Direktor policije Srbije Dragan Vasiljević negirao je u subotu navode da je pronađeno telo osobe koja je navodno upucana u incidentu posle kojeg je uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić. Vasiljević je na konferenciji za novinare s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem rekao da je u toku "intenzivna potraga" za pronalaženje tela "ako se dokaže da je lice lišeno života". Milić je uhapšen u petak pod sumnjom da je izvršio više krivičnih dela u cilju prikrivanja pokušaja ubistva u restoranu u Beogradu 12. maja. Dan kasnije je, prema Višem javno tužilaštvu, prijavljen nestanak A.N, za koga mediji navode da je reč o Aleksandru Nešoviću kojeg dovode u vezu s jednom od beogradskih kriminalnih grupa. Vasiljević je na pitanje novinara da li je restoran u kojem se dogodio incident u vlasništvu Andreja Vučića, rekao da taj lokal nije u vlasništvu predsednikovog brata, već jednog od desetoro uhapšenih. Vučić je dodao da je "Andrej tamo možda bio jednom u životu ili nijednom" i naveo da je te navode izneo "ovaj dokazani pravosnažnom presudom osuđeni kriminalac opet iz Crne Gore, a koga sada prema našim obaveštajnim podacima štiti Kavački klan i drži na teritoriji Crne Gore, koji se ne javlja na izdržavanje kazne". "To je sin nekadašnje predsednice Vrhovnog suda (Vesna) Medenice (Miloš Medenica)", rekao je on. Predsednik Srbije, koji je više puta na konferenciji za novinare pozvao da se ne iznose nepotvrđeni navodi, dodao je da Medenicu "drže Kavčani", misleći na pripadnike takozvanog Kavačkog klana. 'Pola narko dilera ima policijsko obezbeđenje'Vasiljević je rekao da je privedeno 10 osoba, među kojima četiri policijska službenika, dodajući da "zaštićenih nema niti će ih biti". Predsednik Srbije je rekao da će "u najskorijem roku" biti donet zakon po kome službenici policije ili pripadnici vojske neće moći da obavljaju poslove koji nisu dobili od države, neće moći da radi u policiji "Ako vidimo bilo koga da čuva nekog tajkuna ko nije kriminalac ili da čuva nekog kriminalac, e ti majčin sine više ne možeš da radiš u policiji", rekao je Vučić, dodajući da "pola narko dilera ima policijsko obezbeđenje". Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je nakon hapšenja Milića objavilo da on više nije načelnik Policijske uprave Beograda. Viši sud u Beogradu odredio je pritvor uhapšenom načelniku beogradske policije pošto je saslušan zbog sumnje da je prikrivao pokušaj ubistva u restoranu u Beogradu.

Viši sud u Beogradu odredio je pritvor uhapšenom načelniku beogradske policije pošto je saslušan zbog sumnje da je prikrivao pokušaj ubistva, potvrđeno je u subotu iz suda za RSE. Milić je uhapšen 15. maja pod sumnjom da je izvršio više krivičnih dela u cilju prikrivanja ubistva u pokušaju u restoranu u Beogradu 12. maja, nakon čega je, sutradan, prijavljen nestanak A.N, saopštilo je Više javno tužilaštvo. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je nakon hapšenja Milića objavilo da on više nije načelnik Policijske uprave Beograda. Tužilaštvo nije objavio detalje o muškarcu za kojim se i dalje traga, a mediji prenose da je reč o Aleksandru Nešoviću kojeg dovode u vezu sa jednom od beogradskih kriminalnih grupa. Sud u Beogradu je Miliću odredio pritvor, koji može trajati najviše 30 dana, navodeći da okolnosti ukazuju da će u slučaju boravka na slobodi uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela, kao i da će ometati postupak uticanjem na svedoke. Viši sud je naveo da se Milić tereti za krivična dela neprijavljivanje krivičnog dela i počinioca i pomoć počiniocu posle izvršenog krivičnog dela. U okviru slučaja, pored Milića istragom je obuhvaćeno još devet osoba. Tužilaštvo je 14. maja objavilo da su dve osobe uhapšene zbog sumnje da su izvršili ubistvo u pokušaju. Dan kasnije saopšteno je da je uhapšen i osumnjičeni koji im je pomagao u pokušaju bekstva. Uhapšena su i tri policajca i vlasnik i konobar restorana na Senjaku. Radio televizija Srbije prenela je da su uhapšeni policajci članovi Milićevog obezbeđenja. Pod optužbom da je u lokal donela pištolj, uhapšena je i supruga osumnjičenog koji je pucao. Više javno tužilaštvo je saopštilo da je Milić saslušan zbog postojanja sumnje da je kao načelnik Policijske uprave za grad Beograd izvršio više krivičnih dela u cilju prikrivanja izvršenog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju u restoranu na Senjaku u Beogradu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić neće učestvovati na obeležavanju dvadesete godišnjice nezavisnosti Crne Gore 21. maja u Podgorici. "Srbiju volim najviše na svetu i da slavim tako nešto bilo bi me sramota i pljunuo bih sebi i svom narodu u lice. A oni neka slave šta god hoće", tako je svoju odluku Vučić obrazložio 14. maja novinarima u Beogradu. Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore na to odgovara da je neprihvatljivo i politički neodgovorno da se jubilej obnove crnogorske nezavisnosti predstavlja kao čin usmeren protiv Srbije ili srpskog naroda. U odbranu predsednika Srbije stalo je Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje, saopštivši da crnogorsko ministarstvo bez povoda i potrebe stvara povod za javni napad na predsednika Srbije. Za Radio Slobodna Evropa (RSE) istoričar i direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović ovakvu retoriku predsednika Srbije ocenjuje kao štetnu po građane kako Srbije, tako i Crne Gore i ostalih zemalja regiona Zapadnog Balkana. Šta poručuju iz Podgorice, a šta iz Beograda?Povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je 14. maja rekao da bi "pljunuo sebi i svom narodu u lice" ako bi učestvovao na proslavi "otcepljenja" Crne Gore od Srbije, crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je 15. marta da Vučić nastavlja s retorikom koja ne doprinosi dobrosusedskim odnosima. U objavi na društvenoj mreži X, Ministarstvo je navelo da je Crna Gora 2006. godine na demokratskom referendumu obnovila svoju nezavisnost, u skladu sa ustavom zajednice Srbije i Crne Gore, pravilima međunarodnog prava i standardima Evropske unije. Dodaje se i da je obnovom svoje nezavisnosti Crna Gora omogućila i Srbiji da nastavi svoj državno-pravni kontinuitet kao samostalna država. "Crna Gora svoju nezavisnost ne slavi protiv bilo koga – već u čast slobodno izražene volje svojih građana, svoje istorijske, državne i identitetske posebnosti, kao i prava svakog naroda da demokratski odlučuje o svojoj budućnosti”, navodi se u saopštenju. Ubrzo nakon ovog saopštenja stigao je odgovor iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije, u kom se osuđuje reakcija crnogorske vlade na Vučićevu izjavu. Saopšteno je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo iskren, ali ne i uvredljiv stav – da ne želi da slavi razdvajanje dve bliske i bratske države. U saopštenju ističu i to da je Srbija nakon referenduma 2006. godine bez odlaganja priznala nezavisnost Crne Gore i uspostavila diplomatske odnose. "Predsednik Aleksandar Vučić nije osporavao crnogorsku nezavisnost – naprotiv, više puta je ponovio da Srbija Crnu Goru doživljava kao bratsku i prijateljsku državu. Ono što je istakao jeste da se nezavisnost Crne Gore ne može i ne sme koristiti kao izgovor za negiranje srpskog identiteta, kulture, jezika i vere velikog broja građana Crne Gore, niti za podsticanje podela u crnogorskom društvu", naveli su iz Ministarstva spolia poslova. I tu nije kraj. Šta je Vučić napisao u kolumni?Nakon saopštenja ministarstava, na crnogorskom portalu Borba objavljen je tekst naslovljen sa "Istorijsko obraćanje građanima Crne Gore Aleksandra Vučića". U tom autorskom tekstu predsednik Srbije piše da Crnoj Gori želi sreću, ali da ne želi da učestvuje u obeležavanju jubileja. U tekstu navodi da se decenijama Srbija optužuje za mešanje u unutrašnju politiku Crne Gore, propagiranje velikosrpskih ideja i ugrožavanje crnogorske državnosti. Na to odgovara tvrdnjom da je Srbija na demokratski i civilizovan način prihvatila svaku odluku Crne Gore, od proglašenja nezavisnosti do ulaska u NATO. Za razliku od Crne Gore, Srbija je 2007. godine proglasila vojnu neutralnost, čime se obavezala da neće ulaziti u vojne saveze. "Vi nama niste smetali, doživljavali smo vas kao sestre i braću i hteli da živimo u istoj državi sa vama. Priznajem, krivi smo, i izvinite što smo vas voleli više nego vi nas", napisao je predsednik Srbije. U nastavku teksta, Vučić obrazlaže kako Srbija nikada nije ugrozila teritorijalni integritet Crne Gore ili optužila Crnu Goru za genocid, dok je ta zemlja priznala nezavisnost Kosova i usvojila rezoluciju kojom se priznaje genocid u Srebrenici. Nezavisnost Kosova Crna Gora priznala je 2008. godine, tokom vlasti Demokratske partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića. Nakon toga došlo je do zaoštravanja odnosa Beograda i Podgorice, crnogorsku ambasadorku u Srbiji proglašena je "personom non-grata". Kada je reč o Rezoluciji kojom se osuđuje genocid u Srebrenici, ovaj dokument Skupština Crne Gore usvojila je u junu 2021. godine. Tada je takođe smenjen ministar pravde koji je negirao genocid. Rezolucija koja je usvojena dvotrećinskom većinom osuđuje genocid u Srebrenici 1995. godine kada je ubijeno više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i zabranjuje javno negiranje tog genocida. Usvajanju rezolucije protivio se deo tada vladajuće koalicije, okupljen oko prosrpskog Demokratskog fronta, koji je tražio da se rezolucijom osude svi zločini na prostoru Bosne i Hercegovine i bivše Jugoslavije, kao i da se izbriše termin genocid iz teksta rezolucije. Rezolucija je usvojena dok je predsednik Crne Gore bio Milo Đukanović, a premijer Zdravko Krivokapić. Aleksandar Vučić takođe optužuje Crnu Goru za davanje medijske platforme "sprovođenju obojene revolucije" u Srbiji, kako Vučić naziva studentske i građanske proteste koji se prethodnih godinu i po dana organizuju širom zemlje. Na kraju, Vučić ističe da će Srbija poštovati Crnu Goru, njene građane i njihovu odluku, ali da ih moli da pokažu poštovanje prema srpskom jeziku, nacionalnim obeležjima i ljudima koji čine trećinu stanovništva Crne Gore. Na poslednjem popisu iz 2024. godine 41,1 odsto građana Crne Gore izjasnilo se kao Crnogorci, a 32,9 odsto kao Srbi, dok je kao maternji jezik 43,2 odsto navelo srpski, a 34,5 odsto crnogorski. 'Retorika o otcepljenju podiže tenzije u regionu'Dragan Popović, istoričar i direktor Centra za praktičnu politiku, ocjenjuje za RSE da je retorika u kojoj se raspad državne zajednice opisuje kao "otcepljenje" Crne Gore klasična nacionalistička floskula. Podseća da je i Srbija 2006. dobila punu nezavisnost i priliku da zaokruži svoj državno-pravni identitet, ali da se u nacionalističkoj retorici taj događaj prikazuje kao poraz i tužan dan. "Toj ideologiji nije suštinski stalo do građana Srbije, niti do države Srbije. Njen cilj je nekakva zamišljena, velika i etnički čista srpska država. Građanska Srbija, u svojim granicama u kojima je danas, za nacionaliste je poraz", objašnjava Popović. Popović ocenjuje da ovakve izjave izazivaju povišene tenzije, te širenje straha i mržnje među ljudima. Stoga, dodaje, jasno je zbog čega je Crna Gora meta nacionalizma, "posebno srpskog nacionalizma koji o Crnoj Gori ima razvijenu predstavu kao o 'srpskoj Sparti' i važnom delu zamišljenog ‘srpskog sveta", kaže Popović. "Srpski svee" je kovanica koju su koristili političari širom regiona, poput Milorada Dodika i Aleksandra Vulina, ali i predstavnika prosrpskih partija u Crnoj Gori. Dok zagovarači "srpskog sveta" opisuju tu ideju kao brigu za građane srpske nacionalnosti u državama bivše Jugoslavije, lideri tih zemalja upozoravali su da ta kovanica podseća na teritorijalne aspiracije zvanične srpske politike u ratovima 90-ih godina. Dragan Popović smatra da su Vučićeve izjave pre svega upućene njegovim biračima, ali da uprkos tome utiču i na građane Crne Gore i drugih susednih država. "Suština ovog narativa je da identitetska pitanja nisu rešena, da granice nisu utvrđene i da uvek postoji mogućnost da se pitanje granica, pa i postojanja pojedinih država u regionu stavi na sto", objašnjava Popović. Srbija i Crna Gora bile su u istoj državi od 1918. do 2006. godine, najpre u okviru socijalističke Jugoslavije, zatim od 1992. Savezne Republike Jugoslavije, a od 2003. Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Nakon referenduma održanog 21. maja 2006, na kojem je 55 odsto građana glasalo za nezavisnost, Crna Gora je proglasila nezavisnost. Diplomatski odnosi dve države uspostavljeni su 22. juna iste godine. Referendumske podele, koje se u velikoj meri poklapaju sa nacionalnom podelom na Srbe i Crnogorce, opstale su do danas. Odnosi su dodatno opterećeni 2008. godine kada je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova, a zatim i kada je 2014. godine postala članica NATO-a, što su kritikovali predstavnici vlasti u Srbiji, kao i prosrpska opozicija u Crnoj Gori. Krajem 2019. godine dodatne tenzije izazvalo je usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti, kojem se usprotivila Srpska pravoslavna crkva zbog odredbi o dokazivanju vlasništva nad crkvenom imovinom iz perioda pre 1918. godine. Zbog toga su mesecima organizovane litije širom Crne Gore, a protiv mitropolita Amfilohija podneta je krivična prijava zbog kršenja zdravstvenih propisa tokom pandemije. Parlamentarni izbori 30. avgusta 2020. doveli su do prve smene vlasti u Crnoj Gori nakon tri decenije vladavine Demokratske partija socijalista Mila Đukanovića. Novu vlast formirale su tri opozicione koalicije, među kojima i prosrpske partije. U narednim godinama promenjeno je više vlada i rukovodilaca državnih institucija. Dvadeset godina od obnove nezavisnosti u Crnoj Gori obeležava se 21. maja, a država planira trodnevni program povodom jubileja. Predstavnici Srbije nisu učestvovali ni na prethodnim obeležavanjima ovog datuma u Crnoj Gori.

Prvi čovek beogradske policije Veselin Milić saslušan je zbog sumnje da je prikrivao pokušaj ubistva, a tužilaštvo je predložilo da mu se odredi pritvor. Milić je uhapšen 15. maja pod sumnjom da je izvršio više krivičnih dela u cilju prikrivanja ubistva u pokušaju u restoranu u beogradskom naselju Senjak 12. maja, nakon čega je, sutradan, prijavljen nestanak A.N, saopštilo je Više javno tužilaštvo. Tužilaštvo nije objavio detalje o muškarcu za kojim se i dalje traga, a mediji prenose da je reč o Aleksandru Nešoviću kojeg dovode u vezu sa jednom od beogradskih kriminalnih grupa. Ministarstvo unutrašnjih poslova je nakon hapšenja Milića objavilo da on više nije načelnik Policijske uprave Beograda. Pored Milića, istragom je obuhvaćeno još devet osoba. Tužilaštvo je 14. maja objavilo da su dve osobe uhapšene zbog sumnje da su izvršili ubistvo u pokušaju. Dan kasnije saopšteno je da je uhapšen i osumnjičeni koji im je pomagao u pokušaju bekstva. Uhapšena su i tri policajca i vlasnik i konobar restorana na Senjaku. Radio televizija Srbije prenela je da su uhapšeni policajci članovi Milićevog obezbeđenja. Pod optužbom da je u lokal donela pištolj, uhapšena je i supruga osumnjičenog koji je pucao. Bez detalja o Milićevoj uloziNije saopšteno na koji je način Veselin Milić učestvovao u prikrivanju pokušaja ubistva. Nestanak A.N. je, prema saopštenju tužilaštva, 13. maja uveče prijavila njegova nevenčana supruga. Prema njenim navodima, poslednji put su se čuli 12. maja oko 23 časa dok je bio u restoranu na Senjaku, gde se sastao sa prijateljima, saopštilo je tužilaštvo. Kako je navedeno, nakon toga je prestao da joj se javlja i mobilni telefon je ugašen. Tužilaštvo je saopštilo da je po prijavi nestanka izvršen uviđaj na navedenoj lokaciji, gde su pronađene dve čaure, kao i više tragova krvi u lokalu, za koje se sumnja da pripadaju nestalom. MUP nije odgovorio na pitanja Radio Slobodna Evropa (RSE) da li je Milić u noći pucnjave bio u restoranu na Senjaku i na koji način je umešan u ovaj događaj. Novinar lista Danas Uglješa Bokić rekao je za RSE da je Milić bio na jednom od najviših rukovodećih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova, na koje se postavlja po političkoj liniji. "Njega je postavila ova vlast. Važi za čoveka od velikog poverenja (predsednika Srbije) Aleksandra Vučića", naveo je. Milića, koji je ranije bio savetnik predsednika Srbije, Vučić je u junu 2021. odlikovao Zlatnom medaljom za hrabrost. U februaru 2024. visokim priznanjem MUP-a odlikovao ga je i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić. Ko je Veselin Milić?U MUP-u je zaposlen od 1998, kada je počeo kao policajac u Užicu, na zapadu Srbije. Kasnije je radio u policijskoj stanici beogradske opštine Savski venac, gde je napredovao do komandira stanice. Od 2006. bio je načelnik Odeljenja za obezbeđenje u beogradskoj policiji. Od 2013. do 2018. bio je načelnik Policijske uprave Beograd, kada je prešao na novu dužnost i postao savetnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića za borbu protiv korupcije i kriminala. U to vreme je bio i pomoćnik direktora policije. Krajem 2020. ponovo je, rešenjem tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, postavljen za načelnika beogradske policije. U javnosti je kritikovan nakon masovnog ubistva u školi u Beogradu 2023. kada je na konferencijama za medije iznosio detalje istrage i prikazao spisak dece koje je maloletni učenik te škole planirao da ubije.

Gotovo pola godine ministar pravde Srbije Nenad Vujić ne donosi odluku o eventualnom izručenju ruskog državljana Dmitrija Lagovskog. Nakon što su sudovi u Srbiji odobrili njegovu ekstradiciju Rusiji koja ga traži zbog navodnog privrednog kriminala, konačnu odluku ima prvi čovek Ministarstva pravde koji nema zakonski rok da potpiše ili ne potpiše odobrenje. Iz Ministarstva pravde nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) u vezi sa ovim slučajem. U međuvremenu, Lagovski, koji je u Srbiju pobegao sa porodicom nakon ruske invazije na Ukrajinu, izgubio je radnu dozvolu i već godinu dana, otkako je zvanično Rusija zatražila njegovo izručenje, živi u neizvesnosti. "Imam problem sa zdravljem, sa nervima i visokim pritiskom. Ne mogu da dođem do lekara, jer nemam zdravstvenu knjižicu", kaže Lagovski. On negira da je izvršio krivično delo i tvrdi da je pravi razlog to što Rusija želi da ga pošalje na front u Ukrajinu. Odluka na ministru pravdeGeneralno tužilaštvo Ruske Federacije je u januaru 2025. poslalo Srbiji zahtev za izručenje Dmitrija Lagovskog. U matičnoj državi protiv njega se vodi krivični postupak zbog toga što je kao advokat bio uključen u pripremu i pravno strukturiranje komercijalnog ugovora za prenos zemljišne parcele sa jednog na drugo privredno društvo. Ruski istražitelji su pokrenuli postupak protiv Lagovskog, uprkos tome što su ruski privredni sudovi prethodno doneli pravosnažne i obavezujuće presude koje potvrđuju zakonitost transakcije. "Ja nisam bio odgovorno lice u tom slučaju. Međutim, sudovi u Srbiji to nisu uzeli u obzir. Oni kažu, to nas ne zanima, rešite to u Rusiji", kaže Lagovski. Istovremeno, majka Dmitrija Lagovskog tvrdi da ju je ruska policija u nekoliko navrata pozivala na razgovor, sugerišući joj da ubedi sina da se vrati u Rusiju i da ode na "šest meseci" na front u Ukrajinu, uz obećanje da će "slučaj protiv njega biti zatvoren". "Ja ne mogu da idem u taj rat. Poreklom sam iz Ukrajine i ne mogu da ratujem protiv svoje braće", kaže Lagovski. Odluku o njegovoj ekstradiciji potvrdio je najpre Viši sud u Beogradu, a Apelacioni sud je odbio žalbu koju je uložio pravni tim Dmitrija Lagovskog na tu presudu. Konačnu odluku o izručenju donosi ministar pravde. Advokat Vladimir Hrle, branilac Dmitrija Lagovskog, kaže za RSE da, prema međunarodnim obavezama, Srbija ne bi smela da izruči stranog državljanina koji je u riziku da u matičnoj zemlji bude izložen postupanju suprotnom članu 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji zabranjuje torturu, neljudsko ili ponižavajuće kažnjavanje. On podseća da Lagovski pred nadležnim organima u Srbiji od decembra 2025. paralelno vodi i postupak azila, koji još uvek nije pravnosnažno okončan, kao i postupak pred Ustavnim sudom, koji takođe nije doneo odluku i nema rok do kada to treba da učini. "Iako je reč o odvojenim pravnim mehanizmima, okolnosti koje su u njima predmet ocene – pre svega u pogledu rizika od povrede osnovnih prava – nužno imaju značaj i za odluku u ekstradicionom postupku, imajući u vidu zajednički standard zaštite od vraćanja u situacijama potencijalnog kršenja osnovnih prava", kaže Hrle. Pet meseci bez posla i plateZbog pokretanja postupka za dobijanje azila, Dmitrij Lagovski je izgubio radnu dozvolu i ostao bez posla vozača u Gradskom saobraćajnom preduzeću u glavnom gradu Srbije. Njegova četvoročlana porodica – sa dva dečaka od 13 i 15 godina – danas živi samo od plate Dmitrijeve supruge. "Poslednjih pet meseci sam bez posla i primanja i to je jako teško. Supruga radi kao medicinska sestra i to nije velika plata za jednu četvoročlanu porodicu", kaže Lagovski. Kada je Kremlj početkom 2022. pokrenuo vojnu invaziju na Ukrajinu, Dmitrij Lagovski, koji je poreklom iz te zemlje, odbio je da učestvuje u ratu koji ruski državni organi zovu "specijalnom vojnom operacijom". U avgustu 2022. godine preselio se u Srbiju sa porodicom. Tokom gotovo pune četiri godine, oba njegova sina su, kaže, naučila srpski jezik i asimilovali se u društvo. Mlađi dečak, Aleksej, pohađa šesti razred osnovne škole i trenira košarku u jednom beogradskom klubu. "Sve mu se to veoma sviđa. San mu je da igra za reprezentaciju", kaže Lagovski. Stariji, Ilja, je srednjoškolac, učenik Elektrotehničke škole i učesnik školskih takmičenja. "Oni žive u neizvesnosti. Svakog dana me pitaju, kada će se sve to završiti, hoćemo da živimo mirno ponovo. Oni su dečaci u adolescenciji. To je za mene veliki problem, jer ovo je važan period u njihovom razvoju", kaže Dmitrij Lagovski. Od povratka u Rusiju, kaže, mnogo teže mu pada što bi ostavio porodicu: "Ukoliko bi me deportovali, moja supruga bi ostala sama sa dvoje dece. Ona radi po ceo dan i to bi bilo jako teško za sve njih." Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, publikovanih 2025. godine, od oko 100.000 stranaca koji legalno borave u Srbiji, više od 53.000 su državljani Rusije. Masovni priliv ruskih državljana podstakao je rat sa Ukrajinom i činjenica da je Srbija jedna od retkih zemalja koja se nije pridružila zapadnim sankcijama protiv Rusije. Zvanični Beograd i Kremlj održavaju dobre odnose i nakon početka invazije, iako je Srbija u Ujedinjenim nacijama osudila agresiju na Ukrajinu. U Srbiju je 2022. ušlo stotine hiljada ruskih državljana, ali se nisu svi zadržali. Oni koji su ostali morali su da od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) dobiju dozvolu za boravak. Pojedinima je MUP oduzeo te dozvole, pod nejasnim obrazloženjem da predstavljaju bezbednosni rizik. Uglavnom je reč o antiratnim aktivistima, poput Vladimira Volohonskog i Jevgenija Iržanskog, koji su proterani u leto 2023. U julu 2024. godine, Srbiju je morala da napusti Irina Tereh sa mužem i sinom, nakon što je MUP odbio da joj izda odobrenje za privremeni boravak. Obrazloženje je bila zaštita bezbednosti Republike Srbije i njenih građana.

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je da je neprihvatljivo i politički neodgovorno da jubilej obnove crnogorske nezavisnosti pokušava da se predstavi kao čin usmeren protiv Srbije ili srpskog naroda. Povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je 14. maja izjavio da bi "pljunuo sebi i svom narodu u lice" ako bi učestvovao na proslavi "otcepljenja" Crne Gore od Srbije, crnogorsko Ministarstvo je saopštilo da Vučić nastavlja s retorikom koja ne doprinosi dobrosusedskim odnosima. U objavi na društvenoj mreži X, Ministarstvo je navelo da je Crna Gora 2006. godine "slobodnom voljom svojih građana, na demokratskom referendumu, obnovila svoju nezavisnost u punom skladu sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbije i Crne Gore, pravilima međunarodnog prava i standardima Evropske unije". Dodaje se i da su Crna Gora i Srbija bile ravnopravne članice državne zajednice nastale nakon raspada bivše Jugoslavije i da je obnovom svoje nezavisnosti Crna Gora omogućila i Srbiji da nastavi svoj državno-pravni kontinuitet kao samostalna država. "Crna Gora svoju nezavisnost ne slavi protiv bilo koga - već u čast slobodno izražene volje svojih građana, svoje istorijske, državne i identitetske posebnosti, kao i prava svakog naroda da demokratski odlučuje o svojoj budućnosti, navodi se u saopštenju. Na ovo saopštenje reagovalo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, navodeći da crnogorsko ministarstvo "bez ikakvog stvarnog povoda i potrebe konstruiše povod za javni napad na Predsednika Srbije, zadajući nepotreban udarac međudržavnim odnosima." U saopštenju navode da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo stav koji nije uvredljiv, a to je da ne želi da slavi razdvajanje dve bliske i bratske države, te da je Srbija nakon referenduma 2006. godine bez odlaganja priznala nezavisnost Crne Gore i uspostavila diplomatske odnose. "Predsednik Aleksandar Vučić nije osporavao crnogorsku nezavisnost – naprotiv, više puta je ponovio da Srbija Crnu Goru doživljava kao bratsku i prijateljsku državu. Ono što je istakao jeste da se nezavisnost Crne Gore ne može i ne sme koristiti kao izgovor za negiranje srpskog identiteta, kulture, jezika i vere velikog broja građana Crne Gore, niti za podsticanje podela u crnogorskom društvu", dodaje se u saopštenju. U vreme raspada Jugoslavije početkom devedesetih, Crna Gora je ostala u Saveznoj republici Jugoslaviji, dvočlanoj federaciji sa Srbijom, kasnije Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore. Kampanju za obnovu nezavisnosti 2006. predvodio je čelnik tada vladajuće Demokratske partije socijalista, Milo Đukanović. S druge strane, protiv nezavisnosti su bile prosrpske partije okupljene u bloku za zajedničku državu sa Srbijom. Za nezavisnost je na referendumu 2006. godine glasalo 55,5 odsto građana Crne Gore. Dvadeset godina od obnove nezavisnosti obeležava se 21. maja, a država planira trodnevni program povodom jubileja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobio poziv za obeležavanje, ali da neće učestvovati u "glamuroznoj proslavi otcepljenja od Srbije". "Srbiju volim najviše na svetu i da slavim tako nešto bilo bi me sramota i pljunuo bih sebi i svom narodu u lice. A oni neka slave šta god hoće", rekao je Vučić novinarima u Beogradu. Nakon što je Crna Gora zvanično proglasila nezavisnost, zemlja je ubrzo primljena u sve relevantne međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i OEBS-a. Vlada vođena Milojkom Spajićem najavljuje da će Crna Gora 2028. godine stupiti i u Evropsku uniju, a da će tokom 2026. godine zatvoriti sva pregovaračka poglavlja.

Xu Zewei, kineski državljanin koga su SAD optužile za hakovanje američkog istraživanja o COVID-19, izručen je krajem aprila Americi iz Italije. Takav scenario izbegao je kineski državljanin Cui Guanghai pobegavši iz kućnog pritvora u Beogradu. Bio je pritvoren po zahtevu američkih vlasti zbog optužbi za proganjanje jednog kineskog umetnika koji živi u SAD. A kasnije je u SAD optužen i za pokušaj krijumčarenja vojne opreme u Kinu. Upravo je Srbiju direktor američkog FBI Kaš (Kash) Patel označio kao jednu od zemalja koje kineske državljane, umesto ekstradicije u SAD, vraćaju u Kinu. Tokom saslušanja u američkom Senatu 12. maja, Patel je objašnjavajući posetu Milanu, rekao da je tamo u pritvoru bio vrhunski sajber kriminalac povezan sa Komunističkom partijom Kine. "Uspeli smo da postignemo dogovor da ta osoba bude proterana iz Italije umesto da bude vraćena u Kinu, kao što se to često dešavalo u zemljama poput Srbije", rekao je. Institucije Srbije nisu odgovorile na upit RSE povodom Patelovih navoda u Kongresu. A Srđan Cvijić iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) kaže za RSE da je to veoma loš signal za Srbiju. On navodi da kada direktor FBI pomene jednu zemlju pred Kongresom u kontekstu Kine, ekstradicija i bezbednosnih pretnji, to "nije usputna diplomatska neprijatnost." "To znači da je ta zemlja ušla u američki bezbednosni diskurs kao problematičan akter", smatra on. Srbija kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji razvija bliske odnose i političku, ekonomsku i vojnu saradnju sa Kinom i pored upozorenja iz Brisela i Vašingtona. Kina je angažovana na infrastrukturnim projektima u Srbiji, od kineskih banaka se uzimaju krediti, a poslednjih godina Srbija intenzivira nabavku kineskog oružja. Koga su SAD tražile od Srbije?Direktor FBI pred Kongresom nije pomenuo konkretna imena i slučajeve kada je govorio o Srbiji. Ali je govoreći 28. aprila za Fox news o ekstradiciji Zeweija iz Italije naveo da je postojao jedan slučaj kada je 2025. jedan kineski državljanin bio pritvoren u Srbiji. Dodao je da je on na kraju "vraćen u Kinu, uprkos naporima SAD da obezbede njegovo izručenje." U septembru 2025. objavljeno je da su skinuvši elektronske nanogice iz kućnog pritvora u Beogradu pobegli kineski državljanin Guanghai i britanski Džon Miler. Oni se prema američkom Ministarstvu pravde sumnjiče da su "koordinisali i rukovodili zaverom kako bi uznemiravali, zastrašivali i pretili građaninu Los Anđelesa koji je javno kritikovao kineskog predsednika Si Đinpinga". Nakon njihovog bekstva Viši sud u Beogradu je naredio raspisivanje poternice. Slučaj bekstva i dalje nerazjašnjenMinistarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE da li su njih dvojica napustili Srbiju i kako je bilo moguće da pobegnu dok su bili pod elektronskim nadzorom. Nije odgovoreno ni da li se za njima traga. Istraživački portal BIRN je u novembru 2025. objavio da je samo sat vremena nakon što su nestali Guanghai i Miler, sa beogradskog aerodroma u pravcu Pekinga poleteo privatni avion kineske kompanije. Ni Ambasada Kine nije odgovorila na upit RSE da li su bili u kontaktu sa Guangaijem i Milerom od trenutka bekstva i da li su na bilo koji način učestvovali u njihovom odlasku iz Srbije. Srđan Cvijić iz BCBP-a kaže da pominjanje Srbije u Kongresu pokazuje da za SAD ovaj slučaj postaje nešto "mnogo ozbiljnije od jednog diplomatskog nesporazuma." "Za njih je to deo šireg pitanja, da li je Srbija zemlja koja sarađuje sa SAD u suzbijanju kineskog uticaja, transnacionalne represije i nezakonitog transfera tehnologije, ili je zemlja koja u ključnim trenucima daje prednost odnosima sa Pekingom", naveo je. Vlasti u Srbiji od dolaska Srpske napredne stranke 2012. intenzivno razvijaju odnose sa Kinom i predsednikom Si Đinpingom. Lideri međusobne odnose dve države opisuju kao "čelično prijateljstvo". Sa druge strane Kina je za SAD, kako kaže Cvijić, centralni bezbednosni, tehnološki, ekonomski, obaveštajni i geopolitički izazov. Zbog toga je, kako dodaje, posebno opasno što je Srbija u tom kontekstu u Kongresu povezana sa Kinom. "Ako se Srbija u Vašingtonu počne posmatrati kao zemlja u kojoj kineski državljani, koje traži američko pravosuđe, mogu da izbegnu izručenje SAD i završe u Kini ili nestanu iz pravnog postupka, onda to direktno narušava poverenje u Beograd", dodao je. Kako Srbija odgovara na zahteve za izručenjem?Cvijić smatra da slučaj bekstva kineskog državljanina ne govori samo o jednom propustu u sistemu obezbeđenja, već o mnogo dubljem obrascu ponašanja države. Pokazuje, kaže on, i selektivnost u ponašanju srpskih vlasti, pa kada SAD traže ljude povezane sa kineskim operacijama, oni pobegnu iz kućnog pritvora. "Kada Rusija ili Belorusija gone svoje disidente, srpske institucije odjednom znaju da budu veoma kooperativne, veoma brze i veoma stroge", naveo je. Beloruski aktivista i novinar Andrej Gnjot proveo je godinu dana u pritvoru u Srbiji čekajući odluku o izručenju Minsku. On je nakon ukidanja pritvora napustio Srbiju 31. oktobra 2024. Srbija takođe ima problematičnu istoriju izručenja turskih državljana toj državi, uprkos pozivima iz UN da se uzdrže od ekstradicija. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponavlja da su za Srbiju, osim Kine i Rusije, podjednako važni dobri odnosi sa SAD i EU. Srbija je jedna od zemalja Zapadnog Balkana koja je kandidat za članstvo u EU, ali poslednjih godina stagnira i zaostaje na tom putu. Jedan od razloga za to je i neusaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Međunarodni rezidualni mehanizam u Hagu saopštio je 14. maja da je odbio zahtev pravnih zastupnika osuđenika za ratne zločine Ratka Mladića za privremeno puštanje na slobodu. Mehanizam je saopštio da su nezavisni medicinski eksperti zaključili da Služba za medicinsku negu Pritvorske jedinice Ujedinjenih nacija i zatvorska bolnica adekvatno zdravstveno prate i leče Mladića. "Oni nisu utvrdili postojanje neadekvatne nege ili lečenja koji bi išli u prilog puštanju na slobodu", saopštio je Mehanizam. Dodaje se da je Mladić trajno smešten u novoizgrađenom objektu zatvorske bolnice koji je opremljen za pružanje multidisciplinarne nege zatvorenicima sa složenim medicinskim stanjima. "Mladić ima smeštaj u novoj, najsavremenijoj zatvorskoj bolnici uz stalni nadzor i brze transfere u civilne bolnice po potrebi", saopštio je Mehanizam. Navodi se da osuđeni ima adekvatnu palijativnu negu, pomoć u dnevnim aktivnostima, kao i prevodioce i osoblje koje govori njegov jezik. Ratko Mladić osuđen je u Hagu na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti tokom rata u Bosni i Hercegovini. Njegova odbrana zatražila je privremeno oslobađanje zbog, kako je saopštila, teško narušenog zdravstvenog stanja i potrebe za bolničkim lečenjem. Ministar pravde Srbije Nenad Vujić posetio ga je 20. aprila i zatražio od Haga da se Mladić leči na slobodi. Prethodno je u junu 2025. Mladićeva odbrana tražila privremeno ili prevremeno puštanje na slobodu na osnovu navodne terminalne dijagnoze i kratkog očekivanog životnog veka. Mehanizam je odbio zahtev pod obrazloženjem da Mladić prima sveobuhvatnu zdravstvenu negu. Ratko Mladić pravosnažno je u Hagu osuđen 8. juna 2021. za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. U pritvoru pod nadzorom Međunarodnog mehanizma je od hapšenja 2011. godine u selu Lazarevo u Srbiji. Presudom suda u Hagu utvrđeno je da je kriv za genocid nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, zaštićenoj zoni UN u leto 1995, progon i prisilno premeštanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva i držanje pripadnika mirovnih snaga UN kao talaca tokom NATO bombardovanja 1995.

Par hiljada studenata i građana okupilo se 14. maja posle podne ispred zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) u Beogradu sa zahtevom da javni medijski servis u centralnoj informativnoj emisiji Dnevnik 2 emituje vest o incidentima tokom odavanja pošte žrtvama novosadske nesreće u četvrtak u podne ispred beogradskog Pravnog fakulteta. RTS je o tome izvestio u 18. minutu Dnevnika, nakon čega su studenti saopštili da nisu zadovoljni izveštajem i tajmingom, smatrajući da je trebalo da bude na početku emisije u 19.30, a ne pri njenom kraju. Nakon toga proglasili su kraj ovog protesta pred RTS-om. Prethodno se tokom skupa kod Pravnog fakulteta, na koji su pozvali studenti u blokadi, dogodio incident u kom je povređen stariji muškarac. Vozaču koji je automobilom probio komemorativnu blokadu kod Pravnog i udario penzionera određeno je zadržavanje do 48 sati zbog sumnje da je izvršio krivično delo teško ubistvo u pokušaju, saopštila je policija. Navodi se da je "vozač M.S. (1985) nakon verbalne rasprave sa učesnicima neprijavljenog okupljanja, probio blokadu vožnjom u rikverc i udario muškarca (1936) na pešačkom prelazu". Povređeni je prevezen u bolnicu. Univerzitetski klinički centar Srbije (UKC) saopštio je da je pacijent (90) koji je povređen ispred beogradskog Pravnog fakulteta u stabilnom i svesnom stanju. "Nakon urađene kompletne dijagnostike, zadržan je na daljem lečenju na ortopediji”, navedeno je u objavi KCS. Studenti u blokadi objavili su prethodno da je čovek u automobilu "nasilno pokušao da prođe preko raskrsnice na kojoj su se u tom trenutku nalazili građani i studenti". "Tom prilikom došlo je do rasprave, muškarac je izašao iz svog automobila i udario našeg kolegu, studenta Pravnog fakulteta, nakon čega se vratio u auto i njime udario čoveka od skoro 90 godina, koji je stajao s nama na raskrsnici", naveli su studenti na Instagramu. Na snimicima na društvenim mrežama vidi se momenat kada automobil obara čoveka, a potom i policajci koji stoje ispred vozila na kojem je razbijeno zadnje staklo i okupljeni koji traže da vozač bude priveden. Nakon njegovog hapšenja, drugi vozač je u novom incidentu svojim autom pokušao da prođe kroz okupljene. Kako prenosi Fonet, građani su zaustavili taj auto, a neki od prisutnih izjavili su da je vozač šipkom udario jednog studenta. Obaranje penzionera automobilom nije bio prvi slučaj naletanja vozilima na studente i učesnike antivladinih blokada i protesta koji su počeli nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Jedna studentkinja teško je povređena u januaru 2025. kada je automobil uleteo među studente koji su blokirali raskrsnicu u centru Beograda. Istog meseca na Novom Beogradu automobil je udario redare studentskog protesta. Jedna studentkinja teško je povređena nakon što je odbačena na haubu i kolovoz. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomilovao je devojku koja je vozila automobil i koja je bila osumnjičena za ubistvo u pokušaju. Vučić je pomilovao i četvoricu aktivista vladajuće Srpske napredne stranke koji su u januaru 2025. bejzbol palicama napali studente u Novom Sadu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobio poziv za obeležavanje 20. godišnjice nezavisnosti Crne Gore, ali da neće učestvovati. "Inače sam dobio poziv da učestvujem u glamuroznoj proslavi otcepljenja od moje Srbije. Naravno, u tome neću učestvovati. Srbiju volim najviše na svetu i da slavim tako nešto bilo bi me sramota i pljunuo bih sebi i svom narodu u lice. A oni neka slave šta god hoće", rekao je Vučić 14. maja u Beogradu. Vučić je ocenio da je siguran da će i Srbi i drugi građani Crne Gore Srbiju "uvek osećati kao bratsku zemlju". Crna Gora 21. maja obeležava 20 godina od obnove nezavisnosti. Država planira trodnevni program povodom jubileja. U vreme raspada Jugoslavije početkom devedesetih, Crna Gora je ostala u Saveznoj republici Jugoslaviji, dvočlanoj federaciji sa Srbijom, kasnije Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore. Kampanju za obnovu nezavisnosti 2006. predvodio je čelnik tada vladajuće Demokratske partije socijalista, Milo Đukanović. S druge strane, protiv nezavisnosti su bile prosrpske partije okupljene u bloku za zajedničku državu sa Srbijom. Za nezavisnost je na referendumu 2006. godine glasalo 55,5 odsto građana Crne Gore. Nakon što je nezavisnost zvanično proglašena 3. juna, zemlja je ubrzo primljena u sve relevantne međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i OEBS-a. Vlada vođena Milojkom Spajićem najavljuje da će Crna Gora 2028. godine stupiti i u Evropsku uniju, a da će tokom 2026. godine zatvoriti sva pregovaračka poglavlja.

Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo je da se ove nedelje u vazdušnom prostoru i na teritoriji Srbije i Mađarske održava prva vazduhoplovna vežba prekograničnog traganja i spasavanja "Cross landing 2026". Objavljeno je da vojna vazduhoplovstava Srbije i Mađarske uvežbavaju procedure i zajednički rad u slučaju udesa vazduhoplova u pograničnom području. U saopštenju se navodi da su 13. maja realizovane aktivnosti na sportskom aerodromu Bikovo u okolini Subotice i u kasarni Aerodrom u Somboru u Vojvodini. Za naredni dan je najavljena vežba na vojnom poligonu i sportskom aerodromu na jugu Mađarske. Na vežbi učestvuju helikopterske jedinice 204. i 98. vazduhoplovne brigade, spasioci iz 63. padobranske brigade i medicinski timovi iz Uprave za vojno zdravstvo, kao i pripadnici mađarskog 86. helikopterskog puka. Dodaje se da se koriste helikopteri H-145M, koji se nalaze u naoružanju i Vojske Srbije i mađarske vojske. Navedeno je i da vojna vežba predstavlja jednu od brojnih aktivnosti bilateralne vojne saradnje Srbije i Mađarske. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre godinu dana izrazio nadu u daljem približavanju i stvaranju vojne alijanse ili vojnog saveza Srbije i Mađarske. Vučić je tada rekao da on i mađarski premijer Viktor Orban žele da nastave ubrzavanje i približavanje u odbrani "posebno imajući u vidu šta se sve dešava u Evropi i svetu." Vlasti Srbije održavale su tokom godina bliske odnose sa doskorašnjim mađarskim premijerom Viktorom Orbanom. Nakon parlamentarnih izbora u Mađarskoj, Vučić je 21. aprila u telefonskom razgovoru čestitao izbornu pobedu Peteru Mađaru. Vučić je nakon toga rekao da su imali dobar i sadržajan razgovor o ključnim temama za dalje unapređenje srpsko-mađarskih odnosa. Mađar, lider partije Tisa, 9. maja je položio zakletvu i zvanično postao premijer Mađarske. U toku je i vojna vežba Vojske Srbije i NATO-a u u bazi "Jug" i na poligonu "Borovac" kod Bujanovca, na jugu Srbije. Tokom dvonedeljnih aktivnosti na terenu uvežbavaju se taktike, tehnike i procedure koje se primenjuju u operacijama podrške miru, kao što su obezbeđenje baze, rad na kontrolnom punktu, kontrola masovnih okupljanja i borba u urbanoj sredini.

Zašto su kineska rudarska kompanija Ziđin i Naftna industrija Srbije (NIS) bile u radnoj grupi za izradu državne Strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima u Srbiji? Ovo pitanje postavio je deo nevladinih organizacija i stručne javnosti nakon što je Skupština Srbije usvojila ovaj propis. Strategija koja, između ostalog, definiše kako će se eksploatisati rude u Srbiji do 2040. godine, sa projekcijama do 2050, predstavlja osnov za druge propise u ovoj oblasti. Dok deo javnosti u učešću Ziđina i NIS-a u radnoj grupi vidi spregu vlasti i stranih kompanija u promovisanju rudarenja nauštrb zaštite životne sredine, iz Ministarstva rudarstva i kineske kompanije Ziđin za Radio Slobodna Evropa (RSE) to demantuju. "Ovakvo učešće privrednih subjekata predstavlja uobičajen i opravdan deo šireg konsultativnog procesa", navode iz Ministarstva. Iz kompanije Ziđin za RSE kažu da je njihova uloga u radnoj grupi bila da predstavi iskustva iz poslovanja. "Cilj učešća bio je doprinos boljem razumevanju realnih uslova u kojima posluju rudarska i metalurška preduzeća", piše u odgovoru. Učešće Ziđina u radnoj grupi privuklo je pažnju javnosti budući da je reč o rudarskom gigantu koga prate optužbe za zagađenje životne sredine u istočnoj Srbiji gde ova kompanija upravlja rudnicima bakra i zlata. Naftna industrija Srbije, u većinskom ruskom vlasništvu, upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji i nalazi se u registru državne Agencije za zaštitu životne sredine kao jedan od velikih zagađivača. Iz NIS-a, koji je zbog ruskog vlasništva pod sankcijama SAD-a, nije odgovoreno na upit RSE o njihovom učešću u radnoj grupi. U radnoj grupi, koju je formiralo Ministarstvo rudarstva, osim NIS-a i Ziđina, učestvovalo je više ministarstava i državnih institucija, preduzeća i strukovnih udruženja. Kritika i odbrana StrategijeI samo donošenje Strategije u aprilu pratile su kritike i primedbe dela stručne javnosti. Pojedini članovi Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), okupljeni u odbor "Životna sredina", podneli su desetine primedbi na dokument. Tvrde i da im nije bilo omogućeno da prisustvuju javnoj raspravi o ovom propisu jer, kako im je objašnjeno, nije bilo mesta. Akademik i predsednik ovog odbora Bogdan Šolaja za RSE kaže da je Ministarstvo prihvatilo pojedine primedbe odbora, ali da je pravac u kome se razvija rudarstvo u Srbiji zabrinjavajuć. "Trend promena zakona rezultira prilagođavanjem zakona i pratećih podzakonskih akata, a posebno inspekcijskog kontrolnog aparata, stranim investitorima, a ne državi. Prema našem mišljenju - na štetu države", navodi Šolaja. Neke od primedbi koje je izneo odbor SANU je da Strategija nije predvidela izdvajanja za životnu sredinu imajući u vidu planove o razvoju rudarskih projekata, da parkovi prirode i drugi zaštićeni lokaliteti nisu ekplicitno zaštićeni od rudarenja, kao i da propis nastavlja praksu "ustupaka" privatnim kompanijama. Kritikama na račun Strategije pridružila se i nevladina ekološka organizacija "Pravo na vodu". "Preterani rast rudarenja nosi ogromne zdravstvene i ekološke posledice i troškove, kao i društvene konflikte", upozorava Iskra Krstić iz ove organizacije. Krstić za RSE navodi da Strategija ignoriše problem "mizerne rudne rente", kao i da dodatno olakšava dobijanje dozvola za rudarenje. Rudna renta predstavlja vrstu poreza koji državi plaćaju kompanije za korišćenje mineralnih sirovina. Godinama unazad deo stručne javnosti navodi da je rudna renta u Srbiji niska, što ministarstvo rudarstva demantuje. Osnovica za rudnu rentu je prihod koji je firma ostvarila od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina. Na primer, za metalne rude renta iznosi pet odsto, a za naftu i gas sedam odsto od prihoda. Ipak, ta rudna renta ne važi za Naftnu industriju Srbije (NIS) koja je 2008. godine prodata ruskom Gaspromnjeftu i tada je dogovoreno da rudnu rentu plaća u visini od tri odsto od prihoda. Ministarstvo rudarstva u odgovoru RSE odbacuje tvrdnje da Strategija nije uspostavila balans između rudarstva i potrebe zaštite životne sredine. "Strategija upravo polazi od principa da se mineralni i drugi geološki resursi mogu koristiti isključivo na odgovoran, kontrolisan i održiv način", navode u odgovoru dodajući da se Strategijom ne odobravaju rudarski projekti, već se samo daje okvir za korišćenje mineralnih resursa. Bojazan od uticaja privatnih kompanijaAkademik Bogdan Šolaja u odgovoru za RSE ocenjuje da je učešće Ziđina i NIS-a u radnoj grupi za izradu ove strategije "loše" i da se ovim "država stavlja u poziciju kolonije". "Potrebno je podsetiti se da su Ziđin i NIS (strane kompanije), osim toga što ekstenzivno i rapidno eksploatišu neobnovljive resurse Srbije, ekstremno veliki zagađivači životne sredine i da nisu odgovarajuće sprečeni u tome ni od jednog od navedenih ministarstava", navodi on. Krstić iz "Pravo na vodu" ističe da ove kompanije "spadaju u najprofitabilnije industrije u Srbiji, dok istovremeno ne trpe gotovo nikakve posledice zbog zagađenja koje izazivaju". Ziđin kroz dve kompanije rukovodi rudnicima bakra i zlata u Boru i Majdanpeku, na istoku Srbije od 2018. kada je preuzela deo u Rudarsko-topioničarskom basenu (RTB) Bor. Ovaj kineski rudarski gigant u vrhu je liste najvećih izvoznika iz Srbije, ali se u više navrata suočavao sa sudskim postupcima za zagađenje životne sredine. RSE je u aprilu objavio i da je inspekcija rada utvrdila da Ziđin godinu dana nije preduzeo zakonske mere za zaštitu radnika izloženih povećanim koncentracijama teških metala. Nakon usvajanja Strategije, u pripremi je novi Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima za koji sagovornici RSE izražavaju bojazan da će dodatno ugroziti standarde za zaštitu životne sredine. Iz Ministarstva rudarstva nisu eksplicitno odgovorili na pitanje RSE da li će i u izradi ovog propisa biti konsultovani Ziđin i NIS, ali su naveli da "privredni subjekti mogu biti konsultovani". Ministarstvo ističe da to ne znači da "privredni subjekti utvrđuju zakonska rešenja". Iz kompanije Ziđin su takođe naveli da bi o zakonu mogli da budu konsultovani "ukoliko je to predviđeno procedurom". RSE je i 2021. pisao da su predstavnici NIS-a i Ziđina, ali i drugih privatnih kompanija, učestvovali u radnim grupama za izrade i izmene zakona u oblasti rudarstva i energetike u poslednjih pet godina. Eksploatacija litijuma u StrategijiU Strategiji upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima spominje se i ležište litijuma Jadar u zapadnoj Srbiji i navodi da postoji mogućnost eksploatacije litijuma "ukoliko se zadovolje ekološki standardi". Ležište "Jadar" i mineral jadarit, kombinacija litijuma i bora, otkriveni su 2004. godine u dolini istoimene reke kod Loznice, na zapadu Srbije. Zbog namera multinacionalne kompanije Rio Tinto da tu otvori rudnik litijuma u Srbiji je prethodnih godina pokrenut talas masovnih protesta. Eksploataciji litijuma protivi se deo stručne javnosti i ekoloških udruženja koji navode da bi rudarenje litijuma moglo imati negativne posledice po životnu sredinu. Nakon protesta, kompanija Rio Tinto saopštila je 2025. za RSE da ostaje u Srbiji, a da projekat eksploatacije litijuma "Jadar" ulazi u fazu "nege i održavanja", koja podrazumeva procenu troškova i resursa u okviru projekta. Evropska komisija uvrstila je 2025. "Jadar" među 13 novih strateških projekata povezanih s kritičnim sirovinama. Prema procenama, projekat "Jadar" bi mogao da opskrbi 90 odsto evropskih potreba za litijumom.

Tri građevinske firme Zvonka Veselinovića zaradile su na kraju 2025. godine oko 9,8 miliona evra, pokazuje istraživanje RSE. I firme i njihov vlasnik, koji je u javnosti predstavljen kao biznismen sa severa Kosova, nastavljaju da posluju u Srbiji, uprkos sankcijama Vašingtona - gde je na crnoj listi zbog optužbi za organizovani kriminal i korupciju. Za zaradu firmi su, pored ostalog, zaslužni poslovi koje im poveravaju državne institucije Srbije. Veselinovićev poslovni partner u firmama bio je Milan Radoičić, koji je iz vlasništva izašao u oktobru 2023, nakon što je javno priznao da je organizator oružanog napada u Banjskoj. Iako danas nema imovinu na svoje ime, na parceli u luksuznom delu Beograda, koja je povezana sa njim, gradi se luksuzna vila, a radovi nisu prijavljeni. Na placu pored, vilu gradi Veselinovićeva supruga.

Tri ruska ordena "krasila" su revere Aleksandra Vulina na Crvenom trgu u Moskvi. Na paradi povodom Dana pobede nad fašizmom kojoj je 9. maja, kako je saopštio, prisustvovao na poziv predsednika Rusije Vladimira Putina, predstavnik vladajuće koalicije u Srbiji nosio je odlikovanja ruskih državnih i bezbednosnih struktura. Dobijao ih je dok bio na visokim pozicijama u srpskoj vladi i bezbednosnom sektoru. Aleksandar Vulin trenutno nema nijednu državnu funkciju. Nekadašnji šef obaveštajne službe je od jula 2023. na sankcijama SAD zbog širenja ruskog malignog uticaja u Srbiji, kao i sumnji na umešanost u međunarodni organizovani kriminal, trgovinu narkoticima i zloupotrebu javne funkcije. Koje je ordenje nosio Vulin?Kako se može videti na fotografijama iz Moskve koje su objavljene u medijima i na društvenim mrežama u Srbiji, Vulin je na civilnom odelu nosio dva ordena koja su mu u Rusiji dodeljena 2024. godine i jedno priznanje koje novinari Radija Slobodna Evropa (RSE) nisu uspeli da identifikuju. Na Vulinovim fotografijama vidi se Orden Prijateljstva, odlikovanje koje dodeljuje predsednik Rusije Vladimir Putin. Vulinu ga je uručio Putinov izaslanik, direktor Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin u januaru 2024. godine u Moskvi. Kako je tada naveo Pokret socijalista čiji je Vulin osnivač, odlikovan je za "veliki lični doprinos u razvoju i unapređenju saradnje Bezbednosno-informativne agencije Srbije i Spoljne obaveštajne službe (SVR) Rusije u oblasti obezbeđivanja državne bezbednosti i zaštite nacionalnih interesa Srbije i Rusije". Na Paradi pobede u Moskvi 9. maja, Vulin je nosio i orden Federalne bezbednosne službe (FSB) Rusije, jedne od obaveštajnih agencija koje su nastale nakon ukidanja KGB-a. Ovaj orden mu je uručen u sedištu te službe u Moskvi u januaru 2024, za "izuzetan doprinos saradnji srpske i ruske službe". U periodu od 2000. do 2024. Vulin je primio i medalju Ministarstva odbrane Rusije, medalju povodom 30 godina od osnivanja Ministarstva za vanredne situacije Rusije, spomenicu direktora Federalne službe Ruske Federacije za ostvarenu vojno-tehničku saradnju, kao i orden za zasluge u unapređenju saradnje Srbije i Rusije u oblasti odbrane. Uz ordenje, Aleksandar Vulin je u Moskvi na desnom reveru nosio Georgijevsku traku, koja potiče još iz carske Rusije, obnovljena je 1945. kao znak pobede nad nacizmom, ali se od 2014. povezuje sa ruskom aneksijom Krima i ratom u istočnoj Ukrajini, zbog čega je taj simbol Ukrajina zabranila 2017. godine. Ovo je drugi put da se Vulin na Crvenom trgu slika sa ruskim odlikovanjima. To je učinio i 2025. kada je Paradi pobede u Moskvi prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ove godine u Rusiji nije bila zvanična delegacija Srbije. Neposredno pred Paradu, pomoćnik predsednika Rusije Jurij Ušakov saopštio da Moskva ovoga puta nije slala pozive stranim gostima. Ušakov je dodao da su neki strani zvaničnici "sami izrazili želju da učestvuju u obeležavanju Dana pobede". Nove funkcije, stare veze sa RusijomOd početka vlasti Srpske napredne stranke, Aleksandar Vulin je bio na čelu Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, Ministarstva rada, Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije (BIA). U Vladi premijera Miloša Vučevića bio je potpredsednik zadužen za odnose sa Rusijom. Vulin je krajem 2023. godine, podneo ostavku na mesto direktora BIA nakon što su mu Sjedinjene Američke Države uvele sankcije, navodeći optužbe za korupciju i povezanost sa međunarodnim kriminalnim mrežama, kao i zabrinutost u vezi sa njegovim političkim vezama sa Rusijom. Nakon toga je maja 2024. izabran za potpredsednika Vlade Srbije, a sa te pozicije je otišao nakon izbora aktuelne Vlade u aprilu 2025. Već narednog meseca, odlukom Vlade imenovan je za predsednika Nadzornog odbora Javnog preduzeća "Srbijagas", kompanije preko koje se Srbija snabdeva gasom iz Rusije. Nadzorni odbor, po zakonu, ima velika zaduženja u kontroli preduzeća – od donošenja programa poslovanja, preko nadzora direktora, odluka o osnivanju ćerki firmi i ulaganjima. Tokom 2025. godine Vulin je postavljen i na čelo srpske ispostave Ruskog istorijskog društva, organizacije koju vodi Sergej Nariškin, direktor Obaveštajne službe Rusije. Nariškin je na "crnoj listi" Sjedinjenih Država još od 2014. kao zvaničnik ruske vlade zbog "umešanosti u situaciju u Ukrajini". Vulin i Nariškin su se sastali nekoliko puta otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Rusko istorijsko društvo je tačka okupljanja svih onih koji Srbiju vide kao državu koja će se "bez ikakvih ograda boriti za mirno stvaranje srpskog sveta" i za to da bude istinski saveznik Rusije i Kine, rekao je Vulin oktobra 2025. na Osnivačkoj skupštini tog društva u Beogradu. Nekadašnji saradnik Mirjane Marković, supruge Slobodana Miloševića, poznat je široj javnosti po oštroj retorici prema susedima u regionu i prijateljstvu prema Rusiji. Od kada je "srpski svet" prvi put pomenut u septembru 2020. godine, sa Zapadnog Balkana upozoravali su da ta kovanica neodoljivo podseća na aspiracije zvanične srpske politike koje su početkom devedesetih odigrali ključnu ulogu u krvavom raspadu bivše Jugoslavije. Kako se navodi na sajtu matične organizacije, Rusko istorijsko društvo je osnovano 2012. godine, a bavi se popularizacijom ruske istorije, izdavanjem publikacija, organizovanjem konferencija, radom sa arhivima i saradnjom sa državnim institucijama Ruske Federacije. Informacije o aktivnostima Ruskog istorijskog društva u Srbiji pojavile su se tek u aprilu ove godine, kada je osnovan Klub mladih Ruskog istorijskog društva i najavljeno održavanje "naučne konferencije povodom obeležavanja 150 godina od početka Srpsko-turskih ratova, u kojima su Srbi i Rusi zajedno učestvovali". Prema podacima o poslovanju, objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre Srbije, Rusko istorijsko društvo u Srbiji nema nijednog zaposlenog. Za četiri meseca rada, prihodovali su oko 15 hiljada evra, od čega je većina novca, kako se navodi u finansijkom izveštaju, prikupljena iz donacija fizičkih lica. Većinu prikupljenih sredstava potrošili su na troškove zakupa. Rusko ordenje za srpske zvaničnikeAleksandar Vulin nije jedini političar iz Srbije koji je dobio ruska odlikovanja. Orden prijateljstva, koji od 1994. stranim državljanima dodeljuje predsednik Rusije uručen je još 2010. godine Nenadu Popoviću, današnjem ministru bez portfelja u Vladi Srbije i biznismenu koji posluje u Rusiji. I Popović je zbog veza sa Moskvom pod sankcijama SAD. Isto odlikovanje dodeljeno je 2017. i bivšem predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, koji danas predvodi Nacionalni savet za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom. Godinu kasnije, Ivica Dačič, sadašnji ministar unutrašnjih poslova dobio je ruski Orden prijateljstva za doprinos razvoju političkih i diplomatskih odnosa između dve zemlje. Putin je odlikovao i aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića kojem je 2019. dodeljen orden Aleksandra Nevskog za, kako je tada saopštio Kremlj, "veliki lični doprinos multilateralnoj saradnji sa Ruskom Federacijom". Beograd je zbog bliskih veza i saradnje sa Moskvom i odbijanja da se, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, priključi zapadnim sankcijama Rusiji, na meti kritika Brisela.

Vojska Srbije i NATO počeli su u utorak prvu zajedničku vojnu vežbu u bazi "Jug" i na poligonu "Borovac" kod Bujanovca, na jugu zemlje, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije. Vežba se održava do 23. maja, u organizaciji Komande Kopnene vojske i Komande združenih snaga iz Napulja, a na njoj učestvuje oko 600 pripadnika Vojske Srbije i oružanih snaga Italije, Rumunije i Turske. Prisutni su i vojni planeri i posmatrači iz Velike Britanije, Italije, Nemačke, Rumunije, Sjedinjenih Američkih Država, Srbije, Turske, Francuske i Crne Gore. Rukovodilac vežbe je pukovnik Branislav Stevanović, zamenik komandanta Treće brigade kopnene vojske. "Tokom dvonedeljnih aktivnosti na terenu uvežbavaće se taktike, tehnike i procedure koje se primenjuju u operacijama podrške miru, kao što su obezbeđenje baze, rad na kontrolnom punktu, kontrola masovnih okupljanja i borba u urbanoj sredini", saopštilo je Ministarstvo odbrane. Kako navodi ovo Ministarstvo, vežba predstavlja nastavak saradnje Srbije i NATO u okviru NATO programa "Partnerstvo za mir". "Ta saradnja je u funkciji očuvanja mira i stabilnosti u regionu, unapređenja operativnih sposobnosti oružanih snaga i jačanja poverenja i međusobnog razumevanja", navodi se u saopštenju. Srbija je od 2006. godine članica NATO programa Partnerstvo za mir, ali insistira na vojnoj neutralnosti. Nakon što je Rusija započela vojnu invaziju na Ukrajinu februara 2022, Srbija je uvela moratorijum na održavanje vojnih vežbi sa stranim partnerima. Međutim, bilo je izuzetaka, poput vojnih vežbi "Platinasti vuk" 2023. i 2025, koje su održane sa oružanim snagama Sjedinjenih Država i još nekoliko članica NATO. U Srbiji postoji negativan narativ prema NATO-u, koji podržavaju i vlasti, kao posledica NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. zbog zločina srpskih snaga nad Albancima na Kosovu. Osim vežbi sa oružanim snagama SAD, u kojima su učestvovale još neke članice NATO-a, Vojska Srbije održala je i vojne vežbe sa kineskom vojskom. U julu 2025. održana je desetodnevna obuka specijalnih jedinica vojski Srbije i Kine u kineskoj provinciji Hebej na severu te zemlje uprkos upozorenju Brisela Beogradu. Za razliku od prethodnih godina, od 2022. nije bilo zajedničkih vežbi Srbije sa Rusijom i Belorusijom. Srbija je kritikovana iz Evropske unije zbog zajedničkih vežbi sa tim zemljama. Zbog toga je Beograd 2020. otkazao učešće na rusko-belorusko-srpskim vežbama jer su se održavale u Belorusiji u trenutku kada je tu zemlju potresala politička kriza nakon predsedničkih izbora.

Ministri spoljnih poslova država članica Evropske unije (EU) u ponedeljak su dali političku podršku produbljivanju saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana u pitanjima spoljne bezbednosti i odbrane. Na jutarnjoj sesiji ministarskog sastanka, šefovi diplomatija članica EU sastali su se sa šestoro kolega iz zemalja regiona. Visoka predstavnica EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas (Kallas) objasnila je na kraju sastanka da je Brisel spreman da zemlje regiona podrži u naporima u borbi protiv hibridnih pretnji i dezinformacija, kao i kroz veće korišćenje Evropskog mirovnog instrumenta za jačanje odbrambenih kapaciteta partnera. Međutim, evropski ministri su od zemalja regiona zatražili da se usklade sa zajedničkim vrednostima. "Države članice izrazile su očekivanje da će sve zemlje krenuti evropskim putem i biti u potpunosti usklađene sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, jer u ovim geopolitičkim vremenima u kojima živimo to nije samo odrađivanje obaveza radi reda, već zapravo pokazuje da li na svet gledamo na isti način", izjavila je Kalas. Ona je primetila da nisu sve zemlje regiona u potpunosti usklađene sa politikom sankcija Evropske unije. "Vrlo dobro znamo da su sve zemlje Zapadnog Balkana različite i da imaju drugačiji pogled na stvari, što se u velikoj meri odražava na usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom", dodala je Kalas. Ona je naglasila da se partnerstvo odvija u oba smera, zbog čega se od zemalja regiona očekuju dalje reforme, poštovanje vladavine prava, kao i jasno usklađivanje sa spoljnom politikom EU.

Poslednje deonice autoputa, koji Srbiju treba da spoji sa Crnom Gorom, označene su kao jedan od prioriteta vlasti predsednika Aleksandra Vučića. Uprkos višegodišnjim najavama, radovi na jugozapadu Srbije još nisu uzeli maha. Ali, oko Sjenice, neko već počinje da kopa. U neposrednoj blizini sela, pored kojih treba da prođe autoput, državne dozvole su u protekle dve godine dobila dva kamenoloma u većinskom vlasništvu firmi Zvonka Veselinovića - pokazuje istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE). Ministarstvo rudarstva izdalo im je dozvole za eksploataciju, u koje je RSE imao uvid. Na još dve lokacije oko Sjenice imaju dozvole za istraživanje terena, u potrazi za novim ležištima krečnjaka. Zvonko Veselinović je u javnosti predstavljen kao biznismen sa severa Kosova i nekadašnji poslovni partner Milana Radoičića, organizatora oružanog napada na kosovsku policiju u Banjskoj. Obojica su duže od četiri godine pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država, zbog optužbi za organizovani kriminal i korupciju. Država Srbija se, međutim, na "crnu listu" ne obazire, a Veselinovićevim firmama, koje su takođe pod sankcijama, nastavlja da dodeljuje unosne poslove – poput učešća u izgradnji puteva. Resorna ministarstva, niti Veselinovićeve firme, nisu odgovorili za RSE šta ih kandiduje za ove poslove. Građevinska firma "Inkop", i njene dve ćerke firme, "Novi Pazar-put" i "Betonjerka" Aleksinac, zajedno su na kraju 2025. zaradile oko 9,8 miliona evra - pokazuju njihovi finansijski izveštaji koje je analizirao RSE. Za zaradu na računima firmi zaslužni su, pored ostalog, poslovi koji se plaćaju iz državne kase. Ministarstvo građevinarstva je Veselinovićevim firmama (Zvonko Veselinović je većinski vlasnik građevinske firme "Inkop" iz Ćuprije sa 60 odsto vlasništva, dok njegov brat Žarko ima 40 odsto udela u toj firmi. "Inkop" ima nekoliko ćerki firmi. I braća Veselinović i njihova firma "Inkop" su pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država.)proteklih godina odobravalo da budu podizvođači na izgradnji više putnih deonica, dok su im građevinske poslove dodeljivali i državni Putevi Srbije, kao i nekoliko opština – pokazuju dokumenta. A dok firme stiču milionske zarade, poslovi se šire. Dva kamenoloma u sjeničkim selimaFinalna deonica autoputa ka Jadranskom moru, kroz jugozapadnu Srbiju, biće duga oko 100 kilometara. Rokovi za završetak ove trase se godinama pomeraju, a vlasti najavljuju da će im glavni partneri ponovo biti kineske kompanije kao glavni izvođači radova – sa poslom dogovorenim direktnom pogodbom, bez tendera. A do sada su se, među desetinama podizvođača kineskih kompanija, uz saglasnost države, nalazile firme Zvonka Veselinovića - građevinska firma "Inkop" iz Ćuprije i njena ćerka "Novi Pazar-put". Firma "Novi Pazar-put" je aprila 2024. dobila dozvolu Ministarstva rudarstva za eksploataciju krečnjaka kod sela Buđevo, u opštini Sjenica. Rezerve na ovoj lokaciji su oko 550 hiljada kubika (oko 1,5 miliona tona) kamena, sa radnim vekom kamenoloma od deset godina. Kamen, čije je iskopavanje odobreno na toj lokaciji, koristi se kao materijal za izgradnju puteva. Na eksploatacionom polju, veličine oko 13 hektara, planirano je iskopavanje oko 50 hiljada kubika (135 hiljada tona) krečnjaka godišnje. "Novi Pazar-put" je dozvolu tražio u septembru 2023, a Ministarstvo navodi da su dostavili svu potrebnu dokumentaciju kako bi im eksploatacija bila odobrena. Na ovoj lokaciji je, kako se vidi u odobrenju Ministarstva rudarstva, i ranije bila odobrena eksploatacija. Novu dozvolu je "Novi Pazar-put" tražio na osnovu rudarskog projekta, izrađenog 2023. godine. A satelitski snimci terena kroz godine pokazuju intenzivne radove u tom kamenolomu. "Novi Pazar-put" je, kao nekada državna građevinska firma specijalizovana za izgradnju puteva, od 2020. godine u vlasništvu "Inkopa", odnosno braće Zvonka i Žarka Veselinovića. Od tad joj rastu prihodi. Finansijski izveštaj za 2025. godinu, kojeg je analizirao RSE, pokazuje da je ova firma imala prihode od 29,8 miliona evra. Od toga je zaradila 2,7 miliona evra. Državne institucije su prošle godine ovoj firmi dodelile poslove vredne najmanje 1,4 miliona evra, pokazuju podaci portala javnih nabavki. Povereno im je asfaltiranje ulica u Vrnjačkoj Banji, održavanje lokalnih saobraćajnica u Tutinu, Sjenici, Novom Pazaru. Od početka 2026. godine dodeljeno im je pet ugovora, vrednih oko 600 hiljada evra. Četiri su, u jednom danu, potpisana sa lokalnim putarskim preduzećem iz Kraljeva, za nabavku kamenog agregata. "Novi Pazar-put" se poslednjih meseci na društvenim mrežama hvali i izgradnjom lokalnih puteva u opštini Lučani, na zapadu Srbije, izgradnjom kružnog toka u Prijepolju, u blizini granice sa Crnom Gorom, i obnovom puta od tog grada ka manastiru Mileševa. Ugovori za ove radove, međutim, nisu dostupni na portalu javnih nabavki, pa se ne može utvrditi pod kojim je uslovima "Novi Pazar-put" izabran za izvođača. A među ključnim partnerima firme "Novi Pazar-put" je, prema njihovom finansijskom izveštaju, državno preduzeće "Putevi Srbije". U izveštaju za 2025. navodi se avans "Puteva Srbije" od oko 220 hiljada evra. Kao partner, od kojeg je "Novi Pazar-put" primio avans, pominje se i kineski Šandong (Shandong), glavni izvođač radova na više putnih saobraćajnica u Srbiji. Veselinovići kupili firmu sa dozvolom za iskopavanje kamenaBiznis sa kamenolomima "Novi Pazar-put" širi i kroz preuzimanje firmi koje imaju dozvolu za eksploataciju oko Sjenice. Od decembra 2025. vlasnici su firme "Hots Kop" iz Novog Pazara. Međutim, ni ova firma, ni "Novi Pazar-put" nisu odgovorili na pitanja RSE o detaljima – pod kojim je uslovima Veselinovićeva firma postala vlasnik "Hots Kopa". "Hots Kop" ima samo jednog zaposlenog i dug na računu od oko sedam hiljada evra na kraju prošle godine. A u julu 2025. dobila je dozvolu Ministarstva rudarstva za eksploataciju krečnjaka na površinskom kopu "Tonjak", u selu Rasno kod Sjenice – pokazuju dokumenta koja je analizirao RSE. Na toj lokaciji se, prema dokumentaciji, nalaze rezerve od preko 7,7 miliona tona sirovine. Planirana godišnja eksploatacija je oko 100 hiljada kubika krečnjaka – odnosno, oko 250 hiljada tona. To je kamenolom srednje veličine. Na odobrenom eksploatacionom polju, veličine oko 16 hektara, do sada je bila šuma i pašnjaci u državnoj svojini. Dve dozvole za istraživanje terena kod SjeniceA pored važećih dozvola za kamenolome, "Novi Pazar-put" u okolini Sjenice ispituje teren u potrazi za novim ležištima. Ministarstvo rudarstva je u avgustu 2025. firmi "Novi Pazar-put" dalo odobrenje za geološka istraživanja krečnjaka kao sirovine za tehničko-građevinski kamen na lokalitetu Vranjevica, kod sela Duga Poljana. Time je firmi data dozvola da ispita da li na toj lokaciji postoji ležište kamena i kakvog je kvaliteta. Bušenja i uzorkovanja treba da utvrde količinu sirovine i da li je kamen pogodan - na primer, za izradu betona, puteva i slično. To je prvi korak pre eventualnog otvaranja kamenoloma. Istražni prostor je u prečniku od dva kvadratna kilometra, a dozvola za istraživanje izdata im je na dve godine. Firma "Novi Pazar-put" na teritoriji Sjenice ima još jednu važeću dozvolu za istraživanje – na lokalitetu Stupska Lisa, kod sela Stup, pokazuju dokumenta koja je Ministarstvo dostavilo RSE. Šta još rade firme Zvonka Veselinovića?Pored firme "Novi Pazar-put", "Inkop" u svom vlasništvu ima još tri ćerke firme različitih delatnosti – od građevinarstva, preko hotelijerstva, do saobraćaja. Među građevinskim poslovima "Inkopa", koje je ranije istraživao RSE, izdvaja se izgradnja brze saobraćajnice od Požarevca do Golupca na istoku Srbije, nazvana "Dunavski koridor". Tu je država u februaru 2022. godine dala saglasnost da "Inkop" bude jedan od podizvođača kineskoj firmi Šandong, o čemu je RSE ranije pisao. Posao sa Šandongom, vredan 337 miliona evra, ugovoren je bez tendera, direktnom pogodbom, na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine. Rokovi su pomerani više puta, a i cena radova je porasla – na 524 miliona evra. Poslednja najava je da će ta saobraćajnica biti gotova do kraja 2026. Dok radovi i dalje traju, nije poznato koliko je od ovog posla zaradio "Inkop" kao podizvođač. Na pitanja RSE firma nije odgovorila, a zarada na "državnim poslovima" ne vidi se u njihovim finansijskim izveštajima. Prema poslednjem dostupnom izveštaju, za 2025. godinu, "Inkop" je zabeležio poslovne prihode od preko 40 miliona evra. Od toga su zaradili više od 6,3 miliona evra. U izveštaju se ne precizira sa kim su poslovali. Suvlasnik "Inkopa" do oktobra 2023. bio je Milan Radoičić. Iz vlasništva je izašao nakon što je javno priznao da je organizator oružanog napada u Banjskoj. Svoj udeo u "Inkopu" i povezanim firmama poklonio je poslovnim partnerima, braći Zvonku i Žarku Veselinoviću. Zvonko Veselinović u "Inkopu" i povezanim preduzećima od tada ima 60 odsto vlasništva, dok njegov brat Žarko ima 40 odsto. A posao sa državom se nastavio. Firme imaju i milionsku imovinu – među kojima su stan i garaže u Beogradu, poslovni prostori u Raški, Kraljevu, Novom Pazaru, kao luksuzni hotel na Kopaoniku. Imovina firme "Dolly Bell", koja upravlja hotelom na Kopaoniku, bila je u 2025. godini vredna više od 18,5 miliona evra - pokazuje finansijski izveštaj. Prošle godine je ova firma poslovala u minusu, sa gubitkom od oko 1,68 miliona evra. Kako rade ostale Veselinovićeve firme?"Inkop" je proteklih godina u Srbiji preuzeo dve državne firme pod stečajem. Jedna je "Betonjerka Aleksinac", nekada prezaduženo preduzeće sa juga Srbije, koju je "Inkop" kupio u oktobru 2019. godine. A sa novim vlasnicima, tokom narednih godina, "Betonjerka" sklapa velike ugovore sa državom, a prihodi firme počinju da rastu. Ta firma je, takođe, od decembra 2021. pod američkim sankcijama. Prošlu, 2025. godinu "Betonjerka" je završila sa prihodima od oko četiri miliona evra i zaradom od preko 690 hiljada evra - pokazuju finansijski izveštaji. "Betonjerka" je deo grupe firmi koje su zajednički ugovarale poslove sa državnom "Elektrodistribucijom Srbije", pokazalo je ranije istraživanje RSE. Poslednji posao sa "Elektrodistribucijom" sklopljen je u avgustu 2024. – dogovorena je izgradnja stubova za dalekovode u vrednosti od preko 6 miliona evra. U finansijskom izveštaju za 2025, državna "Elektroprivreda" (EPS) se pominje kao jedan od ključnih poslovnih partnera "Betonjerke". "Inkop" je u decembru 2022. kupio i državno preduzeće "Velmortrans-plus" iz Ćuprije. To je bio gradski autoprevoznik koji je završio pod stečajem, a "Inkop" ga je kupio za oko pola miliona evra, odnosno za polovinu procenjene vrednosti. Time su Veselinovići postali vlasnici i vredne imovine preduzeća pored autoputa Beograd- Niš, među kojima su autobuska stanica u Ćupriji i više od dva hektara zemljišta. Ova firma ne pokazuje značajne finansijske rezultate. Za šta se optužuje Zvonko Veselinović?U izveštaju Sjedinjenih Američkih Država, kojim su 2021. obrazložene sankcije, navodi se da je Zvonko Veselinović lider organizovane kriminalne grupe, da je Milan Radoičić njegov zamenik, te da su umešani u šemu podmićivanja širokog spektra. Kriminalna grupa je, kako stoji u tom izveštaju, umešana u šverc narkotika, oružja i robe između Kosova i Srbije. U koruptivnoj šemi pominju se i političari, kojima je Veselinović, kako se navodi, pomagao u izbornoj kampanji, a zauzvrat bi ga oni "nagrađivali najboljim infrastrukturnim ugovorima". Nije precizirano o kojim je političarima reč. Pored SAD, Radoičić i Veselinović su zbog sumnji na korupciju od 2022. pod sankcijama i Velike Britanije. Dok u Srbiji posledica nema, sankcije su pravno obavezujuće za američke i britanske firme i građane, kojima je zabranjeno da posluju sa licima sa crne liste. A kosovske vlasti dovodile su Radoičića i Veselinovića u vezu sa teškim krivičnim delima, među kojima je i ubistvo političara sa severa Kosova Olivera Ivanovića.

Srbija traži od Evropske unije (EU) da ubrza proces proširenja i da što pre otvori Šengenski prostor za zemlje Zapadnog Balkana, izjavio je ministar spoljnih poslova Marko Đurić 11. maja. Đurić je nakon sastanka ministara spoljnih poslova EU i ministara zemalja Zapadnog Balkana rekao da "tvrde granice prekidaju krvotok ekonomije i turizma". "Nema razloga da Evropa već ovog leta ne omogući da se otključa pun potencijal uključivanja našeg regiona u Šengen, zato što bi to, po našoj proceni dovelo do 50 milijardi evra nove ekonomske aktivnosti, a ne bi umanjilo bezbednost EU", rekao je Đurić. Šef diplomatije Srbije je rekao da brže EU integracije diktiraju globalne okolnosti koje su "bez presedana". "Nije bilo generacije koja se istovremeno suočila sa usponom veštačke inteligencije, društvenih mreža i da istovremeno imamo potpunu promenu geopolitičkog poretka. Takve rapidne promene nalažu da EU u svoje redove bez odlaganja primi države koje još uvek nisu članice, a jesu na kontinentu", rekao je Đurić. Ideju o zajedničkom prijemu svih zemalja Zapadnog Balkana u EU izneo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem 2025. godine. Srbija je kao zemlja kandidat za članstvo u EU do sada otvorila 22 od 35 poglavlja, a samo dva zatvorila. Poslednje poglavlje otvorila je 2021. godine. Osim toga, zemlji preti ukidanje sredstava iz evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan, nakon što je skupštinska većina bez javne rasprave usvojila set spornih izmena zakona o pravosuđu. Nakon što je Venecijanska komisija iznela devet sugestija za korekciju ovih izmena, vlast je počela rad na novim izmenama.

Iako nema formalne odluke o zamrzavanju finansijskih sredstava Srbiji, evropska komesarka Marta Kos priznala je da zemlja nije primila evropski novac od usvajanja pravosudnih zakona. "Nikada nisam rekla da su sredstva zamrznuta. Zaista, ovo je veoma važno", rekla je Kos novinarima u Briselu. "Ono što sada radimo jeste da stalno proveravamo da li sve zemlje primaoci novca iz Plana rasta ispunjavaju kriterijume. I istina je da, otkako su usvojeni pravosudni zakoni pre nekoliko meseci, nismo izvršili nikakve isplate, ali nije doneta nikakva formalna odluka o neisplati", dodala je ona. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je 30. aprila da je Komisija stopirala isplatu finansijskih sredstava zbog spornih pravosudnih zakona. "Za sada smo zaustavili sve isplate iz Plana rasta zato što je Srbija nazadovala u oblasti pravosuđa i dokle god to ne popravi, neće moći da dobije finansijsku podršku EU", izjavila je komesarka Kos govoreći na Univerzitetu u Friburu u Švajcarskoj. Sporni, takozvani "Mrdićevi zakoni!, usvojeni u januaru ove godine, za Evropsku uniju predstavljaju korak unazad u procesu integracija Srbije ka EU. Komesarka Kos je i ranije u više navrata upozoravala da ovi zakoni ograničavaju nezavisnost pravosuđa. Marta Kos je rekla da, ukoliko Evropska komisija utvrdi da je Srbija ispunila kriterijume za isplatu, onda će i dobiti novac koji joj je dodeljen iz Plana rasta. "Status kandidata dolazi s obavezama s obe strane i očekujemo od zemlje kandidata da se razvija, a ne da nazaduje u određenim oblastima", poručila je Marta Kos.

Podsekretarka za javnu diplomatiju američkog Stejt departmenta Sara Rodžers (Sarah B. Rogers) potpisala je u Beogradu Sporazum o učešću SAD na međunarodnoj izložbi EXPO 2027. A sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarala je o saradnji u oblasti energetike, tehnologije, kulture. "SAD i Srbija ušli su u novu eru bilateralnih odnosa i EXPO će biti sjajna prilika da se istakne naše prijateljstvo i trgovinske veze", napisala je Rodžers na mreži Iks. Rodžers je nakon potpisivanja ugovora rekla da je predsednik SAD Donald Tramp (Trump) posvećen odnosima sa Srbijom. "Želimo da naglasimo posvećenost predsednika Trampa uzajamno korisnom odnosu sa Srbijom", dodala je. Govoreći o učešću SAD na međunarodnoj izložbi sledeće godine, Rodžers je izjavila da je svaki EXPO prilika da se promovišu američki ekonomski i komercijalni interesi. "Predsednik Tramp voli velike, spektakularne događaje poput ovog", navela je. Prethodno je Stejt department saoštio da svetske izložbe pružaju priliku za angažovanje i inspirisanje globalne publike, promovisanje ekonomskih i komercijalnih interesa SAD i isticanje američke izvrsnosti. Nakon sastanka sa Rodžers, predsednik Aleksandar Vučić poručio je da Srbija ostaje otvorena za dalju saradnju sa američkim partnerima, posebno u oblasti obnovljivih izvora energije i novih investicija Istovremeno je ocenio da učešće SAD na izložbi EXPO 2027 u Beogradu predstavlja "veliko priznanje za Srbiju i potvrdu ugleda na međunarodnoj sceni." Ugovor o učešću SAD na međunarodnoj izložbi EXPO 2027 sa američkom podsekretarkom potpisali su ministarka unutrašnje i spoljne trgovine u Vladi Srbije i komesarka za Ekspo 2027 Jagoda Lazarević i direktor kompanije Ekspo 2027 Danilo Jerinić. "Zaista želimo da još šire otvorimo vrata za američke kompanije i mislim da to može da bude izuzetna prilika da oni dođu i vide sve ono što region može da ponudi", rekla je ministarka Lazarević. Do sada je svoje učešće na specijalizovanoj izložbi EXPO 2027 Beograd potvrdilo 137 zemalja, među kojima su pojedine članice Evropske unije, kao i Turska, Kina i Rusija. EXPO koji organizuje Beograd nije svetska, već specijalizovana izložba koja se održava između dve glavne manifestacije. Kako je RSE ranije pisao, na osnovu podataka iz godišnjih budžeta Srbije, izdvajanja za izgradnju kompleksa i realizaciju EXPO izložbe u Beogradu su od 2024. godine premašila dve milijarde evra. Pored izgradnje kompleksa, ta sredstva su, između ostalog, predviđena i za izgradnju Nacionalnog stadiona i saobraćajnica za potrebe izložbe. Kako bi ubrzala procedure za izgradnju, Skupština Srbije je u oktobru 2023. usvojila poseban zakon, lex specialis, koji predviđa da se radovi ugovore direktnim pogodbama bez primene Zakona o javnim nabavkama. Za vlast, projekat je od izuzetnog značaja, jer će, kako navode zvaničnici, privući nove investicije u Srbiju. Stejt departmenta je najavio da će Rodžers sastati sa članovima Vlade Srbije sa kojima će razgovarati o zajedničkim prioritetima Srbije i SAD na Zapadnom Balkanu. Prethodnog dana srela se sa šefom diplomatije Marko Đurićem, koji je nakon susreta napisao na Instagramu da je taj sastanak "odrazio rastući pozitivan zamah u srpsko-američkim odnosima i rastući obim saradnje između dve zemlje." Američka podsekretarka boravi u Beogradu i Veneciji od 6. do 12. maja. Rodžers je u Veneciji prisustvovala otvaranju američkog paviljona na Venecijanskom bijenalu.