Od početka antivladinih protesta i više od godinu dana duge političke krize u Srbiji, na redu je drugo odmeravanje snaga vlasti i njenih oponenata – za nedelju 30. novembra zakazani su lokalni izbori u tri opštine. Na birališta će stanovnici Mionice, Sečnja i Negotina. U sve tri opštine aktuelnu vlast čini koalicija čiji stožer je Srpska napredna stranka (SNS), koja drži vlast i na republičkom nivou. Pet meseci ranije, u jeku studentskih protesta i gotovo referendumskoj atmosferi, održani su lokalni izbori u Zaječaru i Kosjeriću. Pobedu u oba mesta na kraju je odnela vladajuća koalicija. Te izbore obeležile su visoke tenzije, a nezavisni posmatrači su izvestili da nisu bili "ni slobodni ni pošteni", što je podvučeno i u rezoluciji Evropskog parlamenta usvojenoj u oktobru. I dok iz nadležnog ministarstva poručuju da će ovi izbori biti sprovedeni u skladu sa zakonom, organizacija Transparentnost Srbija (TS) upozorava na to da kampanja protiče u "neravnopravnim uslovima" koji daju prednost vladajućoj stranci i njenim koalicionim partnerima. "Propisi nisu regulisali mehanizme čije korišćenje bez ikakvih problema stvara neravnopravne uslove i ogromnu prednost vladajuće stranke", kazao je za RSE Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija. "Kada je nešto neravnopravno, onda se na pitanje da li su to fer i pošteni uslovi, odgovor sam nameće", dodao je. Komentare na optužbe za izborne neregularnosti RSE nije dobio od Vlade Srbije, kancelarije predsednika Srbije, kao ni od vladajuće SNS. Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović je, zaključujući biračke spiskove, izjavila da je za predstojeće izbore obezbeđena puna zakonitost, transparentnost i ažurnost podataka o biračima. "Ministarstvo ostaje posvećeno tome da svaki građanin ostvari svoje pravo na glas na osnovu tačnih i potpunih podataka u biračkom spisku, kao i da lokalne samouprave imaju svu neophodnu podršku za organizovanje izbora u skladu sa zakonom", poručila je 15. novembra. Izbori u Negotinu i Mionici su redovni i održavaju se uoči isteka četvorogodišnjeg mandata skupština opština. U Sečnju će biti održani vanredno. MionicaMionica je opština na zapadu Srbije u kojoj živi oko 17. 000 ljudi. U trku za vlast u toj opštini ušlo je šest izbornih lista. Bore se za se 39 odborničkih mesta u lokalnom parlamentu. Listu "Aleksandar Vučić – najbolje za Mionicu" zajedno su podnele Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije, Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije i Srpska radikalna stranke. Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića, nastupa samostalno. Ta partija je na parlamentarnim izborima 2023. bila na listi SNS-a. Na izborima će učestvovati i lista stranke Bunt – Prava Srbija, koja ima status partije ruske nacionalne manjine. Podnete su i tri liste grupa građana. Po prvi put, jednu listu predvodiće studenti iz tog mesta - "Ujedinjeni za Mionicu". U trci su i lista "Obraz i znanje protiv korupcije i kriminala Milan Gavrilović – Ćićovan", te lista "Za spas i obnovu mioničkih sela – Radovan Rade Marković – Mirko Jović". SečanjSečanj sa nešto više od 10.000 stanovnika spada u manje vojvođanske opštine. Nalazi se na severoistoku zemlje. Vanredni izbori raspisani su krajem oktobra, pošto je prethodni saziv lokalnog parlamenta raspušten odlukom Vlade Srbije. Zvanični razlozi raspuštanja nisu detaljno obrazloženi. Prethodni izbori u toj opštini održani su u aprilu 2022. godine. Na ovogodišnjim, biraće se 23 odbornika sa pet izbornih lista. I u ovoj opštini lista SNS-a nosi ime predsednika države. U trku će i lista koja nosi ime aktuelnog ministra policije – "Ivica Dačič-Socijalistička partija Srbije – za opštinu svih nas". Tu je i lista Srpske radikalne stranke koja nosi ime svog lidera i haškog osuđenik zbog ratnih zločina, Vojsilava Šešelja. Na izborima učestvuje i grupa građana "Vukašin Baćina – Za bolju opštinu Sečanj". Svi oni nastupili su i na prethodnim izborima, a po prvi put učestvuje lista "Glas mladih koji menja Sečanj", koju je podnela istoimena grupa građana. NegotinNegotin, na istoku Srbije, jeste najveća od tri opštine u kojima su raspisani izbori. Prema popisu iz 2002. godine njoj živi oko 43.500 stanovnika. Na izborima u ovoj opštini će se za 45 odborničkih mesta boriti četiri liste. Kao i u druge dve opštine i lista u Negotinu nosi ime predsednika države – "Aleksandar Vučić – Najbolje za Negotin!". U koaliciju pod tim imenom okupile su se SNS, SPS, PUPS i SRS. U trku za vlast u Negotinu ujedinjeno ide i opozicija - Narodni pokret Srbije, Srbija centar, Stranka slobode i pravde i Demokratska stranka. Proglašena je i lista grupe građana "Evropa i mladi", kao i lista "Srpski liberali za Zeleni Negotin", koju podržava Srpska liberalna stranka na čijem čelu od marta je pulmolog Dejan Žujović. Funkcionerska kampanjaOd kako su izbori raspisani, posete predsednika države i ministara raznih resora ređaju se u sve tri opštine. Stojeći rame uz lokalne funkcionere, obećavaju nove puteve, rekonstrukcije, investicije... Prema podacima Transparentnosti Srbija, državni funkcioneri su Mionicu, Sečanj i Negotin tokom poslednjih pet nedelja obilazili 27 puta češće, u odnosu na period van kampanje. "To očigledno nije redovna aktivnost kako oni pokušavaju da je predstave", komentariše Zlatko Minić iz TS. Naglašava da je na delu ono što se naziva funkcionerska kampnja. "Kada neko od državnih funkcionera u doba kada su raspisani izbori ide i obilazi neke fabrike, škole, farme i sa javne funkcije obećava razne investicije, to se zapravo koristi kao podrška lokalnim listama partije iz koje dolaze", kaže Minić. Objašnjava da se to biračima predstavlja kao aktivnost lokalne vlasti ili posledica dobre saradnje lokalnih vlasti sa republičkim. "Istovremeno se koristi da se građani zaplaše da će sve to stati ako se tu promeni vlast jer neće više biti u harmoniji sa republičkim vlastima i predsednikom", kaže. Ipak, napominje, "problem je što po domaćim zakonima oni ne rade ništa pogrešno". Iako nije protivno domaćim zakonima, kosi se sa preporukama za unapređenje izbornog procesa koje je OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) izdala Srbiji iz juna 2024, upozorava TS. Jedna od ključnih je razdvajanje partijskog od državnog i sprečavanje zloupotrebe javnih resursa. "Da bi se ta preporuka realizovala potrebno je propisati znatno stroža pravila o aktivnostima javnih funkcionera i institucija tokom kampanje", saopštila je TS. Sumnje u brojne izborne neregularnosti prate vlast pod vođstvom Srpske napredne stranke od prethodnih izbornih ciklusa. Nakon parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora u decembru 2023. godine, međunarodni i domaći posmatrači izneli su brojne primedbe. Zbog toga je OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) izdala 25 preporuka Srbiji za unapređenje izbornog procesa. Iz organizacije Transparentnost Srbija ukazuju i na to da u aktuelnoj kampanji "nisu uvek poštovana ni postojeća zakonska ograničenja". Kao primer navode objavu na zvaničnoj internet prezentaciji opštine Negotin u kojoj se, kako kažu, "otvoreno favorizovala politika Srpske napredne stranke", zbog čega je TS podnela prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije. Za sada, kažu, bez odgovora. Predsednik države na lokalnim izborimaPredsednik Srbije učestvovao je na jednom od javnih skupova uoči izbora u selu Jaša Tomić u Opštini Sečanj, 23. novembra. TS je ukazao na to da je tamo "dočekan kao predsednik Republike, a i mediji su ga tako označili u izveštajima sa događaja". "Zakon o sprečavanju korupcije nalaže javnim funkcionerima obavezu da na nedvosmislen način ukažu sagovornicima i javnosti kada istupaju u tom svojstvu, a kada iznose stavove svoje partije", podvukli su. Takođe, po ustaljenoj praksi, liste Srpske napredne stranke i na ovim izborima nose ime Aleksandra Vučića, iako on nije jedan od kandidata. "Vrlo je sporno i direktno kršenje ustava kada se neko ko nije kandidat i ko je po funkciji predsednik svih građana pojavljuje kao nosilac lista na lokanim izborima", objašnjava Zlatko Minić. "On tu nije ni kandidat, neće biti predsednik opštine, niti bilo kakvu drugu funkciju obavljati u toj lokalnoj sredini. Lokalni kandidati i odbori partija se time šlepaju o predsednika Srbije i njegov rejting", dodaje. Na problem takve prakse, je uz Transparentnost Srbija, ukazao i nevladin Biro za društvena istraživanja (BIRODI). Iz kancelarije predsednika Srbije nisu odgovorili na upit RSE za komentar. Evropski parlament je u rezoluciji iz oktobra, pored ostalog, ocenio i da su izbori u Srbiji obeleženi sistemskim zloupotrebama, uključujući nepravilnosti u biračkom spisku, kupovinu glasova, zloupotrebu državnih resursa, pritisak i zastrašivanje birača i javnih službenika.

Nekoliko srpskih političkih stranka na Kosovu, koje su na oktobarskim izborima dobile odbornička mesta u pojedinim opštinama sa srpskom većinom, reagovalo je na odluku Ministarstva zdravlja Srbije da do 15. januara naredne godine produži rok za izbor novih radnika u svojim institucijama koje funkcionišu u srpskim sredinama. Radi se o konkursu za nekoliko stotina novih radnih mesta, koje je pre svih, a uoči lokalnih izbora na Kosovu 12. oktobra, najavio sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da država Srbija brine o srpskoj zajednici na Kosovu. Sada se produžetak roka za izbor novih radnika obrazlaže velikim brojem prijavljenih kandidata. Inače, podršku zvaničnog Beograda ima samo Srpska lista, koja je na lokalnim izborima pobedila u svih deset opština sa srpskom većinom, dok je na februarskim parlamentarnim izborima dobila devet od deset poslaničkih mandata rezervisanih za srpsku zajednicu. Novi vanredni parlamentarni izbori održavaju se 28. decembra jer Samoopredeljenje, stranka koja je osvojila najviše glasova na februarskim izborima ali nedovoljno da samostalno formira Vladu, nije dobilo podršku drugih partija da formira nove institucije. Tako će se produžetak roka za izbor radnika u zdravstvenim institucijama Srbije na Kosovu poklopiti sa predizbornom kampanjom. Zbog toga je Srpska demokratija Aleksandra Arsenijevića osudila tu odluku, pozivajući rukovodioce zdravstvenih institucija da prestanu da se ponašaju prema partijskim nalozima i predizbornim kalkulacijama, već da rade u interesu svoje zajednice. Inače, direktor Kliničko bolničkog centra u Severnoj Mitrovici je predsednik Srpske liste Zlatan Elek, ali su članovi Srpske liste na rukovodećim pozicijama i u drugim zdravstvenim institucijama. Primera radi, direktorka Doma zdravlja u Gračanici, Mirjana Dimitrijević, je bila kandidatkinja za poslanicu na februarskim izborima ispred Srpske liste. Srpska demokratija je u svom saopštenju podsetila da ovo nije prvi put da su građani "izigrani kako bi podržali čelnike Srpske liste". "Godinama se ponavlja isti scenario — obećanja, manipulacije, pritisci — a rezultat je nastavak agonije", navedeno je u saopštenju. Uoči parlamentarnih izbora februara ove godine Srbija je takođe imala otvoren konkurs za zdravstvene institucije na Kosovu ali je on poništen nakon protesta zbog "netransparentnog" i "stranačkog zapošljavanja podobnih ljudi". Isti scenario se inače ponavlja gotovo tokom svake predizborne kampanje na Kosovu, kada Srpska lista obećava radna mesta, stanove ili druge beneficije iz budžeta Srbije. Milija Biševac, lider Srpskog narodnog pokreta je takođe kritikovao odluku o produženju roka za izbor radnika u srpskim zdravstvenim institucijama, navodeći da se radna mesta čuvaju kao "ulog za ucenu građana na predstojećim izborima", te da na kraju posao dobiju rođaci ili "lojalisti" Srpske liste. Reagovao je i Kosovski savez Gorana Marinkovića uz ocenu da se radi o "zloupotrebi naroda". Eugen Cakoli iz nevladinog Kosovskog demokratskog instituta ranije je za RSE rekao da "nezakonite aktivnosti institucija Srbije na Kosovu imaju jasne političke implikacije tokom predizborne kampanje". Prema njegovoj oceni, tajming i poruka koja se šalje ostavljaju sumnju da je u pitanju pokušaj "koordinisanog uticaja na birače". Premijer Kosova na dužnosti Aljbin (Albin) Kurti optužio je u oktobru Srbiju da se meša u lokalne izbore na Kosovu tako što obećava radna mesta i finansijske beneficije. Pozvao je Evropsku uniju da osudi mešanje Beograda u izbore na Kosovu i da sankcioniše Srbiju zbog toga. Iz Evropske unije nisu odgovorili konkretno na ove optužbe Kosova ali su naveli da svi građani moraju biti u mogućnosti da ostvare svoje pravo da slobodno glasaju, bez spoljnog mešanja i manipulacija".

Mađarska kompanija MOL mogla bi da kupi udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS) i razgovori o toj mogućnosti su u toku, rekao je u 27. novembra Gergelj Guljaš, šef kabineta premijera Mađarske Viktora Orbana, prenosi agencija Rojters (Reuters). Guljaš je izjavio da bi, ukoliko se postigne dogovor, transakcija bila "normalna tržišna operacija", ali je naglasio da su razgovori u ranoj fazi. "Možda postoji mogućnost za normalnu tržišnu transakciju, ali ovi razgovori su trenutno u toku. Dozvolite mi da ponovo kažem, u interesu je NIS-a da rusko vlasništvo prestane", rekao je Guljaš. Do ove izjave dolazi u danu sastanka mađarskog premijera Viktora Orbana i predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Subotici, na severu Srbije i dan pošto je ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto nakon sastanka sa ministarkom rudarstva i energetike Srbije najavio podršku Mađarske Srbiji u vidu povećanog izvoza nafte i naftnih derivata u Srbiju. Orban je uoči posete Srbiji naveo u objavi na Fejsbuku (Facebook) da će "Mađarska učiniti sve da pomogne snabdevanju Srbije gorivom", ne navodeći detalje. Primena sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) prema NIS-u, zbog većinskog ruskog vlasništva, počela je, nakon višemesečnog odlaganja, 9. oktobra. NIS je 19. novembra saopštio da je kompanija tražila od Sjedinjenih Država novu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture. Vučić je u Subotici, gde se sastaje sa Orbanom, izjavio da se i dalje očekuje konačna odluka Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) Ministarstva finansija SAD o radu Naftne industrije Srbije i da će sa Orbanom razgovarati o osiguravanje energetske bezbednosti Srbije. Kompanija se već suočila sa nedostatkom sirove nafte za preradu zbog čega je NIS-ova Rafinerija u Pančevu, nadomak Beograda, počela pripreme za obustavu rada. To bi, prema najavama zvaničnika, za posledicu moglo imati nestašice i neminovno povećanje cene goriva. Vučić je 25. novembra izjavio da će Beograd dati ruskim vlasnicima NIS-a rok od 50 dana da prodaju svoj udeo u NIS-u ili će Vlada Srbije preuzeti poslovanje i ponuditi otkup ruskog udela "po najvišoj mogućoj ceni". Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji je da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju Ukrajine. Za stav da se ne pridruže sankcijama Zapada protiv Rusije, vlasti u Beogradu koristile su kao argument, između ostalog, i zavisnost Srbije od ruskih energenata.

Manje od 24 sata ostalo je do odluke Sjedinjenih Američkih Država da li će Naftna industrija Srbije, u većinskom ruskom vlasništvu, dobiti posebnu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana. Od toga zavisi i da li će rafinerija u Pančevu u potpunosti obustaviti rad, što bi za rezultat, prema najavama zvaničnika, imalo nestašice nafte i neminovni rast cene goriva. Snimatelj: Dragan Kostić, montaža: Ana Toader

Zbog Naftne industrije Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama jer je u ruskom vlasništvu, pod lupom je i Narodna banka Srbije (NBS). Centralna banka je upozorena iz Vašingtona da bi se mogla naći pod sekundarnim sankcijama zbog saradnje sa sankcionisanim NIS-om. Zato je Narodna banka Srbije (NBS) najavila prekid platnog prometa sa NIS-om, ukoliko kompanija ne dobije od Sjedinjenih Država licencu za rad. Ista najava stigla je i iz Udruženja poslovnih banaka. "Kada govorimo o prekidanju platnog prometa, to je izolovanje NIS-a od bilo kakvog plaćanja" kaže za RSE Vladimir Vasić, stručnjak za finansije. Kako objašnjava samim tim dovodi se u pitanje poslovanje i funkcionisanje te kompanije. NIS je 19. novembra saopštio da je kompanija tražila od Sjedinjenih Država novu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture. Kompanija se već suočila sa nedostatkom sirove nafte za preradu zbog čega je NIS-ova Rafinerija u Pančevu, nadomak Beograda, počela pripreme za obustavu rada. Ukidanje platnog prometa značilo bi i da će građani biti preusmereni na kupovinu goriva na drugim pumpama, primećuje Vasić. "NIS je značajna kompanija, drži 80 posto veleprodaje i oko 40 posto maloprodaje, ima preko 320 pumpi. Da li je tehnički izvodljivo da ostale pumpe prihvate tu potrošnju, to je isto pitanje", naveo je. On dodaje da se ne smeju zaboraviti ni zaposleni kojih u NIS grupi ima više od 13.000. "Kako njima isplaćivati plate, kako izvršavati svoje obaveze prema bankama i državi, takođe je pod znakom pitanja", kaže Vasić. NIS nije odgovorio na upit RSE šta bi za kompaniju značilo ukidanje platnog prometa i da li bi u tim okolnostima bilo moguće funkcionisanje. Američke sankcije NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra nakon više odlaganja a za njihovo uklanjanje traži se izlazak ruskog vlasništva. Vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je kompanija i dalje u većinskom ruskom vlasništvu sa 56,15 odsto. Šta znače sekundarne sankcije?Sekundarne sankcije podrazumevaju kažnjavanje pojedinaca ili firmi zbog poslovanja sa entitetima koji su pod primarnim američkim sankcijama. Finansijski stručnjak Vladimir Vasić kaže da bi se Narodna banka Srbije prva mogla naći na udaru sekundarnih sankcija ako nastavi poslovanje sa NIS-om. "Narodna banka Srbije ima račune u drugim svetskim bankama i te druge banke bi mogle da obustave saradnju sa NBS, to se takođe odnosi na naše domaće banke", naveo je. Narodna banka Srbije nije odgovorila na upit RSE šta bi konkretno značile sekundarne sankcije, kao ni ukidanje platnog prometa sa NIS-om. Ta banka je saopštila 25. novembra da neće dozvoliti da stabilnost domaćeg finansijskog sistema bude ugrožena u slučaju da NIS od SAD ne dobije licencu za rad. U saopštenju je navedeno da ukoliko NIS do predviđenog roka ne dobije licencu za rad, NBS će obustaviti platni promet sa tom kompanijom. Slično saopštenje stiglo je i iz Udruženja banaka Srbije u kome se navodi da će prekinuti platni promet sa NIS-om da bi ostale posvećene očuvanju stabilnosti finansijskog sistema zemlje. Prethodno je guvernerka Jorgovanka Tabaković saopštila da je NBS dobila ozbiljno upozorenje o mogućnosti sekundarnih sankcija zbog saradnje sa NIS-om. Američki Stejt department nije potvrdio ni demantovao te informacije. U kratkom odgovoru na upit RSE naveli su da "generalno, ne komentarišu sankcije unapred". Iščekivanje američke odlukeVlasti Srbije, koja je manjinski vlasnik NIS-a, očekuju odgovor iz Vašingtona u vezi sa produženjem licence za rad NIS-a. Kako je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila 26. novembra taj se očekuje tokom dana ili noći. Istovremeno je hrvatski naftovod Janaf, koji NIS snabdeva naftom, izrazio uverenje da će Kancelarija za kontrolu stranih sredstava Ministarstva finansija SAD (OFAC) dati licencu za nastavak rada NIS-a. Vlada Srbije je, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, NIS-u ostavila mogućnost od 50 dana da se pronađe novi kupac za NIS. "Ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a, nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu", rekao je Vučić 25. novembra. Vlasti Srbije, prema izjavama zvaničnika, žele po svaku cenu da izbegnu nacionalizaciju NIS-a, čiji je udeo od 51 posto država Srbija prodala 2008. ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera.

Na prostoru šatorskog naselja ispred Narodne skupštine u Beogradu ponovo je došlo do incidenta u sredu popodne, kada su pristalice vladajuće Srpske napredne stranke verbalno napale poslanike opozicije. Sličan incident dogodio se i tokom prepodneva, kada su opozicioni poslanici uklonili zaštitnu ogradu šatorskog naselja, poznatog kao "Ćacilend", kako bi ušli na glavni ulaz skupštine. Na snimcima koje su poslanici objavili na društvenim mrežama, vidi se kako maskirani muškarci dobacuju uvrede parlamentarcima u trenutku dok su napuštali zgradu parlamenta. Ljudi u žutim prslucima sprečavali su pristalice SNS-a da priđu poslanicima. Đorđe Stanković iz Narodnog pokreta Srbije napisao je na mreži X da su napadnute opozicione poslanice Ana Jakovljević i Ana Eraković. Prethodno je u sredu prepodne grupa pristalica vlasti koja boravi u šatorskom naselju ispred Skupštine Srbije nasrnula na poslanike opozicije kod glavnog ulaza u parlament. Opozicioni poslanici su najpre uklonili ogradu koja je postavljena oko šatorskog naselja i uputili se ka ulazu u Skupštinu gde su sa stepeništa sklonili i šator u kojem je ranije boravio poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić. Nakon toga, nekoliko desetina ljudi okupljenih u šatorima zaletelo se na njih, uz povike i uvrede. Sukob su sprečili policija i osobe obučene u fluorescentne prsluke. Poslanici opozicije su nakon incidenta ušli na sednicu Skupštine na glavni ulaz. 'Ne postoji drugi način da uđemo'Poslanici opozicije, koji su do glavnog ulaza došli tako što su uklanjali metalne veze na ogradi oko šatorskog naselja, najavili su da će od sada svi tako ulaziti u parlament "jer nema drugog načina". Poslanik stranke Srbija centar Stefan Janjić rekao je novinarima u parlamentu da im je predsednica Skupštine Ana Brnabić dan ranije obećala da će ograde biti uklonjene i da će poslanici moći da uđu na glavni ulaz kako bi prisustvovali sednici. "To se nije desilo, pa smo mi presekli žicu. Žao mi je što na posao moram da dolazim sa makazama za armaturu", rekao je Janjić. I poslanica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić navela je da Brnabić nije ispunila obećanje o uklanjanju ograde i dodala da je ona tokom noći ojačana debelom armaturnom žicom. Poslanik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić kazao je da su okupljeni u šatorskom naselju vređali poslanike, polivali ih vodom i sokovima, a da su neki od poslanika dobili i udarce. "Vratite centar Beograda svim građanima, omogućite dostojanstvo narodne skupštine. Ako vi nećete, to ćemo učiniti mi", rekla je u obraćanju novinarima u parlamentu poslanica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević. Predsednica Skupštine optužila opoziciju za nasiljePredsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić optužila je poslanike opozicije da su krivi za izazivanje incidenta ispred parlamenta i dodala da su ljudi iz šatorskog naselja "samo branili šatore". Ona je na konferenciji za novinare u Skupštini rekla da će poslanici od sutra (27. novembra) moći da uđu na ulaz koji žele, ali im je poručila da dođu na svoje radno mesto, "a ne da napadaju". "Oni se nisu uputili da uđu (u Skupštinu), njihov cilj je bio da sklanjaju šator", rekla je Brnabić i dodala da poslanike niko nije napao. Ljudi su, kako je navela, pritrčali kad su videli da je namera da se ruše šatori. "Njihova intencija je bila ponovo da ruše, da ruše šatore koji im se ne sviđaju", rekla je Brnabić. Od blokade platoa ispred parlamenta šatorima i ogradama, poslanici opozicije u Skupštinu ulaze na sporedni ulaz. Šatorsko naselje, u javnosti poznato kao "Ćacilend", odgovor je vlasti na antivladine proteste i blokade sa kojih demonstranti predvođeni studentima traže odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnce Železničke stanice u Novom Sadu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ga je više puta nazvao "simbolom slobode". Naselje, koje duže od pola godine blokira centar Beograda, obezbeđuje policija, koja nije reagovala na brojne incidente i napade na antivladine demonstrante i novinarske ekipe.

Odluka Srbije da da Rusiji još 50 dana vremena da pronađe novog kupca za Naftnu industriju Srbije (NIS), kojoj su Sjedinjene Države uvele sankcije zbog ruskog vlasništva, dolazi sa posledicama. Jedna od njih je da rafinerija za preradu nafte u Pančevu, u vlasništvu NIS-a, počinje sa pripremama za obustavu rada, kako je NIS objavio 25. novembra. "Rafinerija nafte Pančevo ključna je i za rad HIP Petrohemije, koja će takođe početi pripreme za obustavu rada u narednom periodu", navodi se u saopštenju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare 25. novembra rekao je da ostalo još četiri dana do gašenja rafinerije, ali, bez obzira na to, navodi da je on dao predlog da se Rusiji da vremena za pregovore sa partnerima. NIS je 18. novembra tražio od Sjedinjenih Država posebnu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture. Licenca bi omogućila srpskoj rafineriji privremeni dovod nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF) dok traju pregovori. Vučić, međutim, kaže da Srbija ima 50 odsto šanse da dobije tu licencu. "Nama je ostalo još danas i sutra da dobijemo licencu", dodao je on navodeći da bez te licence rafinerija više ne može da radi, odnosno nema dovoda nafte. Elektroinženjer i stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže za RSE da rafinerija ne može da se "isključi na dugme" i "ne sme samo da stane". "Moderne rafinerije kao što je u Pančevu mora da radi u kapacitetu od 40 do 60 odsto, ispod toga sve postaje nestabilno, a ona ne može da radi u tom režimu ako nema dovoda nafte", kaže on. Zdravković napominje i da bi prekid njenog rada doveo do toga da Srbija mora da se oslanja na uvoz, umesto da ima svoju preradu, što dovodi do povećanja cena goriva i inflacije. Američke sankcije NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra u pokušaju američke administracije da onemogući Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Te sankcije su prethodno odlagane osam puta. NIS je većinski u rukama ruskih kompanija, dok Srbija ima 29,87 posto udela. Ostatak imaju mali akcionari. Gašenje rafinerije i ekonomske poslediceVučić je na konferenciji za novinare govorio o više posledica koje mogu nastupiti ukoliko SAD ne izdaju posebnu licencu za rad NIS-u. On je rekao da je u slučaju gašenja rafinerije potrebno 20 dana da se rafinerija ponovo pokrene. Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković navodi da gašenje rafinerije ima velike posledice, naročito ako postrojenje ne radi u dužem vremenskom periodu. " Ako se rafinerija gasi, a idemo ka tom scenariju, temperatura i pritisci u svim sistemima i postrojenjima izlaze iz optimalnih režima. Ako rafinerija ne radi šest meseci, tu bi bilo korozije, opipljivih oštećenja na opremi", kaže on. Zdravković ističe da je rafinerija koja ne radi "iz statusa proizvođača prelazi u status industrijskog potrošača" jer troši mnogo struje samo za održavanje. Zdravković navodi da prestanak rada rafinerije i NIS-a povlači i druge posledice. "Cene goriva rastu, time i inflacija i pritisak na budžet, povećao bi se spoljnotrgovinski deficit zbog uvoza nafte", kaže on. Dodaje da prestankom rada rafinerije, prestaje da radi i petrohemija, koja proizvodi hemikalije iz nafte, kao što je asfalt i betumen za puteve. Preduzeće HIP Petrohemija u vlasništvu je NIS-a od 2023. Proizvodi petrohemikalije, između ostalog, polietilenske cevi koje se koriste u građevinarstvu, aditiv za motorne benzine i druge proizvode. Vučić je 25. novembra rekao i da nestašica nafte dovodi do problema u više sektora, ali i do neminovnog povećanja cene goriva jer je NIS najveći veletrgovac gorivom od koga kupuju manje pumpe. Ukazao je i da ukoliko Srbija ne dobije dozvolu da Jadranskim naftovodom potekne nafta, ostaće rezerve NIS-a od 55.000 tona dizela i 50.000 tona benzina, što je za njihovu maloprodajnu mrežu dovolno, procenje se, do kraja decembra. On je naveo da može biti ugroženo funkcionisanje zdravstvenog sistema, pre svega Hitne pomoći, trgovinskih lanaca i snabdevanje osnovnim namirnicama građana, proizvodnja struje, rad toplana. Kada je reč o trgovinskim lancima, cena proizvoda delom zavisi od cene goriva, odnosno transporta. Ipak, Vučić je istakao da Srbija ima dovoljno mazuta potrebnog za rad toplana. Osim toga, Vučić je spomenuo i da su Narodna banka Srbije i sve poslovne banke dobile upozorenje SAD da im mogu biti uvedene sankcije ako posluju sa NIS-om. "To znači da može da dođe do potpunog obustavljanja platnog prometa i prestanka funkcionisanja platnih kartica. Dobio sam usmene garancije Amerikanaca da neće biti takvih sankcija za NBS i poslovnih banaka", kazao je Vučić. Guvernerka Narodne banke Srbije saopštila je 19. novembra da postoji mogućnost uvođenja tzv. sekundarnih sankcija, ali navodi da nije dobila preciznije objašnjenje šta bi te sekundarne sankcije tačno značile. “To za nas jeste ozbiljno upozorenje", rekla je tada Tabaković na predstavljanju izveštaja o inflaciji. Pedeset dana za pregovoreVučić je izjavio i da je Srbija sve uradila da bi pomogla ruskom investitoru u NIS-u da ostane u Srbiji i da mu ne napravi nijedan problem. "Ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a, nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu", rekao je Vučić. Dodao je da je Srbija imala do sada četiri puta pravo preče kupovine udela u NIS-u, a samo u ovoj godini tri puta, kada se menjao udeo u vlasništvu NIS-a, ali to pravo nijednom nije iskoristila. "Pustili smo Rusima da oni prodaju Rusima (udeo).. želeći da pokažemo fer odnos prema njima jer ne smatramo da su sankcije pravične, jer ne smatramo da su sankcije fer element u međunarodnoj trgovini i međunarodnoj ekonomiji", kazao je Vučić. On je dodao da Srbija nema pravo stvarnog uvida u svaki ugovor i poslovanje NIS-a jer ima manje od 33,3 odsto vlasničkog udela. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. Vučić je ranije u novembru izjavio da ruski vlasnici pregovaraju o prodaji svog udela u NIS-u sa tri partnera, ali nije rekao o kome je reč. Rekao je i da bi Srbija imala novca da plati ruski udeo u NIS-u, ali da su Rusi odlučili da pregovaraju sa drugima. Srbija je jedina zemlja u Evropi, uz Belorusiju, koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu i održava dobre odnose sa ruskim zvaničnicima i nakon invazije. Sa druge strane, Srbije je u oblasti energetike zavisna od Rusije. Decenijama je zavisna od uvoza gasa iz Rusije, odakle zadovoljava više od 80 odsto potreba za tim energentom.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto (Szijjarto) izjavio je u sredu da će Mađarska pomoći da Srbija ne ostane bez energenata, pošto su Naftnoj industriji Srbije (NIS) obustavljene isporuke sirove nafte preko Hrvatske usled američkih sankcija. Istakao je nakon sastanka sa ministarkom energetike Srbije Dubravkom Đedović Handanović u Beogradu da su u novembru povećali isporuku naftnih derivata i nafte u Srbiju dva puta, a do kraja decembra će povećati 2,5 puta. Rekao je i da treba ubrzati izgradnju naftovoda između Srbije i Mađarske koji je već u toku. Đedović Handanović izjavila je da bi Srbija, u slučaju potrebe da na tržište stavi svoje obavezne rezerve naftnih derivata, imala pomoć mađarskog MOL-a, kao i drugih naftnih kompanija, pre svega OMV-a i Eko Helenika. Sijarto u Beogradu boravi povodom održavanja sastanka ministara spoljnih poslova Centralno-evropske inicijative. On se sastao i sa šefom srpske diplomatije Markom Đurićem. Đurić je posle sastanka rekao da Srbija ne sme zavisiti od jednog izvora snabdevanja energentima i da treba da produbi saradnju po tom pitanju s Budimpeštom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u utorak da Srbija ima još četiri dana do potpunog zaustavljanja Rafinerije ako SAD ne odobre licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS). NIS-ova Rafinerija nafte u Pančevu, nadomak Beograda, ostala je bez sirove nafte za preradu, pošto je naftovod kroz Hrvatsku Janaf prekinuo isporuke usled američkih sankcija sprskoj naftnoj kompaniji uvedenih zbog ruskog vlasništva u kompaniji. Sijarto je uoči dolaska u Beograd na Fejsbuku (Facebook) naveo da je "Srbija u teškoj situaciji" i da će Mađari pomoći Srbiji, srpskom narodu i srpskoj privredi. Sijarto je u oktobru rekao da će mađarska naftna kompanija MOL povećati isporuke Srbiji, ali nije naveo nikakve detalje o količini planiranog povećanja snabdevanja niti o načinu isporuke. NIS je u utorak saopštio da Rafinerija počinje s pripremama za obustavu rada. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da će biti predložen amandman na Predlog zakona o budžetu, koji će predvideti okolnosti u kojima bi Srbija morala da preuzme NIS. Vučić je prethodno rekao da je bilo glasova u Vladi da treba da nacionalizovati NIS, ali da je njegov predlog, koji je usvojen u Vladi, bio da se da još 50 dana vremena da se pronađe novi kupac za NIS. "Ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a, nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu", rekao je Vučić dodajući da su SAD tražile njegovu reč da će doći do transakcije udela u NIS-u "i u pisanoj i u usmenoj formi".

Maskirne uniforme u vojničkim čizmama koračaju ulicama Srbije od početka političke krize izazvane tragedijom u Novom Sadu. Svoje ratne veterane imaju i pristalice i protivnici vlasti. Oni prate studente koji predvode antivladine proteste, i majku jednog od stradalih u padu novosadske nadstrešnice, koja traži odgovornost za smrt sina i još 15 žrtava nesreće. Vlast, koja odbacuje odgovornost, odgovara šatorskim naseljem u centru Beograda u kojem se, pored ostalih, okupljaju i veterani "Crvenih beretki". Ovu jedinicu je devedesetih osnovala Državna bezbednost za učešće u svim ratovima u devedesetih. Njeni pripadnici osuđeni za atentat na premijera Srbije Zorana Đinđića i druga politička ubistva. Ko su antivladini veterani?Uz bivše pripadnike kontroverzne 63. vojne padobranske brigade koja je učestvovala u ratovima devedesetih, a kojoj je RSE ranije pisao, na antivladinim protestima je i grupa koja prati majku jednog od stradalih u padu nadstrešnice Dijanu Hrku. Za sebe kažu da su "čuvari studenata i naroda". U javnosti su nazvani veteranima, a predstavljaju se kao "borci sa Košara" na Kosovu 1999. godine. Grupa nema formalno registrovano udruženje. Ispred grupe, javnosti se najčešće obraća Nenad Stanić, koji se mesecima unazad može videti u pratnji Dijane Hrke. Sa njom je bio i u šatorima kod Skupštine Srbije gde je u novembru šesnaest dana štrajkovala glađu, tražeći odgovornost za smrt sina. Stanić je ranijih godina za medije govorio da je kao redovan vojnik 1992. dočekao rat u Bosni i Hercegovini gde je proveo "tri, četiri meseca", a da se 1999. kao dobrovoljac prijavio za učešće u ratu na Kosovu. Veze sa ruskim organizacijamaStanić je na društvenim mrežama u nekoliko navrata delio fotografije sa Albertom Andijevim, ruskim dobrovoljcem koji se borio u redovima srpskih snaga na Kosovu 1999. godine. U objavama je pružao podršku lideru ekstremno desne organizacije "Narodne patrole" Damnjanu Kneževiću, a na Instagramu je uz poruku "carstvo nebesko" podelio i informaciju o pogibiji Marka Matovića, člana "Narodnih patrola" koji se kao dobrovoljac ruske vojske borio u Ukrajini. Dok je Hrka štrajkovala glađu, na društvenim mrežama su se pojavile informacije da je povezan sa ruskim bezbednosnim službama i tamošnjim organizacijama veterana. Radio Slobodna Evropa (RSE) nije potvrdio te veze, a Stanić navodi da su ljudi sa kojima učestvuje na protestima, "njegovi saborci", a ne deo nekog pokreta ili udruženja. "Nisam član ničega. Cilj je da nas diskredituju iz svih uglova", rekao je Stanić u telefonskom razgovoru za RSE. Naveo je i da ne sarađuje sa organizacijama veterana iz Rusije. "Sve te insinuacije da smo deo ruske službe su daleko od istine. Svi koji to govore drže nas u paranojama da bi mogli da rade šta hoće", dodao je. U grupi oko Dijane Hrke bio je i Siniša Jevtić koji se takođe predstavlja kao "borac sa Košara". Jevtić je do novembra 2025. bio direktor fondacije "Brat za brata", koja je osnovana sa ciljem pružanja pomoći socijalno najugroženijim borcima. Fondacija je prvo nosila ime "Bojevo bratstvo", a njen osnivač je Udruženje ratnih veterana "Bojevo bratstvo Kruševac". Ovo udruženje je član "Svesrpskog saveza Bojevo bratstvo" koje je, prema ranijem istraživanju RSE, povezano sa istoimenom organizacijom u Moskovskoj oblasti u Rusiji. Predsednik ruskog udruženja Boris Gromov je u više mandata bio guverner Moskovske oblasti na predlog Jedinstvene Rusije predsednika Vladimira Putina. Među zamenicima predsednika je Rašid Nastuev, pripadnik ruske Federalne službe bezbednosti (FSB). Ova organizacija je sa "Svesrpskim savezom" 2017. potpisala sporazum o saradnji. Osim Siniše Jevtića, objave na društvenim mrežama pokazuju da i ostali zastupnici udruženja i saveza "Bojevo bratstvo" u Srbiji podržavaju antivladine proteste, ali se na njima ne pojavljuju redovno i nisu deo grupe oko Dijane Hrke. Jevtić je na izborima 2024. javno podržao tada opozicionu, desničarsku stranku Zavetnici koja je poznata po proruskim stavovima. Danas kaže da je podršku ovoj partiji povukao kada se ona pridružila aktuelnoj vlasti. Hapšenje na KosovuSiniša Jevtić je u maju 2023. hapšen na Kosovu, na graničnom prelazu Jarinje. Službenici Kosovske policije uhapsili su ga sa još jednim državljaninom Srbije nakon što su kod njih pronašli pendrek, maskirnu masku, čekić, noževe i slično. Iz kosovskog tužilaštva su tada naveli da su uhapšeni bili u kontaktu sa srpskim demonstrantima koji su se 29. maja u Zvečanu sukobili sa vojnicima KFOR-a, protiveći se ulasku albanskog gradonačelnika u zgradu opštine. U sukobu je povređeno 93 vojnika KFOR-a koji su bili raspoređeni ispred opštine Zvečan. Jevtić je osuđen na kaznu od šest meseci zatvora, koja je preinačena u novčanu, uz zabranu ulaska na Kosovo u trajanju od tri godine. U Srbiji je 2021. učestvovao u demonstracijama protiv rudarenja litijuma. Na jednom od protesta je uz Nenada Stanića bio u grupi koja je nosila transparent "Na braniku otadžbine". Iako je i dalje u uniformi učestvuje u antivladinim protestima, Jevtić više nije u grupi oko Dijane Hrke, koja i nakon štrajka glađu boravi u šatoru kod Skupštine Srbije, tražeći od vlasti ispunjenje zahteva. Nenad Stanić je na Instagramu naveo da je sukob nastao "oko kutija sa novcem od donacija", a Jevtić je na društvenim mrežama objavio da "ne veruje Staniću", uz komentar da "neki hoće da se bave politikom preko veterana". Ko su veterani vlasti?Uz majku stradalog u padu nadstrešnice, glađu je desetak dana u novembru štrajkovao i poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić, tvdeći da i on traži odgovornost za nesreću u Novom Sadu. Mrdić, koji je i predsednik Odbora za pravosuđe Skupštine Srbije, štrak je prekinuo 10. novembra nakon što mu je pozlilo. U šatoru na stepeništu ulaza u Skupštinu sa njim je štrajkovalo i nekoliko "veterana" ratova devedesetih. Mrdić ih je na skupu pristalica vlasti 2. novembra predstavio kao "heroje" koji su "krvarili braneći Republiku Srpsku Krajinu (deo Hrvatske koji su devedesetih pod kontrolom držale srpske snage) i Srbe na Kosovu i Metohiji i na jugu Srbije". Jedan od njih je Miodrag Repija, bivši pripadnik rasformirane Jedinice za specijalne operacije (JSO), a kasnije i Ministarstva unutrašnih poslova bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska. Repija se pominje u presudi Haškog tribunala bivšem šefu Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću, kao jedan prisutnih na otvaranju centra za obuku Jedinice u Kuli 1997. godine. U JSO su bili još dvojica štrajkača glađu - Janko Kereš i Slavimir Mitrović Pop. Kereš sa Repijom danas ima firmu za privatno obezbeđenje "Vuk security solutions". Firma je, prema podacima Agencije za privredne registre, osnovana 28. novembra 2024. godine, na početku antivladinih protesta u Srbiji. Sa poslanikom vladajućeg SNS-a Uglješom Mrdićem, glađu je štrajkovao i Nenad Jovanović, koji je tokom prethodnih godina često bio u pratnji haškog osuđenika Vojislava Šešelja, pokazuju alati za prepoznavanje lica. Jovanović se na svim dostupnim fotografijama nalazi u Šešeljevoj neposrednoj blizini, neretko u pozama koje mogu sugerisati da je reč o članu njegovog obezbeđenja. Član Udruženja veterana "Crvenih beretki" je i Janko Benak koji se, uz grupu muškaraca u uniformama, može videti na fotografijama sa predsednikom Srbije 22. oktobra ispred šatorskog naselja pristalica vlasti. Slike je na zvaničnom Instagram nalogu objavio Aleksandar Vučić kada je posle požara i pucnjave, u kojoj je ranjen jedan muškarac, posetio šatorsko naselje. Benak je 2012. na društvenoj mreži X, tadašnjem Twiter-u, objavio da je član vladajuće Srpske napredne stranke. Godinu dana kasnije na istoj mreži je na godišnjicu ubistva Zorana Đinđića napisao "Bog da te poživi prijatelju Zvezdane Jovanoviću". Bivši pripadnik JSO Zvezdan Jovanović služi kaznu zatvora od 40 godina kao direktni izvršilac ubistva premijera Srbije. U martu 2025, kada se obeležavala godišnjica atentata na Đinđića, u šatorskom naselju bili su i drugi veterani "Crvenih beretki". Predvodili su ih nekadašnji pripadnik JSO Živojin Ivanović i bivši komandant srpske Žandarmerije Goran Radosavljević Guri, kojeg Sjedinjene Države dovode u vezu sa ubistvom braće Bitići nakon rata na Kosovu 1999. Iz vladajuće stranke tada su naveli da ne vide problem u njihovom prisustvu. U šatorskom naselju u martu je bio i nekadašnji general Vojske Jugoslavije Vladimir Lazarević, koji je u Hagu služio kaznu od 14 godina zatvora zbog ratnih zločina nad albanskim civilima na Kosovu 1999. Ko su prema zakonu ratni veterani?Nema zvaničnih podataka o broju ljudi u Srbiji koji su devedesetih učestvovali u ratovima u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu. U Zakonu o pravima boraca, navodi se da status borca ima srpski državljanin koji je kao pripadnik oružanih snaga Srbije vršio vojne ili druge dužnosti u ratu ili oružanim akcijama preduzetim za vreme mira "radi odbrane suvereniteta i ustavnog uređenja". Iako su vojska nekada zajedničke države, pobunjenici i paravojne formacije bili pod kontrolom Beograda, državni vrh tvrdio je da Srbija nije učestvovala u ratovima u Bosni i Hercegovini (BiH) i Hrvatskoj. Rat na Kosovu označava kao "odbranu svoje teritorije". "Ogromnom broju tih ljudi nije ništa upisano u vojnim knjižicama, posebno kada su išli van granica Srbije jer Srbija na taj način krila svoje dosta veliko učešće u ratovima", kaže istoričar Dragan Popović. Prema podacima nevladinih organizacija Documenta iz Zagreba, Fonda za humanitarno pravo iz Beograda i Prištine i i Udruženja Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje iz Sarajeva, u ratu u BiH život je izgubilo više od 100.000 osoba, u Hrvatskoj više od 17 hiljada, dok je na Kosovu nestalo ili ubijeno više od 13 hiljada ljudi.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da će biti predložen amandman na Predlog zakona o budžetu, koji će predvideti okolnosti u kojima bi Srbija morala da preuzme Naftnu industriju Srbije (NIS). "Videćete da će, posle razgovora koje je (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić imao sa raznim stranama, jedan od amandmana koji će biti predložen biti i onaj koji će predvideti okolnost da ćemo mi u jednom trenutku morati da preuzmemo NIS", rekla je ona za Juronjuz. NIS je od 9. oktobra pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva zbog čega je NIS-ova Rafinerija nafte u Pančevu, nadomak Beograda, ostala bez sirove nafte za preradu. Ona je, međutim, dodala da ne bi podržala nacionalizaciju NIS-a navodeći da nacionalizacija otvara Pandorinu kutiju. Brnabić je rekla i da je Srbija kao manjinski vlasnik NIS-a ponudila Rusiji da prva učestvuje u razgovorima o eventualnim promenama u vlasničkoj strukturi. Poručila je da se nada da će ruski partneri imati u vidu da ništa ne sme da ugrozi životni standard građana i privrede. "Da li su do sada imali? Rekla bih da nisu", dodala je. Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je Vlada Srbije NIS-u ostavila mogućnost od 50 dana da se pronađe novi kupac za NIS. "Ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a, nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu", dodao je. Vučić je istakao i da Srbija ima pravo "preče kupovine" kao jedan od vlasnika NIS-a, ali da ruska strana do sada nije ponudila Srbiji mogućnost da kupi ruski udeo. Vlasnička struktira NIS-a je više puta menjana, ali je kompanija i dalje u većinskom ruskom vlasništvu. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto nacionalne naftne kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera.

"Legalizacija već postojeće prakse". Tako sagovornici Radija Slobodna Evropa vide izmene člana Zakona o Vojsci Srbije koje, između ostalog, kažu da će ubuduće načelnik Generalštaba Vojske Srbije komandovati vojskom "u skladu sa odlukama predsednika Srbije". "Sada će imati jaču vezu, odnosno direktan upliv predsednika u odlučivanje načelnika Generalštaba", kazao je za RSE Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). Dodaje da to suštinski ne menja mnogo, jer "već dugi niz godina" u Srbiji "neformalno postoji takav sistem upravljanja". "Takav sistem su Srpska napredna stranka i predsednik republike (Aleksandar Vučić) uveli ne samo sa vojskom, već i policijom i službama bezbednosti, a je on sada u ovom slučaju i formalizovan", smatra. Aleksandar Vučić, čija je Srpska napredna stranka (SNS) na vlasti od 2012. godine, služi drugi mandat kao predsednik države. Slično misli i vojni analitičar Aleksandar Radića. Kaže da pomenute zakonske izmene "imaju neku svoju težinu", ali ne donose "ništa radikalno novo". "Zato što mi već imamo vojni vrh koji bi svakako postupio po odlukama predsednika pisalo to u zakonu ili ne. Oni su svakako u poslednje vreme postupali po njegovim odlukama", smatra Radić. Prema Ustavu Srbije, predsednik države postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije. "Vojni vrh su ljudi sa visokim činovima. Znači da je ime svake osobe koja čini vojni vrh moralo da prođe kroz analizu predsednika republike. Od tih ljudi se očekuje da se ponašaju lojalno. Pisalo to u zakonu ili ne", smatra Radić. Istovremeno, predstavnici vlasti kažu da je reč o zlonamernim kritikama i uveravaju da se prеdložеnim izmеnama zakona nе povеćavaju nadlеžnost prеdsеdnika nad vojskom. "Važno jе i istaći, da nadlеžnost prеdsеdnika Rеpublikе Srbijе u dеlu odlučivanja u upotrеbi Vojskе Srbijе i komandovanja Vojskom Srbijе u miru i ratu, od 2006. godinе (kada je usvojen Ustav Srbije), ni sadašnjim prеdlogom nisu izmеnjеnе ni proširеnе u bilo kom vidu", kazao jе ministar odbrane Bratislav Gašić 24. novembra. Kako je do sada bilo?Do sada je u članu 19, koji je predmet promena, pisalo da Vojskom Srbije komanduju načelnik Generalštaba i starešine u skladu sa zakonom i aktima komandovanja pretpostavljenih. Novi zakon kaže: "Načelnik Generalštaba Vojske Srbije komanduje Vojskom u skladu sa zakonom, odlukama predsednika Republike Srbije i aktima komandovanja". Iako je zakonom i Ustavom i do sada bilo propisano da i predsednik države komanduje vojskom, Predrag Petrović objašnjava da postoje različiti nivoi komandovanja. "Nije isti nivo komandovanja predsednika republike i načelnika Generalštaba od kojeg se očekuje operativno komandovanje koje se odnosi na rad i funkcionisanje vojske. Predsednik nije stručan da bi mogao tako nešto da radi", kazao je Petrović. "Plastično da objasnim, predsednik republike je, na primer, nadležan da donosi osnove razvoja Vojske Srbije, a šta će konkretno taj razvoj da podrazumeva to je na profesionalcima – načelniku Generalštaba i ljudima koji su za to stručni", dodao je. Petrović veruje da je glavni cilj izmena Zakona o Vojsci "uvođenje čvršće discipline i lojalnosti ka predsedniku države, kako bi on mogao što brže i odlučnije o svojoj volji da upotrebljava sve bezbednosne aktere". Objašnjava i da takva praksa nije uobičajena za parlamentarne demokrati je. "A nigde nije svojstveno da se predsednik republike meša u operativni rad vojske, jer to je jednostavno stvar struke, to nije stvar političara", zaključuje. Šta kaže vlast?U obrazloženju predloženih izmena ne pojašnjava se na koji način će to izmeniti komandni lanac, samo se, pored ostalog, navodi da je cilj donošenja ovog zakona "obezbeđivanje efikasnog funkcionisanja Vojske Srbije". Na pitanja RSE o tome nisu odgovorili iz Ministarstva odbrane, Vlade Srbije, kao ni iz kabineta predsednika Srbije. Obrazlažući predloženi zakon na sednici skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove 24. novembra, ministar odbrane Bratislav Gašić kazao je da je reč o "tendencioznim kritikama" koje su pokušaj skretanja pažnje sa drugih izmena, a koje donose povoljniji položaj profesionalnih vojnika. Gašić jе ocenio da jе suština zakona "unaprеđеnjе položaja pripadnika Vojskе Srbijе, što opozicija pokušava da opstruišе". "Zašto? Zato što vam nе odgovara da kažеtе građanima i profеsionalnim pripadnicima po ugovoru Vojskе Srbijе da jе zakonom iz 2007. godinе donеto da nikad nе imaju pravo da stеknu stalni radni odnos, ako nе dobijaju podoficirskе činovе. To jе suština ovе našе promеnе zakona u vojsci", smatra Gašić. Regulisanje statusa profesionalnih vojnikaIako su privukle najveću pažnju javnosti, promene člana 19. nisu jedine predložene izmene Zakona o Vojsci. Definisan je i niz odredbi koje regulišu položaj profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, između ostalog i u pogledu mogućnosti za prijem na neodređeno vreme. Vojni analitičar Aleksandar Radić, ukazuje na to su to zahtevi koje ima veću "političku težinu" i značaj. "Odjednom je vlast jako zaintersovana za ono što je do juče ignorisala kada je Vojni sindikat Srbije postavljao pitanja šta ćemo sa ovim temama", kazao je. "Definiše se status profesionalnih vojnika koji je godinama nerešen. Nijednog momenta od 2012. godine vladajućoj SNS nije palo na pamet da pomene tu temu i sada se na prečac donose izmene i dopune zakona", dodao je Radić. Smatra da to "dolazi iz potrebe" vladajuće SNS "stvori mehanizam u kojem nagrađuje ljude" kako bi "konsolidovala svoju podršku" unutar vojske. Pre 14 godine Srbija je prešla na profesionalnu vojsku i ukinula obavezni vojni rok. Iako je bilo najava da će ove godine biti ponovo uveden obavezni vojni rok, to se nije našlo među predloženim zakonskim izmenama. Srbija se deklariše kao vojno neutralna, a vojnu neutralnost unela je i u Strategiju odbrane i Strategiju nacionalne bezbednosti, koje su usvojene u Skupštini 2019. godine. Srbija je retka država Zapadnog Balkana koja ne želi da se pridruži NATO-u.

Poslovne banke u Srbiji obustaviće promet sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), ukoliko kompanija ne dobije licencu Sjedinjenih Država za poslovanje do predviđenog roka, saopštilo je Udruženje banaka Srbije. Povodom najava mogućeg uvođenja "sekundarnih" američkih sankcija Narodnoj banci Srbije (NBS) i poslovnim bankama zbog poslovanja sa NIS-om, navedeno je da će banke ostati posvećene očuvanju stabilnosti finansijskog sistema zemlje. Američke sankcije NIS-u na snazi su od 9. oktobra zbog većinskog ruskog vlasništva u toj kompaniji u cilju američke administracije da spreči Rusiju da prihode koristi za rat u Ukrajini. Prethodno je Narodna banka Srbije objavila da će, ukoliko NIS do predviđenog roka ne dobije licencu za poslovanje, obustaviti platni promet sa tom kompanijom, kako "ne bi na bilo koji način bila dovedena u pitanje stabilnost domaćeg finansijskog sistema". Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, od ponedeljka nijedna banka neće raditi sa NIS-om, ukoliko ta kompanija ne dobije operativnu licencu za rad. Centralna banka Srbije već je dobila upozorenje o mogućnosti uvođenja tzv. sekundarnih sankcija zbog Naftne industrije Srbije (NIS). "Dobili smo upozorenje kao entitet koji sarađuje sa poslovnim entitetom koji je pod sankcijama. To za nas jeste ozbiljno upozorenje", rekla je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković 19. novembra. Dodala je da centralna banka Srbije nije dobila preciznije objašnjenje šta bi te sekundarne sankcije tačno značile. Američki Stejt department nije potvrdio ni demantovao te informacije. U kratkom odgovoru na upit RSE naveli su da "generalno, ne komentarišu sankcije unapred". NIS je 19. novembra saopštio da je kompanija tražila od Sjedinjenih Država novu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture.

Kolegijum Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) izneo je tvrdnju da su njihovi tužioci poslednjih meseci izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti. "Predsednik Srbije i izvršna i zakonodavna vlast na sve moguće načine pokušavaju da potčine Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, jer javni tužioci ovog tužilaštva nisu i neće podleći pritiscima", navedeno je. Dodaje se da je medijsko targetiranje, a potom i opstruisanje postupanja tužilaštva, počelo od trenutka kada je TOK započeo predistražni postupak u predmetima pada nadstrešnice u Novom Sadu i ukidanja svojstva kulturnog dobra Generalštaba u Beogradu. "Posebno kada su prikupljeni dokazi o postojanju osnovane sumnje da su određeni ministri u Vladi Srbije zloupotrebili svoj položaj na štetu svih građana" navedeno je. TOK je naveo da su i u prethodnom periodu postojali pokušaji predstavnika izvršne vlasti da direktno utiču na postupanje tog tužilaštva u predmetima "Jovanjica", "Šarić", "Ćuruvija", "Dijana Hrkalović" i drugim. To su činili, kako je navedeno, javnim komentarisanjem kojim se relativizuje ozbiljnost počinjenih krivičnih dela i krivične odgovornosti počinilaca i stvara lažna slika da javni tužioci zloupotrebljavaju svoja zakonska ovlašćenja. "Neutemeljene izjave predsednika Srbije i predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti, se od strane okrivljenih i njihovih branilaca koriste kao argumentacija za podnošenje zahteva za izuzeće postupajućih tužilaca", dodaje se u saopštenju TOK-a. Kolegijum TOK-a je ocenio i da su pojedine izjave predstavnika vlasti o ukidanju tog tužilaštva usmerene na diskreditaciju TOK-a i pripremu terena za njegovu potpunu kontrolu integracijom u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 3. novembra na TV Prva tužioce koji rade u odeljenju za organizovani kriminal nazvao "korumpiranom bandom". Tada se konkretno osvrnuo na istragu koju TOK vodi zbog sumnji o falsifikovanju dokumentacije na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra zgrade Generalštaba. Na toj lokaciji u centru Beograda je Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) najavio da će izgraditi luksuzni hotel, čemu se protivi stručna javnost i većina opozicionih partija. Tužilaštvo za organizovani kriminal je reagujući tada na ocene predsednika Srbije navelo da je izneo "besramne tvrdnje". Polovinom aprila je više od 250 sudija i tužilaca potpisalo saopštenje u kojem se navodi da izjave predsednika Republike "prevazilaze dosadašnje zadiranje u nadležnosti pravosudnih organa", te da "poprimaju obeležja krivičnih dela". Bila je to reakcija na Vučićevu izjavu iz aprila kada je na prorežimskoj televiziji Pink najavio da će "lično podneti" krivičnu prijavu protiv tužioca koji je "odbio da hapsi" novinare nezavisnih medija.

Protiv zakona – tako je Evropski sud za ljudska prava ocenio oduzimanje i rušenje imovine firme "Iskra", za potrebe realizacije projekta "Beograd na vodi". Izgradnju tog skupog stambeno-poslovnog kompleksa su pre desetak godina obeležila nenajavljena rušenja privatnih objekata, mimo zakona. Iz Vlade Srbije nisu odgovorili na upit RSE da prokomentarišu ovu presudu. Snimatelj: Dragan Kostić, montaža: Ana Toader

Rafinerija nafte u Pančevu, nadomak Beograda, počinje sa pripremama za obustavu rada, saopštila je Naftna industrija Srbije (NIS). Usled američkih sankcija NIS-u, uvedenih zbog ruskog vlasništva u kompaniji, Rafinerija je ostala bez sirove nafte za preradu. SAD su uvele sankcije NIS-u 9. oktobra u pokušaju da onemoguće Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. NIS, u čijem sastavu posluje Rafinerija Pančevo, saopštio je da su u prvoj fazi postrojenja Rafinerije uvedena u toplu cirkulaciju. U saopštenju se dodaje da kompanija NIS nastavlja snabdevanje domaćeg tržišta naftnim derivatima bez zastoja, zahvaljujući ranije obezbeđenim zalihama. NIS je saopštio i da je Rafinerija nafte Pančevo ključna za rad HIP Petrohemije, navoveći da će i Petrohemija takođe početi pripreme za obustavu rada u narednom periodu. Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je Vlada Srbije NIS-u ostavila mogućnost od 50 dana da se pronađe novi kupac za NIS. "Ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a, nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu", dodao je. Vučić je istakao i da Srbija ima pravo "preče kupovine" kao jedan od vlasnika NIS-a, ali da ruska strana do sada nije ponudila Srbiji mogućnost da kupi ruski udeo. Vlasnička struktira NIS-a je više puta menjana, ali je kompanija i dalje u većinskom ruskom vlasništvu. Prethodne nedelje Vučić je rekao da mu je poznato da ruski vlasnici pregovaraju o prodaji svog udela u NIS- sa tri partnera, ali nije rekao o kome je reč. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. Srbija je jedina zemlja u Evropi, uz Belorusiju, koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu. Iako je zemlja kandidat za pridruživanje EU, Srbija je nastavila da održava dobre odnose sa zvaničnom Moskvom od koje u dobroj meri zavisi i u snabdevanju gasom.

Pripadnici policije Srbije uhapsili su osobu pod inicijalima A. Q. zbog sumnje da je tokom rata na Kosovu kao pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) počinio krivično delo organizovanje grupe i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina, saopštilo je u utorak Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. U saopštenju se navodi da je osumnjičeni u aprilu 1998. pristupio lokalnom štabu OVK za selo Romaja u opštini Prizren i da je kao pripadnik 138. brigade Agim Ramadani učestvovao u napadu na karaulu Košare 1999. godine. Osumnjičenom A. Q. (1973) je po nalogu dežurnog javnog tužioca za ratne zločine, određeno zadržavanje do 48 časova posle čega će, uz krivičnu prijavu, biti sproveden u nadležno tužilaštvo. Potpredsednik Organizacije veterana OVK, Gazmend Sulja (Syla), potvrdio je za RSE navode Srbije da je uhapšen bivšeg pripadnik OVK-a, te dodao da se radi o Avni Ćenaju (Qenaj). "On je uhapšen i prema informacijama koje imamo, verovatno su mu pronašli člansku karticu veterana u džepu kada su ga kontrolisali. Takođe, prema informacijama koje smo dobili, Ćenaj je dva-tri puta ranije prolazio tuda (kroz Srbiju) i nije imao nikakvih problema", rekao je Sulja. Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Kosova saopštilo je da se obratilo Kancelariji za vezu Kosova sa Srbijom radi potvrde hapšenja. Napominje se da je Ministarstvo o ovom slučaju obavestilo i Delegaciju Evropske unije u Srbiji, "tražeći da nadgleda transparentnost srpskih vlasti u vezi sa preduzetim procedurama". "Takođe je već upućena verbalna nota diplomatskim misijama zemalja KVINTE akreditovanim u Srbiji, sa ciljem da se obezbedi angažman međunarodnih partnera u zaštiti prava i bezbednosti državljanina Republike Kosovo", saopšteno je. Ministarstvo je pozvalo međunarodnu zajednicu da poveća "pritisak na vlasti Srbije, koja nastavlja praksu maltretiranja i zastrašivanja državljana Republike Kosovo, čime krši međunarodne norme i standarde ljudskih prava". Košare su bila karaula Vojske Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) na granici Albanije i Kosova na obroncima Prokletija na kojoj su se od 9. aprila 1999. tokom NATO bombardovanja SRJ 67 dana vodile borbe jugoslovenske vojske sa OVK. Ministarstvo odbrane Srbije kasnije je objavilo da je u bici na Košarama poginulo 108 pripadnika Vojske Jugoslavije. Zvaničnici iz Prištine naveli se da je ubijeno 114 članova OVK. Jugoslovenske vlasti objavile su da je NATO bombardovao Košare u maju 1999. Bitka na tom graničnom objektu između SRJ i Albanije završena je 14. juna kada se Vojska Jugoslavije povukla s Kosova na osnovu sporazuma kojim je okončano NATO bombardovanje SRJ. Vojna operacija Severnoatlantskog saveza u SRJ, bombardovanje Srbije i Crne Gore koje su bile njene federalne jedinice, počela je 24. marta 1999. godine zbog, kako je saopštio NATO, progona Albanaca na Kosovu koji su sprovodile bezbednosne snage Srbije. Od sukoba na Kosovu 9. april se u Srbiji slavi kao herojska bitka vojnih snaga Jugoslavije, čija je tada autonomna pokrajina bilo Kosovo, dok se na Kosovu proslavlja kao pobeda OVK. Srbija je devedesetih godina OVK okarakterisala kao terorističku organizaciju, dok je OVK za Kosovo organizacija koja je lokalno stanovništvo odbranila od represije jugoslovenskih oružanih snaga i izvojevala nezavisnost Kosova koje bili pokrajina u Srbiji.

Novinar Slobodan Arežina preminuo je u Beogradu u 71. godini posle duže bolesti. Slobodan Arežina bio je i urednik i šef Dopisništva Radija Slobodna Evropa (RSE) u Beogradu, gde je radio od 1999. godine. Kolege ga pamte kao stručnog i objektivnog novinara koji se zalagao za slobodu javne reči i demokratiju i kao čoveka sa izraženim integritetom i ljudskim kvalitetima. "Otišao je još jedan profesionalac. Sa njim sam radila u državnoj Televiziji Beograd devedesetih godina i, naravno, tada je svako ko je bio profesionalac morao da ode odatle. Tako je i Arežina otišao iz te televizije. Posle toga nas dvoje smo se profesionalno sreli u Radiju Slobodna Evropa. On je bio šef beogradskog dopisništva, a ja sam tada radila u Pragu. Bilo je uživanje raditi sa njim. Prosto je bio visoki profesionalac", rekla je Branka Mihajlović, dugogodišnja novinarka i urednica RSE. Igor Božić, programski direktor regionalne Televizije N1, rekao je za RSE da je otišao jedan od najvećih profesionalaca sa kojima je imao prilike da radi. "Slobodan Arežina nije uradio ništa što bi ostavilo ljagu na njegovoj profesionalnoj karijeri. Bio je dosledan i uspeo da odoli svim pritiscima", naveo je je Božić. Na Radio-televiziji Vojvodina (RTV) Slobodan Arežina radio je od septembra 2011. godine. Za direktora programa RTV-a imenovan je 2015. ali ga je nakon izbora na kojima je vlast u pokrajini preuzela Srpska napredna stranka (SNS) 2016. smenio televizijski Upravni odbor. "Slobodan Arežina izabran je na javnom konkursu, dosledno se držao zakona i na kraju je svojom upornošću pokazao da se vlast ne drži zakona. On se zapravo nije borio za poziciju već za doslednost pridržavanja osnovnih pravila u jednoj demokratskoj zemlji. Zapravo je na neki način svojom žrtvom pokazao i dokazao da vlast kada nameri da nekoga politički pomeri sa novinarskih funkcija, de će ona to i uraditi", rekao je Božić. Sud je dva puta donosio odluke kojima je Slobodan Arežina trebalo da bude vraćen na posao. Nadležni to nisu sproveli nakon čega je krajem 2018. Arežina podneo ostavku na funkciju direktora programa RTV-a. Slobodan Arežina je na mesto direktora programa RTV imenovan 26. maja 2015. na period od četiri godine ali ga je 5. maja 2016. po dolasku SNS-a na vlast u Vojvodini smenio Upravni odbor tog javnog servisa. Osim Arežine tada su smenjeni i drugi urednici, dok je jedan broj novinara sklanjan sa programa i raspoređivan na druge poslove. Smene su pokrenule lavinu nezadovoljstva nakon čega je više od 100 novinara i urednika RTV potpisalo protestno pismo. Zbog ovih političkih smena u RTV formiran je Pokret Podrži RTV koji je organizovao proteste. Pokret je apelovao na građane da stanu u odbranu RTV-a zbog političkih odluka koje su usledile nakon što je na pokrajinskim izborima Srpska napredna stranka (SNS) preuzela vlast u Skupštini Vojvodine. Na mestu direktora i glavnog i odgovornog urednika beogradske Televizije Studio B bio je od 2001. Početkom 2007. godine imenovan je na funkciju glavnog i odgovornog urednika beogradske Televizije Avala. Direktor Televizije Mladenovac bio je tokom 1996. i 1997. Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Odsek međunarodnih odnosa, diplomirao je 1979. Pred završetak studija, 1978. godine, počeo je da radi kao reporter Beogradskog programa Radio-televizije Srbije (RTS). Šef dopisničke mreže i lokalnih programa ovog javnog medijskog servisa bio je od 1986. godine. Posle otkaza na RTS-u radio je kao slobodni novinar. Slobodan Arežina rođen je 1955. u Brčkom. Gimnaziju je završio u Kraljevu 1974.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 25. novembra da Srbija ima još četiri dana do potpunog zaustavljanja rafinerije ako Sjedinjene Države ne odobre licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS). "Rafinerija NIS-a se nalazi u tihom hodu, još nije ugašena", rekao je Vučić. NIS je 18. novembra tražio od Sjedinjenih Država posebnu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture. Licenca podrazumeva da Naftna industrija Srbije nastavi da dobija naftu dok traju pregovori o vlasničkoj strukturi u NIS-u. Vučić je rekao da je bilo očekivano da će Srbiji dobiti tu licencu, "ali postoji još stvari koje oni (SAD) moraju da čuju, vide" da bi odobrili licencu. On kaže da je u slučaju gašenja rafinerije potrebno 20 dana da se rafinerija ponovo pokrene. "Radili smo sve što su nam rekli ruski prijatelji i dovedeni smo u veoma tešku situaciju", rekao je Vučić. "Nama je ostalo još danas i sutra da dobijemo licencu", dodao je. On je reklao da bi gašenjem rafinerije bilo "ugroženo funkcionisanje zdravstvenog sistema, hitne pomoći", kao i snabdevanje trgovinskih lanaca, funkcionisanje transportnog sistema. Vučić je rekao da je bilo glasova u Vladi da treba da nacionalizovati NIS, ali da je njegov predlog, koji je usvojen u Vladi, bio da se da još 50 dana vremena da se pronađe novi kupac za NIS. "Ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a, nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu", rekao je Vučić dodajući da su SAD tražile njegovu reč da će doći do transakcije udela u NIS-u "i u pisanoj i u usmenoj formi". Vučić je istakao i da Srbija ima pravo "preče kupovine" kao jedan od vlasnika NIS-a, ali da ruska strana do sada nije ponudila Srbiji mogućnost da kupi ruski udeo, a vlasništvo u NIS-u je do sada menjano više puta. "Pustili smo Rusima da prodaju Rusima (udeo), time smo hteli da pokažemo poštovanje prema ruskoj strani", rekao je Vučić dodajući da je Srbija "sve vreme smo potpisivala šta su Rusi tražili". Vučić je rekao i da je Narodna banka Srbije dobila upozorenje, kao i poslovne banke u Srbiji, na sekundarne sankcije zbog saradnje sa NIS-om. "Mi stavljamo u opasnost i poslovne banke i Narodnu banku. Lično sam dobio usmene garancije od Amerikanaca da neće biti takvih sankcija za banke", rekao je on. Vučić je ranije u novembru izjavio da ruski vlasnici pregovaraju o prodaji svog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) sa tri partnera, ali nije rekao o kome je reč. Američke sankcije NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra u pokušaju američke administracije da onemogući Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Te sankcije su prethodno odlagane osam puta. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. U međuvremenu, vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija, dok Srbija ima 29,87 posto udela. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa. Srbija je jedina zemlja u Evropi, uz Belorusiju, koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu.

Više stotina ljudi okupilo se u ponedeljak na protestu podrške televiziji N1 kod šatorskog naselja u centru Beograda, takozvanom "Ćacilendu" gde je ekipa tog regionalnog medija napadnuta prošle nedelje. Na skup podrške pozvala su novinarska udruženja na mestu gde se desio napad, nedaleko od Narodne skupštine Srbije. Tokom skupa je došlo i do tenzija kada je došla grupa koja je nosila transparente sa porukama podrške provladinim medijima. Oni su s parolama poput "Hvala na podršci, novinarke Informera" prošetali kroz učesnike protesta i dočekani su zvižducima. Transparente su nosili predsednica novoosnovanog medijskog udruženja Asocijacija novinara Srbije Ivana Vučićević, direktor Srpskog telegrafa Saša Milovanović i drugi. Oni se povukli posle oko pola sata. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija Lokal Pres, Slavko Ćuruvija fondacija i GS KUM Nezavisnost, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) pozvali su na skup podrške N1, kao i sa svim novinarima koji su u proteklom periodu bili meta napada dok su izveštavali u javnom interesu. Televizija N1 prošle nedelje je saopštila da je jedan muškarac napao njenu ekipu koja je snimala prostor nedaleko od Skupštine Srbije i šatorskog naselja u kom se nalaze pristalice vlasti. "Prišao je našoj ekipi i tražio da ne snimaju. Nakon toga uzeo je kameru i više puta je bacio na asfalt", objavio je N1, navodeći da pripadnici policije koji su stajali u blizini nisu reagovali na incident, već da su prišli tek na poziv novinarke televizije. Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je policiji hitno preduzimanje radnji u cilju utvrđivanja identiteta napadača na ekipu televizije N1 koji se dogodio kod "Ćacilenda". Programski direktor N1 Igor Božić izjavio je nakon incidenta da "postoje indicije" da je u pitanju osoba koja je osuđena na petnaest godina zatvora zbog ubistva. Podaci koje je Božić naveo i izveštaji televizije N1 sugerišu da je reč je o Vladanu Sretenoviću koga je Radio Slobodna Evropa (RSE) 2. novembra identifikovao kao jednog od redara na ulazu u "Ćacilend". Od početka godine do kraja oktobra, Nezavisno udruženje novinara Srbije zabeležilo je više od 280 incidenata usmerenih protiv novinara u Srbiji. Broj napada na novinare poklopio se masovnim protestima koje predvode studenti u blokadi zahtevajući odgovornost za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom sadu 1. novembra prošle godine kada je poginulo 16 ljudi. Novinari su suočeni i s napadima predstavnika vlasti i provladinih medija, ali i s policijskim pendrecima i suzavcem. Uprkos prijavama policiji, za sada nije poznato da je rasvetljen ijedan od slučajeva policijske sile protiv novinara, niti da su napadači kažnjeni.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić preneo je kongresmenima dve američke savezne države, Ohajo i Nju Džersi da je za Srbiju "veoma značajno pitanje funkcionisanja Naftne industrije Srbije (NIS) i "izrazio uverenje da će se to pitanje uskoro rešiti". Vučić je to objavio 23. novembra na mreži Instagram nakon sastanka sa kongresmenima, republikancem Majklom Tarnerom (Michael Turner) i demokratom Donaldom Norkrosom (Norcross). "U sadržajnom i otvorenom razgovoru, izrazili smo spremnost da dodatno jačamo veze i sveukupnu saradnju između Srbije i Sjedinjenih Američkih država (SAD), kao i da nastavimo dijalog po svim pitanjima od obostranog interesa", napisao je Vučić na Instagramu. SAD su NIS u većinskom ruskom vlasništvu na listu sankcionisanih kompanija stavile u januaru, a primena sankcija je, nakon višemesečnog odlaganja, otpočela 9. oktobra. Američka administracija traži izlazak ruskog vlasništva iz NIS-a kako bi sankcije sa nacionalne naftne kompanije Srbije bile skinute. Sankcije Sjedinjenih Država usmerene su, između ostalog, na sprečavanje finansiranja rata u Ukrajini, kroz novac koji dolazi od ruskih energetskih kompanija. Za sad navodno postoje tri zainteresovana kupca za NIS kojoj su SAD uvele sankcije zbog njenog većinskog ruskog vlasništva. Nije poznato o kojim kompanijama je reč, a sa kim se pregovara, za Radio Slobodna Evropa (RSE) nisu odgovorili ni NIS, ni većinski vlasnik ruska državna kompanija Gasprom njeft. Srbija više od četvrt veka zavisi od ruskih energenata, a saradnju sa tom državom je nastavila i nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.