Studenti i građani u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Prokuplju su izašli na ulice kao odgovor na sukob koji se dogodio dan ranije tokom antivladinog protesta u Novom Sadu, u kojem su, prema navodima organizatora, povrijeđena najmanje tri demonstranta.
Okupljanja u Novom SaduNovosađani su se okupili ispred Srpskog narodnog pozorišta, na Pozorišnom trgu, što je ranije najavljeno na Instagram stranici Zborova Novog Sada.
Ovo okupljanje organizovano je kao reakcija na incidente od 16. februara, kada je grupa muškaraca u crnom, za koje studenti tvrde da su pristalice SNS‑a, fizički napala studente ispred Srpskog narodnog pozorišta, dok policija u prvom trenutku nije reagovala.
Na snimcima objavljenim na društvenim mrežama vidi se udaranje, guranje i obaranje demonstranata, među kojima je bilo i novinara.
"Bezmalo 15 meseci studenti predvode borbu svih nas, za sve nas. Udarali su ih kolima, palicama, pesnicama… Sinoć su na njih poslali kriminalce, izobličene od mržnje, naoružane stranačkim blagoslovom, koji su im razbijali glave na očigled slepe i gluve policije", navodi se u objavi Zborova Novog Sada.
Dodaju da studente "nema ko da zaštiti osim građana":
"Danas se okupljamo da pokažemo studentima da nas još uvek ima. Da smo tu za njih. Da smo spremni da poturimo svoja leđa da bismo zaštitili njihova."
Novosađani su potom krenuli u protestnu šetnju kroz centar grada.
U 19.26 sati objavljeno je da je skup zvanično završen u Novom Sadu, a građani su pozvani da se u srijedu, 18. februara okupe u 13 časova u kampusu Univertiteta u Novom Sadu, da bi podržali protest nezavisnih sindikata fakulteta.
Pozadina incidenataTokom jučerašnjih događaja u Novom Sadu, u centru grada su se, razdvojeni policijskim kordonima, istovremeno održavali skupovi antivladinih demonstranata — koje predvode studenti u blokadi — i prisalica vlasti okupljenih ispred SNP‑a povodom svečane akademije u okviru obilježavanja 200 godina Matice srpske.
U prisustvu jakih policijskih snaga, nekoliko stotina pristalica vladajuće stranke okupilo se ispred pozorišta, gdje su uzvikivali poruke podrške predsjedniku Srbije. Prema izjavama očevidaca, u jednom trenutku grupa tih muškaraca zaletjela se na studente i novinare.
"Video sam da jednog momka udaraju u glavu, da devojku obaraju na pod i šutiraju. Baš su ih tukli neko vreme", rekao je za RSE jedan od očevidaca.
Incidenti dolaze u trenutku kada antivladini protesti, pokrenuti nakon urušavanja nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici u novembru 2024. godine u kojem je poginulo 16 osoba, traju već više od 15 mjeseci.
Studenti zahtijevaju vanredne izbore i utvrđivanje odgovornosti vlasti, dok predsednik Srbije i SNS negiraju odgovornost i najavljuju kontramitinge koji do sada nisu održani.
Skupovi u BeograduStudenti i građani okupili su se kod Prvog osnovnog suda na Bulevaru Nikole Tesle na Novom Beogradu, kako bi izrazili revolt zbog dešavanja u Novom Sadu.
Oni su blokirali Bulevar Nikole Tesle.
Građani su ranije danas na ovom mestu protestovali zbog izgradnje akvarijuma koji je, kako kažu, sporan jer će praktično oduzeti građanima park Ušće.
Policijski kordon stoji oko ograđenog dela parka Ušće.
Studenti u blokadi objavili su da je skup kod Ušća završen i uputili apel građanima da se kreću u grupama.
Niš, Pirot, ProkupljeOkupljanje je i u Nišu, Pirotu i Prokuplju.
Nišlije šetaju do policijske ispostave u Nišu.
"Ne okrećite glavu, mi smo narod, nas treba da štitite... Ne kriminalce, ćacije, batinaše, već narod", poručila je jedna članica zborova.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu naložilo je policiji da se identifikuju svi učesnici nasilja na protestu, održanom dan ranije u centru grada, "bez obzira ko su".
Saopštenje Tužilaštva usledilo je nakon što je nekoliko novinara i studenata napadnuto 16. februara u večernjim satima, kada su se, razdvojeni policijskim kordonima, istovremeno održavali skupovi pristalica i protivnika vlasti.
Studenti u blokadi fakulteta, koji su organizovali antivladin skup, optužili su pristalice vlasti za napad na njih. Tvrde da su ih vređali, udarali i šutirali, dok policija, u prvi mah, nije reagovala.
Povređenima su lekarske ekipe na licu mesta pružile pomoć, a potom su sprovedeni u Urgetni centar na preglede.
Incidenti su se dogodili ispred zgrade Srpskog narodnog pozorišta (SNP), dok se u pozorištu, za to vreme, uz prisustvo predstavnika vlasti, održavala svečana akademija povodom 200 godina od osnivanja Matice srpske.
Tužilaštvo je 17. februara saopštilo da je na protestu došlo do nasilja i fizičkog obračuna, te da je to kvalifikovano kao nasilničko ponašanje na javnom skupu.
"Tužilaštvo je naložilo policiji da bez odlaganja izvrši identifikaciju svih lica koja su učestvovala u vršenju nasilja, bez obzira ko su, kao i da preduzme sve zakonom propisane mere i radnje u cilju prikupljanja i obezbeđivanja dokaza, radi procesuiranja odgovornih lica", navodi se u saopštenju.
Krivična prijava zbog napada na novinaraPrethodno je Višem javnom tužilaštvu podneta krivična prijava zbog napada na novinara portala "Razglas news" Žarka Bogosavljevića tokom protesta ispred Srpskog narodnog pozorišta.
U krivičnoj prijavi se navodi da ga je više osoba na skupu ispred SNP-a najpre okružilo, te da mu nisu dozvolili da obavlja svoj posao, iako je bio označen kao novinar noseći fluorescentni prsluk sa natpisom "press".
"Zatim ga je jedno lice iz grupe sa kačektom na glavi, udarilo ga po ruci, dok su druga, za sada nepoznata lica iz grupe udarala u predelu leđa, usled čega je Bogosavljeviću mobilni telefon ispao na zemlju, koji su lica iz grupe gazila dok je bio na zemlji", navedeno je u prijavi.
Takođe, tužilaštvu su dostavljeni i video snimci događaja, kao i identitet jedne od osoba koja ga je napala fizički, a koju je Bogosavljević snimio.
Bogosavljević je izjavio i da policija nije reagovala i da nije privela napadače.
Napad na Bogosavljevića osudila su novinarska udruženja - Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije, uz zahtev da nadležni pronađu i kazne odgovorne, i tako pošalju poruku da se napadi na novinare ne smeju tolerisati.
Studenti i profesori optužuju policiju da nije reagovalaOptužbe da policija nije reagovala na napad izneli su i studenti u blokadi više novosadskih fakulteta, na svojim zvaničnim nalozima na društvenim mrežama.
Uz objavu više video snimaka, na kojima se vidi napad na grupu studenata i novinara, studenti u blokadi su naveli, pored ostalog, da su "plaćenici SNS-a" napali njihove kolege.
"Jednu našu koleginicu su gurali, udarali, a kasnije oborili na zemlju, usled čega je udarila glavom o zid. Drugom kolegi su udarcem razbili glavu, trećem slomili zub, a kolege koje su pokušale da ih odbrane od batinaša su šutirane i udarane, dok su na njih bacali pikavce", saopštili su studenti u blokadi Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Policiji, koju optužuju da je "stajala sa strane i nepomično posmatrala", uputili su poruku "koga štitite", uz zahtev da napadači budu procesuirani.
Na profilima studenata u blokadi i opozicionih partija na društvenim mrežama objavljene su i fotografije ljudi za koje se tvrdi da su napadači i njihov identitet, uz opis da se radi o "batinašima Srpske napredne stranke" koji su i ranije napadali demonstrante.
Za neke od njih se navodi da su u pitanju višestruko osuđivana lica.
Napad na grupu studenata i novinara osudila je i neformalna inicijativa profesora Univerziteta u Novom Sadu "Slobodan univerzitet".
Saopštili su da zahtevaju "hitnu i transparentnu istragu incidenta, identifikaciju i procesuiranje odgovornnih, kao i jasno utvrđivanje odgovornosti za propuste policije".
"Posebno je zastrašujuće i duboko uznemirujuće to što policija, uprkos izuzetno velikom prisustvu na terenu, nije reagovala kako bi zaštitila napadnute studente i sprečila eskalaciju nasilja", ukazao je "Slobodan univerzitet".
Naprednjaci optužuju demonstrante za 'sramno i vulgarno' protestovanjeDo objave vesti, Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na upit Radija Slobodna Evropa o incidentima u Novom Sadu.
Čelnici Srpske napredne stranke nisu komentarisali napad na studente i novinare, za koji su optužene njihove pristalice.
Gradonačelnik Novog Sada iz redova naprednjaka Žarko Mićin je, sa druge strane, demonstrante optužio za "sramno, agresivno i vulgarno protestovanje" uoči svečane akademije u Srpskom narodnom pozorištu, te za "omalovažavanje jubileja" Matice srpske i "pokušaj opstrukcije".
Predsednik SNS-a, bivši premijer Srbije i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je demonstrante optužio da su "napali crkvene velikodostojnike" koji su bili među zvanicama na svečanosti u Srpskom narodnom pozorištu.
Predsednica Skupštine Ana Brnabić je ocenila da su "blokaderi", kako pogrdno naziva antivladine demonstrante, "napali" najstariju kulturnu instituciju Srbije - Maticu srpsku, te da je to "strašno i nedopustivo".
"Morala sam da se oglasim i upozorim da treba da se osvestimo da su nas blokaderi doveli do toga da mi u našoj zemlji, u jednom gradu u našoj Srbiji, treba na ulice da izvodimo kordone policije da bismo obezbedili da se obeleži dva veka rada Matice srpske", kazala je Brnabić.
Čelnici naprednjaka su se grupi pristalica vlasti, koja se okupila ispred pozorišta, zahvalili jer su "brojnošću i dostojanstvom" poslali poruku podrške institucijama.
Nekoliko stotina pristalica vladajuće stranke se, par sati pre početka akademije, okupilo na samom ulazu u zgradu pozorišta.
Oko njih su bile raspoređene jake policijske snage, koji su sprečavale antivladine demonstrante da priđu pozorištu.
Kako su očevici naveli reporterki RSE, u jednom momentu su se pristalice vlasti zaletele na na grupu studenata i novinara. Kažu da ih je grupa muškaraca, obučenih u crno, vređala, šutirala, gurala i udarala, dok policija, u prvi mah, nije reagovala.
Demonstranti su se, u popodnevnim satima 16. februara, okupili u Novom Sadu na poziv studenata u blokadi i zborova građana.
Protest je zakazan nekoliko dana ranije, jer je prvobitno bilo najavljeno da će govor na svečanosti Matice srpske održati predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vučić je potom rekao da neće doći na svečanu akademiju, ali studenti i zborovi nisu odustali od protesta.
U Novom Sadu je u obrušavanju nadstrešnice železničke stanice novembra 2024. poginulo 16 osoba, a jedna teško povređena.
To je izazvalo talas antivladinih protesta koji traju duže od 15 meseci. Predvode ih studenti, a fokusu demonstracija su optužbe da su do nesreće doveli nemar vlasti i korupcija.
Planovi za izgradnju rafinerije nafte vredne 2,8 milijardi dolara, u koji su uključene kineske državne kompanije, u Smederevu, 60 kilometara od Beograda, odvijaju se mimo očiju javnosti.
Ti planovi nailaze i na otpor u ovom srpskom industrijskom gradu u kom je Železara, u kineskom vlasništvu, jedan od većih zagađivača vazduha.
Gotovo dve godine nakon što je rafinerija najavljena, Vlada Srbije odbila je da objavi okvirni sporazum potpisan sa kompanijom "China Energy International Group".
Ministarstvo energetike Srbije saopštilo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je taj sporazum "poslovna tajna" i da bi njegovo objavljivanje poremetilo pregovore sa potencijalnim investitorima.
Ključni detalji, uključujući vlasničku strukturu, finansiranje i mere zaštite životne sredine, takođe su ostali nedostupni javnosti.
Ovakva netransparentnost podstakla je zabrinutost u Smederevu i drugim delovima Srbije, čija je vlada pod predsednikom Aleksandrom Vučićem uspostavila bliske političke i ekonomske veze sa Pekingom i kineskim državnim kompanijama.
"Mi nismo automatski protiv industrije, niti protiv rafinerije nafte, ali mislimo da njeno mesto nije u Smederevu jer mi imamo već veliki problem sa zagađenjem vazduha", rekao je za RSE Nikola Krstić, koordinator lokalne nevladine organizacije "Pokret Tvrđava".
Projekat rafinerije prati širi obrazac u odnosima Srbije sa Pekingom: veliki projekti se ugovaraju bilateralno, zaštićeni su od javnosti i često izuzeti od tendera zahvaljujući sporazumu između Kine i Srbije iz 2009. godine koji omogućava direktno ugovaranje javnih poslova sa kineskim kompanijama.
Analitičari navode da se srpski projekat uklapa u šire promene u kineskom naftnom sektoru.
"Očekuje se da će Kina uskoro dostići vrhunac potražnje za naftom, moguće već naredne godine", rekao je za RSE Plamen Tončev, direktor Instituta za međunarodne ekonomske odnose u Atini.
"To znači da će mnoge kineske rafinerije biti zatvorene i da će tražiti prilike u inostranstvu", dodaje on.
Strah od zagađenja u industrijskom graduPrema rečima srpskih zvaničnika, rafinerija bi zapošljavala oko 700 ljudi, a ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je ranije da bi vlasnik i operater bila "jedna od naftnih kompanija" iz Kine ne navodeći o kojoj je reč.
Kompanija "China Energy Engineering Corporation", čiji je međunarodni ogranak potpisao okvirni sporazum sa Beogradom, velika je državna kompanija fokusirana na infrastrukturne i energetske projekte. Ona redovno angažuje druge kineske firme kao podizvođače.
"Tek kada budemo znali detalje, moći ćemo da procenimo da li je reč o predaji strateški važnog sektora kineskom vlasniku ili jednostavno o netransparentnom trošenju državnih sredstava kroz komercijalne ugovore", rekao je Stefan Vladisavljev iz Fondacije BFPE, beogradskog istraživačkog centra, za RSE.
Đedović Handanović je izjavila da bi rafinerija prerađivala do 100.000 barela dnevno, što je približno kapacitetu glavne srpske rafinerije u Pančevu, nedaleko od Beograda.
Zvaničnici predstavljaju projekat kao način smanjenja energetske zavisnosti, posebno nakon što je Naftna industrija Srbije (NIS), jedini prerađivač sirove nafte u Srbiji, krajem 2025. pogođena američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva.
U Smederevu je glavna briga dodatno pogoršanje kvaliteta vazduha jer je vazduh u ovom gradu, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, prekomerno zagađen.
Kineska kompanija HBIS Group preuzela je gotovo ugašenu železaru 2016. godine.
Iako obnovljena železara predstavlja izvor zaposlenja za grad, to je imalo i ekološku cenu, pa je kompanija 2024. godine kažnjena zbog zagađenja vazduha.
Iz HBIS su tada saopštili da se prekršaj odnosi na 2021. godinu i kvar na sistemu koji je otklonjen.
"Ako pogledamo naše iskustvo sa železarom, imamo razloga da verujemo da se standardi neće poštovati", rekao je Nikola Krstić.
I drugi stanovnici Smedereva strahuju da bi rafinerija dodatno pogoršala ionako loš kvalitet vazduha.
"Izađem uveče u šetnju i ne mogu da dišem", rekao je penzioner Bogosav Filipović iz Smedereva za RSE.
"Grad je ovo već jednom odbio", dodao je misleći na referendum iz 2010. godine o izgradnji rafinerije, koji nije uspeo zbog nedovoljne izlaznosti.
Tada je projekat predložio američko-holandski konzorcijum "Comico Oil", ali nikada nije realizovan.
Najpogođenije zagađenjem je smederevsko selo Radinac u blizini Železare.
Meštani ovog sela svedočili su ranije za RSE da se život godinama unazad odvija pod naslagama prašine iz postrojenja Železare.
O tome za RSE svedoči i Jasna Petrović iz Smedereva.
"Kada prođete pored Železare sve je crveno (od prašine). Crvene se krovovi, veš", kaže ona.
Dragana, sa druge strane, podržava projekat i smatra da su Smederevu potrebne investicije, a da grad trpi najveće zagađenje od individualnih ložišta, a ne od Železare.
"Da nema Železare, šta bi radili ljudi? Smederevo je već mrtav grad, svi koji nešto rade, idu u Beograd. Blizu smo Beograda i ljudi putuju svaki dan tamo", kaže ona.
Ministarstvo energetike saopštilo je za RSE da će obezbediti poštovanje "najviših ekoloških standarda" u projektu rafinerije, ali nije objasnilo na koji način će oni biti sprovedeni.
Kineski 'vrhunac potražnje za naftom' usmereva rafinerije van granicaMeđunarodna agencija za energiju procenila je u martu 2025. da će potrošnja naftnih derivata u Kini opadati kako raste upotreba električnih vozila i kako se ekonomija sve više oslanja na sektor usluga.
"Ovi trendovi imaju velike posledice po premium goriva, koja su ključna za profitabilnost rafinerija", navodi se u izveštaju.
Međutim, kako će se to odraziti na Srbiju, ostaje nejasno.
Balkanska zemlja je od 2014. godine potpisala više od 10 ugovora o kreditu sa kineskim bankama, uglavnom za infrastrukturne projekte. U tim aranžmanima Srbija uzima kredit, dok kineske kompanije izvode radove. Nije poznato da li bi rafinerija sledila taj model ili bi podrazumevala direktno kinesko vlasništvo.
Tajnovitost oko sporazuma sa kompanijom "China Energy International Group" takođe otvara pitanja o njenoj ulozi.
"China Energy International Group", "Sinopec", ogromna kineska državna energetska kompanija i najveća svetski prerađivač nafte, kao i privatna srpska kompanija "Ors Oil Gaz", potpisali su u novembru memorandum o razumevanju o saradnji na projektu rafinerije.
"Sinopec" i "Ors Oil Gaz" nisu odgovorili na upit RSE za komentar.
Erika Dauns, viša istraživačica u Centru za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija, izjavila je da je uloga "China Energy International Group" najverovatnije usmerena na pronalaženje investitora za projekat, kao i na projektovanje i izgradnju rafinerije.
"Interesovanje kompanije Sinopec za ovaj projekat uklapa se u njenu strategiju izgradnje i ulaganja u rafinerije u inostranstvu dok se Kina približava vrhuncu potražnje za naftom", rekla je ona za RSE.
Najmanje tri antivladina demonstranta povređena su u incidentima u centru Novog Sada, gde su se, razdvojeni policijskim kordonima, istovremeno održavali skupovi pristalica i protivnika vlasti.
Studenti u blokadi fakulteta, koji su organizovali antivladin skup, optužili su pristalice vlasti za napad na njih ispred zgrade Srpskog narodnog pozorišta.
Kažu da ih je grupa muškaraca, obučenih u crno, šutirala, gurala i udarala, dok policija, u prvi mah, nije reagovala.
U zgradi pozorišta se, za to vreme, održavala svečana akademija povodom 200 godina od osnivanja Matice srpske.
Na njoj su govorili predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije, dok su zvaničnici, među kojima su ministri u Vladi i gradonačelnik Novog Sada, bili u publici.
Ova svečanost je organizovana dok duže od 15 meseci traju protesti na kojima demonstranti traže vanredne izbore i ostavke vlasti.
Kako je došlo do incidenata?Nekoliko stotina pristalica vladajuće stranke okupilo se na samom ulazu u zgradu pozorišta.
Oko njih su bile raspoređene jake policijske snage, koji su sprečavale antivladine demonstrante da im priđu.
Kako su očevici naveli reporterki RSE, u jednom momentu su se pristalice vlasti zaletele na na grupu studenata i novinara ispred pozorišta.
"Jedna grupa (pristalica vlasti), više desetina njih, zaletela se na nekoliko studenata i novinara. Ne znam kako je počelo, verovatno su prepoznali da 'nisu njihovi'. Video sam da jednog momka udaraju u glavu, da devojku obaraju na pod i šutiraju. Baš su ih tukli neko vreme. Onda je počela policija da interveniše i da sprovodi ovu grupu koju je napadnuta sa druge strane kordona", rekao je za RSE Igor iz Novog Sada.
Studenti u blokadi su snimke delova napada objavili na društvenim mrežama.
Jedan od snimaka objavljen je na Instagramu, uz opis "pristalice SNS-a napale su naše kolege".
Ko je organizovao protest?Demonstranti su se, u popodnevnim satima 16. februara, okupili u Novom Sadu na poziv studenata u blokadi i zborova građana.
Protest je zakazan nekoliko dana ranije, jer je prvobitno bilo najavljeno da će govor na svečanosti Matice srpske održati predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vučić je potom rekao da neće doći na svečanu akademiju, ali studenti i zborovi nisu odustali od protesta.
Protestna šetnja krenula je iz kampusa novosadskog univerziteta.
Kolona od nekoliko hiljada demonstranata je, kako je javila reporterka RSE, prvobitno zaustavljena na par stotina metara od Srpskog narodnog pozorišta, na raskrsnici kod sedišta Pokrajinske vlade Vojvodine.
Tu su policija i Žanadrmerija formirali kordone i zatvorili saobraćaj.
Iza kordona su parkirana policijska vozila.
Deo demonstranata je, međutim, uspeo da priđe bliže Srpskom narodnom pozorištu, kroz bočne ulice i prolaze koji nisu bili obezbeđeni.
Tu ih je dočekao novi policijski kordon.
Demonstranti su iza kordona uzvikivali "ubice" i "niste dobrodošli", kao i poruke protiv lidera naprednjaka Miloša Vučevića i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
A sa druge strane kordona, na samom ulazu u zgradu pozorišta, grupa od nekoliko stotina pristalica vlasti uzvikivala je, pored ostalog, "Aco, Srbine", što je poklič podrške predsedniku države Aleksandru Vučiću.
Nije poznato kako su se pristalice vlasti pojavile na skupu ispred pozorišta. U gradu su tokom dana viđeni autobusi, za koje se pretpostavlja da su ih organizovano dovezli.
Vučić poručio da ide u Indiju, a ne u Novi SadUz najave protesta na društvenim mrežama, po gradu su prethodnih dana bili izlepljeni plakati i nalepnice sa porukom Vučiću "Nisi dobrodošao".
U međuvremenu, Vučić je saopštio da ipak neće doći zbog, kako je naglasio, zvanične posete Indiji.
Studenti i zborovi građana su odgovorili da će svoj skup ipak održati.
Predsednik Srbije je u Novi Sad došao nenajavljeno u nedelju, 8. februara, što je izazvalo brojne kritike dela Novosađana, koji su mu poručili da će ga narednog puta čekati na protestu.
U Novom Sadu je u obrušavanju nadstrešnice železničke stanice novembra 2024. poginulo 16 osoba, a jedna teško povređena.
To je izazvalo talas antivladinih protesta koji traju duže od 15 meseci. Predvode ih studenti, a fokusu demonstracija su optužbe da su do nesreće doveli nemar vlasti i korupcija.
Vučićev dolazak u Novi Sad 8. februara bio je njegova druga poseta tom gradu nakon nesreće na Železničkoj stanici.
Dolazak nije bio zvanično najavljen medijima, a Vučić je o njemu izvestio na Instagramu.
Tada je posetio Sajam zavičaja, jedan kiosk brze hrane i jedan restoran na Petrovaradinskoj tvrđavi.
Društvo su mu pravili Vučević, gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković i ministarka privrede Adrijana Mesarović.
Železničku stanicu na kojoj je stradalo 16 ljudi Vučić do sada nije obišao.
Prethodni put u Novom Sadu je bio ispred prostorija svoje Srpske napredne stranke 5. novembra 2024, u večeri prvog masovnog antivladinog protesta u tom gradu sa kojeg su zatražene ostavke vlasti zbog nesreće na stanici.
Tokom protesta u Novom Sadu je proteklih meseci više puta dolazilo do sukoba pristalica naprednjaka sa antivladinim demonstrantima, a stranačke prostorije SNS-a su nekoliko puta demolirane.
Antivladini demonstranti širom Srbije, predvođeni studentima u blokadi, zahtevaju vanredne izbore i utvrđivanje odgovornosti za nesreću.
Vučić je odbacivao krivicu vlasti, odbijao da ispuni studentske zahteve i više puta najavljivao kontramiting naprednjaka u Novom Sadu.
On, međutim, do danas nije održan.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je odlikovanja povodom Sretenja - Dana državnosti.
Odlikovanja su, kako je saopšteno, dobili zaslužni pojedinci i institucije iz Srbije i inostranstva.
Među odlikovanima je ministar kulture i inovacija Mađarske, u vladi premijera Viktora Orbana, Balaž Hanko.
Mađarski ministar dobio je Orden srpske zastave prvog stepena, zbog jačanja bilateralnih odnosa dve države.
Vlasti u Srbiji i Mađarskoj, predvođene Vučićem i Orbamom, prethodnih godina razvijaju bliske veze. Vučić je Orbanu i njegovoj partiji Fides, uoči predstojećih parlamentarnih izbora u Mađarskoj, pružio podršku.
Dok se Orbanova vlada suočava sa optužbama za podrivanje vladavine prava u zemlji, gušenje građanskih i medijskih sloboda i bliske veze sa Kremljom, Vučić se našao na listi na kojoj su populistički, desničarski i konzervativni političari u Evropi, koji pružaju podršku Fidesu.
Orden srpske zastave drugog stepena dobili su poslanik krajnje desničarske Slobodarske partije iz Austrije Maksimilijan Kraus i direktor austrijske policije Mihael Takač.
Kraus je u ovoj stranci, poznatoj po islamofobiji i zagovaranju oštrije migrantske politike, šef poslaničke grupe u bečkom parlamentu.
Vučić je uručio ordenje i predstavnicima kineskih firmi u Srbiji. Orden srpske zastave trećeg stepena dobili su bivši predsednik HBIS grupe Ju Jong i osnivač kineske korporacije Ziđin Čen Đing He.
HBIS grupa upravlja Železarom u Smederevu, dok je u vlasništvu kineskog Ziđina rudarski kompleks u Boru na istoku Srbije.
Ove dve investicije su među ključnim za saradnju Beograda i Pekinga, koju lideri dve države opisuju kao "čelično prijateljstvo", dok iz Brisela stižu upozorenja Srbiji zbog optužbi da kineske firme krše evropska pravila o transparentnosti i zaštiti životne sredine.
Među odlikovanima su i ministar pravde u bh. entitetu Republika Srpska Goran Selak, mitropolit bački Irinej, Matica srpska, Interventna jedinica policije, Prva brigada Kopnene vojske Srbije, profesori i lekari, pevači, umetnici, sportisti.
Posthumno je odlikovan i Đuro Raca, otac jedne od žrtava pada nadstrešnice, za "iskazani patriotizam i životnu hrabrost".
Raca je nakon masovnih anivladinih protesta, koje je pokrenula pogibija 16 ljudi u padu nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici u novembru 2024, pružio podršku Aleksandru Vučiću i govorio na jednom od mitinga u organizaciji Srpske napredne stranke.
Vučić je povodom Dana državnosti odlikovao i vršiteljku dužnosti Pete beogradske gimnazije Danku Nešović za "naročite zasluge u javnim i prosvetnim delatnostima".
Nešović je na tu funkciju postavljena u februaru 2025. godine, u jeku antivladinih protesta i blokada fakulteta i škola nakon pada nadstrešnice.
Blokadama su se tada priključili i učenici Pete beogradske gimnazije.
U mesecima nakon što je Danka Nešović postavljena na čelo škole, jedan broj nastavnika je morao da napusti Petu beogradsku gimnaziju, jer im nije produžen ugovor na određeno vreme, a neki su suspendovani uz disciplinski postupak.
Zbog toga su ispred škole organizovani protesti učenika, roditelja i profesora Pete gimnazije, a škola je potom i više nedelja bila i u blokadi, koja je okončana polovinom novembra 2025.
Poseta delegacije Evropskog parlamenta (EP) Srbiji "potvrdila je vrlo polarizovanu političku scenu", ocenjeno je u izveštaju članova misije parlamenta Spoljnopolitičkom komitetu (AFET).
"Poseta Odbora za spoljne poslove Srbiji dogodila se u pravo vreme, potvrđujući čvrstu posvećenost izgledima demokratske Srbije za članstvo u EU", navodi se u izveštaju članova delegacije.
Evropski poslanici su posetili Srbiju između 22. i 24. januara, gde su imali više susreta sa političkim predstavnicima u državi.
Delegaciju nisu primili predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao ni predsednica parlamenta Ana Brnabić, koji su u tom trenutku bili van zemlje.
Prethodno su i Vučić i Brnabić izjavili da ne žele da se sastanu sa evroparlamentarcima, tvrdeći da ih nisu ni obavestili ni pitali o dolasku, što je EP demantovao.
Devet članova delegacije Odbora za spoljne poslove (AFET) razgovaralo je sa predstavnicima medija, organizacija civilnog društva, istraživačkih centara, akademske zajednice i studentima.
Kako stoji u podnetom izveštaju, na sastanku sa srpskim kolegama iz Evropskog parlamenta potvrdili su svoju čvrstu posvećenost izgledima demokratske Srbije za članstvo u EU.
Naglasili su, navodi se, da je pristupanje EU proces zasnovan na zaslugama, utemeljen na poštovanju demokratije, vladavine prava, temeljnih prava, slobode medija i nezavisnosti sudstva, kao i potpunoj usklađenosti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
"Poslanici su izrazili solidarnost sa građanima Srbije, studentima i akterima civilnog društva koji ostvaruju svoja demokratska prava i pozivaju na odgovornost, transparentnost i institucionalnu odgovornost. Poslanici Evropskog parlamenta pozvali su vlasti da obezbede hitne, nepristrasne i transparentne istrage svih navoda o nepotrebnoj i nesrazmernoj upotrebi sile i nezakonitom nadzoru demonstranata", stoji u podnetom izveštaju.
Dodaje se i da su evropski poslanici primili zabrinjavajuće izveštaje o finansijskom, administrativnom i fizičkom pritisku na akademsko osoblje i ograničenjima slobode medija.
Oni su, kako se navodi u izveštaju, izrazili zabrinutost u vezi s reformama pravosuđa o kojima se raspravlja u Narodnoj skupštini, a koje rizikuju da potkopaju nezavisnost sudstva.
Delegacija je takođe razgovarala o pitanjima vezanim za integritet izbora i potrebu za temeljnom implementacijom svih preostalih preporuka OEBS/ODIHR.
U izveštaju koji su izradili članovi delegacije koji su posetili Beograd navodi se da će Spoljnopolitički komitet pažljivo pratiti politička dešavanja u Srbiji, uključujući izazove u oblasti temeljnih sloboda i građanskog prostora, što će, zajedno sa uvidima prikupljenim tokom posete, informisati rad na predstojećem godišnjem izveštaju o Srbiji.
Proizvođači mleka i poljoprivrednici šesti dan blokiraju Ibarsku magistralu u mestu Mrčajevci kod Čačka, u zapadnoj Srbiji.
Protest se održava zbog, kako se ističe, sve težeg finansijskog položaja domaćih proizvođača mleka i mesa.
U znak podrške, i poljoprivrednici iz drugih krajeva Srbije 16. februara blokiraju puteve i protestuju na više lokacija širom zemlje.
Jedna od njih je mesto Rača, u centralnoj Srbiji.
Prema rečima organizatora protesta, proizvođači mleka i poljoprivrednici imaju nove zahteve - od Vlade Srbije sada traže da se hitno stopira kompletan uvoz svih poljoprivrednih proizvoda.
Traže i da se država obaveže da otkupi postojeće viškove u robne rezerve, kako bi se što pre stabilizovalo i regulisalo tržište.
Ukazali su i da do sada nisu dobili odgovor Vlade na ono što su ranije tražili.
Nakon sastanka više udruženja poljoprivrednika u blokadi 15. februara, saopšteno je i da "niko nema mandat da pregovora u njihovo ime o zahtevima koje su izneli".
Upozoravaju da "bez hitne reakcije države" mnoga domaćinstva neće izdržati, jer su u finansijskoj krizi zbog niskih otkupnih cena poljoprivrednih proizvoda.
Ranije su pred državu kao zahteve postavili zaštitu domaćeg tržišta mleka i mesa, uvođenje kvota na uvoz, kontrolu kvaliteta i porekla mleka i mlečnih proizvoda na granici, vraćanje otkupnih cena na prethodni nivo, kao i garantovan otkup od svakog proizvođača.
Blokadama saobraćajnica pre šest dana prethodio je protest na kojem je simbolično na put prosuto četiri tone mleka.
Reagujući na zahteve protesta, Ministarstvo poljoprivrede je ranije, 11. februara saopštilo da je "sprovelo čitav niz mera kako bi očuvalo i ojačalo domaću proizvodnju mleka i obezbedilo stabilne uslove za rad stočara, u uslovima izraženih poremećaja na regionalnom i evropskom tržištu".
"Pad otkupnih cena, viškovi mleka na pojedinim tržištima i rast troškova proizvodnje predstavljaju zajednički izazov za proizvođače u većini država", ocenilo je Ministarstvo.
Niska cena sirovog mleka godinama je problem poljoprivrednika u Srbiji, pisao je u januaru Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kako bi ukazali na problem, stočari iz Šumadije protestovali su krajem prošle godine u Kraljevu, gde su pred Novu godinu građanima podelili tonu mleka.
Ministarstvo poljoprivrede poručilo je tada da razume zabrinutost proizvođača, ali da tržišne cene formiraju ponuda i tražnja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je, tokom drugog dana posete azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva, sa njim razgovarao o dodatnom jačanju bilateralnog strateškog partnerstva.
"Na radnom doručku sa predsednikom Azerbejdžana u opuštenoj i srdačnoj atmosferi diskutovali smo o dodatnom jačanju prijateljstva i strateškog partnerstva naših zemalja", napisao je Vučić na Instagramu.
Potom je objavio fotografije sa aerodroma, gde je ispratio azerbejdžanskog predsednika.
Alijev je u Srbiju stigao 15. februara, a delegacije dve države su potpisale više bilateralnih sporazuma.
Ključni je sporazum o izgradnji gasne elektrane u Srbiji koja bi, prema rečima srpskog predsednika Aleksandra Vučića, trebalo da bude otvorena do 2029. godine.
Vučić je na Instagramu je dodao da je sa Alijevim sumirao posetu i razgovarao o projektima koji mogu da podignu na još viši nivo saradnju u energetici, infrastrukturom povezivanju i ekonomiji.
"Ponosan sam na naše prijateljstvo i stabilne odnose usmerene na konkretne rezultate", naveo je Vučić, uz zajedničku fotografiju.
Tokom prvog dana posete, Ilham Alijev je poručio da će gasna elektrana u Srbiji biti jedna od glavnih azerbejdžanskih investicija u Evropi.
Srbija trenutno preko 80 odsto dnevnih potreba za gasom pokriva iz Rusije gasovodom Balkanski tok.
Ugovorom o snabdevanju gasom sa azerbejdžanskom državnom energetskom kompanijom SOCAR krajem 2023, prvi put je diversifikovala svoje izvore snabdevanja.
Iako je gas iz Rusije i dalje dominantan na tržištu Srbije, te količine se ipak smanjuju.
U 2025. azerbejdžanski gas činio je osam odsto ukupnog uvoza. To je rast od pet odsto u odnosu na 2024. kada je udeo gasa iz Azerbejdžana činio 2,9 odsto.
U Evropi zbog energije raste geostrateški značaj Azerbejdžana, bivše sovjetske republike.
U januaru je povećan broj evropskih tržišta koje gasom snabdeva azerbejdžanska državna kompanija isporukama Nemačkoj i Austriji.
Time je, kako je saopštio SOCAR, broj evropskih država koje uvoze azerbejdžanski gas porastao na 16.
Pet tona marihuane u Konjuhu najveća je zaplena te vrste droge ikada u Srbiji. Rekordna zaplena u Crnoj Gori od 1,2 tone kokaina dogodila se u avgustu 2021. Skoro 20 tona kokaina otkriveno je na brodu u Filadelfiji u SAD u junu 2019, što je jedna od najvećih zaplena u američkoj istoriji.
Državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Marko Rubio čestitao je Dan državnosti građanima Srbije i izrazio očekivanja da će dve zemlje nastaviti da produbljuju saradnju.
U saopštenju objavljenom na sajtu Stejt departmenta 15. februara, Rubio je ukazao da dve nacije dele "dugu i značajnu istoriju, obeleženu prijateljstvom i uzajamnim poštovanjem".
"Sjedinjene Američke Države posvećene su daljem jačanju tih snažnih veza dok zajedno radimo na proširenju trgovine i investicija, kao i na unapređenju ekonomskog prosperiteta naših dveju zemalja", naveo je.
U saopštenju se dodaje da SAD "cene partnerstvo Srbije u promovisanju stabilnosti i prosperiteta širom Zapadnog Balkana".
"Radujemo se produbljivanju naše saradnje u godini pred nama", zaključuje se u izjavi državnog sekretara SAD.
Američki državni sektretar i predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarali u januaru, na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Vučić je nakon toga izavio da su pred Srbiju postavljena "dva formalna zahteva", kako bi otpočeo strateški dijalog sa SAD.
Kazao je da je jedan od tih zahteva vezan za energetiku, a da je drugi političke prirode.
Od tada se ni zvanični Beograd, ni zvanični Vašington o njima nisu oglasili.
Strateški dijalog, koji SAD vode sa desetinama država sveta kako bi produbile saradnju, obuhvata niz oblasti – od ekonomije, preko bezbednosti, do spoljne politike.
Smanjenje energetske zavisnosti Zapadnog Balkana od Rusije našlo se među ciljevima američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojenog polovinom decembra.
U istom Zakonu se kao cilj navodi i smanjenje kineskog uticaja u ovoj regiji.
Takođe, SAD kao cilj vide i momentalni napredak u dijalogu Srbije i Kosova.
SAD, kako je navedeno, treba da podržavaju postizanje konačnog sporazuma Srbije i Kosova, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju.
Pokretanje strateškog dijaloga Srbije i SAD najavljeno je u avgustu 2025, ali do njegovog početka do sada nije došlo.
Proizvođači mleka i poljoprivrednici peti dan blokiraju Ibarsku magistralu u mestu Mrčajevci kod Čačka u zapadnoj Srbiji.
Protest se održava zbog, kako se navodi, sve težeg položaja domaćih proizvođača mesa i mleka.
U znak podrške, i poljoprivrednici iz drugih krajeva Srbije blokiraju puteve u dvadesetak mesta i gradova, u nedelju 15. februara, javila je agencija Beta.
Takođe, poljoprivrednici širom Vojvodine su na dva sata izvezli traktore na ulice i parkirali ih kraj puteva kao znak podrške proizvođačima mleka.
Proizvođači mleka i poljoprivrednici od Vlade Srbije traže zaštitu domaćeg tržišta mleka i mesa, uvođenje kvota na uvoz, kontrolu kvaliteta i porekla mleka i mlečnih proizvoda na granici, vraćanje otkupnih cena na prethodni nivo, kao i garantovan otkup od svakog proizvođača.
Navode da bez hitne reakcije države mnoga domaćinstva neće izdržati i da se kriza u mlečnom sektoru ne meri danima ili nedeljama.
Reagujući na zahteve protesta, Ministarstvo poljoprivrede je 11. februara saopštilo da je "sprovelo čitav niz mera kako bi očuvalo i ojačalo domaću proizvodnju mleka i obezbedilo stabilne uslove za rad stočara, u uslovima izraženih poremećaja na regionalnom i evropskom tržištu".
"Pad otkupnih cena, viškovi mleka na pojedinim tržištima i rast troškova proizvodnje predstavljaju zajednički izazov za proizvođače u većini država", ocenilo je Ministarstvo.
Niska cena sirovog mleka godinama je problem poljoprivrednika u Srbiji, pisao je u januaru Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kako bi ukazali na problem, stočari iz Šumadije protestovali su u decembru u Kraljevu gde su pred Novu godinu građanima podelili tonu mleka.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je u januaru za RSE da razume zabrinutost proizvođača, ali da tržišne cene formiraju ponuda i tražnja.
Predstavnici Srbije i Azerbejdžana potpisali su 15. februara u Beogradu sporazum o izgradnji gasne elektrane u Srbiji koja bi, prema rečima srpskog predsednika Aleksandra Vučića, trebalo da bude otvorena do 2029. godine.
Sporazum je potpisan tokom posete predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva, koji je izjavio da će izgradnja gasne elektrane u Srbiji biti jedna od glavnih azerbejdžanskih investicija u Evropi.
"Mi ćemo imati predsednički nadzor nad tim pitanjem, a ova elektrana i proces u vezi sa njom je moguć zahvaljujući investicionoj klimi u Srbiji", rekao je Alijev u zajedničkom obraćanju novinarima sa Vučićem u Beogradu.
Alijev je kazao i da je izgradnja gasne elektrane "važan pokazatelj diverzifikacije u sektoru energetike" i dodao da je Azerbejdžan spreman da uloži "značajne svote" u izgradnju i obnovu postojećih elektrana u Srbiji.
Podsetio je i da je Azerbejdžan počeo da dostavlja prirodni gas u Srbiju.
"Danas smo se dogovorili da povećamo količine za izvoz, a taj gas će da bude pretočen u električnu energiju. Tako da ćemo imati čistu energiju koja je i za domaće tržište, a takođe će se stvoriti izvozne mogućnosti za Srbiju u skorijoj budućnosti", rekao je Alijev.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi gasna elektrana u okolini Niša na jugu Srbije sa 500 megavati snage trebalo da bude otvorena 2029. godine.
"Danas se potpisuje term sheet agreement (neobavezujući dokument koji sadrži osnovne uslove i okvir budućeg ugovora), a mi ćemo gledati da u naredna dva-tri meseca sve završimo da bi uskoro mogao da ide idejni dizajn projekta i da izgradnja koja traje nešto više od dve godine", rekao je Vučić u zajedničkom obraćanju.
Dodao je i će morati da se gradi još takvih elektrana.
"Treba nam mnogo novih izvora električne energije, da je proizvodimo. Zamolio sam predsednika Alijeva da nam lično u tome pomogne", rekao je Vučić u zajedničkom obraćanju.
Srbija trenutno preko 80 odsto dnevnih potreba za gasom pokriva iz Rusije gasovodom Balkanski tok.
Ugovorom o snabdevanju gasom sa azerbejdžanskom državnom energetskom kompanijom SOCAR krajem 2023, prvi put je diversifikovala svoje izvore snabdevanja.
Iako je gas iz Rusije i dalje dominantan na tržištu Srbije, te količine se ipak smanjuju.
U 2025. azerbejdžanski gas činio je osam odsto ukupnog uvoza. To je rast od pet odsto u odnosu na 2024. kada je udeo gasa iz Azerbejdžana činio 2,9 odsto.
U Evropi zbog energije raste geostrateški značaj Azerbejdžana, bivše sovjetske republike.
U januaru je povećan broj evropskih tržišta koje gasom snabdeva azerbejdžanska državna kompanija isporukama Nemačkoj i Austriji.
Time je, kako je saopštio SOCAR, broj evropskih država koje uvoze azerbejdžanski gas porastao na 16.
Planovi o vojnoj saradnjiVučić je rekao i da Srbija i Azerbejdžan razvijaju "najbliže odnose" i da se razgovaralo i o vojnotehničkoj saradnji.
Tokom posete azerbejdžanske delegacije, ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić sastao se sa zamenikom ministra odbrane Azerbejdžan Agilom Gurbanovim kojem je preneo da Srbija u toj zemlji vidi strateškog partnera.
Kao osnov daljeg razvoja odbrambenih odnosa, u saopšenju iz Gašićevog kabineta navodi se Plan bilateralne vojne saradnje za 2026, koji je potpisan u Bakuu 11. februara.
Gurbanov je, kako se dodaje, izrazio zadovoljstvo razgovorima o temama koje doprinose daljem jačanju saradnje Srbije i Azerbejdžana.
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić saopštio je posle razgovora sa šefom diplomatije Azerbejdžana Džejhunom Bajramovim da Beograd "visoko ceni doslednu podršku Bakua u poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije".
Delegacije Vlada Srbije i Azerbejdžana razmenile u Beogradu i bilateralni sporazum o saradnji u oblasti bezdbednosti o razmeni hrane.
Potpisano je i pet memoranduma, jedan o saradnji u oblasti kulture, i četiri o razumevanju u oblastima privrede, informisanja, kulture i sporta.
Vučić je najavio da se početkom maja otvara i avio linija između Bakua i Beograda.
Svečani doček za AlijevaPredsednika Azerbejdžana na aerodromu je dočekao predsednik Srbije, a nakon toga je priređen i svečani doček ispred Palate Srbija.
Vučić je u dobrodošlici Alijevu na aerodromu naveo da predsedniku Azerbejdžana "zahvalan na ličnoj posvećenosti jačanju odnosa dve zemlje i dva naroda".
"Ova poseta je još jedan snažan izraz prijateljstva i strateškog partnerstva između Srbije i Azerbejdžana", napisao je Vučić na Instagramu.
Venac na spomenik Hajdaru Alijevu u BeograduAlijev je po dolasku u Beograd u Tašmajdanskom parku položio venac na spomenik svom ocu, nekadašnjem predsedniku Azerbejdžana i autoritarnom lideru Hajdaru Alijevu.
Spomenik je podignut 2011. godine za vreme vlasti Demokratske stranke, a Vlada Azerbejdžana je finansirala uređenje beogradskog parka.
Ilham Alijev vlada čvrstom rukom Azerbejdžanom od 2003. i ovo mu je peti mandat.
Referendumom iz 2016. omogućene su izmene ustava za šira ovlašćenja predsednika i produžavanje mandata na sedam godina u odnosu na dotadašnjih pet.
Dok Azerbejdžan pada na globalnim listama demokratije i slobode govora, vlada odbacuje optužbe za autoritarizam i koruciju.
Antivladini demonstranti na poziv studenata obeležili su 15. februara Dan državnosti Srbije protestim okupljanjima u Kragujevcu i Orašcu odakle su ponovili zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora.
Na istim mestima, u drugim terminima, Dan državnosti obeležili su i predstavnici vlasti ceremonijom sa koje je premijer Srbije Đuro Macut poručio da su mladi "nosioci budućnosti" i da "ljubav prema otadžbini mora da nadmaši sve razlike".
Dan državnosti obeležava se u Srbiji na verski praznik Sretenje u znak sećanja na 15. februar 1835. kada je u Kragujevcu proglašen prvi moderan sprski Ustav, poznat i kao Sretenjski ustav.
To je i datum kada je u Orašcu nadomak Kragujevca 1804. počeo Prvi srpski ustanak.
Studenti podestili na zahteve protestaPrvi deo antivladinog skupa u Kragujevcu bio je, kako su naveli studenti, posvećen "ustavnoj Srbiji i Sretenjskom ustavu - simbolu borbe za slobodu i državnost".
"Na državni praznik Sretenje sigurno se svako zapita šta je to moja država i koji su to njeni temlji jer deluje da se kula odavno obrušila, a zapravo znajte, stub je svako od nas", rekla je studentkinja iz Kragujevca u obraćanju okupljenima.
Ona je podsetila i na studentske zahteve među kojima su raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i utvrđivanje odgovornosti za smrt 16 ljudi na Železničkog stanici u Novom Sadu.
Jedna od učesnica skupa, Marina za Radio Slobodna Evropa je navela da godinu i po dana ide na antvladine proteste. Navodi da očekuje promene i raspisivanje izbora.
"Promene se ne mogu desiti brzo, to je proces. Mora se nastaviti sa pritsikom jer će u suprotnom do besvesti odugovlačiti raspisivanje izbora", rekla je.
Na protest u Kragujevcu došla je i Jana koja, kako kaže, veruje da će se studenti uz pomoć građana "izboriti za slobodu".
"Ne treba gubiti nadu, ja verujem da će se zahtevi studenata, uključujući raspisivanje izbora, ispuniti ukoliko istrajemo", kazala je.
Okupljenima u Kragujevcu se obratila i bivša profesorka novosadskog univerziteta Jelena Kleut, kojoj je u januaru prekinut radni odnos. To je pokrenulo talas protesta dela građana i akademske javnosti, koji smatraju da je to politička odmazda zbog njene podrške studentima.
"Prošle godine sreli smo se na Sretenje sa porukom da zakon mora jednako da važi za sve, da odgovorni za ubistvo 16 ljudi na novosadskoj železničkoj stanici moraju da odgovaraju. Danas, godinu dana kasnije, sa jednakom upornošću poručujemo - građani traže državu zasnovanu na pravu", rekla je Kleut.
Kolona automobila do OrašcaPosle obraćanja u Kragujevcu, studenti su pozvali na formiranje kolone automobila koja je krenula ka oko 50 kilometara udaljenom Orašcu, gde je održan drugi deo skupa.
Okupljenima se, pored ostalih, obratio i profesor Miroslav Marković iz Aranđelovca.
Marković je studente, koji predvode antivladine proteste, nazvao "herojima" koji su ustali protiv "društvene nepravde".
"Mi tražimo državne institucije rade i tražimo da pravda bude jednaka za sve", rekao je Marković.
Sa državne proslave poziv mladima na jedinstvoPre okupljanja antivladinih demonstranata i studenata, u Orašcu je Dan državnosti obeležila i vlast.
Premijer Srbije Đuro Macut, koji je predvodio centralnu državnu ceremoniju, rekao je da posebno želi da se obrati mladima poručivši im da su "nosioci budućnosti, stub otadžbine i snaga koja će uvek držati Srbiju uspravnom".
"Razlike među nama postoje i to je prirodno, ali ljubav prema otadžbini mora da nadmaši sve razlike. Samo kada zajedno, kroz dijalog, poštovanje, zajedničke vrednosti gradimo mostove možemo očuvati i razvijati svoju državu", rekao je Macut u Orašcu.
Državnoj svečanosti prisustvovali su i premijer bosanskohercegovačkog entiteta Republike Srpske (RS) Savo Minić i predsednik Skupštine RS-a Nenad Stevandić.
Minić rekao da "narod koji živi u RS-u i u Srbiji treba da bude složan ocenivši da je to jedini način "da se odbrani od nedaća i povampirenog zla u okruženju".
Nakon što je u Kragujevu završen prvi deo antivladinog skupa, u tom gradu održana je i svečana akademija povodom donošenja prvog Ustava Srbije kojoj su prisustvovali predsednica Skupštine Ana Brnabić i ministri u Vladi Srbije.
Brnabić je izjavila da je "ispred svakoga od nas uvek jedan cilj, jedan zavet i jedna dužnost – Srbija".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je na Dan državnosti u Beogradu ugostio predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva, čestitao je praznik na Instagramu, navodeći da se na taj dan "sa ponosom prisećamo istorijskih trenutaka u kojima je Srbija postavila temelje svoje slobode, ustavnosti i državnosti".
Protest dijaspore na obeležavanju u BriseluDan državnosti Srbije obeležen je 15. februara i u Briselu simboličnim oblačenjem statue dečaka "Maneken Pis" u srpsku narodnu nošnju.
Obeležavanju su prisustvovali predstavnici misije Srbije u Evropskoj Uniji, Misije NATO u EU, ambasade Srbije u Belgiji i srpske dijaspore.
Tokom svečanosti, nekoliko desetina aktivista organizacije srpske dijaspore "Palac gore" iz Belgije organizovalo je okupljanje kojim su, kako su rekli, želeli da osujete plan "prikazivanja lažne slike Srbije".
Aktivisti su nosili transparente i simbole krvave ruke, a došlo je i do kraće rasprave sa šefom Misije Srbije pri EU Danijelom Apostolovićem i ambasadorom Srbije u Belgiji Aleksandrom Tasićem.
Okupljanje je osudio generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Dušan Kozarev koji je na društvenoj mreži X naveo da demonstranti iz dijaspore nisu uspeli u pokušaju da "sabotiraju proslavu praznika".
U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li je predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisivanjem zakona kojima se ugrožava nezavisnost pravosuđa, a kojima se oštro protivi Brisel, zalupio vrata Evropskoj uniji. Sagovornici su bili Dragana Đurica, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, i Srđan Cvijić, predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Bilo je reči o tome da li je Vučiću toliko stalo da ućutka Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje trenutno vodi postupke protiv njegovih saradnika, da mu uopšte nije važno kakve će to imati posledice na evropski put Srbije, zašto je vlada istog dana kada je Vučić potpisao sporne zakone formirala tim za evropske integracije i da li je Vučićeva strategija da Evropsku uniju dovede pred svršen čin, pa da onda ponudi beznačajne korekcije spornih zakona.
Razgovaralo se i o tome da li će Brisel pristati na Vučićevu igru, kao što je to do sada često činio, ili će pokušati da ga natera da odustane od spornih zakona, ima li Vučić adute zbog kojih bi mu Evropska unija i ovog puta progledala kroz prste, može li se pravosuđe bez pomoći Evropske unije odupreti najnovijem napadu vlasti, kao i o tome da li Vučić uopšte želi da Srbija uđe u Evropsku uniji s obzirom da bi to značilo odustajanje od autoritarnog režima kakav je danas u Srbiji.
Omer Karabeg: Kada je Vučić potpisao zakone kojima je praktično ukinuo i ono malo nezavisnosti što je ostalo u pravosuđu, da li je očekivao oštre reakcije Evropske unije ili je mislio da će mu to i ovoga puta proći kao što su mu slični potezi i ranije često prolazili?
Dragana Đurica: Mislim da je Vučić očekivao oštru reakciju Evropske unije naročito nakon izjava komesarke za proširenje Marte Kos i komesara za pravosuđe Michaela McGratha koji su ocenili taj potez kao ozbiljan korak unazad i pozvali preko svog portparola na hitnu reviziju zakonskih izmena zato što ozbiljno podrivaju nezavisnost pravosuđa.
Vlast je očigledno računale na neku vrstu kontrolisane štete - da će Evropska unija reagovati, ali da će se cela stvar proceduralno razvući, pa će Srbija proći bez ozbiljnije sankcije. Jer dosadašnje iskustvo je naučilo našu vlast da Evropska unija reaguje samo rečima, a ne i delima kada proceni da joj je Srbija potrebna kao važan partner na Balkanu. Zato Vučićevo potpisivanje zakonskih izmena meni ne izgleda kao pogrešna procena, već kao svesno preuzimanje rizika uz računicu da će se buka smiriti kao i mnogo puta ranije. Međutim, ne verujem da će sada vlast proći bez posledica.
Igra sa BriselomOmer Karabeg: Da li je Vučiću toliko stalo da ućutka Tužilaštvo za organizovani kriminal protiv koga su pre svega usmereni takozvani Mrdićevi zakoni da mu uopšte nije važno kakve će to imati posledice na evropski put Srbije?
Srđan Cvijić: Naravno da mu je pre svega stalo da ućutka Tužilaštvo za organizovani kriminal jer zna da bi u postojećim istragama Tužilaštvo pre ili kasnije i njemu moglo da zakuca na vrata. Zato su mu evropske reakcije sekundarne u odnosu na vlastito političko preživljavanje. Ovo što sada radi deo je njegovog dugogodišnje igre sa Briselom.
Ne bih isključio da Vučić i ovde igra dvostruku igru - prvo usvaja zakone da bi oslabio Tužilaštvo, a onda će, ako pritisak Evropske unije bude jak, da ih koriguje dok će kroz neformalne kanale zadržati potpunu kontrolu nad pravosuđem. Vučiću je evropski put važan samo da dobije međunarodni legitimitet i da mu Evropska unija bude bankomat. Kada dođe do izbora između opstanka na vlasti i evropskih standarda, on će uvek da izabere vlast.
Dragana Đurica: Tu strategiju Vučić je primenjivao i ranije. Prvo oslabi institucije, ukloni nepodobne i nelojalne i one za koje misli da bi mu mogli uzdrmati autoritet i moć, a onda sa Evropskom unijom pregovara o nekim tehničkim stvarima. I danas on stavlja Evropsku uniju pred svršen čin u očekivanje da Brisel neće želeti da pravi konflikt. To je njegova stara taktika - pređe crvenu liniju, pa onda hajde da pregovaramo o nijansama.
To mu je dosada polazilo za rukom i Evropska unija je mnoge stvari progutala. Ali sada je kontekst potpuno drugačiji jer je proširenje ponovo aktuelno. Evropska komisija je javno rekla da ni u kakvoj varijanti ne postoji mogućnost da kandidati preskaču reforme koje se tiču vladavine prava i nezavisnog pravosuđa. Zato Evropska unija sada otvoreno govori o nazadovanju Srbije.
Omer Karabeg: Zanimljivo je da je istog dana kada je Vučić potpisao sporne zakone vlada formirala operativni tim za evropske integracije. Znači oni se nadaju da će nastaviti pregovore.
Srđan Cvijić: Operativni tim je oformljen upravo zato što su zakoni usvojeni. To je Vučićeva standardna praksa. Jednom rukom ruši institucije, a drugom pravi nekakvu administrativnu kulisu. Operativni tim je PR instrument namenjen Briselu. Vučić time želi da pošalje poruku da proces evropskih integracija ide dalje dok istovremeno u potpunosti potčinjava institucije izvršnoj vlasti. To je kao kad zapalite kuću, pa onda oformite operativni tim za zaštitu od požara i očekujete pohvale. Ali ja mislim da niko u Briselu nije više naivan.
Šutiranje ispod stolaOmer Karabeg: Da li će iko u Evropskoj uniji poverovati priči ministra pravde Nenada Vujića da je Srbija sprema da koriguje sporne zakone ako Venecijanska komisija bude imala suštinske primedbe. Zašto se oni uopšte pozivaju na Venecijansku komisiju kada se zna da je ta komisija osnovana da bi kontrolisala vladavinu prava? Da li vlast očekuju da će Venecijanska komisija da podrži njihove zakone?
Dragana Đurica: Mislim da bi bio zaista apsurd kada bi Venecijanska komisija odobrila te zakonske izmene. Pozivati se na Venecijansku komisiju i govoriti o eventualnim korekcijama nakon što su te izmene usvojene u stvari je kupovina vremena i pokušaj da se dijalog prebaci na tehnički nivo. Nadam se da će u Briselu shvatiti tu igru - prvo šteta, pa kozmetika. Ali šteta se ne sanira kozmetikom, već suštinskim promenama za koje očigledno ne postoji volja.
Omer Karabeg: Da li će zvaničnici Evropske unije konačno shvatiti da ih Vučić ponovo vuče za nos ili će se kao i do sada praviti da to ne vide jer im je Srbija važna? Vučić je već najavio da Gert Jan Koopman, šef Generalnog direktorijata Evropske komisije za pregovore o proširenju, uskoro dolazi u Beograd i da će sastati s njim. Da li to znači da se nastavlja po starom ili će Evropska unija naterati Vučića da odustane od spornih zakona, a ona ima za to instrumente - od uskraćivanja finansijske pomoći iz evropskih fondova do obustavljanje pregovora o članstvu u Evropskoj uniji?
Srđan Cvijić: Sve je to na raspolaganju Evropskoj uniji. Ali se njeni zvaničnici već godinama ne suočavaju sa realnošću. Ne zato što nemaju informacije, već zato što im je lakše da relativizuje problem. Ali sada je pređen prag. To što sada radi vlast u Srbiji je otvoreno i namerno slabljenje ionako kljakave nezavisnosti pravosuđa. Brisel se možda nada da situacija u Srbiji može da se vrati na period pre 1. novembra 2024, pre pada nadstrešnice u Novom Sadu i tragedije koja se tada desila.
U tom periodu postojao je nekakav simulakrum dijaloga, pa je Evropskoj uniji bilo mnogo lakše da se pravi Toša. Ali to vreme je nepovratno prošlo. Posle represije krajem 2024. i tokom 2025. iluzija o funkcionalnom dijalogu sa Vučićevim režimom više ne postoji. Više niko normalan u Srbiji ne može da prihvati da razgovara sa režimom koji ga tokom pregovora ispod stola šutira nogama, a iznad stola mu udara šljage. Mislim da Briselu sazreva shvatanje da se sa režimom Aleksandra Vučića više ne može na stari način.
Omer Karabeg: Ali zašto Gert Jan Koopman dolazi u Beograd i pored toga što je vlast ignorisala njegove otvorene zahteve da se ne usvajaju takozvani Mrdićevi zakoni? Šta on može da očekuje?
Dragana Đurica: Verovatno će ponovo biti neki pokušaj ubeđivanja. Ali moramo imati na umu da je reakcija gospodina Koopmana bila malo drugačija od reakcija komesarke za proširenje Marte Kos i komesara za pravosuđe Michaela McGratha. Koopman predlaže praćenje situacije dok su Kos i McGrath tražili obustavu primene zakona.
Ne znam da li će Brisel uspeti da natera vlast da povuku sporne zakone, ali verujem da bi mogao zapretiti uskraćivanjem finansijske podrške. Jer kandidati za prijem u Evropsku uniju više ne dobijaju pare iz evropskih fondova kao avans što je ranije bio slučaj, nego po učinku. A u slučaju Srbije i pre ovih spornih zakona nije bilo nikakvog učinka što se pokazalo smanjenjem prve tranše za 50 posto. Videćemo šta će dalje biti.
Ruske obaveštajne službeOmer Karabeg: Ima li Vučić adute zbog kojih bi mu Evropska unija i ovog puta progledala kroz prste? Da li je jedan od tih aduta litijum?
Srđan Cvijić: Ne. Mislim da litijum nije više ključni faktor, da je stavljen malo ad acta. Glavni adut je nada Evropske unije da Srbija neće definitivno ući u rusku orbitu i da će nekako uspeti da to spreči. Možda bi Evropska unija i ovog puta Vučiću progledala kroz prste kad bi uveo sankcije Rusiji, ali on to neće učiniti iz dva osnovna razloga. Prvi je izborna matematika. Njegovo najtvrđe biračko jezgro je izrazito proruski orijentisano i on to ni u kom slučaju neće učiniti u izbornoj godini. Drugi razlog je mnogo dublji.
Tokom protesta režim je dozvolio snažno prisustvo ruskih bezbednosnih službi na terenu i u sajber prostoru. Vaša medijska kuća Radio Slobodna Evropa nedavno je izvestila o sofisticiranim hakerskim napadima ruskih službi na organizacije civilnog društva u Srbiji uključujući i naš Beogradski centar za bezbednosnu politiku. Srpski režim se radi opstanka na vlasti oslanja na pomoć GRU, vojne obaveštajne službe, i SVR, spoljne obaveštajne službe. Što režim bude više slabio, više će se oslanjati na Rusiju. To pokazuje da je ruski uticaj u Srbiji operativan, ne samo simboličan. I da će on biti snažno prisutan čak i ako se Srbija oslobodi energetske zavisnosti od Rusije.
Dragana Đurica: Strah da će Srbija ući u rusku orbitu je jedan od razloga zašto je Evropska unija tolerisala mnoge stvari. Ali problem ruskog uticaja i problem vladavine prava Evropska unija posmatra odvojeno. Problem Rusije i usklađivanja Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije je pitanje geopolitike, a vladavina prava je pitanje unutrašnjeg poretka. Čak i kad bi Srbija bila spremna da uvede sankcije Rusiji, ne bi postojala mogućnost trampe sankcija za vladavinu prava jer su to dve odvojene ose kredibiliteta. Sankcije Rusiji bi donele Srbiji neke koncesije, ali problem pravosuđa bi i dalje ostao centralni test. Evropska unija je jasno rekla da je vladavina prava glavni test za zemlje kandidate.
Omer Karabeg: Ima li pravosuđe snage da se odupre sprovođenju zakona kojim se ukidaju poslednje oaze nezavisnosti Tužilaštva i sudstva?
Srđan Cvijić: Jako teško. Režim praktično vodi rat protiv preostalih nezavisnih džepova u pravosuđu kombinujući zakonske promene, disciplinske postupke, premeštanje nepodobnih i imenovanje lojalnih tužilaca i sudija. To je konstantan politički i finansijski pritisak. Bez snažne društvene podrške i jasne međunarodne zaštite pravosuđe će konstantno da bude izloženo fragmentaciji, zastrašivanju i pritiscima. Ako ostane izolovano, biće slomljeno.
Dragana Đurica: Vlast ne tretira pravosuđe kao nezavisnu instituciju, nego kao neka vrsta piona u sistemu koji potpuno kontroliše. Zato je iluzorno očekivati da pravosuđe može samo da se odbrani bez veće međunarodne podrške. Jer snaga pravosuđa ne zavisi samo od herojstva pojedinaca, već pre svega od sistema koji ga štiti. Ako Evropska unija odlučno ne reaguje, preti opasnost dugoročne normalizacija ovog nakaradnog sistema.
Kad pravosuđe prestane da bude institucija koja štiti prava građana i koja je korektiv vlasti, ono postaje samo ogranak izvršne vlasti. A na tome se kod nas već dugo radi. Tako da mislim da bez jače podrške Evropske unije pravosuđe ne može da bude nezavisno u sistemu koji je projektovan da ga kontroliše i slomi.
Nakon poraza represijaOmer Karabeg: Da li Vučić uopšte želi da Srbija uđe u Evropsku uniju ili su mu samo potrebne evropske pare i evropske firme koje posluju u Srbiji?
Srđan Cvijić: Vučić ne želi da Srbija uđe u Evropsku uniju jer želi da ostane na vlasti. On zna da bi uspostavljanje stvarne vladavine prava otvorilo pitanje njegove odgovornosti i odgovornosti njegovog sistema. Njegov model vlasti nije kompatibilan sa sistemom u kojem institucije funkcionišu nezavisno. Takav model nije spojiv sa članstvom u Evropskoj uniji. Čak i oni u Evropskoj uniji, koji ga danas iz pragmatičnih razloga podržavaju, znaju da Unija ne želi nove probleme poput mađarskog premijera Viktora Orbana.
Put Srbije ka Evropskoj uniji će se odblokirati tek kada Vučić bude izgubio vlast. Sve što Vučić sada radi je u funkciji opstanka na vlasti. Evropska unija mora da bude spremna na scenario da će Vučić, ako izgubi izbore, odbiti da prizna poraz i pribeći represiji. Srbija pod Vučićem ne ide ka evropskom modelu liberalne demokratije, već ka modelu personalizovane, centralizovane vlasti. Više uopšte nije pitanje da li Srbija klizi ka autoritarizmu, već koliko brzo i koliko duboko će represija da razori preostale džepove nezavisnosti u društvu.
Dragana Đurica: Namera vlasti je da održava privid procesa evropskih integracija na bazi švedskog stola. To znači da se rade neke tehničke reforme koje nisu opasne za vlast, a izbegava se suštinska transformacija države što evropske integracije zapravo treba da donesu. Reforme se rade selektivno da bi se uzimale pare iz evropskih fondova. Ali Evropska unija nije bankomat, već zajednica pravila. Autoritarni stil vladanja i evropske integracije mogu izvesno vreme da koegzistiraju, ali ne mogu da se trajno pomire. To nije održivo i to neće tolerisati ne samo Evropska unija, nego ni građani Srbije. Građani Srbije i Evropska unija traže iste stvari - odgovornost, pravdu i funkcionalnu državu.
Omer Karabeg: U zaključku, da li je donošenjem zakona, kojima se Brisel oštro protivi, Vučić praktično zalupio vrata Evropskoj uniji?
Srđan Cvijić: Apsolutno. Vučić je već davno zalupio vrata Evropskoj uniji za one koji to žele da vide.
Dragana Đurica: I meni izgleda da je praktično zalupio vrata Evropskoj uniji mada je vidljiva namera vlasti da sprovođenjem nekih tehničkih reformi, koje nisu opasne za režim, stvori utisak kao da proces evrointegracija teče. Pitanje je samo kako će Evropska unija to svariti. Tako da ako vrata nisu zalupljena, ona su definitivno pritvorena. Ali iza tih pritvorenih vrata nema suštine. Jer vladavina prava nije samo još jedno poglavlje u procesu evropskih integracija, već je to temelj celog procesa. Ako nje nema, onda ni reforme u ekonomiji, ekologiji, obrazovanju i u bilo kojoj drugoj oblasti ne mogu biti uspešne.
Do dva miliona kubika gasa dnevno Srbija može da nabavlja iz Azerbejdžana, najveće privrede na Kavkazu.
Ta zemlja bogata gasom i naftom postaje važan partner Srbiji u smanjivanju gasne zavisnosti od Rusije.
Potražnja za azerbejdžanskim gasom krenula je da raste u Evropi nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022.
Iako je Rusija i dalje dominantni snabdevač, od 2023, rastu dotoci gasa iz kaspijskog regiona u Srbiju.
Korak dalje biće zajednička izgradnja gasne elektrane u okolini Niša, na jugu Srbije.
Očekuje se da ugovor o izgradnji elektrane bude potpisan tokom posete Beogradu predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.
To je za RSE potvrdilo Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije.
Kako su naveli, gasna elektrana će biti kapaciteta 350 megavata električne energije i 150 megavata toplotne energije.
U Ministarstvu kažu da će precizna ukupna vrednost projekta biti poznata nakon završetka projektno-tehničke i ekonomske analize.
Zvaničnici Srbije su ranije izjavljivali da je vrednost projekta 600 miliona evra.
Azerbejdžanski ekspert za kaspijski gas i naftu Ilham Shaban kaže za RSE da prelazak sa trgovine na zajedničko vlasništvo nad imovinom označava novu fazu.
"Srbija dobija stabilnu proizvodnju električne energije a Azerbejdžan, koji zastupa kompanija SOCAR, nije samo prodavac sirovina već i investitor i suvlasnik energetske infrastrukture", kaže on.
U Evropi zbog energije raste geostrateški značaj Azerbejdžana, bivše sovjetske republike.
U januaru je povećan broj evropskih tržišta koje gasom snabdeva azerbejdžanska državna energetska kompanija SOCAR isporukama Nemačkoj i Austriji.
Time je, kako je saopštio SOCAR, broj evropskih država koje uvoze azerbejdžanski gas porastao na 16.
Azerbejdžan je u 2025. godini u Evropu izvezao 12,8 milijardi kubnih metara gasa, prema saopštenju Ministarstva energetike te zemlje.
Raste uvoz gasa iz AzerbejdžanaSrbija trenutno preko 80 odsto dnevnih potreba za gasom pokriva iz Rusije gasovodom Balkanski tok.
"Dok sa azerbejdžanskom kompanijom SOCAR imamo ugovor o snadbevanju do dva miliona kubika gasa dnevno, u zavisnosti od potreba", navelo je Ministarstvo rudarstva i energetike.
Srbija je ugovorom o snabdevanju gasom sa kompanijom SOCAR krajem 2023. prvi put diversifikovala svoje izvore snabdevanja.
"I prepoznala Azerbejdžan kao važnog energetskog partnera", dodaje se u odgovoru Ministarstva.
Srbija nije uspela da obezbedi novi dugoročni ugovor sa ruskim Gaspromom o snabdevanju gasom prošle godine, a kratkoročni sporazum postignut u decembru ističe 31. marta.
Energetski stručnjak iz Beograda Aleksandar Kovačević kaže za RSE da je Azerbejdžan jedan od partnera koji može značajno doprineti diversifikaciji snabdevanja Srbije gasom, derivatima nafte i azotnim đubrivom.
"A naročito svrsishodnim investicijama koje su u tom sektoru potrebne", dodao je.
Iako je gas iz Rusije i dalje dominantan na tržištu Srbije, te količine se ipak smanjuju.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, udeo ruskog gasa je u 2025. pao na 88 odsto, sa 93 koliko je iznosio 2024.
Paralelno sa tim, rastu količine tog energenta uvezene iz Azerbejdžana.
U 2025. azerbejdžanski gas činio je osam odsto ukupnog uvoza. To je rast od pet odsto u odnosu na 2024. kada je udeo gasa iz Azerbejdžana činio 2,9 odsto.
Kaspijski gas stiže iz Azerbejdžana, udaljenog više od 3.000 kilometara kopenim putem, preko interkonektora Bugarska-Srbija.
Prve količine gasa tim interkonektorom, koji je izgrađen u saradnji sa Evropskom unijom, krenule su 1. januara 2024.
Interkonektor, dužine 170 kilometara, pušen je u rad par nedelja ranije uz prisustvo predsednika Srbije i Azerbejdžana Aleksandra Vučića i Ilhama Alijeva.
Kapacitet gasovoda je 1,8 milijardi kubnih metara godišnje, što predstavlja više od polovine potreba Srbije za gasom na godišnjem nivou.
"Prema zvaničnoj statistici Azerbejdžana, isporuke prirodnog gasa u Srbiju dostigle su 192,6 miliona kubnih metara od januara do novembra 2025", kaže Ilham Shaban.
Navodeći da je u 2024. izvoz iznosio 72,1 milion kubnih metara, kaže da se uzimajući u obzir projektovane brojke za 2025, izvoz gasa u Srbiju utrostručio.
On dodaje da je Azerbejdžan od aprila 2024. godine, postao značajan dobavljač srpskoj naftnoj industriji, sa 1,8 miliona isporučenih barela.
Po količinama sirove nafte koju uvozi Srbija, Azerbejdžan zauzima treće mesto, posle Kazahstana i Iraka.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2025. udeo azerbejdžanske sirove nafte u ukupnom uvozu iznosio je osam odsto.
"Azerbejdžan igra ključnu ulogu u stvaranju energetske mreže bezbednosti Srbije, dok je Beograd postao pouzdan oslonac za Baku na Balkanu", ocenio je Ilham Shaban.
Da li Srbija može da uvozi više gasa iz Azerbejdžana?Vlasti u Srbiji veruju da će zemlja u budućnosti moći da uvozi više gasa iz Azerbejdžana.
To uverenje izrazio je u oktobru predsednik Aleksandar Vučić rekavši da "gradimo sve potrebne objekte kako bismo to dobili".
"Nema ograničenja za bilo kakvu vrstu saradnje sa Azerbejdžanom", rekao je na pitanje azerbajdžanskih novinara tokom Samita Evropske političke zajednice u Kopenhagenu.
Ali Srbija za sada, po rečima Dušana Bajatovića, direktora državnog Srbijagasa koje snabdeva potrošače gasom, nije uspela da poveća količine iz Azerbejdžana.
"Razlog je što su sve količine gasa koje ima Azerbejdžan unapred kupljene", rekao je on 10. februara za RTS.
Aleksandar Kovačević kaže da je gasna infrastruktura koja povezuje Srbiju sa Južnim Koridorom, kojim se gas iz Azerbejžzana doprema u Tursku i ostali deo Evrope, "vrlo skromna uz vrlo ograničenu funkcionalnost".
Azerbejdžanski SOCAR nije odgovorio na upit RSE da li je moguće da poveća isporuke gasa Srbiji i od čega bi to zavisilo.
Energetski ekspert iz Bakua Ilham Shaban kaže da to zavisi od sposobnosti klijenta za plaćanje navodeći da se azerbejdžanski gas na evropskom tržištu prodaje sa blagim popustom.
"Troškovi ne dozvoljavaju niže prodajne cene u Evropi, jer se proizvodi u dubokom delu Kaspijskog mora, od 600 metara ili više, i isporučuje se na udaljenosti od 3.500-4.000 kilometara. Stoga su i troškovi transporta visoki".
Rojters je nedavno pisao i da sposobnost Azerbejdžana da poveća izvoz zavisi od proširenja kapaciteta gasovoda i investicija u proizvodnju.
Šta Srbija radi na diverzifikaciji gasa?Srbija se u nastojanju da smanji ruski gas, osim Azerbejdžana okreće i Evropskoj uniji.
Vučić je izjavio 4. februara za Rojters da Srbija planira da obezbedi 500 miliona kubnih metara godišnje, što je petina potreba, kroz mehanizam zajedničke nabavke gasa EU.
On je tada rekao da će Srbija i dalje imati velike količine gasa iz Rusije, ali da mora da prilagodi energetsku politiku određenim zahtevima.
Srbija diversifikauje izvore i rute snabdevanja prirodnim gasom izgradnjom gasnih interkonekcija prema Severnoj Makedoniji, koji bi omogućio pristup tečnom prirodnom gasu iz Grčke, i Rumuniji.
U Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije kažu da su investicioni okviri za završetak tih projekata do 2028.
"Ove interkonekcije zajedno bi bile kapaciteta više od 4 milijarde kubika", navelo je Ministarstvo.
EU pokušava da smanji Rusiji prihode od energetike za rat u Ukrajini i planira da do 1. januara 2028. potpuno ukine uvoz ruske nafte i gasa.
Postepena obustava uvoza ruskog gasa na teritoriju EU, krenula je početkom godine i ne odnosi se tranzit ruskog gasa trećim zemljama.
Međutim, EU očekuje od Srbije, kao zemlje kandidata za pristupanje, postepeno usklađivanje sa svim odlukama.
Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu koja nije uvela sankciji Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Firme iz Azerbejdžana u infrastrukturnim projektimaPrisustvo Azerbejdžana u Srbiji počelo je učestvovanjem tamošnjih firmi u izgradnji puteva.
Privatna kompanija AzVirt bila je glavni izvođač na izgradnji deonice Ljig-Preljina na Koridoru 11, dužine oko 40 kilometara.
Zatim je radila autoput Ruma-Šabac, dužine oko 25 kilometara sa mostom preko Save i brzu saobraćajnicu Šabac-Loznica, dužine 55 kilomatara.
Takođe i deonice obilaznice oko Beograda.
Predsednici Srbije i Azerbejdžana Aleksandar Vučić i Ilham Alijev su u novembru 2022. u Beogradu potpisali Memorandum o osnivanju Saveta za strateško partnerstvo.
Kada su se u decembru iste godine sreli u Bakuu, Vučić je rekao da dve zemlje osim energetike imaju i brojne druge oblasti u kojima mogu da unaprede saradnju, poput vojne industrije, transfera tehnologije i zajedničke proizvodnje za treća tržišta.
Alijev je tada kao oblasti u kojima je moguća saradnja naveo energetiku, odbrambenu industriju, saobraćaj i logistiku.
Spomenik Hajdaru Alijevu u beogradskom parkuSrbija poslednje dve decenije jača odnose sa bivšom sovjetskom republikom Azerbejdžan.
Deklaracija o prijateljskim odnosima i strateškom partnerstvu potpisana je u februaru 2013.
Intenziviranje saradnje sa Azerbejdžanom potiče i pre 2012, kada je na vlast došla Srpska napredna stranka predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Slično je bilo i u vreme kada je predsednik države bio Boris Tadić, koji je tada predvodio Demokratsku stranku.
Tako je u junu 2011. u beogradskom Tašmajdanskom parku postavljen spomenik nekadašnjem predsedniku Azerbejdžana i autoritarnom lideru Hajdaru Alijevu.
Vlada Azerbejdžana je sa dva miliona evra finansirala uređenje parka, a spomenik je otkrio njegov sin Ilham Alijev koji ga je nasledio na mestu predsednika države.
Ilham Alijev vlada čvrstom rukom Azerbejdžanom od 2003. i ovo mu je peti mandat.
Referendumom iz 2016. omogućene su izmene ustava za šira ovlašćenja predsednika i produžavanje mandata na sedam godina u odnosu na dotadašnjih pet.
Dok Azerbejdžan pada na globalnim listama demokratije i slobode govora, vlada odbacuje optužbe za autoritarizam i koruciju.
Ilham Alijev dolazi u Beograd kao već poznati gost.
Nekoliko dana pre dolaska u Srbiju Alijev je u Bakuu potpisao sa američkim potpredsednikom Džej Di Vensom (J.D. Vance) sporazum o strateškom partnerstvu sa Sjedinjenim Državama.
Sporazum obuhvata ekonomsku i bezbednosnu saradnju, dok Vašington nastoji da proširi svoj uticaj u regionu kojim je nekada dominirala Rusija.
Dokument je prvi put predstavljen tokom razgovora Alijeva i predsednika Donalda Trampa (Trump) u Vašingtonu u avgustu, gde je Alijev postigao mirovni sporazum sa jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom o okončanju višedecensijkog rata.
*Saradnja na tekstu: Mila Manojlović
U Valjevu, gradu na zapadu Srbije, je 14. februara na poziv studenata održan protest povodom, kako je navedeno, "šest meseci od policijske brutalnosti".
Na protestu je zatražena ostavka načelnika policijske uprave Valjevo, zbog postupanja 14. avgusta prošle godine.
Skup je počeo ispred zgrade Gimnazije, odakle se okupljenima obratio maturant Vuk Vasiljević. On je rekao da šest meseci nakon te večeri niko nije odgovarao.
"Onima koji su za ovo nasilje odgovorni poručujemo - pregazili ste svoju zakletvu, zloupotrebili ste svoju moć zarad interesa ovog propalog sistema, možda mislite da će to proći nekažnjeno, jer je od zločina prošlo više meseci, ali varate se, vreme za odgovornost je sve bliže", rekao je Vasiljević.
On je dodao da su građani Valjeva u prethodnih šest meseci više puta protestovali zahtevajući odgovornost za događaje 14. avgusta prošle godine.
Učesnici protesta su zatim u protestnoj šetnji stigli do centralnog gradskog trga, gde je održana projekcija dokumentarnog filma "Presedan", u kojem građani koje je policija pretukla svedoče o događajima od pre šest meseci.
Organizatori protesta su odustali od prvobitne rute koja je podrazumevala i odlazak do policijske stanice iz bezbednosnih razloga.
N1 je izvestio da je policija na ulasku u Valjevo legitimisala pojedine studente i građane.
Jedan broj studenata, koji su mesecima blokirali fakultete zahtevajući odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, a od maja prošle godine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, u Valjevo je na protest došao pešice iz Obrenovca kod Beograda.
U Valjevu su tokom avgusta 2025. organizovani antirežimski protesti, u okviru talasa demonstracija koje su izbile u gradovima širom Srbije.
Okupljanja su bila reakcija na proteste u vojvođanskim mestima Vrbas i Bačka Palanka, gde su pristalice vlasti pirotehničkim sredstvima napadale demonstrante.
Revolt je izazvalo i postupanje policije tog dana, a koju su demonstranti optužili da nije učinila ništa da spreči napade.
U mnogim gradovima demonstracije su prerasle u ulične nerede, a demonstranti su optužili policiju za prekomernu upotrebu sile.
Valjevo je bio jedan od gradova u kojima su zabeleženi najžešći sukobi demonstranata i policije. Organizatori protesta optužili su policiju za "brutalnost i represiju nad građanima", što je policija negirala.
Ovi protesti bili su nastavak studentskih i građanskih protesta koji su započeti u novembru 2024. godine, nakon obrušavanja nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu. U tragediji je poginulo 16 osoba, a jedna je teško povređena.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je 14. februara da je Srbija zabrinuta zbog saradnje Hrvatske, Albanije i Kosova u oblasti bezbednosti i odbrane i da će "u skladu sa tim" preduzeti korake.
"Uspeli su, ako im je cilj bio da nas zabrinu, zabrinuli su nas, veoma su nas zabrinuli i u skladu sa tim preduzimaćemo korake", rekao je Vučić u izjavi medijima iz Srbije, ne precizirajući o kakvim koracima je reč.
On je rekao da se u Minhenu, gde prisustvuje bezbednosnoj konferenciji, video sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem, ali ne u okviru bilateralnog sastanka.
Na novinarsko pitanje da li je hrvatskog premijera pitao oko odbrambene saradnje Zagreba, Tirane i Prištine, Vučić je rekao da Plenkovića nije pitao o tome.
"Ne, naravno da ga nisam pitao, jer nisam na taj način razgovarao sa njim. Tu je bilo 20 ljudi", rekao je Vučić.
Hrvatska, Albanija i Kosovo u martu 2025. potpisale su Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, što zvaničnici Srbije smatraju pretnjom po bezbednost.
Ministri odbrane tri zemlje sastali su se 13. februara u Minhenu. Kako je saopštio hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić, na sastanku se razgovaralo o aktuelnim i budućim aktivnostima u okviru Deklaracije o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti. On je poručio da deklaracija nikoga ne ugrožava.
Sa Martom Kos o pravosudnim zakonimaVučić se u Minhenu sastao i sa evropskom komesarkom za proširenje, sa kojom je razgovarao o setu pravosudnih zakona, koje je Srbija nedavno usvojila, a koje spornim smatra stručna javnost i deo opozicionih stranaka, dok je ocena Evropske unije (EU) da usvajanje izmena zakona predstavlja "korak unazad" na putu Srbije ka članstvu u EU.
"Srbija je suverena zemlja, ali ćemo čekati mišljenje Venecijanske komisije, u skladu sa tim ćemo se i ponašati", izjavio je Vučić u izjavi novinarima iz Srbije 14. februara.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos upozorila je u četvrtak da Evropska komisija u svetlu usvajanja pravosudnih zakona trenutno preispituje da li Srbija i dalje ispunjava kriterijume za evropsku finansijsku pomoć.
"To se odnosi na pretpristupnu pomoć, ili sredstva iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan, koji je Srbiji dodelio 1,6 milijardi evra u grantovima i kreditima. Ovi instrumenti sadrže preduslove povezane sa vladavinom prava", rekla je evropska komesarka u izjavi za predstavnike medija iz regiona.
Odvojeni sastanci sa Grenelom i delegacijom američkih senatora
Vučić se na marginama bezbednosne konferencije u Minhenu sastao odvojeno sa sa specijalnim izaslanikom za specijalne misije američkog predsednika Ričardom Grenelom i delegacijom američkih senatora.
Kako je Vučić objavio na svojoj Instagram stranici, sa Grenelom je razgovarao o daljem unapređenju odnosa Srbije i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i o "bezbednosnim prilikama".
Grenela je u postu na Instagramu, na kojem je objavio zajedničku fotografiju, nazvao "prijateljem Srbije i dobrim poznavaocem prilika u regionu".
Tema razgovora Vučića sa delegacijom američkih senatora koje predvodi senatorka iz redova demokrata Džin Šehin, kako je objavio Vučić na Instagramu, bili su ekonomija, energetika i nove tehnologije.
"Verujem da je otvoren i argumentovan dijalog sa predstavnicima američkog Senata važan za jačanje međusobnog razumevanja i stabilnih odnosa u godinama koje dolaze", napisao je Vučić na Instagramu.
Podrška Nemačke na putu Srbije ka EU, uslov istinske reformeNa sastanku sa ministrom spoljnih poslova Nemačke Johanom Vadefulom u Minhenu, Vučić je, kako je naveo na Instagramu, razgovarao o evropskom putu Srbije i izazovima u oblasti geopolitike, bezbednosti i ekonomije.
Posebnu pažnju posvetili smo evropskom putu Srbije i regionalnoj stabilnosti", napisao je Vučić na Instagramu.
Nemački šef diplomatije izrazio je spremnost da pomogne Srbiji u procesu približavanja Evropskoj uniji, ali, kako je podvukao u postu na mreži X, to zahteva "istinske reforme i jasnu posvećenost zajedničkim evropskim vrednostima i spoljnopolitičkim stavovima".
Srbija je pristupne pregovore sa Evropskoj unijom započela 2014. godine. Otvorila je 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena. U poslednje četiri godine nije otvoreno nijedno poglavlje u pristupnim pregovorima.
U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, EU ukazala je da "Srbija treba da sprovede kredibilne reforme u svim oblastima", a posebno na polju usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Normalizacija odnosa sa Kosovom takođe je jedan od ključnih uslova, kao i unapređenje u oblasti borbe protiv korupcije, vladavine prava i slobode medija.
Studenti u blokadi, koji su krenuli pešice iz Obrenovca kod Beograda, na protest u Valjevu na zapadu Srbije, stigli su u taj grad u petak uveče.
U Valjevu ih je dočekao crveni tepih i upaljene baklje.
Protest pod nazivom "Valjevo ne zaboravlja" održava se u tom gradu u subotu 14. februara povodom, kako je navedeno "šest meseci od policijske brutalnosti".
Prethodne večeri kada su studenti pešaci stigli u Ub, u tom mestu su održana dva skupa. Na jednom mestu su bili studenti a na drugom lokalni aktivisti vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
U Valjevu su tokom avgusta 2025. organizovani antirežimski protesti, u okviru talasa demonstracija koje su izbile u gradovima širom Srbije.
Okupljanja su bila reakcija na proteste u vojvođanskim mestima Vrbas i Bačka Palanka, gde su pristalice vlasti pirotehničkim sredstvima napadale demonstrante.
Revolt je izazvalo i postupanje policije tog dana, a koju su demonstranti optužili da nije učinila ništa da spreči napade.
U mnogim gradovima demonstracije su prerasle u ulične nerede, a demonstranti su optužili policiju za prekomernu upotrebu sile.
Valjevo je bio jedan od gradova u kojima su zabeleženi najžešći sukobi demonstranata i policije. Organizatori protesta optužili su policiju za "brutalnost i represiju nad građanima".
Ovi protesti bili su nastavak studentskih i građanskih protesta koji su započeti u novembru 2024. godine, nakon obrušavanja nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu. U tragediji je poginulo 16 osoba, a jedna je teško povređena.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u petak da je veoma zabrinut zbog, kako je naveo, saveza između Hrvatske, Kosova i Albanije.
Govoreći pred novinarima na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, Vučić je rekao da i dalje čeka odgovor na pitanje zbog čega se pravi vojni savez Prištine, Tirane i Zagreba. Upozorio je da je to razlog zašto će Srbija više investirati u odbranu.
"Formiranjem vojnog saveza Hrvatske u Prištini i Tirani mi smo i te kako ugroženi i ozbiljno ćemo se pozabaviti svim tim. Uskoro ću prisustvovati kolegijumu Generalštaba i Ministarstva odbrane i posetiti sve fabrike namenske industrije. Uložićemo ogroman dodatni novac u fabrike namenske industrije", kazao je Vučić.
Predsednik Srbije je dodao da će od sada "30, možda do 40 odsto“ vojne proizvodnje direktno ići u zemlji.
U martu prošle godine Albanija, Hrvatska i Kosovo potpisali su deklaraciju o saradnji u oblasti bezbednosti i odbrane. U odbrambenom paktu navodi se da će tri zemlje sarađivati na povećanju bezbednosti i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi.
Ministri odbrane tri zemlje održali su sastanak ranije u februaru na kojem su razgovarali o sprovođenju deklaracije, a takođe je najavljena zajednička vežba.
Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane, potpisanu u martu prošle godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisao je kao "vojni i ofanzivni savez protiv Srba i Srbije".
Vučić učestvuje na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, koja je jedno od najvažnijih međunarodnih geopolitičkih okupljanja. Na konferenciji učestvuju stotine svetskih lidera i političara iz celog sveta. Fokus ovogodišnje konferencije je na budućnosti ugroženog transatlantskog saveza i naporima da se okonča ruski rat u Ukrajini.
Na marginama konferencije predsednik Srbije sastao se sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Kostom (Costa), koji je preneo beogradskom sagovorniku nezadovoljstvo Brisela nedavno usvojenim pravosudnim zakonima.
"Ako Venecijanska komisija bude dala negativne komentare, u skladu sa tim ćemo se i ponašati. Mi smo nezavisna i suverena država i donosimo svoje zakone", rekao je Vučić.
Takođe se sastao sa ministrom spoljnih poslova Kine Vang Jijem. Najavio je da će u prvoj polovini ove godine posetiti Peking, gde će se sastati sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.
Građani su se u petak uveče okupili u Čačku, na zapadu Srbije, zahtevajući transparentnost u utvđivanju odgovornosti za smrt dvoje pacijenata u čačanskoj bolnici.
Okupili su se i da pruže podršku porodicama preminulih, a za četvorogodišnju devojčicu su pušteni baloni.
Četvorogodišnja devojčica i tridesetosmogodišnji muškarac preminuli su u nekoliko dana nakon operacije trećeg krajnika.
U Opštoj bolnici u Čačku uvedena je prinudna uprava, a sve operacije krajnika otkazane su do daljeg.
Više javno tužilaštvo u Čačku naložilo je obdukciju tela tridesetosmogodišnjeg pacijenta a policijskoj upravi podnet je zahtev za utvrđivanja svih okolnosti.
To tužilaštvo vodi i istragu povodom smrti devojčice.
Vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice u Čačku Dejan Dabić podneo je ostavku nakon smrti devojčice.
Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je u toku spoljašnji nadzor rada bolnice kojim će biti proveren kvalitet stručnog rada, odnosno postupanje lekara u tom slučaju.
Čačanska bolnica saopštila je da unutrašnja kontrola nije utvrdila propuste, ali da će tek nakon sprovođenja eksterne kontrole utvrditi tačan uzrok.
Zaštitnik građana je saopštio da je pokrenuo postupak ocene zakonitosti i pravilnosti rada Opšte bolnice Čačak.