Odbegli ukrajinski biznismen i bivši poslanik Vadim Novinski, za kojim je u njegovoj zemlji raspisana poternica zbog sumnje za veleizdaju, dobio je državljanstvo Srbije. Rešenje o državljanstvu Novinskom, objavljenom u petak u Službenom glasniku, dan ranije je potpisao premijer Srbije Đuro Macut. U rešenju, kojim se zaobilaze redovne procedure, Vlada Srbije se poziva na odredbu zakona, po kojoj stranac može postati srpski državljanin po ubrzanom postupku, ako to predstavlja "interes" za državu. Vlada do objave vesti nije odgovorila na pitanja RSE zašto je Novinskom dodeljeno državljanstvo i kako je to od interesa za Srbiju. Na pitanja nije odgovorilo ni Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Novinski se tako našao među stotinama stranih državljana kojima je vlast u Srbiji, predvođena Srpskom naprednom strankom Aleksandra Vučića, dodelila srpske pasoše po ubrzanoj proceduri. Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, državljanstvo Srbije je na taj način steklo i više stotina ruskih državljana, a RSE je ranije utvrdio da su mnogi od njih bliski režimu Vladimira Putina. Ko je Vadim Novinski?Novinski je bivši ukrajinski poslanik i biznismen, za kojim je, kako navodi Ukrajinski servis RSE, raspisana poternica zbog sumnje za veleizdaju, uz kvalifikaciju da je "kuratorom Ruske pravoslavne crkve u Ukrajini". On je otišao iz Ukrajine ubrzo posle početka ruske invazije na tu zemlju u februaru 2022. godina i u međuvremenu se nastanio u Hrvatskoj gde je kupio imanje površine veće od 1.400 kvadrata s parcelama od preko 2,5 hektara na kojima se nalaze vinogradi i voćnjaci. U odgovoru advokata biznismena iz jedne španske advokatske kancelarije navodi se da je Novinski "odlučni zagovornik Ukrajine" i da je "već duže vreme pod sankcijama Ruske Federacije, što samo po sebi isključuje bilo kakve osnovane tvrdnje o njegovim navodnim vezama sa ruskim strukturama". U pismu koje je dostavio advokat nisu navedeni nikakvi dokazi da se Novinski nalazi pod sankcijama Moskve. Zapravo, ranije je objavljeno da su mu sankcije Rusije ukinute 2020. i da nove nisu uvođene. U odgovoru advokata se takođe navodi da su "kampanje usmerene na diskreditaciju, demonizaciju i kriminalizaciju gospodina Novinskog neprihvatljive". Novinski je u martu ove godine, posle dugog ćutanja, dao je intervju za nemački Compact.TV, koji je objavljen pod naslovom "Ovaj oligarh želi da svrgne Zelenskog!" i opisom da je on "nešto poput ukrajinskog Ilona Maska: preduzetnik, političar i jedan od najbogatijih ljudi u zemlji. Sada ga progoni predsednik Zelenski – zato što se protivi njegovom ratnom kursu". Biznismen u intervjuu kritikuje predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, iznosi svoje mišljenje o ratu s Rusijom, ruskom jeziku, Minskim sporazumima, sankcijama protiv njega i zabrani Ukrajinske pravoslavne crkve – koja je pored Pravoslavne crkve Ukrajine najveća crkva u toj zemlji – i koja se smatra bliskom Moskvi i Ruskoj pravoslavnoj crkvi. "Najvažniji uslov za bezbednost Ukrajine jesu prijateljski odnosi s Rusijom. Sve ostalo je glupost. Ako Ukrajina bude imala dobrosusedske, prijateljske i strateške odnose s Rusijom, uvek ćemo imati bezbednost", rekao je Novinski u intervjuu. On tvrdi da je bio prinuđen da napusti Ukrajinu zbog upozorenja o krivičnom gonjenju protiv njega. Novinski je otišao iz Ukrajine, prema podacima Ukrajinske pravde, nedugo pre početka pune invazije – 10. februara 2022. godine, za Nemačku. Prema podacima iz procurilih ruskih baza letova, 21. februara 2022. odleteo je iz Rusije u Estoniju. Konačno je, prema podacima Ukrajinskog servisa RSE, iz Ukrajine otišao u junu 2022. i od tada se nije vraćao. U julu te godine objavio je da se odriče poslaničkog mandata i da planira da se posveti obnovi srušenih hramova. U decembru iste godine protiv njega je ukrajinski Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu uveo sankcije. Nekoliko meseci posle toga, u proleće 2023. godine, novinari RSE snimili su Novinskog na službi u Ruskoj pravoslavnoj crkvi u Cirihu. U komentaru za novinare bivši poslanik je saopštio da se u Švajcarskoj nalazi u prolazu iz Nemačke. Kasnije je u leto 2023. snimljen s porodicom na jednom od letovališta u Hrvatskoj na obali Jadranskog mora. Potom je snimljen u hotelu Bellevue u Opatiji na poluostrvu Istra. U hrvatskom registru novinari su pronašli podatke o prebivalištu koje je prijavio u Splitu, u kompleksu Bel Etage, čiji su suvlasnici, između ostalog, državljani Rusije. Novinari Ukrajinskog servisa RSE pronašli su nepokretnost Novinskog u trećem hrvatskom gradu – Samoboru, nedaleko od Zagreba. Kako pokazuju podaci iz Sistema zemljišnih registara i katastra Hrvatske, 2025. godine on je tamo postao vlasnik elitne imovine. Nepokretnost bivšeg ukrajinskog poslanika su dve parcele površine skoro 2,5 hektara sa vinogradima i voćnjacima, kao i vila površina veće od 1.400 kvadratnih metara. U sastav rezidencije takođe ulaze još jedna stambena zgrada od 265 kvadrata, privredne zgrade i vinski podrum od 200 kvadratnih metara. Unutar vile se takođe nalazi bazen, a na zemljištu se nalazi i teren za golf. U oglasu o prodaji ove rezidencije ona je nazvana "jednom od najlepših stambenih zgrada u Hrvatskoj". Hrvatski Jutarnji list objavio da je Novinski ovu nekretninu kupio za 10,5 miliona evra od lokalnog biznismena Tomislava Horvatinčića. "Uvek sam se zalagao za mir, za obnovu odnosa sa Rusijom. Posle početka rata takođe sam se zalagao za mir, očuvanje života Ukrajinaca, očuvanje ukrajinske državnosti", rekao je Novinski u novom intervjuu. Ukrajinski servis RSE je ustanovio da preduzeće brata Novinskom na Krimu pod ruskom okupacijom "radi" za rusku vojsku i podržava agresiju na Ukrajinu. Preduzeće Balaklavska rudarska uprava, koje je ranije bilo u sastavu grupe kompanija Smart-Holding Novinskog i koje je 2014. preneseno na njegovog brata, nastavlja s eksploatacijom mineralnih sirovina i plaća stotine miliona rubalja poreza u budžet Rusije. Pored toga, preduzeće i njegovi zaposleni pomažu i podržavaju rusku vojsku tokom invazije na Ukrajinu – u javno dostupnim izvorima izveštava se o popravci vojne tehnike i učešću u volonterskim projektima podrške ruskim vojnicima. Ko su novi državljani Srbije?Ranija analiza RSE pokazuje da je od početka rata, odlukom Vlade, državljanstvo Srbije dobilo više od 300 ruskih državljana. To nije i krajnji broj, jer državljanstva dodeljuje i Ministarstvo unutrašnjih poslova - po redovnoj proceduri, uz ispunjavanje određenih uslova. MUP nije odgovarao na upite RSE koliko je ruskih državljana dobilo državljanstvo Srbije od 2022. RSE je ranije utvrdio da je među novim vlasnicima srpskih pasoša bilo i ruskih javnih ličnosti, političara, biznismena, koji su na "crnoj listi" zapadnih zemalja zbog svoje podrške ratu. Zbog toga je zvanični Beograd pod lupom Evropske unije (EU). Brisel je upozoravao da srpski pasoš omogućava ruskim državljanima ulazak u Uniju bez viza, što predstavlja potencijalni bezbednosni rizik.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u subotu je posle telefonskog razgovora s ruskim liderom Vladimirom Putin izrazio uverenje da će aneks ugovora Moskve i Beograda o gasnom aranžmanu biti produžen pošto ističe uskoro. Srbija, koja je zavisna od ruskog gasa, nije postigla sporazum o dugoročnom ugovoru, pošto je prethodni trogodišnji sporazum istekao u leto 2025, pa se sada aneksi ugovora kratkoročno produžavaju. Aranžman koji ističe produžen je u junu za tri meseca. "Pre svega nama ističe aneks ugovora o gasnom aranžmanu za koji dan i siguran sam da će već od ponedeljka taj aneks biti produžen i da ćemo i dalje moći da imamo, rekao bih, dobru nisku cenu gasa", rekao je Vučić u videu na Instagramu. On je rekao da Srbija ima dobru cenu od oko 318 evra po hiljadu kubnih metara gasa, dok je, prema njegovim rečima, na tržištu cena 868 evra po hiljadu kubnih metara. Vučić je rekao da je s Putinom razgovarao i o Naftnoj industriji Srbije (NIS), dodajući da je tu "problem komplikovaniji". Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović rekla je krajem avgusta da su pregovori o kupoprodaji NIS-a između mađarskog MOL- i većinskog vlasnika, ruskog Gaspromnjefta u završnoj fazi. MOL i Gaspromnjeft , sredinom januara su potpisali glavne odredbe okvirnog sporazuma o NIS-u. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. NIS sada periodično traži obnavljanje licence od vlasti SAD kako bi mogao da radi. Zahvalnost PutinuVučić je rekao je Putina obavestio da će u nedelju podneti ostavku na funkciju predsednika. "U ime Republike Srbije i u svoje ime zahvalio Ruskoj Federaciji i predsedniku Putinu na saradnji u prethodnih 14 godina na saradnji", rekao je Vučić. Srbija iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, odbija da se pridruži zapadnim sankcijama Rusiji uvedenim posle početka invazije na Ukrajinu 2022. godine Vučić je rekao da je "siguran" da će budući predsednici Srbije, kako je rekao, "umeti da vode računa o interesima Srbije i držanju te vrste balansa i te vrste odgovornosti prema svim važnim subjektima međunarodne politike". On je rekao da je s Putinom razgovarao o saradnji i odnosima Srbije i Rusije, o ratu u Ukrajini i situaciji na Balkanu. Pristupni pregovori Srbije i Evropske unije su u zastoju od 2021, usled problema u oblasti vladavine prava, neusaglašenost s sankcijama Rusiji, kao i na nedovoljnu posvećenost evropskom putu. Zbog veza Srbije i Rusije i u američkom Kongresu je izražena zabrinutost. Tokom debate sredinom septembra u Kongresu iskazana je dvostranačka zabrinutost zbog odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom, a postavljena su i pitanja da li je u okviru Strateškog dijaloga SAD i Srbije razgovarano o "malignom uticaju" Moskve i Pekinga.

"Bez straha, bez straha" - uzvikivalo je nekoliko aktivista u nedelju ispred zgrade Bitef teatra u Beogradu, u okviru gerilskog antivladinog festivala Ne:Bitef. Preko lica su nosili vunene kape sa otvorima za oči i usta koje podsećaju na fantomke. Iza jedne od tih maski je osnivačica ruske grupe "Pussy Riot" i antiratna aktivistkinja Marija Aljohina (Maria Alyokhina). Dan pre ovog performansa Aljohina je rekla Radiju Slobodna Evropa (RSE) da je ovaj performans "znak solidarnosti sa studentima u Srbiji" uoči parlamentarnih izbora na kojima prvi put učestvuje antivladina studentska lista. U Beograd je došla samo mesec dana nakon svedočanstva članice "Pussy Riot" Rite Flores da je bila prinuđena da radi za rusku tajnu službu (Federalnu službu bezbednosti) i da je dobila zadatak da u Beogradu pomogne u ubistvu Petera Verzilova, takođe bivšeg člana "Pussy Riot". Aljohina kaže da je bila uključena u ovaj slučaj. "Preduzeli smo određene korake i iselili smo nju (Flores) i njenog dečka iz Rusije", rekla je za RSE. Aljohina je pobegla iz Rusije 2022. nakon što je tamo više puta hapšena. U septembru 2025. osuđena je u odsustvu na 13 godina zatvora zbog širenja navodno lažnih informacija o ruskim oružanim snagama. Slučaj pripreme ubistva u SrbijiRita Flores (čije je pravo ime Margarita Konovalova) svedočila je u avgustu u video intervjuu za ruski medij Port da je bila primorana da sarađuje sa Federalnom službom bezbednosti (FSB). Od 2020. bila je članica Pussy Riot i više puta je hapšena zbog performansa koje su izvodile u blizini Kremlja. Prema njenom svedočenju, odslužila je nekoliko kratkih zatvorskih kazni i policija joj je u više navrata pretresala stan. Tokom jednog od pretresa 2023. kaže da joj je bilo prećeno i da je uslovljena saradnjom sa FSB-om. Njeni prvi zadaci bili su da prikupi informacije o drugim opoziciono nastrojenim umetnicima i da o tome izvesti FSB. Marija Aljohina kaže za RSE da joj je Rita Flores, nakon što je napustila Rusiju, rekla da je među ljudima koje je trebalo da prati bila i ona. "Koliko znam, ona nije pokušavala da istražuje čime se bavim. Nije pokušavala da na bilo koji način sazna gde se nalazim, niti bilo šta drugo što bi se ticalo bezbednosti", kaže ona. Aljohina kaže da je sve kulminiralo "kada su pokušali da je primoraju da ubije Petera Verzilova", ruskog opozicionog aktivistu i bivšeg člana "Pussy Riot". Tada su ruski advokat u egzilu Dmitrij Zahvatov i ona preduzeli korake da se Flores iseli iz Rusije i oslobodi FSB-a. Zanimljiv detalj u vezi sa njenim svedočenjem je taj da je Flores, kako tvrdi, trebalo da namami Verzilova u Beograd, gde bi se organizovala njegova otmica i ubistvo. Aljohina kaže da je taj detalj nije iznenadio. "Srbija je zemlja koja pruža zaštitu ljudima koji su protiv rata i koji su ovde pobegli kako ne bi bili krivično gonjeni, zatvoreni ili ubijeni. Ali, istovremeno i zemlja u kojoj je tajnim službama veoma lako da deluju", smatra ona. RSE se ranije povodom ovog slučaja obratio organizaciji "Action4life", čiji je koosnivač advokat Zahvatov, kao i organizaciji Petera Verzilova, ali do objavljivanja članka odgovore nije dobio. Odgovori na upit za komentar nisu stigli ni od Ambasade Rusije u Srbiji ni srpske Bezbednosno-informativne agencije. Beg od ruske službeIpak, Aljohina za RSE kaže da se ne boji delovanja ruskih službi u Srbiji jer, kako kaže, ta opasnost vreba svuda. Kaže da je tokom turneje po zemljama EU već dobijala upozorenja da je službe možda prate. Trudi se da ne razmišlja o tome. "Naravno, ovde (u Srbiji) je lakše jer vam ne treba viza da biste došli iz Moskve, postoji direktan let", smatra ona. Srbija održava bliske odnose sa Rusijom i nakon njene pune invazije na Ukrajinu i ne uvodi sankcije Rusiji uprkos tome što je kandidatkinja za članstvo u EU. Sa druge strane, zvanični podaci iz 2025. pokazuju da svaki drugi stranac koji ima dozvolu za boravak u Srbiji dolazi iz Rusije. Taj trend beleži se od marta 2022, nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. I Aljohina je 2022. pobegla iz Rusije na način koji bi se mogao opisati kao filmski. Prethodno je bila više puta hapšena zbog performansa koje je grupa "Pussy Riot" održavala u Rusiji. U januaru 2021. uhapšena je zbog učešća u protestima podrške ruskom opozicionom političaru Alekseju Navaljnom i za to joj je određena mera kućnog pritvora. Nakon odluke da će joj kućni pritvor biti zamenjen zatvorom, uspela je da izađe iz stana prerušena u kurira za dostavu hrane. Neometano je prešla u Belorusiju, ali nije imala dokument sa kojim bi mogla da pređe u Evropsku uniju. "Prva dva pokušaja da odem sa dokumentima koje sam imala nisu uspela i ispitivala me je beloruska tajna služba (KGB). Onda sam se krila i jednog jutra sam se probudila i izašla je vest da sam na poternici", kaže ona. Rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova dodalo je Aljohinu u registar traženih osoba 26. aprila 2022. nakon što nedeljama nije bilo poznato gde se nalazi. Ona za RSE kaže da je na kraju uspela da pređe granicu kao islandska glumica. "Island mi je kasnije dao državljanstvo. Tada su uspeli da mi daju dokument, nazovimo ga dokumentom, sa kojim sam otišla na granicu i predstavila se kao glumica islandskog dramskog pozorišta. Pustili su me", kaže ona. 'Represivne metode' od Rusije do SrbijeAljohina je u Srbiju dolazila i u godinama pre nego što je napustila Rusiju, ali kaže da je sada više toga podseća na Rusiju. "Vlada i (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić koriste iste tehnike kao Putin", smatra ona. Represija prema opozicionarima u Rusiji, prema njenim rečima, zaoštrena je 2014. kada je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim. "Počeli su da koriste fizičko nasilje protiv opozicionara, ja sam napadnuta najmanje tri puta. I to nisu radili ljudi koji su bili u uniformi. Regrutuju mlade momke koji imaju manje probleme sa zakonom da napadaju i tuku", priseća se. Aljohina kaže da slične metode vidi u Srbiji, kao i to da je Beograd išaran grafitima protiv studenata i opozicije. Dvojica aktivista u Srbiji bili su prethodnih meseci napadnuti u Beogradu. Pisca Vladimira Arsenijevića iz organizacije Krokodil u julu je pretukla grupa huligana uoči planiranog komemorativnog skupa za žrtve genocida u Srebrenici. Reditelj Stevan Filipović pretučen je u centru Beograda u avgustu tvrdeći da ga je napala "grupa pristalica, članova, plaćenika vladajuće partije" koje je fotografisao dok su demolirali zaštićenu zgradu. Ipak, veze huligana sa vladajućom partijom u Srbiji nisu dokazane. Bez adreseAljohina danas živi na više lokacija, na konstantnoj turneji. Na putovanjima je prati bubnjar i član "Pussy Riot" Erik Brajtenbah (Eric Breitenbach). "Erik i ja smo deo jedne predstave Pussy Riot 'Dani pobune' (Riot Days), koja je zasnovana na dve moje knjige. Putujemo po svetu i prodajom majica i knjiga pomažemo Ukrajini, novac šaljemo ukrajinskim bolnicama i humanitarnim inicijativama", kaže ona. Tokom turneje saznali su za festival Ne:Bitef i odlučili da učestvuju. Erik za RSE kaže da su želeli da učestvuju jer je "ovaj festival odgovor na cenzuru i pritisak na kulturu i mi to poštujemo". Festival Ne:Bitef u Beogradu održava se drugu godinu za redom kao odgovor na, kako organizatori tvrde, pritiske vlasti na kulturu i Bitef, beogradski teatarski festival sa višedecenijskom tradicijom. Ne:Bitef je gerilski festival koji se održava u saradnji sa studentskim pokretom, koji je nastao iz masovnih antivladinih demonstracija zbog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 2024. kada je 16 osoba poginulo. Studenti za nesreću optužuju vlast i traže sistemske promene.

Proruski narativi, nove ruske stranke i navodi da Moskva pokušava da objedini proruske snage prisutni su pred oktobarske vanredne parlamentarne izbore u Srbiji. Uz poruke Moskve o mogućnosti "obojene revolucije" nakon glasanja u Srbiji, kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji, koja odbija da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Da bi Rusija mogla biti aktivan igrač na izborima u Srbiji upozoravaju i pojedini američki kongresmeni, a na ruske operacije uticaja u Srbiji ukazao je i Evropski parlament, dok Beograd održava bliske veze sa Kremljom. "Rusija stavlja na raspolaganje svoje najbolje resurse, taktike i metode za nadziranje, suzbijanje i ometanje građana Srbije, kao i snažnog studentskog pokreta koji želi da u zemlji ponovo uspostavi vladavinu prava", rekao je za RSE republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson). Vilson je u ranijim obraćanjima iznosio da Rusija i bezbednosni aparat u Srbiji "već pokušavaju da nameste izbore". Naveo je manipulacije biračkim spiskovima, propagandu, korišćenje državnih resursa za političke svrhe i stavljanje svih medija pod državnu kontrolu. To što se Srbija nije pridružila zajedničkoj spoljnoj politici EU u uvođenju sankcija Rusiji, jedan je od razloga praktičnog zaustavljanja evropskih integracija zemlje u poslednjih pet godina. Vanredni parlamentarni izbori 25. oktobra prvi su ozbiljniji test za populističkog predsednika Aleksandra Vučića, nakon 14 godina neprikosnovene vladavine. Vučić, koji namerava da pređe na mesto premijera, suočen je sa dvogodišnjim protestima zbog stradanja 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Izazivač na izborima mu je studentska lista "Studenti pobeđuju", čije kandidate podržavaju studenti koji su predvodili proteste. Vlasti u Srbiji te proteste definišu kao pokušaj "obojene revolucije", dok istovremeno zvaničnici u Beogradu i Moskvi poručuju da su angažovani na suprostavljanju "obojenim revolucijama". Upravo zbog veza sa Rusijom, Kinom i Iranom, ali i nazadovanja demokratije, republikanac Džo Vilson je sa demokratom Bilom Kitingom (Bill Keating) autor predloga zakona u Predstavničkom domu kojim se traže mere za Srbiju. Vilson podseća da je Rusiji uspelo mešanje u izbore u Gruziji gde je na vlasti proruski Gruzijski san, ali da nije u Mađarskoj, Moldaviji niti Rumuniji. "Pomno ćemo pratiti situaciju kako bismo se uverili da u tome ne uspe u Srbiji", kaže za RSE Vilson. U Gruziji, zemlji na Kavkazu između Evrope i Azije, na vlasti je proruska stranka Gruzijski san, a njeno pristupanje EU je zaustavljeno 2024. nakon donošenja kontroverznog zakona o "transparentnosti stranog uticaja". U toj bivšoj sovjetskoj republici demonstranti su na ulicama poslednje dve godine opirući se onome što vide kao demokratsko urušavanje zemlje. Međunarodno udruženje za poštene izbore i demokratiju (ISFED) ukazalo je da je, uprkos izjavama visokih ruskih zvaničnika da se Rusija ne meša u gruzijske izbore, ruska informaciona kampanja sprovođena koordinisano pre i nakon parlamentarnih izbora u Gruziji 2024. Prema njihovim navodima, glavne dezinformacije koje su iz Rusije širene tokom predizbornog perioda odnosile su se na navodni plan Zapada da organizuje "obojenu revoluciju" u Gruziji i pokušaj promene vlasti. 'Za Moskvu bi promena vlasti značila neizvesnost'Poruku o mogućem scenariju "obojene revolucije" u Srbiji poslao je uoči izbora ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko. On je sredinom avgusta rekao da rukovodstvo Srbije ne može da eliminiše rizik da nakon glasanja, bez obzira na rezultate, "može biti pokrenut dobro poznati scenario 'obojene revolucije'". Ruski ambasador je tada za rusku državnu agenciju "Vesti" ocenio da je interes EU da pronađe marionetu za novog lidera, koja bi "bespogovorno ispunjavala sve želje Evropske unije, zanemarujući javno mnjenje i domaće faktore". Ranije je Kremlj saopštio da ne može da isključi mogućnost da bi antivladini protesti u Srbiji mogli predstavljati pokušaj "obojene revolucije", reagujući na sukobe učesnika protesta sa policijom u junu 2025. Srđan Cvijić iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) kaže za RSE da u odnosu Beograda i Moskve postoji zajednički bezbednosno-politički interes za očuvanje postojećeg modela vlasti i za predstavljanje masovnih građanskih protesta kao spolja izazvane destabilizacije. "Za Moskvu bi promena vlasti značila neizvesnost, zato što bi buduća vlast sa snažnijim institucijama, većom parlamentarnom kontrolom bila manje predvidljiv partner i imala manje prostora za personalizovane političke i bezbednosne aranžmane sa Kremljom", kaže on. I Luk Kofi (Luke Coffey) iz američkog Hadson (Hudson) instituta ocenjuje za RSE da Moskvi verovatno najviše odgovara status kvo u Srbiji. "Istovremeno, Kremlj je pokazao da je spreman da sarađuje sa bilo kim ko je na vlasti u Beogradu", dodaje on. Upravo pozivajući se na tradicionalno prijateljstvo, ali i gasnu zavisnost, vlasti u Beogradu odbijaju da se pridruže EU u sankcijama Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Dok zemlja dominantno zavisi od uvoza ruskog gasa, ruski državni Gaspromnjeft je većinski vlasnik Naftne industrije Srbije (NIS). Pregovori o prodaji NIS-a, koji je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva, prolongiraju se mesecima, uz spekulacije da Moskvi ne odgovara prodaja dok se ne bude znao pobednik izbora. Luk Kofi smatra da Srbija već dugo predstavlja važno uporište ruskog uticaja na Balkanu. "I malo je verovatno da bi, čak, i promena vlasti u kratkom roku značajno umanjila taj uticaj", dodaje. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE o tome da li imaju saznanja o ruskom uplitanju u izbore. Kako Rusija može da utiče na izbore?Srđan Cvijić iz BCBP-a kaže za RSE da je najvidljiviji kanal ruskog uticaja informacioni prostor. "Moskva utiče na ishod izbora kroz svoju kampanju dezinformacija, pre svega na društvenim mrežama, ali i preko režimskih medija, kao i Sputnjika i RT", naveo je on. RSE je ranije utvrdio da se proruski narativi u Srbiji šire preko anonimnih naloga na društvenim mrežama i portala koji prenose njihov sadržaj, kao i ruskih državnih medija Sputnjik i RT. Hiljade ljudi na Fejsbuku i Instagramu prati stranicu "Govorit Moskva", čiji su gotovo jedini sadržaj obraćanja ruskog predsednika Vladimira Putina prevedena na srpski jezik. U njima Putin veliča navodne ruske uspehe u invaziji na Ukrajini i kritikuje Zapad. Srbija je za razliku od EU omogućila ruskim državnim medijima Sputnjiku i RT da emituju program. Prašinu je nedavno podigla izjava jednog od političkih aktera u Srbiji o zahtevu Moskve da se objedine rusofilske i proruske snage za izbore u Srbiji. Ruski zvaničnici nisu do sada demantovali navode lidera parlamentarnog opozicionog pokreta "Mi, snaga naroda", Branimira Nestorovića. "Prava je prilika da se udruže sve proruske stranke, nemamo više mogućnost da čekamo", rekao je Nestorović 16. septembra, navodeći da je u Moskvi krajem avgusta primljen na "najvišem nivou". Ambasada Rusije u Beogradu nije odgovorila na upit RSE povodom ovih navoda. Luk Kofi iz Hadson instituta smatra da bi direktan uticaj Moskve unutar Vlade Srbije mogao biti donekle umanjen, ako u njoj ne bude otvoreno proruski orijentisanog lidera. "A Rusija bi možda morala da uloži više napora u izgradnju odnosa sa novim političkim rukovodstvom", naveo je. Međutim, Kofi dodaje da ne treba potcenjivati "dubinu i rasprostranjenost proruskog raspoloženja u srpskom društvu, čak ni među onima koji istovremeno podržavaju održavanje bliskih odnosa sa Zapadom". On primećuje i da je studentska lista "Studenti pobeđuju" iznela relativno malo stavova o spoljnoj politici Srbije ili važnim regionalnim pitanjima, fokusirajući se na unutrašnje probleme i nezadovoljstva građana. "Zbog toga je i dalje teško proceniti kakav bi pristup imali ukoliko bi ušli u vlast po pitanjima kao što su odnosi sa Rusijom, Bosnom i Hercegovinom, Kosovom i Ukrajinom", naveo je Kofi. Uz političku, postoji i bezbednosna dimenzijaDrugi kanal ruskog uticaja na izbore u Srbiji može biti politička podrška, kaže Srđan Cvijić iz BCBP-a, ali navodi da postoji i ozbiljnija bezbednosna dimenzija. On podseća da su moldavske službe u septembru 2025. saopštile da su ruske obaveštajne strukture, uključujući osobe povezane sa GRU, organizovale obuke moldavskih državljana u Srbiji za izazivanje masovnih nereda u kontekstu izbora u Moldaviji. "Što pokazuje da je teritorija Srbije već bila korišćena za aktivnosti koje su druge države povezale sa ruskim pokušajima destabilizacije izbornog procesa", kaže Cvijić. Upravo se taj slučaj pominje u izveštaju koji je Evropski parlament usvojio sredinom septembra. U tom dokumentu se navodi da je Srbija postala "ključno središte dezinformacija i posrednik za ruske i, u manjoj meri, kineske operacije uticaja." Prema presudama sudova u Moldaviji, Srbija i bosanskohercegovački entitet Republika Srpska bili su domaćini militantnih kampova za obuku povezanog sa Rusijom. U tim kampovima, kako je navedeno, vršene su obuke za izazivanje masovnih nereda tokom moldavskih izbora i referenduma. Ambasada Rusije nije odgovorila na upit RSE povodom ocena Vašingtona i Evropskog parlamenta, kao ni na pitanje u kojoj meri je Kremlju bitno ko će biti na vlasti u Srbiji. Veze Beograda i MoskveSastav Vlade u Beogradu bila je tema susreta u maju 2016. tadašnjeg mandatara Aleksandra Vučića sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Putin je tada izrazio nadu da će "dostojno mesto u novoj vladi zauzeti ljudi koji pridaju značajnu pažnju razvoju međudržavnih odnosa" Rusije i Srbije. Tih godina su formiranje vlada pratile spekulacije o tome u kojoj meri je Moskva insistirala da Socijalistička partija Srbije bude deo vlasti u Srbiji. Socijalisti su koalicioni partneri Vučićeve Srpske napredne stranke od kada je ta partija došla na vlast 2012. godine. U više sastava vlade na ključnim resorima, kao što su policija i odbrana, sedeo je i proruski orijentisan Aleksandar Vulin iz Pokreta socijalista. Vulin je otišao sa čela Bezbednosno-informativne agencije (BIA) nekoliko meseci nakon što se našao na listi sankcija SAD, između ostalog i zbog veza sa Rusijom. Tokom svojih mandata održavao je bliske veze sa bezbednosnim strukturama u Moskvi. U odlazećoj Vladi Srbije sedi i proruski političar i biznismen Nenad Popović, koji u Rusiji ima mrežu firmi koje se bave različitim delatnostima. Istovremeno, Beograd tokom protekle četiri godine nije zatvorio vrata za ruske ministre i poslanike, koji se nalaze pod zapadnim sankcijama. Srđan Cvijić iz BCBP-a kaže da bi gubitkom proruskih ljudi u Vladi Srbije, Rusija izgubila direktan pristup centrima izvršne vlasti i deo političkog i bezbednosnog uticaja koji ostvaruje preko ljudi sa razvijenim vezama sa Moskvom. "Nije isto imati opšti društveni uticaj, kroz jeftin gas, medije, istorijske i kulturne veze, i imati sagovornike unutar same vlade koji redovno komuniciraju sa ruskim Savetom bezbednosti i drugim strukturama i dele njihov pogled na unutrašnje uređenje vlasti i međunarodne odnose", navodi Cvijić. On, ipak, napominje da to ne znači da bi ruski uticaj nestao preko noći, ali smatra da bi Moskva izgubila važne institucionalne kanale preko kojih može da direktno utiče na formulaciju spoljne i bezbednosne politike, javni diskurs o Rusiji i odnos Srbije prema evropskim sankcijama. "Izgubila bi ne samo 'prijatelje u Vladi', već i deo sposobnosti da iznutra utiče na pravac državne politike. Nešto šta joj sadašnje vlasti direktno omogućavaju", kaže. Tokom debate sredinom septembra u Kongresu iskazana je dvostranačka zabrinutost zbog odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom, a postavljena su i pitanja da li je u okviru Strateškog dijaloga SAD i Srbije razgovarano o "malignom uticaju" Moskve i Pekinga. Tada je odgovarajući na pitanja kongresmena Daniel Lawton, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, govoreći o Srbiji, rekao da SAD nastoje da budu prvi partner u suprotstavljanju štetnom uticaju. On je ocenio da američki rezultati daju rezultate, navodeći da će angažman sa ovom "ključnom zemljom za regionalnu ravnotežu" i dalje biti od presudne važnosti za zaštitu interesa SAD". Istovremeno je američki državni sekretar Marko (Marco) Rubio izjavio da je Srbija uključena u "potencijalno eksplozivna pitanja". Ali, Rubio koji je 23. septembra odgovarao na novinarska pitanja u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, nije precizirao na koja konkretna pitanja misli.

Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove odbio je zahtjev bivšeg šefa Službe državne bezbjednosti (SDB) Srbije Jovice Stanišića za prijeveremeno puštanje na slobodu. Stanišić i njegov pomoćnik Franko Simatović su u maju 2023. pravosnažno osuđeni na po 15 zatvora zbog zločina nad nesrpskim stanovništvom u BiH i Hrvatskoj. "Iako Stanišić ispunjava uslove da se razmatra za prijevremeno puštanje na slobodu, postoje faktori koji govore protiv njegovog prijevremenog puštanja, uključujući težinu njegovih zločina i činjenicu da nije pokazao dovoljno znakova rehabilitacije", navodi se u zaključku Mehanizma kojeg potpisuje predsjedavajuća sutkinja Graciela Gatti Santana. Gatti Santana je dodala da nema dokaze koji bi potvrdili postojanje uvjerljivih humanitarnih razloga koji bi opravdali odstupanje od ove negativne procjene. Haški sud je Stanišića i Simatovića 31. maja pravosnažno osudio na po 15 zatvora zbog zločina nad nesrbima u pet opština u Bosni i Hercegovini i jednoj opštini u Hrvatskoj, 1992-1995.godine. Apelaciono vijeće suda time je preinačilo prvostepenu presudu kojom su Stanišić i Simatović bili osuđeni na po 12 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja zločina Crvenih beretki u Bosanskom Šamcu, u proljeće 1992. Zaključeno je da je SDB Srbije finansirala Srpsku dobrovoljačku gardu, paravojnu formaciju poznatu i pod imenom "Arkanovci", kojom je rukovodio Željko Ražnatović Arkan. Simatović i Stanišić su osuđeni i za zločin jedinice "Škorpioni" u ljeto 1995. kod Trnova, gdje je streljano šest Bošnjaka iz Srebrenice, u kojoj je Vojska RS počinile genocid. Čelnici obavještajnih struktura u Beogradu tokom devedesetih, tako su postali prvi zvaničnici Srbije osuđeni za udruženi zločinački poduhvat i ratne zločine u Bosni i Hercegovini. Franko Simatović je u avgustu 2023. pušten na prijevremenu slobodu zbog lošeg zdravstvenog stanja. On je do tada odslužio osam i po godina kazne.

Kuća ljudskih prava, koja okuplja deset organizacija civilnog društva u BiH, zatražila je 25. septembra od policije Brčko distrikta i MUP-a Republike Srpske "hitnu i nezavisnu istragu" postupanja njihovih službenika prema predstavnicima Studentske liste iz Srbije u Brčkom i Doboju, kao i istragu napada u Višegradu. Policija je, prema ocjeni Kuće ljudskih prava, zloupotrijebila ovlaštenja prema studentima iz Srbije koji su u Republici Srpskoj vodili kampanju "Studenti pobeđuju", dok su fizički i verbalni napadi u Višegradu "stvorili atmosferu straha i ugrozili njihovu bezbjednost". Posebno spornim ocjenjuju slučaj iz Doboja, gdje su studenti, prema dostupnim informacijama, privedeni i zadržani u policijskoj stanici oko tri sata prije nego što su započeli planirani razgovor sa građanima. Reakcija je uslijedila nakon što su studenti okupljeni oko Studentske liste saopštili da odustaju od skupa zakazanog za 25. septembar u Banjaluci, te da prekidaju kampanju u Republici Srpskoj zbog, kako su naveli, opstrukcija, postupanja policije i pritisaka lokalnih provokatora. U međuvremenu, predsjednik Vlade RS Savo Minić je izjavio, kako prenosi RTRS, da studenti "mogu da održe skup u Banjaluci ukoliko dobiju dozvolu". Zakon u RS javnim okupljanjem smatra organizovano okupljanje građana na javnom mjestu radi izražavanja političkih ili drugih stavova i ciljeva. Prema Zakonu o javnom okupljanju Republike Srpske, organizator je dužan da policiji prijavi javni skup, nakon čega MUP procjenjuje da li postoje uslovi za njegovo održavanje. Zakon se primjenjuje na organizovana okupljanja građana na javnim mjestima. Prekršajne prijaveStudenti su u Brčko distriktu 23. septembra dobili prekršajne prijave zbog neprijavljenog okupljanja, dok su u Doboju 24. septembra privedeni na informativni razgovor. Zakon o mirnom okupljanju Brčko distrikta predviđa obavezu obavještavanja policije o organizovanom mirnom okupljanju. Tokom okupljanja u Višegradu 24. septembra su doživjeli i verbalne napade i prijetnje. Tokom kampanje, studenti su do sada bili u Bijeljini, Brčkom, Doboju i Višegradu. Iz policije u Brčkom saopšteno je da mirno okupljanje studenata nije prekidano, ali da su napisali prekršajne prijave organizatorima, jer nisu obavijestili nadležne institucije da će organizovati skup i postavljati štandove. Iz Policijske uprave Doboj, kao ni iz Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske nije odgovoreno na upit Radija Slobodna Evropa u vezi postupanja prema studentima iz Srbije. Policija 'bez osnova' privodila studenteKoordinator pravnog tima Kuće ljudskih prava i advokat Aleksandar Jokić smatra da za aktivnosti koje su studenti organizovali nije postojala zakonska obaveza prijavljivanja skupa. Govoreći o postupanju policije u Doboju, Jokić kaže da je riječ o najproblematičnijem slučaju tokom kampanje, te da policija iz Doboja i dalje nije obrazložila zbog čega su priveli studente i zadržali tri sata u policijskim prostorijama. "Studenti su privedeni prije nego što su i pokušali da razviju transparent i pozovu građane da im priđu i pričaju s njima. To je eklatantan primjer onoga o čemu govorimo, zbog čega smatramo da je policija prekoračila ovlaštenja“, naveo je Jokić. Ističe kako je policija "zloupotrijebila ovlaštenja", jer, po njegovom mišljenju, "nije postojala obaveza prijavljivanja ovakvih događaja". "Ovo nije u pitanju neki protestni skup ili skup od bilo kakvog rizika za javni red i mir", rekao je Jokić za RSE. Prema njegovim riječima, studenti nisu organizovali protest niti masovno okupljanje, te da se njihove aktivnosti ne mogu podvesti ni pod "javni skup" u smislu zakona koji definišu javno okupljanje. Istovremeno, smatra da situacija u Brčkom nije identična slučaju iz Doboja. Iako se ne slaže sa stavom policije da je riječ o javnom skupu koji je trebalo prijaviti, navodi da je policija tamo omogućila da se događaj održi, a tek potom pokrenula prekršajni postupak. Pored policijskog postupanja, iz Kuće ljudskih prava posebno zahtijevaju istragu incidenta u Višegradu, gdje su studenti bili izloženi napadima i prijetnjama. "Imamo snimak, imamo lica koja je vrlo lako moguće identifikovati. Kuća ljudskih prava traži hitno postupanje nadležnih organa i procesuiranje ovih lica zbog očigledno počinjenih prekršaja, a možda i eventualnih krivičnih djela", rekao je Jokić. Kuća ljudskih prava Banja Luka je koalicija organizacija civilnog društva koje djeluju na zaštiti i promociji ljudskih prava u Bosni i Hercegovini. Njeni predstavnici upozoravaju da su sloboda kretanja, okupljanja i izražavanja ustavom zagarantovana prava, te da svaki pokušaj njihovog neopravdanog ograničavanja predstavlja udar na demokratske standarde i vladavinu prava.

Suđenje bivšem načelniku Policijske uprave za grad Beograd Veselinu Miliću, optuženom da nije prijavio ubistvo Aleksandra Nešovića i da je falsifikovao službenu ispravu nakon zločina u beogradskom restoranu "27", zakazano je za 9. novembar pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu. Nešović, koji se dovodi u vezu sa organizovanim kriminalom, ubijen je u noći 12. maja u restoranu "27" u beogradskom naselju Senjak. Njegovo tijelo je pronađeno 21. maja blizu Inđije. Za ubistvo je optužen Saša Vuković, zvani Boske. Uz Vukovića još pet osoba je obuhvaćeno tom optužnicom. Oni se terete da su mu pomogli da prikrije tragove ubistva i ukloni tijelo. Prema podacima objavljenim 25. septembra na internet stranici suda, Veselin Milić se tereti za krivična djela neprijavljivanje krivičnog djela i učinioca, te falsifikovanje službene isprave. Optužni prijedlog protiv bivšeg prvog čovjeka beogradske policije podnijelo je Više javno tužilaštvo u Beogradu 10. jula, navodeći da je prikrivao informacije o ubistvu Nešovića i da je u službenu dokumentaciju unosio neistinite podatke. Nakon podizanja optužnog prijedloga, Viši sud u Beogradu proglasio se nenadležnim i predmet proslijedio Prvom osnovnom sudu, dok je Prvo osnovno javno tužilaštvo preuzelo slučaj. Tužilaštvo tvrdi da je vlasnik restorana Nenad L. telefonom obavijestio Milića da je u lokalu ubijen Nešović, ali da bivši načelnik policije o tome nije obavijestio nadležne organe. Prema navodima optužbe, Milić je u zabilješci naveo da se sa Sašom Vukovićem, zvanim Boske, slučajno sreo u restoranu, iako ga je prethodno pozvao da dođe. Tužilaštvo tvrdi i da je netačno opisao susret sa Aleksandrom Nešovićem, izostavljajući detalje verbalnog sukoba koji je, prema istrazi, prethodio zločinu. Milićev postupak izdvojen je iz predmeta protiv ostalih optuženih za ubistvo, kojima će se suditi pred Višim sudom u Beogradu. Slučaj je privukao veliku pažnju javnosti nakon što je Milić uhapšen 15. maja, nekoliko dana poslije ubistva Nešovića. Tokom istrage došlo je do nekoliko preokreta. Više javno tužilaštvo je 9. juna odbacilo dio krivične prijave koji se odnosio na sumnje da je Milić pomagao izvršiocima nakon ubistva, navodeći da za to nema dokaza. Viši sud u Beogradu ukinuo je Miliću pritvor 6. jula, ocijenivši da više ne postoje razlozi za njegovo zadržavanje, nakon čega je pušten da se brani sa slobode.

Penzioneri u Srbiji od države dobijaju do 300 evra, a svi punoletni po 50. Ceo paket pomoći vredi 980 miliona evra i stiže mesec dana pred vanredne izbore 25. oktobra. Da li je reč o opravdanim ekonomskim merama ili primeru “funkcionerske kampanje”?

Studenti okupljeni oko Studentske liste saopštili su da prekidaju predizbornu kampanju u bosanskohercegovačkom entitetu Republici Srpskoj, uoči parlamentarnih izbora u Srbiji 25. oktobra. "Od početka naših zakazanih razgovora u više gradova suočavali smo se sa opstrukcijama i postupanjem policije, kao i lokalnim provokatorima", saopštili su 25. septembra na društvenim mrežama. Studenti su 23. septembra dobili prekršajne prijave od policije u Brčko distriktu, na severoistoku BiH. Iz policije u Brčkom saopšteno je da mirno okupljanje studenata nije prekidano, ali da su napisali prekršajne prijave organizatorima jer nisu obavestili nadležne institucije da će organizovati skup i postavljati štandove. Studenti su naveli da odlaze sa "još većim poštovanjem prema ljudima koji su ih dočekali". "Posebno smo zahvalni ljudima koji su bili uz nas u najvećim neprilikama", istakli su. U međuvremenu, predsednik Vlade RS Savo MInić je izjavio, kako prenosi RTRS, kako studenti "mogu da održe skup u Banjaluci ukoliko dobiju dozvolu". Kao znak podrške studentima, u Banjaluci se na mestu gde je trebao biti održan skup studenata, okupilo oko 50 stanovnika ovog grada. Nosili su natpise "Studenti pobeđuju. Banjaluka je uz vas." Kampanja Studentske liste, pokrenuta je 22. septembra u Bijeljini na severoistoku BiH. Za Radio Slobodna Evropa objasnili su da su time želeli da se obrate svim državljanima Srbije koji imaju pravo glasa na predstojećim parlamentarnim izborima. Na to su se odlučili, kažu, jer im smeta što se u javnosti stvara slika kako su birači iz RS-a automatski i bez izuzetka za Srpsku naprednu stranku, koja je vladajuća u Srbiji. Nema preciznih podataka o tome koliko građana Bosne i Hercegovine poseduje i državljanstvo Srbije. Procenjuje se da ih je više desetina hiljada, uglavnom, iz Republike Srpske, nakon što je sporazumom Beograda i Sarajeva 2003. omogućeno dvojno državljanstvo. Ovo je prvi izlazak na izbore studentskog pokreta koji je nastao iz antivladinih protesta i blokada zbog pogibije 16 osoba u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, u novembru 2024. godine.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, optužio je političara sa Kosova Nenada Rašića da, kako se izrazio, "slepo ispunjava naloge Albina Kurtija". Vučićeva izjava, odgovarajući na pitanja novinara u Njujorku tokom boravka u SAD povodom Generalne skupštine UN, usledila je nakon što je Rašić, koji je lider kosovske Stranke za slobodu, pravdu i opstanak, te ministar u Vladi Kosova premijera Aljbina (Albin) Kurtija, izjavio Radiju Slobodna Evropa (RSE) da će na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji 25. oktobra podržati Studentsku listu. "On (Nenad Rašić) ništa drugo ne radi u životu osim što slepo ispunjava naloge Aljbina Kurtija. Podržao blokadere, sve najbolje želim uz podršku Aljbina Kurtija i Andreja Plenkovića (prmijer Hrvatske, prim. red.). Svima želim veliki uspeh na izborima", rekao je Vučić. Rašić je svoj stav da podrži Studentsku listu pojasnio time što će podrška značiti i organizovanje eventualnog kolektivnog odlaska na glasanje u neki od pograničnih gradova u Srbiji, imajući u vidu da kosovske vlasti zadnjih godina ne dozvoljavaju da se srpski izbori organizuju u srpskim sredinama na Kosovu. Ponovio da je njegova podrška Studentskoj listi bezuslovna, te da se on, njegove stranačke kolege i pristalice angažuju protiv "nekulture, bahatosti i korupcije u Srbiji". S druge strane, Srpska lista, vodeća stranka kosovskih Srba, koja je podržala listu Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija, je u svojoj reakciji ocenila da je Rašićeva podrška Studentskoj listi zapravo Kurtijeva, ne iznoseći nikakve dokaze za tako nešto. Takođe, Rašića su optužili da se nije suprotstavljao odlukama Vlade Kosova, štetnim za srpsku zajednicu, među kojima su naveli i osnivanje Muzeja genocida. Inače, kada je ova odluka usvajana krejem 2024. godine Rašić je bio uzdržan a potom je iz njegovog Ministarstva za zajednice i povratak saopšteno da neće podržati bilo kakvu odluku koja "ugrožava interese srpskog naroda ili dovodi u pitanje istorijsku istinu". Osnivanje Muzeja genocida i borbe za slobodu je inicijativa Vlade Kosova da se dokumentuju zločini bivše Jugoslavije i Srbije nad Albancima i ostalima na Kosovu. U međuvremenu se oglasio i Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije sa ocenom da se Aljbin Kurti uključio u kampanju Studentske liste, te da ih finansijski podržava, iako nije izneo dokaze za te svoje tvrdnje. Petković nije naveo u objavi na osnovu čega iznosi takva saznanja. U svojoj objavi na nalogu X, Petković je takođe izlistao niz odluka kosovskih vlasti zbog kojih je navodno odgovoran i Nenad Rašić a među njima je ukidanje srpskog dinara, rušenje vikendica na Gazivodama, gašenje srpskih institucija i slično. Rašić je ranije u izjavi za RSE rekao da su institucije Kosova jedine koje su ostale srpskoj zajednici, te da moraju postati "neki faktor unutar njih", da moraju sami donositi odluke umesto da im se nameću. Dodao je da Srbi sa Kosova dobro znaju šta piše u Ustavu Srbije ali i u Ustavu Kosova, te da niko iz Beograda ne može bolje da zna kakva je realnost na terenu. Zvanični Beograd je i ovoga puta od OEBS-a (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) zatražio da posreduje u organizovanju izbora i prikupljanju glasačkih listića ali su iz ove misije na Kosovu za RSE naveli da je za tako nešto neophodna saglasnost kosovskih institucija. Iz Vlade Kosova se još uvek nisu oglasili oko ovog pitanja. Inače, pored Rašića, Studentsku listu su podržale i druge opozicione stranke Srba na Kosovu koje uglavnom deluju na lokalnom nivou: Srpski narodni pokret, Srpska demokratija, Kosovski savez, Građanska inicijativa "Koreni", Građanska inicijativa "Sever za sve". Oni aktuelnim vlastima u Srbiji uglavnom zameraju isključivanje iz donošenja odluka, netransparentno raspolaganje novcem iz budžeta Srbije namenjenim Kosovu, političku kontrolu kroz zapošljavanje, lošiji položaj srpske zajednice na Kosovu.

"Nema ulice, nula". To piše u podacima o adresama više od pola miliona građana Srbije u biračkom spisku, pokazala je analiza Radija Slobodna Evropa (RSE), na osnovu javno dostupne evidencije birača. Pravo da 25. oktobra izađe na vanredne parlamentarne izbore imaće, tako, više od 500 hiljada birača bez precizno upisane adrese. Podaci o broju birača po adresama dostupni su na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, zaduženog za birački spisak. Da je više od 500 hiljada birača upisano bez ulice i kućnog broja, RSE je utvrdio automatskom obradom tih podataka. Primeri su zabeleženi u različitim delovima Srbije - od Prijepolja na jugozapadu države, preko Čačka na zapadu, do južnih opština Preševo i Bujanovac. Resorna ministarstva, međutim, ne daju objašnjenje. RSE im je uputio pitanja kako je došlo do toga da stotine hiljada građana nemaju imenovanu adresu u biračkom spisku. Ali, i kako je moguće da desetine birača budu prijavljene na adresama javnih objekata ili porodičnih kuća, neadekvatne veličine za toliki broj stanovnika. Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave naveli su da je "vođenje evidencije prebivališta i boravišta građana u isključivoj nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP)". A iz MUP-a, do objave teksta, nisu odgovorili na pitanja RSE. Primer iz BeogradaU Beogradu, najvećem gradu u državi, gde najviše stanovnika živi u višespratnicama, u podacima o adresama u biračkom spisku fale brojevi stanova. Naime, više od 90 odsto beogradskih adresa nije upisano sa brojem stana, a u biračkom spisku su dostupni samo podaci o ukupnom broju birača po jednom ulazu, pokazuje analiza RSE. Zbog toga, nije moguće proveriti koliko je birača upisano na adresi jednog stana - iako je izmenama zakona, usvojenim krajem 2025, građanima omogućeno da u onlajn evidenciji provere koliko je birača u svakom domaćinstvu. Takav je slučaj i sa jednim soliterom u Zemunu, u Karađorđevoj ulici, u kojoj je prijavljeno 176 birača. Među njima je i sagovornica Radija Slobodna Evropa (RSE), penzionerka Jelena. "Nemam poverenja u ovu vlast, pa samim tim ni u birački spisak. Lično nisam proveravala, ali ako smo svi upisani samo na broj zgrade, a ne po broju stana, ne vidim ni svrhu provere", kaže ona. S druge strane, njena komšinica, Dragana navodi da je uvek dobijala dva poziva za glasanje i da se to poklapa sa brojem punoletnih članova njenog domaćinstva. "U tom smislu nisam primetila neregularnosti, niti znam nekoga iz zgrade ko je imao primedbe, ali ljudi generalno imaju sve manje poverenja u izborni proces", navodi ona. Dok ulazi u najneizvesniju trku od dolaska na čelo države 2012. godine, vladajuća Srpska napredna stranka odbacuje optužbe da se biračkim spiskom manipuliše, kako bi se uticalo na rezultate glasanja. Birački spisak opisuje kao "transparentan" i "najažurniji do sada". Međutim, opozicija i nevladini posmatrači pozivaju da im se omogući pristup svim evidencijama - kako bi, unakrsnim proverama različitih državnih baza, utvrdili tačnost spiska i sprečili moguće zloupotrebe. Jedno selo, dvadesetak ulica, a svi birači na istoj adresiPrema istraživanju RSE, samo u 13 pograničnih opština u Srbiji oko 85 hiljada birača upisano je u birački spisak sa adresom "nema ulice 0". Najviše njih je u jugozapadnoj opštini Prijepolje, na granici sa Crnom Gorom, te u opštinama Preševo i Bujanovac na jugu države, gde su granice sa Kosovom i Severnom Makedonijom. Najviše birača sa prebivalištem na nepoznatoj adresi, birački spisak beleži u naselju Ivanje, u opštini Prijepolje. U Ivanju, na adresi koja je u registru birača zavedena kao "nema ulice 0", prijavljena su 1.523 glasača, podaci su iz biračkog spiska od 21. septembra. Prema zvaničnim podacima popisa iz 2022. godine, u Ivanju kod Prijepolja živi 1.101 stanovnik. Nema podataka koliko je od tog broja punoletnih građana, kao i koliko ljudi živi u inostranstvu, a i dalje ima prebivalište u ovom naselju. Inače, u adresnom registru Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) u Ivanju postoje 23 različite ulice. Zbog čega onda, prema podacima iz biračkog spiska, gotovo svi birači iz tog mesta imaju prebivalište na adresi bez imena i broja? Iz MUP-a, do objave teksta, nisu odgovorili na to pitanje. Programski nevladinog Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta) Vladimir Erceg, objašnjava da je problem u neusaglašenosti između evidencije prebivališta MUP-a i adresnog registra Republičkog geodetskog zavoda. "Ako je vama dodeljena nova ulica i broj, opština taj podatak šalje u RGZ i u adresnom registru se ta adresa menja. Ali, ona se ne menja u evidenciji MUP-a automatski, već tek prilikom vađenja novih ličnih dokumenata. Birački spisak je u celom postupku poslednji, treći korak", navodi Erceg. Dodaje da je takva neusaglašenost "pogodno tlo" za manipulaciju. U adresnom registru, adrese bez određenog kućnog broja vode se kao "bb", dok se u biračkom spisku ta oznaka izražava numerički, odnosno brojem 0. Kako više od 200 birača deli istu ulicu i kućni broj?Međutim, nula nije jedino odstupanje koje je uočio RSE. U poslednjih nekoliko nedelja, građani su na društvenim mrežama delili primere velikog broja birača prijavljenih na adresama sa kućnim brojem 1. Tako je na primer, u Priboju na jugozapadu Srbije, na jednoj takvoj adresi u biračkom spisku zavedeno 247 ljudi sa pravom glasa - podaci su iz biračkog spiska od 21. septembra. RSE je analizirao satelitske snimke koji pokazuju da se na toj lokaciji nalazi porodična kuća. Ona, prema podacima iz katastra, ima 88 kvadrata. Vladimir Erceg iz Crte navodi da je proverom ovakvih slučajeva utvrđeno da nije reč o "fantomskim biračima", već da su u pitanju greške pri evidenciji. "Kada je ulici dodeljena numeracija, referenti za unos podataka su sve birače koji su bili upisani na bb (bez broja) samo prebacili na broj 1", objašnjava Erceg i ocenjuje da je to loša praksa, ali da odgovornost nije na pojedincu, već na sistemu koji to toleriše. Ko su stotine birača na adresama centara za socijalni rad?U Novom Sadu je najveća koncentracija birača zabeležena na adresi Zmaj Ognjena Vuka 13. Tu je za predstojeće parlamentarne izbore, prema podacima od 21. septembra, upisano ukupno 446 birača. Na toj adresi nalazi se gradski Centar za socijalni rad. Zakon omogućava da građani, koji nemaju gde da prijave prebivalište, budu prijavljeni na adresi centra za socijalni rad, uz njihovu saglasnost i odluku MUP-a. Odnosno, da na adresama centara budu prijavljeni i njihovi korisnici bez krova nad glavom – kao jedna od najugroženijih kategorija stanovništva. Iz MUP-a Srbije nisu odgovorili na upit RSE koliko je građana trenutno prijavljeno na adrese socijalnih ustanova i kako se taj broj menjao u poslednjih deset godina. Jer, prema izveštajima domaćih izbornih posmatrača, ranije su uočavane razlike u broju prijavljenih na adresama centara za socijalni rad. Tvrde da su se ti brojevi menjali pre i posle izbora, što ostavlja sumnju da se tim glasovima moglo manipulisati. U biračkom spisku je trenutno i više stotina birača, sa prijavljenim adresama u sedištima ustanova za socijalni rad u Beogradu, pokazuje analiza RSE. Samo u opštini Zemun, na adresi centra vodi se prebivalište za više od 100 ljudi. A na upit RSE o ovim biračima ne odgovara ni resorno ministarstvo za socijalna pitanja. Tako, izostaje zvanično objašnjenje o procedurama za upis i odjavu ovih birača sa adresa socijalnih ustanova, kao i zašto njihov broj varira u izbornim ciklusima. U Nišu je najveći broj birača upisan na adresi Mramorska 11 - ukupno 504 građanina sa pravom glasa. Dodatno, 381 birač ima prebivalište na adresi Crvena zvezda naselje 21-a. Na tim lokacijama su neformalna naselja, u kojima živi romska zajednica. Među njima su i socijalno ugrožene porodice. "Naša istraživanja pokazuju da su socijalno ugrožene kategorije stanovništva posebno podložne izbornim manipulacijama svake vrste, najčešće kroz uslovljavanje socijalne pomoći za glas", kaže Erceg. Šta se događalo na lokalnim izborima 2023?Prethodni parlamentarni izbori, u decembru 2023, poklopili su se sa lokalnim beogradskim izborima, održanim istog dana. Proces su obeležile su optužbe opozicije, ali i domaćih nevladinih posmatrača, da je vladajuća stranka organizovala "masovnu migraciju" birača - kako bi stekli pravo da glasaju u korist naprednjaka na izborima u Beogradu. "Migracija", kako su tvrdili, nije bila samo iz gradova Srbije, već i iz susednih država, u kojima desetine hiljada građana imaju dvojno državljanstvo. Ali, iz vlasti su odbacivali optužbe da su, mimo zakona, upisivali birače na adresama u Beogradu, iako tu ne žive. Ipak, u pojedinim kućama, broj prijavljenih birača višestruko je prevazilazio realni kapacitet objekta. RSE je tako utvrdio da je na jednoj adresi, u beogradskoj opštini Voždovac, u trenutku održavanja poslednjih beogradskih izbora 2024, bila nedovršena kuća, u kojoj je prijavljen 51 birač. I danas ova lokacija izgleda isto. Međutim, sada je na toj adresi evidentirano sedam birača. RSE na adresi nije zatekao nikoga. Meštani tog dela Beograda, nisu želeli da govore. Ni MUP ne odgovara na pitanja RSE, te nije zvanično objašnjeno zašto i kako je došlo do tolike promene u broju birača na ovoj adresi. "Sad se postavlja pitanje gde su ti ljudi nestali? Da li su to bili naši građani koji imaju pravo glasa ili ne? Najčešće je reč o našim državljanima iz BiH ili Crne Gore, koji sticanjem državljanstva stiču uslove za glasanje, ali mogu biti upisani u birački spisak samo ako imaju adresu na teritoriji Srbije", navodi za RSE Vladimir Erceg iz Crte. Kako se stiglo dovde?Revizija biračkog spiska bila je među ključnim preporukama OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), kako bi se unapredili izborni uslovi u Srbiji. Njihove preporuke su usledile nakon izbora 2023, na kojima je opozicija optužila vladajuću koaliciju za izbornu krađu, dok su iz vrha vlasti te optužbe odbacivali. Domaći i međunarodni posmatrači su, međutim, utvrdili niz nepravilnosti tokom tog izbornog procesa. U izveštaju nakon izbora, pored ostalog, ODIHR je ukazao da je poverenje u birački spisak narušeno zbog nedostatka detaljnih podataka, tvrdnji o preminulim osobama na biračkom spisku i masovnoj migraciji glasača. Iz ODIHR-a su za RSE kratko naveli da će se o sprovođenju preporuka izjasniti nakon predstojećih izbora 25. oktobra, dok će konačna ocena uslediti nekoliko meseci kasnije, u završnom izveštaju. Vlast tvrdi da je većina ključnih preporuka ODIHR-a pretočena u zakone. Izmenama izbornih zakona, omogućeno je formiranje desetočlane Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska početkom 2026. U njoj su, pored predstavnika vlasti, predstavnici opozicionih partija i nevladinih organizacija koje prate izborni proces, kao što je Crta. Vladimir Erceg iz Crte, kao jedan od članova komisije, kaže da revizija spiska neće biti završena do izbora 25. oktobra, ali da će komisija do tada izaći sa delimičnim nalazima. "Generalni utisak je da je birački spisak u jako lošem stanju", ocenjuje predstavnik Crte. Ta organizacija je nakon glasanja u decembru 2023. podnela više od deset krivičnih prijava zbog izbornih neregularnosti, ali bez sudskog epiloga - jer su odbačene, ili su i dalje u fazi predistrage. "Čitav sistem (biračkog spiska) je jedna bašta zarasla u korov, pa u toj bašti vi možete da sakrijete šta god hoćete", zaključuje Erceg. S druge strane, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović tvrdi da sa terena nisu stigle konkretne pritužbe. "Iz Komisije nije stiglo ništa što ukazuje na konkretnu nepravilnost u bilo kom delu biračkog spiska, bilo kojoj opštini ili gradu", izjavila je resorna ministarka 9. septembra za televiziju K1. Prema dostupnim podacima od 21. septembra, pravo glasa na predstojećim izborima imaće više od 6,44 miliona birača. Promene u spisku moguće su do 9. oktobra u ponoć, kada se on zaključuje. Nakon toga se sve izmene u spisku, do 72 sata pred izbore, obavljaju isključivo na osnovu rešenja resornog ministarstva.

Srpska lista, vodeća partija kosovskih Srba, podržava partiju Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, pred vanredne parlamentarne izbore u toj državi zakazane za 25. oktobar. Opozicione partije Srba na Kosovu, pak, okrenule su se ka Studentskoj listi. Srpska lista odlučila se za listu "Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija" uz obrazloženje da to znači "nastavak institucionalne podrške Srbije i zaštitu srpskih nacionalnih interesa". Opozicione stranke Srba sa Kosova vlastima u Srbiji zameraju, kako navode, isključivanje iz donošenja odluka, netransparentno raspolaganje novcem iz budžeta Srbije namenjen Kosovu, političku kontrolu kroz zapošljavanje i slično. Studentsku listu je pored političkih opozicionih aktera na lokalnom nivou, podržala i stranka Za slobodu pravdu i opstanak, čiji je lider Nenad Rašić, ministar u Vladi Kosova na čelu sa Aljbinom Kurtijem (Albin Kurti). U izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nenad Rašić kaže da je podrška Studentskoj listi bezuslovna jer smatra da je ovo "biti ili ne biti" prekretnica za sve Srbe koji žive u zemljama regiona, posebno za one na Kosovu. Zašto Srpska lista podržava Vučića?Srpska lista, inače najveća stranka kosovskih Srba koja je formirana uz podršku Beograda i vladajuće Srpske napredne stranke, saopštila je da je podrška listi Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija za srpsku zajednicu na Kosovu od posebnog značaja "zbog nastavka institucionalne podrške, zaštite srpskih nacionalnih interesa i očuvanje prava, bezbednosti i uslova za ostanak i opstanak srpskog naroda na ovim prostorima". Srpska lista trenutno vodi svih deset opština sa srpskom većinom na Kosovu, dok u Skupštini ima devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu. Takođe, mnogi funkcioneri ove stranke su i na čelu institucija Srbije, poput predsednika Zlatana Eleka koji vodi Kliničko-bolnički centar u Severnoj Mitrovici. "Pobeda liste Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija predstavlja nastavak politike ekonomskog razvoja, otvaranje novih radnih mesta, povećanje plata i penzija, dalja ulaganja u zdravstvo, školstvo i infrastrukturu, kao i snažniju podršku srpskim porodicama i lokalnim sredinama na Kosovu i Metohiji", saopštila je Srpska lista. Kakav je stav Studentske liste o Kosovu?Studentski pokret u Srbiji je inače ranije objavio memorandumu u kome se navodi da je "Kosovo sastavni deo Srbije", koji je naišao na kritike dela javnosti na Kosovu i u Srbiji. Ovaj pokret je inače nastao pre oko dve godine, kada su studenti širom Srbije zatražili odgovornost posle pogibije 16 ljudi usled urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Ipak, politikolog Ognjen Gogić ocenjuje da Kosovo za sada nije među glavnim temama predizborne kampanje u Srbiji. "Vladajuća stranka se više koncentriše na birače u Srbiji, kojih je više nego na Kosovu, tako da moguće da će biti nešto manja aktivnost vlasti ka agitaciji Srba sa Kosova jer jednostavno nisu značajan deo biračkog tela", zaključuje Gogić u izjavi za RSE. Takođe napominje da podrška Studentskoj listi koja dolazi sa Kosova nije propraćena u Srbiji, te da na to nije ukazao ni sam pokret. "Pitanje je koliko građani Srbije uopšte znaju za tu podršku, kao da Kosovo nije stavljeno u prvi plan", dodaje on. Zašto partije opozicije podržavaju Studentsku listu?Nenad Rašić kaže da je unutar njegove stranke Za slobodu pravdu i opstanak odlučeno da "svim raspoloživim sredstvima snažno podrže Studentsku listu" na predstojećim izborima u Srbiji, te pojašnjava da će tokom predizborne kampanje animirati i svoje pristalice da 25. oktobra izdvoje vremena za glasanje. "Bez obzira što to znači da treba izdvojiti nekoliko sati kako bi se glasalo u Kuršumliji ili gde god to bilo, postoji jedna jaka volja kod naših simpatizera da pomognemo u ovom procesu. Mi ćemo koristiti normalne metode, od lične afirmacije do organizovanja kolektivnog odlaska na biračka mesta", kaže Rašić. Dodaje da je motiv njegove stranke za podršku Studentskoj listi na izborima u Srbiji, pre svega promena politike zvaničnog Beograda prema Kosovu, te da srpska zajednica može sama donositi odluke. "Institucije Kosova su jedine koje su nam ostale i moramo postati neki faktor unutar njih. Voleo bih da Beograd, ukoliko dođe do smene vlasti, shvati da mi ne možemo biti nemi posmatrači već da moramo da budemo uključeni i u dijalog koji se vodi u Briselu", kaže Rašić. Napominje da Srbi sa Kosova dobro znaju šta piše u Ustavu Srbije ali i u Ustavu Kosova, te da niko iz Beograda ne može bolje da zna kakva je realnost na terenu. "Komunikacija sa Srbima na Kosovu mora da bude dvosmerna, ne može Beograd da koristi Srbe sa Kosova zarad svojih interesa, da budu samo mehanizam u približavanju Srbije EU", napominje on. Vučković: Gore od ovoga ne možeIvan Vučković, lider Građanske inicijative "Koreni", u izjavi za RSE ocenjuje da je državna politika Srbije prema Kosovu pogrešna, te da su aktuelne vlasti srpsku zajednicu dovele do "stadijuma kada polako nestaje". On napominje da nakon raspisivanja izbora u Srbiji nije želeo posebno da ističe podršku Studentskoj listi, jer ovaj pokret, kako navodi, podržava od samog osnivanja pre oko dve godine. "Potpuno sam siguran da će se politika prema Kosovu promeniti ako dođe do promene vlasti (u Srbiji). Mi podržavamo mladost, stručnost, sada smo videli i listu koja je potvrdila naša očekivanja. Da svako preuzme odgovornost i da probamo da vadimo kestenje iz žara. Mi, Srbi na Kosovu smo u bezizlaznoj situaciji i nemam sumnju da će nešto da se promeni jer gore od ovoga ne može", kaže Vučković. Pripadnici srpske zajednice na Kosovu su se u poslednje dve do tri godine, pored ostalog, suočili sa zatvaranjem institucija Srbije a korake kosovskih vlasti ka utvrđivanju vlasti i na severu Kosova uglavnom vide kao "vid represije". Borba protiv korupcije ključna tačka i za Srbe na KosovuU programu Studnetske liste fokus je uglavnom na borbi protiv korupcije unutar institucija a Ivan Vučković podcrtava da je to pitanje važno i za opštine sa srpskom većinom na Kosovu, koje vodi Srpska lista. "Mora da se iskoreni korupcija, da se ravnopravnije rasporedi novac koji stiže iz Srbije, da se regularno, raspisuju konkursi, da se zapošljavaju najbolji a ne najpodobniji. Na drugoj strani da svi oni koji rade i počnu da rade a ne da samo budu primaoci plata, da probamo da na jedan drugačiji način Srbi na Kosovu dobiju odgovornost da odlučuju o svom životu, da odavde stižu predlozi a ne da dolaze iz Beograda", poručuje Vučković. Vučković pored ostalog očekuje da, ukoliko dođe do promene vlasti u Srbiji, zakonski odgovaraju svi koji su i na Kosovu bili uključeni u korupciju. Politikolog Ognjen Gogić kaže da je rano da se sada priča o eventualnim promenama ali da, ukoliko dođe do promene vlasti u Srbiji, može se očekivati istraga rada Srpske liste na Kosovu, odnosno kako je trošila novac iz budžeta Srbije. "Otvoriće se pitanje odgovornosti, transparentnosti, politike prema Srbima na Kosovu". Ipak, za njega nije iznenađenje što je srpska opozicija na Kosovu podržala Studentsku listu jer su oni protivnici Srpskoj listi koja ima podršku aktuelnih vlasti u Srbiji. Ko je još podržao Studentsku listu?Srpski narodni pokret je naveo da pruža punu podršku studentskoj listi "Studenti pobeđuju" jer je "izdajnička politika i neodgovorno vođenje pitanja Kosova i Metohije dovelo do situacije u kojoj se danas nalazimo". "Ovo nije samo podrška jednoj izbornoj listi. Ovo je podrška promeni, odgovornosti i pravu građana da sami odlučuju o svojoj budućnosti", navedeno je u saopštenju. Građanska inicijativa "Sever za sve" takođe je pozvala svoje pristalice da pruže bezrezervnu podršku Studentskoj listi jer su "SNS i Srpska lista srpski narod na Kosovu i Metohiji doveli je u najteži položaj od 1999. godine". "Institucije su devastirane, poverenje građana iznevereno, a prostor u kome živi srpski narod, kojeg je danas manje nego ikada, svakim danom je sve uži. Nastavak takve politike ne nosi sa sobom ništa osim daljih gubitaka, kako za Srbe na Kosovu i Metohiji, tako i za srpski narod u celini", navodi se. Iz istih razloga Studentsku listu je podržala i Srpska demokratija, te Kosovski savez.

Naftna industrja Srbije (NIS) podnela je 24. septembra Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za licencu koja bi omogućila nastavak operativnog rada. Aktuelna licenca za rad NIS-u koju je izdala Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD, ističe 30. septembra. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u, koji je u većinskom ruskom vlasništvu, kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana primene sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično obnavlja. Ruski vlasnici imaju 56,15 posto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. Mađarska naftna kompanija MOL i Gaspromnjeft sredinom januara su potpisali glavne odredbe okvirnog sporazuma, uz mogućnost uključivanja kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata kao manjinskog partnera, mada se treća kompanija skoro uopšte više ne pominje. Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović rekla je 28. avgusta da su pregovori o kupoprodaji NIS-a između mađarskog MOL- i većinskog vlasnika Gaspromnjefta u završnoj fazi MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tela, kao i strateški ciljevi kompanije. Ugovor će, međutim, početi da se primenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri.

Šest meseci kućnog pritvora. To je kazna koju je Viši sud u Beogradu dosudio Milošu N. zbog učestvovanja u ratu na jugoistoku Ukrajine, gde se borio za račun Ruske Federacije, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) iz suda. To je 35. pravosnažna presuda u Srbiji za ratovanje u stranoj zemlji, što je krivično delo za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora. Šta su nadležni utvrdili?Prema optužnici Višeg javnog tužilaštva, Miloš N. je kao pripadnik vojne formacije Ruske Federacije ratovao u Ukrajini u periodu od septembra 2024. do novembra 2025. godine. Tužilaštvo navodi da je on "samoinicijativno otputovao u Moskvu", gde je sa nadležnima iz Ministarstva odbrane potpisao ugovor na godinu dana. Prema ugovoru, za ratovanje u redovima ruske vojske mu je uplaćivan novac u iznosu od 13.318 rubalja (oko 140 evra). "Potom je završio taktičku obuku i zadužio opremu (uniformu i obeležja), kao i vatreno oružje – pušku, nakon čega je u sastavu puka '429. Šturm Osetija' odveden u Zaporošku oblast gde je u skladu sa potpisanim ugovorom dobijao i izvršavao naređenja od neposrednih starešina", navodi Tužilaštvo. U optužnici se navodi i da je Miloš N. "jednom prilikom usled dejstva dronova Ukrajine ranjen u podlakticu, te je pre povratka u Moskvu razdužio uniformu, obeležja i vatreno oružje", ali nije precizirano u kom periodu se to dogodilo. Tužilaštvo je predložilo da se optuženom izrekne kazna kućnog pritvora sa elektronskim nadzorom u trajanju od šest meseci, što je Viši sud prihvatio u presudi donetoj 10. septembra. "Navedenom presudom okrivljeni je upozoren da ukoliko prekrši izrečenu zabranu, odnosno jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora", navodi Viši sud u odgovoru za RSE. Šta se zna o puku 'Šturm Osetija"?Na osnovu javno dostupnih izvora, " Šturm Osetija" nije zaseban puk, već dobrovoljačka jurišna jedinica, sastavljena pretežno od dobrovoljaca iz Severne Osetije-Alanije, koja deluje u sastavu 429. motostreljačkog puka ruske vojske. Jedinica je bila angažovana na zaporoškom frontu i povezuje se sa borbama oko Lobkova, Pjatihatkija i Vasiljevskog rejona. Srbija kao rezervoar dobrovoljaca za RusijuPre najnovije, pred Višim sudom u Beogradu su donete 34 pravosnažne presude koje se odnose na krivično delo učestvovanja ili organizovanja učestvovanja u ratu u stranoj državi. Nije, međutim poznato kojim su zaraćenim stranama pripadali svi koji su osuđeni. Presude koje su stigle do domaće javnosti uglavnom se odnose na dobrovoljce koji su se borili na strani Rusije. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, državne institucije Srbije nisu objavljivale zvanične podatke o broju srpskih državljana koji učestvuju u tom ratu. Prema dostupnim podacima, osuđujuće presude za ratovanje na ukrajinskom frontu uglavnom su bile uslovne od šest meseci do tri godine. Hari Stivens (Harry Stevens), američki istraživač spoljne politike i odbrane, specijalizovan za Rusiju, kaže za RSE da srpski državljani ostaju "jedna od istaknutijih grupa stranih dobrovoljaca" u redovima ruske vojske. "Rekao bih da bi 1.000 poslužilo kao prilično konzervativna procena ukupnog broja srpskih državljana koji su služili u ruskoj vojsci od početka invazije velikih razmera do danas", kaže Stivens, te podvlači: "Pravi broj bi mogao biti znatno veći, mada bih se iznenadio da je veći od 2.000. Srbija nije velika zemlja i nestanak više hiljada muškaraca u inostranstvu bi verovatno bio primetan u svakodnevnom životu." Prema Stivensovim rečima, novac i pripadnost desničarskoj ideologiji su dva glavna motiva koji privlače dobrovoljce iz Srbije u redove ruske vojske. Kako kaže, iznosi za potpisivanje ugovora sa vojskom variraju, ali dostižu i do 30.000 dolara za ugovor i 3.000 dolara za mesečnu platu. "Desničarski nacionalizam svakako predstavlja značajan faktor, ali je teško utvrditi koliko je on važan kao motivacija u poređenju sa novcem", kaže Stivens. On dodaje da se čini da "najintenzivniji ultranacionalistički dobrovoljci dolaze iz srpske manjine u Bosni i Hercegovini ili sa Kosova". "Moguće je da njihov status manjine dodatno podgreva nacionalističko nezadovoljstvo u poređenju sa srpskom većinom u samoj Srbiji", smatra Stivens. O vezama ekstremno desničarskih grupa iz Srbije sa ruskim paravojnim formacijama RSE je pisao u nekoliko navrata. Pripadnici neregistrovane klerofašističke grupe Srbska akcija posetili su 2022. centar za obuku Imperijalnog legiona, koji učestvuje u ruskoj invaziji i nalazi se na listi terorističkih grupa Stejt departmenta. Srpski ultradesničari iz neformalne grupe Narodna patrola posetili su krajem 2022. centar ruske plaćeničke vojske Vagner u Sankt Peterburgu.

Međunarodni sistem kojeg znamo više ne postoji, danas svjedočimo novom poretku, rekao je na početku obraćanja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija predsjednik Srbije Aleksandar Vučić. Taj novi poredak, dodao je Vučić, sve je više stuktuiran oko "dva glavna centra moći." "Uz rastući broj snažnih regionalnih aktera sa značajnim političkim, ekonomskim, vojnim i tehnološkim sposobnostima, koji nastoje oblikovati vlastito okruženje i uticati na širi globalni razvoj pod vlastitim uslovima," rekao je Vučić. Rekao je i da granica između mira i konflikta postaje sve manje vidljiva "dok posljedice sukobljavanja globalnih i regionalnih sila sve više pogađaju čak i one zemlje koje nisu direktno uključene." Takvo okruženje, rekao je Vučić, za male i srednje države kao što je Srbija, predstavlja ogroman izazov. "Najveći problem današnjice nije nedostatak pravila ili političkih principa, već činjenica da se oni nisu poštovali ni u prošlosti, a ne poštuju se ni sada," rekao je Vučić. Rekao je i da je sada nemoguće zatvoriti Pandorinu kutiju koja je otvorena zahvaljujući kršenju Povelje UN-a i principa na kojima je bio utemeljen do skora važeći svjetski poredak. "Koliko ste puta u prethodna dva dana mogli da čujete pokliče i pozive na poštovanje principa međunarodnog javnog prava, posebno kada je u pitanju sukob u Ukrajini, a da većina tih zemalja bezobrazno i bezobzirno ćute na činjenicu da su sami učestvovali u gaženju Povelje," rekao je Vučić. Dodao je i da misli na sve zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova. Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost, koju Srbija ne priznaje. Beograd i Priština od 2013. uz posredovanje Evropske unije pregovaraju o normalizaciji odnosa. "Mnogima od vas to zvuči kao davna prošlost, ali rane koje su zadate međunarodnom javnom pravu su sve dublje i teže. Da budemo potpuno precizni, poredak poštovanja Povelje UN i na njoj zasnovanog prava više ne postoji, a srušili su ga oni koji su cepali teritorije drugih zemalja zarad svojih političkih i ekonomskih interesa", kazao je Vučić. Također se osvrnuo i na evropski put Srbije, rekavši da "imaju još mnogo toga za učiniti kako bi postali punopravna članica." "Zahvalni smo Evropskoj uniji, a posebno predsjednici Evropske komisije Ursuli von der Leyen i predsjedniku Evropskog vijeća Antoniju Costi, na svakom vidu pomoći koju su pružili našoj zemlji." Naglasio je da iako "punopravno članstvo u EU ostaje strateški prioritet", ne mogu zanemariti "zamor od proširenja, kako među pojedinim državama članicama EU, tako i među samim zemljama kandidatima." "Evropski put Srbije jasan je pokazatelj dužine i složenosti tog procesa. Iako je kandidatkinja za članstvo u Evropsku uniju od 2012. godine, Srbija skoro pet godina nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje, između ostalog i zbog nedovoljnog napretka u oblasti vladavine prava, ali i neusklađivanja svoje vanjske politike sa EU. Dva mjeseca nakon otvaranja posljednjeg poglavlja počeo je rat u Ukrajini, a Srbija nije uskladila svoju vanjsku politiku sa Evropskom unijom i uvela sankcije Rusiji. To je tada bio ključni razlog za zastoj u pristupnim pregovorima, a u međuvremenu je došlo do pogoršanja u oblasti vladavine prava. Na Generalnoj debati u okviru 81. zasjedanja UN, koja traje do 28. septembra, lideri država govore o globalnim izazovima i prioritetima, a tema je "Obnavljanje poverenja, upravljanje transformacijom: Ujedinjene nacije koje služe svima".

Srbija je uključena u " potencijalno eksplozivna pitanja", izjavio je Marco Rubio, američki državni sekretar, odgovarajući na novinarska pitanje prije odlaska sa Generalne skupštine UN-a u New Yorku. "Jasno je da je Srbija uključena u određena pitanja koja su potencijalno problematična i eksplozivna, te koja privlače međunarodnu pažnju," pojasnio je Rubio ne precizirajući na koja konkretna pitanja misli. Dodao je i da se u slučaju odnosa te države sa SAD, radi o strateškom partnerstvu koje "želimo produbiti." "I namjeravamo to učiniti dok istovremeno rješavamo potencijalne probleme koji bi se mogli pojaviti, a za koje znam da se duboko tiču i samih njih*", rekao je Rubio. On je također rekao da su zemlju već posjetili iz State Departmenta i drugih vladinih agencija. "Nadam se da ću i ja imati priliku za posjetu", rekao je Rubio i dodao. U julu su Sjedinjene Američke Države i Srbija potpisale Memorandum o razumijevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj sigurnosti u okviru procesa strateškog dijaloga održanog u Vašingtonu. Susret američkih i srbijanskih zvaničnika tada je otvorio državni sekretar SAD Marco Rubio. U avgustu su republikanski i demokratski članovi Predstavničkog doma američkog Kongresa podneli prijedlog zakona kojim se od SAD traže mjere u vezi sa Srbijom zbog "ozbiljnog nazadovanja" u demokratiji i vladavini prava u zemlji, kao i saradnje s Rusijom, Kinom i Iranom. Prema prijedlogu zakona, Srbija bilježi ozbiljno nazadovanje u oblasti demokratije, što je odraženo u Izvještaju o ljudskim pravima za 2024. i Izvještaju Evropskog parlamenta o Srbiji za 2025, u kojima se navode značajni problemi sa vladavinom prava, nezavisnošću pravosuđa, slobodom medija i korupcijom. Iako je kandidatkinja za članstvo u Evropsku uniju, Srbija skoro pet godina nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje, između ostalog i zbog nedovoljnog napretka u oblasti vladavine prava, ali i neusklađivanja svoje vanjske politike sa EU. Dva mjeseca nakon otvaranja posljednjeg poglavlja počeo je rat u Ukrajini, a Srbija nije uskladila svoju vanjsku politiku sa Evropskom unijom i uvela sankcije Rusiji. To je tada bio ključni razlog za zastoj u pristupnim pregovorima, a u međuvremenu je došlo do pogoršanja u oblasti vladavine prava. Nedavno je i američki kongresmen Joe Wilson predložio da se godišnji sastanak Parlamentarne skupštine OSCE-a premjesti iz Srbije u Južnu Karolinu, objašnjavajući da mu je primarni razlog za takav prijedlog "prekomjerni uticaj" ruskog predsjednika Vladimira Putina u Srbiji. Zvanični Beograd posljednjih godina održava i prijateljske odnose s Iranom uprkos tome što je zemlja pod međunarodnim sankcijama zbog nuklearnih aktivnosti i kršenja ljudskih prava. Srpski ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina bio je među rijetkim evropskim predstavnicima na sahrani vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamneija u julu mjesecu. *Ispravka: U ranijoj verziji ove vijesti pisalo je "same Srbije".

Susret između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen (von der Leyen) bio je spontan i nije bio unapred planiran, potvrdili su zvaničnici EK. "Oni su se slučajno i nakratko sreli na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Bio je to spontan susret, jedan od veoma retkih takvih slučajeva, tako da mislim da o tome nemamo ništa da dodamo osim onoga što sam već rekla. Susret je bio veoma kratak, spontan i ništa više od toga", izjavila je na konferenciji za novinare portparolka EK Ariana Podesta. Predsednik Srbije je na svom Instagram nalogu objavio fotografiju na kojoj se rukuje sa fon der Lajen i naveo da joj je tokom kratkog razgovora izrazio "iskrenu zahvalnost za sve što je činila za Srbiju u prethodnim godinama". Fon der Lajen je na društvenim mrežama objavila niz susreta koje je imala na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koja se ove nedelje održava u sedištu UN u Njujorku, međutim, nije objavila post koji se odnosi na razgovor sa srpskim predsednikom. Fon der Lajen će naredne nedelje otputovati u region u okviru svoje tradicionalne godišnje turneje po Zapadnom Balkanu. Međutim, ovog puta će zaobići Srbiju, kao i Bosnu i Hercegovinu. Zvanično objašnjenje Evropske komisije jeste da se u obe zemlje održavaju predizborne kampanje. Nezvanično, međutim, potvrđuje se da je i reakcija vlasti na smrt osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, kao i njegova sahrana uz državne počasti u Beogradu, imala važan uticaj na odluku fon der Lajen da ovog puta ne poseti Srbiju. Fon der Lajen je, 8 septembra zajedno sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom (António Costa), navela da je bila šokirana snimcima sa sahrane Ratka Mladića. Tokom godišnjeg obraćanja o stanju Evropske unije 16. septembra, fon der Lajen je rekla da je bila "zgrožena snimcima" sa sahrane osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića.

Visoka predstavnica Evropske unije za inostranu politiku i sigurnost Kaja Kallas na zvaničnom X profilu je "ukazala na potrebu za napretkom u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine". Do ove izjave šefice evropske diplomatije dolazi nakon njenih odvojenih sastanaka sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Albinom Kurtijem održanih u Njujorku 22. septembra. "Napredak u normalizaciji odnosa i napredak na putu prema EU moraju ići ruku pod ruku", naglasila je Kallas. "Sporazumi postignuti u okviru dijaloga uz posredovanje EU, a posebno Ohridski sporazum, obvezujući su", istakla je Kallas podsjećajući na Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa iz 2023. u javnosti poznat i kao Ohridski sporazum. "Njihovo provođenje nije usluga Briselu, već obaveza prema građanima i regiji koja iščekuje normalne odnose. EU će i dalje biti nepristran posrednik. Ali, posredovanje ne može zamijeniti političku volju u Beogradu i Prištini. Vrijeme je za iskorak", podvukla je Kallas. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je tokom razgovora s visokom predstavnicom EU Kajom Kallas u Njujorku bilo riječi i o predstojećim izborima u Srbiji. Kako je rekao za Radio-televiziju Srbije (RTS), Kallas nije iznosila pritužbe niti išta tražila, već je željela ukazati na ono što smatra neprimjerenim u izbornoj kampanji. Osim o izborima, Vučić je rekao da je sa Kallas razgovarao o slučaju sahrane osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, Kosovu te ispunjavanju obaveza iz Briselskog sporazuma. Premijer Kosova Albin Kurti, kako je napisao na društvenim mrežama, šefici diplomatije Evropske unije, rekao da će se zemlja angažovati da se u žalbenom postupku ispravi osuđujuća presuda protiv četvorice bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). "Izrazio sam duboku zabrinutost zbog teških i nepravednih kazni protiv bivših čelnika OVK-a u prvostepenoj presudi Specijalizovanih vijeća, nakon procesa koji u svojoj cjelini nije bio transparentan. Suđenje nije završeno i Republika Kosovo će se angažovati da se ovaj proces i presuda isprave u žalbenom postupku", napisao je Kurti na društvenim mrežama. Naveo je Kurti osvrćući se na presudu bivšim liderima OVK, Hashimu Thaçiju, Kadriju Veseliju, Jakupu Krasniqiju i Rexhepu Selimiju, koji su proglašeni krivim 16. septembra po četiri tačke optužnice za ratne zločine i zajedno osuđeni na 81 godinu zatvora. Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost, koju Srbija ne priznaje. Srbija i Kosovo od 2011. godine vode dijalog o normalizaciji odnosa pod okriljem Evropske unije. U tom procesu postignut je niz sporazuma, ali je samo manji broj njih sproveden u praksi. I za Srbiju i za Kosovo napredak u procesu normalizacije odnosa predstavlja preduslov za napredak u procesu evropskih integracija.

"Uvreda za žrtve Vojislava Šešelja." Tim rečima Marko Milosavljević, iz nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), ocenjuje zajedničku predizbornu listu vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i Srpske radikalne stranke (SRS), koju je početkom devedesetih osnovao Šešelj, pravosnažno osuđen za ratni zločin podsticanja progona hrvatskog stanovništva iz Vojvodine. Na listi predloženih kandidata za narodne poslanike Srpske napredne stranke pred vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra našlo se nekoliko članova Šešeljeve ultranacionalističke SRS. Među njima je i Vjerica Radeta, čije izručenje traži Rezidualni mehanizam u Hagu, u postupku protiv nepoštovanja Tribunala. Iz Rezidualnog mehanizma u Hagu nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) da prokomentarišu predizbornu saradnju SNS-a sa radikalima i kandidovanje Radete za narodnu poslanicu. Dve stranke već godinama sarađuju na lokalnom nivou, a ovo je prvi zajednički nastup na republičkim izborima otkako je Srpska napredna stranka osnovana 2008. godine, nakon što je veći deo članstva napustio partiju Šešeljevih radikala. Radikali su danas otvoreno pro-ruska stranka i zalažu se za prekid pregovora Srbije sa EU, što je suprotno zvaničnoj politici vladajućih naprednjaka. Srbija od 2012. godine ima status kandidata za članstvo u EU. Šta kažu radikali i naprednjaci?Radikali su početkom septembra saopštili da su stranački organi odlučili da SRS na predstojećim parlamentarnim izborima učestvuje na izbornoj listi "Ujedinjena Srbija" i da podrži aktuelnog predsednika države Aleksandra Vučića za sledećeg premijera. Kako su naveli, stranka je ovu odluku donela vođena "državotvornom politikom, u interesu očuvanja mira i stabilnosti", te "čuvanja ustavnog poretka Republike Srbije". Predsednik vladajuće stranke Miloš Vučević je na društvenoj mreži X ocenio da ovo predstavlja "okupljanje svih rodoljubivih i patriotskih snaga na jednoj listi". On je dodao da ovakav potez SNS-a pokazuje "maksimalnu odgovornost prema državi u trenutku kada se nad Srbijom vrše nezapamćeni geopolitički pritisci". Koliko glasova nose radikali?Dušan Vučićević, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, ocenjuje za RSE da ustupanje nekoliko mesta radikalima na izbornoj listi SNS neće doneti mnogo glasova vladajućoj stranci. "Radikali su se spustili na partiju koja nema preveliki uticaj i koja praktično sama ne može da pređe cenzus. Iz tog ugla ne vidim preveliki smisao ovog poteza. Da ih SNS nije stavio na listu, sumnjam da bi Srpska radikalna stranka izašla na izbore", smatra Vučićević. Na parlamentarnim izborima 2023. godine Srpska radikalna stranka je osvojila više od 55.000 glasova (1,50 odsto) i nije prešla cenzus od tri odsto. Ispod cenzusa ostala je i na parlamentarnim izborima 2022, kada su radikali osvojili 82.000 glasova, odnosno 2,22 odsto. Naprednjaci i radikali nastupili su na zajedničkoj listi i na lokalnim izborima u Beogradu decembra 2023. godine. Tada su, međutim, naprednjaci govorili da su političke razlike među njima prevelike za zajednički izlazak na parlamentarne izbore koji su istog dana održani. "Sa radikalima nećemo da formiramo vladu jer imamo značajne razlike u našim programima", rekao je tada Aleksandar Vučić. Na pitanje šta se u međuvremenu promenilo, pa su programske razlike premošćene, za RSE nije stigao odgovor na pisani upit ni iz Srpske napredne niti iz Srpske radikalne stranke. Prema rečima Dušana Vučićevića, Srpskoj naprednoj stranci postaje sve teže da pronađe "iole kvalitetne i prepoznatljive ljude na izbornoj listi". "Ako uporedimo poslednju vladu Đura Macuta sa prethodnim, uočićemo da smo ranije imali neke profesore i ljude koji su prepoznatljivi u svojim društvenim oblastima, dok u aktuelnoj vladi imamo nepoznata imena", kaže Vučićević, te dodaje: "U tom smislu se saradnja sa SRS-om uklapa u dobroj meri u taj tanki profil kandidata SNS-a na ovim izborima." Na listi Šešeljev sin i optužena u HaguNa 37. mestu od 250 imena za narodne poslanike koje je predložio SNS našlo se ime Aleksandra Šešelja, zamenika predsednika Srpske radikalne stranke na čijem čelu je od osnivanja 1991. njegov otac Vojislav. Mlađi Šešelj, inače 32-godišnji apsolvent prava, je na svom Instagram profilu 12. septembra objavio fotografije kako daje potpis podrške izbornoj listi Aleksandra Vučića u prostorijama SRS u Beogradu. RSE je kontaktirao Aleksandra Šešelja, ali je on odbio da govori za ovaj medij. Među istaknutim imenima iz redova radikala je i Vjerica Radeta, potpredsednica ove stranke, koja se našla pod rednim brojem 61. Izručenje Vjerice Radete i njenog stranačkog kolege Petra Jojića, od Srbije traži Međunarodni rezidualni mehanizam u Hagu već duže od decenije. Haški tribunal ih je oktobra 2012. godine optužio da su uticali na svedoke u procesu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja. Zvanični Beograd do danas odbija da ih izruči, uz obrazloženje da za to "nema osnova", pošto Zakon o saradnji Srbije s Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i optuženih za nepoštovanje suda. Ovo tumačenje sud u Hagu je više puta odbacio. Zašto baš sad?Za Marka Milosavljevića iz Inicijative mladih, indikativno je što stavljanje radikala na listu Srpske napredne stranke dolazi u vreme kada je Srbiju zapljusnuo talas glorifikacije osuđenog Ratka Mladića uoči i tokom njegove sahrane u Beogradu početkom septembra. "Kandidatura Vjerice Radete i savez radikala sa SNS-om znači da je Srpska radikalna stranka nagrađena za govor mržnje protiv političkih protivnika režima", ocenjuje Milosavljević. On podseća i da nije poznato u kom statusu je još jedan predmet protiv Vojislava Šešelja i četvoro radikala, optuženih za kršenje pravilnika o zaštiti identiteta svedoka i poverljive dokumentacije u Hagu, a koji je Rezidualni mehanizam ustupio Srbiji. Prema njegovim rečima, ova saradnja na simboličkom nivou predstavlja naznaku formalnog kraja evropskog puta Srbije. "Politika SNS-a pre 15 godina je, makar na deklarativnom nivou, bila usmerena ka Evropskoj uniji. Oni to i dalje ponavljaju, međutim to je neiskreno, imajući u vidu niz zaustavljenih reformi", kaže Milosavljević. Dušan Vučićević sa Fakulteta političkih nauka, međutim, podseća da je i u dosadašnjoj saradnji SNS-a sa drugim strankama bilo različitih političkih opcija. On podseća na Aleksandra Vulina, nekadašnjeg ministra i potpredsednika Vlade sa čvrstim političkim vezama u Moskvi. "Učešće Aleksandra Vulina u toj koaliciji nije značilo formalno zaustavljanje pregovora sa Evropskom unijom, Tako da mislim da neće u ovoj kampanji izaći sa idejom da treba zaustaviti proces pregovora sa Briselom", smatra Vučićević. Srbija je dobila status kandidata za članstvo u EU marta 2012. godine, četiri meseca pre što su naprednjaci ušli vlast. Srbija je od tada otvorila 22 od ukupno 35 poglavlja u pregovorima, dva su privremeno zatvorena.

Kosovske institucije ponovo su pokrenule pretragu na lokalitetu Kožlja, na području Novog Pazara u Srbiji, gdje se sumnja da se nalaze posmrtni ostaci osoba nestalih tokom posljednjeg rata na Kosovu. To je već treća godina zaredom da se ovaj lokalitet, za koji se vjeruje da krije posmrtne ostatke na dubini od oko 15 metara u nekadašnjoj deponiji otpada, nalazi na listi mjesta za pretragu, kaže Kushtrim Gara iz Vladine komisije za nestale osobe Kosova. "Iskopavanja će biti nastavljena, iako nemamo precizne informacije o tačnoj lokaciji. Kao institucija i delegacija ne možemo odbiti nijedno iskopavanje na teritoriji Srbije, ali ćemo biti veoma oprezni kada je riječ o očekivanjima", rekao je Gara u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE). Trenutno su identifikovane tri tačke za terensku procjenu, dijelom na osnovu satelitskih snimaka. Međutim, Gara ističe da ti snimci ne obuhvataju najvažniji period. "Ne znamo kakvo je stanje bilo u aprilu i maju 1999. godine, kada je provođena zvanična beogradska strategija 'Nema tijela, nema zločina', odnosno kada su tijela premještana s mjesta masakra na različite lokacije u Srbiji", kazao je. Identifikacija žrtava iz masovnih grobnica u Zubinom PotokuNa Kosovu se istovremeno nastavlja proces identifikacije posmrtnih ostataka pronađenih ovog ljeta u tri masovne grobnice u selima Mala Kaludra i Jabuka, u opštini Zubin Potok. Nakon potvrde identiteta prve tri žrtve, Idriza Rrecaja, Adema Beqirija i Saliha Meziua, nastavlja se rad na identifikaciji još dvadeset osoba. Prema Garinim riječima, rezultati za preostale ostatke zavisit će od laboratorijskih analiza i mogli bi zahtijevati više vremena. "Procijenili smo da bi rezultati mogli stići četiri do šest sedmica nakon slanja uzoraka, ali iskustvo pokazuje da je često potrebno i više vremena", naveo je. Proces identifikacije sada je u rukama laboratorije za DNK analize pri Međunarodnoj komisiji za nestale osobe u Hagu. Uzorci su poslani početkom septembra nakon završetka svih potrebnih forenzičkih pregleda. Nakon dobijanja DNK rezultata, kosovski Institut za sudsku medicinu mora završiti postupak potvrđivanja identiteta i pripadajuću dokumentaciju. 'Najmanje 11 masovnih grobnica na teritoriji Srbije'Gara navodi da područje Raške ostaje jedno od ključnih mjesta za buduće pretrage. Kosovske institucije od Srbije traže pristup listi od 16 masovnih grobnica koja je objavljena još 2001. godine. "Do sada je potvrđeno pet masovnih grobnica: Batajnica, Petrovo Selo, Perućac, Rudnica i Kiževak", rekao je Gara. Prema njegovim riječima, na tih pet lokacija pronađeno je više od 950 žrtava rata na Kosovu. "Ako je tih pet grobnica dio liste od 16 lokacija, to znači da se na teritoriji Srbije nalazi najmanje još 11 masovnih grobnica", istakao je. Među lokacijama za koje Kosovo traži pristup ili nastavak iskopavanja nalaze se Batajnica, Perućac i područje Štavalja. Gara smatra da su međunarodni pritisak i podrška partnera imali ključnu ulogu u identifikaciji i otvaranju lokacija za pretragu u Srbiji, uključujući i satelitske snimke dostavljene kroz međunarodnu saradnju. Kosovske institucije nastavljaju zahtijevati od Srbije pristup arhivama i dozvole za iskopavanja na njenoj teritoriji. Potrage i na KosovuNa teritoriji Kosova trenutno se vrše iskopavanja u potrazi za jednom nestalom osobom u opštini Srbica (Skenderaj). U narednim danima planirana su i iskopavanja na gradskom groblju u Sjevernoj Mitrovici, kao i na području Prizrena, Đakovice i Peći. Gara ističe da su gradska groblja posebno zahtjevna za istraživanje, jer postoji sumnja da su tokom i nakon rata korištena za prikrivanje tijela žrtava. "Svako iskopavanje može dovesti do pronalaska kostiju, ali to ne znači nužno da su povezane sa žrtvama rata", zaključio je.