Sudski pozivi koje pravosudne institucije Kosova šalju na adrese osoba koje žive u Srbiji, a koje se sumnjiče za ratne zločine, otvorili su raspravu u javnosti – kako su kosovske institucije došle do njihovih adresa i ko je učestvovao u dostavljanju poziva? Nakon što su se na društvenim mrežama pojavile optužbe da je Srbija kosovskim organima dostavila lične podatke svojih građana, Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je da državne institucije "nisu niti će učestvovati u dostavi pisama", te da će nadležni organi utvrditi sve okolnosti koje su, kako navode, "uznemirile javnost". "Građani treba da znaju da nisu u obavezi da se prema ovakvim pismima odnose kao prema validnim aktima", navodi se pored ostalog u saopštenju. Na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) koliko je poziva poslato na adrese u Srbiji i na koji način su dostavljeni, iz Specijalnog tužilaštva Kosova odgovorili su kratko "nemamo komentar". Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, proglašenu 2008. godine, zbog čega ne priznaje ni njegove institucije. Zbog toga između dve strane ne postoji direktna pravna saradnja, već se ona odvija posredstvom Misije Evropske unije za vladavinu prava (EULEX), čiji je mandat, pored ostalog, da nadgleda funkcionisanje kosovskog pravosudnog sistema. EULEX je 2018. godine predao sve predmete ratnih zločina lokalnim pravosudnim institucijama Kosova. Iz EULEX-a su za RSE naveli da nisu posredovali u poslednjem dostavljanju poziva za saslušanje u predmetima ratnih zločina na adrese u Srbiji. Kako su pozivi stizali na adrese u Srbiji?Bivši komandant srpske Žandarmerije Goran Radosavljević Guri rekao je početkom juna da ratnim veteranima iz vojske i policije stižu pozivi za saslušanja na adrese u Srbiji, te izrazio sumnju da je "neko naš" kosovskim organima dao njihove podatke. Radosavljevića, inače, Sjedinjene Američke Države dovode u vezu sa ubistvom braće Bitići nakon rata na Kosovu 1999. godine. U međuvremenu su na društvenim mrežama počele da kruže objave da je Kosovo sudske pozive na adrese u Srbiji dostavljalo preko Beča. Zoran Anđelković, vršilac dužnosti direktora "Pošte Srbije", kaže za RSE da sve pošiljke između Kosova i Srbije idu preko međunarodne razmene, pošto Beograd i Priština nemaju potpisan sporazum o saradnji. "Ta pošta ide ne samo preko Beča, već i preko drugih gradova, poput Ljubljane i Budimpešte. Sve pošiljke iz Prištine se u Beču razvrstavaju i u Srbiju se šalju one koje su tako adresirane. Isto važi i ukoliko se pisma šalju iz Beograda ka nekom mestu na Kosovu", kaže Anđelković. Milovan Drecun, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke i član skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, kaže da ne zna kako su kosovske institucije došle do adresa nekadašnjih pripadnika vojske i policije. Prema njegovim saznanjima, "ima mnogo pogrešnih i nepotpunih adresa". Drecun podseća da je Briselskim sporazumom dogovoren mehanizam međunarodne pravne pomoći koji bi trebalo da funkcioniše preko EULEX-a, ali da kosovske institucije zaobilaze taj mehanizam i "šalju pozive direktno ljudima". Kosovo i Srbija su 2013. godine, uz posredovanje Evropske unije, postigli Sporazum o međusobnoj pravnoj pomoći, ali ona u praksi ne funkcioniše. Bljakaj: Bez saradnje nema ni pravde ni pomirenjaBekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo Kosovo u izjavi za RSE podvlači da u fokusu ne bi trebalo da bude pitanje kako su kosovske institucije dostavljale pozive za saslušanje na teritoriji Srbije, već postizanje pravde. Prema njegovoj oceni, tranziciona pravda na prostoru bivše Jugoslavije nije postignuta upravo zbog nedostatka međusobne saradnje zemalja u regionu, te da je u tom kontekstu reakcija Ministarstva pravde Srbije "žalosna". "Umesto da se nađe način za saradnju sa kosovskim institucijama ili da sami procesuiraju te ljude, poziva se na bojkot (poziva za saslušanje). Zbog toga ne samo da će porodice žrtava ratnih zločina ostati bez pravde, već se negira istina. Tako će, umesto suočavanja, svako imati svoju istinu koja je u suprotnosti sa onom drugom", kaže Bljakaj. Napominje da je svaka nesaradnja oko procesuiranja ratnih zločina zapravo nepriznavanje žrtava, te da zbog toga nije moguće ni pomirenje. "Mir u regionu nije moguć ukoliko se ne suočimo sa prošlošću, ukoliko ne prihvatimo žrtve i zločine koji su počinjeni", kaže on. Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 ljudi, dok su hiljade nestale. Još se traga za oko 1.600 osoba, uglavnom iz albanske zajednice. Kosovo i Srbija su u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa usaglasili Deklaraciju o nestalim licima, nakon čega je formirana i Zajednička komisija koja bi trebalo da pruži političku podršku radnim grupama za identifikaciju mogućih masovnih ili pojedinačnih grobnica kroz razmenu informacija. Suđenja i presude u odsustvuIzmeđu Prištine i Beograda ne postoji sporazum o međusobnom izručenju, ali su od 2022. godine, izmenama Zakonika o krivičnom postupku Kosova, moguća suđenja u odsustvu. Takva suđenja su, prema zakonu, moguća samo pod uslovom da su tužilaštvo i sud iscrpeli sva sredstva kako bi obezbedili prisustvo optuženog. Prva presuda nakon suđenja u odsustvu doneta je u decembru 2024. godine u slučaju Čedomira Aksića, koji je osuđen na 15 godina zatvora za ratne zločine protiv civilnog stanovništva počinjene u selima Račak, Malopoljce i Petrovo. Iz nevladinog Kosovskog instituta za pravdu ranije su za RSE naveli da kosovske institucije imaju pravo da izdaju i crvenu Interpolovu poternicu za osobama koje su osuđene za ratne zločine u odsustvu. Kosovo nije član Interpola, pa se poternice raspisuju posredstvom Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). Ipak, crvena Interpolova poternica nije isto što i nalog za hapšenje, već svaka država članica primenjuje svoje zakonodavstvo i odlučuje da li će postupiti po njoj. To u praksi znači da Srbija najverovatnije ne bi postupila po poternici Kosova jer ne priznaje njegovu nezavisnost. Međutim, neka druga država članica Interpola mogla bi da uhapsi i izruči Kosovu osobu osuđenu za ratne zločine u odsustvu. Na osnovu važećeg zakona, svi koji su osuđeni u odsustvu imaju pravo na novo, bezuslovno suđenje ukoliko budu uhapšeni i izručeni Kosovu.

"Živeti u strahu i 'digitalnom zatvoru' nije lako". Tako novinar Slaviša Milanov za Radio Slobodna Evropa (RSE) govori o svojoj svakodnevici nakon što je pre dve godine otkrio da mu je policija u Srbiji instalirala špijunski softver u telefon. U februaru 2024. godine, Milanov je nakon rutinske saobraćajne kontrole priveden u policijsku stanicu da bi ga, kako mu je rečeno, testirali na konzumaciju droga. "Već tada mi je bilo sumnjivo, ali sam postupao po njihovim naređenjima", priča on za RSE. Na zahtev policijskih službenika, mobilni telefon ostavio je na portirnici stanice. Test je bio negativan, a kada je pušten primetio je određene promene na svom telefonu. Security Lab organizacije Amnesty International kasnije je utvrdio je da je u njegov uređaj tada ubačen špijunski softver. Vlasti u Srbiji su nalaze Amnesty International-a tada negirale. Policija je saopštila je da je izveštaj "apsolutno netačan", a BIA da je reč o "besmislenim navodima". Priča se ovde ne završava. Dalja istraživanja Amnesty Internationala tada su otkrila široke razmere digitalnog praćenja u Srbiji, uključujući upotrebu najmanje tri različita oblika špijunskog softvera, kao i kontinuiranu zloupotrebu visoko sofisticirane tehnologije za digitalnu forenziku kompanije Cellebrite. A organizacija Human Rights Watch nedavno je došla i do novih otkrića. Bugarske vlasti izdavale su dozvole za izvoz opreme za nadzor zemljama koje imaju dokumentovano špijuniranje aktivista, novinara, političkih oponenata vlasti i koje bi takvu tehnologiju mogle zloupotrebiti. Među tim državama je i Srbija. Šta stoji u dokumentima?Dokumenti do kojih je HRW došao, pokazuju da je bugarska kompanija Circles BG imala dozvolu za izvoz u Srbiju od avgusta 2023. do istog meseca naredne godine. "Ova izvozna dozvola odnosi se na isti vremenski period u kojem je ranije dokumentovana i upotreba alata za hakovanje mobilnih telefona i špijunskog softvera protiv nezavisnih novinara i pripadnika civilnog društva", kazao je za RSE istraživač međunarodne organizacije Human Rights Watch (HRW) Zach Campbell. "Dozvola je izdata za uređaj za praćenje mobilnih telefona 'Pixel Move' kompanije Circles, koji je sposoban da presreće glasovne komunikacije, poruke i internet saobraćaj", objašnjava Campbell. Circles je bugarska kompanija povezana sa NSO Group, izraelskom firmom koja stoji iza ozloglašenog špijunskog softvera Pegasus, korišćenog za tajna praćenja širom sveta, pa i u Srbiji. HRW nije uspeo da utvrdi da li je kompanija ove izvozne licence i upotrebila, odnosno da li je oprema i izvezena. To pitanje RSE je postavio nadležnima u Srbiji i Bugarskoj, kao i samoj kompaniji. Svi upiti ostali su bez odgovora. Na nezakonita praćenja novinara i aktivista u Srbiji do sada su ukazale brojne međunarodne institucije i tela. Među poslednjima Savet Evrope u svojoj Rezoluciji o stanju demokratije u Srbiji koja je usvojena 23. juna. Šta o svemu kažu vlasti Bugarske?Dokumenta u koje je HRW imao uvid pokazuju podatke o izdatim dozvolama za različite zemlje za period od 2018. do 2023. godine, pri čemu je svaka dozvola važila godinu dana. Izdala ih je Međuresorna komisija Vlade Bugarske za kontrolu izvoza i neširenje oružja za masovno uništenje. To je telo pri bugarskom Ministarstvu ekonomije i industrije. Bugarske vlasti nisu odgovorile na pitanja RSE u vezi sa kriterijumima kojima su vodile pri izdavanju dozvola za izvoz. U ranijem odgovoru za HRW bugarski ministar ekonomije i industrije naveo je da "izvoz koji je u suprotnosti sa nacionalnim, evropskim i međunarodnim obavezama zemlje, uključujući i one koje se odnose na zaštitu ljudskih prava, nije dozvoljen". Među zemljama u koje je kompanija Circles imala dozvole za izvoz su i Azerbejdžan, Bahrein, Brazil, Izrael, Jordan, Meksiko, Gana, Maroko, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE). Klijenti su bile obaveštajne službe, vojni i policijski organi, regionalne vlade, podaci su HRW-a. Zašto je sporan izvoz u Srbiju?Zach Campbell iz HRW kaže da je "veoma zabrinjavajuće" to što je upravo Srbija među državama za koje je Bugraska izdavala dozvole za izvoz opreme za praćenje. "Zakon u evropskim državama nalaže regulatorima zaduženim za izdavanje dozvola da prilikom odobravanja izvoza tehnologija za nadzor uzmu u obzir stanje ljudskih prava u zemljama koje su krajnje odredište", kazao je Campbell. Više međunarodnih organizacija, među kojima i Amnesty International, upozorile su krajem na zloupotrebu izraelskog špijunskog softvera "Pegasus" u Srbiji. Istraživanje Amnesty-ja pokazalo je da su 2024. za nezakonito praćenje novinara i aktivista u Srbiji korišćeni i do tada nepoznati špijunski softver "Novispy", kao i forenzički alati za otključavanje i prikupljanje podataka sa mobilnih telefona Cellebrite. "Redovna upotreba digitalnog nadzora odvijala se u kontekstu pojačane državne represije i ograničavanja prostora za delovanje civilnog društva", rekla je za RSE Rebecca White, istraživačica u Security Lab-u organizacije Amnesty. "To ima zastrašujući efekat na širu javnost i stvara atmosferu straha – ljudi se, na primer, mogu autocenzurisati ili odustajati od učešća u protestima iz straha da će i sami postati meta", ukazala je. O tome svedoči novinar Slaviša Milanov. "Teško je živeti tako kada znate da je neko u ime države zloupotrebljava takve stvari. I danas gde god se uputim trudim se da što više ljudi obavestim o tome gde sam", kazao je Milanov. Priča da je slučaj prijavio, podneo krivičnu prijavu, ali da do sada nije pozvan u Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Iz tog Tužilaštva nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa ovim slučajem. Šta se zna o kompani koja je dobila licence za izvoz?Jedan od dvojice osnivača kompanije Circles, Tal Dilian osnovao je i kompaniju za razvoj špijunskog softvera Intellexa, sa sedištem u Grčkoj. Sud u Atini ga je 26. februara proglasio krivim zbog toga što je špijunski softver te kompanije korišćen za nadzor grčkih novinara, političara, poslovnih ljudi i drugih osoba. On je najavio žalbu na presudu. Sjedinjene Američke Države su mu uvele sankcije 2024. godine zbog uloge njegove kompanije u "razvoju, upravljanju i distribuciji komercijalne špijunske tehnologije", za koju je američka vlada navela da je korišćena protiv državnih zvaničnika, novinara i stručnjaka za javne politike. Amnesty International je u jednom od svojih istraživanja iz 2024. potvrdio prisustvo mrežne infrastrukture kompanije Circles u Indoneziji. "Ovo pokazuje da, iako je kompanija sa sedištem u EU i podložna evropskoj regulativi, alati kompanije Circles se izvoze i van Evrope u zemlje u kojima svedočimo nazadovanju građanskih sloboda i odsustvu zakona koji regulišu upotrebu špijunskih softvera", ukazuje Rebecca White iz Amensty International-a. Pozovi EU da pojača kontrolu izvozaI HRW i Amnesty International kritikuju Evropsku uniji zbog nedovoljne kontrole izvoza tehnologija za nadzor iz zemlja koje su članice. Rebecca White ocenjuje da dokle god ne bude postojao stroži pristup izvozu tehnologija za nadzor, industrija špijunskih softvera nastaviće da cveta i da represivnim režimima olakšava kršenja ljudskih prava. "Ovi nalazi trebalo bi da budu iznenađujući, ali nažalost nisu", kazala je. "Ovo je obrazac koji se ponavlja – evropski laissez-faire (pasivan) pristup izvozu nadzorne tehnologije u praksi olakšava ozbiljna kršenja ljudskih prava", dodaje. White napominje da u EU postoji samo jedan obavezujući okvir za izvoz nadzornih tehnologija - Uredba o robi dvostruke namene. Prema toj uredbi, nacionalne vlasti moraju da procene da li bi alati za sajber-nadzor mogli biti korišćeni za unutrašnju represiju ili ozbiljna kršenja ljudskih prava pre nego što odobre njihov izvoz. "Očigledno je da ona ne daje očekivane rezultate", dodala je White. Brisel trenutno priprema reviziju sistema za kontrolu izvoza robe dvostruke namene. Očekuje se da Evropska komisija predstavi predlog do početka 2027. godine. Iz EU do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa ovim kritikama.

Naftna industrija Srbije zatražila je u petak još jedno produženje licence za rad od američke Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC), saopšteno je iz NIS-a. Kompanija, koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, navodi da je za nju "izuzetno značajno uredno snabdevanje domaćeg tržišta i energetska stabilnost Srbije". OFAC je 16. juna poslednji put produžio operativnu, kao i licencu za pregovore o prodaji ruskog udela u NIS-u mađarskoj kompaniji MOL. Obe licence ističu 1. jula. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično se obnavlja. Pregovori o prodaji ruskog udela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku. Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tela, kao i strateški ciljevi kompanije, saopšteno je tada iz Vlade Srbije i MOL-a. Ugovor će, međutim, početi da se primenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ocenila je 17. juna, nakon novih produžavanja licenci, da je kompanija "i dalje izložena rizicima" i da Srbija mora da nastavi da radi na tome da se NIS "što pre skine sa liste sankcija".

Vojni analitičar Aleksandar Radić napustio je Srbiju nakon što su mediji objavili video-snimke njegovog praćenja na kojima je i njegova maloletna kćerka, rekao je on 26. juna u pisanoj izjavi za agenciju Beta. "Na meti se našla moja kćerka koja za nekoliko dana puni 16 godina. U utorak 23. juna TV Informer je prikazao nju na snimcima praćenja, a tokom tog dana pustili su sveže snimke kako čekam u parku da ona završi neke obaveze. Šta učiniti kada je neprijatelja puno i ugroze vam dete? Otišli smo u inostranstvo", naveo je Radić u pisanoj izjavi. On je dodao da je očekivao "udar Srpske napredne stranke i Vojno-bezbednosne agencije" ali da nije očekivao da će sprovesti akciju praćenja velikog obima sa medijskom podrškom. Govoreći o eventualnom razlogu, Radić je ocenio da vlast želi da ga ukloni sa scene kao kritički nastrojenog pojedinca koji je "duboko povezan sa vojskom" i da je priča o navodnoj upotrebi zvučnog topa dobra prilika za to. Naveo je i da je vlast možda želela da on napusti zemlju. "Jer ako me stave u pritvor zbog informacije, to bi stvorilo lošu sliku o maltretiranju novinara. Šta da učine nakon što su stvorili atmosferu linča osim da me zatvore? Neki iz bezbednosnih struktura misle da je planirano da me presretne na ulici jedan ili više batinaša i da TV Informer kaže da su to 'pravdoljubljivi' građani", naveo je on. Radić je rekao da ga ne bi iznenadilo da ga optuže za "pripremu državnog udara, špijunažu za bar tri službe i ekstremizam", nakon što pregledaju njegove računare i telefone. Navodi da je policija uzela njegove elektronske uređaje, ali da oni nisu zaštićeni jer na njima nema ničega što ugrožava državu. Šta je prethodilo Radićevom odlasku iz zemlje?Policija u Beogradu je u 22. juna pretresala stan i kancelariju vojnog analitičara Aleksandra Radića zbog istrage koju je Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo u slučaju upotrebe "zvučnog topa" na antivladinom protestu 15. marta 2025. On je nakon toga izjavio je da je dobio poziv da se u utorak, 23. juna javi u prostorije Vojne policije radi veštačenja računara koje mu je Uprava kriminalističke policije oduzela tokom pretresa stana. Tada je za Betu rekao da "veruje da iza poziva Vojne policije stoji Vojnobezbednosna agencija", dodavši da ga ta agencija već duže vreme "prati, sprečava u radu i zastrašuje". Do pretresa policije došlo je tri dana nakon saopštenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top". Na masovnom antivladinom protestu 15. marta prošle godine hiljade ljudi razbežalo se sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. Učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji ih je naterao da se sklone. Tužilaštvo sumnja da je događaj bio "simulacija" koju su organizovali studenti u blokadi, što oni demantuju. Beogradski vojni analitičar Aleksandar Radić jedan je od prvih koji je u javnosti govorio o upotrebi "zvučnog topa" tokom protesta 15. marta. Policijsku akciju i informativni razgovor sa Radićem komentarisao je za televiziju Informer i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavom da će "svi koji su tvrdili da je vlast koristila "zvučni top" biti pozvani da daju izjave". Evropska unija i Ujedinjene nacije traže od vlasti u Srbiji da omoguće nezavisnu istragu ovog slučaja.

Evropska komisija (EK) procenjuje da li su izmene seta pravosudnih zakona, koje je usvojila Skupština Srbije, usklađene sa preporukama Venecijanske komisije, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) iz ove institucije. "Usvajanje novih izmena i dopuna pravosudnih zakona važan je korak u pravom smeru", navodi se u pisanoj izjavi pres službe EK za RSE. Međutim, Komisija istovremeno poziva vlasti u Srbiji da odlože primenu januarskih izmena i dopuna do stupanja na snagu novih zakonskih rešenja. Skupština Srbije usvojila je 25. juna nove izmene pravosudnih zakona, poznatih kao "Mrdićevi zakoni", čime bi ti propisi trebalo da budu usklađeni sa nedavnim preporukama Venecijanske komisije. Reč je o pet zakona usvojenih u januaru ove godine, koje je kritikovao deo stručne javnosti, ali i Evropska unija (EU), ocenjujući ih kao udar na nezavisnost pravosuđa. U pitanju su izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o sudijama, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Zakone je predložio Uglješa Mrdić, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke, zbog čega se u javnosti kolokvijalno nazivaju "Mrdićevi zakoni". Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope za ustavna i pravna pitanja, saopštila je 16. juna da su vlasti u Srbiji u potpunosti sprovele značajan deo njenih ključnih preporuka u vezi sa ovim zakonima. Iz Evropske komisije ranije su upozoravali da Srbija neće primati finansijska sredstva iz Plana rasta sve dok su na snazi januarske verzije ovih zakona.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je 23. juna Rezoluciju o funkcionisanju demokratskih institucija u Srbiji. U dokumentu se navodi zabrinutost zbog kršenja ljudskih prava i ugrožavanja slobode medija. Takođe i zbog prekomerne upotrebe sile policije i proizvoljnih hapšenja tokom antivladinih protesta nakon nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu. RSE razgovarao je sa aktivistima i novinarima koji su se suočavali s napadima i pritiscima. (Montaža: Ana Toader)

Grupa od više od 30 poslanika Evropskog parlamenta (EP) pozvala je Evropsku komisiju (EK) i institucije Evropske unije (EU) da "hitno i odlučno" intervenišu kako bi zaštitile miroljubive aktiviste, novinare i studente u Srbiji koji su, kako navode, izloženi brutalnoj odmazdi države zbog iznošenja istine. "Evropska unija ne može ostati nemi posmatrač dok zemlja kandidat koristi fabrikovane obaveštajne podatke kako bi terorisala svoje građane zato što govore istinu. Ovo je školski primer autokratske taktike kojom se guši neslaganje putem psihološkog rata i zloupotrebe pravosuđa", navodi se u pismu koje je potpisalo oko 30 evropskih zatsupnika iz pet političkih grupacija u Evropskom parlamentu. Od predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen (von der Leyen), komesarke za proširenje Marte Kos i šefa Delegacije EU u Srbiji Andreasa fon Bekerata (von Beckerath) traži se da javno osude, kako se navodi, uznemiravanje aktivista, izvrše pritisak na srpske vlasti da odmah odbace sve optužbe protiv mirnih demonstranata i jasno stave do znanja da je instrumentalizacija straha protiv civilnog društva u potpunosti nespojiva sa procesom evropskih integracija. "Očekujemo vašu hitnu i nepokolebljivu reakciju kako biste zaštitili žrtve ove represije i poslali jasnu poruku hrabrim građanima koji se bore za svoja prava: demokratska Srbija zaslužuje našu punu podršku i nije sama u ovoj borbi", navodi se u pismu koje je potpisalo više od 30 poslanika Evropskog parlamenta. U pismu se podseća da su nakon protesta održanih 15. marta prošle godine u Beogradu stotine građana svedočile da su vlasti upotrebile akustično oružje protiv mirnih demonstranata. Umesto da sprovedu nezavisnu istragu, vlasti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako se navodi, pokrenuli su "orvelovsku kontraofanzivu", optužujući same demonstrante da su koristili taj uređaj. Autori pisma ocenjuju da pravni i policijski postupci protiv učesnika protesta ne predstavljaju legitiman sudski proces, već koordinisanu kampanju zastrašivanja čiji je cilj širenje straha i slanje poruke javnosti da će svako ko digne glas protiv nepravde i autokratskog režima doživeti istu sudbinu. Na masovnom antivladinom protestu 15. marta 2025. hiljade ljudi razbežalo se sa ulice, a učesnici događaja su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji su ih naterale da se sklone. Istraga o ovom događaju je još uvek u predistražnoj fazi, a Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 19. juna da vodi novu istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top" navodeći da postoje informacije da je stampedo bio unapred dogovorena "simulacija". Nakon najave ove istrage, usledili su pretresi stanova i informativni razgovori sa pojedincima koji su navodno širili narativ da je vlast upotrebila zvučno oružje protiv demonstranata.

Skupština Srbije usvojila je 25. juna nove izmene seta pravosudnih zakona, poznatih kao "Mrdićevi zakoni", čime bi ti propisi trebalo da budu usklađeni sa nedavnim preporukama Venecijanske komisije, prenosi RTS. Reč je o pet zakona koji su usvojeni u januaru ove godine i koje je kritikovao deo stručne javnosti, ali i Evropska unija (EU), ocenjujući ih kao udar na nezavisnost pravosuđa. U pitanju su izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o sudijama, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Zakone je predložio Uglješa Mrdić, poslanik iz vladajuće Srpske napredne stranke , zbog čega se zakoni kolokvijalno nazivaju "Mrdićevi zakoni". Venecijanska komisija, telo Saveta Evrope za pravna i ustavna pitanja, 16. juna saopštila je da su vlasti u Srbiji u potpunosti primenile značajan deo njihovih ključnih preporuka u vezi sa tim zakonima. Preporuke koje nisu u potpunosti primenjene odnose se na kadrovska rešenja u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK), te na položaj Tužilaštva za visokotehnološki kriminal. Ministar pravde Srbije Nenad Vujić je na skupštinskoj sednici izjavio da su neispunjene preporuke "temporalnog karaktera, koje traže određeno vreme". S druge strane, iz opozicije su upozorili da se ne može govoriti o nezavisnosti srpskog pravosuđa ukoliko se ne ispuni svih devet preporuka Venecijanske komisije.

Vlasti u Srbiji do danas nisu odgovorile na inicijativu Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava Folkera Tirka (Volker Türk) iz 2025. da UN sprovede misiju utvrđivanja činjenica o slučaju "zvučni top", saopštili su iz kancelarije komesara za Radio Slobodna Evropa (RSE) 25. juna. Tirk je, kako se navodi, tu inicijativu vlastima izložio tokom posete Srbiji u maju 2025. Iz Kancelarije Visokog komesara za RSE su takođe naveli i da su upoznati sa tim da je vlast u Srbiji pokrenula istragu o incidentima na antivladinom protestu 15. marta 2025. "Ponavljamo poziv Visokog komesara Vladi Srbije da obezbedi transparentnost i sprovede brze i temeljne istrage svih navoda o nasilju nad mirnim demonstrantima", piše u odgovoru RSE. Iz Vlade Srbije nije odmah odgovoreno na upit RSE za komentar na ove navode. Četrnaest nevladinih organizacija civilnog društva u Srbiji zatražile su prethodno, u utorak, od nadležnih institucija da pozovu misiju Ujedinjenih nacija da utvrde činjenice o upotrebi "zvučnog topa". Istakli su i "duboku zabrinutost" zbog smera u kojem tužilaštvo vodi istragu o incidentu od 15. marta. Na masovnom antivladinom protestu 15. marta 2025. hiljade ljudi razbežalo se sa ulice, a učesnici događaja su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji su ih naterale da se sklone. Istraga o ovom događaju je još uvek u predistražnoj fazi, a Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 19. juna da vodi novu istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top" navodeći da postoje informacije da je stampedo bio unapred dogovorena "simulacija". Nakon najave ove istrage, usledili su pretresi stanova i informativni razgovori sa pojedincima koji su navodno širili narativ da je vlast upotrebila zvučno oružje protiv demonstranata. Saslušan je advokat i potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Olenik, a prethodno predmet istrage tužilaštva bio je i vojni analitičar Aleksandar Radić. Olenik je rekao da je nalog tužilaštva da bude saslušan "nezakonit i da je policija trebalo da ga odbije", a Radić je saslušavanje i istragu nazvao "pokušajem zastrašivanja". Vlast u Srbiji od početka negira da je protiv demonstrana koristila zvučno oružje, a nakon pokretanja istrage u junu predsednik Srbije najavio je da će biti ispitani "svi koji su tvrdili da je policija upotrebila 'zvučni top'". Evropska unija takođe je u junu ponovila svoj poziv za transparentnu i kredibilnu istragu navoda o upotrebi soničnog oružja protiv demonstranata u Srbiji, naveli su zvaničnici briselskih institucija.

Odmazde, zastrašivanja, praćenja, fizički napadi, pretnje smrću i kampanje blaćenja. Ovo su situacije sa kojima se poslednjih godina suočavaju aktivisti, novinari, studenti i borci za ljudska prava u Srbiji, što je ukazano Rezolucijom o funkcionisanju demokratskih institucija u toj zemlji, koju je usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) 23. juna. Među onima koji su doživeli fizičko nasilje tokom antivladinih protesta prošle godine je i student Matematičkog fakulteta u Novom Sadu Vukašin Đinović. U novembru prošle godine, povređen je pošto ga je, kako kaže, policajac "iz čista mira" udario štitom u glavu tokom potiskivanja demonstranta. Tada je povređeno još nekoliko građana, a učesnici protesta optužili su policiju za preteranu upotrebu sile. "Vlast radi sve što može da se mi osećamo što ugroženije i što nebezbednije u svakom smislu", kazao je on u razgovoru za Radio Slobodna Evropa. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije nisu odgovorili da li su do sada istraženi ti navodi i šta je utvrđeno. Te večeri saopštili su da je policija "postupala po zakonu". Đinović je podneo krivičnu prijavu, a suđenje je zakazano za oktobar. U Rezoluciji je ukazano i na prekomernu upotrebu sile policije i proizvoljna hapšenja tokom antivladinih protesta nakon nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Izražena je i zabrinutost zbog drugih kršenja ljudskih prava i ugrožavanja slobode medija, uz poziv srpskim vlastima da ove probleme hitno istraže i reše. "Mislim da je usvajanje ove Rezolucije veoma značajno da bi se i na međunarodnom nivou prepoznala dubina problema i ozbiljnost represije vlasti s kojima se mi ovde suočavamo svakodnevno", rekao je Đinović. Vlast i policija takve optužbe do sada su negirali. Na pitanja o Rezoluciji PSSE za RSE nisu odgovorili ni Vlada Srbije, ni kabinet predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Sadržaj tog dokumenta poslanici vladajuće Srpske napredne stranke su kritikovali tokom same sednice u Strazburu. Glasali su protiv njegovog usvajanja. Za je bilo 89 predstavnika PSSE, protiv 13, a četvoro uzdržano. Napadi na novinare i nezavisne medijePosebnu pažnju skupština Saveta Evrope posvetila je položaju medijskih radnika u Srbiji. Ukazuje se na fizičke napade i pretnje novinarima kojima je "bilo otežano obavljanje njihovog posla tokom protesta". O tome svedoči novinarka N1 Lea Apro. Ona je četiri puta fizički napadnuta tokom izveštavanja sa protesta koji su usledili nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi. Za RSE priča da je tokom izveštavanja sa blokade novosadskog suda u avgustu prošle godine, povređena kada je na nju fizički nasrnuo policajac. "Policija u punoj opremi za razbijanje demonstracija je krenula u jednom momentu da potiskuje ljude koji su bili ispred suda. Ja sam to snimala i bila sam vidno obeležena kao novinarka – imala sam žuti prsluk i legitimaciju oko vrata", priseća se Lea. "Međutim, jedan pripadnik policije me je gurnuo svom snagom na drvo koje se nalazi tamo ispred i pritisnuo mi ruku u kojoj držim telefon. Ja sam dva puta rekla da sam novinarka, ali to njemu nije ništa značilo", dodaje. Ističe da je tada svedočila grubom postupanju policije i prema drugim kolegama koji su bili prisutni. Slučaj je prijavila policiji. Iz MUP-a nisu odgovorili da li je policajaca ispitan i šta je utvrđeno. To je bio jedan od dva puta, kako kaže, kada je napadnuta od strane policije. Verbalni napadi koje je doživela, priča, ne mogu se pobrojati. "Moje kolege i ja smo konstantno na udaru. Bezbednost novinara je uvek bila vrlo upitna u našoj zemlji, ali sada su napadi postali mnogostruko češći i to uglavnom prolaze bez (sudskog) epiloga". Iako kaže da nakon svega kod nje "postoji doza straha" prilikom izveštavanja na ulici to je, navodi, ne sprečava da radi svoj psoao. Rezoluciju PSSA vidi kao "pozitivan signal" za novinare u Srbiji. "Međutim to nije ni prvo, a verovatno ni poslednje takvo upozorenje na stanje u medijima i odnos vlasti prema novinarima u Srbiji. Videli smo da to, nažalost, nije imalo nikakvog efekta na ponašanje vladajućeg režima", dodaje. U Rezoluciji se napominje da je u 2025. godini Srbija bila među zemljama iz kojih je stigao najveći broj prijava na Platformi Saveta Evrope za bezbednost novinara. Pritisci na civilni sektorRezolucijom se upozorava i na pritiske, napade, targetiranja pripadnika civilnog sektora. Naim Leo Beširi iz nevladinog Instituta za evropske poslove, za RSE kaže da članovi civilnog sektora danas u Srbiji rade u "atmosferi organizovanog zastrašivanja". "Etiketiraju nas kao izdajnike, strane plaćenike, neprijatelje države, a onda se prave iznenađeni kada pretnje pređu sa naslovnih strana u stvarni život", kazao je Beširi. "Civilno društvo u Srbiji danas ne traži privilegije, nego pravo da radi bez linča, nadzora, pretnji i odmazde. Upravo to traži i rezolucija", dodao je. PSSE je u Rezoluciji od vlasti u Srbiji zatražio da zaustavi nadzor, odmazde i druge mere zastrašivanja usmerene, pored ostalih, na aktiviste i pripadnike civilnog sektora. Pozivaju i da im se obezbedi podsticajno okruženje za njihov rad i pravo na slobodu izražavanja, kao i da vlasti obnove narušeni dijalog sa civilnim društvom. Kako je na Rezoluciju reagovala vlast u Srbiji?Tokom rasprave u skupštini Saveta Evrope jedna od predstavnica iz Srbije, članica Srpske napredne stranke, Biljana Pantić Pilja bila je kritična prema autorima tog dokumenta. "Postoji izreka koja kaže: kada nemate ništa zanimljivo da kažete, najbolje je da ćutite", kazala je Pilja u Strazburu 23. juna. Jedna od članica delegacije iz Srbije Elvira Kovač, članica poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara, ocenila je 24. juna da Rezolucija o Srbiji "nije objektivna, da ne oslikava realnu situaciju i da predstavlja kritiku radi kritike". Naim Leo Beširi iz nevladinog Instituta za evropske poslove smatra da je "realno očekivati da vlast formalno prihvati poneku preporuku". "Ali suštinski neće prihvatiti ono što joj oduzima kontrolu: slobodne medije, nezavisno pravosuđe, fer izbore, zaštitu demonstranata i prestanak kampanja protiv civilnog društva. Ova vlast reforme uglavnom glumi kada je pritisnuta, a opstruiše kada treba da izgubi moć", dodaje. Šta su moguće posledice po Srbiju?Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope nije pravno obavezujuća. Međutim, napominje Beširi, politički ima "daleko ozbiljniju težinu". "Ona je javna dijagnoza stanja demokratije u Srbiji, ono što mi živimo i znamo, sada se dokumentuje na međunarodnom nivou. Kada Savet Evrope kaže da postoje ozbiljne zabrinutosti u vezi sa demokratijom, vladavinom prava i javnim slobodama, to nije mišljenje opozicije ili NVO, nego međunarodni nalaz institucije čija je Srbija članica", ukazuje. Ističe i da se "Srbija dodatno udaljava od slike evropske demokratije i sve više izgleda kao država pod stalnim nadzorom". "To slabi pregovaračku poziciju prema EU, poverenje partnera i argument vlasti da je Srbija faktor stabilnosti s ekonomskim rastom. Ne možete biti faktor stabilnosti dok vam građani traže pravdu, a institucije proizvode strah", dodaje. Srbija je kao zemlja kandidat za članstvo u EU do sada otvorila 22 od 35 poglavlja, a samo dva zatvorila. Poslednje poglavlje otvorila je 2021. godine. Prvi izveštaj o Srbiji nakon 14 godinaOd pristupanja Savetu Evrope 2003. godine, Srbija je pod monitoring procedurom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Rezolucija koja je usvojena 23. juna rezultat je martovske posete koizveštača za Srbiju, koji su ujedno i autori izveštaja, Viktorije Tiblum i Junuša Emre. Inače, ovo je prvi takav izveštaj nakon 14 godina. Godine 2012. usvojena je Rezolucija koja se odnosila na poštovanje obaveza i opredeljenja Srbije. Tada je pozdravljen napredak koji je Srbija ostvarila u ispunjavanju svojih obaveza i opredeljenja.

Advokat i potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Olenik još jedna je javna ličnost koja je saslušana u policiji u okviru istrage koju je Više javno tužilaštvo (VJT) pokrenulo povodom slučaja "zvučni top". Informativni razgovor u Upravi kriminalističke policije u Beogradu, 24. juna, trajao je nešto više od dva sata, rekao je Olenik za Radio Slobodna Evropa (RSE). Smatra da je nalog tužilaštva da bude saslušan "nezakonit i da je policija trebalo da ga odbije". Policiju je zanimalo, rekao je Olenik, odakle ima informacije o 'zvučnom topu' kao i zašto u izjavama tvrdi da je za incident odgovoran predsednik Srbije Aleksandar Vučić. "Dopustili su sebi da budu politički instrumentalizovani", rekao je. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 19. juna da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top", tokom masovnog antivladinog protesta marta 2025. "Moj zadatak je da prvo odbranim studente, a onda i sve žrtve u upotrebi zvučnog oružja", rekao je Olenik za RSE. Dodao je da vlast "pokušava da poveže studente sa nekim simulacijama i da on neće dozvoliti "da od žrtava naprave izvršioce krivičnih dela". Na masovnom antivladinom protestu 15. marta 2025. godine, hiljade ljudi razbežalo se sa ulice a učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji su ih naterali da se sklone. Tužilaštvo, navodeći da je došlo do novih informacija, sada vodi istragu o tome da li je tokom studentskog sastanka u januaru 2025. "dogovarana simulacija" upotrebe "zvučnog topa", s motivom da se "stvori panika u javnosti i strah kod građana" a za događaj optuži policija. Vlast od incidenta negira da je protiv demonstrana koristila zvučno oružje, a nakon pokretanja istrage VJT u junu, predsednik Srbije najavio je da će ispitati "sve koji su tvrdili da je policija upotrebila 'zvučni top'". Protekla dva dana predmet istrage tužilaštva bio je i vojni analitičar Aleksandar Radić. Njemu je policija u ponedeljak, 22. juna pretresala stan i kancelariju, a potom je u okviru istrage saslušan u policiji. Aleksandar Radić istragu tužilaštva smatra "pokušajem zastrašivanja". EU poziva na transparentnu istraguNa nove događaje u vezi sa slučajem "zvučni top" iz Evropske unije ponovili su svoj poziv "za transparentnu i kredibilnu istragu navoda o upotrebi zvučnog oružja protiv demonstranata u Srbiji". "Očekujemo da će se svaka istraga o ovom pitanju sprovesti u potpunosti u skladu sa zakonom i bez ikakvog političkog pritiska ili percipiranog političkog uticaja", izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije u izjavi za Radio Slobodna Evropa. Organizacije civilnog društva u Srbiji zatražile su 23. juna od nadležnih institucija da pozovu misiju Ujedinjenih nacija da utvrde činjenice o upotrebi zvučnog topa. U zajedničkom saopštenju koje potpisuje 14 nevladinih organizacija ističe se "duboka zabrinutost" zbog smera u kojem VJT vodi istragu o incidentu od 15. marta.

"Balkan Love" fotografa Aleksandra Crnogorca donosi 99 vizuelnih priča multietničkih parova iz zemalja Zapadnog Balkana. Radi se o pričama ljudi koji su izabrali ljubav ispred granica, nacije i religije. Otvorena na Savskom šetalištu na Kalemegdanu u Beogradu, izložba je dostupna svim posetiocima. "Ovi ljudi pokazuju da je ljubav najbitnija i da je sve moguće i da ne postoje narodi na Balkanu koji ne mogu da sarađuju," rekao je na otvaranju izložbe autor Aleksandar Crnogorac preneli su iz Delegacije EU u Srbiji. Izložba je podržana kroz projekat "Promocija EU vrednosti i politika u Srbiji", koji realizuje Evropska kuća u Srbiji.

Evropska unija ponavlja svoj poziv za transparentnu i kredibilnu istragu navoda o upotrebi soničnog oružja protiv demonstranata u Srbiji, naveli su zvaničnici briselskih institucija. "Očekujemo da će se svaka istraga o ovom pitanju sprovesti u potpunosti u skladu sa zakonom i bez ikakvog političkog pritiska ili percipiranog političkog uticaja", izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije u izjavi za Radio Slobodna Evropa. Ova izjava briselskog portparola dolazi nakon što je Više javno tužilaštvo 19. juna saopštilo da istražuje informacije o tome da je tokom sastanka studenata u blokadi u januaru 2025. godine dogovarana "simulacija" zvučnog topa na protestu koji je u glavnom gradu Srbije održan 15. marta te godine. Nakon objave Višeg javnog tužilaštva, studenti u blokadi su u saopštenju objavljenom na društvenim mrežama naveli da je dokument na koji se poziva Tužilaštvo izvučen iz konteksta i da je nastao u vreme kada martovski skup nije bio ni planiran. Portparol Gijom Mersije je podsetio da je još u aprilu prošle godine Evropski sud za ljudska prava naredio Srbiji, kao privremenu meru predostrožnosti, da spreči svaku buduću upotrebu soničnih uređaja za kontrolu mase i da spreči krivično gonjenje onih koji učestvuju u javnoj debati o upotrebi soničnog oružja. "Podsećamo da, prema evropskim standardima ljudskih prava, vlasti moraju zaštititi učesnike okupljanja od povreda ili nasilja", poručio je portparol Mersije. Na masovnom antivladinom okupljanju 15. marta, hiljade ljudi razbežale su se sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. Učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i udaru vazduha koji ih je naterao da se sklone. Dok aktivisti, nezavisni istražitelji i opozicija tvrde da je policija upotrebila zvučno oružje, vlast to do danas negira. Slučaj "zvučni top" i nakon više od godinu dana nalazi se u predistražnoj fazi.

"Umesto da se goni krivac, saslušavaju se žrtve." Ova ocena stiže od Beograđanina Miloša Blanuše, koji se 15. marta 2025. našao u centru još nerasvetljenog događaja "zvučni top", a nakon pokretanja nove istrage. Novi obrt u slučaju napravilo je Više javno tužilaštvo u junu, pokretanjem istrage o tome da li je stampedo sa ulice u centru Beograda, tokom antivladinog protesta, bila unapred dogovorena "simulacija". Studentski pokret je odbacio ove navode uz ocenu da je reč o "još jednoj laži i skretanju pažnje sa suštinskog pitanja" o tome šta se dogodilo. Policijske akcije pretresanja stanova i informativni razgovori usledili su u prvim danima istrage. Vojni Analitičar Aleksandar Radić prvi je saslušan, a bio je među prvima koji su nakon martovskog događaja izašali sa ocenom da je "policija protiv demonstranata koristila zvučno oružje". Radić smatra da "vlast pokušava da optuži studente i građane za navodnu simulaciju zvučnog topa jer ima ozbiljan problem s Ujedinjenim nacijama i Sudom za ljudska prava iz Strazbura". UN, Evropski sud za ljudska prava i Evropska komisija više puta pozvale su na transparentnu istragu. A sama istraga o događaju od 15. marta 2025. još je u početnoj, predistražnoj, fazi pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom, nakon prikupljenih 170 svedočenja u proteklih više od godinu dana. Tog dana hiljade ljudi razbežalo se tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice, a učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji ih je naterao da se sklone. I dok vlast najavljuje da će biti još informativnih razgovora sa onima koji su tvrdili da je vlast koristila zvučno oružje, civilni sektor u Srbiji upozorava na "apsurdnu zamenu teza". Aleksandar Radić optužuje Vojnobezbednosnu agencijuDan nakon što su mu pretresli stan i saslušali vojnog analitičara Aleksandra Radića, kontaktirala ga je i vojna policija, radi veštačenja njegovih kompjutera. Radić je za agenciju Beta rekao da veruje da iza pretresa stana i privođenja na informativni razgovor stoji Vojnobezbednosna agencija (VBA) koja ga već duže vreme prati, sprečava u radu i zastrašuje. "Takođe su zastrašivali ljude iz mog okruženja, pratili me po kafićima i u tome su pokazali visok nivo opsesivnosti", kazao je Radić agenciji Beta. Radićev advokat Stefan Ćorda rekao je da je policija detaljno pretresla Radićeve stvari "kao da je u pitanju neki veliki kriminalac". Vučić najavljuje nova saslušanjaU satima dok je policija po nalogu Tužilaštva ispitivala Radića, oglasio se predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U izjavi za televiziju Informer rekao je da će "svi koji su tvrdili da je vlast koristila 'zvučni top' biti pozvani da daju izjave". Raša Nedeljkov, programski direktor nevladine organizacije "Crta", koja je prikupljala svedočanstva ljudi o ovom događaju, kaže za RSE da strahuje od "produbljivanja pritisaka i odmazde". "Propagandna mašinerija vlasti pokrenula je ofanzivu i kampanju u vezi sa zvučnim topom, odnosno da od žrtava pravi agresore i da građane koji su nešto što su očima i telima iskusili ubeđuje da se to nije dogodilo", navodi on. Od 19. juna, kada je Više javno tužilaštvo saopštilo da pokreće istragu, predsednik Vučić dva dana zaredom se zahvalio Ruskoj službi bezbednosti (FSB) što je, kako je rekao, zajedno sa srpskom službom potvrdila da na protestu nije upotrebljen "zvučni top". U izveštaju bez potpisa, koji je u aprilu prošle godine objavljen na sajtu Bezbednosno-informativne agencije Srbije (BIA), navodi se da su zvučni uređaji koje poseduje policija testirani na psima na poligonu BIA. Navedeno je da se "kategorički" može zaključiti da nije bilo primene zvučnog oružja. U izveštaju se sugeriše da su se građani na protestu razbežali u koordinisanoj akciji, odnosno da je na mestu događaja bio "koncentrisan veliki broj agresivnih ljudi koji su pratili nekakav određeni scenario". 'Izveštaj FSB šamar partnerima u EU'Raša Nedeljkov iz Crte ocenjuje da je taj izveštaj "sramotan za zemlju kandidata za članstvo u EU". "Da mi konsultujemo FSB u ovom geopolitičkom trenutku, to je jedan politički stav i šamar partnerima u EU", ističe on. Srbija, inače, održava prijateljske odnose sa Rusijom i nakon njene pune invazije na Ukrajinu odbijajući da se pridruži sankcijama Zapada protiv te zemlje. "U tome ne vidim ništa profesionalno i ozbiljno, (izveštaj na sajtu BIA) ne daje nikakve činjenice, ne daje nikakav metodološki okvir da vi možete da utvrdite da li se tu dogodilo nešto ili nije", tvrdi on. 'Ćutanje' institucijaČetrnaest organizacija civilnog društva u Srbiji zatražilo 23. juna od nadležnih institucija da pozovu misiju Ujedinjenih nacija da utvrde činjenice. Navode "duboku zabrinutost" zbog smera u kom tužilaštvo vodi istragu o incidentu od 15. marta. Na sam događaj reagovale su brojne međunarodne organizacije. Evropski sud za ljudska prava izdao je u aprilu 2025. privremenu meru koja se odnosi na moguće korišćenje zvučnog oružja na protestu u Beogradu. U saopštenju suda je tada navedeno da je upotreba takvih oružja za kontrolu okupljenih građana nezakonita i da potencijalno može izazvati ozbiljne zdravstvene posledice kod velikog broja ljudi. Specijalni izvestioci UN tražili su od Srbije informacije o merama koje je Srbija preduzela kako bi sprovela brzu, nepristrasnu, nezavisnu i efikasnu istragu. Oni su u dokumentu upućenom Vladi naveli da ne mogu da potvrde da je zvučno oružje korišćeno, ali da dokazi koje su primili ostavljaju utisak da je upotreba takvog oružja izazvala masovnu paniku okupljenih demonstranata. Evropska komisija je u više navrata ponovila vlastima Srbije da istraže da li je tokom antivladinog protesta u Beogradu korišćen zvučni top. Međunarodna nevladina organizacija "Earshot", koja se bavi audio istraživanjima, objavila je u junu prošle godine da su demonstranti "vrlo verovatno" bili izloženi "ciljanom napadu korišćenjem usmerenog akustičnog oružja". Prema oceni Nedeljkova, odgovor institucija na sve to bilo je "ćutanje". "Vrlo je jasno da više od godinu dana Srbija nije imala nikakav odgovor na taj slučaj, ne zaboravimo genezu događaja", kaže on. Vlasti su u početku negirale da poseduju "zvučni top", da bi potom priznale da policija ima sonične uređaje, ali da oni "nikada nisu upotrebljeni". U danima dok tužilaštvo sprovodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa incidentom martovskog protesta, o "zvučnom topu" govori se i na Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Iz Saveta Evrope se još jednom čuo poziv vlastima Srbije da sprovede istragu.

Politički život u Srbiji karakteriše značajna polarizacija i stalne tenzije između vlasti predsednika Aleksandra Vučića i vladajuće većine, s jedne strane, i opozicionih stranaka i civilnog društva, s druge strane. Široko rasprostranjeni protesti, koji su usledili nakon tragedije u Novom Sadu, doveli su do pojave studentskog pokreta, koji nastoji da depolitizuje državne institucije i bori se protiv korupcije, ali koji se još nije etablirao kao nova politička snaga. Ovo su ocene Rezolucije o funkcionisanju demokratskih institucija u Srbiji, koju je usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PACE). U usvojenom dokumentu izražava se zabrinutost zbog nedostatka dijaloga između vladajuće većine i opozicije, rizika po nezavisnost pravosuđa i institucionalne kontrole, korupcije, pretnji slobodi udruživanja i izražavanja, kao i zbog zarobljavanja medija i čestog organizovanja vanrednih izbora. Ocenjuje se da je zabrinjavajuće to što su, od opštih izbora 2000. godine, svi osim dva parlamentarna izbora u Srbiji bili vanredni. "Iako je to pravno moguće, često organizovanje izbora u kratkim intervalima remeti funkcionisanje demokratije i državnih institucija, bez obzira na to koje su političke snage na vlasti", navodi se u usvojenom dokumentu. Vlasti u Srbiji se pozivaju da se uzdrže od korišćenja vanrednih izbora kao mehanizma za sticanje političke prednosti i da omoguće demokratski izabranim poslanicima da ispune svoj ustavni mandat i obavljaju svoje dužnosti u skladu sa ustavnim rasporedom. Traži se i da se što pre izmene pravosudni zakoni usvojeni u januaru. Izmene takozvanih Mrdićevih zakona bi, prema tekstu Rezolucije, trebalo da odražavaju preporuke Venecijanske komisije. Od vlasti u Srbiji se takođe traži da nastave dalju reformu pravosuđa i tužilaštva u skladu sa standardima Saveta Evrope. Posebna zabrinutost u usvojenoj Rezoluciji izražava se povodom stanja slobode udruživanja i izražavanja u Srbiji. Osuđuju se odmazda, mere zastrašivanja (uključujući nadzor, fizičke napade i pretnje smrću) i kampanje blaćenja protiv aktivista civilnog društva, branilaca ljudskih prava, novinara i nezavisnih medija. "Kao prioritet, vlasti bi trebalo da zaustave ove loše prakse i obezbede povoljno okruženje za ostvarivanje prava na slobodu udruživanja i izražavanja uopšte. Takođe bi trebalo da se uzdrže od preduzimanja bilo kakvih zakonodavnih mera koje bi mogle da ograniče ove slobode, da nastave strukturirani dijalog sa civilnim društvom i obezbede medijski pluralizam", navodi se u usvojenom tekstu. Ocenjuje se i da ozbiljna kršenja javnih sloboda – slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja – utiču na celokupno funkcionisanje demokratije u Srbiji. Od Srbije se traži da uloži održivije napore kako bi ispunila svoje obaveze kao država članica Saveta Evrope, kao i da sprovede reforme u skladu sa evropskim standardima u oblasti demokratije, vladavine prava i ljudskih prava. Izveštaj je izrađen nakon posete koizveštača za Srbiju, koji su jedno autori i izveštaja, Viktorije Tiblum i Junuša Emre. Poseta je organizovana u martu ove godine, i imala je za cilj utvrđivanje činjenica. U susretima sa predstavnicima institucija, stranaka na vlasti i opozicije, kao i civilnog društva, članovi delegacije su, kako navode autori u tekstu, razgovarali o pitanjima koja se uglavnom odnose na pad nadstrešnice u Novom Sadu, masovne proteste koji su usledili, navodnu upotrebu zvučnog oružja, reformu pravosuđa i tužilaštva, izborna pitanja, kao i stanje slobode udruživanja i izražavanja. Prvi izveštaj o Srbiji nakon 14 godinaOd pristupanja Savetu Evrope 2003. godine, Srbija je pod monitoring procedurom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Godine 2012. usvojena je Rezolucija koja se odnosila na poštovanje obaveza i opredeljenja Srbije. Tada je pozdravljen značajan napredak koji je Srbija ostvarila u ispunjavanju svojih obaveza i opredeljenja. U toj rezoluciji Srbija je pohvaljena zbog političke stabilnosti, napora ka integraciji u Evropsku uniju i saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. U tekstu Rezolucije usvojene 23. juna navodi se da od 2012. godine Parlamentarna skupština nije razmatrala poštovanje obaveza i opredeljenja Srbije, budući da je nekoliko pokušaja izrade novog izveštaja od strane Odbora za poštovanje obaveza i opredeljenja država članica Saveta Evrope (Monitoring komitet) odloženo zbog različitih razloga: čestih promena izvestilaca, pandemije COVID-a 19 i činjenice da su vanredni opšti izbori raspisani četiri puta – 2014, 2016, 2022. i 2023. godine. "Skupština primećuje da se od 2012. godine situacija u Srbiji značajno promenila i da, uprkos određenom napretku, sada postoji ozbiljna zabrinutost u vezi sa poštovanjem principa demokratije, vladavine prava i javnih sloboda u zemlji", navodi se u usvojenom dokumentu.

Bivši srpski fudbaler Rade Bogdanović, koji sada radi kao sportski komentator na javnom servisu Srbije (RTS), izvinio se zbog rasističkih komentara tokom prenosa utakmice između Belgije i Irana na Svetskog prvenstva u nedelju, 21. juna. Bivši napadač, koji je igrao za Atletiko Madrid i osvojio Kup Nemačke sa Verderom iz Bremena, naišao je na oštre kritike lokalnih i međunarodnih medija zbog dovođenja u pitanje fokusa i izdržljivosti crnih igrača nakon što je utakmica u Grupi G završena nerešeno bez golova. Pedesetšestogodišnjak, koji je tri puta nastupio za reprezentaciju Jugoslavije 1997. godine, doveo je u pitanje fokus i izdržljivost crnih igrača. Komentari su izazvali osude na društvenim mrežama. "Iskreno se izvinjavam zbog moje izjave u vezi sa crnim fudbalerima", rekao je Bogdanović u izjavi za Reuters. RTS je takođe uputio zvanično izvinjenje svojim gledaocima. "Želeli bismo da obavestimo javnost da gospodin Rade Bogdanović nije zaposlen u našoj kompaniji, već je angažovan kao stručni komentator tokom trajanja turnira", navodi se u saopštenju Upravnog odbora RTS-a. "Želeli bismo da iskoristimo ovu priliku da se, kao emiter, izvinimo zbog izjave date u našem programu u vezi sa pripadnicima određene rase". U ponedeljak, 22. juna Bogdanović se vratio u studio RTS-a da komentariše utakmicu u kojoj je Argentina pobedila Austriju u Grupi J sa 2:0.

Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je da je dobio poziv da se u utorak, 23. juna javi u prostorije Vojne policije radi veštačenja računara koje mu je Uprava kriminalističke policije dan ranije oduzela tokom pretresa stana. Radić je za agenciju Beta rekao da je poziv dobio od "jednog oficira Vojne policije" i dodao da će se odazvati u prisustvu advokata Stefana Ćorde. Policija je u ponedeljak pretresala Radićev stan i kancelariju u okviru istrage koju je Više javno tužilaštvo (VJT) pokrenulo u slučaju upotrebe "zvučnog topa" na antivladinom protestu 15. marta 2025. godine. Nakon pretresa je i saslušan a njegov advokat Stefan Ćorda rekao je da Više javno tužilaštvo nije tražilo pritvor i da je na slobodi. Policijski pretres, saslušanje i najavljeno veštačenje Vojne policije dolazi nakon što je Više javno tužilaštva u Beogradu saopštilo 19. juna da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top". Na masovnom antivladinom protestu 15. marta 2025. godine hiljade ljudi razbežalo se sa ulice a učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji su ih naterale da se sklone. Radić je među prvima, nakon incidenta, izrazio sumnju da bi uzrok tom događaju moglo da bude zvučno oružje. Duže od godinu dana domaće i međunarodne nevladine organizacije zahtevaju istragu o incidentu. To je više puta zatražila i Evropska komisija. Vlast negira da je protiv demonstranata upotrebila zvučno oružje, inače po zakonima Srbije zabranjeno za upotrebu. Svoje tvrdnje policija i državni zvaničnici potkrepljuju izveštajem ruske službe bezbednosti (FSB), iz 2025. Međunarodna nevladina organizacija "Earshot", koja se bavi audio istraživanjima, objavila je u junu prošle godine da su demonstranti "vrlo verovatno" bili izloženi "ciljanom napadu korišćenjem usmerenog akustičnog oružja". Radić: 'Pokušaji zastrašivanja'Aleksandar Radić rekao je u utorak za Betu da "veruje da iza poziva Vojne policije stoji Vojnobezbednosna agencija". Dodao je da ga VBA već duže vreme "prati, sprečava u radu i zastrašuje". Radio Slobodna Evropa zatražio je odgovor od Ministarstva odbrane o celom slučaju. Radić smatra da "vlast pokušava da optuži studente i građane za navodnu simulaciju zvučnog topa, jer ima ozbiljan problem s Ujedinjenim nacijama i Sudom za ljudska prava iz Strazbura". "Komisija Ujedinjenih nacija i Sud za ljudska prava su tražili od vlasti u Beogradu detaljne podatke o upotrebi soničnog oružja. Umesto da odgovore na zahteve ,vlast je odlučila da kontroliše štetu propagandnim metodama", rekao je. Nedvadine organizacije: 'Apsurdna zamena teza'Organizacije civilnog društva zatražile su u utorak od nadležnih institucija da pozovu misiju Ujedinjenih nacija da utvrde činjenice o upotrebi zvučnog topa. U zajedničkom saopštenju koje potpisuje 14 nevladinih organizacija ističe se "duboka zabrinutost" zbog smera u kojem VJT vodi istragu o incidentu od 15. marta. "Obrt, u kojem Više javno tužilaštvo najavljuje preuzimanje predmeta i istragu o navodnom planiranju i organizovanju simulacije upotrebe zvučnog topa, predstavlja apsurdnu zamenu teza", saopšteno je. "Zvučni top" ponovo je u pažnji javnosti jer je VJT saopštilo da svoju istragu fokusira na studentski pokret. Navedeno je da su došli do informacija da je na internom sastanku studenata u blokadi, januara 2025, dogovarana "simulacija" upotrebe "zvučnog topa" kako bi izgledalo da ga je policija na protestu protiv građana koristila. Studentski pokret je istog dana odbacio ove navode uz ocenu da je reč o "još jednoj laži i skretanju pažnje sa suštinskog pitanja" o tome šta se dogodilo 15. marta.

Osam godina otkako su standardi kontrole zagađenja stupili na snagu prema Ugovoru o energetskoj zajednici, emisije zagađenja u Bosni i Hercegovini, Kosovu, Sjevernoj Makedoniji i Srbiji bile su 6,6 puta veće od dozvoljenog, stoji u novom izvještaju Bankwatcha. Bankwatch je najveća mreža ekoloških organizacija i udruženja za ljudska prava u centralnoj i istočnoj Evropi. Izvještaj pod naslovom "Usklađuj se ili zatvori", objavljen je 23. juna i odnosi se na propuste provođenja zakona o emisijama sumpor-dioksida (SO2) iz zastarjelih termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu koji su prošle godine premašili zakonska ograničenja. Istovremeno, zagađenje prašinom se povećalo, dosegnuvši najviši nivo od stupanja na snagu važećih pravila 2018. godine. Elektrane na ugalj u Bosni i Hercegovini bile su najveći emiteri SO2, sa 196.940 tona, što je 12,7 puta više od ograničenja. Slijedi Srbija sa 177.756 tona, što je 5,1 puta više od dopuštenog. U cijeloj regiji, emisije SO2 samo su se skromno smanjile od 2018. A ograničenja emisija su 2025. bila stroža nego prethodnih godina, što je dovelo do još većih kršenja, navodi izvještaj Bankwatcha. Najveći zagađivač SO2 u apsolutnom iznosu i dalje je elektrana Ugljevik u Bosni i Hercegovini, iako ima opremu za odsumporavanje. Emisije 2025. godine od 115.079 tona bile su najveće otkako su pravila o kontroli zagađenja stupila na snagu 2018. godine. Onečišćenje prašinom bilo je 2,9 puta veće od dopuštenog 2025. godine, dosegnuvši najvišu apsolutnu i relativnu razinu od stupanja pravila na snagu 2018. godine. To je uglavnom potaknuto ogromnim povećanjem u fabrici Bitola u Sjevernoj Makedoniji, koja je udvostručila svoje emisije u poređenju s 2024. i samostalno ispustila više od 7.094 tone dopuštene za cijelu regiju. Gacko u Bosni i Hercegovini opet je najveći relativni emiter prašine. Uprkos malom padu u odnosu na 2024. godinu, emitirao je 15,1 puta više od dopuštenog. Kao i 2024. godine, ukupna emisija azot oksida iz termoelektrana u 2025. godini iznosila je 1,4 puta više od dopuštene. Kosovo, BiH i Srbija premašile su zakonske granice, a najviše je ispustio Nikola Tesla B u Srbiji – 11.247 tona. Fabrika u Pljevljima u Crnoj Gori prošla je rekonstrukciju posljednjih godina i veći dio 2025. nije radila, međutim nema dokaza da je u skladu sa standardima zagašenja koji bi joj omogućili nastavak rada. U Crnoj Gori zagađenje zraka iznad evropskog prosjeka, nova strategija obećava promjeneTuzla 4 i Kakanj 5 u Bosni i Hercegovini, te Morava i Kolubara A u Srbiji takođe rade više od dvije godine nakon krajnjeg roka za zatvaranje, navodi se u izvještaju Bankwatcha. Sekretarijat Energetske zajednice otvorio je nekoliko slučajeva prekršaja protiv država Zapadnog Balkana potvrđujući nezakonit rad njihovih elektrana na ugalj. Međutim, niti jedna vlada nije izrekla kazne predmetnim elektranama na ugalj, niti imaju jasne, ažurirane i realne planove za usklađivanje i/ili zatvaranje. U međuvremenu, konačni režim Mehanizma Evropske unije za prilagođavanje emisija ugljenika započeo je u januaru 2026., povećavajući troškove izvoza električne energije i dodatno ugrožavajući profitabilnost termoelektrana na ugalj u regiji.

Policija je u ponedeljak pretresala stan i kancelariju vojnog analitičara Aleksandra Radića zbog istrage koju je Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo u slučaju upotrebe "zvučnog topa" na antivladinom protestu 15. marta 2025, saopštilo je Tužilaštvo u ponedeljak. Radić je tokom večeri saslušan u policiji a njegov advokat Stefan Ćorda rekao je da Više javno tužilaštvo nije tražilo pritvor i da je na slobodi. Pretres Radićevih stvari na više lokacija završen oko 21 sat, a policija je "sve veoma detaljno pregledala", uključujući uređaje i računare, rekao je za televiziju N1. "Čak su oduzeli neke računare od njegove ćerke. Zaista je to bilo opsežno i kao da je u pitanju neki veliki kriminalac, što Aleksandar Radić uopšte nije", rekao je Ćorda. On je preneo i reči svog klijenta - smatra da je u pitanju "hajka protiv njega". Beogradski vojni analitičar jedan je od prvih koji je u javnosti govorio o upotrebi "zvučnog topa" tokom protesta 15. marta 2025. godine. Policijsku akciju i informativni razgovor sa Radićem komentarisao je za televiziju Informer i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavom da će "svi koji su tvrdili da je vlast koristila "zvučni top" biti pozvani da daju izjave". Do ovog pretresa dolazi tri dana nakon saopštenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top". Na masovnom antivladinom protestu 15. marta prošle godine hiljade ljudi razbežalo se sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. Učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji ih je naterao da se sklone. Iz tužilaštva su naveli da su došli do informacija o sastanku studenata u blokadi iz januara 2025. i da postoji sumnja da su učesnici sastanka nakon ovih razgovora počeli da rade na realizaciji plana da se "simulira situacija" u kojoj će izgledati da je policija na protestu protiv demonstranata koristila "zvučni top". Studenti u blokadi demantovali su ove tvrdnje istog dana na društvenim mrežama tvrdeći da je to "još jedna laž i skretanje pažnje sa suštinskog pitanja - šta se dogodilo 15. marta". Slučaj "zvučni top" pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu je i nakon više od godinu dana u predistražnoj fazi. Iz tog tužilaštva saopštili su za RSE da su pribavili izveštaje državnih organa, video zapise sa sigurnosnih kamera i da je ispitano oko 170 građana. Dok pojedini aktivisti, nezavisni istražitelji i opozicija tvrde da je policija upotrebila zvučno oružje, vlast to do danas negira. Slučaj je privukao pažnju i međunarodne javnosti. Na istragu su pozivali iz Evropske unije i Ujedinjenih nacija.

Automobil Davida Gruhonjića, sina novinara i profesora Univerziteta u Novom Sadu Dinka Gruhonjića, vandalizovan je tokom vikenda. Incident se dogodio u Novom Sadu, gde je David Gruhonjić doputovao u posetu porodici. Kako je izjavio uništeni su šoferšajbna na automobilu sa kojim je doputovao iz Zagreba i koji ima zagrebačke registarske tablice, vozački i suvozački prozori, retrovizori i limarija. Dinko Gruhonjić česta je meta napada i pretnji, uključujući i one smrću. Niko od počinilaca pretnji koje su mu upućivane, poput ispisivanja poruka na zgradi u Novom sadu u kojoj stanuje, a u kojima se Gruhonjić naziva ustašom iz novembra 2024, nije pronađen i sankcionisan. Radio Slobodna Evropa (RSE) se povodom poslednjeg incidenta obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Srbije. Odgovor do ovog trenutka nismo dobili. Gruhonjić o incidentuDinko Gruhonjić izrazio je sumnju da je vandalizam na automobilu njegovog sina "nastavak direktnog fizičkog ugrožavanja bezbednosti njegove porodice". David Gruhonjić je izjavio za agenciju Beta da je moguće da mu je vozilo oštećeno zbog zagrebačkih registarskih tablica, ali je isto tako moguće, kako je rekao, i zbog "nastavka pritiska i pretnji koje dobija njegova porodica". Podseća da su sve te pretnje mnogo puta prijavljivane policiji. "Ovaj događaj me je jako uznemirio, kao i moju porodicu", rekao je David Gruhonjić koji je iz Zagreba, gde živi i radi, doputovao u posetu porodici u Novi Sad. "Strahujem za život moje porodice", dodao je. Šta poručuju medijske organizacije?Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), uz zabrinutost zbog napada, ocenila je da je reč o posledicama dugogodišnje "otrovne kampanje, linča i targetiranja" koje Gruhonjić godinama u javnosti doživljava "od strane najviših državnih zvaničnika i provladinih medija". "ANEM zahteva od nadležnih organa, policije i tužilaštva, da ovaj drastičan primer ugrožavanja bezbednosti hitno istraži, identifikuje i procesuira počinioce, ali i da obezbedi zaštitu za Dinka Gruhonjića i njegovu porodicu koji u ovom trenutku strahuju za svoju bezbednost", navodi se u saopštenju. Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) zatražilo zaštitu porodice Gruhonjić. "Teško oštećenje vozila predstavlja još jednu u nizu bezbednosnih pretnji koje se ne mogu posmatrati odvojeno od višegodišnje organizovane kampanje progona kojoj je Dinko Gruhonjić izložen zbog svog novinarskog, akademskog i javnog angažmana", navodi se u saopštenje NDNV. NDNV ocenjuje da je napad više nego jasna poruka "da oni nisu bezbedni u Srbiji, za šta direktnu odgovornost snose institucije i vladajući režim". Napad su osudili i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji kao i brojne druge nevladine organizacije.