Poslanici Skupštine Srbije u sredu nisu izglasali nepoverenje Vladi premijera Đura Macuta nakon trodnevne rasprave. Predsednica Skupštine Ana Brnabić konstatovala je da je "za" predlog glasalo 40 poslanika, "protiv" 135, dok je "uzdržan" bio samo jedan. Budući da je su se poslanici izjasnili oko jedine tačke dnevnog reda, predsedavajuća je konstatovala kraj sednice. Poslanici Skupštine Srbije od ponedeljka su raspravljali o poverenju Vladi premijera Đura Macuta. Vanredno zasedanje Skupštine počelo je govorom predsednika i poslanika Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić tokom kog je četiri sata obrazlagao predlog opozicije za izglasavanje nepoverenja Vladi, a premijer potom oko sat odgovarao na iznetu kritiku. Opozicioni poslanici su Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi podneli 13. februara, a razlog zbog koga traže glasanje o nepoverenju Vladi, kako se navodi u obrazloženju, jeste postojanje osnovane sumnje u, kako tvrde, umešanost pojedinih članova Vlade u aferu Generalštab, kao i to što predsednik Vlade tim povodom nije preduzeo nijedan akt.

Tri dana međusobnog propitivanja i prozivanja u Skupštini Srbije između poslanika opozicije i ministara. Afera Generalštab jedna je u nizu i povod zbog čega opozicija u parlamentu poziva članove Vlade na odgovornost. Ministri odgovaraju kontraoptužbama i navodima o političkoj motivisanosti zahteva opozicionih poslanika. Novinarka Antonela Riha kaže za RSE da veruje kako niko nije imao neka prevelika očekivanja od rasprave niti preveliku nadu da će Vlada da padne. Bitno je prema njenoj oceni što je opozicija imala priliku da postavi niz pitanja ministrima i pokrene niz priča o aferama. "A ono što smo videli to je da nema odgovora od strane vlasti. Nemaju odgovor na ključna pitanja koja opozicija postavlja, koja se tiču korupcije i organizovanog kriminala", navela je. Rasprava o nepoverenju Vladi odvija se u okolnostima kada vladajuća koalicija ima većinu za opstanak kabineta premijera Đura Macuta. Ali i sve učestalijih najava vlasti o skorašnjim vanrednim parlamentarnim izborima. Politikolog Dejan Bursać kaže za RSE da opozicija pokušava da nametne raspravu o odgovornosti. "A Srpska napredna stranka čeka mig Aleksandra Vučića, da li da izglasa nepoverenje sopstvenoj vladi i da onda idemo na eventualne izbore u oktobru", dodaje. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prethodno je najavio da će vanredni parlamentarni izbori biti održani u oktobru ili novembru, a predsednički nešto kasnije. Iako su 62 poslanika opozicije zahtev za raspravu o nepoverenju Vladi podnela još u februaru, trebalo je pet meseci da do nje i dođe. Opozicija je to pitanje pokrenula zbog skidanja zaštite sa kompleksa Generalštaba i krivičnog postupka koji se zbog toga vodi protiv ministra kulture Nikole Selakovića. Selakovića i još troje predstavnika državnih institucija, Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti da su falsifikovanjem dokumenata omogućili da Generalštab izgubi status zaštićenog kulturnog dobra. To je bio prvi korak vlasti, kako bi se na mestu Generalštaba u centru Beograda, porušenog u NATO bombardovanju 1999, omogućila gradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa. Nakon reakcije tužilaštva, kompanija "Affinity Partners" Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika, odustala je od izgradnje luksuznog kompleksa u centru Beograda na mestu porušenog Generalštaba. Za opoziciju Generalštab je 'politički pad' VladeI poslanici opozicije koji su tražili raspravu o poverenju svesni su da Vlada neće pasti na glasanju u parlamentu. Ali je poslanik Pokreta slobodnih građana (PSG) Vladimir Pajić ocenio tokom rasprave da je Vlada "politički pala kada je Generalštab postao simbol zloupotrebe države za privatne interese." "Strani partneri služili su kao paravan za koruptivne namere, dok je čitav državni aparat bio stavljen u službu jednog projekta", rekao je. Pajić je ocenio da ni ministri koji su izašli za skupštinsku govornicu "nisu branili rad Vlade, već su pokušavali da pobegnu od pitanja na koja građani očekuju odgovore". Ministar kulture Nikola Selaković je, odgovarajući poslanicima, odbacio krivicu tvrdeći da je reč o neutemeljenoj, paušalnoj optužbi, čak u mnogo čemu zasnovanoj na "autoprojekciji". On je naveo da niko nikome nije hteo da pokloni ruševine Generalštaba, već je bilo planirano da se zemljište da na korišćenje na 99 godina i da država Srbija ima pravo na 22,5 odsto dobiti od kompleksa koji bi bio napravljen. Novinarka Antonela Riha kaže da tri dana opozicija sa vrlo jakim argumentima iznosi optužbe na račun raznih odluka Vlade, pa i afere Generalštab. "A da odgovora sa druge strane nema ili odgovaraju kontra pitanjima, pa onda otvaraju priče šta je neko iz opozicije radio i njihove biografije. Dakle, oni nisu ovo ozbiljno shvatili", smatra ona. Riha dodaje da ključne odgovore u državi ne donosi ova Vlada i da se ministri u parlamentu upravo tako i ponašaju. "Statiraju tu kao što su statirali sve vreme. Tu nekoliko ministara vuče konce, svi ostali sede kao neka vrsta nemog hora", navela je. Čija je Vlada?Poslanici vladajuće koalicije brane rad ministara ocenjujući da je opozicija napravila politički rijaliti od sednice Skupštine Srbije, a da se nije moglo čuti ništa o radu Vlade. Opozicija, pak, smatra da ministri nisu odgovorili na njihove kritike i afere. Premijer Đuro Macut, odgovarajući na kritike opozicije, rekao je da se pojedinačne situacije koriste kao razlog za osporavanje rada čitave vlade. "Pojedinačne izjave često izvučene iz konteksta i spinovane manje su bitne od rada", rekao je. Poslanik Srpske napredne stranke Goran Nikolić smatra da je pokušaj izglasavanja nepoverenja vladi u stvari "pokušaj samopromocije i podizanja rejtinga opozicionih stranaka." On je ocenio da Vlada sprovodi "odgovornu, državničku politiku, koju je zajedno sa Srpskom naprednom strankom kreirao i vodi predsednik Aleksandar Vučić". Na drugoj strani, iz opozicionih klupa se poručivalo da je premijer Đuro Macut samo formalno na čelu Vlade. "Jako je zanimljivo da u prethodnih godinu dana kolege iz SNS nisu govorile o Vladi Đura Macuta, nego su branile politiku Aleksandra Vučića", naveo je poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) Dobrica Veselinović. Osvrćući se na stavove poslanika vladajuće većine, politikolog Dejan Bursać kaže da će biti zanimljivo kako će biti obrazložen zahtev za vanrednim parlamentarnim izborima. "SNS odbija priču o odgovornosti, sve te afere poriču, optužuju opoziciju za ko zna šta, a onda će možda doći u situaciju da kroz par dana ipak poruše sopstvenu vladu da bi se išlo na vanredne parlamentarne izbore", naveo je. Niz tema je pokrenut u parlamentu tokom rasprave o nepoverenju Vladi. Od Generalštaba, specijalizovane izložbe Ekspo 2027, pada nadstrešnice u Novom Sadu, stanja u medijima, obrazovanju i poljoprivredi, Kosova, pa do lične i imovine članova porodica. Deo opozicije nije učestvovao u skupštinskoj raspravi smatrajući da bi to bila "simulacija parlamentarizma". Demokratska stranka je saopštila da skupštinska rasprava odavno nije borba protiv vlasti, već fasada koja pomaže režimu da glumi državu i institucije. I koalicija NADA, koju čine Novi DSS i Monarhisti, saopštila je da nastavlja bojkot rada parlamenta, započet nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu u novembru 2024.

Evropska unija je poručila da treba izbegavati izjave koje odmažu procesu normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, naglašavajući da je dijalog jedini put ka napretku na evropskom putu. "Samo kroz dijalog može se ostvariti napredak u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Treba izbegavati izjave i postupke koji ne doprinose tom cilju", izjavio je portparol Evropske komisije, odgovarajući na pitanje o nedavnim izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića o Kosovu. "Napredak u dijalogu između Beograda i Prištine preduslov je da obe strane ostvare napredak na svom evropskom putu", poručio je briselski portparol. Predsednik Srbije je 25. jula, na svečanosti povodom promocije najmlađih oficira Vojske Srbije u Beogradu, izjavio da su jačanje vojske, očuvanje vojne neutralnosti i zaštita teritorijalnog integriteta među ključnim državnim prioritetima. Obraćajući se novim oficirima, Vučić je rekao da ih položena zakletva obavezuje na poštovanje Ustava Srbije i odbranu teritorijalnog integriteta zemlje. Dodao je da će se i oni i državno rukovodstvo suočavati sa različitim pritiscima, ali da je očuvanje teritorijalnog integriteta od najvećeg značaja. Tom prilikom ponovio je stav zvaničnog Beograda da je Kosovo deo Srbije, pozivajući se na Ustav Srbije i, kako je rekao, "pravdu Boga". Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost, koju Srbija ne priznaje. Srbija i Kosovo od 2011. godine vode dijalog o normalizaciji odnosa pod okriljem Evropske unije. U tom procesu postignut je niz sporazuma, ali je samo manji broj njih sproveden u praksi. I za Srbiju i za Kosovo napredak u procesu normalizacije odnosa predstavlja preduslov za napredak u procesu evropskih integracija.

Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu saopštila je da su unutar Specijalne zaštićene zone manastira Visoki Dečani ponovo započeti radovi na putu tranzitnog međunarodnog puta Dečani – Plav. U saopštenju se navodi da ni manastir Visoki Dečani ni Eparhija raško-prizrenska nisu prethodno obavešteni o ovim radovima, niti im je dostavljena projektna dokumentacija ili obrazloženje njihove svrhe, obima i pravnog osnova. Ministarstvo infrastrukture i transporta Vlade Kosova na dužnosti u odgovoru za Radio Slobodna Evropa kaže da radovi u blizini manastira Visoki Dečani nisu izvedeni po njihovom nalogu. Kako se navodi, ovo ministarstvo ima ugovor sa privrednim subjektom "Lika Trade" isključivo za poslove održavanja puteva, kao što je čišćenje kanala i slično. "Opština Dečani ima poseban ugovor sa istim privrednim subjektom, tako da su radovi na asfaltiranju mogli biti izvedeni po nalogu opštine", navodi se. Gradonačelnik opštine Dečani Baškim Ramosaj rekao je da se radi o dvodnevnoj aktivnosti održavanja pomenutog puta, odnosno popunjavanja rupa, uklanjanja trave i žbunja, te uklanjanja nakupljene prašine duž puta. On je dodao da su radovi završeni, te da ih je opština i ranije sprovodila na osnovu dogovora sa igumanom manastira visoki Dečani, Savom Janjićem. "Molim sve za razumevanje i da na ispravan način sagledaju potrebu za održavanjem ove putne deonice, uz uzdržavanje od ocena i kvalifikacija koje ne odražavaju stvarno stanje", rekao je Ramosaj. Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije pozvala je međunarodne predstavnike na Kosovu da bez odlaganja zaustave radove. Kancelarija je ocenila da su te aktivnosti očigledno deo "šire politike sistemskog pritiska na SPC i njene vernike" i da se zbog toga sprovode bez ikakve saglasnosti ili znanja Eparhije i manastira Visoki Dečani. U saopštenju se navodi da se čak i propisi koji su doneti u Prištini ne poštuju kada je reč o garantovanim pravima i imovini SPC na Kosovu. Na Kosovu je 2008. godine usvojen Zakon o zaštićenim zonama na osnovu Ahtisarijevog plana, koji ima za cilj zaštitu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu kao i njene imovine. Ovim Zakonom se osigurava zaštita srpskih pravoslavnih manastira, crkava i drugih verskih objekata na Kosovu i štite ostala kulturno-istorijska mesta koja su od posebnog značaja za srpsku zajednicu. Izgradnja magistralnog puta Dečani-Plav do sada je nekoliko puta prekidana jer prolazi kroz zaštićenu zonu ali je 2020. postignut Sporazum o obilaznici oko manastira Visoki Dečani kroz Savet za sprovođenje i nadgledanje, koji čine predstavnici Vlade Kosova, Srpske pravoslavne crkve i međunarodne zajednice. Tadašnji premijer Avdulah Hoti rekao je da je sporazum rezultat višemesečnih diskusija koje su bile konstruktivne. SPC na Kosovu je 29. jula navela da o ponovnim radovima u neposrednoj blizini manastira Visoki Dečani nije obavešten Savet za posredovanje i nadgledanje, koji čine dva kosovska ministra i mitropolit Teodosije, a učestvuju i šefovi misija EU i OEBS-a na Kosovu. "Ukoliko je njihov cilj nastavak izgradnje tranzitne trase Dečani–Plav kroz Specijalnu zaštitnu zonu, reč je o aktivnosti koju zakon zabranjuje. Ukoliko se radovi predstavljaju kao popravka ili unapređenje postojećeg lokalnog puta, oni i dalje podležu obavezi prethodne konsultacije i saglasnosti Crkve, kao i razmatranju pred nadležnim zajedničkim mehanizmom u slučaju da saglasnost nije postignuta", navodi se u saopštenju crkve. Napominje se da se Eparhija i manastir Visoki Dečani ne protive poboljšanju saobraćajnih veza, zakonitom ekonomskom razvoju ili potrebama lokalnog stanovništva, već da je predmet zabrinutosti "ponovno započinjanje radova unutar zakonom zaštićenog prostora bez zakonske utemeljenosti, konsultacija i propisane procedure". Eparhija je izrazila nadu da će policija Kosova i drugi nadležni organi bez odlaganja utvrditi "ko je naručio i odobrio radove, proveriti njihov pravni osnov i preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti kako bi se obezbedilo poštovanje zakona, pravnog poretka i režima Specijalne zaštitne zone i započeti radovi obustavili". Reagovala je Srpska lista, vodeća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, uz navode da svaki potez koji nije u skladu sa zakonom i procedurama predviđenim za zaštitu duhovnog i kulturnog dobra predstavlja "direktno narušavanje pravnog poretka i dodatno ugrožava bezbednost i opstanak baštine Srpske pravoslavne crkve na Kosovu". "Pozivamo sve nadležne institucije, kao i međunarodne predstavnike koji su garanti poštovanja postojećih zakonskih mehanizama, da hitno reaguju, obustave sve aktivnosti koje nisu u skladu sa režimom Specijalne zaštitne zone i obezbede doslednu primenu zakona", navodi se u saopštenju. Srednjevekovni manastir Visoki Dečani na Kosovu nedavno je posetio pastor Mark Berns (Burns), neformalni savetnik američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) za duhovna pitanja, koji je za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveo da će svoja zapažanja o položaju SPC i verskim slobodama preneti Stejt departmentu. On je potom na društvenoj mreži X napisao da je američki Stejt department započeo diplomatske razgovore sa Srbijom "o pozivanju Kosova na odgovornost zbog lošeg odnosa prema hrišćanima, uključujući i pripadnike Srpske pravoslavne crkve". Religijske slobode se spominju u Sporazumu o normalizaciji ekonomskih odnosa između Kosova i Srbije, poznatijem kao Vašingtonski sporazum, potpisanom septembra 2020. godine u Beloj kući tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata. "Obe strane se obavezuju na poštovanje religijskih sloboda, uključujući i obnavljanje međureligijskog dijaloga, zaštitu verskih znamenitosti i primenu sudskih odluka kojima se štiti Srpska pravoslavna crkva", piše, pored ostalog. U međuvremenu su Kosovo i Srbija 2023. godine usaglasili Aneks za implementaciju ranije prihvaćenog Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, u kome se pominje formalizacija statusa Srpske pravoslavne crkve, odnosno da "Kosovo treba da obezbedi dodatni nivo zaštite za objekte i nasleđe Srpske pravoslavne crkve na Kosovu". Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa nije potpisan, ali je Evropska unija, koja posreduje u dijalogu Kosova i Srbije, navela da je on pravno obavezujući za obe strane.

Zastupnik porodica ubijenih u kafiću "Panda" na Kosovu Ivan Ninić zatražio je hitnu reakciju vrhovnog javnog tužioca i vanredni nadzor nad radom Tužilaštva za organizovani kriminal na ovom predmetu. U zahtevu, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, Ninić navodi da to Tužilaštvo u Beogradu duže od tri godine nije odgovorilo na predloge za saslušanjem više svedoka u slučaju koji do danas nije rasvetljen. Među njima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je ranije izjavljivao da ima informacije o ubistvu šestorice mladića srpske nacionalnosti 1998. godine u kafiću u Peći. Iz Tužilaštva za organizovani kriminal i Vrhovnog javnog tužilaštva nisu odgovorili na pitanja RSE povodom zahteva advokata. Na upit nisu odgovorili ni iz kabineta predsednika Srbije. Srednjoškolci Ivan Obradović, Zoran Stanojević, Svetislav Ristić, Dragan Trifović i Vukosav Gvozdenović, i student Ivana Radović ubijeni su 14. decembra kada su dvojica maskiranih ljudi upala u kafić "Panda" u Peći i počela da pucaju. Advokat Ivan Ninić u zahtevu vrhovnom javnom tužiocu navodi da je 2023. predložio saslušanje tadašnjih čelnika Državne bezbednosti Srbije Jovice Stanišića i Franka Simatovića zbog provere posrednih saznanja svedoka Čedomira Jovanovića koja se odnose na Simatovića i njegova eventualna saznanja o događaju u "Pandi". Ninić je iste godine Tužilaštvu predložio i saslušanje Aleksandra Vučića, koji je prvi put o slučaju ubistva u "Pandi" govorio 2013. kao prvi potpredsednik Vlade. Tada je rekao da nema dokaza da su taj zločin počinili Albanci i da će se javnost u Srbiji suočiti sa strašnim saznanjima. Od tada je više puta navodio da postoje određena saznanja, ali ne i svi dokazi. Ninić u podnesku navodi da je saslušanje Vučića predložio "imajući u vidu njegove državne funkcije, a posebno funkciju šefa Biroa za koordinaciju službe bezbednosti koju je obavljao od 2013. godine, što mu je omogućilo uvid u naročito osetljive informacije iz sektora bezbednosti". Advokat je, u ime porodica žrtava, zatražio da vrhovni javni tužilac izda obavezno uputstvo glavnom tužiocu za organizovani kriminal kojim će naložiti hitno saslušanje svedoka Vučića, Stanišića i Simatovića. Ninić je ujedno od Tužilaštva za organizovani kriminal 27. jula zatražio i da proveri navode da je Radomir Boban Baćović neposredni izvršilac masakra. Ove tvrdnje je u video obraćanju na društvenoj mreži Telegram 18. jula izneo crnogorski begunac od pravde Miloš Medenica. Medenica, koji je u Crnoj Gori osuđen na 10 godina zatvora zbog organizovanog kriminala, naveo je da je "Boban Baćović još od devedesetih poznat kao lice koje je radilo za tadašnju službu državne bezbednosti" i da je ta služba "1998, kada je eskalirao sukob na Kosovu, planirala da inscenira napad na srpske civile kako bi dobila legitimitet za vojnu intervenciju". Ubistvo šestorice mladića srpske nacionalnosti dogodilo se u vreme kada su međuetničke tenzije na Kosovu bile visoke. Rat između srpskih snaga i Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) je već počeo. Na dan ubistava u "Pandi", u zasedi srpskih snaga ubijeni su pojedini pripadnici OVK-a, dok su nosili oružje iz Albanije. Ubistva u "Pandi" su posmatrana kao čin osvete, što je rezultiralo hapšenjem Albanaca u Peći. Svi su oslobođeni 12 meseci kasnije pred sudom u Beogradu zbog nedostatka dokaza. Vučić je 2013. nagovestio da zločin "možda nisu počinili Albanci". Tužilaštvo Srbije je istragu započelo 2016. godine, a rezultata za sada nema.

Snežana Paunović, ministarka lokalne samouprave u Vladi Srbije, prijavljivala je primanja iz apotekarske ustanove u Peći na Kosovu, iako je ustanova ugašena. Ta saznanja utvrđena u javno dostupnim bazama podataka, nameću raspravu o institucijama Srbije na Kosovu, koje bi po Briselskom sporazumu iz 2013. godine, trebalo da se integrišu u kosovski sistem. O tome su u "Uvidu" govorili Rada Trajković, iz Evropskog pokreta Srba na Kosovu, Naim Rašiti (Rashiti) iz Grupe za balkansku politiku i novinarke RSE Nevena Bogdanović i Sandra Cvetković.

Veličanje vlasti Vladimira Putina i ruske aneksije Krima. Ovo je sadržaj dela knjige "O Rusiji i Rusima", koju je fondacija "Ruski svet", pod sankcijama Evropske unije, donirala školama u Srbiji i entitetu Republika Srpska u Bosni i Hercegovini. Ova fondacija objavila je u julu da je uz pomoć ruskog Ministarstva spoljnih poslova obezbedila opremu i obrazovnu literaturu za 60 obrazovnih institucija u Srbiji, bh. entitetu i Tunisu. Knjige i oprema donirane su školama u kojima se uči ruski jezik, a iz fondacije ističu da su knjige donirane za desetine škola u Srbiji i 27 škola u Republici Srpskoj. RSE, zbog zaštite autorskih prava, nije imao uvid u ostale knjige donirane školama. Iz nadležnih ministarstava Srbije i Bosne i Hercegovine nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa o tome da li je sadržaj ovih knjiga sporan, a odgovor na pitanja o donaciji nije stigao ni iz "Ruskog sveta". Fondaciju finansira Vlada Rusije, a osnovana je ukazom predsednika Vladimira Putina 2007. godine. Aleksandar Majenberger (Alexander Meienberger), istraživač i autor knjige o delovanju fondacije "Ruski svet", kaže za RSE da nije iznenađen sadržajem knjige koja je donirana školama. "Fondacija 'Ruski svet' se predstavlja kao organizacija posvećena promociji ruskog jezika i kulture, ali njene aktivnosti su uvek sadržale ideološku komponentu", navodi on. Nakon ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu 2022, ova ruska fondacija našla se pod sankcijama Evropske unije. Vlasti u Srbiji i bh. entitetu Republika Srpska, međutim, i nakon invazije nastavile su da jačaju saradnju sa Rusijom, a Srbija se, iako kandidatkinja za članstvo u EU, nije pridružila zapadnim sankcijama protiv te zemlje. Ideološki motivi u knjizi o RusijiOsnovna škola "Isidora Sekulić" u Šajkašu, u blizini Novog Sada na severu Srbije, pohvalila se početkom jula na Fejsbuku vrednom donacijom. Ruska fondacija "Ruski svet" školi je donirala knjige i laptopove, kako navode, "čime su značajno doprineli unapređivanju nastave i učenja ruskog jezika". Navode da sa fondacijom imaju višegodišnju uspešnu saradnju, a iz fondacije su objavili da je predata oprema i literatura za opremanje 16 srpskih škola. Ceremoniju uručenja pratio je javni servis Radio-televizija Vojvodine, a na kadrovima su se mogle videti knjige na ruskom – o jeziku, kulturi i istoriji Rusije. Među doniranim knjigama može se uočiti i knjiga "O Rusiji i Rusima", koja obuhvata geografiju, istoriju, kulturu Rusije i napisana je kao priručnik za one koji uče ruski kao strani jezik. Ista knjiga može se videti i na fotografijama sa ceremonije primopredaje donacije "Ruskog sveta" namenjene školama u Republici Srpskoj. RSE je uvidom u njen sadržaj ustanovio da knjiga u nekim delovima sadrži tumačenja savremene istorije koja su usklađena sa politikom Kremlja. Knjiga u koju je RSE imao uvid izdata je 2015, pre ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu. U poglavlju knjige koje se bavi savremenom Rusijom navodi se da je od dolaska Putina na vlast 1999. Rusija "počela da vodi samostalniju spoljnu politiku". "Privreda je znatno ojačala, a životni standard građana Rusije porastao", navodi se i dodaje da je zbog toga Putin osvojio još jedan mandat. Putin je, inače, na vlasti u Rusiji skoro 27 godina, a kako bi izbegao ustavna ograničenja za ostanak na vlasti, naizmenično je bio na funkcijama predsednika i premijera države. Jedno poglavlje knjige nosi naziv "Povratak Republike Krim Rusiji" i u njemu se navodi da su u martu 2014. godine stanovnici Krimskog poluostrva "održali referendum na kojem su odlučili da se otcepe od Ukrajine i pripoje Rusiji". U knjizi se ne navodi da, osim u malom broju zemalja, aneksija nije priznata nigde u svetu. Moskva je okupirala, a zatim anektirala Krim 2014. godine. Aneksijom Krima počeo je rat u Ukrajini, koji se intenzivirao punom invazijom Rusije u februaru 2022. godine. Šta su odgovorile škole i institucije?"Ruski svet" donirao je knjige i Osmoj beogradskoj gimnaziji. Čelnici gimnazije su na Instagramu povodom donacije istakli da ona predstavlja "značajan korak u unapređenju uslova za učenje i razvoj naših učenika". Ipak, zvaničan odgovor RSE o ovoj donaciji nije stigao ni iz škole "Isidora Sekulić", ni beogradske gimnazije. Iz "Isidore Sekulić" nezvanično su rekli RSE da su knjige samo donacija i nisu za nastavu, kao i da će nastavnici tek pregledati knjige. RSE ovim povodom je kontaktirao Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Srbije, koji daje stručne ocene u procesu odobravanjem udžbenika u Srbiji. U odgovoru navode da nisu nadležni za odobravanje donacija knjiga, niti da vode evidenciju o knjigama koje škole dobijaju. Dodaju i da spomenuta knjiga "nije bila dostavljena Zavodu na stručnu procenu u postupku propisanom Zakonom o udžbenicima", ali da "dostupnost knjige u biblioteci ne znači da ona time dobija status udžbenika". "Dodatnu literaturu i priručnike za nastavnike, nastavnik može birati i koristiti u cilju dostizanja ishoda, u skladu sa kompetencijama i konkretnim časovima", navode iz Zavoda. Literatura je donirana i školama u Republici Srpskoj, uz prisustvo predstavnika Republičkog pedagoškog zavoda i Ministarstva prosvete i kulture Republike Srpske. Ceremonija je održana u Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci Republike Srpske koja od 2012. ima ruski kulturni centar koji je osnovala ta fondacija. Centar poseduje knjige sa oko 1.000 naslova i multimedijalne materijale, a primarni cilj je popularizacija ruskog jezika. Trenutno "Ruski svet" ima 48 ovakvih centara u 33 država sveta, navodi se u Fejsbuk objavi biblioteke o donaciji. Iz Narodne univerzitetske biblioteke i Ministarstva prosvjete i kulture RS-a nisu odgovorili na upit RSE o donaciji Ruskog sveta. 'Širenje ruske meke moći'Aleksandar Majenberger, autor knjige "Fondacija 'Ruski svet': Ideologija, ciljevi i mreža", analizirao je aktivnosti te fondacije u Austriji i Nemačkoj pre ruske invazije 2022. Fondacija je u tim zemljama osnivala ruske centre i kabinete ruskog jezika, sponzorisala obrazovne programe. "Aktivnosti fondacije nisu se svodile samo na promociju jezika. Cilj joj je bio da razvija dugoročne mreže simpatizera Rusije i da gradi pozitivnu sliku o ruskoj kulturi i ruskoj državi", navodi on. Mejenberger ističe da su zemlje na Balkanu, u Africi i Aziji postale sve važnije za nastavak ovih aktivnosti nakon 2022. kada su zapadne zemlje prekinule saradnju sa ruskom državom. Među nedavnim aktivnostima fondacije, kako se navodi na njenom sajtu, je i promocija ruskog jezika u afričkim zemljama, Latinskoj Americi i Aziji. "Iako fondacija obično ne funkcioniše kao direktan propagandni kanal, njene obrazovne i kulturne aktivnosti doprinose širenju tumačenja istorije i međunarodne politike koja se mogu koristiti za opravdanje ruske spoljne politike, uključujući narative oko Ukrajine i Krima", ističe on. Sankcije i 'propagandne poruke'Upravo zbog ovakvog delovanja, fondacija "Ruski svet" našla se na listi sankcija EU 2022. U obrazloženju se navodi da je Ruska Federacija koristi za unapređenje svojih interesa u postsovjetskim zemljama. Još 2016. Evropski parlament je u rezoluciji označio fondaciju "Ruski svet" kao instrument propagande Kremlja. U dokumentu se navodi da Rusija koristi ovu fondaciju, institucije i medije kako bi osporavala demokratske vrednosti, delila Evropu, stvarala podršku unutar Rusije, širila dezinformacije. Ideološki aspekt rada fondacije nakon 2022. vidljiv je na njenom sajtu. Sajt prenosi "najvažnije događaje nedelje" u okviru "specijalne vojne operacije" - izveštaj o ruskim uspesima na frontu. Prenosi i izjave zvaničnika Rusije o neophodnoj "denacifikaciji" i "demilitarizaciji" Ukrajine, što su termini koje Kremlj koristi da opravda rat protiv Ukrajine. Fondacija je i sama 2024. organizovala seminar "Denacifikacija u kulturi: Praktični aspekt" za rukovodioce i osoblje kulturnih institucija u DNR, LNR, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, oblastima Ukrajine koje je Rusija anektirala 2022. Fondacija promoviše i ideju ruskog sveta. Navode da ruski svet nisu samo Rusi, nego i strani državljani koji govore, uče ili predaju ruski jezik, svi oni koji su iskreno zainteresovani za Rusiju i zabrinuti za njenu budućnost. "Ruski svet" je termin u srcu spoljnopolitičke doktrine Kremlja koja ima za cilj promociju ruskog jezika, kulture i religije širom sveta. Saradnja na tekstu: Meliha Kešmer

Američki republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) kaže da bi Srbija trebalo da prestane da kupuje ruske energente i da se udalji od Moskve, Pekinga i Teherana ukoliko želi da bude u potpunosti integrisana u zapadne institucije. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), Vilson navodi da pregovori o smanjenju zavisnosti Srbije od ruske nafte "nisu dovoljni", ocenjujući da Beograd može da deluje jednostrano. Vilson je pokrovitelj rezolucije u Kongresu kojom se predlaže da se godišnje zasedanje Parlamentarne skupštine OEBS-a 2027. godine održi u Čarlstonu, u njegovoj matičnoj Južnoj Karolini, umesto u Beogradu.

Američki republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) kaže da bi Srbija trebalo da prestane da kupuje ruske energente i da se udalji od Moskve, Pekinga i Teherana ukoliko želi da bude u potpunosti integrisana u zapadne institucije. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), Vilson navodi da pregovori o smanjenju zavisnosti Srbije od ruske nafte "nisu dovoljni", ocenjujući da Beograd može da deluje jednostrano. Takođe je izjavio da bi Srbija konačno trebalo da postane članica i Evropske unije (EU) i NATO-a. Vilson je pokrovitelj rezolucije u Kongresu kojom se predlaže da se godišnje zasedanje Parlamentarne skupštine OEBS-a 2027. godine održi u Čarlstonu, u njegovoj matičnoj Južnoj Karolini, umesto u Beogradu. Dvopartijsku inicijativu je podržao 41 predlagač. Naveo je da je njegov glavni cilj da se skup održi u SAD, ali je kao dodatne razloge protiv toga da Beograd bude domaćin naveo ruski, kineski i iranski uticaj u Srbiji. Parlamentarna skupština OEBS-a saopštila je da ju je američka delegacija ranije obavestila da Čarlston nije u mogućnosti da bude domaćin zasedanja 2027. godine, nakon čega je, u skladu sa utvrđenim procedurama, izabran Beograd. "Ono što me zabrinjava kada je reč o održavanju skupa u Beogradu jeste ono što nazivam prekomernim uticajem ratnog zločinca (Vladimira) Putina u Srbiji. To kažem sa žaljenjem. Nije mi drago zbog toga, ali činjenica je da Srbija i dalje kupuje naftu i gas od Putina. Nažalost, nacionalna naftna kompanija NIS nalazi se u vlasništvu ratnog zločinca Putina. (Naftna industija Srbije, vodeća naftna kompanija u zemlji, u većinskom je vlasništu ruskog Gaspromnjefta, prim. red.) Pored toga, postoji i prekomeran uticaj Komunističke partije Kine u oblasti komunikacija i drugih investicija. A ono što mi je još neprihvatljivije jeste povezanost sa diktaturom u Teheranu. Godinama Srbija pokazuje povezanost sa Homeinijevom diktaturom i razumevanje za neprijatelje slobode u svetu. Smatram da je Srbija zemlja koja ima potencijal da bude velika i da treba da bude deo Evropske unije, ali i NATO-a." Navodi Vilson koji je nedavno posetio države balkanske regije. On pozdravlja njihove evro integracije, a kada je reč o Srbiji, koja je kandidatkinja za članstvo u EU, podvlači da je način da promeni sliku o sebi prekid uticaja Rusije, Kominističke partije Kine i veza sa Iranom. RSE: Imate li dovoljnu podršku u Kongresu ili u administraciji predsednika Donalda Trampa (Trump) da se promeni odluka o održavanju samita OEBS-a u Beogradu? Takođe, na osnovu vašeg prethodnog odgovora, moram da vas pitam: da li imate dovoljnu podršku za promenu američkog pristupa prema Srbiji? Podsećam da su Vašington i Beograd pre deset dana pokrenuli Strateški dijalog. Vilson: Pre svega zalažem se za to da SAD budu domaćin Parlamentarne skupštine 2027. godine. To čini 98 odsto mog interesovanja. Ali, istovremeno, zabrinut sam zbog prekomernog uticaja ratnog zločinca Putina u Srbiji. Beograd bi trebalo da bude deo moderne zapadne civilizacije, kao što sam imao priliku da vidim u Ljubljani prilikom nedavne posete. RSE: Zalažete li se premeštanje sastanka OEBS-a ili pozivate na preispitivanje šireg političkog, vojnog, ekonomskog odnosa prema Srbiji? Vilson: Znamo da je Srbija zemlja sa bogatom istorijom i da može i treba da ima veoma pozitivnu ulogu. Čak i tokom Hladnog rata postojala je određena nezavisnost od Moskve. Tu nezavisnost treba ojačati i omogućiti da se u potpunosti ostvari, na koji god način to bilo moguće. Srbija bi trebalo u potpunosti da bude povezana sa EU i NATO-om. Vreme je da prekine odnose sa diktaturama u Pekingu, Moskvi i Teheranu. Svet se menja. To vidimo. Diktatori su u povlačenju. Asad je iz Sirije otišao u Moskvu. Maduro je u zatvoru u Njujorku. Homeini je mrtav. Dakle, diktatori su u povlačenju. Sada je vreme da Srbija postane deo zapadne civilizacije, jer će zapadna civilizacija pobediti. RSE: Ali ako govorimo iz perspektive Beograda, tamo bi vas sigurno podsetili da je Beograd preduzeo određene korake. Srbija pregovara sa Rusijom o prekidu uvoza ruske nafte (pregovori o prodaji Naftne industrije Srbije, prim. red), a istovremeno vodi razgovore sa Vašingtonom o tom pitanju (Vašington je više puta odložio primenu sankcija NIS-u zbog ruskog vlasništva). Smatrate li da je to pozitivan signal? Da li je to dovoljno? Vilson: Ne, ne, ne. Pregovori nisu dovoljni. Ma dajte. Oni mogu da deluju jednostrano. Ne treba im dozvola Donalda Trampa. Vidimo da Mađarska preduzima sve korake kako bi obustavila kupovinu nafte i gasa. Znamo i da Bugarska uklanja uticaj ruskih naftnih kompanija, poput Lukoila. Iznova i iznova zemlje pokazuju svoj prezir prema masovnim ubistvima koja sprovodi ratni zločinac Putin. A način da se to zaustavi jeste da se prestane sa finansiranjem Putina. To se ne odnosi samo na Srbiju, već i na Indiju. Veoma sam zahvalan što predsednik Tramp sarađuje sa Indijom kako bi ona preusmerila svoju kupovinu energenata sa Rusije. Ovo je globalni napor i Srbija ne bi trebalo da pregovara. Srbija bi jednostavno trebalo to da učini zato što je to ispravna stvar, u interesu slobode i demokratije u svetu. RSE: Ako rezolucija koju je predložio 41 vaš kolega bude usvojena, da li mislite da bi to moglo da dovede do promene ili drugačijeg pristupa Stejt departmenta prema Srbiji? Šta možemo očekivati nakon toga i šta ako rezolucija ne bude uspešna? Vilson: Želim ponovo da istaknem koliko bi bilo značajno da se Parlamentarna skupština održi u SAD. Takođe, to bi bio važan način da se oda počast pokojnom senatoru Lindziju Grejemu (Lindsey Graham, republikanski senator nedavno preminuo) koji je bio veliki zagovornik naroda Ukrajine, veliki prijatelj naroda Izraela, i, iznova i iznova, veliki zagovornik naroda Tajvana i njihove nezavisnosti. Zato ću nastaviti da se zalažem za to da Sjedinjene Američke Države budu odgovarajući domaćin Parlamentarne skupštine OEBS-a 2027. godine. A kasnije se nadam da će, bez obzira na to koja zemlja bude domaćin — nisam protiv nijedne druge države — to biti zemlja koja će smanjivati uticaj ratnog zločinca Putina, uticaj Komunističke partije Kine i uticaj mula u Teheranu, koji žele smrt Americi.

Američki kongresmen Joe Wilson, predlagač inicijative za izmještanje godišnjeg sastanka Parlamentarne skupštine OSCE-a iz Srbije u Južnu Karolinu, objašnjava da mu je primarni razlog za takav prijedlog "prekomjerni uticaj" ruskog predsjednika Vladimira Putina u Srbiji. "Nažalost, ratni zločinac Putin kupio je nacionalnu naftnu kompaniju NIS. Pored toga, postoji i prekomjeran uticaj Komunističke partije Kine kada je riječ o komunikacijama i drugim investicijama. A ono što je za mene još neprihvatljivije jeste povezanost sa diktaturom u Teheranu," navodi Wilson u razgovoru za Radio Slobodna Evropa. Na konstataciju da Srbija pregovara o prodaji NIS-a koji je u većinskom ruskom vlasništvu Wilson odgovara "pregovori nisu dovoljni". Dok pristižu komentari stručnjaka koji podržavaju prijedlog američkih zastupnika da se naredni godišnji sastanak Parlamentarne skupštine Organizacije za sigurnost i saradnju u Evropi (PS OSCE) održi u Americi, a ne u Srbiji iz ove organizacije za RSE potvrđuju da su upoznati sa rezolucijom. "Kao međunarodna parlamentarna institucija, Skupština nastavlja s radom u skladu sa svojim utvrđenim pravilima i procedurama, uključujući i one koje regulišu odluke o mjestu održavanja njenih sastanaka", rekli su iz Međunarodnog sekretarijata OSCE-a za Radio Slobodna Evropa. Zašto je Srbija problematična?Veze Srbije sa Rusijom kao i nedavne izjave ministrice Snežane Paunović o Kosovu nalaze se u središtu napora američkih zastupnika da se zasjedanje Parlamentarne skupštine OSCE-a premjesti iz Srbije u Sjedinjene Američke Države. Predvođeni kongresmenom Joe Wilsonom, republikanskim predstavnikom i šefom američke delegacije u skupštini OSCE-a, dvostranačka grupa zastupnika predala je Kongresu rezoluciju kojom se traži da se naredna Parlamentarna skupština OSCE-a održi u Charlestonu, Južnoj Karolini umjesto u Beogradu. "Nedavne izjave visokih zvaničnika srbijanske vlade, zajedno sa kontinuiranim savezništvom Srbije s ratnim zločincem Putinom, postavljaju ozbiljna pitanja o tome da li je Srbija odgovarajući domaćin za jednu od vodećih evropskih institucija posvećenih demokratiji, ljudskim pravima i vladavini prava", navodi se u pismu koje je potpisao Wilson, rodom iz Južne Karoline, a koje je upućeno predsjedniku PS OSCE-a Pere Joanu Ponsu Sampietru i generalnom sekretaru Robertu Montelli. "Nažalost, prijetnje koje dolaze iz Srbije zaista ne bi smjele da postoje u 21. veku. To ne bi trebalo da se dešava," kaže Wilson u razgovoru za RSE. "Način da se to postigne jeste prekid odnosa i uticaja ratnog zločinca Putina u Srbiji, prekid uticaja Komunističke partije Kine, koji je veoma podmukao, kao i prekid svake povezanosti sa diktaturom u Teheranu, koja ima jasnu nameru da nanese smrt Americi," kaže američki zastupnik. Ukoliko želi da sačuva svoj kredibilitet, OSCE mora biti dosljedan sopstvenim principima, smatra Ivana Stradner iz Fondacije za odbranu demokratija iz Vašingtona. "Država koja odbija da uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskim partnerima, dok istovremeno produbljuje odnose sa Rusijom, Kinom i Iranom, teško može biti kredibilan domaćin skupa posvećenog evropskoj bezbednosti," kaže Stradner u komentaru za RSE. "Što su veze Beograda sa Moskvom, Pekingom i Teheranom dublje, to je teže objasniti zašto bi upravo Beograd bio domaćin organizacije koja počiva na demokratiji, vladavini prava i ljudskim pravima", dodaje. Sa njom se slaže i Edward P. Joseph, predavač na Univerzitetu Johns Hopkins SAIS, koji kaže da bi bila "strašna greška" da se Parlamentarna skupština održi u Beogradu. "Održavanje Parlamentarne skupštine OSCE-a u Beogradu u vrijeme kada zvanično, čak i iz ugla EU, vlada djeluje na prilično antidemokratski način, bilo bi slanje apsolutno pogrešnog signala", kaže Joseph u razgovoru za RSE. Joseph, američki predavač sa bogatim iskustvom na Zapadnom Balkanu, kaže da 100 posto podržava napore zastupnika. Dodaje i da ovaj potez predstavlja znak duboke zabrinutosti dvostranačkih članova Kongresa, uključujući neke istaknute republikance zbog "smjera Srbije". Rezoluciju je podržao 41 zastupnik, a Joseph također ističe značaj udruživanja članova obje stranke oko ove rezolucije. "Dvostranački potez bilo koje vrste u američkom Kongresu ovih dana je vrlo neobičan, tako da je ovo jasan pokazatelj ozbiljne zabrinutosti u Kongresu zbog ovog poteza", dodaje Joseph. "I nadam se da će OSCE ovo uzeti u obzir i da će preseliti Parlamentarnu skupštinu ili u Sjedinjene Američke Države ili u neku drugu zemlju." Godišnje zasjedanje zakazano je za narednu godinu u Beogradu nakon, pojašnjavaju iz Međunarodnog sekretarijata OSCE-a, odluke koju je donio njihov Stalni odbor tokom posljednjeg sastanka u Hagu. "Na istom sastanku Stalnog odbora, delegacija Sjedinjenih Američkih Država obavijestila je Skupštinu da neće moći nastaviti s organizacijom Godišnjeg zasjedanja 2027. u Charlestonu, Južna Karolina", objašnjava sekretarijat PS. "Nakon tog razvoja događaja i ponude delegacije Srbije, Stalni odbor je odlučio da će se sastanak održati u Beogradu." Beograd ranije bio domaćinParlamentarnu Skupštinu čine 323 člana iz 57 zemalja, uključujući Srbiju i Sjedinjene Američke Države. Članovi mandate dobiju od svojih državnih parlamenata, a sastaju se najmanje tri puta godišnje. Primarni zadatak Skupštine jeste olakšavanje međuparlamentarnog dijaloga radi unapređenja ciljeva OSCE-a po pitanju sveobuhvatne sigurnosti. Prvobitno osnovana na Pariškom samitu 1990. godine Parlamentarna skupština radi promovisanje većeg učešća nacionalnih parlamenata država učesnica u OSCE, a danas radi i na podršci jačanja i konsolidacije demokratskih institucija u zemljama članicama. Ovogodišnje godišnje zasjedanje održano je u Hagu, u Holandiji, s fokusom na međunarodno pravo i zajedničke principe. Beograd, za kojeg je najavljeno da će predsjedavati Parlamentarnom skupštinom sljedeće godine, već je bio domaćin istog događaja u junu 2011. godine. Ali Joseph ističe da je klima danas drugačija. "Izbori 2012. godine su dramatično promijenili smjer", kaže Joseph. Na tim izborima je Srpska napredna stranka, zajedno sa sadašnjim predsjednikom zemlje Aleksandrom Vučićem, došla na vlast, porazom političkih snaga koje su svrgnule autokratu Slobodana Miloševića 2000. godine. Iako je kandidatkinja za članstvo u Evropsku uniju, Srbija skoro pet godina nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje, između ostalog i zbog nedovoljnog napretka u oblasti vladavine prava, ali i neusklađivanja svoje vanjske politike sa EU. Dva mjeseca nakon otvaranja posljednjeg poglavlja počeo je rat u Ukrajini, a Srbija nije uskladila svoju vanjsku politiku sa Evropskom unijom i uvela sankcije Rusiji. To je tada bio ključni razlog za zastoj u pristupnim pregovorima, a u međuvremenu je došlo do pogoršanja u oblasti vladavine prava. U nedavnom izvještaju o vladavini prava za 2026. godinu Evropska komisija ukazuje na trajne, a u pojedinim oblastima i pogoršane probleme u pogledu nezavisnosti pravosuđa, autonomije tužilaštva, borbe protiv korupcije, slobode medija i demokratskog upravljanja u zemlji. U pismu OSCE-u i kongresmen Wilson naglašava da Srbija ostaje jedna od rijetkih evropskih zemalja koja odbija uvesti sankcije Rusiji "dok istovremeno nastavlja produbljivati političke, ekonomske i energetske veze s Moskvom". Kongresmeni također ističu činjenicu da Srbija i dalje održava bezvizni režim s Rusijom. Zahvaljujući bezviznom režimu, hiljade ruskih građana prošlo je kroz Srbiju nakon što je Moskva započela invaziju na Ukrajinu 2022. godine i uvođenja sankcija protiv Rusije. Prema prošlogodišnjim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije više od 48.000 ruskih građana ima privremeni boravak u Srbiji. Nadalje, uprkos upozorenjima EU o potencijalnim sigurnosnim rizicima, više od 300 Rusa dobilo je srpsko državljanstvo od početka smrtonosne invazije Moskve na Ukrajinu. "Šira politika Srbije dosljedno je očuvala ratnog zločinca Putina i njegov politički, ekonomski i diplomatski uticaj na Balkanu, što je u suprotnosti s koordiniranim odgovorom koji je usvojila većina država članica OSCE-a nakon ruske ubilačke invazije na Ukrajinu", navodi se u pismu. I Joseph naglašava da je usklađivanje sa sankcijama EU obaveza Srbije kao zemlje kandidatkinje. Srbija mora odlučiti na čijoj je strani, ponavlja Joseph riječi njemačkog kancelara Friedricha Merza sa samita EU-Zapadni Balkan. Merz je na samitu održanom početkom juna u crnogorskom Tivtu rekao da je neprihvatljivo balansiranje Srbije između Kine, Rusije i Evrope. "Srbija mora jasno da odluči gdje vidi svoju budućnost. A ako je odgovor Srbije Evropa, onda je odgovor Evrope Srbija", rekao je tada Merz. Joseph ipak naglašava da stvarni razlog zbog kojeg Srbija nastavlja svoje odnose sa Rusijom i odbija da uvede sankcije jeste jer su "SAD i EU to dozvolile." "I tek sada vidimo ovu važnu rečenicu kancelara Merza u Tivtu. Vidjet ćemo da li će Njemačka i EU reagovati. I ovo je veoma važan signal članova Kongresa i moramo vidjeti hoće li američka administracija prepoznati ovaj signal." Politiku srpskog balansiranja naglašava i Ivana Stradner koja kaže da Vučićeva vlast danas više liči na "pozornicu geopolitičkog balansiranja nego na simbol evropskih vrednosti." "Vučićeva politika nije neutralnost već je ona stalno pregovaranje o tome ko će ponuditi više: evropski novac, kineske investicije, rusku podršku i američki legitimitet," kaže Stradner. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno uprkos upozorenjima Zapada, najavio novu nabavku kineskih supersoničnih balističkih raketa. Prema međunarodno dostupnim registrima naoružanja, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja posjeduje ove rakete, a Peking je najveći vojni snabdjevač Beograda, dok su i EU i SAD više puta upozoravale Srbiju na opasnost produbljivanja vojne saradnje sa Kinom. Odnosi sa IranomOsim odnosa s Rusijom, američki kongresmen Wilson je u svom postu na X također naveo da Srbija ima pretjerani "ruski, kineski i iranski" uticaj i da je njihov zvaničnik prisustvovao sahrani Alija Hamneija, iranskog vrhovnog vođe ubijenog u zajedničkoj američko-izraelskoj akciji 28. februara. Srpski ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina bio je među rijetkim evropskim predstavnicima na sahrani vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamneija. Zvanični Beograd je posljednjih godina održavao prijateljske odnose s Iranom uprkos tome što je zemlja pod međunarodnim sankcijama zbog nuklearnih aktivnosti i kršenja ljudskih prava. Wilson u pismu spominje izjavu koju je ranije ovog mjeseca dala ministrica državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović, u kojoj je rekla "Da sam Slobodan Milošević, počinila bih etničko čišćenje na Kosovu 1998. godine." Istraživanje Radija Slobodna Evropa otkrilo je da je, godinama dok je bila poslanica u Srbiji, ministrica Paunović primala platu kao direktorica Apotekarske ustanove na Kosovu, čak i nakon što je ta ustanova prestala postojati. Ministrica poriče te informacije. "Izjave koje izgledaju kao da podržavaju etničko čišćenje su fundamentalno nekompatibilne s principima na kojima je OSCE osnovan", navodi se u Wilsonovom pismu. Tokom rata na Kosovu ubijeno je više od 13.000 civila, većinom Albanaca, dok su hiljade nestale. Čelnici tadašnje Jugoslavije i snaga bezbjednosti označeni su pred Haškim tribunalom kao ključni učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu nasilnog protjerivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. godine. Šta će biti sa godišnjim sastankom?Wilson kaže da će nastaviti da se zalaže za to da SAD budu odgovarajuća lokacija za održavanje Parlamentarne skupštine OSCE-a 2027. godine. Ukoliko ne uspije, stav mu je jasan. "Nadam se da će, bez obzira na to koja zemlja bude domaćin, to biti država koja će smanjivati uticaj ratnog zločinca Putina, uticaj Komunističke partije Kine i uticaj mula u Teheranu koji žele smrt Americi", zaključuje Wilson u razgovoru za RSE. Iz Narodne skupštine Srbije nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa o rezoluciji kojom se traži izmještanje Parlamentarne skupštine iz Srbije. Odgovor je izostao i iz kancelarije predsjednika Srbije.

U Beogradu je održana sednica Republičkog štaba za vanredne situacije na kojoj je razmatrana kritična hidrološka situacija izazvana istorijski niskim vodostajem Dunava, njene posledice po funkcionisanje Hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav i moguće mere za njihovo ublažavanje, saopšteno je iz ministarstva. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić naložio je, kako se navodi, da sve nadležne institucije i organi nastave sa sprovođenjem mera radi ublažavanja posledica nastale situacije. "Ovo nije pitanje jedne institucije, već celog državnog sistema. Očekujem da svako uradi svoj deo posla, da budemo potpuno koordinisani i da iskoristimo sve raspoložive kapacitete kako bismo posledice ove situacije sveli na najmanju moguću meru", rekao je Dačić. Republički štab za vanredne situacije ocenio je da trenutna hidrološka situacija zahteva stalno praćenje i koordinaciju nadležnih institucija. Preporučeno je da se nastavi sa merama za funkcionisanje sistema Dunav-Tisa-Dunav radi "ublažavanje posledica istorijski niskog vodostaja Dunava" i obezbeđivanje stabilnog vodosnabdevanja. Vodostaj Dunava, najveće reke koja teče kroz Srbiju. beleži istorijski minimum, a u Srbiji je situacija najkritičnija na severu zemlje. Najpogođeniji su rečni saobraćaj, transport nafte, kao i ekosistem Dunava. Nizak vodostaj zabeležen je i u drugim državama kroz koje reka prolazi, uključujući Hrvatsku, Mađarsku i Rumuniju.

Kosovske vlasti su u utorak počele iskopavanje u jednom selu na severu zemlje zbog sumnje da se na toj lokaciji nalazi grobnica sa posmrtnim ostacima koji bi mogli pripadati osobama nestalim tokom rata na Kosovu 1998–1999. godine. Portparolka Specijalnog tužilaštva Kosova, Arbnora Ljuta (Luta), rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da se iskopavanja sprovode na zahtev Tužilaštva i po nalogu Osnovnog suda u Prištini. "Nadležne institucije sprovode nalog za ekshumaciju, obdukciju i identifikaciju posmrtnih ostataka na jednoj lokaciji u opštini Zubin Potok", rekla je ona. Nije iznela više detalja o slučaju, navodeći da je za to još rano, jer je iskopavanje i dalje u toku. Kasnije je Tužilaštvo u saopštenju navelo da se dvojica muškaraca inicijala M.J. i M.B. koji su uhapšeni istog dana u regionu Mitrovice zbog sumnje na ratne zločine, sumnjiče upravo u vezi sa ovim slučajem. "Postupak se sprovodi u skladu sa sudskim nalogom i profesionalnim i međunarodnim standardima za identifikaciju posmrtnih ostataka i očuvanje dokaza, uz učešće nadležnih institucija i odgovarajućih stručnjaka", navodi se u saopštenju. Poslednjih meseci vlasti su više puta sprovodile iskopavanja na različitim lokacijama, gde su pronađeni posmrtni ostaci za koje se sumnja da pripadaju osobama nestalim tokom poslednjeg rata na Kosovu. Tokom rata 1998–1999. godine ubijeno je oko 13.000 ljudi, dok se više od 1.500 i dalje vodi kao nestalo. Većina ubijenih bili su albanski civili. Kosovo i Srbija su 2023. godine postigli saglasnost o Zajedničkoj deklaraciji o nestalim osobama, u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa uz posredovanje Evropske unije. Među preuzetim obavezama bili su: pun pristup pouzdanim informacijama, uključujući i one sa statusom poverljivih; stavljanje na raspolaganje svih dokumenata važnih za utvrđivanje sudbine nestalih osoba, kao i zajednički rad kroz komisiju kojom predsedava Evropska unija. Međutim, sve je i dalje ostalo samo na papiru, pošto nijedna od tih tačaka nije sprovedena. Početkom ove godine Kosovo i Srbija održali su prvi sastanak Zajedničke komisije za nestale osobe iz rata na Kosovu, koji nije dao nikakve rezultate.

Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog recipročnih zabrana ulaska novinarima između Srbije i Crne Gore, poručujući da mere koje ograničavaju rad medija nisu u skladu sa vrednostima koje se očekuju od zemalja kandidata za članstvo u EU. Iz sedišta Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa (RSE) poručuju da zemlje u procesu proširenja moraju postupati u skladu sa osnovnim evropskim vrednostima, uključujući poštovanje demokratskih principa, osnovnih prava, slobode izražavanja i slobode medija. "Napredak na putu ka EU zahteva jasnu posvećenost tim vrednostima. Zato mere koje mogu ograničiti rad novinara izazivaju zabrinutost. Od partnera u procesu proširenja očekuje se da obezbede da novinari mogu slobodno da obavljaju svoj posao, bez neopravdanih i neosnovanih ograničenja", naveo je portparol Evropske komisije u odgovoru za RSE. Dodaje se da su evropske institucije upoznate sa izveštajima o recipročnim zabranama ulaska novinara između Srbije i Crne Gore i da će nastaviti da pažljivo prate razvoj događaja. Reakcija iz Brisela usledila je nakon što je u proteklom periodu većem broju crnogorskih novinara zabranjen ulazak u Srbiju. Do ovih zabrana došlo je nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio recipročne mere zbog odluke vlasti u Podgorici da zabrane ulazak glavnom uredniku tabloida Informer Draganu Vučićeviću. Pozivajući se na informacije bezbednosnih službi, Vučić je saopštio da je Vučićeviću zabranjen ulazak u Crnu Goru, ocenjujući odluku Podgorice kao "veliku grešku". Direktoru RTV Podgorica Vladimiru Otaševiću 23. jula zabranjen je ulazak u Srbiju na graničnom prelazu između dve države. Početkom jula ulazak u Srbiju najpre je zabranjen novinaru Televizije Vijesti Petru Komneniću, a nekoliko dana kasnije i izvršnom direktoru BIRN-a (Balkanska istraživačka mreža) u Crnoj Gori Vuku Marašu. Krajem maja je regulatorno telo za elektronske medije u Crnoj Gori odlučilo da na šest meseci ograniči prijem i reemitovanje celokupnog programa televizije Informer TV iz Srbije na teritoriji Crne Gore. Odluka je obrazložena navodima da je sadržaj tog medija vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore. Više međunarodnih organizacija za zaštitu medijskih sloboda osudilo je ranije zabrane ulaska crnogorskim novinarima u Srbiju. Evropska federacija novinara ocenila je da takve mere predstavljaju rizik za istraživačko novinarstvo, dok su Reporteri bez granica i Međunarodni institut za štampu (IPI) pozvali vlasti u Srbiji da zabrane ukinu. Evropske institucije ovom pitanju pristupaju i iz regionalnog ugla. Iz Brisela podsećaju da dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ostaju ključni elementi procesa proširenja Evropske unije. "Stoga ohrabrujemo i Srbiju i Crnu Goru da izbegavaju korake koji bi mogli dodatno povećati tenzije i da se umesto toga konstruktivno angažuju na rešavanju otvorenih pitanja", poručio je portparol Evropske komisije.

Mreža pete generacije bežičnog interneta (5G) koju u Srbiji razvija državni operater za sada je zasnovana na opremi evropskih proizvođača. To za Radio Slobodna Evropa (RSE) kažu u Telekomu, koji je proteklih godina u unapređenju interneta sarađivao sa tehnološkim gigantom Huawei. Ova kineska kompanija je na crnoj listi Sjedinjenih Država zbog optužbi da njena 5G oprema predstavlja rizik od špijunaže za kinesku vladu. Ugovor o garanciji za kredit za razvoj mreže u Srbiji, koji je Telekom u maju sklopio sa američkom Uvozno-izvoznom bankom (EXIM), Vašington vidi kao moguću prekretnicu u suprotstavljanju onome što naziva malignim stranim uticajima. Aranžman je pozdravljen i na početku strateškog dijaloga SAD i Srbije sredinom jula. Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) i srpski šef diplomatije Marko Đurić poručili su u zajedničkoj izjavi da se uvođenjem 5G mreže "uz korišćenje pouzdanih dobavljača" unapređuje bezbednost komunikacionih sistema Srbije. I dok za Vašington kineske kompanije nisu pouzdani dobavljači, u srpskom Telekomu navode da aranžman sa američkom bankom "nema nikakvih restriktivnih klauzula". Iz Ministarstva informisanja i telekomunikacija poručuju da je izbor dobavljača opreme poslovna odluka operatera, dok države Zapada uvode ograničenja ili zabrane za kineske kompanije, koje smatraju rizičnim po nacionalnu bezbednost. Ukazujući da je reč o pitanju koje prevazilazi telekomunikacije, konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti Nikola Lunić ocenjuje da je Srbija na testu. "Da li pripada bezbednosnoj arhitekturi Zapada ili ostaje čvorište kroz koje prolaze i kineski i ruski interesi", ističe Lunić. Iz State Departmenta za RSE navode da su kritične tehnologije najbezbednije "ukoliko se svuda koriste pouzdani dobavljači". "Nastavićemo da ukazujemo našim partnerima i saveznicima da učešće nepouzdanih dobavljača, kao što su Huawei i ZTE u 5G mreži, ili kontrola nad njom, nosi neprihvatljive rizike po nacionalnu bezbednost, kritičnu infrastrukturu, privatnost i ljudska prava", saopštio je portparol State Departmenta. Američke institucije su i Huawei i ZTE (Zhongxing Telecommunication Equipment) proglasile pretnjom po nacionalnu bezbednost, što obe kompanije odbacuju. Ove kineske firme nisu odgovorile na pitanja RSE, dok je Huawei godinama prisutan u različitim projektima u Srbiji. Među njima su i sistemi "pametnih gradova" i masovnog nadzora, što je zbog tehnologije prepoznavanja lica i rizika od zloupotrebe podataka izazivalo zabrinutost i u delu javnosti u zemlji. Da li Huawei izlazi iz posla sa Telekomom?Uvođenje 5G mreže u Srbiji počelo je krajem 2025, u vreme kada su zapadne vlade uvele različite restrikcije na korišćenje Huawei tehnologije zbog pitanja nacionalne bezbednosti. Mreža danas fukcioniše u nekoliko gradova u Srbiji, a razvijaju je Telekom, operater u većinskom državnom vlasništvu, i dva privatna operatera – Yettel i A1. U razvoju prethodnih generacija mreža, Telekom se oslanjao na opremu Huawei-ja, sa kojim je 2017. potpisao strateški sporazum o nastavku izgradnje infrastrukture za širokopojasni internet. Ugovor o garanciji za kredit od 50 miliona dolara sa američkom EXIM bankom otvara pitanje da li se državni operater priključuje brojnim zapadnim kompanijama koje su prekinule saradnju sa kineskim gigantom. U Telekomu na to pitanje ne odgovaraju. Za RSE navode da je njihova 5G mreža za sada zasnovana na opremi švedske tehnološke kompanije Ericsson i finske Nokia-e. Dodaju i da ugovor sa američkom bankom podrazumeva povoljno finansiranje za projekte američkih tehnoloških kompanija Juniper i Cisco. "U budućnosti planiramo da ovaj aranžman proširimo i na ostale američke proizvode koje koristimo", kažu u Telekomu, i podsećaju da sličan ugovor imaju i sa Evropskom investicionom bankom. Nisu potvrdili da su se, uz druga dva operatera, obavezali da će u razvoju 5G mreže "koristiti isključivo pouzdane dobavljače". To u izveštaju o kineskom uticaju na tržištu Srbije navodi američka Uprava za međunarodnu trgovinu, uz ocenu da bi aranžman sa američkom bankom "mogao predstavljati prekretnicu za jačanje pozicije američkih dobavljača", ali i "suprotstavljanje štetnim stranim uticajima". "Za SAD, 5G jezgro nije samo telekomunikaciona mreža nego elemenat kontrole nad protokom podataka i, u krajnjoj liniji, sposobnost trećih aktera da u kriznoj situaciji utiču na funkcionisanje te infrastrukture", kaže Nikola Lunić. U izveštaju na sajtu Uprave iz decembra 2025. piše i da Huawei ima tradicionalno snažnu poziciju među državnim kompanijama, uključujući Telekom, te da se poslednjih godina jače pozicionira i kineska kompanija ZTE. Sa kim sarađuju privatni operateri?Kompanija Yettel, drugi operater koji je dobio dozvolu državnog regulatora za lansiranje 5G mreže, za RSE navodi da je razvijaju u partnerstvu sa Ericsson-om. "Godinama unazad Yettel sarađuje sa vodećim, svetskim tehnološkim kompanijama. Dobavljače bira na osnovu njihovih rezultata, inovativnosti, energetske efikasnosti, i bezbednosnih zahteva", navodi Yettel, koji je u vlasništvu češko-arapske "e& PPF Telekom Grupe". U kompaniji A1, koja posluje u okviru međunarodne "A1 Telekom Austria Grupe", za RSE kažu da je njihova 5G mreža, kao i 2G i 4G mreže, zasnovana na opremi evropskog proizvođača Nokia. "Ovakav pristup omogućava jedinstvenu tehnološku platformu na nacionalnom nivou i potvrđuje dugoročnu opredeljenost kompanije za primenu rešenja evropskog vendora (proizvođača). U RAN (radio-pristupna mreža) segmentu svoje mreže A1 Srbija nikada nije koristio opremu kineskih proizvođača." Državna procena 5G rizika i susreti sa kineskim partnerimaU Ministarstvu informisanja i telekomunikacija za RSE navode da "operateri koji pružaju 5G usluge samostalno donose poslovne odluke o izboru dobavljača u skladu sa važećim propisima". Kažu i da je u toku izrada Nacionalne procene rizika 5G mreže koja će, pored ostalog, klasifikovati dobavljače opreme po stepenu rizičnosti. "Pristup u izradi Nacionalne procene rizika zasniva se na proceni rizika, a ne na automatskom isključivanju određenih dobavljača, što je u skladu sa pristupom država članica Evropske unije i primerima dobre prakse", navode u Ministarstvu. Dodaju i da će procenjivati stepen diversifikacije dobavljača 5G opreme, u cilju smanjenja zavisnosti od pojedinačnih proizvođača i povećanja otpornosti mreža. U Ministarstvu podvlače i da u ovom procesu "prate međunarodnu praksu i preporuke, uključujući i aktivnosti Evropske unije i drugih međunarodnih partnera". "Saopštenje o usklađenosti sa evropskom praksom je diskurs namenjen Briselu i Vašingtonu, sastanak sa Huaweijem je paralelna stvarnost namenjena održavanju odnosa sa Pekingom", kaže konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti Nikola Lunić. Podseća na susret ministra informisanja i telekomunikacija Borisa Bratine sa predsednikom za globalne vladine poslove kompanije Huawei Tomijem Žouom u martu u Barseloni. Prema saopštenju ministarstva, tada su "razmenjena mišljenja o razvoju 5G mreža, saradnji u oblasti pametnih gradova, veštačke inteligencije i sajber bezbednosti". "Takva metodologija bez koordinacije je upravo ono što Srbiju čini nepredvidivim partnerom", ocenjuje Lunić. "Srbija dakle ne bira, već pokušava da zadrži oba koloseka saradnje istovremeno", dodaje. Kao kandidat za članstvo, Srbija ima obavezu i usklađivanja sa zakonodavstvom EU. Zakon o elektronskim komunikacijama, koji je usvojen 2023, u skladu sa EU propisima, uvodi detaljnije obaveze kada je reč o bezbednosti mreža. Dve godine kasnije, usvojena je i uredba koja propisuje obaveze za operatere i dobavljače opreme u upravljanju rizicima, bezbednosti 5G mreža i diversifikaciji dobavljača. U Telekomu za RSE navode da će se u razvoju 5G mreže "truditi da budu usaglašeni sa pravcima razvoja i preporukama Evropske unije". Šta propisuju EU mere?Kako bi ublažila bezbednosne rizike, Evropska unija je 2020. donela paket mera (EU 5G Clean Toolbox) koji postavlja stroge kriterijume za odabir i proveru dobavljača. Iako dokument eksplicitno ne navodi kineske kompanije, Evropska komisija je 2023. zvanično označila Huawei i ZTE kao dobavljače koji predstavljaju veći bezbednosni rizik u odnosu na druge 5G proizvođače. Tadašnji komesar za unutrašnje tržište EU Tijeri Breton (Thierry Breton) pozvao je sve države članice koje to još nisu učinile da bez odlaganja uklone ove kompanije iz svojih nacionalnih mreža. Huawei je poziv ocenio kao "politički potez" i odbacio navode da kompanija predstavlja bezbednosni rizik. Potpuno uklanjanje Huawei i ZTE opreme iz mreža do danas je završilo nekoliko evropskih država, dok je većina i dalje u procesu tranzicije. Zamena opreme pokazala se kao skup i tehnički složen proces, zbog čega mnoge zemlje pomeraju rokove. Obaveza iz Vašingtonskog sporazumaNa zabranu 5G mreže koju isporučuju neprovereni dobavljači, Srbija se obavezala i Vašingtonskim sporazumom iz 2020, ali su zvaničnici u Beogradu poručivali da u dokumentu ne piše da ne može da se koristi kineska oprema. Iste godine SAD su pokrenule i inicijativu "The Clean Network" sa ciljem zaštite mreža od dobavljača iz zemalja koje ne poštuju principe digitalne privatnosti i ljudskih prava. Inicijativu je, prema podacima State Departmenta, podržalo više od 50 zemalja sveta i preko 180 telekomunikacionih operatera. Za razliku od Kosova, Albanije i Severne Makedonije koje su sa SAD potpisale Memorandum o 5G bezbednosti, Srbija se nije zvanično priključila inicijativi. To nije učinila ni Crna Gora, u kojoj 5G mrežu razvija i srpski Telekom koji je vlasnik operatera m:tel. Iako je Ambasada SAD u Sarajevu pozivala institucije da podrže "The Clean Network", inicijativi se nije priključila ni Bosna i Hercegovina, jedina država Zapadnog Balkana koja još uvek nema komercijalnu 5G mrežu. Nastavak saradnje sa KinomKineski Huawei ostaje izvođač, dobavljač i partner sa kojim institucije u Srbiji sarađuju u nizu projekata. U susretu sa predstavnicima ove kompanije u julu 2025, predsednik Aleksandar Vučić je kao posebnu izdvojio saradnju sa Ministarstvom unutrašnjih poslova (MUP). Huawei sa MUP-om od 2017. razvija projekat "Bezbedan grad" u okviru kojeg je isporučio oko 1.000 kamera za video nadzor opremljenih tehnologijom za prepoznavanje lica. Sve informacije o projektu označene su kao tajne. Kina je, uz druge države, i partner Beograda u razvoju veštačke inteligencije (AI), što je potvrđeno i 16. jula u Šangaju kada je Srbija sa tom zemljom potpisala sporazum o osnivanju Svetske organizacije za saradnju u oblasti AI (WAICO). "Takva politika Beograda je održiva sve dok zapadni partneri procenjuju cenu tolerisanja u odnosu na cenu raskida. Ali frazeologija sa 'pouzdanim dobavljačima' ukazuje da ta tolerancija ima granicu - i da se ona upravo testira", ocenjuje Nikola Lunić. Sporazum o osnivanju WAICO potpisalo je ukupno 29 zemalja, među kojima su i Rusija i Belorusija. * Tekst je dopunjen 29. jula odgovorima kompanije A1 i Evropske komisije.

Kompanija naftna industrija Srbije (NIS) podnela je 27. jula Ministarstvu finansija SAD još jedan zahtev za licencu koja bi omogućila nastavak operativnog rada, prenela je Radio-televizija Srbije. Poslednja licenca za rad NIS-u koju je izdala Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD, ističe 31. jula. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično se obnavlja. Pregovori o prodaji ruskog udela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku. Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tela, kao i strateški ciljevi kompanije, saopšteno je tada iz Vlade Srbije i MOL-a. Ugovor će, međutim, početi da se primenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri.

Kilometri peščanih sprudova koji su izronili iz vode. Čamci nasukani na suvom rečnom koritu. Splavovi koji su ostali bez reke. Ovo su poslednjih dana slike Dunava, najveće reke koja teče kroz Srbiju. Manjak padavina tokom godine i visoke letnje temperature dovele su do najnižeg vodostaja Dunava u poslednjih pedeset godina Vlado Škerović je kapetan kruzera koji plovi od Amsterdama do Crnog mora. Za Radio Slobodna Evropa priča da je zbog neuobičajeno niskog vodostaja teško za ploviti i putničkim i teretnim brodovima. "Dosta je promena planova putovanja za putničke brodove. Ture se krate kod mesta gde trenutno ne postoji raspoloživa dubina za bezbednu plovidbu". "Takođe, brodovi moraju da tovare manju količinu tereta kako bi prilagodili svoj gaz raspoloživim dubinama u plovnom putu", objašnjava. Problemi u rečnom saobraćaju doveli su i do smanjenog uvoza nafte u Srbiji, a nizak vodostaj preti i da ozbiljno naruši rečni ekosistem. Dejan Vladiković iz Hidrometereološkog zavoda Srbije za RSE kaže da se do septembra ne očekuje poboljšanje. "Aktuelne hidrološka situacija je jako nepovoljna i to najizraženije na celom toku Dunava kroz našu zemlju", ukazao je. Upozorava da situacija nije dobra ni na drugim većim rekama u Srbiji što bi u avgustu moglo da dovede do problema u vodosnabdevanju u istočnim, jugoistočnim i centralnim delovima zemlje. Nizak vodostaj beleži se u većem delu sliva Dunava, druge po veličini reke u Evropi. Osim u Srbiji, situacija je kritična i u Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji. Kako trenutno izgleda plovidba Dunavom?Trenutna situacija najviše pogađa rečni saobraćaj. Lađar Vlado Šekerović kaže da je od svih evropskih reka kojima plovi, Dunav trenutno "najkritičniji". "Sve kada bi danas počela da pada kiša, mi bismo tek, možda, za nedelju dana osetili valjan uticaj koji bi mogao biti onako dugoročniji", dodaje. Priča da je kroz Srbiju najproblematičnija deonica do Beograda. "Od Beograda do Prahova, usled prevodnica hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2, ima poprilično dobre dubine i tu zaista nema nikakvih prepreka", dodaje. Napominje da za plovidbu Dunavom kroz Srbiju pomaže to što su plovni putevi dobro obeleženi. "Elektronske plovidbene karte su dostupne, ažurirane su nedavno i jako su pouzdane", kazao je. Objašnjava da preko tih karti dobijaju informacije o tome kakvo je rečno korito, gde su eventualne promene, sprudovi, plićaci, te gde postoje neophodne dubine za plovidbu. "To su nama generalno znakovi kuda treba da da plovimo. A ostalo je sve na praćenju vodostaja, prognoziranju i prilagođavanju uslovima na terenu", dodaje. Dunav je reka duga 2.857 kilometara. Kroz Srbiju se proteže na 587 kilometara. Otežan uvoz naftnih derivataKod Bezdana je prethodnih dana izmeren vodostaj od minus 120 centimetara, čime se približio istorijskom minimumu od koji je zabeležen pre više od sto godina - 1909. godine. Zbog tako niskog vodostaja velike barže ne mogu da plove Dunavom, ukazuje i hidrolog Dejan Vladiković. "Tako da se ide na lakše barže što komplikuje uvoz goriva i ostalih energenata", dodao je. To je potvrdila i ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. Ona je saopštila da uz globalne okolnosti, odnosno poremećaja na svetskom tržištu i rasta cena sirove nafte, nizak vodostaj Dunava doprineo je tome da je realizovano samo oko 25 odsto planiranog uvoza naftnih derivata za jul. "Barže mogu da prevezu samo 30-40 odsto ukupnog kapaciteta. U toj situaciji se realizuje transport kamionima ili železnicom, ali to nije dovoljno da bi se uvezle sve planirane količine, skuplje je i utiče na cene koje su već izuzetno visoke", rekla je 22. jula. Koji su još problemi niskog vodostaja?Hidrolog Vladiković kaže da ako se klimatske predikcije za naredne dane ostvare - malo padavina, suša i visoke temperature - očekuje se nepovoljna situacija i na drugim velikim rekama u Srbiji. "Tu pre svega mislim na Veliku, Južnu i Zapadnu Moravu koje će ići ka svom biološkom minimumu, odnosno jako niskom proticaju. Mi to očekujemo u sledećih desetak dana, kada ćemo izdati i prvo upozorenje", napominje. Dodaje da to za posledicu može imati redukcije u vodosnabdevanju u pojedinim delovima zemlje tokom avgusta. Manje vode znači i teže uslove za rad hidroelektrana na Dunavu, ali su iz Elektroprivrede Srbije poručili da je snabdevanje električnom energijom za sada stabilno. Vladiković iz RHMZ-a upozorava da je na udaru i ekosistem reka. "Živi svet u rekama je ugrožen, jer to su manje količine vode, brzo se zagrevaju, a visoke temperature vode znače manjak kiseonika. Tako da će i tu biti mnogo problema". Napominje da postoji mogućnost i pojave nekih zagađenja. "Posebno zbog toga što ono što se ispušta u reke više nema mogućnost nekog samoprečišćavanja zbog manjka količine vode". Nizak vodostaj i u drugim zemljamaNizak vodostaj nije problem samo u Srbiji. Kapetan Vlado Šekerović kaže da je situacija nepovoljna duž gotovo čitavog Dunava koji izvire u Nemačkoj, kod grada Donaušingen, a uliva se u Crno more. "Kritično je i u Nemačkoj, kroz Austriju, potez ispod Beča prema Bratislavi. Zatim kroz deonicu između Slovačke i Mađarske". Dodaje da se problemi nastavljaju i nizvodno kroz Mađarsku i Hrvatsku. U Hrvatskoj je zabeležen istorijski nizak vodostaj Dunava - 17 centimetara niže od najnižeg do sada, izmerenog 2022. godine. Svojim povlačenjem reka je otkrila potonule brodove, ali i bombe zaostale iz Drugog svetskog rata u mestu Batina, na granici sa Srbijom, gde su se za vreme Drugog svetskog rata vodile velike bitke. Šekerović napominje da je posle Đerdapa 2 u Srbiji, usled niskog vodostaja došlo do suženja plovnoga puta i da je veoma plitko za plovidbu. "Znači zajednička deonica između Bugarske i Rumunije je isto kritična". U Rumuniji je zabeležen najniži vodostaj Dunava od 1996. godine. To je dovelo do uvođenja ograničenja za navodnjavanje u poljoprivredi, poremetilo je i rečni saobraćaj i turizam duž obala. Kako je došlo do ovoga?Hidrolog Dejan Vladiković kaže da je "još na proleće bilo jasno da će biti problema sa Dunavom". "Što se tiče Dunava tu se niski vodostaji, uglavnom, pojave negde u avgustu, septembru. Međutim, ove godine je to već krenulo krajem aprila, početkom maja". "Uzrok tome je veliki deficit padavina tokom godine u celoj centralnoj Evropi, kao i na izvorištu u južnoj Nemačkoj. Istovremeno, u snegu je bila izuzetno mala zapremina vode", objašnjava. Klimatološkinja Danijela Božanić ukazuje da je sektor voda jedan od najpogođenijih klimatskim promenama. "Ključni uzrok problema sa količinom vode, sa aspekta za promene klime, jeste porast temperature i sa njim uvezano smanjenje količina padavina, pogotovo snega tokom zime", objašnjava. Ipak, napominje, klimatske promene nisu jedini uzrok ovakve situacije. "Ključni problem je u bahatom i neracionalnom korišćenju vodnih resursa u većini zemalja u razvoju. Pa, mi puštamo u wc šolju vodu koja se pije", dodaje. Ukazuje da su mnoge razvijene zemlje pre više decenija uvele sisteme za prečišćavanje i razdvojile tehničku i pijaću vodu. "To je bitno, pa zato što nemate besomučno korišćenje čiste pijaće vode, nego tu prečišćenu vodu koristite za neke druge svrhe ili je vratite u reku". Kakve su prognoze za naredne godine?Dejan Vladiković napominje da je reč o "ozbiljnoj situaciji" koja će biti sve češća i sve ekstremnija. "Na to naša stručna javnost ukazuje već jako dugo. I zbog klimatskih promena, i zbog protoka voda", rekao je Vladiković. Klimatološkinja Danijela Božanić kaže da je to trend koji može da se očekuje ne samo za Srbiju, nego i globalno. "To ne znači da ćemo svake godine imati ovakve situacije, desi se da se pojavi neka godina u kojoj imamo odstupanja". "Kada je reč o nedostatku vode u Srbiji, sa velikom sigurnošću mogu da tvrdim da je pitanje samo u kom delu zemlje, ali da će svake godine postojati problem što u rečnim tokovima, što u podzemnim vodama, odnosno u vodosnabdevanju". Smatra da su neki od ključnih koraka koje bi trebalo preduzeti da se situacija popravi uspostavljanje sistema prečišćavanja otpadnih voda. Srbija na najvećem delu svoje teritorije nema razvijene sisteme za prečišćavanje voda. Na to je, kao kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, godinama upozorava Brisel. U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2025. godinu, ističe se da su među prioritetima izgradnja i održavanje postrojenja za preradu otpadnih voda.

U Skupštini Srbije završen je prvi dan rasprave o poverenju Vladi na zahtev opozicije, koji je podnet još u februaru. Nastavak sednice je zakazan za utorak 28. jul u 10 časova. Šef poslaničke grupe Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miroslav Aleksić je, tokom četvoročasovnog obrazlaganja predloga, rekao da su ključni razlog ministar kulture Nikola Selaković i afera Generalštab. Premijer Đuro Macut odbacio je Aleksićeve kritike ocenjujući da vlada dobro radi. Aleksić je ocenio da se mnoge afere ne bi dogodile, da su raspisani vanredni parlamentarni izbori koje studenti u blokadi i učesnici antivladinih protesta zahtevaju već godinu dana. "Ako ste toliko jaki što ne raspišete izbore", upitao je. "I mnogo bi manju štetu trpeli građani Srbije. Ne bi se desila ova sramota sa Generalštabom, ne bi se dogodio Senjak, ne bi se desila afera Konjuh, ne bi se desila sramota sa Tivtom...", naveo je. Aleksić je optužio vlast za urušuvanje institucija. Između ostalog optužio je ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića da preti akademskoj zajednici gašenjem fakulteta i otpuštanjima. Kritike je uputio vlasti i zbog odnosa sa Kosovom. Naveo je da nekadašnji potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić nije snosio nikakvu odgovornost za organizovanje oružanog napada u Banjskoj na severu Kosova. Osim što je, kako je naveo, podneo ostavku u toj najvećoj stranci kosovskih Srba, koju podržava zvanični Beograd. "Kakva smo mi država ako nama jedan kriminalac treba da se bori za Kosovo i Metohiju i sprovodi neke svoje akcije", rekao je Aleksić navodeći da nije odgovoreno na pitanje da li je država bila upućena u tu akciju. Aleksić je kritikovao vlast i zbog potpisivanja sporazuma za vlastima u Prištini o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, navodeći da je time "razvlašćena" Srbija na severu Kosova. Kako je rekao, Briselski sporazum potpisan 2013. godine, podrazumevao je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, koja do danas nije formirana. Premijer odbacuje kritikePremijer Đuro Macut je odgovarajući na Aleksićevo izlaganje rekao da se pojedinačne situacije koriste kao razlog za osporavanje rada čitave vlade. "Pojedinačne izjave često izvučene iz konteksta i spinovane manje su bitne od rada", rekao je. Macut kaže da institucije rade i da su istrage u toku. Naveo je i da treba sačekati rezultate istrage o padu nadstrešnice u Novom Sadu kada je stradalo 16 osoba, a jedna teško povređena. "Danas razgovaramo kakvu Srbiju želimo, rada ili neprestanih sukoba, Srbiju dijaloga ili blokada, rezultata ili političkih predstava", rekao je Macut. Odbacio je kritike izrečene o Kosovu. Macut je rekao da cela situacija ne datira ni od ove vlade ni od prethodnih, pozivajući se na to da je prvi sporazum sa Kosovom potpisan 2011. u vreme bivše vlasti. Premijer je svoje izlaganje završio ocenom da vlada zaslužuje da joj se izglasa poverenje. Brnabić: Male šanse da se izglasa nepoverenje VladiUoči sednice predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ocenila je da su male šanse da poslanici izglasaju nepoverenje Vladi na čijem je čelu premijer Đuro Macut. "Tokom rasprave nećemo čuti ništa novo od opozicije. Možda nas ubede neverovatnim argumentima da Vlada Đura Macuta nije radila dobar posao, ali mi imamo visoku stopu ekonomskog rasta, počeli smo strateški dijalog sa SAD, najavljene su nove investicije", rekla je ona za RTS. Deo opozicije ne učestvuje u skupštinskoj raspraviDemokratska stranka saopštila je da ne učestvuje "u Vučićevoj simulaciji parlamentarizma". U saopštenju je navedeno da skupštinska rasprava odavno nije borba protiv vlasti, već fasada koja pomaže režimu da glumi državu i institucije. I koalicija NADA, koju čine Novi DSS i Monarhisti, saopštila je da nastavlja bojkot rada parlamenta, započet nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu u novembru 2024. Zašto je traženo glasanje o nepoverenju Vladi?Predlog za raspravu o nepoverenju Vladi podnela su 62 poslanika opozicije još u februaru zbog slučaja skidanja zaštite sa kompleksa Generalštaba i krivičnog postupka koji se vodi protiv ministra kulture Nikole Selakovića. Tužilaštvo za organizovani kriminal, Selakovića i još troje predstavnika državnih institucija tereti da su falsifikovanjem dokumenata omogućili da kompleks Generalštaba, porušen u NATO bombardovanju 1999, izgubi status zaštićenog kulturnog dobra. To je bio prvi korak vlasti, kako bi se na tom mestu u centru Beograda omogućila gradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa. Nakon rekacije tužilaštva, kompanija "Affinity Partners" Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika, odustala je od izgradnje luksuznog kompleksa u centru Beograda na mestu porušenog Generalštaba. Sednica je zakazana 24. jula na zahtev 109 poslanika vladajuće koalicije. Prethodno poslanici vladajuće većine više puta nisu želeli da daju kvorum da ta sednica bude održana. Ukoliko Skupština usvoji predlog o nepoverenju Vladi počinje da teče rok od 30 dana tokom kojeg mora da se izabere nova Vlada. U suprotnom će Skupština biti raspuštena i biće raspisani izbori. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će parlamentarni izbori biti održani u oktobru ili novembru, a predsednički nešto kasnije. Studenti u blokadi, koji su pokrenuli masovne proteste nakon stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu, su još pre godinu dana tražili vanredne parlamentarne izbore. Vlast je do sada taj zahtev odbacivala.

Kada je sredinom juna Jovan Radan osuđen na sedam godina za silovanje žene u Vukovaru, kazna malo veća od minimalne nije bila jedina stvar koja izazvala komentare. Radan, bivši pripadnik srpske Teritorijalne odbrane, tri puta je silovao ženu u kući u kojoj je bila privremeno smještena u Vukovaru. No, u obrazloženju presude Višeg suda u Beogradu navedeno je da je jedna od okolnosti koja potvrđuje da se zločin desio te 1991. godine jeste to što žrtva nije tražila odštetu od počinioca. "Njeno svedočenje nije pristrasno i motivisano željom za osvetom bez obzira prema kome ili nekakvom nematerijalnom, ili druge vrste, koristi, obzirom da je oštećena navela da što se tiče imovinskopravnog zahteva ne traži ništa," navedeno je u prvostepenoj presudi Odjeljenja za ratne zločine. U procesu pokrenutom trideset i četiri godine nakon počinjenog zločina svjedočenje žrtve okarakterisano je kao iskreno, uvjerljivo i potvrđeno dokazima, kao i svjedočenjima nekoliko drugih žena. Jedna od njih je i S.M.*, koja kaže da se dobro sjeća 1991. godine. "To je premalo za ono što je učinjeno gospođi," kaže M., komentarišući dužinu kazne. Ona je također te 1991. godine preživjela silovanje u Vukovaru. Imala je 22 godine. "Sjećam se da su njih trojica došli i da sam ja morala birati koji će mene silovati," prisjeća se silovana žena iz Vukovara. Među trojicom muškaraca bio je i Jovan Radan. Osoba koja je nju silovala rekla joj je da Radan to radi sa drugom ženom* i da "nije jedina kojoj se to događa." Opsada Vukovara trajala je tri mjeseca uz neprekidne napade avijacije, tenkova i pješadije Jugoslovenske narodne armije (JNA) i dobrovoljačkih paravojnih jedinica iz Srbije i hrvatskih Srba. Grad je razoren, a prema hrvatskim podacima tokom opsade JNA u Vukovaru je stradalo 2.700 branitelja i civila. Vukovar još uvek traži oko 300 nestalih. Godinama kasnije, M. je svjedočila u korist žene koju je silovao Radan. I danas se sreću u Vukovaru, a prije par dana žena joj je rekla da da je dobila poziv da može da ponese zahtjev (imovinskopravni). "Ona ne želi ići u Srbiju, a morala bi tamo ići da bi to zatražila," prenosi M. Gdje se upućuju žrtve?Praksa sudova je da kada završi krivični postupak, žrtve upute na parnični kako bi nadoknadila štetu. To je problematično iz više razloga smatra Jovana Kolarić, istraživačica Fonda za humanitarno pravo. Najprije se radi o još jednom sudskom procesu, a potom se ukida status zaštićenog svjedoka ulaskom u parnični proces. "To je jedan od razloga zašto je posebno u slučaju seksualnog nasilja gde žrtve veoma često svedoče pod merama zaštite jer to je zločin zaista koji nosi strahovitu stigmu da vi odbijate da se upuštate u takvo nešto," kaže Kolarić. U Srbiji je do sada procesuirano samo 13 predmeta koji su uključivali seksualno nasilje u ratu, a u samo pet slučajeva radilo se o isključivo seksualnom nasilju. I, kako naglašava Kolarić, do sada se nije desilo, niti u jednom postupku za ratne zločine da je dosuđen imovinskopravni zahtjev u krivičnom procesu. U slučaju Radana radi se prvi put da je napravljena eksplicitna veza između imovinskopravnog zahtjeva na koji žrtva ima pravo u krivičnom postupku i vjerodostojnosti njenog iskaza. Iako je traženje naknade štete zakonsko pravo, kako pojašnjava Kolarić, sudovi su stajališta da to produžava postupak i da je nepotrebno odlaganje. Pojašnjava i da su imali slučajeve u kojima je tokom suđenja rečeno da sud "tradicionalno" ne dosuđuje imovinskopravni zahtjev. "Sad ovdje imamo i neku vrstu odobravanja od strane suda za takvo odustajanje od sopstvenih prava i dovođenje u vezu verodostojnosti iskaza oštećenog sa time da li je da li je postavio imovinskopravni zahtjev ili ne." Ovo je, navodi Kolarić posebno problematično u predmetima seksualnog nasilja gdje su žrtve već izložene i predrasudama i negativnoj percepciji njihovog kredibiliteta u javnosti i "zašto su ćutale do sada." "Znamo sve one predrasude i negativne stereotipe o tim žrtvama i koje sada na neki način sud uvodi u sudsku praksu i kaže da vaš iskaz je verodostojen ukoliko vi ne tražite odštetu za ono što ste preživjeli." Iz Višeg suda u Beogradu nisu odgovorili Radiju Slobodna Evropa na upit za obrazloženje argumenta o vjerodostojnosti iskaza. Pravo na imovinskopravni zahtjev dio je domaćeg zakonodavstva i u Srbiji i drugih zemalja Zapadnog Balkana, i u skladu je sa standardima procesuiranja seksualnog nasilja u međunarodnoj sudskoj praksi. U Bosni i Hercegovini je praksa dodjeljivanja imovinskopravnog zahtjeva prilično razvijena, pojašnjava Ajna Mahmić Ćatić, pravna koordinatorica Trial International BiH. Ostvarivanje ovog prava odvija se na entitetskim sudovima. Nakon deset godina razvoja prakse pravilo je da se pravo na naknadu štete ostvari tokom krivičnog postupka. "Da bi se oštećene stranke umanjile tereta i dodatne traumatizacije novim parničnim postupkom," pojašnajva Mahmić. Šta je imovinskopravni zahtjev?Imovinskopravnim zahtjevom oštećena osoba može da traži naknadu materijalne ili nematerijalne štete, odnosno može da traži nadoknadu štete počinjene krivičnim djelom. Zakonska pravila su slična i u BiH, Srbiji i Hrvatskoj. Zahtjev se može postaviti u krivičnom procesu bez potrebe da se odmah pokreće posebna građanska parnica. U Srbiji postoje i smjernice Vrhovnog kasacionog suda koje kažu da je potrebno da se dosuđuje imovinskopravni zahtjev, navode iz Fonda za humanitarno pravo. Zahtjev se podnosi tužiocu, treba da se sprovede vještačenje, a mora da bude precizan i da se navede tačna visina tražene naknade. "Kada se radi o materijalnim reparacijama važno je naglasiti da se tu ne radi o nezamislivim iznosima za da zbog toga žrtve prijavljuju," pojašnjava Jovana Kolarić iz Fonda, naglašavajući da se tu ne radi o velikim iznosima. "Ali ti iznosi, pa čak i da su veliki, a nisu, žrtve imaju pravo na njih." Ovi zahtjevi su u Bosni i Hercegovini dio krivičnog postupka, naglašava Ajna Mahmić Ćatić iz Trial International. "On je posljedica koja prirodno proizađe onda kada je krivična odgovornost utvrđena." Do sada je imovinskopravni zahtjev dosuđen u 25 slučajeva suđenja za ratne zločine u BiH. "On je isplaćen u pet predmeta, djelimično ili u potpunosti," naglašava Mahmić Ćatić. Tačno utvrđene cifre za naknadu štete ne postoje, nego se određuju za svaki slučaj posebno. "Angažuje se vještak medicinske struke koji na osnovi postojećih nalaza, ali i sopstvene procjene odluči koji je nivo oštećenja psihofizičkog zdravlja koji se kasnije recipročno određuje iznosu u novcu." Do sada su u BiH dosuđeni zahtjevi u iznosu od pet do 50 hiljada konvertibilnih maraka. I praksa Hrvatskog sudstva je do nedavno bila da se da se imovinskopravni zahtjevi ne dosuđuju u kaznenim postupcima, već su se žrtve upućivale u parnicu pojašnjavaju iz Centra za žene žrtve rata Rosa. "Smatrajući navedeno duboko problematičnim, pokrenuli smo više ustavnosudskih postupaka," navode iz Centra, te pojašnjavaju da je 2024. godine Ustavni sud Hrvatske donio pozitivnu odluku u kojoj je ukinuo pravomoćnu presudu kojom je žena koja je bila podnijela imovinskopravni zahtjev upućena na parnicu. "Iako je nakon navedene odluke, praksa glede dosuđivanja imovinskopravnih zahtjeva svakako bolja, i dalje to nije slučaj u svakom predmetu." Na Kosovu su do sada donesene četiri presude za seksualno nasilje u ratu. Jedna od njih je pravosnažna, no naknada za žrtvu nije donesena ni u jednom krivičnom procesu. Šta je problematično u obrazloženju suda?Za preživjele ratnog silovanja pravda često znači mnogo više od osuđujuće presude. To naglašava i Feride Rušiti (Rushiti), direktorica Kosovskog centra za rehabilitaciju preživjelih od torture (KRCT), organizacije koja pruža pravnu, ali i psihološku pomoć tokom suđenja. "Također znači pristup reparacijama, pravičnoj odšteti, rehabilitaciji i priznavanju pretrpljene štete," navodi Rušiti. Pomoć kao što su rehabilitacija, pravo na odštetu, garancija da se isto više neće ponoviti trebali bi biti u osnovi programa reparacija za preživjele seksualnog nasilja. No, preživjele najčešće provode godine na sudovima da bi dobile neki oblik pravde i pomoći. Da je pogrešno u presudi povezivati vjerodostojnost žrtve sa tim da li je ili ne koristila svoja zakonom zajamčena prava, pogrešnim smatraju mnogi. "Ne šalje se dobra i ispravna poruka žrtvama," navode za RSE iz hrvatskog Centra za žene žrtve rata Rosa. Verodostojnost iskaza žrtve ne može se dovoditi u vezu sa tim da li koristi zakonom garantovano pravo da zahtijeva naknadu štete ili odluči da to pravo ne koristi, navode iz Fonda za humanitarno pravo. Iz Udruženja žena žrtva rata iz Sarajeva napominju da svaka sudska odluka i njeno obrazloženje šalju važnu poruku žrtvama. Napominju da je imovinskopravni zahtjev zakonsko pravo svake žrtve i da on ne bi smio biti kriterij za procjenu vjerodostojnosti. "Takav pristup može stvoriti utisak da se od žrtava očekuje da se odreknu svojih prava kako bi im se više vjerovalo, što može dodatno obeshrabriti osobe koje razmišljaju o prijavljivanju zločina i traženju pravde." Upravo ova organizacija već decenijama radi na prikupljanju iskaza žena silovanih u ratu u Bosni i Hercegovini. Prema procjenama međunarodnih organizacija tokom rata 1992-1995. silovano je između 20.000 i 50.000 žena u BiH. Među njima i članice ove organizacije. Slučaj gospođe AGospođa A silovana je u blizini Sarajeva 1993. godine na teritoriji pod kontrolom Vojske Republike Srpske (VRS). Imala je 32 godine. Počinitelj je osuđen 2015. na osam godina za ratno silovanje i naređeno mu je da žrtvi isplati malo više od petnaest hiljada eura. Taj novac gospođa A nikad nije dobila. Pripadnik VRS koji ju je silovao nije imao sredstava za isplatu, gospođa A žalila se Komitetu Ujedinjenih nacija protiv torture koji je odlučio da država Bosna i Hercegovina treba da isplati odštetu i izvini se žrtvi. To se do danas nije dogodilo. Udruženje žena žrtva rata svakodnevno sarađuje sa pravosudnim institucijama u BiH, a u ranijem razgovoru za RSE predsjednica udruženja Bakira Hasečić pojasnila je da su od prvog dana sarađivali i sa Haškim tribunalom. "Bili smo im desna ruka. Ako im je trebala izjava, ako im je trebao svjedok. Kao nevladina organizacija mi smo njima ustupali izjave pa su oni dalje slijedili zakonsku proceduru," pojasnila je tada Hasečić. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju bio je i prvi međunarodni sud koji je izrekao osuđujuće presude za silovanje kao oblik mučenja i za seksualno ropstvo kao zločin protiv čovječnosti. Pred ovim sudom osuđeno je manje od 40 osoba za seksualno nasilje u ratu, dok je pred lokalnim sudovima nakon zatvaranja Haškog tribunala doneseno oko 96 presuda. Na Kosovu je sa druge strane pod istragom oko stotinu slučajeva zločina ratnog seksualnog nasilja, no samo su četiri presude donesene. Jedna je pravosnažna, a počinioci su osuđeni na ukupno 72 godine zatvora navode iz Kosovskog centra za rehabilitaciju preživjelih od torture. Upravo je važnost integrisane podrške za žrtve seksualnog nasilja ono što naglašava i direktorica ove organizacije Feride Rušiti, koja kaže da je svaki slučaj ratnog seksualnog nasilja koji je završio pred sudom imao i psihološku i pravnu pomoć. "Pravda je vrlo često jednako izazovna kao i sam zločin, bez podrške stigma i trajni utjecaj traume sprječavaju mnoge preživjele da pristupe ili izdrže pravosudni proces," naglašava Rušiti. Progovoriti o preživljenom zlostavljanju izuzetno je teško, naglašavaju iz bosanskog Udruženja žena žrtva rata. Mnoge žene o šute godinama ili decenijama zbog traume, straha, stigme i nepovjerenja u institucije. "Kada se odluče svjedočiti, one to prvenstveno čine kako bi se utvrdila istina o zločinima koje su preživjele i kako bi počinioci bili izvedeni pred lice pravde," navode iz Udruženja žena žrtva rata. "Zato je od ključne važnosti da pravosudni sistem svojim odlukama i obrazloženjima gradi povjerenje i jasno pokazuje da poštuje prava žrtava, uključujući i njihovo pravo na naknadu štete." U obrazloženju Višeg suda u Beogradu, odjeljenja za ratne zločine u, sada pravosnažnoj presudi Radanu, naglašeno je da se odluka u najvećoj mjeri zasniva na iskazu oštećene, koji je ocijenjen kao ključni dokaz. Također se navodi da je visina kazne donesena u skladu za sudskom praksom. Za Veselinku Kastratović, istraživačicu Dokumente - Centra za suočavanje prošlošću, upravo su niske kazne jedan od razloga zašto žrtve nemaju osjećaj zadovoljene pravde i zašto odustaju od prijavljivanja počinjenih zločina. "Žrtve jednostavno nemaju više snage ponovo prolaziti kroz teško traumatsko iskustvo. No, svako uzimanje izjave od žrtve, gdje se žrtva vraća u vrijeme, na mjesto, izvršenja kaznenog djela, kada mora pričati o iskustvu, koje joj je, sigurno, promijenilo život i trajno ga obilježilo, vrlo je teško i stresno za žrtve." Od pet slučajeva kojima se sudilo u Beogradu za seksualno nasilje u ratu, sve su osuđujuće. Raspon kazni je uvijek bliži minimumu zakonskom od pet godina, kaže Jovana Kolarić iz Fonda za humanitarno pravo. Kolika je mjesečna novčana naknada?Žrtve ratnog seksualnog nasilja u Hrvatskoj danas imaju pravo na jednokratnu novčanu naknadu koja iznosi od nekih 13.271 euro pa do 19.908 eura zavisno od težine posljedice, dok žene koje imaju status žrtve seksualnog nasilja imaju pravo i na mjesečne naknade od 331 euro. Prema podacima Ministarstva branitelja do sada je ovaj status dobilo 228 osoba i to 173 žene i 55 muškaraca. Komplikovan administrativni sistem zemlje znači i tri posebna zakona na osnovu kojih žrtve mogu ostvariti prava zavisnosti da li žive u Federaciji BiH, Republici Srpskoj ili Brčko Distriktu. Zavisno od mjesta u kojem žive, žrtve ratnog silovanja dobiju od 137 KM do 680 KM mjesečne naknade. Decenije su prošle i od završetka rata na Kosovu, a još uvijek se ne zna broj žrtava seksualnog nasilja. Prema izvještaju američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, ova brojka dostiže i do 20.000 slučajeva. Sistem reparacije u zemlji postoji od 2018. godine i to na nivou mjesečnih isplata za sve osobe kojima se priznaje status žrtve seksualnog nasilja u ratu. Do sada pravo na mjesečnu naknadu od 276 eura ima dvije hiljade osoba. Deset godina nakon što je silovana u Vukovaru S.M. je prijavila je svoje napadače, no oni nikada nisu dočekali pravdu. Njeni počinioci su pušteni da se brane sa slobode i u međuvremenu su umrli. "Pravomoćnom presudom dobili su šest godina, ali nisu bili u zatvoru osim u istražnom." No, uprkos svemu ženama poručuje da se ne trebaju plašiti govoriti o onome šta su preživjele. "Trebaju izbaciti to iz sebe, to nas jede iznutra, dolazi do bolesti, dolazi do uništenja i obitelji." Procjenjuje se da na svaki prijavljeni slučaj silovanja dolazi 10 do 20 neprijavljenih. Osnovana je zabrinutost da se zbog straha i društvene stigme velika većina žrtava seksualnog nasilja ne usudi prijaviti ovu vrstu nasilja. Decenijama nakon pretrpljenih ratnih zločina mnoge žrtve su i dalje bez pravde, dok su zločinci još uvijek na slobodi. *Identitet žene koja je tužila Jovana Radana poznat je redakciji *Puni identiter S.M. poznat redakciji

Specijalno izdanje serijala Perspektiva iz Novog Pazara posvećeno je studentskom pokretu u Srbiji. Kroz razgovor mladih i starijih otvaramo pitanja cijene slobode i pravde, odgovornosti, uloge medija i posljedica koje mogu uslijediti kada ljudi javno stanu iza svojih uvjerenja.