Odnos Srbije prema takozvanim stubovima njene diplomatije trenutno određuju dva konkretna pitanja. Iz Brisela je stiglo upozorenje na mogućnost uskraćivanja novca iz Plana rasta, sredstava Evropske unije (EU) za države Zapadnog Balkana vrednih šest milijardi evra za period 2024-2027, zbog novousvojenih pravosudnih zakona. EU traži revidiranje zakona uz ocenu da potkopavaju nezavisnost pravosuđa, autonomiju i funkcionisanje tužilaštava. Relacije Beograda sa Moskvom i Vašingtonom određuju razgovori o ukidanju američkih sankcija sa Naftnoj industriji Srbije (NIS). Sankcije su uvedene zbog ruskog vlasništva, a sa Rusijom se pregovara o njenoj spremnosti da proda svoj paket akcija, od oko 56 odsto, u vodećoj naftnoj kompaniji u Srbiji, mađarskom MOL-u. Posebno mesto u daljim zbivanjima ima odlazak sa vlasti Viktora Orbana, lidera mađarske partije Fides, posle 16 godina. Populista Orban, čija smena olakšava dogovore o ključnim pitanjima unutar EU, za vlast u Srbiji mogla bi biti razočaranje, s obzirom na to da bliskost sa mađarskim režimom predsednik države Aleksandar Vučić nije krio. Bio je i među evropskim liderima koji su podržali Orbanove snage u izbornoj kampanji. Orbana i Vučića povezivala je saradnja sa Rusijom, uprkos sankcijama EU uvedenim protiv te zemlje, te optužbe za centralizaciju moći i pritiske na medije, opoziciju i civilno društvo. Stoga je poređenje političkih procesa u Srbiji i njenom severnom susedu neizbežno. Sličnosti i razlike sa Mađarskom"Mađarska je članica Evropske unije, prema tome pristupanje Evropskoj uniji za njih nije tema", podvlači Zoran Milivojević, karijerni diplomata, u razgovoru sa Jelicom Minić, iz Evropskog pokreta u Srbiji, za Radio Slobodna Evropa (RSE). Osim toga, nastavlja ovaj sagovornik, u mađarskom slučaju pitanje teritorijalnog integriteta se ne postavlja. Na drugoj strani Srbija ne odustaje od Kosova kao svog dela kako stoji i u Ustavu zemlje, bez obzira što nad svojom bišvom pokrajinom od 1999. godine nema kontrolu, dok EU traži normalizaciju odnosa između dve strane kao uslov za pridruživanje Uniji. "Prema tome, stvari su neuporedive", zaključuje Milivojević. Takođe podseća da Vučićevi protivnici nemaju lidera koji bi bio uporediv sa pobednikom mađarskih izbora Peterom Mađarom, što naglašava i Jelica Minić. Dodaje da je vlast u Srbiji visoko polarizovala društvo, te da bi se u tome mogla tražiti sličnosti sa severnim susedom. "Videćemo kako će odvijati i da li su moguće krupne promene koje se sada očekuju u Mađarskoj. Peter Mađar je uspeo da okupi dve trećine Mađara, ali kroz široki politički spektar", kaže Minić. I bez promena u Mađarskoj, međutim, vlast u Srbiji se suočava sa više različitih izazova koji oblikuju njenu spoljnopolitičku poziciju. 'Vučićeve igre' u novim okolnostimaZa četrnaest godina vlasti Vučićevih naprednjaka i njihovih saveznika, globalni odnos snaga se značajno promenio. Politika balansa između velikih sila na kojoj je Vučićeva diplomatija insistirala, sada je na brojnim testovima. Iako kandidatkinja za članstvo u EU, Srbija četiri godine nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima, dok se među njena iskušenja posebno svrstava neusaglašenost sa spoljnom politikom EU, pre svega neuvođenje sankcija Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu. Iako iz Beograda uveravaju u "čvrste veze" sa Moskvom, nekoliko kritika iz Kremlja, poput onih zbog navodne prodaje oružja Ukrajini, poljuljalo je "tradicionalno prijateljstvo". Signal korektnijih odnosa sa Moskvom nedavno je prepoznat u spremnosti Rusije da za tri meseca ostane glavni srpski snabdevač gasom, na čemu se Vučić i lično zahvalio ruskom lideru Vladimiru Putinu. EU od Srbije očekuje da prati ritam njenog smanjenja zavisnosti od ruskog gasa što bi do januara 2028. godine trebalo da bude u potpunosti realizovano. Razgovor sa Putinom, samo je neznatna promena u odnosu na neprijatnost kojoj je Vučić bio izložen septembra prošle godine u Pekingu, kada je Putin pred kamerama listao papire dok mu se Vučić obraćao. Kada je o SAD reč, kako u intervjuu za RSE kaže Edvard Džozef (Edward Joseph), američki ekspert, Trampova administracija nije zainteresovana za "Vučićeve igre". Šta EU 'brani' u Srbiji?Govoreći o odnosu EU prema Srbiji, ali i Zapadnom Balkanu uopšte, Erik Gordi (Eric Gordy), sa Univerziteta u Londonu, podvlači fokusiranost Brisela na formalne promene i ekonomska pitanja. Kako se zaključuje u nedavno objavljenom zborniku radova "Zatočene države na Zapadnom Balkanu", u kojem je Gordi jedan od priređivača, jasniji odnos prema osnovnim pravima bio bi poželjniji. "Pratim prorežimske medije u Srbiji i poslednjih godina oni snažno naglašavaju podelu između EU i SAD. Danas, nakon izbora u Mađarskoj, to otvoreno govore. Na primer, 'Politika' ima tekst da je Zapad sada podeljen na dva tabora - EU i SAD. I naravno, režim koristi SAD protiv EU. Ono čemu se možete nadati u takvom kontekstu jeste da će EU istupiti i preuzeti ulogu koja joj pripada - kao branilac jednakosti, ljudskih prava i demokratskih vrednosti", kaže Gordi. Srbija je u 2025. godini, bila među državama sveta sa najvećim padom sloboda, pokazalo je istraživanje međunarodne nevladine organizacije Fridom haus (Freedom House) objavljeno u martu. Sa oznakom "delimično slobodne" zemlje, pitanje sloboda i vladavine prava postaje okosnica insistiranja EU u odnosu na Srbiju. Upravo zbog toga Srbiji preti mogućnost gubitka preostalih milijardu i po evra iz Plana rasta. Jelica Minić ocenjuje da nasuprot stručnoj javnosti koja ne krije bojazni, srpska vladajuća elita ima drugačiji odnos: "Izgleda da oni smatraju da je to rešivo i da nije izvesno da će EU preduzeti takve korake." Zoran Milivojević smatra da je pretnja Brisela ozbiljna, te veruje u Vučićevu poruku da će poštovati ono što odluči Venecijanska komisija, koja će izneti mišljenje o izmenama pravosudnih zakona, u Srbiji popularno nazvanih "Mrdićevi" po predlagaču, poslaniku Vučićeve partije, Uglješi Mrdiću. Na zahtev predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić za mišljenjem o parvosudnim zakonima, Venecijanska komisija, savetodvano telo Saveta Evrope, koje daje mišljenja o zakonskim pitanjima. Novi pravosudni zakoni stupili su na snagu u januaru. Vlast tvrdi da se njima pravosuđe čini efikasnijim, dok je EU iznela zabrinutost da se zakonom pojačava kontrola pravosuđa. Gde je Beograd u odnosu na Vašington?Odnos vlasti u Srbiji i administracije Donalda Trampa varirao je od prethodnog do novog mandata američkog predsednika. "Posle promena u Vašingtonu, sasvim sigurno je da su se odnosi sa Srbijom pomerili u pozitivnom pravcu", navodi Milivojević, potkrepljujući to primerima sastanaka koje srpski zvaničnici imaju sa predstavnicima Stejt departmenta i drugih američkih institucija. "Ne bih se složila da Srbija ima napredak u odnosima sa SAD. Mislim da su očekivanja bila velika, svojevrsna euforija nakon pobede Donalda Trampa (Trump). Međutim, posle toga je nastupilo razočaranje", kaže Minić. Ona podvlači da Srbija plaća visoke američke tarife, od 35 odsto na proizvode koje izvozi u SAD, a što je u skladu sa odlukom američkog predsednika iz avgusta 2025. godine, sa ciljem smanjenja američkog trgovinskog deficita. Ipak u komentarima Aleksandra Vučića, kao i drugih predstavnika vlasti, ocene o SAD ili Rusiji su odmerenije od onih koje se čuju u odnosu na briselsku administraciju. "Zato što je i Brisel najoštriji prema Srbiji", stav je Zorana Milivojevića. Jelica Minić, pak, ocenjuje da je rečnik koji se iz Beograda usmerava ka evropskim zvaničnicima neprihvatljiv, te da se cena toga takođe plaća.

Srbija od politike balansiranja, na čemu se godinama insitiralo, do spoljnoplitičkih "igara", kako se često komentariše. O tome razgovaramo sa analitičarima Jelicom Minić i Zoranom Milivojevićem, kao i britanskim poznavaocem prilika Erikom Gordijem (Eric Gordy).

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog ministarstva finansija produžila je do 16. juna licencu za rad Naftnoj industriji Srbije (NIS), javila je u petak Radio-televizija Srbije. "Produžena (je) licenca za rad NIS-u za 60 dana, što je veoma važno za stabilnije planiranje kupovine sirove nafte, siguran rad rafinerije u Pančevu i pouzdano snabdevanje naftnim derivatima u zemlji", kazala je ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. Najveća naftna kompanija u Srbiji je od oktobra 2025. pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Za ukidanje sankcija, američka administracija zahteva povlačenje ruskih vlasnika. Đedović Handanović je ocenila da je novo produženje licence za rad predstavlja "pozitivan signal napretka u pregovorima" ruskog Gaspromnjefta i mađarske naftne kompanije MOL o prodaji ruskog udela u NIS-u. Tu prodaju moraće da odobri i OFAC. Ministarka energetike je najavila je i da će predstavnici MOL-a 19. aprila biti u Beogradu. "Operativni timovi (biće u Beogradu) od utorka, kako bismo razgovarali o svim detaljima" navela je. Dodala da je za državu primarno da se NIS trajno ukloni sa liste američkih sankcija kako bi kompanija mogla da realizuje dugoročne nabavke sirove nafte. Dok je drugi cilj, kako kaže, povećanje udela Srbije u vlasništvu za pet odsto čime će dobiti veću mogućnost za kontrolu upravljanja i uticaja u kompaniji. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Krajnji rok za potpisivanje ugovora o novim vlasničkim odnosima u NIS-u, u kojem Srbija ima manjinski udeo, je 22. maj. Cilj sankcija Sjedinjenih Američkih Država usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našao i NIS, jeste da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu.

Tražili su nadoknadu štete na usevima, dobili su jak mlaz vode iz cisterne. "Mi smo mirno stajali, oni su pustili tu vodu na nas bez ikakvog upozorenja. Niko nas nije zaštitio", rekla je za RSE Biljana Kojić iz sela Medveđa kod Trstenika, u centralnoj Srbiji. Vlasnici parcela iz nekoliko sela kod Trstenika, u centralnoj Srbiji, protestuju već treću nedelju 30-ak kilometara dalje, na deonici Moravskog koridora u Ratini, nadomak Kraljeva. Biljana Kojić je bila među onima koji su se 14. aprila našli na udaru mlaza vode za koju nije jasno ko je pustio, da li radnici ili obezbeđenje na Moravskom koridoru. Moravski koridor, odnosno autoput Pojate-Preljina dužine 112 kilometara, povezaće veće gradove centralne Srbije, gde živi više od pola miliona ljudi. Glavni izvođač radova američko-turski konzorcijum Behtel-Enka (Bechtel) do objavljivanja teksta nije odgovorio na upit RSE ko je odgovoran za puštanje jakog mlaza na građane. Bez odgovora je pitanje da li su to učinili radnici ili obezbeđenje koje je angažovano na toj deonici, te da li ih je angažovao Behtel-Enka ili neko od podizvođača. Na video snimcima pored cisterne se vidi vozilo na kome piše obezbeđenje i više osoba sa šlemovima na glavama i sa žutim prslucima. Na nekim od tih prsluka može se videti natpis obezbeđenje. Na snimcima se vidi da je zbog jedne žene koja je bila pod mlazom vode intervenisala Hitna pomoć. Biljana Kojić kaže da su prvo pokušali da ih izguraju na magistralni put, a kada nisu uspeli da su dovezli cisternu sa vodom. "Većina nas je bila mokra do gole kože. Osećam neki svrab. Kad su tu vodu pustili, ne znam da li je prljava ili kakva je voda bila", dodala je. Učesnici protesta kažu da pokušavaju da malim delom blokiraju radove na Moravskom koridoru kako bi skrenuli pažnju na svoje zahteve. Tvrde da su pretrpeli štetu na usevima zbog gradnje Moravskog koridora i zahtevaju nadoknadu. Policija nije reagovalaMinistarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije nije odgovorilo na upit RSE zbog čega nisu reagovali tokom polivanja vodom učesnika mirnog protesta. Kao ni na pitanje da li su utvrdili ko je odgovoran. Advokat Milan Đorđević, koji zastupa više meštana koji traže nadoknadu štete, bio je prisutan tokom incidenta. "Policija nije ništa preduzela. Policija je samo mirno posmatrala. Stajali su 50-ak metara od tog mesta", rekao je on za RSE. On kaže da su od policije tražili zaštitu, ali da im je rečeno da nema elemenata krivičnog dela. "Čuo sam da je jedan od njih u jednom trenutku rekao 'što se nas tiče, oni samo peru taj deo magistrale i mesto za izvođenje radova i ništa više'", naveo je advokat. Kako je rekao, prethodno je obezbeđenje pokušalo da izgura okupljene na magistralu. Kada nisu uspeli, kaže, da im je osoba koja se predstavila kao šef obezbeđenja rekla da kamion mora da prođe "ovako ili onako". "U jednom trenutku su, bez najave, samo tako pustili mlaz iz šmrkova, koji je bio toliko jak da je ljude čak i nosio, po metar bacao. Ta cisterna se potpuno ispraznila", naveo je. Kako je naveo Đorđević, dan posle incidenta na toj deonici je promenjeno obezbeđenje. Ni Koridori Srbije, državno preduzeće koje je investitor Moravskog koridora, nije odgovorilo na upit RSE o incidentu na izgradnji deonice tog autoputa. Radovi na Moravskom koridoru započeti su u decembru 2019. direktnim ugovaranjem na osnovu međudržavnog sporazuma između Vlade Srbije i Vlade SAD. Ceremoniji početka radova, uz predsednika Srbije Aleksandra Vučića, članova Vlade Srbije i predstavnika konzorcijuma Behtel-Enka, prisustvovao je i tadašnji ambasador SAD Entoni Godfri. Kasnije je, u aprilu 2023. otvaranju jedne od deonica na Moravskom koridoru prisustvovao i tadašnji američki ambasador Kristofer Hil. "Ponosan sam jer sam ovde, jer je jedna američka kompanija donela Srbiji nešto najbolje", rekao je Hil tada. Prethodno je Skupština Srbija usvojila poseban Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije izgradnje koridora. Na osnovu tog zakona, Vlada je donela Uredbu kojom je praktično suspendovana regulativa koja se odnose na javne nabavke. Konzorcijum Behtel-Enka gradio je deonice autoputeva u Albaniji, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Kosovu i Srbiji. Poslove je neretko dobijao bez tendera i uz promene zakona. Zašto vlasnici parcela u Srbiji traže nadoknadu štete?Vlasnici parcela iz okoline Trstenika koji zahtevaju nadoknadu štete, kako kaže njihov advokat, tužili su Koridore Srbije. Advokat Milan Đorđević navod da su prvi problemi nastali sredinom 2023, kada je naišao veliki poplavni talas u tom delu Srbije. "Nekoliko stotina hektara parcela je bilo poplavljeno koje nikada ranije nisu poplavljene", naveo je. On kaže da su veštaci utvrdili da "regulacija vodotoka nije rađena po projektu izgradnje autoputa". Pored izgradnje autoputa, projekat Moravskog koridora obuhvata i regulaciju reke Zapadne Morave i njenih pritoka, kao i izgradnju telekomunikacione infrastrukture. Posle poplavnog talasa, kako je Đorđević, šteta je nanošena teškim bagerima i kamionima koji su "bez ikakve najave ulazili na privatne parcele." "Kad oni prolaze tim makadamskim putevima, prašina se diže uvis 20 metara. To na kraju padne na te poljoprivredne useve, koji se u nekom trenutku osuše", dodao je. Prema njegovim rečima nekim vlasnicima parcela koji su podneli tužbe je nadoknađena šteta, a nekima nije. Koridori Srbije nisu odgovorili na upit RSE ni u vezi sa tužbama sa nadoknadu štete. Kako kaže advokat Đorđević, sudski postupci u većini predmeta traju skoro tri godine. Samo njegova kancelarija, kako navodi, od početka procesa zastupala je oko 200 ljudi. Jedna od njih Biljana Kojić kaže da polivanje vodom na protestu doživljavaju i kao uvredu. "Što po ko zna koji put po nama i našoj imovini oni tu vodu puštaju." "Naše useve su uništili 2023. (kada je bila poplava), a sada naše lične stvari, torbe, telefone, dokumentaciju, garderobu. Meni telefon ne radi", rekla je ona. Rok za izgradnju autoputa, na čijoj trasi je planirana izgradnja 88 mostova i nadvožnjaka i 29 podvožnjaka, bio je kraj 2023. Sada se završetak radova najavljuje za polovinu 2026. a cena izvođenja radova je povećavana. Na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije navedeno je da je vrednost investicije 2,1 milijardi evra.

Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, na jugu Srbije, trebalo bi da dobije savremenu opremu za gašenje požara i novi trenažer na poligonu centra, najavljeno je u četvrtak u Beogradu posle sastanka zvaničnika Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije i Ministarstva za vanredne situacije Rusije. U saopštenju MUP-a je navedeno da je to predviđeno programom razvoja Centra za period 2025-2027. U Beogradu su se sastali šef kabineta ministra unutrašnjih poslova Srbije Slobodan Nedeljković i Dmitrij Meljnik, načelnik Departmana za međunarodnu saradnju ruskog ministarstva. Srbija je u proteklih deset godina izdvojila oko 2,3 miliona evra za finansiranje Srpsko-ruskog humanitarnog centra, podaci su do kojih je došao RSE. Vlasti, međutim, ne daju objašnjenje za šta se tačno taj novac troši. Srpsko-ruski centar je, međudržavnim sporazumom, osnovan pre 14 godina. Rusija ga opisuje kao "najznačajniji na Balkanu" za reagovanje na vanredne situacije i elementarne nepogode. A zapadne države su izrazile sumnju da se radi o pokušaju uspostavljanja obaveštajne i vojne baze.

Budući mađarski premijer i lider pokreta Tisa Peter Mađar objavio je da je pozvao predsednika Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Balinta Pastora na sastanak u Budimpeštu naredne nedelje. Mađar je na mreži X napisao da je razgovarao sa Pastorom i sa Laslom Gubikom, predsednikom Mađarskog saveza u Slovačkoj. "Pozvao sam oba predsednika u Budimpeštu sledeće nedelje kako bih ih lično obavestio o planovima vlade Tise u vezi sa nacionalnom politikom", naveo je. Savez vojvođanskih Mađara koalicioni je partner vladajuće Srpske napredne stranke u Srbiji i dugogodišnji partner Viktora Orbana i njegovog Fidesa, koji su izgubili na parlamantarnim izborima u Mađarskoj 12. aprila. Funkcioneri SVM-a Balint Pastor i Elvira Kovač bili su u izbornoj noći u Fidesovom štabu u Budimpešti. Te noći nakon objavljivanja izbornih rezultata nisu želeli da govore za medije. Opoziciona Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) ocenila je da iznenadna želja za saradnjom SVM-a i Balinta Pastora sa Peterom Mađarom ne označava početak nove ere, već primer "beskrupuloznog političkog konvertitstva." Prethodno je predsednik SVM-a Balint Pastor izjavio da je razgovarao sa Mađarom o mogućoj budućoj saradnji, navodeći da ta stranka istovremeno nastavlja da podržava Srpsku naprednu stranku (SNS) i predsednika Srbiije Aleksandra Vučića. Pastor je, u objavi na Fejsbuku, naglasio da će SVM, kao i od svog osnivanja, težiti dobroj saradnji i sa novom vladom Mađarske. U saopštenju DZVM-a se navodi da SVM nije godinama samo "verno služio interesima moćne mašinerije SNS-a, već aktivno učestvovao u obmanjivanju vojvođanskih Mađara." "Ruku pod ruku su legitimisali beogradski režim, dok su sopstvenu zajednicu gurali u stanje totalne zavisnosti", navedeno je. DZVM je naveo i da je SVM "pod sumnjivim okolnostima prikupljao glasove preko pošte za Fides, podređujući interese sopstvene zajednice uskopartijskoj lojalnosti." I Srpska napredna stranka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i SVM pozvali su birače u Srbiji sa dvojnim državljanstvom da podrže Fides i Orbana. Prethodnih godina Vučić i Orban su izgradili čvrsto savezništvo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa zamenikom državnog sekretara SAD Kristoferom (Christopher) Landauom, između ostalog, i o energetskoj bezbednosti. "Razgovarali smo o jačanju energetske bezbednosti i stabilnosti snabdevanja, kao i o izazovima u energetskom sektoru, uključujući funkcionisanje Naftne industrije Srbije", naveo je Vučić na Instagramu. Naftna industrija Srbije (NIS) je od oktobra 2025. pod američkim sankcijama zbog ruskog većinskog vlaništva. Za ukidanje sankcija, američka administracija zahteva povlačenje ruskih vlasnika. U toku su pregovori ruskog Gaspromnjefta sa mađarskim MOL-om o prodaji ruskog udela u NIS-u, ali tu prodaju mora da odobri američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC). Mali: Predstavnici MOL-a dolaze u BeogradMinistar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je da očekuje da američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) produži operativnu licencu za rad NIS-a do kraja dana. Važeća licenca za rad NIS-a ističe dan kasnije, 17. aprila. Mali je naveo da će predstavnici MOL-a 17. ili 18. aprila boraviti u Beogradu. "Imamo potvrdu da svi pregovori idu kako treba", rekao je Mali novinarima u Vašingtonu, gde prisustvuje Prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke. Krajnji rok za potpisivanje ugovora o novim vlasničkim odnosima u NIS-u, u kojem Srbija ima manjinski udeo, je 22. maj. Vučić i Landau i o bilateralnoj saradnjiPredsednik Srbije je naveo da je sa Landauom razgovarao i o bilateralnoj saradnji, regionalnoj stabilnosti i aktuelnim geopolitičkim prilikama. "Srbija pridaje poseban značaj razvoju strateškog partnerstva i ukupnih odnosa sa SAD, koje smatramo jednim od ključnih spoljnopolitičkih partnera", rekao je Vučić. Dodao je da je uveren da će Srbija i SAD nastaviti da razvijaju strateško partnerstvo kroz otvoren i kontinuiran politički dijalog. Vučić je nedavno rekao da je očekivao velike pomake od administracije američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), ali da su umesto toga stigle odluke koje nisu u interesu Srbije. To su bile sankcije NIS-u, najviše tarife u regionu na proizvode iz Srbije, rampa za automobilske gume iz kineske fabrike Linglong u Srbiji.

Kineski radnik je poginuo, a drugi teško povređen 13. aprila u nesreći u fabrici "Mint" u Loznici, na zapadu Srbije, potvrdilo je Radiju Slobodna Evropa Osnovno javno tužilaštvo u tom mestu. Nesreća se dogodila tokom noćne smjene, a za sada nije poznato kako je do nje došlo, saopštilo je Tužilaštvo u Loznici. Iz tužilaštva navode da je u toku postupak utvrđivanja svih činjenica, kao i da je izdat nalog za obdukciju nastradalog radnika. Fabrika "Mint" u vlasništvu je kineske kompanije "Minth Automotive Europe" i proizvodi delove za automobile. Iz ove fabrike nisu odgovorili na upit RSE o ovom slučaju. Još jedan kineski radnik stradao je u Srbiji na radnom mestu u aprilu. Radnik je poginuo 7. aprila nakon što je ispao iz korpe na kranu gradilišta novog mosta u Beogradu gde su bile angažovane kineske kompanije. Građevinska inspekcija je zbog toga donela rešenje o zatvaranju gradilišta. Poslednji godišnji izveštaj inspektorata za rad u Srbiji ukazuje da je jedan od najčešćih uzroka povreda na radu nebezbedan rad na visini i nepropisno korišćenje opreme za rad. Ukazuje se i na više problema u oblasti zaštite na radu. Prema poslednjem izveštaju inspekcije za 2024, u toj godini bilo je više od 1.000 povreda na radu u Srbiji, a 51 radnik izgubio je život na radnom mestu. Nevladine organizacije koje se bore za prava radnika su prethodnih godina ukazivale i na slučajeve radne eksploatacije stranih radnika u kineskim kompanijama u Srbiji. Između ostalog, lokalne i međunarodne organizacije optužile su kineski Linglong za eksploataciju radnika iz Vijetnama i Indije.

Evropska komisija (EK) je ponovila da i dalje procenjuje da li Srbija ispunjava relevantne uslove za evropsku finansijsku pomoć, uključujući i Plan rasta. Portparol ove institucije Gijom Mersije (Guillaume Mercier) naglasio je da EK to proverava prilikom svakog zahteva za isplatu. Što se tiče situacije u Srbiji, EK je već naglasila zabrinutost zbog usvajanja pravosudnih zakona, tvrdi portparol Mersije, dodajući da evropske institucije pažljivo prate sledeće korake u Srbiji. On je ponovio neophodnost izmena pravosudnih zakona i poboljšanje situacije sa slobodom medija. "Nastavljamo da podržavamo Srbiju na njenom putu ka EU, ali istovremeno zaista očekujemo od vlasti da poštuju efikasne demokratske mehanizme, vladavinu prava i ljudska prava. To uključuje usklađivanje pravosudnih zakona sa standardima EU i brzu implementaciju preporuka mišljenja Venecijanske komisije, koje se očekuje u narednim sedmicama. Takođe očekujemo preokret nazadovanja u oblasti slobode medija", poručio je portparol Evropske komisije. Naime, kako je Radio Slobodna Evropa (RSE) objavio prošle nedelje, EK najverovatnije neće isplatiti narednu tranšu novca iz Plana rasta Srbiji ako se ne revidiraju pravosudni zakoni u skladu sa predstojećim mišljenjem Venecijanske komisije. Dok su na snazi takozvani "Mrdićevi zakoni", kako su naveli izvori RSE, Srbija neće dobiti evropska finansijska sredstva, čak i pod uslovom da zemlja ispuni specifične reforme koje su predviđene za alokaciju. Iz sredstava Plana rasta Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka. Srbija je iz prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta u januaru dobila nešto više od polovine namenjenih sredstava, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri. Umesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion evra. Zajedno sa sredstvima iz predfinansiranja (sedam odsto od celokupne dodeljene sume), ukupna suma koju je Srbija do sada dobila iz Plana rasta iznosi 167,59 miliona evra. Najviši zvaničnici EK upozoravali su da usvojeni amandmani pravosudnih zakona predstavljaju ozbiljan korak nazad za Srbiju.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije radi na rasvetljavanju incidenta u kojem je 16. aprila zapaljen autobus prevoznika Milomira Jaćimovića, koji je besplatno prevozio studente i građane tokom antivladinih protesta. Iz MUP-a je za Radio Slobodna Evropa (RSE) saopšteno da je nakon uviđaja tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu kvalifikovao događaj kao krivično delo izazivanje opšte opasnosti. "Policijska uprava u Novom Sadu intenzivno radi na identifikaciji i pronalasku učinioca", saopšteno je iz MUP-a. Milomir Jaćimović je za RSE rekao da mu je autobus zapaljen u ranim jutarnjim časovima u blizini njegove kuće u selu Đurđevu nadomak Novog Sada. Kako kaže, na nadzornim kamerama se vide tri osobe koje su učestvovale u ovom događaju. "Razbili su staklo i ubacili su molotovljev koktel u autobus. Na mojim kamerama se jasno vide dve osobe i delimično treći. Komšija takođe ima kamere na svom magacinu, pa ćemo videti kakav je tamo snimak", kaže Jaćimović. Dodaje da je čitav autobus izgoreo. "Vatrogasci su ga gasili više od sat i po vremena", kaže. Jaćimović smatra da je ovaj napad povezan sa podrškom koju je tokom protesta 2024. i 2025. pružao studentima u blokadi. "Ovaj poslednji incident doživljavam kao napad na svoju porodicu, ali i kao napad na sve koji su protiv ovog režima", ističe Jaćimović. Vlasnik firme za prevoz putnika Milomir Jaćimović prevozio je studente i građane koji su išli na proteste u Beogradu i Novom Sadu, gde su okupljeni tražili odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra 2024. godine. U novembru 2025. je devet dana štrajkovao glađu, pošto mu je policija zaplenila svih sedam autobusa i napisala više desetina saobraćajnih kazni. Autobusi su mu oduzimani uglavnom pod obrazloženjima da su tehnički neispravni. Tokom prošle godine Jaćimović je u više navrata privođen zbog navodnog narušavanja javnog reda i mira. Do sada je, kako kaže, platio kazne u ukupnom iznosu 4,1 milon dinara (više od 35.000 evra). "Oduzeli su mi vozačku dozvolu, sin i ja imamo 48 sudskih procesa", kaže Jaćimović za RSE. Osim toga, nepoznate osobe više puta su oštetila njegova vozila – bušili gume i razbijali prozore. Slučajeve je, kaže, prijavljivao policiji, ali počinioci nisu pronađeni. Državljani Srbije iz dijaspore prikupljali su novac kako bi mu pomogli. Tada je najavio da će deo tog novca usmeriti za podršku studentskim protestima. Masovni antivladini protesti u Srbiji izbili su u novembru 2024, nakon pogibije 16 ljudi na Železničkoj stanici koja je nakon rekonstrukcije svečano otvorena četiri meseca pre tragedije. Proteste su predvodili studenti, koji su blokirali fakultete širom zemlje. Ključni zahtev koji su postavili pred vlast je utvrđivanje političke i krivične odgovornosti za pogibiju 16 osoba na novosadskoj Železničkoj stanici, u novembru 2024. U međuvremenu, zatraženo je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast negira odgovornost za nesreću i za sada odbija da raspiše izbore. Uprkos optužnicama i istrazi protiv bivših državnih funkcionera, suđenja za nesreću još nisu počela.

Vojna saradnja, naftovod, pruga - sve ovo trebalo je, po dogovoru lidera dve države, da spoji Beograd i Budimpeštu. Projekti, koje su dogovarali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i odlazeći premijer Viktor Orban, sada su na testu jer na čelo Mađarske, nakon izbora, dolazi Peter Mađar (Magyar) i njegova stranka Tisa (Tisza). Dan nakon izbora kojim je okončano šesnaestogodišnje vođstvo Viktora Orbana, vlastima Srbije poručili su iz susedne Mađarske da žele da zadrže dobre odnose, ali da to više neće zavisiti od pojedinaca. "Smatram da je to u interesu i aktuelnog srpskog rukovodstva, i Mađara koji žive u Srbiji, kao što je i naš interes", izjavio je Peter Mađar čija je stranka Tisa odnela ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima. Sporazumi i međudržavni projekti koje su dogovarali Vučić i Orban godinama su praćeni brojnim kritikama. Pre svega zbog netransparentnost projekata ili previše ličnog ugovaranja poslova. Da li je sada ugrožena budućnost zajedničkih državnih projekata pitanje je koje se "u normalnim okolnostima verovatno ne bi ni postavljalo", smatra urednik portala Slobodni Mađar So (Szabad Magyar Szó) Janoš Teke. "Jer ako je reč o projektima koji služe dobrobiti dveju zemalja, onda bi svima bilo u interesu da se oni nastave", rekao je Teke za Radio Slobodna Evropa (RSE). "Međutim, pitanje je potpuno opravdano, jer se često sticao utisak da nije reč o međudržavnim sporazumima, već o projektima koji služe interesima i dobrobiti dveju partija – Fidesa i Srpske napredne stranke", dodao je. Slučaj 'diverzije' na ruskom gasovodu uoči izboraZavršnicu predizborne kampanje za parlamentarne izbore u Mađarskoj obeležili su navodi vlasti u Beogradu i Budimpešti da je sprečen pokušaj diverzije na delu Turskog toka. Kroz Srbiju prolazi gasovod kojim se ruski gas doprema i u Mađarsku. Vlasti u Beogradu saopštile su da su pronašle eksploziv blizu gasovoda nedaleko od mađarske granice, ali nema uhapšenih, niti je jasno ko stoji iza toga. Sumnju u te navode, pored ostalih, izneo je Peter Mađar. Smatra da je akcija ličila na tzv. "false flag" (isceniran incident). Najavio je da će nova vlada istražiti šta se tačno dogodilo i da li je postojala stvarna opasnost. Podseća da je jedno od predizbornih obećanja Petera Mađara bilo da će preispitati ugovore i sporazume koje je sklapala Vlada Viktora Orbana. "I to ne samo one koji se tiču unutrašnjih pitanja Mađarske, već će se brzo na redu naći i međunarodni ugovori", kaže Teke. Iz Mađarove stranke za RSE nisu odgovorili na pitanje kako vide budućnost nekih od najvećih projekata i sporazuma između Beograda i Budimpešte. Na pitanja o tome nisu odgovorili ni iz Vlade Srbije, kao ni iz kancelarije predsednika države. Izgradnja naftovoda i povezivanje Srbije na 'Družbu'Dve susedne zemlje zajedno grade naftovod kojim bi se Srbija povezala na ruski sistem "Družba". Nafta iz Rusije zbog sankcija Evropske unije (EU) u Srbiju ne stiže više od tri godine. Novi naftovod bi omogućio da se to promeni. Iz Mađarske bi, prema tenderskoj dokumentaciji, ovim naftovodom u Srbiju stizala isključivo ruska nafta. Doduše, pod uslovom da EU ne pokuša da blokira taj uvoz, zbog čega se otvara pitanje opravdanosti čitavog porojekta. Sirova nafta iz uvoza u Srbiju trenutno stiže samo iz jednog pravca – iz Hrvatske, preko sistema Jadranskog naftovoda (JANAF). Srbija i Mađarska su izgradnju zajedničkog naftovoda dogovorile u oktobru 2022. Izgradnja je, međutim, ubrzana tek tri godine kasnije. U Srbiji je raspisan tender koji je još u toku. Uoči izbora, krajem marta, Orbanova Vlada proglasila je izgradnju naftovoda sa Srbijom prioritetnim investicionim projektom, čime su ubrzane procedure i radovi. Poslednji plan je da naftovod bude izgrađen do kraja 2027. godine. Janoša Teke smatra da će ovaj projekat verovatno biti važan i za vlast Petera Mađara. "S obzirom na to da je nabavka energije poslednjih nedelja i meseci zadavala ozbiljne glavobolje mnogim zemljama (prim. RSE zbog sukoba na Bliskom istoku)", dodaje. Mađar je izjavio nakon izbora da će preispitati sve ugovore u Mađarskoj u vezi sa ruskom energetikom i ponovo o njima pregovarati ili ih raskinuti ako to bude bilo neophodno. Da li je pod znakom pitanja dogovor o kupovini NIS-a?Mađarska naftna kompanija MOL i ruska državna kompanija Gaspromnjeft dogovorili su sredinom januara okvirni sporazum o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama. Dan nakon mađarskih parlamentarnih izbora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da MOL želi da nastavi pregovore i da ne odustaje od svoje namere ni nakon promene vlasti u Budimpešti. Nije poznato kakav će biti stav Rusije. Moskva je, reagujući na izborne rezultate u Mađarskoj, tu zemlju svrstala u "neprijateljske" države u nizu drugih članica Evropska unija. NIS je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene, američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Iz njegove stranke nisu odgovorili na pitanje RSE da li će i za novu Vladu Mađarske izgradnja naftovoda sa Srbijom ostati prioritet. Na pitanja o njihovim očekivanjama nisu odgovorili ni iz Ministarstva energetike Srbije. Gasna saradnja Srbije i MađarskeSrbija se, proteklih godina, okrenula Mađarskoj i kao partneru u osnivanju zajedničkih preduzeća u oblasti energetike. Firma Serbhungas za trgovinu gasom osnovana je 2023. godine, na osnovu međudržavnog sporazuma. Većinski vlasnik je mađarska državna energetska MVM grupa, dok srpska državna kompanija Srbijagas ima preostalih 49 odsto udela. Mađarski MVM postao je 2025. većinski vlasnik i dve privatne srpske firme. Udeo je kupila od Maneks grupe, biznismena Dragoljuba Zbiljića koji je blizak Vučićevoj Srpskoj naprednoj stranci. Dve zemlje imaju razvijenu saradnju i po pitanju skladištenja gasa. Sporazum o tome potpisan je u Beogradu u junu 2022. Na iznajmljivanje skladišta u susednoj Mađarskoj Srbija je primorana, jer nema dovoljno svog prostora. Energetska saradanja Mađarske i Srbije intenzivirana je od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Janoš Teke smatra da za odgovor na pitanje da li će se takva saradnja i nastaviti, treba sačekati imenovanje novog ministra privrede. Modernizacija pruge Beograd-BudimpeštaIzgradnja i modernizacija pruge od Beograda do Budimpešte zajednički je projekat Kine, Srbije i Mađarske. Novom prugom prvi teretni vozovi krenuli su 27. februara. Iako su vlasti u Srbiji najavljivale da će putnički krenuti u martu, to ipak neće biti pre leta. Kako je iz mađarskog Ministarstva za saobraćaj obrazloženo, sistem za kontrolu vozova u toj zemlji još nije spreman za upotrebu. "Plan je bio da putnički saobraćaj na ovoj liniji krene još pre izbora u Mađarskoj, kako bi to donelo glasove Fidesu. Fides nije zbog toga izgubio izbore, mada je sigurno bilo onih koji su samo odmahnuli rukom u stilu: 'Eto, ni ovo niste znali da uradite kako treba i na vreme'", komentariše Janoš Teke. Projekat je započet 2014. godine u Beogradu kada je Srbija sa Kinom i Mađarskom potpisala Memorandum o razumevanju o modernizaciji pruge. "Uveren sam da će ovo ostati prioritet (nove Vlade), s obzirom na to da je interes celog regiona da deonica koja povezuje Beograd sa Budimpeštom što pre dobije upotrebnu dozvolu", smatra Teke. Izgradnja pruge u većini je finansirana iz kineskih kredita. Kineske kompanije bile su i izvođači radova u Srbiji. U okviru tog projekta, rekonstruisana je i Železnička stanica u Novom Sadu. Četiri meseca od drugog svečanog otvaranja na njoj se obrušila betonska nadstrešnica usmrtivši 16 ljudi. Nesreća je pokrenula talas protesta u Srbiji uz optužbe da su do pada nadstrešnice doveli nemar i korupcija vlasti. Ni godinu i po dana od nesreće nije utvrđena odgovornost, a o njoj se vode tri paralelna postupka. Stanica je prvi put svečano otvorena 2022, u jeku predizborne kampanje u Srbiji, u prisustvu Orbana i Vučića. Vojna saradnja Srbije i MađarskeSporazum između Vlade Srbije i Vlade Mađarske o saradnji u oblasti odbrane potpisan je 2023. godine. Ključni elementi sporazuma su mogućnosti zajedničkih vežbi, te vojno-tehnička saradnja u nabavci naoružanja. U planu saradnje za 2025. predviđeno je bilo 79 zajedničkih aktivnosti. Vučić je nakon potpisivanja tog plana rekao da u regionu Srbija ima najrazvijeniju saradnju u oblasti odbrane s Mađarskom. Kazao je i da se nada da će dogovor o zajedničkim aktivnostima voditi ka stvaranju vojne alijanse dve zemlje. Do sada, to se nije dogodilo. Govoreći o vojnoj saradnji posle smene vlasti u Mađarskoj, urednik Slobodnog Mađar Soa Janoš Teke napominje da međunarodni ugovori i strateška saradnja ne treba da se tiču partijskih interesa, već međudržavnih odnosa. "Reč je o dve susedne zemlje sa zajedničkim bezbednosnim interesima, pa se čini logičnim da se saradnja u oblasti odbrane nastavi, bez obzira na to ko je trenutno na vlasti", kazao je. "Mora se istaći i da je partija Tisa već ranije ukazala na to da podržava transparentnu saradnju zasnovanu na profesionalnim osnovama, a ne 'uslužne' ili partijske saveze između političkih lidera". "Pošto u slučaju Srbije i Mađarske postoji mogućnost da se radilo o ovom drugom, smatram da će se u ovoj oblasti primetiti određeno nazadovanje", dodao je Teke. Na pitanja RSE o tome kako u budućnosti vide ovu saradnju nisu odgovorili ni iz mađarske Tise, ni iz Ministarstva odbrane Srbije.

Suđenje ministru kulture Srbije Nikoli Selakoviću u slučaju "Generalštab" nastavljeno je u sredu pred Višim sudom u Beogradu, gde je državni funkcioner izneo svoju odbranu. Istog dana je zbog nedostatka kvoruma odložena sednica Skupštine Srbije na kojoj je trebalo da se raspravlja o predlogu opozicije za izglasavanje nepoverenja Vladi premijera Đura Macuta upravo zbog ovog slučaja. Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti Selakovića i još tri osobe za zloupotrebu položaja i falsifikovanje dokumenata kojima je ukinut status zaštićenog kulturnog dobra sa kompleksa Generalštab u Beogradu. Zajedno sa njim osumnjičeni su Slavica Jelača, državna sekretarka u Ministarstvu kulture, Goran Vasić, direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, i Aleksandar Ivanović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. Naredno ročište zakazano je za 10. jun. Šta je rekao Selaković?Tokom iznošenja odbrane ministar kulture je veći deo svog izlaganja posvetio diskreditaciji ljudi za koje tvrdi da su autori krivične prijave protiv njega i ključni svedoci u postupku. Izneo je niz optužbi protiv bivše direktorke Zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravke Đukanović i njene zamenice Estele Radonjić navodeći da su odgovorne za niz krivičnih dela, uključujući zloupotrebu službenog položaja. On je kazao da su Đukanović i Radonjić podnele prijavu i pristale da svedoče protiv njega zbog toga što su im ukinute privilegije koje su imale, ali i zato što je kao ministar kulture smenio supruga direktorke Zavoda koji je bio savetnik ministra. Izneo je tvrdnju i da je direktorka Zavoda vodila pregovore sa projektantima američkog investitora u vezi sa Generalštabom, ali da nije uspela da obezbedi korist za svoju firmu u tom projektu. Đukanović je polovinom 2024. godine podnela ostavku na mesto direktorke Zavoda, nakon što je odbila da sa kompleksa zgrada Generalštaba skine zaštitu kulturnog dobra. U svojoj odbrani Selaković je optužio i pojedine tužioce da su politički aktivni i da postoji neprimerena saradnja tužilaca sa opozicionim medijima i pojedinim predstavnicima opozicije. Tužioca Mladena Nenadića optužuje za ucenjivanje ljudi u policiji. U izlaganju je naveo da nije imao niti stekao nikakvu korist kada je reč o Generalštabu. Naveo je i da su od projekta mogli imati koristi samo građani Srbije, a da postoji realna opasnost od urušavanja zgrada u ovom stanju. Ponovio je da smatra da je postupak protiv njega politički motivisan i da postupak "dovodi u pitanje temelje pravne države". "Ovakav postupak ne bi trebalo da se vodi", rekao je u odbrani. Šta je rekao advokat optuženog ministra?Vladimir Đukanović, advokat Nikole Selakovića, izjavio je po okončanju ročišta da je zadovoljan kako je njegov klijent izneo odbranu. "On je jasno pokazao kako unutar sistema imate organizovanu kriminalnu grupu koja pljačka državni budžet, a kada su njihovi interesi ugroženi onda optužuju druge ljude", rekao je Đukanović. Na pitanje novinara kako je moguće da Nikola Selaković nije znao za malverzacije za koje optužuje Dubravku Đukanović i Estelu Radonjić, Đukanović je rekao da "te institucije funkcionišu po principu mi radimo šta hoćemo i ne želimo da podnosimo izveštaje". "Nažalost, tako funkcioniše sistem u ovoj zemlji", rekao je Đukanović. Na pitanje novinarke Radija Slobodna Evropa zbog čega se Selaković nije izjasnio o optužbama za skidanje zaštite kulturnog dobra, njegov advokat je rekao da je "donet poseban zakon koji poništava sve te akte o kulturnom dobru". "Ti akti više ne važe, tako da mi nije jasno zašto se sud uopšte bavi time", rekao je Đukanović. Poseban zakon (lex specialis) o Generalštabu donet je u novembru 2025, a predmet ovog postupka je skidanje zaštite kulturnog dobra godinu dana ranije. Tada je Vlada Srbije Generalštabu ukinula status kulturnog dobra na osnovu dokumentacije za koju tužilaštvo tvrdi da je falsifikovana. Odložena rasprava u SkupštiniDok je pred Specijalnim odeljenjem Višeg suda trajalo ročište u Skupštini Srbije iz dva pokušaja nije obezbeđen kvorum za početak sednice, na čijem je dnevnom redu trebalo da se nađe predlog poslanika opozicije za izglasavanje nepoverenja Vladi. Nakon intoniranja himne poslanici vladajuće koalicije napustili su salu parlamenta, odbijajući tako da daju kvorum za početak zasedanja. Predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi Srbije podneli su poslanici opozicije jer premijer Đuro Macut nije razrešio ministra kulture Nikolu Selakovića nakon što je osumnjičen u aferi "Generalštab". U međuvremenu je predsednica parlamenta za 16. april sazvala novu sednicu na čijem je dnevnom redu više predloga zakona, između ostalog o zaštiti potrošača i o trgovini, kao i više međudržavnih sporazuma. Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe "Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane", izjavio je na konferenciji za medije da očekuje da će sednica sa tačkom o nepoverenju Vladi biti nastavljena za nekoliko nedelja, kada se završi rasprava o nizu zakona koja počinje 16. aprila. "Ova sednica nije zaustavljena trajno, već je samo prekinuta i biće nastavljena nakon što se završi rasprava koja je zakazana za 16. april", rekao je Jovanov. Sa druge strane, poslanik opozicionog Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić kaže da su poslanici vladajuće većine "uzurpirali institucije" time što su napustili salu i uskratili kvorum za sednicu na kojoj je predložena rasprava i glasanje o nepoverenju Vladi. "Obrazloženje zašto se ta tačka nije našla na dnevnom redu je da postoje veći prioriteti, a to je izglasavanje određenih zakona sa evropske agende, za koje su se obavezali da će ih usvojiti. Moj zaključak je da se oni boje da građanima Srbije podnesu račun i da premijer Đuro Macut to uradi u ovom domu", rekao je Aleksić. Kompleks Generalštaba, porušen u NATO bombardovanju 1999. godine, planirao je da kupi zet američkog predsednika Donalda Trampa Džared Kušner. Tome su se žestoko protivili predstavnici stručne javnosti, opozicije, kao i studenti u blokadi. Nakon što je u decembru 2025. Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužni predlog protiv ministra kulture, Kušnerova firma je saopštila da se povlači iz projekta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je novu nabavku naoružanja i vojne opreme, ne precizirajući šta će Vojska Srbije nabavljati. "U narednim danima potpisaćemo velike i važne ugovore za dalju nabavku sredstava naoružanja. Očekuju nas važne posete. Napravili smo velike narudžbine", rekao je on na prezentaciji spremnosti Vojske Srbije, kojoj su prisustvovali i politički lideri bh. entiteta Republika Srpska. Najavio je i modernizaciju Vojske - robotizaciju i digitalizaciju. Vučić je ocenio i da je "stanje bezbednosti nešto složenije nego u januaru, zbog delovanja i aktivnosti saveza Tirane, Zagreba i Prištine". "Naše opredeljenje da čuvamo mir i stabilnost nije se promenilo", dodao je on. Vučić poslednjih meseci optužuje Hrvatsku, Albaniju i Kosovo kako njihov sporazum o odbrambenoj saradnji znači vojni savez protiv Srbije, što je iz tih zemalja više puta demantovano. Optužbe na račun tog saveza izneo je i Milorad Dodik, politički lider iz Republike Srpske. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Vučićem, Dodik je ocenio da je taj sporazum usmeren "protiv srpskog naroda u celini", te da je "remetilački faktor u pogledu bezbednosti čitavog regiona". "Smatramo da je Republika Srpska ugrožena takvim savezom", dodao je on. Vlasti Hrvatske i Albanije, dve članice NATO-a, kao i Kosova, u više navrata su odbacivali takve optužbe, podsećajući da nije formiran vojni savez već potpisana deklaracija u oblasti odbrane i bezbednosti.

U sudu u Beogradu u utorak je održano novo ročište na suđenju ministru kulture Nikoli Selakoviću, osumnjičenom da je falsifikovanjem dokumenata skinuo zaštitu sa Generalštaba. Istog dana odložena je skupštinska rasprava o poverenju Vladi, koju je opozicija tražila zbog slučaja "Generalštab".

Građani, studenti i novinari okupili su se 14. aprila ispred zgrade televizije N1 u Beogradu u znak podrške nakon smene direktora te televizije Igora Božića. Na skup su pozvala medijska udruženja u Srbiji. Prisutni su i članovi zborova građana i predstavnici opozicije, prenosi agencija Beta. Na protestu je, između ostalih, govorila glumica Jelisaveta Seka Sablić i tužiteljka Bojana Savović. "Mi smo se danas okupili kako bismo branili nezavisne medije i slobodno novinarstvo.. Slobodni mediji su temelj svakog demokratskog društva", rekla je Savović. Sablić je rekla da smatra da joj je dužnost bila da dođe na ovaj protest uz poruku da vlast hoće da ugasi N1 "kao što rade sa kulturom i fakultetima, sa studentima i sa svim onim što je vredno". Na skupu je pročitano i otvoreno pismo zaposlenih na N1. "Zašto je smenjen direktor koji je upravljao redakcijom koja je program učinila gledanim, poverenje javnosti učvrstila, koja je radila profesionalno i vredno uprkos bezbednosnim, psihološkim pritiscima i pretnjama i pod konstatnom baražnom paljbom moćnika. Kakav tačno zaključak treba da izvedemo posle prvog poteza novog rukovodstva?", navodi se, između ostalog, u pismu. Protest ispred televizije N1 u Beogradu održan je i pre nedelju dana zbog zabrinutosti da bi smena dosadašnjeg programskog direktora mogla značiti promenu uređivačke politike te kuće. Nezavisno udruženje novinara Srbije izrazilo je tada zabrinutost da odluka o smeni direktora N1 može imati "dalekosežne posledice po nezavisno informisanje u Srbiji". Ovim povodom se tada oglasio i portparol Evropske komisije nadležan za pitanja proširenja Gijom Mersije (Guillaume Mercier) navodeći da institucije u Briselu prate dešavanja u N1 nakon smene Božića. Božića je novi menadžment 3. aprila obavestio da je razrešen sa funkcije direktora, a kasnije je informisan da je "neraspoređen", preneo je N1. Prethodno je 19. februara osnovano preduzeće Adria News Network (ANN) kao deo restrukturiranja medijske kompanije United Group. Tada je deo medija, među kojima i N1, prebačen "pod kapu" tog novoosnovanog preduzeća. Novi direktor N1 televizije je izvršni direktor za informativni program ANN Brent Sadler. On je 3. aprila naveo da kadrovske promene neće uticati na uredničku strukturu. Urednici i novinari N1 i ranije su izrazili bojazan da je to uvod u promenu uređivačke politike, što su iz United Group-a odbacili. Na takvu mogućnost ukazivali su i sredinom prošle godine kada je došlo do smene čelnih ljudi u United Group-a. Priča o tome otvorena je i nakon što je Projekat za istraživanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) objavio u avgustu 2025. audio snimak telefonskog razgovora direktora United Grupe (UG) Stena Milera i direktora Telekoma Srbije Vladimira Lučića. Miler i Lučić razgovarali su, prema onome što je objavljeno, o strategiji da se umanji uticaj medija koji kritički izveštavaju o vlasti Aleksandra Vučića. Predstavnici vlasti u Srbiji, na čelu sa Vučićem, godinama bez dokaza iznose najrazličitije optužbe na račun N1.

U Beogradu veruju da će mađarski MOL nastaviti postupak kupovine ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama. Zeleno svetlo američkih vlasti za kupovinu, preduhitrila je promena vlasti u Mađarskoj. Vlada odlazećeg premijera Viktora Orbana pružala je diplomatsku podršku za ulazak mađarske naftne i gasne kompanije MOL u NIS. Budući premijer Peter Mađar (Magjar, čija je stranka Tisa pobednik parlamentarnih izbora 12. aprila, najavljuje preispitivanje svih ugovora u Mađarskoj u vezi sa ruskom energetikom. Ipak, mađarski energetski stručnjak Atila (Attila) Holoda smatra da bi promena vlasti u Mađarskoj mogla da utiče na nivo političke podrške MOL Grupi, ali da ne bi nužno bila presudan faktor. "Odlazak Viktor Orbana mogao bi da smanji intenzitet političke podrške, što bi potencijalno usporilo proces ili ga učinilo opreznijim, ali to ne bi automatski uklonilo ovaj dogovor sa dnevnog reda", naveo je Holoda za RSE. Kako kaže Holoda, direktor konsultantske kompanije za energetiku i rudarstvo Aurora Energy, transakcije te veličine vode se poslovnim i strateškim razlozima. Mađarski MOL i ruska državna kompanija Gaspromnjeft dogovorili su sredinom januara okvirni sporazum o kupovini ruskog udela od 56,15 odsto u NIS-u. Dan nakon mađarskih parlamentarnih izbora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da MOL želi da nastavi pregovore. "Opredeljenje MOL-a je da se nastave razgovori kako sa Srbijom, tako i sa ruskim partnerom, i da to onako kako smo razgovarali u prethodnom periodu završimo", rekao je Vučić. On je 13. aprila naveo za RTS da su tog dana razgovarali sa predstavnikom MOL-a i da ta kompanija očekuje uskoro potpisivanje međudržavnog sporazuma sa Srbijom. On nije precizirao ko je razgovarao sa predstavnikom mađarske kompanije. MOL grupa nije odgovorila na upit RSE o daljem toku pregovora o kupovini ruskog udela u NIS-u. NIS je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene, američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Prvobitni rok za pregovore, koji je isticao 24. marta, produžen je do 22. maja. Za to vreme je NIS-u više puta produžena licenca za rad, a poslednja ističe sredinom aprila. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja eksploatiše i prerađuje naftu, od čega zavisi i rad NIS-ove rafinerije. Promena u Budimpešti problem za Rusiju?Ni ruski Gaspromjeft nije odgovorio na upit RSE o tome da li bi promena vlasti u Mađarskoj mogla uticati na njihovu odluku o prodaji udela u NIS-u mađarskom MOL-u. A upravo bi za rusku stranu to bilo važnije, smatra energetski stručnjak Atila Holoda, navodeći da se Rusija rukovodila geopolitičkim okruženjem i režimom sankcija. "Mogla bi da utiče na politički okvir i klimu saradnje, naročito s obzirom na reakcije Moskve na rezultate mađarskih izbora iako ne bi bila presudna", ocenio je. Moskva je, reagujući na izborne rezultate u Mađarskoj, tu zemlju svrstala u "neprijateljske" države u nizu drugih članica Evropska unija. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov poručio je 13. aprila da Moskva neće čestitati izbornu pobedu lideru mađarske opozicione stranke Tisa. Dan kasnije Peskov je rekao da će se Moskva voditi konkretnim koracima nove mađarske vlade. Budući mađarski premijer Peter Mađar obećao je obnovu zapadnog fokusa Mađarske i okončanje zavisnosti od ruske energije do 2035. godine, istovremeno težeći "pragmatičnim odnosima" sa Moskvom. Dok je njegov prethodnik Viktor Orban blokirao usvajanje 20. paketa sankcija Evropske unije protiv Rusije, kredit od 90 milijardi evra za Ukrajinu i napredovanje te zemlje u pristupnom procesu. Odlazeći mađarski premijer insistirao je da Ukrajina omogući nastavak tranzita ruske nafte kroz naftovod "Družba" ka Mađarskoj. I Mijat Kostić iz beogradske nevladine organizacije Novi treći put ocenjuje da bi nakon rezultata mađarskih izbora ruska strana mogla biti ta koja će se predomisliti. "Ukoliko se promeni stav Budimpešte prema sankcijama Rusiji", dodaje. On objašnjava da je MOL bio prihvatljiv za Rusiju i sa ekonomskog i sa političkog stanovišta. "Rusija ima interes da pravi poslove sa kompanijama na čije vlade može da utiče, kao što je bila Orbanova", kaže. Na drugoj strani, Kostić kaže da Mađarska nema razloga da odustane od NIS-a navodeći da je u interesu bilo koje mađarske vlade energetska dominacija u regionu. Mađarska MOL Grupa posluje u više od 30 država, navedeno je na sajtu kompanije. Poslovanje je pre svega u Centralnoj i Istočnoj Evropi preko maloprodaje goriva i rafinerija, ali i u Egiptu, Iraku, Kazahstanu, Azerbejdžanu, Rusiji i Pakistanu. Na Balkanu MOL je prisutan u Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. MOL ima tri rafinerije nafte – U Mađarskoj, Slovačkoj i Hrvarskoj, a kupovinom NIS-a dobio bi još jednu, i 2.400 benzinskih pumpi. Politika ili ekonomski interes?Holoda smatra da bi nova mađarska vlada, koja ne bi bila proruski nastrojena, mogla da utiče na donošenje odluka u MOL-u kroz promene u strateškim prioritetima, pristupu Evropskoj uniji i stavu prema zavisnosti od ruske energije. "Međutim, kao kompanija koja je na berzi, MOL odluke na kraju donosi na osnovu ekonomske racionalnosti, pa je malo verovatno da će se njegov strateški fokus značajno promeniti", dodao je. Holoda kaže da je u pregovorima između MOL-a i Gaspromnjefta politika igrala važnu ulogu u pogledu diplomatske podrške i međunarodnog okruženja. "Ali su poslovna logika i tržišni faktori takođe bili ključni pokretači", dodao je. Viktor Orban je izgradio dobre odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, dok se više puta sukobljavao sa Evropskom unijom. Kritikovao je sankcije Rusiji i insistirao na mogućnosti nabavke ruskih energenata. Diplomate EU očekuju od budućeg premijera Mađarske Petera Mađara ukidanje veta na kredit Ukrajini i deblokadu 20. paketa sankcija Rusiji. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) ocenila je 13. aprila da se Mađarska "vraća na evropski put". EU je suspendovala milijarde eura sredstava Mađarskoj zbog zabrinutosti za demokratske standarde u toj zemlji. Poput Orbana, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavio je da održava dobre odnose sa Moskvom. A Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja se nije pridružila sankcijama EU uvedenim Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Američki istražni organi sprovode istragu protiv transportne kompanije u vlasništvu državljanina Srbije, zbog prevare, objavio je američki televizijski kanal CBS u svojoj emisiji "60 minuta". Kompanija "Super Ego Holdiing" – koja uključuje mrežu komercijalnih transportnih i lizing kompanija sa sedištem u Srbiji i SAD – pod istragom je Federalne administracije za bezbednost motornih prevoznika (FMCSA), zbog sumnji da je poslovala po takozvanoj "kameleon šemi". To podrazumeva da kompanija izbegava odgovornost za prekršaje u bezbednosti saobraćaja gašenjem firme da bi odmah potom registrovala novu kompaniju. Na kamione bi, navode, samo zalepili novo ime firme. "Oni su deo tekuće istrage", rekao je u emisiji "60 minuta" Derek Bars, administrator FMCSA. Prema navodima CBS-a, tokom 2025. godine regulatori su pojačali kontrolu nad stranim komercijalnim vozačima kamiona i lažnim školama za komercijalne vozače, i obećali da će se obračunati s "kameleonskim prevoznicima". Prema podacima američkog Ministarstva saobraćaja, "kameleonski prevoznici" povezani sa kompanijom "Super Ego" zabeležili su gotovo 15.000 bezbednosnih prekršaja i 500 saobraćajnih nezgoda u poslednje dve godine. Kamioni kompanije "Super Ego" počeli su da prevoze teret širom SAD 2019 godine. Tu kompaniju je osnovao srpski preduzetnik Aleksandar Mimić i od tada je izrasla u veliko preduzeće povezano sa više od dvadesetak prevoznika sa sedištem u SAD, sa čvorištima u saveznim državama Ilinois i Florida, i velikim klijentima kao što su Amazon, Walmart, Costco i Poštanska služba Sjedinjenih Država. Pored istrage koju vodi FMCSA, više stotina bivših vozača podnelo je kolektivnu tužbu protiv kompanije "Super Ego" zbog prevare i kršenja ugovora. Novinari emisije "60 minuta" razgovarali su sa sedam vozača koji su im rekli da su menadžeri iz Srbije rutinski skidali stotine do hiljade dolara sa njihove zarade kroz prekomerne naknade za lizing, osiguranje i popravke. U kolektivnoj tužbi taj postupak je okarakterisan kao "šema za prevaru vozača". Bivši vozači "Super Ega" su takođe svedočili da su bili pod pritiskom da voze više sati uz manje sna. Nakon što bi dostigli zakonski limit od 11 sati za volanom, menadžeri u Srbiji bi ilegalno resetovali tahograf (aparat koji beleži aktivnosti vozača) da bi vozačima dali novi set sati. U kompaniji negiraju bilo kakva krivična dela, a advokati "Super Ega" su za CBS rekli da je to lizing kompanija, a ne transportna firma, i da nije odgovorna za postupke povezanih prevoznika i vozača. U Agenciji za privredne registre Srbije Aleksandar Mimić vodi se kao direktor i vlasnik firme "Ego Express DOO" sa sedištem u Beogradu. Firma je osnovana u maju 2018. godine, a osim Aleksandra Mimića se kao direktor navodi i njegov brat Nikola. O Mimiću su mediji u Srbiji pisali i 2025. godine, kada su se pojavile informacije da je "Super Ego" platio pozivnicu na donatorsku večeru Republikanske stranke za delegaciju Srbije na čelu sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem. Mimić je u maju prošle godine za televiziju Insajder negirao da je njegova firma platila donaciju, kao i da je na bilo koji način bio uključen u posetu delegacije Srbije. Njegova kompanija je bila donator bivšem državnom tužiocu Arizone Marku Brnoviću za kampanju unutar Republikanske stranke za senatora iz Arizone. U 2021. i 2022. godini "Super Ego Holding" je donirao ukupno 300.000 dolara. Aleksandar Mimić je u intervjuu za Insajder rekao da je sa Brnovićem u prijateljskim odnosima, a njegovu kampanju je donirao jer je to bila šansa da neko u američkom Senatu zastupa interese Srbije.

"Ovo su ogromna ulaganja, ogroman novac." Reči su predsednika Srbije Aleksandra Vučića prilikom obilaska gradilišta u Beogradu gde bi do maja 2027. na više stotina hektara trebalo da nikne kompleks za specijalizovanu izložbu EXPO. Koliko će ukupno projekat koštati, Vučić nije izneo. Tvrdi da će taj deo zemljišta u Surčinu biti "najlepši deo Beograda" i "jedno od najboljih mesta u Srbiji". Izdvajanja za izgradnju kompleksa i realizaciju izložbe su od 2024. godine premašila dve milijarde evra, utvrdio je Radio Slobodna Evropa na osnovu podataka iz godišnjih budžeta Srbije. Pored izgradnje kompleksa, ta sredstva su, između ostalog, predviđena i za izgradnju Nacionalnog stadiona i saobraćajnica za potrebe izložbe. Na šta se troši novac?Konačna računica nije poznata, a prema ranijim izjavama ministra finansija Srbije Siniše Malog, sam kompleks EXPO bi trebalo da košta 1,2 milijarde evra, dok bi za projekte širom Srbije u vezi sa organizovanjem međunarodne izložbe trebalo da bude izdvojeno 17,8 milijardi evra. Poređenja radi, to je deset puta veći iznos od godišnjeg budžeta grada Beograda za 2026. godinu. To što se ne zna šta sve potpada pod EXPO kao jedan od ključnih problema navodi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Miloš Đorđević iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija. "Opravdano se postavlja pitanje u koje svrhe se troši novac građana Srbije", kaže on. Kako bi ubrzala procedure za izgradnju, Skupština Srbije je u oktobru 2023. usvojila poseban zakon, lex specialis, koji predviđa da se radovi ugovore direktnim pogodbama bez primene Zakona o javnim nabavkama. Na taj način, ukazuje Đorđević, javnosti ostaje nepoznato šta se tačno nabavlja i po kojim cenama. "Sam nedostatak konkurencije utiče i na povećanje cene ali i na smanjenje poverenja javnosti u sprovođenje ovakvih projekata", ocenjuje Đorđević. Projektu se od početka protive opozicione stranke i studenti koji su predvodili antivladine proteste, zahtevajući odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu i raspisivanje vanrednih izbora. Iznosili su kritike na račun netransparentnosti koja time povlači sumnje o mogućoj korupciji. EXPO koji organizuje Beograd nije svetska, već specijalizovana izložba koja se održava između dve glavne manifestacije. Za vlast, projekat je od izuzetnog značaja, jer će, kako navode zvaničnici, privući nove investicije u Srbiju. Nacionalni stadion sa probijenim rokovimaJedan od infrastrukturnih projekata koji je predviđen u okviru EXPO projekta je Nacionalni stadion, čija izgradnja će, prema izjavama zvaničnika koštati 970 miliona evra. Prvobitno je bilo planirano da se otvaranje izložbe organizuje upravo na njemu. Do sada je, kako se vidi iz republičkih budžeta od 2024. za njegovu izgradnju opredeljeno oko 872 miliona evra. Međutim, prema izveštajima Ministarstva finansija o izvršenju budžeta, u 2025. godini od ukupno predviđenih 159 miliona evra iskorišćeno je svega 13,6 odsto. Da postoje problemi u realizaciji ovog projekta, priznao je i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić u oktobru 2025, kada je izjavio da radovi na izgradnji stadiona kasne tri ili četiri meseca, ali da bi trebalo da budu završeni neposredno pred početak međunarodne izložbe. Da li će se i pod kojim uslovima EXPO isplatiti?Osim netransparentnosti, projekat prate i kritike da je upitna njegova isplativost. Ekonomista Danilo Šuković za RSE kaže da će Srbija od promocije, u smislu destinacije za nove investitore, u kratkom roku ostvariti korist. Takođe, prema njegovim rečima, infrastruktura poput puteva i železnica, koja se gradi za potrebe izložbe ostaće na dalje korišćenje građanima. Međutim, Šuković postavlja pitanje u vezi sa objektima za sajamske aktivnosti i kongresni turizam, na koje odlazi značajan deo sredstava. "Upotreba tih objekata i njihova isplativost na dug rok je pod velikim znakom pitanja, jer očigledno je da u Srbiji ne postoje tolike potrebe za sajamskim aktivnostima, koliko tamo ima kapaciteta. Što se tiče stadiona – isto", ocenjuje Šuković. Prema njegovim rečima, ako projekat bude uspešan, dobit će se preliti u budžet, što bi omogućilo više sredstava za potrebe građana, odnosno veća izdvajanja za plate, penzije, zdravstvo, prosvetu i drugo. "U suprotnom, veliki je rizik da ti objekti zvrje prazni i da ne budu iskorišćeni. U tom slučaju, mogući su veliki gubici, jer se država dodatno zadužuje, što znači da će u budžetu biti manje para za socijalna davanja i druga ulaganja", zaključuje Šuković. Miloš Đorđević iz Transparentnosti Srbija budžet poredi sa kolačem. "Možemo reći da je EXPO jedan ogroman deo kolača, a zbog toga što odlazi na sam taj projekat – građani će biti uskraćeni za neke druge usluge ili radove koje je mogla država da im obezbedi", kaže on. EXPO je jedan u nizu projekata izvršne vlasti koji se realizuje po posebnim lex specialis zakonima, direktnim pogodbama i bez tendera, poput Beograda na vodi, koji je takođe izložen kritikama zbog manjka transparentnosti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u ponedeljak, 13. aprila da očekuje da Srbija i mađarski MOL uskoro potpišu "šerholder ugovor", odnosno međudržavni sporazum u postupku kupovine udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). U gostovanju na Radio-televiziji Srbije (RTS) Vučić je rekao da svaka strana ima "teške uslove". "U svakom slučaju, naši se tiču rada Rafinerije i činjenice da ne možemo da dobijemo više obaveza nego što smo ih imali u odnosu sa Rusima. Oni imaju neke svoje zahteve ali verujem da ćemo naći kompromisno rešenje i to rešiti", rekao je Vučić za RTS. Ruski Gasprom njeft i mađarska MOL Grupa i dalje čekaju "zeleno svetlo" američkih vlasti na okvirni sporazum o prodaji ruskog udela u NIS-u koji su postigli sredinom januara. Pregovori o prodaji ruskog udela u NIS-u mađarskoj MOL Grupi i dalje traju nakon potpisanog okvirnog sporazuma, koji je sredinom januara prosleđen američkim vlastima. Prvobitni rok za pregovore, koji je isticao 24. marta, produžen je do 17. maja. Dok traju pregovori, NIS-u je u više navrata produžena licenca za rad. Ova koja je na snazi ističe sredinom aprila. SAD produžile rok za pregovore MOL-a i NIS-a, saopštila mađarska kompanijaVučić je dodao da je opredeljenje MOL-a da se nastave razgovori sa Srbijom ruskim partnerom u NIS-u (Gasprom), kako bi sve bilo završeno u dogovorenom roku. "Taj rok je produžen do 22. maja, a do 17. aprila imamo licencu. Očekujem i nadam se da će biti produžena licenca. Radili smo mi i naši mađarski prijatelji, verujem da je (potpredsednik SAD) J.D. Vance obavešten tokom boravka u Budimpešti o tome, i mislim da bi trebalo da se u najgorem slučaju nadamo, ili očekujemo povoljne vesti po tom pitanju", rekao je Vučić. Posle više odlaganja, primena sankcija prema najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji i jedinoj koja eksploatiše i prerađuje naftu u većinskom ruskom vlasništvu, počela je 9. oktobra 2025. Cilj sankcija SAD je da spreče da Rusija, kroz profit od energenata, finansira rat u Ukrajini. NIS Grupa, osim matičnog preduzeća Naftne industrije Srbije, obuhvata i druga zavisna preduzeća u zemlji i inostranstvu. Među njima su Petrohemija Pančevo i kompanije preko kojih NIS posluje u Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj. Upitan da li su zabrana izvoza naftnih derivata i smanjenja akciza na gorivo dovoljne da se održe cene i snabdevenost tržišta, Vučić je kazao da ništa nije dovoljno "kada imate potpuno ludilo u svetu". Zbog posledica sukoba SAD i Irana, kazao je da će se prvi problemi osetiti u kerozinu i dodao da će Srbija upotrebiti vojne rezerve tog avionskog goriva. "Verujem da ćemo imati nešto više nego drugi, a da li je to dovoljno - pa nikome nije dovoljno. To unosi krizu u sve sfere društvenog života. Mi smo se odrekli i dodatnih pet odsto naše akcize", kazao je Vučić, dodajući da to smanjuje prihode budžeta, investicije i mogućnost povećanja plata. Izborne promene u Mađarskoj i izgradnja naftovodaVučić je u gostovanju na RTS-u izrazio i nadu da će, nakon promene vlasti u Mađarskoj, projekti sa tom zemljom, poput izgradnje naftovoda, biti nastavljeni. Novoizabrani premijer Mađarske Peter Mađar je na konferenciji za medije 13. aprila rekao da bi se "vrlo rado" sastao sa srpskim rukovodstvom. "Tačno znam šta se dešava u Srbiji i znam kakve su veze postojale, postoje ili će postojati između Orbanove vlasti sa vlastima u Srbiji koju vodi Vučić. Ja sam otvoren za saradnju bez obzira što verovatno u mnogim stvarima mislimo drugačije u svetu nego predsednik Vučić ili srpsko rukovodstvo", rekao je Mađar. Takođe je dodao da "prijateljstvo naših naroda i postojeći dobri odnosi su nam veoma važni. Mogu da kažem da se nećemo mešati u unutrašnje stvari drugih država i sam vidim kakvi su protesti i kako se vlasti odnose prema njima". U poruci srpskom narodu, Mađar je napomenuo "bez mešanja u njihova unutrašnja pitanja" ali da "crpe snagu iz jučerašnjih izbora u Mađarskoj". Dodao je da to poručuje i drugim državama u kojima su ljudi u teškoj situaciji, navodeći "takozvane hibridne režime gde ne postoji puna vladavina prava". Kazao je da će sarađivati sa svima uprkos njihovoj otvorenoj podršci koju su pružali Viktoru Orbanu. Vučić je povodom izbora u Mađarskoj, rekao da je Srbija sa tom zemljom imala slojevite i teške odnose, dok su Srbi i Mađari imali nelake odnose. "Ponosan sam na činjenicu da smo Orban i delimično ja, i još neki ljudi, izgradili najbliže odnose dva naroda", rekao je Vučić. "Došli smo do istinskog i iskrenog razumevanja između nas, i verujem da to nije lako srušiti. Dakle, to je ono što je najvažnije, i zato ću sa poštovanjem, iako bih verovatno drugačije odgovarao na neke stvari, govoriti i o gospodinu Mađaru i o svemu onome što predstoji", rekao je predsednik Srbije. Lider mađarske opozicije Peter Mađar ostvario ubedljivu pobedu i okončao vladavinu Viktora Orbana i njegove desničarske stranke Fides nakon 16 godina na vlasti. Viktor Orban i Aleksandar Vučić godinama unazad su intenzivirali saradnju dve zemlje, ocenjujući da su odnosi na "istorijskom maksimumu". Tokom zajedničkih susreta obojica su poručivali da njihove zemlje mogu da računaju jedna na drugu. Orban je jedan od stranih lidera koje je Vučić nazvao "velikim prijateljima Srbije."

Poruka na društvenim mrežama i izbegavanje odgovora na novinarska pitanja u izbornoj noći u Budimpešti - jedine su reakcije Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), vodeće partije ove nacionalne manjine u Srbiji i dugogodišnjeg partnera srpskih vlasti. Na izborima u Mađarskoj podržali su Fides, dosadašnjeg premijera Viktora Orbana. Radili su, kako su sami priznali, na "maksimalnoj mobilizaciji" više desetina hiljada birača iz Srbije sa dvojnim državljanstvom, koji su imali pravo glasa na izborima 12. aprila - kako bi svoj glas dali Orbanu. Ali, u Mađarskoj je došlo do političkog preokreta i ubedljivog poraza ovog desničarskog, populističkog lidera nakon 16 godina vlasti. SVM je čestitao pobedu vođi opozicije Peteru Mađaru i njegovoj stranci Tisa. Ne odustaje, međutim, od podrške sestrinskom Fidesu. "Hvala Fidesu i Viktoru Orbanu na nacionalnoj politici koju su gradili u proteklih 16 godina", napisao je na društvenim mrežama lider SVM-a Balint Pastor. Pastor nije odgovorio na poziv Radija Slobodna Evropa (RSE) za komentar izbornog rezultata. Kratko je poručio da je u objavi na Fejsbuku napisao "sve što je trenutno moguće reći". Uključivanje SVM-a u izbornu kampanju u Mađarskoj i otvorena podrška Fidesu, deo su višegodišnje "tradicije" ove partije, sa kojim je Viktor Orban od dolaska na vlast izgradio jako savezništvo. Balint Pastor je izborne rezultate, sa ostatkom stranačke delegacije, pratio iz Orbanovog štaba u Budimpešti. Ko će biti 'most' između Beograda i Budimpešte?"Pitanje je koliko će Orbanov poraz uticati na opredeljenje vojvođanskih Mađara u odnosu na SVM, posebno ako se pojave ozbiljni konkurenti (među mađarskim političkim partijama u Srbiji). To će pokazati naredni izbori", ocenjuje za RSE Aleksandar Popov iz nevladinog Centra za regionalizam. Parlamentarni izbori u Srbiji najavljuju se za naredne mesece, dok se predsednik Aleksandar Vučić suočava sa višemesečnom političkom krizom - izazvanom masovnim antivladinim protestima od novembra 2024. godine i optužbama za korupciju. A SVM je, od dolaska naprednjaka na vlast 2012. godine, među ključnim Vučićevim partnerima. Ova stranka je opisivana kao "most" između Vučića i Orbana, dok je lider SVM-a Balint Pastor više puta isticao da je saradnja sa SNS-om dobra jer su "postigli istorijsko pomirenje Srba i Mađara". Najbrojnija su manjinska partija u Skupštini Srbije, sa šest od ukupno 250 poslaničkih mesta u parlamentu. U parlamentu pokrajine Vojvodine imaju sedam od ukupno 120 mandata, a iz njihovih redova dolazi i predsednik vojvođanske Skupštine Balint Juhas. "Sigurno da će za SVM veliki minus biti ako ne budu imali podršku iz Budimpešte, a verovatno da je neće imati, s obzirom na to koliko su bili vezani za Orbana i sa koliko su mrzovolje primili pobedu Petera Mađara", dodaje Popov. Smatra da je, sa pobedom Tise u Budimpešti, moguće da se "pregrupišu" i mađarski politički predstavnici u Srbiji. Promene očekuje i predsednik opozicione Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara (DZVM) Aron Čonka. Ova stranka kritikuje rukovodstvo SVM i njihovo učešće u vlasti sa naprednjacima. "Mislim da će pobeda Petera Mađara pustiti malo 'svežeg vazduha' i unutar mađarske vojvođanske zajednice, i da bi trebalo da otpočne neka nova vrsta dijaloga", dodaje Čonka. 'Loš signal za Vučića'Orban je, kao premijer Mađarske, bio na meti oštrih kritika Brisela zbog podrivanja demokratije u državi i protivljenja podršci Ukrajini nakon ruske invazije. Predsednik Srbije ga je, međutim, opisivao kao "velikog prijatelja", a odnose dve države "na vrhunskom i istorijskom nivou". I sam Vučić se zbog odnosa sa Moskvom i Pekingom, ali i stanja vladavine prava u zemlji, našao na meti kritika Brisela. "Vučić je sa Orbanovim porazom izgubio jednog značajnog saveznika i zastupnika u Evropskoj uniji. To je bilo jedno autoritarno bratstvo dvojice političkih lidera, na tome su i zasnivali odnose", ističe za RSE Aleksandar Popov. Ocenjuje i da je poraz Fidesa "loš signal" za Vučića, jer deluje "ohrabrujuće" na opozicione birače. "Pokazalo se da Orban, koji je imao podršku i Trampa i Putina, i koji je 16 godina vladao Mađarskom, može da izgubi od čoveka koji je pre dve godine osnovao stranku i vodio je do pobede", dodaje on. Vučić je čestitao Tisi na pobedi, uz uverenje da će se nastaviti dobra saradnja dve države. Iskoristio je, ipak, priliku da u istoj poruci zahvali Orbanu "što je takve odnose učinio mogućim". Peter Mađar je tokom kampanje isticao da će nastojati da zadrži dobre relacije sa susednim državama. "Ali pretpostavljam da će mu prioritet u tim odnosima ipak biti vladavina prava, koja Beogradu neće prijati", naglašava Aron Čonka. Dvotrećinsku većinu u parlamentu, sa rekordno visokom izlaznošću na izborima, Mađar je osvojio na talasu borbe protiv korupcije - uz najavu reformi i boljih odnosa sa Briselom. Pre više od godinu dana, u februaru 2025, posetio je i Srbiju i odao počast žrtvama pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Upravo je pogibija 16 ljudi na tom mestu pokrenula masovne antivladine proteste. Mađar je tada poručio da njegova partija podržava "antikorupcijske težnje srpskog naroda" i što skorije pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Vlast predsednika Srbije opisao je kao "korumpiranu", a Vučića nazvao Orbanovim "saveznikom i poslovnim partnerom". Istakao je i da Tisa "podržava dalje jačanje prava i mogućnosti Mađara u Vojvodini", kako bi mogli "uspešno da žive i rade u svojoj domovini". Da li su ugroženi Orbanovi fondovi za podršku van granica Mađarske?Aron Čonka iz opozicionog DZVM očekuje da Peter Mađar ispuni svoje predizborno obećanje i nastavi sa podsticajima za mađarsku dijasporu, uključujući i onu u Vojvodini. Ističe da su ti podsticaji ustavna kategorija u Mađarskoj. "Ali, očekujem i da ispuni obećanje da će podsticaje i raspodelu tog novca učiniti mnogo transparentnijim nego do sada", dodaje on. Peter Mađar je tokom kampanje isticao da se javni novac mora raspoređivati po jasnim kriterijumima, a ne po stranačkim vezama. "Jedna stvar su predizborna obećanja, a druga je politička realnost. Ali sigurno je da će Mađar morati da napravi diskontinuitet u odnosu na Orbanovu vlast u mnogim oblastima, pa i u ovoj", ističe Aleksandar Popov. Orbanova vlada je od dolaska na vlast 2010. godine pokrenula nekoliko privrednih programa u Vojvodini, ali i u centralnom delu Srbije, u saradnji sa Savezom vojvođanskih Mađara - odnosno kroz fondaciju "Prosperitati" koju vodi ta stranka. Prosperitati je osnovan 2016. godine, kao regionalna neprofitna fondacija koju je Vlada Mađarske imenovala da "sprovodi strategiju ekonomskog i regionalnog razvoja" mađarske zajednice. Za deset godina rada, kako se navodi na sajtu Prosperitati fondacije, podržala je više od 16.000 projekata, vrednih oko 500 miliona evra. Paketi podsticaja uglavnom su bili usmereni na razvoj privrede – malih i srednjih preduzeća, poljoprivrede, turizma. Fondacija je pomagala i kupovinu oko 1.300 kuća i više hiljada hektara zemlje. Kako ističu, projekti su sprovedeni u 40 opština, odnosno oko 190 naselja. Prema procenama Prosperitati fondacije, skoro 70 hiljada Mađara u Vojvodini je bilo obuhvaćeno njihovim programima. Jedan od uslova za sredstva na konkursima je da podnosioci imaju dvojno, srpsko i mađarsko državljanstvo. A kritike da novac dobijaju samo ljudi bliski SVM, ta stranka je u više navrata odbacivala. "Ali činjenice govore da je najveći deo tih sredstava završio kod preduzetnika i ljudi bliskih Savezu vojvođanskih Mađara, a da je mali deo završio kod onih koji nemaju veze sa njima", ističe Aron Čonka. Fondacija Prosperitati nije odgovorila na pitanja RSE o svom radu i raspodeli novca na konkursima. 'Prljava izborna kampanja' u VojvodiniPrema popisu iz 2022. godine, u Srbiji živi preko 184.000 Mađara i najbrojnija su nacionalna manjina u državi. Većinsko stanovništvo su u nekoliko opština u Vojvodini. Veliki broj Mađara u Srbiji, desetine hiljada njih, imaju dvojno državljanstvo. Time ostvaruju pravo da glasaju na izborima u obe države. Na nedeljnim izborima u Mađarskoj, putem pošte, glasalo je više od 60.000 birača iz Srbije. Tu brojku je izneo lider SVM Balint Pastor. Zvaničnih podataka o glasanju iz dijaspore, u danu nakon izbora, još uvek nema. Aron Čonka ukazuje da je izbore pratila, kako kaže, funkcionerska kampanja u kojoj su čelnici SVM-a otvoreno pozivali da se glasa za Viktora Orbana. Vojvodinu su obilazili mađarski zvaničnici, na čelu sa ministrom inostranih poslova Peterom Sijartom, koji je, uz lidere SVM, obilazio fabrike oko Subotice. U kampanju se uključila i Srpska napredna stranka, sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u jednom od Fidesovih spotova. A sedmicu pred glasanje obeležile su i tvrdnje vlasti u Beogradu i Budimpešti da je sprečen pokušaj diverzije na gasovodu kojim se ruski gas doprema u Mađarsku. Opozicija, i u Mađarskoj i u Srbiji, iznela je optužbe da se radi o operaciji "pod lažnom zastavom" kako bi se Orbanu pomoglo u finišu kampanje. "Izborna kampanja, koja se iz Mađarske prelila i u Vojvodinu, bila je dosta oštra i prljava. Unela je dosta podela u zajednicu i mi moramo da nađemo način da podele smanjimo, da se približimo jedni drugima", ocenjuje Aron Čonka. Od nove mađarske vlade očekuje da "uvaži mišljenje svih političkih aktera u Vojvodini i Srbiji koji se bave interesima mađarske zajednice". A na pitanja o promeni vlasti u Budimpešti za RSE ne odgovara ni Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine u Srbiji. Na čelu saveta je funkcioner SVM-a Arpad Fremond, a koalicija oko ove stranke je, sa apsolutnom većinom, dominantna snaga u Savetu.