Poslednje nedelje oktobra u Beograd se dolazilo i praznim koferima. Kotrljali su se od hale do hale, od štanda do štanda, sa spiskom koji se pažljivo sklapao u susret Sajmu knjiga. Beogradski sajam knjiga, onakav kakav poznajemo, međutim odlazi u istoriju. Dobro, ne baš u istoriju, ali kako je najavljeno, poslednji put se održava u dobro poznatim sajamskim halama, od 23. do 31. oktobra, s Tunisom kao počasnim gostom. Već sledeće, planirano je da se 70. po redu Sajam održi u novom sajamskom prostoru u Surčinu, gde se od maja do avgusta 2027. godine odigrava EXPO izložba. Još od 2019. nagoveštavano je širenje projekta "Beograd na vodi" na prostor današnjeg Sajma. A prema planovima za izgradnju nacionalnog stadiona iz 2021, vidi se da je još tada planirano preseljenje Sajma u Surčin, odnosno pre dobijanja organizacije međunarodne izložbe EXPO 2027. Zašto izdavači 'preskaču' Sajam?Ali pitanje nije samo gde će se održavati ovaj knjiški skup, već i ko će na njemu izlagati. Jer, veliki broj velikih i malih izdavačkih kuća već je odlučio da ovogodišnji, 69. po redu Sajam knjiga preskoči. Među njima su Laguna, Štrik i Kreativni centar. Dejan Papić, direktor izdavačke kuće Laguna kaže da ove godine ne nastupaju na ovogodišnjem Sajmu, a kao razlog navodi lošu organizaciju manifestacije. "Prošle godine smo imali po nama najlošije organizovan Sajam, gde bilo kakva inicijativa i mišljenje izdavača nisu bili uvažavani. Naprotiv, radilo se protivno svemu, protivno interesu izdavača, a i publike", kaže Papić za Radio Slobodna Evropa (RSE). Ljubica Pupezin, direktorka Štik izdavaštva istakla je i da su se pogoršali i uslovi za učešće, te da su cene zakupa porasle. "Zaista ove godine nikako nismo mogli da učestvujemo", rekla je Pupezin. Sva tri izdavača ukazala su na to da ove godine u Odboru Sajma knjiga nije bilo nijednog predstavnika izdavača, za razliku od prethodne, kada su imali jednog. "Smatramo da je nemoguće raditi na organizaciji takvog skupa i takve manifestacije, a uopšte ne konsultovati izdavače zbog kojih u krajnjoj liniji tamo dolazi veliki broj ljudi, da bi videli knjige, da bi se upoznali sa autorima, da bi prosto imali jedan doživljaj kulturne svakodnevice u Srbiji koja je vrlo dinamična kad se priča o izdavačima", kaže za RSE Dejan Begović, predsednik Udruženja izdavača i knjižara Srbije i izvršni direktoro Kreativnog centra. Rok produžen, raspored već objavljenRok za prijavu izdavača za učešće na Sajmu istekao je još 20. avgusta, a među prijavljenima nije bilo nekih od vodećih izdavačkih kuća u Srbiji. U međuvremenu, rok je produžen na 5. oktobar. I pored toga, na sajtu manifestacije se već nalazi raspodela prostora. Na Sajmu će, kako se može videti, u glavnoj hali biti određeni broj poznatih izdavača, dok će u ostalim halama biti najviše institucionalnih, kulturnih i verskih izlagača. Kako će tačno izgledati ovogodišnje izdanje događaja, i kako reaguju na bojkot izdavača, odgovor od organizatora do objavljivanja nismo dobili. Kolika je važnost Sajma knjiga?Na izdavačkoj sceni u Srbiji postoje nezavisni izdavači, poput Štrika, dok su deo izdavačkih kuća članovi Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS). Više od 100 izdavača, među kojima i Laguna i Kreativni centar, potpada pod Udruženje izdavača i knjižara Srbije (UIKS), koje je još početkom avgusta pozvalo svoje članstvo da razmisle o učestvovanju na manifestaciji. "Za mnoge izdavače pogotovo male i srednje Sajam je možda jedna od retkih prilika u godini kada će na jednom mestu imati veliki broj posetilaca. Nažalost prošle godine taj veliki broj posetilaca je izostao zbog svega što se dogodilo u vezi sa Sajmom. Naša procena je da će ove godine to biti još više izraženo", kaže Dejan Begović, predsednik Udruženja izdavača i knjižara Srbije i izvršni direktor Kreativnog centra. Sajam knjiga je posećivalo i preko 200 hijada ljudi, tokom sedam dana održavanja. Godine 2024. Sajam je posetilo 203.350 ljudi. Međutim, taj broj je opao prošle godine, kada ga je posetilo 134.750 posetilaca. Prošle, 2025. godine pojedini izdavači nisu učestvovali na Sajmu. A neki od onih koji jesu, bojkotovali su sajamski dan 1. novembra, na godišnjicu pada nadstrešnice u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 16 ljudi, a jedna teško povređena, nakon čega su studenti u blokadi pokrenuli masovne proteste širom zemlje. Šta izdavači kažu o preseljenju Sajma knjiga?Izdavači s kojima je razgovarao RSE ne gledaju blagonaklono na selidbu manifestacije. "Preseljenje van prostorija kakve poznajemo i negde veoma daleko, mislim da, barem što se izdavača tiče, teško da dolazi u obzir", kaže Papić iz Lagune. Pupezin smatra da je ove godine 'kraj Sajma knjiga kakvog poznajemo', te postavlja pitanje kako će izgledati manifestacija na novoj lokaciji. "Gde, pod kojim uslovima, na koji način je je to sve organizovano. Ko će da odlazi do Surčina? To je tolika neka magla i deluje stvarno užasavajuće kad čovek i pomisli na to, i stvarno ne bih volela da je tako", kaže Pupezin za RSE. O serijalu 'Zaviri ispod površine'Svakodnevnica u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori. Sa kakvim se izazovima suočavamo? Šta ove sedmice pokušavamo bolje da razumemo? Petkom u 12 sati slušajte ZIP - Zaviri ispod površine gde analiziramo i objašnjavamo društvene fenomene koji nas okružuju. Sve epizode možete potražiti ovde. Preuzimite podcast na vaš uređaj i slušajte po svom tempu. Detaljnije upute kako slušati ovaj i naše druge podcaste potražite ovde.

Dvostranački predlog zakona o Srbiji, koji je upućen Senatu Sjedinjenih Američkih Država, značajan je osim zbog toga što su iza njega stali republikanski i demokratski senator, i zato što "pokazuje da obe stranke prate dešavanja u Srbiji nezavisno od stava Bele kuće", komentariše Olivia Olson, saradnica Evropskog centra Atlantskog saveta. Zakonski predlog podneli su Čak Grejsli (Chuch Grassely), republikanski senatori, i demokrate Ričard Blumental (Richard Blumental). Zvanični Beograd do ovog trenutka nije komentarisao inicijativu predatu Senatu SAD. Šta se predlaže zakonom o Srbiji?U predlog zakona predviđa se, između ostalog, uvođenje finansijskih i viznih sankcija pojedincima koji opstruriraju međunarodne sporazume značajne za stabilnost regiona Zapadnog Balkana, usklađivanje spoljne politike Srbije sa politikom EU i NATO, distanciranje od uticaja Rusije, Kine i Irana. Srbija se poziva na jačanje pravne države, istragu dela korupcije, kao i punu istragu o okolnostima novosadske tragedije, pada nadstrešnice na železničkoj stanici i pogibije šesnaestoro ljudi, kao i istraga o, kako se navodi, prekomernoj upotrebi sile nad demonstrantima u Srbiji. Da bi zakon stupio na snagu potrebno je da bude usvojen u oba doma Kongresa, Senatu i Predstavničkom domu. Pre dva meseca predlog zakona je skoro identičan ovom koji je podnet Senatu na usvajanje, krajem avgusta su Predstavničko domu Kongresa podneli kongresmeni, republikanac Džo Vislon (Joe Wilson) i demokrata Bil Kiting (Bill Keating). Predlog zakona u Senatu SAD i izbori u SrbijiS obzirom na intenzivna dešavanja u nedeljama pred izbore, Vučić, koji je 27. septembra, mesec dana pre dana glasanja, podneo ostavku na mesto predsednika Srbije, prevashodno je usmeren na pitanja unutrašnje prilike, dodaje Oslon. "Njegovi odnosi sa SAD istorijski su bili najbliži sa izvršnom granom vlasti. Novi strateški dijalog SAD i Srbije i interesovanje administracije za EXPO 2027 u Srbiji smatraju se vrhuncem odnosa između njegove vlade i Trampove administracije", kaže on. Zakonski predlog, inače, podrazumeva i obustavu strateškog dijaloga koji je posle više odlaganja i godinu i po dana nakon što je otvoren, strateški dijalog Srbije i SAD obnovljen je potpisivanjem Memoranduma o saradnji u oblastima energetike i infrastrukture jula ove godine. Zašto je predlog Senatu 'presuda'?Presudan je trenutak u kome je dvopartijski predlog zakona o Srbiji upućen u proceduru Senata SAD, ocenjuje Ilva Tare, saradnica Evropskog centra Atlantskog saveta za RSE. "Sam zakon predstavlja retku dvostranačku poruku oba doma Kongresa, upućenu svega tri nedelje pre izbora 25. oktobra", navodi ova sagovornica. "I sam Stejt department, u izveštaju o Zapadnom Balkanu, navodi da slabo upravljanje u Srbiji otvara prostor za ruski i kineski uticaj. Međutim, jezik ovog zakona bliži je nastojanjima Brisela da unapredi vladavinu prava i ojača institucije, naročito kada se govori o demokratskom uslovljavanju", podvlači Tare. "Da li će ovaj zakon promeniti Vučićevo ponašanje? Verujem da se to neće dogoditi preko noći, niti bez unutrašnjeg i spoljnog pritiska. Takođe ćemo morati da vidimo ishod izbora i da li će rezultati biti prihvaćeni", kaže Tare. Dodajući da bi usvajanjem zakonskog predloga Kongres zauzeo važan stav, Tare podvlači, da inicijativa dolazi u značajnom momentu s obzirom da se u Srbiji 25. oktobra održavaju vanredni parlamentarni izbori. Na njima učestvuje Studentska lista, kao predstavnik studentskog pokreta, izraslog na talasima demonstracija protiv korupcije koje su trajale duže od godinu dana. U predlogu zakona posebno se insistira na održavanju poštenih i fer izbora, garantovanju slobode govora i okupljanja. "Ovi izbori bi takođe mogli da okončaju Vučićevu višegodišnju spoljnu politiku sedenja na više stolica, a ovaj proces ima potencijal da predstavlja trenutak istine", naglašava sagovornica ukazujući na decenijsku politiku Srbije koncentrisane oko strategije istovremene saradnje sa Rusijom, Kinom i SAD, te istovremenim zagovaranjem evrointegracijskih procesa. Da li će Vučić promeniti pristup?"Vučić neće promeniti ponašanje, bez obzira na sve. Nastaviće da sprovodi sopstvenu politiku, koja se u suštini svodi na to da ostane na vlasti što je duže moguće", uverena je Ivana Strander, iz Fondacije za odbranu demokratije. "Ali ovo je izuzetno važno jer šalje veoma jasan signal opoziciji da Amerika prati Vučićeve poteze", navodi Strander u izjavi za RSE, dodajući da je "Vučić je prijatelj sa Kinom, Rusijom i Iranom, a sa prijateljima poput Vučića, Vašingtonu neprijatelji nisu potrebni." Dodaje da se Vučić predstavlja kao stub stabilnosti što po njenom mišljenju nije. "On je taj koji uvek voli da podiže tenzije, pa da ih spušta, a zatim da sebe predstavlja kao stub stabilnosti", zaključuje. Strander nema dileme po pitanja pravca iz kog dolazi spoljna podrška aktuelnoj vlasti u Srbiji. "Zapravo, Putin je taj koji je otvoreno rekao da se nada da će Vučić postati premijer. To, zapravo, znači da je Moskva spremna da destabilizuje Srbiju i Vučiću obezbedi paket mera za očuvanje režima", navodi ona. Vladimir Putin, predsednik Rusije, izjavio je na jednom forumu u Moskvi pre dva dana da se nada da će Vučić biti budući srpski premijer. Ta izjava do sada je jedini signal u kom pravcu Kremlj gleda uoči predstojećih izbora.

U događajima koji prate talas protesta na Kosovu, koji je usledio nakon što su četvorica nekadašnjih komandanata Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) osuđena u prvom stepenu za ratne zločine, za Agona Malićija (Maliqi), iz Centra za Evropu pri Atlantskom savetu, postoji nešto što bi moglo biti pozitivno. "Ako u ovim događajima postoji nešto pozitivno, onda je to činjenica da se reakcija ne usmerava ka napadima na Srbe niti ka oživljavanju neke vrste etničkog ogorčenja", objašnjava Malići u "Uvidu" Radija Slobodna Evropa (RSE). Narativi obeleženi javnom ozlojeđenošću presudama, koje Malići opisuje kao emotivne reakcije, nisu usmereni protiv Srba ili Srbije. Nerešeni odnosi Kosova i Srbije, spora primena ili nepostizanje dogovora trinaest godina nakon što je uz posredovanje Evropske unije (EU) postignut Briselski sporazum, zamišljen kao osnov za buduću normalizaciju odnosa, razlog su frustracija javnosti na obe strane. Ono što se događa povodom izricanja presuda pred Specijalizovanim većem suda u Hagu po Malićiju je izraz na Kosovu rasprostranjenog uverenja da je na Sudu osporena borba koju je OVK vodila sa jugoslovenskim i srpskim vojnim i policijskim snagama. "Postoji snažna identifikacija ogromne većine Albanaca sa oslobodilačkom borbom. A jezik koji je korišćen, naročito u optužnici, a potom i u presudi, gde se o elementima OVK govori u kontekstu kriminala, izazvao je, mislim, snažnu odbrambenu reakciju ljudi koji su se osetili uvređeno zbog utiska da presuda kriminalizuje namere i ciljeve Oslobodilačke vojske Kosova", navodi ovaj sagovornik. Specijalizovano veće Kosova, osnovano 2015. godine, izmešteno je u Hag zbog zaštite svedoka, sa specifičnim zadatkom suđenja samo jednoj etničkoj grupi – kosovskim Albancima. Za šta su osuđeni komandanti OVK?Hašim Tači (Hashim Thaci), bivši predsednik Kosova, Kadri Veselji (Veseli), Redžep Seljimi (Rexep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi) osuđeni su za dela proizvoljnog hapšenja i lišavanja slobode, surovog postupanja, mučenja i ubistava. Kako je sud utvrdio, iskustvo zatvaranja imalo je 385 osoba, dok je 96 osoba ubijeno u periodu na koji se presuda odnosi, od marta 1998. do septembra 1999. godine. Na presudu, kojom su izrečene kazne u rasponu od 13 do 25 godina zatvora, pri čemu su Tači i Krasnići dobili 25 godina zatvora, osuđeni imaju pravo žalbe. U prvom stepenu je više osuđen jedino Saljih (Salih) Mustafa – na 26 godina zatvora. U drugom stepenu kazna je smanjena na 22 godine zatvora. Inače, sud je utvrdio da su četvorica osuđenih delovala u pravcu zajedničkog zločinačkog cilja, koji je bio usmeren ka protivnicima ciljeva OVK, među kojima su bili i pojedinci albanske nacionalnosti. To ne znači da je sud razmatrao opravdanost otpora srpskoj hegemoniji, oličenoj u skoro potpunom odstranjivanju Albanaca iz srpskih institucija na Kosovu, niti da je razmatrao prirodu rata u kojem je učestvovala gerila OVK. Asimetrični konflikt"Čak i u teoriji istraživanja konflikta i dinamike konflikta postoji teorija o asimetričnim konfliktima – kada je jedna strana jača, a druga slabija", kaže Denisa Kostovicova, profesorka Londonske škole ekonomije (London School of Economics). U tome vidi, dodaje, jedinu razliku između slika masovne podrške osuđenim komandantima OVK, s jedne strane, i odavanja državnih i vojnih počasti osuđeniku za genocid Ratku Mladiću na sahrani pre manje od mesec dana u Beogradu, s druge strane. "Konkretno, na Kosovu je jača, moćnija strana bila srpska, dok je na drugoj strani bila albanska, koja je započela pobunu, a zatim je došla i OVK i tako dalje. Albanska strana je u kontekstu asimetričnog konflikta bila slabija strana, što je jako bitno. Tu možemo pričati i o manipulaciji, da kažemo: 'Aha, pa pošto je ta strana bila slabija, onda je praktično nemoguće da bi i oni bili odgovorni za ratne zločine'", navodi Kostovicova. "Tu je problem što se obe strane smatraju žrtvom i obe strane smatraju da su pretrpele nepravdu različitim presudama. Tu je možda momenat da se postavi pitanje da li su suđenja za ratne zločine, koja su svakako bitna, dovoljna da dovedu do suočavanja sa prošlošću", podvlači Kostovicova. Kritičari odluka Suda u Hagu, međutim, insistiraju na specifičnosti pozicije u kojoj su se tokom rata 1998–1999. godine našli čelni ljudi snaga OVK, raštrkanih u različitim delovima Kosova. Tako se dovodi u pitanje koliko su četvorica osuđenih mogla da kontrolišu zbivanja na terenu. "Presuda pripisuje odgovornost Glavnom štabu koji, barem prema mom ličnom mišljenju, nije imao takvu vrstu ovlašćenja ili kontrole nad svim zločinima koji se pominju u presudi", podseća Malići. "Govorimo, dakle, o oko 300 slučajeva pritvaranja, slučajevima mučenja, više od 90 ubistava. Presuda, dakle, pripisuje odgovornost za sve te događaje širom Kosova na način koji, u izvesnoj meri, izvlači iz konteksta komandnu strukturu i način na koji je OVK funkcionisala", zaključuje. Šta treba znati o OVK?Začeta tokom devedesetih, OVK je prve aktivnosti zabeležila tokom 1996. godine, kroz napade na pripadnike policije Srbije. Broj njenih pripadnika vremenom je rastao, dok se organizacija razvijala nezavisno od političkog rukovodstva kosovskih Albanaca, predvođenog Ibrahimom Rugovom. Od 1998. godine sukobi postaju oružani, a kako je kasnije konstatovao u Međunarodnom krivičnom tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu, od tada pa do sloma srpskih snaga nakon NATO intervencije 1999. godine počinjeni su brojni zločini. U tom poglavlju posebno mesto zauzimaju događaji iz marta 1998. godine, kada su srpske snage napale kuću Adema Jašarija (Jashari), pripadnika OVK, u mestu Prekaze, u opštini Skenderaj (tada Srbica), pedeset kilometara od Prištine. Ubijen je Jašari, koji je postao simbol OVK, kao i više od 50 članova njegove porodice. To je bio prvi u nizu zločina počinjenih nad civilnim stanovništvom. Komandna struktura vojske i policije Srbije i tadašnje Jugoslavije dobrim delom je procesuirana pred međunarodnim sudom u Hagu zbog zločina na Kosovu. Najvišu kaznu dobio je nedavno preminuli jugoslovenski general Nebojša Pavković – ukupno 22 godine zatvora, tri godine manje od prvostepene kazne za Tačija i Krasnićija. Organizaciona struktura OVK od nastanka pa do njenog raspuštanja i demilitarizacije, ostaje predmet diskusije. U ratu je stradalo oko trinaest hiljada ljudi, većinom Albanaca, ali ne samo od srpske ruke. Koji slučaj "prati" Tačija?Behajdin Alaći (Allaqi) posthumno je 2015. godine proglašen za narodnog heroja Kosova. Prema zakonu na Kosovu, ovo odlikovanje "dodeljuje se osobama koje su učinile dela žrtvovanja i hrabrosti za slobodu i nezavisnost Kosova". Jedanaest godina kasnije njegovo ime nalazi se na listi onih za čiju smrt su osuđeni Tači i ostali. Kako stoji u prvostepenoj presudi, Alaći je više nije viđen nakon što su ga Tači i Veselji, vezanog lisicama, odveli iz štaba OVK u Drenocu, selu kod Orahovca, oko 80 kilometara od Prištine. Sud je zaključio da je ubijen. Govoreći o kontroverzama koje su se nametnule u slučaju Behajdina Alaćija, te osporavanju Tačijeve veze sa zločinom, na koje se koncentrisala njegova odbrana, Agon Malići sugeriše da bi trebalo sačekati odluku suda u drugom stepenu. "U ovom konkretnom slučaju reakcija javnosti bila je, mislim, veoma oštra i zato što detalji tog slučaja nikada nisu javno razmatrani tokom javnih sednica suda. Tako da su se oni, praktično, pojavili tek sa presudom. Takođe su postojale javno iznete, međusobno suprotstavljene tvrdnje u vezi s tim slučajem, uključujući i tvrdnje članova porodice pokojnog Alaćija. Zato mislim da moramo sačekati da bude objavljena kompletna presuda i da se završi žalbeni postupak pre nego što možemo bilo šta da kažemo o tom konkretnom slučaju", objašnjava Malići. Kakva je pozicija DSK?Alaćijeva porodica se nije oglasila, za razliku od većeg dela političke javnosti na Kosovu, koja je gotovo jednodušno podržala osuđene. To donekle iznenađuje u slučaju Demokratskog saveza Kosova (DSK), čiji su članovi i funkcioneri među žrtavama. Sa Ibrahimom Rugovom na čelu, 1992. godine održani su paralelni izbori, na kojima je Rugova postao nepriznati predsednik Kosova. Ubeđeni pacifista nije odustajao od mirnog rešenja ni kada je srpska strana pojačavala nasilje nad Albancima, pa ni kada je OVK širila svoj zamah. U složenim zbivanjima unutar OVK tinjao je i sukob između začetnika formacije i takozvanih Oružanih snaga Republike Kosovo (FARK), povezanih sa Rugovom. Žrtve sa liste onih za koje su prvostepeno osuđeni Tači i ostali dolaze su i iz tog korpusa. DSK, danas opoziciona partija, takođe je osudila presude, nakon čega je njen predsednik Bedri Hamza zatražio izmenu Zakona o Specijalnom sudu Kosova u Hagu. "Predlog zakona predviđa da se svaki predmet koji ne ulazi u ovu nadležnost prebaci na Kosovo, zajedno sa spisima, dokazima i ostalim materijalom. Dakle, pravda se nastavlja, ali tamo gde treba da se nastavi", rekao je. U atmosferi masovne podrške osuđenicima postavlja se pitanje da li se u DSK plaše da postupe drugačije. "Možda postoje određene izborne kalkulacije, naročito u pojedinim oblastima gde je tokom rata na lokalnom nivou bilo neke vrste političkih sukoba. Ali ne mislim da se plaše. Mislim da izjava kosovskog parlamenta odražava složenost kosovske borbe za nezavisnost i njihovo viđenje onoga što je OVK predstavljala. Odbacivanje njenog označavanja kao kriminalne, odnosno označavanja Glavnog štaba i te formalne strukture OVK kao kriminalne, jeste nešto oko čega, mislim, postoji konsenzus u čitavom albanskom političkom spektru", kaže Malići. Koji su dometi suđenja?"Nisu dovoljna da dovedu do suočavanja", uverena je Denisa Kostovicova. "U tom smislu veliku odgovornost u svim državama bivše Jugoslavije imaju elite. Međutim, mislim da se danas nalazimo u vrlo teškoj situaciji po tom pitanju, jer sada vidimo da postoje elite koje kontrolišu medije i koje imaju interes da podrže i plasiraju takve narative. Narative da smo mi zapravo najveća žrtva, da gledaju samo svoju etničku grupu, pa, ako hoćete tako da kažemo, postoji sprega sa delovima društva", kaže ova sagovornica. Naglašava da na prostoru cele bivše Jugoslavije nije bilo mnogo drugačijih pristupa sagledavanju prošlosti, iako su u nekim sektorima postignuti značajni rezultati. Kao primer navodi Kosovsku knjigu sećanja, rad Fonda za humanitarno pravo u Srbiji i na Kosovu, u kojoj je, na osnovu izjava svedoka, evidentirano više od trinaest hiljada stradalih ili nestalih. Umesto toga, kaže Kostovicova, u razmatranju ovih tema sve strane se uglavnom drže pristupa koji je etnički selektivan: "Mi sada vidimo ponavljanje obrasca koji je ustanovljen otkako je praktično osnovan Haški tribunal pre nekoliko decenija. Imamo obrazac neprihvatanja istine o zločinima koje su počinili pripadnici našeg naroda, s jedne strane, i insistiranje da su, da kažem, isključivi počinioci zločina bili naši neprijatelji, oni protiv kojih smo se borili. Vidimo da se taj obrazac ponavlja sa veoma malim razlikama, u zavisnosti od konteksta u kojem su se sprovodila suđenja. Nebitno je da li je kontekst bila Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska ili Kosovo. Taj obrazac se stalno ponavlja." "Uvid" potražite na YouTube kanalu Radija Slobodna Evropa.

Rusija ostaje ključni partner Srbije u snabdevanju gasom. Ovo je poruka Ministarstva rudarstva i energetike Srbije nakon novog produžetka gasnog aranžmana sa Moskvom. "Rusija je decenijama jedan od ključnih i pouzdanih snabdevača Srbije prirodnim gasom i ruski gas, kao trenutno duplo jeftiniji, ostaje važan činilac sigurnosti snabdevanja građana i privrede", naveli su za Radio Slobodna Evropa. Beograd i Moskva dogovorili su da će u Srbiju do kraja godine nastaviti da stiže ruski gas po "istim povoljnim uslovima kao i do sada". Tome je prethodio telefonski razgovor doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Rusije Vladimira Putina. Istovremeno, iz Brisela je stigao podsetnik da Evropska unija (EU) namerava da do kraja naredne godine postepeno obustavi uvoz ruskog gasa i nafte, te da se od Srbije, kao države kandidata, očekuje da svoju energetsku i spoljnu politiku uskladi sa ciljevima EU. Iz Ministarstva kažu da će Srbija odluke o budućim izvorima gasom donositi uzimajući u obzir sigurnost snabdevanja, raspoloživost i razvoj infrastrukture, tržišne uslove, uz uvažavanje međunarodno preuzetih obaveza. "EU je napravila jasnu razliku između uvoza ruskog gasa u države članice i tranzita gasa preko teritorije EU ka trećim zemljama. Evropska komisija je naglasila da se zabrana ne odnosi na treće zemlje", komentarišu iz Ministarstva. Srbija i dalje više od 80 odsto svojih potreba za gasom podmiruje iz Rusije. Od polovine prošle godine, kada je istekao dugoročni ugovor, svaka tri meseca bori se da produži aranžman sa Rusijom. Paralelno sa tim, Beograd pokušava i da smanji zavisnost od jednog dobavljača - izgradnjom novih interkonekcija i traženjem novih izvora. Prema mišljenju stručnjaka za energetiku Aleksandra Kovačevića, Srbija bi mogla sebi da priušti da se u budućnosti odrekne ruskog gasa. "Da li ima drugih mogućih izvora gasa po sličnim cenama? Odgovor je da ima. Mogli bi se napraviti aranžmani snabdevanja koji bi u najmanju ruku bili jednako povoljni kao i ovi aranžmani sa Ruskom Federacijom", kazao je za Radio Slobodna Evropa. Dodaje da svetsko tržište tečnog prirodnog gasa daje "raznorazne mogućnosti" da se to "vrlo efikasno i povoljno uradi". "To je sad stvar investicija i odgovarajuće energetske politike", kaže i napominje da je preduslov za sve to "radikalno i značajno poboljšanje efikasnosti korišćenja gasa u Srbiji". Osim EU, i Sjedinjene Američke Države nastoje da ograniče zavisnost zemalja Zapadnog Balkana od ruskih energenata i kompanija. Iz Vašingtona je Beogradu već poručeno da diversifikacijom, te izborom novih partnera, poput SAD-a, može da osigura svoju energetsku bezbednost. Dogovorene nove isporuke gasa iz AzerbejdžanaPrvi veći korak u diverzifikaciji izvora snabdevanja, Srbija je napravila 2023. izgradnjom interkonektora sa Bugarskom. Dug 170 kilometara, izgrađen je u saradnji sa Evropskom unijom. Time je Srbija otvorila put gasu iz Azerbejdžana. Prve količine stigle su u januaru 2024. Do kraja 2026. bila je dogovorena isporuka 400 miliona kubnih metara godišnje. Istog dana kada je produžen aranžman sa Rusijom, 30. septembra ugovoren je i nastavak saradnje sa Azerbejdžanom. "Potvrdili smo da ćemo nastaviti da dobavljamo jedan do dva miliona kubnih metara gasa dnevno iz ove zemlje", naveli su iz Ministarstva energetike. Potrošnja prirodnog gasa u Srbiji je u 2025. godini iznosila nešto više od tri milijarde kubnih metara. Učešće prirodnog gasa iz Azerbejdžana u ukupnoj potrošnji iznosilo nešto preko osam odsto. To je rast od pet odsto u odnosu na 2024. kada je udeo gasa iz Azerbejdžana činio 2,9 odsto. U međuvremenu, Srbija i Azerbejdžan proširile su energetsku saradnju. Predstavnici državnih kompanija Elektroprivreda Srbije, Srbijagas i SOCAR iz Azerbejdžana, potpisali su 30. septembra ugovor akcionara o razvoju projekta za izgradnju gasne elektrane u Nišu. Iz Ministarstva za RSE kažu da će za rad te elektrane, prema preliminarnim procenama, biti potrebno oko 500 miliona kubnih metara gasa godišnje. "Što će, takođe, uticati na rast potreba Srbije za azerbejdžanskim gasom", dodaju. Plan je da gasna elektrana bude izgrađena u naredne četiri godine. Priključak sa RumunijomU planovima za diverzifikaciju izvora snabdevanja gasom, vlasti u Srbiji računaju i na izgradnju interkonekcije sa Rumunijom. Sa 13 kilometara gasovoda na svojoj teritoriji i 85 koliko će izgraditi Rumunija, Srbija bi trebalo da dobije novi pravac snabdevanja i novi izvor gasa. Gasovod će, kako je najavljeno, povezati čvorište u Mokrinu u Srbiji sa rumunskim transportnim sistemom i gasnim koridorom BRUA (Bugarska, Rumunija, Mađarska, Austrija). Projektovani kapacitet je najmanje 1,6 milijardi kubnih metara gasa godišnje, uz mogućnost daljeg povećanja kapaciteta. Završetak radova na deonici na teritoriji Srbije planiran je tokom 2027. godine. "Na nedavno održanom sastanku sa ambasadorkom Rumunije, srpska strana je dobila informacije da se početkom sledeće godine očekuje početak radova na rumunskoj strani, što je važno imajući u vidu dužinu deonice u toj zemlji", kažu iz Ministarstva energetike. BRUA nije samo tranzitni gasovod, već deo rumunskog nacionalnog sistema za transport gasa u koji se upumpava i gas iz domaće proizvodnje. Prema mišljenju stručnjaka za energetiku Aleksandra Kovačevića to bi mogla biti jedna od važnih alternativa ruskom gasu za Srbiju. "Rumunsko domaće tržište je vrlo razvijeno. Postoje tranziti, postoji podzemna skladišta. Ima dugu tradiciju, dosta znanja i iskustva u korišćenju gasa", kaže. "Ne mogu da kažem da je to dovoljno ili uporedivo sa najrazvijenijim tržištima na svetu, ali u ovom regionu svakako najbolje što se može naći", dodaje. Prema Memorandumu potpisanom 2024. u Kladovu, mestu u Srbiji na granici sa Rumunijom, gasovod će biti dvosmerni, tako da će se gas moći transportovati ka obe zemlje. Povezivanje sa evropskim gasnim tržištemEvropska unija pokrenula je inicijativu za zajedničku nabavku prirodnog gasa sa idejom da se objedini tražnja evropskih kompanija, te da se oni povežu sa međunarodnim dobavljačima. Srbija se toj inicijativi priključila 2025. U februaru je saopšteno da Srbija planira i da obezbedi 500 miliona kubnih metara godišnje kroz mehanizam zajedničke nabavke gasa EU. "Kupovina gasa iz zajedničke nabavke zavisiće od konkretnih uslova koje dobijemo". "Cilj je da se obezbedi sigurno snabdevanje po što povoljnijim uslovima i izbegnu značajnija povećanja cena, kakva su zabeležena u pojedinim zemljama", kažu iz Ministarstva. Osim toga, državno preduzeće "Srbijagas", koje je zaduženo za snabdevanje ovim energentom, rezervisalo je 300 miliona kubika gasa u grčkom LNG terminalu Aleksandropolisu na period od 10 godina. Ipak, iz Ministarstva navode da će Srbija težiti da "dokle god je to dostupno, koristi jeftinije izvore snabdevanja". Interkonekcija Srbija-Severna MakedonijaUz podršku EU, Srbija je ušla u projekat izgradnje gasne interkonekcije Srbija-Severna Makedonija. To će, navode iz Ministarstva, omogućiti još jedan pravac snabdevanja sa juga i pristup infrastrukturi Transjadranskog i Transanadolijskog gasovoda (TAP i TANAP), kao i tečnog prirodnog gasa (LNG) terminalima u Grčkoj. Kapacitet ove interkonekcije biće oko 1,5 milijardi kubnih metara godišnje, a cilj je, prema rečima Ministarstva, da gasovod bude završen do kraja 2027. i operativan početkom naredne godine. Severna Makedonija je krajem avgusta potpisala ugovor o projektovanju i izgradnji svoje deonice gasnog interkonektora sa Srbijom. Vertikalni gasni koridorBeograd i Skoplje su 4. septembra postali deo inicijative Vertikalni gasni koridor, potpisivanjem memoranduma o razumevanju u Solunu. Reč je o regionalnoj inicijativi koja povezuje gasne transportne sisteme zemalja Jugoistočne i Centralne Evrope. U inicijativu su uključene i Grčka, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Slovačka, Ukrajina i Moldavija. Koridor se oslanja na postojeću gasnu infrastrukturu, interkonekcije i LNG terminale, pre svega u Grčkoj, sa idejom da se poveže tržište i povećaju mogućnosti za dopremu gasa iz različitih izvora. Da bi se to realizovalo u slučaju Srbije, potrebno je da budu završene dve interkonekcije – između Grčke i Severne Makedonije i između Severne Makedonije i Srbije. Uloga SAD u diverzifikacijiRazvijanje Vertikalnog koridora podržavaju i Sjedinjene Države koje u njemu vide mogućnost za povećanje izvoza svog LNG. Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski izjavio je u avgustu da njegova zemlja planira da početkom 2028. bude povezana sa terminalom za LNG u Aleksandropolisu i da preko mreže interkonektora omogući transport američkog gasa do Srbije i centralne Evrope. Na pitanje da li bi Srbija trebalo da gleda u pravcu SAD, kada je reč o potrazi za novim snabdevačima gasom, stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević kaže: "Apsolutno. Postoji dobar razlog zašto je tečni prirodni gas iz Sjedinjenih Država zauzeo veliki deo svetskog tržišta." "Radi se o gorivu koje je konkurentno, a isporučuje se po komercijalnim ugovorima, bez značajnih političkih uslova tržište je likvidno tako da vi uvek možete podesiti nabavku vašim potrebama", objašnjava. Srbija i SAD su u julu potpisale Memorandum o energetskoj bezbednosti, u okviru strateškog koji vode. Tadašnji ministar spoljnih poslova Marko Đurić je naveo da će Memorandum otvoriti nove perspektive za energetsku bezbednost Srbije kroz izgradnju gasnih interkonektora. Takođe, Srbija se krajem februara sa još 11 evropskih država pridružila i američkoj inicijativi za jačanje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom u centralnoj i istočnoj Evropi.

Uz robote, dronove i supersonične rakete, iz Pekinga u Beograd stižu i vojne delegacije, dok ulicama gradova ponovo zajedno patroliraju kineski i srpski policajci. Šta rade i kako se jačanje bezbednosne saradnje dve države uklapa u proklamovani put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji?

Vizne i finansijske sankcije za zvaničnike u Srbiji, traže se u dvostranačkom predlogu zakona koji su Čak Grejsli (Chuch Grassely), republikanski senator, i njegov kolega iz redova demokrata Ričard Blumental (Richard Blumental), podneli Senatu SAD. Primena mera koje se protiv Srbije predlažu, precizira se, mogu biti zaustavljene, tojest odnosi sa Srbijom se mogu dalje unapređivati, ukoliko se u određenim rokovima ostvari napredak. Napredak podrazumeva usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije i NATO-a. To se pre svega odnosi na usklađivanje politike prema Rusiji, Kini i Iranu. Podvlači se da su politička i ekonomska bliskost koju Srbija ostvaruje sa Rusijom i Kinom rizik pa interese SAD. Od Beograda se, kako stoji u tekstu koji je jedan od predlagača objavio u petak, traži jačanje vladavine prava, puna istraga o tragediji u Novom Sadu, kao i o prekomernoj upotrebi sile protiv mirnih demonstranata na protestima koji su usledili posle tragedije. Takođe, sugeriše se i zaustavljanje nedavno obnovljenog strateškog dijaloga Srbije i SAD. Da bi neki zakon bio usvojen u Kongresu potrebno je da prethodno prođe i Senat i Predstavnički dom. Predlog zakona je skoro identičan predlogu koji su krajem avgusta Predstavničko domu Kongresa podneli kongresmeni, republikanac Džo Vislon (Joe Wilson) i demokrata Bil Kiting (Bill Keating). Kome se predviđaju sankcije?Vizne i finansijske sankcije se predviđaju za pojedince koji doprinose destabilizaciji Zapadnog Balkan, odnosno "podržavaju štetne aktivnosti Rusije širom sveta". "Vlada Srbije vodi spoljnu politiku usmerenu na produbljivanje političkih, ekonomskih i bezbednosnih veza sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom, iako Srbija i dalje ima formalni status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji", stoji u objašnjenju predloga. Konstatuje se i saradnja koju je Srbija ostvarila sa Iranom: "Srbija i Iran produbili su tehnološke i političke veze uprkos opsežnim sankcijama koje su SAD i međunarodna zajednica uvele Iranu, potpisavši u februaru 2025. godine memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija i veštačke inteligencije, kao i održavši bilateralne političke konsultacije u aprilu 2025. godine." Ministar po zadatku u Teheranu: Srbija uz Rusiju, Kinu, Belorusiju na sahrani HamneijaMere bi se odnosile, precizira se, na one aktere koji svojim činjenjem opstruiraju međunarodne sporazume koji garantuju stabilnost Zapadnog Balkana, kao što su Dejtonski mirovni sporazum o BiH iz 1995. godine i Ohridski sporazum Kosova i Srbije iz 2023. godine. Takođe, sankcije bi se mogle primeniti i na one koji opsturiraju rad Rezidualnog mehanizma, naslednika Haškog tribunala za procesuiranje ratnih zločina počinjenih u bivšoj Jugoslaviji. Sankcije su predviđene i za pojedince u Srbiji koji učestvuju u korupciji, teškim kršenjima ljudskih prava ili podrivaju demokratske institucije. Naglašavaju se okolnosti tragedije prilikom rušenja nadstrešice na nešto ranije rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu. "Urušavanje renovirane nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, u kojem je poginulo 16 ljudi i koje mnogi građani Srbije pripisuju nemaru povezanom sa korupcijom prilikom ugovaranja državnih infrastrukturnih projekata, zahteva potpuno, transparentno i nezavisno utvrđivanje činjenica", navedeno je u zakonskom predlogu. Strateški dijalog pod znakom pitanjaPo zakonskom predlogu državni sekretar bi trebalo da obustavi Strateški dijalog SAD – Srbija, ukoliko Srbija nastavi sa istim trendom odnosa sa Rusijom, Kinom i Iranom, ne obezbedi slobodne i poštene izbore, borbu protiv korupcije i vladavinu prava, kao i ne garantuje slobodu štampe i okupljanja. Posle više odlaganja i godinu i po dana nakon što je otvoren, strateški dijalog Srbije i SAD obnovljen je potpisivanjem Memoranduma o saradnji u oblastima energetike i infrastrukture jula ove godine. Ko bi kontrolisao primenu zakona?Predviđa se da će najkasnije u roku od 180 dana od dana stupanja zakona na snagu američki državni sekretar, u koordinaciji sa direktorom Nacionalne obaveštajne službe i sekretarom za odbranu, podneti nadležnim odborima Kongresa izveštaj o koracima koje je Beograd preduzeo. U njemu će biti razmotreni "obim ruskog političkog, ekonomskog, energetskog i bezbednosnog uticaja u Srbiji; obim investicija, infrastrukturnih projekata, kao i političkih veza i veza u sektoru bezbednosti između Srbije i Kine, uključujući sve moguće posledice po interese NATO-a i Evropske unije na Zapadnom Balkanu". Takođe, očekuje se i procena u kojoj meri bliske ekonomske, političke i druge veze Srbije sa Rusijom i Kinom predstavljaju rizik po interese SAD. Šta su izjavili predlagači?Kako je na svom zvaničnom sajtu objavio predlagač, republikanski senator Čak Grejsli, predlog sadrži jasne i proverljive zahteve. "Srbija igra ključnu ulogu u očuvanju mira i bezbednosti na Zapadnom Balkanu. Od presudnog je značaja sprečiti Rusiju, Kinu ili Iran da utiču na Srbiju i destabilizuju region. Naš dvostranački predlog zakona pomogao bi u jačanju demokratskih institucija Srbije, a sadrži i ključne mere odgovornosti, poput sankcija, kako bi se podstakao povratak zemlje snažnoj demokratiji", izjavio je Grejsli. Njegov kolega i predlagač iz redova demokrata Ričard Blumental podvlači da odnosi SAD i Srbije moraju da budu zasnovani posvećnosti borbi protiv autokratije. "Od dolaska na vlast, aktuelna vlast u Srbiji produbila je veze sa Vladimirom Putinom i Xi Jinpingom. Ovaj zakon će administraciji dati nove instrumente za uvođenje sankcija pojedincima koji omogućavaju nazadovanje demokratije i pokazati da Sjedinjene Države ostaju zaštitnik demokratije. Ponosan sam što učestvujem u predvođenju ove inicijative u Senatu", saopštio je Blumental. Kako se stiglo dovde?Krajem avgusta, predlog zakona u Zastupničkom domu Kongresa podnijeli su kongresmeni, republikanac Džo Vilson i demokrata Bil Kiting. "Zahvalan sam senatorima Grejsliju i Blumentalu što su podneli predlog zakona 'Srbija' u Senatu. Vučićev režim se grčevito bori da ostane na vlasti. Izbori u Srbiji moraju biti slobodni i pošteni", napisao je Vilson na mreži X.

I posle nekoliko decenija nije zaboravljena teza kako je navodno kolektivni Zapad bio "nepravedan prema Srbima". Potegao ju je sada ruski predsednik Vladimir Putin uoči vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji i Opštih u Bosni i Hercegovini. Sa jednog foruma u Moskvi poručio je da su (Zapad) "podelili srpski narod na nekoliko delova i Srbi su se našli u različitim državnim entitetima". Kurt Basener (Kurt Bassuener), iz međunarodnog Saveta za politiku demokratizacije, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) da Putin stvara osnov za "ispravljanje" te "nepravde". "I otvoreno podržava koncept 'srpskog sveta', koji ne samo da predstavlja pokušaj rebrendiranja ideje 'Velike Srbije', već i – verujem, sasvim namerno – odražava koncept 'ruskog sveta', navodi Basener. On Putinove ocene vidi kao istu vrstu antiistorijskog revizionizma, kojim ruski predsednik pravda svoju "specijalnu vojnu operaciju", odnosno brutalnu invaziju na Ukrajinu. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE povodom ocena koje je izneo ruski predsednik. Do objavljivanja teksta na taj upit RSE nisu odgovorila ni ministarstva spoljnih poslova u Zagrebu, Sarajevu, Podgorici i Prištini. A upravo je proruski političar Aleksandar Vulin uveo termin "srpski svet' u politiku. Taj koalicioni partner dojučerašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, zastupao je prethodnih godina tezu da Vučić treba da stvara "srpski svet". Po toj ideji, Srbi bi imali pravo da budu politički jedinstven narod, koji o ključnim nacionalnim pitanjima odlučuje zajedno. Vulin, koji se nalazi na američkoj crnoj listi, govorio je i da je Vučić predsednik svih Srba, dok se Vučić nakon kritika iz regiona ogradio navodeći da politika "srpskog sveta" nije njegova politika. U regionu, koji i dalje nosi teret krvavog raspada bivše Jugoslavije, priče o "srpskom svetu" su doživljavane kao pokušaj oživljavanja ideje "velike Srbije" iz 90-ih. Hrvoje Klasić, profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu kaže za RSE da su snovi o "velikoj Srbiji" odavno propali. "Oni nisu bili ostvarivi ni kada je Srbija iza sebe imala oružje, odnosno JNA, i kada je imala i finansije. Sada mogu biti samo za lokalnu uptrebu tog dijela biračkog tijela koje nikako da izađe iz prošlosti", naveo je. Kako je srpski narod 'podeljen'Govoreći o "nepravdi" prema Srbima, Putin je najpre pomenuo Dejtonski sporazum, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini 1995. i uređen način funkcionisanja te države. A onda je dodao da su "Srbi postali podeljen narod u Evropi – i to podeljen silom". Istoričar Hrvoje Klasić, pak, kaže da Srbi oduvek žive u drugim državama. On navodi da su živeli u turskom carstvu, potom Austro-Ugarskoj, kasnije kroz Jugoslaviju u različitim republikama. "Nije se dogodila nekakva nepravda da su odjedanput sad zarobljeni Srbi na nekom tuđem teritoriju", kaže on. Klasić objašnjava da su Srbi sa Banije i Like iz Hrvatske, kao i iz Banjaluke u BiH duže živeli pod drugim glavnim gradovima nego pod Beogradom. "Rascjepkani su kroz nekoliko prošlih stoljeća, ne zbog raspada Jugoslavije", naveo je. Uzdržanost Aleksandra VučićaPutin je govoreći na forumu kluba "Valdaj" ukazao i na to da je dosadašnje rukovodstvo Srbije sa Aleksandrom Vučićem vodilo uzdržanu politiku i pokazivalo želju za saradnjom sa Rusijom. Istovremeno je izrazio i nadu da će Vučić u budućnosti biti premijer, dok se dojučerašnji predsednik Srbije na izborima suočava sa najozbiljnijim izazovom tokom svoje 14-godišnje vladavine. Na upit RSE povodom ocena ruskog predsednika nisu odgovorili ni Vučić, ni studentska lista "Studenti pobeđuju", koja se smatra njegovim glavnim rivalom. Iz studentske liste je poručeno da u ovom trenutku ne bi odgovarali na ta pitanja. Lista "Studenti pobeđuju", je nedavno objavila stav o sankcijama Rusiji navodeći da će Srbija "zadržati principijalno stanovište o neuvođenju restriktivnih mera prema Rusiji". Vučić je podneo ostavku na mesto predsednika Srbije 27. septembra, kako bi učestvovao u kampanji sa venredne izbore. Upravo je Putin bio poslednji strani državnik sa kojim je razgovarao pre podnošenja ostavke. Osim o gasnom aranžamanu, kojim su par dana kasnije produžene ruske isporuke Srbiji na još tri meseca, razgovarali su i o bilateralnoj saradnji i ratu u Ukrajini. Šta znači okrivljavanje ZapadaI Putin i Vučić izražavaju nadu da će spoljna politika Srbije i posle izbora 25. oktobra biti balansirana imajući, pre svega, u vidu odnos Beograda prema Moksvi. Iako je kandidat za članstvo u Evrpskoj uniji, Srbija nije sledila politiku Brisela u sankcijama Rusiji. Moskva s druge strane igra na kartu zavisnosti Srbije od ruskog gasa, pa aranžman o snabdevanju produžava na tri meseca a ne dugoročno kao ranije. Putinove izjave o "podeljenosti" sprskog naroda, Ljuljzim (Lulzim) Peci, direktor nevladinog Instituta za istraživanje i razvoj politika (KIPRED) iz Prištine, vidi kao "podmetanje vatre" na Balkanu zarad njegovih interesa. "To je veoma dobra muzika za uši nacionalista i onih koji rade protiv zapadnog poretka, a to je uključivanje u EU i NATO", naveo je on za RSE. Za istoričara Hrvoja Klasića Putnove poruke o uzorcima navodne podeljenosti srpskog naroda su isključivo u cilju konfrontiranja sa Zapadom. "Putinov komentar isključivo vidim kao još jedan od njegovih pokušaja da ruskom biračkom tijelu, ali u ovom slučaju vjerovatno i biračkom tijelu Aleksandra Vučića, predstavi Zapad kao bauk, faktor nestabilnosti, nekakvog vijekovnog neprijatelja", kaže on. Takođe smatra da su Putinovi komentari za unutrašnju politiku. "Čini se da Putin sve što u ovom slučaju govori, u drugom koraku razmišlja o Rusiji, a ne o Srbiji, a kamoli o Republici Srpskoj", dodao je. Zvanični Beograd se nije odrekao veza sa Rusijom, uprkos brojnim upozorenjima iz Brisela i Vašingtona. Naprotiv, već se oslanja na podršku Moskve pred međunarodnim organizacijama u pojedinim pitanjima, pre svega, u nepriznavanju Kosova kao nezavisne države, ali i odbijanju da se u Srebrenici u julu 1995. dogodio genocid.

Prema najavama, 69. Sajam knjiga se od 2027. seli u Surčin. Ovo izdanje manifestacije, koje se održava na staroj lokaciji prolazi u atmosferi bojkota vodećih i drugih izdavačkih kuća. U ovoj epizodi podkasta Zaviri ispod površine tražimo odgovore – da li je ovo kraj Beogradskog sajma knjiga? Može li manifestacija stara skoro sedam decenija da ostane ista kada izgubi prostor po kojem je prepoznajemo? Šta o tome kažu izdavači koji Sajam ove godine preskaču? Za podcast su govorili predstavici Lagune, Štrika i Kreativnog centra.

Sjedinjene Američke Države odobrile su NIS-u još jednu mesečnu dozvolu za rad, dok traju pregovori o prodaji ruskog udela u ovoj kompaniji. Naftna industrija Srbije stavljena je na listu sankcija američke Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija (OFAC) u januaru 2025. godine. Od tada se primena mera uglavnom odlagala, a kroz posebne mesečne licence SAD odobravaju NIS-u operativan rad. Da li će mađarski MOL, kao zainteresovani kupac, preuzeti većinske akcije, pod kojim uslovima i da li će transakciju odobriti OFAC, pitanja su na koja ključni igrači u ovom procesu ne otkrivaju mnogo.

Srbija je sa Azerbejdžanom dogovorila nastavak uvoza gasa iz ove kaspijske zemlje, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije za Radio Slobodna Evropa. "Potvrdili smo da ćemo nastaviti da dobavljamo jedan do dva miliona kubnih metara gasa dnevno iz ove zemlje", naveli su iz Ministarstva. Kaspijski gas iz Azerbejdžana, udaljenog više od 3.000 kilometara kopenim putem, stiže preko interkonektora Bugarska-Srbija koji je izgrađen u saradnji sa Evropskom unijom. Prve količine gasa krenule su 1. januara 2024. Tada je dogovorena isporuka do kraja 2026, godišnje do 400 miliona kubnih metara. Potrošnja prirodnog gasa u Srbiji je u 2025. godini iznosila nešto više od tri milijarde kubnih metara, te je učešće gasa iz Azerbejdžana u ukupnoj potrošnji bilo nešto preko osam odsto. U međuvremenu, Srbija i Azerbejdžan proširili su energetsku saradnju. Predstavnici državnih kompanija Elektroprivreda Srbije, Srbijagas i SOCAR iz Azerbejdžana, potpisali su 30. septembra ugovor akcionara o razvoju projekta za izgradnju gasne elektrane u Nišu. Ugovor podrazumeva i osnivanje zajedničkog privrednog društva. "Ovu zemlju ne posmatramo samo kao snabdevača, već i dugoročnog strateškog partnera u energetici", poručuju iz Ministarstva. "O tome govori i zajednički projekat izgradnje gasne elektrane od 500 MW kod Niša, za čiji će rad, prema preliminarnim procenama, biti potrebno oko 500 miliona kubnih metara gasa godišnje, što će takođe uticati na rast potreba Srbije za azerbejdžanskim gasom", dodaju. Iz Ministarstva napominju da bi se sa povećanjem količina prirodnog gasa koje bi se u narednom periodu nabavljale iz Azerbejdžana, povećavao bi se i njegov udeo u ukupnom snabdevanju tržišta Republike Srbije. Uprkos pokušajima da diverzifikuje izvore snabdevanja gasom, između ostalog i kroz ugovor o isporukama gasa sa Azerbejdžanom, Srbija i dalje u velikoj meri zavisi od isporuka gasa iz Rusije. Beograd i Moskva dogovorili su 30. septembra produženje gasnog aranžmana, tako da će u Srbiju do kraja godine nastaviti da stiže ruski gas po "istim povoljnim uslovima kao i do sada". Tom je prethodio telefonski razgovor doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Rusije Vladimira Putina. Nekoliko dana kasnije, iz Brisela je poručeno da Evropska unija (EU) namerava da do kraja naredne godine postepeno obustavi uvoz ruskog gasa i nafte, te da se od Srbije, kao države kandidata, očekuje da svoju energetsku i spoljnu politiku uskladi sa ciljevima EU. Pregovori o članstvu između Brisela i Beograda u zastoju su, između ostalog, i zbog nedovoljne usklađenosti Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Zavisnost od ruskog gasa bio je jedan od argumenata zvaničnog Beograda da ne uvodi sankcije Moskvi.

Godinama su ih delile političke ambicije, rivalstva i različiti pogledi na to kako zastupati interese Albanaca u Srbiji. Ove jeseni, međutim, osam albanskih stranaka iz Preševa, Bujanovca i Medveđe prvi put će pokušati da do poslaničkih mandata dođu sa jedne liste, "Albanska koalicija". U njihovom ujedinjenju važnu ulogu imao je Aljbin Kurti, kosovski premijer, koji je političke rivale doveo za isti sto. Dogovor bi mogao promeniti način na koji će Albanci sa juga Srbije nastupati prema Beogradu, ali i otvoriti pitanje uticaja Prištine na njihovu politiku. "Bilo je tu i ličnog suparništva, ambicije. Ovaj put je sasvim moguće da je Kurti bio taj koji ih je naterao da sednu za jedan sto i biće znatno jači, daleko više će se čuti njihov glas u Skupštini Srbije", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam. Uloga kosovskog premijera ključna je i za Beljgzima(Belgzim) Kamberija iz Instituta za socijalne politike "Musine Kokalari" u Prištini. "Već nekoliko godina te iste partije nisu uspele da organizuju nijednu zajedničku raspravu, makar i simboličnu, praktično dopuštajući da zamre i Skupština albanskih odbornika Preševa, Bujanovca i Medveđe, koja je služila kao svojevrsni zajednički mehanizam samoorganizovanja za definisanje strateških i političkih pravaca Albanaca u ove tri opštine", kaže on. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji predstavljaju četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji. Šta kažu političari?Visar Memeti, lider Alternative za promene, kaže da je dogovor postignut na drugom sastanku zahvaljujući premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju. "Mi smo 2020. imali tri poslanika, posle smo se podelili i rezultat je bio jedan poslanik. Naš cilj je sada da ponovo dobijemo tri poslanika, tako će naša snaga u Skupštini Srbije biti mnogo veća", kaže Memeti. Lider Partije za demokratsko delovanje Šaip (Shaip) Kamberi u prethodnom sazivu Skupštine Srbije bio je jedini predstavnik albanske zajednice. On kaže da među potpisnicima dogovora o zajedničkom nastupu postoje "dijametralne suprotnosti" u pogledu učešća na parlamentarnim izborima, zahteva i koraka koje predstavnici Albanaca treba da preduzmu. Ipak, navodi, one su prevaziđene posredovanjem i savetima premijera Kosova. "Stranke koje su 2022/2023. godine samostalno učestvovale na izborima, van naše liste koja je bila većinska, videle su da je teško dobiti mandat ako se ne udružimo. I sada su valjda to shvatile i sada smo došli do ovog rezultata", rekao je Kamberi za RSE. Kamberi i Memeti kažu da je dogovoren i zajednički nastup nakon izbora. "Nakon izbora ćemo se dogovarati da li ćemo podržati Vladu ili ćemo ostati u opoziciji, ali sada o tome možemo da pričamo samo hipotetički", navodi Memeti. Za šta će se zalagati osam stranaka?Osam stranaka - Partija za demokratsko delovanje, Alternativa za promene, Demokratska partija, Albanska demokratska partija, Pokret za demokratski napredak, Pokret za reforme, Alternativa za Dolinu i Demokratska unija Albanaca pokušaće da ostvari plan od sedam tačaka dogovoren sa Vladom Srbije. Plan predviđa zastupljenost Albanaca u državnim institucijama, ekonomski oporavak opština Preševske doline, službenu upotrebu jezika, pisma i nacionalnih simbola Albanaca. Kamberi ukazuje da član 5 sporazuma direktno uključuje I kosovskog premijera u konsultacije o ključnim strateškim pitanjima. Time se, dodaje, "de facto dodatno jača uloga Aljbina Kurtija", odnosno biće u mogućnosti da politički usmerava i određuje delovanje izabranih albanskih predstavnika u Srbiji. Burhan Behljulji (Behluli), urednik TV Spektri u Bujanovcu podvlači da su pripadnici albanske zajednice u opštinama na jugu Srbije, gde čine većinu, godinama od svojih političkih predstavnika tražili da se ujedine u zastupanju interesa na centralnom nivou u Srbiji. Zahtev se odnosio I na odnos sa Beogradom, Prištinom i Tiranom. "Verujem da su raspoloženje na terenu i sve veće nepoverenje građana prema aktuelnim političarima uticali na to da realnije sagledaju sopstvenu poziciju i pristanu na dogovor. Da je odluka zavisila isključivo od njih, mislim da do dogovora ne bi ni došlo ili bi ponovo nastupili u najmanje tri odvojena tabora", ocenjuje Behljulji u izjavi za RSE. Zajednički nastup albanskih stranaka inicirala je 2020. godine zvanična Tirana, ali je tada jedna od partija odbila da se pridruži pozivu. Inače, albanski predstavnici godinama ukazuju na diskriminatorske prakse prema toj zajednici u Srbiji, što zvanični Beograd negira. Sa vlastima Srbije predstavnici Preševske doline potpisali su 2001., 2007. i 2013. godine tri sporazuma kojima su predviđeni zaštita prava i bolja integracija albanske manjine. Njihova primena je u praksi izostala. Veća zastupljenost Albanaca u državnim institucijama ujedno je deo obaveza Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Tokom proteklih godina izdvajano manje novca za jug SrbijePolitički analitičar iz Prištine, Beljgzim Kamberi, smatra da je položaj albanske manjine u Srbiji dodatno oslabljen tokom vlasti Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića. Navodi i da rezultat ovog dogovora može biti veća parlamentarna zastupljenost u Skupštini Srbije, ali da to nije dovoljno. "Stvarna vrednost tog predstavljanja meriće se pre svega uticajem na ekonomski razvoj i blagostanje građana Preševa, Bujanovca i Medveđe, zastupljenošću u institucijama, unapređenjem individualnih i kolektivnih prava i vraćanjem problema ovog područja na političku agendu", poručuje Kamberi. Aleksandar Popov napominje i da je Srbija izdvajala manje novca za jug Srbije, gde se građani suočavaju sa problemom nezaposlenosti i priznavanjem diploma stečenih na Kosovu. "Bez obzira ko bude na vlasti, ja se nadam da će imati daleko više senzibiliteta za nerazvijene krajeve koji su, uglavnom, na rubu Srbije gde žive manjine. Jedan od prioriteta novih vlasti treba da bude učvršćivanje međusobnog poverenja, da se manjine osećaju da su u svojoj zemlji", kaže Popov. Zahtev za zagarantovana mestaPremijer Kosova Aljbin Kurti je 30. septembra rekao da zajednički nastup na listi "Albanska koalicija" može biti važan i istorijski korak za Albance iz Preševske doline u borbi “protiv diskriminacije i isključivanja, kao i protiv administrativnog etničkog čišćenja (u Srbiji)”. Ponovio je stav da pripadnici albanske zajednice u Srbiji treba da imaju ista prava kao pripadnici srpske zajednice na Kosovu, uključujući rezervisana mesta za manjine u Skupštini. Za liste nacionalnih manjina u Srbiji važi takozvani prirodni prag, što znači da mogu učestvovati u raspodeli mandata i ako ne osvoje najmanje tri odsto glasova. Pri raspodeli mandata, količnici koje osvoje manjinske liste dodatno se uvećavaju za 35 odsto. Kamberi navodi i da je cilj zahteva premijera Kurtija snažnije parlamentarno predstavljanje i rešavanje asimetrije između Kosova i Srbije u ustavnom, zakonskom i institucionalnom okviru zastupljenosti nacionalnih manjina. "Ipak, malo je realno očekivati da se takav zahtev ostvari već u narednom sazivu parlamenta. Prioritetnije bi bilo da albanski poslanici postignu konkretne rezultate u ekonomskom razvoju i blagostanju građana, institucionalnoj zastupljenosti, sprovođenju postojećih sporazuma, pitanju pasivizacije adresa, obrazovanju i upotrebi albanskog jezika, kao i u rešavanju nejednakosti i nepravdi koje i dalje pogađaju Albance u Preševu, Bujanovcu i Medveđi", ističe. Za urednika lokalne televizije u Bujanovcu, Burhana Behljuljija važno je da se pronađe model koji bi obezbedio stvarnu reprezentativnost albanske zajednice u Srbiji. "Ne treba zaboraviti da su garantovana mesta na Kosovu uređena Ustavom. Zato je jedno pitanje politička opravdanost takvog zahteva, a drugo njegova ostvarivost u postojećem ustavnom i izbornom okviru Srbije", ukazuje on. Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa podržao je početkom godine predlog zakona kojim se od američkog državnog sekretara traži da pripremi izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini. Predlog zakona, čiji je inicijator kongresmen Kit Self, predviđa razmatranje više pitanja koja se tiču albanske nacionalne manjine u Srbiji. Uključeno je brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni, što dovodi do gubitka srpskog državljanstva. Predlog zakona se bavi i ograničenjem u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, nepriznavanjem diploma sa Kosova i nedostatkom školskih udžbenika na albanskom jeziku. Ovo pitanje je pomenuto i u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2023. godinu.

Proces o kupovini većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) između mađarskog MOL-a i ruskog Gaspromnjefta se nastavlja, rečeno je za Radio Slobodna Evropa u MOL-u. U toj kompaniji su naveli da je MOL 30. septembra dobio zvaničnu licencu Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) za nastavak pregovora. "Dok je za realizaciju transakcije, između ostalog, potrebno odobrenje OFAC-a i drugih nadležnih organa", dodaje se. Mađarska naftna i gasna kompanija MOL je tako odgovorila na upit RSE povodom medijskih navoda u Srbiji da su pregovori praktično propali. Prethodno je magazin Forbes Srbija objavio pozivajući se na neimenovane izvore is srpske vlasti da su pregovori MOL-a i Gaspromnjefta praktično propali. Ministarstvo energetike i rudarstva Srbije do objavljivanja ove vesti nije odgovorilo na upit RSE o pregovorima o NIS-u. Dan ranije je ministarska Dubravka Đedović Handanović izjavila da će pregovori zahtevati još neko vreme. "Mi smo svoj deo posla završili kada je u pitanju sporazum između akcionara, ukoliko MOL preuzme NIS i SAD to odobre", rekla je ona 30. septembra nakon što je OFAC produžio licencu za rad NIS-a do kraja oktobra. Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da stvari idu svojim tokom i da nije bilo očekivanja da će se brzo završiti. On je 30. septembra za RT Balkan rekao da je "problem težak i da se radi o velikom novcu koji je Gasprom uložio, a naveo je i da je tu i "zadatak očuvanja interesa Srbije i Ruske Federacije i da se pronađe rešenje koje bi omogućilo razvoj NIS-a na isti način". Nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoreći o pregovorima o prodaju ruskog udela u NIS-u rekao za Radio Beograd da je to nije jednostavno ni objasniti ni razumeti. "Nema nikakve sumnje da bi, s jedne strane, Rusi želeli da to sačuvaju pod svojom kontrolom, nema nikakve sumnje da bi Amerikanci želeli da to Rusi ne sačuvaju, ali istovremeno razmišljaju da li je bolje da uzme neka evropska zemlja ili je bolje da to uzmu oni", rekao je Vučić 20. septembra. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja eksploatiše i prerađuje naftu, od čega zavisi i rad NIS-ove rafinerije. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u, zbog većinskog ruskog vlasništva, kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Dok traju pregovori sa MOL-om, OFAC produžava licence za rad NIS-a, kao i za pregovore o promeni vlasništva. Ruski vlasnici imaju 56,15 posto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. MOL i Gaspromnjeft su sredinom januara potpisali glavne odredbe okvirnog sporazuma. Nedavno su dvojica republikanaca u Predstavničkom domu SAD pozvala administraciju američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da nastavi sa sankcijama protiv NIS-a. Kongresmeni Đžo Vilson (Joe Wilson) i Kit (Keith) Self, poslali su 25. septembra pismo Ministarstvu finansija u kojem se protive produženju ublažavanju sankcija za NIS. MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tela, kao i strateški ciljevi kompanije. Ugovor će, međutim, početi da se primjenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri.

Pritvor dvojici muškaraca uhapšenih u junu u blizini srpsko-mađarske granice produžen je do 9. decembra, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz Višeg suda u Subotici, dok istražitelji u Njemačkoj, prema pisanju tamošnjih medija, provjeravaju njihove moguće veze s osumnjičenima za pokušaj napada na aerodromu u Leipzigu. Danilo B. i Slobodan Đ. uhapšeni su 11. juna u blizini Subotice, na putu prema mađarskoj granici, a njemački mediji o njima su pisali kao o "jednokratnim" ruskim agentima za koje se sumnja da su planirali sabotažu u Njemačkoj. Njemački Bild objavio je u julu da su navodno planirali podmetanje eksploziva u Njemačkoj, a kao moguća meta tada se spominjala firma povezana s proizvodnjom ili isporukom vojne opreme Ukrajini. Nešto manje od dva mjeseca nakon njihovog hapšenja, došlo je do pokušaja napada na aerodromu Leipzig/Halle, gdje je 4. augusta navečer, u blizini ukrajinskih teretnih aviona pronađen dron s eksplozivnom napravom. Pozivajući se na izvore iz istrage, list Der Spiegel objavio je početkom septembra da njemački istražitelji provjeravaju moguće kontakte dvojice uhapšenih u Srbiji s osobom koja je obuhvaćena istragom pokušaja napada u Leipzigu. Iz njemačkog Saveznog tužilaštva i policije nisu odgovorili na upit RSE u kojoj je fazi istraga i da li se ispituje moguća veza s uhapšenima u Srbiji, kako su prenijeli njemački mediji. Iz Savezne kancelarije za zaštitu Ustava (BfV) naveli su za RSE da "ne komentarišu javno pitanja koja se tiču potencijalnih obavještajnih saznanja ili aktivnosti". Identičan odgovor stigao je i iz Savezne obavještajne službe Njemačke (BND). Dva mjeseca prije hapšenja dvojice muškaraca, u Kanjiži na krajnjem sjeveru Srbije 5. aprila je pronađen eksploziv u blizini gasovoda koji povezuje Srbiju i Mađarsku. Tada su sigurnosne službe i državni zvaničnici slučaj povezivali s mogućom diverzijom na gasnoj infrastrukturi i tvrdili da bi u njoj mogla učestvovati osoba iz grupe migranata, a o slučaju je razgovarano i s mađarskim vlastima. Više javno tužilaštvo u Subotici saopćilo je pet mjeseci kasnije da vodi istragu o sedam osoba te da se sumnjiče da su u Srbiji nabavljale i skladištile eksploziv, eksplozivne naprave i dronove, a potom ih prebacivale prema zemljama Evropske unije. Iz Tužilaštva nisu odgovorili na upit RSE kojoj je fazi postupak niti da li su istiniti navodi njemačkih medija o istraživanju mogućih veza dvojice uhapšenih s osumnjičenima za pokušaj napada u Njemačkoj. Istraga u Njemačkoj i šta pišu medijiNakon što je na aerodromu u Leipzigu 4. augusta pronađen dron s eksplozivnom napravom, njemačka vlada je saopćila da za pokušaj napada smatra odgovornom Rusiju, što je Moskva negirala. Istragu vodi savezno tužilaštvo Njemačke, iz koga do danas nisu objavljivali njene detalje niti potvrdili da ona obuhvaća i provjere u Srbiji. Početkom septembra, list Der Spiegel je, pozivajući se na sigurnosne izvore, objavio da istražitelji provjeravaju moguće kontakte Danila B. i Slobodana Đ., koji su u pritvoru u Srbiji, s osobom koja se pojavljuje i u istrazi pokušaja napada na aerodromu u Leipzigu. Njemački mediji izvještavali su o osumnjičenom Olegu L., navodeći da istražitelji istražuju i njegove veze s ruskom vojnom obavještajnom službom GRU. Prema pisanju njemačkih medija, on je nakon boravka u Njemačkoj otputovao u Srbiju, a potom u Rusiju. Osim njega, za učešće u ovom činu osumnjičen je i jedan državljanin Bjelorusije Andrej K. O ovom slučaju je u intervjuu za RSE nedavno govorila i američka senatorica Jeanne Shaheen, tvredeći da je Srbija bila "usputna stanica" Rusima tokom pokušaja napada u Leipzigu. Mediji navode da su istražitelje do osumnjičenih, između ostalog, odveli zaplijenjeni dijelovi dronova, kao i oprema za eksploziv i paljenje. Ovi elementi su već poznati iz drugih hibridnih operacija Rusije. Kako prenosi list Welt am Sonntag, tragovi DNK pronađeni na konstrukciji antene jednog od dronova pružili su ključne indicije koje su ukazale na osumnjičene. List Bild je još u augustu izvijestio o postojanju ovih DNK tragova. Oni se poklapaju sa tragom koji je prethodno identificiran u vezi sa podmetanjem požara u logističkom centru kompanije DHL u Leipzigu, do kojeg je došlo 20. jula 2024. godine. Postupci protiv osoba koje se povezuju s ovom sabotažom vode se pred sudovima u Poljskoj i u Litvaniji, a jedan od optuženih je ruski državljanin Aleksandar Bezrukavji koji je izručen iz Bosne i Hercegovine. Kako je Rus uhapšen u BiH završio u jednoj od europskih istraga o navodnim ruskim sabotažama?Kamioni iz Srbije u Njemačkoj?List Bild objavio je krajem septembra da njemačke službe tragaju za oružjem za koje sumnjaju da je preko Srbije moglo biti uneseno u Njemačku. List navodi da je imao uvid u povjerljive dokumente, prema kojima je dan nakon hapšenja kod Subotice, obavještajna služba upozorila srpske vlasti na kamion iz Srbije za koji se sumnjalo da ima posebno napravljene skrivene prostore za krijumčarenje oružja. Kamion je, prema pisanju tog medija, 27. juna zaustavljen na autoputu u Bavarskoj, ali su skriveni prostori tada bili prazni. Bild navodi da njemačke službe provjeravaju da li je teret iz kamiona ranije istovaren i gdje se sada nalazi. Prema informacijama tog lista, oružje je moglo biti namijenjeno napadu na kompaniju iz bavarske vojne industrije koja je važna za podršku Ukrajini. Skladište oružja kod BerlinaKao odgovor na incident u Leipzigu njemačka vlada je, između ostalog, zatvorila Generalni konzulat Rusije u Bonu. Moskva je uzvratila zatvaranjem nekoliko filijala Gete instituta u Rusiji, dok je ruski predsjednik Vladimir Putin potez Njemačke nazvao "ozbiljnom greškom" koja je "u suprotnosti s interesima njemačkog naroda". Slučaj iz Bavarske nije jedini koji je njemačke bezbjednosne službe stavio u stanje visoke pripravnosti. Prije više od mjesec, medijske kuće WDR, NDR i Süddeutsche Zeitung izvijestile su o tajnom skladištu oružja na obodu Berlina. U šumi na granici između Brandenburga i Berlina, otkriveno je profesionalno uređeno podzemno skrovište u kome je pronađeno oružje. Prema saznanjima Savezne kancelarije za zaštitu ustava, riječ je o skladištu ruskih obavještajnih službi. Pištolji su bili namijenjeni agentima koji su trebali na njemačkom tlu izvesti atentate. U vezi sa ovim otkrićem, jedan osumnjičeni je uhapšen u Rumuniji u jesen 2025., a Savezno tužilaštvo vodi istragu zbog pripremanja teškog akta nasilja koji ugrožava državu.

Evropska komisija predložiće nova pravila za buduće članice Evropske unije. Radio Slobodna Evropa imao je uvid u nacrt strategije koju bi Evropska komisija trebalo da usvoji 7. oktobra. Šta se predlaže?

Vazduhoplovni zavod "Orao" iz Bijeljine planira posao sa Rusijom. Informaciju o tome doneo je u Banjaluku tim koji je, svega četiri dana pred Opšte izbore u Bosni i Hercegovini (BiH), predvodio Milorad Dodik, kome je sudski zabranjeno da se kandiduje još pet godina, ali je i dalje na čelu Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), vladajuće partije u entitetu Republika Srpska. "Složili smo se sa tim da to uradimo, a ruska strana će nama predložiti određene mogućnosti", rekao je Dodik nakon što se u Moskvi sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Predsednik Vlade Republike Srpske Savo Minić rekao je po povratku iz Moskve da je za početak realizacije "dobijena načelna saglasnost". Detaljniji planovi nisu navedeni. Osnovna delatnost "Orla" je remont i trgovina avionskim motorima, uključujući i vojne mlazne avione. Saradnja sa Rusijom najavljena je u petoj godina rata u Ukrajini, te sankcija koje je Evropska unija uvela Rusiji, a o čemu saglasnost u BiH nikada nije postignuta. Kada je o samoj bijeljinskoj kompaniji reč, najava dolazi nekoliko meseci nakon što je Vlada Republike Srpske prodala 30 odsto akcija "Orla" konzorcijumu predvođenom beogradskim "Glotecom". Prema podacima Vlade RS, novi suvlasnik se obavezao da pokrije dugove preduzeća i ulaže u proizvodnju. Grupacija "Glotec" je, prema navodima Vlade RS, već godinama najvažniji poslovni partner "Orla", preko kojeg fabrika ostvaruje oko 60 odsto prihoda. Na pitanje Radija Slobodna Evropa kako manjinski partner gleda na najavljenu saradnju sa Rusijom, Dodik je odgovorio da će saradnje biti, svidelo se to njima ili ne. "Naši stručnjaci će otići dogovarati, pregovarati i mi ćemo to napraviti. Svidjelo se to manjinskom ili većinskom vlasniku. To će tako biti", naveo je Dodik. Šta su rekli u Glotecu?Manjinski vlasnik Vazduhoplovnog zavoda "Orao", grupacija Glotec Ltd je, u junu 2026., na pitanja RSE da li planovi za zavod uključuju pokretanje remonta savremenih ruskih motora, izričito odbacio mogućnost bilo kakve saradnje sa Rusijom. "Posebno je opasno dovoditi Glotec ili Orao u bilo kakvu, a potpuno neosnovanu, vezu sa Rusijom. U trenutnom geopolitičkom okruženju samo pominjanje takvog nečega može da ugrozi poslovanje firmi", naveo je Stefan Vukićević, direktor kompanije Glotec. RSE je nakon Dodikove izjave o dogovoru Republike Srpske i Rusije pokušao od "Gloteca" da dobije pojašnjenje o tome šta bi najavljena saradnja konkretno značila. Do objave teksta odgovor nije stigao. Bez odgovora su ostala i pitanja RSE upućena Evropskoj uniji i NATO-u o mogućoj saradnji Republike Srpske i Rusije u oblasti održavanja helikoptera i avionskih motora. No, vojni analitičar Hamza Višća kaže za RSE kako bi eventualna saradnja "bila protivna dogovorenim sankcijama prema Rusiji". "Protivno je međunarodnoj politici i vanjskoj politici Evropske unije koju mi kao kandidat za ulazak u u Evropsku uniju moramo već sada da poštujemo", kazao je Višća. On podseća da je "Orao" 2002. godine bio u središtu afere zbog izvoza vojne opreme i delova u Irak, koji je tada bio pod međunarodnim sankcijama i embargom na naoružanje. Zbog tog slučaja više rukovodilaca kompanije kasnije je pravosnažno osuđeno. "Interes Rusije za namjensku industriju u Bosni i Hercegovini ne začuđuje, jer jednostavno svi su danas zainteresovani za bilo koju namjensku industriju koja može proizvoditi nešto što može biti korisno u sukobima koji su u toku ili u nekim sukobima koji se očekuju", kaže Višća i dodaje da očekuje da će evropske institucije reagovati odgovarajućim pritiskom. "Ipak ne očekujem da će doći do nekog žestokog zaoštravanja, jer jednostavno mislim da je ova priča plasirana samo za potrebe izbora i da se poslije izbora opet mora raditi u skladu sa zakonom, a ne u skladu sa željama", ocenjuje Višća. Šta se zna o kompaniji 'Orao'?"Orao" ima dugu tradiciju rada na motorima sovjetskog porijekla. Prema podacima sa sajta kompanije, u prošlosti je radio remont motora R13-300 i R25-300 koji su ugrađivani u avione MiG-21. Reč je o jednom od najpoznatijih aviona lovaca iz perioda Hladnog rata, koji je uveden u upotrebu 1960. godine i korišćen u više od 60 zemalja. Bivša Jugoslavija ga je nabavila 1962. godine. Poslednji MiG-21 u Ratnom vazduhoplovstvu Srbije povučen je iz upotrebe 2021. godine. Godine 2019. Vazduhoplovni zavod "Orao" je vodio razgovore sa ruskom državnom korporacijom Rostek s ciljem da dobije licence za remont savremenih ruskih motora. Do dogovora nije došlo. Nakon kupovine akcija u Orlu, iz kompanije Glotec, su za RSE naveli da "te aktivnosti od tada nisu dalje razmatrane". Kako su objasnili, trenutno se najveći deo prihoda Orla zasniva na motorima britanskog porekla - Viper, Orpheus i Dart, koji su pri kraju svog veka zbog smanjenja broja letelica koje ih koriste. Kao zamenu planiraju razvoj MRO programe za motore M250, PT6, Adour i Gnome. U pitanju su motori zapadnih proizvođača, odnosno Rolls-Roycea i Pratt & Whitneyja. "Glotec se ne bavi istočnim tehnologijama i svoje poslovanje zasniva, isključivo, na motorima zapadne tehnologije", navodi se u odgovoru kompanije iz juna 2026. za RSE. Šta se zna o 'Glotecu'?Prema podacima sa sajta kompanije, Glotec LTD je vazduhoplovna i industrijska grupa osnovana 1989. godine. Ima kancelarije u Singapuru, Srbiji i Crnoj Gori. Na LinkedInu navode da imaju između 51 i 200 zaposlenih. U Srbiji je registrovana kompanija Glotec doo, osnovana u januaru 2023. godine. Vlasnik i direktor je Stefan Vukićević, a firma ima jednog zaposlenog. Prethodno je na istoj adresi poslovalo Predstavništvo Glotec, čiji je vlasnik bio Stefanov otac, Slavomir Vukićević. Stefan Vukićević je, zajedno sa Damjanom Vukićevićem i Aleksandrom Pešovićem, odgovorno lice u švajcarskoj kompaniji Glotec International AG. Ta firma je 2013. godine u Srbiji osnovala Eco Glotec, čiji su suvlasnici bili Nenad Kovač, poznat kao Neša Roming, Dragan Klisura i Nenad Mihajlović. Kovač, Klisura i Mihajlović bili su dugogodišnji poslovni partneri Nikole Petrovića, bivšeg direktora Elektromreže Srbije. Petrović je 2024. preuzeo većinski udeo koji je u Eco Glotecu imao Glotec International AG, a kompanija je naredne godine ugašena i pripojena njegovom preduzeću Mini Hydro Investments. U međuvremenu, Glotec International AG je sa Nenadom Kovačem ušao i u posao sa nekretninama kroz kompaniju Milanković Property. Slavomir Vukićević, Stefanov i Damjanov otac, vlasnik je crnogorske kompanije Glotec d.o.o. i pojavljuje se na događajima povezanim sa Vazduhoplovnim zavodom "Orao" u Bijeljini. Stefan Vukićević je, istovremeno, stvarni vlasnik beogradske kompanije za nekretnine Realno. Treći odgovorni član švajcarskog Gloteca, Aleksandar Pešović, u Švajcarskoj poseduje još nekoliko kompanija. U Srbiji preko švajcarske kompanije SIG Alpe Finance AG poseduje 30 odsto osiguravajuće kuće Globos. Preostalih 70 odsto pripada kompaniji British Motors, čiji je vlasnik Ostoja Mijailović, srpski biznismen i nekadašnji poslanik vladajuće Srpske napredne stranke. Na pitanje koja od njihovih firmi finansira kupovinu akcija i ulaganja u Orao, iz Gloteca su za RSE naveli da su sredstva za to obezbeđena iz grupacije Glotec, "prvenstveno putem ispostave kompanije Glotec Ltd u Singapuru". Od dogovorenog iznosa sa Glotec-om, samo milion maraka (oko 510 hiljada evra) odnosi se na kupovinu akcija, dok više od tri miliona maraka (oko 1,5 miliona evra) ide za pokrivanje dugova Orla. Oko devet miliona maraka (4,6 miliona evra) su planirane investicije u naredne tri godine. Prema podacima trgovinske baze Volza, koje je analizirao RSE, u poslednjih 12 meseci Glotex je komponente za motore uvozio iz Indije i Malezije, a gotove proizvode primarno izvozio u Indiju. U prisustvu predstavnika kompanije Glotec, i Vazduhoplovni zavod Orao je u maju 2025. potpisao sporazume o saradnji sa HAL-om (Hindustan Aeronautics Limited) - državnom kompanijom koja radi za indijsku vojsku.

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD produžila je licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS) do 30. oktobra. Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović rekla je da je to dobra vest za Srbiju, posebno pred početak zimske sezone, prenosi Beta. "Situacija je i dalje je veoma izazovna, kako zbog geopolitičkih okolnosti i rasta cena energenata, tako i zbog otežanih logističkih uslova, niskog vodostaja Dunava i problema sa uvozom naftnih derivata. Zbog toga smo reagovali puštanjem 5.000 tona dizela iz državnih rezervi na tržište, uz smanjenje akciza koje primenjujemo već mesecima", rekla je ona, saopštio njen kabinet. Dodala je da se nastavljaju razgovori između OFAC-a i MOL-a o transakciji, koji će zahtevati još neko vreme. "Mi smo svoj deo posla završili kada je u pitanju sporazum između akcionara, ukoliko MOL preuzme NIS i SAD to odobre. Do tada nastavljamo da preduzimamo sve što je potrebno kako bismo obezbedili punu snabdevenost tržišta, držali cene pod kontrolom i bili spremni da reagujemo u slučaju bilo kakvih poremećaja, kao što smo to činili i do sada", rekla je ministarka. Naftna industrija Srbije (NIS) podnijela je 24. septembra Ministarstvu finansija SAD novi zahtjev za licencu koja bi omogućila nastavak operativnog rada. Aktuelna licenca za rad NIS-u koju je ranije izdala Kancelarija za kontrolu strane imovine pri Ministarstvu finansija SAD, istekla je 30. septembra. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u, koji je u većinskom ruskom vlasništvu, kako bi spriječila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Ranije su dvojica republikanaca u Zastupničkom domu SAD pozvala administraciju američkog predsjednika Donalda Trumpa da nastavi sa sankcijama protiv NIS-a. Zastupnici Joe Wilson i Keith Self, poslali su 25. septembra pismo Ministarstvu finansija u kojem se protive produženju ublažavanju sankcija za NIS. "Pišemo vam kako bismo vas s poštovanjem zamolili da ponovno razmotrite produženje svih dodatnih privremenih licenci koje bi omogućile Naftnoj industriji Srbije da nastavi s radom uprkos američkim sankcijama vezanim uz njeno rusko vlasništvo", napisali su zastupnici. Pismo je upućeno ministru finansija SAD Scottu Bessentu. Više od godinu dana primjene sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično obnavlja. Ruski vlasnici imaju 56,15 posto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. Mađarska naftna kompanija MOL i Gaspromnjeft sredinom januara su potpisali glavne odredbe okvirnog sporazuma, uz mogućnost uključivanja kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata kao manjinskog partnera, mada se treća kompanija skoro uopšte više ne pominje. Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović rekla je 28. avgusta da su pregovori o kupoprodaji NIS-a između mađarskog MOL- i većinskog vlasnika Gaspromnjefta u završnoj fazi MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tijela, kao i strateški ciljevi kompanije. Ugovor će, međutim, početi da se primjenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri.

Predstavnici albanskih stranaka iz Preševa, Medveđe i Bujanovca sa juga Srbije postigli su u Prištini, u prisustvu kosovskog premijera Aljbina (Albin) Kurtija, sporazum o zajedničkom nastupu na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji 25. oktobra. Na zajedničkoj listi "Albanska koalicija" učestvovaće osam stranaka koje imaju opštinske odbornike u te tri opštine u kojima živi albansko stanovništvo. "Vreme je da imamo veću politički snagu, pošto je imamo u realnosti, da budemo sa većim brojem poslanika zastupljeni u parlamentu, kako bismo pokušali da rešavamo naše probleme", rekao je za RSE Šaip Kamberi, lider Partije za demokratsko delovanje. Kamberi je u prethodnom sazivu Skupštine Srbije bio jedini predstavnik albanskog naroda. Upitan šta će biti osnova njihovog nastupa, Kamberi kaže poštovanje sporazuma potpisanih između predstavnika Albanaca i Vlade Srbije. "Dogovorili smo da osnova naših zahteva leži u planu od sedam tačaka, koji je Vlada Srbije usvojila u junu 2013, pozivajući se na ranije sporazume, koji su uz posredstvo OEBS-a potpisani između predstavnika Albanaca i Vlade Srbije", naveo je. Plan od sedam tačaka predviđa zastupljenost Albanaca u državnim institucijama, ekonomski oporavak opština Preševske doline, službenu upotrebu jezika, pisma i nacionalnih simbola Albanaca. Takođe decentralizaciju u pravosuđu, bezbednost i mere za uspostavljanje poverenja, kao i pitanja u vezi sa obrazovanjem, medijima, kulturom, zdravstvom i socijalnom zaštitom. Prvi na listi "Albanske koalicije" biće lider Partije za demokratsko delovanje Šaip Kamberi, drugi kandidat će biti iz Alternative za promene, a treći iz Demokratske partije. Postignut je dogovor, kako je rekao Kamberi, i o zajedničkom nastupu posle izbora. "Poslanici će ostati na okupu i pokušati sa nekim drugim strankama, sa kojima nas veže zajedničko delovanje, da formiraju poslaničku grupu", dodao je. Šta je rekao Kurti?Premijer Kosova Aljbin Kurti ocenio je na sednici Vlade Kosova 30. septembra da zajednički nastup na listi "Albanska koalicija" može biti važan i istorijski korak za Albance iz Preševske doline u borbi “protiv diskriminacije i isključivanja, kao i protiv administrativnog etničkog čišćenja (u Srbiji)”. Kurti je ponovio stav da pripadnici albanske zajednice u Srbiji treba da imaju ista prava kao pripadnici srpske zajednice na Kosovu, uključujući rezervisana mesta za manjine u Skupštini. "Srbima na Kosovu zagarantovano je 10 od ukupno 120 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova, a prema ovom pristupu, Albanci iz Preševa, Medveđe i Bujanovca trebalo bi da imaju najmanje pet zagarantovanih mesta u Skupštini Srbije, koja ima 250 poslaničkih mesta", rekao je Kurti. Kurti je u objavi na Fejsbuku naveo da će Kosovo podržavati Albance iz Preševa, Bujanovca i Medveđe u "ostvarivanju njihovih prava i očuvanju identiteta". Upitan za Kurtijevu ocenu o zagarantovanim mestima u parlamentu, Kamberi kaže da se politički predstavnici Albanaca u Srbiji bore za jedan, najviše dva mandata, u nekim slučajevima i tri, a da smatra da je to "daleko od onoga koliko ima Albanaca u Srbiji". Janjić: Dobar politički potezDušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose ocenio je za RSE da je postizanje političkog dogovora među albanskim političkim subjektima u Srbiji "dobar politički potez" jer će dobiti maksimalan broj glasova. On smatra da je postizanju dogovora najverovatnije doprineo "autoritet" kosovskog premijera Kurtija. Janjić ukazuje i da je albanska manjina, ukoliko nakon oktobarskih izbora rezultat između liste Aleksandra Vučića "Ujedinjena Srbija" i Studentske liste "Studenti pobeđuju" bude tesan, obezbedila veću snagu u odlučivanju koga će podržati. Prema njegovoj oceni, "veći teret" ovog dogovora su podnele stranke koje su do sada sarađivale sa vlastima u Srbiji. S druge strane, Janjić smatra da Albanci u Srbiji ne mogu imati rezervisana mesta u Skupštini, kako to traži kosovski premijer Kurti na osnovu rezervisanih mesta u Skupštini Kosova za srpsku zajednicu. On podseća da Albanci u Srbiji imaju Nacionalni savet. "Određivanjem zagarantovanih mesta na osnovu broja stanovnika, Albanci ne bi dobili više od tri. Model zagarantovanih mesta se daje malobrojnim zajednicama kao što su Poljaci, Slovaci, Hrvati i daje se na osnovu međudržavnih ugovora", navodi Janjić. Janjić kaže i da albanska manjina komunicira sa Kosovom jer ga smatra svojom matičnom državom, iako vlasti u Srbiji, kako navodi, kao njihovu matičnu državu vide Albaniju. Ovo nije prvi put da neko sa Kosova ili iz Albanije posreduje u dogovoru albanskih partija sa juga Srbije. Tako su politički predstavnici iz tri opštine na jugu Srbije potpisali 2020. u Tirani sporazum o zajedničkom nastupu na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji. Taj sporazum je potpisan u prisustvu tadašnjeg vršioca dužnosti ministra za evropske i spoljne posle Albanije Genta Čakaja.

Dve osobe uhapšene su u Srbiji pod sumnjom na špijunažu, potvrdilo je za Radio Slobodna Evropa Više javno tužilaštvo u Jagodini, u centralnoj Srbiji. Tužilaštvo je navelo da su dve žene uhapšene zbog postojanja osnova sumnje da su neovlašćeno prikupljale i dostavljale podatke koji se odnose na aktivne pripadnike Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i njihovo angažovanje. U odgovoru je navedeno da su obe uhapšene državljanke Srbije, od kojih jedna ima prebivalište u Jagodini, a druga na području Gnjilana na Kosovu. "Nakon saslušanja osumnjičenih, tužilaštvo će predložiti određivanje pritvora prema obe osumnjičene", navedeno je. Dodaje se i da naredba o sprovođenju istrage u ovom trenutku još uvek nije doneta, zbog čega u ovoj fazi postupka nije moguće saopštiti više informacija. Prethodno su provladini mediji objavili da se one sumnjiče da su podatke o aktivnim pripadnicima BIA, kao i informacije o njihovom angažovanju, dostavljale Državnoj obaveštajnoj službi (ŠIŠ), kao i Obaveštajnoj agenciji Kosova (OAK) i Obaveštajnoj jedinici Kosovske policije. Prema tim navodima jedna od njih uhapšena je u Jagodini, a druga u Vranju na jugu Srbije. Radio Slobodna Evropa se obratio za komentar obaveštajnim službama Kosova i Albanije.

Studenti u blokadi su na svom profilu na društvenoj mreži X napisali da će Srbija zadržati "principijalno stanovište o neuvođeenju restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji". U objavi naslovljenoj "Studentski program o pitanju spoljne politike i sankcijama" navodi se da će Republika Srbija nastaviti da se "pridržava doslednog stava da uvođenje sankcija bilo kojoj državi, entitetu ili pojedincu predstavlja odraz političkog stava, koji nije pokazatelj uverenja da sankcione mere doprinose rešavanju političkih i bezbednosnih izazova, posebno imajući u vidu sopstveno istorijsko iskustvo i direktnih implikacija pomenutih mera na lokalno stanovništvo". Nakon toga, naveli su niz pitanja nakoja će se fokusirati: "1. Kada će odgovorni za urušavanje nadstrešnice biti sankcionirani? 2. Kada ćemo dobiti dvominutni video s rampe naplatne kućice Doljevac? 3. Tko je kriv za (ne)osiguravanje Gazivoda? 4. Zašto kandidati s liste koju predvodite napadaju i tuku građane?" Istakli su da "Za ova pitanja nije potrebna rasprava, već konkretni odgovori". Lista učesnika na parlamentarnim izborima, zakazanim za 25. oktobar, još nije zaključena, dok se kao najozbiljniji protivnik bivšem predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci smatra lista "Studenti pobeđuju". Tu listu podržavaju studenti u blokadi, koji su predvodili proteste i organizovali višemesečne blokade fakulteta širom zemlje. Stradanje 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu pokrenulo je masovne proteste i zahteve za odgovornošću vlasti. Demonstranti, predvođeni studentima u blokadi, tražili su smenu vlasti smatrajući da su traljava rekonstrukcija i korupcija doveli do tragedije. Srbija pod Vučićevim vođstvom beleži pad sloboda što je konstatovano i u poslednjem izveštaju međunarodne organizacije Freedom House. U tom izveštaju, Srbija je svrstana među zemlje sa najvećim padom sloboda. U međuvremenu, Srbija stagnira u evropskim integracijama, pa od nekadašnjeg predvodnika uz Crnu Goru, dospeva skoro na začelje. Od kraja 2021. nije otvoreno nijedno poglavlje u pregovorima o pridruživanju Evropskoj uniji. Nazadovanje demokratije, nerešeni odnosi sa Kosovom i, pre svega, neuvođenje sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu glavni su razlozi tog zastoja.

Srbija nije uputila poziv Evropskom parlamentu da pošalje posmatračku misiju na vanredne parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar, potvrdili su za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz ove institucije. "Evropski parlament ne šalje svoje posmatrače bez poziva. Evropski parlament još nije dobio poziv od srpskih vlasti da posmatra predstojeće izbore u Srbiji", navedeno je u pisanom odgovoru iz ove institucije za RSE. Predstavnici opozicionih partija u Srbiji optužuju vlast da namerno odlaže slanje zvaničnih poziva Evropskom parlamentu i Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope za posmatranje izbora. Za sada je samo Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) potvrdila da će imati misiju koja je počela s radom 16. septembra. ODIHR je specijalizovana institucija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) koja posmatra izbore u državama članicama i ocenjuje da li se poštuju demokratski standardi i međunarodne obaveze. Dolazak posmatrača Evropskog parlamenta i Saveta Evrope na dan izbora, međutim, i dalje zavisi isključivo od formalnog poziva države. Iz Parlamenta kažu da je posmatranje izbora temeljni deo njihovog pristupa parlamentarnoj diplomatiji. Objašnjavaju da sve delegacije za posmatranje izbora deluju pod nadzorom Grupe za podršku demokratiji i koordinaciju izbora. Konferencija predsednika, koju čine predsednici političkih grupa u EP-u, odobrava delegaciju, a članove delegacije imenuju same političke grupe. Parlament je poslednji put posmatrao vanredne parlamentarne izbore 17. decembra 2023. Tadašnja misija imala je pet poslanika i delovala je u okviru međunarodne posmatračke misije pod vođstvom OEBS-a/ODIHR-a. Prema opisu iz EP-a, u danima pre izbora delegacija se sastaje sa šefom Misije EU za posmatranje izbora (ili šefom misije OEBS-a/ODIHR-a), izbornim vlastima, kandidatima, predstavnicima civilnog društva i medija. Na dan izbora posmatra otvaranje, glasanje i zatvaranje odabranih biračkih mesta, kao i brojanje glasova na tim mestima. Članovi delegacije mogu zatim da prate glasačke kutije do centara za unos i obradu rezultata i da posete te centre. Na kraju iznose sopstvena zapažanja i zaključke.