Studenti i građani održali su u ponedeljak protest podrške autoprevozniku Milomiru Jaćimoviću, poznatom po podršci studentima u blokadi, kom je prošle nedelje zapaljen autobus. Kolona je nakon okupljanja u kampusu Univerziteta u Novom Sadu krenula ka Međumesnoj autobuskoj stanici, a tokom šetnje okupljeni su pravili buku i nosili transparente sa porukom "Jaćimović uz narod, narod uz Jaćimovića". Protest su podržali i poljoprivrednici iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije. Okupljeni su pozvali sve koji su u mogućnosti da doniraju sredstva Jaćimoviću kako bi nadoknadio štetu koja je nastala kada je njegovo vozilo izgorelo. Jaćimoviću je 16. aprila u ranim jutarnjim satima zapaljen autobus u blizini njegove kuće u selu Đurđevu nadomak Novog Sada. On je za Radio Slobodna Evropa (RSE) izjavio da se na nadzornim kamerama vide tri osobe koje su učestvovale u ovom događaju. Zbog sumnje da je sam izazvao požar, Jaćimović je išao i na poligraf koji je, kako je naveo u objavi na društvenim mrežama, prošao. Iz MUP-a je za Radio Slobodna Evropa (RSE) saopšteno da je nakon uviđaja tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu kvalifikovao događaj kao krivično delo izazivanje opšte opasnosti. Vlasnik firme za prevoz putnika Milomir Jaćimović prevozio je studente i građane koji su išli na proteste u Beogradu i Novom Sadu, gde su okupljeni tražili odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra 2024. godine. U novembru 2025. je devet dana štrajkovao glađu, pošto mu je policija zaplenila svih sedam autobusa i napisala više desetina saobraćajnih kazni. Autobusi su mu oduzimani uglavnom pod obrazloženjima da su tehnički neispravni. Tokom prošle godine Jaćimović je u više navrata privođen zbog navodnog narušavanja javnog reda i mira. Do sada je, kako kaže, platio kazne u ukupnom iznosu 4,1 milon dinara (više od 35.000 evra). U martu ove godine policija je Jaćimoviću oduzela vozačku dozvolu, po presudi Prekršajnog suda u Beogradu. Osim toga, nepoznate osobe više puta su oštetila njegova vozila - bušili gume i razbijali prozore. Slučajeve je, kaže, prijavljivao policiji, ali počinioci nisu pronađeni.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ponovila je da Evropska komisija (EK) procenjuje da li Srbija ispunjava uslove za dobijanje finansijskih sredstava iz evropskog budžeta, ali je istovremeno izrazila zabrinutost zbog stanja u zemlji. "Sve smo više zabrinuti zbog onoga što se dešava u Srbiji - od zakona koji potkopavaju nezavisnost pravosuđa, preko obračuna sa demonstrantima, do stalnog mešanja u nezavisne medije. Trenutno procenjujemo da li zemlja i dalje ispunjava uslove za isplate u okviru finansijskih instrumenata EU", rekla je Marta Kos, obraćajući se Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta (AFET). Marta Kos je istakla očekivanje da Srbija u potpunosti primeni mišljenje Venecijanske komisije. Upozorila je da, ukoliko se to ne dogodi i ako se stanje u oblasti medija ne poboljša, Evropska komisija neće moći da isplati finansijska sredstva. Naglasila je i da je Srbija obećala da će sprovesti sve što je neophodno. "Srbija mora ispuniti obećanja. U kontaktu smo i obećali su da će to učiniti. Vjerujem im, ali želim da vidim povučene amandmane, slobodu medija i slobodne i poštene izbore." Ona je potvrdila spremnost evropskih institucija da podrže Srbiju na putu ka Evropskoj uniji (EU), ali je upozorila da se od vlasti u Beogradu očekuje da u potpunosti usklade pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije, uspostavi nezavisnost medija - uključujući reformu REM-a - i unaprede usklađenost sa zajedničkom spoljnom politikom EU. "Proces pristupanja zasniva se na obavezama. Te obaveze moraju se poštovati i pratiti konkretnim akcijama", poručila je Marta Kos. Kako je ranije objavio Radio Slobodna Evropa, Evropska komisija najverovatnije neće isplatiti nijednu tranšu iz Plana rasta dok god su na snazi pravosudni zakoni za koje smatra da ugrožavaju nezavisnost pravosuđa. Moguće uskraćivanje sredstava iz evropskog Plana rasta odnosi se na to da Srbija ne preduzme korake ka revidiranju spornih zakona u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije, koje se očekuje do kraja aprila, objasnili su za Radio Slobodna Evropa zvaničnici Evropske komisije. U okviru prve tranše, isplaćene u januaru, Srbija je dobila nešto više od polovine predviđenih sredstava, jer je od sedam planiranih reformi ispunila tri. Izvori Radija Slobodna Evropa upozoravaju da, čak i ako Srbija sprovede predviđene reforme, Evropska komisija neće odobravati nova sredstva dok se ne izmene sporni pravosudni zakoni. U međuvremenu, ceo Zapadni Balkan rizikuje da do juna izgubi više od 700 miliona evra iz Plana rasta EU zbog nedovoljne primene reformi. Od ove sume, Srbija bi prema preliminarnim podacima mogla izgubiti između 108,7 i 135,9 miliona evra. Srbija iz Plana rasta ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine. Sredstva uključuju grantove i kredite namenjene podršci reformama i isplaćuju se dva puta godišnje, u zavisnosti od ostvarenog napretka.

Ministar pravde Srbije Nenad Vujić posetio je 20. aprila haškog osuđenika Ratka Mladića i zatražio od Rezidualnog mehanizma da se bivši komandant Vojske Republike Srpske leči na slobodi. Mladić služi doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti počinjenih tokom rata u Bosni i Hercegovini. U izjavi za medije nakon posete Mladiću, Nenad Vujić je rekao da je Mladićevo zdravstveno stanje "ozbiljno" i da "zahteva ozbiljan tretman". "Obavestio sam sve u Hagu i tražimo puštanje na lečenje iz humanih razloga. Postoje svi uslovi za to, a mi ćemo kao država dati i dodatne garancije ako treba", rekao je Vujić. On je dodao da će u vezi sa ovim slučajem komunicirati i sa Ujedinjenim nacijama. Mladić je u novembru 2025. godine podneo zahtev za privremeno puštanje na slobodu kako bi prisustvovao ceremoniji u čast bliskog člana porodice koji je nedavno preminuo. Taj zahtev je predsednica Mehanizma za međunarodne krivične sudove (IRMCT), sutkinja Graciela Gatti Santana, odbila pod obrazloženjem da Mladić nije dokazao da je njegov zahtev opravdan. Prethodno je u junu 2025. Mladićeva odbrana tražila da njegovo privremeno ili prevremeno puštanje na slobodu na osnovu navodne terminalne dijagnoze i kratkog očekivanog životnog veka. Mehanizam je odbio taj zahtev pod obrazloženjem da on prima sveobuhvatnu zdravstvenu negu, što je jasno potkrepljeno medicinskim izveštajima. Ratko Mladić, koji se od pravde skrivao skoro 16 godina, uhapšen je u Srbiji maja 2011. i šest dana kasnije izručen je sudu u Hagu. Utvrđeno je da je kriv za genocid nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija u leto 1995. godine, progon i prisilno premještanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te držanje pripadnika mirovnih snaga UN taocima tokom NATO bombardovanja 1995. godine. U junu 2021. osuđen je po 10 od 11 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Zapadni Balkan rizikuje da do juna izgubi više stotina miliona evra zbog nedovoljne primene reformskog procesa predviđenog Planom rasta. "Prošle sedmice sam pisala vlastima u regionu da ubrzaju reforme, ili će njihovi građani biti na gubitku. Plan rasta je strogo zasnovan na učinku i vremenski ograničen. Trenutno je više od 700 miliona evra u opasnosti da bude trajno izgubljeno u regionu ako se reforme ne završe do juna 2026. ili decembra 2026. godine", izjavila je Marta Kos na Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET). Evropska komesarka za proširenje Marta Kos upozorila je pismeno šest država Zapadnog Balkana da rizikuju da do polovine ove godine kolektivno izgube preko 700 miliona evra iz Plana rasta Evropske unije zbog neispunjavanja reformi, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pouzdanih izvora u Evropska komisija. Kako se nezvanično saznaje, Kos je ovo pismo poslala 17. aprila u sve prestonice regiona. Izvori RSE su potvrdili da je ovim pismom Kos zatražila od svih da ubrzaju reforme predviđene Planom rasta kako bi iskoristili puni potencijal ovog finansijskog paketa. Naime, finansijska sredstva iz Plana rasta su vremenski ograničena. Za svaki reformski korak precizno je predviđen krajnji rok primene i alocirana određena suma novca. Evropska komisija je predvidela i takozvani "grejs period" koji omogućava odlaganje primene na određeno vreme. Za korake koji je trebalo da budu izvršeni sredinom 2025. godine, krajnji rok ističe 30. juna ove godine, dok za korake koji je trebalo da budu ispunjeni krajem 2024. godine ovaj rok ističe tokom 2026. "Ukoliko se ne ispuni, partneri rizikuju da kolektivno izgube preko 700 miliona evra", potvrdio je za RSE jedan zvaničnik Evropske komisije. Inače, prva ili više sredstva iz Plana rasta dobilo je pet država regiona, izuzev Bosna i Hercegovina, koja je kasnila sa usvajanjem reformske agende. Kraj juna ove godine predstavlja trenutak kada svaka zemlja ulazi u takozvani trenutak trajnog gubitka ako ne ispuni ranije usaglašene reforme. Kako se saznaje iz izvora u Briselu, mogući gubici u slučaju da se ne preduzmu sve reforme po državama su sledeći: Albanija: 67,7 miliona evraBosna i Hercegovina: 373,9 miliona evraCrna Gora: 15,1 miliona evraKosovo: 68,8 miliona evraSeverna Makedonija: 49,2 miliona evraSrbija: između 108,7 i 135,9 miliona evraNa osnovu maksimalnog iznosa, ukupno se može izgubiti 710,6 miliona evra, što predstavlja 11,84 odsto ukupnog finansiranja iz Plana rasta. Plan rasta je najambiciozniji paketu EU za region od šest milijardi evra. Ima za cilj da, između ostalog, udvostruči ekonomije u ovim zemljama u narednih deset godina.

Rektor Beogradskog univerziteta (BU) Vladan Đokić sastao se 20. aprila u Briselu sa komesarkom Evropske unije za proširenje Martom Kos. Đokić je u Briselu učestvovao na konferenciji o visokom obrazovanju, koja je okupila rektore, predstavnike ministarstava i druge zvaničnike iz Evropske unije. Kos je poručila da univerziteti moraju ostati mesta kritičkog mišljenja i otvorene debate, oslobođena bilo kakvih oblika zastrašivanja. "Veoma cenim njegovu (Đokićevu) posvećenost odbrani autonomije i dostojanstva Univerziteta u Beogradu. To je važno za demokratsku i evropsku budućnost Srbije", navela je Marta Kos na društvenim mrežama nakon susreta sa Đokićem. Ovo je prva poseta rektora Univerziteta Briselu i susreta sa predstavnicom evropskih institucija. Kako je saopštio Univerzitet u Beogradu, rektor Vladan Đokić je u Briselu istakao značaj jačanja sinergije između "Erasmus plus" i drugih programa, pre svega onih koji podržavaju naučna istraživanja, radi boljeg povezivanja obrazovanja i istraživanja. U objavi na Instagramu Beogradski univerzitet navodi da je Đokić učestvovao na konferenciji "Povezivanje politike i prakse: Šta je sledeće za visoko obrazovanje u okviru Erazmus plus". Đokić naglasio "i potrebu za snažnijom i stabilnijom podrškom inicijativi evropskih univerziteta i univerzitetskim alijansama, posebno ukazujući na važnost unapređenja i stabilizacije finansiranja mobilnosti kako bi ona bila dostupna većem broju studenata". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se oglasio povodom susreta rektora Đokića s Kos, navodeći da je "malo tu EU narušila principe vladavine prava, zato što onaj ko i dalje nije podneo ostavku na mesto rektora nema pravo da se bavi politikom". "Siguran sam da će to biti sadržajni razgovori. Jedino mi je žao što se nije odazvao pozivu predsednika svoje zemlje. Plašim se šalje lošu poruku građanima Srbije", rekao je on tokom obilaska novog železničkog mosta na reci Tamiš na severu Srbije. Do susreta Đokića i Kos je došlo u trenutku krize na univerzitetima u Srbiji i nakon upada policije u Rektorat u Beogradu, te poruke Brisela da se zakoni i akademske slobode moraju poštovati. Dok vlasti policijski pretres Rektorata 31. marta objašnjavaju istragom smrti studentkinje koja je nekoliko dana ranije stradala nakon pada sa petog sprata Filozofskog fakulteta u Beogradu, rektor Đokić je javno poručio da cilj bio pokušaj gušenja kritičke misli na Univerziteta. "Došli su da ponize i kažu svakom profesoru, studentu i građaninu – vidite šta se desi onima koji ne ćute", poručio je Đokić okupljenima na protestu zbog upada policije u Retkorat 31. marta. Đokić je neretko na meti napada predstavnika vlasti zbog podrške studentskim protestima i blokadama fakulteta sa kojih se tražila odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu krajem 2024. godine, ali i raspisivanje vanrednih izbora. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković poručio da čelnici univerziteta koriste blokade "za političke ambicije", a predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je Đokića "za terorizam i učešće u pokušaju rušenja države". Sam Đokić nije isključio mogućnost da, ukoliko to od njega budu tražili, predstavlja studente na izborima koje vlast u Srbiji još nije raspisala. Vučić je 20. aprila rekao da će datum raspisivanja izbora biti poznat do 6. maja, ili koji dan posle. Poslednji parlamentarni izbori u Srbiji održani su u decembru 2023, a većinu je osvojila Vučićeva Srpska napredna stranka. Mandat Skupštine traje četiri godine, pa bi sledeći redovni izbori trebalo da budu najkasnije do kraja 2027. godine.

Vlada Srbije naložila je svim državnim organima da pri pripremi zakona posebnu pažnju posvete usklađenosti propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije i tome da li su predlozi prethodno konsultovani sa Evropskom komisijom. Nadzor nad sprovođenjem tih pravila biće poveren Ministarstvu za evropske integracije, navodi se u saopštenju tog Ministarstva od 20. aprila. Dodaje se da će predlagači propisa biti u obavezi da prethodno pribave mišljenje Ministarstva za evropske integracije, bez čije provere neće biti moguće usvajanje zakona i podzakonskih akata relevantnih za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Odluka Vlade dolazi nakon upozorenja zvaničnika EU na mogućnost uskraćivanja novca iz evropskog Plana rasta za Srbiju zbog usvajanja seta pravosudnih zakona, koje su u Briselu ocenjeni kao ozbiljan korak unazad u evropskim integracijama zemlje. Brnabić: Ne verujem da će Marta Kos tražiti zamrzavanje fondovaPredsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je 20. aprila da ne veruje da će evropska komesarka za proširenje Marta Kos tražiti zamrzavanje fondova za Srbiju. Ona je ocenila da to "ne bi bilo fer" jer Venecijanska komisija još nije dala svoje mišljenje. Brnabić je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije rekla da će mišljenje Venecijanske komisije stići u junu. "Mi nećemo čekati jun, već ćemo odmah, čim dobijemo mišljenje ekspertskog tima (Venecijanske komisije), što očekujemo krajem aprila, i pre toga krenuti da radimo na izmenama pravosudnih zakona kako bismo imali vremena i za javnu raspravu. Očekujem da te izmene što pre ponovo uđu u Skupštinu", rekla je Brnabić. Izmene zakona usvojene su u Skupštini Srbije u januaru bez prethodne javne rasprave i konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU. Brisel je saopštio da zakoni nisu u skladu sa evropskim standardima i da potkopavaju nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava. Nakon poziva EU za hitnom revizijom, zakoni su prosleđeni na mišljenje Venecijanskoj komisiji, a ministar pravde Srbije je najavio da će biti korigovani ukoliko ovo savetodavno telo Saveta Evrope bude imalo "suštinske primedbe". Iz sredstava Plana rasta EU, Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka.

"Rudarstvo za bolje društvo" – natpis je na bilbordu ispred sedišta kineskog rudarskog giganta Ziđina (Zijin), u Boru, na istoku Srbije. Bilbordom dominira pejzaž obližnjeg Borskog jezera, obraslog u zelenilo, gde je smešten i Ziđinov hotel. Sa porastom rudarskih aktivnosti na istoku Srbije, kineska kompanija ulaže i u turističke objekte, dok je, istovremeno, prate optužbe za zagađenje životne sredine. "Kupovina društvene odgovornosti", tako ulaganja Ziđina opisuje Jasna Tomić, aktivistkinja iz Krivelja, jednog od sela pogođenih rudarenjem. "Sve to, kao i rudnik uostalom, služi za zadovoljenje njihovih (Ziđinovih) potreba i njihovih poslovnih ciljeva", dodaje ona. Nekada je hotel "Jezero", zajedno sa hiljadama drugih parcela u Boru i okolini, bio državni. Njihov vlasnik je bio rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor, jedini proizvođač bakra i plemenitih metala u Srbiji. Kompleks rudnika i topionice bakra je već osmu godinu u većinskom vlasništvu Ziđina - pod imenom Ziđin Koper (Serbia Zijin Copper). Država je, nakon potpisivanja Ugovora o strateškom partnerstvu, zadržala nešto više od trećine akcija. A Ziđinu na upravljanje predala imovinu RTB-a, uključujući i hotele, zemljište, stanove. Zbog toga, aktivista i inženjer rudarstva iz Bora Dejan Lazar ugovor opisuje kao "loš". "Neki objekti, koji bi trebalo da budu u državnom vlasništvu i koji su od javnog interesa, prešli su u vlasništvo Ziđina zbog lošeg ugovora. Treba da se obavi revizija tog ugovora", smatra Lazar. Na pitanja o ugovoru sa Ziđinom i investicijama, za Radio Slobodna Evropa (RSE) do objave teksta nisu odgovorili Grad Bor, Ministarstvo rudarstva i kineska kompanija. Otkud Ziđinu hoteli i restorani?Odgovor na to pitanje seže u drugu polovinu prošlog veka, kada je u socijalističkoj Jugoslaviji došlo do ekspanzije industrije i državnog rudarskog kompleksa u Boru. "Kad god je cena bakra bila visoka, Bor je super poslovao, donosio profit i sebi i državi i Boranima, i svi su bili zadovoljni", opisuje za RSE profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović. Profiti koji su ostvarivani tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, ulagani su u zajednicu. "Novac je išao u potrošnju, u izgradnju hotela, stanova, kupovinu zemljišta", ističe Filipović. "Međutim, kada cena bakra počne da pada, onda dolazi do gubitaka i zastoja", dodaje. Nagomilani gubici rudarskog kompleksa, praćeni slomom političkog i ekonomskog sistema u državi, postali su višedecenijski problem. "Sadašnji režim je odlučio da problem reši tako što će kompletnu imovinu Bora, u paketu, predati Kinezima", ukazuje profesor Filipović. Popis, koji je, pre Ugovora o strateškom partnerstvu Srbije i Ziđina, trebalo da odvoji imovinu bitnu za poslovanje rudnika i ostalu imovinu, aktivista Dejan Lazar naziva "javašlukom". "A vidimo da se to i sada nastavlja, jer ovde u Boru više niko ne zna ko je vlasnik čega", dodaje on. Ističe i da država Srbija, uprkos tome što ima trećinu vlasništva, nema kontrolu nad rudarskim kompleksom u Boru i njegovim poslovanjem. "Svu kontrolu nad upravljanjem ima kineska kompanija, njihov menadžment i mi se maltene ništa ne pitamo. U Nadzornom odboru su partijski kadrovi (vladajuće) Srpske napredne stranke", dodaje Lazar. Kako danas izgleda hotel 'Jezero'?Hotelom na Borskom jezeru dominira zvuk mašina i alata. Zatvoren je zbog renoviranja. Kineski radnici, koje je RSE zatekao, ne odgovaraju kad će radovi biti gotovi. Na pitanja RSE ne odgovara ni Ziđin – kada će hotel ponovo biti otvoren i koliko je uloženo u njegovo renoviranje. Kompleks masivnih višespratnih zgrada na obali jezera ima više od sto soba, restorane, sale, bazen. Uprava hotela je lokalnim medijima višemesečne radove opisala kao "sveobuhvatne". Prema najavama, trebalo je da budu gotovi u martu, ali mašine i radnici su još tu. A ograda oko hotela i dela plaže onemogućava prolaz. Na šetalištu oko jezera, u danu posete RSE, turista nije bilo. Jezero je izgrađeno sredinom pedesetih godina prošlog veka, kao akumulacija za potrebe rudarsko-topioničarskog basena. U međuvremenu se razvilo kao turistička destinacija, sa hotelom RTB-a kao centrom turističke ponude. Penzionerka Dragica Miletić, sa kojom je ekipa RSE razgovarala u Boru, priseća se godišnjih odmora na jezeru. "Kako je to bilo lepo. Ja sam bila gore dva puta. To je bilo otvoreno za sve, ne samo za radnike RTB-a, za ceo grad, okolinu, ko god je hteo da dođe. Nisam išla otkad su Kinezi preuzeli", dodaje. Mnoge parcele u priobalju, dugom oko 14 kilometara, danas su u vlasništvu Ziđin Kopera. A samo jezero je u katastru upisano kao njihova "državina", što znači da kineska kompanija nad njim ima kontrolu. Profesor Milorad Filipović ukazuje da nije poznato koliko će se renovirani hotel koristiti za komercijalne svrhe, a koliko za potrebe Ziđina i njegovih poslovnih partnera - odnosno za smeštaj brojnih delegacija koje im dolaze u posetu. "Da impresioniraju goste, omekšaju u pregovorima. To je poslovni model koji se primenjuje svuda u svetu, ne samo kod nas", opisuje. "Ako će biti i za komercijalni deo, kad dođete na short break turizam, na par dana, vi vidite lepu prirodu, lepo jezero, ne osetite šta znači živeti u Boru. Kinezi će pokušati da poprave imidž velikog zagađivača", dodaje on. Zastave Ziđina u Brestovačkoj banjiNa putu od Bora ka jezeru je Brestovačka banja, jedna od najstarijih u Srbiji. Banjski kompleks oko izvora lekovite vode, izgrađen sredinom 19. veka, ima status kulturnog dobra, što znači da je pod posebnom zaštitom države. A u jednoj od zgrada, na proplanku, nekadašnji RTB smestio je odmaralište za radnike – "Klub RTB". Bio je među najpoznatijim ugostiteljskim objektima u okolini, priča Ćama Ćirić iz Brestovačke banje. "Sve delegacije što su dolazile (u Bor i RTB), tu su bile", priseća se. Odmaralištem, sa par desetina soba i velikom salom za proslave, danas upravlja kineski strateški partner. Promenjeno mu je i ime. Iznad "Ziđin kluba" vijore se zastave Srbije, rudara i kompanije. "To Kinezi drže kako oni hoće, oni diktiraju, njihov je to posed", opisuje Ćama Ćirić. U "Ziđin klubu", od dolaska novih vlasnika, nije bila. "Oni u svoje ulažu, zaista ulažu, i održavaju, ali to je njihovo praktično. Mi smo im to dali", ocenjuje ona. Sa druge strane, njen komšija Bogoljub Nikolić kaže da je u "Ziđin klubu" bio više puta - na proslavama, jer se svečana sala iznajmljuje. "To je perfektno, odlično", opisuje on. Ističe i da je od dolaska Ziđina u Bor bolji životni standard i da je gradski budžet veći. Donacije rudarske kompanije Boru i okoliniBor je, sa više od 109 miliona evra u gradskoj kasi, među opštinama sa najvećim budžetom po glavi stanovnika u Srbiji. Većem gradskom budžetu je, od dolaska Ziđina, doprinela veća eksploatacija ruda. Po zakonu, rude su, kao prirodno bogatstvo, u vlasništvu države, a kompanije koje ih eksploatišu moraju da plate naknadu, poznatu kao "rudna renta". Osnovica za rudnu rentu je prihod koji je firma ostvarila od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina. Srbija se svrstava u države sa najnižom stopom rudne rente u Evropi. Kako se deli novac od uplaćene rudne rente takođe je propisano zakonom – 60 odsto pripada budžetu Srbije, a 40 odsto opštini na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija. Opštine su dužne da novac od rudne rente troše za unapređenje uslova života lokalne zajednice, a posebno za izgradnju infrastrukture. Kompanija Ziđin Majning je, po objavi finansijskog izveštaja za 2025. istakla da "kontinuirano doprinosi budžetu Srbije kroz poreze, rudnu rentu i druge naknade, kao i kroz direktna i indirektna ulaganja u privredu". Ziđin je, prema podacima iz finansijskih izveštaja koje je analizirao RSE, tokom protekle dve godine imao i više desetina donacija različitim udruženjima, državnim ustanovama, sportskim klubovima. "To su neke minimalne sume, to je čista kupovina socijalnog mira, a iza toga se krije jedno enormno bogaćenje Ziđina kao multinacionalne kompanije, dok mi dobijamo mrvice od svega toga", smatra aktivista i inženjer rudarstva iz Bora Dejan Lazar. Jasna Tomić iz Krivelja se protivi takvim donacijama, ističući da to treba da se finansira iz javnog budžeta. "Jer, hteli mi ili ne, menja se stav kada se od kompanije dobije novac na takav način", dodaje ona. U Boru, gde je prema podacima Agencije za životnu sredinu vazduh označavan kao prekomerno zagađen zbog koncentracije teških metala, na investicije gledaju podeljeno. "Kako da ne vidim ulaganja. Ulaže se i u rudnik i u druge objekte. Infrastruktura ide napred", ističe Vanucić Iserija iz Bora. Vladica, bivša radnica rudarskog kompleksa, smatra da je od dolaska Ziđina "mnogo čistije i pametnije" nego kad je država njime upravljala. "Veći je životni standard, imaju ljudi para. Ulaže se", ocenjuje ona. Sa druge strane, Dragica Miletić, smatra da se novi vlasnici "prave da ulažu" u Bor. Ljuba poručuje da se "godinama bori protiv zagađenja u gradu", ali da ostaje "uvek isto". "Možda oni nešto i doniraju, ali pogledajte kakav nam je grad", ističe on, pokazujući na oronule zgrade u centru Bora. Imovina Ziđina u BeograduZiđin Koper je od nekadašnjeg RTB-a "nasledio" i tri poslovna prostora u centru Beograda. Jedan je u pešačkoj zoni glavne, Knez Mihailove ulice. A od 2025. godine, druga firma, Ziđin Majning, u svom vlasništvu ima i hotel sa četiri zvezdice u Beogradu, sa 170 soba i spa centrom. Hotel u naselju Novi Beograd, u blizini je Kineskog kulturnog centra i nekadašnje Ambasade Kine, srušene u NATO bombardovanju 1999. godine. Bivši hotel "Falkenštajner" sada nosi naziv "Ziđin". "U velikim sistemima, poput borskog, ogroman je protok ljudi iz inostranstva koji tu dolazi. Logično je da neko kaže - što bih ja plaćao skupe beogradske hotele, ako mogu da uzmem svoj hotel i da pod minimalnim troškovima organizujem smeštaj. To nije neuobičajeno u poslovnom svetu", ističe profesor Milorad Filipović. Dok rastu aktivnosti i profit Ziđina, raste i saradnja Srbije i Kine. I "čelično prijateljstvo", kako ga opisuju lideri Aleksandar Vučić i Si Đinping. Beograd sa Pekingom povezuje "Pojas i put", inicijativa Si Đinpinga sa ciljem prodora ka Zapadu. A izvoz rude bakra sa istoka Srbije u Kinu, popeo je Ziđin Majning i Ziđin Koper na prva dva mesta na listi najvećih izvoznika iz Srbije. Zvanični finansijski izveštaji beleže zaradu Ziđin Majninga od 1,13 milijarde evra na kraju 2025. godine. Ziđin Koper je na kraju 2024. ostvario zaradu od preko 250 miliona evra. Izveštaj za 2025. još nije dostupan.

Novorođenče staro dva dana preminulo je 19. aprila na putu od Opšte bolnice u Čačku do Univerzitetskog kliničkog centa u Kragujevcu u centralnoj Srbiji. Kako je objavila Radio-televizija Srbije (RTS) na svom sajtu, novorođenče je reanimirano više puta u čačanskoj bolnici i u vozilu Hitne pomoći, a na odeljenje neonatologije u Univerzitetski klinički centar u Kragujevcu stiglo je bez znakova života. Naložena je obdukcija preminule bebe. Radio Slobodna Evropa (RSE) kontaktirao je obe zdravstvene ustanove u vezi sa ovim slučajem, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao. Odgovor na hitan upit je izostao i iz Ministarstva zdravlja Srbije. Ministarstvo zdravlja je u februaru naložilo nadzor u čačanskoj Opštoj bolnici, nakon što su u toj ustanovi zabeležena dva smrtna slučaja posle operacije krajnika u razmaku od nekoliko dana. Najpre je preminula četvorogodišnja devojčica, a potom i jedan odrasli muškarac. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je tim povodom rekao da će nadležne službe proveriti ceo sistem u bolnici, te da su zaustavljene "hladne operacije", dok su lekari iz Kragujevca zaduženi da rade hitne operacije. Iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili na upit RSE da li je nadzor u čačanskoj bolnici završen.

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo o tome kolika je moć BIA-e, Bezbednosne informativne agencije u Srbiji. Sagovornici u bili advokat Božo Prelević koji je nakon pada Miloševića bio ministar policije u prelaznoj vladi Srbije, i Predrag Petrović, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosni politiku. Bilo je reči o tome kako se tajna policija meša u politički život, zašto nadzire proteste studenta i građana i naziva ih obojenom revolucijom, pod kojim uslovima BIA ima pravo da prisluškuje građane i kako zloupotrebljava to pravo, kao i o tome da li po zakonu ima ovlašćenje da legitimiše i privodi građane što radi na protestima. Razgovaralo se i o tome da li su građani obavezni da se odazovu kada ih pripadnici BIA-e zovu na takozvane prijateljske razgovore, zašto je BIA na takve razgovore zvala čak i tužioce, da li ti pozovi služe za zastrašivanje, zbog čega se tajna policija u Srbiji više bavi pobunjenim studentima i građanima, nego narko grupama i organizovanim kriminalom, kao i tome da li je Bezbednosno informativna agencija u službi jedne stranke i jednog čoveka. Omer Karabeg: Da li se Bezbednosna informativna agencija, odnosno tajna policija, meša u politički život u Srbiji ili se isključivo bavi zaštitom bezbednosti države što je njen posao po zakonu? Božo Prelević: Ne bismo mi živeli u ovakvoj zemlji kada bi se Bezbednosna informativna agencija bavila onim što piše u zakonu. Ne samo BIA, nego i druge obaveštajne službe pretežno se bave očuvanjem vlasti stranke koja je na vlasti. Predrag Petrović: BIA se već dugi niz godina bavi pre svega zaštitom režima i ljudi bliskih vladajućoj partiji. Neprijatelj broj 1Omer Karabeg: Kako se BIA odnosi prema protestima studenata i građana? Božo Prelević: BIA se prema njima ponaša onako kako vlast od nje traži - kao prema neprijatelju koga treba ne samo nadzirati, nego i gušiti i kompromitovati na razne načine, pre svega putem medija. Predrag Petrović: BIA se odnosi prema studentima kao prema unutrašnjem neprijatelju. Na svečanosti povodom Dana BIA-e u oktobru prošle godine emitovan je propagandni film u kome se o studentskom pokretu govori kao o destruktivnom elementu i ističe da je BIA zajedno sa predsednikom države uspela da spreči takozvanu obojenu revoluciju. Dakle, sasvim je jasno da je studentski pokret neprijatelj broj 1 za ovaj režim. Nemam iluziju da bi BIA bila još represivnija prema studentima da Srbija nije u Evropi i da nije okružena članicama Evropske unije i NATO pakta. Božo Prelević: Ne mislim da su samo studenti meta Bezbednosne informativne službe, već i profesori i nastavnici, pa i zborovi građana, u stvari svi oni koji bi mogli da predstavljaju neku alternativu režimu. Ovde je vrlo važno ubiti svaku alternativu - da li se radi o studentima, profesorima, nastavnicima, delovima crkve ili poljoprivrednicima. Svi oni su meta Bezbednosno informativne agencije. Postavlja se pitanje šta raditi sa vlašću koja je uverena da joj pripada država, koja misli da može da rasprodaje i rudna bogatstva, i vodu, i vazduh i koja može da otcepljuje delove teritorije. Vlast ne bi to mogla da radi kad uz nju ne bi stajale paravojne kriminalne organizacije u čijem delovanju svoje prste imaju i obaveštajne službe. To se može desiti samo u zemlji u kojoj vlast apsolutno kontroliše najveći deo medija i koja sada pokušava da kupi i ono malo nezavisnih medija i od njih napravi neke nove medijske kuće. A mi smo već videli na šta to liči. Oni pokušavaju od njih da naprave Studio B, B92, Politiku, donekle NIN. I, naravno, ključni faktor celog tog eksperimenta, kakav ne postoji u Evropi, a bogami teško i u Aziji, su finansije koje su stečene ne samo na ilegalan način, nego i nedozvoljenom prodajom javnih dobara. Prisluškivanje i legitimisanjeOmer Karabeg: Bavi li se BIA prisluškivanjem građana? Predrag Petrović: Naravno. U Bezbednosnoj informativnoj agenciji postoji monitoring centar koji poseduje uređaje za digitalni nadzor građana. Imaju i specijalni program za nadzor mobilnih telefona. Amnesty International je tvrdio da je BIA razvila saradnju i sa ruskim službama bezbednosti. Prilikom nadzora često se ne poštuje zakonski propis da mora da postoji sudski nalog za prisluškivanje. Nedavno je smo imali slučaj dvoje studenata iz Novog Pazara koji su uhapšeni na osnovu prisluškivanog razgovora za koji prema tvrdnji njihovih advokata nije postaja sudska naredba. Omer Karabeg: Imaju li pravo pripadnici Bezbednosne informativne agencije da legitimišu građane na protestima? Božo Prelević: To u suštini nije zabranjeno jer legitimisanje u Srbiji nije rešeno na način kako je urađeno u mnogim evropskim zemljama gde je ono moguće samo ako ste nešto učinili. Kod nas je moguće svugde legitimisati građane. Predrag Petrović: Samo pripadnici BIA-a koji se bave borbom protiv organizovanog kriminala i terorizma imaju sva policijska ovlašćenja uključujući legitimisanje i hapšenje. Drugi pripadnici BIA-e primenjuju ta ovlašćenja kao tajna policija u svrhu zastrašivanja. Božo Prelević: Kad govorimo o ovlašćenjima Bezbednosne informativne agencije, meni je malo muka od te teme. Zakon o Bezbednosnoj informativnoj agenciji nije usvojen za vreme vladavine Srpske napredne stranke, već 2002. godine za vreme Demokratske stranke. I ja mislim da su mnoge stvari, koje nam se dešavaju, posledica nesnalaženja ili gluposti posle 5. oktobra. Ja sam 2002. godine između ostalog i zbog tog zakona podneo neopozivu ostavku i napustio mesto savetnika ministra za legislativu i međunarodne odnose. BIA nije trebala da bude tajna policija. Ona je trebala da se bavi zaštitom teritorijalnog integriteta zemlje, privrednim kriminalom, ekološkim kriminalom, kontraobaveštajnim informacijama, od koga je ova zemlja ugrožena, s kim se viđaju naši najviše pozicionirani političari. Da je tadašnja vlast tražila takvu BIA-u, ona bi je i dobila. Ona je, međutim, tražila sadašnju BIA-u koja se zajedno sa Vojnom obaveštajnom službom, između ostalog, koristi i za zastrašivanje. Znam da se mnogim ljudima u Bezbednosnoj informativnoj agenciji to ne sviđa, pa su je neki napustili, a neki su skrajnuti na druga mesta. Znam da su u Vojnoj obaveštajnoj službi neki penzionisani. Njima ne odgoavra da rade u službi koja ima nekontrolisanu moć. Ako ta služba odgovora samo vlastima i vladajućoj stranci na uštrb građana Srbije, onda tu nešto ozbiljno nije u redu. Kad ne postoji parlamentarna i unutrašnja kontrola, onda uopšte nema kontrole službe bezbednosti. Onda dobijete službu bezbednosti po meri onih koji su najskloniji uzurpaciji vlasti. JovanjicaOmer Karabeg: Kome BIA po zakonu odgovara? Predrag Petrović: Bezbednosna informativna agencija najpre bi trebalo da odgovara vladi jer vlada treba da formuliše i kreira bezbednosno obaveštajnu politiku zemlje. Naravno tu je i Narodna skupština koja potvrđuje budžet ne samo BIA-e, nego svih državnih i javnih institucija. Zakon daje dosta značajne nadležnosti u kontroli Bezbednosne informativne agencije i Zaštitniku građana. Upravo je ta institucija, dok je na njenom čelu bio Saša Janković, imala značajne rezultate u kontroli i BIA-e i vojnih službi bezbednosti. Ne treba zaboraviti ni Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Dakle, nije reč samo o jednoj instituciji, već o mreži institucija koja treba da kontroliše bezbednosne i obaveštajne službe kako one ne bi postale instrument u rukama vladajuće partije. Nije problem u zakonima, već u praksi koja je posledica klizanja Srbije ka autoritarizmu u poslednjih desetak godina. Božo Prelević: Kad pitate kome je odgovorna BIA, da ne teoretišemo previše. Kada je pronađena plantaža marihuane u Jovanjici, nju su čuvala dva pripadnika BIA-e koji su bili na radnom zadatku i koji nisu ni narko dileri, niti povezani sa prodajom te droge. A inspektori koji su otkrili Jovanjicu su i dan danas pod obezbeđenjem jer im prete smrću. To vam sve govori. Inače, BIA-u, pored institucija koje je pomenuo kolega Petrović, treba da kontrolišu i tužilaštva i sudovi. Interesantno je nema nikakvih postupaka protiv pripadnika BIA-e s obzirom da je njihov pritisak na građane koji protestuju u stvari zloupotreba službenog položaja što je kažnjivo. 'Prijateljski' razgovoriOmer Karabeg: Pripadnici BIA-e često zovu građane na takozvane prijateljske razgovore. Da li su građani obavezni da se odazovu? Božo Prelević: Naravno da nisu. To ne postoji kao zakonska obaveza. S druge strane, kad vas pozivaju, pripadnici BIA-e će vam reći da to nije nikakav obavezujući razgovor koji će se pretvoriti u neki postupak, već da je to na principu dobrovoljnosti. Ali kad pogledate koga oni zovu, vidite da zovu one koji se bune protiv vlasti. Predrag Petrović: Kad govorimo o pozivu građana na takozvane prijateljske razgovore, simptomatična je učestalost tih poziva i koga zapravo pozivaju. Očigledno je da se radi o zloupotrebi bezbednosne službe. Omer Karabeg: Nedavno su prilikom izbora za Visoki savet tužilaštva pripadnici BIA-e zvali pojedine tužioce na razgovor. Da li imaju pravo da to čine? Predrag Petrović: Naravno da nemaju pravo da pozivaju nosioce pravosudnih pozicija, pogotovo kad ih pozivaju da bi im sugerisali za koga će da glasaju. To je potpuno nezakonito. BIA ima ovlašćenje da prikuplja obaveštenja i podatke od pravnih i fizičkih lica, ali to ne sme biti prinudno. Božo Prelević: Kad je reč o pozivanju tužilaca, BIA niti ima pravo, niti je to zabranjeno. Zabranjeno je ono što su oni hteli tim pozivima, a hteli su da utiču na izbore za Visoki savet tužilaštva. Hteli su da obezbede prolaz onim tužiocima koji su bliski vlasti ne bi li vlast koristila te tužioce za kršenje osnovnih prava i sloboda građana u sudskim postupcima, za šikaniranje građana i optuživanje bez osnova. Dakle, nije problem sam čin pozivanja na razgovor, već motiv. Time rušite tužilačku organizaciju, a kad rušite tužilačku i sudijsku organizaciju, rušite pravni sistem i pravnu državu, rušite ono što biste po zakonu morali da čuvate. BIA, znači, radi suprotno od onoga što je njena zakonska obaveza i to je krivično delo. Njihov posao je zaštita države, a ne njeno rušenje. Jasno je da nijedan diktator neće od obaveštajne službe tražiti da postupa po zakonu. Niti će to tražiti od tužilaca i sudija. Kod nas visoki državni funkcioneri putem medija prete tužiocima i sudijama. Nedavno su mimo zakonske procedure i mimo Ministarstva pravde usvojeni takozvani Mrdićevi zakoni samo zato da tužioci ne bi postupali u skladu sa zakonom i gonili funkcionere koji su prekršili zakon. To je takođe krivično delo koje se zove ometanje dokazivanja. Da radi svoj posao, BIA bi morala da pokrene postupke protiv ljudi koji rade takve stvari umesto da bude u centru toga. Imamo, dakle, užasnu zloupotrebu obaveštajnih službi s namerom da Srbija ne bi bila pravna država. Ne da bi bila, nego da ne bi bila. Sve to je pokušaj učvršćivanja diktature. A, bogami, nikad ne znamo kad će diktatura da preraste u fašizam. Ova vlast je u sukobu sa delom crkve, studentima, profesorima univerziteta, nastavnicima, nestranačkim ličnostima, najvećim delom međunarodne scene, Evropskom komisijom, Evropskim parlamentom i sa većinom komšija. Ovaj režim ima problem kako da posle izbora u Mađarskoj zadrži vlast. Da bi ostao na vlasti, oslanjaće se na ljude koji su u obaveštajnim službama i koji su spremni da pogaze sopstvenu zakletvu ne bi li velikom vođi obezbedili pobedu na izborima. U službi jednog čovekaOmer Karabeg: U zaključku. u čijoj je službi Bezbednosna informativna agencija? Predrag Petrović: Ona služi vrhu vladajuće partije, predsedniku Vučiću i krugu njegovih najbližih saradnika. Ona služi za zaštitu njihove moći i bogatstva. Božo Prelević: Bezbednosna informativna agencija služi samo jednom čoveku i njegovim prohtevima. Mi smo u stvari taoci tog čoveka. Ali, šire gledano, građani Srbije su sami sebe utamničili. Jer upravo oni jednim delom glasaju za čoveka koji ima takve obaveštajne službe i takve medije, koji njima manipuliše i koji održava izbore koji se ne mogu nazvati poštenim. Pitanje je da li oni glasaju za tog čoveka zato što su hipnotisani medijima, zato što su dobili dve ili tri hiljade dinara ili džak brašna ili zato što rade u državnim organizacijama, pa su, da ne bi dobili otkaz, primorani da glasaju za sopstvenog dželata. Mislim da Srbija piše knjigu o zloupotrebi i tehnologije, i finansija, i kriminala, i službi bezbednosti u održanju na vlasti samo jednog čoveka i jedne porodice.

Protiv dvojice policajaca iz Novog Sada, na severu Srbije, podneta je inicijativa za pokretanje disciplinskog postupka, a jedan je udaljen sa posla, zbog incidenta tokom blokade raskrsnice, saopštilo je 18. aprila Ministrarstvo unutrašnjih poslova. "Nakon pokušaja prelaska ulice na obeleženom pešačkom prelazu šezdesetšestogodišnjeg građanina iz Sremskih Karlovaca, koji je negodovao zbog blokiranja raskrsnice, policijski službenici su ga, u cilju sprečavanja narušavanja javnog reda i mira, izdvojili, legitimisali i upozorili na ponašanje", piše u saopštenju policije. Prethodnog dana je, prema pisanju medija, održana blokada raskrsnica Bulevara Mihajla Pupina i Ulice Žarka Zrenjanina i 16-minutno odavanje pošte žrtvama pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u tom gradu. Na društvenim mrežama se pojavio snimak, na kojem se može videti muškarac u raspravi sa učesnicima blokade, kog u jednom trenutku policija odvodi u stranu. Sektor unutrašnje kontrole policije obavio je razgovor sa dvojicom policijskih službenika, koji su intervenisali nakon incidenta i obavestili o tome tužioca koji se, kako se navodi, “izjasnio da u njihovom postupanju nema elemenata krivične odgovornosti”. Po nalogu osnovnog javnog tužioca, policija je identifikovala tridesetosmogodišnjeg Novosađanina koji je verbalno napao tog građanina, obavila sa njim razgovor i dostavila izveštaj tužilaštvu. Povodom ovog incidenta oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je uputio izvinjenje starijem muškarcu zbog postupanja policije prema njemu tokom blokade saobraćaja u Novom Sadu. Vučić je izvinjenje "u svoje i u ime države" uputio telefonom i rekao da nema objašnjenja za takvu reakciju policije, prenosi agencija Beta. Ovaj incident bio je povodom i za protest u Novom Sadu. Ispred Policijske uprave u Novom Sadu, održan je 18. aprila protest protiv blokada saobraćaja i postupanja pripadnika MUP-a prema ljudima koji se protive blokadama, prenela je Radio-televizija Vojvodine. Skupu su prisustvovali predsednik vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, kao i gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin. Protest je organizovao Centar za društvenu stabilnost. Ovo udruženje je prošle godine organizovalo proteste podrške vlasti protiv antivladinih blokada koje su organizovali studenti kao odgovor na pad nadstrešnice u Novom Sadu. Zaštitnik građana Zoran Pašalić ovim povodom pokrenuo je postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada policije. "Cilj postupka jeste da se utvrdi da li je u konkretnom slučaju došlo do propusta u radu policijskih službenika, odnosno da li je njihovo postupanje bilo u skladu sa zakonom i principima zaštite ljudskih prava i sloboda", navodi se u saopštenju. Optužbe na postupanje policije iznosili su prošle godine pojedini predstavnici civilnog sektora i građani koji su učestvovali na antivladnim skupovima. U mnogim gradovima demonstracije su prerasle u ulične nerede, a demonstranti su optužili policiju za prekomernu upotrebu sile. U Valjevu, na zapadu Srbije, je u februaru na poziv studenata održan protest povodom, kako je navedeno, "šest meseci od policijske brutalnosti". Policiju su u više navrata optuživali i da nije reagovala na incidente u kojima učestvuju pristalice vlasti.

Odnos Srbije prema takozvanim stubovima njene diplomatije trenutno određuju dva konkretna pitanja. Iz Brisela je stiglo upozorenje na mogućnost uskraćivanja novca iz Plana rasta, sredstava Evropske unije (EU) za države Zapadnog Balkana vrednih šest milijardi evra za period 2024-2027, zbog novousvojenih pravosudnih zakona. EU traži revidiranje zakona uz ocenu da potkopavaju nezavisnost pravosuđa, autonomiju i funkcionisanje tužilaštava. Relacije Beograda sa Moskvom i Vašingtonom određuju razgovori o ukidanju američkih sankcija sa Naftnoj industriji Srbije (NIS). Sankcije su uvedene zbog ruskog vlasništva, a sa Rusijom se pregovara o njenoj spremnosti da proda svoj paket akcija, od oko 56 odsto, u vodećoj naftnoj kompaniji u Srbiji, mađarskom MOL-u. Posebno mesto u daljim zbivanjima ima odlazak sa vlasti Viktora Orbana, lidera mađarske partije Fides, posle 16 godina. Populista Orban, čija smena olakšava dogovore o ključnim pitanjima unutar EU, za vlast u Srbiji mogla bi biti razočaranje, s obzirom na to da bliskost sa mađarskim režimom predsednik države Aleksandar Vučić nije krio. Bio je i među evropskim liderima koji su podržali Orbanove snage u izbornoj kampanji. Orbana i Vučića povezivala je saradnja sa Rusijom, uprkos sankcijama EU uvedenim protiv te zemlje, te optužbe za centralizaciju moći i pritiske na medije, opoziciju i civilno društvo. Stoga je poređenje političkih procesa u Srbiji i njenom severnom susedu neizbežno. Sličnosti i razlike sa Mađarskom"Mađarska je članica Evropske unije, prema tome pristupanje Evropskoj uniji za njih nije tema", podvlači Zoran Milivojević, karijerni diplomata, u razgovoru sa Jelicom Minić, iz Evropskog pokreta u Srbiji, za Radio Slobodna Evropa (RSE). Osim toga, nastavlja ovaj sagovornik, u mađarskom slučaju pitanje teritorijalnog integriteta se ne postavlja. Na drugoj strani Srbija ne odustaje od Kosova kao svog dela kako stoji i u Ustavu zemlje, bez obzira što nad svojom bišvom pokrajinom od 1999. godine nema kontrolu, dok EU traži normalizaciju odnosa između dve strane kao uslov za pridruživanje Uniji. "Prema tome, stvari su neuporedive", zaključuje Milivojević. Takođe podseća da Vučićevi protivnici nemaju lidera koji bi bio uporediv sa pobednikom mađarskih izbora Peterom Mađarom, što naglašava i Jelica Minić. Dodaje da je vlast u Srbiji visoko polarizovala društvo, te da bi se u tome mogla tražiti sličnosti sa severnim susedom. "Videćemo kako će odvijati i da li su moguće krupne promene koje se sada očekuju u Mađarskoj. Peter Mađar je uspeo da okupi dve trećine Mađara, ali kroz široki politički spektar", kaže Minić. I bez promena u Mađarskoj, međutim, vlast u Srbiji se suočava sa više različitih izazova koji oblikuju njenu spoljnopolitičku poziciju. 'Vučićeve igre' u novim okolnostimaZa četrnaest godina vlasti Vučićevih naprednjaka i njihovih saveznika, globalni odnos snaga se značajno promenio. Politika balansa između velikih sila na kojoj je Vučićeva diplomatija insistirala, sada je na brojnim testovima. Iako kandidatkinja za članstvo u EU, Srbija četiri godine nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima, dok se među njena iskušenja posebno svrstava neusaglašenost sa spoljnom politikom EU, pre svega neuvođenje sankcija Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu. Iako iz Beograda uveravaju u "čvrste veze" sa Moskvom, nekoliko kritika iz Kremlja, poput onih zbog navodne prodaje oružja Ukrajini, poljuljalo je "tradicionalno prijateljstvo". Signal korektnijih odnosa sa Moskvom nedavno je prepoznat u spremnosti Rusije da za tri meseca ostane glavni srpski snabdevač gasom, na čemu se Vučić i lično zahvalio ruskom lideru Vladimiru Putinu. EU od Srbije očekuje da prati ritam njenog smanjenja zavisnosti od ruskog gasa što bi do januara 2028. godine trebalo da bude u potpunosti realizovano. Razgovor sa Putinom, samo je neznatna promena u odnosu na neprijatnost kojoj je Vučić bio izložen septembra prošle godine u Pekingu, kada je Putin pred kamerama listao papire dok mu se Vučić obraćao. Šta EU 'brani' u Srbiji?Govoreći o odnosu EU prema Srbiji, ali i Zapadnom Balkanu uopšte, Erik Gordi (Eric Gordy), sa Univerziteta u Londonu, podvlači fokusiranost Brisela na formalne promene i ekonomska pitanja. Kako se zaključuje u nedavno objavljenom zborniku radova "Zatočene države na Zapadnom Balkanu", u kojem je Gordi jedan od priređivača, jasniji odnos prema osnovnim pravima bio bi poželjniji. "Pratim prorežimske medije u Srbiji i poslednjih godina oni snažno naglašavaju podelu između EU i SAD. Danas, nakon izbora u Mađarskoj, to otvoreno govore. Na primer, 'Politika' ima tekst da je Zapad sada podeljen na dva tabora - EU i SAD. I naravno, režim koristi SAD protiv EU. Ono čemu se možete nadati u takvom kontekstu jeste da će EU istupiti i preuzeti ulogu koja joj pripada - kao branilac jednakosti, ljudskih prava i demokratskih vrednosti", kaže Gordi. Srbija je u 2025. godini, bila među državama sveta sa najvećim padom sloboda, pokazalo je istraživanje međunarodne nevladine organizacije Fridom haus (Freedom House) objavljeno u martu. Sa oznakom "delimično slobodne" zemlje, pitanje sloboda i vladavine prava postaje okosnica insistiranja EU u odnosu na Srbiju. Upravo zbog toga Srbiji preti mogućnost gubitka preostalih milijardu i po evra iz Plana rasta. Jelica Minić ocenjuje da nasuprot stručnoj javnosti koja ne krije bojazni, srpska vladajuća elita ima drugačiji odnos: "Izgleda da oni smatraju da je to rešivo i da nije izvesno da će EU preduzeti takve korake." Zoran Milivojević smatra da je pretnja Brisela ozbiljna, te veruje u Vučićevu poruku da će poštovati ono što odluči Venecijanska komisija, koja će izneti mišljenje o izmenama pravosudnih zakona, u Srbiji popularno nazvanih "Mrdićevi" po predlagaču, poslaniku Vučićeve partije, Uglješi Mrdiću. Venecijanska komisija, savetodvano telo Saveta Evrope koje daje mišljenja o zakonskim pitanjima, izjasniće se o pravosudnim zakonima Srbije na zahtev predsednice Skupštine Ane Brnabić. Novi pravosudni zakoni stupili su na snagu u januaru. Vlast tvrdi da se njima pravosuđe čini efikasnijim, dok je EU iznela zabrinutost da se zakonom pojačava kontrola pravosuđa. Gde je Beograd u odnosu na Vašington?Kada je o SAD reč, kako u intervjuu za RSE kaže Edvard Džozef (Edward Joseph), američki ekspert, Trampova administracija nije zainteresovana za "Vučićeve igre". Odnos vlasti u Srbiji i administracije Donalda Trampa varirao je od prethodnog do novog mandata američkog predsednika. "Posle promena u Vašingtonu, sasvim sigurno je da su se odnosi sa Srbijom pomerili u pozitivnom pravcu", navodi Milivojević, potkrepljujući to primerima sastanaka koje srpski zvaničnici imaju sa predstavnicima Stejt departmenta i drugih američkih institucija. "Ne bih se složila da Srbija ima napredak u odnosima sa SAD. Mislim da su očekivanja bila velika, svojevrsna euforija nakon pobede Donalda Trampa (Trump). Međutim, posle toga je nastupilo razočaranje", kaže Minić. Ona podvlači da Srbija plaća visoke američke tarife, od 35 odsto na proizvode koje izvozi u SAD, a što je u skladu sa odlukom američkog predsednika iz avgusta 2025. godine, sa ciljem smanjenja američkog trgovinskog deficita. Ipak u komentarima Aleksandra Vučića, kao i drugih predstavnika vlasti, ocene o SAD ili Rusiji su odmerenije od onih koje se čuju u odnosu na briselsku administraciju. "Zato što je i Brisel najoštriji prema Srbiji", stav je Zorana Milivojevića. Jelica Minić, pak, ocenjuje da je rečnik koji se iz Beograda usmerava ka evropskim zvaničnicima neprihvatljiv, te da se cena toga takođe plaća. Kakva je međunarodna pozicija Srbije, danas, pogledajte i poslušajte na RSE stranici na YouTube-u.

Srbija od politike balansiranja, na čemu se godinama insitiralo, do spoljnoplitičkih "igara", kako se često komentariše. O tome razgovaramo sa analitičarima Jelicom Minić i Zoranom Milivojevićem, kao i britanskim poznavaocem prilika Erikom Gordijem (Eric Gordy).

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog ministarstva finansija produžila je do 16. juna licencu za rad Naftnoj industriji Srbije (NIS), javila je u petak Radio-televizija Srbije. "Produžena (je) licenca za rad NIS-u za 60 dana, što je veoma važno za stabilnije planiranje kupovine sirove nafte, siguran rad rafinerije u Pančevu i pouzdano snabdevanje naftnim derivatima u zemlji", kazala je ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. Najveća naftna kompanija u Srbiji je od oktobra 2025. pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Za ukidanje sankcija, američka administracija zahteva povlačenje ruskih vlasnika. Đedović Handanović je ocenila da je novo produženje licence za rad predstavlja "pozitivan signal napretka u pregovorima" ruskog Gaspromnjefta i mađarske naftne kompanije MOL o prodaji ruskog udela u NIS-u. Tu prodaju moraće da odobri i OFAC. Ministarka energetike je najavila je i da će predstavnici MOL-a 19. aprila biti u Beogradu. "Operativni timovi (biće u Beogradu) od utorka, kako bismo razgovarali o svim detaljima" navela je. Dodala da je za državu primarno da se NIS trajno ukloni sa liste američkih sankcija kako bi kompanija mogla da realizuje dugoročne nabavke sirove nafte. Dok je drugi cilj, kako kaže, povećanje udela Srbije u vlasništvu za pet odsto čime će dobiti veću mogućnost za kontrolu upravljanja i uticaja u kompaniji. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Krajnji rok za potpisivanje ugovora o novim vlasničkim odnosima u NIS-u, u kojem Srbija ima manjinski udeo, je 22. maj. Cilj sankcija Sjedinjenih Američkih Država usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našao i NIS, jeste da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu.

Tražili su nadoknadu štete na usevima, dobili su jak mlaz vode iz cisterne. "Mi smo mirno stajali, oni su pustili tu vodu na nas bez ikakvog upozorenja. Niko nas nije zaštitio", rekla je za RSE Biljana Kojić iz sela Medveđa kod Trstenika, u centralnoj Srbiji. Vlasnici parcela iz nekoliko sela kod Trstenika, u centralnoj Srbiji, protestuju već treću nedelju 30-ak kilometara dalje, na deonici Moravskog koridora u Ratini, nadomak Kraljeva. Biljana Kojić je bila među onima koji su se 14. aprila našli na udaru mlaza vode za koju nije jasno ko je pustio, da li radnici ili obezbeđenje na Moravskom koridoru. Moravski koridor, odnosno autoput Pojate-Preljina dužine 112 kilometara, povezaće veće gradove centralne Srbije, gde živi više od pola miliona ljudi. Glavni izvođač radova američko-turski konzorcijum Behtel-Enka (Bechtel) do objavljivanja teksta nije odgovorio na upit RSE ko je odgovoran za puštanje jakog mlaza na građane. Bez odgovora je pitanje da li su to učinili radnici ili obezbeđenje koje je angažovano na toj deonici, te da li ih je angažovao Behtel-Enka ili neko od podizvođača. Na video snimcima pored cisterne se vidi vozilo na kome piše obezbeđenje i više osoba sa šlemovima na glavama i sa žutim prslucima. Na nekim od tih prsluka može se videti natpis obezbeđenje. Na snimcima se vidi da je zbog jedne žene koja je bila pod mlazom vode intervenisala Hitna pomoć. Biljana Kojić kaže da su prvo pokušali da ih izguraju na magistralni put, a kada nisu uspeli da su dovezli cisternu sa vodom. "Većina nas je bila mokra do gole kože. Osećam neki svrab. Kad su tu vodu pustili, ne znam da li je prljava ili kakva je voda bila", dodala je. Učesnici protesta kažu da pokušavaju da malim delom blokiraju radove na Moravskom koridoru kako bi skrenuli pažnju na svoje zahteve. Tvrde da su pretrpeli štetu na usevima zbog gradnje Moravskog koridora i zahtevaju nadoknadu. Policija nije reagovalaMinistarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije nije odgovorilo na upit RSE zbog čega nisu reagovali tokom polivanja vodom učesnika mirnog protesta. Kao ni na pitanje da li su utvrdili ko je odgovoran. Advokat Milan Đorđević, koji zastupa više meštana koji traže nadoknadu štete, bio je prisutan tokom incidenta. "Policija nije ništa preduzela. Policija je samo mirno posmatrala. Stajali su 50-ak metara od tog mesta", rekao je on za RSE. On kaže da su od policije tražili zaštitu, ali da im je rečeno da nema elemenata krivičnog dela. "Čuo sam da je jedan od njih u jednom trenutku rekao 'što se nas tiče, oni samo peru taj deo magistrale i mesto za izvođenje radova i ništa više'", naveo je advokat. Kako je rekao, prethodno je obezbeđenje pokušalo da izgura okupljene na magistralu. Kada nisu uspeli, kaže, da im je osoba koja se predstavila kao šef obezbeđenja rekla da kamion mora da prođe "ovako ili onako". "U jednom trenutku su, bez najave, samo tako pustili mlaz iz šmrkova, koji je bio toliko jak da je ljude čak i nosio, po metar bacao. Ta cisterna se potpuno ispraznila", naveo je. Kako je naveo Đorđević, dan posle incidenta na toj deonici je promenjeno obezbeđenje. Ni Koridori Srbije, državno preduzeće koje je investitor Moravskog koridora, nije odgovorilo na upit RSE o incidentu na izgradnji deonice tog autoputa. Radovi na Moravskom koridoru započeti su u decembru 2019. direktnim ugovaranjem na osnovu međudržavnog sporazuma između Vlade Srbije i Vlade SAD. Ceremoniji početka radova, uz predsednika Srbije Aleksandra Vučića, članova Vlade Srbije i predstavnika konzorcijuma Behtel-Enka, prisustvovao je i tadašnji ambasador SAD Entoni Godfri. Kasnije je, u aprilu 2023. otvaranju jedne od deonica na Moravskom koridoru prisustvovao i tadašnji američki ambasador Kristofer Hil. "Ponosan sam jer sam ovde, jer je jedna američka kompanija donela Srbiji nešto najbolje", rekao je Hil tada. Prethodno je Skupština Srbija usvojila poseban Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije izgradnje koridora. Na osnovu tog zakona, Vlada je donela Uredbu kojom je praktično suspendovana regulativa koja se odnose na javne nabavke. Konzorcijum Behtel-Enka gradio je deonice autoputeva u Albaniji, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Kosovu i Srbiji. Poslove je neretko dobijao bez tendera i uz promene zakona. Zašto vlasnici parcela u Srbiji traže nadoknadu štete?Vlasnici parcela iz okoline Trstenika koji zahtevaju nadoknadu štete, kako kaže njihov advokat, tužili su Koridore Srbije. Advokat Milan Đorđević navod da su prvi problemi nastali sredinom 2023, kada je naišao veliki poplavni talas u tom delu Srbije. "Nekoliko stotina hektara parcela je bilo poplavljeno koje nikada ranije nisu poplavljene", naveo je. On kaže da su veštaci utvrdili da "regulacija vodotoka nije rađena po projektu izgradnje autoputa". Pored izgradnje autoputa, projekat Moravskog koridora obuhvata i regulaciju reke Zapadne Morave i njenih pritoka, kao i izgradnju telekomunikacione infrastrukture. Posle poplavnog talasa, kako je Đorđević, šteta je nanošena teškim bagerima i kamionima koji su "bez ikakve najave ulazili na privatne parcele." "Kad oni prolaze tim makadamskim putevima, prašina se diže uvis 20 metara. To na kraju padne na te poljoprivredne useve, koji se u nekom trenutku osuše", dodao je. Prema njegovim rečima nekim vlasnicima parcela koji su podneli tužbe je nadoknađena šteta, a nekima nije. Koridori Srbije nisu odgovorili na upit RSE ni u vezi sa tužbama sa nadoknadu štete. Kako kaže advokat Đorđević, sudski postupci u većini predmeta traju skoro tri godine. Samo njegova kancelarija, kako navodi, od početka procesa zastupala je oko 200 ljudi. Jedna od njih Biljana Kojić kaže da polivanje vodom na protestu doživljavaju i kao uvredu. "Što po ko zna koji put po nama i našoj imovini oni tu vodu puštaju." "Naše useve su uništili 2023. (kada je bila poplava), a sada naše lične stvari, torbe, telefone, dokumentaciju, garderobu. Meni telefon ne radi", rekla je ona. Rok za izgradnju autoputa, na čijoj trasi je planirana izgradnja 88 mostova i nadvožnjaka i 29 podvožnjaka, bio je kraj 2023. Sada se završetak radova najavljuje za polovinu 2026. a cena izvođenja radova je povećavana. Na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije navedeno je da je vrednost investicije 2,1 milijardi evra.

Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, na jugu Srbije, trebalo bi da dobije savremenu opremu za gašenje požara i novi trenažer na poligonu centra, najavljeno je u četvrtak u Beogradu posle sastanka zvaničnika Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije i Ministarstva za vanredne situacije Rusije. U saopštenju MUP-a je navedeno da je to predviđeno programom razvoja Centra za period 2025-2027. U Beogradu su se sastali šef kabineta ministra unutrašnjih poslova Srbije Slobodan Nedeljković i Dmitrij Meljnik, načelnik Departmana za međunarodnu saradnju ruskog ministarstva. Srbija je u proteklih deset godina izdvojila oko 2,3 miliona evra za finansiranje Srpsko-ruskog humanitarnog centra, podaci su do kojih je došao RSE. Vlasti, međutim, ne daju objašnjenje za šta se tačno taj novac troši. Srpsko-ruski centar je, međudržavnim sporazumom, osnovan pre 14 godina. Rusija ga opisuje kao "najznačajniji na Balkanu" za reagovanje na vanredne situacije i elementarne nepogode. A zapadne države su izrazile sumnju da se radi o pokušaju uspostavljanja obaveštajne i vojne baze.

Budući mađarski premijer i lider pokreta Tisa Peter Mađar objavio je da je pozvao predsednika Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Balinta Pastora na sastanak u Budimpeštu naredne nedelje. Mađar je na mreži X napisao da je razgovarao sa Pastorom i sa Laslom Gubikom, predsednikom Mađarskog saveza u Slovačkoj. "Pozvao sam oba predsednika u Budimpeštu sledeće nedelje kako bih ih lično obavestio o planovima vlade Tise u vezi sa nacionalnom politikom", naveo je. Savez vojvođanskih Mađara koalicioni je partner vladajuće Srpske napredne stranke u Srbiji i dugogodišnji partner Viktora Orbana i njegovog Fidesa, koji su izgubili na parlamantarnim izborima u Mađarskoj 12. aprila. Funkcioneri SVM-a Balint Pastor i Elvira Kovač bili su u izbornoj noći u Fidesovom štabu u Budimpešti. Te noći nakon objavljivanja izbornih rezultata nisu želeli da govore za medije. Opoziciona Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) ocenila je da iznenadna želja za saradnjom SVM-a i Balinta Pastora sa Peterom Mađarom ne označava početak nove ere, već primer "beskrupuloznog političkog konvertitstva." Prethodno je predsednik SVM-a Balint Pastor izjavio da je razgovarao sa Mađarom o mogućoj budućoj saradnji, navodeći da ta stranka istovremeno nastavlja da podržava Srpsku naprednu stranku (SNS) i predsednika Srbiije Aleksandra Vučića. Pastor je, u objavi na Fejsbuku, naglasio da će SVM, kao i od svog osnivanja, težiti dobroj saradnji i sa novom vladom Mađarske. U saopštenju DZVM-a se navodi da SVM nije godinama samo "verno služio interesima moćne mašinerije SNS-a, već aktivno učestvovao u obmanjivanju vojvođanskih Mađara." "Ruku pod ruku su legitimisali beogradski režim, dok su sopstvenu zajednicu gurali u stanje totalne zavisnosti", navedeno je. DZVM je naveo i da je SVM "pod sumnjivim okolnostima prikupljao glasove preko pošte za Fides, podređujući interese sopstvene zajednice uskopartijskoj lojalnosti." I Srpska napredna stranka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i SVM pozvali su birače u Srbiji sa dvojnim državljanstvom da podrže Fides i Orbana. Prethodnih godina Vučić i Orban su izgradili čvrsto savezništvo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa zamenikom državnog sekretara SAD Kristoferom (Christopher) Landauom, između ostalog, i o energetskoj bezbednosti. "Razgovarali smo o jačanju energetske bezbednosti i stabilnosti snabdevanja, kao i o izazovima u energetskom sektoru, uključujući funkcionisanje Naftne industrije Srbije", naveo je Vučić na Instagramu. Naftna industrija Srbije (NIS) je od oktobra 2025. pod američkim sankcijama zbog ruskog većinskog vlaništva. Za ukidanje sankcija, američka administracija zahteva povlačenje ruskih vlasnika. U toku su pregovori ruskog Gaspromnjefta sa mađarskim MOL-om o prodaji ruskog udela u NIS-u, ali tu prodaju mora da odobri američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC). Mali: Predstavnici MOL-a dolaze u BeogradMinistar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je da očekuje da američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) produži operativnu licencu za rad NIS-a do kraja dana. Važeća licenca za rad NIS-a ističe dan kasnije, 17. aprila. Mali je naveo da će predstavnici MOL-a 17. ili 18. aprila boraviti u Beogradu. "Imamo potvrdu da svi pregovori idu kako treba", rekao je Mali novinarima u Vašingtonu, gde prisustvuje Prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke. Krajnji rok za potpisivanje ugovora o novim vlasničkim odnosima u NIS-u, u kojem Srbija ima manjinski udeo, je 22. maj. Vučić i Landau i o bilateralnoj saradnjiPredsednik Srbije je naveo da je sa Landauom razgovarao i o bilateralnoj saradnji, regionalnoj stabilnosti i aktuelnim geopolitičkim prilikama. "Srbija pridaje poseban značaj razvoju strateškog partnerstva i ukupnih odnosa sa SAD, koje smatramo jednim od ključnih spoljnopolitičkih partnera", rekao je Vučić. Dodao je da je uveren da će Srbija i SAD nastaviti da razvijaju strateško partnerstvo kroz otvoren i kontinuiran politički dijalog. Vučić je nedavno rekao da je očekivao velike pomake od administracije američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), ali da su umesto toga stigle odluke koje nisu u interesu Srbije. To su bile sankcije NIS-u, najviše tarife u regionu na proizvode iz Srbije, rampa za automobilske gume iz kineske fabrike Linglong u Srbiji.

Kineski radnik je poginuo, a drugi teško povređen 13. aprila u nesreći u fabrici "Mint" u Loznici, na zapadu Srbije, potvrdilo je Radiju Slobodna Evropa Osnovno javno tužilaštvo u tom mestu. Nesreća se dogodila tokom noćne smjene, a za sada nije poznato kako je do nje došlo, saopštilo je Tužilaštvo u Loznici. Iz tužilaštva navode da je u toku postupak utvrđivanja svih činjenica, kao i da je izdat nalog za obdukciju nastradalog radnika. Fabrika "Mint" u vlasništvu je kineske kompanije "Minth Automotive Europe" i proizvodi delove za automobile. Iz ove fabrike nisu odgovorili na upit RSE o ovom slučaju. Još jedan kineski radnik stradao je u Srbiji na radnom mestu u aprilu. Radnik je poginuo 7. aprila nakon što je ispao iz korpe na kranu gradilišta novog mosta u Beogradu gde su bile angažovane kineske kompanije. Građevinska inspekcija je zbog toga donela rešenje o zatvaranju gradilišta. Poslednji godišnji izveštaj inspektorata za rad u Srbiji ukazuje da je jedan od najčešćih uzroka povreda na radu nebezbedan rad na visini i nepropisno korišćenje opreme za rad. Ukazuje se i na više problema u oblasti zaštite na radu. Prema poslednjem izveštaju inspekcije za 2024, u toj godini bilo je više od 1.000 povreda na radu u Srbiji, a 51 radnik izgubio je život na radnom mestu. Nevladine organizacije koje se bore za prava radnika su prethodnih godina ukazivale i na slučajeve radne eksploatacije stranih radnika u kineskim kompanijama u Srbiji. Između ostalog, lokalne i međunarodne organizacije optužile su kineski Linglong za eksploataciju radnika iz Vijetnama i Indije.

Evropska komisija (EK) je ponovila da i dalje procenjuje da li Srbija ispunjava relevantne uslove za evropsku finansijsku pomoć, uključujući i Plan rasta. Portparol ove institucije Gijom Mersije (Guillaume Mercier) naglasio je da EK to proverava prilikom svakog zahteva za isplatu. Što se tiče situacije u Srbiji, EK je već naglasila zabrinutost zbog usvajanja pravosudnih zakona, tvrdi portparol Mersije, dodajući da evropske institucije pažljivo prate sledeće korake u Srbiji. On je ponovio neophodnost izmena pravosudnih zakona i poboljšanje situacije sa slobodom medija. "Nastavljamo da podržavamo Srbiju na njenom putu ka EU, ali istovremeno zaista očekujemo od vlasti da poštuju efikasne demokratske mehanizme, vladavinu prava i ljudska prava. To uključuje usklađivanje pravosudnih zakona sa standardima EU i brzu implementaciju preporuka mišljenja Venecijanske komisije, koje se očekuje u narednim sedmicama. Takođe očekujemo preokret nazadovanja u oblasti slobode medija", poručio je portparol Evropske komisije. Naime, kako je Radio Slobodna Evropa (RSE) objavio prošle nedelje, EK najverovatnije neće isplatiti narednu tranšu novca iz Plana rasta Srbiji ako se ne revidiraju pravosudni zakoni u skladu sa predstojećim mišljenjem Venecijanske komisije. Dok su na snazi takozvani "Mrdićevi zakoni", kako su naveli izvori RSE, Srbija neće dobiti evropska finansijska sredstva, čak i pod uslovom da zemlja ispuni specifične reforme koje su predviđene za alokaciju. Iz sredstava Plana rasta Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka. Srbija je iz prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta u januaru dobila nešto više od polovine namenjenih sredstava, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri. Umesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion evra. Zajedno sa sredstvima iz predfinansiranja (sedam odsto od celokupne dodeljene sume), ukupna suma koju je Srbija do sada dobila iz Plana rasta iznosi 167,59 miliona evra. Najviši zvaničnici EK upozoravali su da usvojeni amandmani pravosudnih zakona predstavljaju ozbiljan korak nazad za Srbiju.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije radi na rasvetljavanju incidenta u kojem je 16. aprila zapaljen autobus prevoznika Milomira Jaćimovića, koji je besplatno prevozio studente i građane tokom antivladinih protesta. Iz MUP-a je za Radio Slobodna Evropa (RSE) saopšteno da je nakon uviđaja tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu kvalifikovao događaj kao krivično delo izazivanje opšte opasnosti. "Policijska uprava u Novom Sadu intenzivno radi na identifikaciji i pronalasku učinioca", saopšteno je iz MUP-a. Milomir Jaćimović je za RSE rekao da mu je autobus zapaljen u ranim jutarnjim časovima u blizini njegove kuće u selu Đurđevu nadomak Novog Sada. Kako kaže, na nadzornim kamerama se vide tri osobe koje su učestvovale u ovom događaju. "Razbili su staklo i ubacili su molotovljev koktel u autobus. Na mojim kamerama se jasno vide dve osobe i delimično treći. Komšija takođe ima kamere na svom magacinu, pa ćemo videti kakav je tamo snimak", kaže Jaćimović. Dodaje da je čitav autobus izgoreo. "Vatrogasci su ga gasili više od sat i po vremena", kaže. Jaćimović smatra da je ovaj napad povezan sa podrškom koju je tokom protesta 2024. i 2025. pružao studentima u blokadi. "Ovaj poslednji incident doživljavam kao napad na svoju porodicu, ali i kao napad na sve koji su protiv ovog režima", ističe Jaćimović. Vlasnik firme za prevoz putnika Milomir Jaćimović prevozio je studente i građane koji su išli na proteste u Beogradu i Novom Sadu, gde su okupljeni tražili odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra 2024. godine. U novembru 2025. je devet dana štrajkovao glađu, pošto mu je policija zaplenila svih sedam autobusa i napisala više desetina saobraćajnih kazni. Autobusi su mu oduzimani uglavnom pod obrazloženjima da su tehnički neispravni. Tokom prošle godine Jaćimović je u više navrata privođen zbog navodnog narušavanja javnog reda i mira. Do sada je, kako kaže, platio kazne u ukupnom iznosu 4,1 milon dinara (više od 35.000 evra). "Oduzeli su mi vozačku dozvolu, sin i ja imamo 48 sudskih procesa", kaže Jaćimović za RSE. Osim toga, nepoznate osobe više puta su oštetila njegova vozila – bušili gume i razbijali prozore. Slučajeve je, kaže, prijavljivao policiji, ali počinioci nisu pronađeni. Državljani Srbije iz dijaspore prikupljali su novac kako bi mu pomogli. Tada je najavio da će deo tog novca usmeriti za podršku studentskim protestima. Masovni antivladini protesti u Srbiji izbili su u novembru 2024, nakon pogibije 16 ljudi na Železničkoj stanici koja je nakon rekonstrukcije svečano otvorena četiri meseca pre tragedije. Proteste su predvodili studenti, koji su blokirali fakultete širom zemlje. Ključni zahtev koji su postavili pred vlast je utvrđivanje političke i krivične odgovornosti za pogibiju 16 osoba na novosadskoj Železničkoj stanici, u novembru 2024. U međuvremenu, zatraženo je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast negira odgovornost za nesreću i za sada odbija da raspiše izbore. Uprkos optužnicama i istrazi protiv bivših državnih funkcionera, suđenja za nesreću još nisu počela.