Vanredna situacija zbog snega proglašena je u devet opština u Srbiji - Valjevu, Majdanpeku, Osečini, Loznici, Krupnju, Malom Zvorniku, Sjenici, Vladimircima i delu Prijepolja, saopštio je Sektor za vanredne situacije 10. januara. Više sela u okolini Loznice i Malog Zvornika sedmi dan nema struju. U Loznici je bez struje više od 900 domaćinstava, a na terenu je 16 ekipa Elektrodistribucije, saopšteno je posle sednice Gradskog štaba za vanredne situacije. Ministarka privrede Adrijana Mesarović izjavila je nakon sednice Opštinskog štaba za vanredne situacije u Malom Zvorniku da je 280 domaćinstava u toj opštini trenutno bez električne energije. "Sve nadležne ekipe su na terenu i rade bez prekida, sa jasnim prioritetom da se u najkraćem mogućem roku uspostavi uredno elektrosnabdevanje i vodosnabdevanje za sve građane", napisala je Mesarović na Instagram nalogu. Elektrodistribucija Srbije (EDS) je saopštila da se snabdevanje strujom stabilizuje u delovima države gde je nevreme izazvalo prekide u napajanju. Naveli su da su 184 ekipe sa više od 600 ljudi i dalje na terenu. Monteri su, kako se navodi, tokom cele noći kao i prethodnih dana radili na otklanjanju kvarova koje su izazvali težak i mokar sneg, padanje velikih stabla drveća van zone dalekovoda i kidanje provodnika i lomljenja stubova usled višeslojnih naslaga leda. Grad Majdanpek je sada potpuno snabdeven električnom energijom, a u tri sela su postavljeni agregati, navodi EDS. U Valjevu i Osečini znatno je smanjen broj korisnika bez električne energije, saopšteno je. U Osečini je oko 1.000 korisnika bez struje, a u Valjevu oko 2.100. Očekuje se da se do kraja dana puste u rad svi dalekovodi i otklone kvarovi na niskonaponskoj mreži, navodi se. Ukoliko se do kraja dana ne obezbedi stabilno snabdevanje električnom energijom, za preostale potrošače biće obezbeđeni agregati, saopštila je EDS. Pored problema sa strujom, građani u delovima ugroženih opština imaju poteškoće i sa grejanjem, vodosnabdevanjem, signalom mobilne telefonije. Sektor za vanredne situacije je od 4. januara, kada su počele snežne padavine u Srbiji, imao 77 intervencija. Od tada je evakuisano 30 osoba. Vlada Srbije je 10. januara saopštila da će se pojačati angažovanje službi na terenu kako bi se pružila brza i efikasna pomoć građanima. Premijer Đuro Macut je, kako je saopštila Vlada, naložio direkciji policije i Sektoru za vanredne situacije da nastupe združenim snagama, uz aktivnije uključivanje pripadnika Žandarmerije, kako bi se odgovorilo na sve izazove koje donosi loše vreme i osigurala bezbednost stanovništva. Sektor za vanredne situacije je obezbedio 19 agregata snage od 120 do 750 kilovata za normalizaciju snabdevanja strujom u pogođenim naseljima na teritoriji Loznice, Valjeva i Majdanpeka, navodi se u saopštenju MUP-a. U pružanje pomoći su se uključile i firme, kako bi se obezbedili agregati za ugrožena područja. Javno preduzeće Putevi Srbije upozorilo je učesnike u saobraćaju da budu oprezni zbog magle i smanjene vidljivosti na gotovo svim putnim pravcima u zemlji. "Savetujemo vozače da ne kreću na put bez obavezne zimske opreme i da prilagode vožnju uslovima na putu jer se danas (10. januara) na jugozapadu, jugu i jugoistoku Srbije lokalno očekuje od 10 do 15 centimetara novog snega, a u planinskim predelima i više", stoji u saopštenju. Dodaje se da je sva raspoloživa mehanizacija na terenu 24 časa.

Organizovane kriminalne grupe sa Balkana imaju veze i u Venecueli. Na to ukazuju slučajevi zaplene kokaina, hapšenja i sudski postupci koji su okončani ili su još u toku. Te grupe su označene u međunarodnim organizacijama, poput EUROPOL-a i INTERPOL-a, među ključnim za krijumčarenje kokaina iz država Latinske Amerike do Evrope. Venecuela je kao tranzitna država za šverc kokaina u fokus svetske javnosti dospela nakon što su snage Sjedinjenih Američkih Država (SAD) početkom januara uhapsile osporavanog venecuelanskog lidera Nikolasa Madura. Njemu će se suditi u SAD po optužnici koja ga tereti da je nadgledao mrežu trgovine kokainom koja je sarađivala sa nasilnim grupama, uključujući meksičke kartele Sinaloa i Zetas, kolumbijske levičarske pobunjenike FARK-a i venecuelansku bandu Tren de Aragua. Maduro je na saslušanju 5. januara na sudu u Njujorku negirao krivicu. Koji je značaj Venecuele za kriminalne grupe sa Balkana?Kako za Radio Slobodna Evropa ukazuje Saša Đorđević, iz Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC), Venecuela je važna za kokainske tokove, u koje su uključene i kriminalne mreže sa Zapadnog Balkana, zato što je "strateški izlazni koridor iz Latinske Amerike ka Atlantiku". "I onda uglavnom kokain iz tog dela ide direktno ka Evropi ili preko Zapadne Afrike dolazi u Evropu", pojašnjava Đorđević. Za kriminalne grupe sa Balkana, Venecuela, prema njegovim rečima, jeste značajna ali ne i primarna destinacija za šverc kokaina iz Latinske Amerike u Evropu. U tom smislu daleko su značajnije Kolumbija i Brazil, a u poslednjih nekoliko godina i Ekvador. Hapšenje Madura i akcija SAD usmerena protiv kriminalnih grupa koje se bave švercom kokaina, prema Đorđeviću, neće imati mnogo uticaja na grupe, čiji su članovi poreklom iz država Balkana. "S obzirom da su ove grupe uvek bile fleksibilne, moja je pretpostavka da će one grupe koje su koristile Venecuelu da nađu alternativne puteve u ovim zemljama u kojim, po meni, postoje mnogo značajnija uporišta", ocenjuje Đorđević. Ko su glavni igrači?Vezu kriminalnih grupa sa Balkana sa Venecuelom razotkrila je zaplena kokaina kod obale Arube, blizu Venecuele u februaru 2020. godine. Tada je holandska mornarica presrela brod "Aressa", koji je prethodno pristao u venecuelanskoj luci Guarano. Na brodu je zaplenjeno pet tona kokaina. U akciji je uhapšeno 11 crnogorskih državljana koji su bili članovi posade broda. Kako je tada saopštila Uprava policije Crne Gore, zaplena kokaina u Arubi je rezultat saradnje Crne Gore, Velike Britanije, Srbije i Holandije. Pred sudom u Arubi uhapšeni crnogorski državljani osuđeni su u martu 2021. na kazne od devet do 15 godina zatvora. Crnogorski državljani osuđeni zbog šverca pet tona kokaina EUROPOL je u vezu sa kokainom zaplenjenim u Arubi doveo državljanina Srbije Miroslava Starčevića, uhapšenog u maju 2023. godine sa još 12 drugih osoba. Oni se terete pred organima Srbije za međunarodnu trgovinu drogom. Kako je Višem sudu u Beogradu potvrđeno za RSE, sudski postupak koji se vodi protiv ove grupe je u fazi glavnog pretresa. Srpska policija označila je Starčevića kao vođu "najveće kriminalne organizacije za trgovinu drogom sa Balkana", koja je razotkrivena uz pomoć EUROPOL-a. Za kartel, koji je predvodio Starčević, policija u Srbiji veruje da stoji "iza višetonskih pošiljki kokaina koje su stigle u Evropu iz Kolumbije, Brazila, Ekvadora, ali i preko zapadne Afrike". Starčevićeva grupa se u izveštajima Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog kriminala dovodi u vezu sa kavačkim kriminalnom klanom, poreklom iz Crne Gore. Kavački i škaljarski klan nastali su u Crnoj Gori. Reč je o dva zaraćena kriminalna klana, u čijim sukobima je od 2014. godine život izgubilo više od 60 osoba. Bez odgovora policija Srbije i Crne GoreDa li su i u kojoj meri organizovane kriminalne grupe, čiji su članovi poreklom iz Srbije i Crne Gore i dalje uključene u šverc kokaina povezan sa Venecuelom, nije poznato. Na ta pitanja do zaključenja teksta nisu odgovorili ni u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, ni Crne Gore. U EUROPOL-u su kratko za RSE naveli da ta organizacija nema direktnu saradnju sa Venecuelom, tako da podatke o uključenosti organizovanih kriminalnih grupa sa Balkana dobijaju posredno, od policija tih država. Organizovane kriminalne grupe, čiji su članovi poreklom iz država Zapadnog Balkana, u izveštajima međunarodnih agencija poput EUROPOL-a i INTERPOL-a označene su kao ključne za šverc kokaina iz Latinske Amerike do prvenstveno država Zapadne Evrope. Tu poziciju, kako se navodi u izveštajima Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, gradili su decenijama, pre svega direktnim vezama u državama koje proizvode i distribuiraju kokain. Po čemu je Venecuela specifična?Ono što Venecuelu čini zanimljivom, kaže Saša Đorđević iz Globalne inicijative, jeste to što se za transport kokaina iz te države koristi i pomorski i avio saobraćaj. "To su manji avioni za koje su kontrola i monitoring mnogo manji nego za komercijalne letove", kaže Đorđević. U Venecueli se kokain ne proizvodi. Međutim, u izveštajima Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC) Venecuela je označena kao jedna od ključnih tranzitnih država, iz koje se kokain, proizveden uglavnom u susednoj Kolumbiji, dalje distribuira u SAD i Evropu. Da postoje čvrste indikacije da su delovi državnog aparata Venecuele duboko uključeni u kriminalne aktivnosti pokazuju nalazi poslednjeg izdanja Globalnog indeksa organizovanog kriminala, po kojem se Venecuela rangira u prvih deset odsto država na svetu po uticaju kriminalnih aktera unutar države. Godišnje izveštaje o Indeksu organizovanog kriminala objavljuje Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC), organizacija civilnog društva sa sedištem u Ženevi. U poslednjem izveštaju objavljenom u novembru 2025. navodi se da kolumbijske gerilske grupe "upravljaju lancima snabdevanja u saradnji sa korumpiranim venecuelanskim zvaničnicima". "Integrisale su se u lokalne zajednice, često manipulišući mladim ljudima da rade za njih pod maskom legitimnog zaposlenja, i preuzele su lokalne pravosudne sisteme i strukture upravljanja", navodi se. Dodaje se da je "simbiotski odnos" između gerilskih kolumbijskih grupa i vencuelanskih državnih zvaničnika olakšao njihove operacije, što je, kako se navodi, "rezultiralo minimalnim nasiljem, ali značajnom kontrolom nad pograničnim regionima".

Nakon presude Vrhovnog suda Srbije da su presudom za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije značajno povređene odredbe krivičnog postupka, očekujem od tužilaštva i policije da nastave istragu o ovom slučaju. To u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara. Vrhovni sud je u postupku zaštite zakonitosti utvrdio da Apelacioni sud u oslobađajućoj presudi četvorici optuženih za ubistvo Ćuruvije nije pravilno ocenio pojedine dokaze. Veće Apelacionog suda je u februaru 2024. godine presudilo da "nema neposrednih i posrednih dokaza" da je tadašnji šef Državne bezbednosti (DB) Rade Marković podstrekavao na ubistvo Ćuruvije, a da su službenici DB-a Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić kao saizvršioci izvršili teško ubistvo. Oni su u prvostepenoj presudi osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, ali su pravosnažnom presudom oslobođeni svih optužbi. Ćuruvija je ubijen 1999. godine, u vreme autokratskog režima Slobodna Miloševića, koji je novinar i vlasnik "Dnevnog telegrafa" žestoko kritikovao. Šta je utvrdio Vrhovni sud?Vrhovni sud je u novembru 2024. pokrenuo postupak za zaštitu zakonitosti u slučaju presude za ubistvo Slavka Ćuruvije. Postupak je pokrenut na zahtev Vrhovnog javnog tužilaštva. "Ova odluka Vrhovnog suda je nešto što smo mogli da očekujemo, jer presuda Apelacionog veća kojom su oslobođeni optuženi u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije obiluje‚ kontradiktornim zaključcima", kaže Veran Matić. Prema oceni Vrhovnog suda, apelacija je povredila član 438 Zakona o krivičnom postupku. Taj član navodi da "bitna povreda" odredaba krivičnog postupka postoji "ako je izreka presude protivrečna sama sebi ili su razlozi presude protivrečni izreci". Apelaciono veće, u čijem sastavu su bili predsednica Vesna Petrović i još četvoro članova, utvrdilo je da je zakon prekršen u korist optuženih Markovića, Romića, Kuraka i Radonjića. Prema rečima Verana Matića, Vrhovni sud je utvrdio da sudsko veće Apelacionog suda u obrazloženju presude nije govorilo istinu. "Za ključnog svedoka i još četiri svedoka su rekli da nisu ostali pri svojim iskazima, datim Tužilaštvu za organizovani kriminal, što apsolutno nije tačno. To se vidi iz zapisnika sa suđenja", kaže Matić. On dodaje da je Apelacioni sud takođe relativizovao značaj izveštaja o kretanju pripadnika Državne bezbednosti uoči i na dan ubistva Slavka Ćuruvije. "Apelaciono veće je ključne dokaze praktično eliminisalo iz samog procesa i na osnovu toga donelo oslobađajuću presudu", podvlači Matić. Koji je značaj presude?Odluka Vrhovnog suda nema uticaja na pravosnažnu presudu, ali može uticati na buduću sudsku praksu, kaže za RSE Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji. Takođe, dodaje sagovornica RSE, to bi moglo imati negativan uticaj na dalje napredovanje sudija koje su donele presudu kojom je prekršen zakon. "U tom slučaju bi bio nadležan disciplinski tužilac Visokog saveta sudstva i Visoki savet sudstva. Oni bi tim sudijama mogli da izreknu lošu ocenu koja bi ih sprečila u napredovanju do nekih viših sudova, kao što je recimo Vrhovni sud Srbije", kaže Rakić Vodinelić. Veran Matić kaže da sada očekuje da nadležne institucije nastave istragu o ubistvu Slavka Ćuruvije. "Mi nemamo utvrđeno činjenično stanje kada je reč o ubistvu Slavka Ćuruvije, pošto su optuženi oslobođeni. Definitivno bi trebalo da nastave sa istragom. Ja, kao predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara, i Fondacija 'Slavko Ćuruvija' ćemo zajedno sa tužilaštvom razmatrati šta su dalje mogućnosti kada je reč o nastavku ovog slučaja", kaže Matić. Novu istragu tužilaštvo bi moglo da pokrene u slučaju da pronađe tragove o tome ko bi mogao biti neposredni izvršilac Ćuruvijinog ubistva, kaže Vesna Rakić Vodinelić. "Ne vidim nijedan drugi način, jer su inspiratori oslobođeni. Tu mislim na ljude iz tadašnje Državne bezbednosti koji su pratili Slavka Ćuruviju. Dakle, jedino ako bi se našlo neko drugo lice, pošto Kurak nije bio prepoznat kao neposredni izvršilac", kaže Vesna Rakić Vodinelić. Fondacija koja nosi ime Slavka Ćuruvije pozdravila je presudu Vrhovnog suda, uz napomenu da ona "ne može da promeni užasnu činjenicu da odgovorni za ubistvo novinara ni posle skoro 27 godina nisu osuđeni za ovaj zločin". "Podsećamo da je Slavka Ćuruviju ubila država zbog javno izgovorene reči, i da izostanak konačne pravde nije samo tragedija za porodicu i poštovaoce novinara, već i krajnje uznemirujuća poruka za sve novinare i one koji se bore za povratak zakonitosti u državu", navodi se, između ostalog u saopštenju fondacije. Godine suđenjaPočetkom 1996. godine Slavko Ćuruvija je osnovao prvi nezavisni dnevnik u Srbiji "Dnevni telegraf", a zatim i nedeljnik "Evropljanin". Mediji koje je vodio kritikovali su politiku tadašnjeg autoritarnog predsednika Slobodana Miloševića. Manje od mesec dana nakon početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, 11. aprila 1999. godine, Ćuruvija je ubijen u prolazu ispred zgrade u kojoj je živeo u centru Beograda. Suđenje je počelo tek 17 godina od zločina, u junu 2015. i trajalo je gotovo čitavu deceniju. Specijalni sud u Beogradu proglasio je 2019. krivim četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti za ubistvo, a sud je naveo da je neposredni izvršilac ubistva NN lice. Tom presudom su na po 30 godina zatvora osuđeni šef Državne bezbednosti u vreme vlasti Slobodana Miloševića Radomir Marković i nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić. Nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni su na po 20 godina. Apelacioni sud je, međutim, tu presudu ukinuo u septembru 2020, pod obrazloženjem da je prvostepenom presudom Specijalni sud prekoračio optužbu i uvođenjem NN lica kao neposrednog izvršioca ubistva izmenio činjenično stanje opisano u optužnici. U ponovljenom postupku Specijalni sud je u decembru 2021. doneo presudu kojom su ponovo Marković i Radonjić osuđeni na po 30 godina zatvora, dok su Romić i Kurak dobili po 20 godina zatvora. U pravosnažnoj presudi koja je objavljena početkom februara 2024, navodi se da se da je Apelacioni sud doneo odluku da otvori pretres pred drugostepenim sudom, jer je prvostepeni sud "prekoračio optužbu, povredio identitet optužbe i presude i nije rešio predmet optužbe". Nakon ponovnog ispitivanja svedoka, sud je utvrdio da su iskazi iz istrage "ne samo nepouzdani, već i da se ne mogu sa sigurnošću prihvatiti kao istiniti". Po oceni Apelacionog suda, "tokom postupka nije utvrđeno postojanje organizovane kriminalne grupe, niti je utvrđeno ko je, kada i gde učestvovao u sačinjavanju prethodnog dogovora i plana za ubistvo Ćuruvije, a nije izveden ni jedan dokaz u prilog navodima optužbe, da je takav nalog dat od strane NN lica iz najviših struktura vlasti". "Činjenica da je Slavko Ćuruvija bio kritičar tada aktuelne vlasti, za ovaj Sud nije sporna, ali s obzirom na to da je u odnosu na okrivljene doneta oslobađajuća presuda, to se Sud nije ni mogao upuštati u motive izvršenja ovog krivičnog dela", navedeno je na sajtu suda. "Ta oslobađajuća presuda je bila šokantna za sve nas koji smo pratili suđenje", priseća se Veran Matić. Presuda je izazvala ogorčenje u delu javnosti i među medijskim radnicima. Kritikovali su je i predstavnici Evropske unije, Stejt departmenta i više evropskih udruženja novinara. Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) ocenila je da oslobađajuća presuda Apelacionog suda "otvara ozbiljna pitanja u vezi vladavine prava" u Srbiji. Tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je "očekivala osuđujuću presudu" u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije, dok je predsednik države Aleksandar Vučić ocenio da je ovakva presuda "užasna poruka za pravosudni sistem". Srbija inače godinama beleži pad na listi medijskih sloboda, dok je u 2025. zemlja sa najviše zabeleženih napada na novinare na Zapadnom Balkanu, prema izveštajima međunarodnih organizacija.

Zbog obilnog snega Majdanpek na istoku Srbije nema električnu energiju, dok su bez struje i delovi Bora, Kladova, Negotina, Valjeva, Osečine, Šapca, Loznice, Malog Zvornika, Ljubovije, Krupnja, Užica, Kosjerića, Požege i Čajetine. Ledeni talas doveo je i do otežanog snabdevanja vodom u susednom Boru i okolnim selima. Vanredna situacija na snazi je u osam od ovih 15 opština. "Ekipe su na terenu i otklanjaju kvarove na dalekovodima, trafostanicama i niskonaponskoj mreži", saopštila je 9. januara Vlada Srbije. Lokalni mediji javljaju da je Majdanpek tri dana bez struje i grejanja, da u četvrtak nije bilo ni signala mobilne telefonije, kao i da se u prodavnicama mogu kupiti samo osnovne namirnice. Hiljadu građana Loznice šest dana nema električnu energiju. Stanovnici mesta iz zapadne Srbije u petak su se okupili na protestu u tom gradu. Na skupu su rekli da više od 20 okolnih sela nema struju i vodu, zbog čega su blokirali saobraćaj pred zgradom Gradske uprave. Organizatori iz udruženja Ne damo Jadar rekli su da građani traže ostavku rukovodstva Loznice i direktora javnih preduzeća jer, kako su naveli, lokalna elektro-mreža nije na vreme rekonstruisana. U tom kraju na zapadu zemlje dalekovodi su u brdsko-planinskom području u kom su trenutno veliki snežni nanosi, pa je ekipama za intervencije otežan pristup kako bi otklonili kvarove. Teška situacija je i u Osečini i Valjevu gde proteklih pet dana ekipe elektrodistribucije pokušavaju da otklone kvarove. U petak je u Valjevu i okolnim selima bez struje oko 8.400 domaćinstava. U Jagodini, gde je u toku noći bilo -15 stepeni Celzijusa, bez grejanja su ostali stanari nekoliko zgrada. U Krupnju je bez električne energije 1.300 domaćinstava, a pojedina sela u toj opštini na zapadu zemlje šest dana su bez struje. Noć između četvrtka i petka, 8. i 9. januara, bila je najhladnija u Srbiji ove zime. Republički hidrometeorološki zavod objavio je da je najniža temperatura izmerena u Sjenici i Smederevskoj Palanci (-17), dok je najviša bila u Negotinu (-3). Komunalne službe u Čačku saopštile su da je na većim nadmorskim visinama u okolini sneg do pola metra, dok je na gradskom području oko 20 centimetara. Obilan sneg u Srbiji počeo je da pada 4. januara. Sektor za vanredne situacije saopštio je da je od tada evakuisano 30 ljudi, kao i da su vatrogasci spasioci radili i na uklanjanju stabala, crpljenju vode i asistencijama Hitnoj pomoći. U toku noći između četvrtka i petka u tri akcije izvukli su petoro ljudi iz vozila zaglavljenih u snegu. Snežni nanosi širom Srbije uzrokovali su velike probleme u saobraćaju. Na većini puteva prvog i drugog prioriteta na kolovozu je sneg do pet centimetara, saopštili su Putevi Srbije. Beograd je šest dana od početka snežnih padavina i u petak ujutru bio pokriven snegom i ledom. Većina ulica nije očišćena od smetova, kao ni parking mesta, dok je javni prevoz redukovan. Studenti su u Beogradu, kako bi pomogli građanima i ukazali da komunalne službe ne reaguju, u petak rano ujutru očistili prilaze bolnicama i fakultetima. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je 9. januara da šef srpske diplomatije Marko Đurić zbog loših vremenskih uslova neće biti u mogućnosti da prisustvuje komemorativnom skupu koji se u petak održava u Švajcarskoj za žrtve požara u baru u Kran-Montani. U nesreći na novogodišnjem dočeku 1. januara u tom švajcarskom skijalištu poginulo je 40 ljudi i povređeno 116. Bez snabdevanja 7.000 potrošača u BIHPo podacima Elektroprivrede Bosne i Hercegovine (BIH), zbog snega i ledene kiše oko 7.000 potrošača u nekoliko kantona u centralnom i severoistočnom delu zemlje ostalo je bez električne energije. Navodi se da se na severoistoku u Tuzlanskom kantoni i na zapadu u Unsko-sanskom situacija stabilizovala. Federalna uprava civilne zaštite saopštila je da je topljenje snega uzrokovalo visok vodostaj na području sedam kantona Federacije BiH. Federalni hidrometeorološki zavod izdao je narandžasto upozorenje za 9. januar zbog temeratura koje su u jutarnjim časovima bile do -14. Na području bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska (RS) Gradska uprava Zvornika saopštila je 9. januara da se vodostaj Drine stabilizuje i da nema opasnosti od izlivanja, kao i da su Sapna, Hoča i Drinjača u koritima. Saobraćaj je u protekla tri dana bio otežan. Najgore je bilo na istoku zemlje na deonici Trnovo–Foča preko prevoja Rogoj gde je obustavljen saobraćaj za teretna vozila. Saobraćaj je zabranjen za teretna vozila na pravcima Bosansko Grahovo–Drvar BiH i Jablanica–Blidinje. Na zavejanim pravcima vozačima se preporučuje upotreba lanaca za sneg.

Uhapšena je I. M. (52) ) iz Novog Sada zbog sumnje da je izazvala požar na Župnoj crkvi Imena Marijinog u tom gradu, saopštila je Policijska uprava Novog Sada. "Sumnja se da je 8. januara, oko 4 sata ujutru, polila benzinom i zapalila bočna drvena vrata katedrale", objavila je Policija 9. januara. Dodaje se da je u pretresu stana osumnjičene pronađen kanister sa benzinom. Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu saopštilo je u petak za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je I. M. osumnjičena za krivično delo izazivanje opšte opasnosti, da joj je određeno zadržavanje od 48 sati i da će u zakonom propisanom roku biti sprovedena Tužilaštvu radi saslušanja. U požaru na bočnom ulazu u Crkvu Imena Marijinog nije bilo povređenih, a oštećena su vrata katedrale. Župnik katedrale Atila Zeler rekao je u četvrtak za portal 021 da ne zna koji bi mogao da bude razlog za podmetanje požara. Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin nakon požara je pozvao na hitno procesuiranje počinioca. "Ugrožavanje verskih objekata i prava vernika je napad na suživot i bezbednost građana", rekao je Mićin u četvrtak. Požar na novosadskoj katedrali osudio je ministar za ljudska i manjinska prava Demo Beriša. "To je neprihvatljiv napad na versku slobodu, bezbednost i temeljne vrednosti društva", naveo je Beriša. Osim političkih stranaka u Srbiji, taj čin osudila je i opoziciona Socijaldemokratska partija Hrvatske. "U sekularnoj državi vera može i treba da bude izvor zajedništva i da oblikuje lične vrednosti poput solidarnosti, odgovornosti i brige za druge”, saopštio je SDP. Crkva Imena Marijinog iz 19. veka nalazi se na centralnom trgu u Novom Sadu i jedan je od simbola grada.

Presuda Apelacionog suda u Beogradu, kojom su 2. februara 2024. godine oslobođeni okrivljeni za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, doneta je uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka u korist okrivljenih, utvrđeno je presudom Vrhovnog suda Srbije u koju je Radio Slobodna Evropa imao uvid. Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine u prolazu ispred zgrade u kojoj je živeo. Za to su bili okrivljeni bivši šef Državne bezbednosti (DB) u vreme vlasti Slobodana Miloševića Radomir Marković, nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, kao i nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak. Oni su u dva navrata prvostepeno bili osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, ali je Apelacioni sud u Beogradu doneo konačnu oslobađajuću presudu. Vrhovni sud je u postupku zaštite zakonitosti delimično usvojio zahtev Vrhovnog javnog tužilaštva, utvrdivši da u oslobađajućoj presudi za ubistvo Ćuruvije pojedini dokazi nisu pravilno ocenjeni. Apelacioni sud je, kako se između ostalog navodi u presudi, izneo neke "potpuno nejasne" ili "protivrečne" zaključke, koji nisu u skladu sa izjavama nekih od najvažnijih svedoka tužilaštva, niti sa ključnim materijalnim dokazima. Ipak, napominje se da delimičnim usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud nije ulazio u pravosnažnost presude. Zahtevom za zaštitu zakonitosti ne može se oboriti presuda apelacionog suda, već se samo mogu utvrditi nezakonitosti tokom postupka. Slavko Ćuruvija fondacija pozdravila presudu Vrhovnog sudaIz Slavko Ćuruvija fondacije su pozdravili tu presudu Vrhovnog suda, ali i napomenuli da ona "ne može da promeni užasnu činjenicu da odgovorni za ubistvo novinara ni posle skoro 27 godina nisu osuđeni za ovaj zločin". "Podsećamo da je Slavka Ćuruviju ubila država zbog javno izgovorene reči, i da izostanak konačne pravde nije samo tragedija za porodicu i poštovaoce novinara, već i krajnje uznemirujuća poruka za sve novinare i one koji se bore za povratak zakonitosti u državu koja je izgubila moralni kompas, u kojoj su i danas, na najgori način, progonjeni i napadani svi koji se usude da kritikuju vlast", istakli su u saopštenju 8. januara. Dodaju da postoje "tri potpuno oprečne presude u procesu za ubistvo Ćuruvije". Suđenje je za ubistvo Ćuruvije počelo je sedamnaest godina kasnije, u junu 2015. Specijalni sud u Beogradu proglasio je 2019. krivim četvoricu nekadašnjih pripadnika DB-a, navodeći da je neposredni izvršilac ubistva NN lice. Apelacioni sud je, međutim, tu presudu ukinuo u septembru 2020. U ponovljenom postupku Specijalni sud je u decembru 2021. doneo presudu kojom su potvrđene kazne iz prvog postupka. Tri godine kasnije Apelacioni sud u Beogradu oslobodio je optužbi četvoricu nekadašnjih pripadnika DB-a. "Napre su okrivljeni prvostepeno osuđeni na zatvorske kazne, apelacija ih konačno oslobađa krivice, dok Vrhovni sud utvrđuje da je konačna presuda nezakonita", podvukli su iz Fondacije. "Tražimo odgovornost za sve u pravosudnom sistemu koji su doprineli ovako katastrofalnom porazu pravosuđa, institucije bez koje ova zemlja nema budućnost", dodali su. Slavko Ćuruvija je, nakon što je napustio poziciju glavnog i odgovornog urednika u državnom listu "Borba", osnovao "Nedeljni telegraf", početkom 1996. godine i prvi nezavisni dnevnik u Srbiji "Dnevni telegraf", a zatim i nedeljnik "Evropljanin". Bio je kritičar vlasti tadašnjeg autoritarnog predsednika Slobodana Miloševića. Po posebnom medijskom zakonu, "Dnevni telegraf" je uz još nekoliko medija, zabranjen 14. oktobra 1998. godine, nakon čega je štampan u Crnoj Gori i distribuiran u Srbiji kroz mrežu izdavača. Tokom poslednje tri decenije, u Srbiji je ubijeno troje novinara i nijedan slučaj nije razrešen.

Odluka Sjedinjenih Američkih Država (SAD) da obustave finansiranje Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu ne može uticati na presude koje su pred Sudom u Hagu već donete. To navodi profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Redingu u Velikoj Britaniji Marko Milanović, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE). Mehanizam je naslednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, pred kojim su vođeni postupci za ratne zločine počinjene tokom ratova devedesetih u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu. Odlukom predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) su se povukle iz 35 organizacija koje nisu deo Ujedinjenih nacija (UN) i još 31 tela u okviru UN-a. Među potonjima je i Mehanizam. Kako je objašnjeno u memorandumu koji prati ovu odluku, za tela koja rade u okviru Ujedinjenih nacija "povlačenje znači prestanak učešća ili njihovog finansiranja, u meri u kojoj je to dopušteno zakonom". U Međunarodnom rezidualnom mehanizmu za RSE je rečeno da trenutno nisu u mogućnosti da komentarišu odluku SAD. Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš saopštio je da će sva tela nastaviti sa sprovođenjem svojih mandata "kako su ih utvrdile države članice". Gutereš je u saopštenju na sajtu UN-a naveo da "obavezni doprinosi redovnom budžetu UN-a, koje je odobrila Generalna skupština, predstavljaju pravnu obavezu sve države članice, uključujući i Sjedinjene Države". Kako će uticati na rad Mehanizma?Rezidualni mehanizam osnovao je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 2010. godine, sa idejom da nasledi Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Međunarodni krivični sud za Ruandu. Kao i u slučaju drugih institucija Ujedinjenih nacija, za finansiranje Mehanizma države članice UN izdvajaju obavezne doprinose, srazmerno njihovim finansijskim kapacitetima. Prema rečima Marka Milanovića, u ovom trenutku je teško proceniti kakve bi posledice po rad ove institucije mogla imati odluka SAD. "Mi zapravo ne znamo da li postoje neki alternativni načini da do novca dođe", kaže Milanović. On dodaje da bi to moglo da utiče na produženje mandata Mehanizma, koji ističe ove godine. Ipak, Marko Milanović, napominje da do sada ni Rusija, koja je takođe stalna članica Saveta bezbednosti, nije sabotirala rad Mehanizma. "Čisto sumnjam da će Sjedinjene Države reći – mi ne samo da nećemo to da eksplicitno podržavamo, nego stavljamo i veto na produžetak mandata Rezidualnog mehanizma. Ali, sama činjenica da oni imaju manjak resursa znači da ne mogu da vrše sve funkcije koje su do sada vršili", kaže sagovornik RSE. Profesor Milanović napominje da odluka SAD ne može uticati na presude koje je Mehanizam ranije doneo. "Te presude su donete i konačne", kaže Milanović. Pred ovom institucijom pravosnažno su osuđeni, između ostalih, najviši vojni i politički zvaničnici bh. entiteta Republike Srpske za genocid i kršenja međunarodnog prava tokom rata u BiH. Mehanizam je doneo pravosnažne presude u predmetima protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, osuđenog na 40 godina zatvora za zločine u Bosni i Hercegovini, kao i bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, prvostepeno osuđenog na doživotni zatvor. U maju 2023. pravosnažnu su osuđeni i bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i njegov pomoćnik Franko Simatović na po 15 zatvora zbog zločina nad nesrpskim stanovništvom u BiH i Hrvatskoj. Tom presudom su završeni svi postupci koji su pred ovom instancom vođeni za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije. Postupak protiv dvoje radikalaProfesor Marko Milanović smatra da povlačenje SAD može uticati na tekuće slučajeve, poput onog u kom Mehanizam vodi postupak protiv dvoje pripadnika ultradesničarske Srpske radikalne stranke zbog nepoštovanja suda. "Mi imamo situaciju da Srbija odbija da sarađuje sa Mehanizmom u tom slučaju. Sada, kada američka administracija šalje poruku da njih taj sud više ne interesuje, to znači da je bilo kakav pritisak prema Srbiji utoliko manji", smatra Milanović. Srbija duže od decenije odbija da izruči Hagu članove Srpske radikalne stranke Petra Jojića i Vjericu Radetu. Haški tribunal ih je oktobra 2012. godine optužio da su uticali na svedoke u procesu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja. Prvi nalog za hapšenje Jojića i Radete Haški sud je Srbiji uputio 2015. godine, a Beograd od tada odbija da ih izruči, uz obrazloženje da za to "nema osnova", pošto Zakon o saradnji Srbije s Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i optuženih za nepoštovanje suda. Ovo tumačenje sud u Hagu je više puta odbacio.

U optužnom predlogu koji je protiv ministra kulture u Vladi Srbije Nikole Selakovića podiglo Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), Selaković i još tri osobe sumnjiče da su falsifikovali dokumenta i zloupotrebili službeni položaj kako bi kompleks Generalštaba u centru Beograda izgubio status kulturnog dobra. Pored Selakovića, optužnim predlogom obuhvaćeni su i Slavica Jelača, zaposlena u Ministarstvu kulture na funkciji vršioca dužnosti sekretara, Goran Vasić, vršilac dužnosti direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Aleksandar Ivanović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda. U optužnom predlogu u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, svi oni terete se za izvršenje krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja. Osim za zloupotrebu službenog položaja, Selaković, Vasić i Jelača terete se i za falsifikovanje službene isprave, a Ivanović za falsifikovanje službene isprave pomaganjem. Tužilaštvo u optužnom predlogu traži da se Selakoviću izrekne kazna zatvora u trajanju od tri godine. Kako je za RSE ranije potvrđeno u Višem sudu u Beogradu, suđenje Selakoviću i drugim okrivljenima u ovom predmetu trebalo bi da otpočne 4. februara. Selaković je tokom saslušanja u Tužilaštvu za organizovani kriminal negirao krivicu za krivična dela koja mu se stavljaju na teret. RSE je poslao upit Ministarstvu kulture sa pitanjem da li će se Selaković odazvati pozivu i prisustvovati glavnom pretresu. Odgovor nije stigao. Skidanje statusa kulturnog dobra za kompleks Generalštaba u centru Beograda bio je prvi korak vlasti kako bi se omogućila gradnja na tom mestu. Luksuzni kompleks na mestu Generalštaba trebalo je da gradi kompanija zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Firma "Affinity Partners" Džareda Kušnera (Jared Kushner) je u danu podizanja optužnice protiv Selakovića saopštila da odustaje od planirane gradnje. Kakva je uloga Selakovića?U optužnom predlogu TOK-a, navodi se da je Selaković u periodu od druge polovine maja do kraja novembra 2024. godine "prekoračio granice svojih službenih ovlašćenja" i "naneo štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije". Dodaje se da je "svojim potpisom overavao službene isprave sa neistinitom sadržinom i iste upotrebljavao u službi kao da su istinite". Do falsifikovanja dokumenata koji su kasnije poslužili Vladi Srbije da 19. novembra donese odluku o ukidanju statusa kulturnog dobra zgradama Generalštaba i Ministarstva odbrane došlo je po nalogu Selakovića, navodi se. "Okrivljeni Nikola Selaković je 10. jula 2024. pozvao okrivljene Gorana Vasića, v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Aleksandra Ivanovića, v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda u Ministarstvo kulture i u prisustvu okrivljene Slavice Jelače, v.d. sekretara Ministarstva kulture im naložio da istog dana Ministarstvu kulture podnesu akte koje bi naslovili kao Predlog odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba", navodi se u optužnom predlogu. Dodaje se da je Goran Vasić po nalogu Selakovića "sačinio akt sa neistinitom sadržinom", i to sam "bez znanja i učešća konzervatora i drugih stručnih lica Zavoda koji su jedino ovlašćeni da izrade i pravno uobliče" predlog o prestanku svojstva kulturnog dobra za kompleks Generalštab. Okrivljeni Aleksandar Ivanović tereti se da je takođe 10. jula 2024. godine po nalogu Selakovića sačinio akt predloga za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba. Taj akt je predao v.d. sekretarki Ministarstva kulture Slavici Jelači. Šta je o optužbama rekao Selaković?Kako se navodi u optužnom predlogu, Selaković je tokom saslušanja u tužilaštvu 4. decembra 2025. negirao izvršenje krivičnog dela. Selaković je tokom saslušanja naveo da "nije tačno da je bilo kome, pa ni okrivljenom Ivanoviću naložio da nešto falsifikuje". On je tokom saslušanja, kako se navodi u optužnom predlogu, izjavio da "tužilaštvo za organizovani kriminal učestvuje u državnom udaru". Selaković je po pokretanju postupka u više navrata iznosio optužbe i uvrede na račun Tužilaštva za organizovani kriminal. Bez navođenja dokaza, optužuje ih da rade po nalogu neimenovanih centara moći, čiji je cilj rušenje vlasti u Srbiji i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Nakon podizanja optužnog predloga, Selaković je poručio da se "raduje suđenju". Po Ustavu, Selakovića štiti imunitet na koji može da se pozove ukoliko je pozvan na krivičnu odgovornost. Tužilaštvo na meti napada predstavnika vlastiIstraga Tužilaštva za organizovani kriminal pokrenuta je u maju ove godine. Tada je Kušnerova firma saopštila da je sudbina projekta "neizvesna" i odbacila bilo kakvu povezanost sa falsifikovanjem dokumenata na osnovu kojih je Vlada Generalštabu ukinula status kulturnog dobra. Od maja predstavnici vlasti iznosili su optužbe i uvrede na račun Tužilaštva za organizovani kriminal, zbog čega je samo tužilaštvo u više navrata ukazivalo da je time ugrožena bezbednost tužilaca i da je reč o neprimerenom pritisku na tužilaštvo. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tužioce TOK-a više puta nazvao "kriminalnom bandom". On je ocenio da je on "meta" tužilaštva. U izjavi od 7. januara Vučić je rekao da će istog dana kada TOK podigne optužnicu protiv njega u aferi "Generalštab" dati pomilovanje ministru kulture Nikoli Selakoviću i ostalima protiv kojih je TOK pokrenulo postupak. Vučić inače nije obuhvaćen optužnim predlogom Tužilaštva za organizovani kriminal. Predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti izašli su krajem novembra u javnost sa inicijativom o reorganizaciji Tužilaštva za organizovani kriminal i da se ono podvede pod Više javno tužilaštvo u Beogradu kao posebno odeljenje. Tome se protive sam TOK i Vrhovno javno tužilaštvo i ovu inicijativu smatraju političkim pritiskom na sudsku vlast.

U četvtak rano ujutu došlo je do požara na bočnom ulazu u novosadsku katedralu, Crkvu Imena Marijinog. Povređenih nema, a na vratima crkve je pričinjena šteta, javila je agencija Beta. Za sada nema zvaničnih podataka o uzroku požara. Iz policije su za Radio Slobodna Evropa saopštili da rade na rasvetljavanju svih okolnosti. Župnik te crkve Atila Zeler ocenio je za lokalni portal 021.rs da je reč o podmetnutom požaru. "U ranim satima došlo je do podmetanja požara sa severne strane bočnih vrata na Katedrali, odnosno župnoj Crkvi Imena Marijinog. Ne znamo razlog zašto je požar podmetnut", kazao je. Gradonačelnik pozvao nadležne da hitno reagujuGradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin ocenio je da paljanje vrata Katedrale predstavlja "nedopustiv čin nasilja i vandalizma", preneo je njegov kabinet. "Svako ugrožavanje verskih objekata i prava vernika je direktan napad na suživot i bezbednost svih naših sugrađana", rekao je. On je pozvao nadležne da hitno reaguju i procesuiraju počinioce. "Grad će pružiti punu podršku institucijama u rasvetljavanju ovog događaja i učiniti sve što je u našoj nadležnosti kako se ovakvi incidenti više ne bi ponovili", kazao je Mićin. Ministar za ljudska i manjinska prava: 'Neprihvatljiv napad na versku slobodu'Požar na novosadskoj katedrali osudio je i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Srbije Demo Beriša. On je to to nazvao "vandalskim činom" koji predstavlja "neprihvatljiv napad na versku slobodu, bezbednost i temeljne vrednosti društva". Istakao je da je svaki vid nasilja i ugrožavanja verskih objekata ozbiljno kršenje prava na slobodu veroispovesti i direktan udar na međusobno poštovanje i toleranciju među građanima Srbije. "Ovakvi incidenti ne smeju imati mesto u našem društvu. Srbija je posvećena zaštiti svih verskih zajednica i njihovih objekata, kao i očuvanju mira, sigurnosti i međusobnog uvažavanja", poručio je. Novosadska opozicija traži transparentnu istraguNa otkrivanje počinilaca apelovao je i opozicioni Gradski odbor Demokratske stranke (DS). U saopštenju te stranke navodi se da krivci za to delo moraju odmah biti identifikovani i procesuirani, bez obzira na motive i eventualne nalogodavce. "Imajući u vidu trenutak u kojem se incident dogodio i opštu društvenu atmosferu, ne može se unapred isključiti mogućnost da je reč o svesnom pokušaju izazivanja verske i nacionalne mržnje", ocenjuje se u saopštenju. Reagovao je i pokret "Kreni-promeni" ocenivši da je "napad na Katedralu ujedno i napad na duh Novog Sada". "Napadnut je verski objekat, ali je istovremeno napadnuto sve ono što Novi Sad simbolizuje: zajedništvo, različitost, toleranciju i uzajamno poštovanje", poručili su. Građanski pokret Bravo zatražio je "hitnu, potpunu i transparentnu istragu, identifikaciju i procesuiranje odgovornih, jasnu i nedvosmislenu reakciju svih nadležnih institucija, kao i da Grad Novi Sad bez odlaganja sanira nastalu štetu na objektu". Osude Socijaldemokratske partije HrvatskeOpoziciona Socijaldemokratska partija Hrvatske (SDP) osudila je izbijanje požara, navodeći da taj čin vandalizma predstavlja simptom dubljeg problema. Najveća hrvatska opoziciona stranka ocenila je da je reč o "zloupotrebi vere koja se sve češće ne koristi kao lični moralni korektiv, nego kao sredstvo podele društva na 'nas' i 'njih'". "U sekularnoj državi vera može i treba da bude izvor zajedništva i da oblikuje lične vrednosti poput solidarnosti, odgovornosti i brige za druge. Nažalost, sve češće svedočimo njenoj instrumentalizaciji u političke svrhe, gde se pod krinkom 'višeg autoriteta' skrivaju interesi moći, a kritičari se proglašavaju neprijateljima nacije", piše u saopštenju. Crkva Imena Marijinog izgrađena je krajem 19. veka. Nalazi se na centralnom gradskom trgu i jedan je od simbola Novog Sada.

Zbog obilnog snega u Srbiji pojedina mesta na zapadu zemlje peti dan su bez električne energije, saobraćaj je otežan na većini putnih pravaca, a javni prevoz u Beogradu odvija se po skraćenom redu vožnje. Usled visokog vodostaja reka i prekida u snabdevanju električnom energijom vanredna situacija proglašena je u Majdanpeku, Osečini, Loznici, Vladimircima, Krupnju, delu teritorije Prijepolja i u Malom Zvorniku na zapadu zemlje. Najviše problema u isporukama struje je u Kolubarskom, Mačvanskom i Zlatiborskom okrugu na zapadu Srbije. Radio-televizija Srbije javila je da su meštani sela Šljivova kod Krupnja na zapadu pet dana bez električne energije. Predsednik opštine Krupanj Mladen Stefanović rekao je da je pojačan broj ekipa na terenu kao bi struja došla do potrošača. Povodom snega i ledenog talasa u Srbiji, premijer Đuro Macut izjavio je 8. januara za Radio-televiziju Srbije (RTS) da je situacija pod kontrolom. „Imamo nekoliko mesta u kojima je elektrodistributivna mreža pod udarom ali ljudi su na terenu i otklanjaju kvarove”, rekao je Macut. Preduzeće Putevi Srbije saopštilo je da je zabrana saobraćaja za kamione na snazi u zapadnim krajevima zemlje na području Valjeva, Požege, Užica, Novog Pazara, Ivanjice i Kruševca, kao i na istoku na teritoriji Zaječara. Dodaje se da su državni putevi prohodni i da se ostali čiste po prioritetima. Zbog snega koji ponovo pada od srede skraćen je jedan broj linija javnog prevoza u Beogradu, dok na trasama na kojima uobičajeno saobraćaju trolejbusi sada voze autobusi. U jutarnjim satima 8. januara većina ulica glavnog grada bila je neočišćena od snega. Proteklih dana u pojedinim delovima Srbije bilo je do 30 centimetara snega. Sektor za vanredne situacije saopštio je da je od 4. januara intervenisao 40 puta i evakuisao 20 ljudi. Republički hidrometeorološki zavod javio je da će u petak, 9. januara, u Srbiji biti veoma hladno, sa mrazevima od -14 stepeni Celzijusa na severu do -10 na jugu i jugoistoku.

Srbija je na listi država koje su se uskladile sa odlukom Evropske unije (EU) o restriktivnim merama protiv Venecuele. Ovo stoji u ažuriranoj verziji deklaracije šefice evropske diplomatije Kaje Kallas, kojom ona potvrđuje koje treće zemlje su se uskladile sa odlukama o evropskim sankcijama. Pozivajući se na zvanični dokument objavljen na sajtu Saveta EU, Radio Slobodna Evropa (RSE) je prvobitno javio da je Srbija jedina zemlja kandidat iz regiona koja se nije uskladila sa ovom odlukom. Međutim, kako se saznaje iz izvora EU, neobuhvatanje Srbije na listi zemalja koje su se uskladile posledica je tehničkog propusta službi koje rade na ažuriranju podataka o usklađenosti drugih država sa stavovima Evropske unije. Radi se o odluci EU da produži restriktivne mere do januara 2027. godine, zbog, kako se navodi u odluci, "produbljivanja političke krize u Venecueli, kao i upornih akcija koje potkopavaju demokratiju i vladavinu prava, kontinuiranih kršenja ljudskih prava i represije nad civilnim društvom i demokratskom opozicijom, uključujući i u vezi sa sprovođenjem i događajima nakon predsedničkih izbora održanih 28. jula 2024. godine". "One će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta (EU). Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", navela je šefica evropske diplomatije Kaja Kallas. Odluka je doneta u decembru prošle godine, pre dešavanja 3. januara, kada su američke snage uhapsile, sada već svrgnutog predsednika Venecuele, Nikolasa Madura, i njegovu suprugu Siliju Flores. Srbija se, međutim, nije uskladila sa sankcijama zbog potkopavanja ili ugrožavanja teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine, kao ni sa restriktivnim merama u vezi sa destabilizujućim aktivnostima Rusije. Sa druge strane, mere sa kojima se Srbija uskladila sa odlukama Evropske unije odnose se na situaciju u Maliju, Haitiju i Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji. Srbija je kandidat za punopravno članstvo u EU od 2012. godine, a pristupne pregovore otvorila je 2014. godine. Od svake države kandidata očekuje se da se postepeno uskladi sa spoljnom politikom EU, dok usklađenost mora biti potpuna u trenutku članstva. Od agresije Rusije na Ukrajinu 2022. godine, stepen usklađenosti je opao, jer Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji. To je jedan od razloga zbog kojih Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje od decembra 2021. godine i izgubila je status zemlje lidera u pristupnom procesu. U međuvremenu, prema izveštaju o napretku koji je objavila Evropska komisija u novembru 2025. godine, usklađenost Srbije sa restriktivnim merama EU povećana je na 63 odsto, u poređenju sa 59 odsto zabeleženih 2024. godine. Ovo povećanje odnosi se na ostale mere koje EU uvodi prema takozvanim trećim zemljama, a ne na Rusiju.

Suđenje ministru kulture u Vladi Srbije Nikoli Selakoviću za zloupotrebu službenog položaja u slučaju "Generalštab" zakazano je za 4. februar u Specijalnom sudu u Beogradu, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa u Višem sudu. Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je 15. decembra 2025. optužni predlog protiv Selakovića i još tri osobe, koje optužuje da su svojim položajem uticali ili falsifikovali dokumenta na osnovu kojih je kompleks Generalštaba u centru Beograda izgubio zaštitu kao kulturno dobro. To je bio prvi korak vlasti, kako bi se omogućila gradnja na ovom mestu. Luksuzni kompleks na mestu Generalštaba trebalo je da gradi kompanija zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Firma "Affinity Partners" Džareda Kušnera (Jared Kushner) je u danu podizanja optužnice protiv Selakovića saopštila da odustaje od planirane gradnje. Branilac ministra kulture Vladimir Đukanović naveo je na društvenoj mreži X da je tek 6. januara dobio optužni predlog, uz ocenu da je to pokazatelj da je Selakoviću i ostalima "presuda već doneta i da je suđenje farsa". Selaković je saslušan 4. decembra, a nakon što je dao iskaz izneo je optužbe i uvrede na račun Tužilaštva za organizovani kriminal. Bez navođenja dokaza, optužio ih je da rade po nalogu neimenovanih centara moći, čiji je cilj rušenje vlasti u Srbiji i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. I Vučić je optužio Tužilaštvo i antivladine demonstrante, koji se protive gradnji na mestu Generalštaba, za odluku Kušnerove kompanije da odustane od projekta. Predsednik Srbije je više puta do sada najavio podnošenje krivičnih prijava protiv "svih koji su učestvovali u hajci i uništenju investicije". Pored antivladinih demonstranata, gradnji na mestu Generalštaba protive se i opozicija i stručna javnost. Umesto rušenja zgrada oštećenih u NATO bombardovanju 1999, zalažu se za njihovu obnovu i da zadrže status zaštićenog kulturnog dobra.

Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je 8. januara da su predstavnici mađarskog MOL počeli analizu poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) koja je zbog većinskog ruskog vlasništva pod sankcijama Sjedninenih Država. Macut je za Radio-televiziju Srbije izrazio očekivanje da će u narednom periodu uslediti "dobre vesti", i da je dolazak predstavnika MOL deo procedure koja prethodi donošenju konačnih odluka u vezi sa kupoprodajnim ugovorom i transakcijom. Delegacija MOL-a od 5. januara obilazi Rafineriju u Pančevu i ostala glavna postrojenja NIS-a, skladišta i instalacije, benzinske stanice i pančevačku Petrohemiju. Iz te kompanije su ranije za RSE rekli da razmatraju sve opcije koje bi omogućile da "zajedno dodatno ojačamo bezbednost snabdevanja u regionu". Macut je podsetio da je NIS dobio licencu za nastavak rada tokom januara i da se očekuje dopremanje novih količina sirove nafte preko Janafa, kao i ponovno pokretanje prerade u drugoj polovini meseca. On je rekao da će se u nastavku razmatrati i pitanje transformacije vlasničke strukture, uz mogućnost da Srbija poveća svoj vlasnički udeo. "Ako bismo imali veći procenat dobili bismo kontrolnu moć nad Naftnom industrijom Srbije", rekao je Macut. Ruska državna kompanija Gasprom (Gazprom), njena ćerka firma Gasprom Njeft (Gazprom Neft) i akcionarsko društvo Intelligence iz Sankt Peterburga imaju 56,15 odsto akcija u NIS-u, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara. NIS je od oktobra pod sankcijama SAD, dok američka administracija pokušava da onemogući Rusiju u korišćenju prihoda od energetike za rat u Ukrajini.

Oko 11 odsto spoljnog duga Srbije čine dugovanja prema državnoj kineskoj Export Import banci, pokazuje poslednji izveštaj iz oktobra Uprave za javni dug, koja radi u okviru Ministarstva finansija Srbije. Srbija trenutno isplaćuje više od deset kredita Kini koje je podigla uglavnom za infrastrukturne projekte, a taj dug iznosi oko 2,8 milijardi evra. Ipak, to nije cela slika zaduženosti Srbije prema Kini jer je Srbija podizala kredite i od Banke Kine (Bank of China) za projekte izgradnje komunalne i kanalizacione infrastrukture, vidi se u budžetu koji je Srbija usvojila za 2026. godinu. Iz Narodne banke Srbije odbili su da za Radio Slobodna Evropa (RSE) dostave koliko iznosi ukupan dug Srbije prema kineskim bankama i državi Kini navodeći da su u pitanju poverljivi podaci, a iz Ministarstva finansija nisu odgovorili na upit RSE da dostave te podatke. Dostupni podaci Uprave za javni dug pokazuju i da se Srbija više zadužila kod kineske Export Import (EXIM) banke nego kod pojedinih evropskih banaka, kao što je Evropska investiciona banka. Sonja Stojadinović, istraživačica i politikološkinja koja se bavi kineskim investicijama, za RSE kaže da je to očekivano. "Kod kineskih kredita procedura (dobijanja kredita) je kraća, ali nije toliko transparentna", tvrdi ona. Angažovanje kineskih kompanija na infrastrukturnim projektima u Srbiji prate optužbe za netransparentnost i zaobilaženje procedura koje podrazumevaju raspisivanje javnih tendera. Vlasti u Srbiji pozivaju se na međunarodni ugovor o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture koji je Srbija sa Kinom potpisala 2009, a koji omogućava direktno ugovaranje posla sa kineskim kompanijama bez raspisivanja tendera. Pitanje transparentnosti srpsko-kineskih poslova posebno je apostrofirano u javnosti otkako je u novembru 2024. pala nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu i usmrtila 16 ljudi. Stanica je bila deo projekta modernizacije pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom na kom je, bez tendera, angažovan konzorcijum kineskih kompanija China Railway International (CRIC) i China Communications Construction Company (CCCC). Ove kompanije sada su obuhvaćene istragom Tužilaštva za organizovani kriminal koje tereti pojedine funkcionere da su tim kompanijama na projektu "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara. Srbija je za ovaj projekat rekonstrukcije pruge podigla kredit koji će plaćati do 2039, a trenutno stanje duga je 763 miliona evra, navodi se u budžetu Srbije za 2026. Zašto Srbija uzima kineske kredite?Politikološkinja Sonja Stojadinović kaže da se odgovor krije u "jednostavnim procedurama". "Kineski krediti su povoljniji što se tiče procesa, lakše se dobijaju, brže realizuju i u pogledu uslova u poređenju sa Evropskom investicionom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj", kaže ona. Stojadinović objašnjava da evropske banke imaju "veliki spisak političkih uslova koje države treba da ispune" da bi dobile kredit, poput regularnih izbora, poštovanja ljudskih prava, slobode govora. "Kod kineskih nema političkih uslova sem da se država ne meša u unutrašnju i spoljnu politiku Kine, odnosno da podržava politiku jedne Kine", navodi ona. Zvanični Beograd, inače, podržava "politiku jedne Kine" prema kojoj je ostrvo Tajvan, koje sebe smatra suverenom državom, deo kineske teritorije. Kineski krediti su, prema rečima Stojadinović, u proseku nešto skuplji od kredita evropskih banaka. "To nije velika razlika - oko 0,5 do 1,2 odsto je kamata viša", kaže ona. Vlasti u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, kako navodi, naklonjeniji su kineskim kreditima i kako bi građanima demonstrirali "efikasnost" u gradnji putne i železničke infrastrukture. "Vlast želi da se to (projekat) što pre uradi kako bi imala veći politički kredit kod građana na sledećim izborima", kaže Stojadinović. Zvaničnici Srbije hvale saradnju sa Kinom, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je u decembru da je "Kina iskreni i čelični prijatelj Srbije". Koji projekti se finansiraju iz kineskog kredita?U budžetu Srbije za 2026. navedeno je da je Srbija u postupku otplate 14 kredita Export Import banci, a među njima su izgradnja beogradskog mosta Zemun-Borča, obilaznice oko Beograda, modernizacija pruge Novi Sad-granica sa Mađarskom. Pojedini projekti su iz oblasti energetike, kao što je izgradnja toplovoda u Beogradu, kao i projekat Kostolac B - modernizacija termoelektrane Kostolac na istoku zemlje. U budžetu je naveden i kredit za projekat uvođenja Nuctech sistema za inspekciju kontejnera/vozila na graničnim prelazima. RSE je 2023. pisao o postavljanju mobilnih skenera kineskog proizvođača "Nuctech" na granici Srbije-Bugarske uprkos tome što se ova kompanija našla na "crnoj listi" Sjedinjenih Država, a deo poslanika Evropskog parlamenta tražio je od Evropske komisije da kompaniju isključi iz tendera iz bezbednosnih razloga. Budžet Srbije za 2026. pokazuje da se Srbija zadužila i kod Banke Kine, između ostalog, za projekat "Čista Srbija", koji je najavljen kao jedna od "najvećih investicija" u zaštitu životne sredine. Reč je o projektu izgradnje kanalizacije i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u više mesta u Srbiji. Zašto Kina daje Srbiji kredite?Politikološkinja Sonja Stojadinović objašnjava da je Kina prisutna u Srbiji i šire, na Zapadnom Balkanu, iz ekonomskih i političkih razloga. "Balkan je deo Inicijative 'Pojas i put'. Balkan je važan kako bi se putevima i železnicom povezala Atina i Budimpešta i omogućilo dalje širenje Kine u istočnoj i centralnoj Evropi", kaže ona. Većinski vlasnik najveće grčke luke Pirej je kineska kompanija "COSCO Shipping". Brza pruga Beograd – Budimpešta, čiji se deo u Srbiji finansira iz kineskog kredita, deo je inicijative "Pojas i put" i strateškog cilja Kine za povezivanjem luke Pirej sa centralnom Evropom, odnosno Mađarskom kao jednom od država Evropske unije. Stojadinović kaže da izgradnja infrastrukture omogućava Kini "da se njihov čelik i drugi proizvodi prodaju". Kina je u Srbiji prisutna i kao investitor. Najveći kineski investitori u Srbiji su kompanija Ziđin, koja je 2018. godine kupila državnu rudarsku kompaniju RTB Bor, kao i kompanija Hestil koja je kupila Železaru Smederevo 2016. godine. Oba investitora prati zabrinutost i optužbe lokalnih aktivista za zagađenje životne sredine. 'Crne rupe' kinesko-srpske saradnjeNa adresu zvaničnog Beograda u više navrata stizale su kritike i upozorenja iz Brisela i Vašingtona zbog intenziviranja saradnje Srbije sa Kinom. Saradnja je jačala od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine. Jedna od najvećih zamerki je manjak transparentnosti i zaobilaženje procedura kada je reč o angažovanju kineskih kompanija. Sonja Stojadinović smatra da se saradnja Srbije i Kine odvija mimo standarda i ima više "crnih rupa". "Srbija u te aranžmane ulazi jer je to brže i lakše, zato što je to dogovor tete-a- tete (licem u lice), nije transparentno, nema tendera", kaže ona. Kineske kompanije angažovane su ne samo na državnim projektima koji se finansiraju kreditima iz Kine, već i na drugim velikim poslovima za koje država nije raspisivala javni poziv i birala izvođače radova na tenderu. Za veliki projekat međunarodne izložbe EXPO u Beogradu angažovana je državna kineska kompanija Pauerčajna (PowerChina). Srbija je za ovaj projekat donela specijalan zakon (lex specijalis) u kome je navedeno da "neće primenjivati odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke" zbog hitnosti realizacije projekta. RSE je u decembru pisao o projektu izgradnje novog Mosta na Savi u Beogradu na kom su takođe angažovane kineske kompanije bez tendera. Srbija se u tom slučaju pozvala na Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Srbije i Kine koji je potpisan 2009. godine sa ciljem unapređenja saradnje, posebno u oblasti infrastrukture. U aneksu 2 ovog sporazuma, potpisanog 2014, navedeno je da se projekti u okviru tog sporazuma "ne podležu obavezi raspisivanja javnog nadmetanja".

Meštani Malog Zvornika i sela u okolini Loznice blokirali su magistralni put u Brasini na zapadu Srbije jer duže od četiri dana domaćinstva u tom kraju nemaju električnu energiju. Kako su 7. januara preneli lokalni mediji, okupljeni su rekli da im se nadležni nisu obratili sa informacijama o aktuelnom stanju ili eventualnoj pomoći. Naveli su da su bili prinuđeni da se okupe na Božić po Julijanskom kalendaru kako bi apelovali da problem što pre bude rešen. Dodali su da neki meštani ovog područja više od četiri dana nemaju ni vodu. Kolaps u snabdevanju električnom energijom na zapadu Srbije nastao je nakon što je u novoj godini pao sneg. Iz Elektroprivrede Srbije saopštili su da rade na rešavanju problema. U Loznici je bez struje oko 10.500 ljudi za koje su nadležni najavili dostavljanje agregata ukoliko snabdevanje ubrzo ne bude uspostavljeno. Ove sedmice u Srbiji pada obilan sneg sa temperaturama koje se u planinskim krajevima kreću do minus četrnaest stepeni Celzijusa. Mokar i težak sneg i polomljeno drveće oštetili su dalekovode i izazvali kvarove na niskonaponskoj mreži. Situacija sa snabdevanjem strujom i vodom najteža je u Mačvanskom okrugu na zapadu zemlje gde je 45 mesnih zajednica bilo bez struje. U Kolubarskom okrugu najviše problema imaju sela na području Osečine i Valjeva. U Krupnju je bez električne energije bilo 1.500 domaćinstava. Bez struje je ostalo i više sela i naselja na teritoriji Užica, Požege i Kosjerića.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da su Tirana, Priština i Zagreb napravili "vojni, ofanzivni savez". "Reč je o ofanzivnom savezu. Postoje ljudi koji maštaju da kada dođe do sukoba između dela zapada i Rusije, da je to prilika da nekadašnji ruski saveznici kao što smo mi, budemo potpuno zgaženi", rekao je Vučić za TV Informer. Predsednik Srbije je u više navrata prethodnih meseci optuživao Hrvatsku, Albaniju i Kosovo da su napravili vojni savez protiv Srbije i srpskog naroda. Ministri obrane Hrvatske, Albanije i Kosova potpisali su u martu 2025. deklaraciju o jačanju obrambene saradnje. Ranije je iz Vlade Hrvatske rečeno za RSE da Deklaracija niti stremi ka osnivanju vojnog saveza, niti je takav savez potreban pored NATO-a. Odgovarajući na ranije Vučićeve optužbe, hrvatski ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović pozvao je na mir i saradnju u regionu. "Hrvatska je članica Europske unije i sve što radi u međunarodnim odnosima radi transparentno", poručio je Božinović 6. januara. Hrvatska i Albanija su članice NATO-a dok Kosovo, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje, nije članica alijanse.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je država pripremila svoj paket za Naftnu industriju Srbije (NIS) ako propadnu pregovori sa mađarskim MOL-om o kupovini ruskog udela. On je na TV Informer rekao da se nada da to ipak neće biti potrebno i da će se napraviti dogovor sa MOL-om o NIS-u, koji je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. "Ako ne, mi smo spremili naš paket sa čim idemo od 15. januara i to je to. Nadam se da neće biti potrebno", dodao je ne navodeći detalje. Prethodno je mađarska MOL Grupa, povodom obilaska postrojenja NIS-a, navela za RSE da razmatraju sve opcije koje bi omogućile da "zajedno dodatno ojačamo bezbednost snabdevanja u regionu". "Srbija je za nas važna zemlja, a naša saradnja sa srpskim partnerima je odlična", rečeno je u MOL-u 6. januara za RSE. MOL nije konkretno odgovorio na pitanje da li razmatra preuzimanje ruskog vlasništva u NIS-u. Delegacija te kompanije od 5. januara obilazi Rafineriju u Pančevu i ostala glavna postrojenja NIS-a, skladišta i instalacije, benzinske stanice i pančevačku Petrohemiju. Vučić je ponovio da se nada da će Srbija u narednom periodu moći da kupi bar još pet odsto akcija u NIS-u, jer bi tada "imala punu kontrolu nad onim što bude radio većinski vlasnik." "Važno nam je da imamo 34 odsto, više od trećine, pošto tada možete da imate uvid u finansije i u sve drugo", rekao je. Srbija sada ima udeo od 29,87 odsto u vlasništvu NIS-a. NIS je od oktobra pod američkim sankcijama, dok američka administracija pokušava da onemogući Rusiju u korišćenju prihoda od energetike za rat u Ukrajini.

Deo potrošača u Mačvanskom i Kolubarskom okrugu, na zapadu Srbije, zbog snega i dalje nema struju. Marijana Petković iz Gornjih Nedeljica kod Loznice, u Mačvanskom okrugu, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da meštani tog naselja nemaju struju već ćetvrti dan, kao ni vodu. Kako je navela ni susedna sela nemaju električnu energiju. Mnogi potrošači su i dalje bez električne energije dok se u zemlji obeležava Božić po julijanskom kalendaru. U Mačvanskom okrugu, kakoje preno RTS, u oko 45 mesnih zajednica i dalje nema struje. Dok u Kolubarskom okrugu najviše problema imaju žitelji na seoskom području opštine Osečina i Grada Valjeva. Na području Grada Valjeva od nedelje u 23.30 bez struje su meštani Kamenice, Osladića i Miličinice. Na teritoriji Loznice struje nema u još oko 20 mesnih zajednica, dok je u Malom Zvorniku deo problema rešen agregatima, preneo je Javni servis. Prema tim navodima u Krupnju je bez električne energije 1.500 domaćinstava, a u opštini Vladimirci, oko četiri mesne zajednice. Bez struje je i više užičkih sela i naselja, kao i nekoliko sela na teritoriji Požege i Kosjerića, takođe na zapadu Srbije. Kako je navedeno mokar i težak sneg i polomljeno drveće oštetili su dalekovode i izazivali kvarove na niskonaponskoj mreži. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je za TV Informer da je 7. januara ujutru bez struje bilo 25.000 domaćinstava, a dva dana ranije 45.000. EPS: Ekipe saniraju kvarove, najteže u selima kod Loznice i ValjevaElektrodistribucija Srbije (EDS) saopštila je da su njene ekipe nastavile da saniraju preostale kvarove na distributivnoj mreži u selima u brdsko-planinskim predelima Mačvanskog i Kolubarskog okruga. U saopštenju su naveli da se do kraja dana "očekuje značajno poboljšanje snabdevanja električnom energijom na području Elektrodistribucije Loznica i Valjevo". I pored činjenice da su ekipe EDS-a sanirale većinu kvarova na dalekovodima, nove snežne padavine su izazvale nove padove stabala drveća na distributivnu mrežu i nove kvarove, dodali su. Elektromreža Srbije (EMS) saopštila je da je situacija u prenosnom sistemu Srbije stabilna i da do sada, uprkos lošim vremenskim prilikama, nije bilo ispada elemenata visokonaponske prenosne mreže. Iz ove kompanije su naveli da su uputili više svojih ekipa, vozila i radnih mašina na teren kako bi pomogli kolegama iz Elektrodistribucije Srbije (EDS) u stabilizaciji distributivne mreže u uslovima vanrednih vremenskih okolnosti. Takođe je zbog porasta vodostaja Drine uvedena vanredna odbrana od poplava u Loznici i Malom Zvorniku. Republički hidrometeorološki zavod saopštio je da se na istoku i jugoistoku Srbije uveče očekuje lokalno kiša koja će se lediti na tlu. Navedeno je da se na području severne, zapadne, centralne i jugozapadne Srbije posle podne i uveče očekuje sneg i povećanje visine snežnog pokrivača za 10 do 15 centimetara, lokalno i više.

Nakon što je deo šatorskog naselja pristalica vlasti uklonjen iz centra Beograda uoči Nove godine, drugi deo kampa koji je postavljen pre deset meseci i dalje zauzima prostor Pionirskog parka. Još uvek ga čuva uniformisana policija, ograđen je metalnim preprekama koje okružuju prostor pred zgradom Predsedništva Srbije, dok na par ulaza u kamp stoje šatori. Tokom dana 6. januara u njemu nije bilo "stanovnika" koji su se protekle godine u većem broju okupljali u takozvanom "Ćacilendu". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 28. decembra, najavljujući uklanjanje dela šatorskg naselja, da će jedan broj onih koji su boravili u kampu "još neko vreme" ostati ispred zgrade Predsedništva u Pionirskom parku. Prvi šatori u Pionirskom parku, ispred kancelarije šefa države, postavljeni su u martu 2025. kao odgovor na antivladine proteste sa kojih se traži odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra 2024. Šta kažu građani?Retki prolaznici u praznično vreme u Beogradu uglavnom i dalje nemaju pristup Pionirskom parku. "Pokušao sam tamo par puta da prođem i svaki put su me zaustavili. To je kao neka paravojna baza", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) student Petar. "Katastrofa. Generalno, život u ovom gradu postao je nemoguć", navela je Marina. "Ja sam svoje dete dovodio u Pionirski park ali je trenutno, verovatno, po naredbi nekog iz vrha države to tu ostalo", rekao je Nikola. "Ne znam zašto ga još nisu sklonili. To zna samo jedan čovek", rekla je Maja. Drugi deo takozvanog "Ćacilenda" koji je zauzimao prostor pred Domom Narodne Skupštine uklonjen je uoči Nove godine, kada je prekomponovan u takozvani "novogodišnji bazar". Saobraćaj je pušten u večernjim satima 4. januara. Šatorsko naselje na ulici pred zdanjem državnog parlamenta od marta je proširivano, da bi u avgustu bilo ograđeno i učvšćeno betonskim preprekama. Nepoznato do kada će šatori biti kod PredsedništvaTokom 2025. u "Ćacilendu" je zabeležen niz incidenata. Ljudi iz tog prostora bacali su pirotehnička sredstva, baklje, petarde i topovske udare na građane koji su demonstrirali u blizini "Ćacilenda" i Skupštine. U novembru se dogodila i pucnjava u kojoj je sedamdesetogodišnji muškarac iz pištolja ranio pedesetsedmogodišnjaka. Kako je RSE ranije pisao, u šatorskom naselju, među pristalicama vlasti, bili su i članovi ultradesničarskih grupa, osobe sa kriminalnim dosijeima, pa i osuđeni za ubistvo. Mediji u Srbiji izveštavali su i o nizu napada na novinarske ekipe koje su izveštavale u blizini šatorskog naselja navodeći da pripadnici policije ne reaguju na te incidente. Direktor policije Dragan Vasiljević negirao je u decembru da je Ćacilend restriktivna zona u koju se ulazi po strogo kontrolisanim uslovima. "Ovaj kamp je simbol slobode, najslobodnije mesto u srcu Evrope, koje se suprotstavlja okupaciji Srbije", izjavio je predsednik Aleksandar Vučić 22. oktobra prošle godine. Vlast u Srbiji nije saopštila kada će iz parka u centru Beograda biti uklonjen šatorski kamp.

Ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Davor Božinović pozvao je na mir i saradnju u regionu nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio Hrvatsku, Albaniju i Kosovo da su napravili vojni savez protiv srpskog naroda. "Hrvatska je članica Europske unije i sve što radi u međunarodnim odnosima radi transparentno", poručio je Božinović. Nakon učešća na tradicionalnom svečanom prijemu u organizaciji Srpskog narodnog vijeća (SNV) povodom proslave Božića po julijanskom kalendaru, Božinović je rekao da su poruke mira i saradnje nešto što treba da bude zajedničko u regionu i susedstvu. Dan ranije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom posete Trebinju, u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska, rekao da Hrvatska, Albanija i Kosovo nisu pravili savez protiv Austrije zato što je Austrija vojno neutralna, već protiv Srbije i srpskog naroda. "U Beogradu dobro razumemo novi vojni savez stvoren između Zagreba, Prištine i Tirane", izjavio je Vučić. Ministri obrane Hrvatske, Albanije i Kosova potpisali su u martu 2025. deklaraciju o jačanju obrambene saradnje. Ranije je iz Vlade Hrvatske rečeno za RSE da Deklaracija niti stremi ka osnivanju vojnog saveza, niti je takav savez potreban pored NATO-a. Hrvatska i Albanija su članice NATO-a dok Kosovo, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje, nije članica alijanse.