Platforma Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara zabeležila je ove godine niz incidenata na Zapadnom Balkanu, od kojih je ubedljivo najveći broj iz Srbije. Prema podacima sa sajta Platforme, ove godine je zabeleženo 59 slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara u zemljama Zapadnog Balkana, od kojih su čak 33 iz Srbije, navodi Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). To je 56 odsto od ukupnog broja prijavljenih incidenata. U Hrvatskoj je zabeleženo sedam takvih slučajeva, u Bosni i Hercegovini šest, u Crnoj Gori i Albaniji po pet, a u Severnoj Makedoniji tri. NUNS navodi da su čak 344 slučaja zabeležena ove godine u bazi tog udruženja, u kojoj se evidentiraju napadi, pritisci i pretnje novinarima u Srbiji, što je najveći broj otkako vodi tu evidenciju. Veliki deo incidenata povezan je sa izveštavanjem o antivladinim građanskim i studentskim protestima koji traju duže od godinu dana, otkako je 16 osoba poginulo u padu nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici, navodi NUNS. Mreža Bezbedni novinari (SafeJournalists) navodi da međunarodna vidljivost slučajeva pretnji i nasilja prema novinarima i novinarkama na Zapadnom Balkanu pojačava pritisak na institucije da reaguju. Platforma Saveta Evrope, kada zabeleži ozbiljna kršenja slobode medija, preko svojih mehanizama zvanično poziva nadležne institucije države članice da dostave odgovor i informacije o tome koje su korake preduzele u konkretnom slučaju. Platforma pomaže u prikupljanju, obradi i deljenju informacija o ozbiljnim zabrinutostima u vezi sa slobodom medija i bezbednošću novinara u državama članicama Saveta Evrope. Cilj joj je da unapredi zaštitu novinara, da efikasnije odgovori na pretnje i nasilje prema medijskim profesionalcima i da podstakne mehanizme ranog upozoravanja i kapacitete za reagovanje u okviru Saveta Evrope.

Viši sud u Beogradu osudio je na tri godine zatvora vozača koji je automobilom pregazio grupu članova Beogradske filharmonije tokom odavanja pošte stradalima u novosadskoj tragediji u centru glavnog grada Srbije krajem 2024. godine. Kako je potvrđeno Radiju Slobodna Evropa u Višem sudu, okrivljeni Radojko Stanić je prvostepenom presudom u petak oglašen krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti. U kaznu mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru. "Navedenom presudom, okrivljeni je ujedno osuđen na kaznu oduzimanja vozačke dozvole, kao sporednu kaznu, u trajanju od tri godine računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove kazne", navode u Višem sudu. Četvoro muzičara Beogradske filharmonije, koji su se priključili jednoj od protestnih akcija "Zastani Srbijo", povređeno je kada je automobil uleteo u grupu građana koja je stajala u centru Beograda, odajući poštu stradalima na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Vozač je kasnije uhapšen, a Više javno tužilaštvo je optužnicu podiglo krajem februara 2025. godine. Betonska nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu obrušila se 1. novembra 2024. i usmrtila 16 ljudi, a jedna osoba je teško povređena. To je širom Srbije pokrenulo talas protesta i studentskih blokada.

Ekonomska saradnja Srbije sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) nakon perioda rasta, u 2025. našla se pred izazovima. Uz dodatne carine koje su SAD početkom avgusta uvele većem broju zemalja, Srbiji u iznosu od 35 odsto, tome je doprinela i odluka kompanije "Affinity Partners" Džareda Kušnera (Jared Kushner), da odustane od izgradnje luksuznog kompleksa u Beogradu na mestu Generalštaba. U Privrednoj komori Srbije postoji zabrinutost da bi takva odluka mogla odvratiti druge investitore da ulažu u Srbiji. "To šalje negativnu poruku drugim investitorima, da dolazi do neke promene u percepciji srpskog tržišta u očima stranih ulagača, konkretno, u ovom slučaju Sjedinjenih Američkih Država", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. U Američkoj privrednoj komori u Beogradu (AmCham) za RSE nisu želeli da komentarišu odluke pojedinačnih kompanija. Međutim, ističu da investicije iz SAD, pre svega, zavise od poslovne klime. "Naše uverenje je da sve investicije, uključujući i američke, zavise od ukupnog poslovnog okruženja i predvidivosti pravila, a ne od pojedinačnih projekata", naveli su u odgovoru na upit RSE u Američkoj privrednoj komori u Beogradu. Kakva je ekonomska saradnja Srbije i SAD bila u 2025?Investicije iz SAD u Srbiju su, prema poslednjim dostupnim podacima Narodne banke Srbije, u prvih šest meseci iznosile 64,3 miliona evra. Podaci za celu 2025. još nisu zvanično objavljeni. U 2024. iznos američkih investicija bio je gotovo rekordan, sa 154,2 milijarde evra uložene u Srbiju. Spoljnotrgovinska razmena dve zemlje nastavila je 2025. uzlaznim trendom započetim prethodne godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvih deset meseci 2025. vrednost uvoza iz SAD u odnosu na isti period 2024. godine porasla je za oko 3,5 odsto, dok je uvoz iz SAD u Srbiju zabeležio rast od 20 odsto. Sa 734,5 miliona dolara, po vrednosti izvoza, SAD su bile 19. po značaju izvozna država za srpske proizvode. Najvažnija izvozna destinacija za Srbiju bila je Nemačka, za njom slede Bosna i Hercegovina, Kina, Italija i Mađarska. Srbija je u 2024. u SAD najviše izvozila gume za automobile, autobuse i kamione, kao i municiju. Taj izvozni adut, međutim, pod znakom je pitanja, nakon odluke američkih carina da zadrži gume iz kineske fabrike Linglong u Srbiji zbog navoda o prinudnom radu. Prema podacima Privredne komore Srbije, kompanija Linglong je najveći pojedinačni izvoznik iz Srbije na američko tržište. Koliko je Srbija privlačna za američke investitore?Prema istraživanju, čije je rezultate sredinom decembra objavila Američka privredna komora u Beogradu, poslovna klima u Srbiji ocenjena je sa 2,6 od maksimalnih pet. Kako navode u Američkoj privrednoj komori, to je pad u odnosu na prethodnu godinu, kada je poslovna klima bila ocenjena sa 3, što je ujedno bila i najviša ocena od početka sprovođenja AmCham istraživanja. "Ovogodišnji rezultati ukazuju na veći oprez u poslovnoj zajednici, kako među AmCham članicama, tako i među malim i mikro preduzećima koja su takođe učestvovala u istraživanju", naveli su u Američkoj komori za RSE. Kao preduslov za veće investicije, ističu dalje unapređenje institucionalnog okvira, posebno u oblasti vladavine prava, efikasnosti pravosuđa i predvidivosti regulative kroz usklađivanje sa pravilima Evropske unije. Američke carine kao poseban izazovIzvoz srpskih proizvoda na američko tržište posebno opterećuju dodatne carine koje su SAD uvele u avgustu na globalnom nivou kako bi ojačale domaću proizvodnju. Za Srbiju, one iznose 35 odsto. Posledice se već osećaju, ukazuju u Privrednoj komori Srbije. "Trpimo opterećenje, privreda to oseća, ovde je bilo govora da se napravi neki fond koji bi podržavao firme koje tamo izvoze, da deo tih troškova preuzmu i proizvođači, odnosno izvoznici. Nije se na tome ništa radilo u smislu neke realizacije", kaže Bojan Stanić iz PKS. On podseća da je reč o dodatnim carinama od 35 odsto na već postojeće, čime se povećava konačna cena na američkom tržištu. Time, pojašnjava Stanić, srpski proizvodi na američkom tržištu gube konkurentnost. Gde su najveće mogućnosti za unapređenje saradnje?Najveće mogućnosti za unapređenje saradnje, i jedna i druga privredna komora vide u IT sektoru, inovacijama, digitalizaciji i primeni naprednih tehnologija, uključujući i veštačku inteligenciju. "Srbija već ima razvijen IT sektor i značajan izvozni potencijal, što predstavlja dobru osnovu za dalje privlačenje investicija", navode za RSE u Američkoj privrednoj komori. Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije za RSE kaže da u izvozu IT usluga u SAD Srbija ostvaruje suficit. "Mi smo prepoznati kao svojevrsni hub za IT sektor. Naš IT sektor je značajno ojačan prilivom imigranata iz Rusije. Tu ostvarujemo značajan suficit i to je nešto gde mi imamo potencijalno rastuću saradnju sa Amerikom", kaže Stanić. IT sektoru Stanić dodaje i energetiku. "Na to nam ukazuje i to što je Evropa sada postala zavisnija od uvoza energenata iz Amerike, naušrtb ranijeg uvoza energenata iz Rusije, pre svega se tu misli na tečni gas (LNG). Tu se misli i na tehnologije u oblasti obnovljivih izvora, atomske energije, energije vetra, solarne, biomase", pojašnjava Stanić. Za dalji razvoj saradnje u toj oblasti, kako kaže, od ključnog je značaja Sporazum o strateškoj saradnji dve zemlje u oblasti energetike potpisan u septembru 2024. godine. Gotovo četiri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija i dalje u velikoj meri zavisi od ruskih energenata. Nije se do danas uskladila sa sankcijama Evropske unije i SAD prema Rusiji, a zavisnost, pre svega od ruskog gasa, bio je jedan od glavnih argumenata zvaničnika u Beogradu za takav stav. Početkom oktobra, nakon višemesečnog odlaganja, SAD su počele sa primenom sankcija prema Naftnoj industriji Srbije (NIS), insistirajući na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva najveće naftne kompanije u Srbiji. Pregovori ruske strane sa potencijalnim kupcima njihovog većinskog udela i dalje su u toku, za šta su američke vlasti dale rok do 24. marta 2026. godine.

Od bilborda sa porukom "Trampe, Srbine" do razočaranja. Sankcije Naftnoj kompaniji Srbije (NIS), tarife na proizvode iz Srbije najviše u regionu, rampa za automobilske gume iz kineske fabrike Linglong u Srbiji – mere su američke administracije u nepunih godinu dana mandata predsednika Donalda Trampa (Trump). Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sada priznaje da su umesto očekivanih velikih pomaka od Trampove administracije stigle odluke koje nisu u interesu Srbije. Ta ocena dolazi godinu dana od američkih izbora kada je u Beogradu "slavljena" Trampova pobeda uz očekivanje nekog povoljnijeg stava o Srbiji. "Pretpostavljam da je (Vučić) želeo da ga Tramp prihvati i da na njega gleda kao ključnu figuru mira u regionu. Mora da je razočaran što se to nije dogodilo", ocenjuje za RSE Danijel Server (Daniel Serwer), profesor na Univerzitetu John Hopkins u SAD. Stejt department se poziva na ambasadu u BeograduStejt department nije direktno odgovorio na upit RSE za komentar ocena predsednika Srbije već se pozvao na saopštenje američke ambasade u Beogradu. U tom saopštenju preneta je izjava otpravnika poslova Aleksandra Titola sa otvaranja deonice Moravskog koridora blizu Vrnjačke Banje, u centralnoj Srbiji 24. decembra. Titolo je tada rekao da je pod Vučićevim i Trampovim liderstvom saradnja između Srbije i SAD sada "jača nego ikada i danas možemo da vidimo neke od opipljivih plodova našeg snažnog i rastućeg partnerstva." Radove na Moravskom koridoru izvodi američko-turski konzorcijum Behtel-Enka, a Titoli je dodao da je 2025. bila "značajna godina jer smo uveli novu eru odnosa između SAD i Srbije." "Ove godine smo imali istorijske sastanke na visokom nivou između američkih i srpskih zvaničnika. Pomenimo samo sastanak američkog državnog sekretara i ministra spoljnih poslova Srbije, prvi posle gotovo dve decenije. Najavili smo novi Strateški dijalog između naših zemalja", dodao je. SAD vode "strateški dijalog" sa više desetina država sveta, sa ciljem unapređenja bilateralnih odnosa, a od država iz okruženja strateški dijalog sa Vašingtonom vodile su Rumunija i Slovenija, članice Evropske unije, kao i Severna Makedonija – jedina sa Zapadnog Balkana. Međutim, činjenica je i da Sjedinjenje Države nemaju ambasadora u Srbiji skoro godinu dana. Iako je Tramp u martu za to mesto nominovao republikanca Marka Brnoviča, početkom oktobra je administracija povukla taj predlog, a razlozi nisu navedeni. Zašto je Beograd imao velika očekivanja od Trampa? Kada je Donald Tramp pre godinu dana ponovo ušao u Belu kuću, predstavnici vlasti nisu krili radost. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tada objavio da je u telefonskom razgovoru sa izabranim predsednikom Trampom naglasio da je Srbija bila zemlja u kojoj je imao najveću podršku u celoj Evropi. "Siguran sam da ćemo, uz podršku prijatelja, a pod prijateljima računam kompletno okruženje predsednika Trampa, moći da napravimo, on Ameriku velikom, a mi Srbiju pristojnom zemljom, koja će moći vrlo dobro da sarađuje sa Sjedinjenim Državama", naveo je Vučić 11. novembra 2024. na Instagramu nakon tog razgovora. Godinu dana kasnije, tokom govora na Ambasadorskoj konferenciji Ministarstva spoljnih poslova Srbije u Beogradu, Vučić je rekao da se pomaci za sada nisu osetili. Nekadašnji ambasador Srbije u Vašingtonu Ivan Vujačić kaže za RSE da danas odnosi Srbije i Sjedinjenih Država nisu baš najbolji, a to objašnjava i najvišim tarifama u regionu, sankcijama NIS-u i rampi za gume iz Linglonga. "Ovde je bila podrška Trampu i stvoreno je javno mnjenje u kome su nade polagane u Trampa da će on imati mnogo veće razumevanje za Srbiju po čitavom nizu pitanja. To se ispostavilo kao netačno", kaže Vujačić. Napominje da je pokušano približavanje Trampovoj administraciji preko projekta revitalizacije kompleksa Generalštaba, ocenjujući da je to urađeno na "loše izabran način". "Trampov zet je u jednom momentu shvatio da ga uvlače u priču koja ima elemente korupcije, krivičnih dela i izvukao se iz toga", dodao je. Kompanija "Affinity Partners" Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika, saopštila je nedavno da odustaje od izgradnje luksuznog kompleksa u centru Beograda na mestu porušenog Generalštaba u NATO bombardovanju 1999. Prethodno je tužilaštvo optužilo ministra kulture Srbije Nikole Selakovića zbog falsifikovanja dokumenata na osnovu kojih je Generalštab izgubio zaštitu kulturnog dobra. Zvaničnici su projekat Generalštab pravdali i tvrdnjama da je to način da se približe odnosi Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, optužujući protivnike te ideje da su to pokvarili i oterali investitore. Upitan zbog čega su u Beogradu verovali da će Tramp zauzeti povoljniji stav prema Srbiji, Server kaže da su se osećali dobro tretiranim tokom prvog Trampovog mandata. "I nadali su se da će interesi porodice Tramp u Beogradu prevladati" kaže Server. Vučićev susret sa Trampom u prvom mandatuAleksandar Vučić sreo se sa Donaldom Trampom tokom njegovog prvog mandata, u septembru 2020. u Beloj kući kada je sa tadašnjim premijerom Kosova Avdulahom (Avdullah) Hotijem potpisao Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa između Srbije i Kosova. Ni do danas nisu ispunjene sve obaveze iz tog sporazuma, poznatog kao Vašingtonski. A upravo su za pitanje Kosova zvaničnici u Beogradu očekivali više sluha za interese Srbije od američke administracije, ali do promene američkog stava nije došlo. SAD su među prvima priznale kosovsku državnost, dok Srbija i dalje ne priznaje nezavisnost Kosova. Do novog susreta Vučića sa Trampom nije došlo iako je Vučić krajem aprila najavljivao da će se tokom majske posete SAD sastati sa američkim predsednikom dva puta. Međutim, Vučić se iznenada vratio sa puta, kako je saopšteno, zbog snažnog bola u grudima usled visokog pritiska. Kasnije tokom godine, 23. septembra, Vučić se sreo sa američkim državnim sekretarom Markom (Marco) Rubiom u Njujorku, na marginama zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Prema Vučićevim rečima, razgovarali su o jačanju političkog dijaloga, unapređenju ekonomske saradnje i zajedničkim bezbednosnim izazovima, a da je fokus bio na rešavanju pitanja američkih tarifa. Američka administracija je u aprilu za Srbiju odredila najvišu tarifu na strane proizvode od svih zemalja Zapadnog Balkana od 37 odsto. Neposredno uoči Vučićevog priznanja da iz Vašingtona nema pomaka koje je očekivao, američka Carina i zaštita granica (CBP) izdala je nalog za zadržavanje uvoza automobilskih guma proizvedenih u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji zbog navoda da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada. Osim toga, usled američkih sankcija NIS-u zbog ruskog većinskog vlasništva, obustavljen je rad NIS-ove Rafinerije za preradu sirove nafte. Koliki je značaj Srbije za SAD?Upitan kakva bi mogla biti budućnost srpsko-američkih odnosa, nekadašnji ambasador Ivan Vujačić kaže da SAD ne mare za Srbiju. "Nismo mnogo visoko na njihovom radaru", navodi. "Stvari se dešavaju po nekoj inerciji još iz Bajdenove administracije poput sankcija Rusima, ali činjenica je da je to pritisak na Ruse u sklopu pokušaja da se postigne mir u Ukrajini", dodaje. Sa druge strane, dodaje, postoji animozitet prema Kini. "Tako da kineski uticaj ovde sigurno neće biti nešto na šta se posebno dobro gleda, odnosno kineske investicije", ocenio je Vujačić. Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ali od decembra 2021. nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje. Uglavnom zbog izbegavanja da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, ali i nerešenih odnosa sa Kosovom i stanjem demokratije i vladavine prava u zemlji. Osim toga, Srbija jača saradnju sa Kinom, kako političku i ekonomsku, tako poslednjih godina i vojnu. Američki profesor Danijel Server kaže da postoji jasno, dvostranačko nezadovoljstvo u Kongresu i Stejt departmentu Srbijom i njenim ponašanjem. "Srbija je ključna zemlja na Balkanu, ali sve dok se odlučuje da se svrstava uz Rusiju i Kinu, može da očekuje hladan odnos od onih u Sjedinjenim Državama koji prate zbivanja na Balkanu", naveo je Server. Upitan da li se značaj Srbije promenio u odnosu na prethodne administracije, Server ocenjuje da se "možda promenila percepcija Vašingtona o dobroj volji Beograda". "Vučićeva 'dvostruka igra' u vezi sa Ukrajinom i izazivanje problema na Kosovu bacili su dugu senku. Njeno uklanjanje zahtevaće odluke koje Vučić, čini se, nije spreman da donese. Očekujem da će pokušati, verovatno Dodikovim metodama: skupi lobisti i netransparentna pogodba", dodao je. Sjedinjene Države uklonile su krajem oktobra sa liste sankcija Milorada Dodika, predsednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), članicu Predsedništva Bosne i Hercegovine Željku Cvijanović, članove Dodikove porodice, njihove firme i bliske saradnike. Dodik je bio sankcionisan zbog antidejtonskog delovanja, odnosno podrivanja države BiH, a Stejt department je ukidanje sankcija pojasnio odlukama Skupštine bh entiteta Republika Srpska, navodeći da bi one trebalo da "poboljšaju stabilnost BiH". U međuvremenu je američki predsednik Donald Tramp potpisao Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane u kome se spominju i zemlje Zapadnog Balkana i potreba njihove evroatlantske integracije i smanjenja energetske zavisnosti od Rusije. U tom zakonu takođe je izražena zabrinutost za stanje demokratije u Srbiji, ali se propisuje i da Srbija i Kosovo treba da teže postizanju momentalnog napretka u vezi sa primenom sporazuma o normalizaciji odnosa. Takođe se navodi da SAD treba da nastave da podržavaju postizanje sveobuhvatnog konačnog sporazuma Kosova i Srbije, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je 25. decembra da su u toku pregovori ruskih akcionara u Naftnoj industriji Srbije (NIS) sa mađarskim MOL-om o prodaji njihovog većinskog udela toj kompaniji. O tome su, kako je rekla, NIS i MOL obavestili Kancelariju za kontrolu inostrane imovine (OFAC) Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD). "Vlada Mađarske je podržala te razgovore, a mi ćemo kao Vlada Srbije pružiti podršku, a sve kako bi se pronašlo rešenje za ukidanje sankcija i stvaranje uslova za dodelu licence NIS-u za operativni rad", izjavila je Đedović Handanović, saopštio je njen kabinet. Ruska Vlada je, kako je rekla, obavestila Vladu Srbije da podržava pregovore o izlasku ruskog kapitala iz NIS-a, a Srbija će podržati te razgovore kod OFAC-a. Prema njenim rečima, nema logističkih kapaciteta za uvoz naftnih derivata koliko je potrebno i zato će se nastaviti razgovori da NIS počne da radi, bez obzira na vreme koje je potrebno da se transakcija MOL-a i ruskih akcionara završi. Američke vlasti dan ranije su izdale licencu NIS-u, kojom se rok za pregovore za prodaju ruskog udela u toj kompaniji produžava do 24. marta 2026. Kako je 24. decembra objavila Radio-televizija Srbije (RTS), OFAC tom odlukom nije ovlastio NIS da posluje tokom razgovora o pronalasku potencijalnog novog većinskog vlasnika. Naftna industrija Srbije (NIS) je u vlasništvu Rusije, fond iz Sankt Peterburga, državna kompanija Gasprom i njena ćerka firma Gasprom Njeft imaju 56,15 odsto akcija, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara. Sankcije Sjedinjenih Američkih Država NIS-u počele su 9. oktobra u cilju sprečavanja Rusije, kako je saopštio Vašington, da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Uslov američke administracije za skidanje NIS-a sa režima embarga je da se oslobodi ruskog vlasništva. Vašington je do oktobra više puta NIS-u odlagao primenu embarga. Predsednik Ruske Federacije (RF) Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da je Gasprom njeft (Gazprom Neft) u NIS investirao više od tri milijarde dolara i da je sa Srbijom u toku dijalog o rešavanju pitanja te kompanije.

Srbija je obezbedila više nego dovoljne količine gasa do kraja grejne sezone i ulazi u proleće sa stabilnim snabdevanjem, rekao je u četvrtak direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović. "Redovno snabdevanje gasom obezbeđeno je preko Turskog, odnosno Balkanskog toka, uz zadržane uslove isporuke", kazao je Bajatović za Radio-televiziju Srbije (RTS). Prema njegovoj računici, Srbija dnevno raspolaže sa ukupno 22,6 miliona kubnih metara gasa. "To je 10 miliona metara kubnih dnevno snabdevanja za Srbiju, s nekim fleksibilnostima. Kupili smo i već platili šest miliona kubika dnevno od mađarskog MVM-a. Ima 1,1 milion kubika iz Azerbejdžana. Možemo da računamo na 2,5 miliona iz Banatskog Dvora i dodatna tri miliona iz Mađarske, iz skladišta gasa koje je 'Srbijagas' kupio i platio", rekao je Bajatović. Kada je reč o domaćinstvima, precizirao je da promene cene neće biti. Dodao je da cene na evropskim berzama padaju i da to ublažava dodatne troškove. "To će delom 'peglati' eventualne troškove za skladištenje i povišene troškove za transport", rekao je Bajatović. Govoreći o dugoročnim ugovorima o isporukama gasa i sankcijama EU prema Rusiji naveo je da Srbija do 1. januara 2028. nema pravnih prepreka za kupovinu ruskog gasa. "Do 1. januara 2028. godine nema nikakvog problema da Srbija kupuje ruski gas, da ga transportuje i da ga koristi u Srbiji. To je ubedljivo najjeftiniji gas", naglasio je Bajatović. Istovremeno, kako je potvrdio, Srbija razgovara i sa drugim potencijalnim dobavljačima, ali su alternative skuplje. Srbija je zavisna od ruskog prirodnog gasa. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 80 odsto uvoza tog energenta je iz Rusije. Dugoročni ugovor o snabdevaju Srbije ruskim gasom ističe krajem ove godine, a predsednik države Aleksandar Vučić je 23. decembra izjavio da je Srbija postigla dogovor s Rusijom o produženju snabdevanja gasom do 31. marta 2026. Nakon što je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Beograd se okrenuo energetskoj saradnji sa Azerbejdžanom. Azerbejdžanski gas se u Srbiju doprema novim gasovodom do Bugarske koji je u rad pušten u decembru 2023.

Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) izdala je licencu Naftnoj industriji Srbije (NIS) kojom se rok za pregovore za prodaju ruskog udela u toj kompaniji produžava do 24. marta 2026. Kako je 24. decembra objavila Radio-televizija Srbije (RTS), OFAC tom odlukom nije ovlastio NIS da posluje tokom razgovora o pronalasku potencijalnog novog većinskog vlasnika. Komentarišući tu vest, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u sredu da Srbiji, kako je rekao, ništa ne znači što je ruskom vlasniku dat novi rok. "Nama su važni derivati", rekao je Vučić. Naglasio je da je Srbija zbog američkih sankcija NIS-u prinuđena da svakodnevno uvozi velike količine goriva i da problem snabdevanja energentima mora da bude brzo rešen. Zbog nemogućnosti da uveze sirovu naftu 2. decembra je zatvorena Rafinerija Pančevo, jedina u državi, koja je najznačajnije postrojenje u vlasništvu Naftne industrije Srbije. Vlada Srbije, koja u NIS-u ima nešto manje od trećine akcija, nije odgovorila na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) za komentar u vezi sa dozvolom američkog OFAC-a Naftnoj industriji Srbije da u naredna tri meseca pregovara o prodaji ruskog većinskog udela. Naftna industrija Srbije (NIS) je u vlasništvu Rusije, fond iz Sankt Peterburga, državna kompanija Gasprom i njena ćerka firma Gasprom Njeft imaju 56,15 odsto akcija, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara. Sankcije Sjedinjenih Američkih Država NIS-u počele su 9. oktobra u cilju sprečavanja Rusije, kako je saopštio Vašington, da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Uslov američke administracije za skidanje NIS-a sa režima embarga je da se oslobodi ruskog vlasništva. Vašington je do oktobra više puta NIS-u odlagao primenu embarga. Predsednik Ruske Federacije (RF) Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da je Gasprom Njeft (Gazprom Neft) u NIS investirao više od tri milijarde dolara i da je sa Srbijom u toku dijalog o rešavanju pitanja te kompanije. Zvaničnici Mađarske i Srbije proteklih meseci govorili su da su mađarski MOL i ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) zainteresovani za kupovinu Naftne industrije Srbije. MOL Grupa i ADNOC nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) u vezi sa potencijalnom akvizicijom u NIS-u. Naftna industrija Srbije prodata je Gaspromu u januaru 2008, u okviru rusko-srpskog međudržavnog sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, za 400 miliona evra. Zvaničnih informacija o aktuelnoj kupoprodajnoj vrednosti ruskog dela NIS-a za sada nije bilo. Srbija je energetski zavisna od Moskve jer 80 odsto domaćeg tržišta naftnim derivatima snabdeva NIS. Takođe 80 odsto prirodnog gasa za građane i privredu Srbija kupuje od Rusije. Beograd i Moskva imaju bliske političke, ekonomske i vojne odnose. Srbija je od 2012. kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) ali se nije pridružila sankcijama Brisela Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Poruka "Partnerstvo za budućnost" na bilbordima sa isprepletenom srpskom i ruskom zastavom podsetnik je na prisustvo Rusije u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Čini se da se Rusi ne odriču tog partnerstva dok se kompanija našla pod američkim sankcijama upravo zbog većinskog ruskog vlasništva. Da im nije stalo samo do novca nego do pozicije nedavno je ocenio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ivana Stradner iz nevladine Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona ocenjuje za RSE da je NIS "ruski centar gravitacije na Balkanu koji omogućuje Moskvi da kontroliše region". Upitana šta bi Rusija izgubila gubitkom NIS-a, ona kaže da je NIS mnogo više od nafte. "To je meka moć koju Rusija koristi da osnaži svoju geopolitičku poziciju", dodala je. Dok se Rusija našla u izolaciji zapadnih zemalja zbog ruske invazije na Ukrajinu, Srbija je uz Belorusiju jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Moskvi. SAD su sankcije NIS-u uvele kako bi onemogućile Rusiji da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Srbija još uvek ne želi da preduzima odluke suprotne ruskim interesima, ostavljaći Rusiji da nađe kupca za NIS ili da svoj udeo proda srpskoj strani. Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. Gaspromnjeft je zadužen za poslove sa sirovom naftom i ćerka firma je Gasproma, koji je proizvođač i izvoznik prirodnog gasa. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa. Vidljivost i kroz sponzorstvaMarko Savković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) u Beogradu navodi za RSE da je kupovina NIS-a bila poslednja velika investicija Rusije u Srbiju. "Zbog prirode upravljanja resursima u Rusiji, ona je neminovno sve vreme bila vezivana za Rusku federaciju, politiku Rusije, pa i njene političke lidere", kaže on. Država je 2008. udeo od 51 odsto u toj kompaniji prodala ruskoj državnoj kompaniji Gaspromnjeft po ceni od 400 miliona evra, direktnom pogodbom, bez tendera. Savković navodi i da je Gaspromnjeft proteklih godina sa "dosta uspeha gazdovao NIS-om i doveo je do nivoa koji kompaniju sigurno čini jednim od regionalnih lidera". Rusko prisustvo u nacionalnoj naftnoj kompaniji, kako podseća, bilo je jako i kroz sponzorstva. Tako je logo Gaspromnjefta, koji ima najveći udeo u vlasništvu NIS-a, na dresovima fudbalera Crvene zvezde, a logo NIS-a nose košarkaši Partizana. Deo promocije bili su i bilbordi koji su postavljeni sa logom Gaspromnjefta i NIS-a i pomenutom porukom o "partnerstvu za budućnost". Gaspromnjeft je tokom godina podržavao i muzičke i filmske festivale, a finansirao je i izradu unutrašnjeg mozaika Hrama svetog Save u Beogradu. Kako je svojevremeno izjavio patrijarh Irinej sporazum o finansiranju tih radova dogovoren je tokom posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji u januaru 2019. kada je obišao i Hram Svetog Save. Tada je ruskog predsednika u organizaciji vlasti ispred hrama dočekalo desetine hiljada ljudi. Ivana Stradner ocenjuje da Moskva godinama koristi Gasprom kao "ambasadora" mnogih društvenih, kulturnih i sportskih aktivnosti. "Kako bi sebe postavila kao pouzdanog partnera Srbiji i vršila propagandu o 'srpsko-ruskom bratstvu'", dodala je. Ruska državna kompanija Gaspromnjeft nije odgovorila na upit RSE koliki udeo u njenom ukupnom poslovanju predstavlja profit NIS-a. Prema finansijskom izveštaju NIS-a, ta kompanija je u 2024. imala više od 18 milijardi dinara (153,8 miliona evra) neto dobitka, što je manje u odnosu na prethodnu godinu kada je zabeležila 41 milijardu dinara (350,4 miliona evra). Šta kažu zvaničnici?NIS-ova Rafinerija nafte u Pančevu, nadomak Beograda, već je obustavila rad zbog nedostatka sirove nafte za preradu. Vlasti u Srbiji kažu da će ako Rusi ne reše problem do 15. januara uzeti stvari u svoje ruke. U međuvremenu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da Rusi žele da ostanu tu i da je to politička stvar. "Treba razumeti Ruse, oni žele da ostanu vlasnici NIS-a iz političkih razloga", rekao je on 11. decembra na TV Prva. Ambasada Rusije u Beogradu nije na upit RSE komentarisala ove navode predsednika Srbije, ni ocene analitičara da Moskva preko NIS-a ostvaruje politički uticaj u Srbiji. Nedavno je predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio da Rusija "ima ideje" kako i u kom pravcu bi moglo da ide rešavanje pitanja NIS-a, ali nije naveo više detalja o tome. On je 19. decembra na godišnjoj konferenciji rekao da je u toku dijalog o tome sa Srbijom. Istovremeno je poručio da pretpostavlja da će "prijateljsko rukovodstvo Srbije ispuniti svoje obaveze". "U suprotnom, postavlja se pitanje: kako možemo da uložimo novac u ekonomiju zemlje i gde su garancije bezbednosti ako čak ni međuvladini sporazumi ne funkcionišu", rekao je Putin. Do čega dovodi energetska zavisnost?Ivana Stradner iz vašingtonske Fondacije za odbranu demokratije primećuje da je Putin poslao jasnu poruku za NIS. "I Moskva neće lako odustati od svoje glavne poluge na Balkanu", smatra ona. Srbija je do sada svoju odluku o neuvođenju sankcija Rusiji pravdala uglavnom energetskom zavisnošću od te zemlje. Marko Savković iz ISAC fonda ocenjuje da je Rusiji važno da Srbija ostane na toj poziciji i da se neće narušavati ili dovoditi u pitanje odnos koji je uspostavljen pre dosta vremena. "I NIS je svih ovih godina bio garancija da Srbija neće preduzimati ništa protiv Rusije", dodao je. Iako je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija je nastavila da održava bliske veze i saradnju sa Rusijom, što nije prekinuto ni nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Savković navodi da pozicija kakvu Rusija ima u nacionalnoj naftnoj kompaniji Srbije znači da "možete svojim postupcima da utičete na ekonomske prilike, a posredno i političke u zemlji". "Infrastruktura kojom NIS raspolaže je deo kritične infrastrukture Srbije. Samim tim, ona je od značaja za nacionalnu bezbednost Srbije", dodao je. Osim toga, Srbija uprkos što je preduzela korake ka diverzifikaciji snabdevanja gasom, ipak i dalje dominantno zavisi od Rusije u tom energentu. "Imate situaciju da jedna zemlja odlučujuće utiče na vaše snabdevanje energijom. To je pozicija koja ni za jednu zemlju ne može biti lagodna i otuda silan napor koji se ulaže u diverzifikaciju", kaže Savković. Srbija je, kako je rekao predsednik Aleksandar Vučić 23. decembra, dobila produženje ugovora sa Rusijom o snabdevanju gasom do 31. marta 2026. Dugoročni ugovor je istekao u maju, a do sada još nije sklopljen novi na duži rok. Aktuelni kratkoročni sporazum ističe krajem godine. Ivana Stradner napominje da Putin ima dugu istoriju korišćenja gasa kao "oružja" za manipulisanje i ucenjivanje. "Putin je nastojao da produbi zavisnost Evrope od ruskog gasa, održavajući mit o jeftinom ruskom gasu", dodala je. Šta bi izlazak iz NIS-a značio za ruski uticaj?Marko Savković ocenjuje da i kada bi rusko vlasništvo nestalo iz svih mogućih kompanija na Balkanu, i dalje bi jedan broj ljudi gledao na Rusiju sa simpatijama. Navodi da su razlozi za to kompleksni i brojni. "Ima kulturoloških razloga, ideološke bliskosti, političkih afiniteta, ličnosti Putina koja mnogim ljudima imponuje, sve do religijskih veza koje se često potenciraju, ali ja ne mislim da su toliko važne", dodao je. Sjedinjene Države su prethodnih meseci više puta odlagale primenu sankcija dok su NIS i Vlada Srbije govorili da traže rešenje. Prema navodima RTS-a, američka Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) izdala je 24. decembra NIS-u licencu kojom se mogućnost pregovora za prodaju ruskog udela produžava do 24. marta 2026, ali ne i za poslovanje NIS-a. Dan ranije je Vučić rekao da postoje informacije da predstavnici Gaspromnjefta pregovaraju o prodaji NIS-a mađarskoj kompaniji MOL. Pitanje je međutim, da li će američka administraciji odobriti da se novac od prodaje prebaci Rusiji, kao što je pitanje da li će Moskva pristati da se taj novac deponuje. "Ko kontroliše gas i naftu, kontoliše region", primećuje Ivana Stradner. "Amerika razume vrlo dobro da će bez Gasproma, moć Rusije drastično opasti." Mirovni pregovori koji bi okončali rat u Ukrajini, u kojima su angažovani Sjedinjene Države, Rusija, Evropska unija i Ukrajina, do sada nisu dali rezultate. Vlasti u Srbiju kažu da nacionalizacija NIS-a nije opcija jer, kako su naveli zvaničnici, neće da otimaju tuđu imovinu. U više navrata su poručivali da bi Srbija platila ruski deo vlasništva ako bude morala, jer NIS mora da nastavi da radi. U NIS grupi ima više od 13.000 zaposlenih, a kompanija ima preko 320 pumpi u Srbiji.

Ministarstvo zdravlja Vlade Srbije objavilo je konkurs za 300 novih radnih mesta u svojim zdravstvenim ustanovama u srpskim sredinama na Kosovu. Ovi konkursi su ponovo otvoreni u jeku predizborne kampanje za vanredne parlamentarne izbore na Kosovu koji se održavaju 28. decembra, na kojima učestvuje i Srpska lista, vodeća partija Srba na Kosovu koja ima podršku zvaničnog Beograda. Inače, visoki funkcioneri Srpske liste su na čelu mnogih zdravstvenih institucija. Primera radi, predsednik Srpske liste Zlatan Elek je direktor Kliničko-bolničkog centra u Severnoj Mitrovici, dok je kandidatkinja za poslanicu Mirjana Dimitrijević na čelu Doma zdravlja u Gračanici kod Prištine. Kako se može videti na sajtu Ministarstva zdravlja, novi konkursi se odnose na prijem u radni odnos u zdravstvenim ustanovama u Gračanici, Štrpcu, Severnoj Mitrovici, Gnjilanu, Obiliću, Kosovu Polju i Zubinom Potoku, na određeno vreme u trajanju od šest meseci. Iz Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije saopštili su da su u toku i konkursi za dodatnih 50 radnih mesta u zdravstvenim ustanovama na Kosovu, koji su raspisani 22. decembra. "Novim zapošljavanjem dodatno će se unaprediti nivo zdravstvene zaštite u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, što pokazuje jasnu brigu države Srbije i predsednika Aleksandra Vučića o svom narodu na KiM", navedeno je u saopštenju. Prethodno je Ministarstvo zdravlja Srbije krajem novembra produžilo rok do 15. januara 2026. za izbor novih radnika u svojim institucijama koje funkcionišu u srpskim sredinama. Radi se o konkursu za 400 radnih mesta, koje je, pre svih, a uoči lokalnih izbora na Kosovu 12. oktobra, najavio sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da država Srbija brine o srpskoj zajednici na Kosovu. Produžetak roka za izbor novih radnika obrazložen je velikim brojem prijavljenih kandidata. Nekoliko srpskih političkih stranaka na Kosovu kritikovalo je ovu odluku Ministarstva zdravlja uoči održavanja lokalnih izbora, ocenjujući da ovo nije prvi put da su građani "izigrani kako bi podržali čelnike Srpske liste". Uoči parlamentarnih izbora u februaru ove godine Srbija je takođe imala otvoren konkurs za zdravstvene institucije na Kosovu, ali je on poništen nakon protesta zbog "netransparentnog" i "stranačkog zapošljavanja podobnih ljudi". Premijer Kosova na dužnosti Aljbin (Albin) Kurti optužio je u oktobru Srbiju da se meša u lokalne izbore na Kosovu tako što obećava radna mesta i finansijske beneficije. Na predstojećim izborima u nedelju, od srpskih političkih subjekata u izbornu trku idu Srpska lista, Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića i Kosovski savez Gorana Marinkovića. U međuvremenu je Srpska lista optužila Rašića i njegovu stranku za "zloupotrebu kosovskih institucija i kupovinu glasova", jer se uz dodelu subvencija Ministarstva za zajednice i povratak deli i izborni materijal. Za zloupotrebu kosovskih institucija i resursa tokom predizborne kampanje Rašića su ranije optuživale i druge političke stranke, poput Srpske demokratije, jer je tokom predizborne kampanje kao ministar u Vladi Kosova delio belu tehniku i poljoprivredne subvencije. Krivični zakonik Kosova predviđa kaznu od godinu do pet godina zatvora za svako lice koje traži ili primi bilo kakvu nezasluženu korist sa ciljem da glasa za određeno lice.

Vanpretresno veće Višeg suda u Novom Sadu obustavilo je krivični postupak protiv bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića, njegove bivše pomoćnice Anite Dimoski i nekadašnje direktorke Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice. Njima se stavljalo na teret teško krivično delo protiv izazivanja opšte opasnosti. "Veće je našlo da nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da su imenovani okrivljeni izvršili krivična dela koja su predmet optužbe", navodi se u saopštenju suda od 24. decembra. Postupak se obustavlja i protiv Milana Spremića, Marine Gavrilović i Dejana Todorovića kojima se na teret stvavljalo teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova. U padu betonske nadstrešnice tek renovinare stanične zgrade, 1. novembra prošle godine poginulo je 16 ljudi a teško povređena jedna osoba. Sud je ukinuo kućni pritvor za Tanasković, Spremića, Gavrilovića i Todorovića, dok Vesić i Dimoski ostaju u kućnom pritvoru po rešenju Višeg suda u Beogradu pred kojim se vodi odvojen postupak u slučaju pada nadstrešnice. Optužnica je potvrđena protiv Nebojše Šurlana, Slobodana Naumovića, Milana Jelkića, Ljiljane Milić Marković, Jasne Stojiljković Milić, Zorice Slavković Marjanović i Dušana Jankovića, naveo je sud. "Zajedničko gotovo svim odgovorima na optužnicu je konstatacija da je tužilaštvo samo tehnički sprovelo dopunu istrage, prikupljajući dokaze i ispitujući svedoke i veštake na koje im je sud u naredbi za dopunu istražnog postupka ukazao, bez da je nakon toga analiziralo rezultate dobijene u dopuni istrage i primenilo to u novoj optužnici", piše u saopštenju Višeg suda u Novom Sadu. Dodali su da je zbog toga sud doneo odluku, jer u slučaju odbacivanja optužnice protiv navedenih, tužilaštvo nije pružilo dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da su okrivljeni učinili krivična dela koja su predmet optužbe. Sud je naveo da je nakon iscrpne analize sadržaja optužnice došao do zaključka da je korozija kablova na nadstrešnici prvi i najvažniji faktor po intenzitetu uticaja na pad nadstrešnice, kao i da bi i bez dodatnog opterećenja nadstrešnice koje je nastalo izvođenjem radova verovatno došlo do njenog pada. Sud je utvrdio da povećanje opterećenja, samo po sebi, ne bi dovelo do pada nadstrešnice ukoliko bi nadstrešnica, odnosno konstrukcija bili u ispravnom stanju. "Da nije došlo do korozije, dodatno opterećenje ne bi dovelo do pada", naveo je sud. Kao obrazloženje za produženje kućnog pritvora za deo okrivljenih sud je naveo da je stanje konstrukcije trebalo utvrditi pre izvođenja radova što bi u potpunosti sprečilo pad nadstrešnice. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu najavilo je 24. decembra da će podneti žalbu na odluku novosadskog Višeg suda. "Više javno tužilaštvo smatra da je na osnovu svih prikupljenih dokaza u sprovedenoj, i po nalogu suda, detaljno dopunjenoj istrazi, nesumnjivo dokazano postojanje opravdane sumnje svih okrivljenih, iz kog razloga će u delu odluke Višeg suda u Novom Sadu kojom je obustavljen krivični postupak u zakonskom roku od tri dana izjaviti žalbu Apelacionom sudu u Novom Sadu", stoji u saopštenju. Tužilaštvo je najavilo žalbu i na ukidanje mere zabrane napuštanja stana osobama protiv kojih je obustavljen krivični postupak. U 11.52 minuta 1. novembra 2024. nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu srušila se i tom prilikom poginulo je 16 ljudi. Optužnicu u tom slučaju podiglo jeViše javno tužilaštvo u Novom Sadu 30. decembra 2024. a među optuženima su, pored Vesića bili i njegova bivša pomoćnica Anita Dimoski, dotadašnja direktorka Infrastrukture železnice Srbije, Jelena Tanasković i njen prethodnik na čelu tog javnog preduzeća Nebojša Šurlan. Vesić je, uz još jednog bivšeg ministra infrastrukture, Tomislava Momirovića, obuhvaćen i istragom moguće korupcije tokom rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, u čijem sastavu je i Železnička stanica u Novom Sadu. Tu istragu protiv 14 osoba od avgusta vodi Javno tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu. Pored sumnji da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara, tužilaštvo osumnjičene tereti i da su konzorcijumu kineskih kompanija, koje su bili izvođači radova na rekonstrukciji pruge, pa i stanične zgrade u Novom Sadu pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara. Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) odbilo je zahtev RSE za slobodan pristup informacijama od javnog značaja - da li su u bilo kom svojstvu saslušani predstavnici kineskih kompanija u istrazi moguće korupcije. Tužilaštvo je u obrazloženju navelo da bi se time "ugrozile" sama istraga i eventualno vođenje postupka. Vlast u Beogradu odbacuje odgovornost za pad rekonstruisane nadstrešnice Železničke stanice kada je 1. novembra 2024. poginulo 16 ljudi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata je iznosio kritike na rad tužilaštava, ocenjujući da je on "meta" istraga. Pogibija 16 ljudi u Novom Sadu dovela je do masovnih građanskih protesta predvođenih studentima koji traju duže od godinu dana i sa kojih se zahteva krivična odgovornosti vlasti predvođene Srpskom naprednom strankom (SNS). Studentske organizacije prošlog novembra zatražile su od vlasti da objave celokupnu dokumentaciju o rekonstrukciji glavne novosadske železničke stanice, na kojoj se 1. novembra 2024. dogodila pogibija, da institucije sankcionišu napadače iz redova vlasti na učesnike protesta i obustave krivične postupke protiv uhapšenih demonstranata. U maju su saopštile da nijedan od zahteva nije ispunjen i zatražile raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Šef države Aleksandar Vučić, do maja 2023. predsednik Srpske napredne stranke (SNS), odbio je da raspiše izbore. Vučić je potom ličnom odlukom sa mesta predsednika Srbije pomilovao četvoricu aktivista SNS-a optuženih da su u januaru u Novom Sadu bejzbol palicama pretukli studentkinju i polomili joj vilicu. Sud je nakon njegovog akta obustavio postupak protiv optužene četvorice. Aleksandar Vučić je mesec dana kasnije, takođe sa mesta šefa države, pomilovao devojku optuženu da je u Novom Beogradu automobilom udarila studentkinju na protestu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u sredu da je Beograd spreman da plati i napravi brzu saobraćajnicu od Raške, preko prelaza Jarinje, do Mitrovice na Kosovu, ali da je za to potrebna volja u Prištini. On je rekao da je već pripremljena deonica od Raške ka Jarinju dugačka 13 kilometara, kao i da je pripremljen osnovni koncept, kako je naveo "nekompletan projekat iz opravdanih razloga", za deonicu Jarinje - Mitrovica, prenela je agencija Beta. Mitrovicu na Kosovu reka Ibar deli na opštinu Južnu Mitrovicu, gde većinom žive Albanci, i opštinu Severnu MItrovicu, gde većinom žive Srbi. U Srbiji, koja ne priznaje nezavisnost Kosova, taj grad se zvanično zove Kosovska Mitrovica. "Mi smo to rekli našim partnerima iz SAD i Velike Britanije, ako bude neko normalan tamo (u Prištini) na vlasti, mi smo spremni da to platimo i uradimo, što je dobro za svakoga ko živi na Kosovu i Metohiji", rekao je Vučić novinarima prilikom otvaranja deonice Moravskog koridora. On je pozvao Srbe sa Kosova da na parlamentarnim izborima 28. decembra glasaju za Srpsku listu, najveću stranku kosovskih Srba koja ima podršku vlasti u Beogradu, za koju je naveo da je "suštinski zaštitnik nacionalnih srpskih interesa". Vučić je rekao da će Priština uložiti mnogo energije i truda da Srbi ne dobiju svoje prave predstavnike. Predsednik Srbije je ponovo govorio o naoružavanju bezbednosnih snaga na Kosovu. Upitan o tome što Priština nabavlja protivtenkovske sisteme od Nemačke, Vučić je rekao "samo neka kupuju, oni rade svoj posao". "Oni koji su stvorili tu nakaznu tvorevinu će uvek da im pomažu, nema tu velike filozofije. Mi sa tim moramo da se pomirimo i da radimo sve što možemo da snažimo svoju zemlju i da se borimo za svoju zemlju", naveo je on. Vučić je prethodno u sredu na skupu sa srpskim ambasadorima već kritikovao Kosovo zbog vojne saradnje s Albanijom i Hrvatskom. "Iznenada dobijate sastanke Prištine, Tirane i Zagreba, Zašto? A što su održali te sastanke? A što su potpisali ugovor o saradnji i pravljenju ne samo saradnje, već vojnog saveza? Zbog čega su širili te vojne sporazume i sa Slovenijom i zbog čega su pokušavali tako naporno da uvedu i Bugarsku u te procese? Sasvim izvesno je da to nisu radili zbog priče za novine. Naprotiv. I kada sam razgovarao sa generalnim sekretarom NATO-a i sa ljudima u EU, svi su slegali ramenima", izjavio je Vučić. On je na ambasadorskoj konferenciji rekao i da "Amerikanci nedvosmisleno i otvoreno naoružavaju Albance na Kosovu i Metohiji, kao i Turska".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u sredu da je Beograd od administracije predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) očekivao velike pomake napred, ali da se zasad to nije osetilo. "Kada govorimo i o tarifama, kada govorimo o sankcijama NIS-u – ništa od toga nije nešto što je išlo u prilog interesima Srbije. Istovremeno, u trenucima kada nam je bilo teško, nismo tu podršku dobili ni od drugih velikih sila, ni na Istoku, ni u EU", rekao je Vučić na otvaranju Ambasadorske konferencije Ministarstva spoljnih poslova u Beogradu. Američke sankcije SAD Naftnoj industriji Srbije (NIS), vodećoj naftnoj kompaniji u Srbiji, važe od oktobra meseca. Uvedene zbog većinskog ruskog vlasništva u kompaniji, odlagane su osam puta pre nego što su stupile na snagu. Na drugoj strani Rusija nije pokazala spremnost da proda većinski paket akcija i na taj način omogući ukidanje sankcija, te pomogne Srbiji da izbegne gasnu krizu. Vladimir Putin, predsednik Rusije, izjavio je pre pet dana da ta zemlja "ima ideje" kako izaći iz krize sa NIS-om, ali detalje nije izneo. Kada je reč o američkim tarifama na strane proizvode, koje je u aprilu 2025. uveo Tramp, od država Zapadnog Balkana najteže je pogođena Srbija. Američke carinske stope za Srbiju od tada iznose 37 odsto, ili za dva procenta više od novih carisnkih stopa uvednih na proizvode iz Bosne i Hercegovine (BiH). Srbija ostaje na EU putu, kaže VučićGovoreći o različitim problemima sa kojima je Srbija suočena Vučić je rekao da je bilo ko od velikih sila mogao u "teškim trenucima za Srbiju" da kaže da je tu, ali da je svako imao svoje dodatne razloge za pritisak, očekujući još više od Beograda i "tražeći mnogo, a ne dajući ništa", prenela je Radio-televizija Srbije. "Dobro smo razumeli tu poruku i mislim da je važno da smo je dobro razumeli, znajući da ne možemo sami u svetu. Zato i jesmo na evropskom putu i ostaćemo na evropskom putu, bar dok budem predsednik i dok bude ovakva parlamentarna većina, ali ovo nam je za nauk ", rekao je između ostalog Vučić. Poslednje četiri godine Srbija nije otvorila ni jedno poglavlje u pregovorima sa EU, započetim pre nešto više od deset godina. U nedavnim zaključcima Saveta Evropske unije konstatuje se da je EU put strateški cilj Srbije, ali da su reforme usporene, dok je napredak u pravosuđu i borbi protiv korupcije minimalan. Optužbe zbog vojne saradnje Albanije, Hrvatske i KosovaVučić je u obraćanju ambasadorima optužio zemlje u regionu da deluju protiv Srbije, dovodeći u pitanje njihovo pravo da vojno sarađuju. On je i ranije optuživao Albaniju, Hrvatsku i Kosovo da prave "vojnu alijansu", nakon što su te tri zemlje u martu potpisale zajedničku deklaraciju kojom se, kako je navedeno, osnažuje saradnja i ističe važnost zajedničkih odgovora na bezbednosne izazove, hibridne pretnje i druge rizike koji bi mogli ugroziti regionalnu stabilnost. "Zbog čega su širili te vojne sporazume i sa Slovenijom i zbog čega su pokušavali tako naporno da uvedu i Bugarsku u te procese? Sasvim izvesno je da to nisu radili zbog priče za novine. Naprotiv. I kada sam razgovarao sa generalnim sekretarom NATO-a i sa ljudima u EU, svi su slegali ramenima", izjavio je Vučić. Srbija je u 2024. godini najveše investirala u vojne svrhe, u poređenju sa svim ostalim balkanskim državama, pokazuju podaci Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI). U 2024. Srbija je za vojsku opredelila 2,2 milijarde američkih dolara, što je 2,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega onoga što je u Srbiji proizvedeno. Vučić je međutim rekao da "Amerikanci nedvosmisleno i otvoreno naoružavaju Albance na Kosovu i Metohiji, kao i Turska". "Jedan jedini cilj je direktno ugrožavanje Srbije i njenog teritorijalnog integriteta i, naravno, napada na civilno stanovništvo i vojno-policijske strukture Srbije. Drugi cilj ne postoji. Zbog čega postoji toliko naoružavanje Republike Hrvatske? Jedna konstantna i permanentna kampanja protiv Srbije i srpskog naroda", ukazao je Vučić. Najteži oružani incident u regionu Zapadnog Balkana dogodio se septembra 2023. godine, kada su naoružani napadači koji su na Kosovo ušli iz Srbije napali kosovske policajce u mestu Banjaska na severu Kosova. Tom prilikom ubijen je jedan policajac, dok su stradala tri napadača. Političar sa Kosova i biznismen Milan Radoičić priznao je odgovornost za napad, ali je do danas u Srbiji gde nije krivično gonjen. Napadi iz susedstva na teritoriji Srbije nisu zabeležni. Optužbe i po pitanju KosovaVučić je takođe optužio Kosovo i velike sile da ne poštuju ništa što je do sada potpisano u okviru dijaloga Beograda i Prištine. Poslednji sporazum upravo je Vučić postigao sa kosovskim premijerom Aljbinom (Albin) Kurtijem februara 2023. Implementacija sporazuma poznatog kao "francusko-nemački" plan, a koji je trebalo da vodi do pune normalizacije odnosa, do danas se ne nazire. Suprotno dogovoru koji je tada postignut, da će Srbija prekinuti kampanju povlačenja priznavanja Kosovo, Vučić je najavio da će Srbija "morati da nastavi težak i naporan posao i rad na poništavanju priznavanja". "Za nas je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije – tako je bilo, a tako će i biti i znam da nije prijatno kada o tome morate da govorite u Londonu ili Vašingtonu... Ali, to je tako, te vas molim da nemamo raspravu u vezi s tim, nemamo razgovora", rekao je Vučić. Kosovo je u 2025. godini dobilo tri nova priznanja: Kenija, Sudan i Sirija. Prema podacima Ministarstva inostranih poslova, Kosovo je od proglašenja nezavisnosti 2008. godine priznalo 120 država. 'Pobeda' Srbije oko rezolucije UN o genocidu u SrebreniciVučić je rekao da su strani faktori pokušali da u Ujedinjenim nacijama "donesu rezoluciji o genocidu u Srebrenici, a da Srbiju nisu čak ni konsultovali – ni oko učešća – a kamoli oko odluke". Generalna skupština UN je u maju 2024. usvojila rezoluciju koja predviđa proglašavanje 11. jula Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici. U genocidu u Srebrenici, koji su u julu 1995. počinili pripadnici Vojske Republike Srpske, ubijena su najmanje 8.372 Bošnjaka. "Zahvaljujući ogromnom angažmanu i radu uspeli smo da pokažemo da jedna mala zemlja može da se suprotstavi i, ako hoćete, u broju glasova, na neočekivan način, pobedi velike sile", izjavio je Vučić. Rezolucija je na Generalnoj skupštini UN usvojena pošto su za nju glasale 84 države, protiv je bilo 19, dok je 68 bilo uzdržanih.

Gotovo tri meseca nakon što je u Srbiji uhapšena grupa od 11 osoba, osumnjičenih za izazivanje incidenata prema jevrejskoj i muslimanskoj zajednici u Francuskoj i Nemačkoj, slučaj je i dalje u fazi istrage. To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrđeno u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu, u čijoj nadležnosti je ovaj postupak. Devet osumnjičenih i dalje je u pritvoru, rečeno je za RSE u smederevskom Višem sudu. Njima je nakon hapšenja, krajem septembra određen jednomesečni pritvor ali je odlukom suda sve do danas produžavan. Dvoje osumnjičenih kojima je nakon hapšenja određen kućni pritvor, ne pominju se u odgovoru suda, odnosno nije poznato da li je i njima produžena mera. U međuvremenu, francuski istraživački mediji nedavno su objavili nove informacije o ovom slučaju. Pozivajući se na podatke obaveštajnih službi, navode da je Francuska pribavila čvrste dokaze da je cela akcija dirigovana iz Kremlja s ciljem da "unese nemir u francusko društvo". Nadležno tužilaštvo u Francuskoj nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa ovim informacijama. Uhapšenima u Srbiji se, pored izazivanja rasističkih incidenata, na teret stavlja stavlja i špijunaža. Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) ocenjuje za RSE da navodi francuskih službi deluju realno. "Rusija je danas u velikom sukobu sa zapadnim državama. Francuska se tu posebno ističe, tako da to sve spada u ono što su Rusija i njene službe radile i ranije", kaže Petrović. Širenje diskriminacije i špijunažaU zajedničkoj akciji Bezbednosno informativne agencije (BIA) i policije, 29. septembra je u Smederevu, gradu 60 kilometara od Beograda, uhapšeno je 11 osumnjičenih zbog sumnje da su od aprila do septembra 2025. godine u Parizu i Berlinu izveli čitav niz rasističkih akcija. Navodi se da su one bile usmerene na jevrejske i muslimanske verske zajednice kako bi dodatno pojačale tenzije u društvu. Uhapšenima se na teret stavljaju krivična dela rasna i druga diskriminacija i špijunaža. U saopštenju koje je tada objavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), navedeni su inicijali uhapšenih. MUP je naveo i da je jedna osoba, sa inicijalima M.G. u bekstvu. Ta osoba se, prema navodima policije, sumnjiči da je "po instrukcijama strane obaveštajne službe" i na teritoriji Srbije organizovala i obučavala 14-članu grupu srpskih državljana. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova za RSE do zaključenja ovog teksta nisu odgovorili na pitanje ima li policija novih saznanja u vezi sa M.G. Šta se zna o sudskom postupku?Više javno tužilaštvo (VJT) u Smederevu još sprovodi istražne radnje u ovom slučaju, rekli su u kratkom pisanom odgovoru za RSE iz ove institucije. "Postupak se trenutno nalazi u fazi istrage, te obzirom na ovu činjenicu, zbog interesa samog postupka, ne možemo iznositi druge informacije", navodi Tužilaštvo. VJT je 30. septembra saopštilo da je saslušalo sve uhapšene, da je njih osam iznelo odbranu, dok se troje branilo ćutanjem. "Prema licima osumnjičenim da su izvršili krivično delo špijunaža, pritvor nije ukinut već je produžen rešenjima ovog suda i to četvorici osumnjičenih do 25. decembra, a petorici osumnjičenih do 26. decembra", navodi se u odgovoru Višeg suda u Smederevu. Smederevsko tužilaštvo nije odgovorilo na pitanje RSE da li u ovom slučaju sarađuje sa kolegama iz Francuske. Odgovor nije stigao ni iz francuskog tužilaštva u Parizu. Srbija, koja teži članstvu u Evropskoj uniji, ima bliske odnose i sa Rusijom. Jedina je evropska zemlja koja nije uvela sankcije Moskvi, od početka pune vojne invazije na Ukrajinu pre skoro četiri godine. Prema rečima Predraga Petrovića iz nevladinog BCBP-a, epilog istrage u Srbiji će zavisiti od toga koliko bude jak pritisak spolja. "I do ovog hapšenja i pokretanja ove istrage je došlo upravo pod spoljnim uticajem. Dakle, tek kad su se pojavile informacije i kada je Francuska praktično stavila naše državne institucije pred svršen čin, onda one nisu imale kuda i morale su da postupaju", kaže Petrović. Uloga RusijeDva incidenta, koji su se desila u razmaku od nekoliko meseci, potresla su javnost u Francuskoj ove godine. Najpre su krajem maja nepoznate osobe polile zelenu farbu na Muzej Holokausta, tri sinagoge i jedan restoran u centru Pariza. Tri i po meseca kasnije dogodio se i drugi incident, ovog puta usmeren prema muslimanskoj zajednici. Ispred devet džamija u Parizu je početkom septembra ostavljena svinjska glava, a na nekoliko njih bilo je ispisano ime francuskog predsednika Emanuela Makrona. Pariski Mond (Le Mond) je krajem septembra, nekoliko dana uoči hapšenja u Srbiji, objavio da francuski istražni organi sumnjaju da je organizator incidenata državljanin Srbije, a da trag vodi ka ruskoj vojnoj obaveštajnoj agenciji GRU. Međutim, u tom trenutku francuski istražitelji nisu imali konkretne dokaze o ruskoj umešanosti. Dva meseca kasnije, istraživački portal Mediapart iz Pariza objavio je da je francuska obaveštajna služba došla do internih dokumenata Kremlja u kojima se vidi da je predsednička administracija Rusije "direktno odobrila" skrnavljenje jevrejskih spomenika u maju 2025. godine. Prema sažetku izveštaja, u koji su novinari pariskog portala imali uvid, Kremlj nastoji "da poveća tenzije" između jevrejske i muslimanske zajednice u Francuskoj "kako bi posejao podelu unutar francuskog društva i oslabio nacionalnu koheziju". Predrag Petrović napominje da ovaj način rada nije neuobičajen za istočnoevropske službe bezbednosti. "One takvim incidentima nastoje da izazovu različite sukobe u zajednicama čiji su odnosi osetljivi, kako bi destabilizovali društvo u kojima one žive. Rusija i njene službe su to radile od ranije", kaže Petrović. Kakva je uloga srpskih državljana?Nakon skrnavljenja jevrejskih spomenika 30. maja, francuska policija je uhapsila trojicu srpskih državljana u gradu Antibu na jugu zemlje. Prema pariskom tužilaštvu, identifikovani su zahvaljujući snimcima sa nadzornih kamera i telefonskim zapisima. U drugom incidentu, sa svinjskim glavama ispred džamija u Parizu početkom septembra, naknadna krivična istraga u Francuskoj pokazala je da su dva muškarca kupila deset svinjskih glava od uzgajivača svinja u Normandiji, nekoliko sati pre nego što se incident dogodio. Nakon što su sproveli akcije, ovi ljudi su se provukli preko francusko-belgijske granice u automobilu sa srpskim tablicama, piše Mediapart. Prema obaveštajnim podacima u koje su novinari tog portala imali uvid, ključni čovek u oba incidenta bio je državljanin Srbije Aleksandar Savić. On, prema informacijama bezbednosnih službi, nikada nije ušao na teritoriju Francuske, ali je koordinisao sve aktivnosti. RSE nije dobio odgovor iz Višeg tužilaštva u Smederevu o tome koliko njihova istraga potvrđuje informacije iz Francuske. Objašnjavaju da o detaljima ne mogu da govore u cilju dalje istrage. Iz odgovora nije jasno ni da li se među osumnjičenima nalazi i Aleksandar Savić kojeg, prema pisanju Mediaparta, imaju na radaru francuske obaveštajne službe. "Činjenica je da je Srbija neka vrsta poligona za širenje ruskog uticaja, ne samo na Zapadnom Balkanu, nego i u Zapadnoj Evropi, jer mi imamo veoma razvijenu dijasporu tako da Srbija dođe dobar akter za vršenje takvih obaveštajnih operacija", zaključuje Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Ovo nije prvi put da se državljani Srbije dovode u vezu sa organizovanjem incidenata u drugim državama a iza kojih stoji Rusija. Za poslednji sličan primer saznalo se u septembru ove godine. U Srbiji su tada uhapšene dve osobe osumnjičene za organizovanje borbene obuke za izazivanje nereda u Moldaviji pred parmalentarne izbore 28. septembra. Na slučaj su signalizirale moldavske vlasti koje su upozorile na postojanje kampova u Srbiji tvrdeći da ih je organizovala ruska tajna služba. U saopštenjima srpske policije i tužilaštva, Rusija nije pominjana dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon hapšenja rekao da Srbija "ne sme da bude poligon za delovanje stranih službi".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je u utorak da postoje informacije da predstavnici Gasproma pregovaraju o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS) mađarskoj kompaniji MOL. "Mi nemamo ništa protiv toga, Mađari su naši prijatelji. Samo da završimo sa tim što pre", rekao je Vučić novinarima u Palati Srbija. NIS, najveća naftna kompanija u Srbiji, nalazi se pod američkim sankcijama od početka oktobra nakon više odlaganja. SAD insistiraju na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva NIS-a, čiji udeo trenutno iznosi 56,2 posto. Zbog sankcija je ugašena NIS-ova Rafinerija za preradu sirove nafte u Pančevu, nadomak Beograda. Vučić je rekao da su američke sankcije NIS-u na snazi 75 dana i da dosad nije bilo nikakvih nestašica, prenela je agencija Beta. On je, međutim, rekao da nema načina da se na dnevnom nivou uveze dovoljno dizela i da je potrebno da se što pre reši taj problem. "Približava se i taj datum i nadam se da će se pre toga pronaći rešenje. Ako ne, šta da radim", rekao je on. Predsednik Srbije je izjavio 16. decembra da ruska strana i jedna velika kompanija pregovaraju o NIS-u, ali da zvanični Beograd u tome ne učestvuje. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da Rusija "ima ideje" kako i u kom pravcu bi moglo ići rešavanje pitanja Naftne industrije Srbije i da je takav dijalog sa Srbijom u toku. Cilj sankcija NIS-u jeste da onemogući Rusiji da prihode od energetike koristi za finansiranje invaziju na Ukrajinu. Dogovor o gasu iz Rusije do 31. martaVučić je rekao i da Srbija ima dogovor s Rusijom o produženju snabdevanja gasom još tri meseca, do 31. marta. "Ljudi mogu da budu sigurni i mirno spavaju, Srbija će imati i električnu energije i dovoljno gasa za predstojeću zimsku sezonu", kazao je Vučić novinarima posle dodele ugovora najboljim diplomcima medicinskih fakulteta i srednjih medicinskih škola. Dugoročni ugovor o snabdevaju Srbije ruskim gasom ističe krajem ove godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se nada da će se u narednim nedeljama rešiti problem u vezi sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. "Nadamo se da ćemo u nedeljama koje su pred nama to moći da završimo", rekao je Vučić u Putincima, kod Rume, u Vojvodini. On je naveo da postoje problemi sa uvozom pojedinih derivata, ali da "imamo ogromne rezerve i to je ono što nas u ovom trenutku spasava". Predsednik Srbije je 20. decembra objavio na Instagramu da su vođeni važni razgovori sa strancima i da se ove nedelje očekuju različite inicijative, molbe i zahtevi upućeni američkom OFAK-u, u nadi da će se dobiti operativna licenca za NIS. NIS, najveća naftna kompanija u Srbiji, nalazi se pod američkim sankcijama od početka oktobra nakon više odlaganja. Sjedinjene Države insistiraju na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva NIS-a, čiji udeo trenutno iznosi 56,2 posto. Zbog sankcija je ugašena NIS-ova Rafinerija za preradu sirove nafte u Pančevu, nadomak Beograda. Predsednik Srbije je izjavio 16. decembra da ruska strana i jedna velika kompanija pregovaraju o NIS-u, ali da zvanični Beograd u tome ne učestvuje. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da Rusija "ima ideje" kako i u kom pravcu bi moglo ići rešavanje pitanja Naftne industrije Srbije i da je takav dijalog sa Srbijom u toku. Cilj sankcija NIS-u jeste da onemogući Rusiji da prihode od energetike koristi za finansiranje invaziju na Ukrajinu.

Objavom kompanije Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika, da odustaje od izgradnje luksuznog kompleksa u centru Beograda, slučaj Generalštab u Srbiji nije završen. Povlačenje Kušnerove kompanije "Affinity Partners" ne isključuje mogućnost novih planova izgradnje na mestu Generalštaba. Posebnim zakonom vlast je zgradama oštećenim u NATO bombardovanju, ukinula status kulturnog dobra i time otvorila put rušenju kompleksa. Zvaničnih informacija o daljim planovima nema, ali se u javnosti pominju potencijalni novi investitori. Među njima i kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Igl Hils (Eagle Hills) koja je Srbiji inače partner u projektu "Beograd na vodi". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u prvoj reakciji optužio je sve koji su se protivili projektu uz komentar da su uništili vrednu investiciju. Antivladini demonstranti i aktivisti koji se protive gradnji, i nakon povlačenja Kušnerove kompanije, poručuju da nastavljaju "borbu". Projektu se protivi i struka koja će, kaže, nastaviti da insistira na obnovi a ne rušenju kompleksa Generalštaba. Da posao nastavlja, najavilo je i Tužilaštvo za organizovani kriminal koje je protiv ministra kulture Srbije Nikole Selakovića podiglo optužni predlog zbog falsifikovanja dokumenata na osnovu kojih je Generalštab izgubio zaštitu kulturnog dobra. Od maja 2024. godine, kada je potpisan ugovor sa Kušnerovom kompanijom, vlasti su na putu realizacije projekta nailazile na probleme. Šta će sada?O tome šta sledi, predstavnici vlasti predvođene Srpskom naprednom strankom, nisu konkretno govorili. Do sada su se od njih čule samo kritike. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao je protivnike projekta "kretenima" jer je, kako je rekao, zbog njih propala investicija čija je vrednost procenjena na 750 miliona evra. Zapretio je i da će otkriti ruševinu i skinuti reklamni pano Vojske Srbije kojim je fasada jedne od dve zgrade Generalštaba, godinama unazad pokrivena. "Sad će biti otkrivena, da ljudi vide kako to jezivo izgleda", rekao je Vučić za Radio televiziju Srbije 16. decembra uz komentar da je "samo pitanje kada će sa nje početi da padaju cigle i kamenje". Nekoliko dana kasnije, Vučićeva najava je i realizovana. Sa zgrade je skinut reklamni pano. Predsednik Srbije najavio je i krivične prijave koje će, kaže, "lično podneti" protiv "svih koji su učestvovali u hajci i uništenju investicije". Za opstrukciju projekta optužio je i deo policije i Tužilaštva. Tužilaštvo nastavlja istraguInformacija da se kompanija "Affinity parters" povlači, došla je nekoliko sati nakon što je Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) podnelo optužni predlog protiv nekoliko funkcionera zbog zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja u slučaju Generalštab. Među njima je i ministar kulture Nikola Selaković. TOK od maja ove godine vodi istragu. Direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić je, prema tadašnjim navodima Tužilaštva, priznao falsifikovanje dokumentacije. Na osnovu toga, Ministarstvu kulture je i podneta inicijativa kako bi se zgradama Generalštaba ukinuo status kulturnog dobra. Ministar Nikola Selaković je u više navrata izneo niz optužbi i uvreda na račun Tužilaštva za organizovani kriminal. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić komentarišući istragu Tužilaštva, najavio je da će pomilovati sve koji su "navodno učestvovali u malverzacijama". U ovom projektu nema korupcije, rekao je Vučić pre nego što se iz njega povukao američki partner. Tužilaštvo je nakon podizanja optužnog predloga najavilo da nastavlja s radom kako bi se utvrdilo da li su još neke osobe bile uključene u krivična dela. Vlasti Srbije, u želji da ubrzaju projekat, čija je realizacija usporena radom Tužilaštva, posegnule i za posebnim zakonom. Početkom novembra Skupština Srbije usvojila je leks specijalis kojim je sa kompleksa Generalštaba skinuta zaštita kulturnog dobra. Znaju li se dalji potezi Kušnerove kompanije?Iz Kušnerove kompanije "Affinity Partners" u odgovoru za Radio Slobodna Evropa nisu naveli svoje dalje korake. Nije poznato ni kakva su prava kompanije sada kada je poslovni projekat propao jer ugovor Vlade Srbije i američkog investitora, do danas, nije dostupan javnosti. U odgovoru za RSE, Kušnerova kompanija ne spominje postupak protiv ministra, niti direktno objašnjava razloge zbog kojih je odustala od gradnje. Odluka je, kako kažu, doneta i "iz poštovanja prema građanima Srbije i Beograda". Ističu da je njihova vizija bila da "ponude elegantno i inspirativno arhitektonsko rešenje koje odaje priznanje napretku Srbije". Novi partner na projektu?Zvaničnici Srbije do sada nisu konkretno govorili o takvoj mogućnosti. Oni koji se projektu protive, ne isključuju da će se to dogoditi i pominju konkretna imena. Tako se često spominje kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), Igl Hils. Saradnja Srbije i emiratskog investitora počela je 2012. dolaskom Srpske napredne stranke na vlast. Zajedno su od 2015. angažovani na izgradnji luksuznog kompleksa "Beograd na vodi" za koji je Skupština Srbije takođe usvojila poseban zakon kako bi ubrzala proceduru izgradnje na obali reke Save. Iako nema zvaničnih potvrda da li je kompanija iz UAE mogući novi investitor za Generalštab, ono što se zna jeste da je bilo planirano da Igl Hils bude saradnik Kušnerovoj kompaniji na projektu u Srbiji. Šta planiraju oponenti projekta?Antivladini demonstranti koji su od potpisivanja posla sa Kušnerom imali brojne akcije i proteste, sada najavljuju dalju "borbu". Podozrivi su, kažu, i uvereni da vlasti nisu odustale od svoje namere da grade na tom mestu. I studenti u blokadi najavili su da se "borba za očuvanje Generalštaba nastavlja". "Lex specijalis i dalje važi", poručili su. Reagovale su i pojedine opozicione stranke koje zahtevaju hitno ukidanje leks specijalisa i vraćanje statusa kulturnog zgradama Generalštaba. Takođe, pojedina strukovna udruženja najavila su i pre povlačenja američkog partnera, da će pred Ustavnim sudom zahtevati ocenu ustavnosti leks specijalisa. Stručnjaci se protive rušenju i insistiraju na obnovi ovog modernističkog zdanja građenog u periodu između 1956. i 1963. godine.

Iz svih krajeva Srbije, hiljade ljudi došlo je na skup u Novom Pazaru kako bi podržali studente a koji zahtevaju smenu rukovodstva univerziteta u tom gradu. Akademci koji blokiraju Državni univerzitet u Novom Pazaru, upravu optužuju za loše rukovođenje i, kako kažu, strahuju da to može dovesti do gašenja ove visokobrazovne instituacije. Menadžment Univerziteta, s druge strane, odbacuje i demantuje sve kritike. (snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)

Hiljade studenata i građana Srbije protestovalo je 21. decembra u Novom Pazaru, na jugozapadu zemlje, u znak podrške akademcima koji skoro godinu dana blokiraju univerzitet u tom gradu. Studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) zahtevaju smenu aktuelnog rukovodstva te visokoobrazovne ustanove i uvođenje prinudne uprave. Pojedini profesori DUNP-a tvrde da su zbog podrške studentima ostali bez posla. Studentkinja DUNP-a Dina Mehović saopštila je da akademci neće odustati od zahteva. "Država nam vene. E pa, ne damo. Ne damo da nam domovina vene", rekla je Dina Mehović u obraćanju sa prozora zgrade DUNP-a. U Novom Pazaru bili su i biciklisti koji su na protest pošli iz nekoliko gradova u Srbiji. Grupa koja je stigla iz Novog Sada prešla je 400 kilometara i putovala četiri dana. Biciklisti su dočekani ovacijama. Studenti iz Novog Pazara uručili su im medalje za njihovu istrajnost i solidarnost. Student iz Novog Pazara Enes Džogović rekao je u govoru na protestu da je novopazarski Državni univerzitet važan za budućnost visokog obrazovanja u Srbiji. "Ovde je uvek bio probni teren za represalije režima, ovde su prvi put proterani profesori i studenti sa univerziteta. Ali postoje crvene linije koje se ne smeju prelaziti. Ne sme se ugroziti kolevka znanja”, rekao je Džogović. Deo akademaca optužio je upravu Državnog univerziteta u Novom Pazaru da im je onemogućila upis godine. Studenti su ocenili da je univerzitetska uprava to učinila kao akt revanšizma prema njima zbog blokada fakulteta kojima studenti u Srbiji godinu dana traže odgovornost vlasti koju predvodi Srpska napredna stranka (SNS) zbog pogibije 16 ljudi u padu nastrešnice glavne železničke stanice 1. novembra 2024. u Novom Sadu. Senad Ganić, profesor Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP), rekao je u obraćanju okupljenima da studenti i profesori DUNP-a nastavljaju otpor. „Uništavanje ovog univerziteta bio bi početak gašenja kvalitetnog visokog obrazovanja u celoj zemlji. Istovremeno bi to značilo i uništavanje uzvišene studentske ideje o slobodi, solidarnosati i dobroti", rekao je profesor Ganić. Miloš Pavlović, bivši dekan Fakulteta fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, rekao je na protestu u Novom Pazaru da su studenti simbol hrabrosti i tolerancije. "Studenti DUNP-a pokazali su kojim putem bi Srbija trebalo da ide. Njihova borba nije samo borba za univerzitet, to je borba za istinu, pravdu i mudrost”, rekao je Pavlović. Predrag Cvetičanin, professor Fakulteta umetnosti u Nišu, rekao je na protestu da se novopazarski univerzitet mora sačuvati. "Morao bi i grad Novi Pazar da razmisli, i njegovo rukovodstvo. Žele li oni da njihova deca ovde studiraju ili da odu u Beograd, Novi Sad, Niš, i nikada se ovde ne vrate", rekao je Cvetičanin. „Studenti i profesori trpe posledice jer su digli glas za pravdu i istinu. Građani iz cele Srbije su na protestu. Novi Pazar danas je svet“, rekao je student iz Ćuprije Sava Nikolić za Radio Slobodna Evropa (RSE). Student Sava Nikolić i njegova koleginica Nadija Delimeđac iz Novog Pazara nedavno su bili izloženi govoru mržnje na društvenim mrežama zbog njihovog zagrljaja tokom pešačenja na komemorativni skup u Novom Sadu gde je 1. novembra obeležena prva godišnjica pogibije 16 ljudi na želetničkoj stanici. Dok je najveći broj građana u tome video prijateljsku poruku zajedništva Srba i Bošnjaka na antivladinim protestima, osudu studentkinje pokrenuo je islamski propovednik iz Bosne i Hercegovine Elvedin Pezić navodeći da je "devojku islamske veroispovesti, koja nosi hidžab, zagrlio muškarac pravoslavne vere koji nosi kapu šajkaču”. Sava Nikolić osudio je negativne komentare i javno stao u zaštitu koleginice Delimeđac. Njen otac Muamer osudio je pretnje i uvrede i za RSE rekao da je dobila brojne poruke podrške. Podršku koleginici pružili su i studenti u blokadi DUNP-a gde Nadija studira arhitekturu. Okupljeni na protestu su sa 17 minuta tišine odali poštu za 16 poginulih u Novom Sadu pre više od godinu i za studenta Ernada Bakana iz Novog Pazara koji je u martu 2019. poginuo u Beogradu kada ga automobil udario na pešačkom prelazu. Posle skupa pred zgradom novopazarskog Državnog univerziteta održali su protestnu šetnju ulicama grada. „Podržavamo studente u svim zahtevima. Naša borba se nastavlja, svom snagom protiv korupcije“, rekao je za RSE na protestu u Novom Pazaru Ernan Šaćirović iz Tutina. „Želim da podržim autonomiju univerziteta. Svako naše okupljanje je stepenik više ka tom cilju“, rekla je za RSE na novopazarskom skupu Olivera Biga iz Čačka. Novopazarci koji podržavaju proteste u nedelju su u znak dobrodošlice postavili štandove na kojima su studentima delili hranu i piće. Od 1. novembra 2024. u Srbiji traju masovni protesti predvođeni studentima sa zahtevom za krivičnu odgovornost vlasti Srpske napredne stranke (SNS) zbog pogibije 16 ljudi na glavnoj novosadskoj železničkoj stanici. Vlast SNS-a negira odgovornost i odbacuje kritike za korupciju. Rektorat Univerziteta je u saopštenju za RSE odbacio navode da studenti nisu imali prilike za upis i da je nastavno osoblje otpuštano zbog političkih neslaganja. Studenti iz Novog Pazara postali su simbol studentskih protesta u Srbiji kada su pešačenjima širom zemlje prenosili poruku jedinstva iz tog grada sa većinskim bošnjačkim stanovništvom. Muftija sandžački Muhamed Demirović u nedelju je pozvao građane da pokažu poštovanje, brigu, solidarnost i otvore svoja vrata svima koji iz različitih krajeva Srbije dolaze na protest. Informativna služba Mešihata Islamske zajednice Sandžaka je prenela da je Demirović naglasio da je DUNP "nadstranačko i nadnacionalno pitanje". "To je pitanje znanja, dostojanstva i budućnosti; pitanje koje se tiče svakog građanina Sandžaka, bez obzira na ime, porijeklo ili političko opredjeljenje. Oko njega trebamo biti jedinstveni i odgovorni", rekao je Demirović. Univerzitet u Novom Pazaru jedini je u Srbiji koji je i dalje u fizičkoj blokadi. Studenti drugih univerziteta prekinuli su blokade fakulteta početkom jeseni. Veliki deo studenata na svim državnim univerzitetima u Srbiji duže od godinu dana traži odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Pre godinu dana postavili su četiri zahteva; da vlast objavi celokupnu dokumentaciju o rekonstrukciji železničke stanice na kojoj se pogibija dogodila, da se prekinu pravosudni procesi protiv uhapšenih na protestima, da nadležne institucije identifikuju i kazne ljude koji su fizički napadali studente, kao i da država poveća budžet za fakultete za 20 odsto. Organizacije studenata koje vode proteste u maju su saopštile da vlast nije ispunila nijedan od tih zahteva. Tada su postavile i peti zahtev - da se u Srbiji raspišu vanredni parlamentrani izbori. Šef države Aleksandar Vučić tada je odbio da raspiše izbore. Mesec dana posle Vučić je ličnom predsedničkom odlukom pomilovao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke (SNS) koji su optuženi da su bejzbol palicama pretukli studentkinju u Novom Sadu. Aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić je do polovine 2023. bio i predsednik SNS-a.

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o pritiscima na pravosuđe i pobuni tužilaca i sudija u Srbiji. Sagovornici su bili Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava iz Beograda, i Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu. Bilo je reči o tome kako režim već godinama nastoji da u potpunosti potčini pravosudni sistem, kako Aleksandar Vučić i njegovi saradnici napadaju neposlušne tužioce i sudije izgovarajući pri tom teške uvrede na njihov račun i da li je do sada veliki deo sudija i tužilaca u strahu od progona ispunjavao naloge vlasti. Razgovaralo se i o tome kako je Tužilaštvo za organizovani kriminal u poslednje vreme ignorisalo sve pritiske i krenulo da goni funkcionere koji su falsifikovali dokumenta u slučaju Generalštab što je toliko razbesnelo predsednika Vučića da je najavio da će unapred pomilovati sve optužene i pozvao Tužilaštvo da podnese prijavu protiv njega, kako se vlast sprema da ukine nezavisnost Tužilaštava za organizovani kriminal, kako bi na taj potez reagovala Evropska unija ii da li nedavni masovni protest tužilaca i sudija ispred Ustavnog suda u Beogradu najavljuje oslobađanje pravosuđa iz Vučićevog zagrljaja. Omer Karabeg: U kakvom je položaju pravosuđe danas u Srbiji? Vesna Rakić Vodinelić: Najkraće rečeno u teškom i lošem položaju. Nešto zbog dugogodišnje inercije i straha od izvršne vlasti, a nešto zbog ogromnog pritiska režima. Međutim u ovom trenutku, makar elementarno i makar u ponekom sudu, pravosuđe se budi kao profesija. Mene je veoma obradovao veliki broj sudija i tužilaca koji su se na nedavnom velikom protestu u Beogradu pod svojim imenom i prezimenom oglasili u ime odbrane pravosuđa od političkih pritisaka. Miodrag Majić: Pravosuđe je pod nezabeleženim kako otvorenim, tako i skrivenim pritiskom vlasti. U tome prednjači predsednik Vučić koji gotovo svakodnevno vređa tužioce, naziva ih delom organizovanog kriminalnog aparata i preti im da će se s njima obračunati. Vesna Rakić Vodinelić: Malo je reći da su to uvrede. On je Tužilaštvo za organizovani kriminal nazvao kriminalnom bandom. To je nešto što šef države nikako ne bi smeo sebi da dozvoli. Takve izjave možemo da čujemo samo u autoritarnim i diktatorskim režimima. Tužilac koji se usudi da takne u bilo koga ko je relativno visoko u hijerarhiji Srpske napredne stranke, ili je vladi, ili je Vučićev prijatelj dobija najpogrdnija moguća imena. BuđenjeOmer Karabeg: Sada je na udaru vlasti Tužilaštvo za organizovani kriminal zato što je odlučilo da goni funkcionere koji su osumnjičeni da su falsifikovali dokumente u slučaju Generalštab. Tužilaštvo za organizovani kriminal ranije nije pokretalo istrage u mnogim velikim aferama kao što su Savamala, Krušik ili veze opasnog kriminalca Veljka Belivuka sa vlastima. Zašto je sada odlučilo da prkosi Vučiću? Miodrag Majić: Čini mi se da postoji nekoliko razloga za tu promenu. Jedan je svakako tragedija koja se pre godinu dana dogodila u Novom Sadu kada je zbog pada nadstrešnice poginulo šesnaestoro ljudi. To je definitivno probudilo celu naciju i pokrenulo procese koji ranije nisu postojali. Došlo je do dosada neviđenog - i po masovnosti, i po energiji, po idejama - protesta studenata koji su obilazili zemlju i efektno raskrinkavali manipulacije i laži vladajuće stranke. Drugi razlog je što su se probudili mnogi ljudi koji su do tada bili spremni da bespogovorno služe vladajućoj stranci jer su shvatili da lako mogu biti pušteni niz vodu kao što se desilo sa pojedinim funkcionerima u slučaju pada nadstrešnice. Zato su neki odlučili da progovore u slučaju Generalštab shvativši da je to način da se zaštite. Treći razlog treba tražiti u činjenici da je Tužilaštvo za organizovani kriminal - koje je predugo ćutalo i po mom dubokom uverenju snosi značajan deo odgovornosti za situaciju u kojoj se kao društvo nalazimo - shvatilo da je režim predaleko otišao u urušavanju i gaženju države i u vezama sa kriminalnim krugovima i da je došao trenutak kada su zaista dužni da reaguju. I na kraju, ne treba zaboraviti da im je predsednik Vučić obećao da će ih ugasiti. Vesna Rakić Vodinelić: Nije afera vezana za rušenje zgrade Generalštaba bila okidač da Vučić počne da se obraća sudijskom kadru kao izdajnicima, ustašama, blokaderima. To je počelo nešto ranije kada je Nenad Stefanović, glavni tužilac Višeg tužilaštva u Beogradu koji ima vrlo široku nadležnost, neskriveno počeo da služi predsedniku Vučiću podnoseći krivične prijave kada se to od njega traži i odbacujući ih kad predsednik to poželi. Tada je položaj glavne državne tužiteljke Zagorke Dolovac, koja snosi veoma veliku odgovornost za loše stanje tužilačke zajednice u Srbiji, počeo da se ljulja jer je bila napadnuta od strane tabloida, pa onda na jedan zaobilazan način i od glavnog tužioca i na kraju od visokih državnih funkcionera. Tužilačka organizacija se, koliko mogu da vidim, podelila na dve grupe - na one koji su za Nenada Stefanovića i one koji smatraju da treba podržati Zagorku Dolovac. Mislim da je to pogrešno. Ne treba biti odan ni jednom, ni drugom. To vam je kao da treba da birate između Scile i Haribde. Tužilačka organizacija treba da izbegava podele i da u sebi pronađe snagu da se odupre svim političkim pritiscima. Inače, vlast je Mladena Nenadića, specijalnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, počela da napada i pre afere Generalštab. Napad je počeo kada je to tužilaštvo izdalo nalog za privođenje i pritvor dvojice bivših ministara i imenovalo ih kao moguće osumnjičene u slučaju pada nadstrešnice. Ruganje pravosuđuOmer Karabeg: Vučić je najavio da će pomilovati sve one protiv kojih bude podignuta optužnica za falsifikovanje dokumenata u slučaju Generalštab tvrdeći da oni nizašta nisu krivi. On unapred najavljuje pomilovanje iako sudski proces nije ni počeo. Ima li takvih primera u svetu? Miodrag Majić: Zaista ne znam za takve primere. Predsednici obično koriste to ovlašćenje da bi pomilovali nekog političkog disidenta ili ispravili očigledne greške u sudskim procesima. Naš predsednik nesumnjivo zloupotrebljava to ovlašćenje i ruga se pravosuđu. Sada je otišao još dalje jer je rekao da će pomilovati sve koji budu optuženi u predmetu Generalštab. Reč je o veoma ozbiljnom postupku u kome se sumnjiči određeni broj lica za falsifikovanje dokumentacije i nedozvoljeni uticaj s ciljem nezakonitog skidanja zaštite sa zgrade Generalštaba i okolnih zgrada. Predsednik je čak rekao da će preuzeti svu odgovornost na sebe i pozvao Tužilaštvo za organizovani kriminal da podigne optužnicu protiv njega kako bi, ma šta to značilo, pobedio tužilaštvo i sud. Bez obzira na sve te njegove izjave posebno je zanimljivo kako će taj postupak teći. Ne može se isključiti mogućnost da se u nekoj instanci i sam predsednik nađe u postupku. Ako znamo kako je sve počelo, kako je pokušano da se preko falsifikovanje dokumentacije sruši zgrada Generalštaba i pripremi teren za američku firmu koja je trebalo da tu izgradi luksuzni hotel, kako je zbog toga donet nesrećni leks specijalis, nije isključeno da će se predsednik Republike - i mimo toga što sam sebe preporučuje - naći u nekom trenutku na spisku optuženih u toj zaista neslavnoj aferi. Vesna Rakić Vodinelić: Kad je u pitanju ministar Selaković, protiv koga je podignut optužni predlog u slučaju Generalštab, on kao član vlade može da bude zaštićen imunitetom, tako da bi se o njemu moglo govoriti kao o osobi koja je visoko zaštićena. Ostali okrivljeni nemaju imunitet i oni bi mogli biti zaštićeni samo ako ih predsednik Republike pomiluje. Međutim, po našem zakonu obustavljanje krivičnog gonjenja pokreće se po službenoj dužnosti i taj postupak inicira ministar pravde. Dakle, ministar pravde bi trebalo da započne taj postupak tako što bi uputio predlog za pomilovanje. Taj predlog mora da bude argumentovano obrazložen, a ne time da mu je neko, prijatelj, drug ili pripadnik iste političke stranke. To je prva stepenica koju je Vučić preskočio. Pitam se kakve bi razloge naveo predsednik ako bi hteo da pomiluje Selakovića koji je dugogodišnji član Srpske napredne stranke i nalazi se u samom vrhu državnih funkcionera koji potiču iz te stranke. Recimo, da je Vučić sudija, a Selaković okrivljeni, on bi svakako bio izuzet zbog bliske veze koju ima sa Selakovićem u dugom vremenskom periodu. Vučić ne bi mogao baš tako jednostavno da objasni razloge zbog kojih je pomilovao Selakovića, a da prva pomisao ne bude da je on pristrasan. Osim toga i jedan i drugi su umešani u postupak koji je prethodio falsifikovanju službenih isprava na osnovu kojih je skinuta zaštita sa zgrade Generalštaba kao spomenika kulture. Teorijski gledano, i Vučić bi mogao da se pojavi u svojstvu nekog osumnjičenog. Miodrag Majić: I u ranijim predsednikovim pomilovanjima, koja su učestala u poslednje vreme, videli smo, najblaže rečeno, sumnjiv odnos prema proceduri koju treba da inicira ministar. Ni u slučaju pomilovanja četiri osobe, protiv kojih je Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužni predlog u predmetu Generalštab, nemamo predlog za pomilovanje ministra pravde, a imamo predsednika koji je rekao da će on pomilovati te ljude. Time je unapred kompromitovao čitav proces ako do njega dođe. Inicijativa ministra pravde bila bi osnovano dovedena u pitanje jer je predsednik već unapred najavio ishod. Ukidanje nezavisnostiOmer Karabeg: Vlast sada želi da ukine nezavisnost Tužilaštva za organizovani kriminal tako što će da ga stavi pod kontrolu Višeg javnog tužilaštva Beogradu čiji je šef blizak vlastima. Da li će u tome uspeti? Vesna Rakić Vodinelić: Nisam sigurna. Pre svega zato što je ova sadašnja organizacija tužilaštva ustanovljena amandmanima na ustav koji su usvojeni 2022. godine. U formulisanju tih amandmana i u njihovoj primeni značajnu ulogu imala je takozvana Venecijanska komisija - Komisija za demokratiju putem prava. Pored toga, podsetila bih da su u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji date preporuke koje su suprotne ideji predsednika Republike da se ukine samostalnost Tužilaštva za organizovani kriminal. Naprotiv, rečeno je da to tužilaštvo treba da se razvija, da bude bolje opremljeno i da regrutuje nove kadrove. Zbog svega toga teško je reći da li će Vučić do kraja istrajati u sprovođenju svog nauma. Mada njegova odluka da niko iz Srbije ne ide na samit Evropske unije i Zapadanog Balkana deluje zloslutno, tako da ne znam koliko će se obazirati na sugestije koje dolaze iz Brisela. Miodrag Majić: Da li će Vučić uspeti da ukine nezavisnost Tužilaštva za organizovani kriminal zavisiti od nekoliko faktora. Pre svega od spremnosti domaće javnosti da se tome suprodstavi. Pri tome mislim kako na stručnu, tako i na najširu javnost koja sada po prvi put ima ozbiljan razlog da podrži otpor u tužilačkoj organizaciji i pravosuđu ako do sada za to i nije bilo puno razloga. Drugo, veoma je važno koliko će biti jasni signali iz Evropske unije da ne pristaje na takve poteze predsednika Vučića posebno s obzirom na činjenicu da on inicira ukidanje Tužilaštva za organizovani kriminal u trenutku kada je ono pokrenulo postupak protiv njegovih saradnika. Ako predsednik ostvari taj naum to bi ostavilo utisak potpune samovolje i apsolutnog vaninstitucionalnog delovanja koje se graniči, ako hoćete, i sa kriminalnim delovanjem. To bi bio nezabeležen slučaj u pravnoj istoriji da osumnjičeni ili neko ko se zauzima za osumnjičenog ukine tužilaštvo koje protiv osumnjičenog vodi postupak. PobunaOmer Karabeg: Pomenuli smo pobunu tužilaca i sudija i njihov nedavni masovni skup ispred Ustavnog suda u Beogradu. Verujete li da će se pobuna proširiti i da će se joj pridružiti i oni koji su do sada ćutali? Vesna Rakić Vodinelić: Mislim da ima naznaka da će se proširiti. Bila sam na tome skupu. Bio je daleko brojniji nego što sam očekivala. Ali nije bio samo masovan, već je nosio takvu energiju i odlučnost kakvu među mojim kolegama odavno, a možda i nikad, nisam ni videla. Tako da verujem da će se sadašnjoj borbi za odbranu pravosuđa pridružiti i oni koji su do sada bili po strani. Miodrag Majić: Mislim da će se pobuna proširiti. Ja sam i ranije prognozirao da će doći do određene pobune. Postojao je ne tako mali krug sudija i tužilaca kojima bilo je dosta pritiska i ponižavanja koji su permanentno dolazili od strane predsednika republike i njegovih saradnika. Oni su sada okuraženi činjenicom da su i neki drugi konačno rešili da progovore. I ranije je bilo mnogo razloga za pobunu, pa do nje nije došlo. Ali u poslednje vreme vlast je neverovatnom bezobzirnošću bukvalno pljuvala u lice pravosuđu. Oni više nisu bili zadovoljni što su na svim ključnim pozicijama imali ljude koji su obezbeđivali njihovu nekažnjivost, već su imali potrebu, počev od predsednika Republike pa naniže, da gotovo svakodnevno ponižavaju tužioce i sudije govoreći im da ne predstavljaju ništa jer ih niko nije birao za razliku od njih koje je navodno narod izabrao. Siguran sam da je to iritiralo i one ljude u pravosuđu koji nisu spremni da pružaju otpor jer vlast je prevršila meru. Kao što je strah zarazan, pa ga autokrate itekako koriste, tako je i oslobađanje od straha zarazno. I mislim da ćemo sve češće imati prilike da vidimo sudije i tužioce koji se po prvi put otvoreno suprodstavljaju režimu. Rekao bih da je ovo prva realna prilika za srpsko pravosuđe, možda i u istoriji, da se u sukobu sa vlašću i izbori za svoju slobodu. OslobađanjeOmer Karabeg: Možemo li onda reći da je počeo proces oslobađanja srpskog pravosuđa iz Vučićevog zagrljaja? Miodrag Majić: Mislim da jeste. Ne bih se usudio da u ovom trenutku procenim kako će se on okončati, sa koliko uspeha i sa koliko žrtava, ali jedno je sigurno - ovo što se sada dešava u pravosuđu nikada do sada nije viđeno. I u Miloševićevo vreme pojedine sudije su pružali otpor, izlazili na ulicu da protestuju da bi nakon toga bili kažnjavani i smenjivani. Ali nikada nismo imali prilike da vidimo ovako masovne izlaske sudija i tužilaca na ulicu, njihove proteste, obustave rada, a pogotovu ne pravosudne postupke protiv nosilaca vlasti kojima sada svedočimo. I zato verujem da će jednoga dana, kada se bude pisala istorija srpskog pravosuđa, ovo vreme možda biti označeno kao prelomno u stvarnom uspostavljanju sudske vlasti, a ne na papiru kao do sada. Vesna Rakić Vodinelić: Taj proces jer nesumnjivo počeo. Nikad toliki broj sudija i tužilaca nije otvoreno pružio otpor. Nažalost, nedostaje stav sudija Vrhovnog suda Srbije. Kolega Majić je pomenuo Miloševićevo vreme. Tada je u onom kordonu u Kolarčevoj ulici redovno stajalo pet sudija Vrhovnog suda. Svi su bili smenjeni. Sada se to ne dešava, a podrška sudija Vrhovnog suda mnogo bi značila. Od Ustavnog suda u ovom trenutku ne očekujem ništa. Kako će se proces oslobađanja pravosuđa dalje razvijati zavisi od toga koliko će se još tužilaca i sudija pridružiti onima koji sada pružaju otpor režimu i od uspeha borbe studenata i sveukupnog građanstva za relativno normalne izbore na kojima bi ova vlast bila smenjena.

Jedini je još univerzitet u Srbiji pod studentskom blokadom. Akademci Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP), gradu na jugoistoku zemlje, u tome istrajavaju jer, kako kažu, vode i borbu za opstanak i očuvanje svog univerziteta. Nezadovoljstvo je tinjalo i pre studentskih protesta koji u Srbiji traju vise od godinu dana i sa kojih se traži odgovornost za nesreću na novosadskoj železničkoj stanici. Kulminiralo je poslednjih meseci. Povod je menadžment DUNP-a. Studenti zahtevaju smenu uprave. Optužuju je za loše rukovođenje i revanšizam prema studentima i profesorima, što uprava negira. (snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)