Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se nada da će se u narednim nedeljama rešiti problem u vezi sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. "Nadamo se da ćemo u nedeljama koje su pred nama to moći da završimo", rekao je Vučić u Putincima, kod Rume, u Vojvodini. On je naveo da postoje problemi sa uvozom pojedinih derivata, ali da "imamo ogromne rezerve i to je ono što nas u ovom trenutku spasava". Predsednik Srbije je 20. decembra objavio na Instagramu da su vođeni važni razgovori sa strancima i da se ove nedelje očekuju različite inicijative, molbe i zahtevi upućeni američkom OFAK-u, u nadi da će se dobiti operativna licenca za NIS. NIS, najveća naftna kompanija u Srbiji, nalazi se pod američkim sankcijama od početka oktobra nakon više odlaganja. Sjedinjene Države insistiraju na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva NIS-a, čiji udeo trenutno iznosi 56,2 posto. Zbog sankcija je ugašena NIS-ova Rafinerija za preradu sirove nafte u Pančevu, nadomak Beograda. Predsednik Srbije je izjavio 16. decembra da ruska strana i jedna velika kompanija pregovaraju o NIS-u, ali da zvanični Beograd u tome ne učestvuje. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da Rusija "ima ideje" kako i u kom pravcu bi moglo ići rešavanje pitanja Naftne industrije Srbije i da je takav dijalog sa Srbijom u toku. Cilj sankcija NIS-u jeste da onemogući Rusiji da prihode od energetike koristi za finansiranje invaziju na Ukrajinu.

Objavom kompanije Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika, da odustaje od izgradnje luksuznog kompleksa u centru Beograda, slučaj Generalštab u Srbiji nije završen. Povlačenje Kušnerove kompanije "Affinity Partners" ne isključuje mogućnost novih planova izgradnje na mestu Generalštaba. Posebnim zakonom vlast je zgradama oštećenim u NATO bombardovanju, ukinula status kulturnog dobra i time otvorila put rušenju kompleksa. Zvaničnih informacija o daljim planovima nema, ali se u javnosti pominju potencijalni novi investitori. Među njima i kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Igl Hils (Eagle Hills) koja je Srbiji inače partner u projektu "Beograd na vodi". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u prvoj reakciji optužio je sve koji su se protivili projektu uz komentar da su uništili vrednu investiciju. Antivladini demonstranti i aktivisti koji se protive gradnji, i nakon povlačenja Kušnerove kompanije, poručuju da nastavljaju "borbu". Projektu se protivi i struka koja će, kaže, nastaviti da insistira na obnovi a ne rušenju kompleksa Generalštaba. Da posao nastavlja, najavilo je i Tužilaštvo za organizovani kriminal koje je protiv ministra kulture Srbije Nikole Selakovića podiglo optužni predlog zbog falsifikovanja dokumenata na osnovu kojih je Generalštab izgubio zaštitu kulturnog dobra. Od maja 2024. godine, kada je potpisan ugovor sa Kušnerovom kompanijom, vlasti su na putu realizacije projekta nailazile na probleme. Šta će sada?O tome šta sledi, predstavnici vlasti predvođene Srpskom naprednom strankom, nisu konkretno govorili. Do sada su se od njih čule samo kritike. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao je protivnike projekta "kretenima" jer je, kako je rekao, zbog njih propala investicija čija je vrednost procenjena na 750 miliona evra. Zapretio je i da će otkriti ruševinu i skinuti reklamni pano Vojske Srbije kojim je fasada jedne od dve zgrade Generalštaba, godinama unazad pokrivena. "Sad će biti otkrivena, da ljudi vide kako to jezivo izgleda", rekao je Vučić za Radio televiziju Srbije 16. decembra uz komentar da je "samo pitanje kada će sa nje početi da padaju cigle i kamenje". Nekoliko dana kasnije, Vučićeva najava je i realizovana. Sa zgrade je skinut reklamni pano. Predsednik Srbije najavio je i krivične prijave koje će, kaže, "lično podneti" protiv "svih koji su učestvovali u hajci i uništenju investicije". Za opstrukciju projekta optužio je i deo policije i Tužilaštva. Tužilaštvo nastavlja istraguInformacija da se kompanija "Affinity parters" povlači, došla je nekoliko sati nakon što je Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) podnelo optužni predlog protiv nekoliko funkcionera zbog zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja u slučaju Generalštab. Među njima je i ministar kulture Nikola Selaković. TOK od maja ove godine vodi istragu. Direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić je, prema tadašnjim navodima Tužilaštva, priznao falsifikovanje dokumentacije. Na osnovu toga, Ministarstvu kulture je i podneta inicijativa kako bi se zgradama Generalštaba ukinuo status kulturnog dobra. Ministar Nikola Selaković je u više navrata izneo niz optužbi i uvreda na račun Tužilaštva za organizovani kriminal. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić komentarišući istragu Tužilaštva, najavio je da će pomilovati sve koji su "navodno učestvovali u malverzacijama". U ovom projektu nema korupcije, rekao je Vučić pre nego što se iz njega povukao američki partner. Tužilaštvo je nakon podizanja optužnog predloga najavilo da nastavlja s radom kako bi se utvrdilo da li su još neke osobe bile uključene u krivična dela. Vlasti Srbije, u želji da ubrzaju projekat, čija je realizacija usporena radom Tužilaštva, posegnule i za posebnim zakonom. Početkom novembra Skupština Srbije usvojila je leks specijalis kojim je sa kompleksa Generalštaba skinuta zaštita kulturnog dobra. Znaju li se dalji potezi Kušnerove kompanije?Iz Kušnerove kompanije "Affinity Partners" u odgovoru za Radio Slobodna Evropa nisu naveli svoje dalje korake. Nije poznato ni kakva su prava kompanije sada kada je poslovni projekat propao jer ugovor Vlade Srbije i američkog investitora, do danas, nije dostupan javnosti. U odgovoru za RSE, Kušnerova kompanija ne spominje postupak protiv ministra, niti direktno objašnjava razloge zbog kojih je odustala od gradnje. Odluka je, kako kažu, doneta i "iz poštovanja prema građanima Srbije i Beograda". Ističu da je njihova vizija bila da "ponude elegantno i inspirativno arhitektonsko rešenje koje odaje priznanje napretku Srbije". Novi partner na projektu?Zvaničnici Srbije do sada nisu konkretno govorili o takvoj mogućnosti. Oni koji se projektu protive, ne isključuju da će se to dogoditi i pominju konkretna imena. Tako se često spominje kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), Igl Hils. Saradnja Srbije i emiratskog investitora počela je 2012. dolaskom Srpske napredne stranke na vlast. Zajedno su od 2015. angažovani na izgradnji luksuznog kompleksa "Beograd na vodi" za koji je Skupština Srbije takođe usvojila poseban zakon kako bi ubrzala proceduru izgradnje na obali reke Save. Iako nema zvaničnih potvrda da li je kompanija iz UAE mogući novi investitor za Generalštab, ono što se zna jeste da je bilo planirano da Igl Hils bude saradnik Kušnerovoj kompaniji na projektu u Srbiji. Šta planiraju oponenti projekta?Antivladini demonstranti koji su od potpisivanja posla sa Kušnerom imali brojne akcije i proteste, sada najavljuju dalju "borbu". Podozrivi su, kažu, i uvereni da vlasti nisu odustale od svoje namere da grade na tom mestu. I studenti u blokadi najavili su da se "borba za očuvanje Generalštaba nastavlja". "Lex specijalis i dalje važi", poručili su. Reagovale su i pojedine opozicione stranke koje zahtevaju hitno ukidanje leks specijalisa i vraćanje statusa kulturnog zgradama Generalštaba. Takođe, pojedina strukovna udruženja najavila su i pre povlačenja američkog partnera, da će pred Ustavnim sudom zahtevati ocenu ustavnosti leks specijalisa. Stručnjaci se protive rušenju i insistiraju na obnovi ovog modernističkog zdanja građenog u periodu između 1956. i 1963. godine.

Iz svih krajeva Srbije, hiljade ljudi došlo je na skup u Novom Pazaru kako bi podržali studente a koji zahtevaju smenu rukovodstva univerziteta u tom gradu. Akademci koji blokiraju Državni univerzitet u Novom Pazaru, upravu optužuju za loše rukovođenje i, kako kažu, strahuju da to može dovesti do gašenja ove visokobrazovne instituacije. Menadžment Univerziteta, s druge strane, odbacuje i demantuje sve kritike. (snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)

Hiljade studenata i građana Srbije protestovalo je 21. decembra u Novom Pazaru, na jugozapadu zemlje, u znak podrške akademcima koji skoro godinu dana blokiraju univerzitet u tom gradu. Studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) zahtevaju smenu aktuelnog rukovodstva te visokoobrazovne ustanove i uvođenje prinudne uprave. Pojedini profesori DUNP-a tvrde da su zbog podrške studentima ostali bez posla. Studentkinja DUNP-a Dina Mehović saopštila je da akademci neće odustati od zahteva. "Država nam vene. E pa, ne damo. Ne damo da nam domovina vene", rekla je Dina Mehović u obraćanju sa prozora zgrade DUNP-a. U Novom Pazaru bili su i biciklisti koji su na protest pošli iz nekoliko gradova u Srbiji. Grupa koja je stigla iz Novog Sada prešla je 400 kilometara i putovala četiri dana. Biciklisti su dočekani ovacijama. Studenti iz Novog Pazara uručili su im medalje za njihovu istrajnost i solidarnost. Student iz Novog Pazara Enes Džogović rekao je u govoru na protestu da je novopazarski Državni univerzitet važan za budućnost visokog obrazovanja u Srbiji. "Ovde je uvek bio probni teren za represalije režima, ovde su prvi put proterani profesori i studenti sa univerziteta. Ali postoje crvene linije koje se ne smeju prelaziti. Ne sme se ugroziti kolevka znanja”, rekao je Džogović. Deo akademaca optužio je upravu Državnog univerziteta u Novom Pazaru da im je onemogućila upis godine. Studenti su ocenili da je univerzitetska uprava to učinila kao akt revanšizma prema njima zbog blokada fakulteta kojima studenti u Srbiji godinu dana traže odgovornost vlasti koju predvodi Srpska napredna stranka (SNS) zbog pogibije 16 ljudi u padu nastrešnice glavne železničke stanice 1. novembra 2024. u Novom Sadu. Senad Ganić, profesor Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP), rekao je u obraćanju okupljenima da studenti i profesori DUNP-a nastavljaju otpor. „Uništavanje ovog univerziteta bio bi početak gašenja kvalitetnog visokog obrazovanja u celoj zemlji. Istovremeno bi to značilo i uništavanje uzvišene studentske ideje o slobodi, solidarnosati i dobroti", rekao je profesor Ganić. Miloš Pavlović, bivši dekan Fakulteta fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, rekao je na protestu u Novom Pazaru da su studenti simbol hrabrosti i tolerancije. "Studenti DUNP-a pokazali su kojim putem bi Srbija trebalo da ide. Njihova borba nije samo borba za univerzitet, to je borba za istinu, pravdu i mudrost”, rekao je Pavlović. Predrag Cvetičanin, professor Fakulteta umetnosti u Nišu, rekao je na protestu da se novopazarski univerzitet mora sačuvati. "Morao bi i grad Novi Pazar da razmisli, i njegovo rukovodstvo. Žele li oni da njihova deca ovde studiraju ili da odu u Beograd, Novi Sad, Niš, i nikada se ovde ne vrate", rekao je Cvetičanin. „Studenti i profesori trpe posledice jer su digli glas za pravdu i istinu. Građani iz cele Srbije su na protestu. Novi Pazar danas je svet“, rekao je student iz Ćuprije Sava Nikolić za Radio Slobodna Evropa (RSE). Student Sava Nikolić i njegova koleginica Nadija Delimeđac iz Novog Pazara nedavno su bili izloženi govoru mržnje na društvenim mrežama zbog njihovog zagrljaja tokom pešačenja na komemorativni skup u Novom Sadu gde je 1. novembra obeležena prva godišnjica pogibije 16 ljudi na želetničkoj stanici. Dok je najveći broj građana u tome video prijateljsku poruku zajedništva Srba i Bošnjaka na antivladinim protestima, osudu studentkinje pokrenuo je islamski propovednik iz Bosne i Hercegovine Elvedin Pezić navodeći da je "devojku islamske veroispovesti, koja nosi hidžab, zagrlio muškarac pravoslavne vere koji nosi kapu šajkaču”. Sava Nikolić osudio je negativne komentare i javno stao u zaštitu koleginice Delimeđac. Njen otac Muamer osudio je pretnje i uvrede i za RSE rekao da je dobila brojne poruke podrške. Podršku koleginici pružili su i studenti u blokadi DUNP-a gde Nadija studira arhitekturu. Okupljeni na protestu su sa 17 minuta tišine odali poštu za 16 poginulih u Novom Sadu pre više od godinu i za studenta Ernada Bakana iz Novog Pazara koji je u martu 2019. poginuo u Beogradu kada ga automobil udario na pešačkom prelazu. Posle skupa pred zgradom novopazarskog Državnog univerziteta održali su protestnu šetnju ulicama grada. „Podržavamo studente u svim zahtevima. Naša borba se nastavlja, svom snagom protiv korupcije“, rekao je za RSE na protestu u Novom Pazaru Ernan Šaćirović iz Tutina. „Želim da podržim autonomiju univerziteta. Svako naše okupljanje je stepenik više ka tom cilju“, rekla je za RSE na novopazarskom skupu Olivera Biga iz Čačka. Novopazarci koji podržavaju proteste u nedelju su u znak dobrodošlice postavili štandove na kojima su studentima delili hranu i piće. Od 1. novembra 2024. u Srbiji traju masovni protesti predvođeni studentima sa zahtevom za krivičnu odgovornost vlasti Srpske napredne stranke (SNS) zbog pogibije 16 ljudi na glavnoj novosadskoj železničkoj stanici. Vlast SNS-a negira odgovornost i odbacuje kritike za korupciju. Rektorat Univerziteta je u saopštenju za RSE odbacio navode da studenti nisu imali prilike za upis i da je nastavno osoblje otpuštano zbog političkih neslaganja. Studenti iz Novog Pazara postali su simbol studentskih protesta u Srbiji kada su pešačenjima širom zemlje prenosili poruku jedinstva iz tog grada sa većinskim bošnjačkim stanovništvom. Muftija sandžački Muhamed Demirović u nedelju je pozvao građane da pokažu poštovanje, brigu, solidarnost i otvore svoja vrata svima koji iz različitih krajeva Srbije dolaze na protest. Informativna služba Mešihata Islamske zajednice Sandžaka je prenela da je Demirović naglasio da je DUNP "nadstranačko i nadnacionalno pitanje". "To je pitanje znanja, dostojanstva i budućnosti; pitanje koje se tiče svakog građanina Sandžaka, bez obzira na ime, porijeklo ili političko opredjeljenje. Oko njega trebamo biti jedinstveni i odgovorni", rekao je Demirović. Univerzitet u Novom Pazaru jedini je u Srbiji koji je i dalje u fizičkoj blokadi. Studenti drugih univerziteta prekinuli su blokade fakulteta početkom jeseni. Veliki deo studenata na svim državnim univerzitetima u Srbiji duže od godinu dana traži odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Pre godinu dana postavili su četiri zahteva; da vlast objavi celokupnu dokumentaciju o rekonstrukciji železničke stanice na kojoj se pogibija dogodila, da se prekinu pravosudni procesi protiv uhapšenih na protestima, da nadležne institucije identifikuju i kazne ljude koji su fizički napadali studente, kao i da država poveća budžet za fakultete za 20 odsto. Organizacije studenata koje vode proteste u maju su saopštile da vlast nije ispunila nijedan od tih zahteva. Tada su postavile i peti zahtev - da se u Srbiji raspišu vanredni parlamentrani izbori. Šef države Aleksandar Vučić tada je odbio da raspiše izbore. Mesec dana posle Vučić je ličnom predsedničkom odlukom pomilovao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke (SNS) koji su optuženi da su bejzbol palicama pretukli studentkinju u Novom Sadu. Aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić je do polovine 2023. bio i predsednik SNS-a.

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o pritiscima na pravosuđe i pobuni tužilaca i sudija u Srbiji. Sagovornici su bili Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava iz Beograda, i Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu. Bilo je reči o tome kako režim već godinama nastoji da u potpunosti potčini pravosudni sistem, kako Aleksandar Vučić i njegovi saradnici napadaju neposlušne tužioce i sudije izgovarajući pri tom teške uvrede na njihov račun i da li je do sada veliki deo sudija i tužilaca u strahu od progona ispunjavao naloge vlasti. Razgovaralo se i o tome kako je Tužilaštvo za organizovani kriminal u poslednje vreme ignorisalo sve pritiske i krenulo da goni funkcionere koji su falsifikovali dokumenta u slučaju Generalštab što je toliko razbesnelo predsednika Vučića da je najavio da će unapred pomilovati sve optužene i pozvao Tužilaštvo da podnese prijavu protiv njega, kako se vlast sprema da ukine nezavisnost Tužilaštava za organizovani kriminal, kako bi na taj potez reagovala Evropska unija ii da li nedavni masovni protest tužilaca i sudija ispred Ustavnog suda u Beogradu najavljuje oslobađanje pravosuđa iz Vučićevog zagrljaja. Omer Karabeg: U kakvom je položaju pravosuđe danas u Srbiji? Vesna Rakić Vodinelić: Najkraće rečeno u teškom i lošem položaju. Nešto zbog dugogodišnje inercije i straha od izvršne vlasti, a nešto zbog ogromnog pritiska režima. Međutim u ovom trenutku, makar elementarno i makar u ponekom sudu, pravosuđe se budi kao profesija. Mene je veoma obradovao veliki broj sudija i tužilaca koji su se na nedavnom velikom protestu u Beogradu pod svojim imenom i prezimenom oglasili u ime odbrane pravosuđa od političkih pritisaka. Miodrag Majić: Pravosuđe je pod nezabeleženim kako otvorenim, tako i skrivenim pritiskom vlasti. U tome prednjači predsednik Vučić koji gotovo svakodnevno vređa tužioce, naziva ih delom organizovanog kriminalnog aparata i preti im da će se s njima obračunati. Vesna Rakić Vodinelić: Malo je reći da su to uvrede. On je Tužilaštvo za organizovani kriminal nazvao kriminalnom bandom. To je nešto što šef države nikako ne bi smeo sebi da dozvoli. Takve izjave možemo da čujemo samo u autoritarnim i diktatorskim režimima. Tužilac koji se usudi da takne u bilo koga ko je relativno visoko u hijerarhiji Srpske napredne stranke, ili je vladi, ili je Vučićev prijatelj dobija najpogrdnija moguća imena. BuđenjeOmer Karabeg: Sada je na udaru vlasti Tužilaštvo za organizovani kriminal zato što je odlučilo da goni funkcionere koji su osumnjičeni da su falsifikovali dokumente u slučaju Generalštab. Tužilaštvo za organizovani kriminal ranije nije pokretalo istrage u mnogim velikim aferama kao što su Savamala, Krušik ili veze opasnog kriminalca Veljka Belivuka sa vlastima. Zašto je sada odlučilo da prkosi Vučiću? Miodrag Majić: Čini mi se da postoji nekoliko razloga za tu promenu. Jedan je svakako tragedija koja se pre godinu dana dogodila u Novom Sadu kada je zbog pada nadstrešnice poginulo šesnaestoro ljudi. To je definitivno probudilo celu naciju i pokrenulo procese koji ranije nisu postojali. Došlo je do dosada neviđenog - i po masovnosti, i po energiji, po idejama - protesta studenata koji su obilazili zemlju i efektno raskrinkavali manipulacije i laži vladajuće stranke. Drugi razlog je što su se probudili mnogi ljudi koji su do tada bili spremni da bespogovorno služe vladajućoj stranci jer su shvatili da lako mogu biti pušteni niz vodu kao što se desilo sa pojedinim funkcionerima u slučaju pada nadstrešnice. Zato su neki odlučili da progovore u slučaju Generalštab shvativši da je to način da se zaštite. Treći razlog treba tražiti u činjenici da je Tužilaštvo za organizovani kriminal - koje je predugo ćutalo i po mom dubokom uverenju snosi značajan deo odgovornosti za situaciju u kojoj se kao društvo nalazimo - shvatilo da je režim predaleko otišao u urušavanju i gaženju države i u vezama sa kriminalnim krugovima i da je došao trenutak kada su zaista dužni da reaguju. I na kraju, ne treba zaboraviti da im je predsednik Vučić obećao da će ih ugasiti. Vesna Rakić Vodinelić: Nije afera vezana za rušenje zgrade Generalštaba bila okidač da Vučić počne da se obraća sudijskom kadru kao izdajnicima, ustašama, blokaderima. To je počelo nešto ranije kada je Nenad Stefanović, glavni tužilac Višeg tužilaštva u Beogradu koji ima vrlo široku nadležnost, neskriveno počeo da služi predsedniku Vučiću podnoseći krivične prijave kada se to od njega traži i odbacujući ih kad predsednik to poželi. Tada je položaj glavne državne tužiteljke Zagorke Dolovac, koja snosi veoma veliku odgovornost za loše stanje tužilačke zajednice u Srbiji, počeo da se ljulja jer je bila napadnuta od strane tabloida, pa onda na jedan zaobilazan način i od glavnog tužioca i na kraju od visokih državnih funkcionera. Tužilačka organizacija se, koliko mogu da vidim, podelila na dve grupe - na one koji su za Nenada Stefanovića i one koji smatraju da treba podržati Zagorku Dolovac. Mislim da je to pogrešno. Ne treba biti odan ni jednom, ni drugom. To vam je kao da treba da birate između Scile i Haribde. Tužilačka organizacija treba da izbegava podele i da u sebi pronađe snagu da se odupre svim političkim pritiscima. Inače, vlast je Mladena Nenadića, specijalnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, počela da napada i pre afere Generalštab. Napad je počeo kada je to tužilaštvo izdalo nalog za privođenje i pritvor dvojice bivših ministara i imenovalo ih kao moguće osumnjičene u slučaju pada nadstrešnice. Ruganje pravosuđuOmer Karabeg: Vučić je najavio da će pomilovati sve one protiv kojih bude podignuta optužnica za falsifikovanje dokumenata u slučaju Generalštab tvrdeći da oni nizašta nisu krivi. On unapred najavljuje pomilovanje iako sudski proces nije ni počeo. Ima li takvih primera u svetu? Miodrag Majić: Zaista ne znam za takve primere. Predsednici obično koriste to ovlašćenje da bi pomilovali nekog političkog disidenta ili ispravili očigledne greške u sudskim procesima. Naš predsednik nesumnjivo zloupotrebljava to ovlašćenje i ruga se pravosuđu. Sada je otišao još dalje jer je rekao da će pomilovati sve koji budu optuženi u predmetu Generalštab. Reč je o veoma ozbiljnom postupku u kome se sumnjiči određeni broj lica za falsifikovanje dokumentacije i nedozvoljeni uticaj s ciljem nezakonitog skidanja zaštite sa zgrade Generalštaba i okolnih zgrada. Predsednik je čak rekao da će preuzeti svu odgovornost na sebe i pozvao Tužilaštvo za organizovani kriminal da podigne optužnicu protiv njega kako bi, ma šta to značilo, pobedio tužilaštvo i sud. Bez obzira na sve te njegove izjave posebno je zanimljivo kako će taj postupak teći. Ne može se isključiti mogućnost da se u nekoj instanci i sam predsednik nađe u postupku. Ako znamo kako je sve počelo, kako je pokušano da se preko falsifikovanje dokumentacije sruši zgrada Generalštaba i pripremi teren za američku firmu koja je trebalo da tu izgradi luksuzni hotel, kako je zbog toga donet nesrećni leks specijalis, nije isključeno da će se predsednik Republike - i mimo toga što sam sebe preporučuje - naći u nekom trenutku na spisku optuženih u toj zaista neslavnoj aferi. Vesna Rakić Vodinelić: Kad je u pitanju ministar Selaković, protiv koga je podignut optužni predlog u slučaju Generalštab, on kao član vlade može da bude zaštićen imunitetom, tako da bi se o njemu moglo govoriti kao o osobi koja je visoko zaštićena. Ostali okrivljeni nemaju imunitet i oni bi mogli biti zaštićeni samo ako ih predsednik Republike pomiluje. Međutim, po našem zakonu obustavljanje krivičnog gonjenja pokreće se po službenoj dužnosti i taj postupak inicira ministar pravde. Dakle, ministar pravde bi trebalo da započne taj postupak tako što bi uputio predlog za pomilovanje. Taj predlog mora da bude argumentovano obrazložen, a ne time da mu je neko, prijatelj, drug ili pripadnik iste političke stranke. To je prva stepenica koju je Vučić preskočio. Pitam se kakve bi razloge naveo predsednik ako bi hteo da pomiluje Selakovića koji je dugogodišnji član Srpske napredne stranke i nalazi se u samom vrhu državnih funkcionera koji potiču iz te stranke. Recimo, da je Vučić sudija, a Selaković okrivljeni, on bi svakako bio izuzet zbog bliske veze koju ima sa Selakovićem u dugom vremenskom periodu. Vučić ne bi mogao baš tako jednostavno da objasni razloge zbog kojih je pomilovao Selakovića, a da prva pomisao ne bude da je on pristrasan. Osim toga i jedan i drugi su umešani u postupak koji je prethodio falsifikovanju službenih isprava na osnovu kojih je skinuta zaštita sa zgrade Generalštaba kao spomenika kulture. Teorijski gledano, i Vučić bi mogao da se pojavi u svojstvu nekog osumnjičenog. Miodrag Majić: I u ranijim predsednikovim pomilovanjima, koja su učestala u poslednje vreme, videli smo, najblaže rečeno, sumnjiv odnos prema proceduri koju treba da inicira ministar. Ni u slučaju pomilovanja četiri osobe, protiv kojih je Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužni predlog u predmetu Generalštab, nemamo predlog za pomilovanje ministra pravde, a imamo predsednika koji je rekao da će on pomilovati te ljude. Time je unapred kompromitovao čitav proces ako do njega dođe. Inicijativa ministra pravde bila bi osnovano dovedena u pitanje jer je predsednik već unapred najavio ishod. Ukidanje nezavisnostiOmer Karabeg: Vlast sada želi da ukine nezavisnost Tužilaštva za organizovani kriminal tako što će da ga stavi pod kontrolu Višeg javnog tužilaštva Beogradu čiji je šef blizak vlastima. Da li će u tome uspeti? Vesna Rakić Vodinelić: Nisam sigurna. Pre svega zato što je ova sadašnja organizacija tužilaštva ustanovljena amandmanima na ustav koji su usvojeni 2022. godine. U formulisanju tih amandmana i u njihovoj primeni značajnu ulogu imala je takozvana Venecijanska komisija - Komisija za demokratiju putem prava. Pored toga, podsetila bih da su u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji date preporuke koje su suprotne ideji predsednika Republike da se ukine samostalnost Tužilaštva za organizovani kriminal. Naprotiv, rečeno je da to tužilaštvo treba da se razvija, da bude bolje opremljeno i da regrutuje nove kadrove. Zbog svega toga teško je reći da li će Vučić do kraja istrajati u sprovođenju svog nauma. Mada njegova odluka da niko iz Srbije ne ide na samit Evropske unije i Zapadanog Balkana deluje zloslutno, tako da ne znam koliko će se obazirati na sugestije koje dolaze iz Brisela. Miodrag Majić: Da li će Vučić uspeti da ukine nezavisnost Tužilaštva za organizovani kriminal zavisiti od nekoliko faktora. Pre svega od spremnosti domaće javnosti da se tome suprodstavi. Pri tome mislim kako na stručnu, tako i na najširu javnost koja sada po prvi put ima ozbiljan razlog da podrži otpor u tužilačkoj organizaciji i pravosuđu ako do sada za to i nije bilo puno razloga. Drugo, veoma je važno koliko će biti jasni signali iz Evropske unije da ne pristaje na takve poteze predsednika Vučića posebno s obzirom na činjenicu da on inicira ukidanje Tužilaštva za organizovani kriminal u trenutku kada je ono pokrenulo postupak protiv njegovih saradnika. Ako predsednik ostvari taj naum to bi ostavilo utisak potpune samovolje i apsolutnog vaninstitucionalnog delovanja koje se graniči, ako hoćete, i sa kriminalnim delovanjem. To bi bio nezabeležen slučaj u pravnoj istoriji da osumnjičeni ili neko ko se zauzima za osumnjičenog ukine tužilaštvo koje protiv osumnjičenog vodi postupak. PobunaOmer Karabeg: Pomenuli smo pobunu tužilaca i sudija i njihov nedavni masovni skup ispred Ustavnog suda u Beogradu. Verujete li da će se pobuna proširiti i da će se joj pridružiti i oni koji su do sada ćutali? Vesna Rakić Vodinelić: Mislim da ima naznaka da će se proširiti. Bila sam na tome skupu. Bio je daleko brojniji nego što sam očekivala. Ali nije bio samo masovan, već je nosio takvu energiju i odlučnost kakvu među mojim kolegama odavno, a možda i nikad, nisam ni videla. Tako da verujem da će se sadašnjoj borbi za odbranu pravosuđa pridružiti i oni koji su do sada bili po strani. Miodrag Majić: Mislim da će se pobuna proširiti. Ja sam i ranije prognozirao da će doći do određene pobune. Postojao je ne tako mali krug sudija i tužilaca kojima bilo je dosta pritiska i ponižavanja koji su permanentno dolazili od strane predsednika republike i njegovih saradnika. Oni su sada okuraženi činjenicom da su i neki drugi konačno rešili da progovore. I ranije je bilo mnogo razloga za pobunu, pa do nje nije došlo. Ali u poslednje vreme vlast je neverovatnom bezobzirnošću bukvalno pljuvala u lice pravosuđu. Oni više nisu bili zadovoljni što su na svim ključnim pozicijama imali ljude koji su obezbeđivali njihovu nekažnjivost, već su imali potrebu, počev od predsednika Republike pa naniže, da gotovo svakodnevno ponižavaju tužioce i sudije govoreći im da ne predstavljaju ništa jer ih niko nije birao za razliku od njih koje je navodno narod izabrao. Siguran sam da je to iritiralo i one ljude u pravosuđu koji nisu spremni da pružaju otpor jer vlast je prevršila meru. Kao što je strah zarazan, pa ga autokrate itekako koriste, tako je i oslobađanje od straha zarazno. I mislim da ćemo sve češće imati prilike da vidimo sudije i tužioce koji se po prvi put otvoreno suprodstavljaju režimu. Rekao bih da je ovo prva realna prilika za srpsko pravosuđe, možda i u istoriji, da se u sukobu sa vlašću i izbori za svoju slobodu. OslobađanjeOmer Karabeg: Možemo li onda reći da je počeo proces oslobađanja srpskog pravosuđa iz Vučićevog zagrljaja? Miodrag Majić: Mislim da jeste. Ne bih se usudio da u ovom trenutku procenim kako će se on okončati, sa koliko uspeha i sa koliko žrtava, ali jedno je sigurno - ovo što se sada dešava u pravosuđu nikada do sada nije viđeno. I u Miloševićevo vreme pojedine sudije su pružali otpor, izlazili na ulicu da protestuju da bi nakon toga bili kažnjavani i smenjivani. Ali nikada nismo imali prilike da vidimo ovako masovne izlaske sudija i tužilaca na ulicu, njihove proteste, obustave rada, a pogotovu ne pravosudne postupke protiv nosilaca vlasti kojima sada svedočimo. I zato verujem da će jednoga dana, kada se bude pisala istorija srpskog pravosuđa, ovo vreme možda biti označeno kao prelomno u stvarnom uspostavljanju sudske vlasti, a ne na papiru kao do sada. Vesna Rakić Vodinelić: Taj proces jer nesumnjivo počeo. Nikad toliki broj sudija i tužilaca nije otvoreno pružio otpor. Nažalost, nedostaje stav sudija Vrhovnog suda Srbije. Kolega Majić je pomenuo Miloševićevo vreme. Tada je u onom kordonu u Kolarčevoj ulici redovno stajalo pet sudija Vrhovnog suda. Svi su bili smenjeni. Sada se to ne dešava, a podrška sudija Vrhovnog suda mnogo bi značila. Od Ustavnog suda u ovom trenutku ne očekujem ništa. Kako će se proces oslobađanja pravosuđa dalje razvijati zavisi od toga koliko će se još tužilaca i sudija pridružiti onima koji sada pružaju otpor režimu i od uspeha borbe studenata i sveukupnog građanstva za relativno normalne izbore na kojima bi ova vlast bila smenjena.

Jedini je još univerzitet u Srbiji pod studentskom blokadom. Akademci Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP), gradu na jugoistoku zemlje, u tome istrajavaju jer, kako kažu, vode i borbu za opstanak i očuvanje svog univerziteta. Nezadovoljstvo je tinjalo i pre studentskih protesta koji u Srbiji traju vise od godinu dana i sa kojih se traži odgovornost za nesreću na novosadskoj železničkoj stanici. Kulminiralo je poslednjih meseci. Povod je menadžment DUNP-a. Studenti zahtevaju smenu uprave. Optužuju je za loše rukovođenje i revanšizam prema studentima i profesorima, što uprava negira. (snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je 20. decembra na Instagramu da su vođeni "dugi i važni razgovori u vezi sa energetskom stabilnošću Srbije" i da veruje da su "korak bliže rešenju izuzetno komplikovane situacije". On je rekao i da je obezbeđeno dovoljno dizela, kerozina, mazuta i benzina najmanje do 15. januara. "Imali smo važne razgovore sa strancima i naredne nedelje očekujemo različite inicijative, molbe i zahteve upućene (američkom) OFAK-u, (koji je uveo snakcije NIS-u) u nadi da ćemo dobiti operativnu licencu", naveo je Vučić. Naveo je, u video poruci, i da se razgovori nastavljaju, a da se ubrzano uvoze i naftni derivati. Naftna industrija Srbije (NIS), najveća naftna kompanija u Srbiji, nalazi se pod američkim sankcijama od početka oktobra, zbog većinskog ruskog vlasništva. Sjedinjene Države insistiraju na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva NIS-a, čiji vlasnički udeo trenutno iznosi 56,2 posto. Rafinerija u Pančevu ugašena je početkom decembra, dok Beograd tvrdi da traju razgovori sa Moskvom o promeni vlasništa. Vučić je izjavio 16. decembra da ruska strana i jedna velika kompanija pregovaraju o NIS-u, ali da zvanični Beograd u tome ne učestvuje. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da Rusija "ima ideje" kako i u kom pravcu bi moglo ići rešavanje pitanja Naftne industrije Srbije i da je takav dijalog sa Srbijom u toku. Cilj sankcija NIS-u jeste da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu.

Evropska unija sa žaljenjem konstatuje da Srbija i dalje nema funkcionalan Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), posle ostavki više izabranih članova koji su kao razlog naveli nepravilnosti u izbornom procesu, saopštila je Delegacija EU u Srbiji. Četvoro izabranih članova Saveta REM-a u petak je zvanično podnelo ostavke na članstvo u tom telu jer nije ponovljeno glasanje o kandidatu koga su predložili nacionalni saveti nacionalnih manjina. Članovi Rodoljub Šabić, Dubravka Valić Nedeljković, Mileva Mališić i Ira Prodanov Krajišnik najavili su sredinom novembra da će podneti ostavke, navodeći da je vladajuća većina obesmisla izbor članova tog regulatornog tela za medije sa širokim ovlašćenjima. U saopštenju Delegacije EU u Srbiji na X ističe se značaj "funkcionalnog Saveta REM-a za sprovođenje reformi u oblasti medija" i poziva da se Savet tog tela konstituiše "na transparentan i inkluzivan način, u skladu sa pravnim okvirom i kako je definisano Reformskom agendom". "EU će nastaviti da podržava Srbiju u napredovanju na njenom evropskom putu, uključujući kontinuiranu primenu ključnih reformi radi jačanja vladavine prava, slobode medija i izbornog okvira", navela je Delegacija EU. Zašto su podnete ostavke?Advokat Rodoljub Šabić kazao je da su nezavisni kandidati podneli ostavke jer nije poštovan zakon pri izboru članova tog regulatornog tela, prenela je agencija Beta. "Očigledno nije primenjen zakon u kom piše da ovlašćeni predlagači usaglašavaju stavove. Kad je došlo vreme da se usaglase stavovi, vlast je shvatila da će njihov kandidat biti preglasan pa su doveli na glasanje ljude koji nisu učestvovali u postupku, predstavnike saveta koji nisu podneli nikakav predlog. Zato smo bili protiv toga", kazao je Šabić novinarima ispred Narodne skupštine. On je kazao da svaki nacionalni savet po zakonu ima pravo da predloži kandidata ali da su to pravo iskoristila samo tri saveta. "Tražimo da se primeni zakon a oni su s ulice doveli ljude da bi izgurali svog kandidata. Birate na odboru, u skladu s zakonom kandidujete čoveka, podnesete formalan predlog s dokumentacijom koju predviđa zakon a to nije urađeno. Morate poštovati zakon i procedure, da su kandidovali ja ne bih mogao da imam ništa protiv", naveo je Šabić. Novi izbor članova REM-a?Upitan da li njihove ostavke znače da će proces formiranja Saveta REM krenuti ispočetka, Šabić je rekao da postoji opcija da se "na brzinu sprovede novi postupak". "Vlast će lako uz pomoć GONGO udruženja (lažne nevladine organizacije koje zastupaju interese vlasti) da napravi svoj REM", dodao je Šabić. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić rekla je da će posle ostavki biti ponovljen proces izbora članova Saveta REM u četiri kategorije, kao i da ostaje da se izabere kandidat nacionalnih manjina u tom regulatornom telu. Ona je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije rekla da odluka četvoro izabranih članova Saveta REM-a da podnesu ostavke pokazuje "nedostatak želje i kapaciteta za dijalog i pronalaženje zajedničkih rešenja". "Institucije Srbije neće biti blokirane, nastavićemo sa procesom izbora svih preostalih članova Saveta REM. To je sada petoro članova. Rešićemo to, izabraćemo Savet REM i rad će se nastaviti. Biće ponovljen postupak u kategorijama u kojima trenutno nemamo članove Saveta REM a oni koji su izabrani i nisu podneli ostavke ostaju članovi i tu nećemo ponavljati izbor", kazala je Brnabić. Dodala je da će nove kandidate u četiri upražnjenje kategorije predložiti ovlašćene organizacije. Članovi Saveta REM-a koji su podneli ostavke, to su najavili u novembru navodeći da je proces izbora članova Saveta REM "suštinski obesmišljen" posle odluke većine u Skupštini Srbiji da ne izabere svih devet članova tog regulatornog tela. Poslanici Skupštine Srbije su 12. novembra većinom glasova izabrali osam od devet članova za novi saziv Saveta REM-a. Parlament nije izabrao kandidata nacionalnih saveta nacionalnih manjina jer se tome usprotivio Savez vojvođanskih Mađara, deo vladajuće koalicije, koji tvrdi da predloženi kandidati ne odražavaju stvarnu volju tih saveta. U nadležnosti Saveta REM-a je, između ostalog, da reguliše, kontroliše i sankcioniše rad elektronskih medija – televizijske i radijske stanice koje imaju nacionalnu pokrivenost, i njihova onlajn izdanja. REM takođe ima ključnu ulogu tokom izbornih kampanja, u kojima mora da obezbedi ravnopravnu zastupljenost političkih aktera u medijima. Zbog širokih nadležnosti tog regulatora Evropska komisija je u više prethodnih izveštaja tražila od Srbije, koja ima status kandidata za članstvo u EU, da REM postupa nezavisno i skladu sa zakonom.

"Ono što smo doživeli u Srbiji je bio prinudni rad", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Rafik Buks iz Indije. Tokom 2024. radio je na izgradnji kineske fabrike Linglong na severu Srbije. "Bili smo kontrolisani, eksploatisani i tretirani bez dostojanstva", navodi Buks. On dodaje da nije iznenađen odlukom Sjedinjenih Američkih Država da blokiraju uvoz automobilskih guma iz ove fabrike u Zrenjaninu zbog navoda da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada. Iz američke carine su 18. decembra naveli da izveštaji ukazuju na to da su radnicima, između ostalog, zadržavana lična dokumenta i uskraćivane zarade, te da su izloženi zlostavljačkim uslovima života i rada. Ni kompanija Linglong, ni institucije u Srbiji nisu odgovorile na pitanja RSE povodom navoda i odluke SAD. "Ono što najviše zabrinjava je razlika u reakcijama međunarodnih institucija i institucija u Srbiji na ovaj slučaj", kaže za RSE Mirjana Mitić iz nevladine organizacije Astra koja se bavi trgovinom ljudima. Sumnje na prinudni rad u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji pojavile su pre nekoliko godina kada su na to upozorile lokalne i međunarodne organizacije. RSE je u više navrata izveštavao o nehumanim uslovima života i rada stotina vijatnimskih radnika tokom 2021. i 2022, a dve godine kasnije slični navodi pratili su angažovanje indijskih radnika u fabrici. Dok su srpske vlasti i kineski vlasnici odbacivali optužbe, prijave nevladinih organizacija nadležnim institucijama su do danas bez epiloga. Bez odgovora je ostao i zahtev Evropskog parlamenta koji je 2021. rezolucijom od Srbije zatražio istragu mogućeg prinudnog rada oko 400 vijetnamskih radnika u Linglongu. Nakon pet godina izgradnje, kineska fabrika automobliskih guma svečano je otvorena u septembru 2024. Kao investiciju od 800 miliona evra, Vlada Srbije je proglasila projektom od nacionalnog značaja. 'Trpeli smo zlostavljanja'Rafik Buks iz Indije nerado se seća meseci koje je proveo u Srbiji. "Bili smo pod stalnim pritiskom, pretnjama, a bilo je i fizičkih sukoba. Bili smo primorani da trpimo zlostavljanja", navodi Buks u pisanom odgovoru a RSE. Kaže da ih je agencija za koju su radili slala ne samo na gradilište fabrike, već i na druga gradilišta u Srbiji "dok je Linglong kasnije tvrdio da nikada nismo radili za njih". Kaže da je u Srbiju došao jer mu je obećan "legalan posao, dobra plata i humani uslovi života". "Ništa od toga nije bilo istina", navodi. Rafik je danas u Indiji. "Sada sam mnogo pažljiviji i proveravam svaku ponudu za posao u inostranstvu jer me je ono što se dogodilo u Srbiji zauvek promenilo". Slučaj indijskih radnikaNevladina organizacija Astra je u februaru 2024. u ime Rafika i još 10 radnika iz Indije podnela nadležnima u Srbiji krivičnu prijavu zbog sumnji na trgovinu ljudima i radnu eksploataciju u fabrici Linglong u Zrenjaninu. "Mi smo prijavljivali da ljudi žive u katastrofalnim uslovima, da jedu sa poda, da ne pričamo o opremi koju su koristili", kaže za RSE Mirjana Mitić iz Astre. Radnici su nevladinim organizacijama prijavili da su im oduzeti pasoši i da im nisu isplaćene plate. "Oni su stupili u kontakt sa nama. Doneli su zajedničku odluku da ne napuste Srbiju uprkos pritiscima kompanije. Odlučili da daju izjavu u tužilaštvu, tako da sigurno znamo da dokazi i podaci u tužilaštvu postoje", kaže Mitić. Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu je nakon prijave za RSE saopštilo da su policiji podneli zahtev "za prikupljanje potrebnih obaveštenja" u vezi sa ovim slučajem, a policija je potvrdila da po zahtevu postupa. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova sada nisu odgovorili na upit RSE šta je utvrđeno, dok su iz Tužilaštva naveli da će se javiti u najkraćem roku. Linglong je 2024. odbacio optužbe, navodeći da indijski radnici nisu radili na izgradnji fabrike. Mitić podseća da su radnici iz Indije na koncu od poslodavca dobili "naknadu i neisplaćene zarade", te da im je plaćena karta do kuće. Slučaj vijetnamskih radnikaNekoliko godina ranije, svet su obišle slike nehumanih uslova u kojima je u krugu kineske fabrike bilo smešteno 400 radnika iz Vijetnama. Posle izveštaja nevladinih organizacija o uslovima u kampu iz 2021, medijima je zabranjen pristup. Tako ni ekipi RSE nije bilo dozvoljeno da snimi barake, a neki od radnika su govorili o nehumanim uslovima i naveli da im dva meseca nije isplaćena zarada, te da im je poslodavac oduzeo pasoš. Linglong je odbacio odgovornost. Naveli su da je radnike angažovao jedan od njihovih podizvođača. "Nikada nismo dobili informaciju šta se sa tim desilo sem što smo dobili usmenu informaciju iz Centra za zaštitu trgovine ljudima da je slučaj zatvoren i da nisu uspeli da iskomuniciraju sa radnicima dok su bili u zemlji", navodi Mitić iz Astre. RSE do objavljivanja ovog teksta nije dobio odgovor Vladinog Centra za zaštitu trgovine ljudima, a radnici iz Vijentama su ubrzo nakon što su premešteni u uslovniji smeštaj napustili Srbiju. Kako su reagovale institucije?Odogovori na pitanja o novim navodima o prinudnom radu i odluci SAD nisu stigli ni iz nadležnih ministarstava, ni iz inspekcije rada koja kontrolište uslove u Srbiji. Na pitanja RSE nisu odgovorili ni iz kabineta predsednika Srbije. Aleksandar Vučić je u odgovoru na ranije optužbe o eksploataciji radnika u kineskoj fabrici poručivao da je reč o medijsko-političkoj kampanji protiv Linglonga. "Gledaćemo da pomognemo vijetnamskim radnicima, a da rasterujem investitore neću", rekao je tada Vučić. Šta se sada dešava u Linglongu?Kompanija nije odgovorila na pitanja RSE o navodima SAD, niti kako će odluka o zaustavljanju robe iz njihove fabrike u Srbiji uticati na poslovanje. Odgovori nisu stigli ni na pitanja koliko je radnika iz inostanstva trenutno angažovano u fabrici, niti u kakvim uslovima žive i rade. Na pitanja o broju radnih i boravišnih dozvola za strane radnike u Zrenjaninu nije odgovorilo ni Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Tara Rukeci, aktivistkinja lokalnog Zrenjaninskog socijalnog foruma koja je pružala pomoć stranim radnicima u Linglongu, kaže za RSE da i dalje u toj fabrici radi veliki broj radnika iz inostranstva, ali da njihov broj nije poznat. "U Linglongu od početka, od izgradnje fabrike, a sad i u proizvodnji, rade kineski radnici u lošijim uslovima nego radnici iz Srbije", navodi Rukeci. Ona dodaje da se za rad u fabrici i dalje angažuju radnici iz Azije, ali da ih ne angažuje direktno kompanija Linglong, nego podizvođači. "Ranije smo imali velike agencije kao što je 'China energy', koje su dovodile više stotina radnika. Sada je počeo da cveta veliki broj malih agencija", navodi ona. Prema podacima iz finansijskog izveštaja Linglonga, koji su dostupni u Agenciji za privredne registre, u fabrici je tokom 2024. radilo skoro 1.750 radnika. Izveštaji govore i da je broj radnika tokom prošle godine uvećan za 48 posto. Orijentisani na izvozKineska fabrika zvanično je otvorena u septembru 2024. Podignuta je na 100 hektara poklonjenog državnog zemljišta, uz 76 miliona evra subvencija. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na svečanom otvaranju u Zrenjaninu, fabriku nazvao "čudom". "Stvorili su ga naši kineski prijatelji uz našu podršku", rekao je Vučić 13. septembra prošle godine. Prema finansijskim izveštajima kompanije, ukupna davanja države su po svemu sudeći veća. Kroz stavku u finansijskom izveštaju, koja se odnosi na "kapitalne subvencije i druga državna dodeljivanja za izgradnju i nabavku osnovnih sredstava i nematerijalne imovine", može se videti da je od 2020. do 2024. Linglongu dodeljeno nešto više od 210 miliona evra. Iz Linglonga nisu odgovorili na pitanja na šta se ove subvencije odnose. Javno dostupni finansijski izveštaji Linglonga u Zrenjaninu pokazuju da su prihodi od prodaje robe na inostranom tržištu tokom prošle godine porasli 500 puta. Linglong je u 2024. u inostranstvo izvezao gume u vrednosti od 178 miliona evra. U izveštaju se ne navodi u koje zemlje je fabrika najviše izvozila. Ni iz Linglonga nisu odgovorili na pitanja RSE koliko je od ukupnog iznosa izvezeno u SAD. Da je proizvodnja u Zrenjaninu pre svega orijentisana na izvoz pokazuje podatak da su prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu bili 9,5 miliona evra. Kineski projekti u Srbiji pod lupomSlučaj radnika u zrenjaninskoj fabrici nije prvi u Srbiji koji je privukao pažnju međunarodne javnosti zbog sumnje da radnici za kineske poslodavce rade i žive u nehumanim uslovima, kao i da su žrtve radne eksploatacije. RSE je u januaru 2021. pisao o neuslovnom smeštaju kineskih radnika u privremenom kampu kod rudnika "Čukaru Peki" u Boru u istočnoj Srbiji. Više radnika tvrdilo je da im poslodavac ne dozvoljava da izađu iz neuslovnog kampa u kom su smešteni, kao i da im je zabranjen kontakt sa stanovništvom u Srbiji. Kineske investicije i infrastrukturni projekti u Srbiji deo su inicijative "Pojas i put". Reč je o "novom putu svile" kineskog predsednika Si Đinpinga, sa ciljem povezivanja Kine sa Evropom i prodora na Zapad. Projekti su pod lupom Evropske unije zbog kršenja evropskih transparentnosti i zaštite životne sredine. Na to su više puta upozoravali izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije, kao kandidata za članstvo u Uniji.

Predsjednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da Rusija "ima ideje" kako i u kom pravcu bi moglo ići rješavanje pitanja Naftne industrije Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama, i da je dijalog sa Srbijom u toku. "Imamo ideje o tome kako, na koji način i u kom pravcu bismo mogli da krenemo zajedno naprijed. Takav dijalog je u toku sa našim prijateljima u Srbiji. Nadamo se da ćemo pronaći pravo rješenje", rekao je Putin, javila je ruska agencija TASS, prenosi Beta. Najveća naftna kompanija u Srbiji nalazi se pod američkim sankcima od početka oktobra, zbog većinskog ruskog vlasništva. Sjedinjene Države insistiraju na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva NIS-a, čiji vlasnički udio trenutno iznosi 56,2 posto. Putin je na konferenciji za novinare, koja se održava krajem svake godine, naveo da Rusija pretpostavlja da će "prijateljsko rukovodstvo Srbije" ispuniti obaveze prema NIS-u. "Imamo međuvladin sporazum sa Srbijom u vezi sa usvajanjem bilo kakvih ograničenja u vezi sa ovim komercijalnim entitetom. I, naravno, pretpostavljamo da će prijateljsko rukovodstvo Srbije imati ovo na umu i ispuniti svoje obaveze. U suprotnom, postavlja se pitanje: kako možemo da uložimo novac u ekonomiju zemlje i gdje su garancije bezbjednosti ako čak ni međuvladini sporazumi ne funkcionišu", rekao je Putin. Brnabić: Vučić uskoro odgovara na Putinove navodePredsjednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nije želela da komentariše Putinove poruke, navodeći da vjeruje da će se predsjednik Srbije Aleksandar Vučić u narednim danima tim povodom obratiti javnosti. Na novinarsko pitanje o kojem sporazumu je govori ruski predsjednik, te šta je njime propisano, Brnabić je rekla da "neće da se meša u stvari o kojima ne zna dovoljno". "Ono što znam je da je Vučić dobro i detaljno proučio sve sporazume, ugovore i dokumente koji imaju veze s tim od kojih nijedan ne može da se primeni na ovu trenutnu situaciju", rekla je Brnabić i dodala da "zna da je Vučić te stvari predočio Putinu" tokom susreta u Moskvi i u Pekingu. Primjena američkih sankcija za NIS počela je 9. oktobra, nakon višemjesečnog odlaganja. Rafinerija u Pančevu ugašena je početkom decembra, dok Beograd tvrdi da traju razgovori sa Moskvom o promjeni vlasništa. Srbija je Rusiji postavila rok do 15. januara. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 16. decembra da ruska strana i jedna velika kompanija pregovaraju o NIS-u, ali da zvanični Beograd u tome ne učestvuje. "Mislim da se pregovori bliže kraju između ruske strane i jedne velike kompanije", rekao je tada Vučić, ne precizirajući o kojoj kompaniji je riječ. Ni američka ni ruska strana nisu javno izlazile sa informacijama o toku pregovora, a građanima su informacije o tome dolazile od zvaničnika Srbije, najvećim dijelom od Vučića. Cilj sankcija usmjerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji, jeste da onemogući Rusiji da dalje financira invaziju na Ukrajinu.

Kenan Škrijelj iz Novog Pazara više nije student državnog univerziteta u tom gradu na jugozapadu Srbije. Status je izgubio jer nije uspeo da obnovi upis na drugu godinu građevinarstva. "U pitanju je revanšizam zbog mog delovanja", kaže Škrijelj za Radio Slobodna Evropa (RSE) i navodi da je uprava Univerziteta za termin upisa studenata izabrala dane kada nisu bili u Novom Pazaru. Tada su peške prelazili više 400 kilometara do Novog Sada na obeležavanje godišnjice pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice. Studenti u blokadi duže od godinu dana traže odgovornost vlasti za nesreću, a Novopazarci tvrde da je zbog učešća u protestima i blokadama status izgubio veliki broj njihovih kolega. Oni traže smenu uprave i ostaju jedini univerzitet u Srbiji koji je još uvek blokiran. Optužbama za odmazdu pridružuju se i pojedini profesori koji su ostali bez posla zbog, kako tvrde, podrške studentima i kritike rada uprave. Rektorat Univerziteta za RSE odbacuje navode da studenti nisu imali prilike za upis i da je nastavno osoblje otpuštano zbog političkih neslaganja. Novopazarci su postali jedan od simbola studentskih protesta kada su pešačenjima širom Srbije prenosili poruku jedinstva iz ovog grada sa većinskim bošnjačkim stanovništvom. Šta kažu studenti, a šta uprava?Kenan Škrijelj bio je u grupi studenata koja je krajem oktobra 16 dana pešačila sa juga na sever Srbije. Kaže da je uprava Univerziteta tih dana odredila i termin za upis. "Ako nisi bio, dobiješ rešenje da si izgubio status studenta", navodi Škrijelj. Dodaje i da je na svoje rešenje podneo žalbu. "Ništa nisu uradili po tom pitanju, to je na čekanju", kaže on i dodaje da će, ukoliko ne dobije pozitivan odgovor, morati da se upiše na drugom univerzitetu. Škrijelj kaže da ovo doživljava kao "oblik odmazde" uprave jer je, između ostalog, u medijima kritikovao rad Univerziteta. Studentkinja hemije Emina Spahić uspela je da obnovi godinu. "Dala sam punomoćje mami, pa je ona obnovila umesto mene. Cela obnova godine se dešavala u vreme kada su studenti pešačili do Novog Sada, tako da mnogi studenti nisu stigli da daju punomoćje svojim roditeljima", kaže ona. Iz Rektorata negiraju navode studenata. "Status studenta izgubili su samo oni koji nisu želeli da upišu ili obnove godinu", kažu u Rektoratu. Oni takođe navode da je došlo do pada broja upisanih studenata na prvu godinu studija. Prema navodima Rektorata, upisano je 100 studenata manje zbog, kako navode, atmosfere "koja je bila negativna, puna tenzija i koja je izazivala strah i zbunjenost kod budućih brucoša". Doskorašnja rektorka Državnog univerziteta u Novom Pazaru Zana Dolićanin dala je u martu podršku "studentima koji žele da uče" koji od marta kampuju u parku u centru Beograda uz šatorsko naselje pristalica vlasti. Disciplinske prijaveI bivši asistent i doktor elektrotehnike i računarstva Emir Ugljanin tvrdi da je žrtva revanšizma uprave novopazarskog Univerziteta. Ugljanin za RSE kaže da je dobio otkaz u decembru nakon što je na društvenim mrežama kritikovao rad uprave i pružao podršku studentskim protestima. Navodi i da su pritisci na profesore i saradnike postojali i pre studentskih blokada i da nije jedini koji je bio "na meti". "Sve je naročito intenzivirano i sve se prikazalo kao jasno vidljivo nakon studentskih protesta", kaže on. Ugljanin za RSE kaže da je radio kao asistent na više predmeta na univerzitetu i da je prvu disciplinsku prijavu dobio u junu. "Ja sam došao na ispit, nije mi omogućen pristup. Fizički sam izguran iz učionice i pokrenuta je disciplinska prijava protiv mene", kaže on. Dodaje da je kasnije usledila i druga disciplinska prijava, kao i da mu je na kraju uručen otkaz, a da je povod za to bilo to što je, kako kaže, javno kritikovao rad uprave. "Kada sam (na društvenim mrežama) objavio isečak govora koji sam imao na protestu u centru grada, prekosutra mi je stigao otkaz. Oni su samo tražili način da me uklone sa univerziteta, cilj im je da nas potpuno ućute", kaže on. Iz Rektorata Državnog univerziteta u Novom Pazaru negirali su u saopštenju iz decembra da je Ugljanin bio žrtva progona tvrdeći da je otpušten zbog "grubih povreda" radnih obaveza. Ugljanin sa druge strane navodi da su drugi profesori i nastavno osoblje, njih oko 30, izgubili posao jer su kritikovali upravu ili podržali proteste. "Na primer, uprava ne produži ugovor, a raspiše konkurs za više ili niže zvanje za koje taj nastavnik ne može da konkuriše", kaže on. Uprava negira da su pojedini profesori otpušteni zbog izmena uslova konkursa. Na pitanje da li je podrška studentskim blokadama i protestima uticala na ugovore odgovaraju da nije "ukoliko njihov aktivizam ili politički angažman nije ugrožavao njihove radne obaveze". Zahtevi za smenom upraveUgljanin smatra da je jedini izlaz iz situacije u kojoj se blokirani Univerzitet nalazi uvođenje prinudne uprave koja bi omogućile, kako kaže, zakonit rad. Za novu rektorku univerziteta 18. decembra odabrana je Tanja Soldatović koja će zameniti Zanu Dolićanin čiju je smenu tražio deo studenata i profesora. Ugljanin, međutim, navodi da upravu univerziteta čini više organa i da samo smena rektora ne dovodi do, kako kaže, neophodnih promena. Navodi da su se više puta obraćali Ministarstvu prosvete povodom problema sa upravom, ali da odgovor nisu dobili. Ministarstvo prosvete nije odgovorilo ni na upit RSE povodom zahteva za uvođenjem prinudne uprave na univerzitetu u Novom Pazaru. Kako funkcioniše nastava?Iz Rektorata navode da je situacija na fakultetima u Novom Pazaru teška jer se nastava odvija po hibridnom modelu (kombinovana nastava online i uživo), a ispiti se organizuju van sedišta univerziteta. Studentkinja Emina Spahić kaže da je zgrada univerziteta u blokadi, a da se nastava održava online. "Ispiti će se verovatno kao i do sada održavati u osnovnim školama, sportskim halama, bolnici, što ćemo mi bojkotovati dok se uprava ne promeni", kaže ona. Univerzitet u Novom Pazaru je jedini u Srbiji koji je još uvek u fizičkoj blokadi. Studenti drugih fakulteta prekinuli su blokade na početku jeseni. Iako njihove zahteve, koji uključuju i raspisivanje vanrednih izbora, vlast odbija i odbacuje odgovornost za novosadsku nesreću, studenti su rekli da borbu za ispunjenje nastavljaju na druge načine.

Američki Kongres ocenio je u predlogu obimnog zakona o odbrani da zavisnost zemalja Zapadnog Balkana od ruskih fosilnih goriva vezuje njihove ekonomije i politiku za Moskvu i sputava njihove težnje ka evropskim integracijama, dok korupcija, uključujući i među ključnim političkim liderima, i dalje predstavlja jednu od najvećih prepreka daljem ekonomskom i političkom razvoju regiona. U predlogu Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane koji je u oba doma Kongresa usvojen glasovima i republikanaca i demokrata i koji treba da potpiše predsednik Donald Tramp (Trump) navodi se da je smanjenje zavisnosti Zapadnog Balkana od ruskog gasa i fosilnih goriva u nacionalnom interesu SAD, kao i da Vašington treba da podrži pristupanje zemalja regiona Evropskoj uniji i NATO-u. "Zavisnost zemalja Zapadnog Balkana od ruskih izvora fosilnih goriva i prirodnog gasa vezuje njihove ekonomije i politiku za Rusku Federaciju i sputava njihove težnje ka evropskim integracijama", navodi se tekstu. Rast uticaja Kine na Zapadnom Balkanu takođe može imati štetan uticaj na stratešku konkurenciju, demokratiju i ekonomsku integraciju s Evropom, navodi se u predlogu zakona u kojem se traži da državni sekretar u koordinaciji s ministrom odbrane direktorom Nacionalne obaveštajne službe i drugim relevantnim agencijama, redovno podnosi izveštaj Kongresu i o malignom uticaju Rusije i Kine na zemlje Balkana. Kosovo i SrbijaU predlogu je iznet stav da Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, postignut 27. februara 2023. uz posredovanje EU, predstavlja pozitivan korak u normalizaciji između dve zemlje koje "treba da teže hitnom napretku u primeni Aneksa implementacije tog sporazuma". "Nakon dovoljnog napretka, SAD treba da razmotre inicijative za jačanje bilateralnih odnosa sa obe zemlje", navodi se u predlogu zakona o odbrani, dodajući da to uključuje uspostavljanje bilateralnih strateških dijaloga i konkretne inicijative za produbljivanje ekonomskih veza i investicija. SAD treba da nastave podršku sveobuhvatnom konačnom sporazumu između Kosova i Srbije zasnovanom na uzajamnom priznanju, pri čemu neće zagovarati razmenu teritorija, podele ili druge promene granica po etničkim linijama u Zapadnom Balkanu radi rešavanja sukoba i treba da podrže pluralističke demokratije u regionu kao sredstvo za sprečavanje povratka etničkih sukoba. 'Duboka zabrinutost' za stanje demokratije u SrbijiU predlogu Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane koji uspostavlja ili nastavlja odbrambene programe i aktivnosti Ministarstva odbrane SAD i drugih federalnih agencija, takođe je izražena zabrinutost za stanje demokratije u Srbiji. "Parlamentarni i lokalni izbori održani u Srbiji 17. decembra 2023. i njihova neposredna posledica izazivaju duboku zabrinutost u vezi sa stanjem demokratije u Srbiji, uključujući zaključke konačnog izveštaja OEBS/ODIHR-a", navodi se u tekstu predloga zakona. Dodaje se da je OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava na tim izborima utvrdila "nepravedne uslove" za izbore, "brojne proceduralne nedostatke, uključujući neujednačenu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i brojanja, česta pretrpavanja biračkih mesta, povrede tajnosti glasanja i brojne slučajeve grupnog glasanja". OEBS je takođe naveo da su srpski zvaničnici optuživali uglavnom mirne demonstrante, opozicione partije i civilno društvo da "pokušavaju da destabilizuju vlast", što predstavlja zabrinjavajuću tvrdnju koja ugrožava bezbednost važnih delova srpskog društva, navodi se u tekstu Kongresa i ističe da demokratske zemlje čije su vrednosti usklađene s vrednostima SAD predstavljaju snažnija i dugotrajnija partnerstva. Podrška Euforu u BiHMeđu stavovima Kongresa, kako je navedeno u tekstu, jeste da treba podržati održavanje punog mandata Eufora u Bosni i Hercegovini, smatrajući to u interesu nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Država. Takođe se traži podsticanje NATO-a i EU da preispitaju svoje mandate i raspored misija u BiH kako bi se osiguralo da igraju proaktivnu ulogu u uspostavljanju bezbednog i sigurnog okruženja, posebno u oblasti odbrane. Podrška evroatlantskim integracijamaZemlje Zapadnog Balkana – Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija – čine pluralistički, multietnički region u srcu Evrope koji je od ključnog značaja za mir, stabilnost i prosperitet tog kontinenta, navodi se na početku odeljka posvećenom regionu za šta je navedeno da se može nazvati "Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana". Trajni mir, stabilnost i prosperitet na Zapadnom Balkanu direktno su povezani sa mogućnostima za demokratski i ekonomski napredak tih šest zemalja i u zajedničkom je interesu SAD i zemalja regiona da unapređuju stabilan i održiv ekonomski rast i razvoj u regionu. Reforme i integracija sa Evropskom unijom koje sprovode zemlje Zapadnog Balkana dovele su do značajnog demokratskog i ekonomskog napretka u regionu, ali uprkos tom poboljšanju, stope siromaštva i nezaposlenosti na Zapadnom Balkanu ostaju više nego u susednim zemljama iz EU. Pored toga, navodi se da "korupcija, uključujući i među ključnim političkim liderima, i dalje pogađa Zapadni Balkan i predstavlja jednu od najvećih prepreka daljem ekonomskom i političkom razvoju regiona", dok "kampanje dezinformisanja usmerene na Zapadni Balkan potkopavaju kredibilitet demokratskih institucija, uključujući integritet izbora". Povodom toga je iznet stav Kongresa da bi SAD, između ostalog, trebalo da sarađuju sa saveznicima i partnerima posvećenim jačanju vladavine prava, diverzifikaciji energetskih izvora, demokratskim i ekonomskim reformama i smanjenju siromaštva; podstiču jačanje poslovnih veza i investicija između SAD i saveznika i partnera na Zapadnom Balkanu; prošire američku pomoć naporima regionalne integracije u regionu. SAD treba da podržavaju pristupanje zemalja Zapadnog Balkana koje nisu članice Evropske unije i NATO-a za zemlje koje žele članstvo, ispunjavaju uslove za članstvo, imaju podršku svih saveznika za dobijanje poziva za članstvo i da su u stanju da dalje promovišu principe Severnoatlantskog ugovora i značajno doprinesu kolektivnoj bezbednosti NATO-a. SAD bi trebalo da povećaju poslovne veze i investicije na Zapadnom Balkanu, naročito radi smanjenja zavisnosti od ruskih energetskih izvora, povećanja energetske diverzifikacije, efikasnosti i štednje, kao i olakšavanja prelaska na čistije i pouzdanije izvore energije, navodi se u predlogu zakona. Dodaje se da bi trebalo da nastave da podržavaju razvoj snažnog civilnog društva, javno-privatnih partnerstava, nezavisnih medija, transparentnog i odgovornog upravljanja, političke stabilnosti i modernih tržišnih ekonomija. U predlogu zakona o odbrani se od državnog sekretara traže i inicijative za demokratski i ekonomski razvoj i prosperitet koji bi se proširila tehnička pomoć u svakoj zemlji Zapadnog Balkana, uzimajući u obzir lokalne uslove i saglasnost vlade domaćina, jačale postojeće nacionalne strategije protiv korupcije, uključujući protiv političke korupcije, posebno u sudstvu, nezavisnim telima za nadzor izbora i javnim nabavkama, uz promovisanje uloge nezavisnih medija u borbi protiv korupcije. U predlogu zakona Kongres je izrazio podršku i sajber bezbednosti i sajber otpornosti u Zapadnom Balkanu, inicijativi za regionalnu ekonomsku povezanost i razvoj, kao i promovisanju međukulturne i obrazovne saradnje SAD i zemalja Zapadnog Balkana. Autor predloga zakona o Zapadnom Balkanu, član Predstavničkog doma iz redopva demokrata Vilijam Kiting (William Keating), rekao je za televiziju Insajder da je usvajanje predloga zakona dokaz da je Balkan i dalje na američkom radaru. "Važna poruka je da je Amerika i dalje zainteresovana za Zapadni Balkan. Ja se već godinama unazad bavim regionom i uvek sam ga smatrao područjem koje je važno za nas. Ljudi treba da znaju da i u ovoj vladi SAD postoje ljudi koji Balkan vide kao prioritet", rekao je Kiting. On je objasnio da je predlog podneo još u septembru, a da je nedavno uključen je u zakon o odbrani kako bi se osiguralo njegovo usvajanje.

Američka Carina i zaštita granica (CBP) saopštila je u četvrtak da je izdala nalog za zadržavanje uvoza automobilskih guma proizvedenih u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji zbog navoda da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada. "Službenici CBP-a će na svim ulaznim lukama u SAD zadržati pošiljke tih guma zbog dokaza koji razumno ukazuju na upotrebu prinudnog rada u njihovoj proizvodnji", navodi se u saopštenju. Agencija je dodala da je nalog u vezi s gumama proizvedenim u fabrici Linglonga u Zrenjaninu na severu Srbije, rezultat istrage i analize informacija koje ukazuju da su automobilske gume proizvedene uz korišćenje prinudnog rada – izjave radnika, fotografije, ugovore o radu, terenske beleške fokus grupa, snimke ekrana tekstualnih poruka, izveštaje nevladinih organizacija, medijske izveštaje i akademska istraživanja. Ti dokazi su, prema američkoj Carini, pokazali da su radnici u Linglongu izloženi devet pokazatelja prinudnog rada prema Međunarodnoj organizaciji rada (ILO): zadržavanje ličnih dokumenata, zastrašivanje i pretnje, izolacija, prekomerni prekovremeni rad, uskraćivanje zarada, dužničko ropstvo, zlostavljački uslovi života i rada, obmana i zloupotreba ranjivosti. "Poruka je jasna – Sjedinjene Države neće tolerisati prinudni rad u lancima snabdevanja", rekao je komesar Carine i zaštite granica Rodni Skot (Rodney S. Scott). Vršiteljka dužnosti izvršnog pomoćnika komesara Suzan Tomas (Susan S. Thomas) iz CBP-ove Kancelarije za trgovinu rekla je da "Amerikanci ne bi trebalo da se takmiče s proizvodima nastalim kroz eksploataciju" "Sprečavanjem ulaska robe proizvedene prinudnim radom na američko tržište, CBP pomaže da američki radnici i preduzeća posluju pod ravnopravnim uslovima", navela je Tomas u saopštenju u kojem se navodi da podaci CBP-a pokazuju da se gume iz zrenjaninske fabrike uvoze ili da je verovatno da će biti uvezene u SAD. Američka Carina je dodala da uvoznici zadržanih pošiljki mogu zatražiti uništenje ili izvoz svojih pošiljki, ili pokušati da dokažu da roba nije proizvedena prinudnim radom. RSE je u više navrata pisao o slučaju fabrike Linglong u Zrenjaninu i navodima o zloupotrebi radnika i kršenju radničkih prava. Početkom 2024. nevladina organizacija Astra podnela je krivičnu prijavu u ime 11 radnika iz Indije zbog sumnji na trgovinu ljudima i radnu eksploataciju. Nekoliko godina ranije sumnalo se i na eksploataciju više stotina radnika iz Vijetnama, koji su u to vreme bili angažovani na izgradnji fabrike u Zrenjaninu. Evropski parlament je rezolucijom iz 2021. tražio od Srbije da istraži slučaj "modernog ropstva", međutim on je okončan bez pokretanja postupka, povratkom radnika u Vijetnam. Linglong je odbacio odgovornost, tvrdeći da je radnike angažovao jedan od njihovih podizvođača. Zbog navoda o prinudnom radu, američki Stejt department u izveštaju o trgovini ljudima za 2024. je naveo da "Vlada Republike Srbije nije u potpunosti istražila verodostojne optužbe o prinudnom radu, uključujući oduzimanje pasoša, nehumane uslove rada i života, već je nastavila da tvrdi da vijetnamski i indijski radnici nisu žrtve trgovine ljudima".

Gruzijski predsednik Mihail Kavelašvili optužio je 18. decembra u Beogradu Evropsku uniju za, kako je naveo, "dvostruke standarde prema Gruziji i Srbiji". "Ono što evropske birokrate imaju kada je reč o našim zemljama često su nejednaki aršini, to je poznato i Srbiji", rekao je Kavelašvili u obraćanju novinarima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. "Mi se nadamo da ćemo i mi biti nosioci evropskog nasleđa, zato što smo i mi i Srbija deo toga", dodao je. Tenzije u odnosima Gruzije sa EU dodatno su produbljene posle parlamentarnih izbora u toj zemlji u oktobru 2024. na kojima je stranka Gruzijski san ostala na vlasti, zamrznula pregovore o pristupanju Uniji i optužila Brisel da pokušava da organizuje puč u Tbilisiju. Gruzijski san tvrdi da i dalje želi ulazak u EU, ali samo ako može da sačuva, kako navodi, tradicionalne pravoslavne vrednosti Gruzije, kao i "miroljubive" veze s Rusijom. Demonstracije u Tbilisiju se održavaju svakodnevno od spornih izbora, za koje međunarodni posmatrači kažu da nisu bili slobodni i pošteni, a intenzivirane su pošto je Gruzija objavila obustavu pregovora o pristupanju. Protesti su i u Srbiji, gde antivladini demonstranti duže od godinu dana na ulicama optužuju vlast za korupciju nakon pogibije 16 ljudi u padu rekonstruisane nadstrešnice u Novom Sadu i traže vanredne izbore. Zemlja je u zastoju na putu ka članstvu zbog nedovoljnog napretka u vladavini prava, normlanizaciji odnosa sa Kosovom, te nastavka saradnje sa Rusijom i odbijanja da uvede sankcije toj zemljni zbog njene invazije na Ukrajinu. Navodeći da su Gruzija i Srbija "pod velikim pritiscima", Kavelašvili je rekao da dve zemlje treba da imaju tešnju saradnju. Dodao je da je Kavkaz "ključni region između istoka i zapada", i da će i Srbija "umeti da iskoristi tu prednost". Istakao je "obostrano poštovanje teritorijalnog integriteta Gruzije i Srbije". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je Tbilisiju zbog nepriznavanja nezavisnosti Kosova i dodao da je sa gruzijskim predsednikom dogovorio uzajamnu podršku dve zemlje u Ujedinjenim nacijama i drugim svetskim organizacijama. Vučić je najavio i skoro otvaranje ambasade Srbije u Tbilisiju.

Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je da je Beograd zainteresovan za kineske tehnologije u agraru, šumarstvu i vodoprivredi, naučnoistraživačkom i inovacionom sektoru. „Srbija snažno podržava zajedničko lansiranje prvog satelita za poljoprivredne i naučne svrhe u orbitu u što skorijem roku. Nastojaćemo da učinimo sve što je potrebno na ovom planu”, rekao je ministar Glamočić. Dodao je da je primena savremenih tehnologija važna u oblasti daljinske detekcije, praćenja useva, upravljanja vodnim i šumskim resursima, kao i unapređenja sistema ranog upozoravanja. Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, Glamočić je u Beogradu ugostio delegaciju Harbinskog instituta za tehnologiju (Harbin Institute of Technology HIT) iz Hejlunđanga na severoistoku Kine, jednog od vodećih tehničkih univerziteta u svetu koji se po globalnim rang-listama nalazi među četiri najznačajnije institucije u oblasti naprednih tehnologija. Harbinski institut za tehnologiju radi u okviru kineskog Ministarstva industrije i informacionih tehnologija. Delegaciju u Beogradu predvodila je prorektorka Instituta Sun Sjue. Predstavnici Harbinskog instituta za tehnologiju ukazali su na iskustvo ove naučne institucije u razvoju i lansiranju satelita, kao i u primeni veštačke inteligencije u agraru. Naglasili su da bi svemirske tehnologije mogle direktno da doprinesu razvoju precizne poljoprivrede, digitalizaciji agrarnog sektora, analizi zemljišta i vegetacije, kao i efikasnijem korišćenju prirodnih resursa. „U tom smislu, u razgovoru su razmotrene mogućnosti za zajedničke naučnoistraživačke projekte i razvoj tehnoloških platformi”, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Dan ranije, u sredu 17. decembra, u Beogradu je održan konesko-srpski seminaru o aero-svemirskim tehnologijama na kom je ministar Glamočić saopštio da Kina i Srbija planiraju saradnju u toj oblasti. Istog dana delegacija Medijskog centra Ministarstva za javnu bezbednost Kine posetila je Beograd i Ministarstvo unutrašnjih poslova u cilju, kako je saopšteno, razmene iskustava i dobrih praksi u komunikacijama sa javnošću. Srbija je od 2012. kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) ali istovremeno od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) iste godine i Aleksandra Vučića na vlast ima jaku političku, ekonomsku i vojnu saradnju sa Kinom. Brisel je zbog toga više puta upozorio Srbiju da bi spoljnu politiku trebalo uskladi sa Evropskom. Vučić je u poslednjoj deceniji više puta je bio u Pekingu. Pre pet dana saopštio je da se priprema njegova nova poseta Kini. Prethodno je Vučić 4. septembra u Pekingu prisustvovao obeležavanju 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu.

U četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova, Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku, 18. decembra izabrani su predsednici skupština opština nakon čega su odbornici u svim opštinama izglasali izlazak iz Asocijacije kosovskih opština. Ovakva odluka dolazi nakon što su gradonačelnici iz Srpske liste početkom decembra preuzeli vlast u četiri opštine na severu i najavili “neophodnost sprovođenja detaljne pravne i finansijske analize zatečenog stanja, kako bi se u narednom periodu donele odluke u skladu sa zakonom i u najboljem interesu građana“. Gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević je obrazlažući zahtev za izlazak iz Asocijacije kosovskih opština rekao da to nikada nije bila želja većinskog srpskog stanovništva, već da se radilo o „političkoj odluci“. Severnu Mitrovicu, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok su od maja 2023. vodili albanski gradonačelnici nakon što su su oni iz Srpske liste novembra 2022. podneli ostavke tokom kolektivnog istupanja Srba iz institucija kako bi se usprotivili odlukama Vlade u Prištini. Potom su bojkotovali i izborne procese. Ove opštine su se od avgusta do septembra 2023. priključile Asocijaciji kosovskih opština koja deluje kao nevladina organizacija sa ciljem razmene iskustava i zaštite interesa svojih članica. Tome se usprotivila Srpska lista ocenivši da odluka „nije doneta u korist građana i da je nelegitimna“. Tada je reagovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić uz ocenu da opštine sa srpskom većinom treba da budu deo Zajednice opština sa srpskom većinom koja je dogovorena u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa sa ciljem da pripadnici srpske zajednice dobiju veću autonomiju. Dolaskom albanskih gradonačelnika na vlast 2023. lokalne vlasti su, pored ostalog, preuzimale objekte u njihovom vlasništvu u kojima su funkcionisale srpske institucije, zabranile „nelegalnu“ gradnju koju je finansirala Srbija ili najavljivale rušenje bespravno izgrađenih naselja. Opština Severna Mitrovica sredinom ove godine potpisala je memorandum o razumevanju sa opštinom Južna Mitrovica koji je predviđao izgradnju mostova preko reke Ibar za pešake i automobile, što je podržala Vlada Kosova. Srpska lista je najavila da će zatražiti reviziju svih ovih odluka. Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da se za neku odluku ili drugi akt opštine neusaglašen sa Ustavom i zakonima može zatražiti ponovno razmatranje od strane nadzornog organa, u ovom slučaju Ministarstva lokalne samouprave, ili druge odgovorne institucije Vlade Kosova. U četvrtak 18. decembra u Severnoj Mitrovici je na redovnoj sednici za predsednika skupštine opštine izabran Nemanja Biševac, u Zvečanu Srđan Milosavljević, u Leposaviću Marko Rakić i u Zubinom Potoku Nemanja Jakšić.

Beograd u novu 2026. ne ulazi svečano jer dočeka na trgovima i ulicama neće biti. "Pa to je zaista smešno. Da nisu u stanju da organizuju žurku u gradu. Mladi su želeli da se zabave na ulicama, a sada im ruše planove. Pitam se zašto", rekla je Milena, stanovnica Beograda, za Radio Slobodna Evropa (RSE). U pitanju su razlozi bezbednosti, saopštio je 11. decembra gradonačelnik Aleksandar Šapić. "Ne želim da dovedem u opasnost nijedno dete. Prošle godine smo imali doček na Trgu gde je jedna grupa ljudi pokušavala da uleti. Obezbeđenje i policija su ih sprečili", rekao je Šapić. Doček 2025, o kom je Šapić govorio, u Beogradu je održan na Trgu Republike u organizaciji vlasti koju predvodi Srpska napredna stranka (SNS), dva meseca od pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice glavne železničke stanice u Novom Sadu. Deo građana predvođen studentima koji traže odgovornost vlasti za tu nesreću proslavu je bojkotovao. Na ulicama glavnog grada održali su protest i u tišini ispratili staru i dočekali novu godinu. Informacija nadležnih o incidentima na dočeku koji je pre godinu organizovala vlast nije bilo. Centralni Trg Republike, između zgrade Narodnog pozorišta i šetališta u Knez Mihailovoj, proteklih decenija bio je mesto gde su nove godine dočekivane uz muziku, piće i vatromet. "Pa, ako stvarno nije bezbedno onda je u redu da proslave nema. Ko bi bio lud da dete pusti na rizičan doček", rekao je za RSE Vladimir iz Beograda. "Ovde na Trgu je uvek zabavno, jeftino i ludo. Neka sklone 'Ćacilend pa će biti bezbedno", kaže za RSE Marko, jedan od mlađih stanovnika glavnog grada Srbije. 'Javna proslava rizična'Nekoliko stotina metara od Trga Republike danas je takozvani Ćacilend, šatorsko naselje koje su podigle pristalice SNS-a i bivšeg predsednika te stranke i aktuelnog šefa države Aleksandra Vučića. Nikao je pre deset meseci u parku i na bulevaru kod zgrada Predsedništva i Narodne skupštine kao odgovor vlasti na masovne proteste sa kojih se traži odgovornost za novosadsku tragediju. Pristalice vlasti iz šatorskog naselja su, po podacima medijskih organizacija i grupa za ljudska prava, više desetina puta fizički napali novinare i građane koji su želeli da prođu tuda ili snime dešavanja u kampu. Kako je RSE ranije pisao, u ograđenom prostoru ispred najvažnijih državnih institucija borave i osobe sa kriminalnim dosijeima, bivši pripadnici paravojnih formacija i članovi ultradesničarskih grupa. Ministarstvo unutrašnjih poslova u novembru nije odgovorilo na pitanja RSE ovim povodom. Nije odgovorila ni vladajuća partija SNS. Maja Bjeloš, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže da kamp mora da se ukloni. "Doček na Trgu pre svega ne bi bio bezbedan zbog Ćacilenda. Javna okupljanja građana su rizična jer postoji opasnost da ih neko od pristalica vlasti ili kriminalaca napadne u centru grada. U takvim slučajevima posebno zabrinjava što nema reakcije policije", navela je Maja Bjeloš. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na pitanje RSE zbog čega policija na licu mesta nije odmah reagovala u slučajevima napada osoba iz takozvanog Ćacilenda na građane. 'Utvrđenje' u centru grada"Stanovnici" Ćacilenda u novembru su bacali pirotehnička sredstva, baklje, petarde i topovske udare, na građane koji su demonstrirali u blizini šatorskog naselja i državnog parlamenta. U tom naselju pristalica SNS-a u novembru se dogodila i pucnajva u kojoj je sedamdesetogodišnji muškarac iz pištolja ranio pedesetsedmogodišnjaka. Ranije su se događali manji požari i padovi šatora zbog vetra. Tokom godine kamp je proširivan i utvrđivan, okružuju ga betonske barijere, prijavnice i ograda u više nivoa premazana tovatnom mašću, mobilni toaleti, a obezbeđuju ga policija i maskirani civili. Posle niza incidenata u kojima su učestvovali "stanovnici" tog šatorskog naselja i poseta zvaničnika Evropske unije (EU) Domu Narodne skupštine, pred čijim vratima su mogli da vide naprednjački kamp, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će ih zamoliti da se pomere. "Ljudi koji tu borave uspeli su da odbrane državu. Tako je bilo i tako će i biti", naveo je Vučić. Vučić ga je ranije nazvao "simbolom slobode u srcu Evrope koji se suprotstavlja okupaciji Srbije". Uklanjanje tog naselja zbog kog je blokiran i saobraćaj u centru Beograda zatražili su studenti koji godinu dana predvode masovne antivladine demonstracije. Predsednik Vučić je u maju studente optužio da "ruše Srbiju" i da je "zbog protesta u prva tri meseca turizam opao za 22,8 odsto". Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu od januara do maja broj dolazaka inostranih turista u Srbiju opao je za 3,1 odsto, dok je putovanja domaćih manje za 5,6 odsto. U protekloj deceniji gradska i republička vlast navodile su da je prihod od dolaska inostranih turista na doček Nove godine prosečno bio od 25 do 30 miliona evra, a organizacija oko milion. "Neverovatno je da grad u kom se održavaju skupovi i utakmice visokog rizika zbog bezbednosti nema proslavu. Loš je to izgovor jer ne mora da bude u blizini šatorskog naselja, na primer može na Ušću. Čini mi se da je ipak prazna gradska kasa razlog zbog kog je neće biti", rekao je Nikola Radin, iz nevladine organizacije Beograd u pokretu, za Radio Slobodna Evropa (RSE). Uprava Grada Beograda nije odgovorila na pitanja RSE u vezi sa ovom temom. Od praznične raskoši do starih ukrasaU glavnom gradu Srbije se na jednom mestu ipak održava novogodišnja manifestacija uoči predstojeće 2026. U Beogradu na vodi, naselju iz projekta aktuelne vlasti na obali Save par kilometara udaljenom od Trga Republike. Najavljeni su muzički program, vatromet i svetlosna projekcija na fasadi Kule Beograd, najviše zgrade u Srbiji sa 168 metara i 42 sprata koja je deo tog luksuznog naselja iz zajedničkog projekta Vlade Srbije i kompanije Eagle Hills iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Gradonačelnik Šapić rekao je da se radi o privatnoj organizaciji koja nije u nadležnosti Grada. Dok u Beogradu na vodi sve deluje raskošno, vlast Beograda predvođena SNS-om saopštila je da ove godine nije nabavljano novo novogodišnje osvetljenje. Postavljeno je staro, pa ulicama grada u decembru opet dominiraju lampioni i ukrasi u obliku zvezdica, pahulja, jelki i kišobrana. Maja Bjeloš, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže da je suvišna priča o dočeku. "Nemamo razloga za slavlje. U dubokoj smo društveno-političkoj krizi. Pare se mogu trošiti na milion drugih načina", navela je Maja Bjeloš. Dočeci novih godina na trgovima širom Srbije održavani su redovno od Drugog svetskog rata. Zvanično se Nova godina obeležava od 1955. kada je proglašena za državni praznik. Jedina do sada otkazana proslava u Beogradu bila je 2021. u vreme korona virusa.

Više od decenije pregovora Srbije o članstvu u Evropskoj uniji (EU), od toga četiri bez otvaranja ijednog pregovaračkog poglavlja ili klastera. Napretka nema ni ovog decembra. Savet za opšte poslove EU je u zaključcima naglasio potrebu za daljim napretkom Srbije u vladavini prava i normalizaciji odnosa s Kosovom što će, kako se navodi, ubuduće određivati tempo pristupnih pregovora. Temi otvaranja klastera, kako dodaju, vratiće se naknadno, bez preciziranja kada bi Srbija mogla dobiti novu priliku. "Srbija nije preduzela reforme neophodne da bi države članice dale zeleno svetlo za otvaranje Klastera 3", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) spoljnopolitički analitičar iz Brsela Tobi (Toby) Vogel. Usledila je reakcija zvaničnog Beograda. Za stolom za kojim zajedno sede predstavnici država EU i Zapadnog Balkana u okviru redovnog samita – prvi put nije bilo predstavnika Srbije. Tu odluku doneo je, kako je sam rekao, predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji tvrdi da je Beograd ispunio uslove za otvaranje Klastera 3, seta pregovaračkih poglavlja koja, pored ostalog, uključuju ekonomsku i monetarnu politiku, industriji i obrazovanje. "Smatram da sve što radim, radim zbog građana Srbije. Bez obzira na to što znam da će ova odluka izazvati kritike, kako u Briselu, tako i od onih koji uvek kritikuju, i onda kada ne znaju šta tačno kritikuju", rekao je Vučić 16. decembra za Radio televiziju Srbije. Prema Vučićevim rečima, "dok je on predsednik", Srbija "će nastaviti evropski put". Reagovao je šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Andreas fon Bekerat. On je 17. decembra izjavio da je "pažljivo primio k znanju" Vučićeve komentare i poručio da je želja EU bila da Vučić bude u Briselu na Samitu. U sedištu EU, predsednik Srbije bio je nedelju dana ranije, 10. decembra, kada je predsednici Evropske komisije i drugim zvaničnicima predložio da ceo Zapadni Balkan zajedno uđe u EU. Novinarima je preneo da su ga domaćini saslušali, ali da nisu ništa rekli po tom pitanju. "Vučićevu ideju niko nikada nije shvatao ozbiljno", kaže Tobi Vogel i podseća da su Crna Gora i Albanija su na kraju svojih pristupnih procesa. Šta su moguće posledice?Odluka da Srbija nema predstavnika na Samitu u Briselu, prema oceni Nikole Burazera iz nevladinog Centra za savremene politike, poruka je vlasti u Beogradu da nisu zadovoljni time što Srbija četvrtu godinu zaredom neće otvoriti nijedan pregovarački klaster. "To nepojavljivanje vidim i kao neku vrstu pretnje u smislu – ukoliko vi nećete sa Srbijom da ubrzate proces evropskih integracija, onda sve što radite neće uključivati Srbiju i samim tim je to onda nekompletno", kaže Burazer za RSE. On, međutim, sumnja da će to u Briselu proizvesti željeni efekat, odnosno da EU u pregovorima sa Srbijom krene korak dalje. "Mislim da realni efekti ovoga ne mogu biti dobri. Možda može biti dodatno učvršćivanje država članica EU da, sa Srbijom koja se ovako ponaša, napretka ne može i ne sme biti", kaže Burazer. Šta kaže EU o Srbiji?Srbija je otvorila 22 poglavlja, a samo dva je zatvorila. U zaključcima Saveta navodi se da su reforme su usporene, a napredak u pravosuđu i borbi protiv korupcije je minimalan. Savet se osvrće i na masovne proteste nakon nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 16 osoba, i poziva na nepristrasne istrage i zaštitu slobode okupljanja. Takođe, Savet EU traži sveobuhvatnu izbornu reformu i finalizaciju revizije biračkog spiska. Kada je reč o usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, konstatuje se da se usklađenost povećala, ali da se očekuje puna primena, koja bi podrazumevala uvođenje sankcija Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu. Napredak na evropskom putu zavisi i od pune implementacije sporazuma iz 2023. o normalizaciji odnosa s Kosovom. Savet EU je izrazio zabrinutost zbog nedostatka pune odgovornosti Srbije za nasilje na Kosovu 2023. u Banjskoj i pozvao na hitne korake ka sveobuhvatnom, pravno obavezujućem sporazumu. Šta se promenilo u odnosu Brisela prema Srbiji?Iako godišnji izveštaji Evropske komisije ocenjuju da je Beograd "tehnički" spreman za otvaranje Klastera 3, taj korak izostaje. Za taj korak potreban je konsenzus svih država članica EU. Ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović izjavio je da put Srbije ka članstvu "jedino može biti realan i održiv ukoliko je zasnovan na zaslugama, međusobnom poštovanju i iskrenoj posvećenosti zajedničkoj budućnosti". "Kratkovidim odsustvom volje da se rezultati reformi u poslednje četiri godine vrednuju jednim simboličkim procesnim korakom u pristupnim pregovorima, našim građanima je poslata veoma loša poruka koja samo pothranjuje antievropske narative i obeshrabruje nosioce reformskih procesa u društvu", naveo je Starović u saopštenju 17. decembra. Vlasti u Srbiji tvrde da je odluka o neotvaranju Klastera politička i da se time Beograd kažnjava zato što ne uvodi sankcije Moskvi. Analitičar iz Saveta za demokratizaciju politike sa sedištem u Briselu Tobi Vogel ističe da odnosi Srbije i Rusije nisu sporedno pitanje za EU. "Države članice postaju sve nestrpljivije zbog 'sedenja na dve stolice' predsednika Vučića i njegove politike balansiranja između dve strane", rekao je Vogel. "Naravno da je odluka o neotvaranju Klastera 'politička odluka', isto kao što je 'politička odluka' i to što Vučić nastavlja srdačne odnose sa ruskim režimom", dodao je. Vogel navodi da je narativ u Briselu dugo bio takav da se Vučić "ne pritiska previše" po pitanju vladavine prava i slobode medija kako ga to ne bi odvelo "dalje u zagrljaj" Rusije i Kine. "Ali, to je prazna (Vučićeva) pretnja. Rusija i Kina imaju malo toga značajnog da ponude Srbiji", kaže Vogel. Iako je zvanični strateški put Srbije članstvo u Evropskoj uniji, vlast ne odustaje od partnera na Istoku – Kine i Rusije i odbija da uvede sankcije Kremlju, što je zahtev Brisela. Vogel kaže i da su pitanja vladavine prava i slobode medija postala naročito važna u kontekstu antivladinih protesta u Srbiji u proteklih godinu dana i odgovora vlasti na te proteste. Vogel je rekao i da je EU je godinama unazad bila fokusirana na stabilnost koju je predsednik Srbije "navodno garantovao". "Već neko vreme je očigledno da je posvećenost vlasti u Srbiji članstvu u EU površna. Mislim da im je status kvo prilično pogodan - dobijanje finansiranja i političke podrške od EU, posebno Evropske komisije, bez podsticaja da se zaista sprovedu reforme", kaže Vogel. Koliko je EU značajna za Srbiju?Srbija ekonomski u velikoj meri zavisi od Evropske unije, koja je najveći investitor. U prvoj polovini 2025. prema podacima Narodne banke Srbije, investicije iz EU činile su 85 odsto ukupnih stranih direktnih investicija. To znači da je na svakih 100 evra uloženih u Srbiju, 85 došlo iz država EU. Takođe, sa državama EU ima značajnu spoljnotrgovinsku razmenu. Srbija računa i na sredstva od oko 1,59 milijardi evra za period do 2027. godine u okviru Plana rasta EU za Zapadni Balkan, od čega je u 2025. prema podacima Ministarstva finansija Srbije, već dobila 51 milion evra. Reč je o planu koji je krajem 2023 usvojila Evropska komisija, sa ciljem jačanja procesa približavanja regiona Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i jačanja reformi i regionalne saradnje. Koliko novca će ukupno pristići iz Plana rasta u Srbiju, zavisi od toga koliko će efikasno sprovoditi reforme na kojima insistiraju članice evropskog bloka. Saradnja na tekstu Nevena Bogdanović

Komesarijat Srbije za izbeglice i migracije (KIRS) od 2015. je pružio smeštaj i usluge za više od 1,5 miliona migranata iz 120 država sveta, saopštila je ova državna organizacija povodom Međunarodnog dana migranata, 18. decembra. „Svi oni dobili su usluge u skladu sa najboljim mogućnostima koje je Srbija u datom trenutku mogla da pruži”, naveo je KIRS. Dodaje se da trenutno radi šest prihvatnih i azilnih centara i da je u nijima smešteno 235 migranata. Komesarijat je objavio da je tokom 2025. u Srbiji evidentirano 9.567 migranata, a da ih je u 2024. bilo 18.899. „Prema njima je postupano odgovorno, humano i u skladu sa najvišim standardima zaštite. Sa politikom solidarnosti i brige nastavićemo i u narednom periodu”, naveo je KIRS. Dodaje se da je najviše migranata iz Avganistana, Egipta, Turske, Maroka i Sirije, kao i da su među njima više od 70 odsto punoletni muškarci. Saopšteno je da su svi migranti koji su prošli kroz centre Komesarijata dobili smeštaj, hranu, odeću, medicinsku negu i da je deci smeštenoj u centrima obezbeđen pristup obrazovanju. „Stanje migracija u Srbiji je stabilno. Sve institucije drže situaciju pod kontrolom i spremne na mogući porast broja migranata u narednoj godini”, saopštio je KIRS. Navodi se da se u 2025, kroz program dobrovoljnog povratka, u zemlju porekla vratilo ukupno 54 osobe, kao i da je od 2009. 136 migranata dobilo supsidijarnu zaštitu i 118 utočište. „Komesarijat će nastaviti da obezbeđuje adekvatnu podršku i human pristup migrantima, uz puno poštovanje zakona Srbije i očuvanje javnog reda, mira, zdravlja i bezbednosti građana”, objavio je KIRS. Predsednik Upravnog odbora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović rekao je da je „u svakom trenutku najmanje 700 do 1.000 ljudi u iregularnom boravku” i da je po procenama te nevladine organizacije najmanje 35.000 prošlo kroz Srbiju u ovoj godini. Đurović je za agenciju Beta rekao i da je kontinuiran priliv legalne radne snage jer, kako je naveo, radni migranti dolaze u Srbiju sve više u hroničnom nedostatku domaće radne snage. Napomenuo je da je položaj migranata i dalje osetljiv i ranjiv pošto, kako je dodao, nemaju legalan boravak u zemlji. "Uglavnom zaobilaze preostale otvorene kampove, manje su vidljivi medijima i javnosti, a sve više su u rukama krijumčara, koji im obezbeđuju prihvat, smeštaj i organizuju njihov put dalje ka EU", rekao je Đurović. Naveo je da su migranti često u riziku da budu izloženi nasilju, eksploatisani zbog njihovog neregulisanog i ranjivog položaja jer, kako je rekao, često nisu u mogućnosti da prijave zloupotrebe, nasilje i krijumčarenje sa kojim se gotovo svakodnevno suočavaju. Đurović je rekao je i da se iregularni migranti koji traže azil i dalje susreću sa dugim i neefikasnim procedurama, između ostalog i sa problemima da brzo podnesu zahtev za azil. Naveo je da te procedure u prvom stepenu traju i više od godinu dana. U poslednjih deset godina kroz Srbiju su kroz Srbiju su prolazili migranti i izbeglice iz Azije, Bliskog istoka i Afrike u pokušavaju da stignu do zemalja Evropske unije. Takozvana Balkanska migrantska ruta ka zapadu Evrope išla je preko Turske, Grčke, Severne Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, ili alternativno preko Bugarske i Srbije. Jačom kontrolom na granicama Evropske unije, dogovorom Brisela sa Turskom 2016. i izgradnjom ograde koju je Mađarska podigla na granici sa Srbijom prekinut je prolaz migranata u velikim grupama. Migracije su se nastavile u manjem obliku uz organizovano krijumčarenje.

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) pozvala je nadležne u Srbiji da hitno procesuiraju osobu koja je izrekla pretnje novinaru beogradskog nedeljnika Radar Vuku Cvijiću. ANEM je 17. decembra saopštio da su pretnje Cvijiću upućene zbog teksta koji će biti objavljen u novom broju tog časopisa. "Danas u 16 časova i 10 minuta novinar Vuk Cvijić dobio je poziv sa nepoznatog broja iz inostranstva. U kratkom razgovoru nepoznata osoba mu je rekla da pazi šta će sutra da objavi", naveo je ANEM u saopštenju. Dodaje se da je pretnja prijavljena nadležnom tužilaštvu i apeluje na institucije da zaštite Cvijića i redakciju Radara. "Nekažnjivost napada na Vuka Cvijića očigledno predstavlja poziv da se može slobodno napadati ovaj najproduktivniji profesionalac, koji se bavi istraživačkim novinarstvom, posebno korupcijom u vrhu vlasti i važnim institucijama", rekao je Veran Matić iz ANEM-a. ANEM navodi da su Cvijić u proteklih godinu dana nekoliko puta na javnim mestima fizički napali vlasnik tabloida i pripadnici policije. Nijedan od tih slučajeva nije dobio sudski epilog. Redakcija nedeljnika Radar pozvala je institucije da hitno utvrde identitet osobe koja je pretila. "Podsećamo tužilaštvo da nijedan napad na Cvijića do sada nije rasvetljen, čak ni onaj koji su snimile nadzorne kamere. Prskanje sprejom u oči Cvijiću koji je bio na novinarskom zadatku i napad policajca na njega ispred Pravnog fakulteta i danas su u fazi predistražnog postupka", saopštila je redakcija Radara. "Da li to znači da ova država u stvari ne želi da zaštiti novinare i tako faktički postaje saučesnik u njihovom ugrožavanju", upitali su u saopštenju iz Radara. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) najoštrije osuđuje pretnje Cvijiću, kao i pretnje, kako je saopštila ta organizacija, upućene autorima i voditeljima emisije "Dobar, loš, zao" Marku Vidojkoviću i Nenadu Kulačinu. Navodi se da su pretnje njima dvojici upućene putem Jutjub naloga emisije. NUNS je saopštio da je jedan od korisnika ostavio je komentar "Za ove budale metak i bombice". To udruženje ocenjuje da takve poruke predstavljaju direktan poziv na nasilje i ozbiljno ugrožavaju bezbednost novinara. NUNS podseća da Kulačin i Vidojković godinama trpe kontinuirane pretnje i targetiranje. "Uprkos brojnim prijavama, izostanak efikasnih institucionalnih reakcija i sudskih epiloga stvara atmosferu nekažnjivosti koja ohrabruje napade i podstiče eskalaciju", naveo je NUNS. NUNS poziva tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) da bez odlaganja identifikuju počinioce pretnji i preduzmu zakonom predviđene mere. Četiri puta više fizičkih napada, saopštio tužilac Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Branko Stamenković izjavio je da je od početka 2025. svim tužilaštvima u Srbiji prijavljeno 117 slučajeva u kojima je došlo do ugrožavanja bezbednosti novinara. "Broj prijavljenih slučajeva fizičkog napada četiri puta je veći u odnosu na isti period prethodne godine", rekao je Stamenković na konferenciji za novinare u Beogradu posvećenoj zaštiti novinara. Naveo je da zabrinjava što je povećan i broj fizičkih napada na novinare tokom izvršenja radnih zadataka. "Podaci su izuzetno zabrinjavajući i na javnom tužilaštvu, novinarskim udruženjima, medijskim asocijacijama i državnim organima je teret odgovornosti kako ćemo se suočiti sa ovom situacijom", dodao je Stamenković. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je krajem oktobra da je u 2025. zabeleženo više od 280 incidenata prema novinarima u Srbiji. Od toga su 90 fizički napadi, a ostalo pretnje smrću i uvrede. NUNS je naveo da su napadi na novinare učestali na antivladinim protestima koji se odvijaju u Srbiji od pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice glavne železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine. Ta novinarska organizacija saopštila je da su registrovani napadi maskiranih civila, pristalica vlasti i pripadnika policije na novinare na zadatku. Vlast Srpske napredne stranke (SNS) odbacila je odgovornost za tragediju u Novom Sadu, optužbe za policijsku represiju tokom građanskih protesta i nekažnjivost napadača na novinare. U rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji iz novembra konstatuje se da su novinari napadani ili im je uskraćena zaštita tokom izveštavanja na protestima. Ta institucija pozvala je vlast u Beogradu da obezbedi slobodu medija i prekinu sa retorikom koja podstiče nasilje. Po indeksu slobode medija Reportera bez granica Srbija je na 96. mestu od 180 zemalja.