Dvadesetak studenata u blokadi koji trče štafetni maraton do Brisela stigli su 30. aprila u Beč. Grupu koja je 25. aprila krenula iz Novog Sada dočekali su stanovnici glavnog grada Austrije, i ministarka spoljnih i evropskih poslova te zemlje Beate Majng Rajzinger. Ona im je poželela je dobrodošlicu i poručila da je "ono što studenti hoće, isto ono što hoće i Evropska unija". "Želimo da vidimo napredak, rezultat, demokratiju, vladavinu prava i perspektivu za sve vas. Neverovatno je i hrabro to što radite", poručila je šefica diplomatije Austrije koja se sa bine obratila okupljenima na trgu u Beču. Studente maratonce dočekao je veliki broj ljudi iz Srbije i regiona koji žive i rade u Austriji. "Hvala što prenosite ovu važnu poruku širom Evrope. Tu smo da vas podržimo", poručili su organizatori. Na put dug gotovo dve hiljade kilometara, studenti su krenuli od Železničke stanice u Novom Sadu, gde je u padu nadstrešnice 1. novembra 2024. poginulo 16 ljudi. Do Brisela trče pod parolom “Od mog sela do Brisela”. Njihov plan je da 12. maja stignu u Brisel kada je zakazana sednica Evropskog parlamenta na kojoj bi trebalo da bude održana rasprava o situaciji u Srbiji. Trče po grupama koje se menjaju nakon određenog broja pređenih kilometara. Na maraton dug skoro dve hiljade kilometara, studenti su krenuli od Železničke stanice u Novom Sadu, gde je u padu nadstrešnice 1. novembra 2024. poginulo 16 ljudi. Studenti maratonci nastavljaju put svojih kolega koji su ranije ovog meseca biciklima prešli 1.400 kilometara do evropskih institucija u Strazburu. U fokusu njihovih zahteva je utvrđivanje krivične i političke odgovornosti za nesreću u Novom Sadu. Vlast tvrdi da su studentski zahtevi ispunjeni, pozivajući ih da otvore fakultete. Akademci, sa druge strane, saopštavaju da nisu, te da blokade nastavljaju. Iza zahteva studenata su, pored stotina hiljada građana koje mesecima okupljaju na protestima, stali i brojni profesori univerziteta, prosvetni radnici, poljoprivrednici, advokati, glumci.

Na predsedniku Srbije je odluka o odlasku u Moskvu, ali ako ode imaću mnogo teži zadatak da pomognem Srbiji da ostane snažno usmerena na evropskom putu, izjavila je 29. aprila u Beogradu evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Ona je tako reagovala na najavu predsednika Aleksandra Vučića da prisustvuje paradi povodom Dana pobede nad fašizmom 9. maja i sretne se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, prvi put od početka ruske invazije na Ukrajinu. "9. maj 1945. i 9. maj 2025. su dva vrednosno različita datuma. Otići u Moskvu i slaviti sa Putinom ili njegovom vojskom koja ubija ljude u Ukrajini, toliko je suprotno evropskim vrednostima i veoma je u suprotnosti sa odlukom Saveta EU, koji je 2022. godine odlučio da države članice ne preduzimaju nijedan korak koji bi mogao dati legitimitet Putinu i Rusiji", navela je Kos, odgovarajući na pitanje RSE na konferenciji za novinare. Ponovila je da Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, mora da se potpuno uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom Brisela do momenta pristupanja. "Ipak, odnosi sa Moskvom danas ne mogu biti 'kao da se ništa ne dešava'", navela je. "Ali to je njegova (Vučićeva) odluka", zaključila je evropska komesarka. Srbija od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. odbija da se uskladi sa sankcijama Brisela protiv Kremlja. Evropska komesarka Kos je u dvodnevnu posetu Beogradu, prvu otkako je stupila na funkciju, došla u jeku višemesečnih studentskih protesta, na kojima se traži odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Prvog dana posete srela sa predstavnicima državnog vrha - predsednikom Aleksandrom Vučićem, premijerom Đurom Macutom i predsednicom parlamenta Anom Brnabić. Drugog dana posete odala je počast stradalima u nesreći u Novom Sadu i sastala se sa predstavnicima studenata koji u blokadi, u znak protesta, drže desetine fakulteta širom Srbije. Razgovor sa studentima u blokadi u Novom Sadu, komesarka je opisala kao "otvoren". Rekla je da im je predala zastavu Evropske unije i da su je oni prihvatili. "Bilo je to vrlo, vrlo emotivno. Mladi ljudi, ali ne samo oni — jer ne protestuju samo studenti — protestuju jer imaju nadu da će njihovi protesti dovesti do promena. Verujem da će studenti imati poverenja i u Evropsku uniju, da zaista imamo iskrenu želju da pomognemo Srbiji na njenom putu ka EU", izjavila je Kos. Evropska komesarka je rekla i da se sa studentima dogovorila da prilikom njene sledeće posete organizuju razgovor sa mladima. "Gde ćemo pričati o tome šta oni žele u budućnosti, šta očekuju od EU. Osećam veliku odgovornost da vratimo poverenje, ali i da mladima i svim ljudima u Srbiji, objasnimo šta je to zapravo EU i za šta se ona zalaže", zaključila je. Osvrćući se na svoju ranije iznetu ocenu da je ono što EU traži od Srbije blizu onoga što i građani, koji protestuju na poziv studenata, traže na ulicama, Kos je podsetila na pristupne pregovore. "U procesu pregovora, u kojem Srbija želi da postane članica EU, veoma je važno boriti se protiv korupcije, protiv organizovanog kriminala. Reč je o slobodi medija, o slobodi izražavanja — i to sam imala na umu kada sam rekla da zapravo želimo isto", dodala je. "To su osnove svake demokratije i mislim da ljudi u Srbiji to znaju. Zato i podržavaju sve te teme u tolikoj meri. Učinićemo sve i pomoći ćemo Srbiji da ispuni te kriterijume i sprovede reforme koje su neophodne u procesu pristupanja EU", ocenila je Kos. Kos je podsetila da postoje određeni uslovi koje Srbija mora da ispuni u nastavku pregovora sa EU, kako bi otvorila Klaster 3. "Sve je navedeno u 'non-paper-u'. Radi se o tri medijska zakona, o izbornom zakonu i o REM-u. I naravno, juče smo o tome razgovarali sa Vladom Srbije i sa predsednicom Skupštine, i obećali su da će to ispuniti, a mi ćemo nadgledati da se to zaista i desi", navela je Kos. Kao kandidat za članstvo u EU, Srbija je od decembra 2021. nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje. U zastoju je zbog odbijanja da uskladi spoljnu politiku sa politikom Unije i uvede sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu. Brisel od Beograda traži i napredak u vladavini prava i dijalogu sa Kosovom.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je kako je evrokomesarku Martu Kos pitala da li Brisel očekuje od vlasti Srbije da zatvore Radio-televiziju Srbije (RTS) i privatizuju fakultete, te joj pokazala "poternice". Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je u intervjuu Radiju Slobodna Evropa (RSE) pred posetu Srbiji 29. aprila rekla da je "zapravo ono što demonstranti zahtevaju od srpske vlade isto što Evropska komisija zahteva od Srbije da ispuni u procesu pregovora - to su vladavina prava, borba protiv korupcije, javne nabavke, medijsko zakonodavstvo, izborno zakonodavstvo". Kos je to ponovila i predstavnicima vlasti Srbije, sa kojim je razgovarala u Beogradu 29. aprila. Na pitanje novinara kako je razumela reči komesarke za proširenje da se studenti i demonstranti bore na ulicama za iste vrednosti za koje se zalaže Unija, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić rekla da je da pitala evrokomesarku upravo to. "Pričala sam juče sa Martom Kos o tome, da budem sasvim otvorena, ako Brisel od Beograda traži isto što i studenti blokaderi, da li zahtevate od nas da zatvorimo RTS, da se borimo protiv slobode medija", izjavila je Ana Brnabić u razgovoru sa novinarima u Skupštini 30. aprila, dan nakon sastanka sa Martom Kos. "Da li Brisel zahteva od nas da kada mi se ne sviđa rad nekog novinara odštampam poternice za njim", rekla je Brnabić i dodala kak je "zato Marti Kos odštampala sve poternice, koje su izlepljene svuda po gradu, i pitala je da li je to sloboda medija". "Onda je sloboda medija da blokiramo sve medije koji nam se ne sviđaju?, upitala je Brnabić evrokomesarku, kako je sama rekla. "Da li zatevate od nas da privatizujemo sve institucije kao što oni privatizuju fakultete?", dodala je Ana Brnabić. Kako je istakla, dobila je odgovor od Marte Kos da je prilično iznenađena "poternicama" koje joj je navodno predsednica Skupštine pokazala, prenosi Danas. Studenti su tokom blokade RTS koja je trajala od 14. aprila, objavili i fotografije pojedinih zaposlenih u RTS u formi poternica. RTS je zbog toga podneo krivičnu prijavu. RTS je naveo da su "neutvrđenog dana i na neutvrđenom mestu, nepoznata lica izradila takozvane poternice, u crno beloj tehnici na kojima se nalaze imena i prezimena, kao i fotografije (deset) urednika i novinara RTS-a". Na "poternicama" iznad fotografija radnika RTS-a, stoji naslov: "Traži se", a u zaglavlju poternica piše "Studenti u blokadi", navodi se u prijavi. Fotografije su izlepljene po zgradama, stubovima i saobraćajnim znacima u okolini zgrade RTS i u centru Beograda. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) izrazilo je zabrinutost i osudilo javno deljenje ličnih podataka zaposlenih u RTS-u na društvenim mrežama, kao i postavljanje plakata sa imenima i fotografijama urednika, koji po formi podsećaju na poternice. Evrokomesarka Marta Kos posetila je Srbiju u trenutku političke krize pokrenute pre šest meseci nakon obrušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi, te protesta protiv korupcije koji su usledili, najpre studentskih, a potom i masovnih protesta građana.

Evropski sud za ljudska prava (veće od sedam sudija) odlučio je 29. aprila da izda privremenu meru u predmetu o mogućem korišćenju zvučnog oružja na protestu u Beogradu 15. marta, saopšteno je iz te institucije. Sud je ukazao Vladi da bi trebalo sprečiti bilo kakvu upotrebu zvučnih uređaja za kontrolu okupljenih građana. U saopštenju suda se ističe da je Sud naveo da je upotreba takvih oružja za kontrolu okupljenih građana nezakonita u Srbiji i, posebno, da potencijalno može izazvati ozbiljne zdravstvene posledice kod velikog broja ljudi. Zahtev je podnelo 47 srpskih državljana. Kako stoji u saopštenju, Predmet se odnosi na “navodnu upotrebu zvučnog oružja za kontrolu okupljenih građana od strane vlasti na demonstracijama i zabrinutost da bi se isto moglo koristiti na budućim demonstracijama.” Sud je podvukao da odluka ne znači da je zauzeo bilo kakav stav o tome da li su takva oružja upotrebljena 15. marta. Podnosioci zahteva su tražili da Sud izda privremenu meru kojom bi se srpske vlasti obavezale da spreče upotrebu zvučnog oružja u takvim okolnostima, potom da spreče krivično gonjenje onih koji učestvuju u javnoj raspravi o upotrebi zvučnog oružja, te da da sprovede efikasnu istragu o navodima da je zvučno oružje korišćeno. Vlasti u Srbiji odbacuju navode studenata u blokadi, opozicije i organizacija civilnog društva da je korišćen "zvučni top". U Beogradu je 15. marta organizovan studentski protest u nizu višemesečnih studentskih protesta, koje je pokrenula nesreća u Novom Sadu, gde je u padu nadstrešnice Železničke stanice 1 novembra 2024. poginulo 16 ljudi. U Saopštenju suda je navedeno da su podnosioci učestvovali na tom protestu. “Dok su držali 15 minuta ćutanja u znak sećanja na one koji su preminuli nakon urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, oko 19 časova glasni zvuci i vazdušni talasi poremetili su okupljanje. Podnosioci zahteva su navodno doživeli intenzivan instinktivni strah, paniku, šok, ubrzan rad srca, drhtanje, probleme sa sluhom, povraćanje, mučninu, tahikardiju i slične simptome. Neki su navodno zadobili fizičke povrede zbog panike koja je usledila. Do 4.000 ljudi prijavilo je svoja iskustva o incidentu”, stoji u saopštenju. Podnosioci zahteva imaju mesec dana da podnesu predstavku o kojoj će se na Sudu raspravljati.

"Od nas se očekuje da ne talasamo, da ćutimo i prećutkujemo, da budemo lojalni", ovako za Radio Slobodna Evropa (RSE) opisuje situaciju u Radio-televiziji Srbije (RTS) Milica Žebeljan, zaposlena u kreativnom timu medijskog javnog servisa. Ona je jedna od zaposlenih koja je u okviru neformalne grupe "Naš protest" istupila i podržala zahteve studenata, koji pet meseci blokiraju fakultete zahtevajući odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Studenti koji protestuju na dve nedelje su blokirali ulaze u zgrade RTS-a u Takovskoj ulici i na Košutnjaku u Beogradu, sa zahtevom da se raspiše novi konkurs za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Nakon što je 28. aprila Skupština Srbije raspisala novi konkurs za članove REM-a, studenti su prekinuli blokadu RTS-a. Tokom višemesečnih protesta, studenti u blokadi više puta su ukazivali da su nezadovoljni izveštavanjem RTS-a sa blokada i protesta i na pristrasnost. U saopštenju koje je pročitano u centralnoj informativnoj emisiji RTS-a 16. aprila postupci studenata koji su blokirali RTS upoređeni su sa postupcima, kako je navedeno, novinarske komore nacističke Nemačke. Za jedan broj zaposlenih u toj ustanovi, takvo poređenje je neprihvatljivo. "Zaista ne mogu da prihvatim, da se iz kuće u kojoj radim, upućuju takve optužbe. Verujem da time što ne pristajemo da ćutimo, radimo na tome da RTS postane istinski javni medijski servis svih građana", kaže Žebeljan. U kojoj meri je RTS nezavistan?Prestanak finansiranja RTS-a iz državne kase, već isključivo od pretplate koju plaćaju građani Srbije i od reklama, jedan je od preduslova za nezavisnost javnog medijskog servisa od političkih uticaja. Milica Žebeljan, međutim, ocenjuje da je u svojoj dugogodišnjoj istoriji, RTS "retko bio istinski nezavistan". "Uticaji i pritisci potpuno su normalizovani, moj je utisak da je autocenzura možda i veći problem od direktne cenzure. Ovo čemu danas svedočimo posledica je višegodišnje zloupotrebe javnog medijskog servisa i svođenja na propagandno glasilo onoga ko 'drži kesu'", kaže ona. Ističe da je najproblematičniji informativni program samog RTS-a, dok se na Radio Beogradu, koji pripada RTS-u, i u pojedinim televizijskim emisijama, po njenom mišljenju, poput "Kulturnog dnevnika", "Ovo je Srbija", "Šta radite, bre?" "Kvadrature kruga" i debatnim emisijama poštuju profesionalni standardi i novinarski kodeks. Žebeljan ukazuje da Statut RTS-a propisuje obaveze javnog medijskog servisa, među kojima su "istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno obaveštavanje građana Srbije" i "nezavisnost uređivačke politike". Te obaveze su propisane i Zakonom o javnim medijskim servisima. Rukovodstvo RTS-a nije do objavljivanja teksta odgovorilo na pitanja RSE o istupanju jednog broja zaposlenih i aktuelnoj uređivačkoj politici, kao i o nezavisnosti rada te ustanove od političkih pritisaka. Šta je suština problema?Vanredna profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Aleksandra Krstić ukaazuje u izjavi za RSE da je "svaka vlast, pa i ona prva demokratska imala potrebu da na neki način utiče na RTS. "I to je uvek bilo, ne u ovom eksplicitnom smislu kao ovaj režim, gde se to otvoreno vidi, ali imate razne druge pokušaje u smislu oglašavanja na javnom servisu kada je u pitanju, recimo, deo tog marketinškog kolača, kako se disciplinuju oni koji tamo rade ili kako se, recimo, stvara od javnog servisa nek vrsta nacionalnog servisa za slanje nekih patriotskih poruka ili neke lojalnosti vlasti", pojašnjava Krstić. Dodaje da razloge treba tražiti i u "neuspešnoj i zakasneloj transformaciji" RTS-a iz državne televizije u javni servis, nakon devedesetih godina i petooktobarskih promena. "Suštinski transformacija se nije dogodila u tom smislu da su se negde ta načela javnog informisanja i funkcije javnog servisa uspostavile do kraja", kaže Krstić. Međutim, glavni problem, kako kaže je odsustvo volje rukovodstva RTS-a da se stvari promene. "Ovde ne postoji nikakva volja rukovodstva da koriguje izveštavanje, i ne samo da koriguje, videli smo da građani traže potpunu promenu načina na koji RTS izveštava, zato što misle da ta televizija i da taj informativni program plasira manipulativne vesti, plasira lažne vesti, namerno manipuliše određenim činjenicama da bi poslao poruku određenim grupama u društvu", ističe Krstić. Šta propisuje zakon?U Zakonu o javnim medijskim servisima navodi se da je javni medijski servis "nezavisan i samostalan pravni subjekt koji, obavljanjem svoje osnovne delatnosti, omogućava ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja". Nadležan je za proizvodnju i objavljivanje sadržaja koji su od javnog interesa za građane, "a koji za cilj imaju ostvarivanje ljudskih prava i sloboda, razmenu ideja i mišljenja, negovanje vrednosti demokratskog društva, unapređivanje političke, polne, međunacionalne i verske tolerancije i razumevanja, kao i očuvanje nacionalnog identiteta srpskog naroda i nacionalnih manjina". Rad javnog medijskog servisa, kako propisuje zakon zasniva se na nezavisnosti od izvora finansiranja i zabrani "svakog oblika cenzure i nezakonitog uticaja na rad javnog medijskog servisa, redakcije i novinara", uz poštovanje profesionalnih standarda i kodeksa. Upravo na poštovanje tih odredbi pozivaju studenti u blokadi i zaposleni u RTS-u koji su podržali studentske proteste. Kako se finansira RTS?RTS se finansira iz pretplate građana i reklama. Pretplatu plaćaju građani Srbije kroz račune za električnu energiju i ona iznosi 350 dinara (oko tri evra). U Srbiji radi i pokrajinski javni medijski servis – Radio-televizije Vojvodine, koja je takođe obuhvaćena Zakonom o javnim medijskim servisima i za koju građani Vojvodine plaćaju pretplatu. Prema poslednjem dostupnom finansijskom izveštaju RTS-a, dostupnom na sajtu Agencije za privredne registre, prihodi te medijske kuće u 2024. premašili su 130 miliona evra, a prihod je u odnosu na 2023. uvećan za gotovo 10 miliona evra. Ipak, finansijski izveštaji pokazuju da RTS posluje sa gubitkom, koji je u 2024. iznosio više od 2,5 miliona evra. Taj gubitak je nešto manji u odnosu na prethodnu godinu. Razlozi za gubitke ne stoje u finansijskim izveštajima. 'Podeljeni RTS'RTS je zbog blokade 18. aprila podneo krivičnu prijavu protiv NN lica i zatražio reagovanje međunarodnih institucija. U prijavi se navodi da je od 14. aprila onemogućen ulazak novinara i drugih zaposlenih, što za posledicu ima sprečavanje emitovanja televizijskog programa. "Zaposleni su ugroženi u ovim nasilnim blokadama, jer im svaki ulazak u zgradu obezbeđuje policija, i tom prilikom su vređani, pljuvani i gurani ", preneo je RTS. I dok je rukovodstvo RTS-a i jedan broj zaposlenih studentsku blokadu te medijske kuće ocenio kao pritisak i napad, jedan broj zaposlenih stao je uz studente i javno izneo neslaganje sa načinom na koji se vodi RTS, kao i načinom izveštavanja u informativnim emisijama. Zaposleni okupljeni u neformalnoj grupi "Naš protest" desetog dana blokade pokrenuli su peticiju kojom su zatražili raspisivanje novog javnog poziva za predlaganje kandidata za članove saveta REM-a. Sa tim zahtevom studenti u blokadi su 14. aprila i otpočeli blokadu RTS-a. Prema rečima Milice Žebeljan, članice te grupe, uprava RTS-a je njihovo istupanje doživelo "kao izdaju". "Sindikati RTS-a godinama pokušavaju da pokrenu dijalog unutar kuće, nema nikoga raspoloženog da razgovara sa njima. Nama radnicima menadžment se obrati tek kada se javno oglasimo", kaže ona. Ističe da je zanima "gde je granica - u kom trenutku dostojanstvo i lični integritet postaju važniji od lojalnosti kući u kojoj radimo?". "Za mene je ta granica odavno pređena. Pređena je onog trenutka kada je RTS u centralnoj informativnoj emisiji prvi put izrekao strahotne optužbe na račun studenata u blokadi", kaže Žebeljan. Zašto je važan REM za nezavisnost RTS-a?REM je zadužen da prati da li elektronski mediji izveštavaju istinito, potpuno i u javnom interesu. Ima ključnu ulogu tokom izbornih kampanja - mora da obezbedi ravnopravnu zastupljenost političkih aktera u medijima. Ova institucija imenuje Upravni odbor RTS-a i RTV-a, što direktno utiče na rad i uređivačku politiku javnih servisa. Takođe, obaveza REM je da štiti pluralizam i sprečava cenzuru ili zloupotrebu medijskog prostora. Za Sašu Mirkovića, jednog od osnivača Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) odluka skupštinskog Odbora za informisanje od 28. aprila, kojim je raspisan novi konkurs za članove Saveta REM-a, je bila očekivana. "Međutim, nije dobro što je okončan prethodni postupak, a da zapravo nije utvrđeno ko snosi odgovornost za sve nezakonitosti koji su doveli do takvog ishoda", rekao je Mirković u izjavi za RSE. Raspisivanje novog poziva, prema njemu, "tek treba da pokaže da li će doći do zadovoljavajućeg rešenja". Kako kaže, ima utisak da "ne postoji svest da treba nešto drastično promeniti". "Na osnovu onoga što se moglo čuti juče na sednici odbora, nisam siguran da prevladava atmosfera među poslanicima u parlamentu koja bi razumevala značaj Saveta REM-a u smislu njegovog funkcionisanja", istakao je Mirković. Šta je prethodilo raspisivanju novog konkursa?Srbija od 4. novembra prošle godine nema Savet REM-a. Tada je, po novo usvojenom zakonu o elektronskim medijima, istekao mandat svih devet članova. Narodna skupština, odnosno Odbor za kulturu i informisanje, trebalo je raspiše konkurs 4. avgusta 2024, ali se to nije desilo. Konkurs je raspisan u jeku studentskih protesta u kojima zahtevaju odgovornost za pad betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine, koja je usmrtila 16 osoba. Taj konkurs, međutim, praktično je obustavljen, jer je sedam od ukupno 18 kandidata povuklo svoju kandidaturu, tvrdeći da je proces obilovao nepravilnostima i nezakonitostima. Istorija protesta ispred RTS-aU poslednje tri decenije, od devedesetih do danas, RTS je bio optuživan da je "u službi vlasti". U toku višemesečnih protesta koje su predvodili građani i studenti 1995/1996. godine, zbog odbijanja vlasti da prizna pobedu opozicije na lokalnim izborima, demonstranti su u više navrata zgradu RTS-a u Takovskoj ulici gađali jajima i toalet papirom. Tada je na vlasti bio Slobodan Milošević, nekadašnji autokratski predsednik Srbije i Jugoslavije, kasnije optužen pred Međunarodnim tribunalom u Hagu za genocid i ratne zločine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu tokom devedesetih. Presudu nije dočekao, pošto je preminuo u pritvoru tokom suđenja 2006. godine. U danu 5. oktobra 2000. kada je svrgnut Miloševićev režim, demonstranti su predvođeni bagerom došli do vrata zgrade RTS-a, nakon čega su ušli u zgradu i uništavali inventar. RTS je bio jedna od lokacija kod koje su se zadržavali demonstranti i tokom protesta u prethodnih osam godina – od protesta "Jedan od pet miliona" protiv vlasti predvođene Srpskom naprednom strankom do protesta građana i opozicije "Srbija protiv nasilja", nakon masovnih ubistava 2023. u kojima je ubijeno 19 osoba, uglavnom dece i mladih.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos u Novom Sadu je odala poštu za 16 poginulih u padu nadstrešnice železničke stanice 1. novembra. "Došla sam u Novi SAD da odam počast za 16 života koji su izgubljeni u tragediji koja je mogla da bude sprečena", napisala je Marta Kos na platformi Iks 30. aprila. Evropska komesarka koja je objavila fotografije kako ostavlja cveće na železničkoj stanici, dodala je da saoseća sa žrtvama i njihovim porodicama. Marta Kos je 29. i 30. aprila u dvodnevnoj poseti Srbiji. Ona se sastala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerom Đurom Macutom i predsednicom Skupštine Anom Brnabić. Evropska komesarka je pozvala Vladu Srbije da zajedno sa Evropskom unijom radi na uspostavljanju nezavisnog pravosuđa, slobodnih medija i izbornih okvira koji će odražavati stav građana Srbije.

Student Fakulteta tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu Veljko Petrović pušten je 29. aprila uveče na slobodu, nakon što je sud odbio predlog tužilaštva da mu odredi pritvor do 30 dana. Student FTN uhapšen je pod optužbom da je 28. aprila fizički napao dekana Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Patrika Drida. Ispred zgrade pravosudnih organa u Novom Sadu od 17 časova trajao je protest studenata i građana koji su Petroviću bukom pružali podršku. Kada je izašao, Veljko Petrović je ispraćen burnim aplauzom i povicima "Veljko, Veljko". Zahvalio je svima na podršci i rekao da mu je tokom saslušanja mnogo značila, te da su ga dovodili "do ivice suza". "Nadam se da će pravda pobediti u jednom trenutku, toliko toga je pred nama, sada moramo jače nego ikad da pumpamo", rekao je Petrović, na šta su okupljeni uzvikivali "Pumpaj!", prenela je Beta. Prethodno je jedna od studentkinja izašla pred okupljene i saopštila da je Petrović pušten, što je izazvalo burnu reakciju i uzvike "Pobeda". Kako je precizirala, dobio je zabranu prilaska svedocima, kao i dekanu DIF-a Patriku Dridu, nakon čeka su okupljeni uzvikivali "Ko ne skače, taj je Patrik". Tokom saslušanja, okupljeni studenti i građani su držali otvorena vrata i prvili buku, nakon što se smrklo, palili su svetla na mobilnim telefonima. "Bande, ubice, sudiće vam ulice!", vikali su kada su saznali da je tužilac predložio da se Petroviću odredi pritvor. Policija je 28. aprila primenila silu na protestu ispred novosadskog Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja (DIF) u blokadi - u pokušaju da studente i građane, okupljene na njihov poziv, skloni sa ulaza u fakultetsku zgradu. Više okupljenih na tom protestu je povređeno u policijskoj akciji, a među njima su bili studenti, profesori, opozicioni aktivisti. Studenti u blokadi su u saopštenju ocenili da je policija "bez opravdanog razloga upotrebila prekomernu silu" i osudili takvo postupanje. Studenti su pozvali na protest ispred fakulteta kako bi sprečili dekana Patrika Drida da prekine višemesečnu blokadu fakulteta. Jedinice Žandarmerije i Interventne policije u opremi za razbijanje demonstracija bile su ispred fakulteta na poziv dekana. On je hteo da uđe u zgradu, uz tvrdnju da mu studenti onemogućavaju pravo na rad. Na snimcima, objavljenim na društvenim mrežama, vidi se da je policija okupljene tukla palicama, kao i da ih je gurala i udarala štitovima, a policijske jedinice su upotrebile i biber sprej. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je odbacio tvrdnje studenata o prekomernoj upotrebi sile, ocenjujući da je "policija upotrebila minimalnu silu, tek nakon što je napadnuta".

"Radite sa nama na reformama, kako bi vaše članstvo u Evropskoj uniji bilo moguće", poručila je u Beogradu evropska komesarka za proširenje Marta Kos, nakon sastanka sa premijerom Srbije Đurom Macutom 29. aprila. Kos je u fokus stavila reforme u pravosuđu, borbu protiv korupcije, slobodu medija i unapređenje izbornog procesa. "Radite sa nama na uspostavljanju nezavisnog pravosuđa koje može da se bori efikasno protiv korupcije, na sprovođenju zakona i uspostavljanju institucija koje će omogućiti slobodne medije, gde će sva mišljenja biti zastupljena", nabrojala je evropska komesarka. "Radite sa nama da se uspostavi izborni okvir koji će obezbediti da se volja srpskog naroda čuje i da se na osnovu nje odlučuje", dodala je. Evropska komesarka je ocenila da bez tih promena, Srbija "ne može da napreduje". "Ovo što tražimo je zapravo jako blizu onoga što traže ljudi koji protestuju na ulicama", navela je Kos, referišući na višemesečne masovne proteste u Srbiji. Prvi sastanak premijerom Macutom, otkako je stupio na čelo Vlade Srbije, ocenila je kao "veoma pozitivan". Rekla je da podržava evrointegracije Srbije i da očekuje da će Vlada "učiniti ono što je do nje". "Sigurna sam da mogu da računam na vas kao partnera u ovom poduhvatu", poručila je premijeru. Evropska komesarka smatra i da sa Macutom deli stav u pogledu rešavanju problema u društvu, kroz uključivanje svih aktera. "Jer prava transformacija mora doći iznutra, ne može da dolazi spolja", dodala je. Premijer Đuro Macut izjavio je da je posvećenost evropskim integracijama "apsolutni prioritet" vlade na čijem je čelu. "Ubrzavanje procesa, otvaranje novih klastera, predstavljaće osnov rada Vlade Srbije", dodao je. Izrazio je nadu da će pitanje obrazovanja biti jedan od ključnih elemenata posete komesarke Kos Beogradu. "Da podrži naše napore da uspostavimo dijalog, da održimo dijalog koji je zamrznut proteklih nekoliko meseci. Da će njena snažna podrška usloviti da uspostavimo ovaj proces što brže i da već u narednim danima vratimo Srbiju u tom edukativnom polju na pravi put, odnosno tamo gde smo zastali pre nekoliko meseci", dodao je Macut. Ocenio je da iako pregovori sa EU nisu napredovali željenom brzinom u protekle tri godine, Srbija "intenzivno" sprovodi reforme u cilju unapređenja vladavine prava. Šestomesečne masovne proteste i studentske blokade pokrenula je nesreća na Železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je 1. novembra u padu nadstrešnice poginulo 16 ljudi. Vlast tvrdi da su studentski zahtevi ispunjeni, pozivajući ih da otvore fakultete. Akademci, sa druge strane, saopštavaju da nisu, te da blokade nastavljaju. Studentski protesti postali su simbol šireg nezadovoljstva vladavinom prava u Srbiji - uz pitanje da li su do pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i smrti 16 ljudi doveli nemar i korupcija sistema. Iza zahteva studenata su, pored stotina hiljada građana koje mesecima okupljaju na protestima, stali i brojni profesori univerziteta, prosvetni radnici, poljoprivrednici, advokati, glumci. Vučić sa Kos: 'Spremni da ubrzamo reforme'Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, nakon sastanka sa Martom Kos, naveo da je evropskoj komesarki naglasio punu spremnost za ubrzanjem reformi. "Ne zbog birokratskih zahteva, već zbog toga što verujemo da one donose bolji život našim građanima", napisao je na Instagramu. On je razgovor ocenio kao "dobar", dodajući da je poseban fokus razgovora bio na reformama i realizaciji Evropskog plana rasta za Zapadni Balkan. "Srbija vidi Plan rasta kao šansu da ubrzamo ekonomski razvoj, jačamo institucije i dovedemo našu zemlju bliže Evropskoj uniji, ne samo politički, već i suštinski, kroz konkretne koristi i standarde koje građani mogu da osete", dodao je. Rekao je i da veruje da će Srbija kroz "ozbiljan rad, odgovornost i iskreno partnerstvo sa Evropskom unijom iskoristiti postojeći momentum i otvoriti novu fazu u procesu evropskih integracija Srbije". Kos sa Brnabić o REM-u, medijskim zakonima, preporukama ODIHR-aČlanstvo Srbije u Evropskoj uniji ostaje spoljnopolitički cilj Republike Srbije, uprkos brojnim izazovima, saopštila je predsednica Skupštine Ana Brnabić nakon sastanka sa komesarkom Kos. U saopštenju parlamenta dodaje se da je Kos ocenila da aktuelni trenutak pruža izuzetnu priliku za završetak ujedinjenja Evrope, imajući u vidu duboke promene geopolitičke klime. Na sastanku je, kako je saopšteno, bilo reči i o setu medijskih zakona koji treba da budu usvojeni, izboru novog saveta Regulatornog tela za elektronske medije, te primeni preporuka OEBS-ove Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) za unapređenje izbornog procesa. Komesarka za proširenje Marta Kos je najavila da će tokom dvodnevne posete Beogradu, pored susreta sa državnim zvaničnicima, imati niz sastanaka. Kako je rekla, sastaće se sa predstavnicima političkih partija vlasti i opozicije, organizacija civilnog društva, kao i predstavnicima studenata u blokadi fakulteta, ali i onima koji se blokadama protive.

"U zgradu mogu ući samo studenti, fakultet je i dalje u totalnoj blokadi". Tako student Stefan Bojović opisuje situaciju na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja (DIF) u Novom Sadu dan nakon što je dekan, uz pratnju policije, nameravao da prekine blokadu. Više studenata, profesora i građana povređeno je 28. aprila kada je policija u opremi za razbijanje demonstracija pokušala da ih skloni sa ulaza u fakultetsku zgradu. "Lično sam primio suzavac i dva pendreka. Niko nije očekivao da će preko 70 pripadnika Žandarmerije, Interventne i ostalih jedinica doći u punoj ratnoj opremi na nas", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Stefan Bojović. Policiju je na fakultet pozvao dekan Patrik Drid, koji tvrdi da je povređen u napadu demonstranata na protestu ispred fakulteta. Ovo je prvi put da je policija primenila silu ispred fakulteta od početka višemesečnih blokada kojima studenti traže odgovornost za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu. Šta se dogodilo na DIF-u?Nakon što je dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja (DIF) Patrik Drid najavio da će 28. aprila prekinuti višemesečnu blokadu, studenti su pozvali građane da se okupe ispred ulaza u zgradu. Na poziv dekana ispred fakulteta su došle i jedinice Žandarmerije i policije u opremi za razbijanje demonstracija. Na snimcima na društvenim mrežama vidi se da su okupljene, u pokušaju da ih rasteraju sa ulaza, tukli palicama, gurali i udarali štitovima, a upotrebili su i biber sprej. "U jednom momentu je policija bukvalno krenula da nas razbacuje. Imala sam podignute ruke, a policajac ispred mene me je gledao u oči i bacio me na zemlju", rekla je za RSE profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i članica akademske mreže Slobodan univerzitet Smiljana Milinkov. "Puka je sreća da nisam ozbiljnije povređena, ali nažalost drugi jesu i to sa vrlo jasnom namerom", dodala je. Studenti u blokadi saopštili su da je policija napala više desetina njihovih kolega. "Dobili smo informaciju da je studentkinja koja je zbrinuta u Kliničkom centru dobro", navodi Stefan Bojović sa DIF-a. Povređeni su i profesori koji su stajali uz studente, kao i opozicioni aktivisti i građani. Udruženje novinara Srbije saopštilo je da su policajci fizički napali i izveštače ispred fakulteta i zatražilo da zbog toga budu kažnjeni. Šta kaže dekan?Uprkos intervenciji policije, dekan Patrik Drid koji je tvrdio da mu studenti onemogućavaju pravo na rad, nije uspeo da uđe na fakultet. Pokušaj na zadnjim vratima zgrade završio se tako što je izveden sa fakulteta dok su mu okupljeni skandirali, polivali ga vodom i gađali jajima. Potom je ušao u kola Hitne pomoći koja su bila tu da zbrinjavaju povređene, a okupljeni mu nisu dali da izađe. Izbušili su gume na vozilu, tvrdeći da nije povređen i da "želi da pobegne". Kola Hitne pomoći je na koncu napustio u pratnji policije, a u izjavi medijima je naveo da su ga okupljeni napali i da mu je "levo koleno bilo dislocirano". Drid nije odgovorio na pozive i poruke RSE. On je za televiziju Pink 29. aprila rekao da je policiju pozvao jer su "na Fakultet ušli ljudi koji nisu studenti". Drid je naveo i da je tokom prva tri meseca podržavao studentske zahteve, ali da su sada počeli da se "bave politikom". On tvrdi i da je većina studenata DIF-a za prekid blokade i da se za pohađanje onlajn nastave izjasnilo više od 500 od ukupno 920 aktivnih studenata. Šta kažu studenti u blokadi?Studenti u blokadi negirali su tvrdnje dekana. "Naše pitanje je zašto nije došao sa tim studentima, zašto je došao sa policijom? Gde su ti studenti? Mi znamo da ih nema", kaže Stefan Bojović sa DIF-a. On dodaje da je tačno da se 500 studenata tog fakulteta prijavilo na platformu za onlajn učenje, ali da to ne znači da su prihvatili onlajn nastavu. "Možda se na portal prijavilo 500, ali mi smo pre nekoliko dana proverili i 220 studenata je pristupilo nastavi", rekao je Bojović. Protest nakon hapšenja studentaStudent Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Veljko Petrović koji je 28. aprila uveče uhapšen pod optužbom da je na protestu povredio dekana, pušten je sutradan da se brani sa slobode. Sud mu je izrekao zabranu prilaska Patriku Dridu. Pre izricanja presude, studenti i građani protestovali su ispred zgrade suda i tužilaštva, tražeći oslobađanje Petrovića. Studenti u blokadi su prethodno saopštili da hapšenje njihovog kolege "usmereno na zastrašivanje studenata i gušenje prava na slobodno okupljanje i izražavanje mišljenja". Postupanje policije na protestu u Novom Sadu osudila je grupa profesora DIF-a i akademska mreža Slobodan univerzitet, navodeći da dekan Patrik Drid "nije dostojan" profesorskog poziva. "Način na koji se on juče ponašao, ne da nije akademski, nego nije ni ljudski i zaista se pitam kako će jednog dana svojim studentima pogledati u oči, a kako će pogledati i nas svoje kolege", kaže profesorka Smiljana Milinkov. Šta kaže vlast?Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je "policija upotrebila minimalnu silu, tek nakon što je napadnuta" i dodao da će biti podnete krivične i prekršajne prijave protiv svih koji su učestvovali u incidentu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije zadovoljan reakcijom policije jer, kako je naveo, nije uradila svoj posao "da zaštiti dekana Patrika Drida". "Nisam predsednik Vlade ni ministar policije, ali sam na neki način uticao da tom čoveku nismo pružili zaštitu. I ja snosim krivicu za to", rekao je Vučić novinarima 29. aprila. On je naveo i da je dekan novosadskog DIF-a "linčovan samo zato što je hteo da uđe na svoje radno mesto". "Taj hrabri čovek nikoga nije napadao, a neki iznutra su oteli fakultet koji je njemu dat na upravljanje u skladu sa Ustavom i zakonom", rekao je Vučić. Ko je Patrik Drid?Dekan DIF-a u Novom Sadu bio je jedan od potpisnika podrške vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci na izborima 2023. godine. Saradnik je rektora Univerziteta u Novom Sadu Dejana Madića, koji je takođe podržao listu SNS-a i čiju ostavku traže studenti od početka blokada. Rektorat Univerziteta u Novom Sadu, na čijem je čelu Madić, osuđuje blokade fakulteta, ocenjujući da su "nedopustive" i da fakulteti "ne smeju biti mesta za izražavanje političkih stavova". Dok sadašnje studentske blokade ne podržavaju, i Drid i Madić bili su u grupi profesora koja je u martu prošle godine podržala blokadu Filozofskog fakulteta. Tada se grupa muškaraca, u kojoj su bili studenti, ali i oni koji to nisu, zatvorila u tu ustanovu sa zahtevom da se profesoru Dinku Gruhonjiću uruči otkaz zbog navodnog govora mržnje. Profesori i studenti Filozofskog fakulteta su na višednevnu blokadu odgovorili skupovima podrške Gruhonjiću, navodeći da se protiv njega vodi kampanja koja uključuje i pretnje smrću. "Tada su dekan DIF-a Drid, rektor Madić i dekan Fakulteta tehničkih nauka Boris Dumnić, došli da pregovaraju, i u stvari da podrže te koji blokiraju fakultet", podseća profesorka Smiljana Milinkov. Da li vlast zaoštrava odgovor na blokade?Protesti podrške studentima u blokadi DIF-a održani su u više gradova Srbije, a učesnici su poručili da je postupanje policije nastavak represije vlasti i narušavanje autonomije univerziteta. "Mislim da su prosto tražili jedan fakultet na kojem će prvo prekinuti blokadu, a plašimo se da će ovakav niz događaja pratiti i ostale", navodi student DIF-a Stefan Bojović. Dekanima i profesorima koji podržavaju studente su u poslednjim nedeljama stizali pozivi na informativne razgovore, uz krivične prijave za zloupotrebu službenog položaja. Njima su prethodno smanjene plate, a predsednik Srbije poručio im je da će, ako ne budu radili, "dobiti krompir". Prethodnih meseci bilo je i privođenja studenata nakon protesta, a profesori su upozoravali da je u provladinim medijima u toku kampanja zastrašivanja. Policija je intervenisala tokom studentske blokade Radio-televizije Srbije 10. marta, ali je ovo prvi put da je primenila silu ispred fakulteta.

Viši sud u Beogradu ukinuo je pritvor bivšem direktoru Elektroprivrede Srbije Miloradu Grčiću, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u tom sudu. Grčić se, zajedno sa još 14 osoba, sumnjiči da je oštetio javno preduzeće Elektroprivredu Srbije za više od 100 miliona dinara (oko 850.000 evra). Uhapšen je 12. februara, a dva dana kasnije mu je određen pritvor. Kako su naveli u Višem sudu u Beogradu, Grčiću je pritvor određen po članu Zakona o krivičnom postupku (član 211, stav 1. tačka 23) koji propisuje određivanje pritvora protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinio krivično delo ako "osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticajem na svedoke, saučesnike ili prikrivače". U sudu su naveli da je automatski prestao razlog za pritvor Grčića nakon što su saslušani svi svedoci u tom postupku. U trenutku hapšenja kao kadar vladajuće Srpske napredne stranke nalazio se na mestu predsednika beogradske opštine Obrenovac. Na poziciji vršioca dužnosti u Elektroprivredi Srbije, na koju ga je postavila Vlada Srbije u martu 2016. bio je do podnošenja ostavke na tu funkciju u januaru 2022. Grčić je ostavku podneo nakon krize sa snabdevanjem električnom energijom u Srbiji, kada je u decembru 2021, posle prvog snega te godine, bez struje ostalo više od 136 hiljada ljudi i više od 2.200 trafo-stanica širom zemlje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da "ne očekuje ništa" od posete evropske komesarke za proširenje Marte Kos, i da bi želeo "veću objektivnost" EU. "Što se tiče Marte Kos, lepo da dolaze predstavnici Europske unije, jer se Srbija nalazi na evropskom putu. Ja verujem da će pomaci po pitanju upravo regulatorne agencije, medijskih zakona, ODIHR-ovih preporuka, doprineti daljem napretku Srbije na evropskom putu", rekao je Vučić. "A što lično očekujem: ne očekujem ništa. Nadam se malo većoj objektivnosti ljudi iz Brisela, a da li nešto očekujem, ne očekujem ništa", kazao je on. Marta Kos dolazi 29. aprila u dvodnevni posetu Srbiji, u trenutku političke krize pokrenute pre šest meseci nakon obrušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi, te protesta protiv korupcije koji su usledili, najpre studentskih, a potom i masovnih protesta građana. Ona je u intervjuu za Radio slobodna Evropa rekla da posetu vidi "kao zaista značajan napor da se Srbija vrati na evropski put."

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Majkl O'Flaerti saopštio je 28. aprila, po okončanoj poseti Srbiji, da je potrebno da njene vlasti i Zaštitnik građana "brzo" završe istragu povodom tvrdnji o korišćenju zvučnog oružja na mirnom protestu u Beogradu "kako bi se identifikovao počinilac incidenta i obezbedila (njegova) odgovornost". Nakon posete koja je trajala od 25. do 27. aprila, O'Flaerti je pozvao vlasti da osiguraju bezbednost demonstranata, da unaprede radno okruženje za organizacije civilnog društva i branilaca ljudskih prava, kao i da "izbegavaju stigmatizaciju demonstranata kroz diskurs koji pogrešno karakteriše demonstracije kao 'obojenu revoluciju'". "Ovo je važno iz razloga da se pojedinci ne okreću protiv studenata, uz rizik od ponavljanja nasilja nad njima, poput njihovog udaranja kolima ili premlaćivanja bejzbol-palicama, što smo viđali prethodnim meseci", napisao je O'Flaerti. "Komesar poziva vlasti da efikasno istraži sve akte nasilja koji su počinjeni na demonstracijama i da se počinioci izvedu pred lice pravde", zaključio je. U fokusu njegove misije u Srbiji bio je odnos prema demonstracijama i organizacijama civilnog društva, u kontekstu višemesečnih studentskih protesta, koje je pokrenula nesreća u Novom Sadu, gde je u padu nadstrešnice Železničke stanice 1 novembra 2024. poginulo 16 ljudi. Komesar je u saopštenju izrazio zahvalnost srpskim vlastima na njihovoj kooperatiovnosti i na otvorenosti za diskusiju, i primio k znanju da je "brojnost studentskih demonstracija koje se održavaju svakog dana širom Srbije opteretila snage za održavanje reda, čije se trenutno postupanje čini suzdržanim". Međutim, dodao je O'Flaerti, "od kritičnog je značaja da se okvir demokratskog postupanja održava kako bi se obezbedila bezbednost svih građana, u skladu sa obavezama Srbije prema poštovanju međunarodnih standarda ljudskih prava". Takođe se u saopštenju navodi da se Komesar tokom posete Srbiji raspitivao u vezi sa navodnim korišćenjem ilegalnog zvučnog oružja tokom mirnog protesta 15. marta. Vlasti odbacuju navode studenata u blokadi, opoziciije i organizacija civilnog društva da je korišćen "zvučni top". Istraga je u toku, a vodi je i Evropski sud za ljudska prava, pod okriljem Saveta Evrope. "Komesar je informisan da je šezdesetak pojedinaca pružilo relevantnoj kancelariji tužioca (u Srbiji) informacije o posledicama koje je izlaganje tom oružju imalo po njihovo zdravlje", dodaje se u saopštenju. "Komesar poziva vlasti i Ombudsmana da brzo završe (svoje paralelne) istrage (u vezi sa korišćenjem zvučnog oružja), kako bi se identifikovao počinilac incidenta i obezbedila odgovornost", piše u saopštenju. Po pitanju proterivanja stranih državljana "uz pozivanje na nacionalnu bezbednost, a zbog javnog izražavanja podrške studentskim demonstracijama", komesar je pozvao vlasti da obezbede da se u svakom pojedinačnom slučaju pruži stvarna mogućnost osporavanja tvrdnji da je nacionalna bezbednost ugrožena. O'Flaerti je izrazio zabrinutost i zbog "nepovoljnog radnog okruženja za nevladine organizacije i zaštitnike ljudskih prava, koje je dodatno pogoršano nedavnim akcijama vlasti". Među te akcije on je ubrojao navodno korišćenje špijunskih softvera protiv zaštitnika ljudskih prava i novinara. Pomenuo je i "kampanju kaljanja njihovog kroz korišćenje izraza 'strani agent' i prosleđivanjem ličnih podataka u medije - uključujući informacije iz fajlova pribavljenih u policijskim pretresima prostorija nekoliko nevladinih organizacija u vezi sa istragom korišćenja finansija dobijenih preko USAID-a". Komesar je pozvao vlasti da se suzdržavaju od takvih akcija i pozvao je Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da u potpunosti implementiraju svoje mandate.

Studenti u blokadi Univerziteta u Novom Sadu saopštili su da je jedan njihov kolega uhapšen 28. aprila u večernjim satima, pod optužbom da je fizički povredio dekana Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Patrika Drida na protestu. "Ovaj događaj kategorički demantujemo - kolega nije izvršio nikakvo nasilje, niti je bilo ko od okupljenih studenata posegao za fizičkim sukobima, već je prekomerna upotreba sile došla od strane policije", saopšteno je. Kako su naveli, uhapšeni student je sa Fakulteta tehničkih nauka u blokadi. "Smatramo da je njegovo hapšenje neosnovano, nezakonito i usmereno na zastrašivanje studenata i gušenje prava na slobodno okupljanje i izražavanje mišljenja", ocenili su novosadski studenti u blokadi. Policija je 28. aprila primenila silu na protestu ispred novosadskog Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja (DIF) u blokadi - u pokušaju da studente i građane, okupljene na njihov poziv, skloni sa ulaza u fakultetsku zgradu. Više okupljenih na tom protestu je povređeno u policijskoj akciji, a među njima su bili studenti, profesori, opozicioni aktivisti. Studenti u blokadi su u saopštenju ocenili da je policija "bez opravdanog razloga upotrebila prekomernu silu" i osudili takvo postupanje. "Zahtevamo hitno puštanje našeg kolege i sankcionisanje svih odgovornih za upotrebu prekomerne sile nad građanima i studentima", saopštili su studenti u blokadi novosadskih fakulteta. Studenti su pozvali na protest ispred fakulteta kako bi sprečili dekana Patrika Drida da prekine višemesečnu blokadu fakulteta. Jedinice Žandarmerije i Interventne policije u opremi za razbijanje demonstracija bile su ispred fakulteta na poziv dekana. On je hteo da uđe u zgradu, uz tvrdnju da mu studenti onemogućavaju pravo na rad. Na snimcima, objavljenim na društvenim mrežama, vidi se da je policija okupljene tukla palicama, kao i da ih je gurala i udarala štitovima, a policijske jedinice su upotrebile i biber sprej. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je odbacio tvrdnje studenata o prekomernoj upotrebi sile, ocenjujući da je "policija upotrebila minimalnu silu, tek nakon što je napadnuta". Dodao je da će biti podnete krivične i prekršajne prijave protiv svih koji su učestvovali u incidentu. Novosadski Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja je, zajedno sa desetinama visokoškolskih ustanova u Srbiji, u višemesečnoj blokadi. Blokade predvode studenti, a u fokusu njihovih zahteva je utvrđivanje krivične i političke odgovornosti za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu.

Normalizacija odnosa Kosova sa Srbijom preduslov je da Kosovo dobije status kandidata i započne proces članstva u Evropsku uniju (EU), izjavila je Marta Kos, komesarka Evropske unije za proširenje. Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u EU 15. decembra 2022. godine i sada ostaje jedina zemlja u regionu koja još nema status zemlje kandidata. U razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), vođenom u Pragu, Marta Kos iznosi očekivanja da bi do kraja njenog mandata na mestu komesarke u Evropskoj komisiji, funkcija na koju je stupila pre sedam meseci, Crna Gora i Albanija mogle postati članice Evropske unije. Govoreći o mogućnosti razgovara sa Miloradom Dodikom, pro-ruskim predsednikom bh. entiteta Republika Srpska, Kos navodi da je "teško razgovarati sa nekim ko radi protiv interesa svoje zemlje". Sa ovom političarkom iz Slovenije RSE je razgovarao uoči njene posete Srbiji. U tu državu dolazi u trenutku političke krize pokrenute pre šest meseci nakon obrušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi, te protesta protiv korupcije koji su usledili, najpre studentskih, a potom i masovnih protesta građana. RSE: Idete za Srbiju. Plašite li se da će vaša poseta biti shvaćena neka vrsta podrške predsedniku Aleksandru Vučiću koji je sada u velikim problemima s obzirom sve one koji protestuju širom zemlje? Kos: Srbija sada ima novu vladu i prvo ću se sastati sa novim premijerom, jer Srbija zaista mora da ispuni obećanja. Reči nisu dovoljne. Zato svoju misiju ili posetu tamo vidim kao zaista značajan napor da se Srbija vrati na evropski put. I neću se sastati samo sa predstavnicima Vlade, ne samo sa predsednikom. Sastaću se sa predstavnicima organizacija civilnog društva, sa kojima sam stalno u kontaktu. Sastaću se sa studentima. Dakle, nije laka situacija, ali zapravo ono što demonstranti zahtevaju od srpske vlade je isto što Evropska komisija zahteva od Srbije da ispuni u procesu pregovora. To su vladavina prava, borba protiv korupcije, javne nabavke, medijsko zakonodavstvo, izborno zakonodavstvo. Dakle, Srbija je mnogo obećala u decembru u takozvanom nezvaničnom dokumentu (non-paper), tako da ćemo sada morati da proverimo da li ispunjavaju ono što su obećali. I zapravo, volim da kažem da sam najveći pristalica demonstranata, jer ako je Srbija ozbiljna u vezi sa putem ka EU, a oni mi kažu da jeste, moraće da ispuni obećanja. RSE: Ali demonstranti su istovremeno bili veoma kritični prema Briselu, smatrajući da je Brisel bio previše slab, previše krotak kada je u pitanju kritika Vlade. Šta kažete na to? Kos: Već pet meseci sam komesarka, tako da jesam bila kritičar, ali sam se sastala i sa gospodinom Vučićem, jer mislim da dijalog mora da postoji. A biti zemlja kandidat ili se pretvarati, podneti zahtev za članstvo, znate, to je izbor. I oni su izabrali, Srbija je izabrala ovaj put. Ali ovaj izbor EU ili postajanje članom EU, dolazi sa odgovornošću, dolazi sa obavezama. A onda moramo biti u kontaktu. I nadam se da će nova vlada ispuniti očekivanja. U poslednjih nekoliko meseci ili godinu dana ispunjenje obaveza nije bilo dobro. O političkoj paralizi na KosovuRSE: Na Kosovu je trenutno politička paraliza. Koja je Vaša poruka Prištini? Kos: Čekamo novu Vladu. U kontaktu sam sa političarima tamo i oni tvrde da su za normalizaciju odnosa sa Srbijom, što je zapravo preduslov da bismo mogli da započnemo proces pregovora ili davanje statusa kandidata. Dakle, postoje neki preduslovi koje moraju da ispune i nadamo se da će nova vlada to učiniti. Ovo će biti veoma, veoma važno. Znate, dolazim iz Slovenije, koja je ranije bila deo ove teritorije u širem smislu. Dakle, region je u nekim aspektima bio bolji pre 20 godina nego što je danas. I postoje dve veoma tužne priče, ili tri. Jedna od njih je da Kosovo ne može da krene dalje. Još jedna tužna priča je Severna Makedonija. Znate, kada bismo sa Ukrajinom čekali onoliko koliko Severna Makedonija čeka na početak pregovora, Ukrajina bi počela pregovore 2045. godine. I, naravno tu je Bosna i Hercegovina. RSE: Što se tiče Kosova, postoje, u stvari, dve stvari koje EU može da uradi. Jedna je da Komisija izda mišljenje. I, naravno, znam da su države članice koje treba da pošalju mišljenje Evropskoj komisiji. Kos: Poznajete sistem veoma dobro. RSE: Da li milsite da do toga može doći za vreme danskog predsedavanja, dakle u drugoj polovini 2025? Kos: Ne bih znala. Nisam dobila nikakve signale od zemalja članica ili od danskog predsedništva da bi se to moglo dogoditi. Ali, računam na to. Mislim da bi bilo zaista dobro da počnemo, onda je lakše uključiti ih u ceo proces pregovora, gde onda zapravo moraju da donesu rezultate, ali mi moramo da počnemo. RSE: A druga stvar su, naravno, mere koje su nametnute Kosovu. Ministri spoljnih poslova EU su pre nekoliko nedelja nagovestili Evropskoj komisiji da je vreme da se one postepeno ukinu. Šta će prvo biti ukinuto? Kada bi to moglo da počne? Kos: Još ne znamo. Razgovaramo o tome. Ako države članice budu za ukidanje, naravno da ćemo to učiniti. Ali nisu sve države članice za sada za ukidanje mera. RSE: Dakle, mere će ostati još neko vreme? Kos: Ne znam. To je stvar država članica, kako će one želeti da urade to. (EU je Kosovu suspendovala radne grupe za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, bilateralne posete i pozive na sastanke na visokom nivou, zbog ignorisanja zahteva na deeskalaciji krize na severu zemlje sa većinskim srpskim stanovništvom) Može li se razgovarati sa Miloradom Dodikom?RSE: Kada govorimo o Bosni i Hercegovini, da li vidite gospodina Milorada Dodika (predsednik bh. entiteta Republika Srpska) kao nekoga sa kim i dalje možete da razgovarate o procesu pristupanja EU? Kos: Teško je imati posla sa nekim ko ne radi najbolje u interesu svoje zemlje, Bosne i Hercegovine. I teško je imati posla sa nekim ko ide protiv teritorijalnog integriteta, suvereniteta i ustavnog poretka. I to je jedan od razloga zašto još nismo bili u mogućnosti da otvorimo pregovore sa Bosnom i Hercegovinom, iako Bosna i Hercegovina ima status kandidata, ali zbog unutrašnje političke situacije, ne mogu čak ni da imenuju glavnog pregovarača. Nisu u stanju da stave na papir agendu reformi koja će im omogućiti da dobiju milijardu evra iz EU Plana rasta. Dakle, sada zaista radimo na tome. I za sada postoje neke svetle tačke, a to je da postoji i opozicija u Republici Srpskoj koja postaje konstruktivnija, i to bi onda mogao biti proboj za pregovarački proces. RSE: Da se vratimo na Dodika. Znam, naravno, da je veoma teško nametnuti mu sankcije iz istog razloga zašto je teško uvesti sankcije Gruzinima. Ali, u Gruziji ste iznašli razne druge mere kojima možete da pogodite Vladu. Zašto ne bi isto bilo i sa Bosnom i Hercegovinom i Dodikom? Kos: Zato što države članice nisu ujedinjene po pitanju sankcija protiv Dodika. RSE: Tako jednostavno? Kos: Da. Koji su izazovi za proširenje EU?RSE: Proširenje Evropske unije verovatno nikada nije bilo toliko geopolitičko pitanje, kao što je to slučaj sada. Kakva je vaša vizija proširenja EU, tokom mandata koji vam se proteže do 2029. godine? Kos: U potpunosti se slažem. Kada sam još bila kandidatkinja za komesarku, govorila sam da je proširenje danas drugačije nego što je bilo pre pet godina. Međutim, danas kažem da je proces proširenja drugačiji nego što je bio u januaru, jer se toliko toga promenilo, uključujući i novu Vladu Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Geopolitika se promenila u smislu da je bila prioritet pre proširenja, ali nije bila toliko uvezana sa delom koji se odnosi na bezbednost i mir. I opet, nekako sa proširenjem danas, vraćamo se osnovama zbog čega je EU uspostavljena. To je bilo zbog osiguravanja mira, slobode, prosperiteta i danas bismo mogli dodati – zbog bezbednosti. To je ono što mi, u stvari, i radimo u celokupnom procesu. Naravno, i dalje je reč o poglavljima i klasterima i referentnim vrednostima, ali ovo je daleko važnije u smislu da, ako ne uspemo u ovome, u stvari, reći ću ovako, ne smemo podbaciti. Tako da je danas mnogo važno da ne smemo podbaciti u procesu proširenja, koji je najuspešnija spoljna politika EU. Dobri izgledi za Albaniju i Crnu GoruRSE: Šta bi bio neuspeh? Kos: Neuspeh bi bio ukoliko ne bismo uveli nijednu novu članicu u EU u vreme aktuelne Evropske komisije, a sigurna sam da to možemo da uradimo. Mogli bismo to da uradimo sa Crnom Gorom. Sva poglavlja su otvorena, tako da ih zatvaramo kako bismo mogli da završimo proces krajem 2026. sa tehničke tačke gledišta. Crna Gora bi mogla završiti pregovore sa EU do 2026. a Albanija godinu kasnije, kaže Kos Sa Albanijom bismo mogli da završimo proces sa tehničke tačke gledišta do kraja 2027. Zašto kažem sa tehničke tačke gledišta? Zato što je to procedura pregovora, [države kandidati] moraju da sprovedu reforme, ali onda je na državama članicama da odluče da li će one postati članica ili ne. O specifičnostima Moldavije i UkrajineRSE: Znam da nijedan komesar za proširenje ne voli da se obavezuje vremenskim rokovima, ali pomenuli ste Crnu Goru, pomenuli ste Albaniju. Da li su one države članice EU broj 28 i 29 kada napustite položaj 2029. godine? Ijedna druga država, osim ove dve? Kos: Moguće je. Moldavija je zaista dobar učenik u celoj grupi. Oni zaista osećaju ovaj istorijski trenutak. I ovo je nešto što verovatno nismo videli ranije, jer žele da pripadaju zajednici vrednosti i demokratije. Spremni su da urade sve što je moguće. Čak i Ukrajina. Po prvi put u istoriji pregovaramo sa zemljom u ratu. Nikada, nikada pre nismo ovo uradili. Tako da sam sigurna da bismo mogli imati više od samo dve nove članice. RSE:Da li je vreme da se procesi sa Moldavijom i Ukrajinom razdvoje kao što ste uradili, odnosno ne Vi lično, ali EU jeste to uradila sa Albanijom i Severnom Makedonijom? Kos: Već razgovaramo sa državama članicama šta da radimo, jer nijedna država članica nije protiv otvaranja prvog klastera sa Moldavijom. Zato se nadam da ćemo uskoro pronaći rešenje i da ćemo moći da otvorimo ne samo prvi klaster, već i sve ostale ove godine. RSE: Dakle, ne možete isključiti mogućnost razdvajanja već sada, u junu, na primer? Kos: Ne. Kako ubediti Mađarsku?RSE: Kada je reč o Ukrajini, očigledno je da postoji pitanje nacionalnih manjina, nešto što je Mađarska pokrenula. Da li vidite prostor za dogovor ovde? Da li je, na primer, Ukrajina učinila dovoljno kada je u pitanju njihovo zakonodavstvo o nacionalnim manjinama? Ili smatrate da Budimpešta traži još više? Kos: Ukrajina je učinila dovoljno, mogu vam reći iz ličnog iskustva, jer sam posredovala u dijalogu između Mađarske i Ukrajine. Bilo je mnogo tačaka i Ukrajina je spremna da ih sve ispuni. Ali, to nije dovoljno za Mađarsku. I moramo videti kako da ubedimo Mađarsku da dozvoli otvaranje prvog klastera. Ukrajinci znaju da se ovo ne odnosi samo na mađarsku manjinu. Zaštita manjina je jedan od najvažnijih delova ili zadataka koje jedna država članica ili zemlja kandidat mora da uradi. I za sve manjine, ne samo za mađarsku manjinu. Dakle, videćemo šta će doneti takozvane javne konsultacije u Mađarskoj. To je jedan deo. Drugi deo je kako će države članice reagovati na činjenicu da ovo ne može biti "posao kao inače" sa proširenjem uz geopolitičke promene koje imamo danas. Nekako smo uvučeni u tenzije između geopolitičkih i bezbednosnih potreba s jedne strane i, s druge strane, metodologije koja je, recimo, stara otprilike 30 godina sa malim izmenama. RSE: Ali, kakav je vaš plan za zaobilaženje mađarskog veta? Kos: To je razgovor sa Mađarima, znate, dijalog uvek, uvek pomaže. Mađarska nije bila protiv kada je dvadeset sedam članica EU donelo odluku da Ukrajini damo status kandidata, tako da dalje radimo na tome.

Više hiljada građana je, na poziv studenata u blokadi, protestovalo tokom večeri 28. aprila u nekoliko gradova Srbije, optužujući policiju za brutalnost na protestu u Novom Sadu. Ranije u toku dana policija je primenila silu na protestu ispred novosadskog Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja (DIF) u blokadi - u pokušaju da studente i građane, okupljene na njihov poziv, skloni sa ulaza u fakultetsku zgradu. Više okupljenih na tom protestu je povređeno u policijskoj akciji, a među njima su bili studenti, profesori, opozicioni aktivisti. Pored Novog Sada, gde su se građani nakon protestne šetnje okupili ispred DIF-a, protestni skupovi u znak podrške povređenima održani su i u Kragujevcu i Nišu - pod parolom "nasilje ne tolerišemo". "Vi na nas, a mi na ulice", poručili su studenti u blokadi u pozivima na protest. Studenti u blokadi su u saopštenju osudili postupanje policije, ocenjujući da je primenjena prekomerna sila. Naveli su da je to bio "sramni i neprihvatljiv napad od strane policijskih snaga" u kojem su povređeni studenti i građani. Na snimcima, objavljenim na društvenim mrežama, vidi se da je policija okupljene tukla palicama, kao i da ih je gurala i udarala štitovima, a policijske jedinice su upotrebile i biber sprej. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je, sa druge strane, naveo da je "policija upotrebila minimalnu silu, tek nakon što je napadnuta". Dodao je da će biti podnete krivične i prekršajne prijave protiv svih koji su učestvovali u incidentu. "Policija nikoga nije napadala. A kada neko napadne policiju, mora da očekuje da policija odgovori i odvrati od sebe taj napad", rekao je on. Novosadski Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja je, zajedno sa desetinama visokoškolskih ustanova u Srbiji, u višemesečnoj blokadi. Blokade predvode studenti, a u fokusu njihovih zahteva je utvrđivanje krivične i političke odgovornosti za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu. Na protest ispred novosadskog DIF-a u jutarnjim satima 28. aprila pozvali su studenti, kako bi sprečili dekana Patrika Drida da prekine višemesečnu blokadu fakulteta. Jedinice Žandarmerije i Interventne policije u opremi za razbijanje demonstracija bile su ispred fakulteta na poziv dekana. On je hteo da uđe u zgradu, uz tvrdnju da mu studenti onemogućavaju pravo na rad. Dekan Patrik Drid, uprkos intervenciji policije koju je sam pozvao, nije uspeo da uđe na fakultet. Predstavnici vlasti su saopštili da je dekan Drid napadnut i osudili incident, nazvavši ga "nasiljem" i "divljanjem" demonstranata. Studenti u blokadi su, sa druge strane saopštili, da je više njihovih kolega napadnuto od strane policije. Kako je saopštio Poljoprivredni fakultet u blokadi, njihova koleginica se onesvestila od udarca u glavu. Dve profesorke Filozofskog fakulteta u Novom Sadu izjavile su da su povređene od strane policije, dok su stajale uz studente. Opozicioni Pokret slobodnih građana je saopštio da je policija povredila i dvoje njihovih funkcionera. Udruženje novinara Srbije (UNS) saopštilo je da su policajci fizički napali novinare ispred fakulteta i zatražilo da zbog toga budu kažnjeni. Šestomesečne masovne proteste i studentske blokade pokrenula je nesreća na Železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je 1. novembra u padu nadstrešnice poginulo 16 ljudi. Vlast tvrdi da su studentski zahtevi ispunjeni, pozivajući ih da otvore fakultete. Akademci, sa druge strane, saopštavaju da nisu, te da blokade nastavljaju. Studentski protesti postali su simbol šireg nezadovoljstva vladavinom prava u Srbiji - uz pitanje da li su do pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i smrti 16 ljudi doveli nemar i korupcija sistema. Iza zahteva studenata su, pored stotina hiljada građana koje mesecima okupljaju na protestima, stali i brojni profesori univerziteta, prosvetni radnici, poljoprivrednici, advokati, glumci.

Srbija od 4. novembra prošle godine nema Savet Regulatornog tela za elektronske medije. Tada je, po novousvojenom Zakonu o elektronskim medijima, istekao mandat svih devet članova. Narodna skupština, tačnije Odbor za kulturu i informisanje, trebalo je raspiše konkurs 4. avgusta 2024, ali se to nije desilo. Konkurs je raspisan u jeku studentskih protesta u kojima zahtevaju odgovornost za pad betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine, koja je usmrtila 16 osoba. Taj konkurs, međutim, praktično je obustavljen, jer je sedam od ukupno 18 kandidata povuklo svoju kandidaturu, tvrdeći da je proces obilovao nepravilnostima i nezakonitostima. Odbor za informisanje Skupštine Srbije raspisao je 28. aprila novi konkurs za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Time je ispunjen zahtev studenata koji protekle dve sedmice blokiraju zgradu Radio-televizije Srbije (RTS). Procedura za izborZakon o elektornskim medijima reguliše izbor članova Regulatornog tela za elektronske medije. Prema Zakonu, članove Saveta predlažu ovlašćeni predlagači. Prema zakonu to su Zaštitnik građana, poverenik za ravnopravnost, poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti; Univerziteti akreditovani u Republici Srbiji; Udruženja izdavača elektronskih medija; Udruženja novinara u Republici Srbiji; Udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora; Udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja; Udruženja čiji su ciljevi zaštita dece; Nacionalni saveti nacionalnih manjina, Crkve i verske zajednice. Svako od njih predlaže po dva kandidata Odboru skupštine koji je nadležan za informisanje. Za to imaju 15 dana od raspisivanja konkursa. Posle toga počinje rok od sedam dana u kom Odbor objavljuje listu kandidata, a u roko od dve nedelje nakon objavljivanja liste organizuju se javni razgovori sa kandidatima. Nakon toga, Narodna skupština bira članove Saveta REM-a većinom glasova ukupnog broja narodnih poslanika. Nevladina organizacija Građanske inicijative koja detaljno analizira proceduru izbora članova saveta REM, napominje da je ovaj izbor važan, jer se prilikom izbora prvog saziva Saveta, tri člana biraju na dve, tri člana na četiri, a tri člana na šest godina. "Ovo je jedinstvena prilika, koja se dešava jednom u 20 godina, da se izaberu svi članovi Saveta. Naredni izbori će dozvoliti samo promenu jedne trećine članova, što neće biti dovoljno za osvajanje nezavisnosti ovog tela ako je sada ne osvojimo. Zato je vlastima važno da se niko ne bavi ovim izborima", stoji u analizi Građanskih inicijativa. Zašto je važan REM u SrbijiREM je zadužen da prati da li elektronski mediji izveštavaju istinito, potpuno i u javnom interesu. Ima ključnu ulogu tokom izbornih kampanja - mora da obezbedi ravnopravnu zastupljenost političkih aktera u medijima. Ova institucija imenuje Upravni odbor RTS-a i RTV-a, što direktno utiče na rad i uređivačku politiku javnih servisa. Takođe, obaveza REM je da štiti pluralizam i sprečava cenzuru ili zloupotrebu medijskog prostora.

Odbor za informisanje Skupštine Srbije raspisao je 28. aprila novi konkurs za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Time je ispunjen zahtev studenata koji protekle dve sedmice blokiraju zgradu Radio-televizije Srbije (RTS). "Gotova je blokada RTS-a nakon 14 dana", naveli su studenti Fakulteta dramskih umetnosti u blokadi na društvenoj mreži X. Nakon što je objavljena odluka, studenti i građani ispred RTS-a u centru Beograda skandirali su "Konkurs je raspisan, RTS je slobodan". Za raspisivanje novog izbora za članove saveta REM-a glasalo je 15 poslanika, članova skupštinskog Odbora za informisanje, iz redova vlasti i opozicije. Odbor ima ukupno 16 članova. Kako je tekla rasprava na skupštinskom odboru?Zahtev za održavanje sednice predali su opozicioni narodni poslanici, članovi tog Odbora, nakon višednevnih protesta studenata koji blokiraju zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) u Beogradu. Prva tačka dnevnog reda bilo je poništavanje starog konkursa za izbor članova Saveta REM-a, započetog u novembru prošle godine. Poništen je jednoglasno, glasanjem 16 poslanika iz redova vlasti i opozicije. Opozicioni poslanici su ocenili da taj postupak nije bio transparentan. Poslanik opozicione Demokratske stranke Zoran Lutovac ocenio je da je većina tada predloženih kandidata lojalna vlasti, da nisu dovoljno stručni da obavljaju tu funkciju i da su ih predlagale "sumnjive organizacije". Kako je naglasio, neophodno je da javnost pažljivo prati postupak izbora Saveta REM-a, kako se ne bi ponovio isti scenario. Radomir Lazović iz opozicionog Zeleno-levog fronta ocenio je da će vlast raditi isto šta je radila u prethodnom "protivzakonitom procesu" i da tome mora da se stane na put. "Mi moramo da se izborimo zajedno da REM bude nezavisan. U prethodnom postupku od 34 kandidata, 17 nije ispunjavalo kriterijume da budu članovi Saveta REM-a, a predlagači nisu ispunjavali uslove da predlažu kandidate. Ako ne bude bilo pritiska ljudi na protestima, ništa pozitivno se neće desiti", dodao je Lazović. Pozvao je predsednicu tog Odbora Nevenu Đurić da podnese ostavku zbog "odugovlačenja" procedure u vezi sa izborom Saveta REM-a. Poslanica Srpske napredne stranke (SNS) Sanja Jefić Branković, koja predsedava odborom, ocenila je da je proces izbora članova Saveta REM bio transparentan, ali da je u javnosti stvoren negativan utisak u vezi sa tim postupkom. Poslanik SNS Nebojša Bakarec je rekao da će vladajuća većina glasati za tačke dnevnog reda čime će, kako je naveo, ispuniti hir opozcije. Rekao je da će glasati jer je "to dobro za državu", i zato što se nada da će studenti prekinuti blokadu Radio-televizije Srbije. Studenti blokiraju zgrade RTS-a u Beogradu od ponedeljka, 14. aprila, tražeći raspisivanje novog konkursa za članove Saveta REM-a. Oni su najavili da će, ukoliko Odbor raspiše novi konkurs, prekinuti blokadu RTS-a i vratiti se na svoje fakultete. Studenti su blokirali RTS nezadovoljni izveštavanjem javnog servisa o višemesečnim protestima i studentskim zahtevima. REM je nezavisno telo koje se bavi zaštitom rada elektronskih medija, i prava korisnika njihovih usluga. Mandat prethodnom sazivu Saveta REM istekao je 4. novembra 2024. godine, a novi nije izabran gotovo šest meseci. Postupak za izbor novih članova Saveta REM praktično je obustavljen, jer je sedam od ukupno 18 kandidata povuklo svoju kandidaturu, tvrdeći da je proces obilovao nepravilnostima i nezakonitostima. Kritikovali su politički uticaj vlasti na proceduru, što je, kako su naveli, dodatno diskreditovalo izborni proces. Još jedan kandidat, profesor Učiteljskog fakulteta i politički analitičar Dejan Vuk Stanković, u međuvremenu je imenovan za ministra prosvete. Savet REM-a ima devet članova, koji bi trebalo da čine ugledni stručnjaci iz različitih oblasti. Mandat im traje šest godina, a bira ih Narodna skupština većinom glasova na predlog ovlašćenih predlagača.

Za dva dana ističe rok za dobijanje kosovskih dokumenata na osnovu onih koje za gradove na Kosovu izdaju organi Srbije – kao što je izvod iz matične knjige rođenih, umrlih ili venčanih. Jedan broj građana, uglavnom iz redova srpske zajednice, nije mogao da izvadi kosovska dokumenta jer su imali, primera radi, samo izvod rođenih koji izdaju srpske institucije a koje kosovske vlasti ne priznaju. Međutim, Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova je novembra prošle godine donelo odluku na osnovu koje se omogućava vađenje dokumenta na osnovu srpskih, odnosno upis u Centralni registar civilnog statusa Kosova. Inače, na osnovu izvoda iz matične knjige rođenih se pored ostalog aplicira i za kosovsko državljanstvo nakon čega je kasnije moguće izvaditi ličnu kartu i ostvariti razna administrativna i druga prava. Kako je saopšteno iz kosovskog MUP-a, u periodu od 1. februara do 25. aprila izvršeno je 4.330 registracija u kosovski sistem na osnovu srpskih dokumenata. Nema tačnih zvaničnih podataka koliko Srba živi na Kosovu i poseduje kosovska dokumenta jer su pripadnici ove zajednice, uglavnom u četiri opštine na severu, bojkotovali popis stanovništva 2024. Ipak, na osnovu procena srpskog civilnog sektora i lokalnih vlasti u opštinama sa srpskom većinom, na Kosovu živi oko 100.000 Srba, dok je izveštaj nevladine organizacije Aktiv iz 2023. godine pod nazivom "Analiza trendova, stavovi srpske zajednice" pokazao da preko 90 odsto od 536 ispitanika ima kosovska dokumenta. "Uprkos tvrdnjama da na severu Kosova postoji veći otpor prema kosovskim dokumentima, jasno je da je ogromna većina uzela kosovske lične karte", navodi se pored ostalog u izveštaju. Kosovski MUP je u ponedeljak pozvao građane da iskoriste svoje pravo na registraciju u naredna dva dana, jer nakon 30. aprila tako nešto više neće biti moguće. Šta nakon isteka roka za prepis dokumenata?Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa da li će se nakon isteka ovog roka tolerisati srpska lična dokumenta, kako je do sada bio slučaj u pojedinim slučajevima kada su građani imali samo ličnu kartu koju izdaju organi Srbije. Zvanična Priština inače institucije Srbije za gradove na Kosovu smatra paralelnim i ilegalnim ali Beograd odbija da ih ugasi jer Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, koja je proglašena 2008. godine. Taoci srpskih dokumenataPočetkom 2024. godine kosovske vlasti su počele sa zatvaranjem srpskih institucija, uključujući Privremene opštinske organe koji su u srpskom sistemu zaduženi za izdavanje izvoda, umrlica i drugih potvrda. Međutim, ove institucije nisu prestale sa radom već su se izmestile u pogranične gradove na teritoriji Srbije. Šta je potrebno za registraciju u kosovskom sistemu?Odluka Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova o dobijanju dokumenata na osnovu srpskih, predviđa da pravo podnošenja zahteva za registraciju u kosovskom sistemu imaju svi građani Kosova koji su u periodu od 10. juna 1999. do 1. februara 2025. godine bili registrovani samo u srpskom sistemu. Izvode rođenih ili umrlice za period posle 1. februara 2025. biće moguće izvaditi samo na poseban zahtev za naknadnu registraciju putem izjave u opštinskim kancelarijama za civilnu registraciju. Ističe rok za zamenu srpskih vozačkih dozvola za kosovskeDa bi se izvršila civilna registracija na osnovu srpskih dokumenata, potrebno je priložiti original srpskog izvoda iz matične knjige rođenih kako bi se podneo zahtev za kosovsko državljanstvo, a potom za željeni dokument. Takođe, jedan od roditelja deteta mora biti državljanin Kosova. Do sada su se pripadnici srpske zajednice na Kosovu suočavali sa brojnim problemima na terenu kada je reč o dobijanju državljanstva jer institucije nisu priznavale novije izvode koje izdaju organi Srbije. Inače, Zakon o dobijanju kosovskog državljanstva predviđa, pored ostalog, da se ono stiče rođenjem, naturalizacijom i na osnovu člana 32 – odnosno da se državljanima Kosova smatraju sve osobe "koje su 1. januara 1998. godine bile državljani Federativne Republike Jugoslavije i koje su tog datuma imale stalno prebivalište na Kosovu". U odluci MUP-a o dobijanju kosovskih dokumenata na osnovu srpskih piše da je za upis u matičnu knjigu rođenih potrebno priložiti i kosovsku ličnu kartu roditelja. Srpski civilni sektor na Kosovu je u nekoliko navrata ukazivao na probleme srpske zajednice oko registracije rođenja, sticanja državljanstva i pribavljanje ličnih dokumenata. Jednu od poslednjih studija na tu temu objavila je marta ove godine nevladina organizacija Centar za afirmativne društvene akcije (CASA), u kojoj piše da su "nedosledna primena zakona u praksi, administrativne neefikasnosti, diskriminatorne prakse i jezičke barijere" predstavljale dodatne izazove kada je reč o dobijanju kosovskih dokumenata. Zaključeno je da sve to utiče na mogućnost kosovskih Srba da u potpunosti ostvare svoja prava i pristupe osnovnim uslugama.

Policija je primenila silu na protestu ispred novosadskog Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja (DIF) u blokadi, u pokušaju da studente i građane, okupljene na njihov poziv, skloni sa ulaza u fakultetsku zgradu. Više okupljenih na protestu 28. aprila je povređeno u policijskoj akciji - među njima su studenti, profesori, opozicioni aktivisti. Studenti su pozvali na protest ispred fakulteta kako bi sprečili dekana Patrika Drida da prekine višemesečnu blokadu fakulteta. Jedinice Žandarmerije i Interventne policije u opremi za razbijanje demonstracija bile su ispred fakulteta na poziv dekana. On je hteo da uđe u zgradu, uz tvrdnju da mu studenti onemogućavaju pravo na rad. Na snimcima, objavljenim na društvenim mrežama, vidi se da je policija okupljene tukla palicama, kao i da ih je gurala i udarala štitovima, a policijske jedinice su upotrebile i biber sprej. Studenti u blokadi su u saopštenju osudili postupanje policije, ocenjujući da je primenjena prekomerna sila. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je, sa druge strane, naveo da je "policija upotrebila minimalnu silu, tek nakon što je napadnuta". Dodao je da će biti podnete krivične i prekršajne prijave protiv svih koji su učestvovali u incidentu. "Policija nikoga nije napadala. A kada neko napadne policiju, mora da očekuje da policija odgovori i odvrati od sebe taj napad", rekao je on. Novosadski Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja je, zajedno sa desetinama visokoškolskih ustanova u Srbiji, u višemesečnoj blokadi. Blokade predvode studenti, a u fokusu njihovih zahteva je utvrđivanje krivične i političke odgovornosti za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu. Vlast tvrdi da je napadnut dekanDekan Patrik Drid, uprkos intervenciji policije koju je sam pozvao, nije uspeo da uđe na fakultet. Predstavnici vlasti su saopštili da je dekan Drid napadnut i osudili incident. U jednom momentu, Drid je pokušao da uđe u zgradu fakulteta na zadnji ulaz, ali je ubrzo izveden, dok su mu demonstranti skandirali i polivali ga vodom. Kada je otišao do sanitetskog vozila, kako bi mu bila ukazana pomoć, studenti i građani mu nisu dozvolili da izađe - tvrdeći da "nije povređen", već da "želi da pobegne". Izbušili su gume na vozilu hitne pomoći. Nakon toga, kordon Žandarmerije je sklonio dekana sa mesta incidenta, a on je otišao na pregled u Urgentnom centru. Policijske jedinice su se ubrzo potom povukle sa prilaza fakultetu. Na protestu je u narednim satima ostalo više stotina studenata i građana. Hitna pomoć reagovala u pet slučajevaTokom akcije policije ispred Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, ekipe hitne pomoći su reagovale u pet slučajeva, potvrđeno je agenciji Beta. "Na licu mesta zbrinute su tri ženske osobe, a nakon sprovedene dijagnostike, dve su prevezene u Urgentni centar", izjavio je portparol Zavoda za urgentnu medicinu doktor Zoran Krulj. Studenti Poljoprivrednog fakulteta u blokadi su saopštili da je među povređenima njihova koleginica. Krulj je naveo i da je na licu mesta pregledana i zbrinuta i jedna muška osoba, referišući na dekana Drida. Rekao je uz asistenciju Žandarmerije, koja je morala da ga "izvuče iz vozila" hitne pomoći, on prebačen u drugo vozilo i upućen u Urgentni centar. "Vozilo Zavoda je demolirano", rekao je doktor Krulj, precizirajući da su na vozilu izbušene sve četiri gume. Povređeni studenti, profesori, opozicioni aktivistiTokom policijske akcije, demonstranti su u više navrata podizali ruke uvis, kako bi policiji pokazali da ne žele sukob. Među povređenima u policijskoj akciji su profesorke Filozofskog fakulteta Jelena Kleut i Smiljana Milinkov, javila je agencija Beta. One su, kako prenosi Beta, dobile udarce dok su stajale sa studentima. "Mislim da je moja osnovna dužnost da budem uz studente, policajac je bio ispred mene, podigla sam ruke, a on me je uzeo i bacio na zemlju", izjavila je profesorka Milinkov. Studenti u blokadi su saopštili na Instagramu da su "zgranuti prekomernom upotrebom sile" nad studentima i građanima, dodajući da je među povređenima najveći broj devojaka i žena. "Studenti u blokadi neće posustati pred još jednim flagrantnim napadom i pokušajem prekida blokade, kako od strane uprave fakulteta, tako i od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova", naveli su u saopštenju. Opozicioni Pokret slobodnih građana je saopštio da je dvoje njihovih funkcionera napadnuto i povređeno. Oni su osudili akciju policije, opisujući je kao "nasilje". "Policija je bez ikakvog razloga izvukla pendreke i primenila prekomernu silu, gde je jedna devojka ozbiljno povređena udarcem u glavu, a više drugih ljudi zadobilo različite povrede", saopštio je PSG. Mreža akademske solidarnosti (MASA) zatražila je da policija obustavi primenu sile protiv, kako je navedeno, mirno okupljenih studenata, ne samo u Novom Sadu već i u ostalim univerzitetskim gradovima. Ta mreža je navela da u trenutnim okolnosti, dok se koristi nasilje, dijalog između rektorskog kolegijuma i vlasti nije moguć, iako je suštinski neophodan. Udruženje novinara Srbije (UNS) saopštilo je da su policajci fizički napali novinare ispred fakulteta i zatražilo da zbog toga budu kažnjeni. Dačić tvrdi da je policija primenila minimalnu siluDeo demonstranata je na akciju policije odgovorio guranjem, bacanjem jaja i polivanjem vodom. Policiji su skandirali "ruke su vam krvave", "ubice", "spustite štitove" i parolu studentskih protesta "pumpaj". Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je policija na Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja došla na poziv dekana i uprave te ustanove, a da je upotrebila minimalnu silu tek nakon što je bila napadnuta. "Intervenisali smo u najmanjoj mogućoj meri, uz minimalnu upotrebu sredstava prinude, samo da odvratimo napad od sebe", izjavio je Dačić na konferenciji za novinare. On je rekao da su građani okupljeni kod tog fakulteta napali policiju, da su gurali i vređali policajce, i da je bilo "vidljivo divljanje i unutar fakulteta". Zašto se protestovalo ispred fakulteta?Dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Patrik Drid suprotno volji studentskog plenuma, pokušava da organizuje onlajn nastavu. On je za televiziju N1 28. aprila izjavio da većina studenata hoće da polaže istpite, a da mu "grupa blokadera", za koje je rekao da ih ne poznaje i da ih prvi put vidi, ne dozvoljava da uđe na fakultet. Drid se ispred fakulteta pojavio u ranim jutarnjim satima, gde ga je dočekala velika grupa studenata, profesora koji podržavaju blokade i građana koji su se odazvali studentskom pozivu. Okupljeni su dekana dočekali bukom - pištaljkama i bubnjevima, i poručili mu da traže njegovu ostavku. Studenti su protestnu akciju nazvali "Jutarnje razgibavanje" i poručili da Dridu neće dozvoliti da probije blokadu fakulteta. Drid je nekoliko dana ranije, u petak 25. aprila, u pratnji nepoznatih osoba, ušao na fakultet i cepao studentske parole sa ulaznih vrata. Nakon višesatnog studentskog i građanskog protesta, Drid je sa nepoznatim osobama napustio fakultetsku zgradu. Tada je najavio da će se u ponedeljak pojaviti na fakultetu i prekinuti blokadu. Ponovio je tvrdnju da se 501 student prijavio za onlajn nastavu, od 923 aktivna studenta. Šestomesečne masovne proteste i studentske blokade pokrenula je nesreća na Železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je 1. novembra u padu nadstrešnice poginulo 16 ljudi. Vlast tvrdi da su studentski zahtevi ispunjeni, pozivajući ih da otvore fakultete. Akademci, sa druge strane, saopštavaju da nisu, te da blokade nastavljaju. Studentski protesti postali su simbol šireg nezadovoljstva vladavinom prava u Srbiji - uz pitanje da li su do pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i smrti 16 ljudi doveli nemar i korupcija sistema. Iza zahteva studenata su, pored stotina hiljada građana koje mesecima okupljaju na protestima, stali i brojni profesori univerziteta, prosvetni radnici, poljoprivrednici, advokati, glumci.

Zaposleni Radio-telvizije Srbije(RTS) okupljeni oko grupe "Naš protest", koja okuplja deo radnika javnog servisa, predali su Skupštini Srbije peticiju za raspisivanje novog javnog poziva za predlaganje kandidata za nove članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Raspisivanje tog konkursa ujedno je i zahtev studenata u blokadi koji od 14. aprila blokiraju zgrade javnog servisa u Takovskoj ulici u Beogradu i na Košutnjaku. Sednica Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje, na čijem dnevnom redu je pokretanje novog postupka za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), zakazana je za 28. april u 15 časova. Prva tačka dnevnog reda je stavljanje van snage prethodnog postupka za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta REM-a iz novembra 2024. godine, a druga tačka - pokretanje novog postupka za predlaganje kandidata. Zahtev za održavanje sednice predali su opozicioni narodni poslanici, članovi tog Odbora, nakon višednevnih protesta studenata koji blokiraju zgrade RTS u Beogradu. Studenti koji blokiraju RTS su najavili da će, ukoliko Odbor raspiše novi konkurs, prekinuti blokadu RTS-a i vratiti se na svoje fakultete. Prethodni postupak za izbor novih članova Saveta REM-a praktično je obustavljen, jer je sedam od ukupno 18 kandidata povuklo svoju kandidaturu, tvrdeći da je proces obilovao nepravilnostima i nezakonitostima. Još jedan kandidat, profesor Učiteljskog fakulteta i politički analitičar Dejan Vuk Stanković, u međuvremenu je imenovan za ministra prosvete. Većinu u Odboru za kulturu i informisanje čine poslanici vladajuće koalicije, pa samim tim nema garancija da li će tačke dnevnog reda biti usvojene, odnosno da li će biti raspisan novi proces. Mandat prethodnom sazivu Saveta REM-a istekao je 4. novembra 2024. godine, a novi nije izabran gotovo šest meseci.