Sjedinjene Američke Države i Srbija potpisale su Memorandum o razumijevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj sigurnosti u okviru procesa strateškog dijaloga održanog u Vašingtonu, 17. jula. Susret američkih i srbijanskih zvaničnika otvorio je državni sekretar SAD Marco Rubio.
"Strateški dijalog", koji SAD vode sa desetinama država svijeta kako bi produbile saradnju, obuhvata niz oblasti – od ekonomije, preko sigurnosti, do vanjske politike.
Kako se navodi u saopštenju State departmenta, Sjedinjene Države su pozdravile preliminarnu odluku Srbije da nastavi realizaciju hidroenergetskog projekta Đerdap III kao prvog projekta identifikovanog u okviru međuvladinog Sporazuma o energetici.
Ovaj projekat predstavlja značajnu investiciju u regionalnu energetsku infrastrukturu i korak ka energetski nezavisnijoj Srbiji.
Dvije zemlje pozdravile su najavu Izvozno-uvozne banke Sjedinjenih Država (EXIM Bank) o garanciji za kredit u iznosu od 50 miliona dolara za Telekom Srbija Grupu, namijenjen uvođenju 5G mreže u Srbiji korištenjem pouzdanih dobavljača, čime će biti unaprijeđena sigurnost i pouzdanost komunikacionih sistema Srbije.
Sigurnosna i odbrambena saradnjaSjedinjene Američke Države i Srbija su potvrdile, kako se navodi u saopštenju State departmenta, zajedničku posvećenost očuvanju regionalnog mira i sigurnosti, te se obavezale na intenziviranje vojne saradnje.
Srbija je zatražila kupovinu američke vojne opreme, što će doprinijeti, kako je rečeno, većoj interoperabilnosti oružanih snaga i dodatno ojačati odnose razvijene kroz bilateralne i multilateralne vojne vježbe, te zajedničke mirovne misije.
Pored toga, State department je saopštio da je izdvojio 1,5 miliona dolara za nastavak saradnje na civilnom deminiranju radi uklanjanja mina i neeksplodiranih ubojnih sredstava.
Dvije zemlje istakle su dvadeset godina bliske saradnje između Nacionalne garde Ohaja i Vojske Srbije u okviru Programa državnog partnerstva.
Nauka i tehnologijaSjedinjene Države pozdravile su odluku Srbije da pristupi Sporazumu Artemis.
Riječ je o skupu principa koji promovišu transparentno, sigurno i odgovorno civilno istraživanje i korištenje svemira, čime će biti omogućeno proširenje mirnodopske saradnje u istraživanju dubokog svemira kroz razmjenu znanja i naučnih podataka.
Ostale bilateralne inicijativeU okviru Memoranduma o razumijevanju o zajedničkom finansiranju programa u oblasti obrazovanja obaveza Srbije je da godišnje izdvaja 300.000 dolara za proširenje. Program će omogućiti, kako se navodi, razmjenu i dodatne prilike vrhunskim studentima i naučnicima obje zemlje za predavanje i istraživački rad.
Sjedinjene Države su potvrdile i svoju posvećenost, formalizovanu tokom posjete podsekretarke za javnu diplomatiju Sarah Rogers u maju 2026. godine, učešću na Expo 2027 u Beogradu, prvoj specijalizovanoj svjetskoj izložbi koja će biti održana na Zapadnom Balkanu.
Sjedinjene Države, također, su pozdravile spremnost Srbije da razmotri pristupanje inicijativi "Najbolje prakse Vašingtonskih principa o umjetničkim djelima oduzetim tokom nacističkog režima".
Srbija je najavila i namjeru da produbi odnose i saradnju sa Sjedinjenim Državama otvaranjem novih konzulata u Majamiju i San Francisku.
Šta je rekao šef srbijanske diplomatije?Ministar vanjskih poslova Srbije Marko Đurić u saopštenju za javnost je poručio da je u Vašingtonu počelo novo poglavlje u odnosima Srbije i Amerike.
"Razgovarano je o energetici, jer je veoma važno da nastavimo da jačamo našu energetsku bezbednost, da gradimo nove gasne koridore, nove elektroenergetske kapacitete i da nastavimo da gradimo našu putnu infrastrukturu kada je reč o saobraćaju, gde imamo partnerstvo sa američkim kompanijama, koje će nastaviti da jača i da se razvija", rekao je, između ostalog, Đurić.
Kako je dan ranije rečeno iz State departmenta za Radio Slobodna Evropa, dijalog "odražava novo doba odnosa dvije zemlje".
Istaknuto je i kako je "to znak predanosti obje zemlje proširenju i produbljivanju našeg partnerstva".
"Kroz dijalog, Sjedinjene Države i Srbija radiće na zajedničkim ciljevima, uključujući regionalni mir i stabilnost, proširene poslovne i obrazovne veze, te izgradnju prosperitetnije budućnosti", ističe se u odgovoru iz State departmenta za Radio Slobodna Evropa.
Dodaje se i kako je američki državni sekretar Marco Rubio najavio 6. augusta prošle godine da će Sjedinjene Države održati prvi strateški dijalog između SAD-a i Srbije.
Šta je prethodilo odluci SAD?O mogućem otpočinjanju strateškog dijaloga sa Srbijom govorilo se u augustu 2025. godine, ali do njega tada nije došlo.
Tada je opisano da bi dijalog trebalo da donese "novu eru" u odnosima – oživi političke veze, proširi poslovnu i odbrambenu saradnju, kao i saradnju na polju energetike i komunikacionih tehnologija.
Srbija od septembra 2024. sa SAD ima potpisan prvi strateški sporazum u oblasti energetike.
Zatim je u januaru ove godine predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je SAD dala Srbiji dva "formalna zahteva" kako bi se otpočeo strateški dijalog - jedan politički i drugi vezan za energetiku. Međutim, nije precizirao detalje u vezi sa tim zahtjevima.
Vašington kao jedan od ključnih interesa na Zapadnom Balkanu vidi suzbijanje kineskog i ruskog uticaja.
Smanjenje energetske zavisnosti Zapadnog Balkana od Rusije našlo se među ciljevima američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojenog polovinom decembra.
U istom Zakonu se kao cilj navodi i smanjenje kineskog uticaja u ovoj regiji.
Takođe, SAD kao cilj vide i momentalni napredak u dijalogu Srbije i Kosova.
SAD, kako je navedeno, treba da podržavaju postizanje konačnog sporazuma Srbije i Kosova, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju.
Još jedna od tema koja je obilježila odnose SAD i Srbije u posljednjih godinu i po dana jesu sankcije Naftnoj industriji Srbije zbog većinskog ruskog udjela u vlasništvu.
Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi spriječila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.
Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, licenca Američke Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) periodično se obnavlja.
Posljednji put je OFAC produžio licencu na još 30 dana 30. juna.
Pregovori o prodaji ruskog udjela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku.
Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu.
Mađarski MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije.
Brojne članice Evropske unije (EU) ostvarile su napredak u reformi pravosuđa, navodi Evropska komisija u godišnjem izvještaju o vladavini prava za 2026. godinu. Ali također upozorava da u pojedinim zemljama reforme napreduju sporije, dok u nekim slučajevima i dalje postoje ozbiljni razlozi za zabrinutost.
U izvještaju se ocenjuje stanje u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode medija i funkcionisanja demokratskih institucija.
Ovo je sedmi godišnji izveštaj o vladavini prava za države članice EU i treći koji obuhvata i četiri zemlje kandidata – Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju.
Evropska komisija počela je da objavljuje ovaj mehanizam 2020. godine, dok su zemlje proširenja prvi put uključene 2024.
Za zemlje obuhvaćene politikom proširenja Komisija navodi da su nastavljeni napori na reformi pravosuđa, ali da su istovremeno ostale zabrinutosti zbog neprimerenog uticaja koji narušava nezavisnost pravosuđa.
Napredak u vladavini prava jedan je od ključnih kriterijuma koji određuje tempo pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Dok je Crna Gora u završnoj fazi pregovora o članstvu, Srbija gotovo pet godina nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje, između ostalog i zbog nedovoljnog napretka u oblasti vladavine prava.
Srbija: Pritisci na pravosuđe, korupcija i mediji ostaju najveći izazoviIzveštaj Evropske komisije ukazuje na trajne, a u pojedinim oblastima i pogoršane probleme u pogledu nezavisnosti pravosuđa, autonomije tužilaštva, borbe protiv korupcije, slobode medija i demokratskog upravljanja.
Komisija identifikuje pravosuđe kao jednu od oblasti koja se suočava sa najvećim izazovima.
Prema dokumentu, usvajanjem izmena pravosudnih zakona u januaru 2026. uklonjen je deo zaštitnih mehanizama namenjenih očuvanju autonomije tužilaštva i nezavisnosti sudstva, čime je, kako se navodi, otežana primena ustavnih reformi iz 2023. godine. Istovremeno, podseća se u dokumentu da je Venecijanska komisija naknadno ocenila da je Srbija u značajnoj meri odgovorila na njene preporuke koje se odnose na ove izmene.
Uprkos tome, Komisija ocenjuje da je politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo znatno povećan, dok su odgovor nadležnih institucija i zaštita od neprimerenog uticaja ostali ograničeni. Autonomija tužilaštva i dalje predstavlja razlog za zabrinutost, stoji u objavljenom dokumentu i ddoaje da nedostaci u zakonodavstvu i praksi nastavljaju da podrivaju efikasnost i poverljivost krivičnih istraga.
Zaključuje se da se zemlja i dalje suočava sa ozbiljnim izazovima u borbi protiv korupcije, naročito u predmetima visoke korupcije, gde i dalje nema ubedljivih rezultata u istragama, optužnicama i pravosnažnim presudama.
Posebna zabrinutost izražena je zbog prepreka koje utiču na rad Tužilaštva za organizovani kriminal, kao i pokušaja neprimerenog uticaja na njegov rad.
Evropska komisija podseća i da Srbija na Indeksu percepcije korupcije organizacije Transparency International ima 33 od mogućih 100 poena, što je svrstava među najslabije rangirane zemlje obuhvaćene politikom proširenja.
Posebna zabrintost se izražava po pitanju stanja u medijskom sektoru.
Komisija upozorava i na ograničenu uređivačku nezavisnost i nedovoljan pluralizam javnih medijskih servisa, kao i na pogoršanje bezbednosti novinara usled sve češćih napada, pretnji i zastrašivanja.
U dokumentu se ukazuje i na nedostatke u sistemu demokratskih mehanizama kontrole i ravnoteže. Ocenjuje se da je pravni okvir za javne konsultacije pogoršan, što je dovelo do smanjenja prostora za učešće javnosti u kreiranju javnih politika.
U izveštaju se navodi i da su organizacije civilnog društva izložene sve većem pritisku i napadima, uključujući javne kampanje usmerene protiv njihovih predstavnika.
Crna Gora: Napredak uz trajne izazovePoglavlje o Crnoj Gori donosi uglavnom uravnoteženu ocenu napretka zemlje. Evropska komisija prepoznaje nastavak reformskih napora, ali upozorava da i dalje postoje izazovi u oblasti pravosuđa, tužilaštva, slobode medija, borbe protiv korupcije i funkcionisanja demokratskih institucija.
Komisija navodi da uprkos postojećim mehanizmima za prijavljivanje neprimerenog uticaja, kritike i napadi usmereni prema tužilaštvu i njegovim odlukama traju tokom čitavog izveštajnog perioda.
Takođe se ukazuje na nedostatak ljudskih resursa u pravosuđu, što negativno utiče na efikasnost i funkcionisanje pravosudnog sistema.
Evropska komisija ocenjuje da postojeći institucionalni i zakonodavni okvir zahteva snažniju primenu.
Naglašava se da su efikasne istrage, krivična gonjenja i pravosnažne presude, naročito u predmetima visoke korupcije, ključni pokazatelji stvarnog napretka.
Crna Gora je na Indeksu percepcije korupcije organizacije Transparency International ostvarila 46 od mogućih 100 poena, što ukazuje da se korupcija i dalje smatra ozbiljnim problemom.
Komisija ocenjuje da su potrebna dalja unapređenja u oblasti slobode medija.
Navodi se da je Crna Gora nastavila reformu medijskog zakonodavstva, ali da efikasna primena propisa i zaštita uređivačke nezavisnosti ostaju među ključnim prioritetima.
U decembru 2025. usvojene su izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama, ali Komisija ocenjuje da izazovi u njegovoj primeni i dalje postoje.
Posebno se ukazuje na pitanje vlasništva nad medijima. Evropska komisija navodi da je unapređena transparentnost vlasništva nad audiovizuelnim medijima, ali da i dalje postoje nedostaci kada je reč o onlajn medijima. Istovremeno, izražava se zabrinutost zbog rastućeg uticaja medija u vlasništvu kompanija osnovanih u Srbiji.
Komisija upozorava da kontinuirani politički pritisci i javni napadi na tužilaštvo mogu narušiti poverenje građana u nezavisne institucije i otežati dalje jačanje vladavine prava.
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Srbije Snežana Paunović izjavila je 17. jula da bi bilo bolje da je u izjavi o "etničkom čišćenju" Albanaca sa Kosova upotrebila termin "deportacija", kako bi izbegla da je "razapinju".
"Jedino je možda termin etničkog čišćenja nesretan. Rekla bih verovatno deportacija, prosto da izbegnem da me razapinju i ovakvi i onakvi", rekla je Paunović za TV Prva.
Dodala je da će se povući sa mesta ministarke "ako većina građana odluči da je njena izjava problem za Srbiju".
Paunović je ponovila da je sedam sekundi iz tog njenog intervjua "maliciozno izvučeno", istovremeno ponavljajući stavove koje je iznela u spornom intervjuu.
Ministarka je prethodno 11. jula, odgovarajući na pitanje novinarke šta bi drugačije uradila da je bila na mestu tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića 1998. godine, izjavila da bi "etnički očistila Kosovo".
Ona je optužila Kosovo za "etničko čišćenje Srba" i dodala da ga ona ne bi sprovela na način "na koji to oni rade".
"Ne likvidacijom bilo koga, nego prosto jednom slobodnom voljom", rekla je Panunović.
Izjava ministarke je izazvala brojne osude u Srbiji, regionu i Evropskoj uniji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da ona ne predstavlja ni njegov stav ni politiku Vlade Srbije, naglasivši da je politika države dijalog, a ne etničko čišćenje.
Evropska unija osudila je izjavu, a europska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da je "šokantno" što je izrečena 2026. godine te izrazila nevericu da ministarka nakon takvih reči može ostati na funkciji.
Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije podnelo je krivičnu prijavu protiv Aleksandra Radića zbog sumnje da je izvršio krivično delo pripremanja dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, kao i krivično delo odavanja tajnih podataka.
Kako je saopšteno, sumnje protiv beogradskog vojnog analitičara Radića proistekle su nakon pretresa njegovih elektronskih uređaja i veštačenja mobilnog telefona.
Tužilaštvo navodi da je osumnjičeni koristeći kontakte sa za sada nepoznatim licima zaposlenim u državnim organima dolazio do informacija označenih različitim stepenima tajnosti.
U saopštenju tužilaštva se navodi i da je Aleksandar Radić 24. juna 2026. godine napustio Srbiju, pa je predložilo određivanje pritvora, uz obrazloženje da se nalazi "u bekstvu u inostranstvu, kao i da ne bi ponovio krivično delo u kratkom vremenskom periodu, te da naredi raspisivanje poternice za osumnjičenim A.R."
Navodi se i da je Radić javno "iznosio kao činjenice informacije koje mu nisu bile poznate i dostupne tvrdnje" o navodnoj upotrebi "zvučnog topa" od strane državnih organa na protestu 15. marta 2025 u Beogradu.
Istragom je, prema saopštenju, utvrđeno da je Radić te večeri putem aplikacije Signal komunicirao sa novinarkom televizije N1, nakon čega je izneo stav da je na protestu korišćeno zvučno oružje američke proizvodnje, što je ubrzo, kako se navodi, i objavljeno na programu te televizije.
Navodi se da je on u svojim daljim javnim nastupima i komunikacijama sa više sagovornika, među kojima su bili studenti, novinari, narodni poslanici, iznosio svoj stav da je na protestu upotrebljeno zvučno oružje.
Komentarišući krivičnu prijavu protiv Radića njegov advokat Stefan Ćorda rekao je za N1 da je "neozbiljno da se ovakvo krivično delo i ovakva krivična prijava baziraju na ovakvim dokazima".
Šta je prethodilo krivičnoj prijavi?Policija u Beogradu je 22. juna pretresala stan i kancelariju vojnog analitičara Aleksandra Radića zbog istrage koju je Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo u slučaju upotrebe "zvučnog topa" na antivladinom protestu 15. marta 2025.
On je nakon toga izjavio je da je dobio poziv da se u utorak, 23. juna javi u prostorije Vojne policije radi veštačenja računara koje mu je Uprava kriminalističke policije oduzela tokom pretresa stana.
Tada je za Betu rekao da "veruje da iza poziva Vojne policije stoji Vojnobezbednosna agencija", dodavši da ga ta agencija već duže vreme "prati, sprečava u radu i zastrašuje".
Radić je 26. juna za Betu rekao da je napustio Srbiju nakon što su mediji objavili video-snimke njegovog praćenja na kojima je i njegova maloletna kćerka.
Prethodno je Više javno tužilaštvo saopštilo da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top".
Na masovnom antivladinom protestu 15. marta prošle godine hiljade ljudi razbežalo se sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. Učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji ih je naterao da se sklone.
Tužilaštvo sumnja da je događaj bio "simulacija" koju su organizovali studenti u blokadi, što oni demantuju.
Aleksandar Radić jedan je od prvih koji je u javnosti govorio o upotrebi "zvučnog topa" tokom protesta 15. marta.
Policijsku akciju i informativni razgovor sa Radićem komentarisao je za televiziju Informer i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavom da će "svi koji su tvrdili da je vlast koristila "zvučni top" biti pozvani da daju izjave".
Evropska unija i Ujedinjene nacije traže od vlasti u Srbiji da omoguće nezavisnu istragu ovog slučaja.
Sjedinjene Države saopćile su da čekaju stvaranje uslova za pokretanje Strateškog dijaloga s Kosovom, naglašavajući da oni uključuju i ispunjavanje obaveza Prištine prema srpskoj manjini.
U odgovoru za Radio Slobodna Evropa, portparol američkog State Departmenta podsjetio je da je Strateški dijalog suspendovan u septembru 2025. godine, "na neodređeni period", zbog zabrinutosti u vezi s postupcima tehničke Vlade Kosova.
"Ostajemo posvećeni unapređenju zajedničkih interesa Sjedinjenih Država i naroda Kosova. Radujemo se uključivanju u Strateški dijalog s Kosovom kada budu stvoreni odgovarajući uslovi, uključujući ispunjavanje obaveza Kosova prema kosovskim Srbima", navodi se u odgovoru.
State Department nije dao rok kada bi Strateški dijalog mogao početi niti je dodatno precizirao koje korake očekuje od kosovskih vlasti.
Odgovor dolazi na dan kada Washington pokreće prvu rundu Strateškog dijaloga sa Srbijom, procesa usmjerenog na produbljivanje bilateralne saradnje u oblastima poput sigurnosti, ekonomije i vanjske politike.
"Kroz ovaj dijalog, Sjedinjene Države i Srbija radit će na ostvarivanju zajedničkih ciljeva, uključujući regionalni mir i stabilnost, proširenje veza u oblastima poslovanja i obrazovanja te izgradnju prosperitetnije budućnosti", rekao je portparol State Departmenta za Radio Slobodna Evropa.
Kada i zašto je Strateški dijalog s Kosovom suspendovan?Ambasada Sjedinjenih Država u Prištini objavila je 12. septembra 2025. godine da su Sjedinjene Države suspendovale Strateški dijalog s Kosovom na neodređeni period.
Ambasada je tada saopćila da je odluka donesena zbog "zabrinutosti u vezi s postupcima aktuelne Vlade", za koje je navela da su "povećali tenzije i nestabilnost" te ograničili sposobnost Sjedinjenih Država da produktivno sarađuju s Kosovom na zajedničkim prioritetima.
Odluka je uslijedila nakon što su kosovske vlasti poduzele mjere protiv srpskih institucija koje djeluju na Kosovu.
Također su javno kritikovale Ustavni sud zemlje zbog odluke koja se odnosila na mandate zastupnika.
Washington je ove događaje opisao kao faktore koji su povećali političke tenzije i otežali saradnju, dok je tadašnja tehnička vlada saopćila da su njihove mjere bile "zakonite i ustavne".
Šta se očekuje od Kosova u vezi sa srpskom manjinom?Sjedinjene Države i Evropska unija godinama pozivaju Kosovo da provede sporazume postignute u dijalogu sa Srbijom koji se vodi uz posredovanje Evropske unije.
To prije svega uključuje uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom i osiguravanje određenog nivoa samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, u skladu s Osnovnim sporazumom iz 2023. godine i Ohridskim aneksom.
Zapad također zahtijeva da Kosovo riješi sporove sa Srpskom pravoslavnom crkvom, zaštiti vjerske slobode i izbjegava jednostrane poteze na sjeveru zemlje, koji su, prema Washingtonu, povećali tenzije sa srpskom zajednicom.
Kosovo tvrdi da provođenje obaveza iz dijaloga mora biti uzajamno, dok su njihove mjere na sjeveru, od uklanjanja srpskog dinara iz upotrebe do zatvaranja većine paralelnih srpskih institucija, bile usmjerene na proširenje vladavine prava.
Šta spaja Srbiju sa hiljadama kilometara udaljenom Indonezijom?
Iz te države je u protekle četiri godine nabavljeno više od četiri miliona tona uglja, za potrebe državnog giganta Elektroprivrede Srbije (EPS).
A kupovina uglja iz indonežanskih rudnika je, pored ostalog, išla preko posredničke kineske firme, koja je pod kontrolom vlade u Pekingu.
Elektroprivreda Srbije je firmi "Shenhua (Shen Hua) International Trading", registrovanoj u Hong Kongu, platila oko 460 miliona evra za nabavku uglja iz Indonezije - pokazuju finansijski izveštaji koje je analizirao Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ovaj novac je toj firmi isplaćen između 2022. i 2025. godine.
Ali, detalji posla ostaju nepoznati.
Ugovori srpske Elektroprivrede nisu dostupni javnosti, niti su te dve firme odgovorile na pitanja o detaljima poslovnog aranžmana.
Iako nastavlja nabavku uglja iz Indonezije, EPS za RSE kaže da "trenutno nema" ugovor sa kompanijom "Shenhua International Trading".
"EPS ima veoma uspešnu saradnju sa kompanijama iz svih delova sveta, i jako dobru saradnju sa kompanijama iz Narodne Republike Kine", navode u odgovoru.
Elektroprivreda, međutim, ne odgovara sa kojim firmama sada sarađuje kako bi ugalj iz daleke Indonezije stigao u Srbiju i zašto je u proteklim godinama kao jednog od partnera za uvoz birala kinesku državnu firmu.
"Politika i energetika su vrlo tesno povezane u današnjem svetu", ocenjuje za RSE profesor beogradskog Tehnološko-metalurškog fakulteta u penziji Petar Đukić.
Poslovi Beograda i Pekinga u sektoru energetike deo su šire saradnje dve države, koju njihovi lideri opisuju kao "čelično prijateljstvo".
Srpska Elektroprivreda je sa kineskim firmama do sada imala nekoliko investicija, među kojima se izdvaja izgradnja novog bloka termoelektrane u Kostolcu, na istoku države.
Zašto Indonezija?Sa godišnjom proizvodnjom koja premašuje 800 miliona tona, Indonezija je jedan od najvećih proizvođača uglja u svetu.
Najveći uvoznici indonežanskog uglja su ključne ekonomije Azije: Kina, Indija, Japan.
A od 2022, u drastično manjim količinama u odnosu na azijske države, uvozi ga i Srbija - pokazuju finansijski izveštaji EPS-a, dostupni na sajtu Agencije za privredne registre.
I EPS i Ministarstvo rudarstva i energetike, koje je zaduženo za nadzor rada ove državne kompanije, u odgovoru za RSE ističu da se uvozni ugalj koristi za "unapređenje kvaliteta" domaćeg uglja, čiji kvalitet iz godine u godinu opada.
Odnosno, kažu da se za proizvodnju struje u termoelektranama uvozni ugalj "meša" sa domaćim - jer ima znatno veću kalorijsku vrednost i sadrži minimalne količine sumpora i pepela, pa samim tim manje i zagađuje okolinu.
"Obezbeđeni ugalj na tržištu iz Indonezije se upravo koristi za navedenu namenu", kažu u EPS-u.
EPS ocenjuje i da je "energetska nestabilnost na globalnom tržištu" nametnula potrebu da diverzifikuju izvore energenata.
Iako ne otkrivaju ko su im poslovni partneri u poslovima nabavke uglja, naglašavaju da zakone "strogo poštuju", a da su postupci transparentni.
Prema njihovim podacima, EPS je prošle godine sam proizveo oko 95 odsto uglja utrošenog u termoelektranama, dok je oko pet odsto bilo iz uvoza.
Koliko je uglja stiglo iz Indonezije?Iz Indonezije je EPS-u prošle godine stiglo nešto više od milion tona uglja, a oko 700 hiljada tona uvezeno je iz zemalja "u okruženju", kako su opisane u finansijskim izveštajima Elektroprivrede.
To su Bosna i Hercegovina, Rumunija, Grčka, Crna Gora.
Preko kojih je sve firmi ugalj iz susedstva stigao do Srbije, EPS ne odgovara, niti su detalji tih poslova opisani u finansijskim izveštajima - od kupovine preko transporta.
Ali, izveštaji od 2022. do 2025. godine pokazuju da je ugalj iz Indonezije stizao preko jednog kineskog partnera.
Za nabavku je, tako, bila zadužena kompanija "Shenhua International Trading", registrovana u Hong Kongu.
Njena osnovna delatnost je, kako se navodi na sajtu firme, trgovina ugljem i drugim energentima na međunarodnom tržištu. Deo je korporativnog lanca pod kontrolom kineske vlade.
Od 2022, kad je nabavka iz Indonezije počela, pa do 2025. godine, variraju količine uvezenog uglja.
Rekordna je bila 2023. godina, kada je uvezeni indonežanski ugalj plaćen više od 170 miliona evra.
EPS-ovi izveštaji opisuju i kako uglju iz Indonezije na dugom putu do Srbije raste cena.
Početna cena energenta se, kako stoji u dokumentima, kretala između 30 i 50 evra po toni.
Ali, dok stigne do Srbije skoči tri puta.
Nakon troškova utovara i istovara, carine i komplikovanog transporta, cena po toni kretala se između 100 i 150 evra.
Do kad će se uvoziti indonežanski ugalj?Iako je do prošle godine ugalj nabavljan i iz susedstva Srbije, sada to više nije slučaj.
EPS se u 2026. oslanja samo na uvoz iz Indonezije, podaci su Ministarstva rudarstva.
"EPS trenutno nema aktivnih ugovora o nabavkama uglja sa dobavljačima iz okruženja, već samo o nabavci iz Indonezije", kaže ministarstvo za RSE.
Planirano je, kako stoji u EPS-ovim poslovnim dokumentima, da ove godine iz Indonezije stigne oko 1,4 miliona tona.
A na pitanja zašto se ugalj uvozi baš iz Indonezije i da li su razmatrane alternative, nije odgovoreno.
"Domaći ugalj koji eksploatišemo je prljav, nepodoban za našu tehnologiju, malo ga je i nedovoljno je kvalitetan", opisuje profesor Petar Đukić.
A, kako kaže, u Evropskoj uniji, čije države uglavnom okružuju Srbiju, nije lako naći partnera za uvoz velikih količina uglja - jer je njegova proizvodnja u Evropi na istorijskom minimumu i beleži oštar pad.
"Zemlje EU su uglavnom potrošile svoj kvalitetan ugalj i u dobroj meri su prešle na druge izvore, a vode računa i o uvozu i izvozu. Unija je sebi zadala visoke ciljeve da do 2040. bude energetski zasnovana samo na obnovljivim izvorima, da ide u brzu dekarbonizaciju", dodaje on.
Odbacivanje uglja kao energenta deo je evropskog plana za smanjenje zagađenja.
A da izbaci ugalj iz upotrebe do 2050. godine obavezala se i Srbija, kao država kandidat za članstvo u EU.
Ali, od proizvodnje uglja za sada ne odustaje, niti od uvoza.
"Ovo rešenje očigledno nije održivo, jer održiva energetika nikako ne podrazumeva dalji razvoj uglja, nego upravo drastično smanjivanje njegove upotrebe", ukazuje profesor Đukić.
Dve trećine proizvedene struje u Srbiji i dalje dolazi iz termoelektrana, koje su na mapi najvećih zagađivača u Evropi.
EPS kaže da ulaže u modernizaciju energetskog sistema, ali da su termoelektrane i dalje neophodne kako bi se osigurala stabilnost snabdevanja strujom.
"Iako sa sve manjim učešćem, uz gradnju zamenskih baznih kapaciteta, rad termoelektrana i korišćenje uglja neophodno je do 2050. godine", naglasili su za RSE.
Prema podacima EPS-a i resornog ministarstva, u domaćim kopovima je u 2025. proizvedeno 32,8 miliona tona uglja – što je dva miliona više u odnosu na godinu ranije.
Uvoz se, kako kažu, smanjuje iz godine u godinu, a tokom 2025. uvezeno je 1,79 miliona tona uglja, što je manje nego u 2024. i duplo manje nego u 2023.
"Trend smanjenja uvoza uglja nastavljen je i u 2026. godini i za šest meseci uvezeno je za 30 odsto manje nego u istom periodu prošle godine", ističu i EPS i ministarstvo u odgovoru za RSE.
Kako ugalj iz Indonezije stiže do Srbije?Prva tačka na dugom putu uglja od Indonezije ka Srbiji su rudnici, iz kojih se ovaj energent dalje doprema do velikih indonežanskih luka.
Prekookeanski brodovi potom započinju plovidbu ka Evropi, koja može trajati i do 40 dana.
Najčešća i najbrža ruta podrazumeva put Indijskim okeanom, kroz Suecki kanal.
A kad ugalj stigne u evropske vode, Srbiji su najbliže luke u susednim državama sa izlazom na more.
Kako bi iz tih luka uvozni ugalj dopremila do krajnjeg odredišta, Elektroprivreda je raspisivala tendere za transport.
Javno dostupni tenderi na portalu javnih nabavki, koje je analizirao RSE, ukazuju na tri rute.
Brodovi su, tako, u protekle četiri godine stizali u crnomorsku luku Konstanca u Rumuniji i dve na Jadranskom moru – Bar u Crnoj Gori i Ploče u Hrvatskoj.
Za transport iz Bara i Ploča do termoelektrana "Nikola Tesla" (TENT), najvećeg kompleksa u Srbiji, bili su zaduženi vozovi.
A uz železničku trasu, za prevoz iz Konstance koristile su se rečne barže.
Dunavom i Savom je, tako, ugalj stizao do TENT-a.
Za dopremanje uvoznog uglja iz luka u okruženju do Srbije, EPS je izdvojio više od 160 miliona evra.
Pored državnih železničkih firmi u Srbiji i Crnoj Gori - Srbija Kargo i Montecargo, kao partneri su birane i velike firme u Hrvatskoj i Rumuniji u oblasti transporta.
Kad je EPS počeo uvoz uglja?Izveštaji EPS-a pre 2021. godine ne pokazuju uvoz uglja iz inostranstva.
Domaći kopovi, pre svega Kolubara i Kostolac, bili su dovoljni za potrebe EPS-ovih termoelektrana.
A onda je u decembru 2021. došlo do kolapsa elektroenergetskog sistema.
U proizvodnim postrojenjima termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu dogodila se havarija, a više desetina hiljada domaćinstava ostalo bez struje.
Uzrok je bio loš kvalitet domaćeg uglja.
EPS je tada, kako se vidi u izveštajima, pokrenuo uvoz tog energenta iz inostranstva, kako bi održao rad termoelektrana.
Ali, uvozila se i struja, a Elektroprivreda je zapala u gubitke.
Uvoz je pravdan i poremećajima na tržištu, do kojih je dovela svetska energetska kriza prouzrokovana pandemijom COVID-19 i ruskom invazijom na Ukrajinu.
Dok je deo stručne javnosti optuživao rukovodstvo EPS-a za loše upravljanje, kompanija je odgovarala da se svetska kriza "neizbežno prelila na Srbiju" sa "značajnim negativnim posledicama" na poslovanje.
A u trku Srbije na svetskom tržištu uglja od tada se uključio i predsednik Aleksandar Vučić.
"Nastavljamo da kupujemo (ugalj), svuda, gde stignemo, šta stignemo", opisao je u avgustu 2022.
Ali, detalji tih nabavki su izostajali.
EPS je ranije, još 2023. godine, odbio da Radiju Slobodna Evropa dostavi podatke o uvozu uglja – sa kojim firmama imaju potpisane ugovore, koliko košta ugalj i ko i kako ga transportuje.
Obrazloženje je bilo da su te informacije "poverljive" i da bi njihovo objavljivanje "ugrozilo energetsku stabilnost" Srbije.
Profesor Petar Đukić ukazuje da je EPS kao državna firma, vlasništvo građana i da zbog toga "ima posebnu odgovornost".
"Zato bi bilo sasvim normalno da je poslovanje transparentno, da mi možemo da vidimo šta se tu radi i koji su strateški pravci", naglašava on.
"Deo toga možda može da bude u domenu poslovne tajne, ali izveštaj o tome kako posluje, sagledavanje tih nekih paralelnih relacija između naših energetskih kompanija, odnosa države i drugih energetskih kompanija, to bi moralo da bude dostupno građanima", napominje.
Na optužbe o netransparentnim poslovima sa uvozom uglja, Ministarstvo rudarstva odgovara da energenti ne podležu primeni Zakona o javnim nabavkama.
Odnosno, da EPS može da ih nabavlja bez raspisivanja tendera, ali da uprkos tome poštuje načela konkurentnosti.
"Iako nije obavezan da primenjuje odredbe tog Zakona na nabavke uglja za proizvodnju energije, EPS ugalj nabavlja putem javnog poziva na koji sve zainteresovane kompanije mogu da se prijave i koji se objavljuje javno", navodi Ministarstvo u odgovoru za RSE.
Kako posluje EPS?EPS drži monopol u proizvodnji i snabdevanju građana i privrede strujom.
U 2025. zaradio je više od 360 miliona evra, što ga dovodi u sam vrh najuspešnijih kompanija u Srbiji.
EPS je i kompanija koja zapošljava najviše radnika, oko 19 hiljada njih.
"Od velikih javnih sistema, najviše para se obrće u sistemu EPS-a", opisuje profesor Petar Đukić.
"Ako imate veliku moć, skrivene relacije, nedovoljnu transparentnost i centralizovano odlučivanje, a naročito odlučivanje koje je pod uticajem vladajuće političke strukture, onda ćete uvek imati sumnje na korupciju. Na to nije imun nijedan sistem", dodaje on.
Uprkos visokim prihodima od prodaje struje i vrednoj imovini, EPS je godinama zauzimao prvo mesto na listi srpskih kompanija sa najvećim ukupnim gubitkom, zvanični su podaci Agencije za privredne registre.
Preneseni gubitak iz prethodnih godina je na kraju 2025. bio oko 1,8 milijarde evra.
Elektroprivreda ga pravda ranije nastalim nagomilanim dugovima - odnosno da su decenijski problemi i finansijski kolapsi ostavili dubok trag u poslovanju ovog državnog giganta.
Dok EPS poručuje da reforme "kontinuirano sprovodi" i da se "proces transformacije i modernizacije" kompanije nastavlja, reforma Elektroprivrede je godinama na listi zahteva koju Međunarodni monetarni fond postavlja pred vlasti u Beogradu.
U Novom Sadu je održan protest ljudi koji su nezadovoljni što se policija tog grada na severu Srbije do sada nije oglasila povodom slučaja prebijanja dečaka ispred Medicinske škole.
Prema nezvaničnim informacijama, dečak se nalazio u parku sa vršnjacima, kada je naišlo više, za sada nepoznatih osoba, noseći drvene palice.
Okupljeni dečaci su počeli da beže, ali se jedan od njih spotakao, pao i tada su napadači počeli da ga udaraju.
Iz Dečije bolnice u Novom Sadu za Radio Slobodna Evropa su potvrdili da se povređeni 15-ogodišnjak nalazi na intenzivnoj nezi dečije hirurgije.
Kako su naveli, zadobio je teške telesne povrede na licu i glavi.
"Primenjuju se mere intenzivne terapije", dodali su.
Policija u Novom Sadu uhapsila je dvojicu mladića, osumnjičenih da su maskirani palicama pretukli dvojicu maloletnika, pri čemu je jedan zadobio teške, a drugi lakše povrede, navelo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.
Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova, dok policija intenzivno traga za ostalim saučesnicima u napadu, dodao je MUP.
Zborovi građana Novog Sada, koji su uz Forum roditelja Novog Sada organizatori ovog protestnog skupa, ocenili su da niko više nije siguran, a da su deca najmanje bezbedna.
"Parkovi i školska dvorišta moraju biti mesta bezbrižnosti, a ne mesta gde se strahuje za život. Ne možemo i ne smemo da ćutimo dok nam prebijaju decu", naveli su zborovi.
Evropska komisija izrazila je zabrinutost zbog izveštaja o mogućim zloupotrebama špijunskog softvera i forenzičkih alata za mobilne telefone za nezakonito praćenje novinara, branilaca ljudskih prava i drugih pojedinaca u Srbiji.
Iz Brisela tako odgovaraju na pitanje Radio Slobodna Evropa u vezi sa nalazima Human Rights Watcha (HRW) da su bugarske vlasti izdavale dozvole za izvoz opreme za nadzor zemljama koje imaju dokumentovano špijuniranje neistomišljenika vlasti, a među kojima je i Srbija.
HRW je upozorio da je reč o državama koje bi takvu tehnologiju mogle zloupotrebiti.
Portparol Evropske komisije poručio je da "svaki pokušaj nezakonitog pristupa podacima građana, uključujući novinare i političke protivnike, ukoliko se potvrdi, nije prihvatljiv".
Podseća da je u izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2025. godinu, naglašeno da takav nadzor "proizvodi zastrašujući efekat i može dovesti do autocenzure".
"U Evropskoj uniji, istraga o ovakvim pitanjima u nadležnosti je svake države članice pojedinačno. Komisija očekuje da nacionalni organi temeljno ispitaju sve takve navode i obnove poverenje građana", poručuje.
Dokumenti do kojih je HRW došao, pokazuju da je bugarska kompanija Circles BG imala dozvolu za izvoz u Srbiju od avgusta 2023. do istog meseca naredne godine.
Iz te organizacije su za RSE podvukli da se dozvola odnosi na isti vremenski period u kojem je ranije dokumentovana i upotreba alata za hakovanje mobilnih telefona i špijunskog softvera protiv nezavisnih novinara i pripadnika civilnog društva.
Dozvola je izdata za uređaj za praćenje mobilnih telefona "Pixel Move" bugarske kompanije Circles, koji je sposoban da presreće glasovne komunikacije, poruke i internet saobraćaj.
Circles je bugarska kompanija povezana sa NSO Group, izraelskom firmom koja stoji iza ozloglašenog špijunskog softvera Pegasus, korišćenog za tajna praćenja širom sveta, pa i u Srbiji.
HRW nije uspeo da utvrdi da li je kompanija ove izvozne licence i upotrebila, odnosno da li je oprema i izvezena.
To pitanje RSE je postavio nadležnima u Srbiji i Bugarskoj, kao i samoj kompaniji. Svi upiti ostali su bez odgovora.
Kontrola izvoza u zemljama EUHRW, ali i organizacija Amnesty International kritikovale su Evropsku uniji zbog nedovoljne kontrole izvoza tehnologija za nadzor iz zemlja koje su članice.
Iz Brisela kažu da su upoznati sa izveštajem HRW i da analiziraju sadržaj.
Portparol Komisije ukazuje da EU kontroliše izvoz, tranzit, posredovanje i pružanje tehničke pomoći u vezi sa robom dvojne namene – uključujući proizvode za sajber nadzor.
"Sve sa ciljem da spreči, između ostalog širenje oružja za masovno uništenje (WMD) i očuva regionalni mir, bezbednost i stabilnost, kao i poštovanje ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava".
Ističe da je EU značajno pooštrila kontrolu izvoza takvih proizvoda i donela smernica koje treba da podrže primenu izvoznih kontrola od strane izvoznika i nadležnih organa.
Smernice podrazumevaju to da tehnologije za sajber nadzor ne mogu napustiti teritoriju EU bez izvoznog odobrenja (ili licence) koje izdaje nadležni organ države članice, objašnjava.
Napominje i da su države članice isključivo odgovorne za izdavanje ili odbijanje dozvola za izvoz robe dvojne namene, kao i za njihovo sprovođenje.
"Nadležni organi država članica naročito moraju uzeti u obzir rizik da bi se ti proizvodi mogli koristiti u vezi sa unutrašnjom represijom ili ozbiljnim kršenjima ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava", ističe portparol Komisije.
Komisija naglašava da je kontrole izvoza potrebno redovno ažurirati kako bi se prilagodile promenljivim bezbednosnim rizicima i pretnjama, kao i brzom razvoju nauke i tehnologije.
"U tom cilju, Komisija vodi kontinuirani dijalog sa industrijom, akademskom zajednicom i civilnim društvom, nastojeći da uspostavi odgovarajuću ravnotežu između bezbednosti i trgovine", kažu iz Brisela.
Najavljuju da će uskoro biti pokrenuta sveobuhvatna evaluacija Uredbe EU o robi dvojne namene koja će obuhvatiti i kontrole proizvoda za sajber nadzor.
Očekuje se da evaluacija bude završena početkom 2027. godine.
Iz Brisela napominju da ovi principi važe i za Srbiju, kao zemlju kandidata za članstvo koja se obavezala da će svoje zakonodavstvo uskladiti sa pravnim tekovinama EU, kao i sa evropskim standardima i vrednostima.
"Komisija će nastaviti da pažljivo prati razvoj događaja u oblasti vladavine prava i osnovnih prava u Srbiji", poručuju.
Na nezakonita praćenja novinara i aktivista u Srbiji do sada su ukazale brojne međunarodne institucije i tela. Među poslednjima Savet Evrope u svojoj Rezoluciji o stanju demokratije u Srbiji koja je usvojena 23. juna.
Napad je zabeležen, napadači su pronađeni, ali krivičnog dela, prema oceni tužilaštva, nema.
Slučaj napada na pisca Vladimira Arsenijevića pet dana posle se seli iz krivične u prekršajnu sferu, dok njegovi zastupnici tvrde da je reč o pokušaju zataškavanja.
Tužilaštvo je identifikovalo dve osobe koje su 11. jula napale Arsenijevića, ali su konstatovali da to nije krivično delo. Protiv njih će biti podnete prekršajne prijave.
RSE nije dobio odgovor iz policije za šta se tačno terete dvojica učesnika napada.
Arsenijevićev advokat Miloš Janković smatra da je reč o "planiranom svođenju na prekršajni postupak".
"Društvu se ovim šalje poruka da ljudi treba da budu u mišjoj rupi, u strahu i da mnogo ne 'talasaju'", kazao je.
Arsenijević je prijavio da ga je na dan obeležavanja genocida u Srebrenici pretukla grupa mladića.
Napad se desio u centru Beograda na mestu gde je nekoliko sati kasnije trebalo da se održi komemorativni skup žrtvama. Događaj je organizovalo udruženje Krokodil čiji je Arsenijević osnivač.
"U ovom napadu je bitno kada, kako i gde se dogodio. I to je ono što ovaj napad ne može da liši kvalifikacije da je u pitanju krivično delo, jer se desio zbog slobode izražavanja u vezi suočavanjem sa prošlošću", ukazuje Katarina Golubović iz nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM).
Dodaje da u Srbiji "postoji zid odbrane napadača koji čuvaju politiku poricanja genocida u Srebrenici".
Pripadnici Vojske Republike Srpske počinili su genocid nad više od 8.000 muškaraca i dečaka u Srebrenici.
Zvanični Beograd ne priznaje da se u tom gradiću na istoku Bosne i Hercegovine dogodio genocid, već govore o "strašnom zločinu" i "masakru".
Uprkos presudama međunarodnih sudova.
'Ovo delo ima i obeležja zlostavljanja'Na platou kod stepeništa ispod Brankovog mosta, gde je trebalo da se održi komemoracija, kako je ispričao Arsenijević, sačekala ga je grupa od 20-30 mladih ljudi koji su ga udarali, šutirali i pretili mu.
Advokat Miloš Janković kaže da, prema njegovom mišljenju, ovde "postoje elementi krivičnog dela nasilničkog ponašanja koje je izvršeno u grupi gde je zaprećena kazna do pet godina zatvora".
"Smatram i da ovo delo ima obeležje zlostavljanja – nanošenja fizičke i psihičke boli u cilju zastrašivanja, a očigledno je da je ovo što se dešava želja za zastrašivanjem", kazao je.
Piscu su napadači tog dana oduzeli i telefon.
"Tužilaštvo potpuno eliminiše činjenicu da je nekom otet telefon, da su sa telefona skidani podaci i fotografije i da je time narušena njegov privatnost", ističe Janković.
Na prostoru gde je trebalo da se održi komemoracija, pored ostalog, ispisani su grafiti "Ratko Mladić heroj", a ispod pojedinih grafita potpisana je ultradesna organizacija "Klub 451".
Organizatori su zbog čitavog incidenta otkazali događaj.
"Ovaj napad uznemirava i remeti spokojstvo svakog ko se usudi da govori o suočavanju sa prošlošću", ističe Katarina Golubović iz YUCOM-a.
Dodaje da otkazivanje skupa govori o tome "koji je intezitet opasnosti", te da je pozornost policije "morala da bude na najvišem nivou".
"Sama činjenica da se sve desilo u okviru organizacije visokorizičnog skupa podrazumeva pojačanu aktivnost policije. Incidenti koji se dešavaju godinama unazad dokazuju da policija nema jasnu naredbu da ljude koji se okupljaju 11. jula zaštiti".
"Naprotiv", zaključuje Golubović.
Kako je tužilaštvo obrazložilo odluku?Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu je za RSE saopštilo da su na osnovu prikupljenih dokaza zaključili da u napadu nema elemenata za krivično gonjenje osumnjičenih.
"Nakon što je utvrđen identitet dva lica koja su se odvojila od grupe lica koja su bila prisutna, i koja su ušla u sukob, tužilaštvu su predočeni prikupljeni dokazi", navode.
Dodali su da je nakon toga "utvrđeno da se u radnjama lica ne stiču bitni elementi krivičnog dela nasilničko ponašanje", kao ni "bilo kog drugog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti".
Arsenijevićev advokat konstatuje "sve ide ka tome da se minimizira značaj napada".
"Dežurni tužilac koji je rekao da ovo nije krivično delo, ukoliko bi njega presrela dvojica koji su se izdvojili iz neke grupe koja je prethodno pretila preko Telegrama, udarili mu šamare, zadali par udaraca pesnicom i oteli mu telefon, da li bi imao satisfakciju da se ti ljudi prekršajno gone", upitao je.
Šta se može očekivati u nastavku postupka?Prema rečima advokata Miloša Jankovića, slučaj bi trebalo da bude vođen kao prekršaj za vređanje, nasilje ili pretnje kojima se narušava javni red i mir.
Zakon o javnom redu i miru za to propisuje novčanu kaznu od 20 hiljada dinara (oko 170 evra) do 100 hiljada dinara (oko 850 evra), ili kaznu zatvora od 10 do 30 dana.
"Dakle, oni mogu da se izvuku sa 20.000 dinara", kaže Janković.
Ukazuje i na to da ukoliko se pokrene i sprovede prekršajni postupak protiv dvojice osumnjičenog, vođenje krivičnog postupka neće biti moguće.
"Problem je u tome što žrtva, a time i njen punomoćnik nemaju nikakve metode kojima bi prinudili tužilaštvo da započne svoj rad. Sve što mi sada činimo je jedan krik i jedan vapaj, kako bismo skrenuli pažnju na ono što bi trebalo da čine", kaže.
Napominje da bi pokretanje krivičnog postupka bilo važno ne samo zbog adekvatnog sankcionisanja napadača, nego i da bi se utvrdilo ko su "saizvršioci i organizatori napada".
"A ima osnova da se istraže eventualni organizatori napada, s obzirom na dugogodišnju istoriju napada i pritisaka na Arsenijevića i udruženje Krokodil", dodaje.
Udruženje "Krokodil" bavi se kreiranjem književnih, kulturnih i društveno-političkih programa.
I ranije su bili meta krajnje desničarskih grupa. Između ostalog, i zbog podrške Ukrajini.
"Bilo je više napada na njihove prostorije, zastrašivanja, a plasira se i govor mržnje i etiketiranje putem medija. Upućuju im se pretnje putem Telegrama i raznih objava desničarskih grupa", podseća Janković.
'Ovo je borba za sve nas'Katarina Golubović iz YUCOMA Katarina podvlači da je ovaj slučaj od značaja za javnost i da zaslužuje dalji epilog.
"Ovo će postati politički slučaj koji ukazuje na stanje vladavine prava i ljudskih prava u Srbiji. Samo jedan u nizu u kojima će se tvrditi da nije bilo efikasne istrage napada na aktivistu", dodaje.
"Ovo nije borba za Vladimira Arsenijevića ovo je borba za sve nas, jer svi mi možemo biti sledeća meta", zaključio je advokat Janković.
Brojne međunarodne organizacije u svojim izveštajima godinama ukazuju na česte i nekažnjene napade na aktiviste, članove nevladinog sektora, novinare i neistomišljenike vlasti.
Rezolucijom o funkcionisanju demokratskih institucija u Srbiji, koju je usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) 23. juna ukazano je da se suočavaju sa zastrašivanjima, praćenjima, fizičkim napadima, pretnjama smrću i kampanjama blaćenja.
Jedan potpis koji je izostao u Kijevu ponovo je skrenuo pažnju na poziciju Srbije u odnosu na Evropsku uniju, Rusiju i Ukrajinu.
Pažnju je privukla odluka predsjednika Srbije Aleksandra Vučića da ne potpiše zajedničku deklaraciju na samitu Ukrajine i zemalja Jugoistočne Evrope, kojom se potvrđuje nastavak političke, vojne, finansijske i sigurnosne podrške Kijevu, ali i potreba za dodatnim pritiskom na Rusiju.
Zvanični Kijev se o Vučićevom potezu još nije oglasio, no kako kaže ukrajinski analitičar Yevhen Mahda, Vučićev potez nije neočekivan.
"Ovo nije prvi put da se predsjednik Vučić ovako ponaša. Već je odbio potpisati sličnu deklaraciju u Kijevu. Očito razmišlja o nadolazećim izborima, koji bi se trebali održati u Srbiji u bliskoj budućnosti", kaže Mahda, inače izvršni direktor nevladine organizacije "Institut za svjetsku politiku".
Iz Evropske unije poručuju da ne žele komentarisati odluku Srbije da ne potpiše zajedničku deklaraciju usvojenu na Samitu Ukrajina–Jugoistočna Evropa.
"Naš stav o ruskoj agresiji na Ukrajinu je jasan: ujedinjeni smo u nepokolebljivoj podršci Ukrajini suočenoj sa ruskim agresorskim ratom i nezakonitim pokušajima Rusije da anektira ukrajinsku teritoriju", navodi se u odgovoru pres službe Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kako su objasnili evropski zvaničnici, deklaracija usvojena na samitu ne predstavlja zvaničan stav Evropske unije, jer su je potpisali učesnici skupa, odnosno pojedini lideri država članica EU.
Zbog toga se, kako nezvanično pojašnjavaju u Briselu, njeno potpisivanje ne smatra pitanjem usklađivanja sa zajedničkom vanjskom i sigurnosnom politikom Evropske unije.
Srbija je tokom 2025. godine povećala stepen usklađenosti sa Zajedničkom vanjskom i sigurnosnom politikom EU na oko 60 posto, ali je i dalje ostala jedina zemlja Zapadnog Balkana koja nije u potpunosti usklađena s evropskim stavovima.
No, kako kaže Mahda, to neće uticati na odnos Evropske unije prema ovoj državi.
"Ne mislim da će se na Srbiju vršiti bilo kakav pritisak, jer bi to značilo priliku da se potpuno sakrije pod kišobran Rusije. Mislim da se EU toga boji", navodi on.
'Politika balansiranja'Četiri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija ne odustaje od takozvane politike balansiranja.
S jedne strane podržava neke stavove Evropske unije, ali izbjegava odluke koje bi značile jasniji prekid odnosa s Moskvom.
Vanjskopolitički analitičar iz Beograda Boško Jakšić smatra da je upravo takva politika dovela Vučića u situaciju da pokušava održavati odnose sa suprotstavljenim stranama.
"On pokušava da izigrava diplomatskog mađioničara i istovremeno želi da ima odlične odnose i sa Pekingom i sa Vašingtonom, zaboravljajući da su to trenutno najveći rivali u svetu. Pokušava da održi dobre odnose i sa Rusijom i sa Ukrajinom, prenebregavajući činjenicu da su oni nepomirljivi protivnici i da su u ratu", kaže za Radio Slobodna Evropa Jakšić.
Pitanje koje se nameće je - da li je Vučić ovakvim potezom politički profitirao ili je Srbija izgubila novu priliku da ojača svoj položaj u međunarodnoj zajednici.
Za Jakšića, odgovor je jednostavan.
"Dobiće određene poene u Moskvi, ali nedovoljne da popravi narušene odnose sa Rusijom. Istovremeno će dobiti negativne poene u Evropskoj uniji, a najviše negativnih poena dobiće upravo od domaćina samita – Ukrajine. Kada se podvuče crta, od prilike koja je trebalo da bude iskorištena za jačanje međunarodne pozicije Srbije, ostvarena je samo šteta", ističe on.
'Vučićeva mjera spoljne politike'Za Marka Savkovića, profesora međunarodnih odnose na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Vučićev potez u Kijevu je u skladu sa dosadašnjim kursom Beograda.
"S druge strane, to je politika koja ima svoj rok upotrebe i rok trajanja. Ako je mera naših odnosa sa Zapadom ova koju imamo sada, a čini se da jeste, onda je njegov odlazak tamo i prisustvo tom sastanku maksimum. Dakle, to je apsolutni maksimum", navodi on.
Za razliku od zemalja Zapadnog Balkana koje su se usaglasile u oblasti zajedničke vanjske i sigurnosne politike gotovo u potpunosti sa stavovima EU, sa Srbijom to nije slučaj.
"Ne pristajemo na režim sankcija. Doneto je 20 paketa sankcija, a mi nismo pristali ni na jedan. Naravno, vlast to pravda ekonomskim interesima. Mislim da to još uvek prolazi. Niko nije, da kažem, lupio šakom o sto i rekao: 'Gotovo, morate ili prekidamo odnose'. Ima tu, naravno, jako puno licemjerja, ali to je politika, to su međunarodni odnosi", kaže profesor Savković.
Prema njegovim riječima, Beograd koristi činjenicu da Evropska unija ne želi potpuno udaljavanje Srbije.
"Zbog toga ovi gestovi, koji, možda, i nisu mali ako se uzme u obzir koliko je ovde prisutan, jak, dodatno podgrijavan i njegovan proruski sentiment kroz pojedine medije i druge kanale, predstavljaju maksimum. To je maksimum.
Ja stalno čekam da vidimo hoće li se desiti taj neki prekid, taj veliki momenat, to suočavanje. Ali, ono se ne dešava. I, iskren da budem, ne znam ni kada će se desiti", zaključuje Savković.
Srbija je kandidat za članstvo u EU od 2012. godine. Uslov za članstvo je i usklađivanje njene vanjske politike sa politikom Brisela.
Pastor Mark Berns (Burns), neformalni savetnik američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) za duhovna pitanja, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da tokom nedavne posete Kosovu nije nastupao u svojstvu zvaničnog predstavnika SAD, pregovarača ili predstavnika zaduženog za utvrđivanje statusa Srpske pravoslavne crkve (SPC) ili bilo kog političkog pitanja, ali da će svoja zapažanja o položaju SPC i verskim slobodama preneti Stejt departmentu.
Precizirao je da njegova poseta Kosovu i kulturnom nasleđu Srpske pravoslavne crkve nije bila koordinisana sa američkom administracijom, te ukazao da je njegova funkcija duhovnog savetnika predsednika Trampa "nezavisna verska inicijativa posvećena unapređenju mira, odbrani verskih sloboda i podsticanju dijaloga preko kulturnih, političkih i verskih podela".
"Putovao sam kao hrišćanski pastor i osnivač pokreta 'Spiritual Diplomats' (Duhovni diplomata)", rekao je on, te pojasnio da ova nezvanična diplomatska funkcija postoji zbog ubeđenja da "postoje mesta gde sama politika ne može da zaleči rane".
Pastor Berns je početkom jula u pratnji patrijarha srpskog Porfirija posetio srednjevekovne manastire Srpske pravoslavne crkve na Kosovu: Visoke Dečane, Pećku Patrijaršiju i Gračanicu - koji se nalaze i na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine.
Iz SPC je tada saopšteno da su pastora Bernsa upoznali sa istorijom ovih pravoslavnih manastira.
Pastor Berns je tom prilikom naveo da na Kosovo nije došao da produbljuje podele, već da sasluša i podrži mir, pomirenje i isceljenje širom Kosova i Balkana.
Na ovaj stav je ukazao i u odgovoru za RSE, navodeći da je tokom svoje službe, bilo u Ukrajini, Moldaviji, Srbiji, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Izraelu ili drugim područjima pogođenim sukobima, njegova poruka ostala dosledna: "svaki ljudski život je svetinja, verske slobode moraju biti zaštićene, a trajni mir zahteva da se saslušaju oni čiji su glasovi prečesto ostajali neuslišeni".
"Isto tako, na Kosovo sam došao kako bih bolje razumeo istorijske, duhovne i humanitarne brige ljudi sa kojima sam se susreo, verujući da odgovorno liderstvo počinje slušanjem pre nego što se progovori."
O čemu je bilo reči na sastancima sa čelnicima SPC?Iz Eparhije raško-prizrenske na Kosovu nisu izneti detalji da li su čelnici SPC sa pastorom Bernsom razgovarali o položaju ili statusu pravoslavne crkve na Kosovu i drugim pitanjima.
S druge strane, pastor Berns je naveo da su ga tokom posete Kosovu crkveni lideri upoznali sa svojim zabrinutostima, iskustvima i istorijskom perspektivom.
"Kao što je uobičajeno na sastancima sa verskim liderima širom sveta, dobio sam informacije koje su imale za cilj da mi pomognu da bolje razumem njihovu zajednicu i izazove sa kojima se suočavaju. Dobijanje informacija nikada ne treba mešati sa podržavanjem svakog iznetog stava. Kao duhovni diplomata, moja odgovornost je da pažljivo slušam, tragam za istinom i sa poštovanjem razgovaram sa svim ljudima."
Religijske slobode se spominju u Sporazumu o normalizaciji ekonomskih odnosa između Kosova i Srbije, poznatijem kao Vašingtonski sporazum, potpisanom septembra 2020. godine u Beloj kući tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata.
"Obe strane se obavezuju na poštovanje religijskih sloboda, uključujući i obnavljanje međureligijskog dijaloga, zaštitu verskih znamenitosti i primenu sudskih odluka kojima se štiti Srpska pravoslavna crkva", piše, pored ostalog.
U međuvremenu su Kosovo i Srbija 2023. godine usaglasili Aneks za implementaciju ranije prihvaćenog Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, u kome se pominje formalizacija statusa Srpske pravoslavne crkve, odnosno da "Kosovo treba da obezbedi dodatni nivo zaštite za objekte i nasleđe Srpske pravoslavne crkve na Kosovu".
Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa nije potpisan, ali je Evropska unija, koja posreduje u dijalogu Kosova i Srbije, navela da je on pravno obavezujući za obe strane.
'Podeliću svoja zapažanja sa Stejt departmentom'Pastor Berns kaže da ono čemu je svedočio i što je čuo od predstavnika SPC na Kosovu "zaslužuje ozbiljnu pažnju".
"Kao što sam činio i u drugim delovima sveta, nameravam da svoja zapažanja podelim sa odgovarajućim zvaničnicima Stejt departmenta SAD i drugim relevantnim donosiocima politika, kako bi bili upoznati sa zabrinutostima koje su mi prenete u vezi sa verskim slobodama, položajem verskih zajednica i širim humanitarnim pitanjima", naveo je on.
Dodao je da nameravam da koristi "svoju javnu platformu kako bi podstakao veću svest o tim pitanjima, unapredio informisani dijalog i zalagao se za mirna rešenja koja štite ljudsko dostojanstvo i osnovno pravo svake osobe da slobodno ispoveda svoju veru".
Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose je u izjavi za RSE ocenio da poseta pastora Bernsa Kosovu predstavlja "dobar primer neformalne diplomatije".
"Berns je došao u svojstvu pastora Evangelističke crkve, nesporno je da on spada u duhovnog savetnika predsednika Trampa. On nije došao, niti je mogao da dođe u zvaničnu posetu ali je dobro što je došao (na Kosovo)", smatra Janjić.
On je naveo da status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu mora da se rešava na nivou crkava, bez uključivanja vlasti u Beogradu ili Prištini.
"Crkva ne može da se organizuje po državnim granicama, nego po mitropolijama koja je samostalna. Za savremene čitaoce, crkva mora da dobije status kao što imaju univerziteti - garantovanu autohtonost ili eksteritorijalnost", poručuje on.
Janjić kaže i da se eventualni Sporazum o statusu SPC na Kosovu može postići samo uz saglasnost drugih hrišćanskih crkava, uključujući papu.
Inače, Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu je avgusta 2025. demantovala navode koji su se pojavili u javnosti da se vode pregovori sa kosovskim institucijama o "temeljnom ugovoru".
Janjić u izjavi za RSE zaključuje da još uvek nije poznata uloga pastora Bernsa ali veruje da je njegova poseta Kosovu važan korak jer će "ubrzati interesovanje američke administracije".
Koliko je zaštićena SPC na Kosovu?Bivši finski predsednik Marti Ahtisari, koji je ispred Ujedinjenih nacija bio zadužen za pitanje statusa Kosova, 2007. godine izradio je dokument - u javnosti poznatiji kao Ahtisarijev plan - na osnovu kog se srpskoj zajednici daju jake garancije.
Taj plan reguliše razna pitanja - od kulture, jezika, vere i tradicije, preko obrazovanja, zdravstva, ekonomskih i imovinskih pitanja, do formiranja opština sa srpskom većinom kroz proces decentralizacije.
Ahtisarijevim planom zaštićena je i Srpska pravoslavna crkva na Kosovu kao i njena imovina, a 2008. godine je na osnovu tog dokumenta usvojen Zakon o specijalnim zaštićenim zonama.
Tim Zakonom se osigurava zaštita srpskih pravoslavnih manastira, crkava i drugih verskih objekata na Kosovu i štite ostala kulturno-istorijska mesta koja su od posebnog značaja za srpsku zajednicu.
Međutim, SPC na Kosovu je prekinula komunikaciju sa aktuelnim vlastima zbog "neprofesionalnih i politički zapaljivih izjava najviših kosovskih zvaničnika".
SPC na Kosovu je inače 16 godina vodila sudski spor oko pitanja kome pripada 24 hektara zemlje i šume, društvenim preduzećima Apiko i Iljiria ili manastiru Visoki Dečani.
Potom je Ustavni sud Kosova 2016. godine doneo odluku u korist manastira Dečani ali su lokalne vlasti odbijale da je sprovedu jer se smatralo da je "legalizovana" odluka bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodana Miloševića iz 1997. godine, kada je odlučio da tu imovinu pokloni manastiru Visoki Dečani.
Odluka je, i pored konstantnog pritiska međunarodne zajednice, sprovedena tek marta 2024. na zahtev premijera Aljbina Kurtija, nakon čega je rekao da se stav o "ovoj nikad štetnijoj odluci" neće promeniti, te da je to učinjeno zbog članstva Kosova u Savetu Evrope.
Manastir Visoki Dečani ima još jedan spor sa lokalnim vlastima u Dečanima, a to je izgradnja magistralnog puta Dečani – Plav. Radovi na izgradnji ovog puta se odvijaju kroz Zaštićenu zonu i prekidani su u više navrata na zahtev Vlade Kosova ili međunarodne zajednice.
Takođe, Univerzitet u Prištini tvrdi da se hram Hrista Spasa SPC nalazi unutar Univerzitetskog kampusa, te da je taj objekat nelegalno izgrađen na univerzitetskom zemljištu 1990-ih godina u vreme režima Slobodana Miloševića.
Trenutno se vodi sudski spor ispred Osnovnog suda u Prištini i oko tog pitanja.
Ministrica državne uprave i lokalne samouprave Srbije Snežana Paunović izvinila se predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Vladi Srbije i premijeru Đuri Macutu zbog, kako je navela, reakcija koje je izazvala njena izjava o "etničkom čišćenju Kosova", tvrdeći da je izvučena iz konteksta, ali i da stoji iza svake riječi.
Gostujući na televiziji Informer, Paunović je ocijenila da je to urađeno tako što je jedna izjava njena izjava izvučena iz konteksta, odnosno iz jednosatne emisije izdvojeno svega sedam sekundi.
"To je moja priča, ne izjava. Neprijatno je objašnjavati da to nije politika predsednika, ni Vlade", rekla je Paunović.
"Stojim iza svake svoje reči", kazala je, navodeći da je meta "medijskog spina" vlasti u Prištini, koji su, kako tvrdi, iskoristili i pojedini europski parlamentarci i politički akteri u Srbiji.
"Nisam mislila ni da će evroparlamentarci reagovati. Od njih sam navikla samo na 'pratimo situaciju'. Važno je da su svi čuli da u Vladi Srbije postoji ministarka koja je proterana sa tog Kosova, a još je važnije ako su čuli da je doneta odluka vlade u Prištini da sam proglašena 'personom non grata', a inače sam bila počasni građanin Kosova koji tamo ne može da uđe već četiri godine", rekla je gostujući na Informeru.
Paunović je rekla i da je odluka vlasti na Kosovu da je proglase personom non grata dio, kako je navela, "Kurtijeve (Albin) propagande".
Zahvalila je svima koji su je podržali, posebno Socijalističkoj partiji Srbije (SPS), čija je članica. Kritizirala je opozicione stranke, te dio medija koji su osudili njenu izjavu.
Paunović je 11. jula, odgovarajući na pitanje novinarke TV Kurir, šta bi drugačije uradila da je bila na mjestu Slobodana Miloševića 1998. godine, izjavila da bi "etnički očistila Kosovo".
Naknadno je tvrdila da je njena izjava izvučena iz konteksta i da nije pozivala na ubijanje Albanaca, već da je mislila da bi oni koji se nisu osjećali kao građani tadašnje Savezne Republike Jugoslavije trebalo da napuste Kosovo i odu u svoju "matičnu državu".
Izjava je izazvala brojne osude u Srbiji, regionu i Europskoj uniji.
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da ona ne predstavlja ni njegov stav ni politiku Vlade Srbije, naglasivši da je politika države dijalog, a ne etničko čišćenje.
Europska unija osudila je izjavu, a europska komesarka za proširenje Marta Kos ocijenila je da je "šokantno" što je izrečena 2026. godine te izrazila nevjericu da ministarka nakon takvih riječi može ostati na funkciji.
Kosovo je 14. jula proglasilo Paunović personom non grata i trajno joj zabranilo ulazak i tranzit preko svoje teritorije, uz obrazloženje da njene izjave predstavljaju govor koji podriva međunacionalne odnose i veliča politike povezane s ratovima devedesetih.
Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Više od 1.500 ljudi, većinom Albanci, i dalje se vodi kao nestalo.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ponovila je osudu zbog izjave ministarke Vlade Srbije Snežane Paunović o etničkom čišćenju na Kosovu i izrazila iznenađenje što ona nastavlja da bude ministarka.
Poručila je političarima u zemljama kandidatima da svaka izgovorena reč ima težinu.
"Bilo je zapanjujuće da tako nešto čujemo 2026. godine. Neću ni ponavljati šta je ona rekla. Zaista je bilo šokantno čuti takvu izjavu. Ne mogu da zamislim da jedna ministarka, nakon ovakve javne izjave, može da nastavi da obavlja svoju funkciju", izjavila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je nastupila u Specijalnom odboru za Evropski štit demokratije Evropskog parlamenta.
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije Snežana Paunović je, govoreći o životu na Kosovu i odlasku iz Peći usled ratnih okolnosti, 11. jula rekla kako Albance ne bi "likvidirala onako kako se oni trude da do danas etnički očiste Kosovo, nego na način da svako onaj ko se oseća manje kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je 15. jula da ova izjava ne odražava njegovu volju niti volju Vlade Srbije i da je politika države dijalog, a nikad etnička čišćenja.
Kosovo ju je zbog ove izjave, koja je naišla na brojne reakcije i osude, 14. jula proglasilo personom non grata (nepoželjnom osobom), uz trajnu zabranu ulaska ili tranzita kroz Kosovo.
Iz Vlade Kosova za RSE su ranije naveli da je "problem u tome što se država Srbija nikada nije ni na koji način ogradila od politike Miloševića".
"Bilo bi dobro da svi, osim što će osuditi ovakav govor, to imaju na umu kada sa Srbijom razgovaraju o integracijama, reformama i fondovima, kao i da shvate da ovo nisu samo izjave, već težnje od kojih zvanična država Srbija nije odustala", saopštili su iz Vlade Kosova.
Čelnici tadašnje države i snage bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije osuđeni su pred Haškim tribunalom zbog nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999.
Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Više od 1.500 ljudi, većinom Albanci, i dalje se vodi kao nestalo.
Govoreći u Specijalnom odboru Evropskog parlamenta, Marta Kos je ponovila da Evropska komisija veruje da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji (EU), ali je poručila da za taj cilj treba ispuniti određene uslove.
Prema zvaničnim podacima Evropske komisije, stepen usklađenosti Srbije sa politikom sankcija je malo iznad 60 odsto. Zemlja do sada nije uvela sankcije Rusij ili Belorusiji u skladu sa odlukama EU koja je do sada uvela Moskvi 20 paketa sankcija kao odgovor na agresiju protiv Ukrajine.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je, govoreći pred evropskim poslanicima, ocenila da je niska podrška evropskim integracijama u Srbiji i posledica poruka koje šalju političari, kao i načina na koji mediji izveštavaju. Ona je poručila da je neprihvatljivo da zemlja kandidat koristi antievropsku retoriku, naročito protiv poslanika Evropskog parlamenta, novinara i svih koji kritički ukazuju na dešavanja u zemlji.
Vlasti Srbije su uhapsile pet osoba, uključujući i dva policajca zbog navodnog krijumčarenja velikog broja mikgranata između januara i jula 2026. godine. Kako izvještava Europol, koji je koordinisao akciju, grupa je prevozila migrante preko Bugarske, kroz Srbiju i prema zemljama zapadne Evrope.
Tokom akcije pretraženo je pet lokacija, a oduzeta su tri automobila korištena za krijumčarenje migranata, oružje, municija, mobiteli i novac, odnosno 5.700 eura i 40.000 srpskih dinara (340 eura).
Aktivna od 2025. kriminalna mreža se sumnjiči za krijumčarenje migranata iz Turske, preko Bugarske i Srbije do zapadne Evrope.
"Ključni članovi su srpski državljani iz Pirota, a grupa je navodno uključena u krijumčarenje velikih grupa Afganistanaca," navodi Europol u izvještaju.
Dalje, dodaje se da su migranti plaćali oko hiljadu eura po osobi za prevoz od granice Bugarske sa Srbijom do Beograda. Nakon toga plaćali su 300 eura za put od Beograda do srpsko-mađarske granice.
"Većina isplata je napravljena preko Hawala sistema za transfer novca," dodaju iz Europola.
Migranti koji prolaze kroz Srbiju najčešće dolaze iz Avganistana, Egipta, Maroka, Turske i Sirije.
Prema zvaničnim informacijama domaćih organa, od početka svjetske migrantske krize 2015. do početka 2026. kroz Srbiju je prošlo više od milion i po migranata takozvanom balkanskom rutom.
Tim putem prolazilii su migranti i izbeglice iz Azije, Bliskog istoka i Afrike u pokušavaju da stignu do zemalja Evropske unije.
Ruta je išla preko Turske, Grčke, Severne Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, ili alternativno preko Bugarske i Srbije ka zapadu Evrope.
Jačom kontrolom na granicama Evropske unije, dogovorom Brisela sa Turskom 2016. i izgradnjom ograde koju je Mađarska podigla na granici sa Srbijom u najvećoj meri je prekinut prolaz migranata u velikim grupama, već su se migracije nastavile u manjem obliku uz organizovano krijumčarenje.
Iz State departmenta navode za Radio Slobodna Evropa (RSE) kako strateški dijalog između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije "odražava novo doba odnosa dvije zemlje".
Ističe se i kako je "to znak predanosti obje zemlje proširenju i produbljivanju našeg partnerstva".
"Kroz dijalog, Sjedinjene Države i Srbija radiće na zajedničkim ciljevima, uključujući regionalni mir i stabilnost, proširene poslovne i obrazovne veze, te izgradnju prosperitetnije budućnosti", ističe se u odgovoru iz State departmenta za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Dodaje se i kako je američki državni sekretar Marco Rubio najavio 6. augusta prošle godine da će Sjedinjene Države održati prvi strateški dijalog između SAD-a i Srbije.
Šta je rekao Đurić?Kako je prethodno najavio ministar vanjskih poslova Srbije Marko Đurić, strateški dijalog bi trebao biti održan 17. jula.
"Ovo što se dešava u petak je zaista diplomatska, a i, rekao bih, politička istorija u odnosima Srbije i SAD", naglasio je Đurić za RTS, 14. jula.
Rekao je i da će ova odluka "osnažiti" ekonomsku situaciju i međuanarodni položaj Srbije.
Takođe je naglasio da Srbiju to dovodi u "u krug zemalja sa kojima SAD imaju najviši nivo institucionalne saradnje".
RTS je prenio da je Đurić kazao da je to važno i zbog "ključnih državnih i nacionalnih pitanja, prije svega Kosova i Metohije, Republike Srpske, kao i očuvanja unutrašnje stabilnosti Srbije".
"Važno nam je i zbog Kosova, gde se oslanjamo na zaštitu našeg naroda, za Republiku Srpsku, gde smo prošle godine imali ozbiljno razumevanje administracije predsednika Trampa za rešavanje problema u Bosni i Hercegovini", rekao je.
Šta je prethodilo odluci SAD?"Strateški dijalog", koji SAD vode sa desetinama država svijeta kako bi produbile saradnju, obuhvata niz oblasti – od ekonomije, preko sigurnosti, do vanjske politike.
O mogućem otpočinjanju strateškog dijaloga sa Srbijom govorilo se u augustu 2025. godine, ali do njega tada nije došlo.
Tada je opisano da bi dijalog trebalo da donese "novu eru" u odnosima – oživi političke veze, proširi poslovnu i odbrambenu saradnju, kao i saradnju na polju energetike i komunikacionih tehnologija.
Srbija od septembra 2024. sa SAD ima potpisan prvi strateški sporazum u oblasti energetike.
Zatim je u januaru ove godine predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je SAD dala Srbiji dva "formalna zahteva" kako bi se otpočeo strateški dijalog - jedan politički i drugi vezan za energetiku. Međutim, nije precizirao detalje u vezi sa tim zahtjevima.
Vašington kao jedan od ključnih interesa na Zapadnom Balkanu vidi suzbijanje kineskog i ruskog uticaja.
Smanjenje energetske zavisnosti Zapadnog Balkana od Rusije našlo se među ciljevima američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojenog polovinom decembra.
U istom Zakonu se kao cilj navodi i smanjenje kineskog uticaja u ovoj regiji.
Takođe, SAD kao cilj vide i momentalni napredak u dijalogu Srbije i Kosova.
SAD, kako je navedeno, treba da podržavaju postizanje konačnog sporazuma Srbije i Kosova, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju.
Još jedna od tema koja je obilježila odnose SAD i Srbije u posljednjih godinu i po dana jesu sankcije Naftnoj industriji Srbije zbog većinskog ruskog udjela u vlasništvu.
Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi spriječila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.
Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, licenca Američke Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) periodično se obnavlja.
Posljednji put je OFAC produžio licencu na još 30 dana 30. juna.
Pregovori o prodaji ruskog udela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku.
Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu.
Mađarski MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije.
Izraelski ombudsman, nezavisno telo koje sprovodi reviziju rada Vlade i drugih institucija, upozorio je polovinom maja 2026. godine da se država, koja je u ratu od oktobra 2023. godine, suočava sa nestašicom municije.
Kobi Majkl (Michael), sa Instituta za studije nacionalne bezbednosti u Tel Avivu, kaže da je manjak bio uočljiv odmah po početku rata protiv Hamasa u Gazi, koji SAD i EU označavaju kao terorističku organizaciju, kada je, kako navodi, Izrael naučio važne lekcije.
"Prva je da vratimo proizvodnju u sopstvenu, domaću industriju, jer smo ugasili velike delove odbrambene industrije koju smo nekada imali. Mislim na industriju koja proizvodi osnovnu municiju, kao i na potrebu da izgradimo kapacitete kako bismo mogli sami sebe da snabdevamo", kaže Majkl u razgovoru za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE).
Već u prvoj fazi rata, navodi ovaj sagovornik, pomoć je stigla iz Srbije. Događaji koji su usledili učinili su uvoz oružja iz ove balkanske države posebno važnim, a veze između Jerusalima i Beograda čvršćim, možda više nego ikada ranije.
Savezništvo u oružjuNajveći snabdevač Izraela oružjem tradicionalno su Sjedinjene Američke Države.
Savezništvo se poljuljalo u maju 2024. godine, kada je administracija prethodnog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) zaustavila isporuku dela ofanzivnog naoružanja, kako je objašnjeno, zbog mogućnosti da bi ono moglo biti upotrebljeno protiv civila u Gazi.
U ratu protiv Hamasa u Gazi, koji je usledio nakon napada na jug Izraela, ubistva više od hiljadu ljudi i otmice oko 250 Izraelaca, Izrael se suočio sa optužbama za kršenja ljudskih prava Palestinaca u toj oblasti, u kojoj je živelo više od dva miliona ljudi.
U izraelskoj vojnoj intervenciji, prema procenama Ujedinjenih nacija, stradalo je desetine hiljada ljudi. Međunarodni krivični sud je u novembru 2024. izdao nalog za hapšenje premijera Benjamina Netanjahua zbog sumnje da je odgovoran za ratne zločine.
Međunarodne okolnosti su se u međuvremenu potpuno promenile, a Izrael gradi nova savezništva, između ostalog i na Balkanu. Ključno je ono sa Beogradom, koje je Srbiju učinilo važnim partnerom Jerusalima, navodi Kobi Majkl, jednako kao i Indija, od koje je Izrael takođe nabavlja municiju.
"To jeste posao, ali nije samo posao. Rekao bih da je to buduća strategija. To je svojevrsna rezervna pozicija koju Izrael gradi za slučaj da tokom rata dođe do problema sa kontinuiranim snabdevanjem", kaže Majkl.
Nema zvaničnih podataka o tome koliko je Srbija oružja izvezla u Izrael. U martu 2026. godine, devet meseci nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio moratorijum na izvoz oružja, RSE je objavio saznanja o letovima teretnih aviona između Beograda i Tel Aviva.
Zvanične podatke o izvozu oružja Ministarstvo odbrane Srbije ne objavljuje od 2022. godine.
Po mišljenju Duška Lopandića, potpredsednika Evropskog pokreta u Srbiji, usmerenost ka Izraelu treba posmatrati pre svega kroz prizmu odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama.
"Mislim da kada srpski rukovodioci posmatraju Izrael, jednim okom gledaju i na SAD. U stvari, postoji neka mentalna veza između ta dva odnosa", kaže Lopandić.
Biti blizak i Izraelu i SADVedran Obućina, predsednik Centra za međureligijski dijalog iz Rijeke, smatra da je teško predvideti kako će se razvijati budući odnosi Izraela sa drugim državama, s obzirom na, kako navodi, "neracionalno" funkcionisanje te države.
To vidi u nespremnosti tamošnje vlade da prihvati bilo koji oblik smirivanja stanja na Bliskom istoku, gde su se sukobi, osim u Gazi, proširili i na Liban, na čijoj teritoriji Izrael interveniše, kao i na Iran, gde to čini u savezništvu sa Sjedinjenim Američkim Državama:
"Sa druge strane, naravno, Izrael itekako ima pravo da se brani i okružen je ozbiljnim bezbednosnim pretnjama. Ali isto tako mislim da trenutno postoji potpuno neracionalna politika koja će imati svoje posledice i na Balkanu. U posljednjih nekoliko tjedana vidimo mnoge ministre, pa i samoga premijera Izraela, da otvoreno govore o tome kako će napasti Tursku, dakle članicu NATO-a."
Na isto ukazuje i Roland Bimo, nekadašnji ambasador Albanije u SAD. On podseća da su za tu balkansku državu odnosi sa Turskom tradicionalno značajni, što se ne podudara u potpunosti sa bliskošću koju je Albanija ostvarila sa Izraelom. Ipak, naglašava ovaj sagovornik, pozicija Albanije definisaće se pre svega u odnosu na veze koje ta država ima sa SAD.
"To je toliko izraženo da se, sećam se, početkom devedesetih, kada sam preuzeo dužnost ambasadora Albanije u SAD, govorilo u šali da je moj zadatak da volim svoju zemlju onoliko koliko Albanci vole Ameriku. To je kontekst u kojem su se razvijali albansko-izraelski odnosi. Mislim da se tu pre svega radi o lojalnosti albanskih lidera prema Sjedinjenim Državama, koja se potom ispoljava kroz odnose sa Izraelom, a ne toliko o Izraelu kao zasebnom političkom akteru", kaže Bimo.
Odnosi su utoliko čvršći što je jasniji albanski otklon od Irana, pogotovo nakon masovnog sajber napada na državnu onlajn infrastrukturu 2022. godine, za koji je istraga, sprovedena uz američku pomoć, pokazala da je delo iranskih službi.
Odnosi Tirane i Teherana posebno su se zaoštrili u periodu od 2013. do 2016. godine, kada je Albanija primila oko 3.000 pripadnika iranske opozicione grupe Mudžahedin-e Halk.
Tekuće "Flamingo proteste", pokrenute ekološkim zahtevima, premijer Edi Rama takođe je označio kao deo kampanje koju povezuje sa Iranom.
Za razliku od Albanije, čija su savezništva jasna, Srbija istrajava na politici balansa, do te mere da je imala svog predstavnika na sahrani iranskog verskog lidera Alija Hamneija 4. jula u Teheranu. Uz Belorusiju, predstavnik Srbije bio je jedini evropski zvaničnik koji je prisustvovao tom događaju.
"Postavlja se pitanje da li je uopšte moguće igrati na toliko stolica kada su odnosi tako zategnuti", navodi Duško Lopandić.
Željka Cvijanović u JerusalimuSamo gest ili stav Izraela, koji je Bosnu i Hercegovinu (BiH) priznao 1992. godine?
To pitanje nametnulo se nakon što je u junu ove godine Željka Cvijanović, srpska članica Predsedništva BiH, u Jerusalimu dočekana zastavama entiteta Republika Srpska (RS), a ne državnim zastavama BiH.
"To su, da tako kažem, više folklorni elementi nego što su suštinski. Ono što je bitno jesu pitanja povezivanja u tehnološkom i energetskom sektoru, kao i saradnja odbrambenih službi. Srbija je, pritom, u specifičnoj situaciji – nije članica nijednog bloka i stalno igra tu igru na više stolica. I sa zemljama Zaliva imala je relativno korektne odnose, kao i sa Iranom", pojašnjava Lopandić.
Zastava Republike Srpske u Jerusalimu, prema mišljenju Vedrana Obućine, nosi određenu poruku Sarajevu, ali nije znak ozbiljnijih političkih poteza.
Takođe, igranje na secesionističke sentimente u BiH, navodi Obućina, nije nešto što Izrael nije radio i u drugim delovima sveta.
"Vidjeli smo da je Izrael napravio slično i u Africi. Nedavno je priznao Somaliland (oblast na severu Somalije koji funkcioniše samostalno, ali uglavnom ne uživa međunarodno priznanje, prim.red.). To ne znači apsolutno nikakvu konkretnu pomoć za bilo što se Izraela tiče, ali definitivno pokazuje da imaju jednu određenu strategiju u kojoj će izraelska gesta napraviti određene pomake ili promjene", navodi Obućina.
Može li uticaj Izraela biti štetan?Deo javnosti u Sloveniji veruje da može. Naime, u toj članici Evropske unije u toku je istraga o ulozi koju je izraelska privatna obaveštajna kompanija "Black Cube" imala u izbornom procesu krajem prošle i početkom ove godine.
Operativci te agencije boravili su u Sloveniji u decembru 2025. godine.
Slovenačka vlada optužuje "Black Cube" da je pokušao da utiče na parlamentarne izbore tajnim snimanjima, lažnim identitetima i kampanjom kompromitovanja političkih protivnika, što opisuje kao strano mešanje u izborni proces.
Slovenačka obaveštajna služba (SOVA) potvrdila je prisustvo operativaca "Black Cube" u zemlji i pokrenuta je istraga, ali optužbe o njihovoj konkretnoj ulozi u navnodnim izbornim manipulacijama i dalje su predmet istrage, dok kompanija i opozicija negiraju bilo kakvo nezakonito delovanje.
Da je reč o nečemu više od pukih navoda, veruje Luka Lisjak Gabrijelčič, istoričar i politički analitičar iz Ljubljane.
Izraelske motive pronalazi u činjenici da je prethodna slovenačka vlada bila među šest država Evropske unije koje su, nakon oktobra 2023. godine, priznale državu Palestinu, čime je broj članica Unije koje su to učinile porastao na 15 od ukupno 27.
U koaliciji sa strankama desnice, izbore je dobio i vladu formirao desni populista, blizak Izraelu, Janez Janša, koji danas najavljuje povlačenje priznanja Palestine.
"Iskreno, ne mislim da je taj veliki skandal zaista promenio ishod izbora. Na kraju su ljudi glasali gotovo tačno onako kako su predizborne ankete predviđale još pre izbijanja afere. Međutim, skandal je značajno povećao izlaznost birača. Tako je dodatno polarizovao društvo koje je već bilo duboko podeljeno. I danas je to jedno od ključnih političkih pitanja u Sloveniji. Trenutno se vodi velika politička polemika oko formiranja parlamentarne komisije koja bi upravo trebalo da istraži te navode", navodi Lisjak Gabrijelčič.
'Neobične kombinacije'Balkanske države izložene su različitim spoljnim uticajima u globalnom okruženju koje se poslednjih godina značajno promenilo.
Duško Lopandić ne isključuje mogućnost da bi uticaj Izraela mogao imati i problematične posledice, ali odgovornost za to vidi pre svega na lokalnim političarima koji prihvataju "neobične kombinacije" i, kako kaže, "suviše se mešaju u nešto što nije naša tema".
"Podsećam, na primer, da je predsednik Izraela Isak Hercog bio u Beogradu usred rata u Gazi, kada nije mogao, da tako kažem, da ode ni u jednu drugu zemlju. To su gestovi koji su možda pretirani. S druge strane, setimo se Vašingtonskog sporazuma iz 2020. godine, koji se odnosio na Srbiju i Kosovo. Taj sporazum imao je jednu vrlo bizarnu komponentu koja se ticala Izraela – Srbija se obavezala da će premestiti ambasadu u Jerusalim", podseća Lopandić i zaključuje da bi međunarodna politika morala da bude zasnovana na strateškim i etičkim principima.
"Uvid" Radija Slobodna Evropa pogledajte na YouTube-u.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 15. jula da je jedini učesnik samita Ukrajine i Jugoistočne Evrope u Kijevu koji nije potpisao zajedničku deklaraciju o nastavku političke, vojne, finansijske i bezbednosne podrške Ukrajini i jačanju pritiska na Rusiju.
"Jedini sam koji nije stavio potpis na deklaraciju. Pogledajte tekst ili će vam to tek sada doći, tekst te deklaracije. Proslediće vam verovatno i biće vam jasnije, a ne moram više ništa da objašnjavam", rekao je Vučić u Kijevu novinarima iz Srbije po okončanju petog samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa.
Zajedničku deklaraciju, prema navodima Radio-televizije Srbije (RTS), potpisali su predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i predstavnici Albanije, Grčke, Moldavije, Rumunije, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore i Bugarske.
U dokumentu se, pored ostalog, Rusija optužuje za nezakonitu, ničim izazvanu i neopravdanu agresiju na Ukrajinu i poziva da odmah okonča taj rat, kao i da potpuno i bezuslovno povuče vojsku i vojnu opremu sa cele ukrajinske teritorije.
Deklaracijom se traži dodatno pooštravanje sankcija Rusiji, suzbijanje ruske "flote iz senke" i jačanje borbe protiv ruskog zaobilaženja sankcija.
Ruski napadi na civile i kritičnu infrastrukturu ocenjuju se kao ratni zločini, i osuđuje se svaka politička, vojna, finansijska i tehnička podrška Moskvi iz trećih država.
Potpisnici deklaracije su podržali i međunarodne napore za procesuiranje odgovornih za zločine počinjene u Ukrajini, uključujući rad Specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine, navodi RTS.
Vučić je na Instagramu objavio da je na samitu predstavio pet pozicija Srbije, pre svega dosledno poštovanje Povelje i rezolucija Ujedinjenih nacija, i dodao da Beograd time podržava teritorijalni integritet Ukrajine, koja na isti način poštuje suverenitet Srbije.
"Aktivno učestvujemo u pružanju finansijske, medicinske i energetske pomoći, a pokrenuli smo i pitanje saobraćajne povezanosti našeg regiona sa širim evropskim prostorom, kao preduslova za brži razvoj i sigurniju budućnost", naveo je Vučić.
Uprkos podršci Ukrajini, Beograd se nije pridružio sankcijama koje je Rusiji uvela EU a zbog invazije na susednu državu.
Vučić je naglasio da su na samitu "posebno razmatrali" uspostavljanje koridora koji bi povezivao Jermeniju, Azerbejdžan i Tursku.
Vučić je novinarima iz Srbije rekao da je na marginama samita imao tri važna sastanka - sa Zelenskim, predsednikom Rumunije Nikušorom Danom, premijerom Slovenije Janezom Janšom, kao i "kratak, ali veoma važan" susret sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.
On je objavio da je sa Fon der Lajen razgovarao o evropskom putu Srbije i narednim koracima u procesu evropskih integracija.
"Zahvalio sam joj na ličnom angažovanju i podršci koju pruža Srbiji na njenom evropskom putu, uz uverenje da ćemo kroz otvoren dijalog i odgovoran pristup nastaviti da unapređujemo saradnju sa Evropskom unijom", napisao je Vučić na Instagramu.
U obraćanju novinarima, Vučić je ponovo rekao da je za Srbiju ekonomski razvoj važniji od otvaranja klastera u pristupnim pregovorima sa EU.
"Nastavićemo da radimo (u procesu evrointegracija), ali nam život ne zavisi od otvaranja klastera. Već smo pretekli u ekonomiji i životnom standardu sve zemlje (u regionu) koje su bile ispred nas", kazao je Vučić.
On je rekao da je sa Zelenskim razgovarao o svim važnim pitanjima, o evropskom putu i bilateralnoj saradnji.
Istakao je da je sa Janšom razgovarao o odnosima Srbije i Slovenije, unapređenju privredne saradnje i mogućnostima za dalje povezivanje dve zemlje.
Novinarima je rekao da je sa Janšom razgovarao o gradnji Koridora 5 i o razvijanju železnice Beograd-Trst, koja bi potom bila produžena od Beograda preko Rumunije i Moldavije prema Ukrajini.
Sastanak sa rumunskim predsednikom Danom Vučić je opisao kao dobar i sadržajan, navodeći da su razgovarali o odnosima Srbije i Rumunije, mogućnostima za unapređenje privredne saradnje, infrastrukturnom povezivanju i zajedničkim projektima od obostranog značaja.
"Razgovarali smo i o unapređenju železničke i drumske povezanosti uz podršku fondova Evropske unije, kao i o projektu Đerdap 3, koji predstavlja važan potencijal za dalje jačanje saradnje Srbije i Rumunije", naveo je Vučić.
Vučić je rekao da će zvaničnici Srbije i Rumunije 16. jula potpisati memorandum o razumevanju za projekat Đerdap 3, koji je opisao kao "ogromnu investiciju koja Srbiji daje kapacitete da se nosi sa sve većim zahtevima za ogromnim količinama struje".
"Konačno smo to uspeli da ubrzamo uz pomoć SAD. Ako to uspemo da izgradimo zajedno sa Rumunima, to je odlična vest za sve nas. Razgovarali smo i o putevima, energetskom povezivanju, izgradnji gasnog i naftnog interkonektora", dodao je Vučić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je 15. jula da izjava ministarke državne uprave i lokalne samouprave Snežane Paunović, ne odražava njegovu volju niti volju Vlade Srbije i da je politika države dijalog, a nikad etnička čišćenja.
Vučićeva izjava dolazi četiri dana nakon što je Paunović izjavila za beogradsku televiziju Kurir, pored ostalog, "da bi etnički očistila Kosovo 1998. godine" da je bila na mestu Slobodana Miloševića, haškog optuženika i bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije.
"Neoprezno i nedovoljno odgovorno. Ne sme da se izlazi sa takvim izjavama u javnost i to nije politika, ni moja, niti vlade Srbije, naše je da to jasno kažemo", izjavio je Vučić novinarima u Kijevu, gde prisustvuje Samitu Jugoistočna Evropa - Ukrajina.
Ministarka u Vladi Srbije Snežana Paunović je govoreći o životu na Kosovu i odlasku iz Peći usled ratnih okolnosti, 11. jula, rekla kako Albance ne bi "likvidirala onako kako se oni trude da do danas očiste etnički Kosovo, nego na način da svako onaj ko se oseća manje kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije, napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju".
Kosovo ju je zbog ove izjave, koja je naišla na brojne reakcije i osude, 14. jula proglasilo personom non grata (nepoželjnom osobom), uz trajnu zabranu ulaska ili tranzita kroz Kosovo.
Iz Vlade Kosova za RSE su ranije naveli da je "problem u tome što se država Srbija nikada nije ni na koji način ogradila od politike Miloševića".
"Bilo bi dobro da svi, osim što će osuditi ovakav govor, to imaju na umu kada sa Srbijom razgovaraju o integracijama, reformama i fondovima, kao i da shvate da ovo nisu samo izjave, već težnje od kojih zvanična država Srbija nije odustala", saopštili su iz Vlade Kosova.
Čelnici tadašnje države i snage bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije osuđeni su pred Haškim tribunalom zbog nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999.
Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Više od 1.500 ljudi, većinom Albanci, i dalje se vodi kao nestalo.
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je 15. jula po dolasku u Vašington da će pristupanje Srbije svemirskom programu Artemis širom otvoriti vrata srpskim institucijama, zavodima, institutima i kompanijama da se uključe u istraživanje svemira.
"Sutra pišemo istoriju srpske nauke ovde u Vašingtonu. Srbija će pristupiti svemirskom programu Artemis potpisivanjem serije sporazuma o saradnji sa (američkom svemirskom agencijom) NASA. Srbija je opredeljena za istraživanje svemira u miroljubive svrhe i za poštovanje međunarodnog prava. Ovaj sporazum će doprineti stvaranju povoljnog okvira za naš dalji razvoj", rekao je Đurić medijima iz Srbije.
Đurić je kazao da sporazumi sa agencijom NASA imaju "i simboličku vrednost i politički značaj" i dodao da će biti potpisani u sklopu strateškog dijaloga Srbije i SAD, koji je opisao kao "istorijski korak napred" u odnosima dve zemlje.
Agencija NASA je ranije 15. jula saopštila da će Srbija postati 69. zemlja koja se pridružila svemirskom programu Artemis, međunarodnom okviru za saradnju u oblasti civilnog istraživanja svemira, sa ciljem povratka ljudi na Mesec i priprema budućih misija ka Marsu.
Sporazumi koje će Srbija i NASA potpisati definišu principe saradnje među državama u budućim svemirskim misijama, uključujući razmenu naučnih podataka, korišćenje svemirskih resursa u skladu sa međunarodnim pravom i odgovorno ponašanje u svemiru.
Strateški dijalog Srbije i SAD biće otvoren 17. jula, a Đurić će 16. jula u Vašingtonu učestvovati i na konferenciji o političkom nasilju, u organizaciji šefa američke diplomatije Marka Rubija, sa ministrima iz oko 60 zemalja.
Od uvredljivih izraza i etiketiranja do poređenja sa nacistima i opravdavanja etničkog čišćenja. U tom krugu kreću se izjave pojedinih zvaničnika iz Beograda prema kosovskim Albancima i njihovim predstavnicima vlasti.