Predsednik Srbije i funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić izjavio je da je u svih deset opština, gde su 29. marta održani lokalni izbori, koalicija oko naprednjaka odnela pobedu. Glasalo se u Boru, Bajinoj Bašti, Kuli, Majdanpeku, Kladovu, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci, Lučanima, Knjaževcu i Sevojnu. Međutim, prema izveštajima nezavisnih posmatrača i opozicionih lista, izborni dan su obeležile brojne nepravilnosti i incidenti - praćeni fizičkim obračunima i povređenim građanima, aktivistima i novinarima. Sukobi su, pored ostalog, zabeleženi u Boru, na istoku Srbije, u Bajinoj Bašti na zapadu, i u Kuli u Vojvodini. Posmatračka misija nevladine organizacije CRTA saopštila je da su posmatrači "svuda videli vođenje paralelne evidencije, slučajeve ugrožavanja tajnosti glasanja i organizovanog dovođenja birača, koje ukazuje na moguće glasanje pod pritiskom". "Ali u svetlu batinjanja, potezanja oružja i širenja straha, ti nedostaci izbora neopravdano se čine 'manje' ozbiljnim", ocenjeno je u saopštenju. "Posebno je zabrinjavajuća činjenica da policija uglavnom nije bila spremna da zaštiti građane koji su bili izloženi nasilju, niti da nasilnike privede", zaključili su. Policija se nije oglašavala nakon optužbi posmatračkih misija da nije reagovala na nasilje. Pravo glasa na lokalnim izborima 29. marta imalo je oko 250 hiljada birača. Glasanje je obeležila visoka izlaznost, koja je u svih deset gradova i opština premašila 50 odsto. U šest opština bila je veća od 70 odsto, u tri viša od 60 odsto, dok je u jednoj premašila polovinu izašlih birača. Koalicija oko naprednjaka je u svim opštinama nastupila zajedno, a lista je nosila Vučićevo ime, iako on, kao predsednik države, nije učestvovao na lokalnim izborima. Protiv naprednjaka su nastupile liste koje su formirali studenti u blokadi, opozicione stranke i lokalne grupe građana, u različitim formama - negde su izlazili zajedno, u koaliciji, negde odvojeno. U svim mestima gde su 29. marta održali izbori je i do sada na vlasti bila koalicija na čelu sa Srpskom naprednom strankom. Lokalni izbori su bili još jedan test snage vlasti i opozicionih opcija, više od godinu dana od nesreće u Novom Sadu i masovnih antivladinih protesta u Srbiji.

Glasanje na lokalnim izborima, koji se 29. marta održavaju u deset opština u Srbiji, obeleženo je tenzijama i nasiljem. Tuča, napada i privođenja bilo je u Boru, Bajinoj Bašti i Kuli.

Odjeci sukoba na Bliskom istoku i napetosti s Iranom na Zapadnom Balkanu primarno se ogledaju kroz pojačane sigurnosne rizike, strah od radikalizacije i probleme sa inostranim politikama država regije.

Više javno tužilaštvo saopštilo je da nastavlja istragu smrti studentkinje Filozofskog fakulteta u Beogradu. Kako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrđeno u tom tužilaštvu 28. marta, policija će obaviti dodatna ispitivanja drugih zaposlenih na fakultetu u okviru istrage okolnosti pod kojima je stradala 25-godišnja devojka. Njeno telo pronađeno je 26. marta uveče na platou Filozofskog fakulteta u Beogradu. Načelnik Policijske stanice Stari grad Radenko Resanović izjavio je da su, prema prvim saznanjima, na petom spratu fakulteta zapaljena pirotehničkih sredstava, "nakon čega je, kako se sumnja, ženska osoba, najverovatnije student fakulteta, skočila kroz prozor". Istragu je preuzelo Odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva zbog, kako su saopštili ranije, "postojanja sumnje na propuste dekana, prodekana i prodekana za nastavu u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih". Saslušan je dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani i drugi zaposleni na fakultetu zbog sumnje na krivično delo "nesavestan rad u službi". Sinani je 28. marta za agenciju FoNet izjavio da policija nije pronašla pirotehnički materijal na fakultetu i najavio da će pokrenuti pravne procedure protiv medija koji su širili neistine i definformisali javnost u vezi sa smrću studentkinje. "Te večeri sam došao na Fakulet da bi policija ušla da obavi istragu i predistražne radnje. Prema onome što su moja saznanja, koleginica koja je nastradala je tada bila sama u hodniku na petom spratu. Na istom spratu se održavala nastava koja je bila produžena zbog toga što ponekad nije moguće kontrolisati da li ćete imati dužu diskusiju i više pitanja", kazao je Sinani. Dodao je da su nadležnima sva tražena dokumenta i informacije. Hitna sednica skupštinskog odbora za obrazovanjeNa inicijativu predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić za subotu je sazvana hitna sednica skupštinskog odbora za obrazovanje, na čijem je dnevnom redu stanje na državnim univerzitetima u Srbiji. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je na sednici da rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić i dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani "nose odgovornost koja treba da bude utvrđena, ali ne može biti izbegnuta" u vezi smrti studentkinje te visokoškolske ustanove. Najavio je da će Ministarstvo prosvete sprovesti "vanredni i direktni" inspekcijski nadzor rada Filozofskog fakulteta. Rektor Đokić je izjavio da je "u interesu svih" na tom fakultetu da se slučaj razjasni "na transparentan, objektivan i profesionalan način". Đokić je ocenio da je slučaj smrti studentkinje iskorišćen za "nastavak napada na Univerzitet", koji je u poslednjih više od godinu dana, kako je rekao, izložen raznim vrstama pritisaka - medijskih, pravnih, finansijskih i ljudskih. Predsednica Skupštine Ana Brnabić odbacila je ocene rektora o napadima vlasti na Univerzitet, ali i navela da je tragedija "posledica javašluka koji vlada na univerzitetima". Ona je upitala prisutne rektore i da li su se pridržavali zakona i "pisanim putem upozorili dekane u slučaju da su se prostorije fakulteta koristile protivno zakonu". Tokom sednice odbora došlo je do međusobnih optužbi predstavnika vlasti i opozicije, a u fokusu rasprave je reagovanje države na studentske blokade, koje su trajale više meseci na više desetina fakulteta u gradovima širom Srbije. Blokade rada fakultete su usledile nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Pratili su ih masovni protesti sa kojih su učesnici, predvođeni studentima, tražili odgovornost vlasti za pad nadstrešnice, a od maja 2025. i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Dva iz perspektive Brisela sporna zakona u Crnoj Gori, izmene pravosudnih zakona u Srbiji, kao i neuspešno oduzimanje poslaničkog imuniteta bivšoj vicepremijerki u Albaniji, vratili su te tri države kandidatkinje za članstvo u Evropskoj uniji (EU) na ključni test pridruživanja – vladavinu prava. Progres u svim poglavljima čije je zatvaranje neophodno za buduće pridruživanje neće biti dovoljan ukoliko kandidatkinje stagniraju ili nazaduju u poglavljima 23. i 24, koja se, po metodologiji evrointegracija, otvaraju prva, a zatvaraju poslednja. "Nepovratne reforme u ovim oblastima su uslov da partneri u proširenju napreduju na svojim putevima pristupanja, ispunjavanjem specifičnih merila u tim oblastima", podsećaju iz pres službe Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa (RSE). "Reforme se ne rešavaju samo na papiru, zemlje moraju pokazati njihovu stvarnu implementaciju, a takođe moraju osigurati verodostojan istoriju opipljivih rezultata", zaključuje se u izjavi. Crna Gora i Albanija su dve zemlje na vrhu liste u pristupnom procesu. U tom kontekstu o Crnoj Gori je govorila Marta Kos, EU komesarka za proširenje, prilikom susreta sa crnogorskim premijerom Milojkom Spajićem u četvrtak u Podgorici. Ali je i precizirala: "Morate imati nezavisno pravosuđe, sposobno da se bori protiv organizovanog kriminala i korupcije, i nezavisne medije, nikada nećemo praviti kompromis po tim pitanjima." Zašto dva zakona otežavaju put Crne Gore ka EU?Ambicija vlasti u Crnoj Gori da zemlja postane 28. članica EU, nedavno je zakomplikovana potezom državne Skupštine, odnosno usvajanjem dva kontroverzna zakonska rešenja. Reč je o izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB). Prema ocenama Evropske komisije, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka i Direktivom o sprovođenju zakona. Evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Njome se jačaju prava privatnosti pojedinaca, nameću stroge obaveze organizacijama, a primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU. Sa druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca, posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela. Kritike koje dolaze iz crnogorske opozicije ali i civilnog društva u vezi sa izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima odnose se na, kako navode, olakšavanje političkog uticaja na policiju. Naime, ključna zamerka se tiču povećanja ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova, posebno u imenovanju i razrešenju direktora policije, što, prema kritičarima, otvara prostor za politički uticaj na rad policije. Što se tiče Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost najčešće se kritikuju odredbe koje omogućavaju pristup bazama podataka državnih organa i institucija, u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke. Istovremeno se od Crne Gore očekuje imenovanje članove Sudskog saveta, centralnog tela pravosuđa koje, između ostalog, imenuje i razrešava sudije. Trenutno je u Crnoj Gori procedura izbora četiri nova člana Sudskog saveta. Zašto su novi zakoni u Srbiji za EU 'nazadovanje'?U slučaju Srbije EU je bila jasna. Nakon što su na inicijativu partije predsednika države Aleksandra Vučića usvojeni pravosudni zakoni, iz Brisela su usledile kritike, uključujući i od komesarke za proširenje koja je ocenila da se tim zakonima ograničava nezavisnost pravosuđa i da je time, prema njoj, učinjen ozbiljan korak unazad. Aleksandar Vučić je odgovorio da ne razume o kakvom kretanju u nazad se radi, pošto Srbija četiri godine, podvukao je, stagnira na EU putu. Srbija je 2021. godine, otvorila klaster 4, Zelena agenda i održiva povezanost, u pristupnim pregovorima, da potom ne bi usledio bilo kakav pomak. Pravosudni zakoni čija je primena počela vuku zemlju u suprotnom pravcu od približavanja evropskim standardima. Evropska unija je najpre tražila da zakoni ne budu usvojeni, a nakon što ih je Vučić potpisao, Brisel je poručio da treba suspendovati njihovu primenu dok Venecijanska komisija ne iznese svoje mišljenje. Florian Biber, profesor istorije i politike jugoistočne Evrope i direktor Centra za studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Grazu, navodi da Srbija u takvoj političkoj konstelaciji nema šanse da se približi evropskim strukturama. "Ne radi se o vladavini prava, već o nepoštovanju osnovnih demokratskih pravila. Jasno je da trenutni režim nije zainteresovan za pridruživanje EU ili za osiguranje da je Srbija demokratija", uveren je Biber. Problemi sa IBAR-om u AlbanijiTokom prošle godine Albanija je otvorila sva pregovaračka poglavlja, uprkos problemima na polju vladavine prava. Kao i u slučaju ostalih država kandidatkinja, u izveštaju Evropske komisije o napretku iz oktobra prošle godine, za Albaniju je navedeno da ključne zabrinutosti uključuju pojačan politički pritisak na pravosuđe, ozbiljne zaostatke zbog upražnjenih radnih mesta, slabu borbu protiv korupcije i ograničenu slobodu medija. Poslednji izazov za pravosuđe ali i zakonodavce te zemlje, bilo je odbijanje Skupštine Albanije da ukine imunitet bivšoj potpredsednici vlade Belindi Baljuku (Balluku), koja je optužena za korupciju. Poslanici vladajuće Socijalističke partije su odbili da glasaju za ukidanje imuniteta, a odluku je pozdravio i sam premijer Edi Rama navodeći da je Parlament uradio baš ono "što bi uradio u svakoj demokratskoj zemlji u Evropi". Sa Raminim uveravanjem da zahtev za ukidanje imuniteta nije u skladu sa Ustavom, nisu se složili u Briselu. Kako saznaje RSE u sedištu EU, to je direktno uticalo na otpor nekih država članica da se Albaniji da pozitivan IBAR. Reč je o izveštaju o proceni ispunjenosti privremenih merila u poglavljima 23 i 24, skraćeno IBAR, čije je usvajanje neophodno da bilo koja država kandidatkinja krene ka zatvaranju poglavlja. Dok države EU ne usvoje jednoglasno IBAR, Albanija neće moći da se kreće ka zatvaraju poglavlja. Crna Gora je, na primer, morala da sačeka pozitivan IBAR, koji je usvojen u junu 2024, da bi mogla da započne proces privremenog zatvaranja pregovaračkih poglavlja. Pre tog, poslednje zatvaranje poglavlja desilo se 2017. godine. Može li se 'progledati kroz prste'?Prijem novih članica bez prava veta koje trenutno ima svaka od 27 država EU, za šta su se u zajedničkom autorskom tekstu prošlog meseca u nemačkom dnevnom listu Frankfurter algemajne zajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung) založili Aleksandar Vučić i Edi Rama, podstakao je spekulacije da bi se zapadnobalkanskim državama moglo i "progledati kroz prste". Florian Biber je mišljenja da je u ovom pravnom okviru nemoguće odvojiti politička razmatranja od merila vladavine prava. "Naravno, političke elite u Crnoj Gori i Albaniji prepoznaju politički zamah i sklone su da budu manje stroge u pogledu implementacije. Međutim, na kraju je potrebna saglasnost 27 država članica, što je daleko od zagarantovanog", upozorava Bajber u izjavi za RSE. O tome je evropska komesarka za proširenje Marta Kos početkom marta govorila u Evropskom parlamentu, nedvosmisleno rekavši da status predvodnika u procesu nije večno zagarantovan. "Pozicija predvodnika u procesu pristupanja ne garantuje poseban status", rekla je Kos, istakavši da se ovo odnosi upravo na zemlje koje su najviše napredovale u ovom procesu, poput Crne Gore, Albanije, Ukrajine i Moldavije. Ovim zemljama je poručila da se "napredak mora iznova zarađivati kroz reforme". Mogu li 'zaštitni mehanizmi' biti od pomoći?Zaštitni mehanizmi nisu nepoznati u evropskim procesima. Naime, kada su 2007. godine Bugarska i Rumunija primljene u članstvo, Evropska komisija je odlučila da odobri prijem uprkos nedovršenim reformama u oblasti vladavine prava, uz uslov da se slabosti nastave rešavati nakon pristupanja kroz takozvani Mehanizam saradnje i verifikacije, koji je omogućio postpristupni nadzor i redovno ocenjivanje napretka u pravosuđu i borbi protiv korupcije. Ovaj postpristupni nadzor je trajao punih šesnaest godina i okončan je 2023. Za Floriana Bibera postoje rešenja za moguće dileme država članica, a solucija prema njemu leži u prelaznom periodu koji bi omogućio novim članicama da primene reforme nakon pridruživanja. Prijem Crne Gore i eventualno drugih zemalja regiona bi, prema njemu, signalizirao da postoji budućnost regiona u EU. "Takav politički projekat mora uveriti skeptike među državama članicama, a takođe mora uključiti i održive mehanizme kako bi se osiguralo da će buduće članice poštovati vladavinu prava", smatra Biber. Međutim, dodaje ovaj sagovornik, i ako bilo koja nova članica ispuni sve kriterijume, nema garancije da neće doći do nazadovanja. To se dogodilo u Mađarskoj, Poljskoj ili Slovačkoj godinama nakon pridruživanje EU kada se u ovim zemljama pojavio problem sa nezavisnošću sudstva i vladavinom prava jer su vlasti neretko pokušavale da utiču na sudove, ograniče medijske slobode i smanje kontrolu nezavisnih institucija.

Sloboda medija u Srbiji je na "najnižem istorijskom nivou", sa upotrebom špijunskih softvera za zastrašivanje novinara i neadekvatnom reakcijom policije i nadležnih institucija, ocenila je misija evropskih udruženja za slobodu medija. Partnerske organizacije Mehanizma za brzi odgovor u oblasti slobode medija i Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara su od 26 marta bile u dvodnevnoj misiji u Srbiji. Predstavnik Komiteta za zaštitu novinara (CPJ) Atila Mong zatražio je da se hitno zaustave sve vrste neprijateljske retorike, ugrožavanja i zastrašivanja novinara. "Vlasti a naročito policija, ne prihvataju stepen u kome se ovakve stvari dešavaju, policija i sve druge snage treba da dobiju jasna uputstva da štite i da ne napadaju novinare, voleli bismo da se disciplinski slučajevi zaista izvedu i da prestanu napadi na novinare", kazao je Mong, prenosi agencija Beta. 'Kultura nekažnjivosti napada na novinare'Predstavnica Asocijacije evropskih novinara Marija Čereševa kazala je da na sastanku sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova nisu bili informisani da je došlo do slučaja da policajac odgovara za napade na novinare ili za propust u delovanju, i dodala da policija sve manje reaguje na pozive tužilaštva. Navela je da sve manji broj novinara odlučuje da prijavi incidente vlastima, što je ocenila kao nedostatak poverenja u institucije, i dodala da postoje novi vidovi pretnji upućenih medijima i novinarima. "Osim fizičkih napada, verbalnih pretnji i blaćenja primetili smo nove vidove pretnji, to podrazumeva upotrebu špijunskog softvera koji se instalira u telefone i, prema našim saznanjima, bilo je nekoliko ovakvih slučajeva, kao i sajber napadi na veb sajtove i socijalne mreže pojedinih medija u Srbiji koje su osetljive na takve stvari", izjavila je ona. Predstavnik organizacije Reporteri bez granica Pavol Salai (Szalai) kazao je da je sloboda medija u Srbiji na najnižem istorijskom nivou i pozvao predsednicu Skupštine Srbije Anu Brnabić, sa kojom su ranije održali sastanak, da prestane sa verbalnim napadima koje upućuje novinarima. "Mi smo čuli da ona nije u potpunosti svesna veličine i jačine intenziteta napada na novinare, mi smo nastojali da je obavestimo o tome, poslaćemo joj još informacija, međutim da bismo verovali u ono što je ona rekla, neophodno je da pošalje jasan signal, a taj signal bi bio da se osude, svi napadi na novinare", kazao je Salai. Predstavnik Međunarodnog instituta za štampu Džejmi Vajsman kazao je da je kultura nekažnjivosti za napade na novinare prisutna u Srbiji i dodao da je to i posledica neformiranja Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). "Srbiji treba Savet REM-a koji je transparentan, pluralističan i pre svega nezavisan, ti principi se ne mogu pregovarati, dok ne postoji Savet REM-a, to je nešto što osporava i sprečava dalji napredak Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji", izjavio je Vajsman. U Srbija duže od godinu dana nema Savet REM-a. Tada je, po novousvojenom Zakonu o elektronskim medijima, istekao mandat svih devet članova. nadležnosti REM-a je da reguliše, kontroliše i sankcioniše elektronske medije. Istaknuto je i da je neophodno da se uvedu zaštitni mehanizmi za zaštitu od zloupotrebe tužbi protiv medija (SLAPP). 'Obezbediti pravdu u slučaju Ćuruvija'Predstavnici misije konferenciju za novinare održali su kod Spomen-table na mestu ubistva novinara Slavka Ćuruvije u Beogradu. Predstavnik Komiteta za zaštitu novinara Atila Mong je zatražio da se nakon 27 godina obezbedi pravda u tom slučaju. Apelacioni sud u Beogradu je u februaru 2024. godine doneo oslobađajuću presudu u korist četvorice bivših pripadnika Službe državne bezbednosti, optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine. Vrhovni sud je početkom 2026. u postupku zaštite zakonitosti utvrdio da Apelacioni sud u oslobađajućoj presudi nije pravilno ocenio pojedine dokaze. Misija u kojoj su učestvovale međunarodne medijske organizacije nalaze o stanju medija u Srbiji će uputiti institucijama u Srbiji, ali i Savetu Evrope, Evropskoj uniji i OEBS-u. Srbija je u 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. Nalazi se među zemljama u kojima je Fridom Haus zabeležio najveći pad sloboda u toku prethodne godine.

Policija i tužilaštvo ispituju okolnosti smrti 25-godišnje studentkinje čije je telo pronađeno 26. marta uveče na platou Filozofskog fakulteta u Beogradu. Načelnik Policijske stanice Stari grad Radenko Resanović izjavio je da su, prema prvim saznanjima, na petom spratu fakulteta zapaljena pirotehničkih sredstava, "nakon čega je, kako se sumnja, ženska osoba, najverovatnije student fakulteta, skočila kroz prozor". Filozofski fakultet potvrdio je da je reč o njihovoj studentkinji i naveo da u potpunosti sarađuje sa institucijama. U istragu se uključilo Odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva zbog, kako se navodi u saopštenju, "postojanja sumnje na propuste dekana, prodekana i prodekana za nastavu u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih". Saslušan je dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani. Policiji je naloženo da obavi razgovore i sa drugim zaposlenima zbog sumnje na krivično delo "nesavestan rad u službi", saopštilo je Tužilaštvo. Dodalo je i da ispituje kako su se u zgradi fakulteta našla pirotehnička sredstva, ko ih je uneo, da li postoji video nadzor i kako je došlo do paljenja pirotehnike. Ministarstvo prosvete najavilo je vanredni inspekcijski nadzor fakulteta, a Zaštitnik građana pokrenuo je postupak ocene pravilnosti rada ove visokoškolske ustanove. Filozofski fakultet: Sarađujemo sa institucijamaFilozofski fakultet saopštio je da u potpunosti sarađuje sa nadležnim institucijama i da će pružiti svu podršku u istrazi. "Filozofski fakultet u Beogradu sa dubokom tugom i potresenošću obaveštava javnost da je 26. marta tragično preminula naša studentkinja. Do nesreće je došlo u večernjim časovima, nadležni organi su odmah obavešteni, nakon čega su izašli na lice mesta", navodi se u saopštenju. Fakultet je u ime cele akademske zajednice izrazio saučešće porodici, prijateljima i kolegama stradale studentkinje. "Ovo je izuzetno težak trenutak za sve naše studente i zaposlene. Molimo medije i javnost za razumevanje i poštovanje privatnosti porodice i dostojanstva svih pogođenih ovom tragedijom". Studenti Filozofskog fakulteta u blokadi su uputili saučešće porodici i bližnjima zbog smrti koleginice. "Smatramo da je važno da se o ovakvim događajima govori odgovorno i bez zadiranja u dostojanstvo onih koji su pogođeni", objavili su studenti na svom Instagram nalogu. O slučaju se oglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. "Veoma mi je žao i izuzetno teško zbog ovako tragične smrti jedne mlade osobe. Ali za razliku od nekih drugih, nadležnim organima prepuštam da sprovedu istragu i donesu odluke u skladu sa zakonom", rekao je Vučić ne precizirajući o kome govori. Iz Skupštine Srbije saopšteno je da će, na inicijativu predsednice parlamenta Ane Brnabić, 28. marta biti održana hitna sednica Odbora za obrazovanje. Kako se navodi u saopštenju, tema sednice biće stanje na državnim univerzitetima u Srbiji. Članovi Odbora za obrazovanje iz redova opozicije saopštili su da "neće dopustiti instrumentalizaciju smrti studentkinje za rušenje nezavisnog univerziteta", i zatražili da se u ovom slučaju poštuje Ustavom garantovana autonomija univerziteta. Osude izveštavanja tabloidaNezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) osudilo je izveštavanje tabloida koji su direktno prenosili detalje iz istrage pa i fotografije stradale studentkinje. "Objavljivanjem senzacionalističkih naslova, kao i fotografija i snimaka sa mesta nesreće grubo se narušavaju dostojanstvo žrtve, pravo na privatnost njene porodice i uznemirava javnost", naveo je NUNS. U zajedničkom saopštenju, Poverenik za informacije od javnog značaja, Savet za štampu i novinarska udruženja pozvali su medije na poštovanje privatnosti i dostojanstva.

Vođa grupe iz Srbije, koja je po nalogu ruske obaveštajne službe izazivala nerede u Francuskoj i Nemačkoj, krije se u Rusiji. Posle višemesečnog istraživanja, Radio Slobodna Evropa (RSE) locirao je Momčila Gajića u Moskvi, gde je u januaru 2026. bio u crkvi Svetog Petra i Pavla. Ova crkva je predstavništvo Srpske pravoslavne crkve u Rusiji, a Gajić na fotografijama zauzima centralno mesto u crkvenom obredu. Momčilo Gajić se, u istrazi srpskog pravosuđa, sumnjiči da je bio jedan od organizatora niza rasističkih akcija usmerenih prema jevrejskim i muslimanskim zajednicama u Parizu i Berlinu u proleće i leto 2025. Uspeo je da pobegne i od francuske i od srpske policije, te nije bio među 11 članova grupe koji su u Srbiji uhapšeni krajem septembra iste godine. Prema navodima presude Višeg suda u Smederevu, u koju je RSE imao uvid, Gajić je predvodio grupu iz Srbije koja je nerede izazivala po nalogu ruske obaveštajne službe. Trojica pripadnika grupe su priznala krivicu i u decembru 2025. su pred sudom u Smederevu osuđeni za špijunažu i izazivanje rasne diskriminacije. Jedan od osuđenih Gajića opisuje kao organizatora nereda "usko povezanog sa ruskom službom", pokazuju sudski spisi u koje je RSE dobio uvid. Policija nije odgovorila na upit RSE da li je za njim raspisana poternica. Momčilo Gajić (30) do sada nije osuđivan, ima prijavljeno prebivalište u Novom Sadu u Vojvodini, a poznat je i pod nadimkom "Kaluđer", pokazalo je istraživanje RSE. On nije odgovarao na pozive i dopise RSE. Šta se zna o vođi grupe iz Srbije?Prve informacije o Gajićevoj ulozi u incidentima u Parizu i Berlinu pojavile su se krajem septembra 2025. kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije saopštilo da je u velikoj akciji policije i Bezbednosno informativne agencije uhapšeno 11 osoba zbog sumnje da su izvršili krivična dela špijunaže i rasne i druge diskriminacije. "Postoje osnovi sumnje da je M.G. koji se nalazi u bekstvu, postupajući po instrukcijama strane obaveštajne službe, na teritoriji Republike Srbije organizovao i obučavao grupu od 14 srpskih državljana koja je imala za cilj da na osnovu razlike u rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti i etničkom poreklu, na teritoriji Francuske i Nemačke, krši osnovna ljudska prava", saopštio je MUP 29. septembra. Grupa je izvršila nekoliko vandalskih akcija, među kojima je i polivanje zelene farbe na Muzej holokausta i tri sinagoge u Parizu, kao i ostavljanje svinjskih glava ispred devet džamija u tom gradu. U centru Berlina su, u blizini memorijalnog kompleksa posvećenog ubijenim Jevrejima, postavljali plastične skelete. Da li se za Gajićem traga nije poznato. Francusko tužilaštvo i MUP Srbije nisu odgovorili na upit RSE o raspisivanju poternice. Više tužilaštvo u Smederevu kratko je navelo da još postupa po ovom predmetu. "Predmet je i dalje nalazi u fazi istrage, u kojoj se preduzimaju razne procesne radnje, koje između ostalog obuhvataju i mere za obezbeđenje prisustva okrivljenih, kao i dokazne radnje u cilju utvrđivanja svih relevantnih činjenica", saopštilo je za RSE Tužilaštvo u Smederevu. Dodalo je da "u interesu nesmetanog vođenja postupka" nije u mogućnost da iznosi dodatne informacije. Šta Gajić radi u Moskvi?O Momčilu Gajiću u javno dostupnim podacima nema mnogo informacija. Istražujući digitalne tragove, RSE je na osnovu starog Linkedin profila pronašao njegove kontakte. Broj telefona koji je povezan na Telegram aplikaciju povezan je i sa profilnom fotografijom na kojoj se vidi Gajić kako telefonira. Mesto na kojem se fotografisao RSE je geolocirao u Moskvi, gde Gajić sedi u blizini ulaza u jednu od najstarijih tržnica "GUM", okrenut prema Crvenom trgu. Iza njega se vide bašte sa cvećem koje se postavljaju za vreme održavanja festivala cveća u letnjim mesecima. Tačno vreme kada je fotografija nastala nije moguće precizno utvrditi. Druga fotografija koju je RSE pronašao prikazuje Momčila Gajića u Crkvi svetog Petra i Pavla u Moskvi, koja je predstavništvo (podvorje) Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Rusiji. Fotografije je na svom sajtu 27. januara 2026. podelilo Podvorje SPC, kao i Episkop Stefan (Dragan) Šarić. Tada je održana liturgija povodom verskog praznika Sveti Sava, što je i slava crkve u Moskvi. Momčilo Gajić u toku obreda lomljenja kolača, koji je deo običaja SPC, ima jednu od centralnih pozicija. U pratećem tekstu, Podvorje SPC u Moskvi najavljuje Gajića kao kuma slave za sledeću, 2027. godinu. Kum je osoba koja, prema opisu sa sajta SPC-a, "preuzima čast da organizuje i pomogne obeležavanje hramovne slave". U tekstu Podvorja SPC u Rusiji se navodi da je Gajić "iz Moskve". Iż SPC nisu odgovorili na pitanje RSE da li su proveravali ko će biti organizator jedne od najvećih proslava u hramu u Rusiji i na koji način vrše izbor osobe za ovu poziciju. Šta otkrivaju sudski spisi?Po povratku u Srbiju, nakon incidenata u Parizu i Berlinu, uhapšeno je 11 članova grupe kojima je 1. oktobra 2025. određen pritvor. Trojica članova grupe su priznali krivicu i pred Višim sudom u Smederevu su krajem decembra osuđeni na šest meseci do godinu i po dana kućnog zatvora. Protiv ostalih pripadnika grupe se i dalje vodi istraga. Nakon nekoliko iskaza policiji, krivicu su priznali Aleksandar Savić, Filip Petrović i Nemanja Ćevap. Pred Višim sudom u Smederevu su krajem decembra osuđeni na šest meseci do godinu i po dana kućnog zatvora. Nisu odgovorili na upite RSE za razgovor. RSE je imao uvid u spise predmeta, u kojima se vide iskazi okrivljenih. Trojica članova grupe koji su priznali krivicu uglavnom su u iskazima negirali da su bili "potpuno svesni" šta je cilj incidenata. Aleksandar Savić izjavio je da za Momčila Gajića zna jer je radio kao konobar u jednom restoranu u Beogradu koji je Gajić u nekom trenutku navodno vodio. U iskazu navodi da su se upoznali krajem aprila 2025. kada mu je Gajić dao novac za isplatu učesnika grupe. Aleksandar Savić je svedočio da je plaćao avionske karte, iznajmljivao automobile i davao novac za organizaciju akcija koje mu je Gajić uplaćivao unapred ili naknadno refundirao. Kako se vidi iz sudskih presuda, članovi grupe su za "akcije" dobijali između 500 i 1.500 evra, a sve se odigravalo po instrukcijama Momčila Gajića "Znam da je Momčilov nadimak 'Kaluđer' i da je usko povezan sa ruskom službom. Ja ne znam da li je to obaveštajna služba Ruske Federacije, shvatio sam da mu je cilj destabilizacija političkih prilika u Evropi", rekao je u iskazu Filip Petrović, koji je priznao krivicu. Kao drugi organizator grupe, u spisima predmeta se navodi NN lice sa nadimkom "Hanter". Ovu osobu, prema sudskim spisima, niko od članova grupe nije video. Aleksandar Savić je izjavio da je sa njim komunicirao samo putem audio veze. Rekao je i da se veza prekinula kada su se prvi put čuli, što je Hanter, prema Savićevim rečima, prokomentarisao rečenicom - "često pucaju veze kad smo na prvoj liniji fronta". "Po mojoj proceni Hanter se nalazi na ratištu u Ukrajini. Ja njemu nikada lik nisam video. Ja pretpostavljam da su on i 'Kaluđer' (Momčilo Gajić) najbolji prijatelji, saradnici", rekao je Savić u iskazu, prilikom priznanja krivice. Dodao je i da Hanter "sigurno ima veze sa ruskom službom" i da bez njega "ne može ništa da se radi". Ko je 'Hanter'?"Moja pretpostavka je da je Hanter glavni u ovoj službi i u organizovanju ovih aktivnosti u Parizu i Berlinu, ali ja to ne znam sa sigurnošću. Po mojoj proceni je Kaluđer ispod Hantera u toj organizaciji", naveo je još Savić. RSE nije mogao nezavisno da potvrdi da se osoba sa nadimkom "Hanter" nalazi među srpskim dobrovoljcima koji se bore u Ukrajini na strani Rusije. Niko od osumnjičenih nije izneo njegovo pravo ime, a nadimkom "Hanter" oslovljavaju ga, između ostalog, zato što mu je to bio naziv korisničkog naloga na aplikaciji Zangi. Ovu aplikaciju za razmenu online poruka, grupa je koristila za komunikaciju tokom akcija. Aplikaciju je razvila kompanija "Secret Phone Inc." sa sedištem u Kaliforniji a, kako se navodi u opisu, služi pre svega za privatnu, bezbednu komunikaciju i razmenu šifrovanih tekstualnih poruka, glasovnih i video poziva. Instalira se bez vezivanja za broj telefona i ne čuva korisničke podatake. Korisnički nalog Momčila Gajića na aplikaciji je, prema svedočenjima osuđenih članova grupe, bio "Kaluđer" i "Đuzepe". Veze sa Srpskom pravoslavnom crkvomPrema javno dostupnim podacima, može se videti da je Gajić i dve godine pre incidenata u Francuskoj i Nemačkoj bio jedan od važnih gostiju SPC-a, ovog puta u Srbiji. Obeležavanje crkvene slave, na kojoj je Gajić bio kum, održano je 22. maja 2023. u Vaznesenjskom hramu u Novom Sadu, a liturgiju je predvodio jedan od najuticajnijih predstavnika SPC, episkop bački Irinej (Mirko) Bulović. Momčilo Gajić je 2017. godine govorio o sebi u Youtube emisiji pod nazivom "Život gejmera" u kojoj je predstavljen kao zaposleni u jednoj kompaniji za i-gejming. U toj emsiji, Gajić navodi da se u osmom razredu upoznao sa "drugarima iz kriminalnog miljea". "Počeo sam da se bavim raznim stvarima, pod raznim stvarima podrazumevam sve osim narkotika (…). Nikad nisam osuđen, nikad nisam pao policiji zbog toga što sam odradio (…). Na mene je u novembru (2012.) na uglu Njegoševe ulice u Novom Sadu pucano, metak mi je prošao pored čela i tada sam shvatio da ću ili biti mrtav ili ću živeti", rekao je tada Gajić. Emisija u kojoj je Gajić snimana je u dvorištu manastira Kovilj, u blizini Novog Sada. Gajić je tada naveo da je u manastitu boravio tokom 2012. i 2013. kako bi se "lečio od zavisnosti za gejmingom". U tom manastiru SPC nalazi se crkvena zajednica "Zemlja živih" koja se, prema opisu sa njihovog sajta, bavi lečenjem bolesti zavisnosti kroz molitvu. Zajednica je osnovana "uz blagoslov" episkopa bačkog Irineja, a najveću promociju doživela je u vreme kada je iguman manastira bio sadašnji patrijarh SPC Porfirije (Jovan) Pavlović koji ga je vodio do 2014. godine. Ko sve posećuje predstavništvo SPC u Moskvi?Podvorije (predstavništvo) Srpske pravoslavne crkve u Moskvi vodi episkop Stefan (Dragan) Šarić. On je takozvani vikarni episkop poglavara SPC. Ima titulu "episkop remezijanski", što znači da ne rukovodi posebnom eparhijom. Pre nego što je 2018. postao starešina Podvorja SPC u Moskvi, bio je starešina hrama Svetog Save u Beogradu, najvećeg hrama u Srbiji. Novinari istraživačke redakcije "Detektor" iz Sarajeva locirali su episkopa Stefana u društvu srpskih dobrovoljaca u Rusiji. On je, prema navodima sarajevskog portala, u aprilu 2025. bio gost na dobrotvornoj večeri u restoranu "Subotica" u Moskvi. Večeru je organizovala moskovska Fondacija Svetog Save Srpskog. Tu organizaciju registrovali su srpski dobrovoljci u ruskoj vojsci – Davor Savičić i Branko Basara. Bosanski Srbin Davor Savičić, koji je pre početka invazije Rusije na Ukrajinu osnovao bataljon plaćenika "Vukovi" bio je označen i kao pukovnik Glavne uprave Generalštaba Oružanih snaga Rusije, poznatije kao GRU, pokazalo je ranije istraživanje RSE. Na večeri je bio i Dejan Berić jedan od najpoznatijih regrutera srpskih plaćenika u Ukrajini. Događaju su, prema navodima "Detektora", prisustvovala i dva visokorangirana ruska oficira, među kojima i Eduard Shonov, nosilac dva ordena za hrabrost ruske vojske i član programa "Vrijeme heroja", koji je inicirao ruski predsednik Vladimir Putin. Mesec dana kasnije, u maju 2025, episkop Stefan Šarić primio je bivšeg predsednika bosanskohercegovačkog entiteta Republike Srpske Milorada Dodika, koji je sliku sa ovog događaja podelio na društvenoj mreži X. Na ovom prijemu, osim epsikopa Stefana i Milorada Dodika, bio je prisutan i Davor Savičić. SPC nije odgovorio ni na pitanje RSE u vezi kontakata predstavnika Crkve sa regruterima dobrovoljaca za rat u Ukrajini. Saradnja na tekstu Iva Martinović, Dušan Komarčević i Natalija Jovanović

"Bila su tu vatrogasna kola i policija. Od komšija sam čula da je neko namerno zapalio lokal", kaže Sandra za Radio Slobodna Evropa (RSE). Živi u strogom i prometnom centru Beograda, i svaki dan prolazi pored restorana na koji je 19. marta rano ujutru bačen zapaljiv predmet. "Mogao je neko da nastrada, jutrima ovuda šetam psa", navodi Sandra za RSE. Ovo nije prvi slučaj ciljanog napada na ugostiteljske objekte u glavnom gradu Srbije, često u blizini institucija i turističkih atrakcija. U prošloj godini zapaljeno je najmanje osam kafića i restorana, a napadi su nastavljeni i 2026. Od početka godine zapaljeno je najmanje pet lokala. Scenario je u svim slučajevima sličan. Maskirana osoba, ili više njih, tokom noći razbija izlog, ubacuje ručnu bombu ili molotovljev koktel u lokal i beži. Posledica je materijalna šteta, povređenih nema, a mesto je zatvoreno do daljeg. Policija odgovara hapšenjima pojedinih počinilaca, uglavom mlađih osoba, o čemu javnost obaveštava kratkim saopštenjima. Ne odgovara, međutim, na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o motivima napada. Nije poznato ni da li je reč o izolovanim incidentima ili organizovanoj akciji kriminalnih grupa. Šta se zna, a šta ne o napadima?Talas napada zapaljivim i eksplozivnim napravama zadesio je kafane i barove više krajeva Beograda poput Zemuna, Vračara, Novog Beograda, ali i centra grada, koje svakodnevno posećuje veliki broj ljudi. U više slučajeva počinioci su privedeni. MUP je objavio da je u četiri različita slučaja uhapšeno sedam osoba - za bacanje bombe na zemunsku pivnicu, novobeogradski restoran, izazvanje požara u restoranu na Paliluli i paljenje prostorija dve firme u Surčinu i Voždovcu. Protiv njih su podnete krivične prijave "za izazivanje opšte opasnosti i nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih naprava". Ali, osim šturih saopštenja o privođenjima, MUP nije komentarisao eventualne motive. "Razlog mogu biti trvenja u podzemlju oko podele plena. Mafija to radi i kao upozorenje onima koji se ne povinuju njenim zahtevima. Sve u svemu, odraz je opšteg kriminala koji vlada ovom zemljom", ocenjuje za RSE kriminolog Dobrivoje Radovanović. On navodi da je deo mafijaškog delovanja i reketiranje, odnosno iznuda novca od vlasnika ugostiteljskih objekata. Model, kako dodaje, podrazumeva da kriminalci traže novac u zamenu za "zaštitu" od drugih pripadnika "podzemlja". "U suprotnom, prete nasiljem, uništavanjem imovine ili drugim vidom štete", kaže Radovanović. Policija je 3. februara u Beogradu uhapsila četiri osobe zbog iznude. Tužilaštvo je saopštilo da se sumnja da je jedan od uhapšenih odlazio u ugostiteljske objekte, "nudeći usluge obezbeđenja i zaštite od takozvanog 'vračarskog klana'" i unapred tražio novac za te "usluge". U saopštenju se navodi da je za "zaštitu" tražio do 150.000 evra godišnje, kao i da je "oštećenima pretio da će, ukoliko ne prihvate, trpeti posledice po život i poslovanje". 'Potpis devedesetih'Osim barova i restorana, na meti napada su i automobili. Policija je u različitim slučajevima uhapsila trojicu osumnjičenih, za paljenje više vozila. Opozicione stranke oštro su kritikovale vlast zbog dešavanja na ulicama Beograda. Nakon serije incidenata, Zeleno-levi front zatražio je ostavke čelnika beogradske policije, navodeći da "piromani slobodno šetaju gradom". "Paljenja lokala su potpis povratka u devedesete. Beograd nije bezbedan grad dokle god policija hapsi samo maloletne izvršioce, a ne i nalogodavce", rekao je predsednik opozicione Stranke slobode i pravde Dragan Đilas. Devedesetih godina prošlog veka, u vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije, bombaški napadi i kriminalni obračuni dešavali su se gotovo svakodnevno. Međunarodna izolacija zemlje dovela je do porasta stope kriminala, a Beograd je bio preplavljen oružjem sa ratišta i mafijaškim ubistvima. "Ovo sada traje neko vreme, ali je pre toga bila duga pauza", ocenjuje kriminolog Dobrivoje Radovanović. On dodaje da državni organi sporo procesuiraju počinioce i upozorava: "Ako država okleva, kriminal će rasti." Da li je Beograd bezbedan grad?U ranim jutarnjim satima kada je 19. marta u centru grada zapaljen restoran, vlasnica obližnjeg lokala još nije stigla na posao. Za RSE kaže da je videla vatrogasna kola. "Bilo je 7:30 časova, deca su krenula ka Drinki (osnovnoj školi Drinka Pavlović). Prepoznala sam komšijsku decu i izašla sam da vidim da li upadaju u paniku i da ih ispratim, da se uverim da je sve u redu", priseća se. Njen sugrađanin, David navodi da ne šeta ulicama sa strahom, ali dodaje da je "svestan da živi u Beogradu". "Sad da izađe neko da puca ne bi mi bilo čudno", rekao je on za RSE. Prema izveštajima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i nadležnih tužilaštava, bezbednosna situacija u Srbiji i Beogradu u 2025. i 2026. bila je stabilna, a fokus u njihovom radu je, kako se navodi, na suzbijanju trgovine narkoticima i visokotehnološkog kriminala. Ocena MUP-a je da je Beograd siguran grad. Ipak, prema Globalnom indeksu organizovanog kriminala, Srbija je najlošije rangirana zemlja Zapadnog Balkana. Ova organizacija sa sedištem u Ženevi, navodi da su u zemlji rasprostranjeni iznuda i reketiranje. "Preduzeća, naročito u sektoru ugostiteljstva, su pod pritiskom da prihvate nelegalne aktivnosti u zamenu za zaštitu", navodi se u analizi. Prema Globalnom indeksu, Srbija je i u poređenju sa evropskim državama u vrhu liste po kriminalu. Od 44 države Evrope, lošije od Srbije rangirane su jedino Rusija, Ukrajina i Italija, podaci su Globalnog indeksa organizovanog kriminala. *Saradnja na tekstu: Svetlana Božić Krainčanić

Poljoprivrednik Mileta Slankamenac, iz vojvođanskog sela Gospođinci, koji gaji pšenicu, kukuruz i suncokret, za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da sa zebnjom gleda na predstojeću poljoprivrednu sezonu. "Azotna đubriva i mešavina đubriva za setvu kukuruza su već počela da poskupljuju", kaže on. Cene mineralnog đubriva, koje je uz gorivo, ključna stavka za poljoprivrednu proizvodnju, beleže značajan rast od početka sukoba na Bliskom istoku krajem februara. Samo u odnosu na prošli mesec, cena đubriva, neophodnog za pripremu i prihranu zemljišta, skočila je na globalnom nivou za gotovo 50 odsto. Ova kretanja na svetskom tržištu poljoprivrednici u Srbiji dočekuju na početku setve kukuruza i suncokreta. Prema njegovim rečima, to će najviše pogoditi mala i srednja poljoprivredna gazdinstva, koja prema Popisu poljoprivrede iz 2023. u Srbiji čine oko 70 odsto. "Mala i srednja gazdinstva se obično u sezoni snabdevaju đubrivom zbog nedostatka para. Veći proizvođači su se verovatno ranije snabdeli đubrivom, tako da će opet biti udar na mala i srednja gazdinstva", pojašnjava Slankamenac. Za proizvođače u Srbiji najvažnija đubriva su urea, odnosno azotna đubriva, neophodna za pripremu zemljišta za setvu, a nakon toga ona koja, osim azota, sadrže fosfor i kalijum, kako bi prihranili ono što su posejali. Podaci Produktne berze u Novom Sadu pokazuju da je u proteklih mesec dana cena uree zabeležila rast od 10 odsto. Srbija se u najvećoj meri oslanja na uvoz mineralnih đubriva, dominantno iz Rusije. Izvoz đubriva iz Rusije nije obuhvaćen sankcijama koje je EU uvela toj zemlji nakon početka invazije na Ukrajinu 2022. godine. Iako transportna ruta iz Rusije nije ugrožena blokadom Ormuskog moreuza, zatvaranje tog pomorskog puta dovelo je do skoka cena na svetskom tržištu. Kakav je odgovor države?Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić uverava poljoprivrednike da "budu mirni". Prema njegovim rečima, "ništa neće poskupeti i neće biti nestašica". "I nema brige što se tiče NPK đubriva (sa azotom, fosforom i kalijumom) koje se najviše koristi – mi smo obezbeđeni i za prolećnu i za jesenju setvu", rekao je Glamočić 22. marta za Radio-televiziju Srbije (RTS). Kako bi umanjila negativne efekte drastičnog skoka cene nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu po građane i poljoprivrednike u Srbiji, država je donela više privremenih mera – smanjila je akcize za 40 odsto, a doneta je i posebna uredba kojom je poljoprivrednicima obezbeđeno da dizel kupuju povoljnije. Ipak, i pored svih ovih mera, gorivo na pumpama je poskupelo. Cena dizela na pumpama trenutno iznosi 212 dinara po litru (1,81 evro), dok ga poljoprivrednici plaćaju oko 30 evrocenti manje. Država je počela i da isplaćuje subvencije za setvu, u vidu kredita, za šta je ukupno do sada, prema Glamočićevim rečima, poljoprivrednicima isplaćeno oko 127 miliona evra. Reči ministra slabo teše Slankamenca. "Ministar je dao političku, a ne ekonomsku izjavu da ne treba da brinemo. Već po đubrivu i po nafti vidimo da itekako treba da brinemo", kaže Slankamenac. Dodaje da novac iz kredita poljoprivrednici koriste da bi nadoknadili štetu nastalu u protekle tri godine, izazvanu sušama, što im ostavlja malo mogućnosti da ulože u proizvodnju. Šta su moguće posledice?Agroekonomista Milan Prostran za RSE kaže da će skok cene đubriva na globalnom nivou tek osetiti u Srbiji, jer proizvodnje gotovo da nema, pa poljoprivrednici zavise od uvoznih mineralnih đubriva. "Već smo dugo u toj krizi imajući u vidu da smo mi veliki broj naših industrija mineralnih đubriva uglavnom u toku privatizacije zatvorili. Sada tek radi jedan ili dva pogona sa nešto malo mineralnih đubriva", pojašnjava Prostran. "Bez obzira što postoje zvanične informacije da su naši poljoprivrednici obezbedili sve vrste mineralnih đubriva i za prolećnu i za jesenju setvu, niko nije saopštio po kojoj će ceni biti đubrivo koje će sad doći", kaže Prostran. Prostran izražava zabrinutost da će se poljoprivrednici, usled skoka cene đubriva, odlučivati da koriste manje đubriva, što će se odraziti na prinos i kvalitet poljoprivrednih proizvoda. Poljoprivrednik Mileta Slankamenac kaže da to već rade, godinama unazad, još od početka ruske invazije na Ukrajinu, koja je takođe uslovila ozbiljan rast cene đubriva. "Đubrivo mora da se baci, ali se ne baca u tim količinama već duže vreme. Odrazi se i na prinos i na kvalitet. Mi smo prinuđeni da sami sebi pravimo gubitke. Mi znamo koliko nama đubriva treba, a kupimo koliko možemo", kaže Slankamenac. Šta mogu očekivati građani?Veći troškovi - skuplja proizvodnja. Samim tim i cena prehrambenih proizvoda. Tako moguće posledice po potrošače objašnjava poljoprivrednik Mileta Slankamenac. "Mogu da očekuju ozbiljan skok cena hrane. Trgovcima je logistika skuplja, prevoz im je skuplji, automatski će im sve poskupeti u mesarama i prodavnicama", kaže on. Ukazuje da korist od toga neće imati poljoprivrednici. "Potrošači će opet platiti najvišu moguću cenu, a mi ćemo dobiti najmanju moguću", kaže on. Mogući scenario sa većim cenama goriva, đubriva i skokom cena hrane Srbija je već doživela 2022. nakon ruske invazije na Ukrajinu. Tada je najviše poskupela hrana, a pojedini prehrambeni proizvodi, poput povrća i voća, beležili su rast cena i do 35 odsto.

"Ovo je zastrašivanje studenata i građana." Tim rečima Dina Mehović, studentkinja Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) za Radio Slobodna Evropa (RSE) komentariše hapšenje dvojice kolega proteklog vikenda. Studenti Hamza Ziljkić i Nikola Marjanović uhapšeni su 22. marta pod sumnjom da su "pripremali dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije". Zvanično, međutim, nije poznat povod zbog kog su uhapšeni. Policija je tokom hapšenja zaplenila laptopove i telefone, a Osnovni sud u Novom Pazaru im je odredio jednomesečni pritvor. Studenti iz ovog grada na jugozapadu Srbije sa većinskim bošnjačkim stanovništvom, postali su jedan od simbola studentskih blokada i protesta koji su izbili zbog smrti 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu novembra 2024. godine. Da li su studenti nelegalno prisluškivani?Tri dana nakon hapšenja Ziljkića i Marjanovića nije zvanično saopšteno šta je bio povod da policija ovu dvojicu brucoša liši slobode. Iz Osnovnog suda u Novom Pazaru su za RSE naveli da im se stavlja na teret pripremanje ubistva državnih zvaničnika, za šta je zaprećena kazna od jedne do pet godina zatvora. Maida Toković, advokatica koja zastupa dvojicu studenata, kaže za RSE da se njih dvojica terete na osnovu, kako navodi, tajno snimljenog telefonskog razgovora koji je bio obojen šaljivim tonom. "Nama na saslušanju nije bio predočen transkript njihovog razgovora", kaže Toković. Ona dodaje da nema dokaza da su nadležne službe imale odobrenje da prisluškuju telefonske razgovore studenata. Maida Toković je rekla da je za krivično delo koje se dvojici studenata stavlja na teret neophodno da je oružje za izvršenje spremno ili u izradi, a prilikom pretresa njihovih stanova policija nije pronašla "ni praćku". Iz Osnovnog tužilaštva u Novom Pazaru nisu odgovorili na upit RSE na osnovu kojih dokaza su dvojica studenata uhapšeni i da li je istina da su prisluškivani. Dr Senad Ganić, bivši profesor međunarodnog prava na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, ocenjuje za RSE da je mnogo nepoznanica u slučaju hapšenja dvojice studenata. "Ceo ovaj slučaj je proceduralno sumnjiv, jer da biste prisluškivali nečiji razgovor, morate da imate neke dokaze sa kojima ćete izaći pred sudiju za prethodni postupak koji jedino može da odobri praćenje komunikacije. Mnogo toga ovde ukazuje na zloupotrebu ovlašćenja od strane policije, tužilaštva i suda", kaže Ganić. Prema rečima Dine Mehović, Hamza Ziljkić i Nikola Marjanović su od početka bili uključeni u studentsku pobunu. Sve to vreme, kako dodaje sagovornica RSE, nisu davali nikakve sporne izjave medijima. "To za šta se oni terete je potpuna besmislica. Mi studenti smo se organizovali kako da rešimo problem nefunkcionisanja osnovnih institucija. Tvrdnje da smo planirali da rušimo državu su potpuno neistinite", kaže Dina Mehović. 'Zastrašivanje'Studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru su, zajedno sa kolegama na državnim fakultetima širom Srbije, mesecima blokirali nastavu, u okviru masovnih protesta zbog smrti 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sasu novembra 2024. godine. Građani i studenti su protestima zahtevali krivičnu i političku odgovornost vlasti Srpske napredne stranke (SNS). Vlast SNS-a negira odgovornost i odbacuje kritike za korupciju. Studenti iz Novog Pazara postali su simbol studentskih protesta u Srbiji kada su pešačenjima širom zemlje prenosili poruku jedinstva iz tog grada sa većinskim bošnjačkim stanovništvom. Prema popisu iz 2011. godine, u ovom gradu živi više od 106.000 stanovnika, a skoro 80 odsto izjasnili su se kao Bošnjaci. Studentkinja Dina Mehović smatra da vlast namerno pokušava da izazove razdor i zastraši studente i građane u tom gradu. "Kolege su nam uhapšene u nedelju, trećeg dana praznika Bajrama. Mislim da su to uradili namerno", kaže. Hapšenje dvojice pazarskih studenata Senad Ganić vidi kao poruku upućenu svim građanima, a prvenstveno studentima i njihovim profesorima. "Ovo je poruka kako će se postupati u budućnosti. Nakon ovakvog hapšenja studenata više nijedan građanin nije siguran da li će mu upasti policija u kuću pod izgovorom da su prisluškivali telefonske razgovore", kaže Ganić. Sendu Ganiću nije produžen ugovor na DUNP-u u oktobru 2025. godine. On je tokom blokada fakulteta podržavao studente, a akademska javnost je njegovu smenu ocenila kao odmazdu vlasti. Prema Ganićevim rečima, vlast je osetila da se povukao deo građana koji su učestvovali u protestima. Kao primer navodi da se tek nekoliko desetina ljudi okupilo 24. marta ispred Osnovnog suda u Novom Pazaru na skupu podrške dvojici uhapšenih studenata. "Vlast je već na neki način uterala strah i poslala im poruku kako mogu da prođu i mislim da su građani uplašeni", smatra Senad Ganić. Nakon novosadske tragedije koja se dogodila svega četiri meseca nakon svečanog otvaranja rekonstruisane Železničke stanice, studenti su blokirali fakultete zahtevajući da vlast objavi kompletnu dokumentaciju u vezi rekonstrukcijom. Takođe su tražili da se prekinu pravosudni procesi protiv uhapšenih na protestima, da nadležne institucije identifikuju i kazne ljude koji su fizički napadali studente, kao i da država poveća budžet za fakultete za 20 odsto. Organizacije studenata koje vode proteste su u maju 2025. saopštile da vlast nije ispunila nijedan od tih zahteva. Tada su postavile i peti zahtev – da se u Srbiji raspišu vanredni parlamentrani izbori. Šef države i član Predsedništva SNS-a Aleksandar Vučić tada je odbio da raspiše izbore. Mesec dana posle Vučić je ličnom predsedničkom odlukom pomilovao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke (SNS) koji su optuženi da su bejzbol palicama pretukli studentkinju u Novom Sadu u januaru 2025. godine. Istovremeno, pred sudom u Novom Sadu se vodi proces protiv šestoro studenata i političkih aktivista koji su takođe optuženi za pokušaj rušenja ustavnog poretka. Oni su uhapšeni u Novom Sadu, na severu zemlje, 14. marta 2025. godine, dan uoči velikog antivladinog protesta u Beogradu. Prethodno je na nekoliko kanala sa nacionalnom pokrivenošću emitovan tajno snimljen snimak njihovog razgovora u prostorijama opozicionog Pokret slobodnih građana u Novom Sadu. Nakon više meseci provedenih u zatvoru, šestoro aktivista prebačeno je u kućni pritvor. Tužilaštvo za ista krivična dela tereti još šestoro omladinskih aktivista koji su i dalje egzilu i za kojima je raspisana poternica.

"Najteže mi je bilo noću dok su deca spavala, a spolja se čule jake detonacije". Ovako se Beograđanka Maja Magazin priseća poslednjih dana koje je provela u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), jednoj od država koja je na meti iranskih napada od 28. februara. U Dubaiju redovno provodi deo godine, jer tamo živi i radi jedan od članova njene porodice. Dve nedelje od početka sukoba, u strahu za bezbednost, napustila ga je zajedno sa svojom decom. "Jedva sam čekala da se vratim [u Beograd], jer su mi te tenzije dosta uticale na psihu i poslednjih dana se više nisam osećala bezbedno ni kada sam išla do prodavnice", priča ona. Ističe da, kada se situacija smiri, planira da se vrati u Dubai, ali "ne po svaku cenu". Od početka napada na Emirate poginulo je osam, a povređeno više od 160 ljudi, izvestile su tamošnje vlasti 24. marta. Sjedinjene Američke Države (SAD) i Izrael su 28. februara otpočeli vojnu akciju protiv Irana, u kojoj su ubijeni iranski vrhovni verski vođa Ali Hamnei i drugi visoki zvaničnici. Teheran je na to odgovorio napadom na Izrael, ali i države regiona koje su domaćini američkim vojnim bazama. Na meti Irana su do sada bili i Kuvajt, Katar, Bahrein, Irak, Saudijska Arabija, Oman, a pojedinačni napadi zabeleženi su i šire u regionu. Izveštaji zalivskih zemalja govore da nisu gađani samo vojni ciljevi. Bilo je udara i na aerodrome, hotele, stambena naselja, američka diplomatske objekte, kompanije, kao i na energetsku infrastrukturu. Zalivske države do sada nisu odgovarale na ove napade Irana. 'Vratiću se kada se sve smiri'Od početka sukoba vlasti u Emiratima insistiraju na tome da su "u potpunosti spremne da odgovore na sve pretnje" i da zaštite nacionalnu bezbednost. Protivvazdušna odbrana te države presrela je ukupno 357 balističkih projektila, 15 krstarećih raketa i više od 1.800 dronova, podaci su Ministarstva odbrane Emirata od 24. marta. Maja Magazin priča da je u početku verovala da će se sve smiriti za nekoliko dana. "Ja sam se zatekla sama sa decom u Dubaiju. Momenat u kom sam najzad shvatila da baš i nije toliko naivno je kada sam sa njima sedela u dvorištu, a iznad nas je prozujao dron, koji je nekoliko sekundi kasnije eksplodirao, par stotina metara od naše kuće". Iako se tamo više ne oseća bezbedno, jednog dana planira povratak. "U Dubai ću se sigurno vratiti ako se stvari smire, jer je to deo mog života, ali ne po svaku cenu", kazala je. Automobilom iz Iraka do SrbijeGotovo svakodnevno Teheran izvodi napade i na teritoriju svog zapadnog suseda, Iraka. Američke ciljeve u toj zemlji napada i više iračkih oružanih grupa bliskih Iranu. Jedna od meta je američka vojna baza i konzulat u Erbilu, prestonici poluautonomnog kurdskog regiona Iraka. Novosađanka Eleonora Ilić sa porodicom tamo živi skoro deset godina. Ona i suprug zaposleni su u jednoj internacionalnoj školi u čijem kompleksu žive. "Svake godine u Erbilu se desi neki napad, jer je tu američka baza koja je meta tim terorističkim organizacijama. Ali i pored toga to je jedan od najsigurnijih gradova tamo, to ne utiče toliko na sigurnost građana, jer nikada nije bilo udara na stanovništvo", priča ona. "Međutim, ovo što se sada dešava je totalno neka druga dimenzija, jer se proširilo na čitav Bliski Istok. Mi živimo malo van grada, ali smo blizu američke ambasade. Kada su ti napadi postali svakodnevni i preko dana i uveče, nije više svejedno", dodaje. Vazdušni prostor Iraka je trenutno zatvoren. Komercijalni letovi ne saobraćaju. Eleonora i njen suprug odlučili su da planirani put za Srbiju zbog toga ne odlože. Sa troje dece, automobilom su krenuli na put dug gotovo 3.000 kilometara. "Dnevno smo vozili po 1.000 kilometara. Trebalo nam je tri dana", priča ona. Vesti koje stižu iz Iraka, ne utiču na njihovu odluku da se uskoro vrate u Erbil i nastave sa dosadašnjim životom. "Deca nam tu idu u školu, stekli smo prijatelje koji su nam postali kao porodica. Tamo nam je drugi dom", priča Eleonora. "Videćemo u kom pravcu će ovaj rat ići, ako se situacija bude razvijala u nekom lošijem smeru, naravno da planiramo da odemo iz Erbila". 'Ne mislim da sam u životnoj opasnosti'Veliki deo vazdušnog prostora iznad Bliskog istoka zatvoren za avio-saobraćaj, ali pojedine države dozvoljavaju letove s posebnim odobrenjem. Srbija je od početka sukoba organizovala više takvih letova kojima je evakuisano više od hiljadu ljudi koji su želeli da napuste bliskoistočne zemlje. Saška Banović, koja je kao stjuardesa provela 12 godina u Kataru, a od pre nekoliko dana živi u Emiratima, kaže da se oseća bezbedno i ne planira da napusti region. "Ja, na primer, ne vidim potrebu za evakuacijom preko pola sveta, ne mislim da sam u bilo kakvoj životnoj opasnosti. Ali to je sve individualno", zaključuje. Poslednji evakuacioni let koji ke Srbija organizovala bio iz Dohe 19. marta. Saška se tada uključila se u organizaciju i pomoć onima koji su želeli da se ukrcaju na taj avion. "Jedan deo ljudi želi da se [trajno] evakuiše, a najveći broj njih razmišlja da je bolje da budu kod kuće dok se sve ne smiri", priča ona. Napominje da, prema onome što zna, većina planira da se u nekom momentu vrati nazad. Kao odgovor na rat u Iranu, Srbija je izdala građanima savete za putovanja. Odlasci na Bliski istok se, iz bezbednosnih razloga, ne preporučuju "do okončanja započetog sukoba". Saudijska Arabija: 'Kao da se ništa ne dešava'Saudijska Arabija je od početka sukoba bila meta stotina iranskih raketa i dronova, od kojih je, prema izveštajima vlasti, velika većina presretnuta. Marko Đukanović se u Džedu, drugi po veličini grad u toj zemlji, doselio pre godinu i po dana zbog posla. Radi u hotelijerstvu i priča da, za sada, ne razmišlja da napusti taj grad na obali Crvenog mora. "Što se tiče svakodnevnog života i posla nije se ništa promenilo ovde. Nismo osetili nikakvu tenziju, niti udare. Najbliži napadi su bili u Rijadu, ali taj grad je od nas hiljadu kilometara daleko", kazao je. Marko priča da niko koga poznaje do sada nije napustio Saudijsku Arabiju zbog ove situacije. "U Džedi je kao da se ništa ne dešava. Više se priča o tome šta se dešava u okolnim zemljama, nego što neko strahuje u vezi sa situacijom kod nas". "Sve što se je povezano sa Amerikom – ambasade, neke kompanije u Rijadu, škole – njih su evakuisali. Ostalo sve normalno funkcioniše", priča Marko Đukanović. Rijad je nedavno upozorio da bi nastavak iranskih napada mogao dovesti do dalje eskalacije i imati "značajne posledice" po odnose dve zemlje. Vlasti u Srbiji nisu saopštile koliko se srpskih državljana nalazi u državama Bliskog istoka. Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova u momentu izbijanja sukoba najviše državljana Srbije se zateklo u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kataru.

Osnovni sud u Novom Pazaru odredio je 24. marta pritvor u trajanju do mesec dana dvojici studenata Državnog univerzitet u tom gradu na jugozapadu Srbije, potvrdila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) njihova pravna zastupnica Maida Toković. Studenti Hamza Ziljkić i Nikola Marjanović uhapšeni su 22. marta pod sumnjom da su "pripremali dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije", a Osnovni sud u Novom Pazaru je u utorak zatražio od nadležnog suda da im se odredi pritvor do 30 dana. "Sud je prihvatio taj predlog", rekla je Toković. Ona je kazala da je pravni tim osumnjičenih uložio žalbu na tu odluku. Ocenila je da je obrazloženje Tužilaštva za određivanje pritvora Ziljkiću i Marjanoviću "u celosti neopravdano". Kako kaže, njima dvojici su u nedelju pretreseni stanovi i tom prilikom je policija oduzela i poslala na veštačenje laptopove, mobilne telefone i nosače digitalnih podataka. "Obrazloženje Osnovnog javnog tužilaštva, koje je sud u celini prihvatio, bilo je da bi njih dvojica trebalo da budu u pritvoru iz razloga što postoji opasnost da će da utiču na dokazni materijal koji se nalazi u MUP-u. To je nezakonito i nelogično i predstavlja potcenjivanje rada MUP-a i organa krivičnog gonjenja", kaže Maida Toković. Studenti su osumnjičeni za kršenje člana 320 Krivičnog zakonika, koji predviđa kazne od jedne do pet godina zatvora, dok je u težim slučajevima zaprećena kazna od dve do deset godina. Prema rečima Maide Toković, za krivično delo koje se dvojici studenata stavlja na teret je neophodno da je oružje za izvršenje spremno ili u izradi, a prilikom pretresa njihovih stanova policija nije pronašla "ni praćku". Ona je ocenila da postupak protiv dvojice studenata predstavlja "politički progon" zbog njihovog učešća u studentskim blokadama tokom 2024. i 2025. godine. Hamza Ziljkić i Nikola Marjanović su saslušani ranije u utorak, a ispred zgrade suda i tužilaštva bilo je nekoliko desetina građana koji su došli da podrže studente, dok su objekat obezbeđivale jake policijske snage. Studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru su, zajedno sa kolegama na državnim fakultetima širom Srbije, mesecima blokirali nastavu, u okviru masovnih protesta zbog smrti 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sasu novembra 2024. godine. Građani i studenti su protestima zahtevali krivičnu i političku odgovornost vlasti Srpske napredne stranke (SNS). Vlast SNS-a negira odgovornost i odbacuje kritike za korupciju. Studenti iz Novog Pazara postali su simbol studentskih protesta u Srbiji kada su pešačenjima širom zemlje prenosili poruku jedinstva iz tog grada sa većinskim bošnjačkim stanovništvom. Studenti u blokadi su na početku zahtevali da vlast objavi kompletnu dokumentaciju u vezi sa tragedijom u Novom Sadu, da se prekinu pravosudni procesi protiv uhapšenih na protestima, da nadležne institucije identifikuju i kazne ljude koji su fizički napadali studente, kao i da država poveća budžet za fakultete za 20 odsto. Organizacije studenata koje vode proteste su u maju 2025. saopštile da vlast nije ispunila nijedan od tih zahteva. Tada su postavile i peti zahtev – da se u Srbiji raspišu vanredni parlamentrani izbori. Šef države i član Predsedništva SNS-a Aleksandar Vučić tada je odbio da raspiše izbore. Mesec dana posle Vučić je ličnom predsedničkom odlukom pomilovao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke (SNS) koji su optuženi da su bejzbol palicama pretukli studentkinju u Novom Sadu. Istovremeno, pred sudom u Novom Sadu se vodi proces protiv šestoro studenata i političkih aktivista koji su takođe optuženi za pokušaj rušenja ustavnog poretka. Oni su uhapšeni u Novom Sadu, na severu zemlje, 14. marta 2025. godine, dan uoči velikog antivladinog protesta u Beogradu. Prethodno je na nekoliko kanala sa nacionalnom pokrivenošću emitovan tajno snimljen snimak njihovog razgovora u prostorijama opozicionog Pokret slobodnih građana u Novom Sadu. Nakon više meseci provedenih u zatvoru, šestoro aktivista prebačeno je u kućni pritvor. Tužilaštvo za ista krivična dela tereti još šestoro omladinskih aktivista koji nisu trenutno u Srbiji i za kojima je raspisana poternica.

"'Milosrdni anđeo' Srbiju sravnio sa zemljom", "Odbranili smo otadžbinu i zadivili svet". Ovi naslovi, kao i poruke osuđenih ratnih zločinaca, prate izveštavanja dnevnih listova i tabloida u Srbiji na 27. godišnjicu početka NATO bombardovanja bivše Jugoslavije. Bombardovanje je počelo 24. marta 1999. godine, trajalo je 78 dana sa ciljem sprečavanja zločina srpskih policijskih i vojnih jedinica nad albanskim civilima na Kosovu, koji su dokazani presudama Međunarodnog suda u Hagu. Izveštaji o zločinima i progonu albanskog stanovništva koje je prethodilo bombardovanju ne spominju se u medijima naklonjenim vlasti u Srbiji, a oni izostaju i u izjavama srpskih zvaničnika. Iako država nikada nije sačinila zvaničan spisak žrtava NATO bombardovanja, vlast govori o hiljadama stradalih. Prema poimeničnom popisu žrtava, koji su 2014. godine objavili nevladini Fondovi za humanitarno pravo (FHP) u Srbiji i na Kosovu, u NATO napadima život je izgubilo 450 civila i 305 pripadnika oružanih snaga. 'Zloupotreba sećanja'Tumačenje događaja od pre 27 godina na stranicama pojedinih medija u Srbiji daju – osuđeni za ratne zločine u Hagu. "To je zloupotreba sećanja i komemoriranja u svrhu poricanja albanskih žrtava", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marko Milosavljević iz nevladine Inicijative mladih za ljudska prava. Intervju dnevnom listu Politika, povodom godišnjice bombardovanja, dao je Vladimir Lazarević ocenjujući NATO intervenciju kao "zločin bez presedana". Lazarević je bivši general Vojske Jugoslavije koji je zbog zločina nad albanskim civilima na Kosovu 1999. osuđen u Hagu na 14 godina zatvora. Tribunal ga je 2009. proglasio krivim po komandnoj odgovornosti za pomaganje i podržavanje zločina protiv čovečnosti, koji su obuhvatali deportacije i prisilno premeštanje albanskih civila sa Kosova. Nakon odsluženja kazne vratio se u Srbiju 2015. godine, avionom Vlade uz doček ministara. Kasnije je dobio mesto predavača na Vojnoj akademiji, a potom i titulu počasnog građanina jedne opštine na jugu Srbije. Medijski prostor za tumačenje događaja iz 1999. pojedini mediji dali su i Nikoli Šainoviću, bivšem potpredsedniku Vlade Jugoslavije i haškom osuđeniku. Šainović je u Hagu osuđen na 18 godina zatvora zbog prisilnog premeštanja, deportacija, ubistava i progona albanskog stanovništva sa Kosova u prvoj polovini 1999. godine. Promovisanje osuđenih ratnih zločinaca na liniji je državne politike u Srbiji. Godinama unazad, vlast i provladini mediji ih nazivaju "herojima", a ministar pravde Srbije Nenad Vujić rekao je 2025. da država mora da pokaže da stoji iza svih osuđenih u Hagu. Pojedini mediji za NATO vojnu intervenciju koriste termin "Milosrdni anđeo" iako je zvaničan naziv operacije bio "Operacija Saveznička snaga". Šta je prethodilo bombardovanju?RSE je pitao građane Beograda šta je bio razlog bombardovanja. Petar navodi da je pravi razlog "da Srbija ne sme da bude jaka u regionu". Milka je za RSE rekla da je bombardovanje počelo "bez razloga". "Cilj je bio samo da se uništi zemlja i da dođu strane trupe." Radoslav kaže da je moguće da se tada događalo "nešto što nije trebalo", ali da "reakcija nije bila adekvatna". Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava navodi da njihova istraživanja ukazuju da oko 80 odsto mladih u Srbiji ne zna za ratne zločine gde su utvrđeni počinioci (pripadnici srpskih oružanih snaga). "To se posebno odnosi na rat na Kosovu i u Bosni i Hercegovini (devedesetih godina)", kaže on. Bombardovanju SRJ 1999. prethodio je rat na Kosovu (1998-1999) u kom je stradalo oko 13.000 ljudi, većinom Albanaca, a hiljade je nestalo. Generalni sekretar NATO Havijer Solana (Javier) odobrio je vazdušne napade nakon neuspelih pokušaja međunarodne zajednice da ubedi bivšeg srpskog lidera Slobodana Miloševića na prekid vatre. Činjenice o broju žrtavaU bombardovanju je 261 osoba stradala na području Srbije, 10 u Crnoj Gori, a 484 na Kosovu, pokazuju podaci Fonda za humanitarno pravo. Među civilnim žrtvama je bilo najviše ljudi albanske nacionalnosti - 217. Poginulo je 205 civila srpske i crnogorske nacionalnosti, 14 Roma i 14 civila drugih nacionalnosti. Tokom vazdušne kampanje, uništeni su vojni objektu u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu, kao i sistemi komande i kontrole, protivvazdušne odbrane, energetska i komunikaciona infrastruktura i drugo. Srpska vojska i policija su se nakon NATO bombardovanja povukle sa Kosova koje je 2008. proglasilo nezavisnost. Beograd je do danas ne priznaje. Godišnjicu NATO bombardovanja zvaničnici Srbije obeležavaju komemorativnim događajima. Njihove izjave, kao i prethodnih godina, prate podaci o "hiljadama civilnih žrtava" bombardovanja. Najčešći broj koji je pominjao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić je da je ubijeno 2.500 ljudi, "ne samo civila, već i vojnika i policajca". Nije, međutim, naveo na koje se izvore poziva. Istraživanje Inicijative mladih za ljudska prava pokazalo je da više od 90 odsto mladih veruje da je na hiljade ljudi poginulo u bombardovanju. "Ono što nedostaje državnim komemoracijama su upravo činjenice i podaci", navodi Marko Milosavljević i dodaje da se albanske žrtve ne spominju. Dezinformacije iz RusijePovodom godišnjice NATO bombardovanja oglasilo se i Ministarstvo spoljnih poslova Rusije navodeći da je bombardovanje bilo "trаgedijа, čije se dugoročne i višestruke posledice osećаju i dаnаs". Ministarstvo je na Telegramu saopštilo da je "NATO koristio municiju sa osiromašenim uranijumom" što je "dovelo do neviđenog porasta broja različitih vrsta raka". Nema dokaza da je korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom dovelo do povećanog broja slučajeva raka u regionu. U maju 2018, Skupština Srbije osnovala je Komisiju za istragu posledica NATO bombardovanja po zdravlje građana i životnu sredinu, ali njihov izveštaj do danas nije objavljen. Zvaničnici Srbije neguju bliske veze sa Rusijom, a prethodnih godina, uoči godišnjica NATO bombardovanja organizovana je serija izložbi i kulturnih događaja pod pokroviteljstvom Ruskog doma u Beogradu koji finansira Rusija. Rusija je 2024. u dva navrata tražila da Savet bezbednosti UN raspravlja o NATO bombardovanju, ali ti predlozi nisu usvojeni.

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država prihvatila je zahtev kompanije MOL i produžila rok za pregovore o kupovini većinskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), saopštio je MOL u utorak, 24. marta. Kako se navodi u saopštenju ove mađarske kompanije, rok za pregovore je produžen za dva meseca, do 22. maja. "Produženje licence koje je odobrio OFAC omogućava stranama da finalizuju ugovor o kupoprodaji", navodi se u saopštenju MOL-a. Za ovu transakciju potrebna su odobrenja, između ostalih, OFAC‑a i Vlade Srbije. Radio Slobodna Evropa (RSE) je ovim povodom poslao hitan upit OFAC-u. Do objavljivanja vesti odgovor nije stigao. NIS se našao pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva i u toku su pregovori mađarskog MOL-a i ruskog Gaspromnjefta o prodaji ruskog udela. Sankcije su deo širih napora da se Rusiji onemogući da finansira rat u Ukrajini. Početak primene sankcija NIS-u je više puta odlagan, da bi 9. oktobra bile u potpunosti implementirane. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u.

Srbija se u martu retroaktivno usaglasila sa spoljnopolitičkom odlukom Evropske unije kojom je Iransku revolucionarnu gardu označila kao terorističku organizaciju. Ova odluka dolazi u toku sukoba na Bliskom istoku i izraelsko-američke vojne operacije u Iranu. Ipak, Srbija nije uvek pratila EU kada su u pitanju sankcije i druge odluke u vezi sa Iranom. Ova država dugi niz godina je pod lupom Brisela zbog kršenja ljudskih prava, nuklearnog programa kao i zbog vojne podrške koju pruža ruskom ratu u Ukrajini. Šta nam usaglašavanje Srbije može reći o njenom odnosu prema Iranu? (snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)

Zvaničnici Evropske unije (EU) poručili su vlastima u Beogradu povodom posete ruskog ministra pod sankcijama da je Brisel redovno "kristalno jasan" kada su u pitanju veze sa Rusijom. Odnosi s Rusijom, kažu zvaničnici EU, ne mogu biti uobičajeni s trenutnim režimom i u kontekstu ničim izazvane i neopravdane ruske agresije protiv Ukrajine. "To uključuje uzdržavanje od sastanaka na visokom nivou sa ruskim zvaničnicima", izjavio je portparol Evropske komisije u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE). Ruski ministar za ekonomski razvoj Maksim Rešetnjikov boravio je prošle nedelje u Beogradu, gde se sastao i s predsednikom države Aleksandrom Vučićem. Rešetnjikov, koji se nalazi pod sankcijama Evropske unije i SAD, najavio je održavanje sednice Mešovitog komiteta za saradnju Rusije i Srbije u aprilu u Beogradu. "Srbija je podnela zahtev za članstvo u EU. EU želi da računa na Srbiju kao pouzdanog evropskog partnera koji deli zajedničke principe, vrednosti, bezbednost i prosperitet, i potrebno nam je da nas Srbija uveri u svoj strateški smer", podvukao je portparol Evropske komisije. Poslednji put Rešetnjikov je boravio u Beogradu u oktobru 2024. godine. Istovremeno je u srpskoj prestonici bila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen koja je zbog toga otkazala susret sa tadašnjim premijerom Milošem Vučevićem. Srbija je od 2012. godine zemlja kandidat za punopravno članstvo u EU. Pregovore o članstvu otvorila je 2014. godine. Međutim, već četiri godine Srbija nije napredovala u procesu, uglavnom zbog odnosa sa Rusijom. Srbija se nije uskladila ni sa jednom odlukom EU o restriktivnim merama prema Rusiji kao odgovor na agresiju protiv Ukrajine. EU redovno poziva Srbiju da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije.

Međunarodni sajber-stručnjaci navode da su pronašli dokaze o prisustvu ruske hakerske grupe Fancy Bear u sistemima Ministarstva odbrane Srbije, Vojne akademije i Vojnomedicinske akademije. Sajber napadom, kompromitovane su imejl adrese. Dok iz Ministarstva odbrane ne odgovaraju na ove navode, grupa međunarodnih stručnjaka za sajber bezbednost "Crtl Alt Intel" ne isključuje mogućnost da su imejl adrese i dalje kompromitovane.

Šverc tona kokaina, planovi otmica, ubistava i tokovi novca bili su u materijalu koji je Srbija ranijih godina dobijala od Agencije Evropske unije za pravosudnu saradnju Evrodžast (Eurojust). Ključne dokaze obezbedile su policije Belgije, Holandije i Francuske 2021. kada su dekriptovale Sky aplikaciju koju su kriminalci koristili za tajnu komunikaciju. Među milijardu poruka sa 70.000 mobilnih telefona bila je i prepiska osumnjičenih iz Srbije. Dokazi su poslati u Beograd, što je dovelo do najmanje četiri velika procesa pred sudom. Posle šest godina saradnje, Srbija od marta nema tužioca za vezu u sedištu Evrodžasta u Hagu jer je dosadašnjem istekao mandat, a novi nije imenovan. U Evrodžastu za Radio Slobodna Evropa (RSE) kažu da se saradnja nastavlja preko kontakt tačke u Srbiji. Dok iz Ministarstva pravde navode da zajedničke istrage nisu ugrožene, deo stručne javnosti upozorava da će bez tužioca za vezu biti značajno usporene. "To nas vraća pet koraka unazad. Transfer dokaza biće teži. Do sada je naš predstavnik imao pristup podacima bez spore i komplikovane procedure preko Ministarstva pravde", rekao je za RSE Radovan Lazić, tužilac Apelacionog tužilaštva u Novom Sadu. Srbija od 2019. sa Evrodžastom ima sporazum na osnovu kog joj su joj omogućeni direktan pristup informacijama u istragama protiv međunarodnih grupa i koordinacija sa tužilaštvima drugih zemalja. Zašto nije izabran tužilacNovi tužilac za vezu Srbije u Evrodžastu nije izabran jer nadležni Visoki savet tužilaštva nije imao glasove dvotrećinske većine da se ta tema uvrsti na dnevni red. U tom telu je pet tužilaca. Četiri člana bira Skupština Srbije, dok su u sastavu još vrhovni javni tužilac i ministar pravde. "Čini mi se da vlast želi uticaj na međunarodnu pravosudnu saradnju, a istaknuti pravnici koji se biraju u Narodnoj Skupštini su još jedan politički kanal kojim na to može da utiče", ocenjuje za RSE Jelena Pejić Nikić, iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. S obzirom da više nema predstavnika "pod krovom" Evrodžasta, dodala je Pejić Nikić, Srbiji će biti usporen i otežan pristup zaštićenim sistemima, bazama podataka i analizama Evropola i Interpola. Ministarstvo pravde sa druge strane navodi da nisu ugrožene aktuelne istrage. "Međunarodni pravni zahtevi prolaze kroz ministarstvo kao centralni organ, što garantuje da postupci i dalje teku nesmetano", saopštilo je Ministarstvo. I u Evrodžastu kažu da će se saradnja sa Beogradom nastaviti. "Kooperacija sa srpskim organima na nacionalnim istragama nastaviće se kroz alate i platforme za pravosudnu saradnju kojima raspolažemo", navela je Agencija EU za RSE. Po sporazumu, kontakt tačka Evrodžasta za Srbiju је Vrhovno javno tužilaštvo koje koordinira pravnu pomoć sa tom agencijom. Generalno, resorno odeljenje Ministarstva pravde zaduženo je za pitanja međunarodne pravne pomoći sa svim zemljama od kojih traži informacije. Devet velikih slučajevaU poslednjih šest godina, dok je Srbija imala tužioca za vezu u Hagu, beogradsko Tužilaštvo za organizovani kriminal bilo je u direktnoj komunikaciji sa Evrodžastom što je rezultiralo podizanjem optužnica protiv više organizovanih kriminalnih grupa. Istražni timovi koje je omogućio Evrodžast su bili "udarna pesnica" protiv mafije sa Balkana koja je postala jedan od glavnih snabdevača Evrope kokainom. Po podacima Tužilaštva za organizovani kriminal, Srbija je kroz zajedničke timove radila na devet velikih krivičnih istraga i održala više od 50 sastanaka sa pravosuđima drugih zemalja. To je dovelo do otkrivanja više grupa koje su do zemalja EU prevozile drogu iz Južne Amerike. Sky dokazi koje je poslala francuska policija koriste se na suđenju takozvanom "Balkanskom kartelu" koje je počelo u decembru 2024. U tom procesu 20 ljudi je optuženo za šverc najmanje sedam tona kokaina, uključujući zaplenu od pet tona na brodu Aresa 2020. u Venecueli. Poruke Sky koriste se i u više postupaka u vezi sa grupom optuženog Veljka Belivuka koja je okrivljena za trgovinu drogom i sedam ubistava. Uključuju fotografije oružja, planiranje otmica i ubistava, i komunikaciju sa takozvanim kavačkim klanom iz Crne Gore. Dešifrovani Sky podaci deo su procesa osuđenom šverceru droge Darku Šariću i Belivukovoj grupi za planiranje četiri ubistva takozvanog škaljarskog klana u Grčkoj 2020. Šarić je za šverc 5,7 tona kokaina iz Latinske Amerike osuđen 2020. na 15 godina zatvora. Transkripti Sky poruka su i na suđenju grupi nazvanoj Vračarci optuženoj za tri ubistva i šest pokušaja ubistava. U slučajevima krijumčarenja droge i ubistava otkrivenim preko Sky podataka, samo u Belgiji do danas je osuđeno 1.200 ljudi, izrečeno 3.684 godina zatvora i zaplenjeno oko 224 miliona evra. Blokirane istrage o trgovini drogom?Tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić rekao je da su tri međunarodne istrage o trgovini narkoticima blokirane jer Srbija nije potpisala formiranje zajedničkog istražnog tima sa dve zemlje Evropske unije i jednom van nje. "Ministar pravde nije stavio svoj potpis, što nas koči u radu. Ako se izvršna vlast na bilo koji način meša u rad na predmetima, iskustvo nam je pokazalo da je to dovodilo do problema u radu i da ne možemo da ih rešimo na odgovarajući način", rekao je Nenadić 18. marta na predavanju na Pravnom fakultetu u Beogradu. Dodao je da se i pored toga sa kolegama iz inostranstva radi kroz paralelne istrage, ali i naglasio da je delovanje zajedničkih timova daleko efikasnije za borbu protiv organizovanog kriminala. Ministarstvo pravde Srbije nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa ovom temom. 'Mete' i javni funkcioneriKako je saopštilo Vrhovno javno tužilaštvo, Srbija je u Evrodžastu uključena u rad u više od 200 predmeta, koji uključuju i takozvane "visoke mete" iz sfere javnih funkcionera. Radovan Lazić, iz Udruženja tužilaca Srbije, kaže da situacija ukazuje na mogući problem. "Može se pretpostaviti da politika, odnosno izvršna vlast, ne želi tužilaštvu da prepusti samostalno delovanje u krivičnim predmetima sa međunarodnim elementom. Odnosno, da hoće da bude informisana na čemu se radi, pa i da ima mogućnost uticaja", rekao je Lazić. Evrodžast radi od 28. februara 2002. godine. Ima 27 članica iz EU i sporazume o saradnji sa 10 zemalja, među kojima su Sjedinjene Američke Države, Crna Gora i Severna Makedonija.