Srbija je na korak da ratifikuje Ugovor o izručenju sa Kinom, uprkos analizama međunarodnih organizacija koje godinama ukazuju da zvanični Peking zloupotrebljava ovaj pravni mehanizam za obračun sa političkim disidentima i aktivistima za ljudska prava u dijaspori. Poslanici Narodne skupštine Srbije počeli su 17. juna raspravu o nekoliko desetina zakona i sporazuma, a među njima je i ugovor sa Kinom. Potpisali su ga predstavnici dveju država pre dve godine u Beogradu, tokom posete kineskog predsednika Sija Đinpinga. Kina je ugovor ratifikovala u septembru 2025. godine. "Više puta smo dokumentovali kako kineska vlada koristi transnacionalnu represiju kako bi targetirala kritičare, aktiviste, branioce ljudskih prava i članove dijaspore izvan svojih granica", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Alkan Akad, istraživač za Kinu u međunarodnoj organizaciji "Amnesty International". Evropski parlament je u rezoluciji, usvojenoj u aprilu 2026, pozvao zemlje članice EU da suspenduju sporazume o izručenju s Kinom, zbog rizika od progona i represije. Šta predviđa ugovor?Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Srbije i Kine o izručenju dostupan je na sajtu Narodne skupštine. U dokumentu se, između ostalog, navodi da se izručenje odobrava za krivična dela za koje je predviđena kazna od najmanje godinu dana, kao i ukoliko je traženom licu preostalo "još najmanje šest meseci do kraja odsluženja te kazne zatvora". Navodi se i da nije bitno da li se po zakonima obe države to delo nalazi "u istoj kategoriji krivičnih dela, niti da li se za naziv tog krivičnog dela koristi ista terminologija". Izručenje se obavezno odbija ukoliko država od koje se traži izručenje smatra da je reč o "političkom krivičnom delu" ili ako je tražena osoba dobila azil. Takođe, zahtev se može odbiti ukoliko država ima "čvrste razloge" zbog kojih smatra da se izručenje traži radi krivičnog gonjenja ili kažnjavanja na osnovu rase, pola, vere, nacionalnosti ili političkog uverenja. Odluka o odbijanju izručenja može se doneti i ukoliko je tražena osoba bila ili bi mogla da bude "podvrgnuta torturi ili drugom okrutnom, nehumanom ili ponižavajućem postupanju ili kazni" u državi koja je podnela zahtev. Srbija je prethodnih godina potpisala bilateralne ugovore o ekstradiciji sa brojnim državama, poput Sjedinjenih Država, Nemačke, Belorusije, Turske, Hrvatske, Crne Gore i BiH. Ovaj dokument detaljno reguliše uslove i postupak izručenja određenoj zemlji. Ukoliko on nije na snazi, oblast uređuje Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. U Srbiji odluke o izručenju donose viši sudovi. Šta kažu zvaničnici Srbije?Predstavljajući ovaj dokument pred parlamentarcima Srbije, pomoćnik ministra pravde Vladimir Vinš je rekao da se ugovorom "stvaraju uslovi za čvršću i obavezniju saradnju između dve države" u borbi protiv svih oblika kriminala. "Zaključivanjem ovog ugovora, lica koja se krivično gone u jednoj državi, ili su u njoj osuđena zbog krivičnog dela ne bi mogla bekstvom u drugu državu da izbegnu vođenje krivičnog postupka ili izdržavanje kazne zatvora", rekao je Vinš. Iz Vlade Srbije nisu odgovorili na upit RSE o tome zbog čega se dve godine čekalo na ratifikaciju ovog ugovora, kao i da li su uzeli u obzir analize međunarodnih organizacija da Kina zloupotrebljava ovaj mehanizam. Srbija i Kina održavaju dobre diplomatske odnose od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine. Kineski predsednik prvi put je posetio Srbiju 2016. godine, kada su dve zemlje potpisale Deklaraciju o strateškom partnerstvu. Zabrinutost međunarodnih organizacijaKineski "dosije" o kršenju ljudskih prava već dugo izaziva zabrinutost, kaže Alkan Akad iz "Amnesty International". Zbog toga je ta organizacija, kako kaže, zabrinuta zbog svakog sporazuma o izručenju ili uzajamnoj pravnoj pomoći koji bi mogao omogućiti transfer pojedinaca u zemlje u kojima postoji stvarni rizik od ozbiljnih kršenja ljudskih prava. "U Kini su vlasti često koristile široko definisana krivična dela protiv nacionalne bezbednosti, uključujući 'subverziju', 'podsticanje subverzije' i 'separatizam', kako bi krivično gonile branioce ljudskih prava, advokate, novinare, pripadnike etničkih manjina i druge pojedince zbog mirnog ostvarivanja njihovih ljudskih prava", kaže Akad i podvlači: "U takvim okolnostima postoji rizik da se zahtevi za izručenje koriste za progon osoba zbog postupanja koje bi bilo zaštićeno međunarodnim pravom o ljudskim pravima." On apeluje da države koje razmatraju zahteve za izručenje moraju osigurati da nijedna osoba ne bude predata tamo gde postoje osnovani razlozi za verovanje da bi bila izložena stvarnom riziku od ozbiljnih kršenja ljudskih prava. U izveštaju međunarodne nevladine organizacije "Freedom House", Kina je označena kao neslobodna zemlja, čiji pravosudni sistem je na svim nivoima pod nadzorom vladajuće Komunističke partije. Partija ima uticaj na imenovanje sudija, rad suda, presude i kazne, navodi organizacija. Izveštaj koji je na svom sajtu objavio "Freedom House" navodi da su uslovi u pritvorskim jedinicama teški, sa izveštajima o neadekvatnoj ishrani, redovnom premlaćivanju i uskraćivanju medicinske nege zatvorenika. Evropski parlament o KiniNa probleme u vezi sa ekstradicionim sporazumima sa Kinom ove godine ukazao je Evropski parlament (EP) analizirajući nedavno usvojeni sporni kineski zakon o "etničkom jedinstvu i progresu". Kina je u martu 2026. usvojila zakon koji formalno promoviše etničko jedinstvo. Države Zapada, uključujući i EU, ga kritikuju. Zakon koji za Kinu znači promovisanje nacionalnog identiteta, za EU je institucionalizacija gušenja identiteta manjina. Evropski parlament je u posebnoj rezoluciji o zakonu, usvojenoj 30. aprila ove godine, ocenio da Kina njegovim usvajanjem krši ljudska prava te da zabrinjava i njegova odredba koja omogućava da i ljudi van Kine mogu da odgovaraju pred zakonom ako se proceni da "ugrožavaju etničko jedinstvo". U rezoluciji se osuđuju vanteritorijalne odredbe zakona koje predstavljaju represiju izvan granica Kine. "Sve države članice EU pozivaju se da suspenduju sporazume o ekstradiciji sa Kinom kako bi se ljudi koji borave u Uniji zaštitili od progona i rizika od represije", navedeno je u rezoluciji Evropskog parlamenta. Sudska praksaPrema podacima organizacije "Safeguard Defenders", Kina je sklopila više od 60 bilateralnih ugovora o izručenju. Ova međunarodna organizacija navodi da je od dolaska Si Đinpinga na vlast i pokretanja kampanje za progon begunaca pod nazivom "Lov na lisice" 2014. godine, Kina pokušala oko 70 puta da izdejstvuje izručenje gotovo 400 osoba, od kojih se većina nalazila u Evropi. Sudski slučaj koji je preokrenuo ovu praksu odigrao se 2022. pred Evropskim sudom za ljudska prava. Ta institucija je u presudi odbila izručenje jednog tajvanskog državljanina Kini, po zahtevu koji je Peking podneo Poljskoj. Sud u Strazburu se pozvao na izveštaje Ujedinjenih nacija i u obrazloženju naveo da se mučenje i drugi oblici zlostavljanja u kineskim kazneno-popravnim ustanovama, koji su prijavljeni u tim izveštajima, mogu "izjednačiti sa postojanjem opšte situacije nasilja" u toj zemlji. Na taj slučaj pozvali su se sudovi u Italiji u dve odvojene presude donete 2023. godine, kada su odlučili da ne dozvole izručenje Kini. Takvu odluku je iste godine doneo i sud na Kipru, koji je odbio da izruči kineskim vlastima majku i njenog odraslog sina, koji su bili optuženi za ekonomski kriminal. *Saradnja na tekstu Svetlana Božić Krainčanić.

Evropska unija (EU) će ove jeseni održati stratešku raspravu o proširenju i reformama, što bi trebalo da bude potvrđeno u završnom dokumentu dvodnevnog samita lidera EU, koji se 18. i 19. juna održava u Briselu. "U svetlu novog zamaha u procesu proširenja i podsećajući na Granadsku deklaraciju, Evropski savet će na sastanku u oktobru 2026. godine održati stratešku diskusiju o proširenju i reformama", navodi se u nacrtu zaključaka sa sastanka lidera, u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid. U ovom nacrtu se za samit EU i Zapadnog Balkana, održan 5. juna u Tivtu, ocenjuje da je bio događaj koji je doprineo novom zamahu u procesu proširenja. Očekuje se da će se predstojeća strateška rasprava odnositi na novi pristup proširenju, koji još nije formalizovan, ali se već pominje u najmanje tri dokumenta objavljena tokom prethodnih nedelja. Prvi predlog izneo je nemački kancelar Fridrih Merc, koji je krajem maja evropskim institucijama dostavio takozvani non-pejper. U njemu je predložio da zemlje Zapadnog Balkana dobiju status posmatrača u EU, dok bi Ukrajina dobila status pridružene članice bez prava glasa. Dan uoči samita u Tivtu predstavljen je i drugi nezvanični dokument – francusko-nemački predlog čiji je cilj pronalaženje rešenja za novu dinamiku procesa proširenja. Dokument se bavi državama kandidatima koje zaostaju u sprovođenju institucionalnih reformi, koje EU smatra ključnim uslovom za članstvo. Neposredno nakon tog događaja objavljen je i treći non-pejper, koji su pripremile Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija i Luksemburg. U njemu se predlažu ograničena prava za buduće članice EU, sa ciljem zaštite funkcionisanja evropskih institucija i sprečavanja eventualnog nazadovanja novih članica u poštovanju osnovnih evropskih vrednosti. Diplomatski izvori u Briselu potvrdili su za RSE da se intenzivno razmatraju nove opcije i pristupi procesu prijema budućih članica. Sagovornici istovremeno nagoveštavaju da se buduća proširenja verovatno neće odvijati po modelu koji je primenjivan u prethodnim talasima proširenja. Nacrt zaključaka za samit EU takođe ukazuje na novi pristup kroz naglasak na "postepenoj integraciji". Iako se to ne navodi izričito, ovaj koncept se dovodi u vezu sa predlogom koji su izradili kabineti nemačkog kancelara i francuskog predsednika. "Podsećajući na svoje prethodne zaključke, Evropski savet ponavlja da će Evropska unija nastaviti blisku saradnju sa Zapadnim Balkanom i podržavati reformske napore regiona na putu ka članstvu u EU. Evropski savet ostaje posvećen unapređenju postepene integracije između Evropske unije i regiona tokom samog procesa proširenja, na način zasnovan na zaslugama i reverzibilan", navodi se u nacrtu zaključaka koje bi lideri EU trebalo da usvoje po završetku samita.

Troje tužilaca u Srbiji vraćeno je na rad u Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) čime je ispunjena još jedna preporuka Venecijanske komisije o neophodnim izmenama spornog seta pravosudnih, takozvanih, "Mrdićevih" zakona. Na vanrednoj sednici Visokog saveta tužilaštva u četvrtak, odlučeno je da se tužioci Irena Bjeloš iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Aleksandar Barac iz Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu i Boris Majlat iz Višeg javnog tužilaštva u Šapcu, vrate u TOK na period od tri godine. Nakon što su, prema evropskim preporukama, izmenjeni zakoni došli na dnevni red za usvajanje u Parlamentu Srbije, Venecijanska komisija je 16. juna saopštila da su vlasti u Srbiji u potpunosti primenile značajan deo ključnih preporuka, ali da dve od devet nisu potpuno sprovedene. Reč je upravo o kadrovskim rešenjima u TOK-u i vraćanju tužilaca koji su prethodno na osnovu "Mrdićevih zakona" smenjeni. To su tužioci koji su, između ostalog, radili na slučajevima ispitivanja moguće korupcije vlasti u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi, kao i o istrazi u slučaju zaplene pet tona marihuane u selu kod Kruševca u centralnoj Srbiji. Preporuke Venecijanske komisije usledile su nakon što je Evropska komisija (EK) krajem januara pozvala na hitnu reviziju izmena pravosudnih zakona koje su tada usvojene u Skupštini Srbije. Evropska komisija tada je ocenila da je reč o ozbiljnom koraku unazad u procesu evropskih integracija. Zbog ovih izmena Brisel je upozoravao Srbiju da dovodi u pitanje novac iz evropskog Plana rasta. Krajem aprila, Venecijanska komisija izdala je preporuke za otklanjanje nedostataka pravosudnih zakona, a Srbija je počela da ih sprovodi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je odluka američke Carinske i granične zaštite (CBP) o zadržavanju bakra i proizvoda od bakra koje proizvodi Srbija Ziđin Koper (Zijin Copper) na granicama SAD, zbog sumnje na prinudan rad u toj kompaniji, loša po Srbiju. On je poručio da će država pomoći toj kompaniji u Boru, na istoku Srbije, koliko može kako bi se rešio taj izvozni problem. "Očigledno je da u geopolitičkom sukobu u kojem su svi protiv svih, ali se izdvajaju dve velike države SAD i KIna, i mi plaćamo cenu", rekao je Vučić novinarima tokom obilaska radova na Fruškogorskom koridoru. On je rekao da veruje da će Srbija kroz dijalog sa Amerikancima "moći makar malo da pomogne kompaniji iz Bora, koja zapošljava 7.000 ljudi i drži nam istok Srbije u životu". Pre Ziđina, američka carina je onemogućila uvoz automobilskih guma iz kineskog Linglonga u Zrenjaninu, na severu zemlje, takođe zbog upotrebe prinudnog rada. Kompanija Srbija Ziđin Koper saopštila je, reagujući na odluku CBP, da se protivi svim oblicima prinudnog rada, kao i da sprovodi sveobuhvatnu proveru i procenu relevantnih pitanja. Kompanija je navela da ostaje posvećena poštovanju važećih zakona, "uključujući i zakone SAD, kao i međunarodno priznatih standarda rada i ljudskih prava koji se odnose na sprečavanje prinudnog rada". Američka carina je saopštila da je nalog za zadržavanje bakra iz Srbije rezultat njihove istrage, kao i informacija da kompanija "Srbija Ziđin" koristi prinudni rad u proizvodnji i obradi rude bakar. Naveli su da je CBP analizirao izjave radnika, fotografije, terenske beleške fokus grupa, snimke ekrana tekstualnih poruka, javno dostupne izveštaje nevladinih organizacija, vesti i akademska istraživanja. U saopštenju je nevadeno da su radnici u kompaniji "Srbija Ziđin" bili izloženi po šest indikatora prinudnog rada Međunarodne organizacije rada. To su zloupotreba ranjivosti, zadržavanje plata, zastrašivanje i pretnje, ograničavanje kretanja, zadržavanje ličnih dokumenata i prekomerni prekovremeni rad. I nevladina organizacija China Labor Watch (CLW) saopštila je da je dokumentovala prinudni rad u kineskom Ziđin Koperu u Srbiji. Naveli su da su utvrdili da je dolazilo do zadržavanja ličnih dokumenata, depozita za zapošljavanje, prekomernoh radnog vremena bez adekvatnog odmora, nebezbednih uslova rada i ograničenja slobode kretanja. Kompanije Ziđina su najveći izvoznici iz Srbije poslednjih godina, a Srbija je otvorena za kineski kapital dok vlasti grade prijateljske odnose sa kineskim državnim vrhom.

Viši sud u Beogradu osudio je Vladimira Kecmanovića na 14 godina i 6 meseci zatvora, a Miljanu Kecmanović na dve godine i 11 meseci zatvora. Prvostepena presuda doneta je za roditelje maloletnog dečaka koji je 3. maja 2023. u beogradskoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" počinio masovno ubistvo. Njemu nije moglo da se sudi jer je u to vreme imao manje od 14 godina. Devetoro đaka i školskog čuvara je 3. maja 2023, u vreme nastave, ubio maloletni učenik te škole - pucajući na njih iz očevog pištolja. Ranio je petoro đaka i nastavnicu. Ubijeni su: Mara Anđelković, Bojana Asović, Angelina Aćimović, Ana Božović, Adriana Dukić, Ema Kobiljski, Katarina Martinović, Sofija Negić, Andrija Čikić i Dragan Vlahović. Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu zadovoljno je presudom, ali će se ipak na nju žaliti. Glavni tužilac Nenad Stefanović saopštio je da osuđujuća presuda za oba roditelja potvrđuje da je VJT u Beogradu u svemu dokazalo svoje navode iz optužnice. Ali je naveo da bi samo maksimalne kazne, koje je predložilo tužilaštvo, "bile zakonite i pravedne". "Zbog teških posledica neadekvatnog vršenja roditeljskih obaveza od strane okrivljenih, za koje prema stavu tužilaštva, ne mogu postojati nikakve olakšavajuće okolnosti, VJT u Beogradu će uložiti žalbu povodom visine izrečenih kazni", rekao je. Tužilaštvo je tražilo maksimalne kazne za Vladimira i Miljanu Kecmanović, dok je odbrana tražila oslobađajuće presude navodeći da nema dokaza da su izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret. Odbrana Kecamovića najavila žalbuOdbrana Kecamovića najavila je žalbu na presudu. Advokatica Irina Borović ocenila je da Viši sud nije prihvatio primedbe Apelacionog suda i da nije otklonio nedostatke prethodne presude. "I što je najvažnije nije izvršio veštačenje maloletnog K.K. da bi mogao da govori o krivično-pravnoj odgovornosti roditelja", navela je. Ona tvrdi da nikada tokom postupka nije utvrđemo da je kod maloletnog deteta došlo do zapuštenosti usled ponašanja njegovih roditelja jer su tu činjenicu mogli da utvrde jedino sudski veštaci. Takođe je navela da ovom presudom nije objašnjeno zašto je maloletni K.K. izvršio tako strašan masakr u osnovnoj školi. Vladimiru Kecmanoviću na teret se stavljaju teško delo protiv opšte sigurnosti i zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, dok je Miljana Kecmanović optužena za zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. Tužilaštvo i odbrana imaju pravo da ulože žalbu na ovu presudu Apelacionom sudu u Beogradu. Šta kažu advokati porodica?Advokat porodica oštećenih u slučaju "Ribnikar" Ognjen Božović ocenio je da presuda ima vrlo jako uporište u činjenicama, dokazima i pravnom obrazloženju. On smatra da je Viši sud detaljno obrazložio zapuštanje i zapostavljanje maloletnog K.K, povrede roditeljskih dužnosti, ali i propuste u držanju oružja i uvođenja deteta u oružje. Zora Dobričanin Nikodinović, zastupnica porodica oštećenih ocenila je da je sud dobro obrazložio da mnogo toga u porodici Kecmanović nije štimalo. "Rečeno je da su se roditelji posvetili njegovom obrazovanju, ali se nisu posvetili njegovom vaspitanju, nisu ga dovoljno osluškivali i nisu osećali njegove potrebe, niti se ponašali u skladu sa njima,", rekla je. Navela je i da je sudija obrazložio da Vladimir Kecmanović nije na adekvatan način držao oružje, čuvajući ga u pokretnim koferima koji služe da se oružje nosi do streljane. Suđenje je ponovljeno zato što je Apelacioni sud u novembru 2025. godine usvojio žalbe odbrane i ukinuo osuđujući deo presude Kecmanovića zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka. Predmet je potom vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Vladimiru Kecmanoviću bio je produžen pritvor do donošenja nove presude, dok se Miljana Kecmanović branila sa slobode. Ponovljeni postupak protiv roditelja počeo je krajem januara 2026. godine i, na zahtev tužilaštva, bio je zatvoren za javnost radi zaštite interesa maloletnih lica i privatnosti oštećenih. Iznošenje završnih reči, prema odluci suda, bilo je javno.

Novinar Veran Matić, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), napadnut je 17. juna uveče oko 20 časova ispred Skupštine Srbije, saopšteno je iz te asocijacije. Matić je napadnut dok je snimao javno okupljanje ispred Narodne skupštine, kada mu je nepoznati mladić nasilno oteo telefon, uprkos tome što se Matić predstavio kao novinar i zatražio da mu uređaj bude vraćen, navodi se u saopštenju ANEM-a. Navode da mu je telefon vraćen tek nakon što je intervenciju izvršio Đorđe Prelić, osuđenik za ubistvo francuskog fudbalskog navijača Brisa Tatona. U kratkom razgovoru Prelić je optužio Matića da mu je svojim ranijim izveštavanjem na televiziji B92 "upropastio život", navodi se. Nakon incidenta, Matić se obratio obezbeđenju Skupštine Srbije, ali je dobio odgovor da "događaj nije primećen" i da slučaj prijavi policiji. ANEM navodi da je slučaj prijavljen Policijskoj stanici Stari grad. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na hitan upit Radija Slobodna Evropa (RSE) o tome da li se ispituju okolnosti napada i navodi da je napadač Đorđe Prelić. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Srbije izrazilo je zabrinutost i navelo da očekuje da nadležni utvrde sve činjenice i okolnosti i preduzmu mere u skladu sa zakonom, ukoliko se utvrdi postojanje protivpravnog postupanja. "Ministarstvo osuđuje svaki vid nasilja, pretnji, pritisaka i ometanja rada novinara i medijskih radnika. Bezbednost novinara i njihovo pravo da nesmetano obavljaju svoj posao od javnog su interesa", navodi se u saopštenju. ANEM poziva na hitnu reakciju institucija i ističe da napad na Matića "ne sme biti tretiran izvan konteksta kampanje koja se protiv novinara duže vreme vodi." Ceo incident dogodio se u blizini Pionirskog parka koji je više od godinu dana blokiran jer su u njemu pristalice vlasti podigle šatorsko naselje, poznatije kao Ćacilend. Đorđe Prelić Prela, osuđenik za ubistvo Brisa Tatona i bivši vođa navijača i ranije je viđan na skupovima vladajuće Srpske napredne stranke. U avgustu 2025. godine bio je u Ćacilendu u blizini Predsedništva Srbije tokom skupa naprednjaka o čemu je pisao RSE. Takođe, prema izveštavanjima medija i tvrdnjama opozicionih lidera, Prelić se pojavljivao na mitinzima vladajuće partije i u drugim gradovima Srbije, među kojima i na skupu u Sremskoj Mitrovici u februaru 2025. Prelić je prvobitno 2011. godine, dok je bio u bekstvu, osuđen na 35 godina zatvora kao organizator napada na Tatona. Apelacioni sud je kaznu smanjio na 15, potom na 12 i na kraju na 10 godina, što je minimalno propisana kazna za teško ubistvo. Uhapšen je 2013. u blizini Barselone, a izručen Srbiji godinu kasnije. Na slobodu je izašao 2021. godine, i to nakon što je Apelacioni sud preinačio odluku Višeg suda, koji mu je ranije odbio uslovni otpust. Bris Taton i grupa francuskih navijača doputovali su u Beograd u septembru 2009. godine kako bi pratili fudbalski meč između Partizana i Tuluza. Umesto sportskog spektakla, susreli su se sa nasiljem koje je potreslo Srbiju. U centru Beograda napala ih je grupa huligana povezanih sa navijačkom tribinom Partizana. Sud je kasnije utvrdio da je Taton brutalno pretučen, a potom sa ograde iznad stepeništa na Obilićevom vencu, sa više od četiri metra visine, bačen na betonsku podlogu. Nedugo nakon tragičnog događaja, policija je privela deset navijača Partizana, dok su dvojica osumnjičenih vođa grupe, Đorđe Prelić i Dejan Puzigaća, pobegli iz zemlje i godinama bili u bekstvu.

Edmir V. iz Beograda posetio je Finsku u aprilu. Presedao je u Stokholmu i kaže da je zbog novog evropskog sistema ulaska i izlaska zamalo propustio sledeći let, iako je između letova imao tri sata razmaka. "Staneš u red i čekaš, čekaš, čekaš... Graničar počinje sa ispitivanjem o prethodnim putovanjima, uključujući i razloge zašto sam posetio jednu ili drugu evropsku državu. Pitanja su bila donekle čak i neprijatna. Međutim, pravi haos je nastao kada se nešto dogodilo sa uređajem koji je odjednom prestao da funkcioniše. Onda su svi putnici prebačeni u isti red za čekanje", opisao je Edmir u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE). Slično je prošao i Bojan iz Podgorice. Doputovao je na belgijski aerodrom Šarlroa (Charleroi) i zatekao dug red ljudi koji su čekali da prođu kroz sistem. Spasla ga je činjenica da je putovao sa bebom, pa je imao prednost prolaska. Ali ni to nije značilo da je prošao bez čekanja, pošto je broj onih koji su imali "prednost" bio veliki. Ostali, koji nisu putovali sa bebama, kaže on, čekali su satima. Grupa kosovskih kolega putovala je kolima krajem maja u Grčku. Namerno su odabrali radne dane za ulazak i izlazak iz zemlje kako bi izbegli potencijalne vikend gužve. Čitali su izjave evropskih zvaničnika da procedura traje veoma kratko. Međutim, kažu, trajala je neočekivano dugo. Prema rečima onih sa kojima je razgovarao RSE, neki putnici bili su primorani da odgovaraju na pitanja graničnih policajaca o razlozima ranijih putovanja ili, na primer, o nedostatku pečata u pasošu koji bi dokazivao da su napustili šengensku zonu. Drugi su imali tehničke probleme sa skeniranjem otisaka prstiju ili fotografisanjem lica. Kažu da se za svako vozilo čekalo najmanje 20 minuta. Hana iz Beograda doputovala je avionom u junu u Bergamo, u Italiji. Po dolasku je stala u red za putnike koji nisu državljani zemalja Evropske unije. Čekala je oko 45 minuta pre nego što je prošla graničnu kontrolu i proceduru skeniranja. Nakon toga putovala je vozom iz Italije u Švajcarsku. Kada je švajcarskim graničnim službenicima predala pasoš, njeni podaci su već bili evidentirani u sistemu. Na ekranu se pojavila i fotografija koja je snimljena tokom granične kontrole u Italiji, što je pokazalo da su informacije već bile dostupne nadležnim službama. To su samo neki od primera iskustava državljana takozvanih trećih zemalja (država koje nisu članice EU) koji prolaze kroz procedure Sistema ulaska i izlaska (EES). Sistem je uveden u oktobru, a postao je potpuno operativan 10. aprila ove godine. Šta podrazumevaju nova pravila?Reč je o automatizovanom sistemu koji zamenjuje ručno pečatiranje pasoša putnika koji ulaze u šengenski prostor. Primenjuje se na građane koji poseduju biometrijske pasoše, bez obzira na to da li im je za ulazak u EU potrebna viza ili ne. Beleži biometrijske podatke, otiske prstiju i fotografiju lica, kao i lične podatke i datume putovanja, sa ciljem unapređenja bezbednosti granica, otkrivanja osoba koje prekoračuju dozvoljeni boravak i sprečavanja zloupotrebe identiteta. Od početka primene ovog sistema nastao je haos na evropskim aerodromima. Društvene mreže preplavljene su svedočenjima o dugim redovima čekanja koji ponekad rezultiraju i propuštanjem letova. Iz nadležnih evropskih službi kažu da EES već pokazuje pozitivne rezultate. Putnici će, s druge strane, morati da se prilagode jer će ovo od sada biti sastavni deo putovanja. Izgradnja i modernizacija infrastrukture trebalo bi da u narednim godinama olakšaju proces. Prva godina, međutim, najverovatnije će biti teška, a letnja sezona predstavljaće poseban izazov. U aprilu 600 propuštenih letova u BriseluSamo tokom uskršnjih praznika oko 600 osoba propustilo je let na briselskom aerodromu. Zbog toga ovaj aerodrom sada savetuje putnike da ignorišu pravilo dolaska dva sata ranije. "Primetili smo da je uvođenje EES-a dovelo do produženja vremena čekanja na dva do tri sata. Sarađujemo sa Federalnom policijom, koja je odgovorna za provere i proces, i činimo sve što je u našoj moći da što bolje upravljamo redovima", navodi se u odgovoru za RSE iz aerodroma Zaventem, glavne vazdušne luke u Belgiji. Još teža situacija je na kopnenim prelazima. Iz grčke policije za RSE navode da su komplikacije normalne pri uvođenju novog sistema. "Kao i kod svakog velikog prelaska na nove procedure granične kontrole, uvođenje sistema može u početku imati uticaj na vreme obrade na određenim graničnim prelazima, posebno tokom perioda povećanog prometa putnika. To je uglavnom povezano sa dodatnim zahtevima za proveru i biometrijsku registraciju koji se moraju sprovesti za državljane trećih zemalja pri ulasku i izlasku. Ove procedure su sastavni deo sistema i ne mogu se izostaviti", navode iz grčke policije. Da li će biti lakše tokom letnje sezone?Približavanjem letnje sezone više evropskih država razmatra mogućnost fleksibilnijeg pristupa obradi podataka. Hrvatska i Grčka, zbog geografske blizine, ostaju najatraktivnije destinacije za letnje odmore građana regiona. Iz hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova potvrđuju da je tokom vrhunca sezone dozvoljen određeni stepen fleksibilnosti. Ona može uključivati privremena odstupanja od uzimanja biometrijskih podataka, uz obavezno skeniranje putne isprave i evidentiranje vremena ulaska u državu članicu Evropske unije. "Navedeni model može se primenjivati u vremenski ograničenom obimu, najviše šest sati u vanrednim okolnostima koje dovode do toliko gustog saobraćaja da vreme čekanja na graničnom prelazu postane predugo. To konkretno znači kreiranje EES dosijea bez uzimanja biometrijskih podataka", rekli su za RSE iz hrvatskog MUP-a. Hrvatska strana očekuje gužve tokom letnje sezone, ali ističe da su one postojale i pre uvođenja ovog sistema. "Korišćenje EES sistema može izazvati povremeno dodatno usporavanje saobraćaja u vršnim opterećenjima na drumskim graničnim prelazima, s obzirom na to da osoba mora da izađe iz vozila kako bi bila biometrijski registrovana u sistemu. To se ublažava korišćenjem ručnih EES čitača, gde se biometrija uzima na ulazno-izlaznim trakama pre dolaska osobe do kontrolne kućice", navode iz hrvatskog MUP-a. Dodaju da se na aerodromima, pored stacionarnih sistema, koriste i mobilni EES čitači, kiosci i e-kapije kada je to moguće. Iz grčke policije potvrđuju da će tokom vrhunca sezone nastojati da budu fleksibilniji kako bi olakšali prelazak granica. "Grčka na odgovoran način koristi mogućnost delimične suspenzije predviđene relevantnim regulatornim okvirom EU, s ciljem pune usklađenosti sa propisima, ali i pružanja najbolje moguće usluge putnicima", navodi grčka policija za RSE. Takvu mogućnost predviđa i Evropska komisija, institucija koja je uvela EES sistem. "Obustava prikupljanja biometrijskih podataka moguća je na određenim graničnim prelazima i na ograničeno vreme u slučajevima izuzetnih okolnosti koje dovode do predugog vremena čekanja. Ova mogućnost postoji do septembra, čime se pokriva vrhunac letnje turističke sezone", rekli su u odgovoru za RSE iz Evropske komisije. Da li su e-kiosci rešenje?U briselskom aerodromu smatraju da je korišćenje registracionih kioska i elektronskih kapija za određene državljane trećih zemalja ključni deo rešenja za smanjenje vremena čekanja, ali da njihova primena još nije počela. "To su već odobrili nadležni belgijski ministri i brza implementacija ključna je za efikasno smanjenje vremena čekanja za građane izvan EU", navode iz briselskog aerodroma. Unutrašnje granice šengenske zone u nadležnosti su država članica. Zato svaka država pojedinačno uređuje način na koji građani prelaze granice. Iz Evropske komisije potvrđuju da će digitalna primena EES sistema olakšati proces. "Protočnost granica trebalo bi da osiguraju države članice obezbeđivanjem odgovarajućeg broja graničnih policajaca i automatizovanih rešenja, kao što su kiosci za samousluživanje i e-kapije", kažu iz Evropske komisije, dodajući da je to posebno važno na graničnim prelazima sa velikim prometom. Iz grčke policije potvrđuju da intenzivno rade i ulažu u unapređivanje infrastrukture koja bi trebalo da olakša proces ulaska i izlaska iz šengenske zone. "Nadležni organi kontinuirano prate operativni razvoj i, gde je to potrebno, prilagođavaju planiranje i raspodelu resursa kako bi se odgovorilo na sezonski porast saobraćaja i neprijatnosti za putnike svele na minimum", navodi se u odgovoru grčke policije. Uspeh ili krah? Evropska komisija se diči rezultatima EES sistemaEvropska komisija insistira da je reč o veoma uspešnom sistemu čiji je osnovni cilj zaštita evropskih granica. "Šengenski prostor je najposećenija destinacija na svetu, sa 40 odsto svih međunarodnih putovanja koja prelaze njegove spoljne granice. U većini država članica obrada prvih registracija u proseku traje nešto više od jednog minuta", izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije. Međutim, u razgovorima sa više od deset građana Zapadnog Balkana koji su tokom prethodnog perioda prošli kroz EES sistem, RSE nije pronašao nijednog sagovornika koji bi potvrdio da je kompletnu proceduru završio za minut. Zvaničnici Evropske komisije podvlače da, kada su podaci putnika već uneti u sistem, naredni ulasci i izlasci treba da budu kraći i efikasniji. Ipak, iako EES sistem predstavlja glavobolju za putnike, već je u prvim mesecima pokazao rezultate zbog kojih je uveden. Prema zvaničnim podacima Evropske komisije, od oktobra 2025. registrovano je gotovo 80 miliona ulazaka i izlazaka, 35.000 odbijanja ulaska, pri čemu je gotovo 900 osoba identifikovano kao bezbednosna pretnja Evropskoj uniji.

Zadržavanje ličnih dokumenata, depoziti za zapošljavanje, prekomerno radno vreme bez adekvatnog odmora, nebezbedni uslovi rada i ograničenja slobode kretanja. Takav prinudni rad u kineskom Ziđin Koperu (Zijin Copper) u Boru, na istoku Srbije, dokumentovala je nevladina organizacija China Labor Watch (CLW). Njihova istraživanja prethodila su odluci američke carine o onemogućavanju uvoza bakra i proizvoda od bakra iz Ziđin Kopera zbog sumnji na prinudni rad. Nakon te odluke Ziđin Koper je saopštio da se protivi svim oblicima prinudnog rada, kao i da sprovodi sveobuhvatnu proveru i procenu relevantnih pitanja. Iz institucija Srbije do objavljivanja teksta nisu stigli odgovori na upite RSE. Kompanije Ziđina su najveći izvoznici iz Srbije poslednjih godina, a Srbija je otvorena za kineski kapital dok vlasti grade prijateljske odnose sa kineskim državnim vrhom. Ziđin Koper u Boru i Majdanpeku, na istoku Srbije, zapošljava preko šest hiljada radnika. Osnovan je 2018. preuzimanjem Rudarsko-topioničarskog basena Bor, u kome Ziđin Majning ima kontrolni udeo od 63 odsto, a država Srbija 37 odsto. Pre Ziđina, američka carina je onemogućila uvoz automobilskih guma iz kineskog Linglonga u Zrenjaninu, na severu zemlje, takođe zbog upotrebe prinudnog rada. "To pokazuje da se ne radi o izolovanom incidentu, već o problemima koji zahtevaju sistemski odgovor institucija", upozorava Marija Anđelković iz nevladine oragizacije Astra. China Labor Watch: Intervjuisali smo više od 100 radnikaLi Qiang, osnivač i izvršni direktor CLW, kaže za RSE da su sproveli više terenskih istraga u Srbiji od 2022. Intervjuisali su više od 100 radnika i prikupili značajnu dodatnu dokumentaciju, svedočenja i informacije. CLW istražuje uslove rada i kršenje radnih prava, naročito u kineskim kompanijama i projektima u inostranstvu. Li je naveo da su u Ziđin Koperu utvrdili više pokazatelja prinudnog rada po definiciji Međunarodne organizacije rada (ILO). Kako je rekao, ta istraživanja su činila osnovu za prijavu prinudnog rada koju su podneli američkoj agenciji za carine i zaštitu granica (CBP). CBP je nakon svoje istrage saopštio 16. juna da su analizirali izjave radnika, fotografije, terenske beleške fokus grupa, snimke ekrana tekstualnih poruka, javno dostupne izveštaje nevladinih organizacija, vesti i akademska istraživanja. Naveli su da postoji šest indikatora prinudnog rada kojima su radnici u Ziđin Koperu bili izloženi. To su zloupotreba ranjivosti, zadržavanje plata, zastrašivanje i pretnje, ograničavanje kretanja, zadržavanje ličnih dokumenata i prekomerni prekovremeni rad. Ziđin Koper je saopštio da situaciju shvata veoma ozbiljno i da sprovodi sveobuhvatnu proveru i procenu relevantnih pitanja. U saopštenju se navodi da se kompanija ostaje posvećena poštovanju važećih zakona, "uključujući i zakone SAD, kao i međunarodno priznatih standarda rada i ljudskih prava koji se odnose na sprečavanje prinudnog rada". Marija Anđelković iz Astre kaže da policija i tužilaštvo imaju obavezu prema Palermo protokolu i Konvenciji Saveta Evrope da ispitaju navode o prinudnom radu i istraže eventualnu trgovinu ljudima. Policija i nadležno tužilaštvo se nisu oglašavali do objavljivanja ovog teksta. Na upit RSE nije odgovorilo ni Ministarstvo rada. 'Nevidljivi radnici'U izveštaju organizacije China Labour Watch iz 2024. "Nevidljivi radnici: Uslovi rada stranih radnika u Srbiji" navodi se više svedočenja radnika kompanije "Zijin Copper" o uslovima rada. Radnici su se žalili da rade 12 sati dnevno iako im je u ugovoru naznačeno radno vreme od osam sati, a prekovremeni rad nije evidentiran. Žalbe su se odnosile i na zdravstveno i socijalno osiguranje. Kako tvrde, radnici su odgovorni za svoje zdravstvene potrebe i očekuje se da sami plate za medicinsku negu i zbog povrede na radu. U izveštaju se navodi i da su istraživači China Labor Watch putovali 2024. u Bor i uverili se u tvrdnje da je radnicima rudnika ograničeno kretanje. "Na snazi su bila ograničenja kako bi se sprečilo kineskim radnicima da izlaze iz radnih prostorija, a njihovo kretanje je bilo potpuno ograničeno unutar granica rudnika", navodi se. U izveštaju se ističe da je položaj kineskih radnika u Srbiji otežan delom zbog primene bilateralnog sporazuma između Kine i Srbije iz 2018. Kaže se da su, prema njemu, zakoni u Srbiji privremeno suspendovani za kineske državljane tokom prvih pet godina njihovog boravka u Srbiji. Prema Sporazumu o socijalnoj bezbednosti između Vlade Srbije i Kine iz 2018, kineske kompanije koje posluju u Srbiji mogu da dovode radnike iz te zemlje i da za njih ne važe zakoni Srbije "šezdeset kalendarskih meseci". U izveštaju CLW-a se navodi da "inspektorat rada (u Srbiji) nije ovlašćen da pregleda ugovore kineskih radnika ili utvrđuje da li su im (zarade) plaćene". Li je naveo za RSE da je CLW nastavio i tokom istrage američkog CBP-a da prikuplja dodatne dokaze, svedočenja radnika i analize u prilog postupku. On je naveo i da se optužbe o prinudnom radu ne odnose samo na radnike koji su kineski državljani, već i na radnike migrante iz drugih zemalja. Na šta će uticati odluka američke carine?Američka agencija za carine i zaštitu granica navela je da trgovinski podaci pokazuju da se roba Ziđina uvozi ili da postoji verovatnoća da će biti uvezena u SAD. Podaci o tome u koje zemlje izvozi Ziđin Koper ne postoje u javno dostupnim finansijskim izveštajima. Prema Republičkom zavodu za statistiku, Srbija je 2025. najviše izvozila bakar u zemlje Evropske unije, Kinu i Tursku, a vrednost izvoza u ove zemlje meri se stotinama miliona dolara. Vrednost izvoza bakra u Sjedinjene Države 2025. bio je oko 13 miliona dolara. Marija Anđelković iz Astre ukazuje da odluka američke carine nije pitanje trgovinskih odnosa između Srbije i SAD. "Već kao upozorenje da zaštita radničkih prava i sprečavanje prinudnog rada moraju postati mnogo veći prioritet", navela je. Dodala je da se u ekonomskom smislu ta odluka neće ozbiljnije odraziti na Ziđin Koper "pošto je njihov izvoz ka Americi procentualno mali, a najveći je ka Kini - 90 odsto. "Ali daje signal zemljama koje žele da posluju odgovorno i u skladu sa ljudskim pravima da ovde nešto nije u redu", ocenila je. Ranija upozorenjaAstra već godinama upozorava na rizike radne eksploatacije i trgovine ljudima među migrantskim radnicima na velikim infrastrukturnim i industrijskim projektima u Srbiji. "Dokumentovali smo brojne slučajeve uskraćivanja zarada, zadržavanja ličnih dokumenata, pretnji deportacijom, nehumanih uslova rada i smeštaja, prekovremenog neplaćenog rada", navela je Anđelković. Ona je upozorila i da Astra poslednjih godina beleži veći broj prijava za seksualnu eksploataciju upravo sa teritorije Bora. RSE je izveštavao o presudi Višeg suda u Zaječaru, na istoku Srbije, koja je doneta za trgovinu ljudima koja uključuje kineske državljane. Presuda je postala pravosnažna 2025, a sud je osudio 52-godišnjeg kineskog državljanina Y.L. za trgovinu ljudima, izrekavši mu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine. Prema presudi, dve žene iz Kine bile su žrtve trgovine ljudima u Boru, na istoku Srbije. Njih je kineski državljanin pod pretnjom smrću prisiljavao da pružaju seksualne usluge drugim kineskim državljanima u tom gradu. Y.L. je uhapšen u Boru, ali se u presudi ne pominju veze sa rudarskom industrijom. RSE je izveštavao 2021. i o lošim uslovima rada kineskih radnika rudnika "Čukaru Peki" u Boru u vlasništvu Ziđina. Radnici su tada RSE poslali snimke i fotografije iz kampa u kom su smešteni koji ilustruju veoma loše uslove, da su toaleti veoma prljavi i da ih koristi veliki broj ljudi. Tvrdili su i da su se suočili sa ograničenjem kretanja i zastrašivanjem, kao i prekovremenim radom. Više radnika tvrdilo je da im poslodavac ne dozvoljava da izađu iz neuslovnog kampa u kom su smešteni, kao i da im je zabranjen kontakt sa stanovništvom u Srbiji. Kompanija "Jinshan Construction" u vlasništvu "Ziđina" tada je javno demantovala tvrdnje radnika o lošim uslovima smeštaja i, kao reakciju na izveštavanje RSE, poslala medijima fotografije boljih uslova od onih o kojima svedoče radnici. Kineski Ziđin već godinama prate optužbe za zagađivanje životne sredine, što kompanija demantuje. U međuvremenu predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je, tokom nedavne državne posete Pekingu, nove kineske investicije i dalje jačanje odnosa dve zemlje. Srbija sa Kinom intenzivira ekonomsku i saradnju na infrastrukturnim projektima, ali u poslednje vreme i vojnu nabavkom kineskom oružja. To jačanje "čeličnog prijateljstva", kako odnose nazivaju zvanični Peking i Beograd, dešava se uprkos upozorenjima Brisela, dok je Srbija kandidat za članstvo u EU, ali i Vašingtona.

Dok se Mađarskom i dobrim delom Evrope smirivala euforija zbog sloma Viktora Orbana, u Sloveniji Janez Janša, lider desnice, postao je premijer po četvrti put. Duže od decenije države EU ljuljaju se na klackalici populizma, koji je dominantan u državama kandidatima za člansvo u Uniji na Balkanu.

Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) produžila je do 1. jula mađarskom MOL-u licencu za pregovore o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Mađarski MOL je na sajtu Budimpeštanske berze objavio da je od OFAC-a dobio odobrenje za nastavak pregovora sa ruskim Gaspromnjeftom. Dan ranije, američki OFAC produžio je i operativnu licencu kojom se NIS-u omogućava nastavak rada, takođe do 1. jula. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ocenila je nakon novih produžavanja licenci da je kompanija "i dalje izložena rizicima" i da Srbija mora da nastavi da radi na tome da se Naftna industrija Srbije "što pre skine sa liste sankcija". Đedović Handanović je, nakon sastanka sa srpskim članovima Odbora direktora NIS-a rekla i da naftna kompanija trenutno ima rekordne količine sirove nafte te da je oko 350.000 tona osigurano do 1. jula, u skladištima i u luci u Omišlju u Hrvatskoj. "Ali je neophodno da nastavimo da radimo na dugoročnom rešenju", rekla je Đedović. Novo produžavanje rokova za obe licence dolazi dan nakon što su Vlada Srbije i MOL potpisali Ugovor o budućem upravljanju NIS-om, koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Američka administracija uvela je sankcije NIS-u u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Od januara 2026. mađarska kompanija MOL, kao zainteresovani kupac, vodi pregovore o preuzimanju ruskog vlasništva u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji. Tada je MOL sa Gaspromnjeftom potpisao okvirni sporazum o preuzimanju. Pregovori traju mesecima, dok se pregovaračke i operativne licence iznova produžuju. Ruska strana osim potvrđivanja pregovora sa MOL-om do sada nije davala mnogo detalja o procesu pregovaranja. Ugovor koji je Vlada Srbije potpisala 16. juna sa MOL-om uređuje strukturu i način odlučivanja upravljačkih tela u Naftnoj industriji Srbije. Taj ugovor, međutim, počeće da se primenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri. Ugovorom se predviđa da Srbija kupi dodatnih pet odsto akcija u NIS-u i rad rafinerije od najmanje 10 godina u kapacitetu u kojem je radila četiri godine pre uvođenja američkih sankcija.

Skupština Srbije raspravljala je u sredu o novim izmenama pravosudnih zakona, poznatih kao "Mrdićevi zakoni", čime bi ti propisi trebalo da budu usklađeni sa nedavnim preporukama Venecijanske komisije. Reč je o pet zakona koji su usvojeni u januaru ove godine i koje je kritikovao deo stručne javnosti, ali i Evropska unija (EU), ocenjujući ih kao udar na nezavisnost pravosuđa. Venecijanska komisija, telo Saveta Evrope za pravna i ustavna pitanja, 16. juna saopštila je da su predloženim izmenama vlasti u Srbiji u potpunosti primenile značajan deo njihovih ključnih preporuka u vezi sa tim zakonima. Izuzev dve. Preporuke koje nisu u potpunosti primenjene odnose se na kadrovska rešenja u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK), te na položaj Tužilaštva za visokotehnološki kriminal. Ministar pravde Srbije Nenad Vujić je na skupštinskoj sednici izjavio da su neispunjene preporuke "temporalnog karaktera, koje traže određeno vreme". Šta još kaže vlast?Ministar pravde ocenio je i da izmene zakona, koje se sada nalaze pred poslanicima, predstavljaju rezultat "intenzivnog dijaloga Srbije sa Venecijanskom komisijom". "Srbija nije ignorisala preporuke Venecijanske komisije, ona ih je sama zatražila bez ikakvih pritisaka i ona ih je prihvatila i kroz ove zakone implementirala", kazao je Vujić. Ekspertska grupa Venecijanske komisije je 24. aprila donela hitno mišljenje o izmenama pravosudnih zakona iz januara. Ocenili su, između ostalog, da su "Mrdićevim zakonima" uklonjene prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva, te da je pre njihovog donošenja bilo neophodno organizovati ozbiljnu javnu raspravu, konsultacije sa relevantnim akterima i temeljnu procenu uticaja, što nije učinjeno. Usvajanje preporuka Venecijanske komisije od Srbije je zatražila i Evropska unija. Šta kaže opozicija?Poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović upitala je da li će neko snositi odgovornost za to što su sporni zakoni zakoni bili primenjivani duže od četiri meseca. Upitala je i kada će biti ispunjeno svih devet preporuka Venecijanske komisije. "Sve dok to ne bude ispunjeno, ne možete da pričate o nezavisnosti i samostalnosti srpskog pravosuđa", kazala je Nestorović. Upozorenja iz Brisela zbog 'Mrdićevih zakona'Zakoni koje je predložio Uglješa Mrdić, poslanik iz redova vladajuće Srpske napredne stranke, usvojeni su u januaru bez javne rasprave, bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Srbija neće primati finansijska sredstva iz Plana rasta dok su ti zakoni na snazi. Iz Brisela su ranije poručili da njihovo usvajanje "ozbiljan korak unazad" u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, čijem članstvu teži. "Mrdićevim zakonima" se usprotivio i deo stručne javnosti ocenjujući to kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Sporne zakonske izmene iz januara tiču se Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o sudijama i Zakona o Visokom savetu tužilaštva. Šta je još na dnevnom redu sednice?Na kraju rasprave u sredu, predsednica skupštine Srbije Ana Brnabić zakazala je za sutradan nastavak sednice. Osim "Mrdićevih zakona", na dnevnom redu je još 31 tačka dnevnog reda. O svim tačkama se vodi objedinjena rasprava. Narodni poslanici će tokom ove sednice odlučivati, pored ostalog, o ratifikaciji ugovora o izručenju sa Kinom. Ovaj dokument su zvaničnici Srbije i Kine potpisali u maju 2024, tokom posete predsednika Kine Si Đinpinga Beogradu. Da bi ugovor stupio na snagu, po zakonu Srbije, moraju da ga ratifikuju i poslanici u Skupštini. Ugovor o izručenju bi kineskom režimu – kojeg organizacija Freedom House opisuje kao autoritaran i izrazito represivan – otvorio prostor da od pravosudnih organa Srbije zatraži izručenje svojih državljana. Skupština će razmatrati i više predloga zakona o davanju državnih garancija za kreditna zaduženja javnih preduzeća, među kojima i Srbijagas kompanija za snabdevanje gasom. Zaduženost tog preduzeća je u 2025. godini iznosila 785,4 miliona evra. Nova zaduženja su za projekte gasifikacije. Takođe, poslanici će raspravljati i o izmenama i dopunama Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima i Zakona o presađivanju ljudskih organa, koje je predložila Vlada.

Američka agencija za carine i zaštitu granica CBP saopštila je u utorak da je izdala nalog za zadržavanje isporuke bakra i proizvoda od bakra koje u Srbiji proizvodi kineski Ziđin (Zijin Copper D.O.O) zbog sumnje na upotrebu prinudnog rada u proizvodnji. Odluka odmah stupa na snagu i osoblje CBP-a na svim ulaznim lukama u SAD zadržaće pošiljke proizvoda od bakra napravljene u Ziđinovim postrojenjima u Srbiji. Ovo je drugi nalog CBP-a za zadržavanje isporuka neke kineske kompanije koja radi u Srbiji zbog upotrebe prinudnog rada, nakon što to već izdat za automobilske gume koji Linglong proizvodi u Zrenjaninu na severu zemlje. "Američki proizvođači se suočavaju s nelojalnom konkurencijom kada strane kompanije smanjuju troškove korišćenjem prinudnog rada", izjavila je izvršna pomoćnica komesara Kancelarije za trgovinu CBP-a, Suzan Tomas ( Susan S. Thomas). "Primenom naših zakona protiv prinudnog rada, CBP štiti ljudska prava, kao i ekonomsku bezbednost naše nacije". Nalog za zadržavanje isporuka Ziđina, kako se navodi u saopštenju, rezultat je istrage CBP-a i informacija da Srbija Ziđin proizvodi bakar i proizvode od bakra uz upotrebu prinudnog rada. Dodaje se je CBP analizirao izjave radnika, fotografije, terenske beleške fokus grupa, snimke ekrana tekstualnih poruka, javno dostupne izveštaje nevladinih organizacija, vesti i akademska istraživanja. "Uzeti zajedno, ovi dokazi su pokazali da su radnici u kompaniji Srbija Ziđin izloženi šest indikatora prinudnog rada Međunarodne organizacije rada: zloupotrebi ranjivosti, zadržavanju plata, zastrašivanju i pretnjama, ograničavanju kretanja, zadržavanju ličnih dokumenata i prekomernom prekovremenom radu", navodi se u saopštenju. CBP navodi da činjenice koje potkrepljuju ove indikatore pokazuju da su radnici angažovani u prinudnom radu, odnosno radu koji se obavlja nedobrovoljno i pod pretnjom kazne. Navodeći da trgovinski podaci pokazuju da se roba Ziđina uvozi ili da postoji verovatnoća da će biti uvezena u SAD, CBP je naveo da uvoznici zadržanih pošiljki mogu da unište ili da izvezu svoje pošiljke, ili mogu da pokušaju da dokažu da roba nije proizvedena uz upotrebu prinudnog rada. Kineskog Ziđina već prate optužbe za zagađivanje životne sredine. CBP je u decembru izdao nalog za zadržavanje uvoza automobilskih guma proizvedenih u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji zbog navoda da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada.

Venecijanska komisija saopštila je u utorak da su vlasti u Srbiji u nacrtima izmena i dopuna spornih pravosudnih zakona u potpunosti primenile značajan deo ključnih preporuka tog tela Saveta Evrope za ustavnopravna pitanja, ali da dve od tih devet preporuka nisu potpuno sprovedene. "Venecijanska komisija pozdravlja činjenicu da je značajan deo (sedam od devet) ključnih preporuka sadržanih u Hitnom mišljenju trenutno u potpunosti primenjen u nacrtima izmena i dopuna, i to ključne preporuke 1, 2, 3, 4, 5, 6 i 9", navodi se u utorak objavljenom Naknadnom mišljenju na Hitno mišljenje o takozvanim "Mrdićevim zakonima". Po pitanju preostalih preporuka, Venecijanska komisija navodi da su vlasti Srbije preduzele korake kako bi uskladile merodavni zakonodavni okvir s Hitnim mišljenjem, ali da su pojedini aspekti i dalje otvoreni. Evropska unija traži od Srbije da u potpunosti primeni sve preporuke Venecijanske komisije u vezi sa spornim pravosudnim zakonima i da istovremeno obustavi primenu ovih zakona do njihove izmene. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Srbija neće primati finansijska sredstva iz Plana rasta dok su ti zakoni na snazi. Za ključnu preporuka 7 Venecijanska komisija navodi da je institucionalni kapacitet Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) značajno ojačan i da je uspostavljen mehanizam koji će u kratkoročnom do srednjoročnom periodu privremena postavljenja zameniti redovnim postavljenjima, čime je taj aspekt ključne preporuke 7 u potpunosti primenjen. "U pogledu vraćanja tužilaca na funkcije, primećuje se da dva od 11 javnih tužilaca čije je privremeno upućivanje u TOK prerano prekinuto nisu vraćeni. Ovaj aspekt ključne preporuke 7 stoga nije u potpunosti primenjen", navodi Venecijanska komisija. Povodom ključne preporuke 8, Venecijanska komisija navodi da izmena koja se odnosi na proces izbora rukovodioca Posebnog odeljenja predstavlja pozitivan korak i da je pohvalno formiranje Radne grupe za dalje ispitivanje kako da se unapredi operativna autonomija Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal. "Komisija priznanje da su vlasti u ovom trenutku uložile napore da primene ovu preporuku. Međutim, ova preporuka će se smatrati u potpunosti primenjenom tek kada analiza Radne grupe bude završena na inkluzivan način, u razumnom roku, i posle čega usledi zakonodavna izmena ili reforma koja predviđa veću strukturnu i operativnu autonomiju Posebnog odeljenja", navodi se u Naknadnom mišljenju. U pogledu nove mreže sudova i tužilaštava – opšta preporuka sadržana u stavu 99 Hitnog mišljenja, Venecijanska komisija smatra da je formiranje Radne grupe za dalje studije dobrodošao korak ka primeni ove preporuke i priznaje da su srpske vlasti uložile napore da primene ovu preporuku. "Ipak, da bi se ova preporuka smatrala u potpunosti primenjenom, neophodno je da ove studije budu sprovedene na sveobuhvatan i inkluzivan način, završene u najavljenom roku i da dovedu do relevantnih zakonodavnih izmena (ako bude potrebno)", navodi se u Naknadnom mišljenju Venecijanske komisije. U saopštenju se navodi da je Venecijanska komisija na plenarnoj sednici 12. i 13. Juna potvrdila Hitno mišljenje o izmenama i dopunama zakona koji uređuju sudstvo i tužilaštvo Srbije od 28. januara 2026. godine, koje je izdato 24. aprila 2026, usvojila Naknadno mišljenje na Hitno mišljenje, kao i da je usvojila još jedno naknadno mišljenje o dodatnim izmenama i dopunama nacrta zakona o Pravosudnoj akademiji. U tom drugom mišljenju se navodi da Venecijanska komisija smatra da je odluka vlasti da usvoje model prema kojem Pravosudna akademija postaje jedina početna tačka za sudijsku i tužilačku profesiju legitiman politički izbor koji je u skladu s ranijom preporukom Komisije. "U svetlu ovog razvoja događaja, Komisija želi da naglasi da nezavisnost i autonomija Pravosudne akademije postaju još važnije: od suštinskog je značaja da se Pravosudnoj akademiji obezbede čvrsti zaštitni mehanizmi kako bi se zaštitila njena nezavisnost od izvršne vlasti i njena autonomija u odnosima sa Visokim savetom sudstva i Visokim savetom tužilaštva, čime bi se osiguralo da procesi selekcije, obuke i vrednovanja budu objektivni, transparentni i zasnovani na zaslugama", navodi se u mišljenju. Ipak, Venecijanska komisija primećuje da nije ispunjena prva ključna preporuka – da se detaljnije razrade i pojasne "procedure koje se odnose na izvršavanje specifičnih nadležnosti koje su poverene Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva". U pogledu druge ključne preporuke da se "razmotri ukidanje učešća ministra pravde po službenoj dužnosti (ex officio) u Upravnom odboru Pravosudne akademije", Venecijanska komisija primećuje da ograničavanje prava odlučivanja ministra pravde u Upravnom odboru – kroz isključivanje ministra iz odlučivanja o određenim pitanjima i kroz promenu uslova jednoglasnosti za određene odluke Upravnog odbora na dvotrećinsku većinu, kako je trenutno predloženo u revidiranom nacrtu Zakona – predstavlja dobrodošlo poboljšanje, ali ne rešava u dovoljnoj meri suštinske razloge za zabrinutost koji su bili osnov za preporuku Komisije iz 2024. "Venecijanska komisija stoga zaključuje da njena druga ključna preporuka još nije u potpunosti primenjena i preporučuje da se u potpunosti ukine učešće ministra pravde po službenoj dužnosti u Upravnom odboru Akademije. U specifičnom kontekstu Srbije, ova preporuka se podjednako odnosi na bilo koje lice koje predstavlja ili koje je delegiralo Ministarstvo pravde, a koje ne bi trebalo da bude član Upravnog odbora", navodi se u Naknadnom mišljenju.

Predstavnici Vlade Srbije i mađarske MOL Grupe potpisali su u utorak Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tela, kao i strateški ciljevi kompanije, saopšteno je iz Vlade Srbije i MOL-a. Navedeno je i da MOL nastavlja pregovore sa ruskim Gazpromnjeftom o kupovini njegovog udela od 56,15 odsto u NIS-u, te da je preduzeo neophodne korake kako bi od američkog OFAC-a obezbedio produženje licence za to. U međuvremenu Radio-televizija Srbije je javila da je u Vašingtonu saznala da je Kancelarija za kontrolu stranih sredstava OFAC) Ministarstva finansija SAD produžila je operativnu licencu NIS-u, koja će važiti do 1. jula. Vlada Srbije je saopoštila da se kupoprodajni ugovor između MOL-a i Gazpromnjefta još finalizuje. Saopšteno je i da će MOL, ukoliko postane većinski vlasnik NIS-a, obezbediti snabdevanje srpskog tržišta i rad rafinerije u Pančevu, uz dalje jačanje mrežnih i logističkih veza energetskih postrojenja MOL grupe. Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da ugovor predviđa da Srbija kupi dodatnih pet odsto akcija u NIS-u. Takođe je pojasnila da će prema njemu i rafinerija u Pančevu raditi minimum deset narednih godina u kapacitetu u kojem je radila četiri godine pre uvođenja američkih sankcija. Ministarka je navela da Sporazum osigurava da neće doći do poremećaja u poslovanju zavisnih društava, uključujući Petrohemiju. Navela je i da će predstavnici Srbije u Odboru direktora imati veći uticaj na odluke koje se donose. Žolt Hernadi: Učinićemo sve da NIS bide jačiPredsednik i generalni direktor MOL grupe Žolt Hernadi rekao je da će MOL, kao većinski akcionar, moći da upravlja NIS-om efikasno i na profesionalnim osnovama. "Učinićemo sve što možemo da NIS bude jači i profitabilniji i da nas Srbija vidi kao pouzdanog partnera", rekao je Hernadi. On je međutim, podsetio da još nije kraj procesa i da treba postići dogovor sa prodavcem, kao i odobrenje Sjedinjenih Američkih Država. Ugovor će stupiti na snagu samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko kupoprodajnog ugovora i to odobri američka Кancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC). Vučić očekuje produženje licence za 15 danaPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Tbilisiju da očekuje da će Vašington odobriti još poslednjih 15 dana produženja za NIS, poslednjih 15 dana produženja. "To je mali vremenski period i ja se nadam da će ruska strana prihvatiti taj sporazum", rekao je. Pored potpisivanja kupoprodajnog ugovora, za završetak transakcije potrebna su i dodatna regulatorna odobrenja. Američka administracija uvela je sankcije NIS-u, strateškoj naftnoj kompaniji u Srbiji, zbog većinskog ruskog vlasništva u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.

Za izlazak ruskog vlasništva iz Naftne industrije Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama, po svemu sudeći potreban je još jedan produžetak. U danu isticanja licenci za rad NIS-a i promenu vlasništva, Srbija kao manjinski akcionar i mađarski MOL potpisali su ugovor o budućem upravljanju NIS-a. Nastavljaju se pregovori MOL-a i ruskog Gaspromnjefta o finalizaciji kupoprodajnog ugovora, dok je MOL tražio produžetak licence od američkog OFAC-a. Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. Američka administracija je od oktobra više puta produžavala licence za rad NIS-a i pregovore o promeni vlasništva. RSE navodi ključne momente i poruke tokom višemesečnih pregovora. Šta su dogovorili Srbija i MOL?Ukoliko se postigne dogovor o prodaji ruskog udela, Vlada Srbije će prema dogovoru sa MOL-om kupiti dodatnih pet odsto akcija. Sada država Srbija ima 29,9 odsto. Kao i da će rafinerija u Pančevu raditi minimum deset narednih godina u kapacitetu u kojem je radila četiri godine pre uvođenja američkih sankcija. Navedeno je i da sporazum osigurava da neće doći do poremećaja u poslovanju zavisnih društava, uključujući Petrohemiju. Predstavnici Srbije će, kako je najavljeno, u Odboru direktora imati veći uticaj na odluke koje se donose. Međutim, nije poznato od koga će Srbija kupiti dodatnih 5 odsto, da li od MOL-a kao budućeg većinskog vlasnika NIS-a ili od malih akcionara. Takođe ni šta će konkretno tih 5 odsto omogućiti Srbiji što već do sada nije imala. Srbija, kao manjinski vlasnik, prema ugovoru o prodaji NIS-a Gaspromu, i sada ima pravo glasa o izmenama u statusu i raspolaganju imovinom. To pravo postoji dok Srbija poseduje najmanje 10 odsto akcija u akcijskom kapitalu NIS-a. Na ta pitanja nisu odgovorili ni Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije, ni mađarski MOL. Američka administracija je uvela sankcije NIS-u u oktobru, u pokušaju da Rusiji onemogući dotok sredstava od energetike za rat u Ukrajini. Sredinom januara MOL i Gaspromnjeft potpisali su glavne odredbe okvirnog sporazuma, uz mogućnost uključivanja kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata kao manjinskog partnera. Taj sporazum definiše ključne uslove ugovora o kupoprodaji i podnošenje zahteva za regulatorna odobrenja. Tada je bilo saopšteno da dve strane nameravaju da potpišu ugovor o kupoprodaji do 31. marta. I kada se potpiše taj ugovor, prodaju treba da odobri OFAC. Šta je sa ADNOC-om?Naftna kompanija ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata pominjala se jedno vreme u igri za preuzimanje ruskog udela, najpre samostalno a kasnije u saradnji sa MOL-om. Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović je početkom februara u Abu Dabiju razgovarala sa čelnicima kompanije i o NIS-u. Tada je izjavila da se radi na tome da zajednička kompanija ADNOC-a i MOL-a bude većinski vlasnik u NIS-u. Nije navedeno koji bi udeo imao ADNOC, osim što je ministarka navela da je reč o značajnom učešću. Međutim, ta kompanija je ubrzo prestala da se pominje. ADNOC nije odgovorio na upit RSE da li su i dalje zainteresovani za ulazak u NIS, niti šta bi bili razlozi eventualnog odustajanja. Na to pitanje nisu odgovorili ni MOL ni Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije. Šture informacije sa ruske straneRuska strana osim potvrđivanja pregovora sa MOL-om nije davala mnogo detalja. Gaspromnjeft nije odgovarao na upite RSE o toku pregovora niti da li ima tačaka sporenja sa MOL-om. Dok je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov početkom januara ocenio da je dogovor o prodaji obostrano koristan. "Sporazum ne bi bio postignut da je bio nepovoljan za rusku stranu, uključujući i Gasprom", rekao je Lavrov nakon preliminarnog dogovora MOL-a i Gaspromnjefta. Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović srela se nedavno sa čelnicima Gaspromnjefta u Sankt Peterburgu. Tada je poručila da su i ruska i mađarska strana posvećene usaglašavanju preostalih pitanja. Predsednik i generalni direktor MOL grupe Žolt Hernadi (Zslot) je još krajem maja rekao da su "složeni pregovori" ušli u završnu fazu. "Optimistični smo, međutim, određeni uslovi tek treba da budu finalizovani u narednim nedeljama", rekao je on. Nije navođeno koja se pitanja i dalje usaglašavaju. Sa čim se NIS suočavao?Posle godina profitabilnog poslovanja, NIS je u 2025. zabeležio gubitke. Prema finansijskim izveštajima kompanije, matično preduzeće NIS poslovalo je u 2025. sa neto gubitkom od oko 104 miliona evra. Dok je NIS grupa, koja osim matičnog preduzeća obuhvata i druga zavisna preduzeća u zemlji i inostranstvu, imala manji gubitak, od blizu 48 miliona evra. Među zavisnim preduzećima su Petrohemija Pančevo i kompanije preko kojih NIS posluje u Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj. Kompanija je navela da su na rezultate uticale kompleksne okolnosti, pre svega rad pod američkim sankcijama, ali i niže cene nafte. Usled nedostatka sirove nafte zbog američkih sankcija, NIS-ova Rafinerija u Pančevu je krajem 2025. i početkom 2026. skoro dva meseca nije radila. Tada američka administracija nije odobrila produženje licence za rad NIS-u, već samo za pregovore sa MOL-om o promeni vlasništva. Krajem januara produžena je i licenca za rad, pa su NIS i Rafinerija nastavili sa radom. Srbija ne želi nacionalizacijuVlasti u Srbiji su u više navrata poručivale da neće nacionalizovati NIS niti "otimati" tuđu imovinu. Ali i da NIS mora da funkcioniše. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je da će, ukoliko funkcionisanje NIS-a ne bude moguće zbog američkih sankcija, Srbija platiti "onako kako pristojnim i normalnim državama priliči". Poručivao je i da će Srbija "sve uraditi da ruski vlasnici kapitala u NIS-u budu zadovoljni". Takođe je Skupština Srbije početkom decembra usvajajući državni budžet za 2026. usvojila i amandman kojim je oko 1,4 milijarde evra opredeljeno za obezbeđivanje "energetske sigurnosti i stabilnosti zemlje". Najavljujući ranije taj amandman, predsednica parlamenta Ana Brnabić rekla je da će se time predvideti okolnosti u kojima bi Srbija morala da preuzme NIS. Iako je sredinom marta rekao da ga boli što Rusi nisu ni u jednom trenutku ponudili Srbiji da kupi NIS, Srbija se nije pozvala na pravo preče kupovine. Ugovor o prodaji i kupovini akcija NIS-a između Srbije i Gasproma propisuje da ni jedna od strana neće prodati ili preneti vlasništvo trećem licu osim ako prethodno ne ponudi drugoj strani kupovinu. Ugovor predviđa i da, osim ako nije drugačije precizirano, bilo koja prava i obaveze ne mogu biti preneseni bez prethodne pisane saglasnosti druge strane. Srbija nije imala ni primedbe o ulasku mađarskog MOL-a u pregovore o kupovini ruskog udela. Pregovori sa MOL-om počeli su u vreme dok je na vlasti u Mađarskoj bio premijer Viktor Orban, koji je održavao bliske veze i sa Vučićem i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Orbanova vlada je pružala diplomatsku podršku MOL-u za kupovinu ruskog udela u NIS-u. Nova vlada Petera Mađara nije preduzimala korake u vezi sa ulaskom MOL-a u NIS, osim što je Mađar svojevremeno najavio da će preispitati sve ugovore u vezi sa ruskim energetskim sektorom. Od januara 2025. kada je NIS stavljen na listu sankcionisanih kompanija, SAD su njihovu primenu odlagale osam puta, poslednji put do 8. oktobra. Za to vreme Srbija i ruski partneri nisu našli rešenje za izlazak ruskog vlasništva iz NIS-a. Pregovori sa MOL-om počeli su nakon stupanja sankcija na snagu. U međuvremenu je došlo do sukoba na Bliskom istoku, koji su počeli krajem februara, što je dovelo do krize na svetskom tržištu nafte i naftnih derivata. *Tekst je ažuriran nakon potpisivanja sporazuma Vlade Srbije i MOL Grupe

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić 15. juna posetio je Tbilisi, gde ga je ugostio njegov gruzijski kolega Mihail Kavelašvili. Nakon sastanka u četiri oka sa Vučićem u palati Orbelijani, Mihail Kavelašvili, koga je vladajuća stranka u Gruziji "Gruzijski san" izabrala za šestog predsednika te zemlje, napisao je na društvenoj mreži Fejsbuk: "Na sastanku smo razgovarali o bliskim prijateljskim vezama između dve zemlje, kulturnoj bliskosti, zajedničkim vrednostima i savremenim geopolitičkim izazovima." "Takođe smo razmotrili neophodnost produbljivanja saradnje između Gruzije i Srbije u političkoj, ekonomskoj, tehnološkoj, obrazovnoj i naučnoistraživačkoj oblasti", napisao je on. Lideri nakon sastanka nisu davali izjave niti komentare za medije. O čemu se razgovaralo u Tbilisiju? Mihail Kavelašvili naveo je da je rekao Vučiću da "kulturni identitet i složeni izazovi sa kojima se obe države suočavaju stvaraju čvrstu osnovu za dalji razvoj bilateralnih odnosa i međusobnu podršku na međunarodnoj sceni." Istakao je "pojačanu dinamiku poseta na visokom nivou između zemalja." Kavelašvili je bio u Beogradu u decembru 2025. godine i to je bila prva poseta Srbiji na predsedničkom nivou. "Danas predsednik Aleksandar Vučić prvi put dolazi u Tbilisi u okviru zvanične posete, što daje kvalitativno novi impuls partnerstvu Gruzije i Srbije i bilateralnom dijalogu", rekao je. Prema njegovim rečima, na sastanku su razmotreni politički procesi u obe zemlje i posebna pažnja posvećena je "važnosti obezbeđivanja globalnog mira, bezbednosti i stabilnosti." "U uslovima fundamentalne transformacije međunarodnog poretka i ravnoteže snaga, očuvanje stabilnosti i mira u našim regionima dobija poseban značaj", napisao je Kavelašvili. Srednji koridorReči je bio i o Srednjem koridoru koji povezuje Kinu sa Evropom preko Centralne Azije i Južnog Kavkaza. "Posebno sam naglasio da je Gruzija, kao jedna od ključnih karika Srednjeg koridora, zainteresovana za proširenje partnerstva sa regionom Zapadnog Balkana", napisao je Kavelašvili. Istakao je da će to "doprineti razvoju transportno-logističkih veza između Evrope i Azije". "Vektor koji je izabrala gruzijska vlada - mir, stabilnost i ekonomski prosperitet - ostaje nepromenjen", naveo je. Kao potvrdu toga naveo je "našu tradicionalnu mirovnu politiku na Južnom Kavkazu, koja ima za cilj postizanje dugoročne i održive stabilnosti u regionu i produbljivanje međusobnog poverenja između susednih država". Kavelašvili je rekao da je zahvalio predsedniku Srbije na "čvrstoj podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu Gruzije". Ko su Mihail Kavelašvili i stranka Gruzijski san? Mihail Kavelašvili, proruski orijentisan političar i bivši fudbaler, vrši funkciju predsednika Gruzije od kraja decembra 2024. godine, a zakletvu je položio u jeku svakodnevnih protesta u Tbilisiju zbog sumnji da parlamentari izbori u oktobru nisu bili slobodni i pošteni. Stranka Gruzijski san, koja je na vlasti od 2012. godine, tada je pobedila na izborima, a nakon toga zamrznula pregovore o pristupanju Uniji i optužila Brisel da pokušava da organizuje puč u Tbilisiju. Gruzijski predsednik Kavelašvili bio je u poseti Beogradu u decembru 2025. godine, kada je u zajedničkoj konferenciji za štampu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, optužio Evropsku uniju za "dvostruke standarde prema Gruziji i Srbiji". "Ono što evropske birokrate imaju kada je reč o našim zemljama često su nejednaki aršini, to je poznato i Srbiji", rekao je Kavelašvili. "Mi se nadamo da ćemo i mi biti nosioci evropskog nasleđa, zato što smo i mi i Srbija deo toga", dodao je tada. Gruzija je dobila status kandidata za članstvo u EU u decembru 2023., ali je odnos s Briselom bio narušen nakon usvajanja kontroverznog zakona o "stranim agentima" u maju 2025. godine, koji je kroz parlament progurao Gruzijski san. U Gruziji su zbog udaljavanja od evropskog puta organizovani česti protesti, a opozicija i aktivisti optužuju vladu Gruzijskog sna za udaljavanje zemlje od EU i približavanje Moskvi.

Ko u Srbiji dolazi do državljanstva po ubrzanoj proceduri, a ko na njega čeka godinama. Ovo pitanje postavlja Ruskinja Olga Suslova koja na srpsko državljanstvo čeka više od dve godine. Sa suprugom i troje dece od 2013. godine živi u Novom Sadu. Članovi njene porodice imaju srpski pasoš, dok Olga još čeka. Do državljanstva u Srbiji može se na dva načina – redovnom procedurom ili na osnovu odluke Vlade, po ubrzanom postupku. Analiza Radija Slobodna Evropa (RSE) pokazala je da je samo u prvih pet meseci 2026. godine, 44 državljana Rusije dobilo državljanstvo Srbije odlukom Vlade, a od početka rata u Ukrajini 2022. više od 300. Među njima su, utvrdio je RSE analizom vladinih odluka, i pojedinci pod međunarodnim sankcijama. "Osećam se jako neprijatno. Pogotovo kad čitam koliko Rusa dobija srpska državljanstva", kazala je Olga Suslova u razgovoru za RSE. Iz MUP-a nisu odgovorili na pitanje RSE koliko tretnutno ima neprocesuiranih zahteva državljana Rusije za izdavanje srpskog pasoša. 'U Srbiji je naš život'"Ceo naš život je ovde. Imamo stan, kola, stalne poslove. Sve radim po zakonu. Srbiju smatram svojom zemljom", kaže Suslova. Sa suprugom Stanislavom u Srbiji vodi humanitarno udruženje "Golub miru" koji pomaže izbeglicama iz Ukrajine koje su svoju zemlju napustile zbog ruske invazije na tu zemlju. Olga je državljanstvo zatražila po redovnoj proceduri – predajući zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Srbije. MUP na pitanja RSE o njenom slučaju nije odgovorio. "Neko državljanstvo dobija 'na poklon', a mi koji živimo ovde svoj život, koji plaćamo ovde poreze i doprinose i koji stvarno smatramo Srbiju svojim domom, ne možemo ni odgovor da dobijemo. Šta još treba da učinim da bih zaslužila državljanstvo", komentariše Olga. 'Mislim da ovo više nije razuman rok'Olgin suprug i deca aplicirali su za državljanstvo 2021. godine i dobili ga za nekoliko meseci. Zakon u Srbiji propisuje da stanac ili strankinja koji su u braku sa državljaninom Srbije najmanje tri godine, može dobiti državljanstvo ukoliko podnese pisanu izjavu da Srbiju smatra svojom državom. Po tom osnovu, u aprilu 2024. zahtev za sticanje državljanstva podnela je i Olga. Od tada čeka na odgovor. "Ja redovno idem u MUP. Pitam šta se dešava", priča Olga. U zakonu nije jasno preciziran rok u kom nadležni moraju da odgovore na nečiji zahtev za državljanstvo. "Nemam nikakve informacije koliko još moram da čekam. U zakonu piše o nekom razumnom roku. Ja ne znam, mislim da ovo više nije razumni rok", dodaje. Olgin suprug, Stanislav Suslov kaže da dokle god ona ne dobije državljanstvo, on nije spokojan. "Bez obzira na to što Olga ima odobren stalni boravak u Srbiji, nikad se ne zna šta će biti sutra. Šta ako se neki zakon promeni? Mi smo kao državljani Srbije zaštićeni, a supruga ne", kazao je. Osim nesigurnosti koju oseća zbog toga što i dalje nema državljanstvo zemlje u kojoj živi, Olga napominje da to za nju predstavlja prepreku i u profesionalnom smislu. "To znači da za neke poslove ne mogu ni da apliciram. Neke licence koje želim, ne mogu da dobijem". Olga kao ruska državljanka ne može da putuje na odmor sa svojom porodicom u zemlje Evropske unije, jer joj je za ulazak neophodna viza. "Moje dete nigde ne može da putuje, zato što neće bez mame. Mala je, ima 10 godina", dodaje Olga. 'U Rusiju se više ne vraćam'Olga i njen suprug Rusiju su napustili 2012. godine. Kaže da su "ceo svoj život spakovali u gepek automobila" i otišli sa decom. "Tada se niko nije iseljavao iz Rusije i svima je bilo jako čudno zašto mi to radimo pošto smo imali svoju kuću, svoj biznis. Međutim, suprug je još tada imao osećaj da će se tamo nešto loše desiti i da treba da idemo iz Rusije", kaže Olga. Od tada, u Rusiji je bila dva puta. Poslednji put 2017. "Neću da se vraćam u Rusiju. To ne dolazi u obzir. Nema potrebe da idem. Nemam ništa tamo", ističe Olga. Jedni 'interes države', drugi 'bezbednosni rizik'Pored Rusa kojima Vlada Srbije dodeljuje državljanstva jer to smatra da je "u interesu" zemlje, postoje i oni kojima je država uskraćivala boravak uz ocene da su "bezbednosni rizik". Najčešće je reč o antiratnim aktivistima koji su u Srbiju došli nakon početka rata u Ukrajini. Jedan od njih je i Vladimir Volokhonski, ruski disident i antiratni aktivista. U Beograd je stigao u maju 2022, posle pritisaka i progona u svojoj zemlji. Sa drugim antiratnim aktivistima u Srbiji je osnovao nevladino Rusko demokratsko društvo i učestvovao u protestima protiv ruske agresije na Ukrajinu. U glavnom gradu Srbije bio je do septembra 2023. kada je morao da napusti zemlju jer mu je MUP ukinuo dozvolu za privremeni boravak. Volokhonski je tada za RSE ispričao da se policija se pozivala na ocene Bezbednosno-informativne agencije (BIA) - da njegov boravak u Srbiji predstavlja "neprihvatljiv bezbednosni rizik". O konkretnom slučaju, RSE tada nije dobio odgovor od BIA. Volokhonski je optužbe odbacio, uz ocenu da je odluka o njegovom proterivanju "politička". U to vreme na čelu BIA bio je Aleksandar Vulin, srpski političar čija stranka je deo vladajuće koalicije. Srbija je počela da izriče mere protiv ruskih antiratnih aktivista nakon što su Sjedinjene Američke Države Vulinu uvele sankcije, u julu 2023, pored ostalog zbog veza sa Rusijom. Volokhonski danas živi u Nemačkoj, a za RSE kaže da se, uprkos svemu, "sa iskrenom toplinom" priseća vremena koje je proveo u Srbiji. Ipak, dodaje, ne raduje ga kada vidi da ljudi koji se dovode u vezu sa režimom predsednika Rusije Vladimira Putina dobijaju srpska državljanstva. Na pitanje da li bi se ikada vratio u Srbiju, kaže da bi u njoj voleo da provede penziju. "Za sada mi je, međutim, zabranjen ulazak u zemlju", dodao je. 'Zatvaranje vrata' protivnicima PutinaU isto vreme kada i Volokhonskom, Srbija uskratila gostoprimstvo i Jevgeniju Iržanskom. Takođe, pod obrazloženjem da postoje "bezbednosne smetnje". Iržanski je u Srbiju stigao u aprilu 2022. a u Beogradu se, pored ostalog, bavio organizacijom koncerata antiratnih bendova iz Rusije, Belorusije i Ukrajine. Sličnu poruku dobio je i antiratni aktivista Ilja Zernov, nekoliko meseci kasnije. Njemu granična policija nije dozvolila da uđe u zemlju, iako je u Beograd pošao iz Nemačke kako bi prisustvovao suđenju zbog napada na njega koji se prethodno dogodio u glavnom gradu Srbije. U julu 2024. godine, Srbiju je morala da napusti i Irina Tereh sa mužem i sinom, nakon što je MUP odbio da joj izda odobrenje za privremeni boravak. Obrazloženje je i tada bila zaštita bezbednosti Srbije i njenih građana. RSE nedavno je pisao i o slučaju ruskog državljana Dmitrija Lagovskog, čije izručenje Rusija traži od Srbije zbog navodnog privrednog kriminala. Lagovski, koji u Srbiji živi od 2022, negira da je izvršio krivično delo i tvrdi da je pravi razlog to što Rusija želi da ga pošalje na front u Ukrajinu. Sudovi u Srbiji odobrili su njegovu ekstradiciju Rusiji, ali se već pola godine čeka konačna odluku koju ima ministar pravde. Međutim, ne postoji zakonski rok u kojem on mora da potpiše ili ne potpiše odobrenje. Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Kao kandidat za članstvo u EU ima obavezu da do prijema u članstvo uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom.

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore je 14. juna odbacilo kao neosnovane optužbe da Podgorica vodi hibridni rat protiv Srbije, ocenjujući da takve izjave odražavaju nespremnost dela političkih struktura u Beogradu da prihvate Crnu Goru kao suverenu državu. Razmena oštrih poruka usledila je nakon tvrdnji predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Crna Gora i njeni mediji učestvuju u hibridnom delovanju protiv Srbije. Crnogorsko Ministarstvo je u saopštenju objavljenom na mreži X, ocenilo da učestale izjave iz susedne države svedoče o nespremnosti dela političkih struktura da prihvate Crnu Goru kao suverenu i ravnopravnu državu, a ne kao prostor koji treba vratiti zamišljenim političkim centrima. Dodalo je da ovakvi istupi po pravilu postaju intenzivniji kako se Crna Gora približava članstvu u EU i kako se bliže izbori. "Ostavljamo javnosti da procijeni da li takve izjave treba posmatrati kao uvod u nove kampanje dezinformacija i političkih pritisaka ili kao pokušaj skretanja pažnje sa problema koji nemaju nikakve veze sa Crnom Gorom", navodi se u saopštenju. Iz Ministarstva su podsetili da je odluka o obnovi crnogorske nezavisnosti konačna, demokratska i međunarodno verifikovana na referendumu, te da Crna Gora želi najbolje moguće odnose sa svim susedima, uključujući Srbiju. Ipak, naglašavaju da se ti odnosi mogu graditi isključivo na međusobnom poštovanju i prihvatanju realnosti, uz odlučno odbacivanje tvrdnji da je Crna Gora bilo kome oduzimala teritoriju. Na kraju se zaključuje da će Crna Gora nastaviti da insistira na evropskom putu, izgradnji ravnopravnog društva i pružanju podrške svim državama Zapadnog Balkana koje iskreno dele evropske vrednosti. Srpska diplomatija: Pojedini krugovi u Crnoj Gori hibridno deluju protiv SrbijeMinistarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da reagovanje Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore predstavlja "potvrdu hibridne prirode delovanja pojedinih krugova u Crnoj Gori prema političkom životu Srbije". Iz srpskog Ministarstva poručuju da su oštre javne prozivke i pokušaji ućutkivanja pokušaj neprimerenog uticaja na Srbiju, te da bi za odnose dve države bilo daleko korisnije da se sva otvorena pitanja rešavaju kroz institucionalni dijalog i diplomatske kanale. "Srbija nema nikakve pretenzije prema Crnoj Gori, niti dovodi u pitanje njenu državnost, ali njeni predstavnici imaju pravo da ukažu na pojave koje narušavaju dobrosusedske odnose i kontinuirano stvaranje atmosfere u kojoj se Srbija predstavlja kao problem i izgovor za unutrašnje političke neuspehe", navodi se u saopštenju. Zvanični Beograd je pozvao na zajednički rad na pitanjima od stvarnog interesa za građane – poput ekonomske saradnje, infrastrukturnog povezivanja i jačanja međusobnog poverenja. Ističe se da će Srbija nastaviti da vodi odgovornu politiku prema Podgorici, ali da očekuje isti nivo uvažavanja i poštovanja zauzvrat. Vučić: To je pravi hibridni ratPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije 14. juna za Televiziju Prva "da su mediji u Crnoj Gori imali značajnu ulogu u obojenoj revoluciji u Srbiji, a da Crna Gora vodi hibridni rat protiv Srbije". Upitan da prokomentariše kako danas vidi situaciju u Crnoj Gori, Vučić je kazao da je to "njihova (crnogorska) stvar", ali i da "jedino o čemu može da govori je odnos Crne Gore prema Srbiji". "Što se tiče odnosa prema Srbiji, to je apsolutno isto. Ni za jotu bolje, ni za jotu lošije. Na to sam već navikao. Nemojte da smetnete sa uma da je taj odnos bio dodatno pogoršan tokom provođenja obojene revolucije ovde, jer značajnu ulogu su imali mediji u Crnoj Gori, kao platforma za napad i rušenje vlasti u Srbiji. To je pravi hibridni rat. Pošto oni pričaju o hibridnom ratu, oni vode hibridni rat protiv Srbije i svi u tome učestvuju, ili se prave da ne vide da učestvuju", rekao je Vučić.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je u subotu da je donelo naredbu o proširenju istrage zbog ubistva Aleksandra Nešovića pre mesec dana u restoranu "27" u Beogradu u slučaju s kojim se dovodi u vezu i smenjeni čelnik beogradske policije Veselin Milić Tužilaštvo je takođe u saopštenju iznelo rekonstrukciju događaja pre i posle ubistva Nešovića koji se dovodi u vezu s organizovanim kriminalom. Naredbom o proširenju istrage osumnjičeni Saša V. i Mario S. terete se da su izvršili krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu, dok se Danka V. naredbom o proširenju istrage tereti da je izvršila krivično delo pomaganje teškog ubistva. Protiv još osmoro osumnjičenih lica u ovom predmetu određeno je preduzimanje određenih dokaznih radnji. Tužilaštvo je ove nedelje saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave protiv Milića koja se odnosila na pomaganje počiniocu ubistva zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza. On je sada osumnjičen da je u svojstvu službenog lica načelnika beogradske policije svesno propustio da prijavi krivično delo za koje je saznao u vršenju dužnosti. Rekonstrukcija događajaPrema tužilaštvu, postoji sumnja da su Saša V. i Mario S. u restoranu "27" 12. maja "na podmukao način lišili života" Aleksandra Nešovića i "neovlašćeno nosili vatreno oružje i to pištolj nepoznate marke sa neutvrđenim brojem municije, kalibra 9×19 mm". Dodaje se da je Saša V. pucao iz pištolja. Osumnjičena Danka V. je s umišljajem pomogla Saši V. i Mariu S. u izvršenju ubistva tako što im je "stavila na raspolaganje" pištolj, pri čemu je istovremeno i neovlašćeno nosila to oružje. Ubijeni Nešović je, prema tužilaštvu, u 22.45 časova krenuo od svoje kuće ka restoranu "27" gde je video Sašu V. s kojim je, kako se navodi, od ranije u sukobu, i koji mu se obratio rečima: "šta se mrštiš na mene", nakon čega mu je Nešović rekao "vidimo se", izašao iz restorana i vratio se kući svojim automobilom. Njega je oko 23.02 zvao telefonom Saša V. i pozvao ga da se vrati u restoran da se pomire, rekavši mu da on ništa loše nije mislio, "emotivno i kroz poluplač mu rekao 'što se mrštiš na mene, što se mrštiš na svog brata' i kleo se u decu da ništa loše nije mislio", navodi Tužilaštvo. Nešović je poverovao Saši V. da ima dobru nameru i 23:08 ponovo otišao u restoran "27". Po ulasku u restoran posle 23:14, Nešović je seo za sto sa Sašom V. da bi uskoro došlo do kraće verbalne rasprave između njih dvojice, nakon čega je oko 23:30 Saša V. pucao iz pištolja u Nešovića. Pištolj je Danka V. po uputstvima Saše V. predala Mariu S. ispred njene adrese. Nešović je teško ranjen i preminuo je usled gubitka velike količine krvi, navodi Tužilaštvo. Dok su u restoranu bili Saša V. i Nešović, ispred restorana su se nalazili osumnjičeni policijski službenici Miloš J. i Dušan V. koji su tamo bili kao lično obezbeđenje Saše V. i koji su čuli pucnje iz restorana i nisu prijavili krivično delo. Nakon što je Saša V. ubio Nešovića, osumnjičeni Nenad L, Vuk Š. i Petar U. su prikrivanjem sredstava kojim je izvršeno ubistvo i prikrivanjem tragova ubistva, pomogli Saši V. i Mariu S. da ne budu otkriveni. Oni su zajedno s njima čistili i brisali mesto ubistva i sklanjali polomljeni inventar, a zatim su svi zajedno izneli telo ubijenog iz restorana. Posle toga su osumnjičeni Dejan S, Mario S. i Saša V. neutvrđenim vozilom i u neutvrđenom vremenu prevezli telo Nešovića do Jarkovačkog jezera kod Inđije (na oko 60 kilometara od centra Beograda) gde su ga s Petrom U. i Vukom Š. stavili u bure i zatrpali betonom, a zatim bure zakopali u zemlju. Telo su našli pripadnici Žandarmerije 21. maja. Osumnjičeni Dejan S. je od 13. maja do 14. maja vozilom Fiat "punto", vozio Sašu V. i Marija S. na više lokacija, pri čemu je vozilo naposletku parkirao u Surčinu, gde je uhapšen. Tada je u automobilu pronađena kesa u kojoj se nalazila putna isprava BiH na ime Saša V, putna isprava na ime Mario S, lična karta i vozačka dozvola na isto ime, saobraćajna dozvola za Audi Q8, kao i 10.000 evra. Osumnjičena Jasna Ž. je ujutro 15. maja iz prtljažnika Golfa 5 kojim je upravljala vanbračna supruga Dejana S, M.I, izbacila dva džaka u kome se nalazio materijal koji je korišćen za uklanjanje tragova izvršenja ubistva Nešovića i bacila ih negde na Petlovom brdu u Beogradu. Te džakove je prethodnog dana, Dejan S. kod nadvožnjaka u Staroj Pazovi preneo u prtljažnik tog vozila iz Fiata "punto" u kojem se u tom momentu nalazio sa Sašom V. i Mariom S.

Iza država Zapadnog Balkana su decenije nestabilnosti, što je populizam učinilo nekom vrstom političke kulture i tradicije, ocenjuje Andi Hodžaj (Hoxhaj), stručnjak za Balkan sa King koledža (King’s College) u Londonu. U razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) on pravi poređenja između aktuelnih protesta u Albaniji sa onima koji traju duže od godinu dana u Srbiji, kao i populitističke pokrete u Evropi sa onima koji opstaju u državama Balkana. Ono što se u balkanskom primeru pokazuje posebno značajnim, navodi Hodžaj, tiče se stalnog preplitanja populizma i nacionalizma u dominantnim političkim narativima: "Populizam se koristi kao pokušaj da se ponude odgovori na razne probleme. Međutim, na kraju ti problemi ne mogu da budu rešeni, jer smo jasno videli da pokušaji rešavanja političkih kriza populističkim pristupom zapravo ne vodi nikuda. To je jedan od razloga onoga što primećujemo na Balkanu, a tiče se masovnog iseljavanje mladih, pošto ekonomija stagnira, delom zbog takvih politika. Kada stvari ne idu dobro zbog populističkog pristupa, onda se populizam često ukršta sa nacionalizmom, pa se za većinu neuspeha okrivljuju susedi. To je nešto što je prilično dosledno prisutno širom Balkana. Posebno dolazi do izražaja tokom izbornih ciklusa, a gotovo sve političke partije na neki način koriste takvu retoriku", objašnjava Hodžaj. RSE: Kakvo mesto u tome zauzimaju fenomeni političke paranoje? Na primer, da li vas je iznenadila reakcija albanskog premijera Edija Rame na takozvane "Flamingo" proteste u Albaniji (izazvani u znak neslaganja sa namerom gradnje luksuznog naselja na ostrvu na jugu Albanije, poznatom i kao prirodno staništeflamignosa)? Rama je govorio o "hibridnom ratu protiv Albanije" što je lično reakcijama, recimo, predsednika Srbije Aleksandra Vučića na demonstracije sa kojima se suočava u poslednjih godinu i po dana (protesti započeli zahtevima vezanim za suzbijanje korupcije, da bi im u međuvremenu bio dodat i onaj za vanredne izbore). Andi Hodžaj: U Albaniji je to donekle nov fenomen, u smislu da nismo viđali proteste ovakvih razmera. Poslednji put smo nešto slično videli 2013. godine, kada su Sjedinjene Države tražile od Albanije da primi deo Assadovog hemijskog naoružanja u okviru jednog sporazuma. Tada su održani masovni protesti, a ovo je prvi put od tada da vidimo nešto slično. Zbog toga reakcija albanskih vlasti nije bila u potpunosti promišljena. Delimično se može razumeti takva reakcija, ali vidimo i da se čitava situacija dodatno pojačava putem onlajn medija. I dalje je veoma teško doneti jasan zaključak, jer je prošlo tek deset dana. Međutim, sasvim je očigledno da su vlasti bile zatečene. Zato i imamo sva ta pogrešna tumačenja od strane postojećeg političkog sistema. Razlike između događaja u Srbiji i AlbanijiRSE: Šta nam reakcije poput tih govore o načinu na koji političke elite pristupaju lokalnoj javnosti, kako u Albaniji tako i u Srbiji? Navodim ta dva primera kao najupečatljivija i najsvežija za poređenje, ali oni svakako nisu jedini. Hodžaj: Ono što vidimo, a to je moj utisak, jeste jasno otuđenje mladih od postojećeg političkog sistema. Postoji mlada generacija, mlađa od 35 godina, koja se ne prepoznaje u sadašnjem sistemu i nema osećaj da taj sistem radi u njenu korist. Tu se vidi potpuni raskorak. I u Srbiji i u Albaniji demonstranti traže da se i vlast i opozicija povuku iz politike. Drugim rečima, oni ne žele ni jedne ni druge. To je prilično sličan pristup onome što smo videli i u Srbiji. Međutim, biće veoma zanimljivo videti kako će se situacija dalje razvijati. U Srbiji je Vučić uspeo da preživi proteste, iako su traju više od godinu dana, dok u Albaniji protesti traju tek jedanaest dana. U Albaniji bi razvoj događaja mogao biti drugačiji, između ostalog zato što je Srbija imala mogućnost da računa na podršku Rusije i Kine. Albanija takvu podršku nema. Ona je članica NATO-a i nema posebno bliske veze ni sa Kinom ni sa Rusijom. Zbog toga bi pritisci i preispitivanja kojima bude izložena mogli da proizvedu drugačije rezultate, što će biti veoma zanimljivo pratiti. Takođe vidimo da Evropska unija postepeno vrši veći pritisak na Albaniju u vezi sa nekim zahtevima koje protesti ističu. Istovremeno, vidimo da Evropska unija više nije naročito sklona američkim investicijama u Evropi, naročito nakon što je Donald Tramp (Trump) otvoreno zapretio aneksijom Grenlanda. Dakle, postoji i šira geopolitička dimenzija cele priče, koja je veoma zanimljiva za analizu. Međutim, nikako ne smemo potceniti činjenicu da su ovi protesti pre svega povezani sa nejednakošću prihoda. To je u suštini glavna poruka koju mladi šalju. Oni jasno iskazuju nezadovoljstvo postojećim političkim sistemom. Mislim da ih treba saslušati, jer oni predstavljaju generaciju Z i budućnost Balkana. Migracije za Balkan jedno, za ostatak Evrope drugoRSE: Pomenuli ste da je migracija važan element populističkih politika širom Evrope. Međutim, možda je upravo to jedna od ključnih razlika između zapadnoevropskog populizma i populizma na Zapadnom Balkanu. Ako govorimo o Balkanu, možda sa izuzetkom Slovenije, pitanje migranata i migracija nije politizovano i instrumentalizovano u toj meri kao što su to činili populisti u Velikoj Britaniji, na primer, ali i u drugim evropskim državama. Hodžaj: Na Zapadnom Balkanu situacija je zapravo obrnuta, jer većina ljudi odlazi iz regiona. Međutim, ono što sada vidimo, a što zaslužuje mnogo više pažnje, jeste da je generacija Z već migrirala. Oni su živeli u Evropi, Sjedinjenim Državama ili drugim zemljama. I otkrivaju da su nejednakost prihoda i ekonomski problemi prisutni širom Zapada. Oni su prva generacija koja neće ostvariti isti nivo prihoda ili bogatstva kao njihovi roditelji. Zbog toga je njihov pristup drugačiji: žele da provedu određeno vreme u inostranstvu, a zatim da se vrate kući i ulažu u svoju zemlju. Ako pratimo poruke koje smo videli tokom protesta i u Srbiji i u Albaniji, one govore da mladi žele da ostanu u svojim državama i izgrade pravednije i ravnopravnije društvo. To je činjenica koju moramo uzeti u obzir. Zbog toga će svaki oblik populizma kakav smo viđali ranije verovatno biti teže održiv u budućnosti. Međutim, treba naglasiti da je i pristupanje Evropskoj uniji često bilo deo populističkog narativa. Poruka je često glasila: „Ako uđemo u Evropsku uniju, svi problemi će biti rešeni.“ Ali, kao što ste i sami rekli na početku razgovora, to nije baš tako. Imamo i druge zemlje Balkana koje su postale članice Evropske unije, a ipak se i dalje suočavaju sa mnogim od tih istih problema. Razlike između britanskog i balkanskih populizamaRSE: Ako govorite iz perspektive zemlje u kojoj se nalazite, Velike Britanije, da li verujete da rizik od tako snažnog talasa populizma, koji traje duže od deset godina i koji je oličen u liku Najdžela Faraža (Nigel Farage), može da ga dovede na vlast u Ujedinjenom Kraljevstvu? Hodžaj: Naravno. U ovom trenutku, kada čitamo ili barem posmatramo ankete, Najdžel Faraž je u najboljoj poziciji da do 2029. godine postane sledeći premijer. Posebno ako posmatramo rezultate lokalnih izbora, ono što sada vidimo kao novu pojavu jeste da on koristi pitanje migracija kao političko oružje. Tvrdi da postoji ogroman talas migracija, što je privuklo veliku pažnju. Međutim, on donekle menja svoj populistički pristup, jer sada pitanje migracija uvodi u okvir kulturnog rata. Naime, prema nekim podacima, posebno ove godine u Ujedinjenom Kraljevstvu, migracija je među najnižima kada je reč o broju novopridošlih. Zato više ne može u potpunosti da igra na kartu da smo "preplavljeni migrantima". Ono što sada radi kao deo svog populističkog pristupa jeste da tvrdi da migranti čine krivična dela. I da su oni koji su već ovde odgovorni za talas kriminala koji on opisuje. To je, ponovo, korišćenje populističkog pristupa kao političkog oružja. Njegov pristup je da kaže: "Deportovaćemo ih sve", "Preispitaćemo status svih migranata"... RSE: U jednom članku čiji ste autor objasnili ste koliko je to pogrešno. To da migranti dominiraju među počiniocima krivičnih dela. Ali, populisti se obilato koriste lažnim narativima. Dakle, da li je moguće, ili bolje rečeno, kako je moguće da Faraž toliko dugo igra važnu ulogu u britanskoj politici? Hodžaj: Delom zato što politički establišment nije uspeo da se suprotstavi njegovom narativu. Takođe i zato što ne žele da otuđe deo svojih birača. Neki birači, i konzervativaca i laburista, poslednjih godina veruju da su migracije deo problema - da su razlog za rast nejednakosti u prihodima u Ujedinjenom Kraljevstvu ili zašto njihov život nije bolji. Faraž je uspeo da tu poruku prenese mnogo efikasnije. Ali ne smemo potceniti činjenicu da je Faraž, u poređenju sa drugim političkim liderima u Ujedinjenom Kraljevstvu, veoma efikasan komunikator. A kada ste efikasan komunikator, to vas može daleko odvesti u politici. RSE: Ali, ako je Nigel Faraž, kao populista, toliko uspešan u zemlji kao što je Ujedinjeno Kraljevstvo, sa tako razvijenom demokratijom i veoma dugom demokratskom tradicijom, onda kada to uporedimo sa demokratijama koje su pod snažnim pritiskom u država Zapadnog Balkana, dugoročno gledano veoma je teško videti neku pozitivnu perspektivu - naprotiv. Hodžaj: Slažem se. Međutim, ono što trenutno vidim i čitam u Velikoj Britaniji jeste stav da zapravo nikada nismo zaista "isprobali" Faraža. On je oduvek bio prisutan kao veoma glasan glas u politici, ali nikada nije zaista bio na vlasti. Ono što sada možda vidimo kao novost jeste da kontroliše većinu lokalnih samouprava koje je osvojio, pa ćemo videti kako će njima upravljati. Jer jedno je šta govorite kada ste u opoziciji. A sasvim drugo kada morate da isporučite rezultate. To zapravo nikada nije bilo testirano u Ujedinjenom Kraljevstvu. Videli smo to u drugim delovima Evrope, gde su populističke partije dobile priliku da vladaju; ponekad su ostvarile uspeh, a ponekad su potom izgubile vlast na izborima. U Velikoj Britaniji takvo iskustvo zapravo nismo imali. Zato će biti veoma zanimljivo videti kako će se ta situacija razvijati u Britaniji, dok je na Zapadnom Balkanu pristup i dalje prilično drugačiji. Ali populizam je veliki deo načina na koji politički akteri pokušavaju da komuniciraju svoja rešenja.