Nevladina organizacija Astra upozorila je u utorak da se ponavlja obrazac ozbiljnih povreda radnih i ljudskih prava radnika migranta angažovanih u kineskoj fabrici Linglong u Zrenjaninu na severu Srbije. Kako je navedeno, reč je o grupi radnika iz Bangladeša. Ta organizacija je pozvala nadležno tužilaštvo i policiju,da reaguju bez odlaganja, navodeći da "radnici koji su pokazali hrabrost da progovore moraju biti zaštićeni od odmazde, a ne dodatno zastrašivani." "Od ključne je važnosti da se hitno osigura bezbednost aktivista na terenu i radnika koji su u ovom trenutku izloženi pretnjama, pritiscima i uceni da ne prijavljuju zloupotrebe državnim organima Srbije", stoji u saopštenju. ASTRA je pozvala nadležne da se ne ponove "propusti i institucionalni neuspesi" u ranijim slučajevima eksploatacije vijetnamskih i indijskih radnika u istoj kompaniji. U ASTRI je za RSE rečeno da su u Linglongu angažovana 42 radnika iz Bangladeša, koji su došli u junu prošle godine. Linglong nije bio dostupan za hitan odgovor na ove navode. Američka Carina i zaštita granica (CBP) izdala je u decembru nalog za zadržavanje uvoza automobilskih guma proizvedenih u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji zbog navoda da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada. Nakon toga je jedan od indijskih radnika, koji je tokom 2024. radio na izgradnji kineske fabrike Linglong u Zrenjaninu, opisao za RSE da je ono što su u Srbiji doživeli bio prinudni rad. "Bili smo kontrolisani, eksploatisani i tretirani bez dostojanstva", naveo je Rafik Buks. Sumnje na prinudni rad u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji pojavile su pre nekoliko godina kada su na to upozorile lokalne i međunarodne organizacije. RSE je u više navrata izveštavao o nehumanim uslovima života i rada stotina vijatnimskih radnika tokom 2021. i 2022, a dve godine kasnije slični navodi pratili su angažovanje indijskih radnika u fabrici. Dok su srpske vlasti i kineski vlasnici odbacivali optužbe, prijave nevladinih organizacija nadležnim institucijama su do danas bez epiloga. Bez odgovora je ostao i zahtev Evropskog parlamenta koji je 2021. rezolucijom od Srbije zatražio istragu mogućeg prinudnog rada oko 400 vijetnamskih radnika u Linglongu.

Pod parolom "U znanju je moć" više hiljada ljudi protestovalo je, na poziv studenata u blokadi, ispred univerzitetskog sedišta u centru Beograda. Pozvali su na protest protiv urušavanja obrazovnog sistema i univerzitetske autonomije, dok vlast pokušava da nad fakultetima uspostavi "direktnu političku kontrolu". "Nije u zlobi, u znanju je moć", poručio je aktuelnoj i budućim vlastima rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić. On je obraćajući se okupljenima naveo da nijedna vlast nije "ovako osiono i zlobno postupala prema akademskoj zajednici, samo zato što ta zajednica nije želela da ćuti". Govorio je o pritiscima sa kojima se suočavaju fakulteti, od upada policije, preko otpuštanja profesora do ekonomskih pritisaka. Rektor je naveo da na silu i osionost ovog režima odgovaraju silom obrazovanja. "Želim da ohrabrim članove akademske zajednice da se uključe u odbranu autonomije univerziteta. Pozivam nadležne institucije da obezbede zakonom garantovanu autonomiju univerziteta", poručio je. Vladimir Ristić, smenjeni direktor i otpušteni nastavnik fizičkog vaspitanja u Omoljici, rekao je da su učitelji temelj opstanka i napretka nacije. "Obrazovanje postoji da bi čovek bio slobodan, bezbedan. Ono treba da čoveka osposobi da misli, bira i učestvuje u društvu, a ne da ćuti", rekao je. Maša Samardžić, učenica Pete beogradske gimnazije rekla je da se prosveta sistemski zanemaruje. "Ne pristajemo da stasamo u takvom sistemu gde su ucena i nipodaštavanje svakodnevno oružje nad neistomišljenicima. Borimo se za sistem u kome obrazovani neće biti glavni neprijatelj već jedini saveznik", poručila je. Maja Zorić, studentkinja Učiteljskog fakulteta u Beogradu izjavila je da su se okupili da brane znanje i univerzitet, poručujući da je budućnost u učionici. "Dok se razvijene države oslanjaju na ekonomiju znanja, kod nas se već 13 godina sprovodi model koji se zasniva na jeftinoj radnoj snazi, a obrazovanje degradira“, rekla je. U pozivu na skup, studenti u blokadi su ukazali na "pritiske na prosvetne radnike, otkaze i revanšizam nad onima koji su podržali studente" tokom više od godinu dana masovnih protesta, koji su otpočeli nakon pogibije 16 ljudi u padu novosadske nadstrešnice. "Hapšenja studenata, srednjoškolaca i profesora, kao i njihov progon i pritisci, predstavljaju najgrublje oblike obračuna sa akademskom zajednicom", poruka je studenata u blokadi na Instagramu. Protest 27. januara organizovan je na državni i verski praznik posvećen Svetom Savi, koji se u u školama u Srbiji obeležava kao slava. Nakon obraćanja govornika ispred Rektorata, okupljeni su krenuli centralnim beogradskim ulicama do Hrama Svetog Save, gde je ispred zatvorenih vrata obeležena školska slava i završen skup. Protestu su prethodili pozivi na bojkot nastave na više beogradskih fakulteta, poput Pravnog, Filozofskog i Fakulteta političkih nauka, u znak solidarnosti sa novosadskim studentima. Studenti na većini visokoškolskih ustanova u Novom Sadu bojkotovali su nastavu, sa zahtevom da se na posao vrati otpuštena profesorka Filozofskog fakulteta Jelana Klut. Dok uprava Univerziteta tvrdi da je njen otkaz u skladu sa pravilima, studenti u blokadi navode da je profesorka otpuštena jer ih je podržavala u protestima. Bojkot nastave u Novom Sadu izglasan je nakon policijske intervencije u toj ustanovi 21. januara. Šta se desilo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu?Tokom protesta podrške profesorki Kleut, policija u opremi za razbijanje demonstracija je tog dana izbacila okupljene studente, profesore i građane sa Filozofskog fakulteta. Nadležni tvrde da je policija postupala "visoko profesionalno i u skladu sa zakonom", dok ih učesnici protesta optužuju za brutalnost i prekomernu upotrebu sile. Pozivanje policije na fakultet od strane dekana pratile su osude dela akademske zajednice, te optužbe za narušavanje autonomije univerziteta. Akademci su gotovo godinu dana blokirali državne fakultete, od decembra 2024, zahtevajući utvrđivanje odgovornosti za pogibiju 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu, te raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Iako njihove zahteve, koji uključuju i raspisivanje vanrednih izbora, vlast odbija i odbacuje odgovornost za novosadsku nesreću, studenti su rekli da borbu za ispunjenje nastavljaju na druge načine.

Regionalna privreda već je pretrpjela stotine miliona evra štete samo 24 sata nakon što su autoprevoznici blokirali granice prema EU. Kamiondžije iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Sjeverne Makedonije su 26. januara blokirali izlaze, a od ponoći su blokirali i ulaze u ove zemlje. "Direktna šteta za ekonomije Zapadnog Balkana je oko 100 miliona evra dnevno po osnovu izvoza robe zbog birokratskih procedura i neadekvatne reakcije Evropske unije", izjavio je predsjednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, u izjavi za Radio Slobodna Evropa. Istovremeno, iz Transportne zajednice (Transport Community), organizacije koju su osnovale države EU i Zapadnog Balkana radi integracije transportnih tržišta regiona sa evropskim, navode za RSE da svaka odluka o statusu vozača zahtijeva odluku na nivou EU. Prevoznici protestuju zbog pooštrene procedure za ulazak u Šengenski prostor, te upozoravaju da im je skraćeno dozvoljeno vrijeme boravka u zemljama EU. Traže da se dozvoljeni boravak produži s tri na četiri mjeseca unutar šestomjesečnog razdoblja, te poručuju da će blokada trajati sedam dana ako se ne postigne dogovor. Prvi dan blokade, 26. januara, portparol Evropske komisije, Markus Lamert (Lammert), izjavio je da evropske institucije rade na rješenju koje bi određenim profesionalcima, uključujući i vozačima kamiona, dalo mogućnost da ostanu na teritoriji Šengena duže nego što trenutna pravila dozvoljavaju. Ugrožena stabilnost lanaca snabdijevanjaMarko Čadež je rekao da iz Srbije u EU izvozi oko 10.000 kompanija i da aktuelna situacija ugrožava i stabilnost lanaca snabdijevanja. "Na direktnu štetu treba dodati i kazne koje proizvodne kompanije plaćaju zbog neisporučene robe, a koje se kreću od 10.000 do 50.000 evra dnevno", dodao je Čadež. Naveo je da privrednici iz Srbije, Sjeverne Makedonije, Albanije i Crne Gore, kao i kompanije iz EU koje posluju u regionu, duže od dvije godine ukazuju na problem, ali da rješenja i dalje nema. "Sada imamo paradoksalnu situaciju u kojoj Evropa i evropske kompanije same sebe blokiraju", rekao je Čadež. Po podacima Privredne komore, u posljednjih sedam dana samo u Njemačkoj uhapšeno je devet vozača zbog evropskih pravila. "Nadamo se da će evropska administracija imati sluha da čuje velike kompanije u državama članicama koje se sada obraćaju svojim vladama, jer ovakvim pristupom ugrožava sopstvenu ekonomiju", dodao je Čadež. Privredna komora Srbije je u saradnji sa evropskim i komorama regiona kao rješenje predložila uvođenje posebne vize ili dozvole za profesionalne vozače koja bi važila u cijeloj Šengenskoj zoni, povećanje broja dozvoljenih dana boravka, te izuzimanje vozača iz sistema ulaska i izlaska (EES) do postizanja trajnog rješenja. Komorski investicioni forum Zapadnobalkanske šestorke, koji okuplja privredne komore Albanije, BiH, Kosova, Sjeverne Makedonije, Crne Gore i Srbije, uputio je 26. januara Evropskoj komisiji zajednički apel sa ciljem pronalaženja hitnog rješenja za poteškoće vozača. U apelu podsjećaju da je oko 60% spoljne trgovine zemalja Zapadnog Balkana sa EU, te da bi problemi vozača na granicama mogli da prerastu u ozbiljan sistemski, kako ekonomski, tako i politički problem za region. Velika šteta za Luku BarVeć prvog dana protesta posljedice su osetili u crnogorskoj Luci Bar. Odatle su saopštili da će njihovom poslovanju biti nanesena velika šteta. "Blokada ulaza u Slobodnu zonu Luke Bar onemogućava funkcionisanje i redovno odvijanje posla ne samo kompanije Luke Bar, već i svih kompanija koje rade na lučkom području, odnosno u Slobodnoj zoni. Luka Bar kao operater Slobodne zone nema nijedan mehanizam za prevazilaženje ove problematične situacije, niti bilo kakav uticaj na to da se blokada što prije okonča", saopštili su. Vozači kamiona su prethodno blokirali terminale Luke Bar, zaustavaljajući tako i transport preduzeća "Jugopetrol AD" iz Kotora, koje nije moglo isporučiti energenata obrazovno-vaspitnim ustanovama u Crnoj Gori. Iz Ministarstva prosvjete, nauke i inovacija saopšteno je da su obaviješteni kako, zbog blokade Luke Bar i skladišta goriva, tokom trajanja obustave neće biti moguće redovno snabdijevanje obrazovno-vaspitnih ustanova energentima. Takođe, iz Uprave carina Crne Gore, suprotno nekim najavama, saopštili su da ne očekuju nestašice hrane usled otežanog uvoza. Kako je objašnjeno, vikend pred početak blokada preduzete su mjere pojačanog uvoza. Evropski partneri 'preispituju kredibilitet' lokalnih izvoznikaIz Spoljnotrgovinske komore (STK) BiH upozoravaju da partneri u EU zbog posljednjih blokada preispituju "kredibilitet izvoznika i uvoznika iz ovog regiona". Zijad Sinanović, direktora Sektora za tranport i komunikacije STK BiH, za RSE navodi da podržava zahtjeve prevoznika, ali da ne može podržati blokade. "Većina zahtjeva prijevoznika je upravo artikulirana u odborima prijevoznika koji djeluju pri STK BiH i godinama smo ih upućivali nadležnim institucijama", kaže Sinanović. Dodaje da nije zahvalno procjenjivati kolike će štete biti prouzrokovane blokadom. "Otvara se pitanje poštivanja rokova isporuke i posljedica zbog nemogućnosti izvršavanja ugovornih obaveza, a s druge strane i svrhe postojanja proizvodnih procesa koji bi za rezultat imali skladištenje gotovih proizvoda, bez daljeg plasmana", upozorava Sinanović. On dodaje da bh. proizvodi, naročito iz metalskog sektora, idu direktno u proizvodne trake, te da neke fabrike u Njemačkoj direktno zavise od lanaca snabdijevanja – što znači štetu i za jedne i za druge. "Štetu će pretrpiti i sami prijevoznici koji zbog protesta ne rade, a posljedično onda i izvozno orijentirane kompanije", rekao je Sinanović. Ocjenjuje da nadležne institucije u regionu nisu reagovale na vrijeme, te da su morale "iskoristiti sve kanale službene komunikacije s Evropskom komisijom, kako bi se rješavanju ovog pitanja pristupilo bez odlaganja". Prema njegovim riječima, nije moguće brzo doći do trajnog rješenja za profesionalne vozače, ali da bi do tada trebalo uvesti moratorijum na kontrolu njihovog boravka u EU. Predsjednik Privredne komore Republike Srpske, Goran Račić, ocijenio je za RSE da su bh. vlasti trebale ranije da reaguju. "Privreda već duži niz godina, zbog malog broja otvorenosti graničnih prelaza sa Evropom i dugog čekanja, ima visoke troškove logistike, koji su prouzrokovali manju profilabilnost i više cijene na našim policama i marketima", rekao je Račić. Navodi da su neki prevoznici iz BiH zbog ovih problema već preregistrovali svoje firme u Sloveniju. Račić poziva Savjet ministara BiH da zajedno sa drugim zemljama regiona stupi u pregovore sa Evropskom komisijom, da bi se ovaj problem riješio. Odluke o statusu vozača u rukama EUSvaka potencijalna mjera koja se odnosi na vize, boravišni status ili profesionalne kategorije zahtjevala bi odluku na nivou Evropske unije, navode iz Transportne zajednice za RSE. Dodaju da su posredovali u dijalogu sa Evropskom komisijom kako implementacija novog elektronskog sistema EU (EES) ne bi stvorila poremećaje u transportu i lancima snabdijevanja. "Strukturna ograničenja na granicama EU–Zapadni Balkan, poput velikih saobraćajnih gužvi, ograničenih infrastrukturnih kapaciteta i nedovoljne digitalizacije, doprinijela su postojećim pritiscima. Rješavanje ovih izazova zahtijeva koordinisano djelovanje institucija i ne može se postići jednom mjerom", navela je Transportna zajednica. Ova organizacija konstatuje da je EES doveo do sistematičnije primjene šengenskih pravila i na profesionalne vozače, ali da se osnovni pravni okvir nije promijenio. "Vremena čekanja na graničnim prelazima između EU i Zapadnog Balkana već dugo stvaraju kašnjenja koja direktno utiču na vozače, prevoznike, lance snabdijevanja i konkurentnost privreda regiona", konstatuje Transportna zajednica. Transportna zajednica podsjeća na zaključak da je na 11 graničnih prelaza EU–Zapadni Balkan potrebno unapređenje infrastrukture, digitalizacije i međuinstitucionalne saradnje.

"(Aleksandar) Vučić trenira povratak na mesto premijera". Tako sednicu Vlade na kojoj je predsednik Srbije propitivao ministre u prenosu uživo tumači profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković. U jeku najava da bi Srbija krajem godine mogla na vanredne parlamentarne izbore Vučić je, na poziv premijera Đura Macuta, gostovao na sednici Vlade koja je održana u nedelju 25. januara. Strogim tonom, Vučić je redom ispitivao ministre i direktore javnih preduzeća, kritikovao njihovu radnu etiku, uživanje u privilegijama i "egzotičnim destinacijama", pretio smenama i pozivao ih da sami napuste funkcije ako nemaju "dovoljno energije i želje". Stojiljković ocenjuje da je sednica bila primer "uobičajenog nivoa unižavanja najbližih saradnika" kako bi se pokazalo javnosti da ništa ne može da funkcioniše "bez Vučićevih intervencija". "Poruka koju naprednjaci ponavljaju je da bez njega nema Srpske napredne stranke i njihove vlasti. Vučić ima već dva mandata kao predsednik, i ono što sada logično treba očekivati je da se pojavi (kao kandidat) za premijera", rekao je Stojiljković. Tu funkciju Vučić je već obavljao, pre nego što je izabran za predsednika Srbije 2017. godine. Ovo mu je drugi predsednički mandat. Ističe u maju naredne godine i prema Ustavu više nema pravo da se kandiduje za tu funkciju. Mogućnost da se kandiduje za premijera na narednim izborima nije isključio ni sam Vučić. "Ukoliko budemo videli da je moguće da se ne kandidujem, a da pobedimo, svakako neću biti. Ako budemo videli da je nemoguće drugačije, moguće je da donesem drugačiju odluku", rekao je on 28. decembra na TV Pink. Kada se mogu očekivati izbori?Raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora jedan je od ključnih zahteva studenata koji duže od godinu dana predvode antivladine proteste u Srbji. Navode da je to put do sistemskih promena, kao i utvrđivanja odgovornosti za pogibiju 16 ljudi u nesreći na novosadskoj Železničkoj stanici. Iako je vlast mesecima odbijala taj zahtev studenata, Vučić je krajem prošle godine kazao da će biti ispunjen. U javnosti je više puta govorio o datumima raspisivanja narednih izbora – možda na proleće, možda krajem ove, a možda i početkom naredne godine. Poslednje "prognoze" dao je nakon sednice Vlade na kojoj je učestvovao 25. januara. Kazao je da je "realno" izbore očekivati između oktobra i decembra. Profesor FPN-a Zoran Stojiljković smatra da će 2026. biti izborna godina, a da vlast sada radi na proceni koji je trenutak za njih najpovoljniji. "Mislim da je taj termin, kraj godine, nešto što odgovara vlastima jer tada mogu da se raspišu i predsednički izbori, što bi dodatno 'bušilo' opozicionu scenu", dodao je. Smatra i da je u ovom momentu "jedini opozicioni akter sa značajnim rejtingom i poverenjem građana" lista koju najavljuju studenti u blokadi. Studenti se spremaju za izboreU javnosti se uveliko govori o "studentskoj listi" koja se sprema za naredne parlamentarne izbore. Akademci ističu da se oni neće kandidovati, ali da će odlučivati ko će se naći na listi koju će podržati. Na protestu u Novom Sadu 17. januara akademci su predstavili i deo svog programa. "Krenuli su sa pričom o korupciji, poreklu imovine i problematizovali nešto o čemu se u Srbiji dugo govorilo, ali nikada nije uradilo, a to je lustracija", podseća Stojiljković. Od kako je Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast 2012. godine, četiri puta se išlo na vanredne parlamentarne izbore. Samo su 2020, u vreme pandemije korona virusa, održani redovni. Redovni parlamentarni izbori u Srbiji održavaju se na četiri godine. Poslednji put održani su u decembru 2023. Moguća rekonstrukcija VladeNakon sednice Vlade na kojoj je Vučić kritikovao ministre, premijer Srbije javnosti je saopštio da se razmišlja o rekonstrukciji njegovog kabineta na proleće. "Mislim da je konačno vreme da se polože neki računi na osnovu toga koliko se angažujete", kazao je gostujući na Radio-televiziji Srbije 27. januara. "Najava rekonstrukcije ima funkciju uterivanja straha i disciplinovanja postojećih članova Vlade, kao i proizvodnje nekih kvazi događaja i političkih spinova kojima bi se skrenula pažnja naroda sa ozbiljnih problema koji postoje u državi", ocenuje Stojiljković. Aktuelnu Vladu predvođenu Đurom Macutom parlament Srbije izabrao je u aprilu prošle godine. Njegov prethodnik, Miloš Vučević ostavku na to mesto podneo je nakon pritiska javnosti zbog napada aktivista njegove Srpske napredne stranke (SNS) na grupu studenata, u januaru 2025.

Evropska komisija je najavila podršku u iznosu od 171 milion evra za podsticanje razvoja infrastrukture i rasta privatnog sektora na Zapadnom Balkanu. Od tog iznosa, 94,7 miliona evra namenjeno je infrastrukturnim investicijama, 76,3 miliona evra podršci privatnom sektoru, dok je 2,9 miliona evra opredeljeno za četiri projekta tehničke pomoći u Albaniji i Bosni i Hercegovini. Ovi projekti usmereni su na pripremu budućih ulaganja u sektore energetike, vodosnabdevanja, inovacija i istraživanja. Sredstva dodeljena infrastrukturnim projektima, prema saopštenju Evropske komisije, trebalo bi da mobilizuju ukupno 263 miliona evra investicija kroz sedam projekata u prioritetnim sektorima, uključujući digitalizaciju, čistu energiju, ljudski kapital, saobraćaj i zaštitu životne sredine. Projekti uključuju uvođenje širokopojasne infrastrukture u Albaniji, unapređenje sistema za prenos električne energije u Severnoj Makedoniji, kao i izgradnju i energetsku efikasnu obnovu obrazovnih objekata u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori. Kako su naveli iz Evropske komisije, projekte će sprovoditi partneri sa Zapadnog Balkana u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama. "Ulaganje u naše partnere na Zapadnom Balkanu ključno je za njihovo približavanje EU. Više od dve godine nakon usvajanja Plana rasta za Zapadni Balkan, radili smo, uključujući i kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, na pretvaranju obaveza u konkretna dela. Od unapređenja infrastrukture do jačanja razvoja poslovanja, ova ulaganja stvaraju stvarne mogućnosti za građane i čine EU opipljivom realnošću širom regiona", saopštila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Novi paket podrške obuhvata investicione doprinose iz više izvora finansiranja EU, uključujući Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA), bilateralne donatore kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, kao i Instrument za reforme i rast. "Današnji paket finansiranja uključuje investicione projekte i projekte tehničke pomoći koji su danas odobreni, čime se dodatno jača posvećenost EU održivom rastu i regionalnoj povezanosti na Zapadnom Balkanu", navela je Evropska komisija. Nakon odobrenja Operativnog odbora Investicionog okvira za Zapadni Balkan, projekti mogu preći u fazu implementacije. To podrazumeva finalizaciju potrebnih sporazuma sa partnerskim institucijama i korisnicima, pokretanje pripremnih studija za aktivnosti tehničke pomoći i završetak procedura neophodnih za realizaciju projekata privatnog sektora. Po okončanju ovih procesa, može započeti sprovođenje podržanih investicija. Među korisnicima među kojima nema usvojenih projekata nalaze se Srbija i Kosovo. U oba slučaja, razlozi za izostanak odobrenih projekata su različite prirode. Kako je za Radio Slobodna Evropa objasnio portparol Evropske komisije, za Srbiju nisu bili odobreni projekti iz Fonda za reforme i rast, jer u trenutku pokretanja procesa odobravanja sredstva iz Plana rasta još nisu bila dostupna. Međutim, zemlja bi uskoro trebalo da dobije odobrenje za projekte. "Sada, kada je Srbija dobila dodatna sredstva iz Plana rasta kroz isplatu prve rate, projekti koje je Srbija podnela i koje je Komisija pozitivno ocenila moći će da budu upućeni na odobrenje Upravnom odboru Investicionog okvira za Zapadni Balkan", naveo je portparol EK Gijom Mersije. Kosovo, s druge strane, još ne može da dobije sredstva za projekte jer nije ispunilo zakonske uslove za isplatu, budući da još nije ratifikovalo sporazume o zajmovima i kreditima u okviru Plana rasta. "Stoga Kosovo još ne može da koristi sredstva iz Plana rasta. Nadamo se da će se ovo pitanje uskoro rešiti", naveo je portparol Evropske komisije. Kosovo tek treba da ratifikuje sporazume o zajmovima i kreditima u okviru Plana rasta, nakon formiranja novih institucija. To tokom 2025. godine nije bilo moguće zbog političke blokade, koja je kao rezultat imala dva kruga parlamentarnih izbora tokom prošle godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je iskazao poštovanje prema žrtvama genocida u Srebrenici, ali da to političarima u zvaničnom Sarajevu nije dovoljno. On je u intervjuu za Federalnu televiziju (FTV) 26. januara rekao i da je "narodu dovoljno poštovanje prema žrtvama", a da su političari ti koji insistiraju na izgovaranju reči "genocid". "Pognuo sam glavu pred žrtvama, pokazao pijetet i poštovanje, ali to nekima nije bilo dovoljno jer je neko hteo napraviti političku predstavu", rekao je Vučić. Aleksandar Vučić je kao premijer Srbije posetio komemoraciju žrtvama genocida u Srebrenici u julu 2015. godine. Tom prilikom je više učesnika komemoracije napalo je Vučića verbalno i fizički, gađajući ga kamenjem i flašama, nakon čega je napustio događaj. Vučić je u intervjuu za FTV rekao da je ostao pri stavu da se ubistvo više od 8.000 Bošnjaka u Srebrenici 1995. godine ne može nazvati genocidom. "U pitanju je pravno-politička formulacija", rekao je Vučić. Uprkos presudama međunarodnih sudova, zvanični Beograd i vlasti Republike Srpske negiraju da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid nad Bošnjacima već govore o "strašnom zločinu". Za genocid nad najmanje 8.372 Bošnjaka i druge ratne zločine u srebreničkom regionu, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora. Presudama su, pored ostalih, na doživotne zatvorske kazne osuđeni Radovan Karadžić, ratni predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, i glavni komandant Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić. Specijali RSE: Dokumentovanje genocida u Srebrenici

Vozači kamiona iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije nastavili su 27. januara blokade graničnih prelaza za teretni saobraćaj. Nakon što su dan ranije blokirali izlaze, od ponoći je počela i blokada ulaza u ove države Zapadnog Balkana. Vozači blokiraju teretne terminale zbog pooštrenih procedura za ulazak u Šengenski prostor. Oni navode da su procedure sada komplikovanije i da im skraćuju boravak u zemljama Evropske unije. Traže da im se boravak produži na četiri meseca, umesto dosadašnja tri tokom šest meseci. Najavljuju i da će blokade trajati sedam dana ukoliko se prethodno ne pronađe rešenje. 'Šteta 100 miliona evra dnevno'Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je da "zbog birokratskih procedura" i, kako je naveo, neadekvatne reakcije EU o boravku profesionalnih vozača u Šengen zoni, ekonomije Zapadnog Balkana trpe direktnu štetu od oko 100 miliona evra dnevno samo po osnovu izvoza robe. Tokom obilaska graničnog prelaza Batrovci između Srbije i Hrvatske, gde je blokiran teretni saobraćaj i više od 50 kamiona stoji u koloni, Čadež je rekao da trenutna situacija "ugrožava poslovanje hiljada kompanija i stabilnost čitavih lanaca snabdevanja". "To je samo šteta kada je u pitanju izvoz robe. Na to treba dodati i penale i kazne koje proizvodne kompanije plaćaju zbog neisporučene robe, a koje se kreću od 10.000 do 50.000 evra dnevno. Samo iz Srbije u EU izvozi oko 10.000 kompanija, pa je jasno da dolazimo do zaista velikih brojki", rekao je Čadež. Evropska komisija: Radimo na rešenjuPortparol Evropske komisije Markus Lammert izjavio je 26. januara da evropske institucije rade na pronalaženju opcija koje bi omogućile da određeni profesionalci, uključujući i vozače kamiona, ostanu na teritoriji Šengenske zone duže nego što to dozvoljavaju važeća šengenska pravila. "Svesni smo da bi za određeni broj profesionalaca iz trećih zemalja koji nisu prekogranični radnici mogla postojati potreba da ostanu u Šengenskom prostoru duže od 90 dana u roku od 180 dana. To uključuje profesije sa visokom mobilnošću, poput vozača kamiona, ali i sportista i turnejskih umetnika", rekao je Lammert. On je dodao da je Evropska unija svesna zabrinutosti koje su izrazili transportni operateri u regionu, da pažljivo prati situaciju i da je u kontaktu sa partnerima na Zapadnom Balkanu.

Blokade graničnih prelaza za teretna vozila. To je slika koja od 26. januara može da se vidi na više graničnih prelaza u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Povod protestu je već postojeće pravilo po kojem prevoznici ne mogu da borave u šengenskom prostoru duže od 90 dana u toku šest meseci. Predstavnici udruženja prevoznika kažu da već dve godine traže izmenu tog propisa jer zbog prirode posla "90 dana nije dovoljno". Objašnjavaju da je problem za njih postao očigledniji otkako je od oktobra 2025. počela primena digitalne kontrole ulaska i izlaska u Šengen prostor. (Snimatelj: Slaven Miluš, montaža: Ana Toader)

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) izjavio je u ponedeljak da Alijansa od vlasti u Beogradu očekuje odgovornost za dešavanja na Kosovu, uključujući napad u Banjskoj i napade na vojnike KFOR-a tokom nemira u proleće 2023. godine. "Imam lični odnos sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Poznajemo se dugi niz godina. Ali, naravno, očekujemo od njega da utvrdi odgovornost za ono što se dogodilo pre nekoliko godina, i to po dva pitanja. Za oba je obećao potpuno utvrđivanje odgovornosti“, izjavio je Rute. On je ovo izneo obraćajući se Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET), gde je potvrdio podršku dijalogu o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Rute je naglasio i da je NATO posvećen bezbednosnoj situaciji na Zapadnom Balkanu, poručivši da Alijansa neće dozvoliti stvaranje bezbednosnog vakuuma u Bosni i Hercegovini. O Grenlandu i odnosima sa TrampomFokus rasprave na sednici AFET-a bio je i sporazum koji je Rute postigao prošle nedelje sa američkim predsednikom, kojim je, kako je navedeno, omogućeno da Donald Tramp (Trump) odustane od uvođenja carina i preuzimanja Grenlanda. Pred evropskim poslanicima Rute je predstavio dva pravca delovanja kada je reč o bezbednosti Grenlanda i Arktika: kolektivne napore NATO-a na jačanju vojne i ekonomske zaštite od ruskog i kineskog uticaja na Arktiku, kao i bilateralne razgovore između Danske, Grenlanda i Sjedinjenih Američkih Država. Generalni sekretar Alijanse tvrdi da je američki predsednik u pravu po pitanju Arktika. Tvrdi da se radi o pitanje kolektivne odbrane jer se, prema njemu, morski putevi otvaraju. "Kina i Rusija postaju sve aktivnije. Moramo se pozabaviti ovim pitanjem", rekao je Rute. On je potvrdio potpunu posvećenost američkog predsednika NATO-u, a evropskim saveznicima poručio da "mogu samo da sanjaju" da se mogu sami zaštititi bez Sjedinjenih Američkih Država.

Vozači kamiona iz Srbije, BiH, Crne Gore i Severne Makedonije blokirali su u ponedeljak ulazne i izlazne teretne terminale graničnih prelaza u znak protesta zbog novih šengenskih pravila. Protestuju zbog novog sistema ulaska u države EU, navodeći da im skraćuju boravak u zemljama Unije.

Nakon Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije, i Srbija dobija novac iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan. Ali oko 50 mliona evra manje zbog neispunjenih obaveza. Proevropska opozicija zatražila je da se sredstva iz Plana rasta preusmere civilnom sektoru i nezavisnim medijima. Srbija je, za sada, poslednja u nizu država za koje se smatra da su ispunile uslove i preduzele značajne reforme kako bi se uskladile sa standardima EU. Bez sredstava iz ovog paketa za sada su Bosna i Hercegovina i Kosovo. (Snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)

Skidanjem natpisa "DUNP u blokadi", kojom je bila prekrivena ploča sa logom i nazivom Državnog univerziteta u Novom Pazaru, studenti te ustanove na jugozapadu Srbije su nakon godinu dana prekinuli njenu blokadu. Odluka je doneta nakon pregovora sa novom rektorkom Tanjom Soldatović i dogovorima o vraćanju ispisanih studenata i sprovođenju konkursa za angažovanje profesora, koji su prethodnih meseci ostali bez angažmana na tom Univerzitetu. Pojedini studenti su optužili upravu da im je onemogućila upis godine kao vid revanšizma zbog blokada kojima traže odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u Novom Sadu. I pojedini profesori navodili su da su zbog podrške studentskim blokadama i kritike uprave ostali bez posla, što je uprava Univerziteta negirala. Student Enes Džogović zahvalio se građanima koji su im pružali podršku prethodnih godinu dana. "Jedna od stvari koju su nam stalno prebacivali je da nas je malo. Ako nas 50 može više puta Srbiju da probudi, šta tek možemo da uradimo kada nas bude više, a biće nas više", rekao je on i dodao da ovo "nije kraj borbe, već tek početak". Novopazarci su postali jedan od simbola studentskih protesta u Srbiji kada su pešačenjima širom zemlje prenosili poruku jedinstva iz ovog grada sa većinskim bošnjačkim stanovništvom. Blokadu Državnog univerziteta počeli su 26. januara prošle godine i najduže su ostali u blokadi. Studenti drugih fakulteta u Srbiji prekinuli su blokade na početku jeseni. Iako njihove zahteve, koji uključuju i raspisivanje vanrednih izbora, vlast odbija i odbacuje odgovornost za novosadsku nesreću, studenti su rekli da borbu za ispunjenje nastavljaju na druge načine.

Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković upoznao je ambasadora Rusije u Beogradu sa "političko-bezbednosnom situacijom" na Kosovu i kritikovao zakone o strancima i vozilima. Petković je na sastanku sa Aleksandrom Bocan Harčenkom naveo da je "važno da međunarodna zajednica uvidi brojne opasnosti koje proizilaze iz najave o primeni zakona o strancima i vozilima i preduzme konkretne korake u tom pravcu", navodi se u saopštenju iz Vladine Kancelarije za Kosovu. U saopštenju se dodaje da će Beograd nastaviti "da se svim diplomatskim kanalima bori za legitimna prava srpskog naroda na Kosovu kada je reč o ovim, ali i drugim važnim pitanjima od presudnog značaja za život i opstanak srpskog naroda". Kosovski zvaničnici najavili su da će prva faza primene Zakona o strancima i Zakona o vozilima trajati do 15. marta i da predviđa period informisanja građana. Puna primena ova dva zakona će pogoditi pripadnike srpske zajednice koji žive na Kosovu, a koji su do sada vozili automobile sa tablicama nekog grada u Srbiji uz ovlašćenje ili one koji nemaju kosovska dokumenta. Prema zakonima, vozila sa stranim tablicama ne mogu da učestvuju u saobraćaju na Kosovu duže od tri meseca ili na osnovu ovlašćenja, a građani koji nemaju kosovska dokumenta moraće da se prijave za boravišnu dozvolu u roku od 72 sata. Zamenik vršioca dužnosti premijera Kosova Besnik Bisljimi (Bislimi) rekao je da prelazni period pune implementacije zakona treba maksimalno iskoristiti za proces suštinske integracije zdravstvenog i obrazovnog sistema na celoj teritoriji Kosova. Vršilac dužnosti premijera Aljbin (Albin) Kurti izjavio je da će se ovaj proces sprovoditi u koordinaciji sa Evropskom unijom, te da će se u obzir uzeti zabrinutosti nevećinskih zajednica. On nije precizirano koji modeli integracije se razmatraju, te da li će se ona desiti u okviru Zajednice opština sa srpskom većinom, na čemu insistira Beograd. Ova Zajednica je dogovorena u okviru dijaloga Kosova i Srbije kako bi srpska zajednica dobila određeni nivo samoupravljanja. Obrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu i dalje funkcionišu u sistemu Srbije i gotovo su jedine koje kosovske vlasti nisu zatvorile u prethodne dve godine, jer ih Priština smatra paralelnim i ilegalnim. Petković je, kako se navodi u saopštenju Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, ruskog ambasadora upoznao i sa poslednjom rundom dijaloga Beograda i Prištine u Briselu. On je naveo da je "posle brojnih sastanaka u Briselu napravljen značajan korak kada je u pitanju primena Deklaracije o nestalim licima i da je održan prvi sastanak Zajedničke komisije za nestala lica". "Petković je istakao da je tokom dijaloga tražio konkretne i opipljive korake kada je u pitanju formiranje Zajednice srpskih opština", navodi se u saopštenju. Kosovo i Srbija su 22. januara održali prvi sastanak Zajedničke komisije za nestala lica tokom rata na Kosovu, koju predvode glavni pregovarači Besnik Bisljimi i Petar Petković. Ova komisija je predviđena Deklaracijom o nestalim licima, koju su maja 2023. godine usvojili pregovarači na visokom političkom nivou, premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Deklaracija je deo Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa na osnovu predloga EU i strane obavezuje da će dozvoliti pristup svim dokumentima koje poseduju, uključujući one sa oznakom "poverljivo".

Na graničnim prelazima u Srbiji, BiH, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji u ponedeljak u podne počele su blokade, u organizaciji profesionalnih prevoznika. Vozači blokiraju teretne terminale zbog pooštrenih procedura za ulazak u Šengenski prostor.

U kampusu Univerziteta u Novom Sadu održan je protest studenata koji su objavili bojkot nastave na više fakulteta i viših škola u tom gradu. "Povod za protest i bojkot je narušavanje autonomije Univerziteta, nasilje nad studentima Filozofskog fakulteta i slučaj profesorke Jelene Kleut, kojoj je, uprkos jednoglasnoj podršci stručnih i izbornih veća, Senat Univerziteta nezakonito uskratio izbor u zvanje, nakon čega joj je prekinut radni odnos", naveli su studenti koji su pozvali na protest. Većina studenata bojkotuje nastavu na jedan dan, dok su akademci sa Filozofskog fakulteta najavili da će to biti "do daljeg". Na tom fakultetu poslednjih dana uglavnom nema predavanja. Nastavu bojkotuje i deo profesora. Okupljenima na protestu se, pored ostalih, obratila profesorka Filozofskog fakulteta Tanja Todorović koja je ocenila je da bojkot za studente nije bio "prvi izbor", nego "poslenje rešenje" kako bi skrenuli pažnju na svoje zahteve. "Studenti bojkotuju nastavu, ali tek nakon što ih istitucije već jako dugo vremena ignorišu i bojkotuju njihove zahteve". "Naši studenti su postavljali pitanja, čekali su odgovore, podnosili su zahteve, imali su vapaj da ih čujemo i vidimo, ali odgovora s druge strane uglavnom nije bilo, ili ga je bilo na pogrešan način", dodala je. Studenti su tokom protesta obišli više fakulteta. Ispred Ekonomskog, obratio im se dekan tog fakulteta Aleksandar Čučković. Tokom protesta okupljeni su nosili transparente na kojima piše "Jelena je Univerzitet", "Odgovornost" i "Neodustajanje" a preko megafona studenti uzvikuju "Izlazite napolje". Novi talas protesta novosadskih studenata pokrenut je nakon što je profesorki Filozofskog fakulteta Jeleni Kleut uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa. Studenti su zbog toga zatražili ostavke dekana tog fakulteta Milivoja Alanovića i rektora novosadskog univerziteta Dejana Madića, te vraćanje na posao profesorke Kleut. Dok uprava Univerziteta tvrdi da je sve urađeno u skladu sa pravilima, studenti u blokadi navode da je Kleut otpuštena jer ih je podržavala u protestima zbog pogibije 16 ljudi u padu novosadske nadstrešnice. Tokom protesta obratila se i studentkinja Filozofskog fakulteta koja ocenila da profesorka Kleut "nije kažnjena samo zbog svog stava, nego zato što je u tom trenutku ostala bez institucionalne zaštite". "Uprava fakulteta nije stala iza nje. Ćutanje institucije je saučesništvo u sankcionisanju slobodnog mišljenja", kazala je ona. Dodala je da studenti i profesori ne traže nemoguće, nego da fakultet preuzme odgovornost i "javno stane u odbranu akademskih sloboda i pokaže da autonomija nije prazna reč u statutu". Šta se desilo toko protesta na Filozofskom fakultetu?Tokom protesta podrške profesorki Kleut 21. januara policija u opremi za razbijanje demonstracija i izbacila je okupljene studente, profesore i građane sa Filozofskog fakulteta. Nadležni tvrde da je policija postupala "visoko profesionalno i u skladu sa zakonom", dok ih učesnici protesta optužuju za brutalnost i prekomernu upotrebu sile. Pozivanje policije na fakultet od strane dekana pratile su osude dela akademske zajednice, te optužbe za narušavanje autonomije univerziteta. Akademci su gotovo godinu dana blokirali državne fakultete, od decembra 2024, zahtevajući utvrđivanje odgovornosti za pogibiju 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu, te raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu bili su među prvima koji su stupili u blokadu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je jedan formalni zahtev za uspostavljanje strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Američkim Državama vezan za energetiku, dok je drugi politički. "Jedan zahtev svakako vezan za energetiku, a drugi je više političke prirode", rekao je Vučić 26. januara, na beogradskoj televiziji Blic. Detalje nije precizirao. Da su pred Srbiju postavljena "dva formalna zahteva", kako bi otpočeo strateški dijalog sa SAD, Vučić je prvi put pomenuo pet dana ranije, nakon susreta sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom. Od tada se ni zvanični Beograd, ni zvanični Vašington o njima nisu oglasili. Predsedništvo i Vlada Srbije, kao ni američki Stejt department, nisu odgovorili na pitanja RSE o zahtevima. Strateški dijalog, koji SAD vode sa desetinama država sveta kako bi produbile saradnju, obuhvata niz oblasti – od ekonomije, preko bezbednosti, do spoljne politike. Vašington kao jedan od ključnih interesa na Zapadnom Balkanu vidi suzbijanje kineskog i ruskog uticaja. Vučić je rekao da na vanrednoj sednici Vlade Srbije 25. januara nije bilo reči o zahtevima, iako je ranije najavio da će se oni razmatrati na toj sednici. Kako je rekao, o njima će biti reči narednih dana, "čim se to bude pripremilo". Smanjenje energetske zavisnosti Zapadnog Balkana od Rusije našlo se među ciljevima američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojenog polovinom decembra. U istom Zakonu se kao cilj navodi i smanjenje kineskog uticaja u ovoj regiji. Takođe, SAD kao cilj vide i momentalni napredak u dijalogu Srbije i Kosova. SAD, kako je navedeno, treba da podržavaju postizanje konačnog sporazuma Srbije i Kosova, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju. Pokretanje strateškog dijaloga Srbije i SAD najavljeno je u avgustu 2025, ali do njegovog početka do sada nije došlo. Vučić kaže da je ruski udeo u NIS-u vredan oko milijardu evraPredsednik Srbije je izjavio da je ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji kupuje mađarska kompanija MOL, vredan između 900 miliona evra i milijardu evra. On je kazao da je Srbija bila spremna da za taj deo plati duplo. "Mi smo bili spremili novac i dve milijarde evra da platimo. Čak i i da platimo više od toga", ponovio je Vučić na Blicu. Naftna industrija Srbije se početkom 2025. godine našla pod sankcijama SAD zbog većinskog ruskog vlasništva. Vlasti u Beogradu sada se nadaju njihovom ukidanju, nakon dogovora o prodaji ruskog udela u NIS-u mađarskom MOL-u. Vučić je dodao i da "sebi lako objašnjava" zašto ruski udeo u NIS-u nije ponuđen Srbiji, ali da nije želeo da to iznese javno, da ne bi, kako je istakao, ugrozio interese države. "Meni su ti razlozi jasni, nedvosmisleni, razumljivi, ali da li prihvatljivi ili ne, to je druga stvar", kazao je on. Na pitanje u kakvim je odnosima Srbija sada sa Rusijom, Vučić je odgovorio da je u "dobrim". Srbija je nastavila blisku saradnju sa Rusijom, uprkos pozivima da uvede sankcije Kremlju od invazije na Ukrajinu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio je 25. januara da se formira operativni tim i ojačaju kapaciteti da bi Srbija brže napredovala na evropskom putu. Vučić je to predložio na tematskoj sednici Vlade Srbije, kojoj je prisustovao. Za predsednika tog operativnog tima predložio je šefa Misije Srbije pri EU u Briselu Danijela Apostolovića. Naveo je da bi operativni tim trebalo da ima osam do deset ljudi da "svakoga dana može da bude u kontaktu na konferencijskoj vezi". Vučić je to predložio kako bi se ubrzao rad na reformama jer, kako tvrdi, dosadašnje koordinaciono telo nije bilo dovoljno efikasno. Rekao je i da Srbija ostaje na evropskom putu. On je tokom sednice Vlade izneo više kritika na rad pojedinih ministara i direktora javnih preduzeća najavljujući moguće smene. Vučić o odnosu sa SADIako je iz Davosa najavio da će se na sednici razmatrati dva zahteva Sjedinjenih Američkih Država koji bi omogućili početak strateškog dijaloga sa Srbijom, tu temu nije spominjao. Vučić je prethodno za TV Prva rekao da je Sjedinjenim Državama zahvalan za više stvari, između ostalog, navodeći zaustavljanje strateškog razgovora sa Prištinom, operativnu licencu za Naftnu industriju Srbije, za to što nisu Srbiju stavili na "crnu listu" za iseljeničke vize, što je, kako je rekao, bio politički signal. Prošle godine, SAD su preduzele jednu od najoštrijih mera protiv Kosova, suspendujući Strateški dijalog između dve zemlje, zbog postupaka kosovske tehničke Vlade u vreme porasta tenzija u zemlji. Kada je reč o operativnoj licenci, nju je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAK) produžila NIS-u do 20. februara. To je omogućilo nastavak rada ovoim preduzeću pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva Vučić je spomenuo i iseljeničke vize, odnosno da najavu iz januara da administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) obustavlja obradu imigrantskih viza za podnosioce zahteva iz 75 zemalja, među kojima su se našle BiH, Kosovo i Crna Gora, ali ne i Srbija. Vučić o sastanaku evroparlamentaraca i opozicije u SrbijiVučić je 25. januara ocenio i da je sastanak poslanika Evropskog parlamenta tokom posete Srbiji i njegovih političkih protivnika bio "najsmešniji na svetu". Vučić je za TV Prva dodao da mu je mnogo krivo što su "naši ljudi onima što su došli poklonili toliku pažnju". On je nazvao evroparlamentarce potpuno nevažnim ljudima. "Ne slušaju šta im pričaju iz opozicije. A pričaju im sve najgore o Srbiji", rekao je Vučić. On je rekao i da je zahtev opozicije delegaciji evroparlamentaraca za uvođenje personalnih sankcija posebna drskost. Delegacija Evropskog parlamenta bila je u poseti Beogradu od 22. do 24. januara. Delegaciju, koju je predvodila portugalska evroposlanica Marta Temido, nije primio predsednik Vučić, kao ni predsednica parlamenta Ana Brnabić koji su bili van zemlje. Prethodno su i Vučić i Brnabić izjavili da ne žele da se sastanu sa evroparlamentarcima tvrdeći da ih nisu ni obavestili ni pitali o dolasku, što je Evropski parlament demantovao. Petočlana delegacija imala je sastanke sa predstavnicima vlasti, dela opozicije, medija, civilnog sektora i akademske zajednice. Predstavnici proevropske opozicije tražili su od delegacije presumeravanje sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan organizacijama civilnog društva i medijima koji doprinose očuvanju osnovnih ljudskih prava i sloboda. Takođe, zahtevali su i personalizovane sankcije za ljude iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i druge. Evropska delegacija bila je u Srbiji tri meseca nakon što je u Evropskom parlamentu predstavljena Rezolucija u kojoj se govori o polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji godinu dana posle pada nadstrešnice u Novom Sadu i stradanja 16 osoba. Evroposlanici će nakon posete Beogradu podneti izveštaj odboru u Evropskom parlamentu.

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome postoji li trka u naoružanju na Zapadnom Balkanu. Sagovornici su bili dva vojna analitičara – Igor Tabak, analitičar zagrebačkog portala Obrana i sigurnost, i Nikola Lunić, konsultant u oblasti geopolitike i bezbednosti iz Beograda. Bilo je reči o tome da li će Srbija moći za godinu i po dana da udvostruči svoje vojne kapacitete, kao što je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koliko je Hrvatska uspela da obnovi svoje naoružanje otkako je ušla u NATO pakt, odakle oružje nabavlja Srbija, a odakle Hrvatska i da li je na vojnoj paradi septembara prošle godine u Beogradu bilo prikazano oružje koja Srbija tajno uvozi. Razgovaralo se i o tome kakav je značaj dva sporazuma o vojnoj saradnji potpisana prošle godine – jednog između Hrvatske, Kosova i Albanije, a drugog između Srbije i Mađarske – zašto Vučić smatra da sporazum između Hrvatske, Albanije i Kosova direktno ugrožava Srbiju, zašto je Hrvatska oktobra prošle godine uvela obavezno služenje vojnog roka, da li će to uskoro da učini i Srbija i da li su priče o naoružavanju i vojnim savezima u regionu više propaganda namenjena domaćoj javnosti, nego pretnja stabilnosti Zapadnog Balkana.

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome postoji li trka u naoružanju na Zapadnom Balkanu. Sagovornici su bili dva vojna analitičara – Igor Tabak, analitičar zagrebačkog portala Obrana i sigurnost, i Nikola Lunić, konsultant u oblasti geopolitike i bezbednosti iz Beograda. Bilo je reči o tome da li će Srbija moći za godinu i po dana da udvostruči svoje vojne kapacitete, kao što je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koliko je Hrvatska uspela da obnovi svoje naoružanje otkako je ušla u NATO pakt, odakle oružje nabavlja Srbija, a odakle Hrvatska i da li je na vojnoj paradi septembara prošle godine u Beogradu bilo prikazano oružje koja Srbija tajno uvozi. Razgovaralo se i o tome kakav je značaj dva sporazuma o vojnoj saradnji potpisana prošle godine – jednog između Hrvatske, Kosova i Albanije, a drugog između Srbije i Mađarske – zašto Vučić smatra da sporazum između Hrvatske, Albanije i Kosova direktno ugrožava Srbiju, zašto je Hrvatska oktobra prošle godine uvela obavezno služenje vojnog roka, da li će to uskoro da učini i Srbija i da li su priče o naoružavanju i vojnim savezima u regionu više propaganda namenjena domaćoj javnosti, nego pretnja stabilnosti Zapadnog Balkana. Omer Karabeg: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da će Srbija u narednih godinu i po dana udvostručiti svoje vojne kapacitete. Da li je to izvodljivo? Nikola Lunić: To nije realno. Srbija već sada za vosku izdvaja 2,5% svog bruto društvenog proizvoda i teško da može više. Na kraju krajeva, vojna snaga svih zemalja u regionu opada bez obzira na velika sredstava koja se troše na naoružanje. Omer Karabeg: Da li Hrvatska planira značajno uvećanje svojih vojnih kapaciteta? Igor Tabak: Hrvatska je dio NATO saveza, a NATO je pod američkim pritiskom pristao da gotovo udvostruči svoje vojne proračune. Prvo je za sve zemlje NATO-a bio problem dostići 2% izdvajanja bruto društvenog proizvoda za obranu, onda se pristalo na 3,5% za čistu obranu i do 5% kad se uračunaju širi sigurnosni troškovi. Dakle, ako u idućih nekoliko godina skočimo od 2% na 5% BDP-a, onda to znači da će Hrvatska, ali i sve druge NATO članice, radikalno povećavati svoja izdvajanja za obranu. I to nije pitanje utrke u naoružanju na Zapadnom Balkanu, već se odnosi na sve zemlje članice NATO-a. To je trend koji je nedvojben. Na to su pristala sva politička vođstva NATO zemalja. Veliki NATO brod se krenuo okretati teško i nevoljko, ali sad, kad je to krenulo, nema puno stajanja. Oružje i sa Istoka i sa ZapadaOmer Karabeg: Odakle Srbija nabavlja oružje? Nikola Lunić: Srbija je do sada imala, kako su to zvaničnici nazvali, multivektorski pristup. Nabavljala je oružje ne samo iz Rusije i Kine, nego i sa Zapada, pre svega iz Francuske, znači, imala je i zapadnu i istočnu tehnologiju. To je u jednu ruku dobro i korisno, ali je problem za održavanje borbenih sistema u smislu logistike što pokazuje primjer Ukrajine. U tom kontekstu nabavljanje oružja sa svih strana može biti i kontraproduktivno. Omer Karabeg: Odakle Hrvatska nabavlja svoje oružje? Igor Tabak: Hrvatska je jasno svrstana. Mi smo krenuli u prenaouružvanje izbacujući svu staru opremu i kompletno se okrećući zapadnoevropskim i NATO izvorima. Hrvatska se zadnjih petnaestak-dvadesetak godina kontinuirano naoružava u Zapadnoj Evropi i SAD. Time Hrvatska smanjuje logističke troškove koje kolega spominje. Jer logistika je najskuplji dio vojnih stvari, a logistički troškovi će se smanjiti ako imate usklađenu opremu Omer Karabeg: Predsednik Vučić kaže da je Srbija poslednjih godina deo oružja nabavljala u tajnosti. Zna li se koje je to oružje? Nikola Lunić: Videli smo to na vojnoj parade septembra prošle godine. Jedna od tih stvari je rusko oružje, ruski borbeni sistemi za elektronsko i protivelektronsko ratovanje - Moskva, Krasuha itd. koji su dostavljeni, pretpostavljam, vazdušnim letovima, ali se ne zna na koji način jer sasvim sigurno nisu stigli direktno iz Rusije. S druge strane, tajno su nabavljeni i neki složeni i sofisticirani sistemi iz Izraela za koje je javnost saznala tek pred samu vojnu paradu. U ovom trenutku je posebno intenzivna vojna saradnja sa Izraelom, Reč je o uvozu i izvozu oružja na obe strane. To se unekoliko može reflektirati na spoljnu politiku, ali mislim da je to još uvek ograničenog kapaciteta. Vojni savezi?Omer Karabeg: Hrvatska je 18. marta prošle godine potpisala sa Albanijom i Kosovom Deklaraciju o suradnji na području obrane i sigurnosti, a Srbija je dvadesetak dana nakon toga 1. aprila potpisala sa Mađarskom Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti odbrane. Da li se ova dva ugovora mogu smatrati vojnim savezima? Igor Tabak: Hrvatska je prije desetak godina potpisala sa Srbijom gotovo identičan ugovor kao ovaj koji vi spominjete. Da li se i to može smatrati obrambenim savezom? Ja mislim da nema ništa normalnije od obrambene suradnje među susjedima. A činjenica da se sporazum Hrvatske sa Srbijom ne primjenjuje je možda veći izvor zabrinutosti nego činjenica da je Hrvatska potpisala takve ugovore praktički sa svim ostalim zemljama u susjedstvu. Jer Hrvatska nastoji biti konstruktivna. Hrvatska je priznala Kosovo kao suverenu i samostalnu državu i biće joj drago pomoći u sigurnosnoj stabilizaciji ove regija koja je zadnjih desetljeća vidjela dosta problema. I bio bi red da se kao regija konačno prestanemo pojavljivati na kartama nestabilnosti. Nikola Lunić: To nisu nikakvi vojni savezi. U tom pogledu to su bezsadržajni dokumenti. U Deklaraciji Zagreba, Prištine i Tirane eksplicitno piše da ona ne stvara nove međunarodnopravne ili međuvladine obaveze među državama potpisnicama, niti utiče na njihove postojeće obaveze sa drugim zemljama. To dovoljno govori o vrsti savezništva. Takvi sporazumi su unutrašnjepolitički dokumenti koji služe da se napravi kohezija biračkog tela i da se eventualno dobije na nekakvom rejtingu. Paradoksalno je što je u reakciji na Deklaraciju Hrvatske, Kosova i Albanije Ministarstvo spoljnih poslova Srbije izdalo saopštenje u kome, pored ostalog, postavlja pitanje zašto je Srbija isključena iz bilo kakvih pregovora o kolektivnoj bezbednosti u regionu. To pitanje je Ministarstvo spoljnih poslova trebalo postaviti vrhovnoj vlasti u Beogradu, odnosno svom premijeru i predsedniku. Zašto je Srbija isključena? Jedan od osnovnih razloga je poverenje. Umjesto da upravo sada kada, vlada globalna geopolitička histerija, jačamo poverenje kako bismo gradili, naizgled neverovatna i nemoguća, bezbednosna savezništva da bismo opstali u ovom nesigurnom vremenu, mi kreiramo virtuelnu bezbednosnu trku u naoružanju koju naši budžeti ne mogu da izdrže i koja sasvim sigurno nije potrebna ovom reginu. Vučićevi strahoviOmer Karabeg: Predsednik Srbije Vučić doživeo je Deklaraciju o vojnoj saradnji Hrvatske, Albanije i Kosova kao direktnu pretnju Srbiji. On je to nekoliko puta ponovio. Može li ta saradnja ugroziti Srbiju? Igor Tabak: Hrvatska na dnevnoj razini surađuje s Albanijom u NATO okviru jednako kao sa Mađarskom, Rumunjskom, Bugarskom, Grčkom, Sjevernom Makedonijom i Crnom Gorom. To je okvir u kojem je Srbija odlučila ne sudjelovati. Kad se to zna, vjerujem da je čitava ta priča jako drukčija od onoga kako se predstavlja iz Beograda. Nama je jako čudno slušati sve te stvari i uspoređivati ih s našim dnevnim iskustvima funkcioniranja u zajedničkim savezničkim partnerskim okvirima. Nikola Lunić: Ponekad se naša elita izgubi u prošlosti, u nekoj nezavršenoj istoriji i onda na osnovu emocija daje izjave koje ne odgovaraju realnosti. Ukoliko saradnja Hrvatske, Kosova i Albanije generiše nekakvu opasnost za Srbiju, onda je NATO sasvim sigurno izvor bezbednosnih problema za Srbiju. Hrvatska je već odavno prenela deo svog suvereniteta na NATO i Evropsku uniju u bezbednosnom i svakom drugom pogledu. I ne samo Hrvatska, deo svog suvereniteta preneli su na NATO i Crna Gora i Makedonija. Ponekad se na to zaboravlja i onda se pojedini političari vole igrati rizika i uspoređivati vojnu snagu između zemalja bivše Jugoslavije. To je sada neuporedivo jer kao što Beograd 1989. nije shvatio šta u geopolitičkom kontekstu znači pad Berlinskog zida, pa je kao noj držao glavu u pesku, tako i danas, čini mi se, slabo shvata kakve se promene dešavaju. Srbija treba praviti saveze, a najbolji i najčvršći savezi su sa komšijama u regionu. Ukoliko se naše spoljne politike približe, to će biti benefit za celi region, a ne samo za jednu zemlju. Omer Karabeg: Šta Srbija očekuje od sporazuma sa Mađarskom o strateškoj saradnji u oblasti odbrane? Nikola Lunić: Srbija nikada nije imala preterano veliku vojnu saradnju sa Mađarskom. Potpisivali smo okvirne sporazume i memorandume o vojnoj saradnji koji nisu rezultirali strateškom saradnjom. Ponavljam, mi moramo biti usmereni jedni na druge. Mnogi će to videti kao utopiju, ali smatram da bi najbolji bezbednosni savezi bili oni između država bivše Jugoslavije bez obzira što sada između političkih elita vladaju određeni animoziteti. Ono što je najveća opasnost za destabilizaciju regiona nisu same zemlje regiona jer one nemaju kapacitet da se međusobno ugroze, već kreiranje geopolitičkog vakuuma u regionu u kojem bi velike sile nastojale da ostvare svoje sopstvene interese preko zemalja u regionu. Bitno je da ne dozvolimo da postanemo alat u tuđim rukama. Igor Tabak: Hrvatskoj je potpuno OK da svi naši susjedi međusobno surađuju. Pa makar to bile i EU kandidatkinje koje tvrde da su neutralne, a naoružavaju se bog zna s koje strane. Suradnja Mađarske i Srbije ne da nam nije problem, nego je dobro došla. Ovih dana se iz francuskih izvora čulo da čitav niz NATO i EU zemalja nastoji Srbiju uvezati u razne programe suradnje ne bi li se time izbjegle čudne situacije u koje se Beograd periodički dovodi. Time bi se podigla sigurnost regije i smanjio rizik od konflikta. To je ono što u krajnjoj liniji vidimo i u odnosima Mađarske i Srbije, Bugarske i Srbije, Rumunjske i Srbije, Grčke i Srbije. To je, u stvari, aktivnost kojom Europska unija nastoji srediti svoje dvorište, pa time i hrvatsko susjedstvo. Vojska kao vaspitač?Omer Karabeg: Hrvatska je krajem oktobra prošle godine donela odluku o ponovnom uvođenju obaveznog služenja vojnog roka. Zašto je to uradila? Igor Tabak: Ima tu više razloga. Jedan od češće spominjanih je najava povratka vojnog roka u Srbiji. S druge strane, sada svi gledaju Ukrajinu i manjak ljudi u vojnim operacijama. Evropska unija je u više navrata raspravljala o mogućem aspektima pomoći Ukrajini. Hrvatska sudjeluje u koaliciji voljnih koja se formirala u kontekstu evropske pomoći Ukrajini. Sve je to dovelo do preispitivanja vlastitih vojnih kapaciteta u klasičnom, konzervativnom smislu – koliko je vojnika potrebno da se rasporede na granici pri tome zaboravljajući na policiju koja je možda i brojnija od vojske i koja kontroliše naše šengenske granice. Onda su se ljudi krenuli sjećati svoje mladosti kad su služili vojsku, pa bi htjeli da im mlade odgaja netko drugi, a ne roditelji i škola, vojska im dođe kao netko tko treba tjerati mlade da ustaju rano i da ih uči kako namještati krevet. To je bio koloplet razloga koji su utjecali da Hrvatska napravi taj korak kao da je granična zemlja sa Rusijom ili Bjelorusijom. A opća obveza služenja vojnog roka je zastario sustav čije će se mane ponovno pokazati na isti način kao što su bile vidljive prije nego što je Hrvatska taj sustav zamrznula krajem 2007. godine. Omer Karabeg: U Srbiji se dugo najavljuje uvođenje obaveznog vojnog roka. Može li se očekivati da će sada i Srbija nakon Hrvatske doneti tu odluku? Nikola Lunić: Političari to najavljuju, ali ja sam skeptičan iz prostog razloga što je u Srbiji duboka politička i društvena kriza koja se neće rešiti bez vanrednih izbora koji se najavljuju za kraj godine. Ne verujem da će vlast uvesti obavezni vojni rok pre izbora jer bi to generisalo još veću opstrukciju i bunt u narodu, posebno među mladim ljudima. Kada se zalažu za uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, političari veoma često koriste argument vaspitanja mladih. Biću jasan – vojna obuka nikad nije bila vaspitavanje. To je uvek bio dril i obuka koja nema apsolutno nikakve veze sa vaspitavanjem. Kada je reč o stručnom kontekstu, za 75 dana, koliko bi trajao obavezni vojni rok u Srbiji – 60 dana obuke i 15 dana vojnih vežbi – može se izvesti samo opšta vojna obuka bez imalo mogućnosti da se regruti obuče u nekim specijalističkim veštinama. A, kao što smo vidimo iz ukrajinskog rata, rat je evaluirao u takvom smeru da su svakoj vojsci neophodne specijalističke veštine koje se za 75 dana ne mogu steći. Neodrživa neutralnostOmer Karabeg: Da li se trka u naoružanju na Zapadnom Balkanu, stvarna ili virtuelna, može svesti na rivalstvo između Srbije i Hrvatske? Igor Tabak: Mislim da ne. Jer Hrvatska sve što radi u obrani mora uvelike objašnjavati i usklađivati sa saveznicima. A naši saveznici nisu samo u regiji, nisu samo naši susjedi. Hrvatska je ušla u dvije velike asocijacije – Europsku uniju i NATO – koje su potpuno promijenile karakter naših odnosa. Naša kompletna logistika je okrenuta na tu stranu. Sa europskim zemljama rade se zajedničke nabave streljiva i razvoj novih tehnologija u sklopu europskog razvoja obrane. Nama je trenutačno problem kako doći do zajedničkih europskih sredstava i kako našu malu i skromnu obrambenu industriju uvezati u europske projekte, na koji način joj osigurati pristup NATO i EU novcima da bi mogla razvijati napredne tehnologije. To su izazovi koji su puno širi od naših odnosa bilo sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom ili Slovenijom. To su naši problemi. A susjedstvo je, nažalost, nestabilni okvir iz kojeg bismo najradije iskoračili u nešto pristojnije, normalnije da se možemo stvarno koncentrirati na ove bitne stvari. Nikola Lunić: I ja mislim da ne postoji rivalstvo između Srbije i Hrvatske u naoružavanju. Ne mogu isključiti da u glavama nekih ljudi to postoji, ali objektivno sagledavajući situaciju i geopolitiku regiona mislim da ne samo ne postoji, nego i da ne bi ni trebalo da postoji. Mi bismo se trebali kompatibilno razvijati, možda čak imati neke zajedničke integrisane sisteme. Jer sadašnji tehnološki razvoj je takav da Srbija samostalno ne može odgovoriti na sve bezbednosne rizike. Hrvatska to radi kroz organizaciju NATO, a Srbija je izabrala virtuelnu i neodrživu vojnu neutralnost koja u ovakvim vremenima može predstavljati egzistencijalnu opasnost ne samo za državu, nego i za naciju. Ukoliko se pogrešno percipiraju bezbednosni problemi, onda se moraju snositi i posledice. Za Beograd je u ovom trenutku strateški važno da reši normalizaciju odnosa sa Prištinom. To je još više važno Zapadu, odnosno Evropskoj uniji. Zašto? Zato što je Zapad želeo da vidi Kosovo kao jedinstveni slučaj. Međutim, Kosovo je očigledno postalo presedan u međunarodnim odnosima koji se sada pojavljuje širom planete. Moramo videti da li smo posvećeni Vestfalskim postulatima – suverenitetu i teritorijalnom integritetu. Beograd ne sme da vrluda u spoljnoj policiji. Ne sme da se sakriva ispod kamena što je ovih dana preporučio predsednik Vučić. Nego upravo suprotno – treba da jasno stavi do znanja koje su nam vrednosti, koji su nam principi i da na tome ustraje bez obzira na cenu. PropagandaOmer Karabeg: I na kraju, da li su sve te najave o kupovini oružja i svi ti sporazumi o vojnoj saradnji više namenjeni domaćoj javnosti, nego što će to stvarno biti realizovano? Igor Tabak: Ja mislim da tu treba jako ozbiljno sagledati stvari. Ova jesen donijela je famoznu vojnu paradu u Beogradu koju su jako pažljivo gledali svi susjedi, a posebno sve članice NATO i Evropske unije. Na njoj se vidjelo puno ruske vojne tehnike, čak i bjeloruske, vidjela se i kineska i izraelska vojna tehnika. Za NATO i Europsku uniju Bjelorusija i Rusija su pod sankcijama, a Kina je direktan trgovinski i ekonomski takmac. Takve suradnje stavljaju Srbiju van potencijalnog EU članstva. I Izrael je za mnoge EU države problematičan. Hrvatska je u jednom momentu razmišljala o kupovini borbenih aviona iz Izraela, pa se onda jasno pokazalo koliko je to nesklopivo sa NATO kontekstom. Znate, neutralnost je jako dobra kad ju se deklarira, ali da bi neutralnost imala svoj smisao sve okolne zemlje moraju je priznati kao stvarno stanje. Bojim se da status Srbije, kao, ako se ne varam, jedine europske države koja nije uvela sankcije Rusiji govori nešto drugo. I stvara problem povjerenja za sve ostale koji su u nekim drugim kontekstima. I to je regionalni problem. Nikola Lunić: Mislim da u svemu tome što se radi oko naoružavanja i vojne saradnje ima propagande za domaću javnost. Jer, govorim o Srbiji, organizovati vojnu paradu i sajam naoružanja u roku od tri dana sasvim sigurno znači da se promovišu kohezija i političko jedinstvo. Međutim, to je delimično i percepcija geopolitičke nestabilnosti i mešanja velikih sila i spoljnih igrača, u ovom slučaju Turske, u prilike na Balkanu. Jer kad ministar spoljnih poslova Turske otvoreno i eksplicitno poziva na islamsko ujedinjenje, onda to izaziva određenu vrstu zebnje da bi se to moglo eventualno odraziti i na naš region.

Mlekare u Srbiji pune su, neke su obustavile otkup zbog viška na tržištu, dok je uvoz sireva veći nego ikada. Troškovi proizvodnje mleka su oko 45 centi, otkupljivači ga plaćaju isto ili manje, a trgovine prodaju i po ceni od 1,3 evra.