Odmazde, zastrašivanja, praćenja, fizički napadi, pretnje smrću i kampanje blaćenja. Ovo su situacije sa kojima se poslednjih godina suočavaju aktivisti, novinari, studenti i borci za ljudska prava u Srbiji, što je ukazano Rezolucijom o funkcionisanju demokratskih institucija u toj zemlji, koju je usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) 23. juna. Među onima koji su doživeli fizičko nasilje tokom antivladinih protesta prošle godine je i student Matematičkog fakulteta u Novom Sadu Vukašin Đinović. U novembru prošle godine, povređen je pošto ga je, kako kaže, policajac "iz čista mira" udario štitom u glavu tokom potiskivanja demonstranta. Tada je povređeno još nekoliko građana, a učesnici protesta optužili su policiju za preteranu upotrebu sile. "Vlast radi sve što može da se mi osećamo što ugroženije i što nebezbednije u svakom smislu", kazao je on u razgovoru za Radio Slobodna Evropa. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije nisu odgovorili da li su do sada istraženi ti navodi i šta je utvrđeno. Te večeri saopštili su da je policija "postupala po zakonu". Đinović je podneo krivičnu prijavu, a suđenje je zakazano za oktobar. U Rezoluciji je ukazano i na prekomernu upotrebu sile policije i proizvoljna hapšenja tokom antivladinih protesta nakon nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Izražena je i zabrinutost zbog drugih kršenja ljudskih prava i ugrožavanja slobode medija, uz poziv srpskim vlastima da ove probleme hitno istraže i reše. "Mislim da je usvajanje ove Rezolucije veoma značajno da bi se i na međunarodnom nivou prepoznala dubina problema i ozbiljnost represije vlasti s kojima se mi ovde suočavamo svakodnevno", rekao je Đinović. Vlast i policija takve optužbe do sada su negirali. Na pitanja o Rezoluciji PSSE za RSE nisu odgovorili ni Vlada Srbije, ni kabinet predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Sadržaj tog dokumenta poslanici vladajuće Srpske napredne stranke su kritikovali tokom same sednice u Strazburu. Glasali su protiv njegovog usvajanja. Za je bilo 89 predstavnika PSSE, protiv 13, a četvoro uzdržano. Napadi na novinare i nezavisne medijePosebnu pažnju skupština Saveta Evrope posvetila je položaju medijskih radnika u Srbiji. Ukazuje se na fizičke napade i pretnje novinarima kojima je "bilo otežano obavljanje njihovog posla tokom protesta". O tome svedoči novinarka N1 Lea Apro. Ona je četiri puta fizički napadnuta tokom izveštavanja sa protesta koji su usledili nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi. Za RSE priča da je tokom izveštavanja sa blokade novosadskog suda u avgustu prošle godine, povređena kada je na nju fizički nasrnuo policajac. "Policija u punoj opremi za razbijanje demonstracija je krenula u jednom momentu da potiskuje ljude koji su bili ispred suda. Ja sam to snimala i bila sam vidno obeležena kao novinarka – imala sam žuti prsluk i legitimaciju oko vrata", priseća se Lea. "Međutim, jedan pripadnik policije me je gurnuo svom snagom na drvo koje se nalazi tamo ispred i pritisnuo mi ruku u kojoj držim telefon. Ja sam dva puta rekla da sam novinarka, ali to njemu nije ništa značilo", dodaje. Ističe da je tada svedočila grubom postupanju policije i prema drugim kolegama koji su bili prisutni. Slučaj je prijavila policiji. Iz MUP-a nisu odgovorili da li je policajaca ispitan i šta je utvrđeno. To je bio jedan od dva puta, kako kaže, kada je napadnuta od strane policije. Verbalni napadi koje je doživela, priča, ne mogu se pobrojati. "Moje kolege i ja smo konstantno na udaru. Bezbednost novinara je uvek bila vrlo upitna u našoj zemlji, ali sada su napadi postali mnogostruko češći i to uglavnom prolaze bez (sudskog) epiloga". Iako kaže da nakon svega kod nje "postoji doza straha" prilikom izveštavanja na ulici to je, navodi, ne sprečava da radi svoj psoao. Rezoluciju PSSA vidi kao "pozitivan signal" za novinare u Srbiji. "Međutim to nije ni prvo, a verovatno ni poslednje takvo upozorenje na stanje u medijima i odnos vlasti prema novinarima u Srbiji. Videli smo da to, nažalost, nije imalo nikakvog efekta na ponašanje vladajućeg režima", dodaje. U Rezoluciji se napominje da je u 2025. godini Srbija bila među zemljama iz kojih je stigao najveći broj prijava na Platformi Saveta Evrope za bezbednost novinara. Pritisci na civilni sektorRezolucijom se upozorava i na pritiske, napade, targetiranja pripadnika civilnog sektora. Naim Leo Beširi iz nevladinog Instituta za evropske poslove, za RSE kaže da članovi civilnog sektora danas u Srbiji rade u "atmosferi organizovanog zastrašivanja". "Etiketiraju nas kao izdajnike, strane plaćenike, neprijatelje države, a onda se prave iznenađeni kada pretnje pređu sa naslovnih strana u stvarni život", kazao je Beširi. "Civilno društvo u Srbiji danas ne traži privilegije, nego pravo da radi bez linča, nadzora, pretnji i odmazde. Upravo to traži i rezolucija", dodao je. PSSE je u Rezoluciji od vlasti u Srbiji zatražio da zaustavi nadzor, odmazde i druge mere zastrašivanja usmerene, pored ostalih, na aktiviste i pripadnike civilnog sektora. Pozivaju i da im se obezbedi podsticajno okruženje za njihov rad i pravo na slobodu izražavanja, kao i da vlasti obnove narušeni dijalog sa civilnim društvom. Kako je na Rezoluciju reagovala vlast u Srbiji?Tokom rasprave u skupštini Saveta Evrope jedna od predstavnica iz Srbije, članica Srpske napredne stranke, Biljana Pantić Pilja bila je kritična prema autorima tog dokumenta. "Postoji izreka koja kaže: kada nemate ništa zanimljivo da kažete, najbolje je da ćutite", kazala je Pilja u Strazburu 23. juna. Jedna od članica delegacije iz Srbije Elvira Kovač, članica poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara, ocenila je 24. juna da Rezolucija o Srbiji "nije objektivna, da ne oslikava realnu situaciju i da predstavlja kritiku radi kritike". Naim Leo Beširi iz nevladinog Instituta za evropske poslove smatra da je "realno očekivati da vlast formalno prihvati poneku preporuku". "Ali suštinski neće prihvatiti ono što joj oduzima kontrolu: slobodne medije, nezavisno pravosuđe, fer izbore, zaštitu demonstranata i prestanak kampanja protiv civilnog društva. Ova vlast reforme uglavnom glumi kada je pritisnuta, a opstruiše kada treba da izgubi moć", dodaje. Šta su moguće posledice po Srbiju?Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope nije pravno obavezujuća. Međutim, napominje Beširi, politički ima "daleko ozbiljniju težinu". "Ona je javna dijagnoza stanja demokratije u Srbiji, ono što mi živimo i znamo, sada se dokumentuje na međunarodnom nivou. Kada Savet Evrope kaže da postoje ozbiljne zabrinutosti u vezi sa demokratijom, vladavinom prava i javnim slobodama, to nije mišljenje opozicije ili NVO, nego međunarodni nalaz institucije čija je Srbija članica", ukazuje. Ističe i da se "Srbija dodatno udaljava od slike evropske demokratije i sve više izgleda kao država pod stalnim nadzorom". "To slabi pregovaračku poziciju prema EU, poverenje partnera i argument vlasti da je Srbija faktor stabilnosti s ekonomskim rastom. Ne možete biti faktor stabilnosti dok vam građani traže pravdu, a institucije proizvode strah", dodaje. Srbija je kao zemlja kandidat za članstvo u EU do sada otvorila 22 od 35 poglavlja, a samo dva zatvorila. Poslednje poglavlje otvorila je 2021. godine. Prvi izveštaj o Srbiji nakon 14 godinaOd pristupanja Savetu Evrope 2003. godine, Srbija je pod monitoring procedurom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Rezolucija koja je usvojena 23. juna rezultat je martovske posete koizveštača za Srbiju, koji su ujedno i autori izveštaja, Viktorije Tiblum i Junuša Emre. Inače, ovo je prvi takav izveštaj nakon 14 godina. Godine 2012. usvojena je Rezolucija koja se odnosila na poštovanje obaveza i opredeljenja Srbije. Tada je pozdravljen napredak koji je Srbija ostvarila u ispunjavanju svojih obaveza i opredeljenja.

Advokat i potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Olenik još jedna je javna ličnost koja je saslušana u policiji u okviru istrage koju je Više javno tužilaštvo (VJT) pokrenulo povodom slučaja "zvučni top". Informativni razgovor u Upravi kriminalističke policije u Beogradu, 24. juna, trajao je nešto više od dva sata, rekao je Olenik za Radio Slobodna Evropa (RSE). Smatra da je nalog tužilaštva da bude saslušan "nezakonit i da je policija trebalo da ga odbije". Policiju je zanimalo, rekao je Olenik, odakle ima informacije o 'zvučnom topu' kao i zašto u izjavama tvrdi da je za incident odgovoran predsednik Srbije Aleksandar Vučić. "Dopustili su sebi da budu politički instrumentalizovani", rekao je. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 19. juna da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top", tokom masovnog antivladinog protesta marta 2025. "Moj zadatak je da prvo odbranim studente, a onda i sve žrtve u upotrebi zvučnog oružja", rekao je Olenik za RSE. Dodao je da vlast "pokušava da poveže studente sa nekim simulacijama i da on neće dozvoliti "da od žrtava naprave izvršioce krivičnih dela". Na masovnom antivladinom protestu 15. marta 2025. godine, hiljade ljudi razbežalo se sa ulice a učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji su ih naterali da se sklone. Tužilaštvo, navodeći da je došlo do novih informacija, sada vodi istragu o tome da li je tokom studentskog sastanka u januaru 2025. "dogovarana simulacija" upotrebe "zvučnog topa", s motivom da se "stvori panika u javnosti i strah kod građana" a za događaj optuži policija. Vlast od incidenta negira da je protiv demonstrana koristila zvučno oružje, a nakon pokretanja istrage VJT u junu, predsednik Srbije najavio je da će ispitati "sve koji su tvrdili da je policija upotrebila 'zvučni top'". Protekla dva dana predmet istrage tužilaštva bio je i vojni analitičar Aleksandar Radić. Njemu je policija u ponedeljak, 22. juna pretresala stan i kancelariju, a potom je u okviru istrage saslušan u policiji. Aleksandar Radić istragu tužilaštva smatra "pokušajem zastrašivanja". EU poziva na transparentnu istraguNa nove događaje u vezi sa slučajem "zvučni top" iz Evropske unije ponovili su svoj poziv "za transparentnu i kredibilnu istragu navoda o upotrebi zvučnog oružja protiv demonstranata u Srbiji". "Očekujemo da će se svaka istraga o ovom pitanju sprovesti u potpunosti u skladu sa zakonom i bez ikakvog političkog pritiska ili percipiranog političkog uticaja", izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije u izjavi za Radio Slobodna Evropa. Organizacije civilnog društva u Srbiji zatražile su 23. juna od nadležnih institucija da pozovu misiju Ujedinjenih nacija da utvrde činjenice o upotrebi zvučnog topa. U zajedničkom saopštenju koje potpisuje 14 nevladinih organizacija ističe se "duboka zabrinutost" zbog smera u kojem VJT vodi istragu o incidentu od 15. marta.

"Balkan Love" fotografa Aleksandra Crnogorca donosi 99 vizuelnih priča multietničkih parova iz zemalja Zapadnog Balkana. Radi se o pričama ljudi koji su izabrali ljubav ispred granica, nacije i religije. Otvorena na Savskom šetalištu na Kalemegdanu u Beogradu, izložba je dostupna svim posetiocima. "Ovi ljudi pokazuju da je ljubav najbitnija i da je sve moguće i da ne postoje narodi na Balkanu koji ne mogu da sarađuju," rekao je na otvaranju izložbe autor Aleksandar Crnogorac preneli su iz Delegacije EU u Srbiji. Izložba je podržana kroz projekat "Promocija EU vrednosti i politika u Srbiji", koji realizuje Evropska kuća u Srbiji.

Evropska unija ponavlja svoj poziv za transparentnu i kredibilnu istragu navoda o upotrebi soničnog oružja protiv demonstranata u Srbiji, naveli su zvaničnici briselskih institucija. "Očekujemo da će se svaka istraga o ovom pitanju sprovesti u potpunosti u skladu sa zakonom i bez ikakvog političkog pritiska ili percipiranog političkog uticaja", izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije u izjavi za Radio Slobodna Evropa. Ova izjava briselskog portparola dolazi nakon što je Više javno tužilaštvo 19. juna saopštilo da istražuje informacije o tome da je tokom sastanka studenata u blokadi u januaru 2025. godine dogovarana "simulacija" zvučnog topa na protestu koji je u glavnom gradu Srbije održan 15. marta te godine. Nakon objave Višeg javnog tužilaštva, studenti u blokadi su u saopštenju objavljenom na društvenim mrežama naveli da je dokument na koji se poziva Tužilaštvo izvučen iz konteksta i da je nastao u vreme kada martovski skup nije bio ni planiran. Portparol Gijom Mersije je podsetio da je još u aprilu prošle godine Evropski sud za ljudska prava naredio Srbiji, kao privremenu meru predostrožnosti, da spreči svaku buduću upotrebu soničnih uređaja za kontrolu mase i da spreči krivično gonjenje onih koji učestvuju u javnoj debati o upotrebi soničnog oružja. "Podsećamo da, prema evropskim standardima ljudskih prava, vlasti moraju zaštititi učesnike okupljanja od povreda ili nasilja", poručio je portparol Mersije. Na masovnom antivladinom okupljanju 15. marta, hiljade ljudi razbežale su se sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. Učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i udaru vazduha koji ih je naterao da se sklone. Dok aktivisti, nezavisni istražitelji i opozicija tvrde da je policija upotrebila zvučno oružje, vlast to do danas negira. Slučaj "zvučni top" i nakon više od godinu dana nalazi se u predistražnoj fazi.

"Umesto da se goni krivac, saslušavaju se žrtve." Ova ocena stiže od Beograđanina Miloša Blanuše, koji se 15. marta 2025. našao u centru još nerasvetljenog događaja "zvučni top", a nakon pokretanja nove istrage. Novi obrt u slučaju napravilo je Više javno tužilaštvo u junu, pokretanjem istrage o tome da li je stampedo sa ulice u centru Beograda, tokom antivladinog protesta, bila unapred dogovorena "simulacija". Studentski pokret je odbacio ove navode uz ocenu da je reč o "još jednoj laži i skretanju pažnje sa suštinskog pitanja" o tome šta se dogodilo. Policijske akcije pretresanja stanova i informativni razgovori usledili su u prvim danima istrage. Vojni Analitičar Aleksandar Radić prvi je saslušan, a bio je među prvima koji su nakon martovskog događaja izašali sa ocenom da je "policija protiv demonstranata koristila zvučno oružje". Radić smatra da "vlast pokušava da optuži studente i građane za navodnu simulaciju zvučnog topa jer ima ozbiljan problem s Ujedinjenim nacijama i Sudom za ljudska prava iz Strazbura". UN, Evropski sud za ljudska prava i Evropska komisija više puta pozvale su na transparentnu istragu. A sama istraga o događaju od 15. marta 2025. još je u početnoj, predistražnoj, fazi pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom, nakon prikupljenih 170 svedočenja u proteklih više od godinu dana. Tog dana hiljade ljudi razbežalo se tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice, a učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji ih je naterao da se sklone. I dok vlast najavljuje da će biti još informativnih razgovora sa onima koji su tvrdili da je vlast koristila zvučno oružje, civilni sektor u Srbiji upozorava na "apsurdnu zamenu teza". Aleksandar Radić optužuje Vojnobezbednosnu agencijuDan nakon što su mu pretresli stan i saslušali vojnog analitičara Aleksandra Radića, kontaktirala ga je i vojna policija, radi veštačenja njegovih kompjutera. Radić je za agenciju Beta rekao da veruje da iza pretresa stana i privođenja na informativni razgovor stoji Vojnobezbednosna agencija (VBA) koja ga već duže vreme prati, sprečava u radu i zastrašuje. "Takođe su zastrašivali ljude iz mog okruženja, pratili me po kafićima i u tome su pokazali visok nivo opsesivnosti", kazao je Radić agenciji Beta. Radićev advokat Stefan Ćorda rekao je da je policija detaljno pretresla Radićeve stvari "kao da je u pitanju neki veliki kriminalac". Vučić najavljuje nova saslušanjaU satima dok je policija po nalogu Tužilaštva ispitivala Radića, oglasio se predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U izjavi za televiziju Informer rekao je da će "svi koji su tvrdili da je vlast koristila 'zvučni top' biti pozvani da daju izjave". Raša Nedeljkov, programski direktor nevladine organizacije "Crta", koja je prikupljala svedočanstva ljudi o ovom događaju, kaže za RSE da strahuje od "produbljivanja pritisaka i odmazde". "Propagandna mašinerija vlasti pokrenula je ofanzivu i kampanju u vezi sa zvučnim topom, odnosno da od žrtava pravi agresore i da građane koji su nešto što su očima i telima iskusili ubeđuje da se to nije dogodilo", navodi on. Od 19. juna, kada je Više javno tužilaštvo saopštilo da pokreće istragu, predsednik Vučić dva dana zaredom se zahvalio Ruskoj službi bezbednosti (FSB) što je, kako je rekao, zajedno sa srpskom službom potvrdila da na protestu nije upotrebljen "zvučni top". U izveštaju bez potpisa, koji je u aprilu prošle godine objavljen na sajtu Bezbednosno-informativne agencije Srbije (BIA), navodi se da su zvučni uređaji koje poseduje policija testirani na psima na poligonu BIA. Navedeno je da se "kategorički" može zaključiti da nije bilo primene zvučnog oružja. U izveštaju se sugeriše da su se građani na protestu razbežali u koordinisanoj akciji, odnosno da je na mestu događaja bio "koncentrisan veliki broj agresivnih ljudi koji su pratili nekakav određeni scenario". 'Izveštaj FSB šamar partnerima u EU'Raša Nedeljkov iz Crte ocenjuje da je taj izveštaj "sramotan za zemlju kandidata za članstvo u EU". "Da mi konsultujemo FSB u ovom geopolitičkom trenutku, to je jedan politički stav i šamar partnerima u EU", ističe on. Srbija, inače, održava prijateljske odnose sa Rusijom i nakon njene pune invazije na Ukrajinu odbijajući da se pridruži sankcijama Zapada protiv te zemlje. "U tome ne vidim ništa profesionalno i ozbiljno, (izveštaj na sajtu BIA) ne daje nikakve činjenice, ne daje nikakav metodološki okvir da vi možete da utvrdite da li se tu dogodilo nešto ili nije", tvrdi on. 'Ćutanje' institucijaČetrnaest organizacija civilnog društva u Srbiji zatražilo 23. juna od nadležnih institucija da pozovu misiju Ujedinjenih nacija da utvrde činjenice. Navode "duboku zabrinutost" zbog smera u kom tužilaštvo vodi istragu o incidentu od 15. marta. Na sam događaj reagovale su brojne međunarodne organizacije. Evropski sud za ljudska prava izdao je u aprilu 2025. privremenu meru koja se odnosi na moguće korišćenje zvučnog oružja na protestu u Beogradu. U saopštenju suda je tada navedeno da je upotreba takvih oružja za kontrolu okupljenih građana nezakonita i da potencijalno može izazvati ozbiljne zdravstvene posledice kod velikog broja ljudi. Specijalni izvestioci UN tražili su od Srbije informacije o merama koje je Srbija preduzela kako bi sprovela brzu, nepristrasnu, nezavisnu i efikasnu istragu. Oni su u dokumentu upućenom Vladi naveli da ne mogu da potvrde da je zvučno oružje korišćeno, ali da dokazi koje su primili ostavljaju utisak da je upotreba takvog oružja izazvala masovnu paniku okupljenih demonstranata. Evropska komisija je u više navrata ponovila vlastima Srbije da istraže da li je tokom antivladinog protesta u Beogradu korišćen zvučni top. Međunarodna nevladina organizacija "Earshot", koja se bavi audio istraživanjima, objavila je u junu prošle godine da su demonstranti "vrlo verovatno" bili izloženi "ciljanom napadu korišćenjem usmerenog akustičnog oružja". Prema oceni Nedeljkova, odgovor institucija na sve to bilo je "ćutanje". "Vrlo je jasno da više od godinu dana Srbija nije imala nikakav odgovor na taj slučaj, ne zaboravimo genezu događaja", kaže on. Vlasti su u početku negirale da poseduju "zvučni top", da bi potom priznale da policija ima sonične uređaje, ali da oni "nikada nisu upotrebljeni". U danima dok tužilaštvo sprovodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa incidentom martovskog protesta, o "zvučnom topu" govori se i na Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Iz Saveta Evrope se još jednom čuo poziv vlastima Srbije da sprovede istragu.

Politički život u Srbiji karakteriše značajna polarizacija i stalne tenzije između vlasti predsednika Aleksandra Vučića i vladajuće većine, s jedne strane, i opozicionih stranaka i civilnog društva, s druge strane. Široko rasprostranjeni protesti, koji su usledili nakon tragedije u Novom Sadu, doveli su do pojave studentskog pokreta, koji nastoji da depolitizuje državne institucije i bori se protiv korupcije, ali koji se još nije etablirao kao nova politička snaga. Ovo su ocene Rezolucije o funkcionisanju demokratskih institucija u Srbiji, koju je usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PACE). U usvojenom dokumentu izražava se zabrinutost zbog nedostatka dijaloga između vladajuće većine i opozicije, rizika po nezavisnost pravosuđa i institucionalne kontrole, korupcije, pretnji slobodi udruživanja i izražavanja, kao i zbog zarobljavanja medija i čestog organizovanja vanrednih izbora. Ocenjuje se da je zabrinjavajuće to što su, od opštih izbora 2000. godine, svi osim dva parlamentarna izbora u Srbiji bili vanredni. "Iako je to pravno moguće, često organizovanje izbora u kratkim intervalima remeti funkcionisanje demokratije i državnih institucija, bez obzira na to koje su političke snage na vlasti", navodi se u usvojenom dokumentu. Vlasti u Srbiji se pozivaju da se uzdrže od korišćenja vanrednih izbora kao mehanizma za sticanje političke prednosti i da omoguće demokratski izabranim poslanicima da ispune svoj ustavni mandat i obavljaju svoje dužnosti u skladu sa ustavnim rasporedom. Traži se i da se što pre izmene pravosudni zakoni usvojeni u januaru. Izmene takozvanih Mrdićevih zakona bi, prema tekstu Rezolucije, trebalo da odražavaju preporuke Venecijanske komisije. Od vlasti u Srbiji se takođe traži da nastave dalju reformu pravosuđa i tužilaštva u skladu sa standardima Saveta Evrope. Posebna zabrinutost u usvojenoj Rezoluciji izražava se povodom stanja slobode udruživanja i izražavanja u Srbiji. Osuđuju se odmazda, mere zastrašivanja (uključujući nadzor, fizičke napade i pretnje smrću) i kampanje blaćenja protiv aktivista civilnog društva, branilaca ljudskih prava, novinara i nezavisnih medija. "Kao prioritet, vlasti bi trebalo da zaustave ove loše prakse i obezbede povoljno okruženje za ostvarivanje prava na slobodu udruživanja i izražavanja uopšte. Takođe bi trebalo da se uzdrže od preduzimanja bilo kakvih zakonodavnih mera koje bi mogle da ograniče ove slobode, da nastave strukturirani dijalog sa civilnim društvom i obezbede medijski pluralizam", navodi se u usvojenom tekstu. Ocenjuje se i da ozbiljna kršenja javnih sloboda – slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja – utiču na celokupno funkcionisanje demokratije u Srbiji. Od Srbije se traži da uloži održivije napore kako bi ispunila svoje obaveze kao država članica Saveta Evrope, kao i da sprovede reforme u skladu sa evropskim standardima u oblasti demokratije, vladavine prava i ljudskih prava. Izveštaj je izrađen nakon posete koizveštača za Srbiju, koji su jedno autori i izveštaja, Viktorije Tiblum i Junuša Emre. Poseta je organizovana u martu ove godine, i imala je za cilj utvrđivanje činjenica. U susretima sa predstavnicima institucija, stranaka na vlasti i opozicije, kao i civilnog društva, članovi delegacije su, kako navode autori u tekstu, razgovarali o pitanjima koja se uglavnom odnose na pad nadstrešnice u Novom Sadu, masovne proteste koji su usledili, navodnu upotrebu zvučnog oružja, reformu pravosuđa i tužilaštva, izborna pitanja, kao i stanje slobode udruživanja i izražavanja. Prvi izveštaj o Srbiji nakon 14 godinaOd pristupanja Savetu Evrope 2003. godine, Srbija je pod monitoring procedurom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Godine 2012. usvojena je Rezolucija koja se odnosila na poštovanje obaveza i opredeljenja Srbije. Tada je pozdravljen značajan napredak koji je Srbija ostvarila u ispunjavanju svojih obaveza i opredeljenja. U toj rezoluciji Srbija je pohvaljena zbog političke stabilnosti, napora ka integraciji u Evropsku uniju i saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. U tekstu Rezolucije usvojene 23. juna navodi se da od 2012. godine Parlamentarna skupština nije razmatrala poštovanje obaveza i opredeljenja Srbije, budući da je nekoliko pokušaja izrade novog izveštaja od strane Odbora za poštovanje obaveza i opredeljenja država članica Saveta Evrope (Monitoring komitet) odloženo zbog različitih razloga: čestih promena izvestilaca, pandemije COVID-a 19 i činjenice da su vanredni opšti izbori raspisani četiri puta – 2014, 2016, 2022. i 2023. godine. "Skupština primećuje da se od 2012. godine situacija u Srbiji značajno promenila i da, uprkos određenom napretku, sada postoji ozbiljna zabrinutost u vezi sa poštovanjem principa demokratije, vladavine prava i javnih sloboda u zemlji", navodi se u usvojenom dokumentu.

Bivši srpski fudbaler Rade Bogdanović, koji sada radi kao sportski komentator na javnom servisu Srbije (RTS), izvinio se zbog rasističkih komentara tokom prenosa utakmice između Belgije i Irana na Svetskog prvenstva u nedelju, 21. juna. Bivši napadač, koji je igrao za Atletiko Madrid i osvojio Kup Nemačke sa Verderom iz Bremena, naišao je na oštre kritike lokalnih i međunarodnih medija zbog dovođenja u pitanje fokusa i izdržljivosti crnih igrača nakon što je utakmica u Grupi G završena nerešeno bez golova. Pedesetšestogodišnjak, koji je tri puta nastupio za reprezentaciju Jugoslavije 1997. godine, doveo je u pitanje fokus i izdržljivost crnih igrača. Komentari su izazvali osude na društvenim mrežama. "Iskreno se izvinjavam zbog moje izjave u vezi sa crnim fudbalerima", rekao je Bogdanović u izjavi za Reuters. RTS je takođe uputio zvanično izvinjenje svojim gledaocima. "Želeli bismo da obavestimo javnost da gospodin Rade Bogdanović nije zaposlen u našoj kompaniji, već je angažovan kao stručni komentator tokom trajanja turnira", navodi se u saopštenju Upravnog odbora RTS-a. "Želeli bismo da iskoristimo ovu priliku da se, kao emiter, izvinimo zbog izjave date u našem programu u vezi sa pripadnicima određene rase". U ponedeljak, 22. juna Bogdanović se vratio u studio RTS-a da komentariše utakmicu u kojoj je Argentina pobedila Austriju u Grupi J sa 2:0.

Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je da je dobio poziv da se u utorak, 23. juna javi u prostorije Vojne policije radi veštačenja računara koje mu je Uprava kriminalističke policije dan ranije oduzela tokom pretresa stana. Radić je za agenciju Beta rekao da je poziv dobio od "jednog oficira Vojne policije" i dodao da će se odazvati u prisustvu advokata Stefana Ćorde. Policija je u ponedeljak pretresala Radićev stan i kancelariju u okviru istrage koju je Više javno tužilaštvo (VJT) pokrenulo u slučaju upotrebe "zvučnog topa" na antivladinom protestu 15. marta 2025. godine. Nakon pretresa je i saslušan a njegov advokat Stefan Ćorda rekao je da Više javno tužilaštvo nije tražilo pritvor i da je na slobodi. Policijski pretres, saslušanje i najavljeno veštačenje Vojne policije dolazi nakon što je Više javno tužilaštva u Beogradu saopštilo 19. juna da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top". Na masovnom antivladinom protestu 15. marta 2025. godine hiljade ljudi razbežalo se sa ulice a učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji su ih naterale da se sklone. Radić je među prvima, nakon incidenta, izrazio sumnju da bi uzrok tom događaju moglo da bude zvučno oružje. Duže od godinu dana domaće i međunarodne nevladine organizacije zahtevaju istragu o incidentu. To je više puta zatražila i Evropska komisija. Vlast negira da je protiv demonstranata upotrebila zvučno oružje, inače po zakonima Srbije zabranjeno za upotrebu. Svoje tvrdnje policija i državni zvaničnici potkrepljuju izveštajem ruske službe bezbednosti (FSB), iz 2025. Međunarodna nevladina organizacija "Earshot", koja se bavi audio istraživanjima, objavila je u junu prošle godine da su demonstranti "vrlo verovatno" bili izloženi "ciljanom napadu korišćenjem usmerenog akustičnog oružja". Radić: 'Pokušaji zastrašivanja'Aleksandar Radić rekao je u utorak za Betu da "veruje da iza poziva Vojne policije stoji Vojnobezbednosna agencija". Dodao je da ga VBA već duže vreme "prati, sprečava u radu i zastrašuje". Radio Slobodna Evropa zatražio je odgovor od Ministarstva odbrane o celom slučaju. Radić smatra da "vlast pokušava da optuži studente i građane za navodnu simulaciju zvučnog topa, jer ima ozbiljan problem s Ujedinjenim nacijama i Sudom za ljudska prava iz Strazbura". "Komisija Ujedinjenih nacija i Sud za ljudska prava su tražili od vlasti u Beogradu detaljne podatke o upotrebi soničnog oružja. Umesto da odgovore na zahteve ,vlast je odlučila da kontroliše štetu propagandnim metodama", rekao je. Nedvadine organizacije: 'Apsurdna zamena teza'Organizacije civilnog društva zatražile su u utorak od nadležnih institucija da pozovu misiju Ujedinjenih nacija da utvrde činjenice o upotrebi zvučnog topa. U zajedničkom saopštenju koje potpisuje 14 nevladinih organizacija ističe se "duboka zabrinutost" zbog smera u kojem VJT vodi istragu o incidentu od 15. marta. "Obrt, u kojem Više javno tužilaštvo najavljuje preuzimanje predmeta i istragu o navodnom planiranju i organizovanju simulacije upotrebe zvučnog topa, predstavlja apsurdnu zamenu teza", saopšteno je. "Zvučni top" ponovo je u pažnji javnosti jer je VJT saopštilo da svoju istragu fokusira na studentski pokret. Navedeno je da su došli do informacija da je na internom sastanku studenata u blokadi, januara 2025, dogovarana "simulacija" upotrebe "zvučnog topa" kako bi izgledalo da ga je policija na protestu protiv građana koristila. Studentski pokret je istog dana odbacio ove navode uz ocenu da je reč o "još jednoj laži i skretanju pažnje sa suštinskog pitanja" o tome šta se dogodilo 15. marta.

Osam godina otkako su standardi kontrole zagađenja stupili na snagu prema Ugovoru o energetskoj zajednici, emisije zagađenja u Bosni i Hercegovini, Kosovu, Sjevernoj Makedoniji i Srbiji bile su 6,6 puta veće od dozvoljenog, stoji u novom izvještaju Bankwatcha. Bankwatch je najveća mreža ekoloških organizacija i udruženja za ljudska prava u centralnoj i istočnoj Evropi. Izvještaj pod naslovom "Usklađuj se ili zatvori", objavljen je 23. juna i odnosi se na propuste provođenja zakona o emisijama sumpor-dioksida (SO2) iz zastarjelih termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu koji su prošle godine premašili zakonska ograničenja. Istovremeno, zagađenje prašinom se povećalo, dosegnuvši najviši nivo od stupanja na snagu važećih pravila 2018. godine. Elektrane na ugalj u Bosni i Hercegovini bile su najveći emiteri SO2, sa 196.940 tona, što je 12,7 puta više od ograničenja. Slijedi Srbija sa 177.756 tona, što je 5,1 puta više od dopuštenog. U cijeloj regiji, emisije SO2 samo su se skromno smanjile od 2018. A ograničenja emisija su 2025. bila stroža nego prethodnih godina, što je dovelo do još većih kršenja, navodi izvještaj Bankwatcha. Najveći zagađivač SO2 u apsolutnom iznosu i dalje je elektrana Ugljevik u Bosni i Hercegovini, iako ima opremu za odsumporavanje. Emisije 2025. godine od 115.079 tona bile su najveće otkako su pravila o kontroli zagađenja stupila na snagu 2018. godine. Onečišćenje prašinom bilo je 2,9 puta veće od dopuštenog 2025. godine, dosegnuvši najvišu apsolutnu i relativnu razinu od stupanja pravila na snagu 2018. godine. To je uglavnom potaknuto ogromnim povećanjem u fabrici Bitola u Sjevernoj Makedoniji, koja je udvostručila svoje emisije u poređenju s 2024. i samostalno ispustila više od 7.094 tone dopuštene za cijelu regiju. Gacko u Bosni i Hercegovini opet je najveći relativni emiter prašine. Uprkos malom padu u odnosu na 2024. godinu, emitirao je 15,1 puta više od dopuštenog. Kao i 2024. godine, ukupna emisija azot oksida iz termoelektrana u 2025. godini iznosila je 1,4 puta više od dopuštene. Kosovo, BiH i Srbija premašile su zakonske granice, a najviše je ispustio Nikola Tesla B u Srbiji – 11.247 tona. Fabrika u Pljevljima u Crnoj Gori prošla je rekonstrukciju posljednjih godina i veći dio 2025. nije radila, međutim nema dokaza da je u skladu sa standardima zagašenja koji bi joj omogućili nastavak rada. U Crnoj Gori zagađenje zraka iznad evropskog prosjeka, nova strategija obećava promjeneTuzla 4 i Kakanj 5 u Bosni i Hercegovini, te Morava i Kolubara A u Srbiji takođe rade više od dvije godine nakon krajnjeg roka za zatvaranje, navodi se u izvještaju Bankwatcha. Sekretarijat Energetske zajednice otvorio je nekoliko slučajeva prekršaja protiv država Zapadnog Balkana potvrđujući nezakonit rad njihovih elektrana na ugalj. Međutim, niti jedna vlada nije izrekla kazne predmetnim elektranama na ugalj, niti imaju jasne, ažurirane i realne planove za usklađivanje i/ili zatvaranje. U međuvremenu, konačni režim Mehanizma Evropske unije za prilagođavanje emisija ugljenika započeo je u januaru 2026., povećavajući troškove izvoza električne energije i dodatno ugrožavajući profitabilnost termoelektrana na ugalj u regiji.

Policija je u ponedeljak pretresala stan i kancelariju vojnog analitičara Aleksandra Radića zbog istrage koju je Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo u slučaju upotrebe "zvučnog topa" na antivladinom protestu 15. marta 2025, saopštilo je Tužilaštvo u ponedeljak. Radić je tokom večeri saslušan u policiji a njegov advokat Stefan Ćorda rekao je da Više javno tužilaštvo nije tražilo pritvor i da je na slobodi. Pretres Radićevih stvari na više lokacija završen oko 21 sat, a policija je "sve veoma detaljno pregledala", uključujući uređaje i računare, rekao je za televiziju N1. "Čak su oduzeli neke računare od njegove ćerke. Zaista je to bilo opsežno i kao da je u pitanju neki veliki kriminalac, što Aleksandar Radić uopšte nije", rekao je Ćorda. On je preneo i reči svog klijenta - smatra da je u pitanju "hajka protiv njega". Beogradski vojni analitičar jedan je od prvih koji je u javnosti govorio o upotrebi "zvučnog topa" tokom protesta 15. marta 2025. godine. Policijsku akciju i informativni razgovor sa Radićem komentarisao je za televiziju Informer i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavom da će "svi koji su tvrdili da je vlast koristila "zvučni top" biti pozvani da daju izjave". Do ovog pretresa dolazi tri dana nakon saopštenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top". Na masovnom antivladinom protestu 15. marta prošle godine hiljade ljudi razbežalo se sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. Učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji ih je naterao da se sklone. Iz tužilaštva su naveli da su došli do informacija o sastanku studenata u blokadi iz januara 2025. i da postoji sumnja da su učesnici sastanka nakon ovih razgovora počeli da rade na realizaciji plana da se "simulira situacija" u kojoj će izgledati da je policija na protestu protiv demonstranata koristila "zvučni top". Studenti u blokadi demantovali su ove tvrdnje istog dana na društvenim mrežama tvrdeći da je to "još jedna laž i skretanje pažnje sa suštinskog pitanja - šta se dogodilo 15. marta". Slučaj "zvučni top" pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu je i nakon više od godinu dana u predistražnoj fazi. Iz tog tužilaštva saopštili su za RSE da su pribavili izveštaje državnih organa, video zapise sa sigurnosnih kamera i da je ispitano oko 170 građana. Dok pojedini aktivisti, nezavisni istražitelji i opozicija tvrde da je policija upotrebila zvučno oružje, vlast to do danas negira. Slučaj je privukao pažnju i međunarodne javnosti. Na istragu su pozivali iz Evropske unije i Ujedinjenih nacija.

Automobil Davida Gruhonjića, sina novinara i profesora Univerziteta u Novom Sadu Dinka Gruhonjića, vandalizovan je tokom vikenda. Incident se dogodio u Novom Sadu, gde je David Gruhonjić doputovao u posetu porodici. Kako je izjavio uništeni su šoferšajbna na automobilu sa kojim je doputovao iz Zagreba i koji ima zagrebačke registarske tablice, vozački i suvozački prozori, retrovizori i limarija. Dinko Gruhonjić česta je meta napada i pretnji, uključujući i one smrću. Niko od počinilaca pretnji koje su mu upućivane, poput ispisivanja poruka na zgradi u Novom sadu u kojoj stanuje, a u kojima se Gruhonjić naziva ustašom iz novembra 2024, nije pronađen i sankcionisan. Radio Slobodna Evropa (RSE) se povodom poslednjeg incidenta obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Srbije. Odgovor do ovog trenutka nismo dobili. Gruhonjić o incidentuDinko Gruhonjić izrazio je sumnju da je vandalizam na automobilu njegovog sina "nastavak direktnog fizičkog ugrožavanja bezbednosti njegove porodice". David Gruhonjić je izjavio za agenciju Beta da je moguće da mu je vozilo oštećeno zbog zagrebačkih registarskih tablica, ali je isto tako moguće, kako je rekao, i zbog "nastavka pritiska i pretnji koje dobija njegova porodica". Podseća da su sve te pretnje mnogo puta prijavljivane policiji. "Ovaj događaj me je jako uznemirio, kao i moju porodicu", rekao je David Gruhonjić koji je iz Zagreba, gde živi i radi, doputovao u posetu porodici u Novi Sad. "Strahujem za život moje porodice", dodao je. Šta poručuju medijske organizacije?Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), uz zabrinutost zbog napada, ocenila je da je reč o posledicama dugogodišnje "otrovne kampanje, linča i targetiranja" koje Gruhonjić godinama u javnosti doživljava "od strane najviših državnih zvaničnika i provladinih medija". "ANEM zahteva od nadležnih organa, policije i tužilaštva, da ovaj drastičan primer ugrožavanja bezbednosti hitno istraži, identifikuje i procesuira počinioce, ali i da obezbedi zaštitu za Dinka Gruhonjića i njegovu porodicu koji u ovom trenutku strahuju za svoju bezbednost", navodi se u saopštenju. Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) zatražilo zaštitu porodice Gruhonjić. "Teško oštećenje vozila predstavlja još jednu u nizu bezbednosnih pretnji koje se ne mogu posmatrati odvojeno od višegodišnje organizovane kampanje progona kojoj je Dinko Gruhonjić izložen zbog svog novinarskog, akademskog i javnog angažmana", navodi se u saopštenje NDNV. NDNV ocenjuje da je napad više nego jasna poruka "da oni nisu bezbedni u Srbiji, za šta direktnu odgovornost snose institucije i vladajući režim". Napad su osudili i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji kao i brojne druge nevladine organizacije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio se Ruskoj službi bezbednosti (FSB) što je, kako je rekao, zajedno sa srpskom službom potvrdila da na protestu u Beogradu 15. marta 2025, nije upotrebljen "zvučni top". Novo Vučićevo pominjanje izveštaja FSB-a od prošle godine, dolazi nakon što je Više javno tužilaštvo u Beogradu u petak saopštilo da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa upotrebom "zvučnog topa" tokom antivladinog protesta 15. marta 2025. godine. "Je l' vi mislite da će Botnikov (Aleksandar, direktor FSB) da vam stavi potpis na nešto što je laž", rekao je Vučić novinarima 21. juna prilikom obilaska Jedinstvenog železničkog dispečerskog centra. Tužilaštvo je 19. juna saopštilo da, na osnovu informacija do kojih je došlo, vodi istragu o to me da li je dva meseca uoči martovskog protesta na internom studentskom sastanku, dogovarana "simulacija" zvučnog topa. Tokom masovnog antivladinog protesta 15. marta 2025, hiljade ljudi razbežalo se sa ulice prilikom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. Svedoci su govorili o neobjašnjivom zvuku i osećaju koji ih je na to naterao. Reagujući na saopštenje VJT, studenti u blokadi poručili su da istraga Tužilaštva predstavlja "još jednu laž i skretanje pažnje" u traženju odgovora šta se dogodilo tokom protesta. Vlast je od početka negirala da je policija protiv građana koristila zvučno oružje a svoje tvrdnje potkrepljivala je izveštajem ruskog FSB koju je Srbija pozvala na istragu. Poziv je tada upućen i američkom FBI. A predsednik Srbije je u nedelju rusku službu ponovo pomenuo kao argument da "zvučnog topa nije bilo". Dok za FBI nema informacija kako je odgovorio vlastima Srbije, izveštaj FSB objavljen je 2025, na sajtu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Srbije kao nepotpisan. Ruska istraga je za eksperiment "koristila pse" testirajući zvučne uređaje koje ima srpska policija, na šta su reagovale brojne domaće i međunarodne organizacije. Na nezavisnu istragu o korišćenju zvučnog oružja na protestu, u proteklih godinu dana više puta su pozvale Evropska komisija, Ujedinjene nacije i Evropski sud za ljudska prava. Takođe nakon 15. marta 2025, šest organizacija civilnog društva u Srbiji saopštilo je da je prikupilo više od 3.000 svedočenja učesnika koji su se našli na ulici u trenutku stampeda. Snimci događaja deljeni su na društvenim mrežama, a zabeležile su ga i medijske ekipe.

"Nismo odustali i borićemo se do slobode", poručili su učesnici protesta u Novom Sadu organizovanog na poziv studentskog pokreta. Nekoliko hiljada ljudi okupilo se u subotu u blizini novosadskog univerzitetskog kampusa. Sa skupa su još jednom ponovili zahtev za raspisivanjem parlamentarnih izbora. Smatraju da je to jedini način da se dođe do, kako su rekli, slobodnih medija, države bez korupcije i do institucija koje rade bez uticaja politike. Studentkinja Tehnološkog fakulteta Teodora Vukša rekla je okupljenima da se u Srbiji u poslednjih godinu i po dana "mnogo toga promenilo". "Studentski protest odavno je prerastao okvire fakulteta. Ono što je počelo kao studentska borba, postalo je zajednica ljudi koji dele istu želju – da žive u državi u kojoj institucije rade svoj posao", rekla je. Na protestu su bili građani i iz drugih gradova Srbije - Kragujevca, Beograda, Subotice, Bačke Palanke, Kule, Šapca. Okupljanju je prothodila šetnja od kampusa i obližnjeg Limanskog parka gde su novosadski zborovi građana i druge organizacije postavili svoje štandove. Učesnici su nosili zastave i obeležja s porukama "Studenti pobeđuju", "Srem nije nem", "Novi Sad- slobodan grad". Od izbora ne odustajuStudenti, koji su duže od godinu dana predvodili antivladine proteste u Srbiji, zahtevaju vanredne parlamentarne izbore. A izbori su bili tema i ovog okupljanja. Sanja Belić, profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta rekla je da je bez slobodnih i fer izbora "sve ostalo prazna priča". "Mrtve duše glasaju a živi ostaju bez svoje volje. Postoje fantomski glasači koji glasaju sa adresa na kojima nikada nisu živeli, samo da bi neko dobio glas koji mu ne pripada", rekla je. Uoči početka protesta u Novom Sadu, studenti i građani okupljeni u zborove predstavili su i kampanju "Sudent u svakom selu". To će, kako su ranije objasnili, biti jedan od glavnih oblika njihove predizborne kampanje. Čeka se datumPredsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje raspisivanje vanrednih izbora ali bez datuma. Više puta do sada rekao je da će biti održani na jesen a to je ponovio i u intervjuu za tri provladine televizije koji je dao u vreme dok se u Novom Sadu održavao protest. Redovan termin za izbor novog saziva Skupštine Srbije je novembar 2027. godine. Pre toga, i Aleksandru Vučiću ističe drugi predsednički mandat a zakonski rok za raspisivanje predsedničkih izbora je do marta 2027. Masovni protesti protiv vlasti počeli su nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024, u kojoj je poginulo 16 osoba, a jedna je teško povređena. Studenti i građani koji ih podržavaju od tada zahtevaju krivičnu i političku odgovornost za nesreću a od maja 2025, insistiraju na izborima na kojima će i sami učestvovati. Novosadski protest organizuje se oko mesec dana nakon masovnog okupljanja u Beogradu. Na Trgu Slavija, 23. juna, studentski pokret predstavio je svoj izborni program. Sa bine su govorili predstavnici akademske zajednice, medicinske struke, pravosuđa, glumci, prosvetari. U Novom Sadu, poslednji veći studentski skup održan je 17. januara. Akademci su i tom prilikom predstavili neke od programskih tačaka svog pokreta.

Nadležni u Srbiji kao da ne veruju američkoj carini. Zbog sumnji na prinudni rad, SAD su spustile rampu za bakar, a ranije za automobilske gume, iz dve kineske kompanije u Srbiji, Ziđing kopera i Linglonga. Na navode američkih vlasti o zadržavanju plata i ličnih dokumenata, ograničavanju kretanja i prekomernom prekovremenom radu, nadležne institucije u Srbiji ćute. A predsednika države Aleksandra Vučića više brine zaustavljanje izvoza. Međutim, Marija Anđelković iz nevladine organizacije Astra upozorava da nije pitanje da li će država pomoći jednoj ili drugoj kompaniji da izvozi svoje proizvode. "Već da li ćemo obezbediti da nijedan radnik u Srbiji, bez obzira na državljanstvo, ne bude izložen prinudnom radu i eksploataciji", navela je. Iz Ziđin kopera su poručili da navode američkih vlasti shvataju ozbiljno i da ih proveravaju. Kompanija je navela da se protivi svim oblicima prinudnog rada. Linglong nije odgovorio na upit RSE da li su ispitivali navode o prinudnom radu. Američka carinska i granična služba (CBP) saopštila je 16. juna da je izdala nalog o zadržavanju bakra i proizvoda od bakra iz Srbija Ziđin kopera. Nekoliko meseci ranije to je učinila i za automobilske gume iz Linglonga. I nevladina organizacija China Labor Watch (CLW) saopštila je da je dokumentovala prinudni rad u kineskom Ziđin koperu i Linglongu u Srbiji. Kineske kompanije Ziđin i Linglong su među najvećim izvoznicima iz Srbije. Ziđin koper je osnovan 2018. preuzimanjem Rudarsko-topioničarskog basena Bor, na istoku Srbije, u kome Ziđin majning ima 63 odsto vlasništva, a država Srbija 37 odsto. Linglong radi od septembra 2024, u Zrenjaninu na severoistoku zemlje, kada je otvorena fabrika nakon petogodišnje izgradnje. Vlada Srbije proglasila je, kao investiciju od 800 miliona evra, projektom od nacionalnog značaja, koji potvrđuje partnerstvo Beograda i Pekinga. U daljem jačanju "čeličnog prijateljstva", kako međusobne odnose nazivaju čelnici Srbije i Kine, domaće vlasti najavljuju porast kineskih investicija. RSE je u više navrata izveštavao o lošim uslovima rada u kineskim kompanijama u Srbiji, čije su vlasti otvorile vrata za kineske investicije. Šta je obaveza države?Država Srbija trebalo je, nezavisno od odluke američkih vlasti, da kroz koordinisano delovanje inspekcije rada, tužilaštva, Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima ispita navode o prinudnom radu. To za RSE navodi Marija Anđelković iz Astre, organizacije posvećene iskorenjivanju eksploatacije i trgovine ljudima. "I da identifikuje potencijalne žrtve i utvrdi da li postoje ili ne postoje elementi krivičnog dela trgovine ljudima i drugih oblika radne eksploatacije", dodala je. Ministarstvo rada nije odgovorilo na upit RSE da li su ispitivali uslove rada u Linglongu i Ziđin koperu i da li će to učiniti nakon odluke američke carine. Na to pitanje nije odgovorio ni državni Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima. U Osnovnom tužilaštvu u Boru za RSE je rečeno da od nadležnih inspekcija nisu dobili obaveštenje ili eventualnu krivičnu prijavu o navodnom prinudom radu u Ziđin koperu. Više tužilaštvo u Zrenjaninu nije odgovorilo na upit RSE da li su ispitivali navode američkih vlasti o Linglongu, kao ni dokle se stiglo sa prijavom u kojoj se ukazuje na trgovinu ljudima i kršenje prava radnika iz Bangladeša. To tužilaštvo je krajem januara potvrdilo za RSE da su dobili takvu prijavu, ali nisu saopštili više detalja. "Predmet je u radu, ali zbog obimnosti i kompleksnosti nije realno očekivati da činjenice budu odmah utvrđene", naveli su tada u Tužilaštvu. Marija Anđelković iz Astre podseća da je Srbija ratifikovala ključne međunarodne instrumente u oblasti trgovine ljudima i prinudnog rada. Među njima su konvencije Međunarodne organizacije rada, Palermo protokol Ujedinjenih nacija, Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima. "To podrazumeva da država, kada postoje ozbiljni indikatori o eksploataciji, ne stane prvenstveno u zaštitu kompanije ili investicije već da obezbedi efikasnu i nepristrasnu istragu i zaštitu potencijalnih žrtava", poručuje Anđelković. Prava radnika a ne globalna politikaLi Ćang, osnivač i izvršni direktor nevladine organizacije China Labor Watch (CLW) rekao je za RSE da su sproveli više terenskih istraga u Srbiji od 2022. Intervjuisali su više od 100 radnika i prikupili značajnu dodatnu dokumentaciju, svedočenja i informacije. Na osnovu tih informacija su, kaže, podneli prijavu američkoj carini koja je posle sprovela i sopstvenu istragu. A nakon saopštavanja rezultata istrage američke carine za Ziđin koper, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručio da će država pomoći toj kompaniji koliko može kako bi se rešio izvozni problem. "Očigledno je da u geopolitičkom sukobu u kojem su svi protiv svih, ali se izdvajaju dve velike države SAD i Kina, i mi plaćamo cenu", ocenio je Vučić 18. juna. Takođe je poručio da veruje da će Srbija kroz dijalog sa Amerikancima "moći makar malo da pomogne kompaniji iz Bora, koja zapošljava 7.000 ljudi i drži nam istok Srbije u životu". Nekoliko meseci ranije, odluku američkih vlasti o zadržavanju automobilskih guma iz Linglonga nazvao je "sramotnom". "To je zastrašujuće. Oni su tačno preuzeli, neko iz administracije, lažnu priču kako kineski radnici tu rade pod prinudom", rekao je Vučić za televiziju Pink 28. decembra 2025. Predsedništvo Srbije nije odgovrilo na upit RSE da li će tražiti od nadležnih institucija da ispitaju navode američke carine. Međutim, Marija Anđelković iz Astre upozorava da fokus povodom američke odluke ne treba da bude na geopolitičkim odnosima između SAD i Kine. "Već na navodima o mogućoj radnoj eksploataciji i prinudnom radu koji su doveli do te odluke", navela je. Ona objašnjava da država nema međunarodnu obavezu da brani kompaniju od optužbi za prinudni rad. "Država ima međunarodnu obavezu da zaštiti radnike, identifikuje potencijalne žrtve i sprovede efikasnu istragu svakog navoda o eksploataciji", dodala je. U danu kada je poručio da će država pomoći Ziđin koperu oko obustavljanja izvoza u SAD, Vučić je posetio izložbu u Kineskom kulturnom centru u Beogradu, posvećene prijateljstvu Srbije i Kine. Tamo je ocenio da sankcije Kini i protekcionističke mere protiv nje ne mogu da uspeju. Na događaju upriličenom povodom 10 godina od uspostavljanja strateškog prijateljstva Srbije i Kine, Vučić je rekao da će Kina "nastaviti da raste, da se razvija, i da polako jednu po jednu od tih brana na tom putu ruši i pobeđuje još ubedljivije."

Za poslom i boljim životom na Zapad s Balkana odlazi na hiljade ljudi, dok istovremeno, s istim ciljem, u taj region stižu radnici iz Indije, Bangladeša, Filipina, Kine... U ovoj epizodi pričamo o njihovom dolasku, uslovima rada i radnim pravima u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Neki pronalaze priliku, drugi se suočavaju s teškim uslovima i razočaranjem, a neki izgube i život. U međuvremenu, u Beogradu je osnovan Sindikat migrantskih radnika Srbije.

Saopštenje Tužilaštva da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top", predstavlja "još jednu laž i skretanje pažnje sa suštinskog pitanja - šta se dogodilo 15. marta". Ovo su u objavi na društvenim mrežama ocenili studenti u blokadi nakon što je Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo da su predmet istrage. VJT saopštilo je 19. juna da istražuje informacije o tome da je tokom sastanka studenata u blokadi u januaru 2025. dogovarana "simulacija" zvučnog topa na protestu koji je u glavnom gradu Srbije održan 15. marta te godine. Tog dana na masovnom antivladinom okupljanju, hiljade ljudi razbežalo se sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. Učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i potisku koji ih je naterao da se sklone. Dok aktivisti, nezavisni istražitelji i opozicija tvrde da je policija upotrebila zvučno oružje, vlast to do danas negira. Slučaj "zvučni top" je i nakon više od godinu dana u predistražnoj fazi. Šta je još saopštilo Tužilaštvo?VJT navodi da je do novih informacija o "zvučnom topu" došlo u okviru druge, odvojene, istrage a koja se tiče smrti studentkinje Filozofskog fakulteta od 26. marta ove godine. Kažu da je "u toku pretresa Filozofskog fakulteta 27. marta privremeno oduzeta dokumentacija plenuma više fakulteta i u kojoj je pronađen akt o sastanku organizacije Studenti u blokadi – Krovne radne grupe za bezbednost" održan 22. januara 2025. godine. Na tom sastanku je, navodi Tužilaštvo, tema diskusije bio "zvučni top". Iz dokumentacije plenuma, kažu u VJT, na studentskom sastanku je rečeno da bi zvučni top dobio "masan odgovor iz Brisela" i da je "u Kini praktikovano rešenje da se sklone sa puta kada ugledaju zvučni top". Tužilaštvo saopštava da postoji sumnja da su učesnici sastanka nakon ovih razgovora počeli da rade na realizaciji plana da se simulira situacija u kojoj će izgledati da je policija na protestu 15. marta protiv demonstranata koristila "zvučni top". "Sve sa ciljem kako bi se stvorila panika u javnosti i strah kod građana, te izazvali nemiri koji bi doveli do nasilne promene ustavnog uređenja i ugrožavanja bezbednosti države", navodi VJT. Tužilaštvo se obratilo Upravi kriminalističke policije, Službi za borbu protiv terorizma, kako bi se utvrdilo da li postoje elementi krivičnog dela Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređena, navodi se u saopštenju. Takođe, VJT traži od policije da sa učesnicima studentskog sastanka obavi razgovore kako bi se utvrdile okolnosti i postupci organizatora tokom martovskog protesta. Naloženo je i da se razgovara sa svima koji su tvrdili da je protiv učesnika protesta upotrebljen "zvučni top". "Pored toga, potrebno je da se utvrdi ko je organizator lekarskih pregleda učesnika protesta zbog navodnih posledica od 'zvučnog topa'", navodi se u saopštenju. Studenti: 'Čija je ovo simulacija'Nakon objave VJT, studenti u blokadi su u saopštenju objavljenom na društvenim mrežama, naveli da je dokument na koji se poziva Tužilaštvo izvučen iz konteksta i da je nastao u vreme kada martovski skup nije ni planiran. "Reč je o materijalu sa sastanka za protest na Autokomandi u kom su razmatrani različiti bezbednosni rizici i mogući oblici policijske intervencije nad mirnim građanima i studentima", navodi se. Studenti u protestu organizovali su 28. januara 2025. godine 24-časovnu blokadu jedne od najprometnijih saobraćajnica u Beogradu, Autokomande. U reakciji na navode Tužilaštva, studenti kažu da su "zvučne topove, vodene topove, suzavac i druga sredstva prinude" pominjali u kontekstu procene bezbednosti skupa jer smatraju da je to "odgovoran pristup prema učesnicima protesta". "Umesto da odgovori na pitanja koja građani postavljaju duže od godinu dana, tužilaštvo pokušava da razgovor o mogućoj upotrebi sredstava prinude predstavi kao dokaz njenog režiranja", navode Studenti u blokadi u objavi. Šta se do sada zna?Više od godinu dana od incidenta u centru Beograda predmet "zvučnog topa" je u fazi predistražnog postupka u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu. Policija i predstavnici vlasti odbacuju tvrdnje da je država koristila nedozvoljeno zvučno oružje na demonstrante. Te tvrdnje potkrepljuju izveštajem Ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) koju je Srbija molila za "nezavisnu istragu". Slučaj je privukao pažnju i međunarodne javnosti. Na istragu su pozivali iz Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Međunarodna nevladina organizacija "Earshot", koja se bavi audio istraživanjima, je na osnovu svedočenja demonstranata rekonstruisala zvuk koji se čuo i na osnovu toga zaključila da je na protestu najverovatnije korišćeno zvučno oružje. VJT: Pretnje nakon saopštenjaViše javno tužilaštvo drugi put se u petak oglasilo saopštenjem navodeći da je na email uprave VJT stiglo "više poruka sa pretnjama upućenim predsedniku Srbije, (Aleksandru Vučiću), glavnom javnom tužiocu VJT (Nenadu Stefanoviću), kao i dvojici vlasnika medija" koji nisu imenovani. Kako je navedeno, Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala dalo je nalog policiji "za hitnu identifikaciju i procesuiranje lica" koja su pretnje poslala zbog saopštenja Tužilaštva o pokretanju istrage koja ima veze sa "zvučnim topom".

Osnovno javno tužilaštvo u Zrenjaninu, na severu Srbije, saopštilo je 19. juna da je utvrđeno da je radnik u kineskoj fabrici guma Linglong poginuo prethodne večeri jer nije poštovao pravila u procesu rada, prenela je agencija Beta. Tužilaštvo je navelo da je prethodnog dana dobilo obaveštenje Policijske uprave u Zrenjaninu da je povređen radnik u proizvodnom pogonu u fabrici "Linglong". Tokom obavljanja uviđaja utvrđeno je da je poginuo radnik D.A. (1995) iz Bočara, naselja na severu Srbije, 50 kilometara od Zrenjanina gde se nalazi fabrika. "Na licu mesta uzeti su video zapisi sigurnosnih kamera, ostvaren je uvid u iste, obavljeni su razgovori sa svim svedocima, a izvršeno je i veštačenje od strane nadležnog veštaka iz oblasti zaštite na radu", navelo je tužilaštvo. Dodaje se da na osnovu utvrđenih činjenica "proizilazi da je do povređivanja i pogibije radnika D.A. iz Bočara došlo usled nepoštovanja pravila u procesu rada od strane nastradalog". Prethodno su iz policije potvrdili za RSE da je jedna osoba poginula u kineskoj fabrici auto guma Linglong u Zrenjaninu, na severu Srbije, kao i da je istraga u toku. Kineska fabrika automobilskih guma svečano je otvorena u septembru 2024, nakon pet godina izgradnje. Kao investiciju od 800 miliona evra, Vlada Srbije je proglasila projektom od nacionalnog značaja, koji potvrđuje partnerstvo Beograda i Pekinga. Kinesku kompaniju Linglong od početka izgradnje fabrike prate upozorenja aktivista i dela javnosti zbog potencijalnog zagađenja, ali i tvrdnje o prinudnom radu. RSE je u maju objavio da je Linglong prijavio da skladišti opasne hemikalije u količinama koje mogu dovesti do hemijskih nesreća visokog rizika, dve i po godine nakon pokretanja proizvodnje u Zrenjaninu. Američka Carina i zaštita granica (CBP) izdala je u decembru 2025. nalog za zadržavanje uvoza automobilskih guma proizvedenih u fabrici Linglong u Srbiji zbog navoda da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada. RSE je ranije izveštavao o nehumanim uslovima života i rada stotina vijatnimskih radnika tokom 2021. i 2022, a dve godine kasnije slični navodi pratili su angažovanje indijskih radnika u fabrici. Linglong, prema poslednjim javno dostupnim finansijskim izveštajima, ima 2.367 radnika.

Da li će građani Srbije uskoro plaćati skuplje avio karte zbog mogućeg zatvaranja baze jedine strane avio kompanije u Beogradu? Ovo pitanje pokrenuto je u junu u jeku međusobnih optužbi između institucija Srbije i mađarskog Wizz Air-a, spora koji je stigao i do institucija EU. Nakon što je Srbija rešila da izmeni pravila poslovanja za strane avio kompanije, mađarski prevoznik tvrdi da je rad njegove baze u Beogradu ugrožen. Novа odredba uvodi strožija pravila za letove koji počinju iz Beograda. Wizz Air smatra da je izmenama propisa Srbija prekršila evropski Sporazum o otvorenom nebu potpisan 2006, na osnovu kog i posluje u Beogradu. Iz državnog Direktorata civilnog vazduhoplovstva, koji je pravila menjao, negiraju te tvrdnje navodeći da nijednoj kompaniji nije uskraćeno obavljanje letova između Srbije i država EU. Ceo slučaj došao je do Evropske komisije kojoj se Wizz Air obratio za pomoć. Šta je sporno?Nova odredba Pravilnika predviđa da strani avio prevoznici moraju da dobiju odobrenje Direktorata za civilno vazduhoplovstvo za letove koji počinju i završavaju se u Srbiji. Iz Wizz Air-a objašnjavaju da to za njih znači da letove prema drugim gradovima ne mogu da počnu i završe u Beogradu gde im je baza. Direktor koorporativnih komunikacija Wizz Air Andraš Rado rekao je na konferenciji za novinare u Beogradu 18. juna da kompanija želi da pronađe rešenje jer će u suprotnom, morati da zatvori bazu u novembru. Dodao je i da ne zna zbog čega se Srbija odlučila na izmene propisa nakon 15 godina poslovanja Wizz Air-a u toj zemlji. Gašenjem baze Srbija bi izgubila radna mesta, turiste, a broj letova sa beogradskog aerodroma bio bi smanjen, rekao je. Rado smatra i da bi to uticalo na cenu letova. "Konkurencija je dobra za sve, i za avio kompanije i za putnike", ocenio je direktor koorporativnih komunikacija Wizz Air. Kompanija je pokrenula i online kampanju na mreži X uz slogan "Beograd zaslužuje izbor" i kroz koju apeluju na vlasti u Srbiji da ponište mere. Transparente sa tim sloganom držali su i zaposleni tokom konferencije za novinare. Iz Direktorata nisu odgovorili za RSE šta je cilj izmena, a u saopštenju te institucije 3. juna je navedeno da one "ne predstavljaju ograničavanje prava saobraćaja, već uređivanje regulatornog okvira koji se jednako primenjuje na sve avio-prevozioce". Alen Šćurić, vazduhoplovni analitičar iz Zagreba, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa kaže da ne veruje u to. "Wizz Air može letjeti odakle god želi iz Evrope, ali ne može imat bazu u Beogradu. I sad se ja pitam, a kako je Wizz Air 15 godina imao bazu u Beogradu? Kako to do sada nije bio problem, a sada je odjednom problem", kaže on. Ko će imati koristi?Vazduhoplovni analitičar Alen Šćurić smatra da država ovim potezom pokušava da zaštiti od konkurencije državnu avio kompaniju Er Srbija (Air Serbia). "Problem je u tome što je Wizz Air povećao broj letova spram 2024. za 26 odsto. Oni imaju rekordnu godinu po broju letova, a Air Srbija evidentno stagnira trenutno", smatra on. Da država ovim štiti Er Srbiju koja je od 2023. u njenom vlasništvu tvrde i predstavnici Wizz Air-a. Iz Er Srbije nisu odgovorili na upit RSE za komentar o ovoj tvrdnji. Ovo nije jedino sporno pitanje između mađarske kompanije i Srbije. Pojedini mediji u Srbiji objavili su u junu da je poslovanje Wizz Air pod lupom jer je nadzorom Direktorata utvrđeno da je kompanija angažovala firmu za održavanje na aerodromu bez odobrenja. Na pitanje RSE o tome, Andraš Rado iz Wizz Air je rekao da ne može da daje detalje, ali je istakao da je kompanija poslovala u skladu sa zakonom. Šćurić smatra da je nekome iz vlasti u Srbiji "zasmetao" Wizz Air kao konkurencija Er Srbiji jer dve avio kompanije imaju dosta letova ka istim destinacijama. Er Srbija je 2025. prevezla 4,57 miliona putnika, što je polovina ukupnog putničkog saobraćaja na beogradskom aerodromu. Održava 87 linija ka 33 zemlje sveta. Sa druge strane, Wizz Air je saopštio u junu da ima 29 ruta ka 26 gradova u 10 zemalja. Prevezao je oko 14 miliona putnika od 2010, što je nešto manje od million putnika godišnje. Udeo Wizz Air na tržištu Srbije je 22 odsto, saopštila je kompanija. Spor pred EU institucijamaIz Evropske komisije (EK) su za RSE potvrdili da ispituju spor Wizz Air i Srbije. EK navodi da im se kompanija Wizz Air obratila povodom ovog spora i da Komisija ispituje da li je prekršen Sporazum o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru. Analitičar Alen Šćurić kaže da će Srbija, ukoliko EU utvrdi da je prekršila Sporazum o otvorenom nebu, morati da izmeni regulativu ili da trpi određene sankcije. Sporazum o otvorenom nebu Srbija je potpisala 2006. godine sa EU, zemljama Zapadnog Balkana, Islandom i Norveškom, a srpski parlament ga je ratifikovao 13. maja 2009. "Taj sporazum je otvorio mogućnosti ogromnog broja letova niskotarifnih kompanija. Ideja je da bilo koji prijevoznik, sa bilo koje strane, dakle iz Srbije ili iz EU, ima neograničnu količinu mogućnosti letova bez posebnih dozvola unutar te dvije države", objašnjava Šćurić. On dodaje da u slučaju da Srbija sebe izopšti iz tog sporazuma dolazi u komplikovanu situaciju "gdje se potpisuju sporazumi za svaku pojedinačnu zemlju". Šta kažu putnici?Saša iz Beograda za RSE kaže da je planirala da leti uskoro nekom niskobudžetnom kompanijom za Pariz, ali nije sigurna kako će se razrešiti spor sa Wizz Air. "Mislim da će ući neka druga kompanija ili da je to privremeno. Ne očekujem da će to zauvek trajati", kaže ona. Stanislav Sretenović, iz Beograda, za RSE kaže da se upravo u prestonicu Srbije vratio avionom iz Pariza. Putovao je Wizz Air-om. "Razlika u ceni leta (niskobudžetne avio-kompanije) u odnosu na druge je oko 40 odsto. Mislim da je za građane Srbije i za turizam važno da opstanu niskotarifne kompanije", smatra on. Vazduhoplovni analitičar Alen Šćurić takođe podvlači važnost konkurencije i smatra da ni sa Wizz Air-om, broj avio kompanija na beogradskom aerodromu nije veliki. "Ja sam stalno govorio da je meni nepojmljivo da je jedan Ryanair koji leti stvarno u široj regiji, ima gomilu aviona baziranih u Tirani, u Sofiji, u Ateni, pa eto leti u Zagrebu, da je apsolutno nevjerovatno da on ne leti za Beograd", kaže on. Mediji su prošle godine preneli izjavu zvaničnika ove kompanije da je beogradski aerodrom preskup, te da neće tu sletati, već samo na aerodrom u Nišu, na jugu Srbije. Šćurić ističe da nedostatak konkurencije nikako ne koristi putnicima jer povećava cenu karte. Sa druge strane, on smatra da to može da koristi Er Srbiji. "Ako bi Wizz Air ukinuo bazu, Er Srbija bi povećala količinu frekvencija na tim linijama i zasigurno bi tu i te kako profitirala. Er Srbija je stvarno jedan državni projekt, (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić ga smatra motorom razvoja Srbije", smatra Šćurić. Država je 2023. od Etihad ervejza (Airways), kompanije sa sedištem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, otkupila preostalih 16,42 odsto akcija u zajedničkoj kompaniji i postala apsolutni vlasnik Er Srbije. Kompanija je nastala 2013. potpisivanjem strateškog partnerstva emiratskog nacionalnog prevoznika i srpskog JAT Airways, a država je od početka bila većinski vlasnik. Udeo Etihada se tokom godina smanjivao. Ova kompanija je od gubitaša postala preduzeće koje posluje s dobitkom, ali ne postoji javno dostupni podatak o ukupnom ulaganju države u ovu kompaniju i subvencijama. Taj podatak nismo dobili od Er Srbije.

Srbija je na korak da ratifikuje Ugovor o izručenju sa Kinom, uprkos analizama međunarodnih organizacija koje godinama ukazuju da zvanični Peking zloupotrebljava ovaj pravni mehanizam za obračun sa političkim disidentima i aktivistima za ljudska prava u dijaspori. Poslanici Narodne skupštine Srbije počeli su 17. juna raspravu o nekoliko desetina zakona i sporazuma, a među njima je i ugovor sa Kinom. Potpisali su ga predstavnici dveju država pre dve godine u Beogradu, tokom posete kineskog predsednika Sija Đinpinga. Kina je ugovor ratifikovala u septembru 2025. godine. "Više puta smo dokumentovali kako kineska vlada koristi transnacionalnu represiju kako bi targetirala kritičare, aktiviste, branioce ljudskih prava i članove dijaspore izvan svojih granica", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Alkan Akad, istraživač za Kinu u međunarodnoj organizaciji "Amnesty International". Evropski parlament je u rezoluciji, usvojenoj u aprilu 2026, pozvao zemlje članice EU da suspenduju sporazume o izručenju s Kinom, zbog rizika od progona i represije. Šta predviđa ugovor?Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Srbije i Kine o izručenju dostupan je na sajtu Narodne skupštine. U dokumentu se, između ostalog, navodi da se izručenje odobrava za krivična dela za koje je predviđena kazna od najmanje godinu dana, kao i ukoliko je traženom licu preostalo "još najmanje šest meseci do kraja odsluženja te kazne zatvora". Navodi se i da nije bitno da li se po zakonima obe države to delo nalazi "u istoj kategoriji krivičnih dela, niti da li se za naziv tog krivičnog dela koristi ista terminologija". Izručenje se obavezno odbija ukoliko država od koje se traži izručenje smatra da je reč o "političkom krivičnom delu" ili ako je tražena osoba dobila azil. Takođe, zahtev se može odbiti ukoliko država ima "čvrste razloge" zbog kojih smatra da se izručenje traži radi krivičnog gonjenja ili kažnjavanja na osnovu rase, pola, vere, nacionalnosti ili političkog uverenja. Odluka o odbijanju izručenja može se doneti i ukoliko je tražena osoba bila ili bi mogla da bude "podvrgnuta torturi ili drugom okrutnom, nehumanom ili ponižavajućem postupanju ili kazni" u državi koja je podnela zahtev. Srbija je prethodnih godina potpisala bilateralne ugovore o ekstradiciji sa brojnim državama, poput Sjedinjenih Država, Nemačke, Belorusije, Turske, Hrvatske, Crne Gore i BiH. Ovaj dokument detaljno reguliše uslove i postupak izručenja određenoj zemlji. Ukoliko on nije na snazi, oblast uređuje Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. U Srbiji odluke o izručenju donose viši sudovi. Šta kažu zvaničnici Srbije?Predstavljajući ovaj dokument pred parlamentarcima Srbije, pomoćnik ministra pravde Vladimir Vinš je rekao da se ugovorom "stvaraju uslovi za čvršću i obavezniju saradnju između dve države" u borbi protiv svih oblika kriminala. "Zaključivanjem ovog ugovora, lica koja se krivično gone u jednoj državi, ili su u njoj osuđena zbog krivičnog dela ne bi mogla bekstvom u drugu državu da izbegnu vođenje krivičnog postupka ili izdržavanje kazne zatvora", rekao je Vinš. Iz Vlade Srbije nisu odgovorili na upit RSE o tome zbog čega se dve godine čekalo na ratifikaciju ovog ugovora, kao i da li su uzeli u obzir analize međunarodnih organizacija da Kina zloupotrebljava ovaj mehanizam. Srbija i Kina održavaju dobre diplomatske odnose od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine. Kineski predsednik prvi put je posetio Srbiju 2016. godine, kada su dve zemlje potpisale Deklaraciju o strateškom partnerstvu. Zabrinutost međunarodnih organizacijaKineski "dosije" o kršenju ljudskih prava već dugo izaziva zabrinutost, kaže Alkan Akad iz "Amnesty International". Zbog toga je ta organizacija, kako kaže, zabrinuta zbog svakog sporazuma o izručenju ili uzajamnoj pravnoj pomoći koji bi mogao omogućiti transfer pojedinaca u zemlje u kojima postoji stvarni rizik od ozbiljnih kršenja ljudskih prava. "U Kini su vlasti često koristile široko definisana krivična dela protiv nacionalne bezbednosti, uključujući 'subverziju', 'podsticanje subverzije' i 'separatizam', kako bi krivično gonile branioce ljudskih prava, advokate, novinare, pripadnike etničkih manjina i druge pojedince zbog mirnog ostvarivanja njihovih ljudskih prava", kaže Akad i podvlači: "U takvim okolnostima postoji rizik da se zahtevi za izručenje koriste za progon osoba zbog postupanja koje bi bilo zaštićeno međunarodnim pravom o ljudskim pravima." On apeluje da države koje razmatraju zahteve za izručenje moraju osigurati da nijedna osoba ne bude predata tamo gde postoje osnovani razlozi za verovanje da bi bila izložena stvarnom riziku od ozbiljnih kršenja ljudskih prava. U izveštaju međunarodne nevladine organizacije "Freedom House", Kina je označena kao neslobodna zemlja, čiji pravosudni sistem je na svim nivoima pod nadzorom vladajuće Komunističke partije. Partija ima uticaj na imenovanje sudija, rad suda, presude i kazne, navodi organizacija. Izveštaj koji je na svom sajtu objavio "Freedom House" navodi da su uslovi u pritvorskim jedinicama teški, sa izveštajima o neadekvatnoj ishrani, redovnom premlaćivanju i uskraćivanju medicinske nege zatvorenika. Evropski parlament o KiniNa probleme u vezi sa ekstradicionim sporazumima sa Kinom ove godine ukazao je Evropski parlament (EP) analizirajući nedavno usvojeni sporni kineski zakon o "etničkom jedinstvu i progresu". Kina je u martu 2026. usvojila zakon koji formalno promoviše etničko jedinstvo. Države Zapada, uključujući i EU, ga kritikuju. Zakon koji za Kinu znači promovisanje nacionalnog identiteta, za EU je institucionalizacija gušenja identiteta manjina. Evropski parlament je u posebnoj rezoluciji o zakonu, usvojenoj 30. aprila ove godine, ocenio da Kina njegovim usvajanjem krši ljudska prava te da zabrinjava i njegova odredba koja omogućava da i ljudi van Kine mogu da odgovaraju pred zakonom ako se proceni da "ugrožavaju etničko jedinstvo". U rezoluciji se osuđuju vanteritorijalne odredbe zakona koje predstavljaju represiju izvan granica Kine. "Sve države članice EU pozivaju se da suspenduju sporazume o ekstradiciji sa Kinom kako bi se ljudi koji borave u Uniji zaštitili od progona i rizika od represije", navedeno je u rezoluciji Evropskog parlamenta. Sudska praksaPrema podacima organizacije "Safeguard Defenders", Kina je sklopila više od 60 bilateralnih ugovora o izručenju. Ova međunarodna organizacija navodi da je od dolaska Si Đinpinga na vlast i pokretanja kampanje za progon begunaca pod nazivom "Lov na lisice" 2014. godine, Kina pokušala oko 70 puta da izdejstvuje izručenje gotovo 400 osoba, od kojih se većina nalazila u Evropi. Sudski slučaj koji je preokrenuo ovu praksu odigrao se 2022. pred Evropskim sudom za ljudska prava. Ta institucija je u presudi odbila izručenje jednog tajvanskog državljanina Kini, po zahtevu koji je Peking podneo Poljskoj. Sud u Strazburu se pozvao na izveštaje Ujedinjenih nacija i u obrazloženju naveo da se mučenje i drugi oblici zlostavljanja u kineskim kazneno-popravnim ustanovama, koji su prijavljeni u tim izveštajima, mogu "izjednačiti sa postojanjem opšte situacije nasilja" u toj zemlji. Na taj slučaj pozvali su se sudovi u Italiji u dve odvojene presude donete 2023. godine, kada su odlučili da ne dozvole izručenje Kini. Takvu odluku je iste godine doneo i sud na Kipru, koji je odbio da izruči kineskim vlastima majku i njenog odraslog sina, koji su bili optuženi za ekonomski kriminal. *Saradnja na tekstu Svetlana Božić Krainčanić.

Evropska unija (EU) će ove jeseni održati stratešku raspravu o proširenju i reformama, što bi trebalo da bude potvrđeno u završnom dokumentu dvodnevnog samita lidera EU, koji se 18. i 19. juna održava u Briselu. "U svetlu novog zamaha u procesu proširenja i podsećajući na Granadsku deklaraciju, Evropski savet će na sastanku u oktobru 2026. godine održati stratešku diskusiju o proširenju i reformama", navodi se u nacrtu zaključaka sa sastanka lidera, u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid. U ovom nacrtu se za samit EU i Zapadnog Balkana, održan 5. juna u Tivtu, ocenjuje da je bio događaj koji je doprineo novom zamahu u procesu proširenja. Očekuje se da će se predstojeća strateška rasprava odnositi na novi pristup proširenju, koji još nije formalizovan, ali se već pominje u najmanje tri dokumenta objavljena tokom prethodnih nedelja. Prvi predlog izneo je nemački kancelar Fridrih Merc, koji je krajem maja evropskim institucijama dostavio takozvani non-pejper. U njemu je predložio da zemlje Zapadnog Balkana dobiju status posmatrača u EU, dok bi Ukrajina dobila status pridružene članice bez prava glasa. Dan uoči samita u Tivtu predstavljen je i drugi nezvanični dokument – francusko-nemački predlog čiji je cilj pronalaženje rešenja za novu dinamiku procesa proširenja. Dokument se bavi državama kandidatima koje zaostaju u sprovođenju institucionalnih reformi, koje EU smatra ključnim uslovom za članstvo. Neposredno nakon tog događaja objavljen je i treći non-pejper, koji su pripremile Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija i Luksemburg. U njemu se predlažu ograničena prava za buduće članice EU, sa ciljem zaštite funkcionisanja evropskih institucija i sprečavanja eventualnog nazadovanja novih članica u poštovanju osnovnih evropskih vrednosti. Diplomatski izvori u Briselu potvrdili su za RSE da se intenzivno razmatraju nove opcije i pristupi procesu prijema budućih članica. Sagovornici istovremeno nagoveštavaju da se buduća proširenja verovatno neće odvijati po modelu koji je primenjivan u prethodnim talasima proširenja. Nacrt zaključaka za samit EU takođe ukazuje na novi pristup kroz naglasak na "postepenoj integraciji". Iako se to ne navodi izričito, ovaj koncept se dovodi u vezu sa predlogom koji su izradili kabineti nemačkog kancelara i francuskog predsednika. "Podsećajući na svoje prethodne zaključke, Evropski savet ponavlja da će Evropska unija nastaviti blisku saradnju sa Zapadnim Balkanom i podržavati reformske napore regiona na putu ka članstvu u EU. Evropski savet ostaje posvećen unapređenju postepene integracije između Evropske unije i regiona tokom samog procesa proširenja, na način zasnovan na zaslugama i reverzibilan", navodi se u nacrtu zaključaka koje bi lideri EU trebalo da usvoje po završetku samita.