Evropska komisija stala je u odbranu delegacije Evropskog parlamenta koja će posmatrati izbore u Srbiji, nakon što je zvanični Beograd osporio njen sastav. "Kada je reč konkretno o misijama za posmatranje izbora, želim da budem jasan: veoma ozbiljno shvatamo svaki pokušaj diskreditovanja poslanika Evropskog parlamenta koji učestvuju u posmatranju izbora", izjavio je na konferenciji za novinare portparol Evropske komisije Kristijan Vigand (Christian Wiegand). On je naglasio da se rad delegacije zasniva na jasnim standardima, nepristrasnosti i dugogodišnjoj stručnosti. "Zato očekujemo od svih zemalja, uključujući, naravno, zemlje kandidate i potencijalne kandidate, da konstruktivno i transparentno sarađuju sa priznatim međunarodnim naporima u posmatranju izbora", poručio je briselski portparol. "Raspoređivanje dugoročne misije OEBS-a za posmatranje izbora, uzgred budi rečeno, na zahtev srpskih vlasti, kao i poziv upućen Evropskom parlamentu, predstavljaju važne korake ka obezbeđivanju kredibilnog posmatranja izbora i podršci doprinosu domaćih posmatrača integritetu izbornog procesa", dodao je Vigand. Ova reakcija usledila je nakon što je predsednica Skupštine i vršiteljka dužnosti predsednika Srbije Ana Brnabić uputila pismo predsednici Evropskog parlamenta Roberti Mecoli, u kojem protestuje zbog sastava delegacije, a posebno zbog imenovanja evropskog poslanika Andreasa Šidera (Andreas Schieder) za njenog šefa. Prema rečima Brnabić, dosadašnje javno delovanje više članova delegacije pokazuje "njenu potpunu političku pristrasnost". Evropski parlament je nakon prijema pisma saopštio da nema nameru da menja sastav delegacije koja će posmatrati vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, zakazane za 25. oktobar. Na pismo je 22. oktobra reagovao i austrijski kancelar Kristijan Štoker (Christian Stocker), koji je poručio da Beč ne smatra dobrim znakom kritiku upućenu Šideru, koji je takođe iz Austrije. Osvrćući se na izbore koji će u Srbiji biti održani u nedelju, 25. oktobra, portparol Vigand je rekao da Evropska unija (EU) pažljivo prati predstojeće glasanje. "Slobodni, pošteni i transparentni izbori su u srži evropske demokratije. Oni moraju biti organizovani u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima", rekao je on. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) angažovala je više stotina posmatrača za praćenje vanrednih parlamentarnih izbora. U Srbiji je od ponoći na snazi izborna tišina.

U Srbiji u ponoć u četvrtak počinje izborna tišina uoči vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra. Birališta se u nedelju otvaraju u sedam ujutru, a zatvaraju u osam sati uveče, kada se izborna tišina i završava. Do tada su zabranjene bilo kakve aktivnosti izborne kampanje, kao i uticanje na volju birača. U medijima i na javnim skupovima u tom periodu nije dozvoljeno da se objavljuju procene rezultata izbora, javno predstavljaju kandidati i njihovi izborni programi, te pozivaju birači da glasaju ili ne glasaju za određene izborne liste. Kazne za kršenje ovih pravila su od deset hiljada dinara (85 evra), do 600 hiljada (5.100 evra). Ovo će biti 15. po redu izbori od uvođenja višestranačja, a 11. vanredni. Pravo glasa ima 6.450.523 birača. Glasaće se na 8.392 biračkih mesta, od čega su 93 u inostranstvu. Za mesta u republičkom parlamentu i priliku da formiraju vlast boriće se 18 lista. Da bi ušle u parlament, liste moraju da osvoje najmanje tri odsto od ukupnog broja glasova. Izuzetak su devet manjinskih lista. Za njih važe nešto drugačija pravila, odnosno niži prag koji moraju da pređu.

Četvorica biznismena iz Srbije, bliskih aktuelnoj vlasti, našla su se na listi zahteva za uvođenje američkih sankcija, koji je republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) uputio državnom sekretaru Marku (Marco) Rubiju. Na listi predloga za sankcionisanje su Ivan Bošnjak i Stojan Vujko iz kompanije Milenijum tim (Millennium Team), Davor Macura iz Alta banke i Željko Mitrović sa televizije Pink. Zahtev da im se zabrani putovanje u SAD i korišćenje američkog finansijskog sistema, kako se vidi u pismu u koje Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid, upućen je 14. oktobra. Vilson se obratio američkom državnom sekretaru kao kopredsednik Komisije za bezbednost i saradnju u Evropi, poznate kao Helsinške komisije SAD. U tom zahtevu su četvorica biznismena označena kao saradnici doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji koriste javne resurse za lično bogaćenje. "Oni održavaju njegov korumpirani režim, radili su na podrivanju interesa SAD u zemlji i regionu, a takođe su aktivno uključeni u nameštanje izbora 25. oktobra", navedeno je u zahtevu. Milenijum Tim i Alta banka su na upit RSE odbacili ove navode nazivajući ih neistinitim, dok Željko Mitrović nije konkretno odgovorio na ocene iznete u zahtevu. Nijedna od ove tri kompanije trenutno nije, niti je ikada ranije bila, pod bilo kakvim međunarodnim sankcijama. Takođe, ni Ivan Bošnjak, Stojan Vujko i Davor Macura nikada nisu bili pod sankcijama. Željko Mitrović, vlasnik TV Pink, bio je pod američkim i evropskim sankcijama krajem devedestih, u vreme vlasti Slobodana Miloševića. Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića nije odgovorila na upit RSE. Vanredni parlamentarni izbori 25. oktobra smatraju se najneizvesnijim za Aleksandra Vučića, koji se kandidovao za premijera. Doskorašnji predsednik Srbije i njegova Srpska napredna stranka (SNS) na vlasti su u Srbiji u prethodnih 14 godina. Kako se obrazlaže zahtev za sankcije?U zahtevu sa sankcije se navodi da Ivan Bošnjak i Stojan Vujko iz kompanije Milenijum dobijaju brojne koruptivne ugovore sa državom i kineskim kompanijama. Ocenjuje se da se time zapadne kompanije, uključujući američke, potiskuju iz zemlje u korist sistema zasnovanog na privilegovanju poslovnih partnera bliskih vlasti. Za Alta banku se navodi da je umešana u poslove koji uključuju pranje novca, dok za Pink TV da konsoliduje medije i služi kao propagandno glasilo. Kongresmen Vilson je ocenio da je Vučić obesmislio vladavinu prava i pokušao da uništi demokratsku konkurenciju u Srbiji. "Dao je brojna obećanja Sjedinjenim Državama, ali nijedno nije ispunio. Umesto toga, njegov kleptokratski režim otvorio je vrata ruskom i kineskom uticaju", navedeno je. Vilson je pozvao Rubija da preduzme predložene mere kako bi "osigurao da Vučićev režim ne može da ukrade izbore." Helsinška komisija SAD, čiji je Vilson kopredsednik, predstavlja nezavisnu komisiju savezne vlade SAD. Na njenom sajtu se navodi da unapređuje bezbednost putem promovisanja ljudskih prava, demokratije, kao i ekonomske, ekološke i vojne saradnje u regionu OEBS-a, koji obuhvata 57 država. Nekoliko dana uoči izbora, i dvostranačka grupa američkih senatora pozvala je vlasti u Srbiji da obezbede ravnopravne uslove za sve učesnike, navodeći da primećuju "zabrinjavajuće znakove" uoči glasanja 25. oktobra. Oni su ocenili da su "izveštaji o nezakonitom prisluškivanju članova opozicije i pokušajima da se diskredituju i podrivaju misije za posmatranje izbora duboko zabrinjavajući". Komentari iz Alta banke, Milenijum grupe i PinkaAlta banka je u odgovoru za RSE kategorički odbacila svaku tvrdnju da su Alta Grupa, Alta banka ili Davor Macura umešani u pranje novca, korupciju, zloupotrebu javnih resursa ili mešanje u izborni proces. "Nijedan nadležni organ ni u jednoj jurisdikciji nije doneo nalaz niti odluku kakva se u navodima pripisuje Alta banci, Alta Pay Grupi ili gospodinu Macuri", navedeno je u odgovoru portparola Alta banke. Navodi se da Davor Macura nije političar, već biznismen čiji poslovni interesi obuhvataju bankarstvo, platne usluge i druge sektore. U odgovoru se dodaje da Alta banka posluje pod nadzorom Narodne banke Srbije i da primenjuje najviše standarde kontrole sprečavanja pranja novca i usklađenosti poslovanja sa propisima. "Efikasnost ovih kontrola i sistem usklađenosti poslovanja više puta je potvrđena internim i eksternim revizijama", naveo je portparol Alta banke. Navodi se i da ostaju posvećeni saradnji sa nadležnim regulatornim organima i organima za sprovođenje zakona u cilju suzbijanja nezakonitih finansijskih tokova. U odgovoru se napominje i da nisu videli nikakve dokaze da je zahtev za sankcije upućen Stejt departmentu, te da će od nadležnih organa zatražiti pojašnjenje u vezi sa iznetim navodima. U odgovoru Milenijum tima za RSE navodi se da kompanija posluje "transparentno i u skladu sa zakonom". "Netačne i neosnovane tvrdnje ne komentarišemo, a u slučaju njihovog objavljivanja, zaštitu svojih prava tražimo i ostvarujemo raspoloživim pravnim sredstvima", kaže se. Željko Mitrović, vlanik Pink Media Group je na upit RSE za komentar poslao svoju objavu na Instagramu od 2. jula, kojom je Amerikancima čestitao Dan nezavisnosti. "Lično sam mnogo srećan što su Srbija i Amerika ušle u novu eru brzog razvoja pozitivnih i prijateljskih odnosa", naveo je u toj objavi. Vlasnik Pinka se osvrnuo tada na to da su Srbija i SAD imale i "kraći zastoj u odnosima" krajem devedesetih godina, ocenjujući da su bili obojeni "nesporazumima i nerazumevanjem". Mitrović se krajem devedesetih našao na listi američkih sankcija kao osoba bliska režimu, čije aktivnosti podržavaju Slobodana Miloševića. Milošević je nekadašnji predsednik Srbije i SR Jugoslavije, koji je umro u pritvoru Haškog tribunala dok mu se sudilo pod optužbama za ratne zločine. Te sankcije podrazumevale su zabranu ulaska u SAD, kao i zabranu poslovnih i finansijskih veza sa američkim kompanijama i pojedincima. U to vreme Mitrovića je sankcionisala i Evropska unija. Ko su pojedinci za koje se predlažu sankcije?Ivan Bošnjak i Stojan Vujko su vlasnici "Milenijum tima", jednog od većih igrača na ključnim infrastrukturnim projektima u Srbiji. Osnovana početkom 2003. kao firma za trgovinu prehrambenim proizvodima i otpadom, dve godine kasnije započinje sa građevinskim poslovima. Od tada do danas angažovani su na nekim od najvećih poslova u zemlji, uključujući projekat naselja "Beograd na vodi" i izgradnju objekata za međunarodnu izložbu EXPO, čiji će Beograd biti domaćin 2027. Zarada na kraju prošle godine premašila je 21 milion evra, pokazuju javno dostupna finansijska dokumenta kompanije, koja je ranije analizirao RSE. Bošnjak i Vujko vlasnici su još petnaestak firmi u zemlji i regionu. "Milenijum tim" ima ugovor o lobiranju u SAD sa advokatskom kancelarijom "Steptoe LLP" iz Vašingtona, pokazuje baza "stranih agenata" američkog Ministarstva pravde. Kancelarija "Steptoe" je u prijavi američkim vlastima, navela da saradnja sa srpskom firmom "Milennium Tim" obuhvata usluge odnosa sa medijima, ali i sa institucijama i zvaničnicima u SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu i Evropskoj uniji. "Rad u SAD uključuje zagovaranje pred Kongresom i izvršnim odeljenjima i agencijama", dodaje se u dokumentima. Vlasnik Alta grupe Davor Macura bio je u žiži pažnje javnosti sredinom oktobra kada je vraćen sa podgoričkog aerodroma nakon što mu nije dozvoljen ulazak u susednu Crnu Goru. Kompanija je tada navela da mu nije saopšten razlog zabrane ulaska, a da je u zapisniku granične policije bila navedena "zaštita nacionalne, odnosno unutrašnje bezbednosti ili javnog zdravlja". Prema saopštenju kompanije u zapisniku nije bilo "obrazloženja, činjeničnog osnova i ikakvog dokaza". Davor Macura je poslovanje započeo 2008. kada je otvorio menjačnicu Alta u Zemunu, a 2014. je posao prebacio na firmu Alta d.o.o. Firma je vremenom proširila delatnost sa menjačkih poslova na platne usluge, 2019. promenila je ime u Alta Pay Group, a 2025. u Alta Group. Alta Pay se 2024. našao pod lupom Evropske centralne banke zbog načina na koji je, zajedno sa kompanijom Diplomat Pay, stekao udeo u austrijskoj Addiko banci. Financal Times je tada pisao da je Evropska centralna banka mesecima proveravala Alta Pay zbog sumnji u adekvatnost kontrola protiv pranja novca i pitanja o poreklu kapitala Davora Macure. Alta Pay je tada odgovorio da nema saznanja o takvoj istrazi, da je regulatorima već dostavio dokumentaciju o poreklu sredstava i internim kontrolama i da su navodi o mogućim nepravilnostima neosnovani i netačni. Neki od poslova Davorа Macure i njegovih kompanija koji su izazvali pažnju javnosti jesu i saradnja Alta Paya sa EPS-om. Firma Alta Pay Group od novembra 2023. posreduje u elektronskom plaćanju računa za struju na sajtu i u aplikaciji EPS-a "Uvid u račun", a od juna 2025. građani Beograda račune za struju više ne uplaćuju na račun EPS-a kod Uprave za trezor, već na račun kod Alta banke. EPS je saopštio da je Alta samo jedna od poslovnih banaka sa kojima ima uspešnu saradnju, a ugovori o detaljima te saradnje nisu javno dostupni. Macura je od menjačnice otvorene 2008. poslovanje proširio na bankarstvo kupovinom JUBMES banke, platne usluge, nekretnine i građevinarstvo. A 2026. je preko Alta Retaila preuzeo trgovinske lance u Srbiji Idea, Roda i Mercator. Željko Mitrović se nalazi na čelu Pink Media Group, čija je osnovna delatnost proizvodnja televizijskog programa. Počeo je krajem 90-ih godina, u vreme režima Slobodana Miloševića, tako što je osnovao radio i TV Pink, a potom i diskografsku kuću City records. U to vreme bio je član rukovodstva JUL-a (Jugoslovenske levice), koju je vodila Mirjana Marković, supruga Slobodana Miloševića. Mitrović je trenutno vlasnik ili suvlasnik u 18 kompanija registrovanih za različite proizvodne delatnosti od medijskih i kinematografskih, preko čokalada i žvaka do bespilotnih letelica. Odnosi Srbije i SADSrbija je poslednjih meseci sve više u fokusu članova američkog Kongresa. Tako su republikanac Džo Vilson i demokrata Bil Kiting (Bill Keating) uputili u avgustu Predstavničkom domu predlog zakona kojim se traže mere za Srbiju zbog nazadovanja demokratije, Rusije i Kine. Potom je u Senat stigao dvostranački predlog zakona o Srbiji, koji su podneli republikanac Čak Grejsli (Chuch Grassely) i demokrata Ričard Blumental (Richard Blumental). Tim predlozima se pored viznih i finansijskih sankcija za zvaničnike u Srbiji, predviđa i zaustavljanje ili uslovljavanje Strateškog dijaloga. Vlasti Srbije nisu komentarisale te zakonske predloge. Sjedinjene Države i Srbija pokrenule su sredinom jula Strateški dijalog, kako bi produbile saradnju. Dve zemlje su tada, u okviru Strateškog dijaloga, potpisale Memorandum o razumevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj bezbednosti. Susret američkih i srpskih zvaničnika otvorio je 17. jula državni sekretar SAD Marko Rubio.

Austrija je izrazila nezadovoljstvo time što je Srbija uložila primedbu na sastav delegacije Evropskog parlamenta koja će posmatrati predstojeće izbore u Srbiji. Austrijski kancelar Kristijan Štoker (Christian Stocker) poručio je da Beč ne smatra dobrim znakom kritiku upućenu Andreasu Šideru (Andreas Schieder), evropskom poslaniku iz Austrije koji će predvoditi delegaciju Evropskog parlamenta. "To nije signal u pravcu Evropske unije. Kao što sam ranije rekao, smatram da je i na samim zemljama, a pre svega na Zapadnom Balkanu, da ovde rešavaju probleme, a ne da stvaraju nove. Zato smo veoma kritični prema ovoj meri", rekao je Štoker u Miločeru na konferenciji za novinare na kraju samita u okviru Berlinskog procesa. Predsednica Skupštine i vršiteljka dužnosti predsednika Srbije Ana Brnabić uputila je pismo predsednici Evropskog parlamenta Roberti Mecoli. U njemu protestuje zbog sastava delegacije, a posebno zbog imenovanja Andreasa Šidera za njenog šefa. Brnabić je u pismu navela da dosadašnje javno delovanje više članova delegacije pokazuje "njenu potpunu političku pristrasnost". "Izbor lica koja kontinuirano iznose izrazito negativne sudove o vlastima u Srbiji, a pojedina i javno iskazuju očekivanje njihove smene i podršku drugim učesnicima na izborima, jasno ukazuje na to da u Srbiju dolaze s već formiranim zaključcima", ocenila je Brnabić. Evropski parlament je nakon prijema pisma saopštio da nema nameru da menja sastav delegacije koja će posmatrati vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, zakazane za 25. oktobar. "Nadamo se da ćemo videti nezavisne i slobodne izbore i da će Srbija tada biti svesna odgovornosti koju sama snosi za ovo članstvo i za zemlje Zapadnog Balkana", izjavio je austrijski kancelar. Pristupni pregovori Srbije sa EU su u zastoju gotovo pet godina. Srbija je poslednji klaster u pristupnim pregovorima otvorila u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu, a Srbija je odbila da se pridruži sankcijama koje je EU uvela Kremlju. To je bio ključni razlog zastoja na njenom evropskom putu. U međuvremenu se pogoršalo i stanje vladavine prava, što je dodatno otežalo pokušaje Srbije da izađe iz višegodišnjeg zastoja. Nekadašnji lider u procesu pristupanja, Srbija je postepeno izgubila mesto među predvodnicima evropskih integracija. Crna Gora je za sada najizvesnija buduća članica EU, a za njom sledi Albanija. Evropska unija, nekadašnji strateški cilj zemlje, gotovo je nestala iz predizborne kampanje. Samo lista Evropska Srbija gradi kampanju na članstvu u EU i sankcijama Rusiji, dok vladajuća Ujedinjena Srbija i Studentska lista tu temu uglavnom zaobilaze. Evroskeptične desničarske liste otvoreno se protive članstvu, a većina lista, uključujući i studente u blokadi, protivi se sankcijama Rusiji.

Iako imaju brojna programska neslaganja, aktuelna vlast u Srbiji i najjača opoziciona lista "Studenti pobeđuju" upućuju građanima identičan apel uoči parlamentarnih izbora 25. oktobra – izađite i glasajte. Tri dana uoči izbora u poslednjih desetak godina, isti poziv stiže i od brojnih javnih ličnosti koje su se priključile nestranačkoj kampanji organizacija civilnog društva iz cele zemlje. Republička izborna komisija (RIK) je objavila početkom oktobra da je ukupan broj birača u Srbiji za predstojeće parlamentarne izbore 6.450.523. To je za pedesetak hiljada manje nego na prethodnim izborima održanim u decembru 2023. godine. U izbornoj trci učestvuje 18 lista, ali je atmosfera gotovo referendumska, pa je veliki deo javnosti podeljen između liste "Ujedinjena Srbija", čiji stožer je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) i liste "Studenti pobeđuju", proistekle iz višemesečnih protesta zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu novembra 2024. godine. Ko sve zove na izbore?Studentska lista pozvala je građane da u danu za glasanje što ranije izađu na birališta. Kako su naveli u postu na društvenim mrežama, "velika izlaznost i gužve na biračkim mestima u ranim satima mogu da motivišu ljude koji nisu sigurni da li treba da izađu i glasaju". Velikoj izlaznosti se, tako barem tvrdi, nada i doskorašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je nosilac liste "Ujedinjena Srbija". On je 19. oktobra za provladinu televiziju Pink izjavio da velika izlaznost ide u korist Srpske napredne stranke. "Ja želim da izađete u što većem broju. Sve preko 63 odsto što izađe, mi dobijamo značajno veći broj ljudi koji glasaju za nas, nego za njih", rekao je Vučić. Vanredni profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka Dušan Vučićević tumači Vučićevu izjavu kao ohrabrivanje birača SNS-a, ali dodaje da je matematički nelogično da velika izlaznost odgovara naprednjacima. Prema njegovim rečima, SNS može prevashodno da računa na svoje tvrdo biračko jezgro. "Ako oni mogu da računaju na, na primer 1,6 ili 1,7 miliona birača, onda je logično da što manja izlaznost njima više odgovara. Ukoliko bi izašlo dva miliona ljudi na izbore, što nije realno, SNS bi ostvario ubedljivu pobedu. Tako da veća izlaznost definitivno odgovara listi 'Studenti pobeđuju'", objašnjava Vučićević. Očekuje se da na izborima u nedelju bude znatno veći broj mladih osoba. Istraživače to ne iznenađuje, s obzirom na to da su studentski protesti mobilisali ovu populaciju. Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), koja predstavlja savez više od 100 omladinskih udruženja, sprovela je 2026. godine istraživanje o stavovima mladih o različitim temama. Na pitanje da li bi izašli na izbore, 89 odsto ispitanika, starosti od 15 do 30 godina, odgovorilo je pozitivno, dok je sedam odsto reklo da nije sigurno. Dušan Vučićević očekuje da u nedelju na biralištima bude mnogo veći broj mladih nego na prethodnim izbornim ciklusima. "U grupi od 18 do 35 godina je prethodnih godina bilo najmanje onih koji su na izbore izlazili. Mi sad očekujemo ogromnu izlaznost mladih. Promena u toj starosnoj kohorti će najviše uticati na povećanje izlaznosti", smatra Vučićević. Kampanju za povećanje izlaznosti vode i nestranački akteri. Pod sloganom "Svi izlazimo" brojne javne ličnosti – glumci, muzičari, pisci, televizijski voditelji – u kratkim video spotovima na društvenim mrežama pozivaju građane da u što većem broju izađu na birališta 25. oktobra. Iza kampanje stoji "Inicijativa za izlaznost", oko koje je okupljeno više od 90 organizacija civilnog društva iz čitave Srbije. Kakva je bila izlaznost na ranijim izborima?Kampanju za motivisanje birača da iskoriste svoje građansko pravo vodile su i civilne organizacije uoči parlamentarnih i predsedničkih izbora u septembru 2000. godine, nakon kojih je svrgnut autokratrski predsednik Slobodan Milošević u Petooktobarskoj revoluciji. Na tim izborima zabeležena je rekordno velika izlaznost od 71,55 odsto, što znači da je od upisanih 6,8 miliona birača glasalo 4,9 miliona. Tako veliki procenat glasača na parlamentarnim izborima u Srbiji zabeležen je još samo 1990. godine, na prvim izborima nakon povratka višestranačja. Na prethodna četiri glasanja za narodne poslanike izlaznost se kretala oko 58 odsto, koliko je bilo u decembru 2023. i aprilu 2022. godine. Dve godine ranije, u junu 2020, deo opozicije bojkotovao je glasanje zbog loših izbornih uslova, pa je izlaznost pala na 49 odsto, dok je na izborima u aprilu 2016. na birališta izašlo 3,7 miliona od 6,7 upisanih birača, odnosno 56 odsto. Dušan Vučićević ne očekuje da bi na oktobarskim izborima izlaznost mogla sa bude slična onoj iz septembra 2000. godine. On napominje da je problem sa biračkim spiskom to što obuhvata veliki broj ljudi koji ne živi u Srbiji, pa nije moguće utvrditi kolika je stvarna izlaznost. Tako je zvanični broj birača upisanih u birački spisak pred ove izbore 6,5 miliona, dok je na popisu stanovništva iz 2022. zabeleženo 6,6 miliona evidentiranih građana. "Mi znamo da u Srbiji živi dosta manje birača od toga što je formalni birački spisak i računamo da je broj birača oko 5,1 milion, uz odstupanje od oko 100.000. Tako posmatrano, izlaznost iz 2023. koja je bila oko 58 odsto bi realno bila oko 74 odsto", kaže Vučićević. Tako posmatrano, dodaje sagovornik RSE, u Srbiji postoji oko 1,2 miliona ljudi koji nisu izašli na izbore 2023. godine. "Meni je teško da zamislim da ukupan broj birača bude veći od 4,3 miliona. Tačno je da sad imamo veće interesovanje u dijaspori, gde imamo mnogo prijavljenih ljudi‚ pa možemo da računamo na najviše 65-67 odsto izlaznosti", smatra Vučićević. Mogu li se neregularnosti pobediti izlaznošću?Jedna od ključnih preporuka OSCE-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) bila je upravo revizija biračkog spiska u Srbiji. Aktuelna vlast je u maju usvojila izmene izbornih zakona, kojima je, između ostalog, omogućeno formiranje Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, u kojoj su predstavnici stranaka vlasti, opozicije i nevladinih organizacija. Komisija, međutim, nije uspela da završi kompletnu reviziju do izbora 25. oktobra. Neažuran birački spisak nije jedina nepravilnost na koju su prethodnih godina ukazivali opozicija i izborni posmatrači iz Srbije i inostranstva. Nakon parlamentarnih izbora 2023, na kojima je najviše glasova odnela lista Srpske napredne stranke, opozicija je optužila vladajuću koaliciju za izborne mahinacije, što je vlast odbacila. Uz nefer izbornu kampanju i navode o kupovini glasova, posmatrači i novinari su zabeležili masovnu migraciju glasača iz susednih zemalja, prvenstveno iz BiH, na dan glasanja. Prema istraživanju Radija Slobodna Evropa, više od 500.000 ljudi bez precizno upisane adrese će na predstojećim izborima imati pravo glasa u Srbiji. Analizirajući javno dostupne podatke na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, RSE je primere ove prakse našao u različitim delovima Srbije – od Prijepolja na jugozapadu države, preko Čačka na zapadu, do južnih opština Preševo i Bujanovac. Samo u 13 pograničnih opština u Srbiji oko 85 hiljada birača upisano je u birački spisak sa adresom "nema ulice 0". Resorna ministarstva, međutim, nisu dala objašnjenje. O izborima u Srbiji ove sedmice se oglasila i dvostranačka grupa američkih senatora koja je pozvala vlasti u Srbiji da obezbede ravnopravne uslove za sve učesnike parlamentarnih izbora, navodeći da primećuju "zabrinjavajuće znakove" uoči glasanja 25. oktobra. U pozivu građanima da u što većem broju i što ranije izađu na glasanje lista koju su podržali studenti navodi da "razne opstrukcije izbornog procesa najčešće počinju popodne", nakon što glasa većina birača naklonjenih vlasti. Dušan Vučićević smatra da visoka izlaznost ne može a priori da smanji prostor za eventualne izborne mahinacije vlasti, te da je mnogo značajnija kontrola kroz prisustvo u biračkim odborima. Prema navodima predstavnika studentske liste, izborni dan će pratiti oko 60.000 njihovih kontrolora u Srbiji i inostranstvu. Pomoć su ponudile i pojedine opozicione partije koje imaju poslanike u parlamentu, ali ne učestvuju na izborima, s obzirom da i one imaju pravo na članstvo u biračkim odborima.

Studentu Andreju Premoviću iz Raške, na jugu Srbije, policija je 22. oktobra pretresla stan zbog sumnje na "neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka", saopštilo je Više javno tužilaštvo u Beogradu. U izjavi za lokalni portal Razglas, Premović kaže da je razlog pretresa akcije to što policija sumnja da je on kreirao platformu "ocisti.net", na kojoj su objavljeni podaci osoba iz mreže botova vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Premović je negirao da je na bilo koji način u to umešan. "Uzeli su računare i mobilne telefone na forenzičko ispitivanje, ali tu neće naći ništa", kazao je, uz ocenu da je reč o pokušaju "zastrašivanja". Do ovog poteza Tužilaštva dolazi tri dana uoči izbora u Srbiji. Tužilaštvo je saopštilo i da će javnost "blagovremeno biti obaveštena o ishodu postupanja" u ovom predmetu. Inače, Premović je student prve godine Računarskog fakulteta u Beogradu. Osvojio je 2025. zlatnu medalju na Međunarodnoj olimpijadi iz sajber bezbednosti u Singapuru. Dobitnik je i priznanja Srpske akademije nauka i umetnosti zbog svojih postignuća tokom školovanja. Šta je platforma 'očisti.net'?Stan studenta Premovića pretresan je nekoliko dana nakon što je objavljena baza "očisti.net". Ta baza, kako se tvrdi, sadrži podatke o preko 32.000 naloga na mreži Iks koji su korišćeni u cilju promocije vlasti Srpske napredne stranke i diskreditacije političkih protivnika. Kako piše nedeljnik Vreme, platforma ima više od 7.300 registrovanih korisnika (botovi) koji su delom zaposleni u javnim preduzećima. "Prema grubim procenama, pošto botuju u radno vreme, koštaju građane Srbije oko 21 milion evra mesečno", navodi nedeljnik. Vreme piše i da su ljudima koji stoje iza bot naloga izdavane "smernice" koju objavu da lajkuju ili podele, a na koju da odgovore i šta i kako treba da napišu. Od februara 2023. do decembra 2024. izdato je više od 394 hiljade takvih "zadatka". Hapšenja i pretresanja stanova uoči izboraPrethodnog dana, 21. oktobra policija je po nalogu VJT u Beogradu, uhapsila pet osoba u Novom Sadu pod sumnjom da su planirali nerede na dan parlamentarnih izbora 25. oktobra. Prema navodima Tužilaštva, uhapšeni u Novom Sadu sumnjiče da su "u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije" planirali "nasilje, nerede, kao i napade na neistomišljenike i policijske službenike". VJT kaže i kako je navodna namera osumnjičenih bila "nasilna promena ustavnog uređenja i svrgavanje najviših državnih organa". Oni su 22. oktobra saslušani u Tužilaštvu koje je zatražilo njihov pritvor. Većina osumnjičenih se na saslušanju branila ćutanjem, dok su ostali kratko negirali izvršenje krivičnog dela, navelo je VJT. Uhapšen i aktivista udruženja 'Beograd ostaje'Nešto kasnije, istog dana, Tužilaštvo je saopštilo i da je uhapšen S.I. (29) iz Zemuna zbog sumnje da je "dogovarao, planirao i druge obučavao za realizaciju različitih nasilnih aktivnosti" na dan održavanja izbora. Na teret mu se stavlja "pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije". Određeno mu je zadržavanje do 48 sati. Udruženja "Beograd ostaje", koje je ranije organizovalo niz akcija i protesta zbog rušenja Starog savskog mosta u Beogradu, saopštilo je da je reč o njihovom aktivisti Srđanu Iliću. Udruženje je odbacilo "svaku tvrdnju o organizovanju nasilja". "Čovek koji je uvek bio na prvoj liniji odbrane, naš mostobran, drugar, roditelj i pre svega veliki borac za prava svih ugroženih, preko noći se lažno proglašava 'teroristom', naveli su na Instagramu. Ilića je i veb administrator međunarodnog Projekta zajedničke istorije (JHP). JHP je zatražio od vlasti u Srbiji da ga pusti na slobodu, te da objave pravni osnov za njegovo privođenje. Zahteva se i da vlasti Srbije prestanu da, kako se navodi, koriste policijske i tužilačke akcije, praćene medijskim kampanjama, kako bi zaplašile aktiviste uoči parlamentarnih izbora. Odbor je takođe pozvao Delegaciju Evropske unije u Srbiji, Misiju za posmatranje izbora OEBS/ODIHR, ambasade država članica EU i druge međunarodne činioci da usredsrede pažnju na taj incident. Projekt zajedničke istorije obuhvata istoričare i druge naučnike iz svih delova Jugoistočne Evrope. Publikacije Projekta objavljene su na desetak jezika. 'Pokušaj ometanja i zastrašivanja'Nakon hapšenja više osoba reagovali su i predstavnici studentskog pokreta sa više fakuleta. "Svedočimo privođenjima ljudi koji su aktivno uključeni u organizaciju i pripremu izbornog dana. Posebno nas zabrinjava činjenica da to nije izolovan slučaj". Postupanje policije i tužilaštva u proteklim danima opisali su kao "direktan pokušaj ometanja i zastrašivanja studentske strukture koja je uspostavljena radi praćenja izbornog procesa i zaštite izborne volje građana". Poručili su i da ne žele nikakvo nasilje, sukobe, niti izazivanje nereda, već da su njihov cilj "mirni, slobodni, demokratski i fer izbori". Provladini mediji preneli su i da je u Kraljevu uhapšena jedna osoba iz Vrnjačke Banje, ali zvanične institucije nisu potvrdile tu informaciju. Inače, vesti i snimke hapšenja objavili su nekoliko sati pre nego što su se o svemu oglasile zvanične institucije. Studenti upozorili na hapšenjaUoči ovih policijskih akcija, studentski pokret upozorio je da se "spremaju hapšenja" kritičara vlasti. Naveli su da "znaju" da im vlast snima sastanke. "Znamo i šta nam spremaju za poslednju nedelju izborne kampanje. Najprljavije laži, najveće podmetačine i još jaču represiju nad onima koji su dve godine na ulici. Pa da im odmah kažemo: snimajte. Slušajte. Preslušavajte. Nećete naći ništa protivzakonito", saopštili su studenti na društvenoj mreži Iks. Studentski pokret, nastao na talasu protesta protiv korupcije, smatra se najvećim rivalom Srpskoj naprednoj stranci na ovim izborima. SNS sa svojim koalicionim partnerima je na vlasti u Srbiji poslednjih 14 godina.

Više od 8,5 miliona evra potrošili su u kampanji kandidati na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji. U ovu računicu nisu ušle liste nacionalnih manjina, kojih je na izborima 25. oktobra čak devet. Troškove, ali i prihode tokom kampanje, pokazuju preliminarni finansijski izveštaji kandidata, koje je analizirao Radio Slobodna Evropa (RSE). Najskuplju je, prema analizi RSE, imala vladajuća Srpska napredna stranka (SNS). Kada se uračunaju njihova avansna plaćanja, naprednjaci, koje predvodi bivši predsednik države Aleksandar Vučić, potrošili su tokom kampanje oko četiri miliona evra. To je dvostruko više od Studenstke liste, koja se smatra njihovim glavnim rivalom na ovim izborima. Lista koju predvodi studentski pokret, nastao na talasu masovnih antivladinih protesta, prijavila je u preliminarnom izveštaju oko dva miliona evra troškova. To je jedina lista čiju su kampanju gotovo u potpunosti finansirali građani. Donacijama više od 26 hiljada građana, prikupili su 1,97 miliona evra. Konačni troškovi kampanje znaće se nakon objave rezultata izbora, kada su svi kandidati dužni da svedu račune. Za kontrolu prihoda i troškova zadužena je Agencija za sprečavanje korupcije. Na njenom su sajtu sada dostupni preliminarni izveštaji, koji obuhvataju period od raspisivanja izbora do sedam dana pred glasanje - odnosno, od 9. septembra do 18. oktobra. Kampanja naprednjaka sa stranačkog računaSNS je, prema preliminarnom izveštaju o finansiranju kampanje, imao na raspolaganju više od četiri miliona evra. Potrošeno je, kako navode, oko 1,5 milion evra, dok su 2,5 miliona evra prikazana kao avansna plaćanja za koja još nisu dostavljeni konačni računi. A kada se saberu evidentirani troškovi i avansi, kampanja naprednjaka bila je ubedljivo najskuplja pred predstojeće izbore. Prema izveštaju, SNS nije prijavio nijednu donaciju građana, ni firmi. Gotovo sav novac za kampanju je obezbeđen sa stranačkog računa. Naprednjaci su iskoristili i mogućnost da u kampanji potroše i novac iz budžeta - nešto manje od 300 hiljada evra. Toliko je na raspolaganju svakom učesniku izborne trke. SNS je najveći deo avansnih plaćanja, više od 1,3 miliona evra, opredelio Radio-televiziji Srbije, dok su avansi agenciji CAS medija premašili 1,1 milion evra. Među ostalim prijavljenim troškovima, izdvaja se saradnja sa jednom privatnom firmom kojoj je plaćeno više od 800 hiljada evra za zakup više od 2.100 bilborda. Dodatnih 340 hiljada evra isplaćeno je istoj firmi za promociju na portalima i društvenim mrežama. A za prevoz na stranačke skupove u Kragujevcu i Novom Sadu, SNS je prijavio oko 95 hiljada evra troškova. Novac je uplaćen na račune 19 prevoznika, kao i državnom preduzeću Srbijavoz, zaduženom za železnički prevoz. Srbijavozu je, prema izveštaju, plaćeno nešto više od četiri hiljade evra. Studenska kampanja od donacija građanaIzbornu kampanju liste "Studenti pobeđuju" doniralo je 26.408 građana. Tako su prikupili više 1,9 miliona evra. Iznosi su se kretali od zakonom maksimalno dozvoljenih 2,3 hiljade evra (273.655 dinara), do manjih iznosa od svega nekoliko stotina dinara. Najviše uplata bilo je u iznosu od oko 50 evra (6.000 dinara). Toliko je iznosila jednokratna pomoć države punoletnim građanima pred izbore - dok je na društvenim mrežama u danima isplate pokrenuto više inicijativa da simpatizeri studenstke liste taj novac preusmere njima za kampanju. Pet kompanija doniralo studentskoj listi dodatnih 4,8 hiljade evra. A kada se uporede prihodi i troškovi studentske kampanje, brojke pokazuju da je 98 odsto troškova pokriveno donacijama građana. Studentska lista za kampanju koristi i budžetska sredstva - nešto manje od 300 hiljada evra, koliko je svim kandidatima na raspolaganju. Prema preliminarnom izveštaju Agenciji za sprečavanje korupcije, lista "Studenti pobeđuju" je najviše novca, više od 790 hiljada evra, potrošila na štampani i promotivni materijal. Drugi najveći trošak u kampanji, više od 480 hiljada evra, jesu TV spotovi. Novac za spotove je najvećim delom isplaćen Radio-televiziji Srbije. Sledi oglašavanje na internetu, odnosno Meti i Guglu - sa oko 270 hiljada evra, dok je jednoj firmi za softver, pozivni centar, obuku kontrolora i video produkciju plaćeno oko 290 hiljada evra. Socijalisti i desnica na televizijiKoalicija oko Socijalističke partije Srbije, koju predvodi Ivica Dačić, najviše novca je potrošila na reklamiranje na televiziji - pokazuje preliminarni izveštaj. SPS je prijavila troškove televizijskog oglašavanja u iznosu od milion evra. Najviše novca izdvojeno je za reklamiranje na televiziji Pink - nešto manje od 750 hiljada evra, dok su reklame na Radio-televiziji Srbije koštale oko 250 hiljada evra. Socijalisti u izveštaju navode da je javnom servisu isplaćen avans od oko 220 hiljada evra, dok se ugovor sa Pinkom vodi se kao neplaćen, uz napomenu da "cena nije konačna". Veći trošak socijalista bio je i promotivni skup u Beogradskoj areni 11. oktobra. Taj skup koštao je oko 335 hiljada evra, gde je više od 200 hiljada evra potrošeno na prevoz pristalica. SPS i njegovi koalicioni partneri nemaju nijednu prijavljenu donaciju građana ili firmi, već je kampanja finansirana novcem prebačenim sa stranačkog računa. Ukupno su, računajući i još neisplaćeno medijsko oglašavanje, potrošili više od 1,7 miliona evra. U izvestaju se navodi da nisu uzeli novac, koji se iz budžeta opredeljuje za troškove izborne kampanje. "Autentična desnica", koju predvodi Miloš Jovanović, prijavila je oko 478 hiljada evra troškova u preliminarnom izveštaju. Nisu svi troškovi i plaćeni. Ovoj listi je, prema preliminarnom izveštaju, ostalo oko 170 hiljada evra neplaćenih računa. "Autentična desnica" nije prijavila nijedan prilog građana ili firmi, a novac za kampanju je prikupila iz budžetskih sredstava i sa računa stranke. Više od polovine novca otišlo je na reklamiranje na televiziji - preko 255 hiljada evra. Od toga je javnom servisu, Radio-televiziji Srbije, pripalo više od 200 hiljada evra. 'Evropska Srbija' na internetuOpoziciona "Evropska Srbija", koju čine Stranka slobode i pravde i SRCE, prijavila je u preliminarnom izveštaju oko 130 hiljada evra troškova. Od toga je najveći deo, 94 odsto, otišao jednoj privatnoj marketinškoj agenciji - uglavnom za promotivni materijal i reklamiranje na internetu. Prijavljeni su još troškovi jednog istraživanja javnog mnjenja i organizacija dve tribine. Ova lista nema prijavljene donatore. Na šta su trošili ostali kandidati?Lista pokreta Snaga Srbije, koju predvodi biznismen Bogoljub Karić, potrošila je tokom kampanje oko 75 hiljada evra - najviše na reklame u medijima i štampu promotivnog materijala. Pored novca iz državnog budžeta za finansiranje kampanje, ova lista je prijavila i tri donacije građana - u vrednosti od oko 4,8 hiljada evra. Lista koju predvodi advokat Vladimir Gajić navela je u preliminarnom izveštaju da je u kampanji do sada potrošila oko 1,4 hiljade evra. Da li su svi predali izveštaje?RSE nije analizirao troškove devet lista nacionalnih manjina na predstojećim izborima. Do objave teksta, na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije nedostaju izveštaji o troškovima dve izborne liste koje nemaju status manjinskih. Nema preliminarnog izveštaja grupe građana koju predvodi Petar Đurić, poznat po sloganu "Ćale ovo je za tebe". Nije objavljen ni izveštaj o troškovima Liberalno zelene stranke, koju predvodi lekar Dejan Žujović. Šta kaže zakon?Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti utvrđeno je koliko stranke mogu potrošiti tokom kampanje. Na raspolaganju im je novac iz budžeta - koji jednako pripada svim učesnicima izborne trke. Za ovu izbornu kampanju je, tako, iz državne kase namenjeno oko 12,5 miliona evra. Postoje jasni propisi i kako se taj novac raspoređuje. Nešto više od pet miliona evra, odnosno 40 odsto ukupnog iznosa, raspoređuje se na jednake delove pre izbora. Kako bi kandidati dobili novac iz budžeta, moraju da ga zvanično zatraže i ispune zakonom propisane uslove. Preostalih 60 odsto tog iznosa dodeljuje se posle izbora, nakon proglašenja rezultata. Svaka lista koja uđe u novi saziv parlamenta dobija oko 30.000 evra po svakom osvojenom poslaničkom mestu. Ali, postoje i pravila kad se novac vraća u budžet. Vraćaju ga svi kandidati koji ne osvoje jedan odsto važećih glasova, odnosno 0,2 odsto, ako je reč o manjinskim listama. Takođe, državi se mora vratiti sav novac iz budžeta koji nije iskorišćen u kampanji. Zakon određuje maksimalni iznos donacija, koje mogu uplatiti pojedinac ili firma. Ograničeno je i koliko se maksimalno može potrošiti u kampanji za parlamentarne izbore – šest miliona evra po izbornoj listi. U finansijskim izveštajima kandidati moraju jasno prikazati poreklo novca i kako je novac utrošen, a kontrolu, nakon izbora, sprovodi Agencija za sprečavanje korupcije. Konačne izveštaje o troškovima kampanje kandidati moraju da predaju u roku od 30 dana, nakon objavljivanja rezultata izbora.

Napori autoritarnih vlasti da izoluju stanovništvo od interneta, kao i zloupotrebe zakona koji regulišu upotrebu interneta i sadržaje generisane veštačkom inteligencijom, stvorili su nove prepreke slobodi izražavanja i pristupu informacijama u digitalnom prostoru. Ovo je zaključak novog izveštaja organizacije Freedom House u kojem se konstatuje da su internet slobode u svetu u padu 16. godinu zaredom. U tom kontekstu pominje se i Srbija. Podsećaju da na antivladine proteste predvođene studentima, koji su izbili nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi. "Vlast je oštro suzbijala proteste, od kojih su mnogi organizovani uz pomoć digitalnih alata", piše u izveštaju. "Autoritarni režimi preoblikuju internet u sistem kontrole, odlučujući ko može da se poveže, šta može da vidi i da li njegov glas može da se čuje", rekao je Kian Vesteinsson, autor izveštaja i zamenik direktora Freedom Housea za istraživanja. "Diktatori ulažu u to da ljude drže van mreže. Mi moramo da ulažemo u to da cenzura ne uspe", istakao je. Izvršni direktor Freedom House-a Jamie Fly ukazao je da "autoritarni akteri već koriste veštačku inteligenciju kao oružje". "Moramo da obezbedimo da aktivisti na prvoj liniji i borci za slobodu imaju pristup najsavremenijim tehnologijama kako bi mogli da se suprotstave tim pretnjama i ubrzaju širenje slobode u represivnim društvima", dodao je. Freedom House konstatuje u svom izveštaju i da su širom sveta ljudi tokom prethodne koristili digitalne alate za mobilizaciju i organizovanje antivladinih protesta. U izveštaju se ne pominju druge zemlje Zapadnog Balkana osim Srbije koja je zadržala status "delimično slobodne" države po pitanju internet sloboda. Tako je kategorisana od 2024. Do tada je bila ocenjena kao "slobodna". Sve manje sloboda u skoro pola analiziranih zemaljaStanje sloboda u digitalnom prostoru se pogoršalo u 16 od 38 zemalja koje su analizirane u izveštaju. Iran je zabeležio najveći pad. Tako se pridružio Kini i Mjanmaru kao zemljama sa najgorim uslovima za slobode na internetu. Značajan pad zabeležili su i Jordan i Nigerija, dok je Gruzija iz kategorije "slobodnih" prešla u "delimično slobodne". Freedom House to objašnjava time što su vlasti nastavile da suzbijaju onlajn aktivizam i izražavanje koje smatraju da su kritički nastrojeni prema vladajućoj partiji Gruzijski san. Poboljšanje je zabeleženo u osam država. Bangladeš je drugu godinu zaredom zabeležio najveći napredak, s obzirom na to da je zemlja sprovela reforme nakon svrgavanja Šeik Hasine, čiju je desetogodišnju vladavinu obeležila široko rasprostranjena cenzura i nadzor. Gambija je nastavila da beleži postepen napredak u oblasti slobode interneta, nakon što je pre gotovo deset godina sa vlasti smenjen represivni lider Jahja Džame. Slobodnim se smatra tek devet zemalja. Estonija je u analiziranom periodu bila država sa najslobodnijim internet okruženjem. Iran: 'Ekstremna cenzura na internetu'U izveštaju se apostrofira da su iranske vlasti u januaru "brutalno ugušile antivladin protesni pokret", koji je delom organizovan i preko društvenih mreža. Podseća se da su kao odgovor na proteste iranske vlasti "ubile hiljade ljudi". "Oko 50.000 ljudi je zatvoreno, uključujući i one koji su na društvenim mrežama samo kritikovali vlasti ili pružali podršku demonstrantima", stoji u izveštaju. Dalje ističu da su vlasti u Iranu nakon napada Sjedinjenih Američkih Država i Izraela u februaru, uvele "ekstremnu cenzuru na internetu". "Iranske vlasti uvele su prekid interneta na celoj teritoriji zemlje koji je trajao oko 88 dana, što je najduži takav prekid zabeležen u istoriji ovih izveštaja Freedom House-a". Dodaje se i da je "reorganizovan" pristup internetu tako da je samo "privilegovana manjina mogla da pristupa globalnim platformama". "Ovakav sistem omogućio je iranskim vlastima da zadrže čvrstu kontrolu nad informacijama na internetu tokom niza uzastopnih kriza, ali i da istovremeno izađu u susret elitama u zemlji, koje i dalje uživaju prednosti pristupa globalnom internetu", navodi Freedom House. 'Rusija ubrzala napore da prekine internet veze'Rusija je tokom protekle godine ubrzala napore da prekine veze sa globalnim internetom, razvijajući represivne modele kojim bi izolovale svoje stanovništvo u digitalnom dobu, navodi se u izveštaju. Ističe se i da su ruske vlasti proširile prekide i ograničenja korišćenja virtuelnih privatnih mreža (VPN), istovremeno nastojeći da zadrže pristup servisima koje je država odobrila. U septembru 2025. godine, vlasti su uvele "registar društveno značajnih servisa", kojima bi internet provajderi trebalo da obezbede pristup tokom prekida internet veze. Na spisku su se našli državni mediji, platforme bliske vlastima, kao i državna aplikacija za dopisivanje Max. Vlada je u novembru usvojila nova pravila kojima su "spoljni uticaji na informacije" definisani kao pretnja ruskom internetu. Tim pravilima regulatoru za komunikacije Roskomnadzoru dato je ovlašćenje da, kao odgovor na takve pretnje, primenjuje različite mere cenzure. U februaru je vlada usvojila zakon kojim se Federalnoj službi bezbednosti (FSB) omogućava da uvede prekid internet veze na osnovu predsedničkog ukaza, čime je Vladimiru Putinu praktično dato ovlašćenje da isključi internet iz bilo kog razloga. "Vlasti su u maju 2026. godine, uoči obeležavanja Dana pobede, uvele opsežne kratkotrajne prekide mobilnog interneta širom zemlje. Korisnici su prijavljivali da tokom tih ograničenja nisu mogli da pristupe čak ni veb-sajtovima sa spiska "društveno značajnih servisa", piše u izveštaju. Zakoni o proveri uzrastaGlobalno gledano, Freedom House navodi da su zakoni o proveri uzrasta stvorili nove prepreke pristupu internetu i rizike po privatnost i bezbednost. Do juna 2026. godine, donosioci odluka u deset od 38 analiziranih zemalja predložili su, usvojili ili počeli da primenjuju zakone o proveri uzrasta za društvene mreže ili druge onlajn sadržaje koji nisu pornografski, stoji u izveštaju. Australija i Indonezija uvele su zabranu korišćenja društvenih mreža za mlađe od 16 godina, dok bi, prema predloženom okviru, u Turskoj nalozi na društvenim mrežama trebalo da budu povezani sa stvarnim imenima korisnika preko državnog sistema digitalnog identiteta. Ističu i da represivni lideri širom sveta već nastoje da iskoriste "takozvane obaveze provere starosti za sopstvene ciljeve, poput nametanja invazivnog nadzora na internetu". Zaključak je da bi trebalo više da se ulaže u istraživanja kako bi se razvile metode za utvrđivanje uzrasta koje zaista štite privatnost i smanjuju rizike po sajber bezbednost. Takođe, smarta Freedom House, donosioci odluka trebalo bi da izdvoje dodatna sredstva za borbu protiv zlostavljanja dece na internetu. Zloupotreba zakona o veštačkoj inteligencijiMere usmerene na sadržaje proizvedene veštačkom inteligencijom bavile su se stvarnim štetnim pojavama, piše u izveštaju. Podvlači se, međutim, da su istovremeno izazvale zabrinutost zbog cenzure i mogućeg prekoračenja ovlašćenja. "Vlade su uvodile pravila koja se odnose na lažno predstavljanje, uznemiravanje i zaštitu dece, ali su vlasti neke od tih zakona zloupotrebljavale kako bi ograničile slobodu izražavanja na internetu", navodi Freedom House. U izveštaju se napominje i sloboda interneta treba da bude vodeće načelo u eri veštačke inteligencije. "Brzo širenje primene agentske veštačke inteligencije, odnosno alata koji samostalno izvršavaju zadatke, već menja internet". "Društva širom sveta suočiće se sa pitanjem kako da prilagode funkcionisanje interneta ovim promenama. U tim nastojanjima trebalo bi očuvati otvorenu razmenu informacija i slobodu izražavanja kao temeljne vrednosti", zaključuje Freedom House. Suprotstaviti se prekidima interneta i cenzuriNalazi Freedom House-a ukazuju na potrebu za ulaganjima i u pristup internetu i u zaštitu korisnika. "Alati za zaobilaženje cenzure moraju da stignu do ljudi kojima su potrebni, a ti ljudi moraju biti u mogućnosti da se povežu na internet bez izlaganja nadzoru ili napadima", ističe organizacija. Smatraju i da bi pružaoci internet usluga trebalo javno da objavljuju naloge za prekid interneta koje dobijaju od pojedinih vlasti, te da se obavežu da će osporavati naloge koje smatraju nesrazmernim ili nezakonitim. Freedom House je u ovogodišnjem izveštaju privremeno obustavio praćenje 34 zemlje. "Slobode na internetu" (Freedom on the Net) je godišnje istraživanje ove organizacije o ljudskim pravima u digitalnom prostoru. Ovo izdanje obuhvata period od juna 2025. do maja 2026. godine.

Evropska unija poziva vlasti u Srbiji da okončaju praksu dodeljivanja državljanstva po ubrzanom ili pojednostavljenom postupku državljanima zemalja koje predstavljaju rizik od nezakonitih migracija ili bezbednosni rizik za EU, uključujući Rusiju. To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) izjavio portparol Evropske komisije, komentarišući nedavnu posetu ministra unutrašnjih poslova Srbije Ivice Dačića Rusiji. Kako je podsetio, pitanje dodeljivanja državljanstva spada u nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova. Prema rečima ovog zvaničnika, EU je upoznata sa prošlonedeljnom zvaničnom posetom Dačića Moskvi, tokom koje je on najavio nastavak intenzivne saradnje ministarstava unutrašnjih poslova dve zemlje. Poseta je usledila samo nedelju dana pred vanredne parlamentarne izbore u Srbiji. Dačić je naglasio da je bila planirana za mart, ali je odložena zbog njegove bolesti. Portparol Evropske komisije je istakao da je stav Brisela prema partnerima, uključujući i zemlje kandidate poput Srbije, oduvek bio jasan. "Odnosi sa Rusijom ne mogu biti uobičajeni, ni s Putinovim režimom, ni u senci ničim izazvanog i neopravdanog agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine", rekao je on za RSE. Naveo je da Brisel želi da računa na Srbiju kao na pouzdanog evropskog partnera kada je reč o zajedničkim principima, vrednostima, bezbednosti i prosperitetu. Dodao je i da je potrebno da Srbija uveri EU u svoje strateško opredeljenje. "Srbija bi stoga, kao prioritet, trebalo da pojača napore ka postepenom usklađivanju sa stavovima Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, uključujući i sankcije Rusiji", poručio je portparol Evropske komisije. Prema njegovim rečima, Srbija bi takođe trebalo da se uzdrži od postupaka i izjava koji su u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavom EU. Ranije tog dana o odnosima EU i Srbije govorio je i portparol Evropske komisije zadužen za proširenje Gijom Mersije (Guillaume Mercier). Mersije je na redovnoj konferenciji za novinare istakao da rad na evropskom putu zahteva "zaista kredibilnu posvećenost, dokazanu konkretnim delima", kao i da Brisel mora da vidi napredak u reformama. "Ono što mogu da kažem jeste da smo i dalje u potpunosti posvećeni napretku Srbije na njenom evropskom putu. Zato moramo da nastavimo ovaj konstruktivni angažman, i učinićemo sve da Srbija ide napred. Kao što sam rekao, važno je da Srbija preduzme korake u nizu oblasti kako bi ubrzala svoj evropski put", izjavio je Mersije. Pristupni pregovori Srbije su u zastoju gotovo pet godina. Srbija je poslednji klaster u pristupnim pregovorima otvorila u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu, a Srbija je odbila da se pridruži sankcijama koje je EU uvela Kremlju. To je bio ključni razlog zastoja na njenom evropskom putu. U međuvremenu se pogoršalo i stanje vladavine prava, što je dodatno otežalo pokušaje Srbije da izađe iz višegodišnjeg zastoja. Nekadašnji lider u procesu pristupanja, Srbija je postepeno izgubila mesto među predvodnicima evropskih integracija. Crna Gora je za sada najizvesnija buduća članica EU, a za njom sledi Albanija. Poslednji ozbiljniji pokušaj da se Srbija pokrene s mrtve tačke zabeležen je u julu. Tada je deo članica EU smatrao da bi Srbiji trebalo omogućiti otvaranje Klastera 3, ali potreban konsenzus nije postignut. Prema saznanjima RSE iz diplomatskih izvora, države koje su podržavale nastavak evropskog puta Beograda odustale su u septembru, za sada, od tih pokušaja. To se dogodilo posle događaja povezanih sa smrću i sahranom osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. U Srbiji se u nedelju, 25. oktobra, održavaju vanredni parlamentarni izbori. Evropska unija, nekadašnji strateški cilj zemlje, gotovo je nestala iz predizborne kampanje. Samo lista Evropska Srbija gradi kampanju na članstvu u EU i sankcijama Rusiji, dok vladajuća Ujedinjena Srbija i Studentska lista tu temu uglavnom zaobilaze. Evroskeptične desničarske liste otvoreno se protive članstvu, a većina lista, uključujući i studente u blokadi, protivi se sankcijama Rusiji.

Evropska unija (EU) ima odgovor na ruska upozorenja zemljama Zapadnog Balkana- njihova budućnost je u EU. To je poruka koju Brisel upućuje nakon izjave portparolke ruskog Ministarstva vanjskih poslova Marije Zaharove. Ona je polovinom mjeseca, kako je saopštilo rusko Ministarstvo, "upozorila" države regiona kako evropske integracije više nisu samo pitanje članstva, već i prihvatanja politike Brisela prema Moskvi. "Nadamo se da zemlje Zapadnog Balkana vide i analiziraju ove promene u Evropskoj uniji i da jasno sagledavaju posledice evropskih integracija po sopstvene nacionalne interese i blagostanje svojih građana", poručila je Zaharova. Na pitanje na koji način Unija može zaštiti zemlje koje pretenduju članstvu od posljedica ruskih upozorenja, iz Evropske komisije poručuju kako je "borba protiv stranih informacionih manipulacija, dezinformacija i drugih hibridnih prijetnji sastavni dio procesa pristupanja". "Zaštita procesa evropskih integracija i integriteta medija od dezinformacija i stranih informacionih manipulacija od ključne je važnosti", navodi se u odgovoru za RSE. Dok Brisel naglašava da je Evropska unija ključni politički, ekonomski i strateški partner Zapadnog Balkana, sagovornici Radija Slobodna Evropa ocjenjuju da Moskva evropske integracije sve češće predstavlja kao izbor između približavanja EU i očuvanja odnosa s Rusijom. Usklađenost zemalja sa EUPoruke iz Moskve nisu novost kada je riječ o državama Zapadnog Balkana koje napreduju prema evropskim i evroatlantskim integracijama. Ruski zvaničnici godinama kritikuju širenje NATO-a i Evropske unije na Zapadni Balkan. Posljednji spor uslijedio je nakon odluke Podgorice da od novembra ukine bezvizni režim za ruske državljane, što je Ambasada Rusije u Crnoj Gori ocijenila kao "neprijateljske akcije". Iz Podgorice poručuju da članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateški vanjskopolitički cilj države i da će Crna Gora nastaviti potpuno usklađivanje sa zajedničkom vanjskom i bezbjednosnom politikom EU. "Stavovi zvanične Moskve o članstvu Crne Gore u NATO-u, kao i o njenom budućem članstvu u Evropskoj uniji, poznati su i ne predstavljaju novinu u našim bilateralnim odnosima. Ipak, oni ne određuju naše strateške odluke, koje donosimo samostalno, u skladu sa nacionalnim interesima i voljom naših građana", naveli su iz Ministarstva vanjskih poslova za RSE. Dodaju da mjere koje Podgorica sprovodi u okviru evropske vanjske i bezbjednosne politike ne smatraju neprijateljskim činom prema Rusiji, već dijelom obaveza koje proizlaze iz evropskog puta zemlje. Prema podacima koje navodi crnogorsko Ministarstvo vanjskih poslova, članstvo u Evropskoj uniji podržava više od 80 odsto građana Crne Gore. Inače, Albanija, Sjeverna Makedonija i Kosovo usklađeni su sa vanjskom i bezbjednosnom politikom Evropske unije, uključujući sankcije uvedene Rusiji nakon invazije na Ukrajinu. Bosna i Hercegovina zbog složenog sistema odlučivanja ne prati u potpunosti sve odluke Brisela, a Srbija je jedina država regiona koja sankcije Moskvi nije uvela. Iz navedenih zemalja nisu odgovorili na upit RSE za komentar o "upozerenjima" Zaharove. Moskva se obratila 'prvenstveno' SrbijiPoruka Zaharove da su evropske integracije usklađivanje sa zajedničkom vanjskom i bezbjednosnom politikom EU prema Rusiji, uključujući sankcije Moskvi i podršku Ukrajini, za analitičare sa kojima je razgovarao RSE mogu se dovesti u vezu i sa izborima u Srbiji, 25 oktobra. Kako ocjenjuju, osim što je u izjavi izražen stav Moskve prema evropskim integracijama, poruka bi mogla biti usmjerana i kao uticaj na birače. "To je pokušaj da se unaprijed 'otruje bunar' za Studentsku listu pred izbore u Srbiji 25. oktobra, predstavljajući izbor kao pitanje momentalnog prihvatanja sankcija EU protiv Rusije", kaže Kurt Bassuener, viši saradnik Savjeta za politiku demokratizacije. Basuener smatra i kako poruka pokazuje da Moskva Evropsku uniju sve otvorenije vidi kao "glavnog protivnika", umjesto onoga što su u Rusiji ranije nazivali "kolektivnim zapadom". I Dimitrije Milić iz organizacije "Novi treći put" ističe da je izjava ruske portparolke Ministarsva vanjskih poslova prvenstveno upućena Srbiji. "S obzirom na to da je jedina država koja nije uskladila svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom, odnosno nije uvela sankcije Rusiji", kaže Milić. Prema njegovim riječima, Moskva nastoji evropske integracije povezati sa punom podrškom politici EU prema Rusiji i Ukrajini, brišući razliku između proevropskog i evroatlantskog opredjeljenja. Bassuener i Milić smatraju da je ruski uticaj na Zapadnom Balkanu danas slabiji nego ranije, iako Moskva i dalje ima mogućnosti da utiče na region i podstiče nestabilnost. Bassuener zato poziva EU da pojača prisustvo, posebno kroz misiju EUFOR-a u BiH. Rusija i Balkan poslije 2022.Od početka ruske invazije na Ukrajinu politička mapa ruskog uticaja na Zapadnom Balkanu značajno se promijenila. Albanija, Crna Gora i Sjeverna Makedonija u potpunosti su usklađene sa zajedničkom vanjskom i bezbjednosnom politikom Evropske unije i članice su NATO saveza. Kosovo, koje nije kandidat za članstvo, takođe prati vanjskopolitičke stavove Evropske unije, uključujući sankcije uvedene Rusiji. U toj državi Rusija nema razvijene bilateralne odnose, te Priština Moskvu smatra jednim od ključnih spoljnopolitičkih oslonaca Srbije. U Bosni i Hercegovini ruski uticaj najčešće se dovodi u vezu sa političkom podrškom vlastima Republike Srpske, bliskoj saradnji sa Miloradom Dodikom, čija stranka blokira provođenje sankcija Rusiji, kao i uvođenje viza ruskim državljanima. Srbija je ostala najbliži politički partner Rusije u regionu. Uprkos statusu kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, Beograd nije uveo sankcije Moskvi nakon početka rata u Ukrajini. Istovremeno, Srbija i dalje u velikoj mjeri zavisi od ruskog gasa, dok je u toku rješavanje pitanja vlasništva između ruskog Gazpromnjefta i mađarskog Mola u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Energetska zavisnost od Rusije danas je najizraženija upravo u Srbiji, dok su ostale zemlje regiona posljednjih godina intenzivirale napore na diversifikaciji izvora snabdijevanja gasom i smanjenju oslanjanja na ruske energente. Uprkos tome, Evropska unija ostaje ubjedljivo najveći trgovinski partner svih država regiona, uključujući Bosnu i Hercegovinu i Srbiju.

Pet osoba je uhapšeno u Novom Sadu i jedna u Beogradu pod sumnjom da su planirali nerede na dan parlamentarnih izbora 25. oktobra, saopštilo je beogradsko Više javno tužilaštvo. Tužilaštvo nije preciziralo da li su hapšenja u ta dva grada međusobno povezani slučajevi. Vest i snimke hapšenja objavili su provladini mediji, nekoliko sati pre nego što su se zvanične institucije oglasile. Hapšenja u Novom SaduTužilaštvo je u saopštenju 21. oktobra navelo da se uhapšeni u Novom Sadu sumnjiče da su "u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije planirali vršenje nasilja, nereda, kao i napada na neistomišljenike i policijske službenike". Uhapšeni su M.V. (28), D.J. (28), D.S. (27), D.L. (28) i M.I. (28). "Postoje osnovi sumnje da su navedeni osumnjičeni pozivali i podsticali da se silom svrgnu najviši državni organi, pripremali izvršenje krivičnog dela, nabavljali sredstva za njegovo izvršenje, te da su dogovarali, planirali i organizovali i stvarali uslove za neposredno izvršenje krivičnog dela", saopštilo je Tužilaštvo. Dodaje se da su osumnjičeni u svom neposrednom okruženju, kako se sumnja, "regrutovali ljude za fizičke obračune" na dan izbora. "Namera osumnjičenih na čelu sa M.V. je da sa mobilnim timovima, koji se prave na osnovu 'Bezbednosnog protokola za mobilne timove' čiju izradu je organizovala takozvana 'Grupa za bezbednost', svi dođu u Beograd radi nasilne promene ustavnog uređenja i svrgavanja najviših državnih organa", piše u saopštenju. "Sredstva za izvršenje krivičnih dela – fantomke, motke, baklje, noževe i oružje, obezbedila bi ova grupa na čelu sa M.V", dodaje se. Tužilaštvo kaže i da bi "prema planu ove grupe", M.V. "komandovao nad oko 40 ljudi", kao i da bi mu se priključile i druge grupe ljudi, tako da bi prema proceni osumnjičenog "raspolagao sa oko 80 do 90 lica". Navode i da je policija hapšenja sprovela po njihovom nalogu, a u koordinaciji sa Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu i pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Srbije. Uhapšen muškarac iz ZemunaNešto kasnije, istog dana, VJT je saopštilo i da je uhapšen S.I. (29) iz Zemuna zbog sumnje da je "dogovarao, planirao i druge obučavao za realizaciju različitih nasilnih aktivnosti" na dan održavanja izbora. "On je, kako se sumnja, bio zadužen za obuku većeg broja tzv. mobilnih timova za fizičke obračune i vršenje nasilnih aktivnosti koje on izjednačava sa 'pripremanjem rata'", navodi Tužilaštvo. Na teret mu se stavlja "pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije". Osumnjičenom S.I. je određeno zadržavanje do 48 sati, a u tom roku će biti priveden na saslušanje u Tužilaštvo. Udruženja "Beograd ostaje", koje je ranije organizovalo niz akcija i protesta zbog rušenja Starog savskog mosta u Beogradu sruši, saopštilo je prethodno da je policija izvršila pretres stana njihovog aktiviste Srđana Ilića iz Zemuna. Naveli su da je on priveden zbog sumnje da je navodno izvršio krivično delo "pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja". Udruženje je odbacilo "svaku tvrdnju o organizovanju nasilja". Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, kao ni Tužilaštvo, nisu odgovorili na upit RSE u vezi sa ovim hapšenjima.

"Glasam na izborima u Srbiji, pod pritiskom (za Srpsku naprednu stranku), ne slobodnom voljom". Ovako svoje svedočenje počinje građanka sa Kosova, zaposlena u jednoj od obrazovnih institucija u srpskim sredinama. Njen identitet i mesto gde živi i radi poznati su redakciji Radija Slobodna Evropa (RSE). O pritiscima na birače sa Kosova, uoči parlamentarnih izbora u Srbiji 25. oktobra, pristala je da govori pod uslovom anonimnosti - jer strahuje da bi u suprotnom dobila otkaz. Priču sličnu njenoj navode nezavisno još tri izvora sa kojima je razgovarao RSE. Među 6,45 miliona građana u biračkom spisku Srbije, više od 115 hiljada njih ima adrese na Kosovu. Pravo glasa ostvaruju na biralištima u Srbiji, u četiri pogranične opštine – Vranju, Raški, Tutinu i Kuršumliji, gde će za njih biti otvoreno 60 biračkih mesta. Na izbore, prvenstveno, izlazi srpska zajednica, oslonjena na vladu u Beogradu. Jer pod okriljem zvaničnog Beograda u srpskim sredinama na Kosovu nastavljaju da funkcionišu obrazovne i zdravstvene institucije, dok su druge ustanove srpskog sistema izmeštene u Srbiju, u pogranična mesta. Finansiraju se iz državne kase. Država Srbija, tako, ostaje najveći poslodavac u srpskim sredinama na Kosovu, sa više od 30.000 zaposlenih. Na pitanje čime je uslovljena, sagovornica RSE kaže da bi joj posao i egzistencija bili ugroženi ako ne da svoj glas Srpskoj naprednoj stranci (SNS) – odnosno njihovoj listi "Ujedinjena Srbija". SNS do objave teksta nije odgovorila na optužbe da uslovljava birače da glasaju za njih. Ranije su takve optužbe, koje su iznošene u javnost, odbacivali. Pritisci na birače kažnjivi su zakonom. Krivični zakonik predviđa kaznu od tri meseca do tri godine zatvora za one koji "silom ili pretnjom" utiču na glasanje. A novčana ili zatvorska kazna do tri godine predviđena je za one koji nude "nagradu, poklon ili bilo kakvu drugu korist" u zamenu za glas. Predstojeći izbori u Srbiji održavaju se u atmosferi visokih tenzija i duboke polarizacije u društvu, dok Srpska napredna stranka, predvođena doskorašnjim predsednikom države Aleksandrom Vučićem, nastoji da zadrži vlast nakon masovnih antivladinih protesta. Glavni rival im je studentski pokret, nastao na talasu protesta protiv korupcije. 'Naređenje od direktora'Četrnaestogodišnju vlast Vučićevih naprednjaka obeležila je, prema ocenama međunarodnih nevladinih organizacija, stroga kontrola državnog aparata i urušavanje demokratije. A dok je Vučić odbijao da prizna kosovsku nezavisnost i sa Prištinom pregovarao o normalizaciji odnosa, uz podršku SNS-a je na Kosovu formirana Srpska lista – partija koja se smatra satelitom naprednjaka i koja je na vlasti u svih deset kosovskih opština sa srpskom većinom. Mnogi funkcioneri Srpske liste su, pored ostalog, na čelu ustanova koje finansira Srbija. "Zaposleni dobijaju 'naređenje' od svojih direktora (za koga da glasaju) i niko ne sme da kaže ne, jer se zna šta sledi u suprotnom", naglašava sagovornica RSE. Isto se, tvrdi, događalo i na ranijim izborima. Na izborima na Kosovu, tako, glasaju za Srpsku listu, dok se za izbore u Srbiji glas daje Srpskoj naprednoj stranci. Na optužbe do objave teksta nije odgovorila ni Srpska lista. Sagovornica RSE kaže da nije dobijala novac za glasanje, niti joj je nuđen. Ističe i da nije članica ni Srpske liste, ni SNS-a. A instrukcije pred glasanje 25. oktobra, već su, kaže, počele da stižu. Na biračka mesta će, kako dodaje, ići organizovano, sa kolegama i drugim meštanima opštine na Kosovu u kojoj živi. Prevoz do birališta u Srbiji, ističe, organizuje Srpska lista. Organizovani odlazak na glasanje bio je praksa i u ranijim izbornim ciklusima. Takva praksa ustanovljena je 2022, nakon što su vlasti u Prištini odbile da otvore birališta u mestima u kojima živi srpska zajednica, za izbore koje organizuje zvanični Beograd. Od tada su, u izbornim danima, autobusi sa Kosova od ranog prepodneva kretali put birališta u Srbiji, na svakih sat vremena. Kolone autobusa i automobila predvodili su predstavnici Srpske liste, dok su se u njima našle i stotine zaposlenih u institucijama koje funkcionišu u srpskom sistemu. Za razliku od školstva i zdravstva, Vlada Kosova je ostale institucije, poput opštinskih organa ili filijala pošte, zatvorila, što je bio jedan od koraka ka utvrđivanju vlasti u srpskim sredinama. Obrazloženje zvanične Prištine bilo je da su te institucije nelegalne, dok srpska zajednica takve korake opisuje kao vid represije. Zatvorene na Kosovu, ove institucije nastavljaju da postoje. Ali, izmeštene su u Srbiju, u pogranična mesta. Tamo njihovi zaposleni odlaze i po plate. 'Sigurni glasovi za SNS'Druga sagovornica RSE je, u jednom od sedišta institucija u blizini prelaza Srbije i Kosova, tokom septembra dobila formular Srpske napredne stranke za "sigurne glasove" na predstojećim izborima. Kaže da su aktivisti te stranke od nje zatražili da obezbedi podatke trideset građana, za koje garantuje da će dati svoj glas Vučićevoj listi 25. oktobra – njihova imena, adrese i brojeve telefona. I ova sagovornica RSE je zaposlena u jednoj od institucija koje finansira Beograd, sa ugovorom na određeno vreme. Priča pod uslovom anonimnosti, u strahu od gubitka posla. Sigurna je da joj ugovor ne bi bio produžen, ukoliko bi joj se objavio identitet. Sličnu priču imaju još dva anonimna sagovornika. Za RSE kažu da su upisani na listu "sigurnih glasova" SNS-a. "Ja sam dao svoje podatke u svrhu (sigurnih glasova), jer mi je osoba koja ih je tražila bliska i njoj to znači da zadrži posao", dodaje jedan od sagovornika RSE. Ova praksa, kako se ukazuje u izveštajima domaćih izbornih posmatrača, široko je rasprostranjena pred izbore 25. oktobra. Nevladina organizacija CRTA ukazuje da su navode o eksplicitnim političkim pritiscima na radnom mestu zabeležili u najmanje 16 gradova i opština u Srbiji. "Pritisci su se odnosili na zahteve za potpisivanje podrške, prikupljanje 'sigurnih glasova' i učešće u kampanji, kao i pretnje posledicama po zaposlenje zbog političkog opredeljenja ili odbijanja stranačkih zadataka", piše u izveštaju o toku septembarskog dela kampanje. Svi slučajevi, kako navode, povezani su sa Srpskom naprednom strankom i listom "Ujedinjena Srbija". A na pritiske na birače redovno upozoravaju i iz ODIHR-a, međunarodne posmatračke misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). U preliminarnom izveštaju pred glasanje 25. oktobra, ODIHR ukazuje da nisu ispunjene njihove preporuke iz ranijih izbornih ciklusa, kako bi se zastrašivanje i pritisci na birače sprečili. "Ustaljeni obrazac" – tako pritiske na birače sa Kosova da glasaju za vlast opisuje Zoran Savić iz nevladine organizacije "Aktiv". "Gotovo svaki izborni ciklus gledamo istu sliku - organizovanje zaposlenih u javnim institucijama, kolektivne odlaske na glasanje, organizovani prevoz i direktore koji imaju veoma aktivnu ulogu u mobilizaciji zaposlenih", kaže Savić. Uprkos slaboj izlaznosti birača sa Kosova, koja na prošlim izborima nije premašila 25 odsto, podrška koju su dali vladajućim partijama na prošlim izborima u Srbiji, bila je gotovo apsolutna. Od 23.878 birača, koliko ih je izašlo na glasanje, više od 19 hiljada njih, odnosno oko 80 odsto, podržalo je vladajuću koaliciju. Srpska lista je i za ove parlamentarne izbore javno pozvala birače sa Kosova da svoj glas daju naprednjacima. Sa druge strane, njihovim glavnim rivalima, Studentskoj listi, podršku je pružilo više nevladinih organizacija, pokreta i opozicionih partija srpske zajednice sa Kosova. Među kandidatima na Studentskoj listi našlo se i četvoro profesora Univerziteta u Prištini, koji funkcioniše u srpskom sistemu. Organizovan prevoz do birališta u Srbiji je svojim pristalicama ponudio ministar u vladi Aljbina Kurtija Nenad Rašić, koji je podržao studentski pokret. Kako se do sada glasalo?Poslednji parlamentarni izbori koje je Srbija organizovala u srpskim sredinama na Kosovu bili su 21. juna 2020. godine. Održani su po ranijoj praksi, prema kojoj je glasove prikupljala misija OEBS-a na Kosovu. Glasački listići su potom prebrojavani u Srbiji, u dve pogranične opštine, Raški i Vranju. A praksu otvaranja biračkih mesta u srpskim sredinama ukinuo je premijer Aljbin Kurti 2022. godine. Tada je u kosovskom parlamentu usvojena i rezolucija protiv održavanja glasanja koje organizuje Srbija. Međunarodna zajednica je više puta do sada pozivala Vladu Kosova da pronađe načine da građanima omogući glasanje na srpskim izborima. Priština, međutim, za njihovo održavanje na teritoriji Kosova traži direktan zahtev od zvaničnog Beograda, a ne da posrednik bude OEBS. Srbija je to odbijala, uz tvrdnje da se na taj način priznaje kosovska nezavisnost.

Dok se u američkom Senatu raspravlja o inicijativi za uvođenje sankcija zvaničnicima Srbije zbog saradnje sa Rusijom, Kinom i Iranom, zvanični Beograd produbljuje veze sa Teheranom u oblasti veštačke inteligencije (AI) i informaciono-komunikacionih tehnologija. Beograd je sa Teheranom od februara 2025. godine potpisao memorandum o saradnji u toj oblasti, dogovoreno je formiranje zajedničkog komiteta za njegovo sprovođenje, dok su se dvojica ministara Vlade Srbije sastala sa iranskim kolegama i dogovarali produbljivanje saradnje. Sjedinjene Države su od 28. februara u ratu sa Iranom, dok je zvanični Teheran izložen i sankcijama Evropske unije (EU), čijem članstvu teži Srbija. Dvostranačka inicijativa za usvajanje zakona o Srbiji od nedavno je u američkom Senatu. Inicijativom se predlažu i uvođenje viznih i finansijskih sankcija zvaničnicima u Srbiji. "Srbija i Iran produbili su tehnološke i političke veze uprkos opsežnim sankcijama koje su SAD i međunarodna zajednica uvele Iranu", navodi se između ostalog u tekstu koji su podneli republikanski senator Čak Grejsli (Chuch Grassely) i njegov kolega iz redova demokrata Ričard Blumental (Richard Blumental). Međutim, u Srbiji rade velike američke kompanije u oblasti razvoja veštačke inteligencije, a zvanični Beograd je početkom oktobra u Ujedinjenim nacijama potpisao Zajedničku izjavu o partnerstvu za mogućnosti u oblasti AI (AI Opportunity Partnership), čime se pridružio partnerstvu koje okupljaju SAD. "Ne znam šta bi u toj saradnji Iran u tehnološkom aspektu mogao da ponudi Srbiji", kaže  za Radio Slobodna Evropa (RSE) stručnjak za oblast AI Aleksandar Linc Đorđević. O čemu je Bratina razgovarao u Teheranu?Krajem februara 2025. Srbiju je posetio iranski ministar telekomunikacija Sejed Satar Hašemi. Tom prilikom je sa tadašnjim ministrom informisanja i telekomunikacija Dejanom Ristićem potpisao Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT). Prema saopštenju Vlade Srbije, dokument obuhvata IKT, informacionu bezbednost, e-trgovinu, e-upravu i razvoj veštačke inteligencije. Ristić je posebno je naglasio zajednički nastup kompanija iz dve države na trećim tržištima. Iranska strana je saradnju formulisala još ambicioznije: pominjala je 5G, digitalnu infrastrukturu, sajber bezbednost, e-upravu, prenos podataka, startape, zajedničke istraživačke laboratorije i razmenu stručnjaka. Nešto više od godinu dana kasnije, aktuelni ministar informisanja i telekomunikacija Srbije Boris Bratina sastao se sa iranskim kolegom Hašemijem u Teheranu, gde su dogovorili formiranje zajedničkog komiteta za sprovođenje Memoranduma o razumevanju između dva ministarstva. Sastanak je održan početkom jula tokom, za Zapad kontroverzne, posete srpskog ministra Teheranu, gde je predstavljao Vladu svoje zemlje na sahrani u američkim raketnim napadima ubijenog vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Sejeda Alija Hamneija. Kako se navodi u zvaničnom saopštenju iranskog ministarstva, Hašemi je predložio razmenu iskustava u različitim oblastima, uključujući data centre i veštačku inteligenciju. "Iran je spreman da sa Srbijom podeli svoje iskustvo u proizvodnji sopstvene hardverske opreme, razvoju centara podataka i infrastrukture u 'oblaku' (cloud), kao i u realizaciji zajedničkih projekata u oblasti veštačke inteligencije", rekao je Hašemi. Kao jedan od najznačajnijih zadataka iranski ministar je naveo "uspostavljanje koridora za prenos podataka između Irana i balkanskog regiona". Slično je kazao i njegov kolega iz Srbije Boris Bratina. Podvukao je da "realizacija projekata koji se tiču optičkih mreža, veštačke inteligencije, elektronskog učenja i industrije video-igara spadaju u najvažnije oblasti saradnje između dve zemlje". Iz Ministarstva informisanja i telekomunikacija nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) o tome da li su načinjeni dodatni pomaci u saradnji sa Iranom, kao i šta bi ta saradnja konkretno podrazumevala. 'Diplomatska vratolomija'Aleksandar Linc Đorđević, tehnološki stručnjak i direktor franšize "Data Science Conference", ne očekuje konkretne korake u srpsko-iranskoj saradnji. "Mi imamo otvoren sukob između Irana i Sjedinjenih Američkih Država. Istovremeno, najveći broj kompanija koje u Srbiji razvijaju veštačku inteligenciju su ili američke ili rade za američko tržište. Pitanje je kako ćete u takvom kontekstu da sarađujete sa zemljom koja je pod međunarodnim sankcijama", kaže Linc Đođrević. Prema podacima Američke privredne komore, u oblasti Veštačke inteligencije u Srbiji rade američki tehnološki giganti IBM, Microsoft i Oracle. U martu 2026. godine, Kancelarija za IT i eUpravu pri Vladi Srbije potpisala je Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti informacionih tehnologija i veštačke inteligencije sa predstavnicima kompanije IBM. Prema rečima Aleksandra Linc Đorđevića, uvođenje Irana u informaciono-komunikacioni sistem Srbije može biti posmatrano kao rizik za američke kompanije. "Oni bi sa punim pravom na ovakav potez mogli da gledaju kao na loš signal. Ukoliko bi saradnja sa Iranom počela operativno da se sprovodi, siguran sam da će doći do nekih posledica od strane američke administracije s obzirom na to da je Vašington stavio temu Veštačke inteligencije na najviši mogući nivo", smatra Linc Đorđević. Saradnju Srbije sa Iranom u ovoj oblasti, sagovornik RSE vidi kao, "diplomatsku vratolomiju" zvaničnog Beograda, u nastojanju da na više frontova održava dobre odnose. "Deluje mi da se u Srbiji strateškim nivoom niko ne bavi, već se stvari rade ad hoc", dodaje. Kakvi su AI kapaciteti Irana i Srbije?Iran je zbog međunarodne izolacije i ograničenog pristupa zapadnoj tehnologiji godinama prinuđen da razvija domaće kapacitete. Analiza američke kompanije "Recorded Future", koja se bavi sajber bezbednošću, navodi da Teheran pokušava da izgradi domaći AI ekosistem i istraživačke kapacitete, ali upravo ekonomska izolacija ograničava pristup tehnologiji i ljudskom kapitalu. U novembru 2021. godine, tadašnji vrhovni vođa Irana Ali Hamnei nazvao je veštačku inteligenciju "važnim pitanjem okrenutim budućnosti" koje će "igrati ulogu u budućem upravljanju svetom", te pozvao Iran da postane jedna od deset vodećih zemalja u oblasti veštačke inteligencije. Iran je nakon toga pristupio izradi nacionalne mape puta za AI, u okviru koje su analizirani "strateški dokumenti" 23 zemlje u ovoj oblasti, te je osmišljen plan za ostvarivanje Hamneijevog cilja do 2032. godine. Ciljevi definisani ovim dokumentom podrazumevali su da "80 odsto istraživanja bude usmereno na zadovoljavanje potreba zemlje, da se veštačka inteligencija primenjuje u 45 odsto industrijskih sektora, da se u ovu oblast uloži osam milijardi dolara, kao i da udeo veštačke inteligencije u BDP-u dostigne 12 odsto", navodi se u izveštaju kompanije "Recorded future". Srbija trenutno nema zakon koji reguliše oblast veštačke inteligencije. Na snazi je Strategija razvoja veštačke inteligencije za razdoblje 2025-2030. godine, kao i Etičke smernice za razvoj i upotrebu AI, koje nisu pravno obavezujuće. Aleksandar Linc Đorđević kaže da Srbija ima dobre tehnološke kapacitete kada je reč o oblasti Veštačke inteligencije. "Srbija je naročito dobro kotirana što se tiče kompetentnosti inženjera", kaže sagovornik RSE.  Krajem 2021. godine je u Državnom data centru u Kragujevcu, u centralnoj Srbiji, počela sa radom Nacionalna platforma za veštačku inteligenciju. Prema zvaničnim izvorima, ova platforma predstavlja superkompjuter poslednje generacije, visokih performansi, spreman da obradi veliku količinu podataka u kratkom vremenskom periodu. Sa kim Srbija i Iran sarađuju u oblasti IKT?Osim sa Iranom, zvanični Beograd je u prethodnom periodu potpisao bilateralne sporazume u oblasti IKT, telekomunikacija, informacione bezbednosti ili AI sa desetak drugih zemalja. Među njima su Kina, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), Izrael, Egipat, Turska Ujedinjeno Kraljevstvo, Burundi i Angola. Srbija od 2019. godine intenzivno jača saradnju u oblasti Veštačke inteligencije sa Kinom, a 2026. su predstavnici dveju zemalja potpisali memorandum o saradnji u ovoj oblasti, kao i sporazum o osnivanju Svetske organizacije za saradnju u oblasti veštačke inteligencije (WAICO). Zbog toga je zvanični Beograd na meti kritika Sjedinjenih Država, ali i Evropske komisije koja je u ranijem odgovoru za RSE podsetila da se Srbija obavezala da će se uskladiti sa briselskim propisima, uključujući evropski okvir za regulisanje AI, kao i usvojeni Akt o veštačkoj inteligenciji EU. Na drugoj strani, prema javno dostupnim dokumentima, iransko Ministarstvo komunikacija i informacionih tehnologija ima sporazume o saradnji koji eksplicitno obuhvataju Veštačku inteligenciju sa Srbijom, Irakom i Rusijom. Osim toga, Iran ima i sporazume o tehnološkoj saradnji sa Kinom, pri čemu zvanični iranski izvori veštačku inteligenciju navode kao jednu od ključnih oblasti bilateralne saradnje.

Dvostranačka grupa američkih senatora pozvala je u utorak vlasti u Srbiji da obezbede ravnopravne uslove za sve učesnike parlamentarnih izbora, navodeći da primećuju "zabrinjavajuće znakove" uoči glasanja 25. oktobra. "Pozivamo vladajuću partiju i sve relevantne institucije da obezbede miran, slobodan i otvoren tok predstojećih izbora", naveli su članovi Senata iz redova Republikanske partije i Demokratske partije. Oni su ocenili da su "izveštaji o nezakonitom prisluškivanju članova opozicije i pokušajima da se diskredituju i podrivaju misije za posmatranje izbora duboko zabrinjavajući" i istakli da "srpske vlasti moraju da obezbede ravnopravne uslove za sve partije i otvoren pristup biračkim mestima za sve građane". U saopštenju senatskog Odbora za spoljnu politiku navodi se da nezavisni posmatrači izbora izražavaju zabrinutost da će se izbori održati u neprijateljskom okruženju za civilno društvo, posmatrače i opozicione stranke. "Nažalost, i srpski i međunarodni posmatrači izbora utvrdili su ozbiljna kršenja integriteta tokom prethodnih parlamentarnih izbora 2022. Sada vidimo slične zabrinjavajuće znakove uoči izbora 25. oktobra", naveli su senatori. Saopštenje su objavili demokratski senatori Džin Šahin (Jeanne Shaheen), Dik Durbin (Dick), Kris Marfi (Chris Murphy) i republikanski senatori Rodžer Viker (Roger Wicker), Čak Grasli (Chuck Grassley), Džoni Ernst (Joni Ernst) i Tom Tilis (Thom Tillis). ODHIR je pre tri godine, među značajnijim zaključcima o izbornom procesu sprovedenom u Srbiji, ukazao na neravnopravne izborne uslove, pritiske na birače i zaposlene u javnom sektoru, zloupotrebe javnih resursa, medijsku neravnopravnost i probleme s biračkim spiskom. U saopštenju senatora se ukazuje da je prema navodima srpske nezavisne i nestranačke organizacije CRTA i OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) tokom kampanje zabeleženo nekoliko slučajeva zastrašivanja birača, zloupotrebe administrativnih resursa u korist vladajuće partije i zastrašivanja opozicionih kandidata od strane policije. Dodaje se da su ove zabrinutosti slične nedostacima na koje je ukazano posle izbora 2022. i koje vladajuća Srpska napredna stranka još nije otklonila. "Dok se građani Srbije pripremaju da 25. oktobra izađu na birališta, mi stojimo uz njihovo pravo da se njihov glas čuje u slobodnim i poštenim uslovima i pozivamo sve strane da poštuju brojanje glasova i relevantne procedure za proveru izbornih rezultata", naveli su senatori. Oni su istakli da SAD dugo podržavaju put Srbije ka evroatlantskim integracijama i da su prepoznale njen potencijal da doprinese stabilnosti na Zapadnom Balkanu. "Snažna demokratija u Srbiji ključna je za svaki od tih ciljeva", naveli su senatori. "Ponovo potvrđujemo ključnu ulogu koju međunarodni i domaći posmatrači imaju u očuvanju poverenja u izborni proces. Na srpskim vlastima je odgovornost da obezbede da sve institucije poštuju ulogu građana posmatrača, novinara i kandidata za javne funkcije", istakli su članovi američkog Senata. Vanredni parlamentarni izbori održavaju se 25. oktobra. Bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić nosilac je liste Ujedinjena Srbija, dok se najvećim rivalom smatra Studentska lista, koja je nastala iz studentskog protesta kojim je tražena odgovornost za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. kada je život izgubilo 16 osoba. Posmatrači i predstavnici opozicije i pred ove izbore ponovo ističu probleme s biračkim spiskom prema kojem birača ima skoro isto koliko i stanovnika. RSE je mesec dana pred glasanje objavio da je više od pola miliona birača zavedeno u birački spisak bez precizno upisane adrese. Organizacija CRTA saopštila je početkom oktobra da niz teških incidenata "ukazuje na zabrinjavajući porast nasilja u predizbornoj kampanji", navodeći da su ugroženi bezbednost građana i njihovo pravo da slobodno učestvuju u političkim procesima. Predizborna delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope takođe je saopštila da su zabeležena i neprijateljska i agresivna retorika usmerena protiv opozicionih aktivista, predstavnika civilnog društva i novinara, kao i verodostojni navodi o nadzoru i zabrinutost za bezbednost birača i posmatrača. Ta delegacije je ukazala da su u maju 2026. usvojene izmene četiri izborna zakona, što je donelo određene pozitivne promene, uključujući ograničenja finansiranja kampanje i obaveznu obuku članova biračkih odbora, ali da tim promenama "nisu u dovoljnoj meri obuhvaćene ranije preporuke ODIHR-a i Venecijanske komisije, niti su rešeni trajni problemi kojima bi trebalo dati prioritet". Nezavisna forenzička analiza srpskih i međunarodnih stručnjaka potvrdila je početkom septembra da su se na meti špijunskih softvera našli opozicioni političari i predstavnici studentskog pokreta, dok je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić u ponedeljak objavio da je na njegovom telefonu pronađen špijunski softver.

"I ove godine bit će otvoreno biračko mjesto u konzularnom uredu u Drvaru i ja ću kao državljanka Srbije izaći na izbore". Načelnica ove općine u zapadnoj Bosni Dušica Runić kazala je za Radio Slobodna Evropa da ima dvojno državljanstvo i pravo glasa na parlamentarnim izborima u Srbiji koje će iskoristiti. U Drvaru će 25. oktobra biti otvoreno jedno od ukupno 28 biračkih mjesta u BiH, što je devet više u odnosu na prethodne izbore 2023. godine. Održavanje izbora na teritoriji BiH bilo je upitno do 20. oktobra popodne, kad je Vijeće ministara BiH dalo potrebnu saglasnost. Zašto je BiH dala saglasnost tek 20. oktobra?Za glasanje na parlamentarnim izborima u Srbiji na teritoriji BiH neophodna je saglasnost Vijeća ministara BiH. Ministri iz redova bošnjačkog naroda u Vijeću ministara blokirali su davanje te saglasnosti sve do 20. oktobra. Prije nego što su oni dali saglasnost, ministri iz redova srpskog naroda su na sjednici istog dana podržali druge odluke, uključujući kupovinu zgrade za Ambasadu BiH u Rimu i povećanje plaća za zaposlenike diplomatsko-konzularnih predstavništava BiH, a čemu su se mjesecima protivili. Da Vijeće ministara BiH nije dalo saglasnost, glasanje bi se moglo organizirati samo u zgradi Ambasade Srbije u BiH i konzulatima u Banjoj Luci i Mostaru. Porastao je broj prijavljenih birača. Za glasanje na biračkim mjestima u BiH prijavilo se skoro 20.000 građana, pokazuje javno dostupan birački spisak. To je oko 8.000 više nego prije tri godine. U nekim općinama u Srbiji uz granicu s BiH na biračkom spisku je više imena nego na popisu stanovništva. U preliminarnom izvještaju pred glasanje 25. oktobra, posmatračka misija Organizacije za Evropsku sigurnost i saradnju (OSCE) ukazala je da tačnost biračkog spiska i dalje izaziva zabrinutost - zbog neuobičajeno velikog broja upisanih u pojedinim opštinama i na određenim adresama. Programski direktor Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Raša Nedeljkov kazao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je to "nastavak zloupotrebe biračkog spiska". "Mi smo o tome izveštavali 2023. godine kad su mnogi birači iz BiH na nezakonit način 'prebacivani' sa prebivalištem u Beograd za (lokalne) izbore ne bi li se za jednu političku opciju kreirala prednost na izborima. Vrlo je moguće da se takve ili slične manipulacije događaju i sada", kazao je Nedeljkov. Više od 200.000 građana BiH dobilo je državljanstvo Srbije od 2010. do kraja 2025. godine, pokazuju podaci Komesarijata za izbjeglice i migracije Srbije. Riječ je prvenstveno o građanima bh. entiteta Republika Srpska (RS), srpske nacionalnosti, a broj državljana čini BiH najvećom glasačkom bazom Srbije van njenih granica. Ove izbore, kao i prethodne, prate sumnje posmatrača na pritiske na birače, kao i javni pozivi dužnosnika RS-a na glasanje za listu aktualne vlasti u Srbiji. Mobilizacija u BiH prije raspisivanja izbora?Najveći grad u Republici Srpskoj, Banja Luka, ima i najviše biračkih mesta – tri. Vladimir je odrastao u Srbiji, a u ovom gradu živi duže od 20 godina. Za RSE kaže da glasa na svim izborima na kojima ima pravo glasa. "Smatram to kao obavezu i da se pitam, uveo bih da je glasanje obavezno", rekao je on. Izbore ne propušta ni Aleksandra. "Redovno izlazim jer smatram da je glasanje građanska dužnost svakog pojedinca, ali, pre svega, prilika da utičemo na budućnost društva u kojem živimo. Veoma je važno da svako od nas iskoristi svoje pravo glasa jer se promene ne dešavaju same od sebe", rekla je ona. Za razliku od njih, Nikola je rođen u Banjaluci gdje je proveo cijeli život. Ima državljanstvo Srbije i prava da glasa, ali, kaže, neće ga iskoristiti. "Ne živim u Srbiji. Ne sviđa mi se pravo na odlučivanje o životima ljudi koji tamo žive, sviđao se meni neki političar ili ne", kaže on. Ipak, najveći broj novih biračkih mjesta u BiH koja će biti otvorena za izbore 25. oktobra nalazi se u istočnoj Bosni, uz granicu sa Srbijom. Iz posmatračke misije CRTA, koja prati izbore, upozoravaju da će upravo na takvim mjestima posebnu važnost imati prisutnost nezavisnih promatrača. "Ono što nas posebno plaši jest integritet glasanja na tim mjestima, pogotovo ako promatračima ne bude omogućeno da prate izborni proces", rekao je za RSE programski direktor CRTA-e Raša Nedeljkov. Za promatranje izbora CRTA je prijavila svoje promatrače preko partnerskih organizacija iz BiH, no Nedeljkov je 19. oktobra kazao za RSE da još čekaju konačnu odluku koju donosi Republičko izborno povjerenstvo (RIK) Srbije. CRTA je objavila da su i prije raspisivanja izbora "dokumentirali stotine slučajeva" u kojima su građani BiH primali telefonske pozive s ponudama da ih, mimo zakona, neko drugi prijavi za glasanje. "Ne mora se ići u Srbiju da se glasa za ove izbore. Kolege dođu na adresu, skeniraju ličnu kartu. To vam traje samo par minuta i završena je procedura", navodi se u jednom od razgovora koje je objavila CRTA. U drugom telefonskom razgovoru koji je objavila CRTA, osoba koja poziva tvrdi da je "već registrirala više od hiljadu ljudi". Programski direktor CRTA-e Raša Nedeljkov za RSE kaže da su osobe koje na ovaj mobiliziraju birače povezane s "vladajućim strukturama". Iz vladajuće Srpske napredne stranke nisu odgovorili na upit RSE povodom navoda CRTA-e. Koliko građana BiH ima pravo glasa?Ne postoje precizni podaci koliko je građana BiH dobilo državljanstvo Srbije od 2003, kada je ugovorom Beograda i Sarajeva dvojno državljanstvo omogućeno. Do objave teksta, Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na to pitanje RSE. Građani BiH ga stječu po članu zakona u kojem se navodi da "pripadnici srpskog naroda koji nemaju prebivalište na teritoriji Srbije" mogu da budu primljeni u državljanstvo, uz pismenu izjavu da Srbiju "smatraju svojom državom". Podaci Komesarijata za izbjeglice i migracije pokazuju da je u posljednjih 15 godina srpsko državljanstvo dobilo 211.232 građana Bosne i Hercegovine. Od posljednjih parlamentarnih izbora u Srbiji 2023. do kraja 2025. godine, državljanstvo je dobilo oko 32.000 građana BiH. Ove brojke ne znače da svi izlaze na izbore, ali pokazuju zašto se BiH smatra najvažnijim biračkim bazenom Srbije izvan njezinih granica. Na izborima 2023. glasalo je nešto više od 11.000 građana BiH koji imaju državljanstvo Srbije, a gotovo svi glasali su na biračkim mjestima otvorenima bh. entitetu Republici Srpskoj. Lista vladajuće stranke Aleksandra Vučića osvojila je gotovo 10.000 glasova, dok je lista njegovog koalicijskog partnera Ivice Dačića dobila oko 650 glasova. Te brojke međutim ne uključuju osobe s dvojnim državljanstvom koje imaju prijavljeno prebivalište i koje su glasale u Srbiji, a žive u Bosni i Hercegovini. Duplo državljanstvo i dvije adreseUpravo je pitanje prebivališta već godinama jedno od najspornijih u izbornim procesima u Srbiji. Prema zakonima Srbije, ali i Bosne i Hercegovine, osoba ne može imati dva prebivališta, niti prijaviti adresu na kojoj stvarno ne živi kako bi ostvarila biračko pravo, zdravstvenu zaštitu, socijalnu pomoć i slično. Za razliku od parlamentarnih izbora, na lokalnim izborima nije moguće glasati u konzulatima nego isključivo na području Srbije, što podrazumijeva prijavljeno prebivalište. Iako će 25. oktobra glasati na biračkom mjestu u Drvaru, načelnica ove općine u BiH Dušica Runić ne krije da glasa i na lokalnim izborima u Srbiji što objavljuje i na društvenim mrežama. 'Migracija' biračaParlamentarne izbore 2023. godine, koji su se poklopili su s lokalnim izborima u Beogradu, obilježile su sumnje domaćih i međunarodnih posmatrača da su birači, prije svega iz BiH, upisivani na adresama u glavnom gradu Srbije, iako tu ne žive. Dok je vladajuća stranka odbacivala optužbe, u izbornom danu su na ulicama viđene desetine autobusa koji su dovozili građane iz susjedne države. RSE je zabilježio i svjedočenje muškarca iz Rudog, na istoku BiH, koji je ispričao da ima dvojno državljanstvo i dva prebivališta. Također je rekao da je na dan izbora, sa još mještana Rudog dovezen autobusom u Beograd, gdje je dobio ceduljicu s podacima o lokaciji na kojoj će glasati. Nije krio da je glasao za vladajuću stranku, ali je rekao da nije dobio novac za svoj glas. Krivične prijave, podnijete zbog sumnji na izborne zloupotrebe, do danas nisu procesuirane, podsjetila je posmatračka misija CRTA. Na granici više birača nego stanovnikaPrema biračkom spisku, koji je objavljen na internetskoj stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, na glasačkim mjestima u Srbiji uz granicu s BiH upisano je po nekoliko hiljada birača više nego što te općine prema posljednjem popisu imaju stanovnika. Najveća razlika je u Malom Zvorniku. Prema popisu iz 2022, koji uključuje i maloljetnike bez prava glasa, na teritoriji ove općine živjelo je oko 11.200 ljudi, dok je u biračkom spisku više od 16.000 imena. Ko čini tu razliku, nema zvanične potvrde, dok su članovi Komisije za reviziju biračkog spiska iz redova opozicije izrazili sumnju da je reč o ljudima iz BiH koji fiktivno prijavljuju prebivališta u Srbiji. "Nažalost, mi nemamo mogućnost da bez tužilaštva i bez istražnih organa dođemo do krajnjeg odgovora na pitanje ko čini tu razliku između broja stanovnika i birača. U kontekstu toga da su ulozi vrlo veliki svaka vrsta manipulacije ima veliki značaj na ishod izbora", kazao je Nedeljkov za RSE. Javni poziv građanima BiH s dvojnim državljanstvom da ih u danu izbora preveze do Srbije uputio je uoči izbora Nedeljko Elek, bivši dužnosnik Saveza nezavisnih socijaldemokrata, stranke donedavnog lidera RS-a Milorada Dodika. "Svima koji žele da glasaju u Srbiji, a nisu u financijskoj mogućnosti da odu, ponudio sam da lično iz svog džepa platim sve troškove", kazao je Elek za RSE. Na pitanje zašto bi vozio birače u Srbiju ako imaju otvorena birališta u BiH, Elek kaže da "ne poznaje najbolje propise Srbije". "Koliko znam, u Srbiji će zaputiti oni koji imaju nekretnine i prebivalište te ne mogu glasati u Ambasadi u Sarajevu ili na nekom od biračkih mjesta u BiH", dodao je Elek. Finansijska podrška uoči izboraVladajući političari u Republici Srpskoj (RS) i uoči ovih izbora otvoreno pozivaju građane da podrže listu vladajuće Srpske napredne stranke koju predvodi donedavni predsjednik Srbije Aleksandar Vučić. Bivši predsjednik RS-a i lider vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata je objavio na svom zvaničnom sajtu da bi "Republika Srpska bila prva meta ako bi Studentska lista došla na vlast" te da je "od ogromnog je značaja da Aleksandar Vučić postane premijer". Ni načelnica Drvara Dušica Runić na društvenim mrežama ne skriva podršku Vučiću. Drvar ga je proglasio počasnim građaninom u julu 2019. godine, a sad već bivši predsjednik Srbije posjetio je tu općinu tri puta u posljednje četiri godine. Posljednji put u avgustu 2026. kada je najavio ulaganja Srbije u fabriku tekstila i tržni centar u tom gradu. Početkom oktobra iz budžeta Srbije izdvojeno je milion eura za finansijsku pomoć ovoj općini. Nije precizirano na šta će se novac trošiti. Načelnica Drvara Dušica Runić nije odgovorila na drugi poziv RSE-a da odgovori na pitanje o utrošku ovih i ranijih sredstava iz budžeta Srbije. Drvar je jedna od rijetkih općina u entitetu Federacija BiH s većinskim srpskim stanovništvom. Na izbore 2023. izašlo je 210 birača, a lista Aleksandra Vučića osvojila je 194 glasa. Kampanja van granica SrbijePrije nego što je raspisao parlamentarne izbore i podnio ostavku na mjesto predsjednika, Vučić je u avgustu uz Drvar obišao još nekoliko mjesta u BiH. Tokom trodnevne posjete BiH od 2. do 4. augusta 2026. Vučić je s bivšim predsjednikom RS-a Miloradom Dodikom i premijerom Savom Minićem obišao Martin Brod, Drvar, Bosanski Petrovac, Mrkonjić Grad, Šipovo i selo Čipuljić kod Bugojna, gdje je rođen Vučićev otac. Najavio je ulaganje oko 1,5 miliona eura u novi trgovački centar u Drvaru, finansijsku podršku povratničkim općinama u Federaciji i institucijama Republike Srpske te naveo da je Srbija već finansirala škole, vrtiće, bolnice i druge javne objekte. S porukom "Našem narodu sa ove strane Drine", predizbornu kampanju u RS-u planirala je Studentska lista, koja se smatra najozbiljnijim rivalom Vučićevoj stranci na izborima 25. oktobra. Od kampanje su odustali nakon skupova u Bijeljini i Brčkom, navodeći da se suočavaju s "opstrukcijama policije, kao i lokalnim provokatorima". Iz policije u Brčkom saopćili su da mirno okupljanje studenata u tom gradu nije prekidano, ali da su organizatorima pisali prekršajne prijave jer nisu prijavili skup. Najavu studentske kampanje u susjednoj državi pratile su kritike dijela javnosti u Srbiji i BiH zbog sličnog narativa i načina na koji su vlasti iz Beograda mobilizirale birače u RS-u tokom prethodnih izbornih ciklusa. Bosna i Hercegovina nije dom samo građanima koji imaju veze s Republikom Srpskom i Srbijom. Predsjednik Udruženja građana podrijetlom iz Sandžaka Ekrem Lekić kaže za RSE da u BiH živi više od 250.000 osoba porijeklom iz Sandžaka, ali da nemaju svi i državljanstvo Srbije te da razlog za njihovu nisku izlasnost nije nezainteresiranost birača, nego izostanak organizirane kampanje. "Vučić i političke stranke iz Srbije i Republike Srpske to puno bolje i organizovanije rade", naglasio je Lekić. Sandžačke političke stranke su na prošlim vanrednim izborima 2023. godine osvojile su 30-ak glasova. Saradnja na tekstu: Goran Katić

Evropski parlament neće menjati sastav delegacije koja će posmatrati predstojeće izbore u Srbiji, potvrđeno je iz ove institucije. Delegaciju čini sedam evropskih poslanika, a šef misije Evropskog parlamenta biće, kako je ranije odlučeno, Andreas Šider (Schieder). Predsednica Skupštine i vršiteljka dužnosti predsednika Srbije Ana Brnabić uputila je pismo predsednici Evropskog parlamenta Roberti Mecoli, u kojem protestuje zbog sastava delegacije, a posebno zbog imenovanja Andreasa Šidera za njenog šefa. Sadržaj pisma objavio je javni servis Radio-televizija Srbije. Brnabić u njemu navodi da dosadašnje javno delovanje više članova delegacije pokazuje "njenu potpunu političku pristrasnost". "Izbor lica koja kontinuirano iznose izrazito negativne sudove o vlastima u Srbiji, a pojedini i javno iskazuju očekivanje njihove smene i podršku drugim učesnicima na izborima, jasno ukazuje da oni u Srbiju dolaze sa već formiranim zaključcima", prenosi RTS ocene Brnabić. Saopštenje koje su 20. oktobra objavili kopredsedavajući Grupe za podršku demokratiji i koordinaciju izbora, Dejvid Mekalister (David McAllister) i Beri Endrjus (Barry Andrews), ne pominje pismo Brnabić, ali zvaničnici Evropskog parlamenta kažu da je ono posredan odgovor na ocene vršiteljke dužnosti predsednika Srbije. U saopštenju se navodi da su, u skladu sa uobičajenom praksom, članovi delegacije Evropskog parlamenta u potpunosti posvećeni načelima utvrđenim u Deklaraciji o principima međunarodnog posmatranja izbora i Kodeksu ponašanja međunarodnih posmatrača izbora, kao i internim pravilima Evropskog parlamenta. "Delegacija Evropskog parlamenta sprovodiće svoj mandat u potpunosti u skladu sa ustaljenom međunarodnom metodologijom posmatranja izbora, poštujući najviše standarde nezavisnosti, nepristrasnosti, objektivnosti i nemešanja u izborni proces", stoji u saopštenju. U istom dokumentu potvrđuje se nepromenjen sastav delegacije, kao i to da je Andreas Šider njen šef. Delegacija Evropskog parlamenta učestvovaće u međunarodnoj misiji za posmatranje izbora koju predvodi OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), zajedno sa drugim parlamentarnim partnerima. Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji se održavaju 25. Oktobra. OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) za monitoring vanrednih parlamentarnih izbora je angažovao više stotine posmatrača. Evropski parlament je među poslednjima dobio zvaničan poziv da pošalje misiju. Poziv je u sedište EP stigao 10. oktobra. Formalni rok za poziv istekao je 8. oktobra, kada je zasedala Konferencija predsednika, koja okuplja predsednicu Evropskog parlamenta i šefove političkih grupa. Parlament je ipak bio spreman da poziv sačeka najkasnije do 12. oktobra, a Konferencija je u međuvremenu odobrila da pripreme za misiju počnu paralelno.

Broj birača sa Kosova porastao je između dva izborna ciklusa u Srbiji za više od dvadeset hiljada, pokazuje istraživanje Radija Slobodna Evropa. Dok je na prošlim parlamentarnim izborima pravo glasa imao 94.161 birač sa Kosova, sada ih je na biračkom spisku 115.856. U evidenciji birača sa Kosova, RSE je pronašao višestruke unose imena, slovne greške, nepotpune podatke o biračima. Dok vlast tvrdi da je birački spisak "najažurniji do sada", resorna ministarstva ne daju odgovore otkud greške u evidenciji. Istovremeno, predstavnici Komisije za reviziju biračkog spiska iz redova opozicije upozoravaju da je baza birača "neuredna", te da ostavlja prostor za manipulaciju glasovima.

Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić objavio je da je na njegovom telefonu pronađen špijunski softver. "Špijunski softver 'Pegasus' u mom telefonu još je jedan pokušaj zastrašivanja u nastojanju da se spreči svaki kritički stav i javno delovanje", naveo je Đokić u pisanoj izjavi i od nadležnih zatražio hitnu istragu. Prisusustvo špijunskog softvera u telefonu rektora, koji je podržao studentske proteste, a potom i izlazak studentskog pokreta na parlamenarne izbore 25. oktobra, potvrdila je zajednička forenzička analiza organizacije "Citizen Lab" iz Kanade i Share Fondacije iz Srbije. Portal BBC na srpskom preneo je 19. oktobra da je, uz Đokića, i viši tužilački saradnik Rade Bajić, koji je radio na slučaju "Generalštab", tokom avgusta od kompanije Epl primio obaveštenja o napadima. Forenzičke analize su u toku, a ova obaveštenja sa visokim stepenom pouzdanosti upućuju da je i njegov telefon bio zaražen šijunskim softverom, piše BBC. Bezbednosno-informativna agencija (BIA) i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nisu odgovorili na hitan upit Radija Slobodna Evropa (RSE) povodom navoda o nezakonitom prisluškivanju. Rektor Đokić je u pisanoj izjavi naveo da nije reč samo o napadu na njega, već i o ugrožavanju privatnosti podataka, te njegovih kontakata i komunikacije. "Time su svi oni takođe meta zloupotrebe nadzornih tehnologija", ocenio je Đokić. Ovo nije prvi slučaj u kojem opozicija, aktivisti, novinari i kritičari vlasti u Srbiji ukazuju da su žrtve nezakonitog nadzora. Nezavisna forenzička analiza domaćih i međunarodnih stručnjaka potvrdila je početkom septembra da su se na meti špijunskih softvera našli opozicioni političari i predstavnici studentskog pokreta. Tada je potvrđeno najmanje 14 slučajeva upotrebe nezakonitih softvera za prisluškivanje od početka 2026. Opozicija i studenti su tada za prisluškivanje optužili vlast, predvođenu bivšim predsednikom Aleksandrom Vučićem, dok su državni funkcioneri odbacili optužbe da su oni špijunirali svoje oponente. Optužbe je tada odbacila i BIA, koja je navode o špijuniranju opisala kao "običan trivijalni senzacionalizam". Špijunski softver "Pegsus", izraelske kompanije NSO je napredni spajver koji ne zahteva nikakvu interakciju korisnika. Odnosno, korisnik ne mora ništa da klikne ili da uradi, kako bi se na njegovom telefonu instalirao špijunski softver. Spajver može da pristupi svim podacima na uređaju - porukama, kontaktima, fotografijama, sadržaju aplikacija. Može i da tajno snima ekran uređaja, kao i da sam aktivira mikrofon ili kameru. Upotreba takvih softvera je nezakonita. Prema navodima kompanije NSO, njegovi kupci ne mogu biti pojedinci, već samo države i njihovi bezbednosni aparati. Kompanija NSO se do sada nije oglašavala povodom poslednjih optužbi o nezakonitom prisluškivanju u Srbiji. Sredinom 2025. na upit organizacije Amnesty International, NSO nije potvrdio da je Srbija njegov klijent, niti da je Pegasus korišćen za nelegalno prisluškivanje. Kompanija je tada navela da ne komentariše konkretne ili bivše klijente, pozivajući se na obavezu čuvanja poverljivosti.

Na papiru je dogovor iz oktobra 2025. godine, koji je prihvatio Osnovni sud u Prizrenu, bio jasan: dvadesetdvogodišnji Alija Ragipović trebalo je da dobije 35.000 evra alimentacije, nakon što je na njegov zahtev utvrđeno da mu je Nurudin Bajrami iz Dragaša, na jugu Kosova, biološki otac. Prema sudskom dogovoru, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, Bajrami se obavezao da će prvu ratu od 5.000 evra isplatiti do kraja 2025. godine, a poslednju od 7.500 evra do decembra 2026. godine. Do danas je, međutim, isplatio samo prvih 5.000 evra, zbog čega je Faik Miftari, advokat oštećenog Alije Ragipovića, od suda zatražio prinudno izvršenje sudskog poravnanja. RSE se obratio Osnovnom sudu u Prizrenu sa pitanjem da li je reagovao na to što se pravosnažna odluka ne poštuje, ali odgovor nije stigao. Na pozive i poruke nije odgovarao ni Nuridin Bajrami. Prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta koja se primenjuje na Kosovu roditelji imaju zakonsku obavezu da izdržavaju svoju maloletnu decu. Takođe, Zakon o zaštiti dece, koji je na sanazi od 2020. godine predviđa primenu principa najboljeg interesa deteta. Kako se stiglo dovde?Alijina majka, Emina Ragipović (48) iz Novog Pazara u Srbiji, odlučila je da 2002. godine rodi vanbračno dete. Studija "Bezbednost žena u Novom Pazaru" Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), navodi da se taj grad često smatra tradicionalnom sredinom u kojoj opstaju patrijarhalne norme i vrednosti. Emina Ragipović to je osetila na svojoj koži. Priča da je najpre krila trudnoću od porodice. "Kada sam se porodila, to je za moju porodicu bio kao grom iz vedra neba. To je bio šok koji je ostavio traume", priča Emina. "Znala sam da će me razapeti", kaže ona i dadaje da je bila svesna da će kroz život morati sama, van rodnog grada. "Nije lako kada ti je u dokumentima deteta rubrika u kojoj se upisuje ime oca prazna", kaže Emina, objašnjavajući da joj je njen bivši partner jasno stavio do znanja da dete neće priznati. Danas sa sinom živi u Poljskoj, gde se preselila 2005. godine kako bi započela novi život. Emina ni posle više od dvadeset godina, pa ni promene mesta boravka, ne želi da odustane od alimentacije. Kako kaže, ne samo zbog novca, već zato što smatra da dete ne bi smelo da ostane bez odgovornosti jednog roditelja. Očevi koji odbijaju da plaćaju alimentaciju, kaže Emina, zapravo izbegavaju odgovornost prema sopstvenoj deci. Posledice takvog odnosa, zaključuje, ne završavaju se samo neplaćenom ratom, već ostaju mnogo duže – u životu deteta. Šta se događalo pred sudom?Prethodnih godina je u nekoliko navrata i sama pokušavala da pred pravosudnim organima pokrene proces za utvrđivanje očinstva, ali uglavnom bezuspešno. Kada je 2021. godine postao punoletan, Alija Ragipović pokrenuo je postupak pred Osnovnim sudom u Prizrenu, tražeći od biološkog oca alimentaciju od 200 evra mesečno za prethodnih 18 godina, odnosno oko 43.000 evra. Sud je, međutim, nakon što je utvrdio očinstvo, odredio mesečnu alimentaciju od 120 evra, uzimajući u obzir i njegove materijalne mogućnosti. Nakon žalbe Apelacionom sudu, slučaj je vraćen na ponovno suđenje, a strane su potom postigle dogovor. Šta kada sudska odluka postoji, ali se ne poštuje?Slučaj majke i sina Ragipović nije jedinstven. Naime, u godišnjem izveštaju Kancelarije Ombudsmana na Kosovu za 2025. godinu navodi se da se značajan broj pritužbi građana u oblasti porodičnog prava odnosi na razvod braka, starateljstvo nad decom, određivanje alimentacije i ostvarivanje kontakta između roditelja i deteta. U izveštaju se navodi i da su odugovlačenje sudskih postupaka i slaba koordinacija institucija i dalje ozbiljan problem u porodičnim predmetima. Ardita Reznići iz Kosovskog instituta za pravdu kaže da Kosovo ima sveobuhvatan pravni okvir za zaštitu prava dece, dok Zakon o porodici propisuje da sve odluke koje se tiču dece moraju biti vođene njihovim najboljim interesom. "Ovo načelo predstavlja osnovu svih postupaka iz porodičnog prava, uključujući odluke o roditeljskoj odgovornosti, starateljstvu, kontaktima sa detetom i izdržavanju (alimentaciji)", navodi ona za RSE. Dodaje da problem nastaje kada odluku treba sprovesti. Prema njenim rečima, samohrane majke često se suočavaju sa dugotrajnim sudskim postupcima, neujednačenim izvršenjem odluka i ograničenom institucionalnom podrškom. Dodatni problem predstavlja neformalna ekonomija, zbog koje sudovima često nije moguće da precizno utvrde stvarne finansijske mogućnosti roditelja. "Često znaju da roditelj ostvaruje neprijavljene prihode ili posluje preko firmi koje su formalno registrovane na članove porodice ili treća lica, ali uglavnom nisu u mogućnosti da pribave zvanične dokaze kojima bi to potkrepile", kaže Reznići. U takvim slučajevima, dodaje ona, aktivniji pristup sudova i bolja saradnja sa institucijama mogli bi da omoguće preciznije utvrđivanje finansijskih mogućnosti roditelja i odluke koje štite najbolji interes deteta. Zašto je poželjan alimentacioni fond?Aktivistkinja za ženska prava i direktorka nevladine organizacije "Pravo na pravo" Milica Stojanović smatra da je neplaćanje alimentacije često povezano i sa patrijarhalnim shvatanjem roditeljske odgovornosti. "Muškarci sa patrijarhalnim i konzervativnim načinom razmišljanja često ne isplaćuju alimentaciju jer smatraju da time pomažu ženi svog deteta, a da dete uopšte ni ne vide u toj priči", kaže Stojanović. Ona ukazuje da na Kosovu ne postoji institucionalni alimentacioni fond. Takav fond bi, objašnjava, omogućio da država redovno isplaćuje alimentaciju detetu ili roditelju koji brine o njemu, a potom taj novac naplati od roditelja koji duguje. "Dakle, umesto da se žena bori sudskim putem za prava deteta, to bi sistem i institucije trebalo da rade. Da joj redovno isplaćuju alimentaciju, a da se onda institucije pozabave nesavesnim očevima", navodi Stojanović. Alimentacioni fond predstavlja državni mehanizam za redovno isplaćivanje alimentacije, odnosno ukoliko roditelj ne plaća alimentaciju, dete ili roditelj se obraća državi koja preko fonda isplaćuje izdržavanje a potom taj novac naplati od roditelja koji duguje. Od zemalja u regionu Alimentacioni fond postoji u Srbiji i Crnoj Gori, dok u Bosni i Hercegovini funkcioniše samo u entitetu Republika Srpska.

Kamenje i betonski blokovi bačeni na institucije, zgrade zahvaćene plamenom i sukobi s policijom obeležili su proteste poslednjih dana u Tirani. Ono što je počelo kao nezadovoljstvo zbog uslova na univerzitetima, troškova studiranja i izgleda za zapošljavanje, mobilisalo je i građane koji se protive ekonomskoj nejednakosti i vladi premijera Edija Rame. "Ovako više ne može, jer ima ljudi koji su postali milijarderi i supermilijarderi, dok su drugi veoma siromašni. Ja ne mogu da se pomirim s nepravdom, s vladom koja je veoma arogantna i veoma korumpirana", rekla je demonstrantkinja Luljeta Kola (Luleta) za novinsku agenciju Rojters (Reuters). Nezadovoljstvo Raminom vladom, koji je na vlasti od 2013. godine, počelo je da poprima šire razmere još krajem maja, kada je protivljenje turističkom projektu u blizini zaštićenog područja Zvernec izazvalo ono što je nazvano "Revolucija flamingosa". Prvobitnim zahtevima pridodati su zahtevi protiv korupcije i za ostavku premijera. Međutim, njegov politički položaj zasad nije promenjen. Samo nekoliko sati posle sukoba 13. oktobra u Tirani, Rama je na društvenim mrežama objavio snimak sa svojih sastanaka u Briselu, na kojima su zvaničnici Evropske unije pohvalili napredak Albanije ka članstvu. Sutradan je posetio kancelariju Koledža Evrope u Tirani, oštećenu tokom protesta, i okrivio opoziciju za nasilje. "Danas su ovo ruševine koje su ostavile ruke koje nisu i nikada ne mogu biti ruke studenata", izjavio je Rama, rekavši da studenti predstavljaju budućnost zemlje. U Srbiji je dotle nezadovoljstvo vlašću poprimilo još šire razmere. Protesti predvođeni studentima, koji su počeli posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, traju već skoro dve godine. Oni su mobilisali hiljade građana i vrše stalan pritisak na vlast partije Aleksandra Vučića. Sada studenti izazov prenose i na izborno polje, preko svoje liste za izbore 25. oktobra. "Srbija se danas nalazi na raskrsnici. Jedan put vodi ka pravednoj Srbiji, a drugi ka mafiji", rekao je 10. oktobra student Mateja Nikolić u Beogradu. Vučić, koji više od 14 godina dominira srpskom politikom, neprestano izaziva svoje protivnike, tvrdeći da nemaju znanja za upravljanje državom. Uprkos razlikama između protestnih pokreta u Albaniji i Srbiji, korupcija je jedan od problema koje ih povezuju. U Indeksu percepcije korupcije za 2025. godinu, organizacije Transparensi internešenal (Transparency International), Albanija je dobila 39 poena od 100, a Srbija 33, obe ispod globalnog proseka od 42 poena. Ipak, mobilizacija protiv korupcije nije nužno dovoljna da proizvede političku promenu. Od protesta do političke alternativeElton Skendaj, profesor političkih nauka i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Džordžtaun, kaže da je jedan od glavnih izazova protestnih pokreta njihov odnos prema organizovanoj politici. On podseća na iskustvo Srbije iz 2000. godine, kada je studentski pokret Otpor pomogao da se opozicija ujedini i da se nadgledaju izbori koji su doveli do rušenja Slobodana Miloševića. Prema njegovim rečima, ponavljanje takvog scenarija danas se suočava s drugačijim preprekama. "Mladi su, iz razumljivih razloga, duboko razočarani mnogim političkim liderima. Ponekad i opoziciju vide kao deo problema ili smatraju da je ona pod uticajem vlasti", kaže Skendaj za Radio Slobodna Evropa. Ovo nepoverenje, prema njegovim rečima, pokretima otežava definisanje strategije za nastavak delovanje izvan protesta. Ipak, sposobnost organizovanja samo je jedna strana problema. Mogućnosti za suprotstavljanje vlasti zavise i od uslova u kojima se odvija politička borba. A u pojedinim zemljama Zapadnog Balkana ti uslovi nisu ravnopravni. Kada vlast ulazi u trku s prednošćuU Srbiji međunarodni posmatrači godinama beleže prednosti vladajuće partije, uključujući korišćenje državnih resursa, pritisak na zaposlene u javnom sektoru i pristrasno medijsko izveštavanje. U izveštaju o parlamentarnim izborima 2023. godine, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) konstatovala je da su takve prakse stvorile neravnopravne uslove za takmičenje. Politikolog Jasmin Mujanović sumnja da će podrška koju su srpski studenti obezbedili kroz proteste moći da se pretoči u izbornu pobedu. On to povezuje ne samo s uslovima političkog takmičenja, već i s onim što smatra tolerancijom Evropske unije prema Vučiću. "Mislim da bi studenti, da su izbori slobodni i pošteni, imali realne šanse za uspeh. Ali, nažalost, ne očekujem da će tako biti", kaže Mujanović za RSE. On predviđa izborne manipulacije koje će, prema njegovim rečima, omogućiti Srpskoj naprednoj stranci da ostane na vlasti i koje će produbiti podele u društvu. Problemi s ravnopravnošću izborne trke dokumentovani su i u Albaniji. Ramina Socijalistička partija osvojila je novi mandat 2025. Posmatrači OEBS-a ocenili su da su izbori bili konkurentni i profesionalno sprovedeni, ali su konstatovali da politički subjekti nisu učestvovali pod jednakim uslovima. Prema njihovom izveštaju, vladajuća partija imala je koristi od korišćenja državnih resursa, dok su zabeleženi pritisci na birače i problemi s nezavisnošću medija. Ovi nalazi, međutim, ne isključuju stvarnu podršku koju vladajuće partije mogu uživati među biračima. Međutim, oni pokazuju da popularnost i sposobnost opozicije da ubedi građane nisu jedini faktori koji utiču na političku borbu. Štaviše, prednosti vlasti mogu se protezati i izvan izbora. Solveig Rihter (Richter), profesorka međunarodnih odnosa i transnacionalne politike na Univerzitetu u Lajpcigu, kaže da su u nekim zemljama regiona vladajuće partije proširile uticaj na institucije koje bi trebalo da ih kontrolišu. "Više ne postoje mehanizmi kontrole i ravnoteže vlasti. Procedure imenovanja su formalne, ali ih kontrolišu političke partije", kaže Rihter za RSE. Prema njenim rečima, partije su promenile i pravila za imenovanje sudija ili funkcionisanje medija, čime su proširile kontrolu nad institucijama koje bi trebalo da budu nezavisne. Problemi u funkcionisanju demokratije odraženi su i u međunarodnim ocenama. Organizacija Fridom haus (Freedom House) u izveštaju za 2026. godinu klasifikuje svih šest zemalja Zapadnog Balkana kao "delimično slobodne", mada postoje razlike među njima. Srbija, na primer, ima 53 poena od 100, dok Kosovo ima 61. Uloga međunarodnih partneraPored unutrašnjih faktora, neki stručnjaci tvrde da na odnos političkih snaga na Balkanu utiče i pristup međunarodnih partnera. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države podržavale su stabilnost, reforme i evroatlantske integracije regiona. Rihter, međutim, smatra da je saradnja s vladama ponekad imala prednost u odnosu na zahteve za demokratsku odgovornost. "Velika sredstva, namenjena podsticanju promena i reformi, često su kanalisana preko vlada. To je vladajućim partijama dalo mogućnost za političku korupciju i klijentelizam, čime su ojačane njihove pozicije, a ne pozicije opozicije", ističe ona. Na taj način, prema njenoj oceni, mehanizmi stvoreni da podrže reforme mogli su da doprinesu i jačanju pozicija vladajućih partija. Promena vlasti ne garantuje promenu demokratijeIpak, prednosti vladajućih partija ne čine političku promenu nemogućom. Zapadni Balkan ima i primere gde su građanska mobilizacija i izborna borba doveli do novih vlada. U Severnoj Makedoniji, protesti 2016. godine, poznati kao "Šarena revolucija", prethodili su promeni vlade 2017. godine, posle dugotrajne političke krize. U Crnoj Gori, izbori 2020. godine okončali su tri decenije vladavine Demokratske partije socijalista. Međutim, pokreti koji su doprineli tim promenama imali su različite orijentacije. "Protesti u Severnoj Makedoniji bili su uglavnom liberalni i proevropski. Zahtevali su demokratizaciju i približavanje zemlje Zapadu", kaže Mujanović. U Crnoj Gori, prema njegovim rečima, pokret je imao konzervativni karakter, sa snažnim verskim i nacionalističkim uticajima. Ova iskustva pokazuju da promena vlasti ne podrazumeva nužno i poboljšanje demokratije. Kosovo predstavlja drugačije iskustvo. Tamo su izbori nekoliko puta doneli promenu vlasti, ali nisu izbegnuti sukobi između partija i dugotrajne institucionalne blokade. Za Skendaja, Kosovo pokazuje da slobodni izbori mogu da koegzistiraju s dubokom političkom polarizacijom i teškoćama u upravljanju. "Kosovo je zapravo među zemljama s najslobodnijim izborima u regionu, ali se suočava s nerešenim pitanjima statusa i dubokom političkom polarizacijom", kaže on. Skendaj ocenjuje da populistički i antiestablišmentski pristup Pokreta Samoopredeljenje, uključujući suprotstavljanje međunarodnoj zajednici i drugim partijama, stvara teškoće kada dođe do samog upravljanja. U Bosni i Hercegovini dotle prepreke za političke promene su i institucionalne prirode. Dejtonski sporazum, koji je 1995. okončao rat, uspostavio je složen sistem podele vlasti među etničkim zajednicama, koji i dalje određuje političko funkcionisanje zemlje. "Ustavni sistem ove zemlje veoma otežava biračima da svoje nezadovoljstvo pretvore u konkretne promene, zbog odredbi koje se zasnivaju na etničkoj podeli", kaže Mujanović. Da li je nezadovoljstvo dovoljno da se izazove vlast?Od izbornih prednosti vladajućih partija preko nepoverenja u opoziciju do institucionalnih prepreka, razlozi zašto su političke promene i dalje teške očigledno nisu isti na celom Zapadnom Balkanu. Međutim, prema Skendaju, protestnim pokretima potrebno je više od građanske mobilizacije ako žele da svoje zahteve pretvore u konkretne politike. "Nije dovoljno samo izaći na proteste. Treba razmišljati i strateški: kako sarađivati s institucijama i partijama, kako angažovati Evropsku uniju da izvrši pritisak na vladu kada ona ne sluša zahteve, i kako uključiti institucije za borbu protiv korupcije", kaže on. Prema njegovim rečima, artikulisanje zahteva mora biti praćeno saradnjom s akterima koji mogu pomoći u njihovom ostvarenju. U Albaniji je Rama obećao dijalog sa studentima. U Srbiji će se Vučićeva partija na izborima 25. oktobra suočiti sa studentskom listom. Dva različita odgovora na građansko nezadovoljstvo, ali sa zajedničkim pitanjem: da li će se njihov glas čuti i nakon što se protesti utišaju i glasovi prebroje?