Srbija se pridružila šemi jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), saopštila je Evropska komisija (EK). Radi se o sistemu koji omogućava da bankovne transakcije u evrima funkcionišu isto kao domaće uplate, bez obzira da li se novac šalje unutar iste države ili u drugu evropsku zemlju. Odluku je donelo Evropsko veće za plaćanja. Srbija je ušla u geografski opseg SEPA u maju 2025. godine. Srbija je sada peta zemlja iz grupe država u procesu proširenja Evropske unije koja se pridružila SEPA sistemu. Od država regiona, u ovaj sistem su već uključene Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija. Iz država Istočnog partnerstva, Moldavija je takođe deo SEPA sistema. "Ovo će učiniti transakcije u evrima između ovih banaka i Evropske unije pouzdanijim, bržim i jeftinijim, potencijalno uštedivši do 400 miliona evra za pojedince i preduzeća. Za mala i srednja preduzeća, to će takođe pojednostaviti međunarodne transakcije i olakšati veću prekograničnu trgovinu", navodi se u saopštenju EK. SEPA je uvedena za kreditne transfere 2008. godine, praćena direktnim zaduživanjem 2009. godine, a u potpunosti je implementirana do 2014. godine u eurozoni. Zahvaljujući Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), korisnici mogu vršiti bezgotovinska plaćanja u evrima bilo gde u Evropskoj uniji – i u brojnim zemljama izvan EU – na brz, siguran i efikasan način, isto kao u okviru sopstvene zemlje. Usklađeni standardi u svim SEPA zemljama eliminisali su razlike između domaćih i prekograničnih plaćanja. SEPA omogućava brze i standardizovane transfere u evrima i koristi se za obične uplate, za gotovo trenutno slanje novca, kao i za automatsko zaduživanje računa.

Ministarstvo pravde Srbije nije ni potvrdilo ni demantovalo za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je Uglješa Mrdić, parlamentarac iz redova vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) imenovan za člana Radne grupe formirane nakon negativnog mišljenja Venecijanske komisije o izmenama pravosudnih zakona. Te izmene pet zakona, koje je kritikovao deo stručne javnosti, ali i Evropska unija, inicirao je upravo Uglješa Mrdić, pa su po njemu kolokvijalno poneli ime "Mrdićevi zakoni". Informaciju o njegovom imenovanju u Radnu grupu za usklađivanje sa preporukama Venecijanske komisije objavio je magazin "Nedeljnik". RSE je kontaktirao Uglješu Mrdića, ali on nije želeo da govori. U međuvremenu, Visoki savet tužilaštva je u Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) u Beogradu uputio pet tužilaca. Vraćanje tužilaca čija su privremena upućivanja prerano okončana jedna je od devet preporuka koje je Venecijanska komisija, ekspertsko telo Saveta Evrope, uputila Srbiji nakon što je vladajuća većina u januaru donela sporne izmene seta pravosudnih zakona. Izmene je kritikovala Evropska unija, iz koje je stiglo upozorenje da bi Srbiji mogla biti uskraćeno 1,5 milijardi evra sredstava iz Plana rasta. Brisel do sada nije doneo zvaničnu odluku o zamrzavanju sredstava. Državni zvaničnici najavili su da bi preporuke Venecijanske komisije mogle biti usvojene pre juna, kada bi Srbiji trebalo da bude isplaćen deo EU novca. Upućivanje tužilaca"To je formalno ispunjenje obaveza Venecijanske komisije, ali ne i sadržinsko", kaže za RSE Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji, komentarišući sednicu Visokog saveta tužilaca. Ovo telo, koje čini 11 članova, je na sednici 4. maja donelo odluku o upućivanju pet tužilaca u Tužilaštvo za organizovani kriminal. Na istoj sednici upućen je i jedan tužilac u Tužilaštvo za ratne zločine, dvoje u beogradsko Više javno tužilaštvo, a izabrana je i tužiteljka za vezu sa Eurodžastom, agencijom Evropske unije za pravosudnu saradnju u krivičnim stvarima. Nakon što su "Mrdićevi zakoni" stupili na snagu početkom februara, iz tužilaštava su povučeni tužioci koji su ranije bili upućeni u te institucije, što je deo bio tih zakonskih izmena. Tako je TOK ostao bez četvoro tužilaca koji su radili na važnim predmetima, poput istrage o mogućoj korupciji vlasti u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je u novembru 2024. poginulo 16 ljudi. Takođe, povučena je i tužiteljka Irena Bjeloš, koja je vodila istragu u slučaju zaplene pet tona marihuane pronađene na imanju člana vladajuće stranke u selu "Konjuh" u centralnoj Srbiji. Oni su povučeni, jer izmene legislative predviđaju da odluku o njihovom upućivanju donosi Visoki savet tužilaštva, a ne kao pre Vrhovni javni tužilac. Na sednici Višeg javnog tužilaštva u martu ovo četvoro tužilaca – Aleksandar Isalović, Aleksandar Barac, Dragoljub Miladinović i Irena Bjeloš – nisu dobili neophodnih osam od 11 glasova. Dva meseca kasnije, Isailović i Miladinović su odlukom istog tela vraćeni u Tužilaštvo za organizovani kriminal, dok Irena Bjeloš i Aleksandar Barac, koji je radio na slučaju "Nadstrešnica", nisu dobili dovoljno glasova. 'Obezbedili broj, a ne efikasnost'Potpredsednik Saveta Miroslav Đorđević je nakon glasanja izrazio zadovoljstvo što "smo pokazali javnosti u Srbiji da smo u stanju da legitimne razlike ostavimo po strani zarad višeg interesa, javnog tužilaštva i naše Republike". "Danas smo uradili dobru stvar. Ojačali smo tri javna tužilaštva – TOK i više nego što su prvobitna upućivanja prestala. Mislim da smo adekvatno odgovorili tom delu preporuka Venecijanske komisije", rekao je Đorđević 4. maja. Vesna Rakić Vodinelić, međutim, kaže da činjenica da nisu vraćeni tužioci koji su radili na predmetima poput "Nadstrešnice" i "Konjuh" ne ukazuje da su upućivanja urađena kako bi rad TOK-a bio efikasniji. "Visoki savet tužilaštva je vodio računa o tome da vrati dovoljan broj tužilaca u TOK i da se time opravdaju, ali nisu vratili one koji su zaista mogli obezbediti efikasno vođenje postupka", kaže Rakić Vodinelić, te dodaje: "No, mislim da Venecijansku komisiju to neće toliko interesovati, nego pre svega da li je taj broj takav da TOK, makar u teoriji, može da nastavi da radi." Pitanje je, dodaje Vesna Rakić Vodinelić, kakva će biti sudbina Udarne grupe za slučaj "Nadstrešnica", a koja je rasformirana u septembru 2025. godine. Naime, rad na ovom predmetu prebačen je isključivo na tužilački tim, nakon što su direktor policije, direktor Poreske uprave i direktor Uprave za sprečavanje pranja novca povukli saglasnost za učešće u Udarnoj grupi. Šta je rekla Venecijanska komisijaEkspertska grupa Venecijanske komisije je 24. aprila donela hitno mišljenje o izmenama pet pravosudnih zakona. Ovo telo Saveta Evrope ocenilo je, između ostalog, da su "Mrdićevim zakonima" uklonjene prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva, te da je pre njihovog donošenja bilo neophodno organizovati ozbiljnu javnu raspravu, konsultacije sa relevantnim akterima i temeljnu procenu uticaja. Umesto toga, izmene su donete po ubrzanoj proceduri, koju je inicirao Uglješa Mrdić u parlamentu. Izmene zakona usvojene su nakon što su mesecima unazad najviši državni zvaničnici, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandom Vučićem, napadali Tužilaštvo za organizovani kriminal zbog više predmeta koje vodi protiv predstavnika vlasti, među kojima je i postupak protiv aktuelnog ministra kulture Nikole Selakovića za zloupotrebu položaja u slučaju "Generalštab". Šta su rekli zvaničnici SrbijePredsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je 5. maja da će srpski zvaničnici imati još jedan krug konsultacija sa Venecijanskom komisijom o setu pravosudnih zakona i da će što pre biti usvojene preporuke ovog tela. "Ja se nadam da to svakako može da bude pre juna", rekla je Brnabić za Radio televiziju Srbije. Vesna Rakić Vodinelić kaže da se ne može predvideti kojim putem će vlast u Srbiji ići kada je reč o ispunjenju preporuka. "Te preporuke su tako jasne i kratke da je to već moglo da se uradi, međutim verovatno je bila namera da se tome da nekakav tok i u tom slučaju, naročito u izvršnim telima poput Ministarstva pravde, postoji određena doza kontrole", kaže sagovornica RSE. Upitna sredstva iz EU fondovaSporne izmene zakona dovele su u pitanje i sredstva koje je Evropska unija predvidela za Srbiju u okviru Plana rasta. Srbija iz ovog paketa ima pravo na ukupno 1,6 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. Međutim, portparol Evropske komisije Markus Lamer izjavio je 4. maja da Brisel "kontinuirano procenjuje da li su ispunjeni relevantni uslovi za podršku u okviru finansijskih instrumenata EU". Srbija je iz prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta u januaru dobila nešto više od polovine namenjenih sredstava, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri. Umesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion evra. Zajedno sa sredstvima iz predfinansiranja, ukupna suma koju je Srbija do sada dobila iz Plana rasta iznosi 167,59 miliona evra.

Iseljavanje celog sela zbog rudnika uglja. To bi, prema planovima državne Elektroprivrede, uskoro trebalo da bude realnost za oko 800 meštana sela Dubravica, u istočnoj Srbiji. "Strašna je pretpostavka da mi sutra moramo da napustimo mesto življenja gde smo rođeni, da izbrišemo sav trag našeg postojanja", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dejan Životić čija porodica u ovom selu, kaže, živi od njegovog nastanka. Na nacrt prostornog plana, koji podrazumeva otvaranje državnog kopa uglja "Zapadni Kostolac" i izmeštanje sela, reagovali su i ekološki aktivisti jer se Srbija obavezala da će do 2050. godine da ukine proizvodnju struje na ugalj. "Mi ćemo izgubiti poljoprivredu, zdrava, živa sela koja su vrlo produktivna. Ovo je neisplativo", smatra Zvezdan Kalmar iz nevladinog Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR). Prema zvaničnim podacima, više od 60 odsto Dubravice čini poljoprivredno zemljište, a 17 odsto zauzimaju šume. Iz Elektroprivrede Srbije (EPS) za RSE navode da je otvaranje novog kopa uglja na tom mestu neophodno jer rezerve presušuju i nema dovoljno uglja za postojeće termoelektrane. Planira se da novi kop bude glavni izvor snabdevanja ugljem u Srbiji. "Strategija razvoja energetike predviđa korišćenje uglja kao energenta sve do 2050. godine", navode u EPS-u. Iz međunarodne Energetske zajednice i Evropske unije nisu odgovorili na upit RSE o ovim planovima. Srbija se, i kao kandidatkinja za članstvo u EU, u procesu pridruživanja obavezala do 2050. godine izbaci ugalj iz upotrebe zbog posledica koje rudnici uglja ostavljaju na životnu sredinu. Srbija sada od uglja koji se koristi u termoelektranama dobije oko 70 odsto električne energije. Planovi o izmeštanju selaU nacrtu prostornog plana za basen uglja u Kostolcu, koji je objavila državna Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, predviđeno je da se selo Dubravica i potencijalno selo Batovac izmeste zbog novog rudnika uglja. U planu navode da će rudnik potencijalno imati uticaj na još jedno naselje i izvorište vode u tom regionu u kasnijim fazama razvoja kopa. Započinjanje otkopavanja uglja planirano je za 2031. Procene su da će u prvoj fazi moći da se iskopa oko tri miliona tona uglja, a u kasnijim fazama i do osam miliona tona. Poređenja radi, na postojećem kopu "Drmno" 2025. proizvedeno je više od 10 miliona tona uglja. Iz Elektroprivrede Srbije za RSE navode da očekuju usvajanje prostornog plana nakon čega se proglašava "javni interes na površini koja je zahvaćena planom" i "počinje sa sprovođenjem plana eksproprijacije" za projekat. Na pitanje RSE u vezi sa uticajem rudnika na okolna mesta, iz EPS-a kažu da je u okolini budućeg kopa "predviđen monitoring kvaliteta vazduha, formiranje zaštitnih zelenih pojaseva, smanjenje emisije prašine i mere zaštite od buke". "Planom je predviđena i sanacija zemljišta i postepena rekultivacija terena nakon završetka radova", tvrde u EPS-u. Prema navodima tog preduzeća, procenjena vrednost projekta je 350 miliona evra i on je neophodan "zbog dugoročnog snabdevanja" termoelektrana. Prema njihovim navodima, postojeće rezerve na Površinskom kopu Drmno nisu dovoljne za nastavak rada četiri bloka u termoelektranama i trajaće do 2037. "Zato se planira da 'Kostolac Zapad' (novi rudnik) bude glavni izvor snabdevanja ugljem", piše u odgovoru. U planu o izgradnji kopa se navodi i da su meštani Dubravice anketirani povodom preseljenja i da im je ponuđeno individualno preseljenje, odnosno da za svoja imanja i kuće dobiju novčanu naknadu ili kolektivno, formiranje novog naselja u kom bi živeli. Međutim, u anketi je učestvovalo samo 20 odsto vlasnika kuća i imanja, navodi se u dokumentu državne Agencije za prostorno planiranje i urbanizam i EPS-a. Prinudno raseljavanjeZoran Đokić jedan je od onih koji nije želeo da učestvuje u anketi i protivi se preseljenju zbog rudnika uglja. U Dubravici ima dva domaćinstva i oko četiri hektara zemlje. "Živim ovde od rođenja, meni novac (za preseljenje) ništa ne znači", kaže on za RSE. On kaže da je do sada održano više javnih prezentacija projekta, ali da se meštani nadaju da se oni ipak neće realizovati. "Drže nas u neizvesnosti, niti da gradimo nešto niti da obnavljamo", kaže on dodajući da do sada nisu dobili nikakve konkretne informacije i ponudu oko preseljenja. Đokić kaže da ne razume zašto se razvija projekat koji bi "izbrisao" njegovo selo. "Ne vidim svrhu projekta koji je vezan za ugalj koji treba da se izbaci (iz upotrebe)", kaže on. Njegov komšija Dejan Životić deli njegovo mišljenje. "Niko od nas nije pomislio da će u 21. veku da bude interno raseljeno lice bez ratnih dejstava", smatra on. U Dejanovoj kući živi četiri generacije, a kuću je gradio njegov deda. Osim kuće, ima zemlju i voćnjak. "Mi smo za to nasleđe svi vezani emotivno", kaže on. Dubravica ima i spomen park posvećen borcima u Prvom i Drugom svetskom ratu, crkvu i više kuća koja su pod zaštitom kao kulturno dobro. Problem zagađenja i isplativostiZvezdan Kalmar iz organizacije CEKOR smatra da plan izgradnje novog rudnika uglja ima više problema. "Taj projekat je u direktnom konfliktu sa obavezama koje je Srbija preuzela vezano za dekarbonizaciju, sa tim dolazi i ekonomski problem – uvođenje ugljeničke takse", kaže Kalmar. Od 2026. kompanije iz Srbije koje izvoze proizvode u Evropsku uniju plaćaju takse na zagađenje (ugljeničke takse). Uvođenje te takse utiče i na preduzeće Elektroprivreda Srbije koje takođe deo proizvedene struje izvozi u EU, a proizvodnja struje u Srbiji se najvećim delom bazira na eksploataciji uglja. Kalmar smatra da Srbija otvara novi rudnik uglja umesto da ulaže u nove izvore energije, poput hidrocentrala. Kaže i da postoji zabrinutost kako će rudnik uticati na okolna sela. "Uticaji ugljenokopa na okolinu su mnogo veći od nekoliko stotina metara, zbog raspršivanja prašine, samozapaljivanja uglja, presušivanja podzemnih voda, uticaj teških metala", kaže on. Kalmar ističe da postoji praksa u Srbiji da se, iz finansijskih razloga, ne iseljavaju sva sela koja su pod uticajem rudnika, što ljude ostavlja da žive u veoma lošim uslovima. RSE je 2023. bio u selu Drmno, u istočnoj Srbiji, nadomak kopa uglja. Meštani su tada pokazivali napukline na kućama izazvanim vibracijama iz rudnika i svedočili o velikom zagađenju vazduha na tom području. Kalmar takođe sumnja u planove EPS-a da radi rekultivaciju zemljišta na prostoru gde je bio rudnik uglja. "To nikad do sada nije urađeno", tvrdi on. Izgradnja novog rudnika uglja u Srbiji nije jedini projekat koji je u suprotnosti sa planovima da se prekine sa proizvodnjom i eksploatacijom ove rude. Pre dve godine u Srbiji je pušten u rad novi blok Termoelektrane na ugalj "Kostolac" (B3), na kome je bila angažovana kineska kompanija "CMEC". Vlada Srbije nazivala ga je "najvažnijim projektom" kada je energetski sistem Srbije u pitanju iako je isplativost projekta, za koji je Srbija podigla kredit, upitna imajući u vidu planove o gašenju termoelektrana na ugalj. Kredit za ovu izgradnju zaključen je na osnovu Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji Srbije i Kine iz 2009. godine, što znači da za projekat nije sproveden javni tender, već se realizovao na osnovu dogovora dve zemlje. Upotreba uglja u Srbiji i EUEnergetski sistem Srbije u velikoj meri oslonjen je na ugalj i od njega primarno zavisi proizvodnja struje. Strategijom razvoja energetike u Srbiji do 2050. predviđeno je da se ugalj postepeno zamenjuje drugim izvorima energije, kao i vetroelektranama, solarnim elektranama, dodatnim kapacitetima u hidroelektranama. Procena je da će se potreba za ugljem do 2040. godine prepoloviti u odnosu na 2021. godinu. Istovremeno, u strategiji se navodi da postojeće rezerve uglja, uključujući i novi rudnik, mogu da obezbede rad termoelektrana do 2050, "a u slučaju potrebe i nakon toga". Sa druge strane, prema podacima Evropske unije, proizvodnja uglja u tom bloku rapidno opada u skladu sa direktivama EU o smanjenju emisija štetnih gasova. Potrošnja uglja u EU sada iznosi samo jednu trećinu nivoa iz 2010. godine, navode iz Agencije EU za životnu sredinu.

U selima kod Mladenovca u blizini Beograda obeležava se tri godine od ubistva devetoro i ranjavanja 12 ljudi. U školskom dvorištu u Duboni, vence i cveće polažili su članovi porodica stradalih, meštani i potpredsednica Vlade Srbije i ministarka privrede Adrijana Mesarović. Na maksimalnu kaznu zatvora od 20 godina osuđen je tada dvadesetjedogodišnji meštanin Uroš Blažić koji je, prema presudi, 4. maja pucao iz automatskog oružja na tri različite lokacije u selima Malo Orašje i Dubona. Na kaznu od 20 godina osuđen je i njegov otac Radiša Blažić zbog posedovanja nelegalnog oružja koje je njegov sin koristio za izvršenje zločina. U Malom Orašju ubijeni su Nikola Milić (14), Aleksandar Milovanović (17), Marko Mitrović (18), Lazar Milovanović (19), Nemanja Stevanović (21) i Petar Mitrović (25) koji je preminuo u bolnici skoro dva meseca nakon zločina. U Duboni su ubijeni brat i sestra Milan (22) i Kristina Panić (19) i Dalibor Todorović (24). Zločin je počinjen dan nakon masovnog ubistva u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u centru Beograda kada je maloletni učenik očevim pištoljem ubio devetoro vršnjaka i školskog čuvara. Vlast je nakon masovnih ubistava pojačala prisustvo policije u školama i pozvala građane da predaju oružje. Na poziv dela opozicionih stranaka, širom zemlje održavani su protesti pod nazivom "Srbija protiv nasilja", zbog nezadovoljstva reakcijom države nakon dva masovna ubistva.

Radule Stević je na Kosovu lice sa poternice, nakon što je optužen za umešanost u oružani napad u Banjskoj. Za Sjedinjene Američke Države je pod sankcijama, zbog veza sa Milanom Radoičićem i Zvonkom Veselinovićem i optužbi za organizovani kriminal i korupciju. A za Srbiju je biznismen, sa firmom na severu Kosova, i vlasnik luksuznih stanova u Beogradu. Stevićeva firma "Rad 028" je vlasnik dva stana i četiri garaže u naseljima Dedinje i Beograd na vodi, pokazuju podaci iz katastra koje je analizirao Radio Slobodna Evropa (RSE). Stanovi i garaže su, prema proceni zasnovanoj na tržišnim cenama nekretnina u Beogradu, vredni više od milion i po evra. Ko boravi u ovim nekretninama, RSE nije uspeo da utvrdi. Policija i Više javno tužilaštvo u Beogradu ne odgovaraju na pitanja – imaju li saznanja da se Stević, koji je po zahtevu Prištine na međunarodnoj poternici, nalazi u Srbiji i da li je pod istragom za Banjsku. Na pitanja RSE, do objave teksta, nije odgovorio ni Stević. Pitanja su poslata na mejl adresu firme "Rad 028" i na Stevićev broj telefona, registrovan u Srbiji, koji je i dalje aktivan. Ko je Radule Stević?Stević je u javnosti predstavljan kao biznismen sa severa Kosova, sa građevinskim firmama u Zvečanu. Firme su registrovane i u kosovskom i u srpskom sistemu, a Stević je, putem tendera, godinama dobijao unosne poslove milionskih vrednosti – i iz Beograda i iz Prištine. Dok je Kosovo prestalo da mu dodeljuje poslove nakon američkih sankcija, tenderi iz Srbije su se nastavili. Prema optužnici Kosova za oružani napad u Banjskoj, Stević je putem svojih firmi pomagao Milanu Radoičiću da opere novac. Odnosno, kako se navodi u optužnici, da "prihode stečene kriminalnim aktivnostima pretvori u imovinu" i da "prikrije njihovo poreklo". Za pranje novca, koje se Steviću stavlja na teret, na Kosovu je zaprećena kazna do deset godina zatvora. Optužnicom su obuhvaćene i Stevićeve firme na Kosovu i u Srbiji. Navodi se da je o poslovanju Stevićevih firmi odlučivao Milan Radoičić, koji je pranjem novca dobio veliku moć i kontrolisao sever Kosova kroz kriminalne aktivnosti. A Radoičić, koji je po sopstvenom priznanju organizovao napad na kosovsku policiju u selu Banjska u septembru 2023, na Kosovu se tereti za terorizam i teška dela protiv ustavnog poretka. Odnosno, da je "šef terorističke grupe" koja je pokušala da sever Kosova, naseljen srpskom većinom, nasilno i pod teškim naoružanjem pripoji Srbiji. U napadu u Banjskoj je ubijen jedan kosovski policajac, a potom su u razmeni vatre ubijena i trojica napadača srpske nacionalnosti. Na Kosovu je 24. aprila stigla i prva presuda za Banjsku – dvojica optuženih su dobili doživotni zatvor, a jedan je dobio kaznu od 30 godina zatvora. Više od 40 ostalih optuženih nisu dostupni kosovskom pravosuđu. Stan u Beograd na vodiNa sedmom spratu jednog od solitera u naselju Beograd na vodi, smešten je stan od 54 kvadrata u vlasništvu firme "Rad 028" Radula Stevića. Firma u toj zgradi ima i garažu, pokazuje katastar. Ovo luksuzno naselje, izniklo na bespravno srušenim kućama uz obalu Save, proteklih godina važi za jedno od najskupljih u Beogradu - sa cenama kvadrata od četiri do deset hiljada evra. Vrednost stana i garaže Radula Stevića procenjuje se na oko 280 hiljada evra. Stevićeva firma je, do septembra 2024. godine, bila vlasnik još jednog stana i garaže u Beogradu na vodi. Na firmu "Rad 028" vodio se stan od oko 90 kvadrata i garaža - u jednoj od luksuznih zgrada koja ima svoj bazen, teretanu, igraonicu. Podaci iz katastra pokazuju da stan sada ima novog vlasnika, ali nije jasno da li je prodat ili poklonjen. Stan na Dedinju u blizini Veselinovićeve vileKao vlasništvo firme "Rad 028" upisani su i stan od oko 250 kvadrata i tri garaže u jednoj zgradi u naselju Dedinje. Procenjena vrednost ovih nekretnina je veća od 1,2 miliona evra. Dedinje je još jedno od luksuznih beogradskih naselja - sa brojnim vilama, ambasadama i objektima pod državnom zaštitom. Balkanska istraživačka mreža (BIRN) objavila je da je Milan Radoičić imao prijavljeno prebivalište u ovom stanu, koji se zvanično vodi na Stevićevu firmu. A u komšiluku tog stana, nalazi se i vila sa bazenom u vlasništvu Žarka Veselinovića, brata Zvonka Veselinovića, i njegove supruge. Do skoro je ova vila bila imovina firme "Inkop", čiji su vlasnici braća Veselinović. Njihov poslovni partner u "Inkopu" bio je Milan Radoičić. Iz vlasništva "Inkopa" i njegovih ćerki firmi izašao je u oktobru 2023, nakon što je javno priznao da je organizator oružanog napada u Banjskoj. Zvonku i Žarku Veselinoviću je poklonio svoj udeo. I Veselinovići su, kao i Radoičić i Stević, pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država, koje ih sumnjiče za veze sa međunarodnim organizovanim kriminalom. Srbija se, međutim, na te optužbe, kao ni na međunarodne sankcije, ne obazire. Baš kao što ignoriše presudu i optužnicu na Kosovu za napad u Banjskoj. Gde je Radule Stević?Za Radulom Stevićem je na Kosovu izdata međunarodna poternica. Na poternici su se našli svi optuženi za Banjsku, na čelu sa Milanom Radoičićem. Radoičić se nalazi u Srbiji, sa prijavljenom adresom u Beogradu. Vlasti u Srbiji odbijaju da Radoičića izruče Kosovu i poručuju da će mu suditi "srpski sudovi", dok ih kosovski zvaničnici optužuju da mu pružaju zaštitu. A da li je i Radule Stević u Srbiji, nema zvanične potvrde. Međutim, njegov se potpis našao na jednom dokumentu, predatom institucijama Srbije u avgustu 2025. godine. Tada je Radule Stević podneo zahtev Agenciji za privredne registre da na Kosovu, u Zvečanu, otvori još dva ogranka svoje firme – za trgovinu na veliko hemijskim proizvodima i žitaricama. Šta radi Stevićeva firma?Iako su Stević i njegova firma "Rad 028" na optužnici Kosova, ona nastavlja da posluje u sistemu Srbije. Tokom 2025. godine, firmi je dodeljeno više od 30 poslova, vrednih oko 6,5 miliona evra – uglavnom vezanih za građevinske projekte u srpskim sredinama na Kosovu, pokazuju podaci portala javnih nabavki koje je analizirao RSE. Stevićeva firma je ugovore sklapala sa Privremenim opštinskim organima, osnovanim po zakonima Srbije. Oni su na Kosovu, u srpskim sredinama, funkcionisali do 2024. godine, a nakon toga su ih kosovske vlasti zatvorile, uz obrazloženje da su ilegalni. Privremeni organi su, međutim, nastavili svoj rad sa alternativnih lokacija u pograničnim gradovima u Srbiji. Oni za RSE ne odgovaraju po kojim kriterijumima dodeljuju poslove Stevićevoj firmi i kako se ti projekti realizuju – budući da su kosovske vlasti u prethodne tri godine obustavile građevinske projekte koje finansira Srbija, uz obrazloženje da nemaju dozvole kosovskih institucija. Na pitanja nisu odgovorili ni Vlada Srbije i njena kancelarija za Kosovo. Četiri ugovora su zaključena u 2026. godini. Pored sanacije crkve u selu Žerovnica, kod Zvečana, firmi "Rad 028" poverena je i nabavka novogodišnjih paketića za đake osnovnih škola na Kosovu, kao i sanacija sportskog terena i igrališta u Severnoj Mitrovici. Ti poslovi su vredni više od 520 hiljada evra. A tokom 2025. godine, sa ovom firmom ugovoreni su poslovi vredni oko šest miliona evra - izgradnja kuća za socijalno ugrožene u nekoliko opština na Kosovu, renoviranje škole u Zvečanu, bolnice u Lapljem Selu. Obrazovne i zdravstvene institucije u mestima sa srpskom većinom i dalje funkcionišu u sistemu Srbije. RSE nije mogao da utvrdi da li su svi ovi ugovori i realizovani – odnosno, da li su kuće zaista izgrađene, a javni objekti renovirani. Iz tenderske dokumentacije koju je analizirao RSE, vidi se da je "Rad 028" sarađivao sa nekoliko firmi koje se pominju u kosovskoj optužnici za Banjsku, kao i da su novac za različitu opremu – poput mašina, dobijali optuženi za napad na kosovsku policiju i članovi njihovih porodica. U sistemu Kosova, Stević je imao dve građevinske firme sličnog naziva - RAD D.O.O. i RAD P.T.P. Ove firme su osvajale tendere do decembra 2021. kada se Stević, zajedno sa njima, našao pod američkim sankcijama. Na kosovskim tenderima je, od 2018. do 2021. godine, dobio poslove vredne oko pet miliona evra. Usluge njegove firme su tada, uglavnom, koristile opštine sa srpskom većinom na severu, koje funkcionišu u kosovskom sistemu - Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok.

Koalicija za slobodu medija u Srbiji, koju čini više novinarskih udruženja, pozvala je nadležne institucije da hitno i efikasno istraže sve napade, pretnje i pritiske na novinare. Zahtev je upućen 3. maja, na Međunarodni dan slobode medija. Koalicija u saopštenju ocenjuje da Srbija ovaj dan dočekuje kao zemlja u kojoj je bavljenje novinarstvom sve opasnije, a institucije sve pasivnije. Ukazuju da posebno zabrinjava odnos policije prema novinarima i novinarkama. Koalicija podseća da je, od marta do kraja decembra 2025. godine, Nezavisno udruženje novinara Srbije zabeležilo 77 slučajeva napada od strane policije, neosnovanog privođenja i legitimisanja, kao i nereagovanja policije kada se nađe na licu mesta. "Od tog broja, 26 slučajeva odnosilo se na novinarke. U više od 30 fizičkih napada bilo je uključeno postupanje policijskih službenika", navela je Koalicija. Ocenjuju i da su pretnje i nasilje prema novinarima postali gotovo svakodnevica. "Verbalni napadi visokih državnih funkcionera i poslanika vladajuće stranke na novinare i medije stvaraju atmosferu linča i podstiču nasilje kroz narative koji ih kriminalizuju", upozorava se u saopštenju. Na ovogodišnjoj listi indeksa medijskih sloboda u svetu, koju objavljuju Reporteri bez granica, Srbija se nalazi na 104. mestu - među najgore plasiranim evropskim državama. "Zahtevamo od nadležnih institucija da hitno i efikasno istraže sve napade, pretnje i pritiske na novinare i medijske radnike, obezbede odgovornost policijskih službenika koji su napadali, privodili, legitimisali ili nisu zaštitili novinare na zadatku, da prestanu sa praksom targetiranja kritičkih medija i novinara, da obezbede transparentno postupanje tužilaštava i sudova u slučajevima napada", saopštila je Koalicija za slobodu novinara. Traže i da se hitno usvoje i sprovedu mere za poboljšanje ekonomskog položaja novinara, zaštitu radnih prava i jačanje lokalnih medija. "Niske zarade, izostanak naknade za prekovremeni rad, nepoštovanje radnog vremena, nesigurni ugovori i stalna neizvesnost u pogledu opstanka medijskih kuća dovode do iscrpljivanja profesije i odlaska sve većeg broja ljudi iz novinarstva", ocenjuju. Koalicija je ukazala da sloboda medija ne može postojati tamo gde su novinari fizički ugroženi, ekonomski iscrpljeni, institucionalno nezaštićeni i stalno izloženi pritiscima, kao i da napadi na novinare nisu samo napadi na pojedince i redakcije, već napadi na pravo građana da znaju. Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), NUNS, Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija "Lokal Pres", Slavko Ćuruvija fondacija i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija "Nezavisnost".

Odavanjem pošte stradalima obeležava se treća godišnjica masovnog ubistva u beogradskoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Devetoro đaka i školskog čuvara je 3. maja 2023, u vreme nastave, ubio maloletni učenik te škole - pucajući na njih iz očevog pištolja. Ranio je petoro đaka i nastavnicu. Ubijeni su: Mara Anđelković, Bojana Asović, Angelina Aćimović, Ana Božović, Adriana Dukić, Ema Kobiljski, Katarina Martinović, Sofija Negić, Andrija Čikić i Dragan Vlahović. Članovi porodica, prijatelji i drugi građani odaju poštu ubijenima - paljenjem sveća i polaganjem venaca i cveća. Kod škole je u 8.40, što je vreme kada je zločin počinjen, počelo i upisivanje u Knjigu sećanja. Poštu stradalima odao je i predsednik Vlade Srbije Đuro Macut, zajedno sa ministrima. On je položio venac ispred škole i upisao se u Knjigu sećanja. A na poziv studenata u blokadi i zborova, građani su se okupili kod Pravnog fakulteta, gde su održali 16 minuta tišine, u znak sećanja na poginule u padu nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici - nesreće koja je pokrenula talas masovnih antivladinih protesta. Potom su se uputili ka osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", kako bi odali poštu žrtvama masovnog ubistva. Deo Ulice kralja Milutina, u kojoj je škola, zatvoren je za saobraćaj i pretvoren u "prostor tišine". Celodnevni komemorativni program organizuje se i u parku Tašmajdan. Maloletnom počiniocu masovnog ubistva ne može da se sudi, jer je u to vreme imao manje od 14 godina. Postupak se vodi protiv njegovih roditelja. U toku je ponovljeno suđenje pred Višim sudom u Beogradu, nakon što je Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu kojom su osuđeni na višegodišnje kazne zatvora. Dan posle masovnog ubistva u školi u Beogradu, 4. maja 2023, dvadesetjednogodišnji Uroš Blažić ubio je devetoro i ranio trinaestoro, uglavnom mladih ljudi, u selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca. U Srbiji se 3. i 4. maj obeležavaju se kao Dani sećanja na žrtve masovnih ubistava. Ambasador Evropske unije (EU) u Srbiji Andreas fon Bekerat izrazio je solidarnost EU povodom godišnjice masovnih ubistava. "Danas i sutra nastavljamo da budemo solidarni sa porodicama, bližnjim i zajednicama žrtava tregedija u školi Ribnikar, Duboni i Malom Orašju", napisao je fon Bekerat na mreži Iks. On je rekao da "misle na izgubljene živote i na zauvek promenjene porodice tokom tih dana". "Sećanje na žrtve će zauvek ostati i biće poštovano", napisao je ambasador EU u Srbiji. Ministarstvo prosvete je ove godine preporučilo osnovnim i srednjim školama da se učenici ne ocenjuju od 4. do 8. maja, kada se obeležava Nedelja sećama i zajedništva. Tokom naredne sedmice, škole širom Srbije će organizovati aktivnosti kako bi se izrazilo poštovanje prema žrtvama.

"Bojim se inflacije jer se i sada sve teže živi." Beograđanka Jelena Ninić radi u administraciji jedne privatne kompanije. Samo u poslednjih godinu dana je, kaže, sa svog spiska mesečnih troškova precrtala brojne stavke. "Pre svega one koje su zadovoljstvo – pozorište, restoran, neko putovanje. Sve je manje para za to. Polako se svodi na plaćanje računa i hrane. I to je to", kaže Ninić za Radio Slobodna Evropa (RSE). Inflacija, recesija, zaustavljanje privrednog rasta. To je potencijalni domino efekat energetske krize zbog rata na Bliskom istoku na koji upozoravaju Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka. Od kraja februara traju sukobi koji su počeli nakon američko-izraelske vojne operacije u Iranu, a potom i iranskih napada na susede i blokade Ormuskog moreuza. Kroz taj pomorski prolaz transportuje se oko 20 odsto svetske nafte. Uprkos povremenom otvaranju, uglavnom je blokiran, što remeti globalne tokove energenata. Takođe, utiče i na njihovu cenu. Rat pogađa globalnu ekonomiju u kumulativnim talasima, upozorava Svetska banka. "Prvo kroz više cene energije, zatim veće cene hrane i, konačno, veću inflaciju", objašnjava glavni ekonomista Svetske banke Indermit Gil u izveštaju od 28. aprila. Ova organizacija prognozira da će energenti u 2026. biti skuplji za 24 odsto, a roba za 16 procenata. Što sukobi budu duži, to će kriza biti veća, upozoravaju. Države širom sveta donose mere kako bi ublažile posledice. U Srbiji, Vlada cene zauzdava smanjenjem akciza na gorivo, priznajući da to nije održivo na duge staze. Kakva je reakcija Srbije?Smanjenje akcize na gorivo je privremena mera, a prema poslednjoj odluci Vlade Srbije, trajaće do 8. maja. Takođe, od 2022. na snazi je Uredba o ograničenju cene goriva. Nedeljno se određuje maksimalna cena za dizel i BMB 95 benzin. Iz Vlade Srbije nisu odgovorili na pitanja RSE kako će se dalje produžavanje ovih mera odraziti na državne finansije i da li se prave procene posledica inflacije ukoliko mere budu ukinute. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je početkom aprila ocenio da će biti mnogo problema, ali da će država "gledati da bude odgovorna". Strah od oskudiceGrađani Beograda sa kojima je RSE razgovarao u većini kažu da su svesni egzistencijalne neizvesnosti i potencijalnih većih poskupljenja ako bliskoistočna kriza potraje. "Ne mogu unapred mnogo da štedim", kaže Beograđanin Vojin Smiljanić. Objašnjava da platom može sebi da obezbedi "pristojan život". "Ako krene sve jako da ide gore (cene), smanjiću potrebu za onim troškovima bez kojih se može", kaže Smiljanić. Dodaje da je za njega hrana najskuplja stavka u budžetu. "Otići ćete u radnju i naći majicu za 1.000 - 1.500 dinara (oko 10, 12 evra). U prodavnici od tog novca jedva da možete jedan ručak da napravite", objašnjava i dodaje da će biti teško ako hrana dodatno poskupi. Njegov sugrađanin, Marko Stanimirović kaže da već sada primećuje poskupljenja. "Znam koliko izdvajam za manje-više iste stvari i skuplje je. Ako bude još poskupljivalo, mogu samo da se našalim i kažem – pare nisu problem, para nema." Svetska banka u poslednjem izveštaju navodi da će krizom najteže biti pogođeni "najsiromašniji, koji najveći deo svojih prihoda troše na hranu i gorivo". U Srbiji prosečna plata i pre krize nije pratila prosečne troškove života. Ekonomista i autor publikacije "Makroekonomska kretanja u Srbiji" Saša Đogović za RSE ocenjuje da će aktuelni problemi dodatno uticati na kupovnu moć građana. "Kad poskupe energenti, poskupljuje i sve drugo", kaže. Đogović objašnjava da je smanjenje akciza goriva privremeno ublažilo skok cena, ali da je pitanje koliko država može da drži tu meru. "Postoji opasnost da Srbija, ako energetska kriza ne bude prevaziđena, posegne za ukidanjem mere smanjenja akciza, da vrati na staro i da dođe do veće inflacije", kaže Đogović. Država je tako, objašnjava, samo za tri, četiri meseca odložila neizbežno. 'Sat otkucava', upozorava UNUjedinjene nacije više puta su od početka sukoba na Bliskom istoku, upozoravale na probleme sa hranom. U snabdevanju i u cenama. Prehrambena industrija naročito je ranjiva tokom energetskih kriza. Poljoprivreda, procesi proizvodnje i prerade hrane, transport - sve zavisi od električne energije i goriva. Iz Ujedinjenih nacija objašnjavaju da su transporti, koji su iz Zaliva krenuli pre krize, već stigli na svoja odredišta te da je svet tokom aprila ušao u fazu kada će snabdevanje početi da se smanjuje. "Sat otkucava za globalne prehrambene sisteme", poručuju iz UN. Ima li Srbija dalji plan?Ministar finansija Siniša Mali rekao je da su dosadašnje mere pokazale da država nije prebacila teret na građane. "Neke zemlje su celokupno povećanje cene sirove nafte prebacile na krajnjeg kupca, znači na građane, dok Srbija to nije uradila", rekao je ministar nakon sastanka sa čelnicima MMF-a 16. aprila u Vašingtonu. Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, s druge strane, poručile su državama da ne preduzimaju opšte mere fiskalne podrške za energetiku kako bi ublažile porast cena. Umesto toga predlažu ciljane, privremene mere pomoći najugroženijim građanima i domaćinstvima. Srbija ih, za sada, ne najavljuje. "Ako pokušavate da ublažite šok tako što ga veštački održavate, završićete sa još većom inflacijom", upozorio je u aprilu direktor za fiskalnu politiku MMF Rodrigo Valdes. Komentarišući takve sugestije, ministar Siniša Mali rekao je da će i o tome razgovarati sa MMF-om "u nedeljama koje dolaze". Za Radio Slobodna Evropa iz Ministarstva finansija nisu odgovorili na pitanje koje bi konkretne mere najugroženijima mogle da se primene u Srbiji. U projekciji MMF-a iz aprila, za Srbiju se predviđa manji privredni rast, a veća stopa inflacije u odnosu na procente projektovane početkom godine. "Situacija nije sjajna", smatra ekonomista Saša Đogović. "Ona ovako deluje stabilno, ali kad se se zaore, kada pogledate situaciju u budžetu - prilive i rashode - ukazuje na to da će doći do otkazivanja ili pauziranja investicija, osim nekih ključnih, poput EXPO izložbe koja će biti u Beogradu naredne godine", objašnjava. Srbija inače ima budžetski deficit zbog čega je, smatra Đogović, potrebna odgovorna makroekonomska politika. On navodi da je moguć sporiji privredni rast ukoliko dođe do značajnijih poskupljenja koja će uticati na kupovnu moć građana. Svetska banka ocenjuje da će svi "tržišni šokovi" naročito teško pasti ekonomijama u razvoju kao i onima koje se već "bore sa velikim dužničkim teretom". Pojedini građani strahuju i od gubitka posla. Jasmina Terzić, frizerka jednog beogradskog salona za RSE kaže da cene svojih usluga retko menjaju. "A za to vreme cene robe koju nabavljamo stalno rastu. Ali trudimo se da ih ne pratimo već da, koliko god možemo, držimo iste cene svojih usluga", objašnjava. Dodaje da joj je ranije iskustvo tokom ekonomskih kriza pokazalo da se mušterije prvo odreknu usluga frizera ako su primorani da štede. "Ali, guramo i nadamo se da ćemo i sada opstati", kaže. Da li se i na koji način država priprema za potencijalno veći inflatorni skok i druge negativne posledice, za RSE nisu odgovorili iz Ministarstva finansija i Vlade Srbije. Kako je u EU?U prvih mesec dana rata na Bliskom istoku, gorivo je značajno poskupelo. U velikom broju zemalja EU, cena koja dolazi do krajnjeg kupca na pumpama, slobodno se formira na tržištu. Ali i u EU se donose mere kako bi amortizovale negativne posledice rasta cena energenata. Češka je, tako, posle velikog skoka u martu, privremeno uvela kontrolu cena i marži. Nemačka je smanjila porez, a benzinskim stanicama uvela je ograničenje da cene dizela i benzina mogu da se menjaju jednom dnevno. Ima i ciljanih mera. Francuska je obezbedila podršku sektorima transporta, ribarstva i poljoprivrede. U Grčkoj je Vlada odlučila da subvencioniše dizel i đubrivo za poljoprivrednike. Prema podacima statističke baze Evropske unije, Eurostat, najveći porast cena goriva u martu zabeležen je u Letoniji (21%), Švedskoj (20,4%) i Češkoj (19,4%). Svetska banka je u izveštaju krajem aprila objavila da će projektovani rast cena energenata od 24 procenata biti najviši od ruske invazije na Ukrajinu, 2022. Pored toga predviđa se i rast cena đubriva plemenitih i osnovnih metala, poput aluminijuma, bakra i kalaja. Međunarodna agencija za energetiku (IEA) redovno podseća na preporuke za ublažavanje pritiska na potrošače koje je objavila 20. marta. Među merama koje predlaže su rad od kuće gde god je moguće, smanjenje ograničenja brzine na autoputevima, podsticanje na veće korišćenje javnog prevoze, izbegavanje avio prevoza onda kada postoje alternativne opcije. Izvršni direktor IAE, Fatih Birol ocenio je u intervjuu za britanski Guardian da će ova naftna kriza "zauvek promeniti" industriju fosilnih goriva. "Vaza je razbijena, šteta učinjena. Biće veoma teško ponovo sastaviti delove. Ovo će imati trajne posledice po globalna energetska tržišta u godinama koje dolaze", kaže. Direktor Međunarodne agencije za energetiku veruje da će visoke cene okrenuti zemlje u razvoju na korišćenje uglja, što ne ide u korist nastojanjima da se smanji emisija štetnih gasova. Energetska kriza 2026, otvorila je i sve češće pozive na ulaganje u obnovljive izvore energije i druga alternativna rešenja u zamenu za fosilna goriva.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će prvu fazu brze saobraćajnice "Vožd Karađorđe", koja prolazi kroz Šumadiju, graditi kineska kompanija Šandong. "U narednih deset dana potpisaćemo komercijalni ugovor sa Šandongom", rekao je Vučić 2. maja za tabloidnu TV Informer. Kazao je i da je ugovor za izgradnju 90 kilometara puta u "najnaseljenijem delu Šumadije" vredan oko milijardu i trista miliona evra. "Kreće se se u radove i za najduže četiri godine imaćemo brzu saobraćajnicu", izjavio je Vučić. Reč je o saobraćajnici čija je gradnja najavljena još 2019. godine i koja bi trebalo da se proteže u pravcu istok-zapad U maju 2020, Vlada Srbije je ovaj projekat proglasila projektom od posebnog značaja za državu. Kompanija Šandong (China Shandong International Economic and Technical Cooperation Group Ltd) je 2021. dobila posao u Srbiji na izgradnji saobraćajnici Požarevac–Golubac. Taj posao vredan 337 miliona evra ugovoren je bez tendera, direktnom pogodbom, na osnovu međudržavnog sporazuma. Rokovi su pomerani više puta. Poslednja najava je da će ta saobraćajnica biti gotova do kraja 2026. Među podizvođačima, koje kineski izvođač samostalno bira uz formalnu saglasnost države, bila je i firma Inkop iz Ćuprije u vlasništvu Milana Radoičića i braće Zvonka i Žarka Veselinovića. Sva trojica su od 2021. na listi sankcija Sjedinjenih Američkih Država, pod optužbama za organizovani kriminal i korupciju. Radoičić je u oktobru 2023, nakon što je preuzeo odgovornost za oružani napad grupe Srba u Banjskoj, na Kosovu, u kojem je ubijen kosovski policajac, izašao iz suvlasništva Inkopa i svoj deo preneo braći Veselinović. U njihovom vlasništvu je i firma Novi Pazar-put koja je bila podizvođač na brzoj saobraćajnici od Valjeva do Lajkovca, koju je takođe gradio Šandong. Posao je bio vredan 158 miliona evra, a većim delom je finansiran zajmom kineske Eksim banke. Zbog zaduživanja i poslova sa Kinom, koji se u izveštajima međunarodnih organizacija opisuju kao netransparentni i da ostavljaju prostor za korupciju, Srbija se više puta našla i na meti kritika Evropske unije, čija članica teži da postane.

Ministar za evropske integracije u Vladi Srbije Nemanja Starović izjavio je da će preporuke Venecijanske komisije o setu pravosudnih zakona biti "u potpunosti primenjene", kao i da će se o tome raspravljati na sednici republičkog parlamenta do kraja maja. "Mi intenzivno radimo na tome, formirana je Radna grupa i tokom maja će biti u potpunosti primenjene sve preporuke Venecijanske komisije", rekao je Starović za Radio-televiziju Srbije (RTS) 2. maja. Venecijanska komisija je 24. aprila ocenila da se nedavnim izmenama seta pravosudnih zakona u Srbiji uklanjaju prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva. Ovo ekspertsko telo Saveta Evrope izdalo je Srbiji devet preporuka kako da otkloni nedostatke. Evropska unija traži od Srbije da u potpunosti primeni sve preporuke Venecijanske komisije u vezi sa pravosudnim zakonima i da istovremeno obustavi primenu ovih zakona do njihove izmene. "Kolege iz Evropske komisije u ovom smislu kucaju na otvorena vrata", uverava Starović. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Srbija neće primati finansijska sredstva iz Plana rasta dok su ti zakoni na snazi. Iz sredstava Plana rasta Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. Sporni, takozvani "Mrdićevi zakoni", usvojeni u januaru ove godine. Za Evropsku uniju predstavljaju korak unazad u integracionom procesu Srbije ka EU, uz upozorenje da ograničavaju nezavisnost pravosuđa.

Na nalepnice "Studenti pobeđuju" stigao je odgovor "Srbija pobeđuje". Lepe ih i prelepljuju, postavljaju i skidaju protivnici i pristalice vlasti širom Srbije u iščekivanju vanrednih parlamentarnih izbora. Iako nisu još raspisani, na terenu kao da je počela kampanja. A beogradske fasade preplavili su i uvredljivi grafiti protiv učesnika blokada, odnosno studenata i rektora Beogradskog univerziteta. Njima se "blokaderi" i rektor optužuju za terorizam i ustaštvo. Posle više dana na smirivanje strasti pozvao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, postavljajući pitanje i svojima "mora li nalepnica na nalepnicu". A samo je nekoliko dana trebalo da na studentsku poruku "Studenti pobeđuju", pristalice vlasti odgovore svojom "Srbija pobeđuje". Za psihološkinju Anu Mirković to je posledica društvene bipolarnosti i "copy-paste" mehanizma poslednjih godinu i po dana. "Šta god da krene od mladih, odmah se na neki način kopira od predstavnika režima i vladajuće stranke", kaže ona. Studenti u blokadi zahtevaju raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora što vlast do sada nije prihvatila. Nakon stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu krajem 2024, studenti u blokadi pokrenuli su masovne proteste i blokade svojih fakulteta. Zahtevali su krivičnu i političku odgovornost za novosadsku tragediju, a nezadovoljni odgovorom vlasti zatražili su i izbore. Kampanja i pre kampanjeNa više od 100 štandova u 54 grada studenti u blokadi su 29. aprila delili 400 hiljada nalepnica sa natpisom "Studenti pobeđuju". Sofija, studentkinja beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) rekla je za RSE da je ta poruka usmerena ka građanima koji vide da su neophodne promene u društvu. "Koji se sa nama bore kako bi do tih promena došlo. I naravno okrenuta je predstojećim izborima za koje ne znamo kada će biti", navela je. Upitana za kontra akciju "Srbija pobeđuje" kaže da se kao odgovor na nju pojavila poruka da Srbija pobeđuje kada studenti pobeđuju. "Tako da je to naša poruka na njihovu – 'Srbija pobeđuje uz studente'", dodala je. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 30. aprila apelujući na "smirivanje strasti" pozvao na iznošenje programa, izlaženje sa štandovima, tribine. "Ali nemojte da pozivate na ubistvo, da pozivate na nasilje. Pitam i ove moje mora li nalepnica na nalepnicu, uvreda na uvredu", poručio je Vučić. Dan kasnije je na Vučićevom Instagramu objavljena poruka "Srbija pobeđuje". Takođe je predsednik Srbije 29. aprila, kada su studenti delili nalepnice, objavio na svom Instagramu da "veruje u Srbiju i živi za Srbiju koja pobeđuje". Zatim su aktivisti SNS-a u pojedinim gradovima, poput Kraljeva u centralnoj Srbiji, izlazili sa transparentima "Srbija pobeđuje" nasuprot studentskim štandovima. U tom gradu se nakon celodnevnog verbalnog koškanja dve grupe, uveče pojavila policija koja je okružila grupu studenata i građana. Psihološkinja Ana Mirković kaže da se u plakatima "Srbija pobeđuje" vidi pečat SNS-a po estetici jer je to nacionalno obojen dizajn. Dodaje da dovoljno liči na studentsku poruku i da time malo i zbunjuje građane. "Mislili su da je Srbija 'iznad' studenata jača, komunikacijski snažnija poruka", kaže Mirković. Etikete "ustaše" i "teroristi"Na beogradskim fasadama učestalo se ispisuju i grafiti kojima se protivnici vlasti nazivaju ustašama i teroristima. Ne koriste se termini studenti već blokaderi. "Užasno su agresivne poruke, užasno su degradirajuće, uznemirujuće. Ispred moje zgrade sve je iscrtano, ispisano tim grafitima", navela je Ana Mirković. Psihološkinja Mirković kaže da se partija, koja je 14 godina na vlasti, umesto da se bavi promocijom svojih rezultata i postignuća, odlučuje za strategiju minimiziranja, nipodaštavanja, vređanja i zlostavljanja druge strane. "Na taj način se diskredituje ličnost, to je vrlo agresivna komunikacija, na taj način se pravi kontekst u kome je dozvoljeno takve ljude kažnjavati svako na svoj način". Nije poznato ko su autori grafita, a SNS nije odgovorio na upit RSE kakav je njihov stav o takvoj vrsti poruka. Ana Mirković kaže da se ne koristi termin "studenti" jer emocionalna reakcija na taj pojam teško da može da bude negativna. Dok je, kako navodi, mnogo zgodnije diskreditovati poziciju rektora, koji ima i kapacitet da se prepozna kao lider. "Diskreditujući rektora oni posredno diskredituju i studente i univerzitet, ali čak i tom sloju ljudi koji podržava režim, na jedan podnošljiviji način" dodala je. Rektor Vladan Đokić podržao je studentske zahteve i blokade, poput mnogih univerzitetskih profesora. Đokić je početkom aprila rekao da je spreman da prihvati predsedničku kandidaturu ukoliko studenti i građani budu tražili od njega takav angažman. Na drugoj strani, predsednik države Aleksandar Vučić poručio je da će prihvatiti kandidaturu za premijera samo ako istraživanja budu pokazala da ne postoji drugo rešenje za njegovu stranku. Ovo je njegov drugi predsednički mandat i po Ustavu više nema pravo da se kandiduje za tu funkciju. Vlast do sada nije prihvatila izazov za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Vučić je 30. aprila najavio da će biti održani u roku od "dva do šest meseci".

U Beogradu je u crkvi Svetog Marka održan parastos povodom 31 godine od vojno-policijske akcije hrvatskih snaga "Bljesak". Parastos su organizovali Udruženje porodica stradalih i nestalih "Suza" i Udruženje izbeglih, raseljenih i doseljenih lica "Zavičaj" iz Beograda, uz prisustvo članova porodica žrtava i predstavnika institucija. Nakon parastosa vence na Spomenik žrtvama rata 1990-1999 u Tašmajdanskom parku položili su ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Milica Đurđević Stamenkovski i komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević. Dan sećanja na stradale Srbe u operaciji "Bljesak" uvršten je sredinom 2025. u kalendar državnih obeležavanja. Akcijom "Bljesak" su hrvatske vojne i policijske snage 1. i 2. maja 1995. vratile u hrvatski ustavnopravni poredak Zapadnu Slavoniju, koju su do tada pod kontrolom držale snage samoproglašene Republike Srpske Krajine. Prema podacima iz Srbije, u akciji je ubijeno 283 Srba, od kojih 55 žena i 11 dece, te proterano oko 15.000. Sa druge strane, prema izveštaju Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava, u akciji "Bljesak" ubijena su 83 srpska civila. Prema tom izvoru njih 30 ubijeno je u napadima na izbegličke kolone, a 53 osobe su ubijene u svojim kućama. U akciji su poginula 42 pripadnika hrvatske vojske i policije, a 162 su ranjena. Hrvatske nevladine organizacije koje se bave ratnim zločinima upozorile su u više navrata da još nisu rasvetljeni i procesuirani svi zločini tokom "Bljeska", te ukazale na važnost pronalaska nestalih.

Komemorativnom šetnjom i okupljanjem kod Železničke stanice u Novom Sadu obeleženo je godinu i po dana od stradanja 16 ljudi. Postavljena su nova crvena srca sa imenima stradalih u padu betonske nadstrešnice, umesto prethodnih koja su bila oštećena protokom vremena. Crvena srca od stiropora, sa imenima i godinama rođenja poginulih, izradili su studenti novosadske Akademije umetnosti. U 11.52 u vreme kada je pala nadstrešnica, održana je šesnaestominutna tišina u počast nastradalima. Betonska nadsrešnica rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu obrušila se 1. novembra 2024. Poginulo je 16 osoba, a jedna mlada žena je teško povređena. Novosadska tragedija je pokrenula talas masovnih protesta i blokada širom zemlje za zahtevima za krivičnu i političku odgovornost. Godinu i po dana od tragedije, još nije počelo nijedno suđenje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će se Srbija boriti protiv pokušaja integracije Kosova u NATO. ''Imaćemo uskoro važne vežbe sa NATO-om. Razgovaramo sa njima, nadamo se da se to neće dogoditi", rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara o inicijativi trojice američkih kongresmena. Trojica američkih kongresmena, Kit (Keith) Self, Riči Tores (Ritchie Torres) i Majk Loler (Mike Lawler) podneli su rezoluciju Predstavničkom domu kojom se podržava članstvo Kosova u NATO-u. U toj rezoluciji tvrde da je prisustvo Kosova u alijansi neophodno za zaštitu nacionalnih bezbednosnih interesa SAD u jugoistočnoj Evropi. Odgovarajući na tu inicijativu predsednik Srbije kaže da ne veruje da će se to dogoditi, navodeći da četiri članice NATO-a, nisu priznale Kosovo. "Ne vidim kako bi to moglo lako da prođe, ali da sačekamo da vidimo'', rekao je Vučić novinarima u Pančevu, nadomak Beograda. Rezolucija, predstavljena 30. aprila uz dvostranačku podršku, podvlači da demokratska uprava Kosova, civilna kontrola nad bezbednosnim snagama i multietnički suživot čine ubedljiv argument za njegovo članstvo u NATO-u. "Štaviše, kako suprotstavljene snage nastavljaju da destabilizuju region, uključivanje Kosova u NATO poslužilo bi kao neophodna protivteža za obuzdavanje ovih neprijateljskih napora i sprečavanje još jedne globalne katastrofe na Balkanu", navodi se u rezoluciji. Članstvo u NATO-u je jedan od dugogodišnjih ciljeva Kosova od proglašenja nezavisnosti 2008. godine. Međutim, članstvo zahteva jednoglasnost svih država članica, a četiri od njih ne priznaju Kosovo. Stoga je Self, kao inicijator rezolucije, pozvao Sjedinjene Države da pozovu Grčku, Rumuniju, Slovačku i Španiju da priznaju nezavisnost Kosova. Ovu rezoluciju su pozdravili zvaničnici na Kosovu. Vršilac dužnosti predsednika Albulena Hadžiju (Haxhiu) izrazila je "zahvalnost Selfu, Toresu i Loleru za njihovu kontinuiranu podršku Kosovu da zauzme svoje pravo mesto u evroatlantskoj porodici". Ambasador Kosova u Vašingtonu, Ilir Dugoli, napisao je na mreži X da je zahvalan kongresmenima za njihovu "nepokolebljivu podršku Kosovu i njegovom članstvu u NATO-u". NATO je na Kosovu prisutan preko misije KFOR, koja je zadužena za bezbednost na terenu. Kosovo sada transformiše Bezbednosne snage u punopravnu vojsku, što se očekuje da će biti završeno 2028. godine.

Odbrana Ratka Mladića podnijela je 30. aprila hitan zahtjev Međunarodnom rezidualnom mehanizmu za krivične sudove (MICT), tražeći njegovo privremeno ili uslovno prijevremeno puštanje na slobodu iz humanitarnih razloga, zbog, kako se navodi, teškog i nepovratnog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. Ovo nije prvi put da odbrana traži takvu mjeru, ali se u najnovijem zahtjevu poziva na, kako navodi, dalje pogoršanje Mladićevog zdravstvenog stanja nakon nedavnog medicinskog incidenta, tvrdeći da mu u pritvorskim uslovima ne može biti obezbijeđena adekvatna medicinska njega. Ratko Mladić izdržava doživotnu kaznu zatvora po pravosnažnoj presudi iz 2021. godine za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovječnosti i kršenje zakona i običaja rata počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini. Mladić se od pravde skrivao skoro 16 godina. Uhapšen je u Srbiji u maju 2011. i šest dana kasnije izručen je sudu u Hagu. Utvrđeno je da je kriv za genocid nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, tada zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija u ljeto 1995. godine, progon i prisilno premještanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te uzimanje pripadnika mirovnih snaga UN za taoce tokom NATO bombardovanja 1995. godine. U junu 2021. osuđen je po 10 od 11 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovječnosti.

Sindikati, udruženja i zborovi obeležavaju u Beogradu 1. maj – Praznik rada. Položeni su venci pred spomenik Dimitriju Tucoviću, borcu za radnička i ljudska prava, na beogradskom trgu Slavija. Predstavnici Kvir zbora u saradnji sa drugim zborovima i udruženjima postavili su tkaninu preko postamenta, navodeći da na taj način simbolički vraćaju natpis spomeniku. "Ovim podsećamo da su nadležne institucije dužne da spomenik obnove", navela je Sanja iz Kvir zbora. Mermerna ploča na kojoj je bilo uklesano ime Dimitrija Tucovića i godina njegovog rođenja i smrti (1881-1914) obrušila se pre dve godine. Venac pred spomenik Dimitriju Tucoviću položila je i delegacija Udruženih sindikata Srbije "Sloga" i novoosnovane Radničke partije, poručivši da borba za radnička prava mora ponovo da postane zajednički društveni cilj. Predsednik USS "Sloga" i narodni poslanik Željko Veselinović rekao je da će prioriteti budućeg delovanja biti uvođenje neradne nedelje, skraćenje radne nedelje na 35 sati, novi Zakon o radu, veće zarade i dostojanstveniji uslovi rada. Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) poručio je da socijalni dijalog u Srbiji ne živi. Predsednik tog sindikata Zoran Mihajlović rekao je, sa skupa na Trgu Nikole Pašića, "oni nam kažu da svake godine sve više zarađujemo - zarađujemo sve više, a sve manje sa tim parama možemo da kupimo". SSSS je pozvao Vladu i Uniju poslodavaca na dijalog o poboljšanju materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih, spašavanju radnih mesta i očuvanju privredne aktivnosti u zemlji. Okupljeni su uz transparent "Za dostojanstven život i sigurnu budućnost" na trgu Slavija položili cveće na bistu Dimitriju Tucoviću. Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) navela je u prvomajskom proglasu da se ovogodišnji praznik dočekuje u uslovima ekonomske neizvesnosti, rasta troškova života i produbljivanja socijalnih razlika, uz ocenu da je veliki deo građana na ivici siromaštva. Zatražili su povećanje zaštite radnika, poštovanje minimalne cene rada, uvođenje neradne nedelje, izmene zakona o radu i štrajku. Predstavnici ASNS-a obeležili su Međunarodni praznik rada okupljanjem u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. U Prvomajskom proglasu UGS Nezavisnost poručeno je da društvo u Srbiji mora da se izbori sa široko rasprostranjenom i pogubnom korupcijom. "Hoćemo da zarada garantuje da radnik ne živi u siromaštvu. Hoćemo pravedniji sistem oporezivanja i raspodele prihoda", rekla je predsednica tog sindikata Čedanka Andrić. Okupljeni su minutom ćutanja odali poštu radnicima koji su izgubili život na radnim mestima. I delegacija UGS Nezavsnost je na kraju prvomajskog skupa položila cveće na spomen bistu Dimitrija Tucovića. Venac položio lider socijalista i ministar policijeVenac na grob Dimitrija Tucovića položio je potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić. Dačić, koji je lider Socijalističke partije Srbijem napisao je na Instagramu da je radnički praznik rezultat višedecenijske borbe radnika za svoja prava. "Borba za prava onih koji žive od svog rada, za pravedne uslove rada, veće plate i bolju budućnost radničke klase je večni zadatak nas koji baštinimo tradiciju radničkog i socijalističkog pokreta", naveo je Dačić. Demokratska unija Roma: Obezbediti jednake šanse za pripadnike romske zajednicePredsednik Demokratske unije Roma Salih Saitović poručio je institucijama da je neophodno obezbediti jednake šanse za zapošljavanje, obrazovanje i dostojanstven rad za pripadnike romske zajednice. "Prestanite sa praksom sistemskog zanemarivanja i pokažite stvarnu političku volju kroz konkretne mere koje daju merljive rezultate", naveo je Saitović u saopštenju. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti: Oblast rada i zapošljavanja u vrhu po broju podnetih pritužbiPoverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević ukazao je da je "i pored svih napora i dostignutih standarda, oblast rada i zapošljavanja već godinama u samom vrhu po broju podnetih pritužbi" toj instituciji. "Praksa institucije Poverenika pokazuje da je diskriminacija prisutna po osnovu svih ličnih svojstava, a u poslednje vreme je sve više pritužbi po osnovu političkog opredeljenja i članstva u sindikalnim organizacijama", naveo je Antonijević u pisanoj izjavi. Ukazujući na starosnu diskriminaciju kada su mladi u pitanju, Antonijević je naveo da je to "najčešće u kontekstu ugovora na određeno vreme ili ugovorima o radu van radnog odnosa". "S druge strane, praksa pokazuje da se 'stariji' radnici zbog godina starosti suočavaju sa problemima zapošljavanja, stručnog usavršavanja ili otpuštanja", naveo je Antonijević. On je dodao da se mora voditi mnogo više računa o potrebama svih generacija i pripadnika grupa u većem riziku od diskriminacije, poput osoba sa invaliditetom, trudnica i porodilja, Roma i Romkinja, starijih od 55 godina i mladih koji traže prvo zaposlenje.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Srbija neće primati finansijska sredstva iz Plana rasta dok su na snazi sporni pravosudni zakoni. "Za sada smo zaustavili sve isplate iz Plana rasta zato što je Srbija nazadovala u oblasti pravosuđa, i dokle god to ne popravi, neće moći da dobije finansijsku podršku EU", poručila je komesarka Kos u petak, 30. aprila, govoreći na Univerzitetu u Friburu u Švajcarskoj. Sporni, takozvani "Mrdićevi zakoni", usvojeni u januaru ove godine, za Evropsku uniju predstavljaju korak unazad u integracionom procesu Srbije ka EU. Komesarka Kos je i ranije u više navrata upozoravala da ovi zakoni ograničavaju nezavisnost pravosuđa. Radio Slobodna Evropa (RSE) je i ranije izvestio da, sve dok su ovi zakoni na snazi, Srbija neće primati sredstva iz Plana rasta, čak i u slučaju da preduzme reforme koje su predviđene za dobijanje sredstava iz ovog finansijskog paketa. Radio Slobodna Evropa se obratio za komentar nadležnim ministarstvima, premijeru i predsedniku Srbije. Venecijanska komisija je 24. aprila ocenila da se nedavnim izmenama seta pravosudnih zakona u Srbiji uklanjaju prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva. Ovo ekspertsko telo Saveta Evrope izdalo je Srbiji devet preporuka kako da otkloni nedostatke. Evropska unija traži od Srbije da u potpunosti primeni sve preporuke Venecijanske komisije u vezi sa pravosudnim zakonima i da istovremeno obustavi primenu ovih zakona do njihove izmene. Iz sredstava Plana rasta Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka. Srbija je iz prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta u januaru dobila nešto više od polovine namenjenih sredstava, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri. Umesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion evra. Zajedno sa sredstvima iz predfinansiranja (sedam odsto od celokupne dodeljene sume), ukupna suma koju je Srbija do sada dobila iz Plana rasta iznosi 167,59 miliona evra. Plan rasta za Zapadni Balkan inicijativa je EU usvojena krajem 2023. godine s ciljem ubrzavanja ekonomskog približavanja regiona Uniji i omogućavanja postepenog pristupa dijelovima jedinstvenog tržišta prije punopravnog članstva. Evropske institucije su za ovaj program izdvojile ukupno šest milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine. Za Srbiju je u okviru Plana rasta predviđeno oko 1,5 milijardi evra, što je gotovo četvrtina ukupnih sredstava. Novac se sastoji od grantova i povoljnih kredita namijenjenih sprovođenju reformi i isplaćuje se u polugodišnjim tranšama, na osnovu procjene napretka u ispunjavanju preuzetih obaveza iz Reformske agende. Od predviđenog iznosa, gotovo 400 miliona evra odnosi se na direktnu budžetsku podršku, dok ostatak predstavljaju zajmovi za projekte u oblastima infrastrukture i javnih usluga. Evropska komisija je ranije naglasila da iznosi koji će biti isplaćeni nisu fiksni, već zavise od rezultata reformi, te da postoji mogućnost smanjenja ili obustave sredstava za države koje ne ispunjavaju uslove.

Neplaćeni rad kod kuće, čišćenje, čuvanje djece, briga za starije smatraju se za privatnu stvar, nešto što se dešava unutar doma za šta su odgovorne porodice i nešto što gotovo bez izuzetka pada na žene. Žene širom Zapadnog Balkana u prosjeku obavljaju 2,6 puta više neplaćenog rada njege od muškaraca, što značajno ograničava njihovo vrijeme, izbore i mogućnosti za obrazovanje, dostojanstveno plaćen rad i političko učešće. Širom evropskog kontinenta stanovništvo rapidno stari, sistem njege je pod pritiskom. Ko će se brinuti o nama kad ostarimo?

Esmeralda Kadić nije mogla zamisliti da će joj jedan slučajno viđen oglas donijeti posao u kojem će unositi radost i sigurnost u živote drugih. I osjećati se korisnom. Počelo je prijavom za program gerontodomaćice, a danas ova dvadesetosmogodišnjakinja, nakon četiri godine nezaposlenosti, svakodnevno pomaže starijim osobama. "Moj radni dan uključuje odlazak kod korisnika, pomoć u kućnim poslovima, kupovini, održavanju higijene i društvu kroz razgovor. Često sa korisnicima idemo i u bolnicu," priča Esmeralda za Radio Slobodna Evropa. Ona je jedna od dvije osobe koje su na području Goražda, gradića na istoku Bosne i Hercegovine, kroz program "Gerontodomaćice" Ujedinjenih nacija i Crvenog križa osposobljene za pomoć starijim osobama. Osim njih kroz ovaj program više od 300 osoba je osposobljeno za pružanje profesionalne kućne njege i drugih vidova podrške. Značajan broj učesnika već je radio u sektoru njege, pa su na obuku dolazili zbog unapređenja vještina i certifikata. Oko 50 žena je zaposleno do sada, dok je drugi krug zapošljavanja u toku. Njihove priče su nevjerovatne i inspirativne kaže Jo-Anne Bishop, predstavnica Ujedinjenih nacija Žene u Bosni i Hercegovini. "Mnoge od njih su ispričale kako je njihovo prisustvo u nekim slučajevima zaista spasilo živote," priča Bishop za RSE. Osim toga, gerontodomaćice se bave i problemima "otuđenosti, izolacije i usamljenosti koje starije osobe ponekad osjećaju." "Mnoge žene sa kojima smo razgovarali kažu da sada imaju dostojanstvo u svojim porodicama, zajednicama i da doprinose ekonomski, ali i društveno," dodaje Bishop. Program je realizovan prošle godine u saradnji s Federalnim ministarstvom rada i socijalne politike i Federalnim zavodom za zapošljavanje. Učesnici su bili žene i muškarci koji većinom već pružaju slične usluge u svojim zajednicama ali nisu ni prepoznati ni plaćeni. "Oni sada imaju plate i dio su zvanične radne snage, van sive ekonomije," pojašnjava Bishop. Žene čine skoro 60 posto nezaposlenih u Bosni i Hercegovini. Slika nije mnogo bolja globalno gdje se procjenjuje da je 708 miliona žena ne radi jer se moraju brinuti o drugima. Žene širom Zapadnog Balkana, uključujući i BiH, u prosjeku obavljaju 2,6 puta više neplaćenog rada njege od muškaraca, što značajno ograničava njihovo vrijeme, izbore i mogućnosti za obrazovanje, dostojanstveno plaćen rad i političko učešće. Ovaj fenomen nije jedinstven za Bosnu i Hercegovinu. Globalno taj jaz je još veći, čak 3,2 puta. Žene se brinuNeplaćeni rad kod kuće, čišćenje, čuvanje djece, briga za starije smatraju se za privatnu stvar, nešto što se dešava unutar doma za šta su odgovorne porodice i nešto što gotovo bez izuzetka pada na žene. Brigu o drugima svuda u svijetu primarno vode žene. To naglašava i Belen Sanz Luque, regionalna direktorica kancelarije UN Žene za Evropu i Centralnu Aziju. "Veliki dio ekonomije njege počiva na duboko ukorijenjenim uvjerenjima u društvenu podjelu rada, da je uloga žene u porodici da se brinu i njeguju, dok je uloga muškarca da radi," pojašnjava Sanz Luque. Situacija je slična i u Španiji, zemlji čija vlada radi na boljoj integraciji sistema njege u lokalne zajednice uz poštovanje ljudskih prava i jednakosti. Ipak, u jednoj sedmici žene provedu 43 sata obavljajući razne aktivnosti iz njege, dok muškarci provedu 18. Imajući to u vidu špansko Ministarstvo ravnopravnosti je 2021. donijelo ‘Plan zajedničke odgovornosti’. "Jedan od ciljeva tog plana jeste raspodjela obaveza njege između muškaraca i žena, kao i osiguravanje ravnoteže između privatnog i poslovnog života i njege," pojasnila je María Guijarro Ceballos, državna sekretarka za ravnopravnost i za iskorjenjivanje nasilja nad ženama u Španiji. Ceballos je samo jedna od španskih zvaničnika koje su delegacije uključujući predstavnike ministarstava, nevladinog sektora kao i UN Žena kancelarija iz zemalja Zapadnog Balkana imale priliku susresti u Madridu tokom studijske posjete o transformaciji sistema njege. Cilj španskog programa je smanjenje rodne nejednakosti promocijom zajedničke odgovornosti u sistemu njege. U sklopu aktivnosti nude treninge za dječake i muškarce gdje uče o zajedničkoj odgovornosti, ljetne škole za djecu, kao i stvaranje službi za brigu o djeci, kao i kreiranje radnih mjesta u sektoru skrbi i edukacija. "Podržano je više ili gotovo pola miliona porodica. Osigurali smo i obuke za skoro 60.000 osoba," dodaje državna sekretarka za ravnopravnost. Uprkos napretku u sistemu njege, rodni jaz je i dalje velik i u Španiji. To priznaje i Ana María Alonso Giganto, ambasadorica za feminističku vanjsku politiku u Ministarstvu vanjskih poslova Španije. "Još uvijek moramo raditi na tome kako da podijelimo kućne obaveze između muškaraca i žena, žena i muškaraca. I to je nešto što zahtijeva vrijeme, jer podrazumijeva društvenu promjenu, to nije nešto što se može jednostavno odmah implementirati zakonom." Novi posloviEkonomija njege treba da se posmatra i iz ugla rodne ravnopravnosti, ali i ekonomskog razvoja. "Moramo razumjeti da investiranje u sektor njege ima visok nivo povrata. To nije samo trošak, to je investicija," pojašnjava regionalna šefica UN Žena Belen Sanz Luque. Njihov program koji u cilju ima transformaciju njege finansira se uz podršku Ujedinjenog Kraljevstva. Nastavlja dalje da globalni podaci pokazuju da se milioni radnih mjesta mogu stvoriti ulaganjem u sistem njege. "Ovih milion radnih mjesta donijet će ekonomski razvoj i omogućiti zapošljavanje žena i muškaraca," zaključuje Sanz Luque. Upravo to se desilo u Španiji, čemu svjedoči i državna sekretarka za ravnopravnost. Samo kroz njihov program o zajedničkoj odgovornosti došlo je do povećanog broja zaposlenosti u sektoru njege. "Otvorili smo 30.000 dostojanstvenih i profesionalnih radnih mjesta," kaže Ceballos. Povećan interes i posvećenost za ulaganje u sistem njege postoji i širom zemalja Zapadnog Balkana. "Sve više ministarstva rada, ministarstva ekonomije, pa čak i ministarstva finansija i socijalnih usluga prepoznaje da ulaganje u sisteme njege ide zajedno s ekonomskim razvojem, održivim razvojem i rodnom ravnopravnošću," dodaje Sanz Luque. Među njima je primjer saradnje bh. kancelarije UN Žena i ministarstva zaduženog za rad i socijalne politike. Jedan od projekata na kojem rade su i gerontodomaćice koje se finansiraju uz podršku Federalnog ministarstva rada i socijalne politike i Federalnog zavoda za zapošljavanje, dok je poslodavac Crveni križ Federacije BiH. Taj model je već djelimično institucionaliziran dodaje Lamija Krndžija, programska menadžerica u UN Žene u BiH. "Postoji jasna volja da se model u budućnosti dodatno institucionalizira - posebno u dijelu standardizacije obuke i verifikacije zanimanja gerontodomaćica." No, dodaje, za punu institucionalizaciju još uvijek nedostaju stabilni i dugoročni finansijski mehanizmi. Koliko košta rad za džaba?Ipak, briga za druge od djece, starijih, osoba sa poteškoćama ili bolesnim se u velikoj mjeri posmatra kao nešto što se dešava unutar porodice, u domaćinstvu. Prema procjenama međunarodnih organizacija, neplaćeni rad njege čini značajan dio globalnog bruto domaćeg proizvoda, iako se ne vodi u zvaničnim statistikama. Prema nekim procjenama može da doprinese ekonomiji više od sektora proizvodnje, trgovine ili prevoza. Širom Zapadnog Balkana taj rad se u velikoj mjeri podrazumijeva i rijetko kada plaća. Tako u Srbiji, na primjer mjesečni neplaćeni rad iznosi nekih 500 eura. To je pokazala analiza monetarne vrijednosti neplaćenog rada. "I ona je pokazala da on iznosi 21 posto društvenog bruto proizvoda. Prosek u Evropi je devet posto," pojašnjava Milana Rikanović, predstavnica UN Žene u Srbiji. To pokazuje, dodaje, da postoji veliki nedostatak javnih usluga i usluga u zajednicama i da se oni nadoknađuju privatno, u porodicama. No, smatra da će prepoznavanje neplaćenog rada kao potencijal za plaćeni u budućnosti biti sve značajnije. Ipak, ekonomija njege zahtjeva rad više strana, preraspodjelu unutar porodice, angažman privatnog sektora, ali i poslodavaca. "Ne možemo očekivati da država podrži čitav neplaćeni rad, ali možemo da očekujemo od privatnog sektora da uvede mere koje bi omogućile ženama da istovremeno ostvare svoj reproduktivni i porodični život, ali da im to ne remeti karijeru," dodaje Rikanović čija je kancelarija u saradnji sa državom podržala niz inicijativa za preraspodjelu neplaćenog rada. Neke od njih uključuju formiranje dnevnih centara za osobe sa demencijom i osobe sa invaliditetom. "Veliki je problem sa starijim roditeljima i članovima porodice sa invaliditetom koji zahtevaju veliku negu i sprečavaju članova porodice, pre svega žene, da rade ili bilo čime se bave," pojašnjava. Centri su rezultat pilot inicijative pokrenute za vrijeme COVID-a i još uvijek su u funkciji. Dnevni centri, pojašnjava, ne zahtjevaju previše investicija, već samo "promišljanje države." "Treba odrediti prostor, imati čitav set usluga koji su na raspolaganju porodicama, deci, ali i starijim roditeljima, pogotovo u manjim sredinama gdje i najjednostavniji zadatak zahteva puno vremena." Da Srbija treba da institucionalizira sektor njege smatra i Miodrag Pantović, šef kabineta ministrice bez portfelja zadužene za rodnu ravnopravnost u Srbiji. Budžet je glavno pitanje koje se svuda postavlja, ali Pantović kaže da je Srbija napravila velike korake. Između ostalog postoji usluga pomoći u kući koja funkcioniše na nivou lokalnih samouprava. "Često ti projekti zavise od jedne do druge budžetske linije. Tako da bi trebalo to na neki način više institucionalizirati, dati više finansiranja da sam proces ili taj projekat bude održiviji," pojašnjava. Poput Španije i Srbija je izuzetno stara zemlja i kako kaže Pantović nalazi se u velikom demografskom problemu sa 20 posto stanovništva starijeg od 65 godina. "Samim tim to dovodi do toga da je tim ljudima sve više i više potrebna njega prosto i zbog starenja." Ono što bi se od Španije moglo prepisati jeste, smatra, saradnja države i različitih oblika civilnog sektora i lokalnih samouprava "u smislu rješavanja ovih problema." Demografska promjena je vidljiva širom Zapadnog Balkana, ali i Evrope, kontinenta koji rapidno stari. "Ono što nam podaci govore za Zapadni Balkan jest da stanovništvo stari, stope nataliteta padaju i stoga će u budućnosti biti više starijih osoba. I stoga će biti više ljudi kojima će trebati njega," pojasnila je i Belen Sanz Luque. Zbog toga je neophodno investirati u sisteme koji će omogućiti društvima da se brinu o svojim ljudima. "Da se profesionalizira taj posao i da brigu ne vode samo porodice, već i država, privatni sektor i društvo," kaže Sanz Luque. Takav pristup njeguje Španija. Više fokusa na rad u zajednicama, jednak pristup svima i fokus na personaliziranim mjerama. Kada pitamo starije osobe koje se nalaze u situaciji da ovise o drugima "gdje želite živjeti" 89 posto osoba kaže da želi živjeti u svom domu, a ne u instituciji pojašnjava Manuel Veguín García, savjetnik u Zavodu za starije osobe i socijalne usluge. Ono na čemu trenutno radi, pojasnio je, jeste pokušaj uvođenja pristupa koji će biti fokusiran na pojedinca i pristupa njezi koji je fokusiran na stanovništvo i zajednicu. "Cilj je da se to integriše u institucije, odnosno u strategiju deinstitucionalizacije. To ne znači ukidanje institucija. Institucije, poput domova za starije osobe, moraju i dalje postojati, ali bi trebale funkcionisati po principu pristupa usmjerenog na osobu." To znači da bi domovi trebali da budu recimo manji, da postoji personalizirani prostor za korisnika. Da lični pristup funkcioniše slaže se i Esmeralda, jedna od gerontodomaćica u Bosni i Hercegovini. Starije osobe sa kojima dolazi u kontakt su kaže vrlo zahvalne i mnogo im znači što ima neko ko se brine o njima. "Neko s kim mogu razgovarati, ko će im napraviti ručak očistiti kuću, okupati ih, prošetati, završiti dokumentaciju za njih. Svima smo od koristi što mi je drago." Na Zapadnom Balkanu i dalje postoji stigma od domova za stara lica, a osim toga cijeli sistem njege za starije treba biti modernizovan i adaptiran, smatra Jo-Anne Bishop. "Mislim da bi pristup centrima za zdravo starenje ili multisektorskim centrima za njegu, gdje imate brigu o djeci i brigu o starijim osobama, mogao biti vrlo obećavajući za Bosnu i Hercegovinu." Brinu se i mladiNapredak u polju ekonomije njege zadnjih godina je zabilježen i na Kosovu, ali njega se i dalje posmatra kao pitanje socijalne zaštite, a ne kao bitna ekonomska infrastruktura. "Ne postoji namjensko ili jasno izdvojeno finansiranje za usluge njege, a opštine, iako su odgovorne za njihovo pružanje, često nemaju dovoljno finansijskih sredstava niti fleksibilnosti da ih prošire," pojašnjava Vlora Nushi iz UN Žene na Kosovu. Kao rezultat, usluge njege ostaju ograničene u dostupnosti, neujednačenog kvaliteta i nedovoljne da odgovore na rastuću potražnju. No "briga za brigu" ipak je prisutna i kod države koja ima najmlađu populaciju u Evropi. I dok mlado stanovništvo predstavlja priliku za Kosovo, naročito u smislu ulaganja u rani razvoj djeteta, upis u predškolski odgoj i dalje je nizak, a usluge za djecu su nedovoljne pojašnjava Nushi. Nedavni napori da se predškolsko obrazovanje učini obaveznim pokazuju sve veće institucionalno prepoznavanje rane brige o djeci kao javnog prioriteta pojašnjava Nushi. "Međutim, potražnja i dalje premašuje ponudu, posebno za malu djecu. Istovremeno, učešće žena u radnoj snazi stoji na 29 posto bez obzira na prisustvo djece, što ukazuje na uticaj utvrđenih društvenih normi." Žene, kao i u drugim zemljama, i na Kosovu nose najveći teret njege, sa čak šest sati provedenih dnevno na brigu, što čini rodni jaz raspodjele poslova čak većim od prosjeka. "Neplaćeni doprinos procjenjuje se na oko 2,8 milijardi eura, odnosno približno jednu trećinu BDP-a Kosova," navodi Nushi. Tradicionalne uloge žena učvršćuje i dugo trajanje porodiljskog odsustva za žene i minimalnog za muškarce, dodaje Nushi. Upravo je politika obaveznog porodiljnog za očeve ono što Isabel Garcia Casanova, tehnička koordinatorica u Fiap, organizaciji koja se bavi promocijom javne uprave, savjetuje svim zemljama da usvoje na putu ka jednakosti. "Porodiljni dopust za očeve mora biti obavezan," naglašava Isabel. "Mislim da je ovo jedna od najtransformativnijih stvari koje danas imamo." Ukoliko porodiljni nije obavezan muškarci ga neće uzeti, pojašnjava, a kompanije moraju biti svjesne da bez obzira koga zaposle, muškarca ili ženu, oni će uzeti porodiljno. Španija danas ima 19 sedmica porodiljnog, od čega jednak broj sedmica pripada ocu i majci te je u potpunosti plaćen od socijalne službe. Upravo je ta politika najkorisnija za Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga Crne Gore, iz kojeg kažu da to predstavlja "jedan od najnaprednijih modela roditeljskog odsustva u Evropi koji se u potpunosti temelji na principu ravnopravnosti." "Ključna karakteristika ovog sistema je potpuna neprenosivost, što znači da je svaka od tih 19 nedjelja vezana isključivo za jednog roditelja," rekli su iz Ministarstva za RSE uz komentar da su Španci nadmašili čak i postavljene standarde. Šta radi buduća članica EU?Sa druge strane, Crna Gora se nedavno suočila sa izazovom usklađivanja nacionalnog zakonodavstva s pravnom tekovinom Evropske unije po pitanju ravnoteže poslovnog i privatnog života. Izmjenama su uveli plaćeno odsustvo za oca u trajanju od deset dana odmah po rođenju djeteta, kao i odsustvo kao pravo oba roditelja u trajanju do 14 mjeseci od rođenja djeteta, pri čemu je po 60 dana neprenosivo za svakog roditelja. Crna Gora je u procesu pristupanja Evropskoj uniji i očekuje se da bi 2028. mogla postati punopravnom članicom. No, EU socijalnu politiku tretira kao internu stvar država koju trebaju regulisati prema potrebama stanovništva, pojašnjava Anita Bilafer Mihaljević šefica pregovaračke radne grupe za poglavlje 19 koje se odnosi na socijalnu politiku i zapošljavanje. A Crna Gora je značajno popravila sistem njege, dodaje. Novim izmjenama zakona predviđeno je da opštine razviju najmanje tri servisa u skladu sa potrebama stanovništva u tim opštinama. "To u praksi znači da opštine mogu usmjeriti resurse na servise koji su im najpotrebniji - pomoć i njega u kući, dnevni boravci, podrška porodicama ili usluge za osobe sa invaliditetom," pojašnjava Mihaljević. U zemlji već djeluje mreža od 118 licenciranih socijalnih usluga, među kojima su dnevni boravci, pomoć u kući, personalna asistencija i druge usluge. "Novi zakon uvodi integrisani pristup, što znači da će socijalni, zdravstveni i obrazovni sistem biti bolje povezani, a finansiranje jasnije uređeno," zaključuje Mihaljević. Multisektorska saradnja ŠpanijeBolje povezivanje, jasnije uređenje, multisektorska saradnja i konkretno finansiranje servisa za njegu su među najjačim karikama španske ekonomije njege. U maju 2022. vlada je odobrila strateški plan investiranja u socijalnu ekonomiju sa više od 800 miliona eura i 13 ministarstava. "Čini mi se da oni veliku pažnju u stvari posvećuju finansiranju usluga u zajednici, da stavljaju fokus na lokalu i daju dodatna finansiranja za usluge u zajednici. To mi se čini kao nešto što je izuzetno važno," kaže Milana Rikanović iz UN Žene Srbije. Obzirom da i sami dolaze iz prostora koji se priprema za ulazak u Evropsku uniju, ali i sa komplikovanim vladama i administrativnim strukturama multisektorska saradnja i rad u komplikovanom sistemu regija zainteresovali su sve učesnike studijske posjete sa Zapadnog Balkana. To je posebno tačno za BiH. "Mnogo je teško za BiH da radi sa toliko različitih nivoa. Većina zemalja radi sa na primjer jednim ministrom i onda vi možete napredovati. Ali imajući u vidu pojedine izazove mislim da je BiH dosta napredna," kaže Bishop. Španski decentralizovani sistem je primjer da je moguće napraviti funkcionalan sistem u kompleksnom okruženju. "Ne morate imati jedan jedinstven sistem; možete imati prilagođen pristup, sve dok imate jasne strategije i politike," zaključuje Bishop. U cilju boljeg sistema njege zemlja radi i odozgo prema lokalnom nivou, ali i iz lokalnih zajednica, organizacija civilnog društva i snažnih feminističkih pokreta – prema gore, pojašnjava Isabel Garcia Casanova. "To znači da na nivou ministarstava i na nacionalnom nivou imate političare koji rade na nacionalnim i širokim planovima, ali istovremeno, odozdo prema gore, imate zadruge socijalne ekonomije zajedno s civilnim društvom, posebno feminističkim civilnim društvom, koje djeluje s lokalnog nivoa." U praksi to znači, kako je pojasnila María Guijarro Ceballos, državna sekretarka za ravnopravnost da novac dolazi od centralnog ministarstva, od države i da ide dalje prema regijama, svih 17 koliko ih Španija ima. "Na primjer ljetni kamp za djecu se finansira iz državnog plana, ali ga nude regionalne vlade, a onda ga na kraju provodi opština." Samu raspodjelu je nekada teško koordinirati jer svaka regija ima svoje realnosti priznaje Manuel Veguín García, savjetnik u Zavodu za starije osobe i socijalne usluge. "Ipak, moramo nastojati da uspostavljamo zajedničke principe i prava među regijama i pokušati da uspostavljamo dijalog između njih." Da postoji politička volja da se stvari unaprijede, da se sistemu povežu, a finansiranje pojača i u zemljama Zapadnog Balkana svjedoči i Fatmire Mulhaxha- Kolcaku predsjedavajuća Parlamentarnog odbora za ljudska prava, rodnu ravnopravnost i porodicu na Kosovu. U programu njene stranke, vodećeg Samoopredjeljenja, je upravo njega, pojašnjava Fatmire. "Pokrenuli smo izgradnju velikog broja obdaništa predškolskog uzrasta, da rasteretimo osobe koje brinu o djeci. Donijeli smo mjeru da se djedovima i bakama koje brinu o djeci do tri godina, gdje nema obdanište, da im se da 100 eura na penziju. Imamo asistente u školama koji pomažu djeci sa poteškoćama." Osim toga, pojašnjava Mulhaxha- Kolcaku, donijeli su zakon kojim će državne institucije, nevladin i privatni sektor da uvežu ekonomiju njege kroz tri nivoa. "Naša je intencija da to bude integrisan sistem," kaže parlamentarka s Kosova. Kuda dalje?Svima je potrebna njega. I svi su u nekom momentu svog života pružili njegu drugima. To naglašava i Belen Sanz Luque. "Sada je vrijeme da zemlje koje nisu donijele zakone o skrbi, naprave pomak iz perspektive ljudskih prava i perspektive da njega treba da bude pravo svake osobe," dodaje. Da je svima potrebna njega dobro zna i Esmeralda Kadić. Danas je sretna jer ima posao u kojem može da pomaže ljudima kojima je to potrebno. "Naučila sam više o humanosti i ovaj posao mi je prije svega donio financijsku stabilnost, ali i poduku kako biti bolji čovjek." I dok je ekonomija njege u razvoju, BiH još uvijek treba da uvede zakonodavne okvire kako bi poboljšala sistem njege zaključuje Jo-Anne Bishop. Najveći izazov ostaje manjak institucionaliziranih i adekvatno finansiranih usluga. Njega ne treba biti tretirana kao socijalna usluga već kao strateški ekonomski sektor dodaje Vlora Nushi. I to se vidi na španskom primjeru. "Ulaganje u pristupačne i kvalitetne sisteme njege nije samo društvena potreba, već i put ka ekonomskom osnaživanju i održivom razvoju," zaključuje. Populacija stari, fertilitet opada, a stanovništvu su sve više i više potrebne razne usluge iz sektora njege. Sve zemlje Zapadnog Balkana imaju neke programe, projekte kroz koje organizacije ali i vlade nastoje da njegu učine dostupnijom. Od dnevnih centara za stare, pomoći u kući, pomoći pri plaćanju računa pa sve do porodiljskih dopusta i dodatnih zarada za članove porodice koji se brinu o djeci. No potrebna je institucionalizacija, saradnja između raznih nivoa vlasti i kako je španski primjer pokazao feministički pristup zasnovan na ljudskim pravima.

Netransparentan rad tužilaštva, ograničena ili nepostojeća regionalna saradnja, blage kazne zatvora za ratne zločine, neke su od ocena izveštaja Fonda za humanitarno pravo (FHP) o procesuiranju ratnih zločina u Srbiji u 2025. godini. U izveštaju, koji je predstavljen 30. aprila, navodi se da se suđenja za ratne zločine i dalje odvijaju u atmosferi poricanja i relativizacije zločina počinjenih tokom ratova devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije. "Državni funkcioneri, političari i režimu bliski novinari aktivno učestvuju u oblikovanju narativa koji podriva sudski utvrđene činjenice i marginalizuje žrtve", navodi se u izveštaju. Potez gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapić, koji je na društvenim mrežama 18. aprila objavio sliku Ratka Mladića uz poruku "srpski heroj", poslednji je u nizu primera veličanja osuđenih ratnih zločinaca. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić prethodno je u objavi na Instagramu trojicu osuđenih ratnih zločinaca - Mladića, Jovicu Stanišića i Frenka Simatovića - nazvao "svojim prijateljima i saradnicima koji su bili značajni za naš narod i državu". Advokat Sead Spahović ocenio je na predstavljanju izveštaja da zvaničnici Srbije godinama unazad "stoje iza ratnih zločina". "Zato Tužilaštvo za ratne zločine ne može da funkcioniše i nije nikad funkcionisalo", rekao je on. Bez glavnog tužioca za ratne zločineFHP u izveštaju navodi da postupak za izbor glavnog tužioca za ratne zločine nije okončan, iako je konkurs otvoren pre dve godine. "Proteklu godinu obeležili su sve izraženiji politički pritisak na pravosuđe, kao i sužavanje prostora za javne rasprave i stručne debate o izmenama i dopunama zakonskih rešenja", saopštio je Fond u izveštaju. Sredinom maja 2025. godine vršiocu funkcije glavnog tužioca istekao je jednogodišnji mandat, nakon čega je postoji samo rukovodilac odeljenja. "Izbor glavnog javnog tužioca za ratne zločine ostao je u senci političke borbe za prevlast u Visokom savetu tužilaštva i nije okončan ni u 2025. Odsustvo nosioca rukovodeće funkcije u Javnom tužilaštvu za ratne zločine dodatno je umanjilo efikasnost i transparentnost njegovog rada", ocenio je Fond. Saradnja sa tužilaštvima iz regionaMarijana Čestić Jelovac, pravna analitičarka Fonda za humanitarno pravo, navodi da je regionalna saradnja stagnirala, a da je sa Hrvatskom i Kosovom saradnja tužilaštava "nepostojeća". "Sa tužilaštvom BiH se saradnja svodi na ustupanje optužnica", navodi ona. U izveštaju se navodi da tužilaštva dve zemlje nisu sprovodila zajedničke istrage u prethodnoj godini. U izveštaju se navodi i da zahtevi koji dolaze iz Hrvatske često ostaju u fazi obrade ili se na njih odgovara u ograničenom obimu. Kada je reč o saradnji sa Kosovom, koja se odvija posredstvom misije EULEX, u prvih devet meseci 2025. godine Tužilaštvo u Beogradu je uputilo devet zahteva za pravnu pomoć. Prema dostupnim podacima, ni na jedan zahtev nije dostavljen odgovor. Istovremeno, srpskom pravosuđu nije upućen nijedan zahtev za pravnu pomoć putem EULEX-a. "Navedeni podaci ukazuju na veoma ograničen nivo praktične saradnje u procesuiranju ratnih zločina, što kao posledicu ima sve veći broj suđenja u odsustvu", navodi se u izveštaju. Fond ukazuje i na to da se prioritizuju predmeti koji se odnose na ratne zločine protiv srpskog stanovništva. 'Blage kazne zatvora'Marijana Čestić Jelovac ukazala je i na to da su sudovi dosuđivali niske kazne zatvora i da je dat "preveliki značaj olakšavajućim okolnostima". Prema njenim rečima, naročito su problematične kazne zatvora za seksualno nasilje u oružanom sukobu. "U 2025. su donete tri presude, dve su se odnosile na silovanje i sudovi su dosudili kaznu zatvora od sedam godina u oba predmeta, što je bliže zakonskom minimumu (od pet godina zatvora)", istakla je. Saradnja sa Mehanizmom u HaguFond za humanitarno pravo ukazao je da Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu nije pokazalo efikasnost u predmetu protiv haškog osuđenika Vojislava Šešelja i četvoro njegovih saradnika. Ovaj predmet je Mehanizam u Hagu ustupio Srbiji početkom 2024. godine i odnosi se na optužnicu koja Šešelja tereti za nepoštovanje suda, odnosno kršenje pravilnika Tribunala o zaštiti identiteta svedoka i poverljive dokumentacije. "Optužnica nije podignuta ni dve godine kasnije i predmet se i dalje nalazi u ranoj fazi postupka", navodi Fond. U izveštaju se navodi da se Tužilaštvo u Beogradu nikada nije javno oglasilo o ustupljenom predmetu, te da posmatrači haškog Mehanizma ukazuju da su tokom 2025. godine imali "ograničenu komunikaciju " sa Tužilaštvom.