Crni džakovi za smeće puni uništenih dokumenata, zaključane kancelarije u državnim institucijama i aktivnosti koje se, prema svedočenjima zaposlenih, odvijaju noću. Ovo su informacije i fotografije koje se u javnosti pojavljuju nakon što je Studentska lista pobedila na izborima 25. oktobra Srpsku naprednu stranku (SNS), koja je na vlasti bila poslednjih 14 godina. Poslednja sumnja da se uništava važna dokumentacija pojavila se u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije (PIO). Da su fotografije sa džakovima sa uništenom dokumentacijom autentične, za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdio je Dragan Domazet, glavni poverenik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) za zaposlene u Republičkom fondu PIO. "Nešto vanredno i neuobičajeno se dešava noću", napominje Domazet, dodajući da su neke od uništenih dokumenata radnici uspeli da sačuvaju. RSE je imao uvid u email koji je Domazet, zajedno sa fotografijama, uputio i Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata kako bi se alarmirala javnost. Do objave ovog teksta PIO fond nije odgovorio na te optužbe. Vrhovna javna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac naložila je 29. oktobra svim glavnim javnim tužiocima i vršiocima funkcije glavnog javnog tužioca da hitno upute zahteve policiji radi preduzimanja mera za sprečavanje uništavanja službenih i drugih spisa. Kako se navodi u uputstvu, informacije iznete u javnosti tiču se uništavanja dokumenata u državnim institucijama, bankama, Bezbedonosno informativivnoj agenciji, Vojnoobaveštajnoj agenciji i drugim institucujama od značaja za ekonomsku, finansijsku i pravnu sigurnost Republike Srbije. Šta predviđa Zakon?Prema Krivičnom zakoniku Srbije, uništavanje, prikrivanje ili falsifikovanje službene isprave je krivično delo, za koje se predviđa kazna zatvora od tri meseca do pet godina. Uoči naloga kojeg je izdala Dolovac, Studentska lista, koja je nastala iz studentskih protesta u borbi protiv korupcije, pozvala je zaposlene u državnim institucijama da alarmiraju javnost i prijave uništavanje dokumentacije. "Pozivamo vas da sprečite svaku zloupotrebu koju pokušaju predstavnici odlazeće vlasti u prelaznom periodu", rekao je na konferenciji za novinare u Pioniskom parku u centru Beograda studenat Filip Ubović. RSE se obratio Srpskoj naprednoij stranci sa upitom da prokomentariše optužbe da ljudi bliskih njima uništavaju službenu dokumentaciju u državnim institucijama. Do zaključenja teksta, odgovor nije stigao. Na šta se još ukazuje?Opozicioni političar Đorđe Miketić preneo je na X nalogu 28. oktobra informaciju da se u Ministarstvu građevine i finansija takođe noću uništava dokumentacija. Ova ministarstva se do sada nisu oglasila oko ovih optužbi. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije imalo je nadležnosti u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu, sa koje se 1. novembra 2024. obrušila nadstrešnica. Ova tragedija i pogibija 16 ljudi bila je okidač za masovne studentske proteste, na kojima se tražila odgovornost. Protetsti su se vrlo brzo proširili sa osnovnim zahtevima vezanim za suzbijanje korupcije i smanjenje pritiska na institucije. U međuvremenu je predstavnik Studentske liste, Nemanja Karović, gostujući na javnom servisu Srbije (RTS), rekao da je pokušano iznošenje oko milijardu dinara iz Poštanske štedionice, što je, prema njegovim rečima, moglo da ugrozi likvidnost banke i redovnu isplatu plata i penzija. Banka Poštanska štedionica je, međutim, 29. oktobra demantovala ove tvrdnje. Navela je da je Poštanska štedionica stabilna, likvidna i sistemski značajna finansijska institucija, koja svoje poslovanje obavlja u skladu sa važećim propisima. "Povezivanje nepostojećeg događaja sa navodnim ugrožavanjem likvidnosti Banke, redovnosti isplate zarada i penzija, pa čak i stabilnosti celokupnog finansijskog sistema, predstavlja neosnovano dovođenje u pitanje sigurnosti institucije koja više od jednog veka uživa poverenje građana Srbije", navodi se u saopštenju. Srpska napredna stranka je, inače, u svojoj kampanji pred izbore iznosila tvrdnje kako građani Srbije neće dobijati svoja redovna primanja ukoliko pobedi Studentska lista. Ko treba da proveri optužbe o uništavanju dokumentacije?Advokat Ahmed Delimeđac u izjavi za RSE ukazuje da bi nadležna tužilaštva u Srbiji morala da reaguju na optužbe oko uništavanja dokumentacije, jer je tako nešto krivično delo. "Nesporno je da, ukoliko se utvrdi da neko uništava službenu dokumentaciju, vrši krivično delo. Mislim da bi tužilac i policija, koja je dužna da odmah interveniše kada ima saznanja da se vrši neko krivično delo, morali da reaguju", kaže Delimeđac. Očekuje da tužilaštva u Srbiji reaguju i spreče uništavanje službene dokumentacije, nakon što je to zatražila vrhovna javna tužiteljka, Zagorka Dolovac. Podseća da je Dolovac pre dva dana svim javnim tužilaštvima poslala i uputstvo za omogućavanje uvida u svaki predmet na kojem rade. Prema verovanju Delimeđaca, ovakavi potezi vrhovne tužiteljke dolazi nakon promene vlasti i pokušaju da se, kako kaže, "dodvori" novim vlastima. "Ispravno je da se preduzmu ovi koraci, ali se s druge strane bojim da ti ljudi pokušavaju da ostanu na svojim mestima, da ne budu smenjeni. Oni se utrkuju sada ko će pre da pokaže da je lojalan novim vlastima", navodi. Kako se čuvaju službena dokumenta?Dragan Domazet, glavni poverenik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata za zaposlene u Republičkom fondu PIO, kaže i da postoje ozbiljne sumnje da se uništavaju i podaci sačuvani u elektronskom formatu. "Ukoliko neki entuzijasta nije napravio neku kopiju, postoji veliki rizik da se dobar deo dokaza za razne postupke uništi", ističe on. Veruje da je uništavanje dokaza "sistemski planirano i organizovano". Međutim, Rodoljub Šabić, pravnik i bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Srbiji, ukazuje da je u 2026. godini teško uništiti službenu dokumentaciju koja se čuva u elektronskoj formi. "To je moja procena. Ali znate, mi smo poslednjih 10 do 15 godina izrazito netransparentna zemlja, odnosno imali smo netransparentnu vlast. Kako su oni čuvali i pakovali dokumenta znaju samo oni. To otežava identifikaciju relevantnih pitanja", navodi. On dodaje da, kada pada autokratski režim, uvek postoji rizik brisanja i uništavanja dokumentacije koja dokazuje kršenja ljudskih prava, zločina, kriminalnih radnji ili velike finansijske manipulacije, ali ponavlja da je danas uklanjanje tragova znatno teže.

Vrhovna javna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac naložila je svim glavnim javnim tužiocima i vršiocima funkcije glavnog javnog tužioca da hitno upute zahtjeve policiji radi preduzimanja mjera za sprečavanje uništavanja službenih i drugih spisa. Odluka je donesena nakon saznanja i informacija objavljenih u javnosti prema kojima se u državnim institucijama, bankama, Bezbjednosno-informativnoj agenciji (BIA), Vojnoobavještajnoj agenciji (VOA) i drugim institucijama od značaja za ekonomsku, finansijsku i pravnu sigurnost Republike Srbije navodno uništavaju službeni i drugi dokumenti. "I bez odlaganja obaveste nadležno javno tužilaštvo u pogledu postojanja elemenata krivičnog dela Oduzimanje ili uništenje službenog pečata i službenog spisa iz člana 328. Krivičnog zakonika Repubike Srbije ili drugog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti", navodi se u uputstvu, koje je Dolovac potpisala 29. oktobra. U Novom Sadu je Osnovno javno tužilaštvo obavestilo javnost da je povodom dobijenih dojava u četvrtak, 29. oktobra više građana u dva navrata prijavilo iznošenje dokumentacije iz određene državne institucije i organa lokalne samouprave. Tim povodom su izdati hitni nalozi kako bi se obezbedili dokazi i utvrdilo postojanje krivičnog dela oduzimanja i uništenja službenog pečata i službenog spisa, navodi se u saopštenju. Uoči ove odluke, predstavnici Studentske liste i Studenata u blokadi zatražili su od zaposlenih u različitim institucijama da prijave uništavanje dokumentacije u tranzicionom periodu do formiranja nove vlasti, kao i ostavke rukovodilaca u brojnim institucijama. Na konferenciji za medije u Pionirskom parku u Beogradu, 29. oktobra, zatražili su ostavke nadležnih u brojnim sektorima za koje tvrde da su kršili zakone u korist bivše vlasti Srpske napredne stranke (SNS) - od sudova i tužilaštava, preko policije, do javnih medijskih servisa. Zatražene su ostavke rukovodilaca u policiji, Bezbjednosno-informativnoj agenciji (BIA), Vojno-bezbjednosnoj agenciji (VBA), tužilaštvima, predsjednika Ustavnog suda Vladana Petrova, kao i provjeru novca za projekte. Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je povodom tekstova na portalima, kao i snimaka s društvenih mreža, kojima se ukazuje na uništavanje službenih isprava i spisa u prostorijama državnih organa i javnih preduzeća, formiralo predmet. U saopštenju se navodi da je upućen zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova, Direkcije policije, Policijskoj upravi za Grad Beograd, Upravi kriminalističke policije – Prvom odeljenju, kojim je naloženo hitno preduzimanje uviđaja, kao i prikupljanje materijalnih dokaza, a sve u cilju rasvetljavanja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave i krivičnog dela oduzimanje i uništenje službenog pečata i službenog spisa. Predstavnici Studentske liste zatražili su i da sva javna tužilaštva zakonito, nepristrasno i hitno preduzmu postupanje u predmetima koji su izazvali veliku pažnju i uznemirenje javnosti i da o tome hitno obavijeste javnost. Prema preliminarnim rezultatima na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra Studentska lista osvojila je 52,71 glas, odnosno 140 mandata i apsolutnu većinu. Lista Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, koji su bili na vlasti posljednjih deset godina, osvojila je 39,17 odsto i 104 mandata.

Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) Srbije preuzelo je istragu slučaja napada na Ambasadu Izraela u Beogradu 28. oktobra u kom je ubijen mladi napadač, čiji identitet nije saopšten. Iz TOK-a su za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekli da je tužilac naložio policiji da sasluša očuha i majku "maloletnog D.N., za koga se sumnja da je N.N. lice koje je izvršilo napad". Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je prethodno da je napadač na ambasadu maloletna osoba. Ubijena je nakon što je napala pripadnika Žandarmerije koji je osiguravao ambasadu. Napadač je, uzvikujući "Allahu ekber", nasrnuo na žandarma sa dva noža, nakon čega je pripadnik Žandarmerije upotrijebio vatreno oružje, saopštio je ministar unutrašnjih poslova (MUP) Srbije Ivica Dačić. Napad je okarakterisan kao teroristički napad, a MUP je nivo sigurnosne pretnje od terorizma podigao na najviši, crveni stepen, što podrazumeva pojačano prisustvo policije i kontrole na ključnim lokacijama širom Srbije. Marko Todorović iz nevladinog Centra za evropske politike (CEP) kaže za RSE povodom ovog slučaja da su, prema istraživanjima koje je sproveo, mladi ljudi skloniji radikalizmu. "Zbog toga što tragaju za tim osećajem pripadnosti i možda nekim jednostavnim odgovorima na neka složena pitanja", kaže on. Ovo je drugi napad na Ambasadu Izraela za dve godine. U policijskoj intervenciji stradao je i napadač koji je u junu 2024. samostrelom teško ranio pripadnika Žandarmerije koji je obezbeđivao ambasadu. Zvanične i kontradiktorne informacijeNadležni organi oglašavali su se u više navrata o ovom napadu, ali su zvanične informacije od prvog saopštenja policije kontradiktorne. Ministar policije u tehničkom mandatu Ivica Dačić rekao je 28. oktobra da je napad izveden 15 minuta posle ponoći. Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje je preuzelo slučaj, navelo je 29. oktobra za RSE da su policijski službenici informisali tužioca o događaju u 01:30 časova nakon čega je izašao na lice mesta kako bi izvršio uviđaj. Iz TOK-a su takođe rekli za RSE da su naložili policijskim službenicima da obave razgovor sa očuhom i majkom osobe za koju se sumnja da je izvršila napad, ali nije naloženo njihovo lišenje slobode. "Javni tužilac za organizovani kriminal naložio da se obave razgovori i sa drugim licima na različite okolnosti od značaja za predmet", navodi se u pisanom odgovoru TOK-a. Dačić je saopštio da je napad izvršilo "maloletno lice, za sada neutvrđenog identiteta, za koje se osnovano sumnja da je iz Šapca (grada na zapadu Srbije)". "Uz povike 'Alahu akbar' nasrnulo je na pripadnika Žandarmerije i napalo ga sa dva noža“, rekao je Dačić. Dodao je da "iako njegov identitet još nije utvrđen, naša služba ga je pratila i poznato je da je bio pristalica Islamske države". "Na svom Instagram profilu držao je crnu zastavu i znak Islamske države", kazao je Dačić. Iz MUP-a do kraja rada na ovom članku nije odgovoreno na pitanje RSE kako njegov identitet nije utvrđen ako ga je srpska služba pratila i poznato je da je bio pristalica ekstremističke organizacije Islamska država. Spekulacije o identitetu napadačaU medijima su se nakon napada pojavljivale nezvanične informacije o identitetu napadača. Pojedini mediji naveli su da je reč o D.N. iz Šapca čija je porodica prethodno objavila da je nestao. RSE, međutim, nije dobio zvaničnu potvrdu o tome, ni potvrdu od članova porodice da je D.N. ubijen ispred Ambasade Izraela. Pojedini članovi porodice i prijatelja koje je RSE kontaktirao nisu želeli da govore o tome. RSE nije uspeo od zvaničnih organa da potvrdi ni informaciju da su nakon napada privedeni majka i očuh napadača. U medijima su se pojavile i nezvanične informacije da je napadač prethodno hapšen u Nemačkoj zbog pripremanja terorističkog akta i ove godine deportovan u Srbiju. Međutim, RSE nije stigao odgovor nemačke policije da li je to tačno. Regrutovanje preko društvenih mreža i širenje antisemitizmaMarko Todorović iz nevladinog Centra za evropske politike (CEP) i autor istraživanja o radikalizaciji mladih u Srbiji kaže da je u eri društvenih mreža lakše doći do sadržaja koji može dovesti do radikalizacije. "Da bi neko postao islamski ekstremista u zemlji koja nije većinski muslimanska, ranije je bilo teško uopšte doći do tih radikalnih interpretacija islama. Sada neko prosto može samo da bude zainteresovan i da onda krene da istražuje", kaže on. Todorović kaže da je istraživao da li se i kako mladi radikalizuju preko društvene mreže TikTok, ali kaže da nije uspeo da pronađe konkretno pozivanje ljudi na nasilje. "Ljudi zapravo sami dođu do toga ili osećaju, da kažemo, odgovornost za određeno činjenje. Pretpostavljam da određene marginalizovane društvene grupe lakše mogu da učine teroristički akt. Često im fali određena socijalna ili psihološka podrška upravo zbog toga što su manjina", kaže Todorović. On napad na Ambasadu Izraela interpretira u kontekstu "rasta antisemitizma u celoj Evropi", što se može videti i u objavama na društvenim mrežama. "(Na društvenim mrežama) prisutan je problematičan sadržaj koji se igra sa stereotipima o Jevrejima koji u aktuelnoj društvenoj klimi zbog sukoba na Bliskom Istoku treba doživljavati ozbiljno", smatra on. U 2025. godini je u 10 zemalja Evropske unije (EU) zabeleženo 45 terorističkih napada, od kojih su 24 povezana sa džihadizmom, navodi se u ovogodišnjem izveštaju Evropola, kriminalističke obaveštajne agencije EU. Kako navodi Evropol, džihadistički teroristički akteri na području EU najčešće su delovali samostalno ili kao deo neformalnih, često međunarodnih mreža istomišljenika, a ne u okviru strogo hijerarhijski organizovanih grupa. "Sve uspešno izvedene napade izvršili su pojedinci koji su delovali sami, a prema dostupnim podacima svi su bili odrasli muškarci. U nekim slučajevima zabeleženo je da su počinioci imali probleme sa mentalnim zdravljem", navodi se u izveštaju. Prema izveštaju, većina osumnjičenih bila je inspirisana propagandom tzv. Islamske države, a kod jednog broja je utvrđeno da su iskazivali podršku i Al Kaidi, pa čak i terorističkim grupama koje ne pripadaju salafističko-džihadističkom miljeu. Zajednički element u svim slučajevima bili su antisemitski narativi. Napad na Ambasadu Izraela 2024.Napad na diplomatsko predstavništvo Izraela u Beogradu dogodio se i u junu 2024. godine, kada je Miloš Žujović (1999), poznat i pod imenom Salahudin, samostrelom napao i ranio pripadnika Žandarmerije koji je obezbeđivao ambasadu. Ranjeni žandarm je uzvratio vatru iz službenog pištolja i usmrtio napadača. Žujović je bio rodom iz Mladenovca kod Beograda, a nakon prelaska u islam živeo je u Novom Pazaru, na jugozapadu zemlje. Prema navodima srpskih vlasti, bio je povezan sa vehabijskim krugovima. Nakon tog napada, takozvana Islamska država se na internet platformama pohvalila da je napadač bio njihov pristalica, iako nisu preuzeli odgovornost za taj teroristički akt. Napadačev otac Zoran Žujović je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa rekao da je njegov sin u dodir sa tom ideologijom i ekstremističkih stavova došao posredstvom interneta. Napad je okarakterisan kao terorizam, a posle incidenta pokrenuta je šira policijska akcija u kojoj je uhapšeno više osoba za koje su vlasti tvrdile da su povezane sa radikalnim islamističkim krugovima. Među njima su bili Igor Despotović, za koga je saopšteno da je održavao komunikaciju sa Žujovićem i da je ranije osuđivan zbog podsticanja na teroristička dela, Kemal Begović iz Novog Pazara i Haris Šund, državljanin Bosne i Hercegovine. Polovinom oktobra 2026. Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu prvostepeno je osudilo Igora Despotovića na pet i po godina zatvora zbog podstrekivanja na izvršenje terorističkih dela, odnosno zbog podstrekivanja Miloša Žujovića na napad ispred Ambasade Izraela. Nije poznato da li su Kemal Begović i Haris Šund pravno procesuirani. U Srbiji je i 2019. pravosnažno osuđeno sedam osoba na ukupno 69 i po godina zatvora zbog udruživanja radi terorizma, ratovanja u Siriji i saradnje sa tzv. Islamskom državom.

Četiri muškarca i jedna žena iz Srbije dodani su 29. oktobra na evropsku listu najtraženijih bjegunaca, takozvanu listu "Most Wanted", objavilo je holandsko tužilaštvo. Riječ je o Aleksanderu Ceniću (50), Aleksandru Stojiljkoviću (50), Dušku Dimitrijeviću (50), Bratislavu Stojanoviću (41) i Ninoslavi Jović (41). Prema navodima Javnog tužilaštva u Limburgu i policije, svih pet osumnjičenih povezano je sa pljačkom na sajmu umjetnosti The European Fine Art Fair (TEFAF), koja se dogodila 28. juna 2022. godine. Od juna te godine istražuje se pljačka na sajmu umjetnosti koji se svake godine održava u Mastrihtu. Osumnjičeni su tog dana upotrijebili brutalnu silu i uspjeli da provale u vitrine u kojima je bio izložen skupocjeni nakit. Nakon toga pobjegli su sa plijenom vrijednim više miliona eura. Od ukupnog plijena do sada su pronađena tri dijamanta. Početkom ove godine jedan dijamant pojavio se u Bocvani. Ranije su pronađena i zaplijenjena još dva dijamanta iz ove velike pljačke. Jedan se nalazi u Hong Kongu, a drugi u Izraelu. Svih petoro se nalaze i na Nacionalnoj potjernici Holandije, a od aprila 2026. godine za njima je raspisana međunarodna poternica. Javno tužilaštvo ponudilo je nagradu od 20.000 eura za informacije ili dojave koje bi dovele do hapšenja jednog ili više počinilaca pljačke nakita na sajmu TEFAF u Mastrihtu. Osumnjičeni državljani Srbije najverovatnije u Nišu ili u okolini BeogradaKako se navodi u saopštenju, Javno tužilaštvo i policija znaju ko je, prema njihovim saznanjima, odgovoran za ovu milionsku pljačku. Navodi se da je poznato da se osumnjičeni državljani Srbije najverovatnije nalaze u gradu Nišu ili u okolini Beograda. Uprkos intenzivnoj saradnji sa više zemalja, uz podršku Europola i Eurojusta, do sada nisi uhapšeni. To je razlog, dodaje se, što su policija i pravosudni organi odlučili da sada objave identitete osumnjičenih, uvrštavanjem na evropsku listu "Most Wanted“ i Nacionalnu potjernicu Holandije. "Došli smo do imena, pseudonima, fotografija i informacija o mjestima na kojima bi se osumnjičeni mogli nalaziti", izjavio je rukovodilac istrage. S obzirom na to da Srbija ne izručuje svoje državljane, kako se ističe, ne postoje mogućnosti da budu uhapšeni putem izručenja. "Zato se nadamo da ćemo uspjeti da obezbijedimo njihovo hapšenje u nekoj drugoj zemlji", navodi se. Raniji pokušaj pljačkeTokom istrage utvrđeno je da je još u martu 2020. godine pokušana pljačka na istom sajmu umjetnosti u Mastrihtu. Najmanje jedan od pet osumnjičenih može se dovesti u vezu sa tim pokušajem. Sumnje se zasnivaju na informacijama iz aplikacije Sky ECC, šifrovane komunikacione platforme koju su, uglavnom, koristili kriminalci za međusobnu komunikaciju. Istražni tim je nedavno, posredstvom Europola, sa kojim je tokom cijele istrage blisko sarađivao, dobio pristup relevantnim informacijama. Tokom 2021. godine istražni organi uspjeli su da pristupe milionima poruka korisnika ove platforme i da uživo čitaju šifrovane poruke kriminalnih organizacija. Policija je u martu 2021. godine ugasila Sky ECC i presrela podatke, ali zahvaljujući informacijama iz ove platforme, policija i danas dolazi do osumnjičenih. Inače, javna evropska lista najtraženijih kriminalaca postoji od 2016. godine. Riječ je o inicijativi policijskih službi država članica Evropske unije. Od njenog osnivanja uhapšen je veliki broj begunaca.

Predstavnici Studentske liste i Studenata u blokadi zatražili su od zaposlenih u različitim institucijama da prijave uništavanje dokumentacije u tranzicionom periodu do formiranja nove vlasti, kao i ostavke rukovodilaca u brojnim institucijama. "Pozivamo zaposlene u državnim institucijama, sudovima, bankama, javnim preduzećima i medijima da prijave uništavanje dokaza. Pozivamo vas da sprečite svaku zloupotrebu koju pokušaju predstavnici odlazeće vlasti u prelaznom periodu", rekao je student Filip Ubović. Na konferenciji za medije u Pionirskom parku u Beogradu, pred desetinama domaćih i stranih novinara, zatražili su ostavke nadležnih u brojnim sektorima za koje tvrde da su kršili zakone u korist bivše vlasti Srpske napredne stranke (SNS) - od sudova i tužilaštava, preko policije, do javnih medijskih servisa. Zatražene su ostavke rukovodilaca u policiji, Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), Vojno-bezbednosnoj agenciji (VBA), tužilaštvima, predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova, kao i proveru novca za projekte. Među rukovodiocima čije su ostavke zatražene nalaze se direktor policije Dragan Vasilejvić, načelnik Uprave kriminalističke policije Marko Kričak, komandanta Žandarmerije Radoslav Repac, komandant Specijalne antiterorističke jedinice Igor Žmirić, načelnik policijske uprave u Valjevu Vladimir Jerinić, načelnik Uprave za tehniku Goran Colić, pomoćnik ministra i načelnika sektora unutrašnje kontrole Miroslav Paunović. Predstavnici Studentske liste zatražili su i da sva javna tužilaštva zakonito, nepristrasno i hitno preduzmu postupanje u predmetima koji su izazvali veliku pažnju i uznemirenje javnosti i da o tome hitno obaveste javnost. Prema preliminarnim rezultatima na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra Studentska lista osvojila je 52,71 glas, odnosno 140 mandata i apsolutnu većinu. Dok je lista Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, koji su bili na vlasti poslednjih deset godina osvojila Aleksandar Vučić – "Ujedinjena Srbija" 39,17 odsto i 104 mandata.

Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji biće ponovljeni na 53 biračka mesta, u nedelju 1. novembra, odlučila je Republička izborna komisija (RIK). Radi se o biračkim mestima na kojima nisu mogli da se utvrde rezultati glasanja (31 biračko mesto) i na onima gde je poništeno glasanje (22 biračka mesta), rekao je predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević. Na sednici je odlučeno i da bude štampano 24.438 glasačkih listića, prenela je agencija Beta. Prema preliminarnim rezultatima na osnovu 8.338 obrađenih biračkih mesta od ukupno 8.392, Studentska lista je osvojila 53,04 odsto glasova, a lista Ujedinjena Srbija bivšeg predsednika države Aleksandra Vučića 38,97. U glasovima to je 2.349.689 naspram 1.726.375 Pored te dve liste, u parlament ulaze samo još partije nacionalnih manjina. Biračka mesta na kojima nisu mogli biti utvrđeni rezultati izbora su u Aleksincu, Bačkoj Topoli, Bojniku, Vladičininom Hanu, Inđiji, Koceljevi, Kuli, Kuršumliji, Majdanpeku, Ćupriji, Subotici i Šidu. Biračka mesta gde je poništeno glasanje su u Aleksincu, Babušnici, Bačkoj Topoli, Zemunu, Kruševcu, Kuršumliji, Loznici, Ljigu, Novom Pazaru, Petrovcu na Mlavi, Pirotu, Požarevcu, Prokuplju, Trsteniku i Ćupriji.

Počelo je blokadama fakulteta, nastavilo protestima, a završilo vanrednim parlamentarnim izborima na kojima je Srpska napredna stranka doživela poraz. Studentska lista nova je politička, institucionalna snaga u Srbiji. Studentski pokret nastao je nakon nesreće u Novom Sadu, gde je u padu nadstrešnice rekonstruisane železničke stanice stradalo 16 ljudi. Antivladini protesti koje su predvodili dve godine doveli su do političke krize, a studentski pokret ušao je u izbornu trku iz koje je izašao kao pobednik.

Uhapšen je direktor Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" Radivoje P. Stojković uz određeno zadržavanje od 48 sati u policiji, stoji u saopštenju Osnovnog javnog tužilaštva u Bačkoj Palanci. Uhapšen je zbog sumnje da je izvršio četiri krivična dela Neizvršenje sudske odluke. Kako se navodi u saopštenju, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu prenelo je nadležnost na Osnovno javno tužilaštvo u Bačkoj Palanci. Stojković se sumnjiči da je, kao odgovorno lice, odbio da izvrši pravnosnažne sudske odluke koje se odnose na četvoro profesora gimnazije, čime im je onemogućio da nesmetano obavljaju posao i drže nastavu. Nakon što je nadležni sud ukinuo njihove suspenzije, naloženo mu je da im odmah omogući obavljanje poslova, ali je on to odbio. Hapšenje je usledilo nakon što direktor nije želeo da vrati na posao suspendovane i otpuštene profesore među kojima je i profesorka sociologije Marija Vasić koja je uhapšena u martu 2025. godine pod optužbom za navodno "rušenje ustavnog poretka", što je u javnosti i opozicionim krugovima ocenjeno kao politički motivisan proces. Nakon pogibije 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu zbog pada nadstrešnice na železničkoj stanici, deo nastavnika i učenika srednjih škola priključio se studentima u blokadi fakulteta, optužujući vlast da je odgovorna za nesreću. Od tada je trajao spor direktora škole Radivoja Stojkovića i dela profesora, roditelja i đaka koji su bili nezadovoljni odlukama uprave koje su, pored ostalog, dovele do toga da učenici umesto u matičnoj, nastavu pohađaju u zgradama drugih novosadskih škola. Kriza je produbljena nakon što je 21. maja 2026. godine suspendovano petoro profesora zbog štrajka i učešća na protestima. Stojković je tada rekao da to nije bio čin odmazde, već njegova "zakonska dužnost", po nalogu prosvetne inspekcije, nakon vanrednog inspekcijskog nadzora nad radom škole. Gimnazija "Jovan Jovanović Zmaj" je najstarija novosadska srednjoškolska ustanova koju pohađa više od 1.000 učenika.

Generalna direktorke Radio-televizije Srbije (RTS), Manja Grčić podnela je ostavku. Manja Grčić podnela je Upravnom odboru ostavku na mesto generalnog direktora Radio-televizije Srbije. Pre podnošenja ostavke smenila je Bojanu Mlađenović sa mesta glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa i predložila da na to mesto dođe Borivoje Uskoković, prenosi portal RTS-a. "Odluku sam donela nakon pažljivog razmatranja okolnosti u kojima javni servis trenutno funkcioniše, smatrajući da je u interesu institucije da se omogući nastavak njenog rada", navela je Manja Grčić u obrazloženju ostavke. Više od 70 posto zaposlenih za novog direktora predložilo je Jovana Memedovića, Milicu Janjić za direktorku marketinga, a Lidiju Georgijev za glavnu urednicu informativnog programa RTS-a. Ostavka Manje Grčić usledila je nakon što su njenu i ostavku drugih članova rukovodstva i urednika informativnog programa zatražili kandidati Studentske liste i deo zaposlenih na RTS-u. Tokom antivladinih protesta zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, studenti i demonstranti više puta su blokirali zgradu RTS-a, tražeći objektivno i nepristrasno izveštavanje javnog medijskog servisa. I dok je rukovodstvo RTS-a i jedan broj zaposlenih studentsku blokadu te medijske kuće ocenio kao pritisak i napad, jedan broj zaposlenih stao je uz studente i izneo neslaganje sa načinom na koji se vodi RTS, kao i načinom izveštavanja u informativnim emisijama.

Promena vlasti u Srbiji ne menja obaveze koje ta zemlja ima u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom, poručuje Evropska unija (EU). U Briselu naglašavaju da bi, u svetlu rezultata izbora u Srbiji, u ovoj fazi bilo preuranjeno spekulisati o mogućim promenama pregovaračke pozicije Srbije ili o njihovim posledicama po dijalog. EU očekuje da Srbija nastavi da se konstruktivno angažuje, da poštuje postojeće obaveze i da doprinese napretku ka normalizaciji. "Rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji ne menjaju osnove dijaloga uz posredovanje EU niti obaveze koje su strane preuzele", rekao je portparol EU u izjavi za RSE. "Dijalog uz posredovanje EU ne zavisi od pojedinačnih političkih lidera. Sve postojeće obaveze ostaju na snazi, uključujući i one koje proističu iz Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. godine i Aneksa o njegovoj primeni (Ohridski sporazum)", dodao je. Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi, koja je ubedljivo pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima održanim u Srbiji 25. oktobra, izjavio je za RSE da je nastavak dijaloga o Kosovu osnovni deo programa Studentske liste. On je potvrdio da će nova vlast poštovati međunarodno dogovorene obaveze, ali uz ogradu da sve platforme moraju biti u skladu sa Ustavom Srbije, te da sporazumi koje su potpisali prethodni zvaničnici, uključujući Briselski, mogu biti preispitani u pogledu ustavnosti. Evropska unija je time posredno poručila da nema prostora za preispitivanje već postignutih sporazuma. Istovremeno, izražava spremnost da sarađuje sa novim rukovodstvom u Beogradu kako bi se obezbedio kontinuitet i održao zamah u procesu. Dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova počeo je u martu 2011. godine. Od niza postignutih sporazuma ključni su Briselski sporazum iz aprila 2013, kojim su prvi put utvrđeni principi normalizacije odnosa Beograda i Prištine, uključujući i formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, i Sporazum o putu ka normalizaciji, postignut u Briselu u februaru 2023, sa Aneksom o primeni dogovorenim u Ohridu u martu iste godine. Njime su predviđeni dobrosusedski odnosi, uzajamno priznavanje dokumenata i nacionalnih simbola, odricanje Srbije od protivljenja članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama i obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, uz primenu svih ranijih sporazuma. Lideri Kosova i Srbije poslednji put su se sastali 14. septembra 2023. godine. Deset dana kasnije dogodio se napad u Banjskoj, koji je dodatno zaoštrio ionako napet proces. Naoružana grupa od tridesetak kosovskih Srba, predvođena Milanom Radoičićem, tadašnjim potpredsednikom Srpske liste, ubila je 24. septembra 2023. kosovskog policajca Afrima Bunjakua i potom se zabarikadirala u manastiru Banjska, a u razmeni vatre sa kosovskom policijom poginula su trojica napadača. Tadašnji šef evropske diplomatije Žozep Borelj napad je okarakterisao kao teroristički, a EU je u više navrata pozivala na hapšenje svih odgovornih, uključujući Milana Radoičića. Premijer Kosova Aljbin Kurti uslovljava nastavak dijaloga na visokom političkom nivou izručenjem Radoičića, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj, iz Srbije. Studentska lista do sada nije iznela jasan stav o Banjskoj ni o Radoičiću.

Euforija koja je usledila u Srbiji nakon ubedljive pobede Studentske liste nad snagama Aleksandra Vučića, zahvatila je čitavu zemlju. Studentska lista, formirana kao kruna protesta inspirisanih buntom studenata, objedinila je pojedince sa levice pa do desnice politikog spektra. To nameće pitanja o budućnosti bloka koji će voditi Srbiju posle četrnaest godina populističke Vučićeve vlasti. Takođe, u vazduhu vise pitanja koja se tiču hroničnih problema koji opterećuju srpsku međunarodnu poziciju. Pre svega odnose prema Kosovu. O tome u "Uvidu" Radija Slobodna Evropa govorio je Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi. Takođe, u izbornoj noći razgovarali smo i sa Nikolom Xaviereff-Weckwerthom, iz nevladinog Nemačkog saveta za spoljne odnose.

Načelnik Gradske uprave za privredu Novog Sada S. B. uhapšen je zbog nesavjesnog rada u službi, saopštilo je Više javno tužilaštvo u ovom gradu, 28. oktobra. Hapšenje je provedeno na osnovu naloga Posebnog odjela za suzbijanje korupcije pri ovom tužilaštvu. "Tokom dosadašnjih predistražnih radnji utvrđeno je postojanje osnova sumnje da je osumnjičenik u razdoblju od 2020. do 2025. godine postupao s očitim nemarom pri obavljanju svojih službenih dužnosti", navodi se u saopštenju za javnost "To se očitovalo u kršenju propisa i opštih akata, propustima u obavljanju nadzornih dužnosti, te drugim postupcima, a posebno u pogledu nadzora nad provedbom 126 projekata koje su provodila udruženja koje je Grad Novi Sad finansirao putem Gradske uprave za privredu", navodi se u saopštenju za javnost", dodaje se u saopštenje. Gradu Novom Sadu pričinjena finansijska šteta u ukupnom iznosu od 83,26 miliona dinara (oko 798 hiljada eura), navelo je Više javno tužilaštvo. Osumnjičenom je određeno zadržavanje u trajanju do 48 sati. U tom će roku, kako se navodi u saopštenju, biti priveden radi ispitivanja pred Posebni odjel za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu ističe i kako je Posebni odjel za suzbijanje korupcije od 19. februara 2025. do 12. oktobra 2026. godine podnio 33 optužna akta koji obuhvataju 386 projekata. "Postoji osnovana sumnja da su ovi projekti prouzročili ukupan gubitak od 146.226.136,52 dinara za budžete Republike Srbije, Autonomne Pokrajine Vojvodine i Grada Novog Sada. Do danas su donesene osuđujuće presude u 15 predmeta, od kojih je 10 postalo pravomoćno", navodi se u saopštenju za javnost.

Maloletna osoba ubijena je nakon što je napala pripadnika Žandarmerije koji je obezbeđivao Ambasadu Izraela u Beogradu, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivice Dačića rekao je da je napadač uzvikujući "Allahu ekber", nasrnuo na žandarma sa dva noža, nakon čega je pripadnik Žandarmerije upotrebio vatreno oružje i usmrtio ga. Sve se desilo oko 15 minuta iza ponoći u 28. oktobra.

Kandidat Studentske liste Vladan Kuzmanović izjavio je da će Srpska lista na Kosovu morati da počne da radi u interesu srpske zajednice a ne Srpske napredne stranke (SNS). "Mi ćemo im najpre pomoći da žive dostojanstveno, a onda ćemo nastaviti i pregovore koji su započeti, koji su zbog licemerne politike ove vlasti, zapali u ćorsokak. Da građani počnu da žive dostojanstveno, da ih niko ne ugnjetava, uključujući lokalne moćnike", rekao je on u izjavi za beogradsku televiziju N1. Srpska lista je formirana 2013. godine uz podršku SNS-a i bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Nije se oglašavala nakon što je na nedeljnim izborima u Srbiji pobedila Studentska lista. Ova najveća stranka Srba sa Kosova u Skupštini ima devet od deset poslanika rezervisanih za srpsku zajednicu, dok jedan poslanik dolazi iz stranke Za Slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića. Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti se do sada nije jasno izjasnio oko pobede Studentske liste ili saradnji sa novim vlastima u Srbiji. On je na sednici Vlade 28. oktobra samo konstatovao da je nakon nedeljnih izbora u Srbiji, SNS izgubila parlamentarnu većinu u Srbiji a da je Socijalistička partija Srbije ostala van Skupštine. "Četvrt veka nakon poraza Miloševića i Šešelja na početku 21. veka, poraz su doživeli i njihovi politički naslednici, (Aleksandar) Vučić i (Ivica) Dačić", rekao je Kurti. Prethodno je Nenad Rašić, koji je ministar u Kurijevoj Vladi, za Radio Slobodna Evropa rekao da, nakon pobede Studentske liste, očekuje obnovu dijaloga Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa. Izrazio je očekivanje da će se obe strane okrenuti evropskim integracijama. Kosovo i Srbija od 2011. godine vode dijalog posredstvom EU ali premijer Kosova Aljbin Kurti uslovljava njegov nastavak na visokom političkom nivou izručenjem Milana Radoičića iz Srbije, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj. Studentska lista do sada nije iznela jasan stav oko Banjske ili Radoičića. Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović rekao je 27. oktobra u intervjuu za RSE da kao pojedinac, pre nego je formirana nova Vlada, ne može da govori o ovom pitanju. "Ali ćemo svakako gledati da o svim takvim pitanjima naknadno donosimo odluke u skladu sa zakonskim procedurama koje važe za Republiku Srbiju", rekao je on. Nije se izjasnio ni da li će razgovarati sa premijerom Kosova, uz obrazloženje da Studentska lista još uvek nije preuzela mandat. Srdanović je ipak naveo da će nove vlasti nastaviti dijalog o Kosovu, kao i primenu Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, ali u skladu sa Ustavom Srbije. Kosovo je nezavisnost od Srbije proglasilo 2008. godine ali ga Srbija i dalje smatra delom svoje teritorije.

Maloljetna osoba ubijena je nakon što je napala pripadnika Žandarmerije koji je osiguravao Ambasadu Izraela u Beogradu, saopćilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Prema riječima ministra unutrašnjih poslova Srbije Ivice Dačića, napadač je, uzvikujući "Allahu ekber", nasrnuo na žandarma sa dva noža, nakon čega je pripadnik Žandarmerije upotrijebio vatreno oružje i usmrtio ga. Sve se desilo oko 15 minuta iza ponoći u srijedu, 28. oktobra. Nakon incidenta, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije podiglo je nivo sigurnosne prijetnje od terorizma na najviši, crveni stepen, što podrazumijeva pojačano prisustvo policije i kontrole na ključnim lokacijama širom Srbije. Dačić je događaj okarakterizirao kao teroristički napad te naveo da su sigurnosne službe ranije pratile osumnjičenog i da je, prema dosadašnjim saznanjima, bio poznat kao pristalica ekstremističke grupe tzv. Islamske države. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopćilo je nakon uviđaja da je osoba u crnoj odjeći otvorila vrata kućice za osiguranje u kojoj se nalazio pripadnik Žandarmerije i s dva noža u rukama krenula ka njemu, uzviknuvši "Alahu ekbar". Napadač je bacio jedan nož na pripadnika Žandarmerije i pogodio ga u obraz. Poslije toga je pripadnik Žandarmerije iz službenog oružja ispalio nekoliko metaka u napadača i usmrtio ga na licu mjesta, navodi se u saopćenju. Tužilaštvo je navelo da je nakon uviđaja utvrđeno da je upotreba službenog oružja bila opravdana u samoodbrani. Izraelsko Ministarstvo vanjskih poslova potvrdilo je da izveden "pokušaj terorističkog napada u blizini izraelske ambasade u Beogradu". "Napadača je neutralizirala lokalna policija. Nijedan pripadnik osoblja ambasade nije povrijeđen, a misija je bila zatvorena u vrijeme incidenta, koji se dogodio kasno noću", navelo je izraelsko ministarstvo na X. Ambasadorka Izraela u Beogradu Avivit Bar-Ilan izrazila je "duboko poštovanje i najdublju zahvalnost pripadniku srpske Žandarmerije". "Njegova hrabrost i odlučan odgovor spriječili su još teže posljedice i potencijalno veće krvoproliće. Želimo mu brz i potpun oporavak", navela je Bar-Ilan na X. Ona je navela da je razgovarala s Dačićem koji je iznio uvjeravanja da će napad biti temeljito istražen. "Duboko smo uznemireni i šokirani terorističkim napadom na Ambasadu Izraela koji se dogodio preko noći. Snažno ga osuđujemo. Terorizam ne poznaje granice. Predstavlja direktnu prijetnju sigurnosti i miru širom svijeta", dodala je ona. Vlasti za sada nisu objavile identitet napadača niti dodatne detalje o istrazi. "Iako njegov identitet još nije utvrđen, naša služba ga je pratila i poznato je da je bio pristalica Islamske države. Na svom Instagram profilu držao je crnu zastavu i znak Islamske države", kazao je Ivica Dačić Ambasada Izraela u Beogradu i ranije je bila meta napada. U junu 2024. napadač je samostrelom teško ranio pripadnika Žandarmerije koji je osiguravao ambasadu, nakon čega je ubijen u policijskoj intervenciji.

Dvostranačka grupa američkih senatora čestitala je "Studentskoj listi" na pobjedi na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji, navodeći da Sjedinjene Države ostaju posvećene pružanju podrške Srbiji, uključujući napretku u jačanju demokratskih institucija, kao i naporima na unapređenju normalizacije odnosa s Kosovom. Prema preliminarnim rezultatima izbora održanih 25. oktobra, "Studentska lista" osvojila je 52,54 posto glasova, dok je "Ujedinjena Srbija" koju je predvodio Aleksandar Vučić dobila 39,29 posto glasova. Pobjeda studentskog pokreta okončala je četrnaestogodišnju vladavinu Vučića, koji je priznao poraz ubrzo nakon zatvaranja birališta. U saopštenju upućenom Odboru za vanjske odnose Senata, tri demokratska i dva republikanska senatora navela su da je "srpski narod 25. oktobra jasno i glasno izrazio svoju volju na biralištima". Čestitali su "Studentskoj listi" na "primjeru koji je postavila kao miroljubiv demokratski pokret, nastao iz redova građana", te pozdravili "činjenicu da je vladajuća stranka prihvatila jasne izborne rezultate". "Ovo je prijelomni trenutak za Srbiju i njenu budućnost. Ovi izbori doveli su u parlament mnogo novih glasova iz svih sfera srpskog društva", izjavili su senatori Jeanne Shaheen (demokratkinja), Chuck Grassley (republikanac), Dick Durbin (demokrat), Thom Tillis (republikanac) i Chris Coons (demokrat). "Sjedinjene Države ostaju posvećene podršci težnjama Srbije za članstvom u Evropskoj uniji, njenom kontinuiranom napretku u jačanju demokratskih institucija, kao i naporima na unapređenju normalizacije odnosa s Kosovom. Spremni smo na saradnju s novim parlamentom i pozivamo na brzo formiranje vlade koja će moći odgovoriti na prioritete srpskog naroda", poručili su oni. Očekuje se da će "Studentska lista" samostalno formirati novu vladu Srbije, no još nije jasno ko će biti njihov kandidat za premijera. Međutim, "Studentska lista" će nastaviti dijalog o Kosovu, kao i provedbu Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, potpisanog 2013. godine uz posredovanje Evropske unije, izjavio je Ilija Srdanović, nosilac liste koja je pobijedila na izborima. U razgovoru za RSE, Srdanović je rekao da će nova vlast poštovati međunarodne sporazume potpisane tokom vladavine Aleksandra Vučića. Srdanović je također rekao da će Srbija nastaviti evrointegracije, kao i da će biti učinjeno sve kako bi građani dobili informacije o tome šta donosi članstvo u EU.

"Nikad više nećemo dozvoliti da se ljudi zbog nečega što su izrekli na takav način etiketiraju i da im se zabrani pravo na dostojanstven život u ovoj zemlji", kaže Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi pobednici vanrednih parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa on govori o pitanjima pravne države, što je bila okosnica kampanje vođene od strane Studentske liste, a daje odgovore i na pitanja o međunarodnim ugovorima potpisanim od strane vlasti Aleksandra Vučića, evrointegracijama, odnosu prema Rusiji, Kosovu, Bosni i Hercegovini.

Evropska unija ostaje spremna na blisku saradnju sa budućom vladom Srbije na temeljima pristupanja EU rekle su u zajedničkoj izjavi šefica EU diplomatije Kaja Kallas i komesarka za proširenje Marta Kos. "Posebno na demokratskim kriterijima, nezavisnom pravosuđu i osnovnim pravima, uključujući slobodu medija", navodi se u saopštenju Evropske službe za spoljne poslove (EEAS). Kallas i Kos također navode da "brzo priznavanje izbornih rezultata od strane glavnih učesnika na izborima pokazuje posvećenost nesmetanom demokratskom procesu." "Zvanična potvrda izbornih rezultata trebala bi omogućiti urednu tranziciju, kao i formiranje parlamenta i vlade bez odlaganja, kako bi se moglo početi s rješavanjem ključnih izazova s kojima se Srbija suočava." Dodali su i da su slobodni, pošteni i fer izbori u skladu sa međunarodnim standardima "preduslov su za funkcionisanje demokratskih institucija i neophodni su kako bi Srbija ispunila kriterije za članstvo u Evropskoj uniji" EU je, navodi se dalje, primila k znanju preliminarne nalaze i zaključke Međunarodne misije za posmatranje izbora (IEOM), koju čine predstavnici Ureda OSCE-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Evropskog parlamenta (EP), Parlamentarne skupštine Vijeća Evrope (PACE) i Parlamentarne skupštine OSCE-a (OSCE PA). "U svojim preliminarnim nalazima, IEOM je ukazao na generalno efikasno upravljanje pripremama za izbore, kao i na pozitivnu ocjenu svih faza izbornog dana na velikoj većini biračkih mjesta." IEOM je istakao da su "izborni ambijent narušile ukorijenjene prednosti koje uživa vladajuća stranka, uključujući zloupotrebu državnih resursa i izraženu pristrasnost medijskog izvještavanja u korist vladajuće stranke, zatim zastrašivanje i pritisci na birače, kandidate i civilno društvo, kao i ometanje aktivnosti u kampanji. Prijavljeni incidenti fizičkog nasilja izazvali su ozbiljnu zabrinutost." Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) saopštio je u izbornoj noći da je do 20 časova zabilježio više od 300 prijava nepravilnosti tokom izbornog dana. Crta je tada također saopštila da je zabilježen visok broj pojedinačnih nepravilnosti. Prema Crti na 48 posto biračkih mjesta primjećeno je fotografisanje glasačkih listića, a najviše u Beogradu, na čak 79 posto biračkih mesta, a potom u Vojvodini, na 58 posto birališta. Navedeno je i da je na 30 posto birališta bilo propusta u korišćenju UV lampe. Glasanje bez važećih dokumenata primećeno je na osam posto biračkih mesta. Predsjednik Evropskog vijeća razgovarao sa SrdanovićemPredsjednik Evropskog vijeća Antonio Košta (Costa) čestitao je Iliji Srdanoviću pobjedu Studentske liste na vanrednim poslaničkim izborima održanim u nedelju. "Upravo sam obavio dobar telefonski razgovor sa Ilijom Srdanovićem. Čestitao sam mu izbornu pobedu Studentske liste", napisao je Košta na platformi X. Košta je naveo da je sada prioritet da se bez odlaganja konstituiše parlament i formira nova vlada, uz mirnu tranziciju i uz puno poštovanje izbornih rezultata. "Mesto Srbije je u Evropskoj uniji. Spremni smo da podržimo njen evropski put, sa jasnim fokusom na reforme koje je srpski narod zatražio: vladavinu prava, borbu protiv korupcije i slobodu medija", dodao je predsjednik Evropskog vijeća. Na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra Studentska lista je, prema preliminarnim rezultatima, ubedljivo pobijedila. Time je okončana 14-godišnja vlast populiste Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke.

Revanšizam je neprihvatljiv, poruka je studentskog pokreta u prvim danima nakon pobede na izborima u Srbiji. Da ne podržavaju upade u medije i institucije, niti na njih pozivaju, poručili su nakon što je grupa ljudi ušla u zgradu i prekinula program provladine televizije Informer. Nosilac Studentske liste Ilija Srdanović za Radio Slobodna Evropa ponavlja poziv da se izbegne bilo koji vid revanšizma. "Mi nijednom do sada, niko od nas, uključujući i mene, nismo pozivali na nikakvu vrstu revanšizma", naveo je. Osim Informera, iste noći 26. oktobra grupa ljudi je bila ispred druge provladine TV Pink, gađajući zgradu jajima. Dok je nekoliko desetina građana na mirnom protestu ispred RTS-a igralo kolo. Policija je intervenisala i kod Informera i kod Pinka. Srdanović poručuje da je za bezbednost trenutno odgovorna odlazeća Vlada u tehničkom mandatu. "Dešavanja koja su se mogla videti u i oko prorežimskog medija Informer nisu nadahnuta, nisu podsticana i nisu podržana od strane Studentske liste. Mi podržavamo red i zakon i želimo da tako ubuduće Srbija i izgleda", kaže on. Do okupljanja ispred dve provladine televizije i RTS-a došlo je u drugoj noći nakon izbora, dok su građani na beogradskom trgu Slavija proslavljali izborne rezultate. Na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra Studentska lista je, prema preliminarnim rezultatima, ubedljivo pobedila. Time je okončana 14-godišnja vlast populiste Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke. Na kome je odgovornost?Nosilac Studentske liste Ilija Srdanović kaže da odgovornost za dešavanja u državi pada na njih onoga trenutka kada formalno preuzmu vlast. "U ovom trenutku mi imamo snagu apela, a snagu funkcionisanja sistema ima državni aparat koji je još uvek u tehničkom mandatu prethodne vlasti", naveo je on za RSE. Vlasnik privatne kablovske TV Informer Dragan J. Vučićević je tokom uživo programa pozivao policiju da reaguje kada je grupa građana došla do te kuće. Nakon incidenta u Informeru, reagovao je i Aleksandar Vučić, nosilac poražene izborne liste poručujući da će, ako država ne bude reagovala, SNS morati da "donese svoje odluke i da se samoorganizuje." Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) navodi za RSE da je došlo do političkih promena na izborima, ali da vlast još uvek vrši prethodni režim. On podseća da je "ministar unutrašnjih poslova isti, direktor policije je isti, policijske starešine su iste". "Ali vidimo da ne postupaju više tako revnosno u zaštiti režima i režimskih medija, kao što je to bilo u nekim prethodnim slučajevima", rekao je. On je ocenio opasnim to što se odgovornost pripisuje studentskom pokretu, iako on faktički još uvek nema nikakvu vlast i da to može da dovede do urušavanja legitimiteta studentskog pokreta. "Jedino što preostaje Studentskom pokretu je da uporno apeluje na građane da se suzdrže od revanšističkih mera prema ljudima koji su iskazivali veliki govor mržnje i verbalno nasilje", ocenio je Petrović. Zahtevi za gašenjem i ostavkamaDan nakon upada u Informer, novinarska udruženja, više nevladinih organizacija i univerzitetski profesori predali su inicijativu za oduzimanje dozvole za emitovanje toj televiziji. Kao razlozi su navedeni višegodišnje kršenje medijskih zakona i etike profesije, kampanja protiv neistomišljenika i propaganda u korist doskorašnje vlasti. Inicijativa preko 32 potpisnika predata je Regulatornom telu za elektronske medije (REM). Navedeno je da se TV Informer "od svog osnivanja profilisao kao propagandni instrument SNS-a, i prvi je po kršenju etičkih pravila, širenju dezinformacija, govoru mržnje i prljavim kampanjama protiv neistomišljenika. Vlasnik Informera je tokom dvogodišnjih protesta zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu, kada je stradalo 16 osoba, pozivao policiju da se obračuna sa demonstrantima. "Prebij, izlomi rebra, pohapsi organizatore i onda im više neće padati na pamet da to rade", poručivao je u programu. Rodoljub Šabić, član REM-a kaže da je rešenje u vezi sa medijima, koji ne poštuju standarde, u primeni postojećih zakona. "Kada bi se primenjivao Zakon o elektronskim medijima, čiju bi primenu REM trebalo da obezbedi, stanje na medijskoj sceni sigurno ne bi postalo idealno, ali bi lako u kratkom vremenu postalo normalnije", naveo je. Šabić je krajem septembra zahtevao meru privremenog ograničavanja (zabrane) emitovanja programa Informera zbog "više očiglednih slučajeva teških povreda zakona". Međutim, na sednici Saveta REM-a 9. oktobra ovaj predlog nije dobio potreban broj glasova. U međuvremenu su studenti u blokadi zatražili od REM-a "nezavisno postupanje, javnost odluka i objašnjenje postupanja u slučaju Informera." Takođe su zatražili i neodložne ostavke generalnog direktora, zamenika i uredništva Informativnog programa RTS-a. Oni su u zahtevu naveli da traže privremenu upravu, predloženu u dogovoru Studentske liste i reprezentativnih sindikata RTS-a, uz imenovanje u skladu sa zakonom. "Građani imaju pravo na istinito, potpuno i nepristrasno informisanje. Zahtevamo odgovornost institucija i oslobađanje javnog servisa od političkih uticaja", navodi se. Komentarišući zahteve sindikata za smenu čelnih ljudi RTS-a, Šabić kaže da insistiranje na odgovornosti zbog kršenja zakona nije revanšizam. "Ako niste poštovali zakon i utvrđena pravila, onda treba da računate sa realnom mogućnošću da ćete za to snositi odgovornost i to nije revanšizam", naveo je. Dan nakon izbora Dnevnik Radio-televizije Vojvodine (RTV) započeo je izvinjenjem gledaocima. Uz kadrove proslave građana izbornih rezultata voditelj je rekao da je to bio deo slika koje je RTV prethodne noći "ostala dužna gledaocima", poručujući da one nisu jedine. U toj objavi je rečeno i da javno servis "dugo godina nije izvršavao svoju funkciju", odnosno da se "prećutkivalo, žmurilo na jedno oko, jednostrano informisalo, nekritički izveštavalo, nisu se postavljala prava pitanja ili pitanja nisu postavljana uopšte." A vršilac dužnosti glavnog urednika Prvog televizijskog programa Radio-televizije Vojvodine Nenad Ćaćić podneo je ostavku.

Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je 27. oktobra da su formirani predmeti povodom dve krivične prijave podnete protiv ambasadora Srbije u Slovačkoj Aleksandra Nakića i ambasadora u SAD Dragana Šutanovca zbog zloupotrebe službenog položaja. Tužilaštvo je saopštilo da je krivična prijava protiv njih podneta zbog "povrede prava glasanja". Navodi se i da je tužilaštvo 20. oktobra uputilo zahtev za pružanje potrebnih obaveštenja Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije i Republičkoj izbornoj komisiji (RIK). Kako navode, tužilaštvu za organizovani kriminal dostavljeno je još 13 krivičnih prijava protiv više ambasadora Srbije za zloupotrebu službenog položaja, povredu prava glasanja i sprečavanja održavanja glasanja. Krivične prijave podnesene su, kako navode, i protiv ministra spoljnih poslova u Vladi Marka Đurića, načenika Odeljenja za bezbednost u Generalnom sekretarijatu Ministarstva spoljnih poslova Veska Radovića, kao i vršioca dužnosti Generalnog sekretara u Ministarstvu Dušana Kozareva. "Odmah po prijemu navedenih krivičnih prijava u rad postupajući javni tužilac za organizovani kriminal je preduzeo hitno prikupljanje informacija i zatražio vršenje provera od strane MUP-SBPOK", navodi se u saopštenju. U Srbiji su 25. oktobra održani vanredni parlamentarni izbori na kojim je pobedu odnela opoziciona "Studentska lista". Lider liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić priznao je poraz, čime je okončana njegova vladavina duga 14 godina. Građani su na izborima glasali na 93 izborna mesta u inostranstvu. Bez obzira na to u kom se kraju sveta nalaze, morali su da glasaju po lokalnom vremenu u Srbiji. Uprkos rekordnom broju prijavljenih glasača širom sveta, gotovo trostruko većim u odnosu na prošle izbore, vlast je odbila da otvori biračka mesta u desetinama gradova. Kako je RSE ranije objavio, među gradovima u kojima se nije moglo glasati, a na prethodnim izborima je moglo, jesu i Bukurešt, Sofija i Solun, Vankuver u Kanadi, Grac u Austriji i Istanbul u Turskoj. Kako je izvestio RSE, pojedini državljani Srbije koji žive u inostranstvu putovali su stotinama, pa i više od hiljadu kilometara, kako bi glasali.