Predsednik Srbije Aleksandar Vučić preneo je kongresmenima dve američke savezne države, Ohajo i Nju Džersi da je za Srbiju "veoma značajno pitanje funkcionisanja Naftne industrije Srbije (NIS) i "izrazio uverenje da će se to pitanje uskoro rešiti". Vučić je to objavio 23. novembra na mreži Instagram nakon sastanka sa kongresmenima, republikancem Majklom Tarnerom (Michael Turner) i demokratom Donaldom Norkrosom (Norcross). "U sadržajnom i otvorenom razgovoru, izrazili smo spremnost da dodatno jačamo veze i sveukupnu saradnju između Srbije i Sjedinjenih Američkih država (SAD), kao i da nastavimo dijalog po svim pitanjima od obostranog interesa", napisao je Vučić na Instagramu. SAD su NIS u većinskom ruskom vlasništvu na listu sankcionisanih kompanija stavile u januaru, a primena sankcija je, nakon višemesečnog odlaganja, otpočela 9. oktobra. Američka administracija traži izlazak ruskog vlasništva iz NIS-a kako bi sankcije sa nacionalne naftne kompanije Srbije bile skinute. Sankcije Sjedinjenih Država usmerene su, između ostalog, na sprečavanje finansiranja rata u Ukrajini, kroz novac koji dolazi od ruskih energetskih kompanija. Za sad navodno postoje tri zainteresovana kupca za NIS kojoj su SAD uvele sankcije zbog njenog većinskog ruskog vlasništva. Nije poznato o kojim kompanijama je reč, a sa kim se pregovara, za Radio Slobodna Evropa (RSE) nisu odgovorili ni NIS, ni većinski vlasnik ruska državna kompanija Gasprom njeft. Srbija više od četvrt veka zavisi od ruskih energenata, a saradnju sa tom državom je nastavila i nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je 22. novembra u Beogradu sa liderom stranke iz bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska (RS) Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Miloradom Dodikom. "Sa Miloradom Dodikom još jedanput sam razmotrio ključne teme od značaja za regionalnu stabilnost i unapređenje saradnje Srbije i Srpske", napisao je Vučić. Druge detalje o razgovoru nije naveo. Prevremeni izbori za predsednika Republike Srpske (RS) održavaju se sutra, 23. novembra, pošto ih je Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine (CIK BIH) raspisala nakon što je početkom avgusta oduzela mandat dotadašnjem predsedniku ovog bh. entiteta Miloradu Dodiku. Mandat je Dodiku oduzet po osnovu pravosnažne presude Suda Bosne i Hercegovine kojom je osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javne funkcije zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH. Po Izbornom zakonu BiH, izabranom zvaničniku mandat prestaje danom pravosnažnosti sudske presude kojom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci ili duže. Presudom Suda BiH Dodik u narednih šest godina nema pravo da se kandiduje za bilo koju političku funkciju. Milorad Dodik proglašen je krivim za potpisivanje ukaza o proglašavanju zakona koje je visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit (Christian Schmidt) ranije poništio. Tim zakonima su zakonodavni organi u Republici Srpskoj pokušali da spreče sprovođenje odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine i visokog predstavnika na teritoriji ovog bh. entiteta.

Antivladini demonstranti predvođeni studentima marširali su 22. novembra ulicama Beograda tražeći odgovornost za napad na studente Fakulteta dramskih umetnosti pre godinu dana. Studenti i njihovi profesori fizički su napadnuti tokom odavanja pošte stradalima u nesreći u Novom Sadu, a svi odgovorni do danas nisu procesuirani. Napad je bio okidač za talas blokada fakulteta i proteste predvođene studentima širom Srbije sa kojih se traži odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice, i raspisivanje vanrednih izbora. Na protest pod sloganom "Godinu dana - isti zahtev" pozvali su studenti u blokadi Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu. "Već je godinu dana prošlo, a mi i dalje tražimo da se ispune zahtevi, da ljudi koji čine nasilje budu kažnjeni za to što rade. Mislim da ne tražimo ništa nerealno", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) student FDU Aleksa Kosanović. Okupljeni su tokom šetnje uzikivali "Ispunite zahteve" i "Hoćemo izbore". Protest je počeo ispred zgrade Fakulteta dramskih umetnosti na Novom Beogradu odavanjem pošte žrtvama u Novom Sadu. Tokom protesta, demonstranti su obišli institucije i mesta napada na studente, a šetnja je završena ispred zgrade Radio-televizije Srbije. "Ovde sam da obeležimo godinu dana nečinjenja institucija, da se nastavi sećanje na sve ono što se desilo studentima i da pokažemo da i dalje istrajavamo u borbi za pravdu", rekao je za RSE jedan od učesnika protesta Uroš Savković. "Godinu dana se ništa ne dešava i zato očekujem da konačno promenimo ovu vlast", navela je demonstrantkinja Melita Vidaković. Sa razglasa su puštani snimljeni govori studenata kojima su ukazivali na odgovornost vlasti za napade tokom blokada i protesta koji u Srbiji traju od pada novosadske nadsrešnice 1. novembra 2024. "U prethodnih godinu dana svedočili smo sistematskom targetiranju studenata i građana koji se bore za pravdu i istinu. U početku su to bili organizovani fizički napadi pristalica vladajuće partije, potom ciljana gaženja automobilima, zatim i upotreba neidentifikovane tehnologije", rečeno je u snimljenom govoru. Pre završetka protesta, kolona je prošla i pored šatorskog naselja pristalica vlasti kod zgrade Skupštine Srbije koje je obezbeđivala policija u opremi za razbiljanje demonstacija. Incidenata nije bilo. Ko je odgovarao za napad ispred fakulteta?Studenti i profesori FDU su nakon napada ispred zgrade fakulteta pomoću video snimaka identifikovali oko 15 napadača. Neki od njih su označeni kao lokalni funkcioneri ili članovi vladajuće Srpske napredne stranke. Tužilaštvo i sud su, međutim, identifikovali samo pet napadača. Protiv dvojice su odbačene krivične prijave, dok je troje učesnika napada optuženo za nasilničko ponašanje. Svi su postigli sporazum o priznanju krivice na osnovu kojeg su dobili uslovne i novčane kazne. Među njima je i Milija Koldžić, koji je u vreme napada bio član veća Gradske opštine Novi Beograd. Kao reakciju na napad, studenti FDU su blokirali fakultet, a ubrzo su im se priključili i akademci svih državnih fakulteta u Srbiji. Studenti u blokadi su pred vlast izneli četiri zahteva kao uslov za ukidanje blokada. Uz utvrđivanje odgovornosti za pad novosadske nadstrešnice, tražili su da se kazne svi koji su napali studente. Usledili su novi napadi na studente i građane koji su se priključili masovnim protestima. Među njima je i zaletanje automobilima na studente tokom blokada saobraćajnica i napad bejzbol palicama u Novom Sadu, koji je u januaru doveo do pada vlade premijera Miloša Vučevića. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je polovinom godine pomilovao četvoricu aktivista vladajuće stranke kojima se sudilo za napad na novosadske studente, i devojku koja je automobilom probila blokadu i povredila jednu studentkinju. Dok vlast tvrdi da tužilaštva i sudovi procesuiraju sve slučajeve napada na demonstracijama i odbacuje odgovornost za pad nadstrešnice, blokade većine fakulteta prekinute su na početku nove akademske godine, ali su protesti nastavljeni.

Problemi automobilske industrije u Evropi prelili su se na Srbiju. Neke inostrane firme koje proizvode delove zatvorile su pogone, a radnici su otpušteni. Na udaru su se prvo našli poslovi kao što su izrada električnih kablova za automobile koji se prave u fabrikama u Evropi. "Sa jedne strane nemate kupce jer je sve manja tražnja. Sa druge, tim firmama ovde više ne odgovara cena rada zbog čega pogone prebacuju na isplativije lokacije. Odlaze u Severnu Afriku gde im je do četiri puta jeftinije", rekao je Dušan Marković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za Radio Slobodna Evropa (RSE). Nemački Leoni u julu je zbog gubitaka u fabrici u Malošištu kod Niša najavio zatvaranje tog pogona do kraja godine zbog čega bez posla ostaje 1.900 radnika. Ta firma proizvodi kablovske snopove i žičane sisteme za BMW, Mercedes, Audi, Volkswagen, Porsche... Posle 17 godina poslovanja u Srbiji nemačka Draxlmaier Grupa odlučila je da do 2026. ugasi proizvodnju u Zrenjaninu, najavio je u februaru Industrijski sindikat Srbije. Zbog krize u nemačkoj auto-industriji skoro 2.000 ljudi iz zrenjaninskog pogona moraće da traži novi posao. Proizvodili su kablovske setove i električne instalacije za Audi, BMW, Mercedes, Teslu. Kineski Johnson Electric u Nišu saopštio je u februaru da smanjuje broj zaposlenih za 16 odsto, za 350 radnika, tako što im je ponudio sporazumni raskid radnog odnosa uz otpremnine. Ova firma proizvodi elektromotore, električnu i elektronsku opremu za Renault, Mercedes, BMW... Beogradski Samostalni sindikat objavio je krajem prošle godine da je zbog krize u auto-industriji kineska firma Mei Ta iz Bariča kod Beograda uz otpremnine otpustila 300 radnika. U toj fabrici proizvode se delovi motora i komponente za turbo punjače. 'Ozbiljan problem'"Ovo je za nas ozbiljan problem. U proizvodnji auto-delova upućeni smo na evropsko tržište na kom je za pet godina prodaja pala za tri miliona vozila. A teško je da se, na primer, brzo prebacimo na rastuće kinesko tržište", kaže profesor Marković. Oko 100.000 ljudi u Srbiji trenutno je zaposleno u automobilskoj industriji, podatak je Srpske asocijacije uvoznika vozila. Sada je najveći problem u sektoru takozvanih jeftinih poslova, proizvodnji kablova i jednostavnih sklopova za automobile, dok firme sa složenijom produkcijom opstaju. Nemačka ZF Grupa u pogonima u Pančevu proizvodi komponente za električne i hibridne pogone, kao što su elektromotori, energetska elektronika, ručice menjača, mikroprekidači. Zapošljava 2.000 radnika i jedan je od najvećih izvoznika u Srbiji. Nemački Bosch u Beogradu i Pećincima uposlio je 4.000 ljudi na proizvodnji auto-brisača, metlica, motora brisača i podizača stakala, kao i u IT centru na projektima digitalizacije, veštačke inteligencije, mašinskog učenja i razvoja softvera za vozila. Deseti je najveći izvoznik u Srbiji. Proizvodnja u Kragujevcu u usponuStub srpske automobilske industrije od 1953. je Zastava iz Kragujevca. Posle ugovora Srbije sa globalnom Stellantis grupom u aprilu 2022. danas se u toj fabrici imena Fiat Chrysler Automobiles (FCA) proizvode najnoviji modeli električne i hibridne Fiat Pande i električnog Citroena C3. Ivan Ristić, predsednik Sindikata FCA Srbija, kaže da je situacija u fabrici dobra. "Proizvodnja raste, iz dana u dan sve veći broj automobila silazi sa traka. I treća smena počela je sa radom. Sva vozila koja uradimo su već unapred prodata i idu za poznatog kupca", rekao je Ristić za RSE. Ristić navodi da u fabrici u Kragujevcu radi više od 3.000 ljudi, da je u toku prijem novih, kao i da je broj proizvedenih automobila poslovna tajna. "Krizu auto-industrije u Evropi na svu sreću ne osećamo. Kod nas ide puna proizvodnja. Radimo novi model, potražnja je velika i dok god je tako problema neće biti", dodao je Ristić. Kineska vozila jaka konkurencijaProfesor Dušan Marković podseća da su osnovni razlozi pada proizvodnje u Evropskoj uniji umanjena tražnja usled globalne neizvesnosti i posledica rata u Ukrajini, kao i inflacija u evrozoni. Po podacima Evropske agencije za statistiku Eurostat, proizvodnja u EU značajno je opala u poslednjih pet godina; 2019. proizvedeno je 15,8 miliona automobila, dok je 2024. produkcija bila 12,1 milion. Kao razloge za pad od 23 odsto Eurostat navodi smanjenje potražnje, tranziciju ka električnim vozilima, probleme u lancu snabdevanja i ekonomske turbulencije. Marković dodaje da je važna činjenica i prodor proizvođača iz Azije, prvenstveno iz Kine, koji dolaze sa kvalitetnim automobilima koji su i po trideset odsto jeftiniji nego u evropski. Razloge za dobro poslovanje u Kragujevcu usred globalne krize profesor Marković vidi u kvalitetnom strateškom izboru – koji auto će se proizvoditi u Srbiji. "Imali smo sreću što je tadašnje rukovodstvo Stelantisa shvatilo da su kineski automobili zapravo mnogo jeftiniji. I onda su išli ka tome da maksimalno pojednostave i pojeftine taj auto. Tako da smo mi dobili model koji trenutno ima prođu na evropskom tržištu", rekao je Marković. Nema državne strategijeDo neke nove investicije, akvizicije ili premeštanja fabrika iz EU u Srbiju, u koju dolaze prvenstveno zbog manjih troškova proizvodnje, ostaje problem radne snage koja je izgubila radna mesta na ionako najslabije plaćenim, manuelnim poslovima u automobilskoj industriji. Za njih firme uglavnom angažuju ljude sa najnižom stručnom spremom, te su apriori malo plaćeni. Marković kaže da rešenje postoji ali da država još nije donela strategiju razvoja auto-industrije. "Moraju da se mapiraju lokacije sa auto-pogonima i da se identifikuju oblasti u kojima možemo da se održimo. Trebalo bi videti i koji segmenti bi mogli da apsorbuju gubitak radnih mesta", zaključio je Dušan Marković. Na pitanja Radija Slobodna Evropa u vezi sa ovom temom nisu odgovorili Ministarstvo privrede Srbije, Privredna komora Srbije, nemačka Draxlmaier Grupa i multinacionalna kompanija Stellantis.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić negirao je u petak navode koji ga dovode u vezu s takozvanim "vikend snajperistima" u Sarajevu tokom rata u Bosni i Hercegovini devedesetih godina. Vučić je za TV Informer naveo da nikada nije nosio snajper i najavio tužbe protiv medija koji su to objavili o njemu dodavši da će angažovati najbolje svetske advokate, prenela je Radio-televizija Srbije. Hrvatski istraživački novinar Domagoj Margetić naveo je u utorak da je tužilaštvu u Milanu, koje vodi istragu o "vikend snajperistima", prosledio informacije da je Vučić učestvovao ili pomagao u "snajper turizmu" u kojem su bogati stranci navodno plaćali srpskim snagama oko opkoljenog Sarajeva da pucaju na civile u tom gradu. Vučić je u intervjuu za TV Informer rekao da nije čuo za takav "safari". "Ali, to nije važno. Nisam imao pušku, čak i kada sam došao i pitao mogu li da budem sa vama, rekli su mi 'mali, vraćaj se, treba nam novinar, ko zna engleski'. Toliko je bez veze priča i to svi znaju, imam snimke, svedoke i tamo gde govore da je puška, tu je bio stativ od kamere, nosio sam snimatelju", rekao je Vučić. On je dodao da će angažovati najbolje svetske advokate kako bi tužio Gardijan (The Guardian), Dejli mejl (The Daily Mail) i druge medije koji su pisali o tome. Vučić je rekao da veruje da može da dobije milione u tužbama od tih medija. "Samo moram da vidim kako su oni definisali, šta su definisali, šta će mi advokati reći", rekao je predsednik Srbije. Gardijan je u svom izveštaju naveo da se "predsednik Srbije suočava s pravnom prijavom u slučaju sarajevskog 'snajper turizma'" prenoseći da je Margetić uložio prijavu tužiocima u Milanu. Britanski tabloid Dejli mejl naveo je da je "predsednik Srbije optužen za učešće u 'ljudskim safarijima'", takođe prenoseći Margetićeve navode. Vučić je i u četvrtak tokom regionalne poslovne konferencije Velike Britanije i Zapadnog Balkana, odgovarajući na pitanja novinara, odbacio optužbe o povezanosti s "vikend sanjperistima" Italijanski mediji su početkom oktobra preneli da su tužioci u Milanu pokrenuli istragu o Italijanima koji su navodno dali ogromne sume novca srpskim snagama kako bi tokom opsade Sarajeva mogli da budu "vikend snajperisti" koji ubijaju građane zabave radi. Slučaj je pokrenuo tužilac Alesandro Gobis (Alessandro Gobbis) pod optužbom za ubistvo s predumišljajem otežano okrutnošću i niskim pobudama. Optužbe su trenutno podignute protiv nepoznatih osoba, a proističu iz tužbe koju je podneo novinar i pisac Ecio Gavaceni (Ezio Gavazzeni), uz pomoć dva advokata i bivšeg sudije Gvida Salvinija (Guido). Prema svedočenjima prikupljenim širom severne Italije, ti "vikend snajperisti", uglavnom simpatizeri krajnje desnice sa strašću za oružjem, okupljali su se u Trstu, a zatim su odvedeni na brda oko Sarajeva, gde su mogli da pucaju na stanovništvo opkoljenog grada pošto bi platili snagama bosanskih Srba. Tokom gotovo četiri godine opsade Sarajeva, prema podacima udruženja žrtava i presudama međunarodnih sudova, svako deseto dijete ubijeno u gradu pogođeno je snajperskim hicem. Više od 14.000 dece je ranjeno. Usprkos tome, nijedan snajperist nije odgovarao po ličnoj odgovornosti – ni pred sudovima u BiH ni pred međunarodnim sudovima. Haški tribunal je u presudama protiv najviših zvaničnika Republike Srpske zaključio da je snajperska kampanja imala jedan cilj "terorisanje civila Sarajeva". Bivša portparolka Haškog tužilaštva Florens Artman (Florence Hartmann) rekla je za RSE kaže da je Haški tribunal bio svestan postojanja "turističkih ekspedicija smrti". "Znali smo za to, ne znam kako da to uopće nazovem. Nismo znali kako je to organizirano. Izuzetno je važno da je pokrenuta pravosudna istraga i da se mora istražiti ko su bili organizatori", kazala je za Artman.

Tri zainteresovana partnera za otkup ruskog većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Jedine su informacije koje je o pregovorima podelio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Sa kim se pregovara, za Radio Slobodna Evropa (RSE) nisu odgovorili ni NIS, ni većinski vlasnik ruska državna kompanija Gasprom njeft. I dok stručnjaci ukazuju da bi to morala biti kompanija koju odobre Sjedinjene Američke Države (SAD), koje su primenu sankcija prema NIS-u otpočele početkom oktobra, postavlja se pitanje kako će se ta prodaja realizovati, s obzirom na to da sankcije izričito zabranjuju bankarske transakcije sa kompanijama "na crnoj listi". "Postoji uvek veliki broj kombinacija kako možete da napravite nešto, dokle god vam to dopuste", kaže za RSE Milan Nedeljković, profesor Fakulteta FEFA. Pojašnjava da je jedan od mogućih načina da se dopusti direktno plaćanje ka nekoj od Gaspromovih kompanija koja nije trenutno pod sankcijama. Drugi način je preko specijalnog entiteta, odnosno kompanije. "Tu mislim da posebnu kompaniju, koja će biti osnovana u onoj jurisdikciji koja zadovoljava ono što su pravila i da se preko toga obavi ta transakcija", kaže Nedeljković. Ističe da su sankcije, pre svega, političko pitanje, i da će za svaku odluku biti potrebno odobrenje, u ovom slučaju Sjedinjenih Američkih Država. Američka administracija traži izlazak ruskog vlasništva iz NIS-a kako bi sankcije sa nacionalne naftne kompanije Srbije bile skinute. Sankcije Sjedinjenih Država usmerene su, između ostalog, na sprečavanje finansiranja rata u Ukrajini, kroz novac koji dolazi od ruskih energetskih kompanija. Zašto Srbija 'nije u igri'?Srbija, koja je vlasnik gotovo trećine Naftne industrije Srbije nije "u igri" za otkup ruskog udela iako ima pravo preče kupovine, što znači da je ruski partner u obavezi da ponudi Srbiji otkup udela pre nego što ga proda trećoj strani. Tu mogućnost još od januara kada je NIS stavljen na listu sankcija SAD, odbacuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Poslednji put to je izjavio 20. novembra. "Mi ne možemo čak ni da insistiramo na pravu preče kupovine, što kao manjinski partner imamo pravo, jer će nam Rusi reći da to nije dobrovoljna, već prinudna prodaja", rekao je Vučić. Dodao je da bi Srbija imala novca da plati ruski udeo u NIS-u, ali da su Rusi odlučili da pregovaraju sa drugima. Vlasnička struktura NIS-a više puta je menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija. Kako se situacija rešava sa kompanijom Lukoil?Pod američkim sankcijama nalazi se i ruska naftna kompanija Lukoil. Nameru da proda svoju imovinu u inostranstvu izrazila je pet dana nakon što je stavljena na listu sankcija krajem oktobra. Nove sankcije SAD trebalo je da izvrše dodatni pritisak na Rusiju u okviru napora administracije Donalda Trampa (Trump) da se okonča rat u Ukrajini. Kako mogući kupac vrlo brzo se pojavila švajcarska trgovačka kompanija Gunvor. Međutim, SAD nisu dale "zeleno svetlo" za taj posao, jer se kompanije dovodi u vezu sa Rusijom. Američke vlasti su 19. novembra izdale posebnu licencu kojom su dozvoljene "određene transakcije" u procesu pregovora o prodaji imovine Lukoila u inostranstvu. Kako se navodi u tekstu posebne licence, onog trenutka kada do prodaje zaista i dođe, za to će biti potrebna posebna licenca. Prema dokumentu objavljenom na sajtu Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC) američkog Ministarstva finansija, SAD će proceniti svaku predloženu prodaju imovine Lukoila u inostranstvu na osnovu faktora koji "podržavaju ciljeve nacionalne bezbednosti i spoljne politike SAD". Ti faktori uključuju to da li se sa transakcijom potpuno prekida veza sa kompanijom Lukoil, da li se blokiraju sredstva koja se duguju Lukoilu dok se sankcije ne ukinu i da li transakcija dovodi do toga da Lukoil od nje ostvaruje prihod. "Navedeni cilj je da se izbegne usmeravanje sredstava na račune u vlasništvu Lukoila ili Gasprom njefta", pojasnio je za RSE u kratkom odgovoru Ben Kahil (Cahill) iz Centra za analizu energetskih i ekoloških sistema na Univerzitetu Teksas u Ostinu. Lukoil je u Evropi, između ostalog, prisutan u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj, a na Zapadnom Balkanu benzinske stanice ima u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. Na tržištu naftnih derivata u Srbiji na kojem je prisutan od 2003. godine, Lukoil zauzima nešto više od sedam odsto. Upozorenje stiglo i Narodnoj banci SrbijeU međuvremenu, upozorenje iz Vašingtona o mogućim sankcijama zbog NIS-a stiglo je i na adresu Narodne banke Srbije. "Dobili smo upozorenje kao entitet koji sarađuje sa poslovnim entitetom koji je pod sankcijama. To za nas jeste ozbiljno upozorenje", rekla je guvernerka Jorgovanka Tabaković na predstavljanju izveštaja o inflaciji 19. novembra. Dodala je da centralna banka Srbije nije dobila preciznije objašnjenje šta bi te sekundarne sankcije tačno značile. Američki Stejt department nije potvrdio ni demantovao ove informacije. U kratkom odgovoru na upit RSE naveli su da "generalno, ne komentarišu sankcije unapred". Iz domaće proizvodnje Srbija podmiruje tek petinu potrebne količine nafte, pokazuju podaci Agencije za energetiku Srbije, dok se ostatak uvozi. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa. Država je 2008. udeo od 51 odsto u toj kompaniji prodala ruskoj državnoj kompaniji Gasprom njeftu po ceni od 400 miliona evra, direktnom pogodbom, bez tendera. Srbija više od četvrt veka zavisi od ruskih energenata, a saradnju sa tom državom je nastavila i nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Zavisnost od ruskih energenata bio je jedan od ključnih argumenata vlasti u Beogradu za to što se Srbija nije uskladila sa sankcijama Evropske unije i SAD protiv Rusije.

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je policiji hitno preduzimanje radnji u cilju utvrđivanja identiteta napadača na ekipu televizije N1 koji se dogodio kod šatorskog naselja "Ćacilenda", rečeno je Tanjugu u tom tužilaštvu. "Dežurni javni tužilac i kontakt tačka zadužena za bezbednost novinara Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu obavešteni su o događaju, nakon čega je policijskim službenicima naloženo hitno preduzimanje radnji u cilju utvrđivanja identiteta učinioca, kao i prikupljanje potrebnih dokaza", saopšteno je iz Tužilaštva. Televizija N1 je objavila da je jedan muškarac koji je izašao iz ograđenog Ćacilenda, napao ekipu koja je snimala prostor nedaleko od Skupštine i improvizovanog šatorskog naselja koje se tu nalazi. Istaknuto je da je muškarac prišao novinarki i snimatelju a ubrzo nakon toga uzeo je kameru i više puta je bacio na beton. Ko je napadač?Programski direktor N1 Igor Božić izjavio je nakon incidenta da "postoje indicije" da je u pitanju osoba koja je osuđena na petnaest godina zatvora zbog ubistva. Podaci koje je Božić naveo i izveštaji televizije N1 sugerišu da je reč je o Vladanu Sretenoviću koga je Radio Slobodna Evropa (RSE) 2. novembra identifikovao kao jednog od redara na ulazu u "Ćacilend". Sa još nekoliko muškaraca Sretenović je obezbeđivao ulaz kamp provladinih pristalica, kada je u blizini tog mesta, Dijana Hrka, majka jednog od nastradalih u padu nadstrešnice u Novom Sadu, započela štrajk glađu. Te večeri dogodio se niz incidenata između pristalica i protivnika vlasti a neposredno pre toga ekipa RSE je snimila Sretenovića kako sa još nekoliko muškaraca kontroliše ulaz u kamp iz ulice Kralja Milana. Online alati za pretragu i prepoznavanje lica koje su koristili novinari RSE, pokazuju da se Sretenović nalazi i na snimcima napada na ekipu televiziju N1, u četvrtak 20. novembra. Na pitanje RSE da li je Sretenović priveden i saslušan, iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), do objavljivanja teskta, odgovor nismo dobili. Šta je poznato o Sretenoviću?Sretenović je ranije osuđivan za najteže krivično delo. Naime, u zatvoru je proveo petnest godina godina zbog ubistva koje je počinio 1997. godine. U izjavi za televiziju Happy 2021. godine svedočio da je ubio čoveka zbog novčanog duga i psovke. Teško krivično delo je ponovio 2016. godine, kada je prebio jednu osobu u Arilju na zapadu Srbije. Za to delo pravosnažno je 2023. godine osuđen na kaznu zatvora u trajanju od godinu dana i šest meseci. Nakon izricanja kazne pobegao je u Hrvatsku a uhapšen je i po poternici isporučen Srbiji krajem prošle godine, pokazuju podaci koje je RSE dobio od zagrebačkog suda. Na osnovu odgovora srpske Uprave za sprovođenje zatvorskih sankcija, koja je za RSE navela da je Sretenović odslužio kaznu, nije jasno kada je ponovo ozašao iz zatvora, da li mu je i na osnovu čega kazna umanjena. Sretenović nije jedino osuđivano lice koje boravi među pristalicama režima u improvizovanom šatorskom naselju ispred Skupštine Srbije. Bivši pripadnici paravojnih formacija, članovi ultradesničarskih grupa, osobe sa kriminalnim dosijeima, pa i osuđivane ubice, proteklih nedelja i meseci prisutni su na skupovima vlasti u Srbiji. Prisustvo nekih od njih više puta je registrovano u "Ćacilendu", naselju izniklom u centru Beograda, na prostoru između Predsedništva i Skupštine Srbije, u martu 2025. godine. Začeli su ga studenti iz grupe onih "koji žele da uče" i koji su se protivili blokadama fakulteta započetim sa zahtevom za rasvetljavanje odgovornosti za smrt 16 ljudi u obrušavanju nadstrešice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Vremenom naselje je prošireno, a umesto studenata, njime dominiraju podržavaoci vladajućih snaga u Srbiji.

Više od 23.000 ljudi u Srbiji kao tehnološki višak, čeka priliku za novim poslom. Brojni strani investitori odlaze sa srpskog tržišta ili smanjuju obim proizvodnje. Talas otpuštanja naročito je intenziviran tokom 2025. godine kada su neretko hiljade ljudi, preko noći, ostajale bez posla. Iz Nacionalne službe za zapošljavanje za Radio Slobodna Evropa kažu da preduzimaju mere i traže "alternativne opcije" za sve koji su ostali bez posla. Predstavnici vlasti uveravaju da će se za većinu otpuštenih naći rešenje, te da je već bilo posredovanja kako bi se oni zaposlili u drugim fabrikama. Sindikati smatraju da – sve i da država nekima obezbedi posao – problem neće biti rešen. Reč je, kažu, o populističkom potezu nakon kojeg će ostati nerešen problem prava i alternative za radnike u ovakvim situacijama. Većina kompanija koje stavljaju katanac na svoje pogone, dolazila je u Srbiju uz povoljne državne subvencije. Vrednosti se mere u desetinama miliona evra, poreske olakšice i druge beneficije. Šta kažu nadležne institucije?Na pitanje koliko je ljudi, nakon zatvaranja proizvodnih pogona stranih investitora, ostalo bez posla tokom ove godine, iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) za RSE kažu da je do 31. oktobra ove godine bilo 23.021 nezaposlenih u kategoriji "viškova". Inače, prema javno dostupnim podacima NSZ, u Srbiji je nezaposleno blizu 360.000 ljudi. Broj oglašenih novih pozicija putem ove institucije je skoro hiljadu puta manji. U slučajevima masovnih zatvaranja radnih mesta, uloga NSZ je, između ostalog, da posreduje i pomaže u potrazi za novim poslom. Radnici danske kompanije Kentaur, koja je svoj pogon u Vranju zatvorila krajem oktobra, proteklih dana dobili su od Nacionalne službe za zapošljavanje spisak slobodnih radnih mesta u tom gradu. "Ja sam se prijavio za Yumco (tekstilna fabrika) i sada čekam", rekao je jedan od 250 radnika Kentaura koji su ostali bez posla a koji je molio da bude potpisan samo inicijalima G.S. Za RSE je govorio i ranije – ubrzo nakon što je saznao da ostaje bez posla. Dve nedelje kasnije, upitan da li on i njegove doskorašnje kolege imaju podršku države u potrazi za novim radnim mestom, kaže da su u kontaktu za NSZ. Dodaje da su "tek pre dan-dva dobili otkazne ugovore". "Sve je sad i zvanično gotovo. Primićemo još samo naknade za sedam dana plaćenog odsustva i to je to. Otpremnine nemamo". U talasu zatvaranja stranih fabrika ove godine, najviše radnih mesta je ugašeno na jugu Srbije, gde je nezaposlenost inače najveća. U većini je reč o kompanijama koje proizvode komponente u automobilskoj industriji kao i o fabrikama tekstila. Šta država čini da pomogne?Početkom novembra, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, komentarišući odlazak stranih kompanija, je rekao "da se na to računalo" i da one odlaze tamo gde su minimalne plate niže. Vučić je dodao i da se razgovara o tome da neke druge kompanije preuzmu veći deo otpuštenih ljudi. Iz Nacionalne službe za zapošljavanje kažu da intenzivno rade na podršci radnicima koji su ostali bez posla. Ta podrška, kako navode, podrazumeva i pomoć u prekvalifikaciji za ona radna mesta za kojima postoji veća potražnja usled deficita znanja i veština. Takođe se nude i psihološke radionice kako bi se lakše savladao stres usled gubitka posla. Iz Ministarstva privrede i Vlade Srbije, za Radio slobodna Evropa (RSE) nisu odgovorili za koliko je otpuštenih u ovoj godini država pronašla nove poslove. Na to pitanje nisu odgovorili ni iz Nacionalne službe za zapošljavanje. "Nacionalna služba nastoji pre svega da deluje preventivno", navode. Kada dobiju program rešavanja viška zaposlenih, kažu da najpre kontaktiraju radnike, utvrđuju koje kvalifikacije imaju i na kojim su poslovima radili. "Zatim se kontaktiraju poslodavci srodnih delatnosti i utvrđuje da li oni imaju potencijal da prihvate određeni broj radnika", kažu u NSZ . Šta još saopštavaju predstavnici vlasti?Za razliku od nadležnih institucija koje oprezno saopštavaju podatke, više o broju zbrinutih govorili su poslanici vladajuće stranke u plenumu Skupštine Srbije. Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) rekao je na sednici, 6. novembra, da je za radnike "Leonija" iz Malošišta kraj Niša pronađeno više od 1.200 radnih mesta. Dodao je da se i za radnike zrenjaninskog "Dreksmajera" pronalaze radna mesta, uglavnom u kineskom "Linglongu", ne navodeći u kom obimu. Od zvaničnih institucija nema potvrde ovih informacija ali se oko jednog koje je Jovanov izneo, ne slažu sa onim što je radnik fabrike Kentaur rekao za RSE. Naime šef poslaničke grupe SNS izjavio je da su za otpuštene u toj fabrici iz Vranja pronađena radna mesta. Rekao je to nepunih nedelju dana kako je ova danska kompanija za proizvodnju radne odeće objavila da je u likvidaciji. Na koji način se otpuštaju radnici?Sindikalni predstavnici najave predstavnika vlasti o zbrinjavanju otpuštenih smatraju populističkim potezom. U trenutku kada su ljudi zabrinuti cilj je, kažu, "smirivanje situacije". Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković smatra da takav način zapošljavanja i premeštanja radnika, nema ekonomsku logiku. "Vi onda nekom drugom privrednom subjektu namećete neke rashode, dodatne troškove", objašnjava on. Takođe, Vuković skreće pažnju na često sporne načine na koje radnici saznaju da gube posao. "Najčešće, mejlom dobiju neko obaveštenje ili u najgorem slučaju dođu na posao a onda zateknu katanac na kapijama i obaveštenje da fabrika više ne radi", kaže Duško Vuković. Dodaje da se retko događa da menadžer neke kompanije unapred kontaktira zaposlene i sindikalne predstavnike. Samim tim, objašnjava, radnici i sindikati nemaju dovoljno vremena da razmotre prava otpuštenih i obaveze poslodavaca. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije smatra da je za takav odnos odgovorna "politička i poslodavačka elita". "Jer, zapravo, njima nije interes radnik, njima je interes profit", zaključuje. Šta bi bio adekvatan odgovor države na otpuštanja?Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da bi država, kada dođe do zatvaranja fabrika i masovnih otpuštanja, trebalo radnicima da ponudi programe finansijske pomoći. "Dakle, država ne može da ostavi ljude na ulici samo zato što su ostali bez posla. Tako radi tržište, ali država služi da štiti ljude od takvih okolnosti", rekla je. Dodaje da je to uobičajena praksa u svetu. Međutim, dodaje da je za Srbiju problem taj što nije u poziciji da pruži takvu vrstu zaštite otpuštenim građanima. "Za sve do sada što su radili zadužili su se i to bi bilo još jedno zaduženje. A to bi već bilo opasno". Popović smatra da politika premeštanja radnika u druge fabrike nije dugoročno održiva. "Ne znam da li će i gde da premeštaju ljude, ali pitanje je i da li će oni na to da pristaju. Problem je i što će takvih radnih mesta biti sve manje", ukazuje. Prethodnih godina, u slučajevima kada su Srbiju napustile južnokorejska fabrika "Shinwon" i italijanska kompanija "Geox" 2021, deo otpuštenih radnika preraspoređen je u druge fabrike. Između ostalih, u fabrike Jura i Leoni. No, ove godine upravo te kompanije i same otpuštaju. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Duško Vuković kaže u razgovoru za RSE da država godinama odbija predloge sindikata o trajnom rešavanju problema kod otpuštanja ljudi koji rade u stranim kompanijama. Objašnjava da sindikati već duže vreme insistiraju na formiranju garantnog fonda u koji bi strane kompanije uplaćivale deo novca dok posluju u Srbiji. "Baš iz razloga što bi, kada odu, tim novcem radnici mogli da se namire jedan period dok ne nađu novi posao", objašnjava. 'Pokretne fabrike subvencija'Država "reprodukuje lovce na subvencije", smatra Duško Vuković. Objašnjava da strane kompanije menjaju države jer svoj interes ostvaruju tokom onih godina dok traju subvencije. Čim taj period prođe, dodaje, napuštaju Srbiju. "Oni ostvare profit u jednom trenutku i kada više nisu pod subvencijama, napuštaju to tržište i sele se iz zemlje u zemlju. Mi ih zapravo nazivamo pokretne fabrike subvencija", kaže Vuković. Smatra da je u svemu "glavni krivac država koja, kao i mnoge druge države u današnjem neoliberalnom konceptu" privlače strane kompanije budžetskim novcem. Na primer, kompanija "Leoni" u čijoj će srpskoj fabrici ostati bez posla blizu 2000 ljudi, sada širi svoje poslovanje na Maroko. Sličnih primera ima i sa drugim kompanijama. Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu takođe smatra da je subvencionisanje fabrika pogrešna taktika. "Strane direktne investicije služe da podignu produktivnost u zemlji, da se dovedu najsavremenije firme, bez subvencija ili uz neke privremene, da bi vam najbolji došli. Kada takva firma dođe onda se iza nje stvaraju niže firme koje će joj pomagati u raznim segmentima", kaže. "Tako su uradile mnoge zemlje istočne Evrope koje su sada i članice Evropske unije i koje su tri puta bolje od nas, a nekada su bile iza nas", dodaje Popović. Zaključuje da će ubuduće država morati da promeni taktiku i da će "morati mnogo ozbiljnije da se radi da bi ljudi došli do zarada". Kako je u drugim državama Evrope?Gotovo sve zemlje koriste neki vid podsticaja za privlačenje stranih investicija bilo da je reč o poreskim olakšicama, subvencijama i grantovima ili pak kroz ubrzane procedure za dobijanje dozvola za rad. Prema istraživanju britanske multinacionalne organizacije EY (Ernest & Young), objavljenim 2025 godine, 37 odsto kompanija je odložilo ili smanjilo investicije u Evropi zbog složenih propisa i visokih troškova. I izveštaji Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokazuju da kratkoročni podsticaji za investitore, ne garantuju dugoročno zadržavanje na određenom tržištu. Kada je reč o poređenju sa evropskim državama, Srbija nije izolovana ni u problemima tržišta rada. Međutim, gledajući statistiku, stopa zaposlenosti od 51,5 odsto je znatno niža od proseka u Evropskoj uniji koja je 76,2 odsto.

Ruski vlasnici pregovaraju o prodaji svog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). U pregovorima su, prema saznanjima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, tri partnera. Ali nijedna strana još ne otkriva o kome je reč. NIS je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Snimatelj: Dragan Kostić, montaža: Ana Toader

Muškarac je napao ekipu Televizije N1 koja je snimala prostor nedaleko od Skupštine Srbije i šatorskog naselja u kom se nalaze pristalice vlasti, saopštio je 20. novembra taj regionalni medij. "Prišao je našoj ekipi i tražio da ne snimaju. Nakon toga uzeo je kameru i više puta je bacio na asfalt", objavila je Televizija N1. Ta televizija saopštila je da pripadnici policije koji su stajali u blizini nisu reagovali na incident, već da su prišli tek na poziv novinarke N1. Dodaje se da je napadač pobegao sa lica mesta. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) za sada se nije oglasilo o ovom napadu. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) saopštila je da u pitanju 17. incident na prostoru šatorskog naselja i kod Skupštine Srbije prema novinarima u poslednjih godinu dana. „Ni u jednom slučaju počinioci nisu sankcionisani”, saopštio je ANEM 20. novembra. Televizija N1 zatražila je da nadležni organi hitno i bez odlaganja identifikuju i sankcionišu napadača na njenu ekipu u Beogradu i da se istovremeno utvrdi odgovornost službenika policije koji, kako navodi taj medij, i pored prisustva na licu mesta nisu reagovali u trenutku incidenta. Evropska federacija novinara (EFJ) najoštrije je osudila napad na ekipu TV N1. „Osuđujemo nepostupanje policije koja je bila na licu mesta ali nije reagovala. Pozivamo na hitnu istragu kako bi se počinilac identifikovao i sankcionisao", saopšteno je iz EFJ. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) najoštrije je osudila napad na ekipu TV N1 zatražila da se počinilac hitno identifikuje i sankcioniše. "Apelujemo i na Ministarstvo unutrašnjih poslova da utvrdi ko sve od pripadnika policije koji su bili na licu mesta nije reagovao i da ih adekvatno sankcioniše”, saopštio je ANEM. Mreža za zaštitu novinara Safe Journalists najoštrije je osudila napad na ekipu N1. "Zahtevamo od nadležnih institucija da urade uviđaj, sprovedu postupak i kazne počinioca", navodi se u saopštenju. Ta mreža navela je da će o napadu informisati relevantne nacionalne i međunarodne strane. "Svaki napad na novinare i novinarke je napad na demokratiju, javni interes i osnovna ljudska prava", objavila je mreža Safe Journalists. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je da je od početka godine zabeležen rekordan broj fizičkih napada na novinare i navelo da u Srbiji ne postoji sistemska zaštita novinara. „Napadi ostaju nekažnjeni, istrage traju godinama. Poruka koja se time šalje je da je nasilje prema novinarima dozvoljeno”, saopštio je NUNS. Dodaje se da dodatno zabrinjava činjenica da se pripadnici policije često nalaze na mestu događaja i ne reaguju, kao i da izostanak sankcija produbljuje problem nekažnjivosti i nesigurnosti uslova u kojima rade novinari. „Ovakav odnos prema novinarima posledica je targetiranja istih od strane političara, pre svega vladajuće koalicije. Podsećamo da je ministar informisanja Boris Bratina pre par dana optužio novinare N1 i Nove S da su, kako je rekao, krivi za mnogo toga i rekao da ne treba da postoje u etru na teritoriji ove države”, saopštio je NUNS. Demokratska stranka (DS) zatražila je od nadležnih da hitno identifikuju i procesuiraju napadača na novinarsku ekipu N1 i ukazala da policija nije odmah reagovala i zaštitila novinare. „Demokratska stranka odlučno insistrira da tužilaštvo donese odluku da se ukloni ovo stecište kriminala u javnosti poznato kao Ćacilend“, stoji u saopštenju Demokratske stranke. Beogradski odbor stranke Srbija centar (SRCE) zatražio je od Sekretarijata Beograda za saobraćaj i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) da po hitnom postupku nalože uklanjanje šatora i ograda na Trgu Nikole Pašića i u Pionirskom parku, poznatim kao „Ćacilend“. „Tužilaštvo mora hitno da pokrene postupak protiv osobe za koju se tvrdi da je prijavila skup u Pionirskom parku, kao i da pokrene postupak protiv nadležnog lica u MUP-u koje taj višemesečni skup dozvoljava“, saopštila je partija SRCE. Iz i u blizini šatorskog naselja proteklih desetak meseci dogodilo se, po podacima domaćih novinarskih udruženja, dvadesetak ozbiljnih napada na predstavnike medija. U njemu se od 12. marta okupljaju pristalice predsednika Srbije Aleksandra Vučića i vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) na čijem čelu je aktuelni šef države bio do polovine 2023. To neformalno šatorsko naselje postavljeno je tri dana uoči velikog studentskog protesta u Beogradu koji je održan 15. marta na Trgu Slavija. Studenti u blokadi nazvali su ga "Ćacilend". Prvobitno se nalazilo u Pionirskom parku, ispred Predsedništva Srbije u kom je radno mesto šefa države Aleksandra Vučića. Ovaj parkovski prostor od tada je nedostupan za javnu upotrebu, ograđen je metalnom ogradom i neprestano ga čuva policija. To neformalno šatorsko naselje u međuvremenu je proširivano više puta i zauzelo je i ulicu Trg Nikole Pašića ispred Skupštine Srbije. Danas se prostire od Ulice Kralja Milana do donje ivice Skupštine kod Kosovske ulice. Od 12. avgusta to šatorsko naselje ograđeno je betonskim preprekama koje je postavilo državno preduzeće za puteve uz asistenciju policije i beogradske komunalne službe Beli. Saobraćaj u tom delu grada blokiran je od postavljanja Ćacilenda. Građanima koji nisu pristalice SNS-a zabranjen je ulaz u ovo šatorsko naselje. Na ulazima u šatorsko naselje pristalica vlasti postavljene su "portirnice" na kojima se, kako je objavio jedan opozicioni poslanik, legitimišu oni koji tuda prolaze na posao u Skupštinu Srbije. Uklanjanje "Ćacilenda" jedan je od zahteva studenata koji u Srbiji više od godinu dana vode masovne građanske proteste sa kojih se traži krivična odgovornost funkcionera vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice glavne železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ruski vlasnici pregovaraju o prodaji svog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) sa tri partnera. Američke sankcije NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra u pokušaju američke administracije da onemogući Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Vučić je naveo da će ovih dana razgovarati sa predstavnicima američke administracije kako bi se izdejstvovala licenca za nastavak rada NIS-a i rafinerije u Pančevu dok se prodaja naftne kompanije ne okonča. Odbacio je navode da će pare za kupovinu NIS-a dati Srbija a da vlasnik bude neko drugi. "Mi ne možemo čak ni da insistiramo na pravu preče kupovine, što kao manjinski partner imamo pravo, jer će nam Rusi reći da to nije dobrovoljna, već prinudna prodaja", rekao je Vučić. Dodao je da bi Srbija imala novca da plati ruski udeo u NIS-u, ali da su Rusi odlučili da pregovaraju sa drugima. NIS je 18. novembra tražio od Sjedinjenih Država posebnu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. U međuvremenu, vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija, dok Srbija ima 29,87 posto udela. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa. Srbija je jedina zemlja u Evropi, uz Belorusiju, koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu.

Novi pritisak na Moskvu, ali i države koje posluju sa Rusijom, najavio je predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp (Trump). On je 16. novembra izjavio da republikanci rade na novom zakonu. "Kao što znate, ja sam to predložio, tako da će bilo koja država koja posluje sa Rusijom biti ozbiljno sankcionisana", rekao je Tramp, ne precizirajući koje će konkretno države biti obuhvaćene, osim da bi Iran mogao biti dodat na listu. Iz američkog Stejt departmenta do zaključenja teksta nisu zanično odgovorili da li bi i Srbija bila obuhvaćena novim sankcijama. Srbija se već suočava sa posledicama američkih sankcija prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) usled većinskog ruskog vlasništva. "Očito da su SAD pod vođstvom Trampa preuzele tu lidersku poziciju u uređivanju energetskih odnosa u svetu i preko toga uticaj na Rusiju da se privoli da sedne za pregovarački sto", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) bivši diplomata Srećko Đukić. To, prema njegovim rečima, Srbiju stavlja pred "vrlo ozbiljne izazove". "Tramp je tek počeo, ali neće odustati od tih svojih namera, a Srbija tu zaista nema manevarski prostor ni prema Rusiji, ni prema SAD, ona prosto mora čekati ishod tog, da tako kažem, dvoboja Vašingtona i Moskve", kaže Đukić. Na pitanje imaju li informacije o tome da li će Srbija biti obuhvaćena novim američkim sankcijama zbog poslovanja sa Rusijom i šta bi to moglo značiti za srpsku privredu nisu do zaključenja teksta odgovorili ni u Vladi Srbije, kao ni u ministarstvima zaduženim za finansije, privredu i trgovinu. Problematičan izvoz iz Srbije za RusijuKako se Srbija nije usaglasila ni sa jednim dosadašnjim paketom sankcija koje su Evropska unija, SAD i Velika Britanija uvele Rusiji nakon invazije na Ukrajinu, protok robe prema ovoj zemlji je nastavljen. Među proizvodima koji se već duži niz godina izvoze u Rusiju kao što su jabuke, gume za automobile, lekovi i papir, prema istraživanju RSE od početka rata našla se takozvana roba specijalne namene. Na osnovu podataka iz komercijalnih baza o međunarodnoj trgovini Sinoimex i ImprotGenius, RSE je analizirao više od 14.000 pošiljki koje su u Rusiju stigle od početka invazije do sredine 2023. godine. Ove baze pokazuju da su proizvodi u vrednosti od najmanje 71,1 milion dolara isporučeni preko srpskih kompanija, iako se radi o robi koja je stavljena na listu visoko rizičnih proizvoda i nalaze se na sankcijama koje su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države uvele Rusiji. U nekim slučajevima radilo se o robi najvećih američkih proizvođača mikroelektronskih kompjuterskih delova kao što su "INTEL" ili "AMD". Pojedine firme iz Srbije radili su kao izvoznici delova za avioindustriju Rusiji. Reč je o robi koja je od početka agresije na Ukrajinu pod strogim sankcijama. Podaci RSE ukazuju i da je deo robe proizvedene na Zapadu, preko papira srpskih firmi reeksportovan u Rusiju iz država istočne Azije. Sa druge strane, u Rusiji, primaoci robe su bile firme koje je su i na sankcijama, čak i na listi američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) zbog učešća u lancu snabdevanja ruske vojne industrije. Kroz šemu zaobilaženja sankcija pojedine firme u Srbiji prema istraživanju RSE zaradile su milione evra. Tri kompanije "Kominveks", "Soha Info" i "Goodforwarding" nisu do 2022. bile poznate javnosti, menjale su delatnosti ili tek osnivane zbog poslova sa Rusijom. Sedišta firmi koja se nalaze u stanovima ili porodičnim kućama, mali broj zaposlenih i astronomsko uvećanje dobiti nisu bili sumnjivi državnim organima Srbije. Dve kompanije "Sprocure" i "Avio chem" radile su izvoz avionskih delova koji je nakon početka rata postao veoma deficitaran u Rusiji zbog strogih sancija koje su uvele EU I SAD. Tako su za nekoliko ruskih avio kompanija i dalje bili dostupni delovi za avione američkog proizvođača Boing. Nakon objavljivanja istraživanja RSE, prvo je na listu sankcija stavljena kompanija "Avio Chem", 6. decembra 2023. godine, nakon što je Velika Britanija objavila listu od 46 kompanija koje sankcioniše zbog saradnje sa Rusijom. Dva meseca kasnije Američki OFAC (Kancelarija za kontrolu strane imovine) objavio je novu i najobimniju listu sankcija od početka ruske invazije na Ukrajinu. Na novoj američkoj listi sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu našlo se skoro 300 firmi i pojedinaca. Na listu su stavljene firme "Kominvex", "Soha Info" i "Goodforwarding". Srpske kompanije našle su se u posebnoj grupi koja je sankcionisana, kako se navodi, zbog toga što u svom poslovanju "omogućavaju, orkestriraju, angažuju se i na drugi način podržavaju transfer kritične tehnologije i opreme u rusku vojno-industrijsku bazu". Od svih firmi čije je poslovanje istraživao RSE poslednja na listu sankcija je stavljena kompanija Sprocure. U maju ove godine Sprocure se našla u 17. paketu sankcija Evropske unije Rusiji. Prema istraživanju RSE za godinu i po dana transportovala je u Rusiju 170 pošiljki, a vrednost tih pošiljki od sredine 2022. do kraja 2023. godine prešla 9,7 miliona dolara. Inače vlasnici kompanija odbijali su razgovor sa RSE, samo je vlasnik kompanije "Soha info" Dragan Dragaš iz Banovaca, malog grada u Vojvodini, kratko rekao da ne bi da govori o svojim poslovima sa ruskim firmama, jer "ne želi da mu neko provali šemu". Prema najnovijim finansijkim izveštajima, zvanično dostupnom na agenciji za privredne registre, od ovih pet firmi sve su nakon uvođenja sankcija doživele pad prihoda od prodaje robe. Najveća među njima "Kominveks" koja je u 2022. izvezla robu u vrednosti od 127 miliona evra, 2024. Imala je prihod od samo 9.000 evra. Dokle se stiglo sa politikom "četiri stuba"?Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) i predsednik Srbije Aleksandar Vučić od dolaska na vlast 2012. nastavila je spoljnu politiku koju su ranije zacrtale demokrate - po principu četiri stuba, odnosno kroz saradnju sa EU, SAD, Kinom i Rusijom. Sa mogućim dodatnim sankcijama SAD, Srbija će, prema rečima bivšeg diplomate Srećka Đukića, "početi da žanje plodove" te politike. "To su plodovi koji se ubiraju još od prodaje NIS-a (2008. godine) kada je počela da se formira ta srpska spoljna politika na četiri stuba", kaže Đukić. Na Rusiju se Srbija oslanjala na političkom planu po pitanju Kosova, čiju nezavisnost vlasti u Beogradu ne priznaju, istovremeno pojačavajući zavisnost zemlje od ruskih energenata. "Srbija je postala zarobljenik Rusije i ruske politike i, na kraju ruskih interesa i zbog toga ona ne uvodi sankcije Rusiji iako je EU to svakodnevno tražila i molila", ukazuje Đukić. Sada vlasti u Beogradu, prema njegovim rečima, manevarski prostor nemaju ni u odnosima sa Vašingtonom, ni sa Moskvom. "Pitanje je da li će se Srbija uopšte uključiti u proces pregovaranja i ako će se uključiti, kada će se uključiti, strahujem da će to biti na kraju priče, imajući u vidu interese velikih sila", kaže Đukić. On odbacuje mogućnost da se Srbija "provuče" kao Mađarska, koja je, nakon sastanka mađarskog premijera Viktora Orbana sa američkim predsednikom Donaldom Trampom početkom meseca, izuzeta od sankcija na ruske energente. "Pozicija Mađarske sa Orbanom je sasvim nešto drugo u odnosu na poziciju Srbije sa Vučićem. Orban je sa Mađarskom i u EU i u NATO-u, dakle on je saveznik SAD, kod Vučića i Srbije ni jedno ni drugo nije slučaj", zaključuje Đukić. Vlasti Srbije istrajavaju u svojoj odluci da Rusiji ne uvode sankcije pozivajući se na "tradicionalno prijateljstvo", podršku u protivljenju nezavisnosti Kosova, zavisnošću u snabdevanju gasom, ali i koristići argumente o iskustvu Srbije sa sankcijama. Od energetske sigurnosti do energetske krizeRusija je proteklih decenija prešla put od izvora energetske sigurnosti do faktora energetske krize za Srbiju. Sa američkim sankcijama prema NIS-u, u kojem i pored više promena vlasničke strukture, ruske kompanija i dalje drže većinski udeo, obustavljen je uvoz sirove nafte. Projekcije zvaničnika su da će rafinerija u Pančevu nafte imati do 25. novembra. Ruski vlasnici spremni su da prodaju svoj većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije, saopštila je srpska ministarka energetike Dubravka Đedović 19. novembra. Ali ruska i srpska strana za sada ne otkrivaju ko bi mogli biti potencijalni kupci. Istovremeno, ostaje problem snabdevanja gasom. Desetogodišnji ugovor Srbije sa Rusijom o snabdevanju gasom istekao je u maju. Novi ugovor za sada nije potpisan. Ministri energetike Evropske unije usvojili su na sastanku u Luksemburgu odluku o prekidu uvoza ruskog gasa nakon 2027. godine. Nemogućnost dopremanja ruskog gasa u Srbiju Turskim tokom preko Bugarske, Srbiju bi stavilo, prema rečima zvaničnika u "veoma tešku i gotovo bezizlaznu" situaciju.

Učenici Pete beogradske gimnazije saopštili su 19. novembra da su izglasali povratak na nastavu. Oni su na društvenoj mreži Instagram naveli da im je obećano da će konkurs za novog direktora jedne od najprestižnijih škola u Beogradu biti raspisan kada blokada bude završena. Učenici Pete beogradske gimnazije blokirali su nastavu u toj srednjoj školi od 13. oktobra, tražeći smenu vršiteljke dužnosti direktorke Danke Nešović, izbor novog direktora, kao i vraćanje na posao profesora kojima nisu produženi ugovori na početku školske godine. Nešović je na tu funkciju postavljena u februaru 2025. godine, u jeku antivladinih protesta i blokada fakulteta i škola nakon pada nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu. Blokadama su se tada priključili i učenici Pete beogradske. U mesecima nakon što je Danka Nešović postavljena na čelo škole, jedan broj nastavnika je morao da napusti Petu beogradsku gimnaziju, jer im nije produžen ugovor na određeno vreme, a neki su suspendovani uz disciplinski postupak. Zbog toga su ispred škole organizovani su protesti učenika, roditelja i profesora Pete gimnazije. Danka Nešović je u ranije za Radio Slobodna Evropa rekla da je blokada nastave nedopustiva, te da ne mogu nastavnici, roditelji i učenici da odlučuju ko će voditi školu. Zbog velikog broja pritužbi koji je stigao na rad v. d. direktorke Zaštitnik građana pokrenuo je postupak ocene zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva prosvete.

Pred Višim sudom u Beogradu 19. novembra je nastavljeno suđenje Krunoslavu Fehiru, bivšem pripadniku jedinice Branimira Glavaša i ključnom svedoku u postupku koji se pred hrvatskim pravosuđem vodi protiv Glavaša za ratne zločine u Osijeku 1991. godine. Tužilaštvo za ratne zločine je prethodno prošle sedmice izmenilo optužnicu protiv Fehira, koga sada tereti za pripadništvo oružanoj formaciji "Branimirova osječka bojna" (BOB), koja je protivpravno lišavala slobode, zastrašivala, ubijala i zlostavljala civile srpske nacionalnosti. U prvobitnoj optužnici tužilaštvo je fokus stavilo na ubistvo srpskog civila Čedomira Vučkovića u slučaju poznatom kao "Garaža", ali je na prethodnom ročištu 12. novembra odbrana dostavila spise od pravosudnih organa Hrvatske koji pokazuju da je protiv Krunoslava Fehira u Hrvatskoj vođen i obustavljen postupak za isto krivično delo. Ta optužnica je izmenjena, s obzirom da se osobi ne može dva puta suditi za isto krivično delo. Za šta je optužen?U izmenjenoj optužnici tužilaštvo navodi da je Fehir kao član BOB-a, koja je brojala oko 60 pripadnika, kršio pravila međunarodnog prava Ženevske konvencije o zaštiti građanskih osoba za vreme rata. Tu grupu je, prema optužnici, organizovao Branimir Glavaš – jedan od osnivača Hrvatske demokratske zajednice – "radi počinjenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva na području Osijeka". Među onima koji su bili žrtve delovanja "Branimirove osječke bojne", prema navodima tužilaštva, bili su Čedomir Vučković i Đorđe Petković, civili srpske nacionalnosti, koji su prethodno protivpravno lišeni slobode, te su zatim bili mučeni i do smrti zlostavljani. Šta je rekao Fehir?Krunoslav Fehir je na suđenju u sredu odbacio optužbe koje mu se stavljaju na teret. On je rekao da ga je otac Josip Fehir u junu 1991. godine mimo njegove volje odveo u Osnovnu školu "Ivan Goran Kovačić" u Osijeku, gde je kao 16-godišnji mladić postao deo Glavaševe grupe. "Ja sam u to vreme bio drugi razred srednje škole. Moj razred je nastavio školovanje u Mađarskoj. To je bila i moja želja, ali moj otac Josip Fehir me je odveo u BOB. Ja sam tamo prisilno doveden", rekao je Fehir. On je kazao da je član BOB bio do kraja avgusta 1992. godine. "Bio sam zadužen za logističku podršku i zaštitu štićenih objekata. Kada sam došao, struktura zapovednog lanca je već bila formirana", rekao je Fehir. On je rekao da su u to vreme sve strukture u Osijeku su bile pod Glavaševom kontrolom, te da je to došlo do izražaja naročito nakon ubistva načelnika osječke policije Josipa Rajl-Kira početkom jula 1991. godine, čija pozadina je ostala nerasvetljena do danas. "Branimir Glavaš je više puta izjavljivao u to vreme da je u Osijeku on zakonodavna, izvršna i sudska vlast. On je zagovarao kontrapolitiku u odnosu na Rajl Kira koji je zagovarao mir i dijalog", kazao je Fehir. Govoreći o ubistvu Čedomira Vučkovića i Đorđa Petrovića – čije telo nikada nije pronađeno – u garaži Saveznog sekretarijata za odbranu Osijeka, Fehir je rekao da je tog 31. avgusta 1991. video kako u prepodnevnim časovima pripadnici BOB dovoze dvojicu civila, te da mu je član BOB Zoran Brekalo rekao da "se radi o ljudima koji se protive nezavisnoj Hrvatskoj". Istog dana u večernjim satima Fehir je, kako kaže, zamenio na straži kolegu kojem je pozlilo. Fehir kaže da je u jednom trenutku Brekalo izašao iz garaže, a posle nekog vremena je Čedomir Vučković razvalio vrata garaže i istrčao. "Ja sam pucao u vazduh, on je brzo otrčao iz mog vidokruga, a potom sam čuo pucnje", rekao je Fehir. Iskaz koji je dao odstupa od izjava koje je optuženi iznosio u medijima u Hrvatskoj, da je on pucao u Vučkovića, a Krunoslav Fehir je kazao da on nije autorizovao te intervjue. U zvaničnim sudskim spisima hrvatskih pravosudnih organa se navodi da je obdukcija Čedomira Vučkovića, koja je urađena dan nakon njegovog ubistva utvrdila da je uzrok smrti trovanje sumpornom kiselinom, koju su Vučkovića pripadnici BOB primoravali da pije u garaži. "O tome gde je telo Đorđa Petrovića saznanja imaju moj otac Josip Fehir i Branimir Glavaš. Ja o tome ne znam ništa", rekao je Fehir. Saslušan sin Čedomira VučkovićaNa ročištu 19. novembra saslušan je Bogdan Vučković, sin Čedomira Vučkovića. On je kazao da je u vreme kada je njegov otac ubijen bio u Beogradu, te da je o okolnostima njegove smrti saznao 2005. godine, kada je splitski nedeljnik "Feral tribjun" objavio tekst u kojem je govorio Krunoslav Fehir. Bogdan Vučković se pridružio krivičnom gonjenju Fehira i istakao je imovinsko-pravni zahtev. "Moj otac je kidnapovan i odveden u zgradu opštine, gde je ubijen. Postoje različiti stavovi o uzroku njegove smrti, ali on je odveden tamo da ne izađe živ", rekao je Vučković. Optuženi ostaje u pritvoruSudsko veće odbilo je predlog odbrane da se Krunoslavu Fehiru ukine pritvor, u kojem se nalazi od polovine juna, kada je uhapšen na granici Hrvatske i Srbije. Sud nije uvažio argumente odbrane da je Fehir slabog zdravstvenog stanja, te da je izneo odbranu i da neće biti izvođenja novih dokaza, te da prestaje potreba za merom pritvora. Advokat Krunoslava Fehira Bojan Stanojlović rekao je novinarima nakon ročišta da je tužilaštvo izmenilo optužnicu, jer je ona bila zasnovana na ranijim napisima u hrvatskoj novinskoj štampi i delovima presuda koje su bile dostupne na internetu. "Ali tužilaštvo zvanično nije dobilo nijedan dokaz, jer to nije bilo dostavljeno posredstvom međunarodne pravne pomoći. Kada su stigli dokazi koji se odnose na obustavljanje postupka protiv Krunoslava Fehira, on više ne može biti terećen za isti događaj. Čak se i u novoj optužnici navodi kršenje Ženevske konvencije, a on je za to već pravosnažno oslobođen", rekao je Stanojlović. Naredno ročište zakazano je za 2. decembar, kada bi trebalo da bude pročitan iskaz svedoka i iznesene završne reči. Krunoslav Fehir je početkom 2000-ih godina prvi javno i detaljno govorio o slučaju "Garaža". Iskaz koji je dao medijima pokrenuo je sudski postupak protiv Branimira Glavaša, koji nije završen ni posle dve decenije.

Ruski vlasnici spremni su da prodaju svoj većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Ali ruska i srpska strana za sada ne otkrivaju ko bi mogli biti potencijalni kupci. NIS, koji je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva, tražio je od SAD licencu za rad dok traju pregovori o vlasničkoj strukturi. "SAD neće dozvoliti nikome ko može biti povezan sa Rusima da kupi NIS, poput Kine na primer", kaže za RSE Božo Drašković, univerzitetski profesor u penziji. Gaspromnjeft, ruski većinski vlasnik NIS-a, kao ni sama kompanija, nisu odgovorili na upit RSE sa kim pregovaraju o prepuštanju kontrole i upravljanja. Osim ranijih navoda da ruski većinski vlasnici NIS-a pregovaraju sa azijskim i evropskim partnerima o vlasništvu, srpski zvaničnici nisu otkrili više detalja. Profesor ekonomije Božo Drašković smatra da je moguće da formalni kupac NIS-a bude neko iz arapskih zemalja. "Dozvolili bi arapskim zemljama, recimo Emiratima, Kuvajtu, Saudijskoj Arabiji, mada je pitanje da li to njima uopšte treba", ocenio je Drašković. "Mogućim evropskim kupcima, bilo da su to Francuzi, Nemci ili ma ko, njihove zemlje neće dozvoliti kupovinu zbog sprečavanja transfera kupoprodajne cene", dodao je. Američki OFAC nije odgovorio na upit RSE koja bi opcija za izlazak ruskog vlasništva iz NIS-a za njih bila prihvatljiva. Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović rekla je da ruski vlasnici pregovaraju o prodaji svojih 56,15 odsto vlasništva. Kako je navela 19. novembra, Srbija je "veoma uključena i informisana" o tim pregovorima. Rekla je da ne može da se priča ko je treća strana dok se pregovori o kupovini ruskog udela ne završe. "To su poslovni razgovori ozbiljnih kompanija i dok se oni ne završe ili bar najvažniji detalji ne budu definisani, nije ni ozbiljno da se o tome priča", dodala je. Nešto ranije je NIS obavestio javnost da je od Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD tražena posebna licenca koja bi omogućila poslovanje. "U skladu sa statusom pregovora između akcionara i zainteresovanih strana, poslat je zahtev OFAC-u za dobijanje nove licence koja bi omogućila poslovanje dok traju pregovori o održivom rešenju za NIS", navedeno je. U tom saopštenju je navedeno da je prethodnom licencom odobreno da pregovori akcionara i drugih zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture NIS-a mogu da traju do 13. februara. Poslednjom licencom su odobreni pregovori o promeni vlasništva, ali ne i dalji rad NIS-a. Sankcije NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra u pokušaju američke administracije da onemogući Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Prethodno su odlagane osam puta, a u međuvremenu je vlasnička struktura kompanije više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija, dok Srbija ima 29,87 posto udela. Kako do prodaje?Američka administracija traži izlaženje ruskog vlasništva iz NIS-a kako bi sankcije sa nacionalne naftne kompanije Srbije bile skinute. "Istovremeno će najverovatnije biti pritisak da se ugovori prodaja a da se isplata ne izvrši sada", smatra Drašković ocenjujući da Rusi to neće prihvatiti. Iz domaće proizvodnje Srbija podmiruje tek petinu potrebne količine nafte, pokazuju podaci Agencije za energetiku Srbije, dok se ostatak uvozi. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa. Srbija je decenijama zavisna i od ruskog gasa odakle zadovoljava više od 80 odsto potreba za tim energentom, a nema dugoročni ugovor sa Rusijom o isporuci gasa. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. Da li su u igri MOL i hrvatski Janaf?Evropski partneri, i to oni iz susedstva, pominjani su kao mogući kupci NIS-a. Pre svega, mađarski MOL koji je prisutan u Srbiji duže od 20 godina, a trenutno u zemlji ima više od 50 benzinskih pumpi. Naime, mađarski ministar spoljnih poslova i ekonomskih odnosa sa inostranstvom Peter Sijarto rekao je da bi MOL teoretski mogao imati ulogu u preuzimanju vlasništva NIS-a. Zbog toga što je NIS, kako je rekao 17. novembra za ruske medije, "jedna od najjačih energetskih kompanija u regionu". Međutim, MOL je za RSE naveo da ne komentarišu glasine na tržištu ili potencijalne akvizicije. Prethodnih meseci su i hrvatski zvaničnici govorili da bi Hrvatska bila spremna da kupi NIS koji je najveći poslovni partner hrvatskom naftovodu JANAF. JANAF, preko koga se doprema sirova nafta NIS-u, nije odgovorio na upit RSE, kao ni hrvatsko Ministarstvo privrede. Međutim, profesor Božo Drašković primećuje da ni Hrvatska ni Mađarska nemaju sirovu naftu i da je moraju kupovati od nekoga. Osim toga, kaže da ne vidi razlog da mađarski MOL kupuje NIS kad i sama Mađarska ima probleme sa snabdevanjem naftom. "Ali pošto je ovo više u sferi političkih aranžmana, ukoliko bi se odobrovoljio Tramp prema Orbanu, on bi mogao da klimne glavom i kaže kupite to u Srbiji", dodao je. Mađarska je početkom novembra dobila jednogodišnje izuzeće od američkih sankcija na kupovinu ruskih energenata. Ta odluka je saopštena nakon razgovora mađarskog premijera Viktora Orbana i američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Zbog američkih sankcija NIS-u onemogućen je dotok sirove nafte u zemlju preko hrvatskog naftovoda Janaf, čime će biti doveden u pitanje rad NIS-ove rafinerije u Pančevu, nedaleko od Beograda. Prema rečima zvaničnika Srbije, 43 dana nije stigla nafta iz Janafa u Srbiju. Ko se još pominje?U medijima se kao mogući kupac NIS-a pominje i državna azerbejdžanska firma Socar. Socar već snabdeva Srbiju gasom iz Azerbejdžana preko interkonektora Bugarska-Srbija, a kompanija je prisutna u Rumuniji, Švajcarskoj, Turskoj, Gruziji, Ukrajini, Rusiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Azerbejdžanska kompanija nije odgovorila na upit RSE da li učestvuje u pregovorima o kupovini NIS-a. Sagovornik RSE Božo Drašković smatra da bi to moglo da bude moguće rešenje. "Moguće je da dozvole Azerbejdžanu da to kupi. Azerbejdžan ima i naftu i gas, što bi bilo razumno rešenje", dodao je. U igri su prema navodima domaćih medija i stručne javnosti i grčki Helleniq energy i Xtellus Partners, globalna firma za finansijsko savetovanje i investicije sa sedištem u Sjedinjenim Državama. Ni jedna od te dve firme nije odgovorila na upit RSE da li su zainteresovani za kupovinu NIS-a. Helleniq energy, jedna je od vodećih energetskih grupa u jugoistočnoj Evropi, kojoj pripada Eco Srbija. Eco Srbija posluje sa benzinskim stanicama i naftnim derivatima i ima skoro 60 benzinskih pumpi u Srbiji. Na sajtu Xtellus Partnersa se navodi da pružaju investiciona, savetodavna i finansijska rešenja od luka u Gvajani do plantaža kafe u Etiopiji. Među partnerima firme su i Pavel Lvov i Leonid Kouperschmidt, koji su prethodno radili u velikoj ruskoj investicionoj banci VTB Capital. Krajna mera nacionalizacija ruskog udelaUkoliko se ne postigne dogovor o prodaji ruskog udela, bilo da to kupi treća strana ili država Srbija kao manjinski partner, izlaz bi mogao biti u nacionalizaciji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je na sednici Vlade 16. novembra da želi da izbegne nacionalizaciju NIS-a po svaku cenu jer to nije "naše većinsko vlasništvo". On je rada poručio da želi da pre toga budu iscrpljene sve mogućnosti. Srbija je jedina zemlja u Evropi, uz Belorusiju, koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu. Iako je kandidat za članstvo u EU, Srbija i nakon početka rata održava dobre političke odnose sa zvaničnom Moskvom.

Ruski vlasnici pristali su da prodaju svoj deo vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS) koji iznosi 56,15 odsto, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Srnije Dubravka Đedović Handanović, preneli su mediji. Naftna industrija Srbije je od 9. oktobra pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Ministarka je navela da se ime treće strane ne saopštava zato što je "reč o poslovnim razgovorima ozbiljnih kompanija" i "dok se oni ne završe ili bar najvažniji detalji ne budu definisani, nije ni ozbiljno da se o tome priča". "Naš zahtev je jasan, to je da rafinerija mora da nastavi sa radom i da se što pre obezbedi novi dotok sirove nafte", poručila je. Prethodno je NIS od američe administaracije tražio posebnu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture. "Mi sada čekamo odluku američke vlade da kaže da li je to što su oni predložili, a u šta smo mi uključeni, da li je to u redu", rekla je Đedović Handanović. Kompanija je saopštila da je poslala zahtev Kancelariji za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD za dobijanje nove licence koja bi omogućila poslovanje dok traju pregovori o održivom rešenju za NIS. "U skladu sa statusom pregovora između akcionara i zainteresovanih strana, poslat je zahtev OFAC za dobijanje nove licence koja bi omogućila poslovanje dok traju pregovori o održivom rešenju za NIS", navedeno je. Kako je saopšteno prethodnom licencom od 14. novembra sa rokom važenja do 13. februara odobreni su pregovori akcionara i drugih zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture NIS-a. Ministarstvo finansija SAD stavilo je NIS na spisak kompanija pod sankcijama u januaru, a nakon više odlaganja sankcije su stupile na snagu 9. oktobra.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da je centralna banka Srbije dobila upozorenje o mogućnosti uvođenja tzv. sekundarnih sankcija, zbog Naftne industrije Srbije (NIS) i naglasila da je to upozorenje ozbiljno shvaćeno, prenela je Radio-televizija Srbije (RTS). "Dobili smo upozorenje kao entitet koji sarađuje sa poslovnim entitetom koji je pod sankcijama. To za nas jeste ozbiljno upozorenje", rekla je Tabaković na predstavljanju izveštaja o inflaciji 19. novembra. Dodala je da centralna banka Srbije nije dobila preciznije objašnjenje šta bi te sekundarne sankcije tačno značile. "Sam pojam sankcija ne zvuči dobro. Nadam se da tih sankcija neće biti jer bi to značilo blokadu svih plaćanja", navela je guvernerka. Američki Stejt department nije potvrdio ni demantovao ove informacije. U kratkom odgovoru na upit RSE naveli su da "generalno, ne komentarišu sankcije unapred". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre mesec dana rekao da je iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD) stiglo upozorenje Narodnoj banci Srbije zbog korišćenja "dina“ kartice za plaćanje na pumpama NIS-a, koji se od 10. januara nalazi na listi sankcija SAD-a zbog većinskog ruskog vlasništva. Primena sankcija prema NIS-u je, nakon višemesečnog odlaganja, počela 9. oktobra. Sankcije SAD za cilj imaju da onemoguće Rusiji da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. U međuvremenu, Vlada Srbije pregovara sa ruskom i američkom stranom oko rešavanja sudbine NIS-a. U saopštenju 19. novembra u NIS-u su naveli da su tražili od Sjedinjenih Država novu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture. Vlasti Srbije saopštile su 16. novembra da ruski vlasnici pregovaraju sa azijskim i evropskim partnerima o vlasništvu, bez navođenja detalja o kojim partnerima je reč. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 16. novembra na sednici Vlade da želi po svaku cenu da izbegne nacionalizaciju NIS-a i da želi da prvo budu iscrpljene sve mogućnosti.

Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je da je tražila od Sjedinjenih Država novu licencu za rad NIS-a dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture. NIS je pod američkim sankcijama zbog ruskog udela u vlasništvu, dok Sjedinjene Države žele da onemoguće Rusiji da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Kompanija je saopštila da je poslala zahtev Kancelariji za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD za dobijanje nove licence koja bi omogućila poslovanje dok traju pregovori o održivom rešenju za NIS. "U skladu sa statusom pregovora između akcionara i zainteresovanih strana, poslat je zahtev OFAC za dobijanje nove licence koja bi omogućila poslovanje dok traju pregovori o održivom rešenju za NIS", navedeno je. Kako je saopšteno prethodnom licencom od 14. novembra sa rokom važenja do 13. februara odobreni su pregovori akcionara i drugih zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture NIS-a. Ministarstvo finansija SAD stavilo je NIS na spisak kompanija pod sankcijama u januaru, a nakon više odlaganja sankcije su stupile na snagu 9. oktobra. Vlasti Srbije saopštile su 16. novembra da ruski vlasnici pregovaraju sa azijskim i evropskim partnerima o vlasništvu, bez navođenja detalja o kojim partnerima je reč. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 16. novembra na sednici Vlade da želi po svaku cenu da izbegne nacionalizaciju NIS-a i da želi da prvo budu iscrpljene sve mogućnosti. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. U međuvremenu, vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija, dok Srbija ima 29,87 posto udela. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa. Srbija je jedina zemlja u Evropi, uz Belorusiju, koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu.

Bivši pripadnici paravojnih formacija, članovi ultradesničarskih grupa, osobe sa kriminalnim dosijeima, pa i osuđivane ubice, proteklih nedelja i meseci prisutni su među pristalicama vlasti u Srbiji. Radio Slobodna Evropa (RSE) u više navrata je pisao o njihovom angažmanu na čuvanju prostorija vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u više gradova Srbije, kao i u centralnom mestu okupljanja podržavalaca vlasti, u takozvanom "Ćacilendu", šatorskom naselju podignutom između Predsedništva i Skupštine Srbije. Predrag Petrović, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, "Ćacilend" opisuje kao paravojni ili parapolicijski kamp u kom se nalaze ljudi spremni na primenu fizičkog nasilja. "Građani su bezbedni jedino ukoliko taj kamp zaobilaze u širokom luku", navodi Petrović u izjavi za RSE. U jednom od svojim poslednjih obraćanja, predsednik države Aleksandar Vučić je ocenio da je taj kamp "simbol postojanja Srbije, simbol slobode i otpora". "Malo mesto u srcu Srbije odakle je otpor krenuo, otpor okupaciji, otpor rušenju Srbije. I taj simbol otpora i danas postoji, taj simbol snage Srbije koju ne mogu da sruše", opisao je Vučić kamp ispred skupštine, krajem oktobra ove godine. Predrag Petrović smatra da je predsednik države ovom izjavom priznao "da su vaninstitucionalne snage mnogo značile za 'odbranu Srbije', odnosno za spas njegove vlasti". "On je video da građani koji protestuju mogu jako brzo da se mobilišu. Zato on održava taj kamp", ocenjuje Petrović. Koristeći open source alate za prepoznavanje lica, novinari RSE su u proteklih nekoliko meseci identifikovali jedan broj osoba sa kriminalnim dosijeima, ne samo u "Ćacilendu". Na pitanja RSE o pojedincima sa spornim dosijeima u redovima podržavalaca vlasti, iz vladajuće Srpske napredne stranke, nisu odgovorili. Iz MUP-a Srbije, do objavljivanja teksta, nisu stigli odgovori na pitanja da li policija ima saznanja da u kampu ispred najvažnijih državnih institucija borave lica koja su ranije osuđivana za teška krivična dela, kao i da li su u njihovoj blizini, građani bezbedni. Osuđenici za ubistva u redovima pristalica vlastiVladan Sretenović, koji je donedavno bio u bekstvu i na poternici Srbije zbog osuđujuće presude za nanošenja teških telesnih povreda, jedan je od redara na ulazu u kamp, pokazuju snimci RSE od 2. novembra 2025. Alatke za prepoznavanje lica, pokazuju da se Sretenović nalazi i na snimcima napada na ekipu televizije N1, koji se dogodio 20. novembra*. Ta televizija je objavila da je jedan muškarac koji je izašao iz ograđenog Ćacilenda, napao ekipu. Istaknuto je da je muškarac prišao timu N1 a ubrzo nakon toga uzeo je kameru i više puta je bacio na put. Na pitanje RSE da li je Sretenović priveden i saslušan, iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), do objavljivanja teskta, odgovor nismo dobili. Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je policiji hitno preduzimanje radnji u cilju utvrđivanja identiteta napdača, preneo je portal Nova. Sretenović je ranije osuđivan za najteže krivično delo. Naime, u zatvoru je proveo petnest godina godina zbog ubistva koje je počinio 1997. godine. Sretenović je u izjavi za TV Happy 2021. svedočio da je ubio čoveka zbog novčanog duga i psovke. Teško krivično delo je ponovio 2016. godine, kada je prebio jednu osobu u Arilju na zapadu Srbije. Za to delo pravosnažno je 2023. godine osuđen na kaznu zatvora u trajanju od godinu dana i šest meseci. Nakon izricanja kazne pobegao je u Hrvatsku a uhapšen je i po poternici isporučen Srbiji tek krajem prošle godine, pokazuju podaci koje je RSE dobio od zagrebačkog suda. Na osnovu odgovora srpske Uprave za sprovođenje zatvorskih sankcija, koja je za RSE navela da je Sretenović odslužio kaznu, nije jasno kada je ponovo ozašao iz zatvora, da li mu je i na osnovu čega kazna umanjena. Tokom avgusta meseca u "Ćacilendu", RSE je identifikovao i Đorđa Prelića, bivšeg vođu jedne od navijačkih grupa fudbalskog kluba Partizan. Prelić je osuđen za ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona 2009. godine u Beogradu. Prelić je proveo četiri godine u bekstvu, a u odsustvu je prvopstepoeno osuđen na 35 godina zatvora. Nakon što je postupak vraćen na ponovno suđenje Prelić je uhapšen u Španiji, a u ponovljenom postupku osuđen je na kaznu od 10 godina zatvora. Pušten je na uslovnu slobodu, 2021. godine. Tokom avgustovskih antivladinih protesta, sedište SNS-a u Novom Sadu je obezbeđivao i Jovan Coja Kecman, bivši vođa navijačke grupe "Korida" fudbalskog kluba Novi Sad. Kako je za RSE potvrđeno u Višem sudu u Novom Sadu, Kecman je 2018. godine osuđen na sedam godina zatvora zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja. Osuđen je za pokušaj ubistva bivšeg policajca Dalibora Bogdanovića Boće. U Vrbasu, u pokrajini Vojvodina, među pristalicama vlasti koje su tokom avgusta štitile prostorije Srpske napredne stranke, ali i učestvovale u sukobima sa antivladinim demonstrantima, RSE je identifikovao Stojana Kneževića. Prema informacijama iz somborskog Višeg suda, Stojan Knežević je 2011. godine osuđen na dve godine zatvora za krivično delo nedozvoljena proizvodnja i držanje oružja i eksplozivnih materija a 2015. i na zatvorsku kaznu od osam meseci zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja. Za lakša krivična dela - od izazivanja opšte opasnosti do falsifikovanja službene dokumentacije - pravosnažno je osuđivan i pred Osnovnim sudom u pet odvojenih postupaka, između 2012. do 2019. godine. Knežević je danas čelnik Bokserskog kluba Sombor čiji rad finansira gradska uprava. Paramilitarci u redovima pristalica vlasti?RSE je u kampu vladinih pristalica, u julu 2025. identifikovao i Vladimira Vučetića, osobu koje je kosovsko Specijalno tužilaštvo optužilo kao jednog od učesnika napada na policiju Kosova u Banjskoj 2023. godine. Vučetić je optužen kao član grupe koju kosovsko tužilaštvo tereti za terorizam i teška krivična dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Kosova. Grupa se u uniformama i sa arsenalom oružija u septembru 2023. kod sela Banjska na severu Kosova sukobila sa kosovskom policijom kada su ubijeni kosovski policajac i tri srpska napadača. Vladimir Vučetić, kao i najveći broj optuženih, u bekstvu je i za njima je posredstvom UNMIK-a raspisana Interpolova poternica. Inače kada su početkom marta 2025. postavljeni prvi šatori, ovoj "blokadi" pridružili su se nekadašnji članovi formacije "Crvenih beretki", jedinice državne bezbednosti čiji su pripadnici učestvovali u ratnim zločinima na teritiriji bivše Jugoslavije, kao i ubistvima političkih protivnika autokratskog predsednika Slobodana Miloševića. Jedinica je rasformirane zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Đinđića 2003. godine. Bivše pripadnike Crvenih beretki u kampu provladinih pristalica, predvodili su u martu ove godine Goran Radosavljević Guri i Živorad Žika Ivanović. Goran Radosavljević je pukovnik policije u penziji i bivši komandant srpske Žandarmerije. Dovođen je u vezu sa ubistvom američkih državljana, Jilija, Argona i Mehmeta Bitićija (Bytyqi) zbog čega mu je Stejt department zabranio ulazak u SAD. Živorad Žika Ivanović je nekadašnji pripadnik Jedinice za specijalne operacije (JSO). U "Ćacilendu" je boravio i Dragoslav Bokan, poznat po osnivanju paravojne formacije "Beli orlovi" koja je delovala na ratištima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Bokan je dva puta krivično gonjen u Srbiji zbog nošenja nelegalnog oružja kao i za razbojništvo. Bokan je, inače, odnedavno predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu. Početkom novembra ove godine, RSE je u kampu ispred skupštine identifikovao Zlatka Novkovića, američkog državljanina srpskog porekla, koji poseduje i ruski pasoš. Novković je snimljen kako antivladinim demonstrantima okupljenim izvan šatorskog naselja preti klanjem. Reč je o nekadašnjem pripadniku paramilitarnih četničkih formacija koje su devedestih delovale u okolini opkoljenog Sarajeva. Na ruskoj društvenoj mreži VK predstavlja se kao rezervista ruske vojske u Ukrajini. Rame uz rame sa predstavnicima vlastiU "Ćacilendu", zajedno sa licima spornih biografija, povremeno su boravili i lokalni funkcioneri SNS, kao i najviši državni vrh - ministri, predsednik Vlade i predsednik države. Funkcioner SNS i bivši rukometaš Vladimir Mandić snimljen je u više navrata u blizini Skupštine Srbije, a na snimku televizije Insajder vidi se kako šutira jednog od studenata redara na antivladinom skupu u Beogradu 1. maja. Lokalni mediji izvestili su u novembru i o napadu Mandića na novinarsku ekipu zrenjaninske televizije KTV i Nemanju Šarovića, novinara i bivšeg poslanika Srpske radikalne stranke, partije osuđenika za ratne zločine Vojislava Šešelja, u Skupštini Srbije. Vladimiru Mandiću se sudilo za pokušaj ubistva telohranitelja njegovog oca Momčila Mandića, nekadašnjeg ministra pravde u Vladi bh. entiteta Republika Srpska tokom 1992. Prema pisanju portala KRIK, nakon 13 godina suđenja oslobođen je zbog nedostatka dokaza. Mandić nije želeo da odgovori na pitanja koja su mu novinari KRIK-a poslali preko njegove kompanije. Protesti u Srbiji traju duže od godinu dana. Započeli su nakon obrušavanja betonske nadstrešice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je stradalo šesnaesotoro ljudi. Demonstranti za nesreću optužuju korupciju i nemar, na šta su se odnosili njihovi ključni zahtevi, kojima je pre sedam meseci dodat i onaj za raspisivanje vanrednih izbora, što vlast odbija da učini. Protesti su obeleženi i nasiljem u kojima su objekti vladajuće stranke oštećeni i demolirani, povređeno je na desetine ljudi, hapšenja i pritvaranja učesnika demonstracija široko su rasprostranjena. * Tekst je ažuriran 21. novembra, dva dana nakon objavljivanja, novim informacijma vezanim za incident u Beogradu.

Autoprevoznik Milomir Jaćimović prekinuo je 18. novembra uveče štrajk glađu nakon devet dana i najavio da će do 21. novembra ostati pred zgradom Pokrajinske vlade u Novom Sadu. Kako je naveo u obraćanju okupljenima, tu će biti do petka u očekivanju da mu se obrate nadležni u vezi sa njegovim zahtevima da mu se vrate autobusi koji su mu oduzeti i ponište saobraćajne kazne za koje tvrdi da su nezakonite. Vlasnik firme za prevoz putnika Milomir Jaćimović u proteklih godinu dana prevozio je studente i građane koji su išli na proteste u Beogradu i Novom Sadu sa kojih se traži odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra 2024. Jaćimović je rekao da će, ako mu se u Novom Sadu nadležni ne obrate, pozvati na protest u Beogradu. "Ne pozivam na nasilje i neće biti nasilja ali ćemo Skupštinu opsesti i zatvoriti", rekao je Jaćimović. Građani su na poziv studenata, koji vode proteste proteklih godinu dana, od prvog dana štrajka 10. novembra podržali Jaćimovića i blokirali novosadski Bulevar Mihajla Pupina ispred Banovine. Dan pre nego što je prekinuo štrajk glađu, 17. novembra, policija je odgurala okupljene kod zgrade Pokrajinske vlade u pokušaju da odatle odveze Jaćimovićev autobus. U toku večeri vozilo je odšlepano uz podršku kordona Žandarmerije koja je primenom sile intervenisala prema demonstrantima. U medijima su se pojavili video snimci sa te intervencije na kojima policajac u opremi za razbijanje demonstracija udara pesnicama i čupa za kosu mlađu ženu. Jedan od studenata izjavio je da mu je policajac bez razloga štitom razbio nos, kao i da su policajci u civilu koji su stajali iza kordona bez povoda pendrecima batinali građane. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je polcija postupila po pravilima službe i zakonu. Više od godinu dana u Srbiji traju protesti sa kojih se traži krivična odgovornosti vlasti predvođene Srpskom naprednom strankom (SNS) zbog pogibije 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu. U tom slučaju podignuta je optužnica i vodi se istraga o potencijalnoj korupciji. Među osumnjičenima su bivši ministri u Vladi Srbije Goran Vesić i Tomislav Momirović.