Sjedinjene Američke Države produžile su operativnu licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS) do 30 septembra, izjavila je u petak ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u, koji je u većinskom ruskom vlasništvu, kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana primene sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično obnavlja. Đedović Handanović je na društvenim mrežama navela da su odlukom Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD omogućeni nastavak poslovanja NIS-a i rad Rafinerije nafte u Pančevu. Ruski vlasnici imaju 56,15 posto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. Mađarska naftna kompanija MOL i Gaspromnjeft sredinom januara su potpisali glavne odredbe okvirnog sporazuma, uz mogućnost uključivanja kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata kao manjinskog partnera, mada se treća kompanija skoro uopšte više ne pominje. MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Đedović Handanović je rekla da su pregovori o kupoprodaji NIS-a između mađarskog MOL- i većinskog vlasnika Gaspromnjefta u završnoj fazi, prenela je Radio-televizija Srbije. "Novo produženje licence je signal da postoji napredak i volja da se osigura dodatno neophodno vreme kako bi se ova kompleksna transakcija završila", rekla je ministarka energetike. I predsednik Srbije Aleksandar Vučić u četvrtak je izrazio očekivanje da bi pitanje NIS-a moglo da bude rešeno tokom septembra. "Po prvi put mi se čini, i optimista sam, i nadam se da bismo u septembru mogli da završimo celu priču oko NIS-a", rekao je Vučić novinarima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u petak povodom izjave crnogorskog premijera o mogućem hibridnom delovanju protiv njegove zemlje uz učešće zvaničnika dve države regiona, da nije reč o Srbiji. Premijer Crne Gore Milojko Spajić rekao je u četvrtak da vlasti te zemlje imaju "ozbiljne bezbjednosne operativne informacije" da će zatvaranje poglavlja u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom biti praćeno koordinisanim hibridnim delovanjem, u koje su uključeni zvaničnici najmanje dve države regiona. Vučić je rekao da Beograd ničim ne uslovljava Podgoricu na evropskom putu, prenela je Radio-televizija Srbije. On je dodao da Hrvatska postavlja uslove Crnoj Gori kako bi Podgorica napredovala na evropskom putu. "Ne znam koja je ta druga država, prva mora da je Hrvatska", izjavio je Vučić. Spajić u objavi na X nije naveo koje dve države su u pitanju, niti je naveo dokaze za svoju tvrdnju. Međutim, neki crnogorski mediji su nagovestili da su te dve zemlje Albanija i Srbija. Vučić je rekao da Srbija nema nikakve uslove za Crnu Goru osim da većinski srpski jezik bude priznat kao zvanični. "Mene interesuje samo da budemo ekonomski jači i pravimo veću razliku. U Crnoj Gori me jedino interesuje da srpski narod ima pravo na svoj jezik i zastavu, ništa više", rekao je Vučić. Ministar spoljnih poslova Albanija Ferit Hodža (Hoxha) je rekao da Tirana nije i ne može da bude deo nekog scenarija za destabilizaciju Crne Gore ili bilo koje druge zemlje. Ove godine je došlo do jačanja tenzija između Beograda i Podgorice, dok bi, s druge strane, otvorena pitanja između Crne Gore i Hrvatske mogla bi da otežaju Podgorici završetak pristupnih pregovora s EU. Crnogorske vlasti navode da deo političkih struktura u Beogradu nije spreman da prihvati Crnu Goru kao suverenu državu. Srbija je zabranila ulazak za više crnogorskih novinara, nakon što je Vučić najavio recipročne mere zbog odluke vlasti u Podgorici da zabrane ulazak glavnom uredniku tabloida Informer Draganu Vučićeviću, bliskom vlastima u Beogradu. Pored toga, Dan uoči samita EU i Zapadnog Balkana početkom juna u Tivtu, iz Crne Gore je uz obrazloženje da predstavlja "bezbednosni rizik" proterana grupa od oko 90 muškarava u kojoj je RSE identifikovao pristalice vlasti u Srbiji i napadače na antivladine demonstrante. Hrvatska od 2024. zbog bilateralnih sporova blokira da Crna Gora u pristupnim pregovorima zatvori poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. U julu je Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske upozorilo da je rešavanje otvorenih pitanja između Podgorice i Zagreba nužno da bi Crna Gora završila pristupne pregovora s Evropskom unijom.

U Bosni i Hercegovini i Srbiji nakon smrti Ratka Mladića oprečni stavovi o genocidu i drugim zločinima zbog kojih je služio doživotnu zatvorsku kaznu.

Uz baklje i skandiranje imena osuđenog ratnog zločinca, u pojedinim gradovima Srbije i bh. entiteta Republike Srpske (RS) grupe građana obeležile su smrt Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske RS-a koji je služio doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini (BiH). Njegovo ime skandiralo se i na tribinama stadiona, a pomen mu je održao i jedan episkop Srpske pravoslavne crkve u manjem bh. entitetu. Istovremeno, prostorije Zeleno-levog fronta, jedne od retkih političkih stranaka u Srbiji koja ukazuje na zločine za koje je Mladić pravosnažno osuđen, osvanule su 28. avgusta izlepljene nalepnicama sa Mladićevim likom. U narativu beogradskih i banjalučkih medija Mladić je prikazan kao žrtva Tribunala u Hagu, koji je u nekoliko navrata odbio zahtev odbrane za njegovo lečenje u Srbiji, dok se ono za šta je pravosnažno osuđen gotovo ni ne pominje. "Kada je reč o devedesetim godinama, mediji bliski režimu u Srbiji se ne bave ni zločinima niti presudama, već je njima jedino bitno da prikažu da postoji nekakva 'međunarodna zavera protiv Srbije'‚ u kojoj učestvuje Zapad i komšijski narodi", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dragan Popović, istoričar i autor knjige o genocidu u Srebrenici. Veličanje zločinca na ulicama i tribinamaRatko Mladić preminuo je 27. avgusta u Hagu, pet godina nakon što je pravosnažno osuđen pred Međunarodnim tribunalom za ratne zločine. Nekoliko sati nakon vesti o Mladićevoj smrti, u gradovima u Republici Srpskoj organizovana su okupljanja na kojima mu je odata počast, a prethodno je ministar rada i boračko-invalidske zaštite tog entiteta Radan Ostojić pozvao građane da zapale sveće. Kolona građana prodefilovala je ulicama Zvornika, na istoku zemlje, noseći zastave nekadašnje vojske RS i skandirajući ime Ratka Mladića. Zvornik je tokom rata bio poprište progona, ubistava i prisilnog raseljavanja bošnjačkog stanovništva. Na području te opštine Vojska RS počinila je brojne zločine, uključujući ubistva i zatvaranje civila, a hiljade Bošnjaka proterano je iz svojih domova. Na društvenim mrežama objavljen je i snimak sa Brankovog mosta u Beogradu, gde je grupa muškaraca, koji su potpisani kao studenti iz Republike Srpske, okačila baner sa likom Ratka Mladića i porukom "Iz tvoje borbe živi naša sloboda". RSE nije uspeo da utvrdi autentičnost ovog snimka. Na Telegramu kanalu "Bunker", koji prati preko 20.000 ljudi, objavljen je i snimak napravljen navodno u Futogu, predgrađu Novog Sada, na kojem je grupa momaka sa upaljenim bakljama i transparentom "Omladina tvoja večno te slavi, sud gospodnji jedini i pravi". Na dan Mladićeve smrti navijači beogradske Crvene zvezde su na međunarodnoj utakmici protiv FK Viktorije Plzen u Češkoj istakli transparente "Generale, velika slava i hvala", uz skandiranje imena Ratka Mladića. FK Crvena zvezda na svojim zvaničnim profilima na društvenim mrežama objavio fotografije na kojima se jasno vide sporni transparenti, a Memorijalni centar Srebrenica uputio je Uniji evropskih fudbalskih asocijacija (UEFA) zvaničnu prijavu protiv beogradskog kluba. Počast Mladiću odali su navijači na tribinama gradskog stadiona u Banjaluci, tokom fudbalske utakmice između Borca i Vikingura. Navijačka grupa Lešinari istakla je transparent sa porukom: "Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvijek i dovijeka. Vječna slava najvećem braniocu srpskog naroda". Na utakmici je bio i Milorad Dodik, bivši predsednik RS i lider vladajuće stranke u tom entitetu, koji je na društvenoj mreži X objavio fotografije sa stadiona, među kojima i onu s transparentom posvećenim Mladiću. Napad na prostorije Zeleno-levog frontaRadomir Lazović, poslanik opozicionog Zeleno-levog fronta u Skupštini Srbije, potvrdio je za RSE da je ulaz u prostorije te stranke u Beogradu bio izlepljen nalepnicama sa likom Ratka Mladića. Lazović kaže da je "napad nalepnicama" direktna reakcija na saopštenje te stranke o odgovornosti Mladića za ratne zločine. "Mislimo da je to poruka koja se toleriše u Srbiji, ali mi ćemo se uvek boriti protiv glorifikacije zločina i zločinaca", rekao je on. Lazović kaže da smatra da država ni na koji način ne treba da glorifikuje ratne zločince, "a Ratko Mladić to svakako jeste". "Njegov život ne treba da bude slavljen od strane zvaničnih državnih organa. On je odgovoran za stradanja velikog broja ljudi", rekao je Lazović. Ekstremna desnica u žalostiNa brojnim nalozima ultradesničarskih grupa iz Srbije i inostranstva opraštali su se od čoveka koji je, između ostalog, osuđen za genocid u Srebrenici, u kojem je ubijeno više od 8.000 ljudi 1995. godine. Kanal "Bunt je stanje duha", koji prati više od 77.000 ljudi, objavili su Mladićevu fotografiju iz ratnih dana, uz poruku "Dok i poslednji Srbin zemljom hoda ti ćeš živeti". Neonacistička grupa "Zentropa Srbija" i krajnje desničarski "Klub 451" su objavili fotografije na kojima pripadnici ovih grupacija poziraju sa svojim obeležjima i transparentom "Ratko Mladić heroj". U opisu fotografija za Mladića kažu da je "poslednji u nizu junaka naše najmodernije istorije". Od haškog osuđenika oprostio se ultradesničarski kanal "Princip", uz komentar da je "obavio svoju ovozemaljsku misiju". Klerofašistička grupa "Srbska akcija" je, između ostalog, napisala da je Mladić bio "avangarda borbe za istinsku Evropu", te da je "branio svoj narod od islamizma i cionističkog svetskog poretka". Uz ilustraciju sa Mladićem u vojnoj uniformi, u čijoj su pozadini simboli Srbije i RS, objava o Mladiću našla se i na stranici "Udruženje srpski četnici". Na stranici koja ima oko 10.500 pratilaca napisano je da ovog osuđenika za genocid i ratni zločin njegov "narod nikada neće zaboraviti". Prema rečima istoričara Dragana Popovića, teme koje se tiču devedesetih godina su u Srbiji pretvorene u simbole i mitove. "Neki od njih su dobili svoj mitski oreol i tako predstavljeni su oslobođeni činjenica. Oni se kao takvi nameću društvu u Srbiji kao glavni narativ", kaže Popović. Na vest o smrti Ratka Mladića oglasile su se i ultradesničarske grupe iz inostranstva. Međunarodna suverenistička liga Paladins, iza koje ruski oligarh povezan sa Kremljem Konstantin Malofejev, objavio je post u kojem iznosi tvrdnju da je Mladić "kidnapovan u Srbiji" nakon čega je izručen Tribunalu. "Ruski imperijalni pokret" (RIM), koji je na listi terorističkih organizacija Sjedinjenih Država, napisao je da je Mladić "vodio nekoliko ključnih vojnih operacija" tokom ratova u BiH i Hrvatskoj. Ultradesničarski pokret "RUSOV", čiji aktivisti učestvuju u ruskoj agresiji na Ukrajinu, takođe je u objavi uputio poslednji pozdrav Mladiću. To je učinila i krajnje desničarska grupa "Nacionalni preporod Poljske". Govoreći o fenomenu veličanju Ratka Mladića, lokalnog vojnog oficira, među ultradesničarima, Dragan Popović podseća da su nemački novinari pre nekoliko godina pisali o jednoj tamošnjoj ekstremističkoj grupi koja je genocid u Srebrenici propagirala kao "metod za rešenje migrantskog pitanja". "Odavno imamo to korišćenje ovdašnjih događaja među ultradesničarskim grupama koje žele da prikažu da je u toku rat civilizacija", kaže Popović. Političari o MladićuPredsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je u petak, dan nakon vesti o Mladićevoj smrti, da je Hag želeo Ratku Mladiću "smrt iza rešetaka", a "ne u bolnici". "Posebno nisu želeli da dopuste da general umre u Srbiji, tamo gde je želeo", rekao je Vučić i dodao da je to "anticivilizacijsko ponašanje, bez presedana i bez opravdanja". Među političarima u RS-u koji su se prvi javno oglasili povodom vesti o Mladićevoj smrti bio je Milorad Dodik koji je X-u objavio oproštajnu poruku u kojoj je, među ostalim, napisao "Laka ti zemlja, generale". U izjavi koju je potom preneo RTRS, Mladićevu smrt nazvao je "ubistvom", tvrdeći da mu u haškom zatvoru nije pružen odgovarajući medicinski tretman. Erik Gordi (Eric Gordy), profesor političke sociologije na Odseku za slavističke i istočnoevropske studije Univerziteta u Londonu, kazao je za RSE da nije iznenađen što vladajući političari i režimski mediji u Srbiji i RS dovode u pitanje hašku presudu Mladiću, i nakon njegove smrti, jer su to činili i ranije. Gordi se osvrnuo i na deo medijskih i političkih istupa u kojima se Mladić predstavlja kao žrtva Haga i tvrdi da je u pritvoru bio neadekvatno tretiran. "Kažu da je ubijen, da je sudska žrtva i mislim da to ne drži vodu. Sud je zaključio da je dobio odgovarajuću negu i sam Mladić je u jednom trenutku tako izjavio. Tako da, priča se velika priča o tome, ali mislim da to nema smisla", kaže Gordi. On smatra da će reakcije u RS i Srbiji, nakon Mladićeve smrti, imati posljedice, prije svega po odnose u regionu i međunarodni ugled. Oproštajne poruke u čast preminulog haškog osuđenika objavljivane su u i na profilima institucija u entitetu RS. Tako je na Facebook stranici Vlade RS objavljena vest da je predsednik Vlade Savo Minić u Hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci zapalio sveću za Mladića. Na stranici Opštine Srbac objavljena je vijest o okupljanju građana, predstavnika boračkih organizacija te lokalnih i entitetskih zvaničnika koji su odali počast Mladiću. Objave posvećene Mladićevoj smrti delile su i boračke organizacije te grupe na društvenim mrežama čiji su sadržaji posvećeni nekadašnjoj vojsci RS, a neke od poruka su "Ostaješ da živiš u srcima srpskog naroda. Večna ti slava generale". Na Facebook stranici "Vojska Republike Srpske - VRS 1992-1995“" koja ima oko 15.000 pratilaca objavljena je ilustracija uz poruku "Svi smo mi Ratkovi mladići". Mladić u srpskim provladinim medijimaRadio-televizija Srbije izvestila je na svom sajtu o smrti Ratka Mladića ukazujući da je Mladić bio "komandant Vojske Republike Srpske i haški osuđenik". Ipak, u vesti nije navedeno zbog čega je Mladić osuđen na doživotni zatvor, već samo da je optužen za "ratne zločine u BiH". Sa druge strane, RTS je ukazao na to mu nije omogućeno da poslednje dane života provede u Srbiji i preneo Mladićevu biografiju u kojoj je, između ostalog, naveo ordene čiji je Mladić bio nosilac. Više detalja o Haškoj optužnici RTS je objavio u odvojenoj vesti. RTS je objavio i reagovanja iz sveta i regiona na smrt Mladića ukazujući isključivo na reakcije iz Srbije i Republike Srpske u kojima se s pijetetom govori o Mladiću. Provladini mediji u Srbiji, sa druge stane, glorifikovali su Mladića ignorišući u potpunosti presude Haškog tribunala. Provladin list "Informer" objavio je niz vesti povodom smrti Ratka Mladića u kojima se Mladić veliča, a glavni urednik tog medija Dragan J. Vučićević rekao je u programu uživo da Mladić nije umro, već da je "ubijen" u Haškom tribunalu. Više vesti "Informer" je posvetio kritici i vređanju onih koji su Ratka Mladića nazivali ratnim zločincem. Redakcija tog lista napravila je video snimak u čast Mladića, a video je montiran uz pesmu "Đenerale, nek je tvojoj majci hvala". Tabloid "Kurir" se u jednom od brojnih tekstova o Ratku Mladiću bavi "tajnom" Mladićevog prstena. Istoričar Dragan Popović kaže da režim u Srbiji koristi sve javne resurse da bi plasirao priču da su Ratko Mladić i Srbija žrtve "međunarodne zavere". "To je klasična priča svakog autoritarnog režima - zemlja je ugrožena, nemojte sad da se delimo, ostavite po strani političke razlike i nemojte kritikovati vlast. Tome služi i ova retorika koja je dominantna u svim provladinim medijima - pre svega se govori o tome da Mladiću u Hagu nije pružena lekarska pomoć, čak i da je ubijen, a nikako se ne govori o tome za šta je osuđen", kaže Popović. Portal dnevnog lista "Politika" posvetio je vest video snimku nepoznatog autora u kom se "poruke Ratka Mladića o miru" suprotstavljaju studentskom pokretu u Srbiji koji je pokrenuo masovne proteste zbog tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Video kombinuje snimke govora Ratka Mladića sa snimcima u kojima se pojedini studenti, koji su navodno učesnici protesta, prikazuju u negativnom svetlu. Mediji u BiH podeljeniMediji u Bosni i Hercegovini različito su izvještavali o smrti Ratka Mladića, ovisno o tome da li im je sedište u Federaciji BiH ili drugom entitetu RS. Vest o smrti i ostali sadržaji u medijima u Federaciji BiH uglavnom su objavljeni sa fokusom na presude koje su mu izrečene za genocid u Srebrenici i ratne zločine u BiH tokom rata 90-ih godina prošlog veka. Drugačiji pristup bio je vidljiv u delu medija u RS, prije svega na Radio-televiziji Republike Srpske (RTRS) i u novinskoj agenciji SRNA, javnim medijima u tom entitetu. Vest o Mladićevoj smrti, RTRS je objavio pod naslovom "Preminuo general Ratko Mladić", a najveći deo teksta na portalu tog javnog emitera posvećen je njegovoj vojnoj karijeri, bez spominjanja genocida u Srebrenici i ostalih zločina i žrtava iz presude Haškog tribunala. Presuda se spominje pri kraju vesti, kada je navedeno da je osuđen na doživotni zatvor te je navedeno da je sutkinja Prisce Matimbe Nyambe imala izdvojeno mišljenje, odnosno da se nije složila s odlukom većine sudskog vijeća. U danu kada je objavljeno da je Mladić preminuo u haškom zatvoru, RTRS je objavio više televizijskih priloga i tekstova, uključujući i specijalni program u kome su o Mladiću govorili predstavnici vlasti i boračkih organizacija entiteta RS. U tim prilozima Mladić je opisan kao "heroj" i "autoritet", među kojima je i izjava ministra Ostojića koji ga je predstavio kao "heroja i junaka koga srpski narod mora vječno pamtiti". Sličan pristup imala je i novinska agencija SRNA koja je vest o smrti objavila bez spominjanja genocida u Srebrenici i ostalih zločina i haške presude te njihovih žrtava. Ta novinska agencija je, tokom dana prenosila reakcije političara, boračkih organizacija i veteranskih udruženja, koji su se opraštali od Mladića glorificirajući njegovu ulogu u ratu u BiH. Među objavama bila je i vest iz Mladićevog rodnog sela Božanovići kod Kalinovika pod naslovom "Ratko Mladić – uvek heroj, nikada zločinac". U tekstu njegov rođak o Mladiću govori kao o "najvećem sinu i heroju srpskog naroda". Narative o Mladiću koji su dominirali u izveštavanju javnih medija u RS, mogli su se primetiti i u objavama brojnih manjih portala u tom entitetu. Tako je portal Vijesti Srpske na društvenim mrežama objavio poruku "Heroji ne umiru, oni večno žive u našim srcima", uz video na kojima je prikazan Ratko Mladić. Negiranje genocida i veličanje pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca od 2021. godine je krivično delo u BiH, nakon što je tadašnji visoki predstavnik Valentin Inzko nametnuo izmene Krivičnog zakona BiH. Međutim, uprkos tome što je Tužilaštvo BiH evidentiralo brojne slučajeve ovog krivičnog dela, do sada su samo dva slučaja završena pravosnažnim presudama na osnovu ovog zakona. Od Ruskog doma do SPCOd Mladića se na društvenoj mreži Telegram oprostio i Ruski dom, centar za nauku i kulturu u Beogradu. Ova ustanova, koja radi u okviru ruske federalne agencije "Rossotrudničestvo" i Ministarstva spoljnih poslova Rusije, u objavi jenapisala: "Živećeš večno generale". Na dan kada je preminuo, episkop bihaćko-petrovački Sergije služio je pomen Ratku Mladiću. Tom prilikom je kazao da su Mladićev život obeležili "tamnica, starost, bolest i lična tragedija", ni rečju ne pomenuvši zločine za koje je nekadašnji general bio pravosnažno osuđen. "Lešinari će, znam, kružiti nad odrom generala Mladića, da bi se zlonamjernici, pljujući mrtvog čovjeka, uzdigli iz sopstvenog blata", rekao je, između ostalog, episkop Srpske pravoslavne crkve (SPC). Pravosnažno osuđen posle 16 godina skrivanjaBivši general Vojske Republike Srpske Ratko Mladić je pred sudom u Hagu osuđen na doživotni zatvor nakon što je proglašen krivim za genocid u Srebrenici, progon i prisilno premeštanje stanovništva, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te držanje pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija za taoce. Mladić je 2021. godine osuđen po 10 od 11 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Tribunal u Hagu je prvu optužnicu protiv njega podigao 1995, a Mladić je uhapšen u Srbiji tek 2011. godine nakon gotovo 16 godina skrivanja.

Evropska komisija saopštila je u petak da je na vlastima Srbije kakvu će ulogu imati u sahrani ratnog zločinca Ratka Mladića, ali i istakla da je veličanje ratnih zločinaca u suprotnosti s najosnovnijim evropskim vrednostima i da za njega nema mesta ni u Uniji ni u zemljama koje su kandidati za članstvo, Evropska unija je povodom smrti Mladića poručila da je on bio ratni zločinac koji je služio kaznu doživotnog zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i genocida u Srebrenici. "Evropska komisija smatra da je svako veličanje ratnih zločinaca u suprotnosti sa najosnovnijim evropskim vrednostima i da za njega nema mesta ni u EU ni u zemljama kandidatima za članstvo u EU", rečeno je u odgovoru Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa. Evropska unija je ukazala na odgovornost srpskih institucija u vezi sa sahranom Mladića koji je u četvrtak preminuo u Hagu. "Ukoliko Ratko Mladić bude sahranjen u Srbiji, na srpskim vlastima je da potvrde eventualnu ulogu koju bi mogle imati u organizaciji ili samoj sahrani Ratka Mladića", rečeno je u odgovoru Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa. Mladić bi, prema najavama, trebalo da bude sahranjen u Srbiji. Ministar pravde Nenad Vujić istog dana saopštio je da će on biti sahranjen uz najviše državne počasti. Blaži stav povodom ovog pitanja izneo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je 28. avgusta izjavio da će Mladić biti sahranjen tamo gde porodica bude želela i da vlasti u Srbiji trenutno nemaju nikakve informacije o tome. "Ukoliko porodica bude želela da Mladić bude sahranjen u Srbiji, mi ćemo pomoći da to bude učinjeno na dostojanstven i pristojan način", naveo je Vučić. Smrt Ratka Mladića još jednom je podelila region. Reakcije povodom njegove smrti kreću se od podsećanja na njegove žrtve i poruka da smrt ne briše zločine, pa do njegovog veličanja. Bivši general Vojske Republike Srpske Ratko Mladić osuđen je pred sudom u Hagu na doživotni zatvor, nakon što je proglašen krivim za genocid u Srebrenici, progon i prisilno premeštanje stanovništva, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, kao i uzimanje pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija za taoce. Godinama je bio među najvažnijim beguncima od međunarodne pravde. Ratko Mladić se skoro 16 godina nalazio u bekstvu nakon što ga je Haški tribunal optužio 1995. godine. Uhapšen je 26. maja 2011. u selu Lazarevo kod Zrenjanina, u Srbiji, u akciji srpskih bezbednosnih službi.

Evropska unija (EU) je još dve nedelje produžila podršku Srbiji u gašenju požara, saopštila je ova institucija. Na terenu će do 5. septembra ostati četiri helikoptera iz strateške rezerve, koji su angažovani iz Češke, Rumunije i Slovačke, kao i rumunski tim za gašenje požara na kopnu. Evropska komesarka za upravljanje krizama Hadža (Hadja) Lahbib izjavila je da šumski požari predstavljaju ogroman pritisak na srpske vatrogasce i zajednice. "U ovom teškom trenutku, Evropa čvrsto stoji uz Srbiju i njen narod: naši timovi i vazduhoplovi nastavljaju da rade rame uz rame sa srpskim službama kako bi požari bili stavljeni pod kontrolu. Ovo je evropska solidarnost na delu i nastavićemo da pružamo podršku kako se situacija bude razvijala", izjavila je komesarka Lahbib. Pozivajući se na podatke evropskog programa za posmatranje Zemlje iz svemira (Kopernikus), EU potvrđuje da su, od 26. avgusta, veliki šumski požari koji su zahvatili Specijalni rezervat prirode Deliblatska peščara i druga područja spalili oko 13.920 hektara. "Razmere i dugotrajnost vanredne situacije i dalje predstavljaju veliki pritisak na kapacitete lokalnih službi za reagovanje i ugrožavaju jedno od najznačajnijih prirodnih područja Srbije", saopšteno je iz EU. Srbija se nedeljama bori sa požarima. Posebno je teško u Deliblatskoj peščari. Iako su kuće, uglavnom, sačuvane, pričinjena je velika šteta šumama i prirodi. Kao glavni uzroci navode se suša, visoke temperature i ljudski faktor. Srbija je u petak, 21. avgusta, zatražila pomoć Brisela u okviru Mehanizma civilne zaštite. Iz EU je potvrđeno da je od trenutka kada je Srbija uputila zahtev do poletanja evropskih helikoptera prošlo manje od 24 sata. Dok se zemlja bori sa požarima nešto duže od mesec dana, vlasti odbacuju kritike da je međunarodna pomoć prekasno zatražena. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je obilazeći Deliblatsku peščaru 23. avgusta ocenio da je Srbija, proporcionalno svojoj veličini, "evropska velesila" kada je reč o opremljenosti letelicama koje gase požare. Ali je dodao da Mehanizam civilne zaštite EU ima ogroman potencijal, jer se pomoć šalje brzo i iz različitih zemalja. U međuvremenu, EU je potvrdila da održava blisku koordinaciju sa srpskim vlastima preko svog Centra za koordinaciju odgovora na vanredne situacije, dok oficir za vezu na terenu podržava operativnu koordinaciju između nacionalnih vlasti i evropskih timova.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je Hag želeo smrt iza rešetaka Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske, osuđenog na doživotnu robiju zbog genocida i ratnih zločina. "Mi smo sada videli da je Hag želeo Mladićevu smrt iza rešetaka, ne u blonici, posebno nisu želeli da dopuste da general umre u Srbiji, tamo gde je želeo", rekao je Vučić u petak novinarima u Osečini. On je naveo da je to "anticivilizacijsko ponašanje, bez presedana i bez opravdanja". Vučić je izjavio da će Mladić biti sahranjen tamo gde porodica bude želela i da vlasti u Srbiji trenutno nemaju nikakve informacije o tome. "Ukoliko porodica bude želela da Mladić bude sahranjen u Srbiji, mi ćemo pomoći da to bude učinjeno na dostojanstven i pristojan način", naveo je Vučić. Prema njegovim rečima poslati su logistički timovi u Hag kako bi pomogli oko prebacivanja tela u Srbiju. Prethodno je ministar pravde Nenad Vujić rekao da će Mladić biti sahranjen uz najviše državne počasti, prenela je banjalučka Alternativna televizija (ATV). Nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, osuđen u Hagu na doživotni zatvor za zločin genocida i druge ratne zločine tokom rata u Bosni i Hercegovini, umro je 27. avgusta u 85. godini u bolnici u Hagu.

Memorijalni centar Srebrenica uputio je Uniji evropskih fudbalskih asocijacija (UEFA) zvaničnu prijavu protiv beogradskog Fudbalskog kluba Crvena zvezda zbog veličanja osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića tokom utakmice, kao i zbog naknadnog objavljivanja i promovisanja fotografija sa spornim porukama putem zvaničnih kanala kluba. Memorijalni centar zatražio je od UEFA-e trajnu diskvalifikaciju. Utakmica protiv češkog tima Viktorija Plzen održana je u četvrtak 27. avgusta, na isti dan kada je u Hagu umro Ratko Mladić, osuđen na doživotni zatvor zbog zločina genocida i drugih ratnih zločina tokom rata u Bosni i Hercegovini. Tokom utakmice navijači beogradskog kluba istakli su transparente "Generale, velika slava i hvala", uz skandiranje imena Ratka Mladića, a nakon toga je FK Crvena zvezda na svojim zvaničnim profilima na društvenim mrežama objavila fotografije na kojima su sporni transparenti jasno vidljivi. U prijavi se navodi da takvo "postupanje predstavlja osnov za primenu odredbi UEFA Disciplinskog pravilnika koje se odnose na diskriminatorno ponašanje, vređanje ljudskog dostojanstva, političke i ideološke poruke neprikladne sportskim događajima, kao i ponašanje kojim se fudbal i UEFA dovode na loš glas", saopštili su iz Memorijalnog centra Srebrenica. Iz Memorijalnog centra takođe podsećaju da je u ranijem postupku UEFA već zaključila da veličanje Mladića ne "ne predstavlja tek podršku pojedincu, već poruku koja vrijeđa žrtve na etničkoj i vjerskoj osnovi". Fudbalski klub Crvena Zvezda i UEFA još uvek se nisu oglasili o ovom slučaju.

General Vojske Republike Srpske Ratko Mladić biće sahranjen uz najviše državne počasti, rekao je ministar pravde Srbije Nenad Vujić, a prenela banjalučka Alternativna televizija (ATV). "General Mladić je general i znaju se protokoli. Zna se i njegova uloga, ali i ono što pripada generalu Mladiću to će sigurno biti ispoštovano. Napominjem da Republika Srbija je ovde neko ko ne odlučuje, porodica će odlučiti i o mestu na kojem će biti sahranjen jer to jeste stvar njegove porodice", rekao je Vujić za ATV. Poručio je da će transport tela Ratka Mladića obezbediti Srbija. "Mi očekujemo od Mehanizma u Hagu da nam da određeni vremenski okvir koje su procedure i koji su koraci koje treba da preduzmemo. Spremni smo da ukoliko bi rekli da dođemo sutra ujutru, bili bi u Hagu i preuzeli telo generala Mladića", rekao je Vujić. Nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, osuđen u Hagu na doživotni zatvor za zločin genocida i druge ratne zločine tokom rata u Bosni i Hercegovini, umro je u četvrtak 27. avgusta u 85. godini u bolnici u Hagu.

Republikanski i demokratski članovi Predstavničkog doma američkog Kongresa podneli su predlog zakona kojim se od SAD traže mere u vezi sa Srbijom zbog "ozbiljnog nazadovanja" u demokratiji i vladavini prava u zemlji, kao i saradnje s Rusijom, Kinom i Iranom. SAD bi trebalo da uvedu finansijske i vizne sankcije štetnim akterima koji doprinose destabilizaciji Zapadnog Balkana, kao i osobama koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo koje oblasti ili države u regionu, navodi se u predlogu zakona – u koji je RSE imao uvid – koji su podneli republikanac Džo Vilson (Joe Wilson) i demokrata Bil Kiting (Bill Keating). Prema predlogu, zakon će se zvati "Zakon o podršci vladavini prava, izgradnji institucionalne pravde i odgovornosti", odnosno "SRBIJA Act" (Supporting the Rule of law, Building Institutional Justice, and Accountability Act). U predlogu zakona sankcije se traže i za ljude koji na Zapadnom Balkanu učestvuju u podrivanju demokratskih procesa i institucija, korupciji, ozbiljnim kršenjima ljudskih prava ili radnjama koje opstruiraju regionalne sporazume i okvire za bezbednost, mir, saradnju ili međusobno priznavanje. Republikanc Vilson je povodom predlaganja zakona naveo da se "pod predsednikom (Aleksandrom) Vučićem, Srbija namerno sve više udaljavala od vladavine prava i približavala neprijateljima slobode poput ratnog zločinca (ruskog predsednika Vladimira) Putina, Komunističke partije Kine i terorističkog režima u Teheranu". "Uprkos široko rasprostranjenim protestima protiv korupcije, Vučićeva vlada preti da destabilizuje region i šire. Narod Srbije zaslužuje bolje", naveo je Vilson. Uslovljavanje Strateškog dijaloga SAD i SrbijeDržavni sekretar SAD, prema predlogu koji su podneli Vilson i Kiting, treba da obustavi učešće u Strateškom dijalogu između SAD i Srbije, osim ako tokom susreta u okviru tog procesa ne pokrene pitanja odnosa Srbije s Rusijom, Kinom i Iranom; obezbeđivanja slobodnih i poštenih izbora; borbe protiv korupcije, javne nabavke i reforme vladavine prava i jačanje demokratskog upravljanja, slobode štampe i slobode okupljanja. Najkasnije 10 dana pre nekog susreta u okviru Strateškog dijaloga između SAD i Srbije, državni sekretar je dužan da Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma i Odboru za spoljne poslove Senata u pismenoj formi podnese potvrdu da će ta pitanja biti pokrenuta, kao i detaljan pregled načina na koji državni sekretar ili odgovarajući predstavnik Stejt departmenta planira da pokrene ta pitanja tokom tog susreta u okviru Dijaloga. U slučaju da državni sekretar ne dostavi potvrdu o tim zahtevima, prema predlogu zakona, nijedan zvaničnik Stejt departmenta nema ovlašćenje da učestvuje u Strateškom dijalogu između SAD i Srbije niti da u tu svrhu troši odobrena budžetska sredstva. Šta kaže predlog o stanju u Srbiji?Prema predlogu zakona, Srbija beleži ozbiljno nazadovanje u oblasti demokratije, što je odraženo u Izveštaju o ljudskim pravima za 2024. i Izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji za 2025, u kojima se navode značajni problemi sa vladavinom prava, nezavisnošću pravosuđa, slobodom medija i korupcijom; "Vlada Srbije, pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića i vladajuće koalicije, odgovorila je na kontinuirane proteste predvođene studentima i građanima merama koje su međunarodni posmatrači, Evropski parlament i eksperti Ujedinjenih nacija okarakterisali kao mere koje uključuju prekomernu upotrebu sile, hapšenja demonstranata i pritisak na nezavisne medije", navodi se u tekstu predloga. Istovremeno, dodaje se, Vlada Srbije vodi spoljnu politiku produbljivanja političkih, ekonomskih i bezbednosnih veza s Rusijom i Kinom, iako formalno ima status kandidata za članstvo u EU. U predlogu se ukazuje da pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024, u kojem je poginulo 16 ljudi, a koji mnogi građani Srbije pripisuju nemaru povezanom s korupcijom u ugovaranju državne infrastrukture, zahteva potpunu, transparentnu i nezavisnu istragu. Navodeći da SAD imaju trajni interes za stabilnu, demokratsku i suverenu Srbiju posvećenu regionalnom miru i bezbednosti, kao i čvrsto usidrenu u evroatlantskim institucijama i slobodna od štetnog spoljnog uticaja, predlog zakona traži da državni sekretar izvrši pritisak na Vladu Srbije kako bi omogućila nezavisne i kredibilne istrage o katastrofi u Novom Sadu i o optužbama za prekomernu upotrebu sile protiv mirnih demonstranata, kao i da pozove na odgovornost sve zvaničnike za koje se utvrdi da su odgovorni. Pored isticanja veza Beograda s Kinom i Rusijom, u tekstu se navodi da su Srbija i Iran produbili tehnološke i političke veze uprkos sankcijama SAD i međunarodne zajednice prema Iranu, kao i da je Vlada Srbije poslala ministra u Teheran kao ličnog Vučićevog izaslanika Vučića na sahranu bivšeg iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija, pridruživši se delegacijama iz Rusije i Kine u vreme kada većina evropskih vlada nije imala svoje predstavnike. I EXPO u predlogu zakonaPredlog zakona traži da najkasnije 180 dana od njegovog stupanja na snagu u slučaju da bude izglasan, državni sekretar, u koordinaciji s direktorom Nacionalne obaveštajne službe i ministrom odbrane, treba da podnese kongresnim odborima izveštaj o obimu ruskog političkog, ekonomskog, energetskog i bezbednosnog uticaja u Srbiji. U izveštaju treba da obuhvati i obim investicionih, infrastrukturnih, kao i političkih i bezbednosnih veza Srbije i Kine, uključujući sve implikacije po interese NATO-a i Evropske unije na Zapadnom Balkanu, kao i meru u kojoj bliske ekonomske, političke i druge veze Srbije s Rusijom i Kinom ugrožavaju interese SAD. Pored toga državni sekretar u koordinaciji sa šefovima drugih federalnih agencija treba da najkasnije 90 dana od stupanja na snagu zakona da odborima u Predstavničkom domu i Senatu navede specifične ciljeve za bilateralno angažovanje koji odražavaju političko okruženje u Srbiji, uključujući procenu kako će Strateški dijalog SAD i Srbije doprineti ostvarivanju tih ciljeva. To treba da uključi procenu u kojoj meri spoljna i bezbednosna politika Vlade Srbije ostaje usklađena s politikom NATO-a i EU ili je od nje odstupila, uključujući i kroz veze s Rusijom i Kinom. Od državnog sekretara se u tom kontekstu traži i procena resurse i sredstva stranim partnerima koja su na raspolaganju za podršku nezavisnim medijima, civilnom društvu i reformi pravosuđa u Srbiji, procenu da li je Vlada Srbije preduzela kredibilne korake u istrazi tragedije u Novom Sadu i optužbi za prekomernu upotrebu sile protiv demonstranata, kao i bilateralne konsultacije o pitanjima korupcije, javnih nabavki i vladavine prava, uključujući i u kontekstu izložbe EXPO 2027. Državni sekretar takođe treba u izveštaju da izloži dalji put za SAD u pružanju podrške nastavku napretka u dijalogu između Srbije i Kosova pod okriljem Evropske unije. Šta Srbija može da dobije?Prema predlogu zakona, ako Vlada Srbije preduzme korake na jačanju evroatlantskog puta, uključujući kredibilnu i nezavisnu istragu o padu nadstrešnice u Novom Sadu i pozivanje na odgovornost za prekomernu upotrebu sile protiv mirnih demonstranata, predsednik SAD treba da preduzme korake u cilju unapređenja bilateralnih odnosa, uključujući akcije za jačanje demokratskih institucija Srbije i njene otpornosti na štetne strane uticaje. Predsednik takođe treba da održi i, po potrebi, proširi bezbednosnu i odbrambenu saradnju sa Srbijom u skladu s usklađenošću Srbije s bezbednosnim prioritetima NATO-a i EU. Dalje, državni sekretar treba da nastoji da dodatno unapredi neposredne kontakte među građanima i akademsku razmenu između SAD i Srbije.

Reakcije na smrt Ratka Mladića, osuđenog za ratne zločine na doživotni zatvor, kreću se od podsećanja na njegove žrtve i poruka da smrt ne briše zločine, pa do veličanja. Generalni sekretar UN Antonio Guterreš (Guterres) povodom Mladićeve smrti izrazio je "solidarnost sa žrtvama, preživelima i njihovim porodicama koje su pretrpele zločine za koje je g. Mladić proglašen krivim", rekao je Guterešov portparol Stefan Dužarik (Stephane). "Ove sudske presude su pravosnažne, a činjenice koje su njima konačno utvrđene čine deo istorijskog zapisa. Generalni sekretar ponovo poziva sve koji se nalaze na pozicijama moći da se uzdrže od poricanja ozbiljnosti presuđenih zločina", rekao je on. Gutereš snažno osuđuje svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja, kao i sve postupke kojima se veličaju osobe koje su međunarodni sudovi osudili za ratne zločine, zločine protiv čovječnosti i genocide, dodao je Dužarik. Ratko Mladić je iza sebe ostavio veliki teret generacijama naroda iz kojeg on dolazi, izjavila je za RSE Šehida Abdurahmanović, članica Upravnog odbora Udruženja Majki enklava Srebrenica i Žepa. Abdurahmanović, čiji suprug je bio jedna od prvih civilnih žrtava u Srebrenici još 1992. godine, kaže da je Mladić sve vreme negirao da je genocid počinjen i da ona to ne može da razume. "Ne mogu razumjeti ni ove koji ga veličaju, koji su htjeli izvući ga sad iz ćelije da on umre u Srbiji, kao iz nekih humanih razloga", rekla je ona. Udruženje Majke enklava Srebrenica i Žepa saopštilo je da je Ratko Mladić umro, ali da zločini za koje je osuđen nisu umrli s njim. "Sjećanje na žrtve mora nadživjeti i njega i svaku politiku koja je pokušavala opravdati ili relativizirati ono što su međunarodni sudovi utvrdili kao činjenice", navedeno je. Dodaje se da Mladićevo nasleđe jesu žrtve, masovne grobnice, logori, proterani ljudi, razoreni životi i presude međunarodnih sudova. Majke Srebrenice i Žepe poručile su da treba govoriti i o političkom sistemu koji je Mladića stvorio, podržavao i štitio, navodeći da ga Beograd nije samo posmatrao kao nekakvog usamljenog begunca. "Ratko Mladić bio je proizvod vojne, političke i institucionalne strukture koja mu je omogućila da godinama djeluje, a nakon rata i da dugo izbjegava pravdu", ocenjeno je u saopštenju. Direktorka za međunarodnu pravda Human Rights Watcha Liz Evenson ocenila je da je "smrt Ratka Mladića podsetnik na trajnu potrebu za pravdom, istinom i reparacijama na Zapadnom Balkanu". "Puna odgovornost za tako strašne zločine, u Bosni i drugde, zahteva da vlade budu posvećene pravdi, čak i decenijama nakon samih događaja", navela Evensopn u saopštenju. U Banjaluci i Sarajevu oprečno o MladićuSrpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je da će Mladić ostati upamćen kao komandant koji je "u najtežem periodu" stao na čelo Vojske RS, prenosi Radio telvizija Republike Srpske. Navela je i da se "teško oteti utisku" da je smrt haškog osuđenika između ostalog i rezultat toga što nije pušten na lečenje u Srbiju. Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i bivši predsednik RS Milorad Dodik naveo je da Mladićev odlazak mnogim ljudima u Republici Srpskoj vraća sećanje na vreme u kome su se "lomili istorija, sloboda i opstanak srpskog naroda." "Zato emocija koju osjeća naš narod ostaje snažnija od svih pokušaja da se izbriše ono što ljudi nose u svom pamćenju", naveo je Dodik na mreži X. Prethodno je za TV Informer ocenio da je reč o Mladićevom "ubistvu" jer je, kako je rekao, sve ukazivalo na njegovo loše zdravstveno stanje. Dodik je rekao i da je Mladić bio komandant Vojske Republike Srpske u borbi za slobodu srpskog naroda "bez obzira što su, izmišljajući kolektivnu odgovornost, i njega strpali u priču o odgovornosti za određene događaje". Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić izneo je tvrdnju da je Haški tribunal odlukom da Mladića ne pusti na lečenja u Srbiju "ubrzao" njegovu smrt. Staša Košarac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH i zamenik predsedavajuće Saveta ministara, koji dolazi iz Dodikovog SNSD-a, objavio je da je Mladić bio "patriota, autoritet i čovjek čije je prisustvo u najtežim vremenima našem narodu davalo snagu i ohrabrenje". "General Mladić bio je, jeste i ostaće moj komandant", napisao je Košarac na Instagramu. Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanovuković ocenio je da "Mladić ostaje čovjek čije je ime duboko upisano u našu istoriju." "Čovjek koji je, kako ga mnogi pamte, najteže trenutke svog naroda nosio na svojim plećima, koji je za svoj narod podnosio žrtvu i čije će djelo i ime nastaviti da žive", naveo je Stanivuković na mreži X. Dok je Miroslav Bojić, gradonačelnik Laktaša, grada kod Banjaluke, čak najavio na Fejsbuku da će na sednici gradske Skupštine 21. septembra predložiti da jedna od novih ulica čija će izgradnja biti završena iduće godine dobije ime po, kako je naveo, "velikanu" Ratku Mladiću. Bojić je potpredsednik SNSD-a, stranke Milorada Dodika. U Banjaluci je u večernjim satima održan pomen za Ratka Mladića u Hramu Hrista Spasitelja. Među stotinak prisutnih bio je i lider SNSD-a, Milorad Dodik. U Sarajevu je predsedavajući Predsedništva BiH Denis Bećirović naveo da "ratni zločinac Ratko Mladić ostaje upisan crnim slovima u istoriji BiH, Evrope i svijeta". "Pravosnažna presuda Haškog tribunala, suda Ujedinjenih nacija, za sva vremena je ovog ratnog zločinca i sudski svrstala među najbrutalnije ubice 20. stoljeća", naveo je Bećirović na Instagramu. Ministar odbrane BiH Zukan Helez napisao je na Fejsbuku da je umro čovek koji je iza sebe ostavio Srebrenicu, Sarajevo, masovne grobnice i hiljade uništenih života. "Smrću ne dolazi oprost. Ne brišu se masovne grobnice. Ne vraćaju se ubijena djeca. Ne vraćaju se očevi, majke, braća i sestre. Ostaje samo sramota, presuda i krvavi trag zločina", naveo je Helez koristeću u objavi i pogrdne poruke. Predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović izjavio je da će Mladić ostati zapamćen onako kako ga je definisala pravosnažna presuda Međunarodnog suda u Hagu. "Mladićeva smrt je još jedan trenutak u kojem moramo odlučiti šta ćemo pamtiti i, još važnije, šta nikada nećemo dozvoliti da bude zaboravljeno", naveo je on. Reakcije iz Crne GorePredsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić objavio je na mreži X da je sinu Ratka Mladića uputio saučešće u svoje i u ime stranke Nove srpske demokratije. U Beogradu još bez zvanične reakcijeU Srbiji se oglasila Ambasada Rusije izražavajući saučešće porodici Ratka Mladića. Državni zvaničnici Srbije nisu se još oglasili povodom smrti Ratka Mladića. Ali jeste gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, koji je napisao na Fejsbuku "Počivaj u miru, generale. Neka ti je večna slava i hvala". Reakcije opozicije u Srbiji zavise od toga sa kojeg političkog spektra dolaze stranke. Predsednik desno orijetisane Nove demokratske stranke Srbije (Novi DSS) Miloš Jovanović ocenio je da svaki odbranjeni korak RS "govori više i glasnije od haških optužbi", a da nove generacije koje Mladiću crtaju grafite "jasno govore da istina nađe svoj put". Opoziciona Stranka slobode i pravde podsetila je da je prethodna vlast, koju je činila Demokratska stranka sa partnerima, uhapsila i izručila Mladića Haškom tribunalu, gde je osuđen za niz ratnih zločina, uključujući i ubijanje više hiljada ljudi u Srebrenici. "Generacije ljudi koje nisu učestvovale u tim zločinima i koje za njih ne snose nikakvu krivicu, odrastale su i odrastaće noseći teret činjenice da se ime Srbije u svetu povezuje sa zločinima, posebno onim u Srebrenici", navedeno je. Opozicioni Zeleno-levi front (ZLF) saopštio je da Mladićevom smrću nije okončano pitanje odgovornosti za počinjene ratne zločine "Umesto počasti, ZLF poziva države institucuije da spreče svaki pokušaj glorifikacije osudjenog ratnog zločinca u javnom prostoru", navodi se. I Demokratska stranka je navela da smrt pojedinca ne menja činjenice utvrđene pred međunarodnim sudovima, niti može izbrisati odgovornost za počinjene zločine.

Ambasador Srbije u Indiji Siniša Pavić prisustvovao je polovinom avgusta obeležavanju pete godišnjice od uspostavljanja talibanske vlasti u Ambasadi Avganistana u Nju Delhiju. Srbija je, uz Rusiju koja je priznala legitimitet talibanske vlasti, bila jedina evropska zemlja koja je poslala diplomatskog predstavnika na taj skup. Među zvanicama su bili i diplomatski predstavnici Kine, Eritreje, Uzbekistana, Kazahstana, Nigera, Katara i Omana. "Nema racionalnog objašnjenja za ovakav potez zvaničnog Beograda, koji nije priznao legitimitet talibanske vlasti u Avganistanu", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić. "Srbija nema ni spoljnopolitičkog, ni ekonomskog, niti finansijskog i energetskog benefita ovim potezom", dodaje sagovornik RSE. Međunarodne organizacije upozoravaju da je tokom pet godina vlasti talibana u Avganistanu produbljena humanitarna kriza, te da je institucionalizovana diskriminacija žena. Šta kažu zvaničnici?Informaciju da je među zvanicama u Ambasadi Avganistana 17. avgusta bio i "jedan srpski diplomata" prvo su objavili mediji u Indiji. U talibanskoj ambasadi u Indiji su za RSE potvrdili da je srpski ambasador prisustvovao toj ceremoniji, ali bez navođenja njegovog imena. Na promotivnom video snimku koji je Ambasada Avganistana objavila sa tog događaja vidi se da u publici sedi i ambasador Srbije u Nju Delhiju Siniša Pavić. Na upit RSE o prisustvu na skupu predstavnika talibanskog režima iz diplomatskog predstavništva Srbije u Indiji su rekli da ne mogu da daju izjave medijima bez prethodne saglasnosti Ministarstva spoljnih poslova. U resornom ministarstvu nisu odgovorili na upit RSE o ovom diplomatskom potezu Srbije. Sa talibanima zbog Rusije i Kine?Mihailo Brkić, bivši ambasador Srbije u Kuvajtu i potpredsednik opozicione partije "Srbija Centar", smatra da Srbija na ovaj način nastavlja spoljnu politiku na "četiri stuba" koje čine Evropska unija (EU), Rusija, SAD i Kina. "To je nastavak politike u kojoj Srbija kao ima cilj priključenje Evropskoj uniji, ali da zapravo vodimo multivektorsku spoljnu politiku", kaže on. Brkić smatra da je Srbija prisustvovala ovom događaju ne toliko zbog razvijanja odnosa sa Avganistanom, već zbog prisustva predstavnika ambasada Kine i Rusije na tom događaju. On smatra da prisustvo Srbije treba razumeti u kontekstu posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Beogradu u avgustu. "Ta poseta je veliki iskorak u susret Evropskoj uniji, pa je to prisustvo (cermoniji u Indiji) 'ublažavanje' te posete i slanje poruke 'drugim stubovima' da mi i dalje vodimo multivektorsku politiku", smatra on. Srbija je u Ujedinjenim nacijama osudila rusku agresiju na Ukrajinu, ali do danas se nije pridružila zapadnim sankcijama protiv Rusije i jedna je od retkih zemalja koja održava bliske odnose sa Kremljom. Zbog toga je zvanični Beograd više puta bio na meti kritika zvaničnika EU. Boško Jakšić upozorava da prisustvo srpskog ambasadora na proslavi talibanske vlasti dodatno udaljava Srbiju od spoljne politike EU, čijem članstvu teži. "Ovo što je napravljeno je sigurno uknjiženo negde u Briselu i pojaviće se kao pitanje kada se bude razgovaralo o usklađivanju spoljne politike", kaže Jakšić. Ko je Siniša Pavić?Siniša Pavić je ambasador Srbije u Indiji, a prethodno je obavljao više poslova u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. Bio je pet godina generalni konzul Srbije u Solunu u Grčkoj, a pre toga konzul u ambasadi u Parizu. Tokom promene vlasti u Avganistanu 2021, Pavić je medijima davao izjave u svojstvu otpravnika poslova ambasade Srbije u Indiji, koja je na nerezidencijalnoj osnovi nadležna i za Avganistan. Pavić je u avgustu 2021. rekao da je sa promenom vlasti u Avganistanu očekivano da će doći do iseljavanja u toj zemlji. "S obzirom na ranija iskustva u vezi sa njihovom vlašću, imajući u vidu osnovne postuplate njihove ideologije, za očekivati je da će značajni broj ljudi na svaki način pokušavati da napusti zemlju", rekao je Pavić, a njegovu izjavu prenelo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Ministarstvo je takođe tada prenelo njegovu izjavu za agenciju Tanjug da su dešavanja dolaskom talibana na vlast ulila "razlog za ozbiljan strah" kod ženske populacije. On je rekao i da su se snimci koji su se pojavili u vezi sa tretmanom žena u Avganistanu "potresni". Odnosi Srbije i AvganistanaOtkako su talibani preuzeli vlast u Avganistanu avgusta 2021. godine, zvanični Beograd nije priznao taj režim. Aktuelni ministar unutrašnjih poslova Srbije i bivši šef diplomatije Ivica Dačić je 2021. godine izjavio da su, nekoliko godina pre smene vlasti u Avganistanu, u Beogradu organizovane tri runde pregovora tadašnjih avganistanskih vlasti i predstavnika frakcija talibana. Međutim, zvaničnici Srbije do danas nisu izneli više detalja o tome. "Moguće da je na osnovu te posredničke misije srpska diplomatija i sada smatrala za potrebno da treba da održi te kanale komuniciranja, pa je poslala svog diplomatu na taj skup u Nju Delhiju", kaže Boško Jakšić. Prema podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije, ukupna trgovinska razmena sa Avganistanom u 2025. godini iznosila je 832 hiljade evra, od čega se 729 hiljada evra odnosilo na izvoz iz Srbije, a 103 hiljade evra na uvoz. Humanitarna kriza i kršenja ljudskih prava u AvganistanuCentralna vlast u Kabulu je avgusta 2021. potpisala kapitulaciju i mirno predala vlast predstavnicima talibana, nakon što su američke vojne snage najavile povlačenje iz te zemlje. Tome je prethodio 20-godišnji rat talibana i dotadašnjih avganistanskih vlasti, kojima su podršku pružale SAD i zapadni saveznici. Od dolaska talibana na vlast, Avganistan je napustilo više od 1,6 miliona građana, pokazuju podaci Evropskog saveta za izbeglice. U Evropi su druga po veličini grupa tražilaca azila, posle ljudi iz Sirije. Rusija je jedina zemlja koja je formalno priznala talibane kao legitimnu vladu Avganistana. To je učinila 2025, dok nekoliko zemalja, uključujući Kinu, održava diplomatske i ekonomske veze sa talibanima bez zvaničnog priznanja. Pet godina talibanske vlasti u Avganistanu obeležila je teška humanitarna kriza u toj azijskoj zemlji. Prema podacima UNICEF-a iz avgusta 2026. godine, oko 3,7 miliona dece u Avganistanu pati od neuhranjenosti, a oko milion se trenutno bori sa najtežim, životno ugrožavajućim oblikom ovog stanja, zbog nedostupnosti adekvatne hrane. Slučajevi teške akutne neuhranjenosti koji su primljeni sa medicinskim komplikacijama porasli su za trećinu u odnosu na isti period prošle godine, što je dovelo do prenatrpanosti u bolnicama. Ujedinjene nacije su upozorile da je u zemlji institucionalizovan sistem diskriminacije žena koji može predstavljati i zločin protiv čovečnosti. Žene u toj zemlji su potpuno isključene iz javnog života. Milion i četiri stotine hiljada devojčica starijih od 12 godina ne sme da pohađa školu. Srednje škole i univerziteti takođe su zabranjeni za mlade žene. Opozicionari i novinari strahuju od radikalnog progona od strane islamističkog pokreta. Prema informacijama međunarodne organizacije "Reporteri bez granica" (RSF), najmanje dvanaest medijskih kuća zatvoreno je 2024. godine. Saradnja na tekstu: Avganistanski servis Radija Slobodna Evropa

Dok se vatrogasci bore sa požarima na više lokacija u Srbiji, gde je najkritičnije u Deliblatskoj peščari, na društvenim mrežama i u pojedinim medijima šire se različite tvrdnje o tome šta je dovelo do požara. Od nagađanja o uzrocima do optužbi na račun države da nije pravovremeno reagovala, deo informacija koje su se pojavile u javnosti nije potvrđen. RSE je zabeležio koje (dez)informacije prate borbu sa požarima. 'Vatrena lopta' sa Kosova"Vatrena lopta" ispaljena sa Kosova u Srbiju. Da je sa Kosova navodno ispaljena zapaljiva naprava kako bi se izazvao požar u Srbiji objavili su pojedini provladini tabloidi i mediji u Srbiji 23. avgusta. Pozvali su se na nezvanična saznanja i video snimak na kome se navodno vidi pad te naprave. Dan kasnije predsednik Aleksandar Vučić je, tokom posete Kraljevu u centralnoj Srbiji, izjavio da je pronađeno "oruđe sa padobranom". "Jasna je namera, ali istraga je i dalje u toku", rekao je Vučić na novinarsko pitanje o "vatrenoj kugli" koja je ispaljena sa Kosova. On nije naveo odakle je ispaljena, niti gde je pronađena, ali je rekao da "na tom području imamo značajne naše snage, tako da svi vode istrage". Vlasti Srbije tri dana nakon navoda o pronalasku "oruđa sa padobranom" nisu dale više detalja. Prema Vučićevim navodima, istragu vode nadležni policijski organi, Bezbednosno-informativna agencija (BIA) i Vojno-bezbednosna agencija (VBA). RSE je poslao upite na sve tri adrese sa pitanjima o istrazi, ali odgovor do objavljivanja teksta nije stigao. Odgovor nije stigao ni iz Osnovnog tužilaštva u Novom Pazaru, za koje su mediji naveli da je naložilo uviđaj. Odmah po objavljivanju tvrdnje o zapaljivoj napravi sa Kosova, te navode je odbacila kosovska policija. "Nijedna vrsta takvog oružja, kako je predstavljeno u medijima, nije korišćena od strane vlasti Republike Kosovo", saopštila je Policija Kosova. Takođe je navedeno da jedinice kosovske policije nisu primetile bilo šta slično što je sa teritorije Kosova bačeno na teritoriju Srbije. Vest o navodnoj zapaljivoj napravi sa Kosova objavljena je dan uoči posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Raškom okrugu – Novom Pazaru, Raški, Kraljevu koji su na putu ka granici sa Kosovom. U Deliblatskoj peščari 'čudno, tačkasto'Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je 23. avgusta helikopterom područje Deliblatske peščare, gde je prvi požar izbio 21. jula, a eskalirao od 5. avgusta. Nakon obilaska, Vučić je u razgovoru sa vatrogascima rekao da su razmere uništenja rastinja i šume velike. Ali je preneo i svoje zapažanje. "I vrlo je čudno, nekako je tačkasto raspoređeno. Video sam i po onim presecima što ste radili, pređe na jedan manji deo i onda nema nigde, onda je sve normalno zeleno, i onda opet neka tačka, sve od gara crno i baš onako čudno", naveo je Vučić. Na to je dodao i da je "čovek blesavi teoretičar zavere, svašta bi mogao da pomisli". Međutim, odmah nakon toga je naveo i da je čuo da je najveći problem bio vetar koji je menjao pravac. "Taman jedan deo sačuvate, pa onda dođe na drugi. U jednom danu dođe do promene vetra." Nije bilo zvaničnih reakcija na ove navode predsednika države. Ali su pre te njegove izjave nadležni objašnjavali kako se širi požar. Tako je generalni direktor "Vojvodina šume" Roland Kokai izjavio 8. avgusta da je požar u Deliblatskoj peščari nespecifičan pošto se tu susreću tri ruže vetrova. On je naveo da je požar zbog toga nepredvidiv i da pošto je reč o borovoj šumi, šišarka može jako daleko da odleti kao požar. "Vetar duva jednom iz ovog pravca, pa se promeni pravac i to ne može da se kontroliše", rekao je tada Kokai. Takođe su prema saopštenju "Vojvodina šume" od 6. avgusta, tog dana vladali visoka temperatura i vetar promenljive jačine i pravca, što je dovelo do dramatičnog širenja požara. U specijalnom rezervatu prirode Deliblatska peščara, koja se nalazi na jugoistoku Vojvodine, veći deo čine šume bagrema i bora. Za drvo bora stručnjaci kažu da brzo i snažno gori, često poput buktinje, zbog velike količine smole, suvih iglica i šišarki. Vetropark, nafta i gasNa društvenim mrežama, u pojedinim komentarima o uzrocima požara u Deliblatskoj peščari, navodilo se i da treba ispitati da li su na tom području planirane investicije, poput vetroparka. Na te navode odgovorila je 26. avgusta ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović tvrdnjom da nije planirana izgradnja vetroparka u Deliblatskoj peščari. "Požar ne 'oslobađa prostor' za izgradnju. Deliblatska peščara ostaje zaštićeno prirodno dobro", navela je ona na Instagramu. I predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 23. avgusta rekao da je laž da su požari u Deliblatskoj peščari namerno podmetnuti zbog investicija, odnosno zato što su na tom području pronađeni nafta i gas. "Voleo bih da su nafta i gas pronađeni, i čak su mi iz helikopterskih jedinica dali izveštaj da je nemoguće da vatra tako izbija i da mora da negde postoje podzemna gasna polja, ali od gasa ni od nafte nema ništa", tvrdi Vučić. Reakcija tužilaštva zbog 'širenja dezinformacija'Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu je 22. avgusta saopštilo da će izdati nalog za identifikaciju i procesuiranje osoba koje na društvenim mrežama šire lažne vesti o požaru u Deliblatskoj peščari. Tužilaštvo je navelo da se nalog izdaje zbog sumnje da su te osobe izvršile krivično delo izazivanje panike i nereda, ali ne i o kojim konkretno izjavama je reč. Posebno odeljenje VJT za visoko tehnološki kriminal nije odgovorilo na upit RSE o rezultatima te istrage do objavljivanja ovog teksta. Krivični zakonik Srbije propisuje da "ko iznošenjem i pronošenjem lažnih vesti i tvrđenja izazove paniku ili teže narušavanje javnog reda i mira ili osujeti i značajnije omete sprovođenje mera državnih organa, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom. U zakonu se navodi i ukoliko je delo učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, da će se učinilac kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina. *Saradnja na tekstu: Jelena Janković

Više od mesec dana nakon prvog plamena u Deliblatskoj peščari, u ovom prirodnom rezervatu i dalje, sporadično, izbijaju požari. I mada je situacija pod kontrolom, uporna suša i svakodnevne visoke temperature čine život meštana ovog kraja na severoistoku Srbije, u neizvesnosti. I sami su sa vatrogascima gasili požare, a najdramatičnije bilo je, kažu 20. avgusta, kada je vatra skoro stigla do njihovih kuća.

Srbija planira da do kraja 2027. godine bude "spremna za ulazak u Šengen", ali "ne razmatra" uvođenje viza državljanima Rusije. Da bi jedna zemlja postala deo Šengena neophodno je da, pored ostalog, uskladi svoju viznu politiku sa Evropskom unijom (EU). Za Srbiju to bi značilo ukidanje bezviznog režima sa više zemalja, među kojima je i Rusija. "To nije u ovom trenutku prioritet, niti je nešto što predstavlja onu aktivnost koju mi stavljamo u prvi plan. Mi idemo postupno ka usaglašavanju". To je za Radio Slobodna Evropa kazao Veljko Odalović koji je na čelu nedavno formiranog Koordinacionog tela za ulazak Srbije u šengenski prostor. Odalović podseća da je to jedan od ranijih zahteva koje Evropska komisija postavlja "kada su u pitanju ne samo Rusija nego i još neke zemlje". "Mi nećemo sigurno kao što je Crna Gora uradila i najavila, jer ona je očigledno već dobila signale kada će postati članica Evropske unije. Mi te signale u ovom trenutku, nažalost, ne dobijamo", kazao je. Crna Gora od novembra uvodi vize za državljane Rusije, Turske, Kine, Belorusije i Saudijske Arabije. Ova zemlja, koja time usklađuje svoju viznu politiku sa Briselom, ima najveće izglede da do kraja decenije postane članica EU. Za to vreme Srbija stagnira u pregovorima. Od 2021. nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima sa EU. Potpredsednik nevladinog Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak za RSE kaže da je nerealno očekivati da Srbija do kraja 2027. bude spremna za ulazak u Šengen. Napominje da pre toga zemlja mora da napravi niz političkih i tehničkih koraka. "Za početak Srbija treba da uskladi viznu politiku sa Evropskom unijom. Ali, dok se vize Rusiji ne uvedu, to jednostavno ne može da se uzima za ozbiljno, a Srbija to odbija godinama". Za ruske državljane važi bezvizni režim do 30 dana, dok se veliki broj Rusa preselio u Srbiju od 2022. i početka invazije na Ukrajinu. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, najveći broj stranaca koji su na kraju 2025. imali odobren boravak u Srbiji su državljani Rusije – oko 62 hiljade. Međutim, ukazuje Međak, čak i ako bi Srbija sada uvela vize ruskim državljanima "to bi bila velika stvar, ali i dalje ne bi imala nivo poverenja koji je neophodan da bi postala deo Šengena". 'Osetljiva pitanja'Šengensko područje omogućava slobodno putovanje među državama članicama, bez prolaska graničnih kontrola, za više od 450 miliona osoba. Osim 25 zemalja EU, u Šengenu su i članice Evropskog udruženja slobodne trgovine - Island, Lihtenštajn, Norveška, te Švajcarska. Ideju da Srbija želi da do 2027. bude spremna za ulazak u Šengen prvi je predstavio ministar za evropske integracije Nemanja Starović. "Mi imamo naš Akcioni plan (za ulazak Republike Srbije u šengenski prostor) koji želimo da u potpunosti realizujemo do kraja 2027. godine, kako bismo bili spremni da pristupimo šengenskom prostoru", kazao je za Radio Beograd 10. avgusta. Međutim, kasnije, na pitanje ruskih medija da li to znači i uvođenje sankcija državljanima te zemlje do tada, Starović je rekao da se tako nesto "ne razmatra". Za izdavanje viza i sprovođenje vizne politike, odgovorno je Ministarstvo spoljnih poslova koje nije odgovorilo na pitanje RSE da li se Srbija sprema da u roku od godinu i po dana uvede vize ruskim državljanima. Veljko Odalović kaže da su to "vrlo osetljiva pitanja", te da će njima tako i pristupati. "Kada uđemo u završnu fazu priprema, do tada ćemo morati da se po pitanju viznih režima uskladimo sa Evropskom unijom", dodaje. Šta je Šengen?Područje slobodnog putovanja pokrenuto je 1985. u luksemburškom seocetu Šengen na granici sa Nemačkom i Francuskom, potpisivanjem Šengenskog sporazuma. Šengensko područje nastalo je kao međuvladin projekat pet država članica EU, Francuske, Nemačke, Belgije, Holandije i Luksemburga. Tokom vremena broj čalnica se povećavao. Šengen ne podrazumeva samo slobodno kretanje ljudi, već i vrlo visok stepen usklađenosti sa EU pravilima. Šta je onda plan Srbije?Početkom avgusta, Vlada Srbije formirala je akcioni tim predvođen Ministarstvom unutrašnjih poslova sa ciljem da se ispune uslovi za pristup šengenskom prostoru. "Koordinaciono telo na čijem sam čelu je jedno interesorno telo u kojem uz pripadnike ministarstva unutrašnjih poslova članova koji su članovi se nalazi 12 predstavnika drugih organa i institucija koji su u sistemu Republike Srbije", kazao je Veljko Odalović. Susedne zemlje su kao čanice EU godinama čekale da postanu deo šengenskog prostora. Hrvatska deset, a Bugarska i Rumunija skoro dve decenije. Na pitanje, kakva očekivanja od tog procesa ima Srbija, Odalović kaže da su svesni da je reč o procesu "koji će trajati", te da predstoji mnogo usaglašavanja sa pravilima EU. "Sigurno nećemo biti deo šengenskog prostora dok ne budemo ispunili njihove standarde". "Bićemo neko ko će pokazati svu našu opredeljenost i spremnost i za pristupanje Evropskoj uniji i za ulazak u Šengenski prostor. To je naš cilj i mi to nijednog trenutka ne stavljamo u drugi plan", dodaje. Srbija trenutno ima bezvizni režim sa EU, koji podrazumeva putovanje bez viza, ali najviše 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana unutar šengenskog prostora. Šta kažu u Uniji?Ovo nije prvi put da Srbija potencira pitanje Šengena. U maju ove godine pozvali su EU da otvori šengenski prostor za zemlje Zapadnog Balkana, koje su kandidati za članstvo. U Evropskoj komisiji su tada za RSE ukazali na to da treće zemlje mogu da pristupe šengenskom prostoru u okviru procesa proširenja. Dodali su da u posebnim slučajevima mogu da pristupe sporazumom o pridruživanju sa EU i zasebnim sporazumom sa postojećim državama pridruženim Šengenu. Kako je tada naveo portparol EU, potpuna primena šengenskih pravila, uključujući ukidanje unutrašnjih graničnih kontrola, nastupa nakon jednoglasne odluke Saveta. Pre toga mora se potvrditi da država ispunjava sve neophodne tehničke uslove. Evropska komisija redovno poziva Srbiju da uskladi svoju viznu politiku s pravilima EU, između ostalog i kako bi se smanjio rizik od neregularnih migracija i zloupotrebe bezviznih režima. Srbija godinama odoleva i pozivima Evropske unije, čijem članstvu teži, da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. 'Iluzija vizije'Vladimir Međak podvlači da je osim ispunjavanja niza tehničkih uslova za ulazak u Šengen, neophodno da države članice toliko veruju nekoj zemlji da joj povere na čuvanje svoje granice i bezbednost. Za to je potrebna vladavina prava, poverenje članica u pravosudni sistem neke zemlje, policiju i bezbednosne strukture, kaže. "Ulazak u Šengen znači zajednička kontrola bezbednosti. Dakle, to bi značilo, na primer, da će bezbednost u Hrvatskoj garantovati Srbija", kaže. "Ja ne vidim da ovaj režim to može da uradi. Pa države članice im trenutno toliko ne veruju, da neće da im otvore ni klaster u pregovorima". Dodaje da je ključ za evropske integracije komplementarnost političkih elita. "A naša politička elita sadašnja je svim svojim delima pokazala da je komplementarna sa Rusijom, Belorusijom i državama Centralne Azije kad pogledate stanje vladavine prava, ljudskih prava, slobode govora, korupcije", dodaje. Zbog toga, prema mišljenju Međaka, vlast u Srbiji još jednom pričom o Šengenu pokušava da građanima pruži "iluziju vizije" o budućnosti. "Pričaju o tome zato što to ništa ne košta. Vlast stalno traži alternativu za to što ona ne može da uvede Srbiju u Evropsku uniju, kao da time pokušavaju da poruče građanima nismo mi pogrešili", smatra. Evropski parlament usvojio je u julu Rezoluciju kojoj je cenjeno da Srbija nazaduje u oblasti vladavine prava, demokratije i usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. U isto vreme odlučivalo se i o otvaranju Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom. Iako je Evropska komisija pozivala na to, među državama članicama nije bilo konsenzusa za to da Srbija napravi korak bliže ka EU.

Više od 3.500 hektara Deliblatske peščare zahvatio je požar, a meštani sela na njenom obodu danima su gledali crni dim kako se približava njihovim kućama. U Šumarku, između Bele Crkve i Kovina, vatra je prišla na svega nekoliko stotina metara od kuća. Tanja Malinić morala je da napusti svoj dom i četiri dana provede van sela. "Jednostavno se zaledite i gledate, nemoćni ste", rekla je ona za RSE. "Vatra u tom momentu nije stigla, ali je bila jako blizu, ja nisam mogla da vidim vatru, ali veliki dim iz tog pravca šume iza nas se jako brzo širio", ispričala je. U specijalnom rezervatu prirode Deliblatska peščara, koja se nalazi na jugoistoku Vojvodine u Srbiji, veći deo čine šume bagrema i bora. Gašenje požara otežavaju jak vetar i peskovito tlo. "Naš teren je brdovit, tog momenta kada smo se evakuisali videla sam ogroman dim i padao je pepeo po kući, po kolima, po nama u dvorištu", rekla je Malinić. Vatrogasci se bore sa vatrom i na Stolovima, planini jugozapadno od Kraljeva, u centralnoj Srbiji, gde gori nisko rastinje. "Problem nastaje zato što je krševit predeo i nepristupačno je za dolazak vozila, odnosno za napajanje vodom. Jako je strmo i opasno", kaže za RSE Predrag Matović iz Dobrovoljno-vatrogasnog društva Padobranac iz Bogutovca. U Srbiji je trenutno aktivno 29 požara na otvorenom prostoru, prema navodima ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića. Evropska unija je, kako je saopšteno 24. avgusta iz Brisela, reagovala u roku od nekoliko sati na molbu Srbije za pomoć u gašenju požara. EU je mobilisala četiri helikoptera iz strateške rezerve flote, koji su bazirani u Češkoj, Rumuniji i Slovačkoj, kao i kopnene vatrogasne timove iz Nemačke i Rumunije. Srbija je aktivirala Mehanizam za civilnu zaštitu EU tražeći pomoć u gašenju požara 21. avgusta. Srpske vlasti su se prethodno obratile Rusiji zahtevajući pomoć, nakon čega je u Srbiju stigao avion Iljušin, koji može da izbaci do 42 tone vode u jednom naletu. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE koja površina je zahvaćena požarima, te da li su aktivni požari pod kontrolom. Dugotrajna borba sa požarimaPožar u Deliblatskoj peščari izbio je 21. jula i tada je ugašen. Međutim, samo pet dana kasnije ponovo se aktivirao, nakon čega je stavljen pod kontrolu. Vatra se zatim ponovo rasplamsala 2. avgusta, a potom i 5. avgusta, od kada požar još nije u potpunosti ugašen. "Ja nikad nisam videla požar tih razmera. Više od dvadeset godina imam kuću tu", kaže meštanka Tanja Malinić iz Šumarka. Dodaje da dim oseća svake večeri, "a pre nekoliko noći kad je gorelo Kajtasovo mi smo videli crveno, crveno, crveno nebo." Kaže da kiša nije pala mesec i po dana. "I kad ugase gornji sloj, u pesku tinja pa se širi kao žilice, žilice, pa posle bukne na drugoj strani", navela je Malinić. Ova žiteljka Šumarka kaže da u njihovom selu nije izgorela nijedna kuća ni vikendica, navodeći da su vatrogasci i dobrovoljci "odbranili sve što je bilo moguće odbraniti". I na Stolovima i Magliču, kako kaže Predrag Matović iz dobrovoljnog vatrogasnog društva Padobranac, nisu ugroženi kuće, imovina i ljudi. "Ni sama (srednjovekovna) tvrđava Maglič, ni volonterski kamp ispod Magliča, nisu ugroženi", dodao je. Matović kaže da trenutno na Stolovima požar gasi helikopterska jedinica. "Mi smo u Bogutovcu i pokušavamo da osposobimo uzletno poletište, gde bi još jedna ekipa sa helikopterima mogla da se napaja da bi se požar gasio iz Bogutovca", dodao je. Šta kažu vlasti u Srbiji?Dok se zemlja bori sa požarima nešto duže od mesec dana, vlasti odbacuju kritike da je međunarodna pomoć prekasno zatražena. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je obilazeći Deliblatsku peščaru 23. avgusta ocenio da je Srbija, proporcionalno svojoj veličini, "evropska velesila" kada je reč o opremljenosti letelicama koje gase požare. Ali je dodao da Mehanizam civilne zaštite EU ima ogroman potencijal, jer se iz različitih zemalja i brzo šalje pomoć. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je, odgovarajući na kritike, rekao da odluku o traženju pomoći u gašenju požara donosi Sektor za vanredne situacije. Naveo je da je na osnovu procene Sektora za vanredne situacije prosleđen zahtev EU za letelice iznad 4 tone i avione iznad 10 tona. "Prihvatili smo ponudu EU za helikoptere, dok za avion nije bilo ponude, jer ga nemaju. Što se tiče ruskog aviona, 17. avgusta smo poslali zahtev i odmah smo dobili dozvolu", rekao je Dačić. Evropska komisija je saopštila da je Srbija aktivirala Mehanizam civilne zaštite EU 21. avgusta, dok je 8. avgusta aktivirana Copernicus služba EU za upravljanje vanrednim situacijama, koja obezbeđuje satelitsko mapiranje i analizu pogođenog područja. Komesarka za upravljanje krizama Hadža Lahbib izjavila je da u vremenima izazova, Evropa stoji čvrsto uz svoje partnere. "Mehanizam civilne zaštite na delu, vatrogasni timovi iz Češke, Nemačke, Rumunije i Slovačke pridružili su se borbi protiv šumskih požara u Srbiji, radeći zajedno sa lokalnim službama", navela je. Profesor Šumarskog fakulteta: Najveća ekološka štetaProfesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Nenad Petrović ocenjuje za RSE da će najviše vremena trebati da se vrate efekti koje je šuma u Deliblatskoj peščari imala. "Mislim na uslove koje je ta šuma stvarala za biljni i životinjski svet, zatim količinu ugljen-dioksida koji je vezivan iz atmosfere i stvaranje kiseonika", naveo je. On smatra da će trebati godine da se eko sistem vrati u opseg u kome je šuma bila pre požara. "Vreme koje treba da posečete to što je izgorelo i pošumite novo je dosta kraće u odnosu na vreme koje je potrebno ekosistemu da se oporavi", naveo je. Ocenjuje i da će tek nakon gašenja požara moći da se sagleda šteta u Deliblatskoj peščari. Profesor Šumarskog fakulteta navodi i da klimatske promene ovaj region stavljaju na posebne izazove što zahteva dugoročno planiranje i promene. U BiH najkritičnije kod TrebinjaNa području Bosne i Hercegovine je aktivno nekoliko požara. Najkritičnija situacija je na jugu zemlje, u okolini Trebinja. Tamo je angažovan i helikopter Oružanih snaga BiH. Kako za RSE navodi Dejan Kašiković, komandir Vatrogasne jedinice Trebinje, trenutna situacija je stabilnija nego noć ranije. Na terenu je, kako ističe, 38 vatrogasnih vozila. Spasavaju se, kaže, svaka kuća, pomoćni objekat i materijalna dobra. "Jeste da smo iscrpljeni i na izmaku snage, ali ne odustajemo. Dijelovi gdje mogu doći vatrogasci sa ostalim službama zaštite se gasi pješke, sa naprtnjačama. Na nepristupačnim terenima požar gasi helikopter", navodi on. Kašiković podseća i da se na teritoriji Bosne i Hercegovine oko 80 posto požara svake godine događa na području Trebinja. Kao razloge navodi klimatske promene i gust, nenaseljen teren zbog čega bukti vegetacija. "U 99 odsto slučajeva razlog požara je ljudski faktor, što znači da mi nemamo tu ekološku svijest da cijenimo materijalna dobra koja imamo na našim prostorima", naveo je. On kaže da su objekti sačuvani, ali da je ekološka šteta "ogromna i neizmjerna samim tim što je izgorio veliki broj šuma, vegetacije koja nije gorila 10-15 godina". "Trebaće dosta godina da se obnovi", kaže Kašiković. Požar je tokom vikenda zahvatio i deo istočne Bosne i Hercegovine. U okolini Zvornika, selu Kamenica, požar je izbio na planinskom vrhu koji je nepristupačan. Požar nije zahvatio kuće, kaže za RSE Saša Ilić, zamenik starešine Profesionalne vatrogasno-spasilačke jedinice Zvornik. Vatrogasne ekipe su i dalje na terenu, a požar je zahvatio paprat i travu. "U posljednjih 20 dana smo imali preko 40 intervencija. Svaki dan imamo otprilike po tri-četiri intervencije i sve se radi se o šumskim požarima, odnosno požarima niskog rastenja", ističe on. Ilić navodi i da ova vatrogasna jedinica ima dovoljan broj ljudstva za gašenje požara, te da stambeni objekti i stanovništvo nisu ugroženi. "Ono što je u ovom trenutku nastala šteta je uglavnom na šumama, odnosno na niskom rastinju i na životinjskom svijetu koji nije uspio da pobjegne", dodaje on. Na pitanje koliko su česti požari tokom letnjih meseci na ovom području, Ilić odgovara da to nije bio slučaj u poslednjih 10-15 godina. "Tako da i najmanji uzrok, varnica i vatra može da izazove požar. Apelujem na građane da se uzdrže od paljenja bilo kakve vatre na otvorenom, da ne izbacuju opuške iz automobila zato što najmanja varnica kad padne na suvu biljku dolazi do paljenja", naveo je. Dodao je i da ne treba ostavljati staklene flaše ili čaše, jer prelom svetlosti može da izazove požar. Takođe da posle roštiljanja vatru treba ugasiti vodom ili nabacivanjem zemlje jer ako ostane pepeo, vetar može da prenese varnicu koja može da izazove požar.

Evropska unija je nekoliko sati nakon što je Srbija aktivirala Mehanizam civilne zaštite EU-a pružila hitnu pomoć toj zemlji u gašenju požara koji i dalje zahvata Specijalni rezervat prirode Deliblatska pješčara, gdje je do sada pogođeno više od 3.500 hektara, saopšteno je iz Evropske komisije. Srbija je aktivirala mehanizam 21. augusta nakon što se sedmicama borila sa šumskim požarom u ovom jedinstvenom području koje čini kombinacija pješčanih dina i šuma, oko 80 kilometara od glavnog grada Beograda, ali i sa drugim požarima na jugozapadu zemlje. U roku od nekoliko sati nakon zahtjeva Srbije, EU je mobilizirala četiri helikoptera iz strateške rezerve flote rescEU, stacionirane u Češkoj, Rumuniji i Slovačkoj, kao i kopnene vatrogasne timove iz Njemačke i Rumunije. Ove jedinice i dalje su angažovane i pružaju podršku operacijama gašenja požara. U Srbiju je stigao i oficir za vezu kako bi omogućio blisku koordinaciju između srbijanskih vlasti, Centra EU za koordinaciju odgovora na hitne situacije i angažovanih timova, čime se osigurava da pomoć brzo i efikasno stigne tamo gdje je najpotrebnija. Za potrebe procjene situacije i operativnog planiranja, Copernicusova služba EU-a za upravljanje vanrednim situacijama aktivirana je još 8. augusta, pružajući satelitsko mapiranje i analizu pogođenog područja. Požari traju duže od dvije sedmice, a dodatno ih raspiruju snažni vjetrovi, teški uslovi i teren koji je teško dostupan ekipama na zemlji. Razmjer i dugotrajnost vanredne situacije ugrozili su jedno od najvažnijih prirodnih područja Srbije. "Mehanizam civilne zaštite na djelu- vatrogasni timovi iz Češke, Njemačke, Rumunije i Slovačke pridružili su se borbi protiv šumskih požara u Srbiji, radeći zajedno s lokalnim službama. U vremenima izazova, Evropa ostaje snažna", izjavila je evropska komesarka za upravljanje krizama, Hadja Lahbib. Srbija nije članica EU, ali ima pristup hitnoj pomoći EU u okviru Mehanizma civilne zaštite. Istovremeno, ruski protivpožarni avion IL-76P Ministarstva za vanredne situacije sletio je 19. augusta u Niš, na jugu Srbije, kako bi pomogao u gašenju požara u Deliblatskoj pješčari, koji je od kraja jula uništio hiljade hektara borove šume. Do sada je u Deliblatskoj pješčari izgorjelo više od 3.500 od ukupno 35.000 hektara, na koliko se prostire prirodni rezervat. Deliblatska pješčara, poznata i kao 'Evropska Sahara', najveća je pješčana površina u Evropi i dom za mnoge životinje i više od 900 vrsta biljaka, od kojih su mnoge rijetke i endemske.

Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je sudu optužni predlog protiv Miloša N. zbog sumnje da je učestvovao u ratu u Ukrajini kao pripadnik vojne formacije Rusije, saopštilo je to tužilaštvo 24. avgusta. U saopštenju se navodi da postoji opravdana sumnja da je Miloš N. (40) od septembra 2024. godine do novembra 2025. godine na teritoriji Ukrajine učestvovao u ratu i oružanom sukobu, "a nije državljanin te strane države, kao ni pripadnik zvanične misije međunarodne organizacije čiji je Srbija član". Kako se sumnja, on je samoinicijativno otputovao u Moskvu, gde je potpisao ugovor sa predstavnicima Ministarstva odbrane Rusije kojim se obavezao da će u narednih 12 meseci biti deo oružanih snaga Ruske Federacije, za šta će mu na ime mesečne zarade biti uplaćivan novac. Kako se navodi, on je potom završio taktičku obuku i zadužio opremu (uniformu i obeležja), kao i vatreno oružje – pušku. Tužilaštvo navodi da je odveden u Zaporošku oblast, gde je u skladu sa potpisanim ugovorom dobijao i izvršavao naređenja od neposrednih starešina. "Jednom prilikom je usled dejstva dronova ukrajinske strane ranjen u podlakticu, te je pre povratka u Moskvu razdužio uniformu, obeležja i vatreno oružje", saopštilo je tužilaštvo. Optužni predlog podnet je Višem sudu u Beogradu. Krivični zakon Srbije propisuje kaznu zatvora od šest meseci do pet godina za učestvovanje u ratu u stranoj državi, kada učesnik nije državljanin te strane države, kao ni pripadnik zvanične misije međunarodne organizacije čiji je Srbija član. Detaljna analiza sudskih spisa u Srbiji od 2014. godine do septembra 2024. pokazuje da je 37 osoba osuđeno za učešće u ukrajinskom ratu i još jedna za organizovanje takvog učešća. U šest slučajeva određene su zatvorske kazne, dok se samo jedna tiče angažmana u ratu nakon eskalacije sukoba 2022. godine kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u punom obimu. Međutim, nema zvaničnih podataka o broju srpskih državljana koji učestvuju na strani Rusije u ratu u Ukrajini.

Borba sa požarima na više lokacija u Srbiji se nastavlja, a prema informacijama iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije u gašenju požara angažovani su svi raspoloživi kapaciteti.

Evropska komesarka za jednakost, pripravnost i upravljanje krizama Hadja Lahbib saopštila je da kao pomoć Srbiji Evropska unija šalje četiri helikoptera i dva tima za gašenje požara. "Četiri helikoptera iz naše flote u Češkoj, Rumuniji i Slovačkoj i timovi za gašenje požara na zemlji iz Nemačke i Rumunije raspoređeni su putem Mehanizma civilne zaštite EU", navela je Lahbib u objavi na platformi X. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije da je situacija sa požarom teška u Deliblatskoj peščari ali da je pod kontrolom i zahvalio zemljama Evropske unije na pomoći, kao i Rusiji zbog slanja aviona Iljušin velike nosivosti vode, navodeći da će otići vrlo brzo na to područje. "Želim da sednem sa našim vatrogascima, da porazgovaramo, vidim kakvi su problemi", rekao je Vučić u Leskovcu, nastavljajući obilazak Jablaničkog okruga i Pčinjskog okruga, prenosi Beta. I Vučić je rekao da kroz Mehanizam civilne zaštite EU u Srbiju stižu četiri helikoptera Bel, nosivosti po 3,5 tona vode za izbacivanje na požar, pominjući - Rumuniju, Slovačku, Češku i Nemačku. Kako je istakao, Srbija ima dobre helikoptere sa velikom nosivošću, kao što su Super puma i Kamov, ali, kako je istakao, "priroda je čudo", prenosi Beta. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić je rekao ranije da je EU upućen zahtev za angažovanje letelica sa većim kapacitetima nosivosti vode, dok je od Rusije zatražen avion Iljušin-76. Ruski avion već učestvuje u gašenju požara u Deliblatskoj peščari. Avion Il-76 je opremljen specijalnom opremom, uključujući uređaje za izbacivanje vode, koji omogućavaju efikasnu borbu protiv velikih požara, navelo je ranije rusko Ministarstvo za vanredne situacije. Na više lokacija u Srbiji nastavlja se borba sa požarima, najteže i dalje u Deliblatskoj peščari. Na gašenju požara u Deliblatskoj peščari, svakodnevno je angažovano oko 400 ljudi, a pomaže i ruski avion "Iljušin", javila je Radio televizija Srbije (RTS). Vanredna situacija je na delu teritorije Bele Crkve, a evakuisano je lokalno stanovništvo iz Trujinog naselja. Požari u okolini Kladova i na Fruškoj gori su ugašeni. Na planini Stolovi kod Kraljeva požar i dalje besni.