne možemo govoriti o iskoraku u vladavini prava ako se pokušava ispravljati nešto što je od početka urađeno potpuno pogrešno, jer ti Mrdićevi, odnosno Vučićevi zakoni, nisu ni trebalo da budu usvojeni," rekao je Picula. Dodao je i da Evropski parlament treba biti "čvrsti u svojoj posvećenosti poštovanju vrednosti i pravila." "Ne možemo prećutati nazadovanje u vladavini prava, eroziju demokratskih standarda i destruktivan uticaj na stabilnost regiona. Ako vlasti Srbije žele da napreduju na svom putu ka EU moraju da donesu jasan strateški izbor, sprovedu ključne reforme i u potpunosti usklade svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU uključujući i sankcije prema Rusiji“, rekao je Picula. Picula je naglasio da izveštaj o Srbiji, koji će usvajanjem na plenarnoj sednici dobiti formu rezolucije Evropskog parlamenta, odražava kontinuirano urušavanje demokratskih standarda u zemlji. On je postavio pitanje da li Srbiju treba nagraditi otvaranjem novog klastera kada je njena usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije na svega 63 odsto, dok ostale zemlje kandidati nemaju problem sa potpunim usklađivanjem. Ukazao je i na jačanje veza Srbije sa Kinom i Rusijom, podsetivši na prisustvo srpskog ministra državnoj sahrani u Iranu, kao i predsednice Skupštine Srbije inauguraciji predsednika Venecuele Nikolasa Madura. Takođe je ocenio da je bilo nemoguće ignorisati pokušaje iz Beograda da ugrozi održavanje samita EU–Zapadni Balkan, koji je nedavno održan u Crnoj Gori. Picula se osvrnuo i na stanje medijskih sloboda u Srbiji, upozorivši da je u toku proces preuzimanja i malog broja preostalih nezavisnih medija, koji bi, prema njegovim rečima, mogli postati zavisni od vlasti koja ne toleriše kritiku. Većina poslanika koji su učestvovali u raspravi usprotivila se preporuci Evropske komisije da se Srbiji tokom jula otvori Klaster 3. Rasprava održana posle tenzija među političkim grupamaNajveća poslanička grupa u Evropskom parlamentu, Evropska narodna partija (EPP), zalagala se da se o rezoluciji o Srbiji uopšte ne vodi rasprava na plenarnoj sednici, već da se odmah pristupi glasanju. Kako nije postignuta saglasnost, postignut je kompromis da rasprava bude skraćena na 30 minuta, umesto uobičajene duže debate. Takođe je dogovoreno da u raspravi govori samo po jedan predstavnik svake političke grupe. Srpska napredna stranka pridruženi je član Evropske narodne partije. Poslanik EPP-a Ivo Davor Stier ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić jasno stavio do znanja da Srbija može da sprovodi reforme povezane sa Evropskom unijom i da je imenovao veoma profesionalan pregovarački tim, ali da je istovremeno poručio da neće okrenuti leđa Rusiji. "Srbija sebe ne doživljava kao deo Zapada, već vodi politiku nesvrstanosti koja je duboko ukorenjena u društvu. Ta politika postojala je i pre Vučića i verovatno će postojati i posle njega. Iako bi Evropska unija trebalo da uvaži takvu odluku, Srbija mora da razume da neće ostvariti napredak ka članstvu u EU ukoliko nastavi da održava prijateljske odnose sa protivnicima Evropske unije", rekao je Stier. On je poručio da Srbija u skorije vreme neće uskladiti svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom, zbog čega bi Unija, prema njegovim rečima, trebalo da vodi pragmatičan, ali čvrst pristup prema Beogradu, bez lažnih očekivanja o napretku u pristupnim pregovorima. Evropske socijaldemokrate protiv otvaranja Klastera 3Druga po veličini politička grupa u Evropskom parlamentu, Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D), pozvala je Evropsku uniju da nastavi da vrši pritisak na Srbiju i da ponovo ne pribegne politici popuštanja. U saopštenju se izražava žaljenje zbog toga što Evropska komisija ponovo preporučuje otvaranje Klastera 3, čime bi bili odblokirani pristupni pregovori nakon višegodišnjeg zastoja. Socijaldemokrate ocenjuju da izveštaj o Srbiji verno odražava kontinuirano nazadovanje demokratije u zemlji. "Situacija u Srbiji, koja već duže vreme izaziva ozbiljnu zabrinutost, dodatno se pogoršala tokom protekle godine, uz kontinuirano urušavanje političkih prava i građanskih sloboda, sistematsko slabljenje institucija, nazadovanje u ključnim oblastima pristupnog procesa i donošenje političkih odluka koje su suprotne evropskom opredeljenju", navodi se u saopštenju. U saopštenju se upozorava da je tokom prethodnih nedelja zabeležen još jedan niz zabrinjavajućih događaja, na koje je ukazao i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula. Kao primeri navode se dalje jačanje veza srpske vlade sa Komunističkom partijom Kine, kao i kampanja zastrašivanja protiv osoba koje su javno govorile o navodnoj upotrebi zvučnog topa tokom protesta u martu 2025. godine. "Pored toga, Grupa socijalista i demokrata oštro je reagovala na pokušaje Aleksandra Vučića da destabilizuje samit EU–Zapadni Balkan u Crnoj Gori. Sve to, zajedno sa Vučićevom najavom da namerava da podnese ostavku, uz istovremeno preuzimanje obrazaca ponašanja po uzoru na Vladimira Putina, pokazuje da u odnosima Evropske unije prema sadašnjem političkom rukovodstvu Srbije više ne može biti uobičajenog poslovanja", navodi se u saopštenju. Šta piše u Rezoluciji o Srbiji?U rezoluciji će biti ocenjeno da Srbija i dalje stagnira na putu ka članstvu u Evropskoj uniji zbog nazadovanja u oblasti vladavine prava, demokratije i usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. U dokumentu se izražava zabrinutost zbog produbljivanja saradnje Srbije sa Rusijom i Kinom, jačanja vojne saradnje sa Pekingom, širenja dezinformacija i antievropske retorike, uz poziv Beogradu da napravi jasan geopolitički izbor i uskladi se sa sankcijama Evropske unije protiv Rusije. Izražava se i ozbiljna zabrinutost zbog, kako se navodi, verodostojnih izveštaja prema kojima je Srbija postala ključno operativno središte za ruske hibridne i destabilizujuće aktivnosti u Evropi. U dokumentu se osuđuju i ruske aktivnosti stranog mešanja u Srbiji, uz ocenu da se Srbija aktivno koristi kao regionalna platforma za širenje dezinformacija i kampanja pogrešnog informisanja širom Zapadnog Balkana. Posebno žaljenje izražava se zbog niske podrške članstvu u Evropskoj uniji među građanima Srbije. U rezoluciji se navodi da je to posledica "dugotrajnog, manipulativnog i sistematskog anti-EU narativa koji šire mediji pod kontrolom vlasti, kao i pojedini visoki srpski zvaničnici i članovi vladajuće stranke, uključujući i one na najvišem nivou". Izveštaj je početkom juna usvojio Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta, a glasanjem 8. jula postaće zvanična Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji.

Od hapšenja pod sumnjom da je prikrivao ubistvo osobe koja se povezuje s kriminalom, preko odbacivanje dela optužbi, pa do ukidanje pritvora. To je dosadašnji tok postupka protiv bivšeg načelnika beogradske policije Veselina Milića, koji je 15. maja uhapšen u okviru istrage ubistva Aleksandra Nešovića u restoranu u beogradskom naselju Senjak. Osumnjičen da je svesno propustio da prijavi ubistvo, Milić je pušten da se brani da se slobode 6. jula. "Meni je iznenađujuće što je uopšte bio u zatvoru, zato što je dugo godina čovek od potpunog poverenja predstavnika vlasti, ljudi koji su zgazili pravni sistem i državu Srbiju", komentariše za Radio Slobodna Evropa advokat i nekadašnji koministar policije Božo Prelević. Milić je ranije bio savetnik aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On ga je u junu 2021. odlikovao Zlatnom medaljom za hrabrost. U februaru 2024. visokim priznanjem MUP-a odlikovao ga je i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić. Prelević smatra da se puštanjem Milića iz pritvora, ali načinom na koji je do sada vođena istraga, šalje poruka građanima da oni koji su bliski vlastima neće ni za šta krivično odgovarati. Ubistvo se dogodilo 12. maja i od tada je uhapšeno više od deset osoba koje se dovode u vezu sa tim slučajem. Tok istrage je menjao više pravaca, a ono što je najviše privuklo pažnju javnosti jeste kakvu je ulogu u tome imao dotadašnji šef beogradske policije. Tužilaštvo ga je isprva teretilo da je bio prisutan u trenutku ubistva i pomogao počiniocu da prikrije krivično delo, da bi kroz mesec dana te optužbe odbacilo. Novinar i bivši policajac Uglješa Bokić ukazuje da takvi zaokreti u istrazi nisu uobičajeni. "Očigledno je da ovaj slučaj nije samo slučaj ubistva, već je vrlo bitan i iz političkog ugla i zato imamo ovako loše vođenje istrage. Tako je čim se negde uplete politika gde joj nije mesto, a definitivno nije mesto u istragama koje se tiču ovako teških krivičnih dela", dodaje. Tužilaštvo nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa u vezi sa ovim slučajem i u vezi sa kritikama koje su u delu javnosti pojavile zbog načina vođenja istrage. 'Cilj slučaj dovesti do besmisla'Milić je u pritvoru proveo nešto više od mesec i po dana. Kako su iz suda naveli za Radio Slobodna Evropa, odlukom je usvojena žalba Milićevog branioca, jer više nema zakonskih razloga za njegov pritvor. "On je bio u pritvoru zbog postojanja opasnosti da će uništiti, sakriti, izmeniti dokaze ili tragove krivičnog dela. Međutim, nalazeći da takva opasnost više ne postoji, samim tim otpali su i zakonski razlozi za pritvor zbog čega je doneta ovakva odluka", dodali su. Božo Prelević veruje da sve vodi ka tome da se skida odgovornost sa Milića, te da se do kraja neće saznati sve okolnosti slučaja. "Nakon dokaza koje je deo policije savesno prikupio, tu pre svega mislim na ljude sa sudske medicine koji svoj posao uradili profesionalno, 'novim' dokazima se 'peglao', što bi rekli u pravnom žargonu, na razne načine sam događaj, da bi ga do kraja doveli do besmisla", kazao je. Kako je do sada tekao slučaj?Veselin Milić je uhapšen 15. maja. U momentu hapšenja bio je prvi čovek beogradske policije. Više tužilaštvo u Beogradu je u prvim danima nakon ubistva saopštilo da je Milić bio u restoranu u društvu "dvojice izvršilaca", te da je telefonom pozvao Nešovića i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice. Naveli su i da mu je tada sugerisao da dođe bez ličnog obezbeđenja. Tužilaštvo je tada objasnilo i da je nakon rasprave, osumnjičeni za ubistvo Saša Vuković, ispalio nekoliko hitaca u Aleksandra Nešovića. Na osnovu tih tvrdnji, Milić je bio osumnjičen za više krivičnih dela, kako bi prikrio ubistvo. Nije saopšteno na koji je način učestvovao u tom prikrivanju. U prvim danima istrage uhapšeno je još devet ljudi. Među njima i trojica policajaca, članova Milićevog obezbeđenja. U međuvremenu, trajala je potraga za ubijenim Nešovićem. Njegovo telo pronađeno je 21. maja u zakopanom buretu, pedesetak kilometara od Beograda. 'Tužilaštvo samo sebe negiralo'Iz saopštenja u saopštenje, navodi Tužilaštva su se menjali. Na kraju se došlo do toga da Milić navodno nije pozvao žrtvu, niti je bio u restoranu u momentu ubistva. Saopštili su da je na osnovu snimaka sa nadzornih kamera, veštačenja telefona Milićevog obezbeđenja, kao i analize iskaza ispitanih svedoka i drugih dokaza, "nesporno i nedvosmisleno" utvrđeno da nije bio u restoranu na Senjaku kada se desilo ubistvo. Uglješa Bokić objašnjava da nije nemoguće da se tokom istrage dođe do nekih novih saznanja koja bi pobila prvobitne navode iz krivične prijave. "Ali ovde je problem što je jako mnogo vremena prošlo dok tužilaštvo nije ustanovilo neke stvari koje je moglo da ustanovi za dva dana", napominje. "Kada su proverili bazne stanice i snimke sa kamera video nadzora ustanovili su da Milić nije bio u restoranu u vreme izvršenja ubistva. Ne postoji opravdanje da im je za to trebalo mesec dana", dodaje. Protiv Milića je odbačen deo krivične prijave koji se odnosi pomaganje počiniocu ubistva. Desetak dana ranije, optužbi su oslobođeni i policajci iz Milićevog obezbeđenja. "Tužilaštvo je iz saopštenja u saopštenje samo sebe negiralo i odaje utisak da pokušava na sve načine da umanji političku štetu koju je ovaj slučaj naneo vladajućem režimu", smatra Uglješa Bokić, novinar i bivši policajac. Šta kaže vlast?O "šteti" je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Čitav slučaj nazvao je "odvratnim" i "jezivim", ocenjujući da je naneo "ogromnu štetu" državi, zbog "upletenosti lica koja su imala veze sa policijom". "Mnogo težak slučaj za tužioca i za policiju, siguran sam i uz greške koje su napravljene prilikom uviđaja i svega drugog", rekao je Vučić za Radio Beograd 10. juna. Dodao je da "niti spada u one koji će da vode hajku protiv Milića, niti u one koji će da ga štite zato što je bio šef beogradske policije tolike godine". Nastavak istrageTužilaštvo je nastavilo istragu u vezi sa sumnjom da Milić nije prijavio ubistvo. Naveli su da "iz prikupljenih dokaza" sumnjaju da je Milića u noći kada se ubistvo desilo o svemu telefonom obavestio vlasnik restorana, te da bivši šef beogradske policije to "nije prijavio nadležnim organima". Kasnije je njegov advokat saopštio da je Milić na saslušanju u tužilaštvu izjavio da je "ujutru 13. maja o svim saznanjima upoznao Uprave kriminalističke policije Policijske uprave za grad Beograd" o čemu je "sačinio i službenu belešku". MUP Srbije nije za RSE odgovorio da li su ovi Milićevi navodi tačni. RSE je zatražio i reakciju Višeg javnog tužilaštva, ali odgovor nije stigao. Tužilaštvo je sredinom juna naredilo i proširenje istrage. Tada su izneli novu detaljnu rekonstrukciju događaja. Sada kažu da je Aleksandar Nešović je nakon prvog susreta sa Sašom Vukovićem napustio restoran, ali se vratio pošto ga je Vuković telefonom ubedio. Posle kraće rasprave Vuković je, prema navodima tužilaštva, pucao u Nešovića i ubio ga, a potom je više osumnjičenih pomoglo da se uklone tragovi zločina, telo iznese iz restorana i zakopa u buretu u kom je kasnije pronađeno. "Kada čitate prva saopštenja, gde je opisan način izvršenja krivičnog dela, i saopštenja nakon odbačaja krivične prijave protiv Milića za pomaganje, kao da su dva događaja koji nemaju veze jedan s drugim", ocenjuje Uglješa Bokić. "To šta njima padne na pamet, ja mislim da može i (reditelj) Pedro Almodovar da im zavidi. On je genije parodije, ali ovakve vratolomije mu ne bi pale na pamet", komentariše advokat Božo Prelević. U međuvremenu, privedena su i dva policajca iz Jedinice za zaštitu svedoka, koji su bili i privatno obezbeđenja osumnjičenog za ubistvo Saše Vukovića. Sumnja se da su u vreme ubistva bili ispred restorana na Senjaku, te da su posle toga pomogli Vukoviću i da nisu prijavili zločin. Oni su na saslušanju u tužilaštvu negirali krivicu.

Više međunarodnih medijskih organizacija osudilo je zabrane ulaska u Srbiju, čemu je prethodila zabrana ulaska u Crnu Goru, koje su izrečene novinarima iz obe države. Evropska federacija novinara ocenjuje da je reč o riziku u koji se stavlja istraživačko novinarstvo, dok Reporteri bez granica i Međunarodni pres institut pozivaju Srbiju da povuče zabrane. Nakon Petra Komnenića, novinara podgoričkih "Vijesti", kome je prošle sedmice izrečena zabrana ulaska u Srbiju, ista mere izrečena je nekoliko dana kasnije novinaru BIRN-a (Balkanska istraživačka mreža) Vuku Marašu. Ove poteze predsednik Srbije je nazvao "recipročnim merama", donetim nakon što je Crna Gora zabranila ulazak vlasniku "Informera", tabloida bliskog vlasti u Srbiji, Draganu J. Vučićeviću. Šta je stav Evropske federacije novinara?Maja Sever iz Evropske federacije novinara smatra da ovakve mere predstavljaju upozorenje novinarima iz regiona Zapadnog Balkana da njihov profesionalni rad može imati posledice koje "nadilaze granice njihove države." "Ovakvi pritisci rade se s ciljem da novinari odustanu i počnu izbjegavati teme zbog kojih bi mogli biti na udaru, a to je ozbiljan rizik za istraživačko novinarstvo i profesionalan novinarski rad", navodi Sever za Radio Slobodna Evropa (RSE). Dodaje da odluka o zabrani ulaska dvojici novinara u Srbiju izaziva "ozbiljnu zabrinutost iz perspektive slobode medija i zaštite temeljnih prava", a da te zabrane vidi kao "sankcije zbog profesionalnog novinarskog rada i kritičkih stavova". Sever kaže da načelo reciprociteta ne može biti legitimno opravdanje za ograničavanje prava novinara koji "nisu povezani s odlukom druge države niti su odgovorni za postupke drugih osoba", te da se svaki slučaj mora procenjivati pojedinačno. "Ako se zabrana ulaska crnogorskim novinarima doista temelji na recipročnim političkim mjerama, to izaziva dodatnu zabrinutost jer stvara dojam da novinari postaju sredstvo u međudržavnim političkim sporovima", pojašnjava. Poruke Reportera bez granica i Međunarodnog press institutaMeđunarodni pres institut (International Press Institute - IPI) saopštio je da "poziva vlasti Srbije da odmah ukinu zabranu ulaska i omoguće Marašu, kao i drugim stranim novinarima, da bez prepreka ulaze u zemlju i obavljaju svoj posao." Osuda poteza Beograda dolazi i od Reportera bez granica (Reporters without borders - RSF). "RSF osuđuje zabranu ulaska u Srbiju crnogorskom novinaru Vuku Marašu juče, kao i Petru Komneniću u junu, pod izgovorom zaštite nacionalne bezbednosti. Pozivamo Srbiju da se uzdrži od proizvoljnih mera kojima se ograničavaju prava novinara", kratko je za RSE prokomentarisao Pavol Salaj (Szalai), direktor kancelarije Reportera bez granica u Pragu. U ovogodišnjoj listi indeksa medijskih sloboda Reportera bez granica, Srbija se nalazi na 104. mestu, u kategoriji "Teška situacija" po pitanju slobode medija. Srbija je najgore rangirana od svih zemalja Zapadnog Balkana. Crna Gora zauzima 41. mesto od ukupno 180 zemalja, a Reporteri bez granica napominju da "Ustav i zakoni Crne Gore garantuju slobodu govora i izražavanja, ali je sloboda medija i dalje ugrožena političkim uticajem, nerešenim napadima na novinare i ekonomskim pritiscima". Reporteri bez granica su u izveštaju za 2026. godinu takođe naveli da se sloboda medija na Zapadnom Balkanu, sa izuzetkom Kosova, generalno pogoršava. Kako su reagovala regionalna medijska udruženja?SafeJournalist mreža objavila je 6. jula saopštenje koje potpisuju novinarska udruženja iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Kosova, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine u kom pozivaju nadležne organe u Srbiji da novinarima obrazlože odluke o zabrani ulaska, kao i da im omoguće pravni lek. Takođe pozivaju vlasti da razjasne da li su slične mere izrečene još nekim novinarima iz Crne Gore, te da "prestanu sa praksom targetiranja novinara iz Crne Gore i da obezbede da se zabrane ulaska ne koriste kao sredstvo pritiska, zastrašivanja ili političke odmazde prema medijskim radnicima". Mila Radulović iz Društva profesionalnih novinara Crne Gore je za u pisanoj izjavi za RSE 3. jula istakla da ne smatra ni da je dobro rešenje to što je Crna Gora zabranila ulazak Draganu Vučićeviću. "Važno je da Agencija za audovizuelne usluge radi svoj posao i da se ne dozvoljava emitovanje i reemitovanje sadržaja koji krše standarde Saveta Evrope, šire govor mržnje, omalovažavaju i slično. Ako oni štite naš medijski i javni prostor, zabrana ulaska građanima Srbije u Crnu Goru je besmislena. Izuzev kriminalaca, naravno", navela je ona. Mediju Informer je u maju emitovanje u Crnoj Gori ograničeno na šest meseci zbog navodnog podsticanja govora mržnje i negiranja crnogorskog identiteta. Kako je sve počelo?Zabrana ulaska u Crnu Goru Draganu Vučićeviću dolazi u periodu pojačanih tenzija između Srbije i Crne Gore, koje su eskalirale kada je 3. jula uoči samita EU-Zapadni Balkan 87 državljana Srbije deportovano iz Crne Gore zbog sumnje da predstavljaju "rizik po bezbednost." Nakon najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će Beograd uzvratiti recipročnim merama, ubrzo dolazi i do zabrane ulazaka u zemlju za dvojicu crnogorskih novinara. U poslednjih nekoliko godina, bilo je više slučajeva proterivanja građana Crne Gore i ostalih zemalja Zapadnog Balkana iz Srbije, uglavnom onih koji su javno kritikovali vlast.

Evropska komisija potvrdila je da je državama članicama Evropske unije dostavila dokument o Srbiji uz preporuku za otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima, mada nije izvesno da će to naići na pozitivan odgovor vlada koje smatraju da Srbija nije ispunila sve potrebne korake. Kako je Radiju Slobodna Evropa (RSE) rečeno iz ove institucije, procena Evropske komisije zaključuje da je Srbija nedavno sprovela važne elemente obaveza preuzetih krajem 2024. godine u vezi sa reformom pravosuđa, Regulatornim telom za elektronske medije (REM) i izbornim zakonodavstvom. "Evropska komisija smatra da bi Klaster 3 trebalo otvoriti u julu 2026. godine, uzimajući u obzir napore Srbije u ključnim oblastima i činjenicu da je ukupna ravnoteža potrebna za ovaj korak trenutno obezbeđena. Nastavićemo da budemo snažno angažovani kako bismo osigurali da Srbija sprovede očekivane reforme", navodi se u odgovoru pres službe Evropske komisije za RSE. O preporuci će ambasadori država članica Evropske unije raspravljati 8. jula u Briselu. Šta piše u preporuci Evropske komisije?Evropska komisija ocenjuje da je Srbija tehničke uslove za otvaranje ovog klastera ispunila još pre nekoliko godina, ali da je politička procena zavisila od napretka u oblasti vladavine prava, dijaloga sa Kosovom i drugih reformi koje su države članice smatrale ključnim. U ovom dokumentu u koji je RSE ima uvid navodi se da je Srbija u prethodnim mesecima ostvarila napredak u četiri oblasti koje su države članice izdvojile kao prioritetne: pravosuđu, slobodi medija, izbornoj reformi i usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Kada je reč o pravosuđu, Evropska komisija ocenjuje da je Srbija otklonila nazadovanje izazvano usvajanjem izmena pravosudnih zakona početkom 2026. godine. Navodi se da su srpske vlasti usvojile izmene zakona i preduzele dodatne mere kojima su ispunjene preporuke Venecijanske komisije Saveta Evrope koje su zahtevale hitnu reakciju. Istovremeno, povećan je broj tužilaca angažovanih u Tužilaštvu za organizovani kriminal, što bi, prema oceni Komisije, trebalo da doprinese jačanju kapaciteta za borbu protiv organizovanog kriminala. Komisija dalje ocenjuje da je, posle višemesečnog zastoja, ostvaren značajan pomak u izboru novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Navodi se da je skupštinski Odbor za kulturu i informisanje usvojio niz odluka kojima je omogućen povratak četvoro kandidata koji su prethodno napustili proces izbora, kao i da je predsednica Narodne skupštine najavila autentično tumačenje zakona kako bi bile otklonjene pravne nedoumice. Prema proceni Komisije, po okončanju tog procesa REM će imati dovoljan broj članova da može da počne sa radom. Komisija ocenjuje da su vlasti i parlament preduzeli tehničke korake iz svoje nadležnosti kako bi zastoj bio prevaziđen. Evropska komisija takođe ocenjuje da je Srbija tokom ove godine ostvarila značajan napredak u sprovođenju preporuka ODIHR-a koje se odnose na izborni proces. Navodi se da su usvojene izmene četiri izborna zakona, dok su još dva važna propisa u završnoj fazi pripreme. Komisija kao važan pomak izdvaja i početak rada komisije za reviziju Jedinstvenog biračkog spiska, u kojoj učestvuju predstavnici opozicije i organizacija civilnog društva. Navodi se da su vlasti prihvatile da članovima komisije omoguće širi pristup podacima kako bi revizija biračkog spiska bila sadržajnija. Evropska komisija u dokumentu pozitivno ocenjuje i stepen usklađenosti Srbije sa restriktivnim merama Evropske unije. Navodi se da je usklađenost povećana na 60 odsto, što, prema oceni Komisije, predstavlja napredak u odnosu na prethodne godine. Međutim, potvrđuje se da Srbija i dalje ne primenjuje sankcije Rusiji, Belorusiji i Kini u skladu sa evropskim merama. U dokumentu se ipak ističe da Beograd sarađuje sa Evropskom unijom na sprečavanju zaobilaženja sankcija protiv Rusije, pruža značajnu podršku Ukrajini i intenzivira kontakte sa ukrajinskim vlastima. Komisija takođe ocenjuje da je Srbija dodatno uskladila vizni režim sa Evropskom unijom, i više nego što je prvobitno obećala – umesto za tri, uvela je vizni režim za četiri države. "Na osnovu ukupne procene, Evropska komisija zaključuje da bi Klaster 3 trebalo otvoriti tokom jula 2026. godine. Komisija smatra da je Srbija ostvarila dovoljan napredak u ključnim oblastima i da je u ovom trenutku ispunjena ukupna ravnoteža potrebna za nastavak pristupnih pregovora, uz napomenu da će nastaviti da prati sprovođenje preostalih reformi", navodi se u zaključku izveštaja koji je Evropska komisija u ponedeljak, 6. jula, dostavila državama članicama Evropske unije. Razlike između majskog i julskog izveštaja Evropske komisije o SrbijiPoslednji izveštaj Evropske komisije suštinski se razlikuje od non-pejpera koji je ova institucija sačinila u maju ove godine kada je reč o proceni stanja u oblasti vladavine prava u Srbiji. U maju je Evropska komisija ukazala na ozbiljne nedostatke i nazadovanje u oblasti vladavine prava. Kritikovane su januarske izmene pravosudnih zakona, uz zahtev da budu hitno revidirane. Kada je reč o REM-u, u majskom dokumentu konstatovana je institucionalna blokada regulatornog tela. Za razliku od tog dokumenta, u novoj preporuci Evropska komisija kao argument za otvaranje Klastera 3 navodi napredak u oblasti pravosuđa, funkcionisanja REM-a, izborne reforme, usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, kao i u energetici i viznoj politici. Istovremeno, u julskom dokumentu više se ne pominju korupcija, pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, napadi na novinare, SLAPP tužbe, procesuiranje ratnih zločina, niti druga pitanja koja su zauzimala značajan deo majskog non-pejpera. Da li je novi dokument dovoljan da ubedi skeptične članice?Teško. U nezvaničnim razgovorima, pojedini zvaničnici Evropske komisije priznaju da je poslednji dokument namerno ublažen, ali istovremeno izražavaju sumnju da će to biti dovoljno da Srbija dobije jednoglasnu podršku svih država članica Evropske unije. Holandija je među zemljama koje su već potvrdile da nisu uverene da je stanje vladavine prava u Srbiji dovoljno unapređeno da bi podržale otvaranje Klastera 3. Rainier Jaarsma, ekspert za pitanja Zapadnog Balkana iz Holandije, smatra da je osnovni argument Haga to što delimično poništavanje ranije usvojenih odluka u oblasti pravosuđa ne može da se smatra napretkom. "Holandija već dugo smatra da otvaranje novih klastera treba procenjivati kroz napredak u ključnim reformama, koje obuhvataju vladavinu prava, funkcionisanje demokratskih institucija, reformu javne uprave i ekonomske kriterijume", rekao je Jaarsma za RSE. Prema njegovim rečima, iako je aktuelna holandska vlada nešto otvorenija za geopolitički argument da Evropska unija ne bi trebalo da rizikuje dalje udaljavanje Srbije, njena procena ostaje da Srbija nije sprovela suštinske reforme potrebne za nastavak pristupnih pregovora. "Ne očekujem da će izveštaj Komisije ubediti Holandiju da promeni stav", rekao je Jaarsma. On, međutim, smatra da je važno da Holandija ne ostane usamljena u protivljenju otvaranju Klastera 3. "Zato je važno da i druge države članice dele zabrinutost Holandije. Takvu podršku pronalazi, na primer, u Švedskoj i baltičkim državama. Njihova zabrinutost prvenstveno se odnosi na nizak nivo usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije i odbijanje da uvede sankcije Rusiji. Međutim, cilj je isti – da se Srbija ne nagradi dok se nedvosmisleno ne opredeli za svoju evropsku budućnost", zaključuje Jaarsma. Kritike na račun preporuke Evropske komisijeBerta Lopez Domeneh, politička analitičarka iz Centra za evropske politike, smatra da Evropska komisija u novom dokumentu pogrešno tumači taktičko ispunjavanje zahteva kao stvarni reformski napredak. "Povlačenje zakonskih rešenja koja su narušila nezavisnost pravosuđa, a koja uopšte nije ni trebalo da budu usvojena, ne predstavlja napredak. Time što povlačenje takozvanih Mrdićevih zakona koristi kao opravdanje za otvaranje Klastera 3, Evropska unija ponovo učvršćuje staru taktiku Srpske napredne stranke: prvo proizvesti krizu, a zatim tražiti ustupke za njeno smirivanje. U međuvremenu se u Srbiji nastavljaju represija i urušavanje vladavine prava", rekla je Lopez Domeneh za RSE. Prema njenoj oceni, preporuka Evropske komisije šalje problematičnu poruku o kredibilitetu politike proširenja. "Ovaj slučaj ponovo razotkriva strukturnu slabost načina na koji EU primenjuje politiku uslovljavanja na Zapadnom Balkanu. Ako se uslovljavanje ne primenjuje dosledno, ono se svodi na političko pregovaranje. To istovremeno rizikuje da dodatno oslabi političku podršku proširenju među državama članicama Evropske unije", smatra Lopez Domeneh. Zašto žurba oko Srbije?Više diplomatskih izvora smatra da iza preporuke Evropske komisije stoji pre svega politička odluka. Prema nezvaničnim informacijama iz same Komisije, preporuka je rezultat dogovora između predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom njihovog susreta početkom juna u Tivtu, na marginama samita Evropska unija – Zapadni Balkan. Sagovornici RSE ukazuju da nije slučajnost što su neposredno nakon tog sastanka usledili ubrzani potezi srpskih vlasti u ispunjavanju nekoliko ključnih uslova, uključujući izmene pravosudnih zakona i korake ka deblokadi izbora članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Ova sedmica smatra se ključnom za donošenje odluke jer već naredne sedmice Evropska unija organizuje niz međuvladinih konferencija na kojima će biti otvarana ili privremeno zatvarana pregovaračka poglavlja i klasteri sa zemljama kandidatima. Planirano je da 14. jula Ukrajina i Moldavija otvore po jedan pregovarački klaster, dok bi Crna Gora, a moguće i Albanija, trebalo privremeno da zatvore po dva pregovaračka poglavlja. Prema saznanjima RSE, Evropska komisija želi da istog dana bude održana i peta međuvladina konferencija sa Srbijom, na kojoj bi bio otvoren Klaster 3. Da bi se to dogodilo, države članice Evropske unije već ove sedmice moraju da postignu saglasnost o dnevnom redu međuvladinih konferencija zakazanih za 14. jul. Za svako otvaranje ili privremeno zatvaranje pregovaračkih poglavlja i klastera neophodna je jednoglasna odluka svih država članica Evropske unije.

Građevinske firme "Rad 028", u vlasništvu Radula Stevića, nema na adresi na Kosovu, na kojoj je registrovana u srpskom sistemu, utvrdio je Radio Slobodna Evropa. I firma i vlasnik su pod sankcijama Vašingtona, a Stević je i na kosovskoj optužnici za umešanost u oružani napad u Banjskoj. Ipak, to ne sprečava institucije Srbije da toj firmi dodeljuju milionske ugovore za građevinske radove u srpskim sredinama na Kosovu. (Snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)

Grad Kruševac, u centralnoj Srbiji, osudio je svaki vid poziva na diskriminaciju, širenje mržnje i podsticanje podela među ljudima povodom plakata neprimerenog i diskriminatornog sadržaja, koji je nepoznata osoba postavila na javnoj površini. Tokom vikenda u tom gradu je osvanuo plakat kojim se građani pozivaju da ne kupuju u pekari čiji je vlasnik Albanac. U saopštenju gradskih vlasti navodi se da je Kruševac oduvek bio grad siguran za sve koji su u njemu rođeni, ali i grad dobrih domaćina za sve koji su u njega došli da žive, rade ili ga posete. "Vekovima smo gradili duh međusobnog poštovanja, tolerancije i suživota, zbog čega ovakvi pojedinačni postupci ne predstavljaju ni Kruševac ni Kruševljane", navedeno je. Gradske vlasti pozvale su nadležne državne organe da preduzmu sve neophodne mere kako bi se u najkraćem roku otkrio počinilac, utvrdile sve okolnosti ovog slučaja i rasvetlili motivi takvog postupanja. Ministarstvo unutrašnjih poslova i Više tužilaštvo u Kruševcu nisu odgovorili na upit RSE o tome šta preduzimaju povodom plakata. Na plakatu se poručuje građanima da se sete Gazimestana i da ne kupuju kod Albanaca, pri čemu se Albanci nazivaju pogrdnim imenom "Šiptari". Policija Kosova je 28. juna tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu privela 37 osoba, a pred sudom je procesuirano njih 36, uglavnom iz Srbije i zemalja regiona. Zaštitnik građana Zoran Pašalić zatražio je da nadležni organi hitno utvrde sve okolnosti lepljenja plakata mržnje u Kruševcu usmerenih protiv pripadnika albanske nacionalne manjine i da identifikuju i procesuiraju odgovorne u skladu sa zakonom. Prethodno je opozicioni Pokret slobodnih građana (PSG) ocenio ta takva poruka nije politički stav niti protest, već otvoreno targetiranje ljudi isključivo zbog njihove nacionalne pripadnosti i pokušaj da se mržnja sa društvenih mreža preseli na ulice.