Policije Srbije je na graničnom prelazu sa Hrvatskom, na osnovu Interpolove poternice, izručen jedan od osumnjičenih za ubistva u Atini u januaru 2020. godine. Policija je 14. decembra saopštila da se sumnja da je M.Z. ubistva planirao sa vođom "kavačkog klana" i ostalim pripadnicima organizovane kriminalne grupe, kao i da je plaćao direktne izvršioce. "On se takođe sumnjiči da je kao pripadnik druge kriminalne grupe organizovao pošiljke većih količina kokaina iz Južne Amerike u Evropu i Srbiju", saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Osumnjičeni je, kako se dodaje, uz jake mere obezbeđenja, upućen u pritvor u Beogradu. Tužilaštvo za organizovani kriminal u Srbiji je u avgusta 2024. podiglo optužnicu protiv 19 okrivljenih, na čelu sa Veljkom Belivukom i Darkom Šarićem, a zbog sumnje da su organizovali i izvršili četiri ubistva pripadnika "škaljarskog" kriminalnog klana u Grčkoj 2020. godine "Škaljarski" i "kavački" kriminalni klan, poreklom iz predgrađa Kotora u Crnoj Gori, od 2014. godine su u sukobu zbog droge koji se proširio na ceo Balkan.

Blerta Sejdija je imala 17 godina kada je od nepoznatog muškarca prihvatila piće. "Nekoliko puta sam mu rekla da ne želim," priča Sejdija za Radio Slobodna Evropa. No, on je insistirao i otišao je kupiti energetsko piće. Upravo je ta upornost i navela Sejdiu da instinktivno prati njegove korake i da vidi kako joj u piće sipa nešto. "Iako ti roditelji stalno govore da budeš oprezna nisam mislila da je to nešto što se događa," dodaje Sejdija. Događaj iz kafića u blizini Prištine promijenit će tok njene karijere i podstaknuti je da se posveti problemu spajkinga - podmetanja droge ili drugih supstanci u piće bez znanja i pristanka osobe. Razlog zbog kojeg je te noći djelovala instinktivno i zaštitnički duguje znanju koje je stekla kroz "Beat Sexism" organizaciji koju je pokrenula godinu ranije kako bi se, kako kaže, borila protiv patrijarhata. Rođena i odrasla u Češkoj sa roditeljima sa Kosova, Sejdija danas dijeli i vrijeme i svoj angažman između ove dvije zemlje. Ali, da je "spajking" toliko raširen shvatila je tek 2021. godine kada je odlučila svoje iskustvo podijeliti javno i otvoriti diskusiju u Češkoj. "Odlučile smo da prikupimo priče drugih žena jer smo shvatile da ovo nije izolovan problem, već nešto što pogađa mnoge žene," priča Sejdija. Da se ne radi o pojedinačnim slučajevima već širem društvenom problemu pokazuju i podaci do kojih su došli i priče koje su sa njima podijelile žrtve. Svaki treći ispitanik Praga suočio se sa neželjenim sipanjem droge u piće pokazali su podaci koje je njena organizacija prikupila u saradnji sa policijom i vladom ranije ove godine. Dešava se najčešće među mladim ženama, pojašnjava Sejdija, ali nedavni slučaj silovanja Gisele Pelicot u Francuskoj pokazao nam je da se može desiti bilo kada i u bilo kojim okolnostima. "Može se desiti na romantičnom sastanku, između para ili vjenčanih ljudi, može se desiti među prijateljima iz ‘zabave’". Da se radi o raširenoj pojavi potvrđuju i slučaj sa muzičkog festivala također u Francuskoj kada je 145 osoba prijavilo da su ubodeni špricom. Razlozi zbog kojih se dešava su također različiti i ne odnose se samo na seksualni napad, već i na krađu, neke druge vrste napada, pa čak nekada i iz "zezancije" bez obzira što može imati razorne posljedice. U većini zemalja ovaj čin nije posebno kriminalizovan, a Sejdija dodaje da Velika Britanija ima pozitivnu praksu. Dodavanje alkohola, nelegalnih droga ili lijekova u hranu, piće ili cigarete osobe je nelegalno i može se kazniti od šest mjeseci do doživotne kazne zatvora kroz razne britanske zakone. Nedavno je britanski premijer Kier Starmer najavio i posebno krivično djelo koje se odnosi na spajking. "Naš cilj uvođenjem novog krivičnog djela jeste da ohrabrimo žrtve da istupe i prijave incidente policiji, ali i da pomognemo u rješavanju ključnih prepreka u procesuiranju slučajeva spajkinga prikupljanju dokaza i identifikaciji počinilaca," naveli su iz britanskog ministarstva pravde povodom buduće zakonske odredbe. Problem i na Zapadnom BalkanuDa se i mladi u zemljama Zapadnog Balkana suočavaju sa ovim problemom potvrđuje i Stefan Pejić iz beogradske organizacije Re Generation, ali o samoj rasprostranjenosti spajkinga teško je govoriti jer se ta djela vrlo rijetko prijavljuju kaže. "Organizacijama poput naše javljaju se osobe koje veruju da su doživele spajking ili imaju osnovanu sumnju, ali to često ne prijavljuju nadležnim organima. Razlozi su strah, nedostatak poverenja u institucije, stigma, ali i nesigurnost - mnoge osobe nisu sigurne šta se tačno desilo, naročito ako imaju 'rupe u pamćenju' ili nemaju jasne dokaze." Zbog svega toga, navodi Pajić, važno je raditi na prepoznavanju i sprečavanju ovog oblika nasilja, na edukaciji kao i poboljšanju institucionalnih odgovora. "Prevencija mora da ide mnogo dalje od saveta ‘pazi da ti ne stave nešto u piće’". Takve poruke, iako dobronamerne, prebacuju odgovornost na osobe koje bi mogle biti žrtve, umesto na onoga ko nasilje zapravo počini,” pojašnjava Pajić. Prema njemu prevencija podrazumijeva edukovano osoblje u barovima, kao i jasne protokole. Sve je to imala na umu i Blerta Sejdija kada je, sredinom novembra, zajedno sa kolegicom Veronikom Šimkovom pokrenula "Blurred". Radi se o jedinstvenoj digitalnoj platformi koja uključuje edukativne programe, treninge prevencije, radionice i predavanja za škole ali i opciju da osoba prijavi ako sumnja da je drogirana bez znanja. A cilj je kako pojašnjava Sejdija da se kroz zagovaranje, nauku i inovacije bore protiv problema spajkinga i da aktivizam pretvore u nešto što može da pruži konkretnu pomoć. "Mi ne povezujemo samo empatiju i sigurnost, već i nauku i tehnologiju kako bismo stvorili nešto funkcionalno. Jer, kao što znamo, postoji nekoliko testova na tržištu koji zapravo ne pomažu ako želite provjeriti piće i pružaju lažan osjećaj sigurnosti." Razni testovi postoje na tržištu koji se prodaju pod izlikom da mogu pomoći u detekciji neželjenih supstanci. Od lakova za nokte koji mijenjaju boju, do raznih testova koji se mogu naručiti online, dovoljan vam je samo jedan klik u pretraživaču. No, da oni nisu najpouzdaniji potvrđuje i Martin Kuchar, šef Laboratorija za forenzičku analizu bioaktivnih supstanci na Tehnološkom univerzitetu u Pragu. Jedan od problema jeste što testovi ne rade na obojenim pićima i što procenat droge u piću treba biti visok kako bi ih test otkrio. No, i manji procenat droge može uticati na žrtvu objašnjava Kuchar. "Promjena boje nastaje tek pri višem nivou aktivne supstance. Mislim na GBL, MDMA, benzodiazepine i druge droge. Iz moje perspektive, komercijalno dostupni testovi ne funkcionišu i mogu dovesti do lažno negativnog rezultata," kaže ovaj forenzički stručnjak. Testove su provjerili i u laboratoriji Tehnološkog fakulteta. Drogu su stavili u razna pića, od crnog i bijelog vina, gin tonica, ali i bezalkoholnih pića. No, testovi, dizajnirani da promijene boju na prisustvo droge, nisu to učinili. "Možda ako ih testirani samo na vodi i drogama onda rade," kaže Kuchar. "Imamo foto dokumentaciju da testovi nisu promijenili boju. Ako jesu, onda je u piću bila velika doza alkohola ili je boja promijenjena zbog boje pića." Za sada, kaže Kuchar, nema testova na koje bi se korisnici mogli sto posto osloniti. Šta uraditi ako ste napadnuti?Kada vas neko drogira protiv vaše volje, vi imate 20-30 minuta da poduzmete nešto, pojašnjava Blerta Sejdiju. "Prvo primjetite da vam se nešto dešava u organizmu. Osjećate vrtoglavicu, vid vam je pomućen, možete prestati osjećati neke dijelove tijela potpuno." Nekada droga promijeni ukus pića pa ono postane gorko, nekada promijeni boju ili postane pješunasto. "Sve ovo su male stvari koje biste mogli primjetiti i koje su pod vašom kontrolom. Ono što nije pod vašom kontrolom jeste kako će vaše tijelo reagovati." Savjetuju svima da ukoliko se odjednom ne osjećaju dobro da kažu osobi do njih ili osoblju bara. "Nemojte se osamiti jer ne znate koliku ste dozu primili i kako bi vaše tijelo moglo reagovati." Ako je moguće bilo bi poželjno sačuvati ostatak pića jer se u njemu može testirati prisustvo na drogu, jer će ona brzo izaći iz tijela. Piti dosta vode, otići na sigurno mjesto, smjestiti se u stabilan položaj i obavezno nazvati policiju. "Kada stignete u hitnu pomoć tražite da vam urade toksikološki nalaz, jer možda neće znati da vas je neko drogirao. Često se dogodi da odete u hitnu pomoć i kažu vam da ste popili previše," pojašnjava Sejdiju. Ono što se također često dešava jeste da ljudi ne prijavljuju policiji šta im se dogodilo jer će njih kriviti ili im neće vjerovati. "Nije vaša krivica, odgovornost je uvijek na strani napadača." Kada se te večeri u kafiću pored Prištine nepoznati muškarac vratio sa pićem u kojem se već nalazilo nešto na šta nije pristala, Blerta se uspaničila. Ali nije to pokazala. "S te strane sam bila ponosna na sebe. Ali nisam ponosna po pitanju daljeg rješavanja, nisam prijavila, nisam se suočila s tim, samo sam pobjegla, što jeste bio čin samozaštite," pojašnjava. No, u tom momentu kaže nije željela da on postane još agresivniji, te je izmislila da sa drugaricom treba da ode do toaleta i nikada se nisu vratile. "Ta noć je stvarno oblikovala kako mislim o sigurnosti tokom izlazaka i naročito podmetanja u piće kao cijelog fenomena kojeg sam od tog momenta krenula da istražujem." Sa svojom organizacijom Sejdija danas planira da radi na edukaciji i pronalaženju rješenja za problem podmetanja supstanci u piće. Za sada rade u centralnoj Evropi, ali u budućnosti planiraju da prošire svoje aktivnosti na zemlje Zapadnog Balkana i druge dijelove Evrope.

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kakvi su odnosi između Srbije i Rusije. Sagovornici su bili Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji i Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Bilo je reči o tome kako se Rusija ponaša u naftnoj krizi u Srbiji izazvanoj američkim sankcijama, koliko je isporuka srpske municije Ukrajini uticala na odnose između Beograda i Moskve? Zašto je Rusija i pored toga nastavila da pomaže Vučiću, pa je ruska Federalna služba bezbednosti na njegov poziv saopštila da 15 marta na protestu u Beogradu nije bio upotrebljen zvučni top, koliko su ruske obaveštajne službe prisutne u Srbiji i da li zajedno sa srpskim rade na razbijanju studentskih protesta. Razgovaralo se i tome kako je ovih dana Srbija, da bi zadovoljila Rusiju, bila jedna od retkih zemalja koja u Ujedinjenim nacijama nije glasala za povratak ukrajinske dece prisilno deportovane u Rusiju, da li je Vučiću važno da ima dobre odnose sa Rusijom zbog svog biračkog tela koje je proruski opredeljeno? Da li je Srbija potrebna Rusiji pre svega kao uporište odakle može da širi uticaj na Zapadnom Balkanu? Omer Karabeg: Vlast u Srbiji stalno priča da je Rusija pored Kine najveći prijatelj Srbije. Da li se Rusija pokazala kao najveći prijatelj u sadašnjoj krizi oko Naftne industrije? Jelica Minić: Mislim da teško možemo da govorimo o nekom ruskom prijateljstvu jer Rusija ne pokazuje spremnost da sarađuje sa Srbijom i da joj pomogne da prevaziđe teškoće koje su vezane za problem Naftne industrije Srbije koja je pod američkim sankcijama. S druge strane, ni Srbija nije preduzela sve što je bilo neophodno iako je imala skoro godinu dana da taj problem reši. Igor Bandović: Ja često volim da kažem da je ruski uticaj u Srbiji ili potcenjen ili precenjen. Vrlo retko se govori o višeslojnom odnosu koji ima Rusija prema Srbiji. Ova naftna kriza samo je jedan nivo koji, po mom mišljenju, nije presudan i najvažniji. Značajnija je bezbednosna saradnja koja je u poslednjih nekoliko godina toliko uznapredovala da se sada bezbednosne strukture Rusije direktno mešaju u unutrašnje stvari Srbije, a naši zvaničnici im se praktično zahvaljuju na pomoći u gušenju onog što oni zovu obojenom revolucijom. Podozrenje i pomoćOmer Karabeg: Da li je Moskva uvek pomalo sa podozrenjem gledala na Aleksandra Vučića. Čini mi se da mu ne veruje kao Miloradu Dodiku koga je predsednik Putin mnogo češće primao nego predsednika Srbije? Jelica Minić: Mislim da Moskva nikada nije imala puno poverenje u Aleksandra Vučića i da je tu uvek postojala neka rezerva i distanca. To se moglo videti kako na njegovim sastancima sa Putinom, tako i sa drugim ljudima iz ruske administracije. Ali je zato bilo drugih političara i funkcionera iz Srbije prema kojima je Moskva pokazivala veliki stepen poverenja. Pre svega mislim na Aleksandra Vulina, ali i na Ivicu Dačica i Nenada Popovića. Oni su mnogo bliži ruskim partnerima nego što je to slučaj sa Aleksandrom Vučićem. Igor Bandović: Podozrenje prema Vučiću je donekle postojalo i postoji, ali samo zbog toga što Moskva nema predstavu o tome u kom pravcu će na kraju Srbija da ide. S druge strane, poslednjih godinu ruske bezbednosne službe su užasno mnogo pomogle režimu da praktično ugasi proteste. Moj utisak je da je to rađeno u jednoj vrsti simbioze naših i ruskih bezbednosnih službi. Setimo se samo izveštaja ruske Federalne službe bezbednosti o tome da na protestu 15. marta nije upotrebljen zvučni top, zatim kako je letos ruska Spoljna obaveštajna služba optužila 20 srpskih medija da pripremaju takozvani srpski Majdan, a u poslednje vreme imamo napade na nezavisne medije kao što su Južne vesti, KRIK i Nova od strane hakerskih grupa bliskih ruskoj vojnoj bezbednosnoj službi. Meni se čini da je Vučić napravio neku vrstu aranžmana sa Moskvom da ga praktično čuva na vlasti. Vučić se samo pravi da pokušava da napravi otklon od Moskve jer na terenu to apsolutno nije slučaj. Zato ja mislim da se Vučićev dugoočekivani zaokret neće dogoditi. Previše je usluga Vučić učinio Moskvi u nadi da će ostati na vlasti. Uostalom, Putin kao i svaki diktator pokušava da očuva sve autokratske ili autoritarne režime svuda na planeti. Dobar deo establišmenta u Moskvi prepoznaje Vučića kao saveznika i gledaju mu kroz prste kad povuče neke poteze koji im se ne sviđaju. Reč je o nekoj vrsti saveza autokratskih i diktatorskih režima u svetu. To je, po mom mišljenju, lepak koji je čvršći od bilo kakvih spoljnopolitičkih stremljenja. Jelica Minić: Ne treba, međutim, zaboraviti nedavnu izjavu Marije Zaharove, portparolke Ministarstva inostranih poslova Rusije, koja je praktično optužila Vučića da je dvoličan. Rekla je da jedne Vučićeve izjave čujemo u Moskvi, a potpuno drugačije kada je na Zapadu i postavila pitanje da li postoje dva Aleksandra Vučića. To je bio vrlo brutalan način komunikacije i time je poslata vrlo direktna poruka predsedniku Vučiću. Municija za UkrajinuOmer Karabeg: Da li je isporuka srpske municije Ukrajini poremetilo odnose između Beograda i Moskve? Jelica Minić: Mislim da su to Rusi znali od početka. Samo je bilo pitanje kada će to da pokrenu, a kada su to pokrenuli pale su teške reči na račun Srbije - da Srbija zabija Rusiji nož u leđa, da se srpskim oružjem ubijaju ruski vojnici u Ukrajini i tome slično. A što se tiče zvučnog topa, Rusima je jako prijalo što je Vučić otvoreno pozvao njihovu Federalnu službu bezbednosti da dođe u Srbiju i proveri autentičnost optužbi. Doduše, isti poziv je bio upućen i američkoj strani koja se nije odazvala. Izveštaj ruske Federalne službe da nije bilo upotrebe zvučnog topa pokazuje koja je dubina saradnje između srpskih i ruskih obaveštajnih službi. Uostalom, zar nije još pre četiri godine Aleksandar Vulin, tada ministar unutrašnjih poslova, potpisao zajedno sa Nikolajem Patruševim, tadašnjim sekretarom Saveta bezbednosti Rusije, dokument o zajedničkoj borbu protiv obojenih revolucija. Igor Bandović: Vučić je uspeo da ubedi i Zapad i Istok da je on jedini lider koji postoji u Srbiji i da ne postoji alternativa. Uspeo je da se postavi kao jedini sagovornik Istoka i Zapada. Dok Rusiji to u principu odgovara, Evropskoj uniji više ne. Evropska unija je promenila stav od posete Beogradu Marte Kos, komesarke za proširenje, krajem aprila ove godine. Njena poruka je bila da je Evropskoj uniji potrebna evropska Srbija i da to nije posao samo jednog čoveka, već celog društva. To je bio pokušaj da se demonopolizuje Vučićeva pozicija u Srbiji. Rusiji, za razliku od Evropske unije, Vučić odgovara i ona ne traži alternativu. Omer Karabeg: Vučić se u poslednje vreme, bar na rečima, sve više okreće Evropskoj uniji i zaklinje u evropski put, a Rusiji je nakon njene agresije na Ukrajinu Evropska unija postala najveći neprijatelj i ona to ne krije, čak joj preti ratom. Smeta li Rusiji što se Vučić okreće Evropskoj uniji? Jelica Minić: Vučić je sve vreme, barem deklarativno, naglašavao da je integracija u Evropsku uniju prioritet Srbije. To je mantra koja traje od njegovog dolaska na vlast. Tu nema nikakve promene. Sasvim je druga stvar koliko je on zaista iskreno na tome radio i koliko je ispunjavao ono što je potrebno da bi Srbija mogla da uđe u Evropsku uniju. Tu postoji ogroman raskorak. Rusi to znaju i nastoje na naprave što dublji prodor u srpsko društvo na jako puno nivoa. Tu treba pomenuti kulturu, obrazovanje, medije i čitav niz sektora gde zapadani partneri nisu uspeli da naprave tako suštinski prodor jer im vrata u toj meri nisu bila otvorena. Rusko istorijsko društvoIgor Bandović: Rusija vodi aktivnu politiku borbe protiv priključenja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. To smo videli na primeru Crne Gore. To je bio ozbiljan pokušaj da se promeni spoljnopolitički kurs zemlje. Rusija pokušava da baci sidro na Balkan, a njegova lokacija treba da bude Srbija. To se pokušava pre svega kroz takozvanu kulturnu saradnju. Nedavno je u Beogradu održana osnivačka skupština Ruskog istorijskog društva čije je predsednik Sergej Nariškin, direktor ruske Spoljne obaveštajne službe. Za predsednika Saveta beogradskog ogranka te organizacije izabran je Aleksandar Vulin. To su presedani kojih do sada nije bilo. Dok vlast optužuje studente i opoziciju da sarađuju sa stranim službama sa ciljem rušenja aktuelnog režima, istovremeno formira mrežu svojih organizacija uz direktnu podršku obaveštajnih službi Rusije. I to se praktično ni ne krije. Imate i pokušaj pravljenja Fakulteta za srpske studije na kome bi se proučavali istorija, jezik i književnost srpskog i ruskog naroda. Sve su to, po mom mišljenju, ozbiljni pokušaji odvraćanja Evropske unije od Srbije. Evropska unija sada ne zna šta da radi jer se boji da će, ako zaustavi evropsku integraciju Srbije, Srbija da završi kao Gruzija koja je skliznula u ruke Moskve nakon što su prekinuti odnosi gruzijske vlade sa Evropskom unijom. Jelica Minić: Kad je reč o evropskom putu Srbije, Rusija se nije izjašnjavala tako direktno. Ponekad su se čak mogle čuti izjave da ona nema ništa protiv toga da se Srbija priključi Evropskoj uniji. Uostalom, teško bi bilo očekivati da Rusija baš oko svih pitanja spoljne politike direktno nameće svoj stav Srbiji. Ono što Rusija stvarno misli vidi se kroz njeno delovanje u Srbiji. Antievropska kampanja, koja se dugo vodi u Srbiji, sigurno ima delom i ruski pečat. Rusi vrlo vešto koriste svoju meku moć i Sputnjik je najbolji primer kako se to radi. Rusi su u tome mnogo veštije nego bilo koja druga medijska kuća koja je dolazila iz Evrope i iz Amerike. Ukrajinska decaOmer Karabeg: Srbija je ovih dana bila jedna od retkih zemalja koja u Ujedinjenim nacijama nije glasala za povratak ukrajinske dece koja su prisilno deportovana u Rusiju. Kako tumačite taj potez? Igor Bandović: Kad je bilo glasanje, predstavnik Srbije je izašao iz sale. Taj postupak je zanimljiv u kontekstu onoga što je Ursula von der Leyen rekla kad je pre dva meseca posetila Beograd. Ona je eksplicitno tražila od Srbije da uvede sankcije Rusiji. S obzirom da to nije učinjeno, pretpostavljam da Vučić misli da i dalje ima prostora da ne usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom Evropske unije jer ima podršku nekih zemalja unutar Unije kao što je Mađarska. Orbanov režim stalno zagovara prijem Srbije u Evropsku uniju. To je koalicija autokrata na delu. Glasanje Srbije u Ujedinjenim nacijama je u određenoj meri Vučićevo vraćanje duga Rusiji za ono što on od nje dobija. A da ponovim, Vučić od Rusije dobija zaštitu ruskih bezbednosnih službi da ostane na vlasti. Jer srpske službe bezbednosti nemaju dovoljno kapaciteta da se izbore sa masovnim protestima. Zato je Vučić posegnuo za ruskom pomoći. S obzirom na trenutno stanje tih protesta i gušenje studentskog pokreta, mi u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku smatramo da tu postoji veliki upliv ruskih službi. Omer Karabeg: Da li je glasanje u Ujedinjenim nacijama bilo Vučićev pokušaj da umilostivi Rusiju da mu pomogne oko naftne krize? Jelica Minić: Teško da time može da odobrovolji Rusiju. Pogotovo što se Rusija sada nalazi u jednom specifičnom položaju gde ima zaprepašćujući nivo podrške od SAD i gde imamo odijum prema Evropi i sa jedne i sa druge strane. Predsednik Vučić verovatno računa da će se Rusija ponovo aktivirati na međunarodnoj sceni ukoliko dođe do nekog uspešnog rešenja vezanog za ukrajinski rat. Ipak, odbijanjem da glasa za povratak ukrajinske dece, Srbija još više uvećava svoj raskorak sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije dok u isto vreme od Brisela očekuje podršku i napredak u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Vučićevi biračiOmer Karabeg: Da li je Vučiću važno da ima dobre odnose sa Rusijom pre svega zbog svog biračkog tela koje je veoma proruski orijentisano? Igor Bandović: To je veoma čest argument koji se povlači kad se govori o tome. Ali ja suštinski ne verujem u taj argument zato što mislim da prirodni habitat ovog režima nije Evropska unija već su to pre svega istočnjačke autokratije. Vučić može da okreće svoje biračko telo na koju god hoće stranu. Za to imamo bezbroj primera. Navešću dva. Kada je za vreme pandemije marta 2000 stigla pomoć iz Kine, Vučić je izjavio da su naši jedini pravi prijatelji Kinezi. Beogradski centar za bezbednosnu politiku u junu te godine radio je istraživanje javnog mnjenja o tome ko su nam prijatelji. Tada je Kina bila dominantno najprijateljskija zemlja, tako je mislilo 70 posto građana. Onda ste, kada je Trump došao na vlast, imali promenu raspoloženja prema Americi. Vlast je po Beogradu i drugim gradovima Srbije postavila ogroman broj bilborda koji su slavili pobedu Trampa. To je dominantno uticalo da nekoliko meseci kasnije trampovski momenat postane vrlo prisutan u srpskom javnom mnjenju. Vučić može od svojih birača, da se kolokvijalno izrazim, da napravi pitu kakvu god hoće jer se ti građani informišu preko Informera, Pinka i tabloida koje praktično uređuje Vučićev kabinet. Ti mediji mogu da promene stavove građana u roku od tri meseca. Jelica Minić: Podsetila bih da je ovih dana Aleksandar Vulin predložio da se održi obavezujući referendum na kome bi se građani Srbije izjasnili da li su za Evropsku uniju ili za srpski svet koji je u stvari kopija ruskog sveta. Inače, imajući u vidu da se pravi neki veliki dil između Ruske Federacije i SAD o čemu možemo samo da nagađamo, ali ako dodje de neke podele, do neke nove Jalte u senci, teško je očekivati da će ovaj deo Balkana, u kojem se mi nalazimo, ostati ruska interesna sfera. A što se tiče domaćeg biračkog tela, rekla bih da se u ovom celom zamešateljstvu oko Naftne industrije, gde nas vlast iz dana u dan bombarduje različitim vestima, u javnosti stvara neka nervoza prema Rusima. Naš predsednik kaže da ćemo Rusima za Naftnu industriju ponuditi više nego drugi, da smo spremni i da preplatimo, pa čak i da rizikujemo da naš bankarski sistem uđe u sekundarne sankcije samo da ne povredimo Ruse. Onda se ljudi pitaju da li su Rusi važniji od naših građana. Omer Karabeg: U zaključku, koliko je Rusiji važna Srbija? Igor Bandović: Rusiji je Srbija važna u onoj meri u kojoj može da joj bude proxy režim preko koga može da projektuje svoju moć van ruskih granica. To je jedini parametar značaja Srbije za Rusiju. Jelica Minić: Mislim da je Srbija ekonomski nebitna za Rusiju. Za nju je jedino važno da ima mogućnost da iz Srbije utiče na razvoj događaja ne samo u Srbiji, već i u regionu i da time kvari poslove drugim akterima - Evropskoj uniji i SAD.

Ministar pravde Srbije Nenad Vujić najavio je 13. decembra da će u narednom periodu biti urađena analiza rada Tužilaštva za organizovani kriminal, saopštilo je Ministarstvo pravde. Vujić je kazao da će nadležni raditi na izmeni pravnog okvira jednog broja pravosudnih zakona, kao i na analizama sistemskih rešenja i rezultata u cilju njihovog unapređenja, kao i poboljšanja pozicije Srbije na putu ka Evropskoj uniji (EU). "Potrebno je uraditi detaljnu analizu broja predmeta koji imamo u sistemu, šta opterećuje sistem, šta je potrebno izmeniti u pravnom okviru kako bismo imali što bolje rezultate. Jedna od tih analiza tiče se i predmeta iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i uloge Javnog tužilaštva za organizovani kriminal", rekao je Vujić na skupu "Teorija i praksa u savremenom pravosuđu: Izazovi i rešenja". On je ukazao da se još 2018. godine počelo sa razmatranjem opcija da li u tom smislu ići na integrisani model tužilaštva, kao što je to slučaj u 70 odsto zemalja EU, ili zadržati aktuelni model, naglasivši da su u oba slučaja bitni rezultati i efekti. Vujić je podsetio da prethodni izveštaji EU o napretku Srbije ukazuju na stagnaciju u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. "Zato i jeste pokrenuto to pitanje, zato treba da se uradi analiza, i da se vidi zašto se predmeti završavaju oslobađajućim presudama. Ne kažem da je to krivica ni suda niti tužilaštva, ali treba napraviti procenu gde možda postoje uska grla u sistemu, u samom trajanju postupka, da li su sudije i tužioci opterećeni brojem predmeta i kakvi su nam rezultati", rekao je ministar pravde. Prema njegovim rečima, ovdašnje institucije su pozvale EU, Savet Evrope i Venecijansku komisiju da se od početka uključe u izradu analize kako bi metodologiju rada prilagodili metodologijama koje koriste te organizacije i GRECO (Grupa država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije). Najava ministra pravde stiže u danima kada tinja sukob između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Tužilaštva za organizovani kriminal, otkako je TOK pokrenuo postupak u vezi sa ukidanjem statusa spomenika kulture za kompleks Generalštaba u Beogradu. Među osumnjičenima u tom postupku je i ministar kulture Nikola Selaković, funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke iz koje je i predsednik države. Od kada je počela istraga TOK-a, Vučić je, zajedno za drugim predstavnicima izvršne vlasti, iznosio niz optužbi i uvreda na račun tužilaštva. On je 11. decembra najavio da će u slučaju da TOK bude podigao optužnicu pomilovati sve koji su "navodno učestvovali u malverzacijama" u vezi sa Generalštabom. Kolegijum TOK-a je u više navrata saopštio da su poslednjih meseci njihovi tužioci izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije, predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti, kao i drugih aktera političkog života i pojedinih medija. Predstavnici vlasti su i ranije najavljivali izmene zakona kojima bi Tužilaštvo za organizovani kriminal postalo deo beogradskog Višeg javnog tužilaštva. To je bio jedan od povoda da se vrhovna javna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac i predsednik Visokog saveta tužilaštva Branko Stamenković 10. decembra sastanu sa šefom Delegacije Evropske unije Andreasom fon Bekeratom (von Beckerath).

Tužiteljka Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Aleksandra Stojsavljević izjavila je u nedelju da paljenje njenog automobila pre nekoliko dana ne smatra napadom na imovinu, već direktnim napadom na nju i njenu porodicu. Četiri osobe osumnjičene su da su zapalile auto na parkingu kod zgrade u kojoj živi tužiteljka u ovom gradu na krajnjem severu Srbije. "To je bio jedan čin zastrašivanja", izjavila je Stojsavljević na skupu ispred zgrade suda, koji je organizovala Neformalna grupa sudija i tužilaca "Odbrana struke". Kazala je da "takve poruke ne smeju da postanu prihvatljive u jednom pravnom društvu" i da očekuje brzu i efikasnu reakciju svih nadležnih organa. "Očekujem da se meni i mojoj porodici obezbedi adekvatna zaštita i da nadležne institucije nastave da šalju jasnu poruku kako bi se ovakve i slične situacije sprečile", rekla je Stojsavljević. Zahvalila je kolegama koje su se okupile ispred zgrade suda da bi joj pružile podršku. Na skupu je govorio i sudija Osnovnog suda u Subotici Rajko Maravić koji je poručio da se zaposleni u sudu ne plaše. "Nastavićemo da radimo kao što smo radili do sada - po Ustavu i zakonu, a oni koji tako nešto misle da ponove, za njih samo stoji poruka da će odgovarati", istakao je sudija Maravić. Tužiteljka Stojsavljević je među potpisnicima pisma kojim se "osuđuje napad Aleksandra Vučića na tužilaštvo", a nedavno je saslušala uhapšene huligane koji su naneli teške telesne povrede Draženu Lončaru, čoveku koji je aktivno učestvovao u antirežimskim protestima u Subotici. U sredu, 10. decembra, je objavljeno da je policija u Subotici uhapsila dve osobe zbog sumnje da su u noći 9. na 10 decembar zapalile automobil javne tužiteljke Aleksandra Stojsavljević, dok će dvojica maloletnika koji su osumnjičeni za isto krivično delo, biti privedena Višem javnom tužilaštvu.

Posle višegodišnjeg stagniranja, srpska domaća valuta je oslabila ka evru. Od početka decembra zabeležen je rast kursa evra u menjačnicama u odnosu na dinar. U tri menjačnice koje je obišla ekipa Radija Slobodna Evropa (RSE) u širem centru grada 12. decembra, za jedan evro trebalo je izdvojiti 118,80 dinara, oko 1,30 dinara više u odnosu na novembar. "I dalje je velika tražnja, ali ima evra", kažu u jednoj od menjačnica u Bulevaru Kralja Aleksandra. Ne žele da daju više objašnjenja, niti da se predstave. Ista je situacija i u drugoj menjačnici, nekoliko stotina metara dalje. "Ja sam baš sad prodao neke evre u menjačnici i pitam komšiju koji radi u menjačnici – Da li je to početak rasta kursa? A on mi odgovara – Možda jeste, niko to ne zna", kaže za RSE Beograđanin, inženjer po struci, Vojin Živojinović, sa kojim smo razgovarali po obavljenom poslu u menjačnici. Dodaje da ga situacija ne brine. Smatra da je dinar do sada bio nerealno jak. Zašto je skočio kurs evra?Za Vladimira Vasića, bankara i konsultanta, razlog za većom potražnjom evra i viši kurs je psihološke, a ne ekonomske prirode. Do toga je, kako kaže za RSE, došlo usled primene sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) prema Naftnoj industriji Srbije i bojazni jednog broja građana da neće biti goriva i da će im zbog toga biti potrebno više deviza. "Ovde je jedan mali broj građana izgubio poverenje, jer oni smatraju – ako nema NIS-a, nema goriva, šta će biti sa dinarom – oslabiće. Međutim, to tako u ekonomiji ne radi", kaže Vasić. Dodaje da on lično nije "podlegao psihozi" i da u proteklih deset dana nije kupio nijedan evro. "Kupujem ga samo kad mi je potrebno za nešto da platim, a ne mogu u dinarima", ilustruje Vasić. Ističe da su nestašice zabeležene u pojedinim menjačnicama i bankama privremene. "Mi imamo evre u bankama, ali oni ne stoje svi fizički u bankama, oni su negde po računima drugih banaka sveta. I sada, ako imate povećanu tražnju, morate da pošaljete avion, obezbeđenje da vam dođe, za to treba dva-tri dana, tako da u tom smislu nema potrebe preplaćivati evro samo što neko kaže da nema dovoljno evra", pojašnjava Vasić. Kakva je reakcija Narodne banke Srbije?Narodna banka Srbije (NBS) uverava građane da razloga za brigu nema i da država raspolaže "rekordnom količinom deviznih rezervi" kojima može da interveniše na međunarodnom deviznom tržištu kako bi očuvali stabilnost dinara. "Devizno tržište u Republici Srbiji je potpuno stabilno, poslovne banke i menjačnice su snabdevene dovoljnom količinom efektivnog stranog novca kako bi zadovoljile sve potrebe domaćeg tržišta. Nestašica evra i drugih stranih valuta ne postoji", naveli su u saopštenju od 10. decembra. Od početka godine, kako su naveli dva dana kasnije, NBS je neto kupila 145,0 miliona evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru. Prema podacima koje su izneli, dinar je prema evru od početka godine oslabio za 0,3 odsto. Ko trpi zbog višeg kursa?Saša Đogović, ekonomista i autor publikacije "Makroekonomska kretanja u Srbiji" ukazuje za RSE da je do "proklizavanja vrednosti dinara" došlo zbog krize sa NIS-om, odnosno nerešavanja tog problema i pojačane tražnje za energentima. "To onda izaziva tražnju za devizama, a tražnja za deviznim sredstvima dovodi do povećanog pritiska, odnosno depresijacijskog pritiska na vrednost dinara", pojašnjava. Kao direktne posledice navodi krunjenje deviznih rezervi, odnosno intervencije NBS na deviznom tržištu i padanje vrednosti domaće valute. "I svakako se onda stvaraju i preduslovi za jačanje inflatornih tokova u zemlji preko uvoznih cena, što će svakako onda uticati i na realno manju kupovnu moć svih prihoda koje ima domaćinstvo u Srbiji", kaže Đogović. Ukazuje da građani mogu usled toga očekivati više cene uvoznih proizvoda. "To ne mora odmah sada da se dogodi, kad se isprazne postojeće zalihe, nove nabavke iz inostranstva sigurno će gurati neke više, ne drastično, ali neke više cenovnike. To će se po isteku starih zaliha onda i osetiti", ilustruje. Situacija u NIS-u i dalje neizvesnaMogući kupac za većinski ruski udeo u NIS-u i dalje nije poznat. Primena američkih sankcija prema najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji počela je 9. oktobra, nakon višemesečnog odlaganja. Zbog nedostatka sirove nafte, čiji je uvoz pod sankcijama nemoguć, krajem novembra je stala sa radom jedina rafinerija koja prerađuje sirovu naftu u naftne derivate. To je prinudilo naftne kompanije da se oslanjaju isključivo na uvoz gotovih naftnih derivata. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 9. decembra da je sredina januara krajnji rok do kada će čekati odluku Moskve o sudbini NIS-a, nakon čega će država "uzeti stvari u svoje ruke". I dalje se protivi nacionalizaciji, za koju je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov 11. decembra izjavio da je moguća "pod određenim uslovima", ali samo uz saglasnost Rusije. SAD insistiraju na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva NIS-a, čiji vlasnički udeo u toj kompaniji trenutno iznosi 56,2 odsto. Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji, jeste da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 12. decembra da se priprema njegova zvanična poseta Kini, gde ide uskoro, prenosi agencija Beta. On je u Nišu, na jugu Srbije, rekao da je razgovarao sa ambasadorom Kine u Beogradu Li Mingom o pripremama za tu posetu. "Biće to za mene od ogromnog i čudesnog značaja. Zahvalan sam predsedniku Kine Siju za podršku koju nam pruža u svakom smislu. To će biti zvanična poseta. Mnogo sam puta bio u Kini, ali to su bile radne posete, a ovo će biti zvanična poseta", rekao je Vučić. Istakao je da je "Kina iskreni i čelični prijatelj Srbije". Predsednik Srbije sastao se 4. septembra sa predsednikom Kine Si Đinpingom u Pekingu i tada ga zamolio da Kina pomogne Srbiji po pitanju investicija. Vučić je tada bio u višednevnoj poseti u Pekingu, gde je na poziv kineskog predsednika prisustvovao obeležavanju 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu. U julu 2024. je na snagu stupio sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, koji podrazumeva oslobađanje od carina za oko 20.000 proizvoda. Iz Narodne banke Srbije su u aprilu, odgovarajući na pitanja novinara, naveli da, posmatrano po zemljama, najveće strane direktne investicije u Srbiju su zabeležene iz Kine, prema raspoloživim podacima za 2024. godinu. Najveći kineski investitori u Srbiji su kompanija Ziđin, koja je 2018. godine investirala u RTB Bor, kao i kompanija Hestil koja je kupila Železaru Smederevo 2016. godine. Zbog intenziviranja saradnje Srbije sa Kinom od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, na adresu zvaničnog Beograda u više navrata stizale su kritike i upozorenja iz Brisela i iz Vašingtona.

Rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS) nije poznato ni posle više od 60 dana pod američkim embargom. Rafinerija u Pančevu ugašena je početkom decembra, dok Beograd tvrdi da traju razgovori sa Moskvom o promeni vlasništa. Srbija je Rusiji postavila rok do 15. januara. Nebojša Atanacković, iz Unije poslodavaca Srbije, preuzimanje vidi kao izvesno. "Ukoliko ne dođe do pristanka ruske strane da proda NIS, očekujem da će srpska vlada morati da odluči da promeni menadžment i isključi vlasništvo Rusa. To je jedino rešenje", rekao je Atanacković za Radio Slobodna Evropa (RSE). Kao krajnji, iznuđeni ishod u slučaju nemogućnosti drugog rešenja pominje se nacionalizacija koja podrazumeva da Srbija preuzme vlasništvo u NIS-u. Takvo rešenje obično se primenjuje uz isplatu naknade radi ostvarivanja strateških interesa države kao što su energetska i ekonomska stabilnost. Lavrov: 'Samo uz saglasnost Rusije'O tome je 11. decembra govorio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. "Do nacionalizacije NIS-a može doći pod određenim uslovima, uz saglasnost Rusije", rekao je Lavrov, a prenela Beta pozivajući se na rusku agenciju TASS. Lavrov je potvrdio da je u toku pregovarački proces u vezi sa potencijalnim rešenjem za NIS i podsetio da je ta kompanija oformljena na osnovu međuvladinog sporazuma između Rusije i Srbije u kom, kako je naveo, stoji da nacionalizacije ne može biti bez obostrane saglasnosti. Prodaja Naftne industrije Srbije (NIS) ruskoj državnoj kompaniji Gasprom (Gazprom) definisana je sporazumom između Vlade Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede iz 25. januara 2008. U dokumentu, objavljenom na službenoj stranici Vlade Srbije, navodi se: "Ovaj sporazum može biti izmenjen uz pismenu saglasnost Strana. Prestanak važenja ovog sporazuma ne zadire u realizaciju obaveza predviđenih ugovorima zaključenim u okviru ovog sporazuma u periodu njegovog važenja", stoji u sporazumu koji je potpisao tadašnji ministar za infrastukturu Velimir Ilić. Potpisivanju dokumenta u Moskvi prisustvovali su i ondašnji ruski premijer Vladimir Putin, predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica. Tim dokumentom određeno je da sporazum važi 30 godina i da se po isteku tog perioda automatski produžava na sledeće petogodišnje periode ako jedna od strana ne obavesti drugu najkasnije devet meseci pre isteka odgovarajućeg perioda o svojoj nameri da ga raskine. "Možda je rešenje u tome da se nađe način kako da NIS dalje radi, bez obzira na mogućnosti koje imaju Sjedinjene Američke Države da bi se to preduzeće kaznilo", naveo je Lavrov. Ogovarajući na ovu poruku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Beograd uraditi sve da ruski vlasnici kapitala u NIS-u budu zadovoljni. "Ne pada nam na pamet da bilo kome išta otimamo. Ali Srbija bez nafte, naftne industrije i rafinerije neće da ostane", rekao je Vučić 11. decembra tokom službene posete Nišu. Vučić je upitan i da prokomentariše izjavu Lavrova da bi rješenje za NIS moglo biti da kompanija nastavi da radi uz zaobilaženje američkih sankcija. "Super, ako može. Jedva čekamo. Plašim se samo da to nije tako jednostavno kao što izgleda na rečima. Ako imaju ideje oduševljen sam da ih čujem", naveo je Vučić. Govoreći o potencijalnom epilogu, dan ranije Vučić je rekao da Srbija ne bi nacionalizovala NIS već da bi, ako bude primorana na takvo rešenje, platila ruski deo vlasništva. O ceni, vrednosti NIS-a i iznosu koji Rusija eventualno traži zvaničnih informacija nema. Rusko vlasništvo proverava OFACSjedinjene Američke Države (SAD) stavile su NIS na listu američkih sankcija zahtevajući da Rusi izađu iz vlasništva u toj kompaniji. Embargo podrazumeva da je imovina NIS-a u SAD blokirana i da je američkim državljanima i kompanijama zabranjeno poslovanje sa tom firmom. U ovom slučaju, da bi američka služba OFAC uklonila NIS sa liste firmi pod embargom ključni je zahtev da se "oslobodi" ruskog vlasništva; da kupac nema veze sa sankcionisanim licima i entitetima, da su podneta proverena dokumenta u vezi sa vlasničkom strukturom kupca i njegovim finansiranjem, a moguć je i period posmatranja tokom kog se dokazuje da posluje u skladu sa američkim propisima. Po aktuelnim podacima, u ruskom vlasništvu je 56,15 odsto NIS-a, država Srbija ima 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara. Američko ministarstvo finansija, Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC), 9. oktobra počelo je primenu sankcija prema NIS-u zbog udela koji u vlasništvu ima ruska državna kompanija Gasprom Njeft (Gazprom Neft) u cilju, kako je saopštio Vašington, sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Prva posledica od 2. decembra je zatvaranje Rafinerije Pančevo u vlasništvu NIS-a, jedine u državi, koja u gorivo prerađuje sirovu naftu koja se uveze u Srbiju. Snabdevanje tog postrojenja više nije moguće zbog američkog embarga usled kog je susedna Hrvatska zatvorila Jadranski naftovod (JANAF) od Omišlja do Novog Sada kojim se dopremalo "crno zlato". MOL i ADNOC potencijalni kupciIzjavama zvaničnika Mađarske potvrđeno je da je mađarski MOL zainteresovan za kupovinu ruskog udela u NIS-u, dok je iz više izvora navedeno da je jedan od najozbiljnijih kandidata za tu akviziciju naftna kompanija ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE). Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je Beograd dao rok do polovine januara. "Uskoro ističu operativne rezerve NIS-a. Ukoliko Rusi ne reše stvari do tada, uzećemo stvar u svoje ruke", rekao je Vučić 11. decembra. Do epiloga, prodaje, odluke Rusije da zadrži vlasništvo ili nacionalizacije, Srbija prolazi kroz krizu u kojoj se razrađuju planovi za povećan uvoz naftnih derivata i snabdevanje tržišta benzinom i dizelom. Vlada Srbije i Ministarstvo energetike saopštili su da je država osigurala dovoljno zaliha naftnih derivata do kraja januara, da je povećan uvoz iz Mađarske, da je uvedena privremena zabrana NIS-u i ruskom Lukoilu da koriste gorivo iz državnih rezervi, kao i da je pojačana koordinacija sa drugim dobavljačima za srpsko tržište. Nebojša Atanacković, iz Unije poslodavaca Srbije, kaže da preti tehnička nemogućnost nabavke naftnih derivata. "Rafinerije iz okruženja sada bi trebalo više da proizvode kako bi prodavale Srbiji. Pitanje je da li imaju dovoljno kapaciteta za dodatne količine. Problem u snabdevanju najpre bi mogao da bude u krajevima zemlje u kojima postoje samo pumpe NIS-a", rekao je Atanacković. Nadležni su saopštili da u 51 mestu u Srbiji postoje samo benzinske stanice NIS-a, te da bi prekid u snabdevanju dizelom i benzinom mogao da se odrazi na stanovnike tih krajeva jer bi gorivo morali da toče na desetinama kilometara udaljenim pumpama drugih kompanija. Povećan uvoz dizela i benzinaDržava je objavila da je poslednjih meseci zbog novonastale situacije povećala uvoz naftnih derivata i upozorila da ističu operativne rezerve NIS-a, posebno dizel goriva. Po podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), uvoz naftnih derivata na srpsko tržište od početka američkih sankcija NIS-u porastao je u oktobru u odnosu na isti mesec prošle godine za oko 70 odsto, sa 41.000 tona na 71.000 tona. Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto izjavio je 26. novembra u Beogradu da će MOL u decembru za dva i po puta povećati izvoz derivata u Srbiju. Severni sused Srbije imao je problem sa proizvodnjom u rafineriji Dunav u Sashalombati u kojoj je 20. oktobra izbio požar, zbog čega se postavljalo pitanje da li će Mađarska imati mogućnost da izvozi. Osam dana kasnije MOL je objavio da je ponovo pokrenuta proizvodnja u tom naftnom postrojenju. Uvoz iz Mađarske drumskim, železničkim i rečnim putem Dunavom ključna je opcija za Srbiju zbog geografske blizine u uslovima kada je obustavljen najjeftiniji način transporta nafte cevovodom JANAF. EKO i OMV među najvećim snabdevačimaPodaci Ministarstva energetike govore da su posle NIS-a najveći snabdevači Srbije derivatima MOL, austrijski OMV, grčki EKO i domaći Knez Petrol. Od početka sankcija ruskoj naftnoj kompaniji, jedan deo klijenata koji su gorivo kupovali od NIS-a okrenuo se i drugim firmama na tržištu. Knez Petrol saopštio je da je povećao uvoz, u skladu sa novonastalom situacijom. "Kompanija Knez Petrol preuzela je otprilike 50 odsto velikih kupaca NIS-a. Sa vlastima sarađujemo na dnevnom nivou i predložili smo preuzimanje svih benziskih stanica NIS-a u Srbiji u cilju snabdevanja naftom i naftnim derivatima", navodi se u odgovoru Knez Petrola za RSE. Ruski NIS u Srbiji ima 327 benzinskih pumpi sa kojima zauzima više od petine tržišta. Slede Knez Petrol sa 120 stanica, ruski Lukoil sa 112, OMV sa 64, EKO ima 60, MOL 57, ostali 785. Nakon početka ruske invazije na Ukrajinu krajem februara 2022, Srbija i Mađarska su 2023. najavile izgradnju podzemnog naftovoda od mesta Alđe do Novog Sada u cilju diversifikacije snabdevanja i enegetske sigurnosti. Objavljeno je da će radovi na cevovodu dugom 113 kilometara, kapaciteta 5,5 miliona tona, i vrednom 157 miliona evra početi do kraja 2025. Na pitanja RSE u vezi sa potencijalnim rešenjima za NIS i snabdevanjem gorivom nisu odgovorili Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE), MOL Grupa, austrijski OMV i britanski Menzies Aviation koji od 2024. upravlja uslugama na beogradskom Aerodromu Nikola Tesla.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da borbeni avioni Rafal koje Srbija nabavlja od Francuske nisu na nivou opremljenosti kakvi su oni koje imaju saveznici u NATO, Hrvatska i Francuska. „Te tehnične razlike su poprilično bitne i velike“, rekao je Plenković 12. decembra u Zagrebu. Hrvatski Premijer tako je odgovorio na pitanje novinara o kritikama predsednika Hrvatske Zorana Milanovića „da su Francuzi Rafale najpre prodali Hrvatskoj i onda Srbiji, a da o tome ništa nisu pitali Hrvatsku”. „Neka ode u Pariz pa neka to kaže Francuzima“, rekao je Plenković. On je izjavio da se Rafali koje je Hrvatska kupila od Francuske nalaze u zemlji, da su isplaćeni i funkcionalni. „Imamo u ovom trenutku najsnažnije ratno vazduhoplovstvo između Nemačke i Grčke“, naveo je hrvatski premijer. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 12. decembra tokom posete Kasarni Mija Stanimirović u Nišu, da će država učiniti sve da Vojska Srbije (VS) bude snažna kako bi ostala odvraćajući faktor za potencijalnog agresora. „Hrvatska vojska je izuzetno snažna, veoma respektabilna sila u regionu, koja se naoružava dramatičnom brzinom. Znam šta sve treba da uradimo da bismo za sve one koji prave neprincipijelne vojne saveze u okruženju bili tvrd orah i očuvali mir“, rekao je Vučić povodom komentara zvaničnika Hrvatske o nabavci francuskih aviona Rafal za Vojsku Srbije. Vučić je 20. septembra prošle godine rekao da je Srbija poručila Rafale u novoj 4.1 verziji. Opremljenost Rafala za Srbiju, koja je zvanično vojno neutralna i nije članica NATO saveza, tema je od kada je na potpisivanju ugovora 29. avgusta 2024. saopšteno da Beograd za 2,7 milijardi evra kupuje 12 novih Rafala (Rafale) od francuske Daso Avijacije (Dassault Aviation). Pitanja koja su postavljana je da li će Rafali za srpsko ratno vazuhoplovstvo imati softvere, naoružanje i ostalu dodatnu opremu koji imaju ti avioni u zemljama Severnoatlanstke alijanse. Ti detalji nisu precizirani jer je ugovor o njihovoj nabavci tajan. Kupovinomn Rafala Srbija postaje prva evropska država izvan NATO koja će imati te avione. Prvi Rafali biće isporučeni Srbiji 2028, ostali za manje od dve godine nakon toga, rekao je posle potpisivanja ugovora za agenciju Bloomberg izvršni direktor Dasoa Erik Trapije (Eric Trappier). Vojno vazduhoplovstvo Srbije trenutno ima eskadrilu od 14 aviona MiG-29 u varijanti SM, kao i jedan broj domaćih lovaca-bombardera Orao J-22 i školsko-borbenih Super Galeb-G4. Vlada Hrvatske saopštila je u novembru 2021. da je usvojila zaključak o strateškom partnerstvu sa Francuskom u kom je i nabavka 12 polovnih Rafala u verziji F3R za 999 miliona evra, sa porezom na dodatu vrednost ukupno 1,155 milijardi evra. Osim dve susedne balkanske zemlje, Rafale u sastavu avijacije imaju ili ih nabavljaju Grčka, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Indija, Indonezija i Francuska.

Počelo je negodovanjem i govorom mržnje na društvenim mrežama. Nastavilo se okupljanima ispred kuća u kojima borave i zahtevima da se isele. Deo meštana Kragujevca protestuje protiv dolaska ljudi iz azijskih i afričkih zemalja koji u ovom gradu u centralnoj Srbiji rade u komunalnim preduzećima, fabrikama i na gradilištima privatnih kompanija. Uz teorije zavere o "zameni stanovništva", tvrde da im radnici iz inostranstva ugrožavaju bezbednost i radna mesta. "Uzemirujuće i strašno", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Bojana Vlajović Savić iz Šumadijskog centra za građanski aktivizam "Res Publika" komentarišući skup koji je 7. decembra održan u jednom od kragujevačkih naselja. Tada su se protestu priključili i pripadnici utradesničarske grupe "Narodna patrola" iz Beograda. Snimci na društvenim mrežama prikazuju muškarce sa srpskim zastavama kako, uz zvižduke i uvrede, nasrću na ogradu i lome tablu ispred kuće na čijem ulazu stoji jedan do radnika. Najviše ih je iz Nepala i Maroka, a policija povodom zastrašivanja kojima su izloženi saopštava da "preduzima sve mere kako bi se obezbedila zaštita prava i bezbednosti svih". Pomoćnik gradonačelnika Kragujevca Marko Janković za RSE demantuje tvrdnje o navodnom ugrožavanju lokalnog stanovništva i dodaje da su svi strani državljani angažovani u skladu sa zakonima Srbije. RSE do objavljivanja ovog teksta nije uspeo da stupi u kontakt sa ljudima iz Nepala i drugih zemalja koji žive i rade u Kragujevcu. Ko se i zašto okuplja ispred kuća?Na protestne skupove, koji u više kragujevačkih naselja traju duže od mesec dana, pozivali su pojedini meštani. Kao razloge navode "strah za ličnu i imovinsku bezbednost", i neadekvatne uslove u kojima boravi veliki broj stranaca. Na tvrdnje o navodnim incidentima koje kruže kragujevačkim viber grupama, policija odgovara da "nije evidentirala nijedno krivično delo koje su učinili strani radnici kao i da nije bilo prijava građana da su doživeli bilo kakve neprijatnosti". Policija je u saopštenju 11. decembra apelovala na medije i korisnike društvenih mreža da ne objavlјuju netačne i neproverene informacije jer tako ugrožavaju bezbednost stranih državlјana. Meštani sa kojima je RSE stupio u kontakt nisu želeli da govore o protestima, a pristao je samo jedan pod uslovom anonimnosti (ime poznato redakciji). U naselju Jabučar je 10. decembra sa dvadesetak komšija izašao na ulicu kada su se, kako kaže, u obližnju kuću uselili novi stanari. "Preneli smo neko nezadovoljstvo i revolt zato što svako od nas ima decu koja se nimalo ne osećaju sigurno." Na pitanje RSE zbog čega, odgovara da se "ništa nije dogodilo, ali da žele da preduprede bilo kakve neprijatnosti". Na poziv vlasnika kuće došla je, kako dodaje, i policija, a incidenata nije bilo. "Nisam za bilo kakav vid nasilja. Satima sam na ulici stajao sa klincima iz komšiluka koji su imali razne ideje i nisam im dozvoljavao da iskale svoj bes i revolt." Na protestima ekstremni desničariIncidenata je bilo na skupu koji je pod parolom "Stop zameni stanovništva" 7. decembra organizovan u kragujevačkom naselju Stanovo. Tada su se meštanima pridružili i pripadnici ekstremno desničarske organizacije "Narodna patrola". Na društvenoj mreži Telegram su, uz poruke "vodite ih dalje od Srbije", delili snimke marširanja više od stotinu muškaraca kroz kragujevačko naselje i zaustavljanje ispred kuće u kojoj borave strani državljani. Pogrdne povike čoveku koji stoji ispred kuće, pratilo je i nasrtanje na ogradu. Policija je u saopštenju 11. decembra navela da je reč o neprijavljenim skupovima. Teorije o "zameni stanovništva" su teorije zavere koje tvrde da postoji organizovan plan da se stanovništvo neke zemlje "zameni" drugim etničkim ili verskim grupama. Ove teorije, koje nisu zasnovane na bilo kakvim dokazima, tvrde da vlade ili "elite" navodno namerno podstiču migracije sa ciljem da "razblaže" ili "zamene" sadašnju populaciju kako bi dobile političku moć, uništile identitet, promenile kulturu. Migracije stanovništva imaju ekonomske, političke i humanitarne uzroke. Reč je o predvidljivim demografskim pojavama, koje su i rezultat urbanizacije i slobodnog kretanja ljudi. Mešanje kultura i etnički pluralizam postoji kroz celu istoriju, a ovakvi narativi podstiču rasizam, ksenofobiju i nasilje. Neregistrovana organizacija "Narodna patrola" poznata je po antimigrantskim "akcijama" širom Srbije, a njihov lider Damnjan Knežević je više puta hapšen zbog krivičnog dela rasne i druge diskriminacije. "Ono čemu svedočimo su protivzakonite pojave gde se poziva na proterivanje tih ljudi. Strašno je gledati da proživljavaju takvu vrstu linča nakon što ih je muka naterala da dođu ovde", kaže Bojana Vlajović Savić iz Šumadijskog centra za građanski aktivizam. Dodaje da ne vidi u čemu je problem da žive i rade u Kragujevcu. "Kao što i hiljade ljudi iz Srbije u ovom trenutku negde u inostranstvu živi i radi, pokušavajući da obezbedi egzistenciju za svoju porodicu." Kako na proteste odgovara vlast?Gradska vlast u Kragujevcu, koju predvodi Srpska napredna stranka, osudila je skupove i zahteve za iseljavanjem stranih državljana. "Pišem kao čovek čije se dvorište graniči sa dvorištem druge kuće u kojoj su smešteni strani državljani na privremenom radu u Kragujevcu. I ovi kod mene su uplašeni. Vidim kako spuštenih glava u grupicama idu do pošte ili prodavnice. Osvestimo se. Nemojmo da padne krv na ulicama", napisao je 3. decembra na Facebook-u gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić. Njegov pomoćnik Marko Janković za RSE navodi da svi strani radnici u Kragujevcu imaju uredne radne dozvole. "To su ljudi koji su uredno prešli granicu Srbije, imaju legalna dokumenta o radu i potpisan ugovor sa agencijom koja je posredovala u njihovom angažovanju sa poslodavcem", rekao je Janković. Gradonačelnik Nikola Dašić je za "širenje straha" optužio antivladine demonstrante i neformalna udruženja građana organizovana na poziv studenata koji od nesreće u Novom Sadu predvode proteste u Srbiji. Plakati 'upozorenja'U Kragujevcu su se poslednjih meseci pojavili plakati koji upozoravaju da "vlast menja svoje radnike strancima". Potpisuju ih, pored ostalih, antivladini "Ujedinjeni zborovi Kragujevca", "Slobodni univerzitet Kragujevca" i neformalna grupa "IT Blokada". Zborovi Kragujevca nisu odgovorili na pitanja RSE povodom ovakvih plakata. Ni "Slobodni univerzitet Kragujevac" ne odgovara zašto se njihovo ime našlo na plakatu. U saopštenju koje su prosledili RSE izražavaju zabrinutost zbog "sve češćih pojava ksenofobije u društvu i lokalnoj zajednici". "Osuđujemo svaki pokušaj kriminalizacije i demonizacije stranih građana, kao i zloupotrebu socijalnih i ekonomskih strahova radi podsticanja netrpeljivosti", napisali su 9. decembra. Proteste je osudio i opozicioni Pokret slobodnih građana, navodeći da je policija morala da zabrani skup 7. decembra koji je imao sve odlike krivičnog dela izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Šta rade strani radnici u Kragujevcu?Pomoćnik gradonačelnika Marko Janković kaže da privredi nedostaje radna snaga, što je razlog zbog kojeg pojedine kompanije, poput fabrike automobila Stellantis (nekadašnji Fiat), kao i javna komunalna preduzeća angažuju radnike iz inostranstva. "Najviše dolaze iz Nepala, Šri Lanke, Filipina, afričkih zemalja. Iz Turske dolaze građevinski radnici. Angažovani su preko posredničkih agencija koje angažuju poslodavci kako bi obezbedili određene kvalifikovane radnike", rekao je Janković. On je odbacio navode da njihovo angažovanje ugrožava radna mesta lokalnog stanovništva. "Posla ima dovoljno, ali domaćih radnika koji žele da rade u određenim sektorima – nema. Istovremeno, prosečna zarada u Kragujevcu i Srbiji nije ugrožena. Podaci pokazuju da prisustvo stranih radnika nije uticalo na plate domaćih zaposlenih", rekao je Janković. Policija nije odgovorila na pitanja RSE koliko stranih državljana radi u Kragujevcu, niti iz kojih zemalja dolaze. Bez odgovora o uslovima u kojima žive i radeZa uslove u kojima rade odgovoran je poslodavac. Ivan Ristić iz Samostalnog sindikata Stellantis-a kaže za RSE da je u ovoj fabrici automobila koja broji oko 3.000 zaposlenih angažovano oko 300 stranaca. Među njima je oko 100 radnika iz Nepala i Bangladeša koji uglavnom rade u montaži, na fizički zahtevnim radnim mestima. "Mi smo više puta rekli poslovodstvu da smo protiv bilo kakvog agencijskog zapošljavanja gde se dovode radnici iz dalekoistočnih zemalja jer su oni verovatno manje plaćeni i samim tim će uticati na naše plate i sve ostalo", rekao je Ristić. Menadžment ove multinacionalne kompanije nije odgovorio na pitanja RSE o ovim navodima, niti uslovima pod kojima su angažovani radnici iz inostranstva. U Srbiju dolaze uglavnom putem posredničkih agencija za zapošljavanje koje im obezbeđuju neophodna dokumenta i nude usluge pronalaska smeštaja. Neki od meštana u čijem komšiluku borave, tvrde da su mnoge kuće neuslovne i da je veliki broj ljudi smešten u malo kvadrata. Stanovnik kragujevačkog naselja Jabučar, koji govori pod uslovom anonimnosti, kaže da se u kuću u njegovom komšiluku uselilo oko 60 ljudi. "Tu ne postoje nikakvi uslovi za život, od mokrog čvora do grejanja. Tražimo da neko dođe i uradi realnu procenu da li zaista u tolikom broju oni mogu ovde da žive. Da li to zadovoljava elementarne uslove za život, a stojim iza toga da ne zadovoljava", rekao je on. Pomoćnik gradonačelnika Kragujevca Marko Janković odgovara da smeštaj obezbeđuje poslodavac, odnosno posrednička agencija. "Po informaciji koju sam dobio, svi ljudi koji im izdaju kuću za smeštaj, uredno prijavljuju policiji njihov boravak. U slučaju da ima prijave da se dešavaju stvari koje ne treba da se dešavaju, policija svakako izlazi na teren", rekao je Janković. Zakon o zapošljavanju stranaca propisuje načelo jednakog tretmana kojim se stranim državljanima garantuju ista prava i obaveze u pogledu rada i zapošljavanja kao i državljanima Srbije. Ta prava, pored ostalog, obuhvataju pravo na odgovarajuću zaradu, zdravstvenu zaštitu, kao i druge oblike zaštite koje imaju građani Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 11. decembra da će u slučaju da bude podignuta optužnica u vezi ukidanja statusa spomenika kulture za kompleks Generalštaba u Beogradu, pomilovati sve koji su "navodno učestvovali u malverzacijama". "Neću im dati priliku da gone one koji ništa nisu krivi. Ja sam kriv. Ja sam taj koji je hteo modernizaciju Srbije. Ja sam taj koji je hteo da dovede velikog investitora", rekao je Vučić u Nišu odgovarajući na pitanja novinara posle obilaska fabrike Palfinger. Na mestu gde se nalazi kompleks Generalštaba, porušen tokom NATO bombardovanja 1999. godine planirana je izgradnja luksuznog kompleksa investicione kompanije "Afinity Partners" Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Projektu se protive aktivisti i predstavnici opozicionih političkih partija, kao i deo stručne javnosti. On je ponovo izneo uvrede na račun tužialaštva koje vodi istragu o o zloupotrebi položaja i falsifikovanju dokumenata, na osnovu kojih je Vlada u maju ukinula status kulturnog dobra kompleksu Generalštaba u centru Beograda. Vučić je takođe rekao da ne zna da li u vezi sa tim slučajem postoji optužnica protiv njega. "Ne znam da li postoji ali ne mogu da sakrijem osmeh i radost. Podstičem ih da objave optužnicu. To bi mi bila kruna karijere, zato što bi to na najbolji način pokazalo kako je država urušavana, kako su je oteli spolja, šta su sve radili preko medijskih platformi sa svih strana", rekao je Vučić. Među osumnjičenima u postupku koji vodi Javno tužilaštvo za organizovani kriminal je aktuelni ministar kulture Srbije Nikola Selaković. Njemu se na teret stavljaju dva krivična dela - zloupotreba službenog položaja i falsifikovanja službene isprave. Od kada je počela istraga Tužilaštva za organizovani kriminal, Vučić je, zajedno za drugim predstavnicima izvršne vlasti, iznosio niz optužbi i uvreda na račun tužilaštva. Kolegijum TOK-a je u više navrata saopštio da su poslednjih meseci njihovi tužioci izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije, predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti, kao i drugih aktera političkog života i pojedinih medija.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je 11. decembra da "pod određenim uslovima" može doći do nacionalizacije Naftne industrije Srbije (NIS), uz saglasnost Rusije, prenela je agencija Beta pozivajući se na rusku agenciju TASS. "U toku je pregovarački proces. Znam da se srpsko rukovodstvo obratilo SAD, jer je upravo njihov zahtev ispunjavalo preduzeće koje je stvoreno na osnovu međuvladinog dogovora između Rusije i Srbije, ali to je specifična karakteristika Amerikanaca", rekao je Lavrov, prenosi Beta. On je dodao da je u međuvladinom sporazumu između Srbije i Rusije navedeno da ne može doći ni do kakve nacionalizacije bez obostranog saglasja. "Pod kojim uslovima se može postići saglasnost o nacionalizaciji ili o nekoj drugoj formi rešenja ovog problema? Možda se rešenje sastoji u tome da se nađe način kako da NIS dalje radi, bez obzira na one mogućnosti koje imaju SAD da bi se to preduzeće kaznilo", rekao je Lavrov. Reagujući na izjavu Lavrova, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je "da će Srbija sve uraditi da ruski vlasnici kapitala u Naftnoj industriji Srbije (NIS) budu zadovoljni". Ukoliko funkcionisanje bude nemoguće, Srbija će, prema Vučićevim rečima, platiti "onako kako pristojnim i normalnim državama priliči". "Nama ne pada napamet da bilo kome bilo šta otimamo, ali Srbija bez nafte, bez naftne industrije i rafinerije neće da ostane", rekao je Vučić novinarima u Nišu. Primena američkih sankcija prema najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji počela je 9. oktobra, nakon višemesečnog odlaganja. SAD insistiraju na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva NIS-a, čiji vlasnički udeo u toj kompaniji trenutno iznosi 56,2 odsto. Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji, jeste da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu.

Sa jedne strane - predstavnici vlasti koji tvrde da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) nije efikasno, uz uvrede i optužbe, sa druge - Vrhovno javno tužilaštvo i jedan broj tužilaca, sudija i advokata koji kažu da brane nezavisnost tužilaštva od izvršne vlasti, što propisuje Ustav Srbije. U takvoj atmosferi, predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe Uglješa Mrdić, iz redova vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), izašao je u javnost krajem novembra sa inicijativom da se tužilaštvo, u čijoj su nadležnosti borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, "reorganizuje" i podvede pod Više javno tužilaštvo u Beogradu, kao posebno odeljenje. Reč je o tužilaštvu čijim su istragama moguće korupcije i zloupotrebe službenog položaja obuhvaćeni predstavnici vlasti i članovi vladajućeg SNS-a. "To je za mene de facto (praktično) i de jure (zakonski) ukidanje Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Predstavnici vlasti su nezadovoljni, pošto je tužilaštvo napokon krenulo da radi svoj posao", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Jasmina Paunović, viša javna tužiteljka u penziji. Ukoliko bi TOK bio podveden pod Više javno tužilaštvo u Beogradu, to bi, prema njenim rečima, "automatski značilo da bi se tu stalo sa svakom istragom i sa svakim eventualnim procesuiranje ljudi iz režima". Kako inicijativu obrazlaže vlast?Inicijativa o reorganizaciji tužilaštva dolazi nakon optužbi i uvreda na račun Tužilaštva za organizovani kriminal, koje su proteklih nekoliko meseci iznosili najviši predstavnici izvršne vlasti. U tome, između ostalih, učestvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je tužioce TOK-a u izjavi 3. novembra nazvao "kriminalnom bandom". Iste reči koristi i ministar kulture Nikola Selaković, koji je u svojstvu osumnjičenog obuhvaćen istragom TOK-a u slučaju "Generalštab". Inicijativa Mrdića, za koju ima podršku ministra pravde Nenada Vujića se, pored Tužilaštva za organizovani kriminal, odnosi i na Tužilaštvo za ratne zločine, koje takođe radi samostalno. U izjavi koju je 25. novembra prenela Radio-televizija Srbije (RTS), Mrdić je ta dva tužilaštva nazvao "hibridnim" navodeći da im je "prošlo vreme" i da su "relikt prošlosti". Identične izraze upotrebio je četiri dana kasnije ministar pravde Nenad Vujić. Gostujući na TV Blic, Vujić je 29. novembra izjavio da "u delu javnosti i zakonodavne vlasti postoji ideja da se ova tužilaštva, reorganizuju u posebna odeljenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u cilju upodobljavanja sudske i tužilačke organizacije". Kako su reagovala tužilaštva?Ovu inicijativu u Tužilaštvu za organizovani kriminal smatraju otvorenim pokušajem političkog uticaja na rad javnog tužilaštva i ozbiljnim udarom na ustavni i pravni poredak. "Ovim putem upoznajemo javnost da će se na ovaj način znatno otežati, pa i ugroziti dalje postupanje u svim pokrenutim postupcima visoke korupcije i organizovanog kriminala", naveo je TOK u saopštenju 25. novembra. Kolegijum TOK-a je u više navrata saopštio da su poslednjih meseci njihovi tužioci izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije, predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti, kao i drugih aktera političkog života i pojedinih medija. Oglasilo se i Vrhovno javno tužilaštvo, na čijem je čelu Zagorka Dolovac, i to saopštenjem nakon sastanka sa šefom Delegacije Evropske unije (EU) u Beogradu Andreasom fon Bekeratom. Sastanku je prisustvovao i predsednik Visokog saveta tužilaštva Branko Stamenković. Jedan od povoda sastanka, kako se navodi u saopštenju, jeste da upoznaju predstavnika EU u Srbiji sa kampanjom "pokušaja neprimerenog uticaja na nosioce javnotužilačkih funkcija", za koji su ocenili da "znatno jača u intenzitetu". "Zajednička je ocena da se situacija u javnom tužilaštvu i pravosuđu naše zemlje treba pažljivo pratiti i ceniti u odnosu na merila, kriterijume i aktivnosti koje je Republika Srbija preuzela kao obavezu u postupku pridruživanja Evropskoj Uniji u okviru pregovaračkih poglavlja 23 i 24, a kojima se utvrđuje neophodnost vladavine prava, samostalnosti javnog tužilaštva i nezavisnosti sudstva", naveli su u Vrhovnom javnom tužilaštvu. Predstavnici vlasti bez odgovora na kritikeUglješa Mrdić, predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe i član SNS-a, nije odgovorio na upit RSE da prokomentariše kritike da njegova inicijativa ima veze sa istragama TOK-a, kojim su obuhvaćeni predstavnici vlasti. Na ista pitanja odgovor je, do zaključenja teksta, izostao i od Ministarstva pravde. Zbog inicijative, u Beogradu je ispred zgrade Ustavnog suda Srbije i Pravnog fakulteta 7. decembra održan protest na poziv jednog broja sudija, tužilaca i advokata. Kako su naveli učesnici, tim protestom želeli su da ukažu na političke pritiske na pravosuđe u Srbiji. Kakva je procedura?Viša javna tužiteljka u penziji Jasmina Paunović ukazuje za RSE da bi inicijativa o pripajanju dva nezavisna tužilaštva Višem javnom tužilaštvu u Beogradu morala biti uneta kroz izmene postojećih zakona. I takva, prema njenim rečima, ne bi smela da prođe bez javne rasprave i mišljenja struke. "Neophodno je, pod broj jedan, saslušati i dobiti mišljenje struke. Struka je ta koja mora da da svoj konačan sud o tome, a da bi struka dala svoje mišljenje, mora da se uđe u javnu proceduru, odnosno da se pribavi mišljenje putem javne rasprave o tome", rekla je Paunović. Koje istrage vodi TOK?Istrage i podizanje optužnica za koruptivna krivična dela i delovanje organizovanih kriminalnih grupa glavni su zadaci TOK-a. To tužilaštvo od avgusta protiv 14 osoba vodi istragu moguće korupcije tokom rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, u čijem sastavu je i Železnička stanica u Novom Sadu. U obrušavanju betonske nadstrešnice na toj stanici 1. novembra prošle godine poginulo je 16 ljudi. Među osumnjičenima su dva bivša ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i Tomislav Momirović. Tužilaštvo osumnjičene tereti da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara i da su konzorcijumu kineskih kompanija, koje su bili izvođači radova na rekonstrukciji pruge, pa i stanične zgrade u Novom Sadu, "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara. TOK takođe vodi istragu o zloupotrebi položaja i falsifikovanju dokumenata, na osnovu kojih je Vlada u maju ukinula status kulturnog dobra kompleksu Generalštaba u centru Beograda. Među osumnjičenima u tom postupku je aktuelni ministar kulture Srbije Nikola Selaković. Njemu se na teret stavljaju dva krivična dela - zloupotreba službenog položaja i falsifikovanja službene isprave. Na mestu gde se nalazi kompleks Generalštaba, porušen tokom NATO bombardovanja 1999. godine planirana je izgradnja luksuznog kompleksa investicione kompanije "Afinity Partners" Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Projektu se protive aktivisti i predstavnici opozicionih političkih partija, kao i deo stručne javnosti.

Vrhovni javni tužilac Srbije Zagorka Dolovac i predsednik Visokog saveta tužilaštva Branko Stamenković upoznali su šefa Delegacije Evropske unije (EU) Andreasa fon Bekerata(von Beckerath) sa stanjem u tužilaštvu i pokušajima neprimerenog uticaja na nosioce javnotužilačkih funkcija, saopštilo je 10. decembra Vrhovno tužilaštvo. Navodi se da je povod za sastanak bila i potreba da se predstavnici EU upoznaju sa mogućim izmenama zakonskog okvira kojim se propisuje organizacija i način rada javnog tužilaštva, kao i predstojećim izborima za Visoki savet tužilaštva i posledicama koje su nastale nakon neuspeha izbora 88 javnih tužilaca u novembru ove godine. "Zajednička je ocena da se situacija u javnom tužilaštvu i pravosuđu naše zemlje treba pažljivo pratiti i ceniti u odnosu na merila, kriterijume i aktivnosti koje je Srbija preuzela kao obavezu u postupku pridruživanja Evropskoj uniji u okviru pregovaračkih poglavlja kojima se utvrđuje neophodnost vladavine prava, samostalnosti javnog tužilaštva i nezavisnosti sudstva", dodaje se u saopštenju. Aktuelna vlast u Srbiji koju vodi Srpska napredna stranka (SNS), čiji predsednik je do polovine 2023. bio šef države Aleksandar Vučić, najavila je izmene zakona kojima bi Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) postalo deo beogradskog Višeg javnog tužilaštva. Vučić na večeri u BriseluIstog dana, 10. decembra, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u službenoj poseti Briselu saopštio da su zvaničnici EUe sa njim razgovarali o koracima Srbije u reformama i ispunjavanju preuzetih obaveza. "Srbija ostaje privržena članstvu u Evropskoj uniji", saopštio je Vučić nakon što je prisustvovao večeri koju su organizovali predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen(von der Leyen) i predsednik Evropskog saveta (ES) Antonio Kosta(Costa). Grupa tužilaca, sudija i advokata sa svih nivoa pravosuđa u Srbiji pre tri dana održala je protest pred zgradom Ustavnog suda u Beogradu sa kog je poručila da su najavljene izmene zakona uvod u ukidanje specijalizovanog Tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala (TOK) i nadležnih sudskih organa. Vučićeva poseta Briselu dolazi posle predstavljanja izveštaja Evropske komisije o stanju i brzini reformi Srbije na evropskom putu i uoči donošenja odluke o konkretnom napretku na tom putu. Godišnji izveštaj EK predstavljen je u novembru i u njemu se konstatuje da je Srbija spora u reformama, da je najkritičnije stanje u pravosuđu, vladavini prava, poštovanju ljudskih prava, slobodi izražavanja i akademskim slobodama. U Srbiji više od godinu dana traju građanski protesti predvođeni studentima sa kojih se zahteva odgovornost vlasti predvođene Srpskom naprednom strankom (SNS) za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice obnovljene Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. Pre godinu dana akademci su zatražili objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji novosadske stanice i kažnjavanje funkcionera Srpske napredne stranke koji su tukli studente. Konstatujući da ti zahtevi nisu ispunjeni, studenti su u maju zatražili vanredne parlamentarne izbore. Predsednik države odbacio je odgovornost SNS-a i odbio da raspiše izbore. Vučić je potom ličnom odlukom sa mesta predsednika Srbije pomilovao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, čiji predsednik je bio do polovine 2023, koji su početkom godine u Novom Sadu bejzbol palicama polomili vilicu studentkinji u protestu. Potom je pomilovao i devojku koja je automobilom udarila studentkinju koja je sa kolegama protestovala u Beogradu.

Inženjer Milan Nedeljković preuzeće mesto predsednika Upravnog odbora BMW AG 14. maja 2026, saopštila je ta automobilska kompanija sa sedištem u Minhenu u Nemačkoj. Navodi se da je odluku o njegovom imenovanju nadzorni odbor kompanije doneo 10 decembra. "Milan Nedeljković, rođen u Kruševcu u Srbiji, inspiriše ljude idejama, ujedinjuje ih oko zajedničkih vrednosti i time ih motiviše da ostvare vrhunske performanse. To je ključni liderski kvalitet za održavanje uspešnog kursa BMW grupe u ovom vremenu transformacije", navodi se u saopštenju automobilske kompanije Bayerische Motoren Werke Aktiengesellschaft (BMW). Dodaje se da posle uspešnog pokretanja "nove klase" (neue klasse) automobila Nedeljković nasleđuje Olivera Cipsea (Zipse) koji je bio član Upravnog odbora BMW AG više od deset godina, a predsednik je kompanije od avgusta 2019. "Milan Nedeljković u svoje kvalitete ubedio nas je strateškom vizionarskom pronicljivošću, snažnim veštinama i preduzetničkim razmišljanjem. On se zalaže za veoma fokusirano upravljanje resursima, bilo finansijskim ili ekološkim", rekao je predsednik Nadzornog odbora BMW AG Nikolas Peter (Nicolas). Nedeljković je član Upravnog odbora BMW AG od 2019. i trenutno vodi proizvodni sektor. Pedesetšestogodišni inženjer Nedeljković profesionalnu karijeru u BMW-u počeo je kao pripravnik 1993. Obavljao je visoke rukovodeće pozicije u fabrici Oksford, kao generalni direktor fabrika u Lajpcigu i Minhenu i kao viši potpredsednik za korporativni kvalitet. Njegov ugovor kao predsednika Upravnog odbora trajaće do 2031. godine.

Policija je privela četiri osobe osumnjičene da su u noći između utorka i srede zapalile automobil javne tužiteljke u Subotici, saopštila je 10. decembra Policijska uprava u tom gradu. Navodi se da su po nalogu subotičkog Osnovnog javnog tužilaštva, uhapšeni S. B i D. K, obojica 2005. godište, zbog sumnje da su izvršili krivično delo izazivanje opšte opasnosti. Dodaje se da su u istom slučaju privedena i dvojica maloletnika i da će, uz izveštaj o hapšenju, biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u tom gradu. S. B. i D. K. određeno je zadržavanje do 48 sati i oni će uz krivičnu prijavu biti privedeni Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici. Prethodne noći zapaljen je automobil tužiteljke Višeg javnog tužilaštva u Subotici koja je saslušavala osumnjičene za napad na subotičkog aktivistu Dražena Lončara kog su 28. novembra pretukle maskirane osobe koje su ga presrele na putu do zgrade u kojoj živi. Zbog napada na Lončara potom su uhapšeni P. B. (21), A. G. (19), L. B. (18) i M. M. (24) koji su osumnjičeni da su izvršili krivično delo teška telesna povreda. Sumnjiče se da su, zajedno sa osamnaestogodišnjakm i jednim maloletnikom (17) koji su takođe uhapšeni, palicama naneli teške telesne povrede četrdesetsedmogodišnjem muškarcu. Policija je saopštila da je prilikom pretresa stana i drugih prostorija koje su koristili P. B. i L. B. pronašla oko kilogram marihuane, dve vagice i oko 1.000 komada municije, i da će protiv njih biti podnete krivične prijave zbog sumnje da su izvršili krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. Građani Subotice za 10. decembar posle podne zakazali su protest u Subotici zbog paljenja automobila tužiteljke Aleksandre Stojsavljević i, kako su naveli organiozatori, otvorenog napada na pravosuđe. "Tužiteljka je radila svoj posao po zakonu, a napad na nju je napad na sve nas", naveli su organizatori protesta. Saopštili su da sa mirnog skupa žele da pošalju poruku "da nasilje, pritisci i zastrašivanje u Subotici neće proći".

Viši sud u Beogradu osudio je 10. decembra Krunoslava Fehira, bivšeg pripadnika jedinice "Branimirova osječka bojna", na šest meseci zatvora zbog toga što je bio pripadnik te jedinice koja je otimala, zastrašivala, ubijala i zlostavljala civile srpske nacionalnosti 1991. godine u Osijeku. Prema rečima njegovog advokata Bojana Stanojlovića, Fehir danas izlazi iz pritvora jer se u kaznu uračunava vreme koje je proveo u pritvoru. On je novinarima nakon izricanja presude rekao da je sud Fehiru izrekao najblažu kaznu, ispod zakonskog minimuma. "Očekivao sam, nekih 50 odsto, da će to biti jedan kompromis suda. Za sada je važno da Krunoslav ide kući", rekao je Stanojlović. Stanojlović je rekao i da ova presuda jeste neka vrsta presedana da svako ko je bio pripadnik "Branimirove osječke bojne" može biti osuđen, čak iako je u vreme kada je pristupio grupi bio maloletan. Ankica Fehir, majka Krunoslava Fehira, rekla je novinarima da Krunoslav nije kriv i da nije trebalo da bude držan toliko dugo u pritvoru. U presudi Višeg suda, koja je pročitana 10. decembra, navodi se da je Krunoslav Fehir kriv jer je u vreme oružanog sukoba u Hrvatskoj bio pripadnik jedinice koja je vršila ratne zločine nad srpskim civilnim stanovništvom u Osijeku. Fehir je u to vreme imao 16 godina i u svojoj odbrani istakao da ga je otac primorao da bude član te jedinice, kao i da kao maloletnik nije mogao da se suprotstavi ocu i sam napusti Osijek. Takođe, tvrdio je da nije učestvovao u ratnim zločinima, već da je u jedinici radio logističke poslove i poslove obezbeđenja. Međutim, sud nije prihvatio ovaj iskaz, a u presudi se navodi da je Fehir u jedinici imao dve vrste oružja, kao i da je iz njegovim ranijih navoda može zaključiti da je već nakon deset dana od kada je postao član grupe imao saznanja da se u njoj vrše nezakonite radnje. Sud takođe ističe da nije prihvatio navode odbrane da Fehir nije bio deo grupe koja je vršila ratne zločine jer je Fehir, kako se navodi, bio svestan da se zločini vrše i bio toga svedok. Sud je, kako se navodi, imao u vidu, Fehirovo svedočenje protiv ratnog zapovednika i jednog od osnivača Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Branimira Glavaša. Zagrebački Županijski sud je 2023. nakon ponovljenog suđenja Branimira Glavaša ponovno proglasio krivim za ratni zločin nad srpskim civilima u Osijeku tokom devedesetih godina. Glavaš je tada nepravosnažnom presudom osuđen na sedam godina zatvora. Krunoslav Fehir je početkom 2000-ih godina prvi javno i detaljno govorio o ubistvu srpskog civila Čedomira Vučkovića i nestanak Đorđa Petrovića, u slučaju poznatom kao "Garaža". Prema iskazu Krunoslava Fehira, koji je obezbeđivao ulaz u garažu, pripadnici "Branimirove osječke bojne" su prisiljavali Vučkovića da pije sumpornu kiselinu iz akumulatora. U užasnim bolovima Čedomir Vučković je uspeo da provali vrata garaže, nakon čega je upucan. U izjavama koje je davao u Hrvatskoj, Krunoslav Fehir je rekao da je on bio taj koji je u panici ispalio nekoliko hitaca u Vučkovića i ranio ga u predelu trbuha i desne podlaktice. Na procesu u Beogradu, kazao je da je pucao u vazduh, a da su srpskog civila upucali pripadnici te jedinice nakon što mu se izgubio iz vidokruga. Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo, ocenila je da je celo suđenje Fehiru bilo nepotrebno, fingirano i "pod pritiskom političkih zahteva da se tužilaštvo i sud bave zločinima prema Srbima". "Mislim da nema pravde za ovaj slučaj. Ako se tužilaštvo bude bavilo ovakvim slučajevima i to decom 1991. godine, onim što su deca morala, pod pritiskom vrlo autoritativnih očeva da urade, ako će se suditi za dela koja su deca činila, onda stvarno od te pravde nećemo ništa videti", rekla je Kandić. Krunoslav Fehir uhapšen je polovinom juna na hrvatsko-srpskoj granici, a suđenje mu je počelo 10. oktobra. Njegov advokat rekao je ranije da je njegov klijent godinama nesmetano ulazio i izlazio iz Srbije.

Protestnom šetnjom i obilaskom ključnih državnih institucija, studenti Pravnog fakulteta u Beogradu obeležili su godišnjicu početka studentskih blokada. Pre njih, tokom dana, godišnjicu početka blokada obeležili su i studenti beogradskog Poljoprivrednog fakulteta i novosadskog Fakulteta tehničkih nauka. U protestnoj šetnji centralnim beogradskim ulicama, pod sloganom "pravnici hoće pravdu", studenti Pravnog fakulteta su, pored ostalog, obišli sedišta Vrhovnog javnog tužilaštva, Vlade i Predsedništva Srbije. Ponovili su ključni zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Ispred Vrhovnog tužilaštva, kako je rečeno u studentskom govoru, podržali su sudije i tužioce koji "svoj posao rade savesno i u skladu sa zakonom", uz ocenu da je pravosuđe "na nikad većem udaru" dok ih predstavnici vlasti vređaju i targetiraju. Ispred Vlade Srbije imali su poruku za premijera Đura Macuta - zatražili su da predsedniku pošalje predlog za raspuštanje Skupštine i raspisivanje vanrednih izbora, uz ocenu da vlast "više nema legitimitet". Zahtev za raspisivanjem izbora ponovili su i u govoru ispred Predsedništva Srbije. To je bio, kako su naveli, prvi zvanični studentski govor ispred Predsedništva od početka protesta. "Institucije moraju da se vrate u ustavne okvire, a sa njima i predsednik republike", istaknuto je u govoru. Predsednika Aleksandra Vučića su optužili za kršenje Ustava. Podsetili su na uvrede koje je Vučić od početka studentskih protesta upućivao demonstrantima, te na pretnje koje su dolazile od predstavnika vlasti i hapšenja učesnika protesta na ulicama. Studentske blokade desetina fakulteta, koje su otpočele krajem novembra 2024. godine, prerasle su u talas masovnih antivladinih protesta u Srbiji, kojima su se pridružile stotine hiljada građana. Povod za studentske blokade i proteste bila je pogibija 16 ljudi u padu nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu - od vlasti se traži utvrđivanje odgovornosti za nesreću, uz ocenu da su do nje doveli nemar i korupcija. Na ulicama se traži i da se prekinu sudski postupci protiv demonstranata koji su hapšeni u proteklih godinu dana, kao i da se procesuiraju napadači na učesnike protesta u incidentima koji su se događali širom Srbije. Nijedan zahtev, kako navode studenti, nije ispunjen. Vlast, sa druge strane, tvrdi suprotno i istovremeno odbija da raspiše parlamentarne izbore, što je poslednji zahtev studenata, upućen u maju 2025. Sa početkom nove školske godine, nastava na fakultetima je tokom jeseni normalizovana, osim na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru čiji studenti zahtevaju prinudnu upravu.

Kineske kompanije u Srbiji angažovane su na više velikih državnih projekata, ali taj posao nisu dobile na javnom nadmetanju. Ove kompanije se angažuju na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine ili na osnovu specijalnih zakona kojim se Zakon o javnim nabavkama stavlja van snage. Evropska komisija upozorila je Srbiju na tu praksu u ovogodišnjem izveštaju o proširenju navodeći da to dovodi do rizika od korupcije. Snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da su moguće tri opcije za rešenje situcije za Naftnu industriju Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. "Mogućnost broj jedan je da Amerikanci daju licencu NIS-u ili povuku sankcije protiv ruskih firmi, što nije verovatno. Verovatnije je da će Rusi prodati svoje deonice nekoj drugoj kompaniji. Ja se nadam da će oni to uraditi. I broj tri, a ja se nadam da se to neće desiti, da ćemo morati da delujemo kao država", rekao je Vučić. Kako je rekao, rok je za 37 dana, odnosno 15. januara. Vučić je na panel diskusiji, u okviru Foruma GLOBSEC BELTALKS, izjavio da svi moraju da shvate da nema produženja krajnjeg roka, kao i da se ne sme ugroziti snabdevanje gorivom za građane i privredu Srbije. Istakao je da se država suočava i sa rizikom od sekundarnih sankcija protiv Narodne banke Srbije i komercijalnih banaka, kao i da je investicioni rejting Srbije ugrožen zbog situacije sa NIS-om. Sankcije NIS-u, koji je u ruskom većinskom vlasništvu, stupile su na snagu 9. oktobra. Srbija ima 29,87 posto udela, dok je ostatak u rukama manjinskih akcionara. Kako je rekao Vučić, Srbija neće nacionalizovati NIS, u slučaju da intervencija države bude poslednja opcija za dalje poslovanje te kompanije - već će platiti ruski udeo. "Meni su prijatelji iz sveta govorili da sam Srbiju doveo u tešku poziciju zato što nismo uveli sankcije Rusiji. Oni razumeju da imamo različite probleme, ali da na kraju moramo da se uskladimo u potpunosti sa zahtevima. Ja sam siguran da Rusi razumeju sve veoma dobro, i da ako ne budu povučene sankcije da će morati da prodaju kompaniju", rekao je Vučić. Dodao je da ne može da zamisli situaciju da u Srbiji budu prazne benzinske pumpe. Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji, jeste da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu. Sankcije NIS-u su prethodno odlagane osam puta. Vučić je rekao da još čeka vesti iz Moskve po pitanju gasnog aranžmana i da je Srbija spremna da diverzifikuje izvore energenata. "Ne mogu da predvidim kako će se završiti pitanje energetske situacije u Srbiji, jer niko više ne želi da sasluša drugu stranu", kazao je on. Srbija decenijama zavisi od ruskog gasa, čijim uvozom zadovoljava 80 odsto potreba. Ugovor sa Moskvom o uvozu tog energenta istekao je u maju. Novi nije potpisan.