Evropska komisija predložiće nova pravila za buduće članice Evropske unije. Radio Slobodna Evropa imao je uvid u nacrt strategije koju bi Evropska komisija trebalo da usvoji 7. oktobra. Šta se predlaže?

Vazduhoplovni zavod "Orao" iz Bijeljine planira posao sa Rusijom. Informaciju o tome doneo je u Banjaluku tim koji je, svega četiri dana pred Opšte izbore u Bosni i Hercegovini (BiH), predvodio Milorad Dodik, kome je sudski zabranjeno da se kandiduje još pet godina, ali je i dalje na čelu Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), vladajuće partije u entitetu Republika Srpska. "Složili smo se sa tim da to uradimo, a ruska strana će nama predložiti određene mogućnosti", rekao je Dodik nakon što se u Moskvi sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Predsednik Vlade Republike Srpske Savo Minić rekao je po povratku iz Moskve da je za početak realizacije "dobijena načelna saglasnost". Detaljniji planovi nisu navedeni. Osnovna delatnost "Orla" je remont i trgovina avionskim motorima, uključujući i vojne mlazne avione. Saradnja sa Rusijom najavljena je u petoj godina rata u Ukrajini, te sankcija koje je Evropska unija uvela Rusiji, a o čemu saglasnost u BiH nikada nije postignuta. Kada je o samoj bijeljinskoj kompaniji reč, najava dolazi nekoliko meseci nakon što je Vlada Republike Srpske prodala 30 odsto akcija "Orla" konzorcijumu predvođenom beogradskim "Glotecom". Prema podacima Vlade RS, novi suvlasnik se obavezao da pokrije dugove preduzeća i ulaže u proizvodnju. Grupacija "Glotec" je, prema navodima Vlade RS, već godinama najvažniji poslovni partner "Orla", preko kojeg fabrika ostvaruje oko 60 odsto prihoda. Na pitanje Radija Slobodna Evropa kako manjinski partner gleda na najavljenu saradnju sa Rusijom, Dodik je odgovorio da će saradnje biti, svidelo se to njima ili ne. "Naši stručnjaci će otići dogovarati, pregovarati i mi ćemo to napraviti. Svidjelo se to manjinskom ili većinskom vlasniku. To će tako biti", naveo je Dodik. Šta su rekli u Glotecu?Manjinski vlasnik Vazduhoplovnog zavoda "Orao", grupacija Glotec Ltd je, u junu 2026., na pitanja RSE da li planovi za zavod uključuju pokretanje remonta savremenih ruskih motora, izričito odbacio mogućnost bilo kakve saradnje sa Rusijom. "Posebno je opasno dovoditi Glotec ili Orao u bilo kakvu, a potpuno neosnovanu, vezu sa Rusijom. U trenutnom geopolitičkom okruženju samo pominjanje takvog nečega može da ugrozi poslovanje firmi", naveo je Stefan Vukićević, direktor kompanije Glotec. RSE je nakon Dodikove izjave o dogovoru Republike Srpske i Rusije pokušao od "Gloteca" da dobije pojašnjenje o tome šta bi najavljena saradnja konkretno značila. Do objave teksta odgovor nije stigao. Bez odgovora su ostala i pitanja RSE upućena Evropskoj uniji i NATO-u o mogućoj saradnji Republike Srpske i Rusije u oblasti održavanja helikoptera i avionskih motora. No, vojni analitičar Hamza Višća kaže za RSE kako bi eventualna saradnja "bila protivna dogovorenim sankcijama prema Rusiji". "Protivno je međunarodnoj politici i vanjskoj politici Evropske unije koju mi kao kandidat za ulazak u u Evropsku uniju moramo već sada da poštujemo", kazao je Višća. On podseća da je "Orao" 2002. godine bio u središtu afere zbog izvoza vojne opreme i delova u Irak, koji je tada bio pod međunarodnim sankcijama i embargom na naoružanje. Zbog tog slučaja više rukovodilaca kompanije kasnije je pravosnažno osuđeno. "Interes Rusije za namjensku industriju u Bosni i Hercegovini ne začuđuje, jer jednostavno svi su danas zainteresovani za bilo koju namjensku industriju koja može proizvoditi nešto što može biti korisno u sukobima koji su u toku ili u nekim sukobima koji se očekuju", kaže Višća i dodaje da očekuje da će evropske institucije reagovati odgovarajućim pritiskom. "Ipak ne očekujem da će doći do nekog žestokog zaoštravanja, jer jednostavno mislim da je ova priča plasirana samo za potrebe izbora i da se poslije izbora opet mora raditi u skladu sa zakonom, a ne u skladu sa željama", ocenjuje Višća. Šta se zna o kompaniji 'Orao'?"Orao" ima dugu tradiciju rada na motorima sovjetskog porijekla. Prema podacima sa sajta kompanije, u prošlosti je radio remont motora R13-300 i R25-300 koji su ugrađivani u avione MiG-21. Reč je o jednom od najpoznatijih aviona lovaca iz perioda Hladnog rata, koji je uveden u upotrebu 1960. godine i korišćen u više od 60 zemalja. Bivša Jugoslavija ga je nabavila 1962. godine. Poslednji MiG-21 u Ratnom vazduhoplovstvu Srbije povučen je iz upotrebe 2021. godine. Godine 2019. Vazduhoplovni zavod "Orao" je vodio razgovore sa ruskom državnom korporacijom Rostek s ciljem da dobije licence za remont savremenih ruskih motora. Do dogovora nije došlo. Nakon kupovine akcija u Orlu, iz kompanije Glotec, su za RSE naveli da "te aktivnosti od tada nisu dalje razmatrane". Kako su objasnili, trenutno se najveći deo prihoda Orla zasniva na motorima britanskog porekla - Viper, Orpheus i Dart, koji su pri kraju svog veka zbog smanjenja broja letelica koje ih koriste. Kao zamenu planiraju razvoj MRO programe za motore M250, PT6, Adour i Gnome. U pitanju su motori zapadnih proizvođača, odnosno Rolls-Roycea i Pratt & Whitneyja. "Glotec se ne bavi istočnim tehnologijama i svoje poslovanje zasniva, isključivo, na motorima zapadne tehnologije", navodi se u odgovoru kompanije iz juna 2026. za RSE. Šta se zna o 'Glotecu'?Prema podacima sa sajta kompanije, Glotec LTD je vazduhoplovna i industrijska grupa osnovana 1989. godine. Ima kancelarije u Singapuru, Srbiji i Crnoj Gori. Na LinkedInu navode da imaju između 51 i 200 zaposlenih. U Srbiji je registrovana kompanija Glotec doo, osnovana u januaru 2023. godine. Vlasnik i direktor je Stefan Vukićević, a firma ima jednog zaposlenog. Prethodno je na istoj adresi poslovalo Predstavništvo Glotec, čiji je vlasnik bio Stefanov otac, Slavomir Vukićević. Stefan Vukićević je, zajedno sa Damjanom Vukićevićem i Aleksandrom Pešovićem, odgovorno lice u švajcarskoj kompaniji Glotec International AG. Ta firma je 2013. godine u Srbiji osnovala Eco Glotec, čiji su suvlasnici bili Nenad Kovač, poznat kao Neša Roming, Dragan Klisura i Nenad Mihajlović. Kovač, Klisura i Mihajlović bili su dugogodišnji poslovni partneri Nikole Petrovića, bivšeg direktora Elektromreže Srbije. Petrović je 2024. preuzeo većinski udeo koji je u Eco Glotecu imao Glotec International AG, a kompanija je naredne godine ugašena i pripojena njegovom preduzeću Mini Hydro Investments. U međuvremenu, Glotec International AG je sa Nenadom Kovačem ušao i u posao sa nekretninama kroz kompaniju Milanković Property. Slavomir Vukićević, Stefanov i Damjanov otac, vlasnik je crnogorske kompanije Glotec d.o.o. i pojavljuje se na događajima povezanim sa Vazduhoplovnim zavodom "Orao" u Bijeljini. Stefan Vukićević je, istovremeno, stvarni vlasnik beogradske kompanije za nekretnine Realno. Treći odgovorni član švajcarskog Gloteca, Aleksandar Pešović, u Švajcarskoj poseduje još nekoliko kompanija. U Srbiji preko švajcarske kompanije SIG Alpe Finance AG poseduje 30 odsto osiguravajuće kuće Globos. Preostalih 70 odsto pripada kompaniji British Motors, čiji je vlasnik Ostoja Mijailović, srpski biznismen i nekadašnji poslanik vladajuće Srpske napredne stranke. Na pitanje koja od njihovih firmi finansira kupovinu akcija i ulaganja u Orao, iz Gloteca su za RSE naveli da su sredstva za to obezbeđena iz grupacije Glotec, "prvenstveno putem ispostave kompanije Glotec Ltd u Singapuru". Od dogovorenog iznosa sa Glotec-om, samo milion maraka (oko 510 hiljada evra) odnosi se na kupovinu akcija, dok više od tri miliona maraka (oko 1,5 miliona evra) ide za pokrivanje dugova Orla. Oko devet miliona maraka (4,6 miliona evra) su planirane investicije u naredne tri godine. Prema podacima trgovinske baze Volza, koje je analizirao RSE, u poslednjih 12 meseci Glotex je komponente za motore uvozio iz Indije i Malezije, a gotove proizvode primarno izvozio u Indiju. U prisustvu predstavnika kompanije Glotec, i Vazduhoplovni zavod Orao je u maju 2025. potpisao sporazume o saradnji sa HAL-om (Hindustan Aeronautics Limited) - državnom kompanijom koja radi za indijsku vojsku.

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD produžila je licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS) do 30. oktobra. Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović rekla je da je to dobra vest za Srbiju, posebno pred početak zimske sezone, prenosi Beta. "Situacija je i dalje je veoma izazovna, kako zbog geopolitičkih okolnosti i rasta cena energenata, tako i zbog otežanih logističkih uslova, niskog vodostaja Dunava i problema sa uvozom naftnih derivata. Zbog toga smo reagovali puštanjem 5.000 tona dizela iz državnih rezervi na tržište, uz smanjenje akciza koje primenjujemo već mesecima", rekla je ona, saopštio njen kabinet. Dodala je da se nastavljaju razgovori između OFAC-a i MOL-a o transakciji, koji će zahtevati još neko vreme. "Mi smo svoj deo posla završili kada je u pitanju sporazum između akcionara, ukoliko MOL preuzme NIS i SAD to odobre. Do tada nastavljamo da preduzimamo sve što je potrebno kako bismo obezbedili punu snabdevenost tržišta, držali cene pod kontrolom i bili spremni da reagujemo u slučaju bilo kakvih poremećaja, kao što smo to činili i do sada", rekla je ministarka. Naftna industrija Srbije (NIS) podnijela je 24. septembra Ministarstvu finansija SAD novi zahtjev za licencu koja bi omogućila nastavak operativnog rada. Aktuelna licenca za rad NIS-u koju je ranije izdala Kancelarija za kontrolu strane imovine pri Ministarstvu finansija SAD, istekla je 30. septembra. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u, koji je u većinskom ruskom vlasništvu, kako bi spriječila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. NIS snabdijeva 80 posto energetskih potreba Srbije, ali je u većinskom vlasništvu ruskih energetskih giganata Gazpromnjefta i Gazproma koji su pod sankcijama SAD. Ranije su dvojica republikanaca u Zastupničkom domu SAD pozvala administraciju američkog predsjednika Donalda Trumpa da nastavi sa sankcijama protiv NIS-a. Zastupnici Joe Wilson i Keith Self, poslali su 25. septembra pismo Ministarstvu finansija u kojem se protive produženju ublažavanju sankcija za NIS. "Pišemo vam kako bismo vas s poštovanjem zamolili da ponovno razmotrite produženje svih dodatnih privremenih licenci koje bi omogućile Naftnoj industriji Srbije da nastavi s radom uprkos američkim sankcijama vezanim uz njeno rusko vlasništvo", napisali su zastupnici. Pismo je upućeno ministru finansija SAD Scottu Bessentu. Više od godinu dana primjene sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično obnavlja. Ruski vlasnici imaju 56,15 posto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. Mađarska naftna kompanija MOL i Gaspromnjeft sredinom januara su potpisali glavne odredbe okvirnog sporazuma, uz mogućnost uključivanja kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata kao manjinskog partnera, mada se treća kompanija skoro uopšte više ne pominje. Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović rekla je 28. avgusta da su pregovori o kupoprodaji NIS-a između mađarskog MOL- i većinskog vlasnika Gaspromnjefta u završnoj fazi MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tijela, kao i strateški ciljevi kompanije. Ugovor će, međutim, početi da se primjenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri.

Predstavnici albanskih stranaka iz Preševa, Medveđe i Bujanovca sa juga Srbije postigli su u Prištini, u prisustvu kosovskog premijera Aljbina (Albin) Kurtija, sporazum o zajedničkom nastupu na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji 25. oktobra. Na zajedničkoj listi "Albanska koalicija" učestvovaće osam stranaka koje imaju opštinske odbornike u te tri opštine u kojima živi albansko stanovništvo. "Vreme je da imamo veću politički snagu, pošto je imamo u realnosti, da budemo sa većim brojem poslanika zastupljeni u parlamentu, kako bismo pokušali da rešavamo naše probleme", rekao je za RSE Šaip Kamberi, lider Partije za demokratsko delovanje. Kamberi je u prethodnom sazivu Skupštine Srbije bio jedini predstavnik albanskog naroda. Upitan šta će biti osnova njihovog nastupa, Kamberi kaže poštovanje sporazuma potpisanih između predstavnika Albanaca i Vlade Srbije. "Dogovorili smo da osnova naših zahteva leži u planu od sedam tačaka, koji je Vlada Srbije usvojila u junu 2013, pozivajući se na ranije sporazume, koji su uz posredstvo OEBS-a potpisani između predstavnika Albanaca i Vlade Srbije", naveo je. Plan od sedam tačaka predviđa zastupljenost Albanaca u državnim institucijama, ekonomski oporavak opština Preševske doline, službenu upotrebu jezika, pisma i nacionalnih simbola Albanaca. Takođe decentralizaciju u pravosuđu, bezbednost i mere za uspostavljanje poverenja, kao i pitanja u vezi sa obrazovanjem, medijima, kulturom, zdravstvom i socijalnom zaštitom. Prvi na listi "Albanske koalicije" biće lider Partije za demokratsko delovanje Šaip Kamberi, drugi kandidat će biti iz Alternative za promene, a treći iz Demokratske partije. Postignut je dogovor, kako je rekao Kamberi, i o zajedničkom nastupu posle izbora. "Poslanici će ostati na okupu i pokušati sa nekim drugim strankama, sa kojima nas veže zajedničko delovanje, da formiraju poslaničku grupu", dodao je. Šta je rekao Kurti?Premijer Kosova Aljbin Kurti ocenio je na sednici Vlade Kosova 30. septembra da zajednički nastup na listi "Albanska koalicija" može biti važan i istorijski korak za Albance iz Preševske doline u borbi “protiv diskriminacije i isključivanja, kao i protiv administrativnog etničkog čišćenja (u Srbiji)”. Kurti je ponovio stav da pripadnici albanske zajednice u Srbiji treba da imaju ista prava kao pripadnici srpske zajednice na Kosovu, uključujući rezervisana mesta za manjine u Skupštini. "Srbima na Kosovu zagarantovano je 10 od ukupno 120 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova, a prema ovom pristupu, Albanci iz Preševa, Medveđe i Bujanovca trebalo bi da imaju najmanje pet zagarantovanih mesta u Skupštini Srbije, koja ima 250 poslaničkih mesta", rekao je Kurti. Kurti je u objavi na Fejsbuku naveo da će Kosovo podržavati Albance iz Preševa, Bujanovca i Medveđe u "ostvarivanju njihovih prava i očuvanju identiteta". Upitan za Kurtijevu ocenu o zagarantovanim mestima u parlamentu, Kamberi kaže da se politički predstavnici Albanaca u Srbiji bore za jedan, najviše dva mandata, u nekim slučajevima i tri, a da smatra da je to "daleko od onoga koliko ima Albanaca u Srbiji". Janjić: Dobar politički potezDušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose ocenio je za RSE da je postizanje političkog dogovora među albanskim političkim subjektima u Srbiji "dobar politički potez" jer će dobiti maksimalan broj glasova. On smatra da je postizanju dogovora najverovatnije doprineo "autoritet" kosovskog premijera Kurtija. Janjić ukazuje i da je albanska manjina, ukoliko nakon oktobarskih izbora rezultat između liste Aleksandra Vučića "Ujedinjena Srbija" i Studentske liste "Studenti pobeđuju" bude tesan, obezbedila veću snagu u odlučivanju koga će podržati. Prema njegovoj oceni, "veći teret" ovog dogovora su podnele stranke koje su do sada sarađivale sa vlastima u Srbiji. S druge strane, Janjić smatra da Albanci u Srbiji ne mogu imati rezervisana mesta u Skupštini, kako to traži kosovski premijer Kurti na osnovu rezervisanih mesta u Skupštini Kosova za srpsku zajednicu. On podseća da Albanci u Srbiji imaju Nacionalni savet. "Određivanjem zagarantovanih mesta na osnovu broja stanovnika, Albanci ne bi dobili više od tri. Model zagarantovanih mesta se daje malobrojnim zajednicama kao što su Poljaci, Slovaci, Hrvati i daje se na osnovu međudržavnih ugovora", navodi Janjić. Janjić kaže i da albanska manjina komunicira sa Kosovom jer ga smatra svojom matičnom državom, iako vlasti u Srbiji, kako navodi, kao njihovu matičnu državu vide Albaniju. Ovo nije prvi put da neko sa Kosova ili iz Albanije posreduje u dogovoru albanskih partija sa juga Srbije. Tako su politički predstavnici iz tri opštine na jugu Srbije potpisali 2020. u Tirani sporazum o zajedničkom nastupu na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji. Taj sporazum je potpisan u prisustvu tadašnjeg vršioca dužnosti ministra za evropske i spoljne posle Albanije Genta Čakaja.

Dve osobe uhapšene su u Srbiji pod sumnjom na špijunažu, potvrdilo je za Radio Slobodna Evropa Više javno tužilaštvo u Jagodini, u centralnoj Srbiji. Tužilaštvo je navelo da su dve žene uhapšene zbog postojanja osnova sumnje da su neovlašćeno prikupljale i dostavljale podatke koji se odnose na aktivne pripadnike Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i njihovo angažovanje. U odgovoru je navedeno da su obe uhapšene državljanke Srbije, od kojih jedna ima prebivalište u Jagodini, a druga na području Gnjilana na Kosovu. "Nakon saslušanja osumnjičenih, tužilaštvo će predložiti određivanje pritvora prema obe osumnjičene", navedeno je. Dodaje se i da naredba o sprovođenju istrage u ovom trenutku još uvek nije doneta, zbog čega u ovoj fazi postupka nije moguće saopštiti više informacija. Prethodno su provladini mediji objavili da se one sumnjiče da su podatke o aktivnim pripadnicima BIA, kao i informacije o njihovom angažovanju, dostavljale Državnoj obaveštajnoj službi (ŠIŠ), kao i Obaveštajnoj agenciji Kosova (OAK) i Obaveštajnoj jedinici Kosovske policije. Prema tim navodima jedna od njih uhapšena je u Jagodini, a druga u Vranju na jugu Srbije. Radio Slobodna Evropa se obratio za komentar obaveštajnim službama Kosova i Albanije.

Studenti u blokadi su na svom profilu na društvenoj mreži X napisali da će Srbija zadržati "principijalno stanovište o neuvođeenju restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji". U objavi naslovljenoj "Studentski program o pitanju spoljne politike i sankcijama" navodi se da će Republika Srbija nastaviti da se "pridržava doslednog stava da uvođenje sankcija bilo kojoj državi, entitetu ili pojedincu predstavlja odraz političkog stava, koji nije pokazatelj uverenja da sankcione mere doprinose rešavanju političkih i bezbednosnih izazova, posebno imajući u vidu sopstveno istorijsko iskustvo i direktnih implikacija pomenutih mera na lokalno stanovništvo". Nakon toga, naveli su niz pitanja nakoja će se fokusirati: "1. Kada će odgovorni za urušavanje nadstrešnice biti sankcionirani? 2. Kada ćemo dobiti dvominutni video s rampe naplatne kućice Doljevac? 3. Tko je kriv za (ne)osiguravanje Gazivoda? 4. Zašto kandidati s liste koju predvodite napadaju i tuku građane?" Istakli su da "Za ova pitanja nije potrebna rasprava, već konkretni odgovori". Lista učesnika na parlamentarnim izborima, zakazanim za 25. oktobar, još nije zaključena, dok se kao najozbiljniji protivnik bivšem predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci smatra lista "Studenti pobeđuju". Tu listu podržavaju studenti u blokadi, koji su predvodili proteste i organizovali višemesečne blokade fakulteta širom zemlje. Stradanje 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu pokrenulo je masovne proteste i zahteve za odgovornošću vlasti. Demonstranti, predvođeni studentima u blokadi, tražili su smenu vlasti smatrajući da su traljava rekonstrukcija i korupcija doveli do tragedije. Srbija pod Vučićevim vođstvom beleži pad sloboda što je konstatovano i u poslednjem izveštaju međunarodne organizacije Freedom House. U tom izveštaju, Srbija je svrstana među zemlje sa najvećim padom sloboda. U međuvremenu, Srbija stagnira u evropskim integracijama, pa od nekadašnjeg predvodnika uz Crnu Goru, dospeva skoro na začelje. Od kraja 2021. nije otvoreno nijedno poglavlje u pregovorima o pridruživanju Evropskoj uniji. Nazadovanje demokratije, nerešeni odnosi sa Kosovom i, pre svega, neuvođenje sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu glavni su razlozi tog zastoja.

Srbija nije uputila poziv Evropskom parlamentu da pošalje posmatračku misiju na vanredne parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar, potvrdili su za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz ove institucije. "Evropski parlament ne šalje svoje posmatrače bez poziva. Evropski parlament još nije dobio poziv od srpskih vlasti da posmatra predstojeće izbore u Srbiji", navedeno je u pisanom odgovoru iz ove institucije za RSE. Predstavnici opozicionih partija u Srbiji optužuju vlast da namerno odlaže slanje zvaničnih poziva Evropskom parlamentu i Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope za posmatranje izbora. Za sada je samo Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) potvrdila da će imati misiju koja je počela s radom 16. septembra. ODIHR je specijalizovana institucija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) koja posmatra izbore u državama članicama i ocenjuje da li se poštuju demokratski standardi i međunarodne obaveze. Dolazak posmatrača Evropskog parlamenta i Saveta Evrope na dan izbora, međutim, i dalje zavisi isključivo od formalnog poziva države. Iz Parlamenta kažu da je posmatranje izbora temeljni deo njihovog pristupa parlamentarnoj diplomatiji. Objašnjavaju da sve delegacije za posmatranje izbora deluju pod nadzorom Grupe za podršku demokratiji i koordinaciju izbora. Konferencija predsednika, koju čine predsednici političkih grupa u EP-u, odobrava delegaciju, a članove delegacije imenuju same političke grupe. Parlament je poslednji put posmatrao vanredne parlamentarne izbore 17. decembra 2023. Tadašnja misija imala je pet poslanika i delovala je u okviru međunarodne posmatračke misije pod vođstvom OEBS-a/ODIHR-a. Prema opisu iz EP-a, u danima pre izbora delegacija se sastaje sa šefom Misije EU za posmatranje izbora (ili šefom misije OEBS-a/ODIHR-a), izbornim vlastima, kandidatima, predstavnicima civilnog društva i medija. Na dan izbora posmatra otvaranje, glasanje i zatvaranje odabranih biračkih mesta, kao i brojanje glasova na tim mestima. Članovi delegacije mogu zatim da prate glasačke kutije do centara za unos i obradu rezultata i da posete te centre. Na kraju iznose sopstvena zapažanja i zaključke.

Novi ambasador Srbije u Rusiji je Dragan Vladisavljević, bivši direktor Vojnoobaveštajne agencije Srbije. Vladisavljevića je imenovao bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić 25. septembra, dva dana pre nego što je podneo ostavku na tu funkciju, objavljeno je u Službenom glasniku. Prethodno, Vladisavljević je opozvan sa mesta ambasadora u Azerbejdžanu, gde je stupio na dužnost u maju 2021. godine. U Moskvi će zameniti Momčila Babića, koji je takođe opozvan ranije ovog meseca. U Vojnoobaveštajnoj agenciji (VOA) bio je angažovan od 2004. Za zamenika direktora VOA postavljen je 2009. godine, da bi 2012. godine postao direktor. Na tom mestu je ostao do 2014. godine kada je penzionisan. Kako se navodi u njegovoj biografiji na sajtu Ministarstva spoljnih poslova, bio je i izaslanik odbrane Republike Srbije u Turskoj od 2005. do 2009. godine. Vladisavljević je u Vojsci Srbije obavljao dužnosti pilota, pomoćnika komandira lovačko-avijacijske eskadrile u Batajnici, pomoćnika komandanta lovačko-avijacijskog puka u Batajnici, a bio je i nastavnik Vojne akademije. Od 2015. do 2021. godine bio je i direktor Kancelarije Vlade Srbije za pregovore sa Prištinom. Beograd je nastavio da održava bliske odnose sa Moskvom i nakon što se Rusija našla pod sankcijama Evropske unije, Sjedinjenih Država i drugih zapadnih zemalja zbog invazije na Ukrajinu. Iako je Srbija kandidat za članstvo u EU, vlasti odbijaju da se priključe sankcijama Rusiji.

Gradonačelnik Beograda i član Predsedništva vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Šapić negira da je udario odbornicu Tatjanu Mićić, dok u pokretu Kreni-promeni kažu da je Šapić fizički napao njihovu odbornicu i da joj je konstatovana fraktura kostiju sa dislokacijom. Kreni-promeni je saopštio da je lekarskim pregledom Tatjani Mićić utvrđen prelom leve nosne kosti i dela gornje vilice uz nos, sa pomeranjem polomljenih delova kosti. Prema navodima odbornice Kreni-promeni gradonačelnik Šapić je kasno uveče 28. septembra napao nju i njenog supruga na Bežanijskoj kosi u Beogradu. Mićić je rekla da je u šetnji sa suprugom srela Šapića koji se "zaleteo" na nju tvrdeći da mu je dovodila ljude ispred kuće, a da je potom krenuo da udara njenog supruga, dok je ona pokušala da ih razdvoji. "I on je krenuo da udara mog muža. Ja sam stala između njih i raspalio me je po nosu. Raskrvario mi nos.", navela je odbornica Kreni-Promeni. Šapić je na vanrednoj konferenciji za novinare negirao da je fizički napao odbornicu tvrdeći da se samo branio od verbalnog i fizičkog napada od njenog supruga i nje. On je naveo da je kada je sreo gradsku odbornicu pitao zašto je pozivala ljude da se okupljaju ispred njegove kuće i da li je svesna da mu je na taj način ugrožavala bezbednost. "Nakon toga dolazi do prvog verbalnog, onda fizičkog napada na mene, i ja tad krećem da se branim. Ja znam da je takao nisam osim tog prvog pomeranja da bih mogao da se odbranim od njenog supruga, baš da ne bi došlo do situacije koja je posle predstavljena", tvrdi Šapić. Pokret Kreni-promeni negirao je navode da je Mićić tokom prethodnih godina pozivala na okupljanja ispred gradonačelnikove kuće. Šapić se izvinio građanima Beograda i, kako je naveo, prijateljima iz Srpske napredne stranke i Aleksandru Vučiću, koji je nosilac kampanje te stranke za vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra. "Hoću da priznam da je moja najveća greška što se nisam udaljio i napustio to mesto", rekao je Šapić navodeći da nema nameru da podnese ostavku. Pokret Kreni-promeni podneo je Trećem osnovnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv Šapića zbog, kako su naveli, teških telesnih povreda koje je naneo njihovoj odbornici, polomivši joj nos i vilicu. "Zahtevamo od tužilaštva da od suda zatraži da se što pre odredi pritvor Šapiću", rekao je advokat Nikola Tadić ispred sedišta tužilaštva, gde su se okupili građani i simpatizeri tog pokreta. Prethodno je Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo da postupa po prijavi, da je Šapić sproveden u policijsku stanicu, gde je ustanovljeno da nema prisustva alkohola i psihoaktivnih supstanci u krvi. Navedeno je i da su oštećenima u Urgentnom centru konstatovane lake telesne povrede, nakon čega je Tatjana Mićić zbog povreda u predelu glave upućena na pregled kod maksilofacijalnog hirurga radi utvrđivanja stepena povreda. Tužilaštvo je saopštilo da se oštećeni nisu javljali na telefonske pozive policije radi davanja izjava i dostavljanja medicinske dokumentacije, kao i da nisu pronađeni na adresi. U saopštenju se dodaje da je Šapić pušten iz policije i da će protiv njega nakon utvrđivanja činjeničnog stanja biti preduzimane dalje predistražne radnje. Nosilac izborne liste "Ujedinjena Srbija" i član SNS-a Aleksandar Vučić izjavio je da "ne postoji opravdanje za Aleksandra Šapića i za to što je uradio". "On je morao da se skloni. Morao je da pređe na drugu stranu ulice", rekao je Vučić za Informer. Više opozicionih stranaka je reagovalo zahtevajući ostavku gradonačelnika Beograda. I više ženskih organizacija, inicijativa i aktivistkinja zatražilo da Šapić podnese ostavku, prenela je feministička inicijativa za ravnopravnost i ljudska prava FemIn kolektiv.

Politička skupština Evropske narodne partije (EPP) zaključila je da bi događaji u Srbiji oko glorifikacije lika i dela Ratka Mladića mogli biti uzeti u obzir u okviru procesa preispitivanja članstva Srpske napredne stranke (SNS) u toj evropskoj grupaciji. Na redovnom sastanku ovog tela, održanom u francuskom gradu Tuluzu, članovi partije ocenili su da su scene sa sahrane osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u Beogradu bile duboko uznemirujuće, ističu u EPP-u. "Umesto suočavanja s tim mračnim nasleđem, bili smo svedoci javnih i državnih počasti na njegovoj sahrani, učešća visokih srpskih zvaničnika, kao i otvorenog iskazivanja podrške na javnim mestima. Takvi postupci su duboko zabrinjavajući i u očiglednoj su suprotnosti s vrednostima pomirenja, poštovanja žrtava i odgovornosti na kojima počiva evropski projekat", navodi se u usvojenoj deklaraciji Političke skupštine EPP-a. "Politička skupština pridružila se neverici i osudi koju su izrazili rukovodstvo EPP-a i međunarodna zajednica. U okviru tekućeg procesa preispitivanja SNS-a, ovi najnoviji događaji ne mogu biti zanemareni", dodaje se. Politička skupština je ključno političko telo EPP-a koje između kongresa utvrđuje političke stavove i smernice ove evropske političke porodice. Sastaje se četiri puta godišnje, odobrava mandate radnih grupa i priprema i usvaja političke dokumente i stavove EPP-a o važnim evropskim i međunarodnim pitanjima. Izjave ovog partijskog organa predstavljaju zvanične političke stavove EPP-a. EPP je najveća evropska politička porodica desnog centra i okuplja nacionalne stranke iz država članica EU i drugih evropskih zemalja. Većina evropskih lidera dolazi upravo iz ove političke porodice. SNS je postala pridružena članica EPP-a u novembru 2016. godine. U septembru 2025. započeo je proces preispitivanja statusa SNS-a u EPP-u. Pokrenut je u kontekstu zabrinutosti zbog političke situacije u Srbiji, uključujući proteste nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, navode o pritiscima na demonstrante, stanje demokratije i vladavine prava, kao i odnos Srbije prema Rusiji. EPP je tada naglasio da nije reč o formalnom postupku suspenzije ili isključenja. Međutim, od septembra prošle godine bilo je malo informacija o tome dokle se stiglo Pozivi da se SNS isključi iz najveće evropske političke porodice u međuvremenu su stigli i iz Sjedinjenih Američkih Država. Američki republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) pozvao je EPP da opozove status pridruženog člana SNS-u, navodeći da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegova "korumpirana autoritarna partija" protive zapadnoj civilizaciji. Vilson je u pismu predsedniku EPP-a Manfredu Veberu (Weber) naveo da je ključno da takva odluka bude doneta pre parlamentarnih izbora u Srbiji 25. oktobra 2026, "kako SNS ne bi mogla da pere sebe koristeći dobro ime EPP-a". Republikanski kongresmen, koji je među predlagačima mera u Predstavničkom domu za Srbiju, naveo je "Evropa mora da se probudi u vezi s Vučićevim nameštanjem izbora i da insistira na slobodnim i poštenim izborima u Srbiji".

Suđenja za ratne zločine nisu dovoljna da dovedu do suočavanja sa prošlošću, kaže Denisa Kostovicova, profesorka Londonske škole ekonomije (London School of Economics), komentarišući proteste na Kosovu nakon što je na Specijalnom sudu u Hagu izrečena prvostepena presuda za ratne zločine četvorici bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Reakcija kosovske javnosti bila je masovan izlazak na ulice u znak podrške osuđenima, te skandiranja imena OVK, gerilske formacije koja je posle višegodišnjeg mirnog otpora kosovskih političkih lidera politici vođenoj iz Beograda prema Kosovu, ušla u oružani sukob sa srpskim vojnim i policijskim snagama. Bivši predsednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci), te Jakup Krasnići (Krasniqi), Kadri Veselji (Veseli) i Redžep Seljimi (Rexhep Selimi), kao nekadašnji komandanti OVK osuđeni su za dela nezakonitog hapšenja, surovog postupanja, mučenja i ubistva. Kako je sud utvrdio, žrtve su bile Albanci neistomišljenici, oni za koje se smatralo da sarađuju sa srpskim službama, kao i Srbi i Romi. Zločini su počinjeni od aprila 1998. do juna 1999. godine, a kako je sud utvrdio, od ukupnog broja ljudi izloženih torturi 96 je ubijeno. Četvorica osuđenih imaju pravo žalbe. U razgovoru za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE) Kostovicova govori o ograničenjima suđenja za ratne zločine, promenama u globalnim politikama koje su, navodi, degradirale koncept prioriteta ljudskih prava, te upoređuje podršku upućenu liderima OVK sa nedavnim slavljem lika osuđenika za genocid Ratka Mladića na njegovoj sahrani u Beogradu. Kosovo i BiH - razlikeKostovicova: Jedina razlika koju prepoznajem u tim veoma sličnim, da ne kažem gotovo identičnim reakcijama, leži u istorijskom pogledu, sagledavanju konflikata koji su se dogodili u bivšoj Jugoslaviji. Recimo, čak i u teoriji istraživanja konflikta i dinamike konflikta postoji teorija o asimetričnim konfliktima – kada je jedna strana jača, a druga slabija. Tu dinamiku smo imali u gotovo svim konfliktima koji su se desili na teritoriji bivše Jugoslavije. Konkretno, na Kosovu je bila jača, moćnija strana, srpska strana, dok je na drugoj strani bila albanska, koja je započela pobunu i zatim je došla i OVK i tako dalje. Ta dinamika asimetrije stvara veoma komplikovan kontekst. U tom smislu, kada se recimo sudi za srpske zločine, vrlo je lako izmanipulisati narativ da se Srbima sudi zato što su stigmatizovani kao genocidan narod i tome slično. Neprekidno se podgreva narativ da niko ne priznaje srpske žrtve. Albanska strana je u kontekstu asimetričnog konflikta bila slabija strana, što je jako bitno. Tu možemo pričati i o manipulaciji, da kažemo "aha, pa pošto je ta strana bila slabija, onda je praktično nemoguće da bi i oni bili odgovorni za ratne zločine". RSE: Ne samo slabija strana, istorijska činjenica jeste da je albanska strana prethodno čitavu deceniju trpela diskriminaciju u kosovskom društvu, isključivanje iz institucija i sistema. Sve je to formiralo u kosovskom društvu sliku i snažan osećaj žrtve. Kostovicova: Tu je problem što se obe strane smatraju žrtvom i obe strane smatraju da su pretrpele nepravdu različitim presudama. Tu je možda momenat da se postavi pitanje da li su suđenja za ratne zločine, koja su svakako bitna, dovoljna da dovedu do suočavanja sa prošlošću. Tu imate paradoks da zapravo u celoj bivšoj Jugoslaviji nije bilo mnogo drugačijih pristupa. Znamo iz raznih praksi u raznim drugim postkonfliktnim kontekstima da imate paralelno suđenja za ratne zločine koja mogu biti i domaća i međunarodna, kao što je bilo u slučaju bivše Jugoslavije. Ali, recimo, imate i rad Komisije za istinu. RSE: Pokušaja je bilo vrlo traljavih i na kraju neuspešnih. Kostovicova: Tako da su zaista najvažniji pomaci napravljeni drugačijim pristupom – obeležavanjem činjenica o ratnim zločinima. Recimo, imate Kosovsku knjigu pamćenja koja je proizvod rada Fonda za humanitarno pravo na Kosovu i u Srbiji, imate isto tako i knjigu koja beleži žrtve ratova u Bosni i Hercegovini, takođe rad na kompletiranju činjenica i u Hrvatskoj. To na jedan način pruža drugačiji uvid u ono što se desilo. Bitno je naglasiti da imamo pristup koji nije etnički selektivan. Jednostavno, kada imate suđenja, tu se nalazi samo nekolicina ljudi koji su odgovorni i koji ne predstavljaju zapravo totalitet onih koji bi trebalo da budu odgovorni. To je tipična situacija za pitanje masovnih zločina. Svi ne mogu da odgovaraju i zato je bitno imati alternativne načine da se otvori priča o tome šta se desilo. Pristup koji otvara, da tako kažem, diskursivni prostor za drugačiji razgovor o tim stvarima. Solidarnost po etničkom ključuRSE: Vratimo se na početak. Šta govori spremnost svih strana da brane svoje osuđenike za ratne zločine? Kostovicova: Mi sada vidimo ponavljanje obrazca koji je ustanovljen otkako je praktično osnovan Haški tribunal pre nekoliko decenija. Imamo obrazac neprihvatanja istine o zločinima koje su počinili pripadnici našeg naroda, s jedne strane, i insistiranje da su, da kažem, isključivi počinioci zločina bili naši neprijatelji, oni protiv kojih smo se borili. Vidimo da se taj obrazac ponavlja sa veoma malim razlikama, u zavisnosti od konteksta u kojima su se sprovodila suđenja. Nebitno je da li je kontekst bila Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska ili Kosovo. Taj obrazac se stalno ponavlja. Zbog čega je to tako? Da li je to neminovno i da li je to na neki način prirodno, je li to odbrambeni mehanizam? To pitanje otvara veliku debatu. S jedne strane, zašto taj obrazac još uvek postoji dvadeset-trideset godina posle okončanja ratova? Koja je to dinamika, koji su to procesi koji održavaju i učvršćuju taj obrazac? Sada je veoma teško naći neki prostor ili pukotinu za alternativne narative, odnosno za one koji bi posmatrali šta se događalo tokom ratova, pa da se odgovornost postavi na realnim osnovama, onim koje bi bliže odražavale činjenice o zločinima počinjenim za vreme rata. RSE: Kao što ste rekli, to danas izgleda kao neminovnost koja određuje svakodnevicu u svakoj od pobrojanih država u regiji. Da li je to sudbina regije sa kojom se mora računati u svakom drugom društvenom procesu? Kostovicova: Kad se pitanje tako postavi kao neko sudbinsko, to znači da je to moralo biti i da tako jeste. A zapravo potpuno je suprotno. Jako je bitno da razumemo kako se taj obrazac proizveo, kako se stalno proizvodi i kako se reprodukuje. U tom smislu veliku odgovornost u svim državama bivše Jugoslavije imaju elite. Međutim, mislim da se danas nalazimo u vrlo teškoj situaciji po tom pitanju, jer sada vidimo da postoje elite koje kontrolišu medije i koje imaju interes da podrže i plasiraju takve narative. Narative da smo mi zapravo najveća žrtva, da gledaju samo svoju etničku grupu, pa ako hoćete tako da kažemo, postoji sprega sa delovima društva. Više se ne može govoriti samo o odgovornosti elita, već imamo i velike društvene slojeve koji su, bitno je reći, kooptirani, dakle prihvataju takve narative. Tako da se prostor suzio za one glasove koji se zapravo bore za istinu, a jako je bitno istaći da na celom prostoru bivše Jugoslavije postoji civilno društvo koje je uvek bilo angažovano na postavljanju pitanja odgovornosti na realnije osnove. Da se svakako gleda odgovornost drugih, ali da se prvenstveno uzme u obzir i odgovornost koju, da kažemo, naša strana ima. Zaobilaznim putem do istineRSE: Grupe koje su za jednako preispitivanje prošlosti u određenim trenucima su dolazile u krug vladajućih elita, ali to nije trajalo dugo, a ono što danas vidimo jeste da su sve vladajuće političke elite manje-više nacionalističke i one će određivati budućnost regije. Kako zamišljate progres u prihvatanju tereta prošlosti kada razgovaraju ljudi koji su na jednako isključivim pozicijama? Kostovicova: Prostor, ako ima volje, uvek može da se otvori. Ali prihvatam tezu koliko je teško te narative delegitimisati. Ali pogotovo je teško u situaciji kada imate političke elite koje ih šire i podržavaju, čak i nasilnim putem. Znamo kakvi su pritisci na slobodno, na liberalno civilno društvo, na građanske grupe. Ali mislim da je jako bitno takođe shvatiti da te elite jednostavno koriste i instrumentalizuju nacionalističke narative. Oni su im jako bitni da bi na neki način skrenuli pažnju i prikrili disfunkcionalnost u upravljanju državama. Znači, nepostojanje vladavine prava, korupcija i sve ono što ide za tim. To jeste kompleksna situacija i ako biste me pitali kako započeti taj razgovor, možda smo se našli u situaciji da smo videli gde su limiti civilnog društva koje je ućutkivano. Možda bi zapravo mogao da se otvori drugačiji politički prostor, da kažem naokolo, kada bi se krenulo od razgovora o drugim problemima, pitanjima korupcije, disfunkcionalne vladavine, upravljanja državom i tako dalje. Nešto od toga smo videli u studentskim protestima u Srbiji, ali i u drugim okolnostima, koje su pokazale da postoje momenti u kojima se uvidi da drugačiji pristup prošlosti možda jeste moguć. RSE: Biti protiv korupcije i za vladavinu prava, a istovremeno ne preispitivati odgovornost konkretno za ratne zločine. Kostovicova: Možda bi to bio jedan scenario. Ali ako istinska promena režima znači i slobodnije medije i slobodniju debatu, zabranu satanizacije određenih grupa u društvu, možda bi onda to zaista promenilo način na koji se razgovara o ovim problemima. Da li činjenice malo znače?RSE: Činjenice se mogu skupljati kao što su ih skupljali izvori koje pominjete, može se o tome i govoriti, ali uvrežena mišljenja se praktično ne menjaju. Nezgodna okolnost danas je to što se različite vrste preispitivanja istorije 20. veka događaju u mainstream politikama širom Evrope. Koliko to koči proces sagledavanja prošlosti ? Kostovicova: Da, s jedne strane ima nekritičnog reinterpretiranja prošlosti. A s druge strane, na primer, imate veoma interesantne i veoma bitne pokrete i različite inicijative, uključujući i institucionalne na nivou civilnog društva, koje kritički preispituju kolonijalnu prošlost, razgovaraju o odgovornosti, mogućim reparacijama, o edukaciji. Recimo, ovde u Velikoj Britaniji bili su veliki protesti mladih koji su zahtevali uklanjanje određenih spomenika koji su simboli britanske imperije, vezani za istoriju ropstva, kršenje ljudskih prava i slično. RSE: To su dosta kontroverzne inicijative. Kostovicova: Da, ali hoću da kažem da preispitivanje prošlosti ne ide samo u jednom pravcu. Imamo vrlo kompleksnu sliku. Što se tiče međunarodne klime o kojoj govorite, u jednom aspektu ste apsolutno u pravu, a to je da je od kraja Hladnog rata postojala ideja globalne norme. To je da nema mira bez odgovornosti za kršenja ljudskih prava i ratne zločine. To nije bila savršena norma, naročito u praksi, ali bio je to cilj. Znači, posle ratova oni koji su počinili ratne zločine morali su za to da odgovaraju. Sada, u okviru globalnih previranja, liberalni globalni konsenzus je napukao. Očigledno je kada iz Amerike dolaze napadi na Međunarodni krivični sud. Sada je pitanje ko će podržati tu globalnu normu da za sva kršenja ljudskih prava i ratne zločine treba odgovarati i da pravda ne zna za etničko, rasno ili bilo koje drugo poreklo. Da svi moraju biti odgovorni kako je ova norma prvobitno postavljena. Ranije smo imali mirovne ugovore gde su pitanja odgovornosti i tranzicione pravde postajala deo samih ugovora. Sada vidimo da su mirovni ugovori retkost, a umesto njih imamo primirja. U tom smislu, ne idemo mnogo u velike geopolitičke priče i prestrojavanja koja se dešavaju na globalnom nivou. Ali, ako posmatrate usko kako smo pristupali tranzicionoj pravdi, odgovor je postojao. Sada vidimo da je i taj konsenzus napukao. Nemam konkretan odgovor u kom će pravcu to sada ići. Da li će doći do "autoritarnog konsenzusa" na globalnom nivou kako neke kolege nazivaju – da se neke stvari po dogovoru na autoritarnim, nedemokratskim principima stave ad acta. Ili će postojati džepovi, neki prostori institucionalni ili geografski u Evropi ili nekim međunarodnim institucijama, koji će još uvek da se bore za te norme. To je veliko pitanje.

Uz navode o blagoslovu ruskog patrijarha i podršci visokog zvaničnika državne dume osnovana je još jedna ruska manjinska stranka u Srbiji. Jedanaesta po redu – iako je ruska manjinska zajdenica tek 16. po brojnosti u Srbiji i broji nešto više od 10.000 pripadnika. Zastupnik novoosnovane Stranke rusko-srpskog jedinstva (SRSJ) je Rade Savić iz Smedereva. Na sajtu stranke navodi se da je njen cilj zalaganje za izgradnju prosperitetne Srbije, odustajanje od kandidature za članstvo u Evropskoj uniji, te "jačanje savezništva" sa "ruskom braćom". O položaju ruske nacionalne manjine u Srbiji, međutim, nema reči. "Ako je iskustvo bilo kakav učitelj najverovatnije da nemaju nikakve veze sa Rusijom, niti sa ruskom zajednicom u Srbiji", ocenjuje za RSE Vuk Vuksanović, predavač iz spoljne politike i velike strategije na Odeljenju za ratne studije londonskog King's Collegea. Stranka rusko-srpskog jedinstva registrovana je nekoliko dana pre raspisivanja izbora i odmah krenula u prikupljanje potpisa za listu za učešće. Nisu odgovorili na pitanja RSE o svom manjinskom statusu, nastupu na izborima, te eventualnim vezama sa Rusijom. Vuksanović smatra da se u ovom slučaju vidi tendencija da se "zloupotrebljava činjenica što neka stranka, da bi bila karakterisana kao manjinska, ne mora da u svom članstvu, niti na listi za parlamentarne izbore ima predstavnike te konkretne etničke grupacije". "Dovoljno je da u svom programu i statutu navedu da se zalažu za prava te zajednice", napominje. Manjinske partije, prema zakonu, na izborima u Srbiji imaju lakši put do mesta u parlamentu, kako bi nacionalne manjine mogle ravnopravno da učestvuju u političkom životu. Lakše se registruju, lakše kandiduju na izborima i za njih ne važi opšti izborni prag od tri odsto. "Pojava koja je uočena već godinama unazad je da na svakim izborima mi imamo zloupotrebe tih izbornih pravila", ukazuje za RSE Dragan Popović, direktor nevladinog Centra za praktičnu politiku. I on smatra da u slučaju nove stranke koja se deklariše kao ruska manjinska, postoje indicije o zloupotrebama izbornih pravila i povlašćenog položaja koji uživaju manjinske stranke. "U nedostatku pouzdanih informacija možemo da spekulišemo, ali meni se stvarno čini da su u pitanju ipak domaći 'preduzetnici' koji pre svega rade u sopstvenu korist, a verovatno imaju i pomoć srpskih vlasti", ocenjuje. Pravila za izborne liste nacionalnih manjinaIzbornu listu nacionalne manjine mogu podneti stranke koje su registrovane kao političke partije nacionalne manjine, te grupe građana osnovane radi zastupanja interesa određene nacionalne manjine. Da bi bila prihvaćena, Republička izborna komisija mora prethodno da utvrdi da je osnovni cilj njenog podnošenja predstavljanje i zastupanje interesa i zaštita prava neke nacionalne manjine. RIK može i da odbije predlog da se određenoj izbornoj listi odredi položaj izborne liste nacionalne manjine. "Zloupotrebe tu nije teško dokazati, ali teško ih je sankcionisati kad nema političke volje", komentariše Dragan Popović, direktor nevladinog Centra za praktičnu politiku. Za podnošenje manjinske izborne liste dovoljno je da se dostavi pet hiljada overenih izjava podrške birača, dok je ostalima potrebno 10 hiljada. Posebna pravila važe i pri raspodeli mandata. Izborna lista nacionalne manjine učestvuje u raspodeli i onda kada dobije manje od 3% glasova od broja birača koji su glasali. To nije jedina ruska manjinska stranka koja se sprema za izbore. Republička izborna komisija (RIK) proglasila je 17. septembra listu Ruske stranke, koja se ranije suočavala sa optužbama opozicije i dela nevladinih organizacija da je satelit vlasti, te da je njen nastup kao manjinske stranke zloupotreba izbornih zakona. RSE nije dobio komentar na ove optužbe ni od njih, kao ni od vladajuće Srpske napredne stranke. Šta je poznato o novoj partiji?Sedište Stranke rusko-srpskog jedinstva registrovano je u Beogradu. Na njenom čelu je sportista Rade Savić, svetski i evropski šampion Srbije u powerliftingu. Među članovima su i inženjer mašinstva iz Smedereva Slobodan Davidović, pravnik iz Beograda Stefan Maljković, profesorka sporta i fizičkog vaspitanja Slavica Stijović iz Severne Mitrovice na Kosovu, kardiolog Marko Šamanović. Inače, lider ove stranke Rade Savić je i zastupnik Udruženja građana Zapadne Srbije, koje postoji od maja 2025. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR) to udruženje se bavi, pored ostalog, zaštitom životne sredine, humanitarnim radom, promocijom sporta. Registrovano je u Smederevu. Navodi o vezama u RusijiIz Stranke rusko-srpskog jedinstva saopštili su 20. septembra da su njihovi predstavnici bili u Jekaterinburgu, u centralnoj Rusiji, povodom obeležavanja godišnjice ubistva ruske carske porodice Romanov. Ova godišnjica, inače, obeležava se svake godine u julu mesecu. Iz stranke su naveli da su tokom boravka imali "nekoliko susreta i razgovora" sa vođom ultra-nacionalističke Liberalne Demokratske partije Rusije (LDPR) Leonidom Sluckim, koji je i predsednik komiteta za spoljne poslove ruske Dume. "Tokom susreta razgovarano je o jačanju saradnje Srbije i Rusije", naveli su iz te stranke na svom sajtu. U prilog tvrdnji, postavili su fotografiju Savića sa Sluckim. Iz ruske LDPR nisu odgovorili na upit RSE da potvrde ili demantuju veze sa SRSJ. Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku kaže da sumnja da ova stranka ima veze sa zvaničnom Moskvom. "Iako nemam nikakve dokaze, iznenadilo bi me to. Ne verujem da su Rusi baš toliko očajni da će da gube vreme na stranke koje su minorne i koje ne mogu da ostvare nikakav ozbiljniji uticaj u Srbiji", kaže. "Ne isključujem mogućnost da se neko iz te Putinove strukture rukovao sa nekim od naših što su ovi shvatili kao blagoslov", dodaje. Takođe, iz ove stranke na svom sajtu navode da je njihova delegacija u Rusiji za svoj rad dobila blagoslov ruskog patrijarha Kirila, bliskog predsedniku Vladimiru Putinu. Da li je to tačno, RSE nije mogao nezavisno da potvrdi. Jedino što je poznato je da je u Sergijevom Posadu, gradu u Moskovskoj oblasti, poglavar Ruske pravoslavne crkve služio 18. jula svečanu liturgiju povodom praznika. Na sajtu Moskovske patrijaršije pobrojane su različite delegacije koje su prisustvovale. Među njima se nalaze se i imena dva predstavnika ove stranke, koja u to vreme nije bila zvanično registrovana. "To što imaju fotografije patrijarha to ne znači mnogo. U većini slučajeva kada je priča o nekoj ulozi Rusije, ispostavi se da to zapravo nisu nikakve inicijative kojima se diriguje iz Moskve nego da su to lokalni manevri", komentariše Vuk Vuksanović sa londonskog King's Collegea. "U ovom slučaju, veća je šansa da su te stranke povezane sa vladajućom koalicijom u Srbiji nego sa ruskom vladom", dodaje. Vladajuća SNS nije odgovorila na pitanja RSE o tome. Vuksanović smatra i da će ovog puta "spoljna politika i uticaj spoljnih igrača na izborni ishod biti manji" nego na bilo kojim izborima koji su održani nakon 2000. godine, odnosno od demokratskih promena i pada režima Slobodana Miloševića. "Evropska unija, Sjedinjene Američke Države, Rusija, Kina, svi su oni preokupirani svojim problemima i mnogo većim žarištima kao što su Ukrajina i Iran", zaključuje. Kolika je moć ruskih manjinskih stranaka u Srbiji?Tokom proteklih godina, različite stranke registrovane kao ruske manjinske osvajale su mandate u Skupštini Srbije i u opštinama u kojima Rusi gotovo da i ne žive. "Koliko god su minorne te ruske stranke, njihovo učešće može da bude značajno", ukazuje Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku. Ruska stranka, koja nastupa i na ovim izborima, imala je u junu 2024. odlučujući glas nakon lokalnih izbora u Nišu, na jugu Srbije. Sa jednim osvojenim mandatom, odlučila je da uđe u koaliciju sa SNS. Na taj način rezultat se "prelomio" u korist vladajuće koalicije koja je imala isti broj mandata kao opoziciona. "Treći grad po veličini grad u Srbiji pao je u ruke naprednjaka zato što je Ruska stranka dobila jednog odbornika na osnovu manjinskog položaja", podseća Popović. Odbornik koji je imao ulogu "jezička na vagi", Tihomir Perić ranije je bio član ultradesne Srpske radikalne stranke, koja na predstojećim izborima nastupa u koaliciji sa SNS-om. Perić je danas na listi Ruske stranke za parlamentarne izbore, koja je Republičkoj izbornoj komisiji predala nešto više od pet hiljada potpisa podrške. "Teško je zamisliti da su oni skupili potpise regularno. Niti je ikad iko video da oni skupljaju neke potpise", ukazuje Popović. "To je ono što sugeriše da vlast pomaže takve stranke, iako ih možda nije osnovala, nema nikakve sumnje da im daje infrastrukturu i podršku nadajući se da će na taj način i sebi da sebi pomogne", dodaje. Njihova ciljna grupa, smatra Popović, nije ruska zajednica u Srbiji nego proruski orijentisano stanovništvo. "Pokušavaju da igraju na taj sentiment, jer je kod jednog dela ljudi u Srbiji bitno to savezništvo sa Rusijom. Međutim, ljudi se na izborima, uglavnom, ne odlučuju na osnovu odnosa sa Rusijom", zaključuje. Istraživanja o globalnoj podršci svetskim liderima pokazuju da ruski predsednik najveću podršku ima u Srbiji. Putina u Srbiji, prema istraživanju Gallup Internationala objavljenom u februaru, podržava 37 posto građana. Istovremeno, vlasti u Beogradu održavaju bliske veze sa Moskvom. Srbija odbija i da uvede sankcije Rusiji, uprkos pozivima Brisela da se, kao država kandidatkinja za EU, uskladi sa spoljnom politikom Unije.

Zagovaranjem borbe protiv korupcije, populistički lider Aleksandar Vučić je po dolasku na vlast pre deceniju i po počeo da učvršćuje svoj rejting. Kada je postao premijer poručivao je građanima Srbije da moraju da se menjaju i okanu mitova, počeo je pregovore sa Kosovom. Kao premijer i predsednik poslednjih dvanaest godina nalazio se na čelu Srbije, kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i zemlje koja ima nerešene odnose sa bivšom pokrajinom Kosovom. Bivši Šešeljev radikal i Miloševićev ministar, Vučić se u prethodnoj deceniji kao funkcioner nove Srpske napredne stranke okrenuo Zapadu i postao njihov sagovornik. Deceniju i po kasnije napustio je funkciju predsednika Srbije ulazeći u izbornu utakmicu za mesto premijera, posle dve godine protesta i zahteva za vanrednim izborima. "Prvih godina je obećavao neke promene i kao društvo smo poverovali da je naučio nešto iz 90-ih, ali se na kraju završilo na nečemu što jako liči na 90-te", kaže Dušan Spasojević sa beogradskog Fakulteta političkih nauka. U poslednjim godinama, ocenjuje Spasojević, vidimo "autoritarne tendencije, nezavršene poslove, korupciju i neispunjena obećanja." Stradanje 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu pokrenulo je masovne proteste i zahteve za odgovornošću vlasti. Demonstranti, predvođeni studentima u blokadi, tražili su smenu vlasti smatrajući da su traljava rekonstrukcija i korupcija doveli do tragedije. Srbija pod Vučićevim vođstvom beleži pad sloboda što je konstatovano i u poslednjem izveštaju međunarodne organizacije Freedom House. U tom izveštaju, Srbija je svrstana među zemlje sa najvećim padom sloboda. U međuvremenu, Srbija stagnira u evropskim integracijama, pa od nekadašnjeg predvodnika uz Crnu Goru, dospeva skoro na začelje. Od kraja 2021. nije otvoreno nijedno poglavlje u pregovorima o pridruživanju Evropskoj uniji. Nazadovanje demokratije, nerešeni odnosi sa Kosovom i, pre svega, neuvođenje sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu glavni su razlozi tog zastoja. Podnoseći ostavku osam meseci pre isteka mandata, Vučić je 27. septembra rekao da zna da je grešio u različitim odlukama. "Od izbora ljudi, ponekad i strateški, ali bih to, čini mi se, uspevao da ispravim, taktički svakako neuporedivo češće", izjavio je ne navodeći na koje odluke misli. Šta (ni)je uradio?"Vučić je neko ko je obećavao puno", kaže politikolog Dušan Spasojević, dodajući da je u prvim godinama "uradio važne stvari za Zapad." "Briselski sporazum je bio velika stvar, i dalje je velika stvar, i dalje je temelj odnosa Srbije prema Kosovu", navodi on. Ali Spasojević kaže da su vremenom manjak daljih integracija i naročito "porast autoritarnih tendencija i korupcija potkopali poziciju odakle je Vučić krenuo". Briselskim sporazumom o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova potpisanim 2013. dogovorena je integracija kosovskih Srba u kosovsko pravosuđe i policiju. Dogovor o formiranju Zajednice opština sa srpskom večinom na Kosovu do danas nije ispunjen. Potpisani su i Vašingtonski sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa iz 2020, kao i Ohridski u proleće 2023. koji je trebalo da vodi ka sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije. U međuvremenu je došlo do zastoja pregovaračkog procesa između Srbije i Kosova, za šta obe strane krive jedna drugu. Dogodio se i oružani napad grupe kosovskih Srba u Banjskoj na severu Kosova u septembru 2023. za šta Priština krivi Srbiju, što Beograd odbacuje. U poslednje dve godine Kosovo je ugasilo gotovo sve institucije Srbije koje su u posleratnom periodu funkcionisale u srpskim sredinama. Spasojević ocenjuje da je u početku Zapad u Vučiću video nekoga ko može da artikuliše desnu poziciju u Srbiji, patriotsku ili nacionalnu, tako da ona bude kompatibilna sa Zapadom. "To je njima bilo izuzetno važno i mislim da su ga i zbog toga snažno podržali. Plus, tu treba dodati i razočaranje Tadićem, koji je isto imao dobru priliku iz njihove perspektive", naveo je. "A danas smo došli u situaciju da ima protokolarnu podršku i to samo zato što nema jasne alternative", dodao je. Na predsedničkim izborima 2012, demokrata Boris Tadić izgubio je podršku birača, a Srpska napredna stranka formirala je većinu u Skupštini Srbije. Kome je Vučić bio bliži?Politikolog Dušan Spasojević kaže da Vučič "igra na više karata", opisujući njegovu spoljnu politiku. Spasojević napominje da kako su krenule stvari da se menjaju u EU, da je Vučić polako počeo da se okreće drugima u većoj meri, da ponovo priča o prijateljstvu sa Rusijom i naglašava Kinu kao neku vrstu alternative. "To mu je dalo neki manevarski prostor, na neki način 'povećalo i cenu' u jednom trenutku, ali ga je sad dovelo u dosta nezgodnu situaciju", ocenjuje Spasojević. Aleksandar Vučić je svoj mandat završio telefonskim razgovorom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, očekujući produženje gasnog aranžmana. EU je i povodom ovog razgovora upozorila Srbiju da se odnosi sa Rusijom ne mogu odvijati kao da je sve po starom sa Putinovim režimom u senci ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine. I u Vašingtonu su, tim povodom, podsetili na nedavnu izjavu državnog sekretara Marka Rubija 23. septembra da je Srbija uključena u određena pitanja koja su potencijalno problematična i eksplozivna, a koja su od međunarodnog interesa. "Sad imamo unakrsan pritisak na sve ruske i kineske prijatelje i od strane Vašingtona i od strane Brisela. Naravno, Vučić može da se kocka i da se vrati na svoja radikalska podešavanja i da vidi šta će mu to doneti", kaže Spasojević. On ocenjuje i da su Vučićeva balansiranja relativno održiva sve dok ga niko u zemlji ne osporava ozbiljnije, ali d au tom slučaju stvari postaju komplikovanije. Vučić pred 'ozbiljnim izazovom'Nakon 14-godišnje vlasti, Vučić se prvi put susreće sa ozbiljnim izazovom na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra. "To je izuzetno ozbiljan test za njega. 25. oktobar jeste ubedljivo najveći izazov bez ikakve dileme od kako je došao na vlast", smatra Spasojević. Ukoliko, pak, uspe da postane premijer, Spasojević ne očekuje da će Zapad odmah pritiskati svom snagom. "Ali sigurno da će mu biti mnogo teža pozicija nego što je bila pre pet ili deset godina", smatra on. Lista učesnika na parlamentarnim izborima još nije zaključena, dok se kao najozbiljniji takmac Vučiću i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci smatra lista "Studenti pobeđuju". Tu listu podržavaju studenti u blokadi, koji su predvodili proteste i organizovali višemesečne blokade fakulteta širom zemlje.

Na izborima u Srbiji pravo glasa imaće više od 500.000 birača bez upisanog imena ulice i kućnog broja, utvrdio je RSE obradom podataka o broju birača po adresama, koji su dostupni su na sajtu Ministarstva zaduženog za birački spisak. Primeri su zabeleženi u različitim delovima Srbije - od Prijepolja na jugozapadu države, preko Čačka na zapadu, do južnih opština Preševo i Bujanovac. Resorna ministarstva, međutim, ne daju objašnjenje.

Nakon razgovora odlazećeg predsjednika Srbije Aleksandra Vučića sa predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom, Stejt department podsjeća na upozorenje američkog sekretara Marka Rubija da je Srbija uključena u "potencijalno problematična i eksplozivna pitanja koja su od međunarodnog interesa". Vučić je 26. septembra, dan pred podnošenje ostavke, razgovarao telefonom sa Putinom o gasnom aranžmanu koji Srbija očekuje, ali i o bilateralnoj saradnji. Nakon razgovora Vučić je izjavio da je "siguran" da će budući predsjednici Srbije "umeti da vode računa o interesima Srbije i držanju te vrste balansa i te vrste odgovornosti prema svim važnim subjektima međunarodne politike". Na upit RSE o tom razgovoru, portparol Stejt departmenta se pozvao na izjavu Rubija koji je 23. septembra rekao da u okviru strateškog partnerstva, koje Sjedinjene Države žele da prodube sa Srbijom, istovremeno namjeravaju da rješavaju potencijalne probleme koji bi se mogli pojaviti, a koji se duboko tiču i njih samih. U julu su Sjedinjene Američke Države i Srbija potpisale Memorandum o razumijevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj sigurnosti u okviru procesa strateškog dijaloga održanog u Vašingtonu. Susret američkih i srbijanskih zvaničnika tada je otvorio državni sekretar SAD Marco Rubio. U avgustu su republikanski i demokratski članovi Predstavničkog doma američkog Kongresa podnijeli prijedlog zakona kojim se od SAD traže mjere u vezi sa Srbijom zbog "ozbiljnog nazadovanja" u demokratiji i vladavini prava u zemlji, kao i saradnje s Rusijom, Kinom i Iranom. Prema prijedlogu zakona, Srbija bilježi ozbiljno nazadovanje u oblasti demokratije, što je odraženo u Izvještaju o ljudskim pravima za 2024. i Izvještaju Evropskog parlamenta o Srbiji za 2025, u kojima se navode značajni problemi sa vladavinom prava, nezavisnošću pravosuđa, slobodom medija i korupcijom. Iako je kandidatkinja za članstvo u Evropsku uniju, Srbija skoro pet godina nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje, između ostalog, i zbog nedovoljnog napretka u oblasti vladavine prava, ali i neusklađivanja svoje vanjske politike sa EU. Dva mjeseca nakon otvaranja posljednjeg poglavlja počeo je rat u Ukrajini, a Srbija nije uskladila svoju vanjsku politiku sa Evropskom unijom i uvela sankcije Rusiji. To je tada bio ključni razlog za zastoj u pristupnim pregovorima, a u međuvremenu je došlo do pogoršanja u oblasti vladavine prava. Nedavno je i američki kongresmen Joe Wilson predložio da se godišnji sastanak Parlamentarne skupštine OSCE-a premjesti iz Srbije u Južnu Karolinu, objašnjavajući da mu je primarni razlog za takav prijedlog "prekomjerni uticaj" ruskog predsjednika Vladimira Putina u Srbiji.

Dvojica republikanaca u Zastupničkom domu SAD pozivaju administraciju predsjednika Donalda Truma da nastavi sa sankcijama protiv Naftne industrije Srbije (NIS), prema pisanju američkog medija The Hill. Ruski vlasnici imaju 56,15 posto vlasništva u NIS-u od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. Republikanski zastupnici Joe Wilson i Keith Self, poslali su u petak, 25. septembra pismo Ministarstvu finansija u kojem se protive produženju ublažavanju sankcija za NIS. "Pišemo vam kako bismo vas s poštovanjem zamolili da ponovno razmotrite produženje svih dodatnih privremenih licenci koje bi omogućile Naftnoj industriji Srbije da nastavi s radom uprkos američkim sankcijama vezanim uz njeno rusko vlasništvo", napisali su zastupnici. Pismo je upućeno ministru finansija SAD Scottu Bessentu. Naftna industrja Srbije (NIS) podnijela je 24. septembra Ministarstvu finansija SAD novi zahtjev za licencu koja bi omogućila nastavak operativnog rada. Aktuelna licenca za rad NIS-u koju je izdala Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD, ističe 30. septembra. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u, koji je u većinskom ruskom vlasništvu, kako bi spriječila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično obnavlja. NIS snabdijeva 80 posto energetskih potreba Srbije, ali je u većinskom vlasništvu ruskih energetskih giganata Gazpromnjefta i Gazproma koji su pod sankcijama SAD. Wilson i Self izražavaju zabrinutost da izuzeća omogućavaju NIS-u da odugovlači pregovore o prodaji ruskog udjela u kompaniji. U januaru je mađarska kompanija MOL objavila da je postigla dogovor s Gazpromnjeftom o preuzimanju njegovog većinskog udjela u NIS-u, ali on još nije zaključen. "Pregovori o konačnom ugovoru o kupovini i dalje su u toku, a MOL je od vašeg odjela zatražio daljnje odobrenje za nastavak poslovanja uprkos ograničenom napretku", napisali su zastupnici. "Nadalje, Srbija i dalje održava bliske političke i ekonomske veze s Rusijom i, za razliku od većine evropskih zemalja, nije nametnula sankcije Moskvi nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022.", dodali su. Zbog veza Srbije i Rusije i u američkom Kongresu je izražena zabrinutost. Tokom debate sredinom septembra u Kongresu iskazana je dvostranačka zabrinutost zbog odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom, a postavljena su i pitanja da li je u okviru Strateškog dijaloga SAD i Srbije razgovarano o "malignom uticaju" Moskve i Pekinga.

Evropska komisija podsetila je Srbiju da Evropska unija (EU) namerava da do kraja naredne godine postepeno i efikasno obustavi uvoz ruskog gasa i nafte, te da isto očekuje i od država kandidata. "Kao zemlja kandidat, od Srbije se očekuje da svoje politike uskladi sa ciljevima EU, uključujući energetsku i spoljnu politiku, i da bude pouzdan partner koji teži istom strateškom pravcu", izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier). Podsetio je da evropske institucije jačaju podršku zemljama Zapadnog Balkana u oblasti energetske bezbednosti, jer je cilj da se smanji zavisnost od fosilnih goriva i podrži diverzifikacija pravaca snabdevanja, kako bi partneri iz regiona imali bolju integraciju energetskih mreža i pristup energiji iz više izvora. "Nakon početka ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine videli smo koliko je to važno i kakve probleme može da izazove za bilo koju evropsku zemlju, uključujući Srbiju", podvukao je Mersije. Briselski portparol izneo je ove navode nakon telefonskog razgovora koji je 26. septembra sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom vodio Aleksandar Vučić, sada već bivši predsednik Srbije. Do razgovora je došlo dan pre nego što je Vučić podneo ostavku na mesto predsednika, jer je nosilac liste SNS-a za budućeg premijera na predstojećim izborima raspisanim za 25. oktobar. Kratkoročni sporazum o isporuci ruskog gasa Srbiji ističe 30. septembra, a zemlja više od 80 odsto tog energenta uvozi iz Rusije. Srbija nije postigla sporazum o dugoročnom ugovoru otkako je prethodni, trogodišnji, istekao u leto 2025, pa Moskva od tada anekse ugovora produžava kratkoročno. Aranžman koji sada ističe produžen je u junu za tri meseca. Vučić je nakon razgovora izrazio uverenje da će aneks ugovora o gasnom aranžmanu Moskve i Beograda biti produžen. Evropska komisija potvrdila je da je upoznata s telefonskim razgovorom. "Naš stav je oduvek bio potpuno jasan prema našim partnerima, uključujući zemlje kandidate poput Srbije: odnosi sa Rusijom ne mogu se odvijati kao da je sve po starom sa Putinovim režimom, i to u senci ničim izazvanog i neopravdanog ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine", podvukao je Mersije. Osvrćući se na Vučićevu izjavu da je siguran da će budući predsednici Srbije „umeti da vode računa o interesima Srbije i držanju te vrste balansa i te vrste odgovornosti prema svim važnim subjektima međunarodne politike", portparol je podsetio na obaveze koje Srbija ima kao zemlja kandidat za punopravno članstvo. Odluka da podnese zahtev za članstvo, podseća Mersije, podrazumeva da se zemlja obavezala da će svoje politike uskladiti sa EU, uključujući i oblast spoljne i bezbednosne politike. "Usklađenost Srbije sa našom Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom i dalje je znatno niža nego kod drugih zemalja kandidata na Zapadnom Balkanu. Srbija bi zato, kao prioritet, trebalo da intenzivira napore ka doslednijem i značajno višem nivou usklađenosti, uključujući i kada je reč o sankcijama protiv Rusije. Želimo da možemo da računamo na Srbiju kao na pouzdanog partnera", poručio je on. Vučić je inače razgovarao telefonom s Putinom, koji je na Zapadu izolovan, a čija je zemlja pod sankcijama zbog invazije na Ukrajinu koja traje skoro pet godina. Pregovori o članstvu između Brisela i Beograda u zastoju su, između ostalog, i zbog nedovoljne usklađenosti Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Srbija je izgubila status lidera u pristupnom procesu, jer nije uvela sankcije Rusiji kao odgovor na agresiju na Ukrajinu, a stepen njene usklađenosti sa sankcionom politikom EU iznosi oko 60 odsto.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je podneo ostavku u nedelju 27. septembra uveče, dan kasnije predao je dužnost predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić koja će obavljati funkciju vršioca dužnosti predsednika Republike. Vučić je Brnabić uručio predsednički pečat, dokumenta o pomilovanjima i ostala dokumenta koja je vodio kao predsednik. Vršilac dužnosti predsednika Republike ovlašćen je da predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, da prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, da raspiše izbore za Narodnu skupštinu, da predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, da vrši nadležnosti u oblasti odbrane Srbije i da komanduje Vojskom Srbije. U slučaju kada je predsedniku Republike mandat prestao pre vremena na koje je izabran, predsednički izbori raspisuju se tako da se glasanje održi najkasnije tri meseca od dana kada predsedniku Republike prestane mandat. Vučić je podneo ostavku na mesto predsednika kako bi učestvovao u trci za premijersko mesto kao kandidat svoje Srpske napredne stranke. Vanredne parlamentarne izbore prethodno je raspisao za 25. oktobar. Sa pozicije šefa države povukao se osam meseci pre nego što bi mu po zakonu istekao predsednički mandat - u maju 2027. Vučić je dva puta biran za predsednika države. Pošto Ustav ne dozvoljava treći mandat, ne bi mogao ponovo da se kandiduje. U skladu sa Ustavom, Brnabić na mestu v.d predsednika može ostati najduže 90 dana. Vučić je u obraćanju javnosti najavio kako će predsednički izbori u prvom krugu biti održani do kraja decembra.

Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem avgusta otvorio fabriku humanoidnih robota u Šapcu, najavio je da će roboti nositi etiketu "Made in Serbia" i da će im upravo to otvoriti vrata ka tržištu Evropske unije (EU). Stavovi evropskih zvaničnika i eksperata pokazuju, međutim, znatno komplikovaniju sliku od jednostavne priče o zaobilaženju carina. Kao domaći proizvodi u EU, pod određenim uslovima, mogu se računati delovi poreklom iz članica EU ili iz drugih zemalja obuhvaćenih odgovarajućim trgovinskim aranžmanima, među kojima je Srbija. Tu, međutim, postoji jasna granica: ako se u Srbiji samo sklapaju gotovi kineski delovi, ili se robot samo pakuje i obeležava, to samo po sebi nije dovoljno da proizvod dobije srpsko poreklo. Zato će, iz perspektive Evropske komisije, svaki model robota biti posmatran pojedinačno, u zavisnosti od toga šta zapravo radi i na koji način je proizveden. Zašto 'carinska prečica' nije tako jednostavnaStav Evropske komisije i mišljenja eksperata, sagovornika RSE, poklapaju se u jednom: teza o takozvanoj "carinskoj prečici" previše je pojednostavljena. Uobičajena pretpostavka zvuči ovako: Kina napravi robota, on stigne u Srbiju, gde se sklopi ili samo prepakujemo, dobije etiketu "Made in Serbia" i zatim ulazi u EU kao domaći proizvod, bez carine koju bi platio da je stigao direktno iz Kine. Evropska komisija takvu interpretaciju odbacuje kao pojednostavljenu. Prva prepreka je pravna: prosto sklapanje gotovih kineskih delova, ili samo pakovanje i stavljanje etikete, nije dovoljno da robot dobije srpsko poreklo. Potrebno je ispuniti pravila o poreklu i dokazati odgovarajuću obradu ili druge propisane uslove. Sama adresa fabrike nije dovoljna – neophodan je stvarni ekonomski sadržaj proizvodnje. Druga prepreka, prema stavu Evropske komisije, još je važnija i odvojena od pitanja porekla: čak i kada bi robot legitimno stekao srpsko poreklo i time ispunio uslove za preferencijalni tarifni tretman, to mu ne otvara automatski vrata evropskog tržišta. Robot bi i dalje morao da ispuni sva relevantna pravila EU o bezbednosti proizvoda, zaštiti podataka i veštačkoj inteligenciji – potpuno nezavisno od pitanja njegovog porekla. Pravila o poreklu, poručuju iz Brisela, određuju carinski tretman proizvoda, ali ne i da li je proizvod uopšte dozvoljen na tržištu EU. Proizvodnja mala – simbolika velikaSagovornici RSE koji se bave odnosima Kine i EU skreću pažnju na relativno skroman broj robota koji su planirani za proizvodnju u Šapcu na zapadu Srbije, ali ocenjuju da je simbolika projekta značajnija od samog obima proizvodnje. Pavlo Zvenihorodski (Zvenyhorodskyi), viši istraživački analitičar za tehnologiju i međunarodne poslove u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir (Carnegie Endowment for International Peace), ocenjuje da je broj planiranih robota umeren u odnosu na veličinu tržišta EU i da sama fabrika teško može imati neposredan uticaj na ekonomsku bezbednost Unije. "Značaj je pre svega simboličan – jedan od vodećih kineskih proizvođača humanoidnih robota otvara pogon na evropskom tlu, što govori da Kina evropsko tržište stavlja visoko na listu prioriteta i najavljuje rastuću konkurenciju i zavisnost od kineske tehnologije koja bi uskoro mogla postati nezaobilazna u proizvodnji i logistici", kaže Zvenihorodski za RSE. On sumnja da bi Srbija, kao mala zemlja sa ograničenim industrijskim kapacitetima, mogla postati glavna baza za sklapanje i izvoz kineskih robota. Ono što slučaj Srbije, prema njegovom mišljenju, može ponuditi jeste model za ulazak na tržište EU ako direktan izvoz iz Kine u budućnosti bude suočen sa ograničenjima. "Ovo je posebno relevantno u trenutku kada vlade širom sveta sve više prepoznaju strateški značaj robotike zasnovane na veštačkoj inteligenciji i traže načine da zaštite domaće proizvođače i smanje zavisnost od stranih dobavljača. Nedavna odluka Sjedinjenih Američkih Država da zabrane uvoz naprednih robota proizvedenih u inostranstvu, uključujući humanoidne robote i četvoronožne robote, jedan je od takvih primera", kaže Zvenihorodski. On dodaje da, ako bi EU jednog dana sledila taj primer ili uvela više carine na uvoz kineskih robota, kao što je učinila sa električnim vozilima, da bi kineski proizvođači mogli iskoriste fabriku u Srbiji i uspostave montažne linije u drugim trećim zemljama koje imaju povoljne trgovinske aranžmane sa EU, kako bi obezbedili pristup evropskom tržištu. Srbija između kineskog kapitala i tržišta EUSaša Kutial (Sacha Courtial), pridruženi istraživač za odnose EU i Kine pri Institutu Žak Delor (Jacques Delors), pravi razliku između dva scenarija koja se, prema njegovom tumačenju, lako mogu mešati: sklapanja robota u Srbiji od pretežno kineskih komponenti i izgradnje stvarnog lokalnog robotskog ekosistema – sa komponentama, inženjeringom, softverskom integracijom, istraživanjem i razvojem. Samo bi drugi scenario, smatra Curtial, bio značajniji za ekonomsku bezbednost EU, jer humanoidna robotika objedinjuje tehnologije koje Brisel sve više tretira kao strateške: veštačku inteligenciju, napredne senzore, poluprovodnike, baterije, aktuatore, kao i potencijalno velike količine industrijskih i ličnih podataka. On smatra da bi Srbija mogla postati privlačna proizvodna baza za kineske kompanije koje žele pristup širem tržištu EU, zahvaljujući bliskim ekonomskim odnosima sa Unijom i povlašćenom pristupu evropskom tržištu kroz SSP, ali i razvijenim ekonomskim vezama sa Kinom, uključujući Sporazum o slobodnoj trgovini koji je na snazi od 2024. godine. Promene režima u Mađarskoj – prednost za SrbijuCurtial, međutim, skreće pažnju i na političku komponentu. Promena vlasti u Mađarskoj mogla bi, prema njegovom mišljenju, Srbiju učiniti još privlačnijom kineskim investitorima. "Za vreme Viktora Orbana, Mađarska je postala jedna od glavnih kineskih investicionih baza unutar EU, posebno za proizvodnju električnih vozila i baterija. Izbor nove vlade koja je više orijentisana ka EU ne znači da će Mađarska zatvoriti vrata kineskim investicijama, ali bi mogao učiniti regulatorno i političko okruženje donekle manje pogodnim za njih", ocenjuje on. "U izvesnoj meri, to bi moglo povećati interesovanje Kine za Srbiju kao alternativnu proizvodnu bazu u blizini tržišta EU", dodaje Curtial. 'Made in Serbia' nije dovoljnoRobot koji formalno dobije srpsko poreklo i dalje mora da prođe punu proveru bezbednosti proizvoda, zaštite podataka i usklađenosti sa pravilima o veštačkoj inteligenciji pre nego što bude plasiran na jedinstveno tržište EU. Srbija je sa EU 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji predviđa postepeno usklađivanje srpskog zakonodavstva sa pravom EU, uspostavljanje zone slobodne trgovine i poštovanje pravila u oblastima poput konkurencije, državne pomoći, intelektualne svojine i carina, uz šire obaveze u pogledu demokratije, vladavine prava i političke saradnje. Pitanje porekla robe tehnički je uređeno kroz Protokol 3 uz SSP, koji se oslanja na pan-evro-mediteransku (PEM) konvenciju o pravilima porekla. Prema tim pravilima, za robote iz tarifnih oznaka 8479 i 9023 predviđeni su uslovi koji se odnose na promenu tarifnog razreda u odnosu na uvezene delove ili na maksimalni dozvoljeni udeo materijala koji nije poreklom iz Srbije. Materijali iz EU ili drugih PEM zemalja mogu se, pod određenim uslovima, računati kao domaći kroz sistem kumulacije. Tarifne oznake su važne jer određuju kategoriju proizvoda. Pod oznakom 8479, između ostalog, nalaze se industrijski roboti i druge mašine koje obavljaju određene funkcije, dok se oznaka 9023 odnosi na aparate, uređaje i modele namenjene demonstraciji, a ne stvarnom radu. Razlika je suštinska jer se proizvodi različito tretiraju u EU, što utiče i na nivo obrade koji mora biti obavljen u Srbiji da bi proizvod stekao srpsko poreklo. Samo pakovanje ili obeležavanje kineskih komponenti ne donosi srpsko poreklo. Svaki model robota procenjivao bi se pojedinačno, u zavisnosti od njegovih funkcija, tehničkih karakteristika i načina proizvodnje. Drugim rečima, da bi robot iz Šapca dobio srpsko poreklo i time potencijalno ostvario povlašćeni tarifni tretman pri ulasku na tržište EU, mora da ispuni propisane kriterijume. To može podrazumevati promenu njegove tarifne klasifikacije u odnosu na uvezene delove ili ispunjavanje uslova koji se odnose na dozvoljeni udeo materijala bez porekla. Pravna pitanjaIz Evropske komisije ukazuju na dva potpuno odvojena pravna pitanja. Prvo je usklađenost sa tehničkim i bezbednosnim standardima EU. Roboti namenjeni tržištu EU, bilo da su sklopljeni u Kini, Srbiji ili unutar same Unije, moraju da ispune važeće propise – uključujući pravila o mašinama, proizvodima sa digitalnim funkcijama, veštačkoj inteligenciji, zaštiti podataka i sajber bezbednosti. Srbija se, u okviru pristupnog procesa, obavezala da svoje zakonodavstvo postepeno usklađuje sa pravilima EU, ukazuju zvaničnici Evropske komisije. Drugo pitanje odnosi se na pravila o poreklu robe. Tu Brisel pravi jasnu razliku: pravila porekla sama po sebi nisu uslov za pristup tržištu. "Ona određuju poreklo proizvoda (nepreferencijalna pravila), kao i, u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije, da li roboti ispunjavaju uslove za preferencijalni tarifni tretman. To će zavisiti od prirode i obima obrade koja je obavljena u Srbiji i od toga da li ona ispunjava važeća preferencijalna pravila o poreklu", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol Evropske komisije.

Dosadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić podneo je ostavku na tu funkciju u nedelju, 27. septembra. Ostavku je podneo kako bi učestvovao u trci za premijersko mesto kao kandidat svoje Srpske napredne stranke. Vanredne parlamentarne izbore prethodno je raspisao za 25. oktobar. Sa pozicije šefa države povukao se osam meseci pre nego što bi mu po zakonu istekao predsednički mandat - u maju 2027. Vučić je dva puta biran za predsednika države. Pošto Ustav ne dozvoljava treći mandat, ne bi mogao ponovo da se kandiduje. Nakon Vučićeve ostavke, Srbija dobija vršioca dužnosti predsednika države. To će biti Ana Brnabić kao dosadašnja predsednica Skupštine Srbije, raspuštene nakon rapisivanja parlamentarnih izbora. Ona na tom mestu može da ostane najduže tri meseca. Vučić je najavio u obraćanju javnosti kako će predsednički izbori u prvom krugu biti održani do kraja decembra. Pored toga, kazao je i kako je doneo odluku o aboliciji i pomilovanju 49 lica. "Od toga su 23 lica vezana za sve ove užasne događaje kroz koje smo prolazili u poslednjih godinu i po dana", rekao je Vučić. Kada će biti izbori za novog predsednika ili predsednicu Srbije?Vučićeva ostavka znači da će građani Srbije, nakon parlamentarnih izbora 25. oktobra, ubrzo ići ponovo na birališta. Prema zakonu, predsednički izbori se raspisuju "tako da se glasanje održi najkasnije tri meseca od dana kada predsedniku prestane mandat". Takođe, od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može da prođe manje od 30 ni više od 60 dana. To znači da će se na predsedničke izbore ići najkasnije krajem decembra, a najranije početkom novembra ove godine. Optužbe za funkcionersku kampanjuVučić i njegova Srpska napredna stranka okosnica su vlasti u Srbiji od 2012. godine. Uoči predstojećih parlamentarnih izbora Vučić je najavio da želi ponovo na premijersko mesto, poziciju na kojoj je već bio u dva mandata. U kampanju za te izbore ušao je sa pozicija predsednika države - prihvatio je da bude nosilac izborne liste koju je SNS, sa svojim koalicionim partnerima, predala dve nedelje pre Vučićeve ostavke. Debatu o tome da li je protivzakonito da predsednik Srbije istovremeno bude i kandidat na parlamentarnim izborima u javnosti je pokrenuo nevladin Biro za društvena istraživanja (BIRODI). Od Agencija za sprečavanje korupcije zatražili su da se o tome izjasni. Međutim, taj zahtev ostao je bez odgovora. Prigovor zbog Vučićevog učešća u kampanji BIRODI je 15. septembra podneo i Republičkoj izbornoj komisiji (RIK), nadležnoj da kontroliše izborni proces. Dan kasnije, RIK je odbacio taj prigovor kao "neosnovan". I pre početka predizbornih aktivnosti, opozicija i izborni posmatrači više puta su kritikovali predsednika da zloupotrebljava državnu funkciju za promociju svoje stranke. Naprednjaci su te optužbe odbacili rekavši da se strankom bave "van radnog vremena". Na problem funkcionerske kampanje u Srbiji, odnosno korišćenja državnih pozicija radi promovisanja stranke u izbornom procesu, godinama unazad ukazuju domaći i međunarodni posmatrači.