Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 15. jula da je jedini učesnik samita Ukrajine i Jugoistočne Evrope u Kijevu koji nije potpisao zajedničku deklaraciju o nastavku političke, vojne, finansijske i bezbednosne podrške Ukrajini i jačanju pritiska na Rusiju. "Jedini sam koji nije stavio potpis na deklaraciju", rekao je Vučić u Kijevu novinarima iz Srbije po okončanju petog samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa. Zajedničku deklaraciju, prema navodima Radio-televizije Srbije (RTS), potpisali su predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i predstavnici Albanije, Grčke, Moldavije, Rumunije, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore i Bugarske. U dokumentu se, pored ostalog, Rusija optužuje za nezakonitu, ničim izazvanu i neopravdanu agresiju na Ukrajinu i poziva da odmah okonča taj rat, kao i da potpuno i bezuslovno povuče vojsku i vojnu opremu sa cele ukrajinske teritorije. Deklaracijom se traži dodatno pooštravanje sankcija Rusiji, suzbijanje ruske "flote iz senke" i jačanje borbe protiv ruskog zaobilaženja sankcija. Ruski napadi na civile i kritičnu infrastrukturu ocenjuju se kao ratni zločini, i osuđuje se svaka politička, vojna, finansijska i tehnička podrška Moskvi iz trećih država. Potpisnici deklaracije su podržali i međunarodne napore za procesuiranje odgovornih za zločine počinjene u Ukrajini, uključujući rad Specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine, navodi RTS. Vučić je na Instagramu objavio da je na samitu predstavio pet pozicija Srbije, pre svega dosledno poštovanje Povelje i rezolucija Ujedinjenih nacija, i dodao da Beograd time podržava teritorijalni integritet Ukrajine, koja na isti način poštuje suverenitet Srbije. "Aktivno učestvujemo u pružanju finansijske, medicinske i energetske pomoći, a pokrenuli smo i pitanje saobraćajne povezanosti našeg regiona sa širim evropskim prostorom, kao preduslova za brži razvoj i sigurniju budućnost", naveo je Vučić. Dodao je da su "posebno razmatrali" uspostavljanje koridora koji bi povezivao Jermeniju, Azerbejdžan i Tursku. Vučić je novinarima iz Srbije rekao da je na marginama samita imao tri važna sastanka - sa Zelenskim, predsednikom Rumunije Nikušorom Danom, premijerom Slovenije Janezom Janšom, kao i "kratak, ali veoma važan" susret sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. On je objavio da je sa Fon der Lajen razgovarao o evropskom putu Srbije i narednim koracima u procesu evropskih integracija. "Zahvalio sam joj na ličnom angažovanju i podršci koju pruža Srbiji na njenom evropskom putu, uz uverenje da ćemo kroz otvoren dijalog i odgovoran pristup nastaviti da unapređujemo saradnju sa Evropskom unijom", napisao je Vučić na Instagramu. U obraćanju novinarima, Vučić je ponovo rekao da je za Srbiju ekonomski razvoj važniji od otvaranja klastera u pristupnim pregovorima sa EU. "Nastavićemo da radimo (u procesu evrointegracija), ali nam život ne zavisi od otvaranja klastera. Već smo pretekli u ekonomiji i životnom standardu sve zemlje (u regionu) koje su bile ispred nas", kazao je Vučić. On je rekao da je sa Zelenskim razgovarao o svim važnim pitanjima, o evropskom putu i bilateralnoj saradnji. Istakao je da je sa Janšom razgovarao o odnosima Srbije i Slovenije, unapređenju privredne saradnje i mogućnostima za dalje povezivanje dve zemlje. Novinarima je rekao da je sa Janšom razgovarao o gradnji Koridora 5 i o razvijanju železnice Beograd-Trst, koja bi potom bila produžena od Beograda preko Rumunije i Moldavije prema Ukrajini. Sastanak sa rumunskim predsednikom Danom Vučić je opisao kao dobar i sadržajan, navodeći da su razgovarali o odnosima Srbije i Rumunije, mogućnostima za unapređenje privredne saradnje, infrastrukturnom povezivanju i zajedničkim projektima od obostranog značaja. "Razgovarali smo i o unapređenju železničke i drumske povezanosti uz podršku fondova Evropske unije, kao i o projektu Đerdap 3, koji predstavlja važan potencijal za dalje jačanje saradnje Srbije i Rumunije", naveo je Vučić. Vučić je rekao da će zvaničnici Srbije i Rumunije 16. jula potpisati memorandum o razumevanju za projekat Đerdap 3, koji je opisao kao "ogromnu investiciju koja Srbiji daje kapacitete da se nosi sa sve većim zahtevima za ogromnim količinama struje". "Konačno smo to uspeli da ubrzamo uz pomoć SAD. Ako to uspemo da izgradimo zajedno sa Rumunima, to je odlična vest za sve nas. Razgovarali smo i o putevima, energetskom povezivanju, izgradnji gasnog i naftnog interkonektora", dodao je Vučić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je 15. jula da izjava ministarke državne uprave i lokalne samouprave Snežane Paunović, ne odražava njegovu volju niti volju Vlade Srbije i da je politika države dijalog, a nikad etnička čišćenja. "Neoprezno i nedovoljno odgovorno. Ne sme da se izlazi sa takvim izjavama u javnost i to nije politika, ni moja, niti vlade Srbije, naše je da to jasno kažemo", izjavio je Vučić novinarima u Kijevu, gde prisustvuje Samitu Jugoistočna Evropa - Ukrajina. Ministarka u Vladi Srbije Snežana Paunović izjavila je za beogradsku televiziju Kurir, pored ostalog, "da bi etnički očistila Kosovo 1998. godine" da je bila na mestu Slobodana Miloševića, haškog optuženika i bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Ona je govoreći o životu na Kosovu i odlasku iz Peći usled ratnih okolnosti, rekla kako Albance ne bi "likvidirala onako kako se oni trude da do danas očiste etnički Kosovo, nego na način da svako onaj ko se oseća manje kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije, napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju". Kosovo ju je zbog ove izjave, koja je naišla na brojne reakcije i osude, 14. jula proglasilo personom non grata (nepoželjnom osobom), uz trajnu zabranu ulaska ili tranzita kroz Kosovo. Iz Vlade Kosova za RSE su ranije naveli da je "problem u tome što se država Srbija nikada nije ni na koji način ogradila od politike Miloševića". "Bilo bi dobro da svi, osim što će osuditi ovakav govor, to imaju na umu kada sa Srbijom razgovaraju o integracijama, reformama i fondovima, kao i da shvate da ovo nisu samo izjave, već težnje od kojih zvanična država Srbija nije odustala", saopštili su iz Vlade Kosova. Čelnici tadašnje države i snage bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije osuđeni su pred Haškim tribunalom zbog nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Više od 1.500 ljudi, većinom Albanci, i dalje se vodi kao nestalo.

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je 15. jula po dolasku u Vašington da će pristupanje Srbije svemirskom programu Artemis širom otvoriti vrata srpskim institucijama, zavodima, institutima i kompanijama da se uključe u istraživanje svemira. "Sutra pišemo istoriju srpske nauke ovde u Vašingtonu. Srbija će pristupiti svemirskom programu Artemis potpisivanjem serije sporazuma o saradnji sa (američkom svemirskom agencijom) NASA. Srbija je opredeljena za istraživanje svemira u miroljubive svrhe i za poštovanje međunarodnog prava. Ovaj sporazum će doprineti stvaranju povoljnog okvira za naš dalji razvoj", rekao je Đurić medijima iz Srbije. Đurić je kazao da sporazumi sa agencijom NASA imaju "i simboličku vrednost i politički značaj" i dodao da će biti potpisani u sklopu strateškog dijaloga Srbije i SAD, koji je opisao kao "istorijski korak napred" u odnosima dve zemlje. Agencija NASA je ranije 15. jula saopštila da će Srbija postati 69. zemlja koja se pridružila svemirskom programu Artemis, međunarodnom okviru za saradnju u oblasti civilnog istraživanja svemira, sa ciljem povratka ljudi na Mesec i priprema budućih misija ka Marsu. Sporazumi koje će Srbija i NASA potpisati definišu principe saradnje među državama u budućim svemirskim misijama, uključujući razmenu naučnih podataka, korišćenje svemirskih resursa u skladu sa međunarodnim pravom i odgovorno ponašanje u svemiru. Strateški dijalog Srbije i SAD biće otvoren 17. jula, a Đurić će 16. jula u Vašingtonu učestvovati i na konferenciji o političkom nasilju, u organizaciji šefa američke diplomatije Marka Rubija, sa ministrima iz oko 60 zemalja.

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu identifikovalo je dve osobe koje su bile u grupi koja je 11. jula napala pisca Vladimira Arsenijevića. Međutim, kako su u sredu saopštili za Radio Slobodna Evropa, konstatovali su da u njihovom slučaju nema elemenata krivičnog dela, zbog čega će biti podnete samo prekršajne prijave. "Nakon što je utvrđen identitet dva lica koja su se odvojila od grupe lica koja su bila prisutna, i koja su ušla u skub, tužilaštvu su predočeni prikupljeni dokazi", navode u saopštenju. Dodaju da je nakon toga "utvrđeno da se u radnjama lica ne stiču bitni elementi krivičnog dela" koje se godni po službenoj dužnosti, a "imajući u vidu da kritičnom prilikom osim Vladimira Arsenijevića, nije bilo drugih građana kod kojih bi mogla da nastupi posledica krivičnog dela". Tužilaštvo, kao ni policija, ne govore da li se radi na daljem utvrđivanju okolnosti, da li je identifikovan još neko od napadača, te da li se ispituju motivi i postojanje eventualnih organizatora napada. Arsenijevića, koji je i osnivač udruženja Krokodil, pretukla je grupa mladića u centru Beograda, na mestu na kome je trebalo da se održi komemoracija žrtvama genocida u Srebrenici. Kako je Arsenijević ranije naveo za RSE, napadači su na platou ispod Brankovog mosta, pored ostalog, ostavili potpis ekstremno desničarskih organizacija "Omladina 451" i "Narodna patrola". Arsenijevićev advokat, Miloš Janković ocenio je da odluka Tužilaštva predstavlja "zabrinjavajuću poruku za javnost". "Naročito (imajući u vidu) da se sve dogodilo u kontekstu višegodišnje kampanje targetiranja i ugrožavanja sigurnosti kojima su bili izloženi on lično i Udruženje Krokodil, a što je državnim organima dobro poznato", naveo je Janković. Ističe i da se "potpuno zanemaruje činjenica da je napad izvršen u okviru organizovane grupe od oko 20 lica". Ocenio je da "još više zabrinjava činjenica" da se eventualnim odustajanjem od krivičnog postupka odustaje i od mogućnosti da se utvrdi da li iza napada stoje podstrekači, organizatori ili širi obrazac koordinisanog nasilja. "Time država ne samo da propušta da zaštiti konkretnu žrtvu, već i da odgovori na pitanje koje je od interesa za celo društvo - ko organizuje i podstiče grupe koje poslednjih meseci vrše nasilje nad građanima zbog njihovih političkih stavova ili javnog delovanja", smatra Janković. Napad na Arsenijevića ranije su osudili ambasador EU u Srbiji, britanska ambasada, poverenik za zaštitu ravnopravnosti i više opozicionih partija i zatražili istragu. U julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske počinile su genocid nad više od 8.300 Bošnjaka, većinom muškaraca i dečaka. Zvanični Beograd ne priznaje da se u Srebrenici dogodio genocid, već zvaničnici govore o "strašnom zločinu" i "masakru", uprkos presudama međunarodnih sudova.

Tačan obim izvoza oružja iz Srbije u Izrael nije zvanično poznat, ali teretni avioni saobraćaju između Tel Aviva i Beograda. Kobi Majkl iz Instituta za studije nacionalne bezbednosti u Tel Avivu kaže da je Srbija pomogla Izraelu da prevaziđe "krizu nestašice naoružanja" sa kojom se suočio nakon napada Hamasa u oktobru 2023. godine. U "Uvidu" se između ostalog, govori i o tome: zašto je srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine u Jerusalimu dočekan sa zastavom entiteta, a ne državnom zastavom; kako Izrael gleda na bliske veze Srbije sa Iranom; zašto se saradnja sa Izraelom u Albaniji smatra izrazom lojalnosti Sjedinjenim Američkim Državama; i kako je Izrael izazvao političku krizu u Sloveniji. Sagovornici: Kobi Majkl, Institut za studije nacionalne bezbednosti (Tel Aviv); Roland Bimo, bivši ambasador Albanije u SAD (Tirana); Luka Lisjak Gabrijelčič, istoričar (Ljubljana); Duško Lopandić, Evropski pokret u Srbiji (Beograd); Vedran Obućina, Centar za međureligijski dijalog (Rijeka).

Za građane Srbije koji godinama slušaju obećanja o obračunu sa korupcijom, nova platforma za prijavu zloupotreba dolazi sa jednim ključnim pitanjem - kome prijaviti korupciju ako ne postoji poverenje u one koji bi trebalo da je iskorene? Platformu "Ko si bre ti" pokrenuo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predstavljajući je kao mesto gde građani mogu anonimno da prijave korupciju i "bahate funkcionere". Međutim, reakcije javnosti pokazuju duboku podeljenost - dok jedni u njoj vide dodatni kanal za prijavljivanje zloupotreba, drugi je smatraju nerelevantnom za problem koji tvrde da je godinama ukorenjen u samom vrhu sistema. "Kada neko 14 godina neguje i zaliva korupciju, posle toliko vremena, to se ne rešava na taj način. Mislim da je prekasno za to, a i kako u našem narodu kažu – riba smrdi od glave". Ovako Novosađanka Irena za Radio Slobodna Evropa odgovara na pitanje da li bi prijavila korupciju na ovoj platformi. "Ne bih prijavila problem ili korupciju na tom portalu zato što nemam poverenja u instituciju predsednika republike", kazala je četrdesetogodišnja Novosađanka. Mirjana iz Kragujevca, s druge strane, smatra da je ovo dobra inicijativa, jer će "građani u svakom trenutku moći da prijave nepravilnosti". "Ja trenutno nemam šta da prijavim, ali mislim da je predsednik u pravu što je inicirao pokretanje te platforme. Svi će biti oprezniji", smatra ona. Srbija ima javne institucije koje su zadužene za borbu protiv korupcije. Među njima su policija, tužilaštva, Agencija za sprečavanje korupcije. Agencija je za RSE saopštila da u ovom trenutku nije uključena u rad platforme. "Ali, podržava svaku inicijativu usmerenu na jačanje međuinstitucionalne antikorupcijske borbe u kojoj će, kada bude pozvana, učestvovati u okviru svojih nadležnosti", navode u pisanom odgovoru. Srbija je među najkorumpiranijim državama Evrope prema izveštaju Transparency Internationala o Indeksu percepcije korupcije (CPI) za 2025. Najlošije se kotira među zemljama Zapadnog Balkana - nalazi se na 116. mestu. Kako platforma doprinosi borbi protiv korupcije?Šta bi novo u borbi protiv korupcije mogla da donese platforma koju "potpisuje" kancelarija Predsednika Srbije, iz Vučićevog kabineta nisu odgovorili na upit RSE. On je ranije izjavio da će kreiranje tog portala biti "dodatni element" kontrole svakog člana vlasti. Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija ukazuje na to da predsednik republike "nema nadležnosti u vezi sa ispitivanjem koruptivnih krivičnih dela". "Osim toga, još nije poznato na osnovu kog akta i po kom pravnom osnovu je ova platforma uspostavljena, te zašto je tako nešto potrebno da postoji i kako je povezano sa drugim propisima i radom drugih institucija", kaže. "Ono što rade državni organi bi moralo da bude ustanovljeno na nekim propisima", podvlači. Bez odgovora ostalo je i to pitanje RSE upućeno kancelariji predsednika Srbije. 'Jedan čovek za sve probleme'U delu javnosti protumačeno je kao da se pokretanjem ove platforme građanima šalje poruka da postojeće institucije nisu dovoljne za prijavljivanje i kontrolu korupcije. Studenti u blokadi ocenili su da se pozivom građanima da prijave korupciju predsedniku države, poručuje da u Srbiji institucije nisu "ni sposobne, ni bitne". "Kao da postoji samo jedna adresa za sve probleme, samo jedan čovek", objavili su studenti na Instagramu. Iz policije i tela nadležnih za javna tužilaštva u Srbiji, nisu odgovorili na pitanja RSE kako gledaju na pokretanje platforme i ocenu da se time negiraju druge institucije zadužene za borbu protiv korupcije. Iz Agencije za sprečavanje korupcije su za RSE poručili da ne komentarišu rad drugih državnih organa, kao i tumačenje dela javnosti po ovom pitanju. Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija ukazuje na to da među građanima Srbiji postoji veliko nepoverenje u policiju i tužilaštvo, te da se zbog toga verovatno često obraćaju Vučiću, jer veruju da on može da reši njihove probleme. Ukazuje da im se takvo uverenje nameće godinama kroz provladine medije i Vučićeve odnos prema institucijama. "Bezbroj puta smo mogli da vidimo, a situacije gde se sve rešava preko predsednika države - čak i kad je reč o nekim naizgled banalnim stvarima poput asfaltiranja seoskih puteva i izgradnje trafo stanica". Dodaje da je ova platforma tu samo da učvrsti takav utisak. "Ipak, ja mislim da bi pravi put u jednoj demokratskoj državi bio da se institucije koje su zaista nadležne ohrabre da rade svoj posao, a građani da se upravo tim institucijama obraćaju", dodaje. Šta nudi platforma?Na adresi kosibreti.rs građanima je ponuđeno da ukoliko uoče anonimno prijave korišćenje funkcije, službenih ovlašćenja ili državnih resursa radi lične, političke ili finansijske koristi. Poziva se i na prijavu slučajeva podmićivanja, trgovine uticajem, nezakonitog posredovanja u poslovima državnih organa, zloupotreba javnih ovlašćenja i pribavljanja protivpravne koristi. Na kraju, na portalu se kaže da se tu mogu uložiti pritužbe i na "sve druge nezakonite radnje i nepravilnosti". U prijavi je potrebno da se navede šta se dogodilo, gde, kada, ko je uključen i koje institucije ili osobe su povezane sa slučajem. Građani mogu da, ukoliko imaju, dostave i dokaze. Na dnu stranice nalazi se zvaničan logo i potpis: Kabinet predsednika Republike Srbije. Danilo iz Kragujevca kaže da platformu neće koristiti, jer postoje nadležni organi koji bi trebalo da se bave ovim pitanjima, te da predsednik države ne može biti "šerif iznad svih". Strahuje i da ova inicijativa "neće biti od koristi građanima", nego da će biti zloupotrebljena od strane vlasti. Njegov sugrađanin Ivan ocenjuje da se slučajevi korupcije, zloupotrebe ili drugih nezakonitih radnji ne mogu rešiti prijavom na ovoj platformi. jer je, kako kaže, kontroliše predsednik Srbije, koji će, veruje on, zaštititi ljude iz svog okruženja. Dodaje da ima mnogo zamerki na rad gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića (kadar Srpske napredne stranke), ali da ih svakako neće prijaviti putem portala "Ko si bre ti". "Da su hteli, mogli su i do sada da reaguju. Nije im bila potrebna ova platforma", kaže. Ko upravlja prijavama?Prva poruka prilikom pristupa platformi "Ko si bre ti" jeste da će svaka pristigla prijava biti "pregledana i obrađena". Predsednik Srbije u više navrata se "pohvalio" koliko je prijava pristiglo. Rekao je da će on pregledati sve prijave. "Moj tim će sve da otvori, ja ću svaku da pogledam", naveo je 10. jula kada je platforma aktivirana. "Nećemo moći na sve uvek da odgovorimo, ali ćemo dati sve od sebe", rekao je Vučić dodajući da se "neće naljutiti" ni kada oni koji šalju prijave "nisu u pravu". Međutim, nije naveo ko je njegov tim koji upravlja pristiglim prijavama, niti prema kojim kriterijima će se o njima odlučivati. "Najspornija stvar je ko uopšte ima pristup tim pritužbama, ali i dalje postupanje sa tim podacima", napominje Nemanja Nenadić. "Na primer, ako je negde prijavljeno potencijalno krivično delo to mora da bude prosleđena tužilaštvu, a ne da neko vrši selekciju, šta će biti prosleđeno, a šta neće". Sva ova pitanja RSE je uputio kancelariji predsednika Srbije. Ostala su bez odgovora. Predizborna taktika?Iako izbori u Srbiji nisu zvanično raspisani, Vučić već mesecima licitira s mogućim datumima. Jedna od poslednjih njegovih najava je da će, kako je rekao za Financial times 14. jula, prevremeni izbori biti održani do početka decembra, te da planira da se "vrati na mesto premijera". Pokretanje platforme "Ko si bre ti" se u delu javnosti tumači i kao deo predizborne taktike Vučića i njegove Srpske napredne stranke. "Mislim da je to jedan populistički predizborni potez kojim predsednik pokušava da vrati izgubljeno poverenje nekih svojih birača. Ne očekujem nikakve druge rezultate od toga", kaže Marina iz Novog Sada. I Spomenka Ristović, penzionerka iz Beograda, smatra da je reč "o čistoj demagogiji" namenjenoj Vučićevom glasačkom telu. "Kao i starijim ljudima, penzionerima koji mu sve veruju. Ovo nije u nadležnosti predsednika Republike. Prema tome, sve je farsa i daj bože da se to jednom završi", dodaje. Optužbe za visoku korupciju bili su centralni motiv antivladinih protesta nakon pogibije 16 osoba u padu nadstrešnice tek renovirane Železničke stanice u Novom Sadu, u novembru 2024. Iako se vode tri paralelna postupka, a među osumnjičenima su i dva bivša ministra iz redova SNS-a, nijedno suđenje do sada nije počelo. Masovne demonstracije i studentski pokret koji je tada formiran, do sada su najveći test za Vučića i njegovu četrnaest godina dugu vlast. Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da postoji "velika sumnja" da bi podaci prikupljeni preko platforme mogli biti korišćeni i u partijske svrhe. "Ovi podaci bi mogli da budu njima vrlo značajni i da se vidi koji na primer lokalni funkcioneri su nepopularni kod građana zbog svog ponašanja i tome slično", kazao je Nenadić. Osim na republičkom nivou, Vučićeva Srpska napredna stranka, sa koalicionim partnerima, ima vlast u gotovo svim lokalnim samoupravama u Srbiji. Saradnja na tekstu: Sandra Cvetković, Ljudmila Cvetković

Ministarke državne uprave i lokalne samouprave Srbije, Snežane Paunović, proglašena je personom non grata (nepoželjnom osobom), uz trajnu zabranu ulaska ili tranzita kroz Kosovo, saopštio je ministar unutrašnjih poslova u Vladi Kosova na dužnosti, Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla). Paunović je u subotu za televiziju Kurir izjavila da "da bi etnički očistila Kosovo 1998. godine" da je bila na mestu Slobodana Miloševića, haškog optuženika i bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Precizirala je kako Albance ne bi "likvidirala onako kako se oni trude da do danas očiste etnički Kosovo, nego na način da svako onaj ko se oseća manje kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije, napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju". Svečlja je ocenio da je Paunović ovom izjavom potvrdila "ono od čega Srbija nikada nije odustala – projekat etničkog čišćenja Albanaca". "Ovakav govor i ovakve iskrivljene težnje nisu ništa novo. One predstavljaju nastavak državne politike koja je decenijama proizvodila nasilje, zločine i pokušaje istrebljenja Albanaca sa njihovih ognjišta", napisao je on u objavi na Facebooku. Dodao je da "kontinuirana mržnja, izražena pretećim tonom" prema Kosovu neprihvatljiva, te da mora biti "najoštrije sankcionisana od strane demokratskih država i društava koja štite mir, ljudska prava i ne tolerišu retoriku i ponašanje koje podstiče mržnju, destabilizaciju i ponavljanje zločinačkih politika iz prošlosti". Izjavu ministarke Paunović osudila je portparolka Evropske unije Anitta Hipper navodeći da je "suprotna vrednostima ljudskog dostojanstva, pomirenja, odgovornosti i dobrosusedskih odnosa na kojima je EU zasnovana". Paunović je naknadno u saopštenju od 14. jula navela da se ne odriče politike Socijalističke partije Srbije, partije čija je članica od 1992. godine. Studenti u blokadi, Pokret slobodnih građana i Stranka Srbija centar (SRCE) osudili su izjavu ministrke Paunović, te pozvali na političku odgovornost. Studenti u blokadi osudili izjavu o Albancima ministarke u Vladi SrbijeEU osuđuje izjavu srpske ministarke o Albancima, Ivica Dačić osude opisuje 'sramnim i licemernim' Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Više od 1.500 ljudi, većinom Albanci, i dalje se vodi kao nestalo. Stotine ubijenih Albanaca na Kosovu pronađene su u masovnim grobnicama u Srbiji. Njihova tela su premestile srpske snage u pokušaju da prikriju zločine. Čelnici tadašnje države i snaga bezbednosti SRJ označeni su pred Haškim tribunalom kao ključni učesnici "u zajedničkom zločinačkom poduhvatu" nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. Cilj je bila, kako je navedeno, "promena etničke ravnoteže radi zadržavanja srpske kontrole" nad Kosovom. Bivši general Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković je kao komandant Treće armije Vojske Jugoslavije pred Haškim tribunalom pravosnažno osuđen na kaznu od 22 godine zatvora zbog deportacija, prisilnog premeštanja, ubistava i progona albanskih civila s Kosova u prvoj polovini 1999. Zajedno sa njim, osuđeni su i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić, nekadašnji zapovednik Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević, policijski general Sreten Lukić i bivši potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović. Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru, dok je nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen optužbi.

Sjedinjene Države ulažu novi napor da Srbiju približe svojim strateškim ciljevima, naveo je za RSE Danijel Server (Serwer), sa Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu povodom najave otpočinjanja strateškog dijaloga dve zemlje. Vašington, prema najavama srpskog šefa diplomatije Marka Đurića pokreće sa Srbijom strateški dijalog 17. jula. Đurić je ocenio da je to diplomatska i politička istorija u odnosima Srbije i SAD. Rekao je i da je status strateškog partnera sa SAD važan i zbog ključnih državnih i nacionalnih pitanja u koje je ubrojao Kosovo, Republiku Srpsku i očuvanje unutrašnje stabilnosti Srbije. Početak dijaloga, koji SAD vode sa desetinama država sveta kako bi produbile saradnju, najavljivan je od avgusta 2025. Razgovori na visokom nivou, u Vašingtonu ili zemlji partneru, vode se o širokom spektru tema, kao što su odbrana, bezbednost, životna sredina, energetika, ekonomija. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će važno mesto u dijalogu imati energetika. On je u Parizu, gde boravi povodom proslave Dana pada Bastilje, rekao da će u dijalogu koji počinje 17. jula biti "važnih i ne uvek lakih i jednostavnih pitanja za Srbiju". Vučić je ocenio da novonajavljene američke carine zemljama koje uvoze rusku naftu i gas nisu dobre vesti za Srbiju, koja uvozi ruski gas. On je izrazio nadu da će početak strateškog dijaloga dati mogućnost Srbiji da sa Sjedinjenim Državama reši to pitanje na drugačiji način i da traži razumevanje američke strane. Strateško partnerstvo sa SAD je deklarativno unapređenje odnosa, kaže američki profesor Danijel Server, ali dodaje da njegov stvarni značaj zavisi od okolnosti. Server ocenjuje da je "stabilnost" ono što je strateški interes SAD kada je reč o Srbiji, navodeći da to ne bi bio njegov prioritet. "Voleo bih da vidim stvarne napore da se podrži povratak demokratiji i da se ograniče pokušaji Beograda, kroz koncept 'srpskog sveta', da utiče na Bosnu i Kosovo". Beograd ima razloga za 'oduševljenje'RSE: Šta za Srbiju znači pokretanje Strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Državama? Server: To znači da SAD ulažu novi napor, nakon brojnih neuspešnih pokušaja tokom Bajdenove administracije, da Srbiju približe svojim strateškim ciljevima. RSE: Postoji li razlog da Beograd bude oduševljen početkom ovog strateškog dijaloga? Server: Da. Da, to će pomoći predsedniku Vučiću da obezbedi da Vašington ne preduzima poteze protiv njega, niti pruža podršku njegovim političkim protivnicima na predstojećim izborima. Takođe, da se SAD ne usprotive njegovom pokušaju da sa mesta predsednika pređe na funkciju premijera. Nije prikladno da se strateški dijalog najavljuje ili održava uoči izbora. RSE: Kako bi odnosi Srbije sa Kinom i Rusijom mogli da utiču na ovaj proces? Server: Trampova administracija nije učinila mnogo na ograničavanju uticaja ni Kine ni Rusije na Balkanu, osim kroz sankcije Naftnoj industriji Srbije i insistiranje na izlasku Gasproma iz vlasništva, što je dobra stvar. Stabilnost je strateški interes SAD u SrbijiRSE: Koji su strateški interesi Sjedinjenih Država kada je reč o Srbiji? Server: Stabilnost, stabilnost, stabilnost. To ne bi bio moj prioritet, ali Vašington se, čini se, i dalje čvrsto drži tog pristupa. Takva stabilnost znači održavanje sve autoritarnijeg režima na vlasti. Voleo bih da vidim stvarne napore da se podrži povratak demokratiji i da se ograniče pokušaji Beograda, kroz koncept "srpskog sveta", da utiče na Bosnu i Kosovo. RSE: Šta u praksi znači biti strateški partner Sjedinjenih Država? Server: To je deklarativno unapređenje odnosa, ali njegov stvarni značaj zavisi od okolnosti. Vašington danas vodi politiku zasnovanu na interesima i razmeni ustupaka. Ako dobije ono što želi, pre svega kada je reč o NIS-u, verovatno će ponuditi nešto zauzvrat. Srbija ima dugu istoriju pravljenja ograničenih ustupaka Vašingtonu i pokušaće to ponovo. RSE: Kao strateški partner Sjedinjenih Država, može li Beograd očekivati veću podršku u zaštiti svojih interesa u vezi sa Kosovom i Republikom Srpskom? Server: Da. Kada je reč o Republici Srpskoj, Vašington je već napravio velike ustupke ukidanjem sankcija Dodiku. Na Kosovu će Beograd verovatno moći da nastavi da izbegava odgovornost za otmicu trojice kosovskih policajaca, incidente protiv pripadnika KFOR-a i teroristički incident u Banjskoj. Ne bih se iznenadio ako Vašington ponovo počne da insistira na Zajednici opština sa srpskom većinom (ZSO), što je za Kosovo moguće samo uz priznanje Srbije. ZSO je prepreka dijalogu.

Studenti u blokadi osudili su izjavu ministarke državne uprave i lokalne samouprave Snežane Paunović, koja je navela da bi, da je bila na mestu Slobodana Miloševića, "etnički očistila Kosovo 1998. godine". Ministarka je to izjavila u subotu, 11. jula za televiziju Kurir navodeći da je to "najgrublja kvalifikacija koju je u životu rekla". Studenti u blokadi su ocenili da je takva poruka nedopustiva i suprotna Ustavu, ljudskim pravima i osnovnim demokratskim vrednostima. "U demokratskom društvu ne postoji opravdanje za pozivanje na etničko čišćenje, ni kao istorijsku hipotezu, ni kao političku poruku, ni kao lični stav. Zato je izjava ministarke Snežane Paunović da bi, da je bila na mestu Slobodana Miloševića, 'etnički očistila Kosovo 1998. godine', nedopustiva i potpuno suprotna Ustavu, ljudskim pravima i dostojanstvu svakog čoveka", navodi se u saopštenju. Studenti su istakli da član vlade Srbije predstavlja državu i sve njene građane, uključujući i Albance koji žive na teritoriji Kosova i Metohije, te da je posebno zabrinjavajuće što ovakva izjava dolazi od ministarke zadužene za državnu upravu i lokalnu samoupravu. "Resor kojim rukovodi mora počivati na jednakosti građana, vladavini prava i zaštiti prava svih, bez obzira na nacionalnu pripadnost", poručili su studenti.U objavi na Instagramu je navedeno da Srbi, kao narod koji je i sam kroz istoriju doživeo progone, etnička čišćenja i stradanja, imaju posebnu moralnu obavezu da odbace svaki poziv na takvu politiku. "Poštovanje žrtava sopstvenog naroda podrazumeva doslednu osudu etničkog čišćenja nad bilo kim, jer patnja nikada ne sme biti opravdanje za novu nepravdu", naveli su studenti. Izjavu ministarke u Vladi Srbije osudila je i Evropska unija, a evropska komesarka za proširenje, Marta Kos je rekla da "za ovakve izjave može postojati samo nulta tolerancija". EU osuđuje izjavu srpske ministarke o Albancima, Ivica Dačić osude opisuje 'sramnim i licemernim' Paunović je naknadno u saopštenju od 14. jula navela da se ne odriče politike Socijalističke partije Srbije, partije čija je članica od 1992. godine. "Mi smo stranka koja je vodila Srbiju u neopisivo teškim istorijskim okolnostima, stranka koja je podnela velike žrtve, stranka čije se ime najčešće pominjalo u Hagu", napisala je ona. Paunović je od 2024. je na mestu potpredsednice te partije. Ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade, Ivica Dačić, ocenjuje "napade" na Paunović "sramnim i licemernim", saopšteno je iz njegovog kabineta. Dačić, koji je ujedno i šef Socijalističke partije Srbije (SPS) čiji je Paunović član, dodao je da oni koji optužuju ministarku "za navodno pozivanje na etničko čišćenje istovremeno godinama ćute o etničkom čišćenju Srba sa Kosova i Metohije". Stotine ubijenih Albanaca na Kosovu pronađene su u masovnim grobnicama u Srbiji. Njihova tela su premestile srpske snage u pokušaju da prikriju zločine. Čelnici tadašnje države i snaga bezbednosti SRJ označeni su pred Haškim tribunalom kao ključni učesnici "u zajedničkom zločinačkom poduhvatu" nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. Cilj je bila, kako je navedeno, "promena etničke ravnoteže radi zadržavanja srpske kontrole" nad Kosovom. Bivši general Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković je kao komandant Treće armije Vojske Jugoslavije pred Haškim tribunalom pravosnažno osuđen na kaznu od 22 godine zatvora zbog deportacija, prisilnog premeštanja, ubistava i progona albanskih civila s Kosova u prvoj polovini 1999. Zajedno sa njim, osuđeni su i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić, nekadašnji zapovednik Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević, policijski general Sreten Lukić i bivši potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović. Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru, dok je nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen optužbi.

Osuda iz Evropske unije i Kosova, odbrana ili ćutanje iz Vlade Srbije. To su dosadašnje reakcije na izjavu ministarke državne uprave i lokalne samouprave Srbije Snežane Paunović "da bi etnički očistila Kosovo 1998. godine". Ministarka je to izjavila u subotu za televiziju Kurir navodeći da je to "najgrublja kvalifikacija koju je u životu rekla", ali da bi to učinila da je bila na mestu Slobodana Miloševića, haškog optuženika i bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti saopštio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da govor "koji može biti shvaćen kao opravdanje kolektivnog proterivanja ili diskriminisanje čitavih etničkih zajednica nije prihvatljiv i može dodatno produbiti podele". Iz ove institucije, pak, za RSE su naveli da se postupak protiv ministarke može pokrenuti "samo po pritužbi". "Nije predviđena mogućnost pokretanja postupka po službenoj dužnosti", navode. Izjavu je osudila portparolka Evropske unije Anitta Hipper navodeći da je "suprotna vrednostima ljudskog dostojanstva, pomirenja, odgovornosti i dobrosusedskih odnosa na kojima je EU zasnovana". Snežane Paunović, proglašena je personom non grata (nepoželjnom osobom), uz trajnu zabranu ulaska ili tranzita kroz Kosovo, saopštio je ministar unutrašnjih poslova u Vladi Kosova na dužnosti, Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla). Svečlja je ocenio da je Paunović ovom izjavom potvrdila "ono od čega Srbija nikada nije odustala – projekat etničkog čišćenja Albanaca". "Ovakav govor i ovakve iskrivljene težnje nisu ništa novo. One predstavljaju nastavak državne politike koja je decenijama proizvodila nasilje, zločine i pokušaje istrebljenja Albanaca sa njihovih ognjišta", napisao je on u objavi na Facebooku. Dok sa Kosova stižu oštre osude izjave, iz Vlade Srbije nisu odgovorili na upit RSE o ovoj izjavi. Reakcija na izjavu Paunović stigla je samo od Ivice Dačića, ministra unutrašnjih poslova i partijskog kolege ministarke Paunović. On je "napade" na Paunović zbog ove izjave ocenio "sramnim i licemernim". Iz Vlade Kosova za RSE navode da je "problem u tome što se država Srbija nikada nije ni na koji način ogradila od politike Miloševića". "Bilo bi dobro da svi, osim što će osuditi ovakav govor, to imaju na umu kada sa Srbijom razgovaraju o integracijama, reformama i fondovima, kao i da shvate da ovo nisu samo izjave, već težnje od kojih zvanična država Srbija nije odustala", saopštili su iz Vlade Kosova. Istoričar i direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović ocenjuje za RSE da je ministarka samo javno rekla ono što vlast u Srbiji misli i da je vlast 90-ih upravo i radila ono što bi i ministarka Paunović. Čelnici tadašnje države i snage bezbednosti SRJ osuđeni su pred Haškim tribunalom zbog nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Više od 1.500 ljudi, većinom Albanci, i dalje se vodi kao nestalo. Šta je izjavila ministarka?U izjavi za Kurir 11. jula ministarka Snežana Paunović izjavila je kako Albance ne bi "likvidirala onako kako se oni trude da do danas očiste etnički Kosovo, nego na način da svako onaj ko se oseća manje kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije, napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju". Paunović je naknadno u saopštenju od 14. jula navela da se ne odriče politike Socijalističke partije Srbije, partije čija je članica od 1992. godine. "Mi smo stranka koja je vodila Srbiju u neopisivo teškim istorijskim okolnostima, stranka koja je podnela velike žrtve, stranka čije se ime najčešće pominjalo u Hagu", napisala je ona. Paunović je od 2024. je na mestu potpredsednice te partije. Osude i odbrana ministarkePortparolka Evropske unije Anitta Hipper rekla je na konferenciji za novinare da u Evropi ne bi trebalo da bude mesta za "retoriku koja opravdava i zagovara etničko čišćenje". "Takođe su suprotne obavezama koje je Srbija preuzela u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa sa Kosovom", navela je ona. Izjavu ministarke Paunović osudilo je više opozicionih partija u Srbiji. Pokret slobodnih građana u saopštenju 14. jula zahteva hitnu smenu ministarke zbog govora mržnje. "Njeno naknadno objašnjenje da je pod tim podrazumevala proterivanje ljudi u navodnu 'matičnu državu' samo potvrđuje da nije reč o nespretno izgovorenoj formulaciji, već o svesnom zagovaranju etničkog progona", saopštili su. Stranka Srbija centar (SRCE) pozvala je premijera Đuru Macuta da se izjasni povodom izjave ministarke i obrazloži da li je "ova šovinistička izjava zvanična politika njegove Vlade". "Upravo su nas takva retorika i ta politika tada odvele u potpunu međunarodnu izolaciju, ekonomske sankcije i ratne sukobe, čije katastrofalne posledice svi građani plaćaju i danas", naveli su iz ove partije. Izjavu je najoštrije osudila i Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) navodeći da je reč o govoru mržnje i pozvali Vladu da razreši Paunović sa funkcije. Bivši premijer Albanije Pandeli Majko ocenio je da izjava srpske ministarke predstavlja dokaz da je duh politike Slobodana Miloševića i dalje prisutan u jednom delu srpske politike. "Javna iskrenost ministarke Snežane Paunović nije samo 'hrabrost', već i nastavak politike čoveka poput Slobodana Miloševića, koji je bio u pritvoru u Hagu zbog ratnih zločina", napisao je Majko na Fejsbuku. Majko je, inače, bio premijer Albanije tokom rata na Kosovu (1998–1999), kada je ta zemlja primila stotine hiljada kosovskih izbeglica i podržala međunarodne napore za okončanje rata. "Odbrana" ministarkine izjave stigla je od čelnika SPS-a Ivice Dačića. On je istakao da oni koji optužuju ministarku "za navodno pozivanje na etničko čišćenje istovremeno godinama ćute o etničkom čišćenju Srba sa Kosova i Metohije". 'Odsustvo suočavanja s prošlošću'Beljgzim (Belgzim) Kamberi iz nevladinog Instituta za socijalne politike "Musine Kokalari" u Prištini za RSE kaže da izjava ministarke Paunović pokazuje odsustvo istinskog suočavanja sa prošlošću, te da istovremeno govori o aktuelnoj politici, a "možda i o njenim budućim namerama". "Kada se etničko čišćenje predstavlja kao legitimno ili poželjno političko rešenje, onda više nije reč samo o tumačenju prošlosti, već o sistemu vrednosti i političkoj ideologiji", navodi on u izjavi za RSE. Kamberi ocenjuje da, ukoliko Paunović ne bude smenjena, vlast u Srbiji pokazuje da ne želi normalizaciju odnosa i pomirenje sa Kosovom. Srbija i Kosovo, inače, vode dijalog o normalizaciji odnosa pod pokroviteljstvom Evropske unije. Kamberi kaže da se poverenje ne može graditi dok se bez političkih posledica sa najviših državnih funkcija afirmiše retorika etničkog čišćenja. On dodaje da predstavnici i eksponenti vlasti "kontinuirano glorifikuju i uzdižu političke i druge ličnosti čiji su stavovi prema Kosovu veoma slični onome što je izjavila ministarka Paunović". Direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović takođe smatra da je izjava Paunović samo "ogolila" da se vlasti nisu odrekle politike 90-ih. "Vlast slavi generale koji su osuđeni pred Haškim sudom i proglašava ih herojima", kaže Popović. Vlasti u Srbiji prethodnih godina sa počastima su dočekivali osuđene pred Haškim tribunalom za ratne zločine na Kosovu. Nebojša Pavković, koji je preminuo u oktobru 2025. godine, sahranjen je u beogradskoj Aleji zaslužnih građana uz državne i vojne počasti. Vladimir Lazarević se nakon odsluženja kazne vratio u Srbiju 2015. godine, avionom Vlade uz doček ministara. Dobio je mesto predavača na vojnoj akademiji, a potom i titulu počasnog građanina jedne opštine na jugu Srbije. Pavković i Lazarević, između ostalih, osuđeni su pred Haškim tribunalom zbog deportacija, prisilnog premeštanja, ubistava i progona albanskih civila s Kosova 1999. Trojica čelnika tadašnje države, vojske i policije označeni su pred Haškim tribunalom kao ključni učesnici "u zajedničkom zločinačkom poduhvatu" nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. Cilj je bila, kako je navedeno, "promena etničke ravnoteže radi zadržavanja srpske kontrole" nad Kosovom. Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru, dok je nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen optužbi.

Političar iz Niša, sa juga Srbije, Dragoslav Ćirković dobio je pretnje nakon posete Potočarima i odavanja pošte žrtvama genocida. U Potočarima je 11. jula obeležena 31. godišnjica od genocida koji su snage Vojske Republike Srpske počinile na više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka. Ćirković je objavio na Fejsbuku fotografiju iz Potočara kako ostavlja cvet na spomenik žrtvama. Fotografiju je pratila poruka "Iskreno žalim za svim nevino stradalim. Teško ćemo ovu duboku ranu zalečiti kao srpski narod". Ćirković za RSE kaže da je neverovatno ono što je nakon objave stiglo u komentarima na društvenoj mreži čak i od njegovih sugrađana. "Spominjana je moja porodica, spominjano je da sam izdajnik srpskog roda, da sam ustaša", naveo je. On dodaje da je oficir 63. padobranske brigade u rezervi i da smatra da "Srbija može da se voli ne samo srcem nego i glavom". "I da shvatimo da je vreme da se posvetimo miru i izgradnji budućnosti", dodao je. Ćirković je u razgovoru za RSE rekao da su ga pretnje iznenadile i da je smatrao obavezom i dužnošću da ode i oda poštu ljudima u Potočarima koji su pobijeni. "Očekivao sam da ljudi nakon 31 godinu shvate da je na ovim prostorima bilo dosta rata i da je vreme da se posvetimo budućnosti, pre svega mislim na ekonomiju i saradnju", naveo je. Upitan ko je odgovoran što u Srbiji ni posle tri decenije ne postoji spremnost za suočavanje sa prošlošću i prihvatanje odgovornosti, Ćirković kaže da je vlast najodgovornija. "Vlast koja je morala po svaku cenu da radi na tome da se taj nesrećni rat smiri. 30 godina, pa to je pola ljudskog veka", rekao je. Zvanični Beograd ne priznaje da se u Srebrenici dogodio genocid, već zvaničnici govore o "strašnom zločinu" i "masakru". Međunarodni sud pravde i Haški tribunal presudili su da zločini u Srebrenici predstavljaju genocid.

Uhapšen je u Srbiji po zahtevu Crne Gore, sa lažnim dokumentima izdatim na Kosovu. Jedan od najtraženijih crnogorskih begunaca, optužen za organizovanje kriminalne grupe i šverc narkotika, u pritvoru je u Beogradu. Nadležni, međutim, ne odgovaraju na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) kako je i od kada Vuk Vulević boravio u Srbiji, niti da li će posle hapšenja 11. jula biti izručen Crnoj Gori. "Radi se o licu koje ima prilično dug staž i očigledno vrlo dobre konekcije, što mu je omogućavalo da se uspješno skriva", ocenjuje za RSE profesor kriminalistike na Pravnom fakultetu u Podgorici Velimir Rakočević. Crna Gora Vulevića traži od 2024. zbog sumnje da je bio deo međunarodne mreže krijumčara narkotika, pod vođstvom Vasa Ulića i Radoja Zvicera. Ulić je uhapšen 2024. u akciji crnogorske policije uz podršku EUROPOL-a i američkog FBI-ja, dok je navodni vođa ozloglašenog "kavačkog klana" Radoje Zvicer do danas u bekstvu. "Od početka devedesetih do dana današnjeg kriminalci nijesu poznavali granice. Ovaj primjer može dati nadu da izreka da su kriminalci uvijek jedan korak ispred države, ipak ne stoji", navodi Rakočević. U crnogorskom Ministarstvu pravde kažu da su izručenje Vulevića od Beograda tražili još početkom 2025, kada su dobili informaciju da se "begunac nalazi na teritoriji Srbije". U Beogradu nisu komentarisali ove navode. Da su kod Vulevića prilikom hapšenja nađene falsifikovane isprave izdate na Kosovu, za RSE nije komentarisala ni policija u Prištini, uz poruku da se hapšenje dogodilo u drugoj državi. Navode policije za RSE nije želeo da komentariše ni Vulevićev advokat Aleksandar Šćekić. Kako je uhapšen crnogorski begunac?Vulević je uhapšen 11. jula u jednom restoranu u Beogradu. Na izjavu crnogorskog ministra unutrašnjih poslova da je hapšenje rezultat koordinisanog rada nadležnih u Srbiji i Crnoj Gori, srpska policija odgovorila je da su "operativna saznanja, kao i planiranje i sprovođenje same akcije, rezultat rada srpskog MUP-a". Policija je u saopštenju navela da je Vuleviću pri hapšenju oduzela dva mobilna telefona i pronašla lažna lična dokumenta, te da će protiv njega zbog toga biti podneta krivična prijava. "Moguće je da se neko vreme krio u Srbiji", kaže za RSE Saša Đorđević, analitičar nevladine Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. Na to, kako dodaje, ukazuju okolnosti hapšenja jer je lociran u Beogradu, u ugostiteljskom objektu, sa falsifikovanim dokumentima i dva mobilna telefona. "To sugeriše da nije bio samo u prolazu, već da je pokušavao da prikrije identitet i verovatno imao određenu logističku podršku. Ipak, teško je proceniti koliko dugo je boravio u Srbiji i ko mu je eventualno pomagao", dodaje Đorđević. Šta kažu u Podgorici?Crna Gora navodi da su još početkom 2025. dobili informacije da je Vulević u Srbiji, i da očekuju da će sada biti izručen. "Pored međunarodne potjernice, za Vulevićem je na snazi i zahtjev za izručenje, koji je Ministarstvo pravde uputilo nadležnim organima Srbije 17. februara 2025", navelo je Ministarstvo pravde Crne Gore na Facebook nalogu. U Višem sudu u Beogradu za RSE potvrđuju da je susedna država ranije dostavila zamolnicu za izručenje i da je Vuleviću određen ekstradicioni pritvor "kako se ne bi sakrio ili pobegao s ciljem ometanja postupka odlučivanja o molbi ili sprovođenja izručenja". Konačnu odluku o ekstradiciji donosi Ministarstvo pravde Srbije, koje nije odgovorilo na pitanja RSE. "Očekujem da (odluka) ne bude kao u poznatom slučaju presuđenog šefa budvanske kriminalne grupe", kaže kriminolog Velimir Rakočević. Beograd deset godina ne odgovara na zahteve Podgorice za izručenjem nekadašnjeg predsednika Državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića, koji je zbog višemilionskih malverzacija u rodnoj Budvi osuđen na tri godine i deset meseci zatvora. Nakon što je priznao da je bio vođa kriminalne grupe, polovinom 2016. otišao je u Beograd zbog navodnog lečenja. Od tada se nije vraćao u Crnu Goru. Ko je Vuk Vulević?Ministar policije Crne Gore Danilo Šaranović označio ga je kao simbol i ključnu figuru organizovanog kriminala na severu te države. Poreklom iz Berana, Vulević je prema rečima ministra, "imao toliku moć da je uticao na izbor rukovodilaca beranske policije, određivao kretanje policijskih patrola i omogućavao nesmetano funkcionisanje krijumčarskih ruta cigareta". U prethodne tri decenije pominjan je u nekoliko istraga. Bio je optužen za šverc kokaina iz Venecuele i za ubistvo policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića 2005, ali je tih optužbi oslobođen. Crnogorska policija pominjala ga je i kao jednog od učesnika u nerasvetljenom ubistvu urednika lista "Dan" Duška Jovanovića 2004. u Podgorici, ali protiv njega u ovom slučaju nije pokrenut postupak. Za Vulevićem se tragalo i u okviru međunarodne akcije "General", kada je crnogorska policija u julu 2024. uz pomoć evropskih, američkih i australijskih službi, uhapsila devet osoba. Tužilaštvo ih tereti da su kao članovi međunarodne kriminalne grupe učestvovali u švercu oko 2,5 tone kokaina iz Južne Amerike prema Evropi i Australiji. Kao vođe te organizacije označeni su Vaso Ulić, Slobodan Kašćelan i Radoje Zvicer. Prva dvojica su od ranije u zatvoru u Crnoj Gori, dok se navodnom vođi "kavačkog" kriminalnog klana gubi svaki trag od kada je 2020. ranjen u Kijevu. Zvaničnici u Podgorici odbacili su nedavne optužbe predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Crna Gora "uvezla" narko klanove u Srbiju, i pozvali da se pitanja organizovanog kriminala rešavaju kroz saradnju institucija, a ne političkim optužbama. "Kavački" klan suprostavljen je "škaljarskom". Obe grupe vode poreklo iz okoline primorskog grada Kotora, a u sukobu su od 2014. godine, nakon nestanka tovara droge u Španiji. Od tada je u međusobnim obračunima na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno više desetina ljudi. "To je ubjedljivo najsmrtonosnija kriminalna organizacija, makar na balkanskim prostorima u poslednjim decenijama, upravo zbog toga što je internacionalnog karaktera i što je uspostavila kriminalnu zajednicu na međunarodnom nivou", kaže kriminolog Velimir Rakočević. Prekogranična saradnja"Pogledajte samo najznačajnije zaplene kokaina, kada govorimo o trouglu Južna Amerika, Evropa, čak i Afrika i Australija. One nisu mogle proći bez učešća visokoprofilnih kriminalnih grupa, vezanih upravo za ovaj i druge klanove", dodaje Rakočević. Grupe sa Zapadnog Balkana su u međunarodnim organizacijama, poput Europola i Interpola, označene među ključnim za krijumčarenje kokaina iz država Latinske Amerike do tržišta, pre svega Zapadne Evrope. Prema rečima Saše Đorđevića, sarađuju kao poslovne mreže - fleksibilno i pragmatično. "Povezuje ih profit, pa jedni obezbeđuju robu ili pružaju usluge, drugi transport i skladišta, treći dokumenta ili zaštitu. Zato se kriminal u regionu ne može posmatrati samo kroz nacionalne okvire, jer ove grupe deluju regionalno, a često i globalno". Prema poslednjoj godišnjoj analizi rizika Frontex-a, Zapadni Balkan ostaje ključni tranzitni koridor za prekogranični organizovani kriminal, posebno za krijumčarenje ljudi, droge, oružja i falsifikovanih dokumenata. U izveštaju Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu navodi se da kriminalne mreže nisu oslabile – one se prilagođavaju i menjaju način rada. Saradnja na tekstu Sandra Cvetković

Evropska unija reagovala je 14. jula na izjavu ministarke državne uprave i lokalne samouprave Srbije Snežane Paunović "da bi etnički očistila Kosovo 1998. godine". Evropska komesarka za proširenje Marta Kos rekla je da je šokirana izjavom ministarke Paunović. Izrazila je nadu da se radi o individualnom stavu, a ne o stavu cele Vlade Srbije. "Za ovakve izjave može postojati samo nulta tolerancija. U Evropi nema mesta za retoriku koja opravdava, zagovara i veliča etničko čišćenje. Lično sam zaista zgrožena što uopšte moramo da izgovaramo ovakve stvari u ovoj situaciji", izjavila je Marta Kos na konferenciji za novinare nakon zatvaranja dva pregovaračka poglavlja između EU i Crne Gore. Ocenila je da su takve izjave u direktnoj suprotnosti sa vrednostima ljudskog dostojanstva, pomirenja – koje je preko potrebno – odgovornosti i dobrosusedskih odnosa, na kojima počiva Evropska unija i bez kojih proces pristupanja ne može napredovati. "One su takođe u suprotnosti sa obavezama koje je Srbija preuzela u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Kosovom, koji se vodi uz posredovanje Evropske unije. Mogu samo da pretpostavim da su ovo stavovi jednog ministra, a ne zvaničan stav Vlade Srbije. Očekujemo da politički lideri postupaju odgovorno, uzdrže se od zapaljive retorike i doprinesu izgradnji poverenja, pomirenja i regionalne stabilnosti", poručila je evropska komesarka za proširenje. Portparolka Evropske unije Anitta Hipper rekla je na konferenciji za novinare da ne bi trebalo da bude mesta u Evropi za "retoriku koja opravdava i zagovara etničko čišćenje". "Takve izjave su suprotne vrednostima ljudskog dostojanstva, pomirenja, odgovornosti i dobrosusedskih odnosa na kojima je EU zasnovana", navela je. S druge strane, ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade, Ivica Dačić, ocenjuje "napade" na nju "sramnim i licemernim", saopšteno je iz njegovog kabineta. Dačić, koji je ujedno i šef Socijalističke partije Srbije (SPS) čiji je Paunović član, dodao je da oni koji optužuju ministarku "za navodno pozivanje na etničko čišćenje istovremeno godinama ćute o etničkom čišćenju Srba sa Kosova i Metohije". Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović rekla je u subotu za televiziju Kurir "da bi etnički očistila Kosovo 1998. godine", da je bila na mestu Slobodana Miloševića, haškog optuženika i bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije. "Ovo je najgrublja kvalifikacija koju sam ikad u životu rekla", dodala je Paunović. Istakla je kako Albance ne bi "likvidirala onako kako se oni trude da do danas očiste etnički Kosovo, nego na način da svako onaj ko se oseća manje kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju". Paunović je naknadno u saopštenju od 14. jula navela da se ne odriče politike Socijalističke partije Srbije, partije čija je članica od 1992. godine. "Mi smo stranka koja je vodila Srbiju u neopisivo teškim istorijskim okolnostima, stranka koja je podnela velike žrtve, stranka čije se ime najčešće pominjalo u Hagu", napisala je ona. Paunović je od 2024. je na mestu potpredsednice te partije. Poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi, ispred Partije za demokratsko delovanje, je u objavi na društvenoj mreži Facebook naveo da je povodom izjave ministarke Paunović zatražio reakciju "relevantnih međunarodnih ambasada" u Beogradu. Takođe je najavio da će zatražiti njenu smenu. Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok se više od 1.500 ljudi i dalje vodi kao nestali. Izjavu ministarke Paunović osudili su i Studenti u blokadi koji su u saopštenju ocenili da je takva poruka nedopustiva i suprotna Ustavu, ljudskim pravima i osnovnim demokratskim vrednostima. Stotine ubijenih Albanaca na Kosovu pronađene su u masovnim grobnicama u Srbiji. Njihova tela su premestile srpske snage u pokušaju da prikriju zločine. Čelnici tadašnje države i snaga bezbednosti SRJ označeni su pred Haškim tribunalom kao ključni učesnici "u zajedničkom zločinačkom poduhvatu" nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. Cilj je bila, kako je navedeno, "promena etničke ravnoteže radi zadržavanja srpske kontrole" nad Kosovom. Bivši general Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković je kao komandant Treće armije Vojske Jugoslavije pred Haškim tribunalom pravosnažno osuđen na kaznu od 22 godine zatvora zbog deportacija, prisilnog premeštanja, ubistava i progona albanskih civila s Kosova u prvoj polovini 1999. Zajedno sa njim, osuđeni su i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić, nekadašnji zapovednik Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević, policijski general Sreten Lukić i bivši potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović. Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru, dok je nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen optužbi.

U Vašingtonu je doneta odluka da se otpočne strateški dijalog sa Srbijom, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić za Radio-televiziju Srbije (RTS). Rekao je da prva sesija počinje u petak, a da je ova odluka Sjedinjenih Američkih Država jedna od najznačajnijih vesti u odnosima dve zemlje u poslednjih nekoliko godina. Đurić je ocenio da je pokretanje strateškog dijaloga rezultat dugogodišnjeg diplomatskog rada. Za RTS je rekao da na poziv američkog državnog sekretara Marka Rubija putuje u Vašington, gde će učestvovati na samitu u četvrtak. "Ovo što se dešava u petak je zaista diplomatska, a i, rekao bih, politička istorija u odnosima Srbije i SAD", naglasio je Đurić. Rekao je i da će ova odluka "osnažiti" ekonomsku situaciju i međuanarodni položaj Srbije. Takođe je naglasio da Srbiju to dovodi u "u krug zemalja sa kojima SAD imaju najviši nivo institucionalne saradnje". RTS prenosi da je Đurić rekao da je to važno i zbog "ključnih državnih i nacionalnih pitanja, pre svega Kosova i Metohije, Republike Srpske, kao i očuvanja unutrašnje stabilnosti Srbije". "Važno nam je i zbog Kosova, gde se oslanjamo na zaštitu našeg naroda, za Republiku Srpsku, gde smo prošle godine imali ozbiljno razumevanje administracije predsednika Trampa za rešavanje problema u Bosni i Hercegovini", rekao je. Šta je prethodilo odluci SAD?"Strateški dijalog", koji SAD vode sa desetinama država sveta kako bi produbile saradnju, obuhvata niz oblasti – od ekonomije, preko bezbednosti, do spoljne politike. O mogućem otpočinjanju strateškog dijaloga sa Srbijom govorilo se u avgustu 2025. godine, ali do njega tada nije došlo. Tada je opisano da bi dijalog trebalo da donese "novu eru" u odnosima – oživi političke veze, proširi poslovnu i odbrambenu saradnju, kao i saradnju na polju energetike i komunikacionih tehnologija. Srbija od septembra 2024. sa SAD ima potpisan prvi strateški sporazum - u oblasti energetike. Zatim je u januaru ove godine predsednik Srbije Aleksandra Vučić rekao da je SAD dala Srbiji dva "formalna zahteva" kako bi se otpočeo strateški dijalog - jedan politički i drugi vezan za energetiku. Međutim, nije precizirao detalje u vezi sa tim zahtevima. Vašington kao jedan od ključnih interesa na Zapadnom Balkanu vidi suzbijanje kineskog i ruskog uticaja. Smanjenje energetske zavisnosti Zapadnog Balkana od Rusije našlo se među ciljevima američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojenog polovinom decembra. U istom Zakonu se kao cilj navodi i smanjenje kineskog uticaja u ovoj regiji. Takođe, SAD kao cilj vide i momentalni napredak u dijalogu Srbije i Kosova. SAD, kako je navedeno, treba da podržavaju postizanje konačnog sporazuma Srbije i Kosova, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju. Još jedna od tema koja je obeležila odnose SAD i Srbije u poslednjih godinu i po dana jesu sankcije Naftnoj industriji Srbije zbog većisnkog ruskog udela u vlasništvu. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, a licenca Američke Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) periodično se obnavlja. Poslednji put je OFAC produžio licencu na još 30 dana 30. juna. Pregovori o prodaji ruskog udela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku. Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. Mađarski MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije.

Dok su na Telegram kanalima širile poruke kojima negiraju genocid u Srebrenici i veličaju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, krajnje desne organizacije i neformalne grupe u Srbiji organizovale su i akcije na ulicama. Bakljade, ispisivanje grafita, lepljenje plakata i transparenti u javnom prostoru prenosili su iste poruke. Na godišnjicu genocida, Telegram kanali organizacija i neformalnih grupa poput Narodne patrole, Srbske akcije, Kluba 451 i Srpske Sparte bili su ispunjeni tvrdnjama da je Srebrenica "oslobođena", da je genocid "mit" i da je Ratko Mladić heroj. RSE nije dobio odgovor Telegrama o tome na koji način moderiraju sadržaj koji promoviše govor mržnje i negiranje genocida. Paralelno s online porukama, ultradesne grupe u Srbiji objavile su da su organizovale bakljade, ispisivale grafite podrške Mladiću i sprečavale skidanje plakata kojim se veličaju ratni zločini. Trideset i prva godišnjica od genocida u Srebrenici u Beogradu obeležena je i napadom huligana na aktivistu i pisca Vladimira Arsenijevića, osnivača udruženja Krokodil, uoči održavanja komemorativnog skupa tog udruženja za žrtve Srebrenice. Organizatori su zbog tog incidenta otkazali događaj. Na mestu gde je trebalo da se održi komemorativni događaj ispisani su grafiti "Ratko Mladić heroj", a ispod pojedinih grafita potpisana je ultradesna organizacija "Klub 451". Ovakve akcije i poruke se, prema mišljenju istraživačice u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku Isidore Stakić, u Srbiji generalno ne sankcionišu jer su "na liniji" sa zvaničnom politikom Srbije. "Jedino što mi možemo da čujemo od institucija Srbije je negiranje da je to bio genocid", kaže ona. Vlasti u Srbiji ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid, već govore o "strašnom zločinu" i "masakru". Za to vreme, u susednoj Bosni i Hercegovini, komemoracijom i kolektivnom dženazom (verski obred) obeležena je godišnjica najtežeg zločina na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata. Koji narativ šire ultradesne grupe na Telegramu?Isti ili sličan narativ o Srebrenici mogao se pročitati u objavama na Telegramu više ultradesnih grupa u Srbiji. Genocid u tom mestu na istoku Bosne i Hercegovine pre 31 godinu nazivaju "oslobođenjem". "Ratko Mladić (je) sa svojim vojnicima oslobodio Srebrenicu, pri čemu je uništio neprijateljske vojnike koji nisu hteli da se predaju", objavljeno je u Telegram grupi ultradesne i antimigrantske grupe "Narodna patrola". Ultradesni "Klub 451" takođe opisuje genocid u Srebrenici kao "pobedu nad muslimanskim snagama", a na Telegram kanalu "Srpska Sparta" objavljeno je da je ime Ratka Mladića "odavno upisano u večnu istoriju srpstva". Neregistrovana ultradesničarska grupa "Srbska akcija" objavila je da je srebrnički genocid nad Bošnjacima "mit". Ove objave pratile su i ulične akcije. "Srbska akcija" objavila je da su, na godišnjicu genocida, njeni članovi organizovali bakljadu na nadvožnjaku u Beogradu i okačili transparent "Živela srbska Srebrenica". Članovi ove grupe lepili su i nalepnice po Beogradu sa likom Ratka Mladića i porukom "Junak, a ne zločinac", objavljeno je na istom kanalu. Ultradesni Telegram kanal "Srpska Sparta" objavio je video snimak sprečavanja skidanja plakata kojim se veliča Mladić u Novom Sadu. Taj plakat sa natpisom "Đenerale, nek je tvojoj majci hvala" pojavio se i u Beogradu, a njega potpisuje ultradesna Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja, osuđenog pred Haškim tribunalom za progon Hrvata iz Vojvodine tokom 90-ih. Radikali su objavili da su njihovi aktivisti širom Srbije lepili plakate "izražavajući zahvalnost" Mladiću. Na fasadi zgrade u centralnoj pešačkoj zoni Beograda bio je ponovo ispisan grafit kojim se negira genocid u Srebrenici, a koji potpisuje ultradesna organizacija Narodna patrola. Ova grupa poznata je po vezama sa ideološki bliskim grupama iz Rusije i antimigrantskim akcijama. Njihov grafit sa natpisom na engleskom "Jedini genocid na Balkanu bio je protiv Srba" je u međuvremenu prekrečen. Grafite "Kafa, slatko, Mladić Ratko" i natpis "Generale, hvala ti za Srebrenicu" potpisuje "Klub 451", koji, prema objavama, ima članove i u Republici Srpskoj, bh entitetu u kom pretežno živi srpsko stanovništvo. RSE je ovim povodom kontaktirao organizacije čiji kontakti su javno dostupni "Klub 451", Srbsku akciju i Srpsku radikalnu stranku. Iz "Kluba 451" stigao je šaljivi odgovor bez jasnog odgovora na pitanje šta je cilj njihovih akcija i da li negiraju da je više od 8.300 Bošnjaka ubijeno u Srebrenici 1995. Iz Srbske akcije su odgovorili da sve "jasno piše" u njihovoj objavi na Telegramu. Šta su činjenice?Genocid u Srebrenici dogodio se tokom rata u Bosni i Hercegovini koji je trajao od 1992-1995. Već tokom 1992. godine grad Srebrenica je postao utočište za izbeglice iz Bratunca, Zvornika, Vlasenice i drugih opština koje su zauzele snage bosanskih Srba. U aprilu 1993. godine proglašena je zaštićenom zonom Ujedinjenih nacija, u kojoj neće biti nikakvih oružanih napada niti neprijateljstava. Enklava je potom ostala odsečena od teritorije pod kontrolom vlasti u Sarajevu, uz stalne nestašice hrane, lekova i goriva. Snage Vojske Republike Srpske pod komandom Ratka Mladića započele su 6. jula 1995. napad na enklavu, a 11. jula ušle su u Srebrenicu uprkos njenom statusu zaštićene zone. U danima nakon pada grada, više od 25.000, dece i starijih osoba prisilno je premešteno iz Potočara, dok su hiljade bošnjačkih muškaraca i dečaka odvojene od porodica ili zarobljene tokom pokušaja proboja prema teritoriji pod kontrolom Armije Republike Bosne i Hercegovine. Većina njih je potom ubijena. Zarobljenici su odvođeni na više lokacija u okolini Bratunca i Zvornika, gde su sistematski pogubljeni i zakopavani u masovne grobnice, od kojih su mnoge kasnije prekopavane radi prikrivanja tragova zločina. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Međunarodni sud pravde utvrdili su da su ubistva više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka nakon pada Srebrenice predstavljala genocid. Tri decenije od genocida u Srebrenici osuđeno je više od 50 osoba na oko 780 godina zatvora, dok je petorici izrečena kazna doživotnog zatvora, uključujući bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića i bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića. U Memorijalnom centru u Potočarima, od 2003. do sada sahranjene su 6.782 žrtve genocida. Oko 250 ubijenih sahranjeno je na drugim lokacijama prema željama porodica, dok se za više od 1.000 nestalih osoba još traga. 'Atmosfera negiranja'Isidora Stakić, istraživačica u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP), kaže da su poruke ultradesnih grupa u kojima se eksplicitno slavi herojstvo Mladića "ekstremne", ali da ipak "doprinose zvaničnom narativu". Dodaje da godišnjicu genocida u Srbiji organizuju samo pojedine organizacije civilnog društva, a da nema nikakvog "zvaničnog obeležavanja". "Državne institucije nikada, pa ni ove godine nisu obeležile ovaj datum", kaže ona. Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici obeležila je nevladina Inicijativa mladih za ljudska prava paljenjem sveća i polaganjem cveća u centru Beograda. Događaj je organizovan uz ometanje nekoliko osoba koje su u blizini govorile preko megafona. Skup nevladine organizacije Krokodil nije održan zbog napada huligana na njenog aktivistu Vladimira Arsenijevića. Stakić ističe da vlast u Srbiji relativizuje ratne zločine, negira genocid i širi lažni narativ o kolektivnoj krivici. "Uporno se forsira ta laž da će priznanjem genocida u Srebrenici značiti da je ceo srpski narod genocidan", kaže Stakić. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u subotu da je danas vreme kada treba da se pokaže pijetet prema bošnjačkim žrtvama u Srebrenici. "Mi za razliku od drugih pokazujemo poštovanje i uvek se duboko naklonimo žrtvama, to je naša obaveza, time pokazujemo da smo ljudi", rekao je Vučić. Ipak, godinu dana ranije, vlast i provladini mediji optužili su studente u blokadi i antivladine aktiviste da srpski narod hoće da proglase genocidnim. Ovo je bila i glavna poruka državne kampanje protiv usvajanja Rezolucije Ujedinjenih nacija o Srebrenici 2024, iako se u tom dokumentu ne spominje nijedan narod, niti država. Na bilbordima širom Srbije pojavile su se poruke "Srbi nisu genocidan narod". Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. godine doneo presudu u kojoj je, između ostalog, Srbiju proglasio krivom za nesprečavanje genocida i saopštio da je Srbija prekršila obavezu da kazni počinioce genocida.

Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je optužnicu za pad nadstrešnice u Novom Sadu i među optužene vratio bivšeg ministra građevine Gorana Vesića, njegovu pomoćnicu Anitu Dimoski i nekadašnju direktorku preduzeća Infrastruktura Železnice Srbije Jelenu Tanasković. Sud je usvojio žalbu Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i preinačio rešenje Višeg suda, koji je izuzeo od krivičnog gonjenja Vesića, Dimoski i Tanasković. U potvrđenoj optužnici njih troje se terete za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti. Za to krivično delo tereti se i Nebojša Šurlan, takođe jedan od bivših direktora Infrastruktura železnice. Pored njih još devet osoba se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova, dok je Apelacioni sud odbacio žalbe sedmoro okrivljenih kao neosnovane. U padu betonske nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. stradalo je 16 osoba, a jedna mlada žena je teško povređena.

Osamnaestogodišnji Andrej iz Niša imao je najbolji rezultat na prijemnom za upis istorije na Filozofskom fakultetu u tom gradu na jugu Srbije. Ali studije će morati da plaća sam, umesto da njegovo školovanje bude finansirano iz budžeta. "Ja sam u svojoj generaciji, u svom gradu, u tom domenu najbolji, a ipak za mene moja zemlja nema para", kaže Andrej. Godišnja školarina iznosi 90 hiljada dinara (oko 800 eura), a mesečna rata 7,5 hiljada (65 eura). Olakšavajuća okolnost je, kako kaže, što neće morati sve odjednom da plati, jer "naša materijalna situacija je vrlo nezavidna, tako da osetiće se to." Vlada Srbije ukinula je mesta finansirana iz državnog budžeta za brucoše na smerovima istorije, srbistike i ruskog jezika na Filozofskom fakultetu u Nišu. Od tih departmana odlukom Vlade formiran je Fakultet srpskih studija u tom gradu, ali on još nije počeo da upisuje studente. "To još uvek ne postoji, pa ne mogu ni da razmišljam o tome. Kad bi postojalo moglo bi da se odluči za ili protiv toga", kaže Andrej. Ministarstvo prosvete ćuti, a Filozofski fakultet predlaže da se brucoši na istoriji, srpskom i ruskom jeziku oslobode plaćanja školarine. Naime, Vlada Srbije ignorisala je rešenje Upravnog suda koji je stopirao izvršenje njenih odluka do konačne presude tog suda o ukidanju tri departmana na Filozofskom. Osim toga, Vlada je kvote za brucoše koji će se finansirati iz budžeta objavila 2. jula, kada su prijemni ispiti na fakultetima već završeni. U obrazloženju za ukidanje budžetskih mesta za istoriju, srbistiku i ruski u Nišu pozvala se na raniju odluku o osnivanju Fakulteta srpskih studija izdvajanjem tri departmana Filozofskog. "Ja mislim da je ovo kazna Filozofskom fakultetu što nije pristao da bude rasparčan", ocenila je za RSE profesorka na departmanu za istoriju Irena Ljubomirović. Vlada Srbije donela je odluku o osnivanju Fakulteta srpskih studija u Nišu u jeku studentskih protesta na kojima se tražila odgovornost vlasti za pad nadstrešnice i stradanje 16 osoba u Novom Sadu. Filozofski je bio prvi fakultet koji je u Nišu podržao studentske blokade fakulteta širom Srbije. Studenti i Filozofski prepušteni sami sebiUpitan da li će biti samofinansirajući student, Andrej kaže "nemam drugog izbora, moram." "Istoriju sam volio celog života i nisam ni razmišljao ni o čemu drugom, tu sam ljubav od dede nasledio", rekao je on. Ne bi ni odlazio iz Niša da studira na nekom drugom Univerzitetu, osim ako baš mora. Profesorka Irena Ljubomirović kaže da samofinasirajući studenti nemaju određene benefite koje imaju studenti koji se finansiraju iz budžeta. "Nemaju pravo na dom, plaćaju menzu duplo skuplje", navela je. Filozofski fakultet u Nišu uputio je 6. jula molbu Ministarstvu prosvete da se ponovo razmotri odluka i dodeli budžetska kvota za sve smerove na tom fakultetu. U međuvremenu su članovi Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta predložili Savetu te visokoškolske ustanove da samofinansirajući brucoši na istoriji, srbistici i ruskom jeziku budu oslobođeni školarina. Sednica Saveta se očekuje 15. jula. Filozofski fakultet nije odgovorio na upit RSE. I studenti u blokadi Univerziteta u Nišu zatražili su hitno vraćanje budžetskih kvota za studijske programe istorije, srbistike, istorije i ruskog jezika. "Ovo je nastavak politike koja obrazovanje posmatra isključivo sa ciljem stvaranja poslušnih kadrova umesto slobodnomislećih građana", naveli su 12. jula na Instagramu. Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na upit RSE o tome što studenti na jugu Srbije u junskom ispitnom roku nisu mogli da se upišu za budžetsko finasiranje na tri smera. Izostao je i odgovor zbog čega je ignorisano rešenje Upravnog suda o zaustavljanju ukidanja tih departmana na Filozofskom do konačne odluke tog suda. Profesori kažu da Vlada diskriminiše studenteKandidati su polagali prijemni ispit prema konkursu koji je objavio niški Univerzitet. Po njemu je na departmanima za istoriju i srpski jezik trebalo da bude po 30 budžetskih mesta, a za ruski jezik osam. Uz napomenu ako se broj tih mesta koji odredi Vlada bude razlikovao, da će se primeniti odluka Vlade. Profesorka Irena Ljubomirović kaže da je Univerzitet morao da raspiše konkurs sa upisnim kvotama koje su bile ranijih godina, jer je Ministarstvo prosvete kasnilo. Navodi da je Ministarstvo kvote, odnosno konkurs za upis studenata u prvu godinu studija, uvek raspisivalo dva meseca pre upisnog roka, osim 2025. kada su bile studentske blokade. "Vlada je sačekala praktično da prođu prijemni ispiti skoro na svim fakultetima i onda je 2. jula donela tu odluku", dodala je. Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na upit RSE zbog čega je ove godine kasno objavilo budžetske kvote za upis brucoša. Profesorka Ljubomirović kaže da je zaposlene na fakultetu iznenadila odluka o ukidanju budžetskih mesta na tri smera s obzirom da postoji odluka Upravnog suda o privremenoj meri. "Jedini koji sada ima dozvolu za rad i studijske programe na ova tri departmana jeste Filozofski fakultet", rekla je. Profesori na niškom Filozofskom fakultetu ocenjuju da se odlukom Vlade diskriminišu studenti sa juga i jugoistoka Srbije, koji su upućeni na Niš kao najbliži univerzitetski centar. "Jedini u ovoj državi nemaju pravo da se školuju o trošku iz budžetskih sredstava na ova tri studijska programa", kaže profesorka Ljubomirović. Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na navode o dikriminaciji. Ni Fakultet srpskih studija nije odgovorio na upit RSE kada očekuju da će početi da upisuju studente. Ministarstvo prosvete oduzelo je 8. aprila dozvolu za rad Filozofskom fakultetu za istoriju, srbistiku i ruski. Istom odlukom odobrilo je Fakultetu srpskih studija da nastavi izvođenje tih studijskih programa. Nalaženo je da novi fakultet preuzme imovinu, prava, obaveze i matične knjige studenata tih departmana. Na Filozofskom fakultetu kažu da se protiv takve odluke jednoglasno izjasnilo Nastavno-naučno veće fakulteta, kao i Savet. Potom se Fakultet obratio Upravnom sudu, koji je 12. juna doneo privremenu meru kojom se odlažu rešenja Vlade do konačne odluke suda.

Državljaninu Crne Gore Vuku Vuleviću određen je ekstradicioni pritvor nakon što je 11. jula uhapšen u Beogradu, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) u Višem sudu. Za Vulevićem je na zahtev Podgorice raspisana međunarodna poternica, a tereti se za organizovanje kriminalne grupe i šverc narkotika. U Višem sudu u Beogradu je za RSE rečeno da je Crna Gora još ranije dostavila zamolnicu za njegovo izručenje. "Ekstradicioni pritvor mu je određen kako se ne bi sakrio ili pobegao u cilju ometanja postupka odlučivanja o zamolnici ili sprovođenju izručenja", kažu u Višem sudu. Iz Ministarstva pravde Srbije, koje odlučuje o ekstradiciji, nisu odmah odgovorili na pitanje RSE da li i kada bi Vulević mogao biti izručen Crnoj Gori. Crnogorsko Ministarstvo pravde saopštilo je nakon hapšenja Vulovića da je još 2025. nadležnima u Srbiji uputilo zahtev za izručenje, a "nakon dobijanja podataka da se nalazi na teritoriji te države". "S tim u vezi, razumijevanje je da je pred nadležnim pravosudnim organima Republike Srbije u toku ekstradicioni postupak po zahtjevu Crne Gore", objavilo je Ministarstvo na Facebook-u i dodalo da je posredstvom Interpola Podgorica obavešteno o hapšenju. Za Vulevićem je crnogorska policija tragala zbog sumnje da je deo organizovane kriminalne grupe Vasa Ulića i Radoja Zvicera, navodnog vođe kavačkog kriminalnog klana. Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore je u julu 2024. optužilo 19 osoba da su organizovale međunarodnu grupu koja je učestvovala u švercu oko 2,5 tone kokaina. Dok je devet navodnih članova ove grupe uhapšeno u julu 2024, deo njih je u bekstvu. Među njima je bio i Beranac Vuk Vulević. Srpska policija saopštila je 12. jula da je uhapšen u jednom beogradskom restoranu i da je imao falsifikovana lična dokumenta "izdata na Kosovu". Kosovska policija nije odmah odgovorila na upit RSE povodom ovih navoda. Vuk Vulević je ranije bio optužen za švrc kokaina iz Venecuele i za ubistvo iz 2005. policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića, ali je oslobođen tih optužbi. Crnogorska policija ga je ranije pominjala i kao jednog od učesnika u ubistvu urednika "Dan-a" Duška Jovanovića, ali protiv njega nije pokrenut sudski postupak.

Predstavnici mađarske kompanije Viz er (Wizz Air) predali su danas više od 21.000 zahteva građana Direktoratu civilnog vazduhoplovstva za očuvanje baze poslovanja u Beogradu. "Tražimo da se omogući neometano poslovanje Viz era u Beogradu, koje je nakon 15 godina poslovanja ugroženo", rekla je menadžerka baze kabinskog osoblja te kompanije u Beogradu Nevena Todorović za agenciju Beta. Dodala je da ta kompanija želi da nastavi poslovanje u Beogradu, ali da bi zbog promene pravilnika o izdavanju odobrenja stranom avio-prevozniku za obavljanje međunarodnog avio-prevoza sa Srbijom 200 zaposlenih moglo da ostane bez posla. "Promenom pravilnika onemogućava se kompanijama koje su registrovane u Evropskoj uniji (EU) da započnu i završe svoje letenje u Beogradu, i dozvoljava se samo poletanje aviona iz zemalja EU i vraćanje u te zemlje", rekla je ona. Dodala je da je održan samo jedan sastanak sa mađarskim civilnim vazduhoplovstvom i Direktoratom za civilnim vazduhoplovstvom Srbije, te pozvala na nastavak dijaloga sa nadležnim državnim institucijama. Iz Viz era tvrde da je njhov rad u Beogradu ugrožen nakon što je u junu Srbija rešila da izmeni pravila poslovanja za strane avio kompanije i uvede stroža pravila za letove koji počinju iz Beograda. Viz er smatra da je izmenama propisa Srbija prekršila evropski Sporazum o otvorenom nebu potpisan 2006, na osnovu kog i posluje u Beogradu. Iz državnog Direktorata civilnog vazduhoplovstva, koji je pravila menjao, negirali su te tvrdnje navodeći da nijednoj kompaniji nije uskraćeno obavljanje letova između Srbije i država EU. Ceo slučaj došao je do Evropske komisije kojoj se Viz Er obratio za pomoć. Iz Komisije su za Radio Slobodna Evropa potvrdili ispitiuju da li je prekršen Sporazum o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru.

Vuk Vulević, državljanin Crne Gore za kojim je bila raspisana crvena Interpolova poternica, uhapšen je 12. jula u jednom ugostiteljskom objektu u Beogradu, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP). "Prilikom hapšenja kod njega su pronađena falsifikovana lična dokumenta izdata na Kosovu, zbog čega će protiv njega, po nalogu nadležnog tužilaštva, biti podneta krivična prijava zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave", navodi se u saoštenju. MUP navodi da je za njim raspisana međunarodna poternica Interpola Podgorica za krivična dela organizovanje kriminalne grupe i neovlašćena proizvodnja, držanje i stavlјanje u promet opojnih droga. Dodaje se da je za njim raspisana i poternica Višeg suda u Beogradu, Posebnog odelјenja za organizovani kriminal, zbog krivičnih dela za koja ga tereti crnogorsko pravosuđe. Policija je, kako je saopšteno, pri hapšenju oduzela dva mobilna telefona i o svemu obavestila Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, a dodaje se i da će Vulević biti priveden Posebnom odelјenju za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu. Za Vulevićem crnogorska policija traga zbog sumnje da je deo organizovane kriminalne grupe Vasa Ulića i Radoja Zvicera. Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore je u julu 2024. optužilo 19 osoba da su organizovale međunarodnu kriminalnu grupu koja je učestvovala u švercu oko 2,5 tone kokaina. Dok je devet navodnih članova ove grupe u julu 2024. uhapšeno, deo se nalazi u bekstvu. Crnogorskim pravosudnim organima su u ovoj akciji, nazvanoj "General", pomogli EUROPOL, američki FBI (Federalni istražni biro) i DEA (Uprava za suzbijanje narkotika) i Australijska federalna policija. Kao vođe te kriminalne grupe Specijalno tužilaštvo je označilo navodnog vođu "kavačkog" kriminalnog klana Radoja Zvicera i Vasa Ulića. Beranac Vuk Vulević bio je među beguncima za kojima je tragala policija, pored Radoja Zvicera, koji je označen kao vođa ove kriminalne grupe. Vuk Vulević je ranije bio optužen za švrc kokaina iz Venecuele i za ubistvo iz 2005. policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića, ali je oslobođen tih optužbi. Crnogorska policija ga je ranije pominjala i kao jednog od učesnika u ubistvu urednika "Dan-a" Duška Jovanovića, ali protiv njega, po tom osnovu nije pokrenut sudski postupak.