Pravilo 90 dana u 180 dana koje važi za državljane zemalja van Evropske unije posebno pogađa profesionalne vozače. Oni traže da se njihov status prilagodi specifičnostima posla, zbog čega su održali proteste. (snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)
"Svaku inicijativu koja dođe iz američkog Kongresa treba ozbiljno shvatiti", kaže za RSE Ivan Vujačić, nekadašnji ambasador Srbije u Sjedinjenim Državama.
Tako ocenjuje predlog zakona u Predstavničkom domu kojim se traže mere za Srbiju zbog nazadovanja demokratije, Rusije i Kine.
Taj predlog, u koji je RSE imao uvid, podneli su republikanac Džo Vilson (Joe Wilson) i demokrata Bil Kiting (Bill Keating).
Vujačić ocenjuje da inicijativa ne nosi neko neposredno dejstvo na odnose Srbije i SAD, ali da je značajan glas u Kongresu koji dolazi sa obe strane.
"I značajno je što se o tome priča na ovaj način u jednoj konkretnoj formi, koja u poslednje vreme nije bila praktikovana", kaže on.
Inicijativa Vilsona i Kitinga usledila je nakon što Sjedinjene Države i Srbija sredinom jula pokrenule Strateški dijalog, kako bi produbile saradnju.
U tom predlogu zakona predviđa se i uslovljavanje Strateškog dijaloga pokretanjem pitanja odnosa Srbije sa Rusijom, Kinom i Iranom i stanja demokratije u Srbiji.
U Stejt departmentu povodom ove inicijative kažu za RSE samo da se "raduju saradnji sa Srbijom na obezbeđivanju trajne stabilnosti na Zapadnom Balkanu."
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i Predsedništvo Srbije nisu odgovorili na upit RSE o predlogu zakona američkih kongresmena.
U tom predlogu se navodi i da bi SAD trebalo da uvedu finansijske i vizne sankcije štetnim akterima koji doprinose destabilizaciji Zapadnog Balkana.
Takođe se sankcije predviđaju i za osobe koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo koje oblasti ili države u regionu.
Navodi se da bi trebalo sankcionisati i one koji na Zapadnom Balkanu učestvuju u podrivanju demokratskih procesa i institucija, korupciji, ozbiljnim kršenjima ljudskih prava.
Sankcije se predviđaju i za opstruiranje regionalnih sporazuma i okvira za bezbednost, mir, saradnju ili međusobno priznavanje.
Predlog je naslovljen kao "Zakon o podršci vladavini prava, izgradnji institucionalne pravde i odgovornosti", odnosno "SRBIJA Act".
'Na dnevni red verovatno posle izbora'Republikanac Vilson je naveo da se Srbija pod predsednikom Aleksandrom Vučićem, "namerno sve više udaljavala od vladavine prava".
"I približavala neprijateljima slobode poput ratnog zločinca (ruskog predsednika Vladimira) Putina, Komunističke partije Kine i terorističkog režima u Teheranu", dodao je.
Vilson je naveo i da uprkos široko rasprostranjenim protestima protiv korupcije, "Vučićeva vlada preti da destabilizuje region i šire".
"Narod Srbije zaslužuje bolje", poručio je Vilson na mreži X.
Nekadašnji ambasador Srbije u Vašingtonu Ivan Vujačić kaže da je kongresmen Džo Vilson dugo u srpskom kokusu u Kongresu SAD.
"On je u kokus regrutovan još kada sam ja bio ambasador u SAD, kada je formiran prvi srpski fokus, tako da je on iskusan. I u Spoljno-političkom odboru je", naveo je.
Srpski kokus u američkom Kongresu formiran je 2004. godine kao dvostranačka neformalna grupa, čiji je zadatak jačanje odnosa između SAD i Srbije.
Primećujući da je donošenje zakona komplikovano i dugo, Vujačić ne očekuje da će se desiti pre izbora u novembru.
"Daleko je to od donošenja zakona, pitanje je kada će doći na dnevni red. Ne vidim hitnost niti način da to bude doneto pre izbora", smatra Vujačić.
Izbori na sredini predsedničkog mandata Donalda Trampa (Trump) 3. novembra ključni su za određivanje odnosa snaga u Kongresu.
U novembru se bira čitav sastav Predstavničkog doma, donjeg doma Kongresa, kao i trećina Senata.
Budućnost Strateškog dijalogaPrema predlogu, koji su podneli Vilson i Kiting, predviđa se obustavljanje Strateškog dijaloga, osim ako se u njemu ne pokrenu pitanja navedena u predlogu zakona.
Taj predlog obavezuje državnog sekretara SAD da pre susreta u okviru Strateškog dijaloga podnese potvrdu Odborima za spoljne poslove Predstavničkog doma i Senata da će biti pokrenuta pitanja odnosa Srbije sa Rusijom, Kinom i Iranom.
Kao i pitanja o obezbeđivanja slobodnih i poštenih izbora, borbe protiv korupcije, reforme vladavine prava i jačanje demokratskog upravljanja, slobode štampe i slobode okupljanja.
Upitan šta bi za Srbiju značio eventualni prekid Strateškog dijaloga, Vujačić ocenjuje da je taj dijalog "više u nekoj najavi nego što je stvaran".
"Ne vidim još uvek šta su dometi tog Strateškog dijaloga, ne vidim čak ni preterane, barem kako je nagovešteno, koristi od tog dijaloga za sada za Srbiju, jedino da je akcenat na energetici", naveo je.
Stejt department je ranije naveo za RSE da će SAD i Srbija kroz dijalog raditi na zajedničkim ciljevima, uključujući regionalni mir i stabilnost, proširene poslovne i obrazovne veze, te izgradnju prosperitetnije budućnosti.
U okviru Strateškog dijaloga, Sjedinjene Države i Srbija potpisale su sredinom jula Memorandum o razumevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj bezbednosti.
SAD su pozdravile preliminarnu odluku Srbije da nastavi realizaciju hidroenergetskog projekta Đerdap III kao prvog projekta identifikovanog u okviru međuvladinog Sporazuma o energetici.
Taj projekat korak je ka energetski nezavisnijoj Srbiji.
Vašington kao jedan od ključnih interesa na Zapadnom Balkanu vidi suzbijanje kineskog i ruskog uticaja.
Smanjenje energetske zavisnosti Zapadnog Balkana od Rusije je među ciljevima američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojenog polovinom decembra 2025.
U istom Zakonu se kao cilj navodi i smanjenje kineskog uticaja u ovoj regiji.
Više javno tužilaštvo u Subotici saopštilo je u ponedeljak da vodi istragu protiv sedam osoba zbog eksploziva pronađenog u aprilu na teritorije opštine Kanjiža na severu Srbije, za koji je tada navedeno da je uoči ključnih izbora u Mađarskoj bio postavljen kod gasovoda.
Vojnobezbednosna agencija (VBA) Srbije 5. aprila je navela da su pronađeni eksploziv i pribor za pripremu "eksploziva za izvršenje diverzije", dok je Tužilaštvo u Subotici navelo da su pronađena dva ranca s oko četiri kilograma materije za koje pretpostavlja da je u pitanju plastični eksploziv.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji premijer Mađarske Viktor Orban rekli su tada je eksploziv velike razorne moći pronađen blizu gasovoda kojim se ruski gas iz Turske doprema u Mađarsku.
Više javno tužilaštvo u Subotici je sada saopštilo da je "Otkrivena organizovana grupa koja je na teritoriji Srbije obezbeđivala i skladištila eksploziv, eksplozivne naprave i dronove, koje je kasnije prebacivala ka zemljama EU".
Tužilaštvo je dodalo da su praćenjem aktivnosti grupe pronađeni eksploziv, eksplozivne naprave, dronovi i druga oprema neophodna za upotrebu tih sredstava".
"Daljim tokom istrage, koja će obuhvatiti saradnju i sa istražnim organima evropskih zemalja utvrdiće se uloga navedenih lica, kao i namena sredstava koja su kod njih pronađena", navodi se u saopštenju.
Više javnog tužilaštvo u Subotici je navelo da su na razjašnjenju okolnosti pronalaska eksploziva na teritoriji opštine Kanjiža 5. aprila bili angažovani Bezbednosno-informativna agencija (BIA), VBA, policija i Vojna policija.
Šta je tada rečeno o incidentu?Incident se dogodio nedelju dana pre ključnih izbora u Mađarskoj 12. aprila, na kojima je Orban izgubio čime je okončana njegova 16-godišnja vladavina.
Orban je bez direktnog optuživanja Ukrajine za incident u Srbiji, rekao da "Ukrajina godinama pokušava da odseče Evropu od ruskih energenata".
"Ruski deo Turskog toka je takođe pod stalnim vojnim napadima. Napori Ukrajine predstavljaju životnu opasnost za Mađarsku", dodao je on.
S druge strane, Vučić je tada rekao da je "očito da nas geopolitičke igre neće ostaviti na miru".
Portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova je rekao da Kijev "kategorički odbacuje" pokušaje povezivanja Ukrajine s eksplozivom koji je pronađen blizu gasovoda u Srbiji.
Međutim, Beograd je potom odbacio mogućnost umešanosti Ukrajine kada su srpske vlasti iznele navode o pronalasku eksploziva u blizini gasovoda.
Više stotina autoprevoznika održalo je 31. avgusta proteste u Sarajevu, Beogradu, Podgorici i Skoplju, ispred zgrada delegacija Evropske unije u tim gradovima, tražeći rešavanje pitanja njihovog ograničenog boravka i rada u EU.
Nekoliko stotina autoprevoznika održalo je proteste u Sarajevu, Beogradu, Podgorici i Skopju, 31. augusta, ispred zgrada delegacija Evropske unije u tim gradovima.
Protesti su održani dan uoči zasjedanja Evropske komisije 1. septembra u Briselu na kojem će glavna tema biti prevoznici sa Zapadnog Balkana kojima se ograničava boravak u Šengen zoni.
Autoprevoznici traže rješavanje pitanja njihovog boravka i rada u Evropskoj uniji, odnosno da profesionalni vozači dobiju uslove boravka prilagođene specifičnostima njihovog posla.
"Mi tražimo da se, ako ništa drugo, povećaju dani sa 90 na 125 ili 130 dana boravka u Evropskoj uniji. Zašto? Jer ako smo mi u problemu 91. dan, kako 90 dana nismo u problemu, a 91. već jesmo? Mi želimo samo da radimo i da tranzitiramo zemljama Evropske unije", rekao je predsjednik Upravnog odbora Konzorcija Logistika BiH Zijad Šarić.
Uoči protesta u Sarajevu je bilo i okupljanje autoprevoznika ispred zgrada institucija Bosne i Hercegovine, a grupa njihovih kolega je prošla kroz centar grada sa kamionima.
Ministar prometa i komunikacija BiH, Edin Forto, je uoči protesta najavio da će podržati profesionalne vozače u njihovom zahtjevu.
U saopštenju iz njegovog kabineta je navedeno kako je ovo ministarstvo zatražilo od Evropske komisije da, u okviru postojećeg pravnog okvira, razmotri provedbene mjere ili smjernice koje bi omogućile fleksibilniju primjenu pravila 90/180 dana za profesionalne vozače, bez potrebe za izmjenama važećeg zakonodavstva Evropske unije.
"Sve češći slučajevi odbijanja ulaska, zadržavanja i deportacija profesionalnih vozača zbog primjene pravila 90/180 dana više nisu samo problem transportnog sektora. Oni direktno ugrožavaju poslovanje kompanija, međunarodnu trgovinu i lance snabdijevanja koji povezuju Bosnu i Hercegovinu i Evropsku uniju", ističe se u saopštenju.
Istovremeno, predsjednik Udruženja prevoznika Crne Gore Đorđije Lješnjak rekao je za Radio-televiziju Crne Gore da je "krajnje vrijeme da se problem tretiranja profesionalnih vozača prilikom prelaska granice Evropske unije riješi".
"Svakodnevno imamo vraćene vozače sa granice, uhapšene, deportovane, tretirane kao najveće kriminalce. Mi to više ne možemo izdržati", rekao Lješnjak.
On je rekao da će se autoprevoznici, ako se problem ne riješi u najkraćem mogućem roku, 14. septembra naći na granicama sa Evropskom unijom.
Srbija se okreće suncu, vetru i vodi kako bi smanjila zavisnost od Rusije, diverzifikovala izvore i postepeno isključila ugalj, a u energetskoj tranziciji pojavljuje se sve više kompanija iz Kine.
U zemlju ulaze kao investitori i vlasnici projekata, izvođači radova i dobavljači opreme.
Ovim je uz infrastrukturu, industriju i tehnologiju, otvoreno još jedno poglavlje saradnje Beograda i Pekinga, ali i pitanje - da li Srbija jednu energetsku zavisnost zamenjuje drugom.
"Ovo polje je još u začetku, ali postoji jako dobra početna pozicija za to", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Stefan Vladisavljev iz nevladine Fondacije BFPE.
U resornom Ministarstvu odbacuju mogućnost prevelike zavisnosti od Kine i navode da se projekti obnovljive energije razvijaju sa partnerima iz velikog broja zemalja.
"Specifična situacija postoji u solarnoj industriji, gde kineski proizvođači imaju dominantnu poziciju u globalnim lancima snabdevanja. U drugim delovima energetskog sektora postoji znatno veća raznovrsnost dobavljača, investitora, tehnologija i izvora finansiranja", kažu za RSE u Ministarstvu energetike.
Kina je jedan od ključnih aktera svetske energetske tranzicije, sa dominantnom ulogom u razvoju tehnologija i kapaciteta obnovljivih izvora.
Iskustvo sa Rusijom pokazalo je zašto je pitanje važno. Srbija i dalje oko 80 odsto potreba za gasom pokriva uvozom iz te zemlje, a energetska zavisnost došla je u fokus nakon što su SAD uvele sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog većinskog ruskog vlasništva.
Dok Beograd čeka ishod dogovora NIS-a i mađarskog MOL-a o preuzimanju, Evropska unija nastoji da izvuče pouke krize koja je usledila posle ruske invazije na Ukrajinu.
"Uklanjanje ruskog gasa iz energetskog sistema je prioritet, a obnovljive tehnologije su među najboljim načinima da se to postigne", kaže za RSE analitičar Instituta EU za bezbednosne studije Kaspar Hobhaus (Caspar Hobhouse).
Upozorava, međutim, na rizike zavisnosti od Kine, koji uključuju mogućnost prikupljanja velikog broja podataka o energetskoj mreži, daljinski pristup i sabotažu.
Evropska unija zato zelenu tranziciju ne vidi samo kao klimatsko, već i bezbednosno pitanje i uvodi mere za smanjenje zavisnosti od kineskih i drugih dobavljača koje smatra rizičnim.
"Zapadni Balkan je integrisan u evropsku energetsku mrežu i to će postajati sve više i više. Stoga će rizike koji su danas izgrađeni deliti svi", kaže Hobhaus.
Iz Vašingtona podstiču Beograd da diversifikacijom izvora i dobavljača, te izborom pouzdanih partnera, poput SAD, osigura svoju nacionalnu bezbednost.
"Buduće ekonomske mogućnosti Srbije će u velikoj meri zavisiti od investicija, odluka u oblasti javnih politika i izbora partnera koje bude donosila danas", kažu za RSE u State Departmentu.
Dodaju i da su posvećeni saradnji sa Vladom Srbije na projektima energetske bezbednosti i diversifikacije, koji doprinose ostvarivanju nacionalnih interesa SAD.
Sa kim Srbija proizvodi zelene megavate?U proizvodnji struje dominiraju termoelektrane na ugalj, a Srbija se kao kandidat za članstvo u EU obavezala da zbog zagađenja do 2050. izbaci ugalj iz upotrebe.
Iz obnovljivih izvora je u 2025. proizvedeno oko 30 posto električne energije, a u proizvodnji su najviše učestvovale hidroelektrane.
U Ministarstvu energetike kažu da su posvećeni ciljevima zelene tranzicije i da u toj oblasti i državni i privatni sektor sarađuje sa kompanijama i finansijskim institucijama iz Evrope, SAD, Japana, Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Izraela i drugih zemalja.
Navode primere velikih državnih projekata, među kojima je i hidroelektrana "Đerdap 2" na istoku Srbije.
Gradiće je američke kompanije na osnovu Sporazuma između Beograda i Vašingtona o strateškoj saradnji u oblasti energetike.
Japanska državna agencija uključena je u planove gradnje hidroelektrane Bistrica na jugozapadu zemlje, dok su u izgradnji vetroelektrane Kostolac na istoku učestvovale nemačke firme, uz finansijsku podršku EU.
Kineske kompanije su, navode u Ministarstvu, angažovane na nekoliko projekata, koji su u različitim fazama razvoja.
"Kinesko prisustvo ne treba posmatrati samo kroz vlasništvo nad projektima. Značajan deo njihovog angažovanja odnosi se na EPC radove (projektovanje, izgradnju), tehnologiju i nabavku opreme", kažu u Ministarstvu energetike.
U prethodnoj deceniji Kina je, uz ostalo, gradila novi blok termoelektrane u Kostolcu, koji su međunarodne organizacije kritikovale zbog produžetka zavisnosti od proizvodnje struje na ugalj.
"Tu se više radilo o ugovorima o zajmovima, gde je država uzimala kredite i u saradnji sa kineskim kompanijama radila na modernizaciji ili izgradnji novih kapaciteta, ali je vlasništvo ostajalo u srpskim rukama", kaže Stefan Vladisavljev.
U analizi na portalu "China in the Western Balkans", koji se bavi kineskim uticajem na Zapadnom Balkanu, Vladisavljev navodi da kinesko učešće u obnovljivoj energiji Srbije sada prevazilazi model koji je obeležio prvu deceniju inicijative "Pojas i put".
"Sada kineski kapital, da li samostalno ili u saradnji sa kompanijama iz drugih država, ulazi na naše tržište. Primarni profit, zarada i sami kapaciteti ostaju u kineskom vlasništvu."
Gde je Kina u zelenoj energiji Srbije?Kada 2027. bude završen u Pančevu kod Beograda, biće to najveći vetropark u Srbiji sa snagom od 300 megavata (MW).
Tako su investitori i Ministarstvo energetine najavili projekat Vetrozelena.
Započela ga je međunarodna kompanija CWP Europe. U aprilu 2023, ova firma je objavila strateško partnerstvo sa kineskom državnom kompanijom Power China Resources, koja je sa 51 odsto postala većinski vlasnik Vetrozelene.
Vlasnik 39 posto udela je frima Carren Holdings iz Honga Konga, koja je takođe povezana sa kineskim državnim kapitalom, dok CWR Europe danas ima 10 posto udela, pokazuju javni podaci privrednog registra Srbije.
Power China na sajtu navodi da je ovo prva kontrolna investicija u oblasti obnovljivih izvora u Srbiji i da je za izgradnju zadužena njihova podružnica Sinohydro Bureau 5.
Kaspar Hobhaus sa Instituta EU za bezbednosne studije za RSE navodi da su u ovakvim projektima rizik vetroturbine, odnosno njihov rad preko povezanih uređaja i mogućnosti kontrole energetskog sistema na daljinu.
"U ovom slučaju dolazi do gubitka kontrole nad vrednom imovinom u korist Kine, koja ima mogućnost da njome manipuliše", kaže Hobhaus.
Dok iz Ministarstva navode da se vetrogeneratori za elektrane u Srbiji najvećim delom dobavljaju iz Evrope, Power China nije odgovorila na pitanje RSE povodom medijskih navoda da će turbine za Vetrozelenu isporučiti kineski proizvođač Dongfang Wind Power.
Za 2027. najavljeno je i puštanje u rad vetroparka Crni Vrh, koji se prostire na teritoriji dve opštine u istočnoj Srbiji - Majdanpek i Žagubica sa planiranom snagom od oko 150 MW.
Projekat vodi firma Crni Vrh Power koja je registrovana u Srbiji, a u kojoj vlasništvo dele dve kineske kompanije - državna Shanghai Electric Power (51 odsto) i privatna CMC Capital (49 odsto) koja povezana sa državnim sektorom.
Prema podacima privrednog registra, firma Crni Vrh Power je do 2023, kada su je preuzeli kineski vlasnici, bila u stoprocentnom privatnom srpskom vlasništvu.
Polovinu udela imao je Nikola Petrović, kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a vrednost transakcije nije objavljena.
Glavni isporučilac tehnologije i opreme za vetropark je kineska kompanija Mingyang Smart Energy.
"Kompletna integrisana rešenja celog lanca, od opreme preko inženjeringa do održavanja, sve dolazi iz Kine", rekao je predsednik ove kompanije Džang Čuanvej u Beogradu 18. juna i dodao da je saradnja pokazatelj "čeličnog prijateljstva" Srbije i Kine.
Vlada Velike Britanije je u martu 2026. zabranila upotrebe turbina firme Mingyang Smart Energy u vetroparkovima na moru (offshore) zbog nacionalne bezbednosti.
Kompanija Heavy Energy International iz Hong Konga preuzela je 2026. od norveške firme Emergy izgradnju vetroparkova u Alibunaru u Vojvodini.
Ova podružnica kineskog proizvođača vetroturbina SANY Renewable Energy kupila je 90 posto projekta koji su prethodno razvili Emergy i njen holandsko-belgijski partner WV International.
Preostalih 10 odsto je ostalo u vlasništvu WV International, dok je Emergy izašao iz posla.
Završetak izgradnje najavljen je za 2028, a kineski investitor će, prema najavi srpskog Ministarstva, uložiti oko 200 miliona evra.
Vetar i sunce za ZiđinNajveći projekat u oblasti zelene energije, zvaničnici Srbije najavili su u januaru 2024. kada je država potpisala memorandum sa kineskom kompanijom Shanghai Fengling Renewable.
U okolini Bora na istoku zemlje, gradiće se kombinovani energetski kompleks od 2 gigavata kapaciteta iz vetra i sunca, uz postrojenje za proizvodnju zelenog vodonika.
Investitor je kineski Shanghai, a ukupna ulaganja su, prema rečima ministarke energetike, oko dve milijarde evra.
Proizvedenu energiju će koristiti kompanija Serbia Zijin Copper, vlasnik rudarskog kompleksa u Boru.
U ovoj firmi kineski Zijin Mining ima 63 odsto vlasništva, a Srbija 37 odsto.
U februaru 2024. država je sa kineskom firmom Hunan Rich Photovoltaic Science & Technology potpisala memorandum o izgradnji fabrike solarnih panela i elektrane u Paraćinu u centralnoj Srbiji.
Iste godine u septembru sa kompanijom China Energy potpisan je memorandum o strateškoj saradnji na povećanju kapaciteta obnovljivih izvora i mogućih investicija u izgradnju skladišta energije.
"Nove elektrane na vetar i sunce doneće veću energetsku sigurnost jer su za sve projekte investitori ponudili da proizvedena energija bude otkupljena za snabdevanje domaćih potrošača u narednih 15 godina. Drugim rečima, zelena energija ostaje u Srbiji i neće se izvoziti na druga tržišta", kažu za RSE u Ministarstvu.
Kada je reč o hidroelektranama, Kina u Srbiji nema značajno učešće.
Situacija je drugačija u susednoj Bosni i Hercegovini, odnosno njenom entitetu Republici Srpskoj (RS) gde je vlada RS ugovarala gradnju hidroelektrana sa kineskim firmama, a sredstva se obezeđivala iz kredita kineskih banaka.
Kineska dominacija i bezbednosni riziciI u nekim drugim zemljama Zapadnog Balkana, gde je zelena energija podržana evropskim finansiranjem, ovi projekti uključuju kineske kompanije kao dobavljače ili izvođače radova, navodi u analizi Stefan Vladisavljev.
"Nije nužno loše da investicija dođe iz bilo koje države, uključujući Kinu, ali je neophodno da se uspostavi jasan sistem kontrole i definisanja na koji način se investicija plasira, u kojim sektorima i da li su neki sektori strateški važniji nego drugi".
Strateška i bezbednosna zabrinutost zbog dominacije kineske tehnologije uključuje i Zapadni Balkan, kaže Kaspar Hobhaus sa Instituta EU za bezbednosne studije.
"Geopolitički rizik i izvan lanca snabdevanja je da li spoljni akter može da osakati energetski sistem. Jer, to bi se proširilo na celu EU, bez obzira gde je počelo".
Kina posebno dominira u solarnoj industriji.
Prema analizi Međunarodne agencije za energiju (IEA) iz 2026, ova država ima više od 80 odsto globalnih proizvodnih kapaciteta u svim glavnim fazama proizvodnje solarnih panela.
Kina nije samo proizvođač, već i najveće tržište. IEA navodi da je tokom 2025. instalirala skoro 500 GW novih obnovljivih kapaciteta, što je više od 60 odsto globalnog rasta zelene energije.
"U ovom trenutku je nemoguće izbeći Kinu, pre svega zbog kapaciteta koje ima u procesu same proizvodnje, ali i liderske pozicije koju je zauzela u promovisanju zelene agende na globalnom nivou, usled povlačenja drugih aktera", kaže Vladisavljev.
Kaspar Hobhaus navodi da, gde je to moguće, treba podsticati alternativne lance snabdevanja lokalnih dobavljača, posebno u velikim projektima i onima koji uključuju javno finansiranje.
"Evropski energetski sistem je strateška prednost, tako da će prevelika uloga Kine verovatno stvoriti probleme kasnije. Biće skuplje na duži rok", navodi on.
Kako odgovaraju zapadne zemlje?EU je u maju donela odluku o zabrani finansiranja nabavke solarnih invertora iz zemalja koje smatra "visokorizičnim".
Među njima je i Kina iz koje je u države EU stizalo oko 70 odsto komponenti koje struju proizvedenu u solarnim panelima pretvaraju u oblik koji se koristi u energetskoj mreži.
Može da im se pristupi online, pa stručnjaci za bezbednost upozoravaju da su ranjivi na hakovanje i ciljano gašenje struje na daljinu.
Upozorenja se čuju i iz SAD.
Washington Post objavio je u decembru 2025. istraživanje američke organizacije za strateške obaveštajne analize "Strider Technologies" prema kojem 85 odsto kompanija u SAD koristi invertorske uređaje koje proizvode firme "povezane sa kineskom vladom i vojskom".
Iz ugla kompanija za obnovljive izvore, zabrane su uzrok problema.
Skoro 40 firmi iz EU zatražilo je u julu od Brisela da ukine meru, piše agencija Reuters.
Kao garanciju za bezbednost ponudili su uvođenje pravila koje ograničava pristup stranih kompanija njihovim invertorima nakon što budu instalirani u evropskoj mreži.
Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je predizborna kampanja u Srbiji koja se uveliko vodi iako izbori još nisu zakazani. Sagovornici su bili Aleksandra Jerkov, bivša poslanica Skupštine Srbije, i Jovo Bakić, vanredni profesor Filozofskog Fakulteta u Beogradu.
Bilo je reči o tome kako je Aleksandar Vučić, iako nije zakazao izbore, krenuo u svakodnevnu predizbornu kampanju po unutrašnjosti Srbije uz narodna veselja pod šatorima sa besplatnim jelom, pićem i muzikom što su direktno prenosile režimske televizije, odakle pare za tu skupu kampanju, da li je cilj Vučićeve "šatorske kampanje" pre svega da sačuva tvrdo jezgro svojih pristalica, kako je Vučić u prvih 18 dana avgusta imao 64 živa televizijska uključenja, da li je narodu dodijalo njegovo neprekidno prisustvo na televiziji i društvenim mrežama ili to učvršćuju njegovu ulogu neprikosnovenog vođe.
Razgovaralo se i o tome da li studenti svojom akcijom Student u svakom selu uspevaju da pariraju Vučićevoj kampanji, da li je njihova glavna prednost što su probudili energiju u građanima koji su zgađeni politikom, da li studenti greše što još nisu objavili ko će biti na njihovoj kandidatskoj listi za izbore, da li Vučić nikada nije bio bliži porazu na izborima i da li će antirežimski blok, ako pobedi na izborima, uspeti da sačuva pobedu.
Omer Karabeg: Iako nije zakazao izbore, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je već mesec dana u kampanji u unutrašnjosti Srbije. Svaki dan je u drugom gradu ili selu uz narodna veselja pod šatorima sa besplatnim pićem, jelom i muzikom. Rukuje se s ljudima, sluša njihove žalbe i obećava da će rešiti njihove probleme. To isto čine i funkcioneri Srpske napredne stranke i ministri vlade. Sve to uživo prenose mediji pod kontrolom režima. Može li to Vučiću doneti glasove na izborima?
Jovo Bakić: On je zapravo u stalnoj kampanji već preko 14 godina. Ne prestaje. Ako čovek pogleda njegovu političku aktivnost, ona se svodi na medijsku propagandu i obećanja. Ta obećanja su uglavnom ludom radovanja. Ali jedno obećanje - Beograd na vodi on je zaista ispunio. A to je, na našu žalost, najveća perionica novca u Evropi. U poslednje dve godine Vučić pokušava da politički preživi. Ranije bi bez ikakve potrebe zakazivao izbore i ubedljivo pobeđivao.
U poslednje dve godine stvari su se, međutim, promenile i on je bežao od izbora koje su studenti tražili. Sada je shvatio da svako odlaganje pogoršava njegov položaj i, po svemu sudeći, imaćemo izbore. Zato je naterao sve svoje poslušnike da, kako se to kaže, izađu u narod. Oni su se, naime, za ovih 14 godina toliko otuđili od sopstvenog naroda da je to postalo karikaturalno. Oni nose cipele u vrednosti jedne prosečne plate. Sada pokušavaju da se predstave da su bliski narodu. Mislim da to teško ide i da je njihov put u propast sasvim zajamčen.
Putujući cirkusAleksandra Jerkov: Ovom kampanjom Vučić i funkcioneri njegove stranke pokušavaju da prikažu da nisu toliko odnarođeni i da su i oni deo naroda. Ta kampanja je namenjena isključivo njegovim biračima, nije mu cilj da dobije neke nove birače. Kada gledate taj putujući cirkus, vidite da ljudi koji se pojavljuju na tim događajima nisu čak ni svi koji podržavaju Srpsku naprednu stranku, nego i oni čija je egzistencija vezana za uspeh te stranke na izborima.
Tako da te šatore, proslave, ića, pića ne vidim kao pokušaj da se poveća broj glasova nego kao grotesknu kampanju koja je usmerena pre svega na aktiviste Srpske napredne stranke koji treba da angažuju ljude da glasaju za tu stranku. Vučić je i te kako svestan da su izbori za njega biti ili ne biti i prvi put se našao u situaciji da će izbori biti vrlo neizvesni.
Omer Karabeg: Narodna veselja pod šatorima sa besplatnim jelom i pićem i muzikom mnogo koštaju. Odakle Srpskoj naprednoj stranci tolike pare?
Jovo Bakić: Tu je državni budžet, iz njega se može vaditi koliko vam duša ište. Oni su navikli da uopšte ne razlikuju državni od stranačkog budžeta. To je uobičajena zloupotreba državnog ili, ako hoćete, narodnog novca u Srbiji. Ta praksa je i ranije bila prisutna samo što je ovaj režim izgubio sve granice, pa zahvataju koliko mogu. Mi smo svedoci jedne zarobljene države koja je postala sredstvo potpuno kriminalizovanog režima ili preciznije to je autoritarni režim organizovanog kriminala.
Aleksandra Jerkov: Vlada je predložila rebalans budžeta kojim će biti obezbeđeno milijardu evra za kupovinu glasova, to jeste za takozvana socijalna davanja. Mislim da je to nezapamćeno u istoriji autoritarnih režima. To nisu njihove privatne pare, to su pare građana Srbije sa kojima će oni da idu po Srbiji i kupuju glasove. Eto, odakle pare za kampanju. Rebalans budžeta zapravo pokazuje da se priprema najveća pljačka na izborima u istoriji ove zemlje.
Omer Karabeg: A da li novac daju i biznismeni koji su bliski vlasti?
Aleksandra Jerkov: U Srbiji je takva situacija da su vlasti bliski i oni koji ne žele da budu bliski. Jer svi biznismeni koji bi da se samo bave svojim poslom vrlo brzo shvate da žive u državi u kojoj režim nema sluha za to da postoji biznis i mimo politike. Daju svi - i javna i privatna preduzeća. Njihove kampanje se finansiraju od para iz budžeta, od privatnog biznisa i od neverovatnog pranja novca kroz velike i megalomanske projekte.
Jovo Bakić: Režim je baziran između ostalog i na iznudi ili reketiranju. Oni zapravo stalno iznuđuju novac od bogatih ljudi kojima su prethodno obezbedili poslove. To je začarani krug. Za buduće organe gonjenja biće jako zanimljivo i izazovno da proniknu tu vezu, odnosno da personalizuju na koji način je iznuđivan novac od poslovnih ljudi.
Uključiš televizor - kad ono VučićOmer Karabeg: Prema analizi Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Vučić je u prvih 18 dana avgusta imao 64 živa uključenja u režimskim televizijama, a njih ima mnogo. Da ne govorimo o tome da je obilato bio prisutan u svakoj informativnoj emisiji tih medija. On je non-stop na televiziji. Može li ljudima dodijati da ga stalno gledaju? Može li to postati kontraproduktivno? Uključiš televiziju - kad ono Vučić.
Jovo Bakić: To je zaista nesnosno i protivno svim pravilima. Jer, ako vas previše ima u sredstvima masovnog opštenja, izazivate odijum sve većeg broja ljudi. Dozlogrdite, što se kaže, i bogu i narodu. Ali kod nas ima sveta koji je siromašan, koji lako pada na obećanja, na razna ludovanja, prenemaganja. On je sklon da se javno prenemaže i tu su se, čini mi se, podudarile individualna i kolektivna psihopatologija. Ipak, većina ljudi sve više postaje svesna da to bolesno stanje ne sme da se produžava. Jer to nije samo njegov individualni problem, već problem celog društva.
Aleksandra Jerkov: To Vučićevo svakodnevno pojavljivanje na televiziji nije za nas. To je za njegove birače. Svakom normalnom, slobodnomislećem čoveku to je užasno. Pre neki dan sedeo je pred kamerama sa vatrogascem, čovek je u punoj opremi, nedelje je proveo gaseći požar, a on mu gura sendvič u ruke. Čovek kaže da ne želi sendvič, da posti. Vučić grabi sa stola sendvič sa ribom, govori uzmi, uzmi, i opet mu gura sendvič u ruke. Vatrogascu je neprijatno, ne želi da uzme, međutim, Vučić mu i dalje tura sendvič i čeka da ovaj na silu zagrize.
Imali smo priliku da za vreme požara u Deliblatskoj peščari na njegovim društvenim mrežama vidimo kako on i ministarka Đedović Handanović sede na nekom od predizbornih skupova i pevaju u mikrofon. Meni se čini da mi živimo u dve različite realnosti. U realnosti, u kojoj su Vučić i njegova mašinerija, sve je u redu. U redu je i toliko pojavljivanje na televiziji, i prisila, i neukus, i maltretiranje i vređanje ljudi. Sve je u redu.
U drugoj realnosti, u kojoj živi većina građana Srbije, takve stvari ne prolaze. Vučić to vrlo dobro zna i zato se fokusirao na svoje birače. Čini mi se da postoji realna šansa ne samo da Vučić izgubi na izborima, nego da izbori pokažu da je normalna Srbija u većini. A za to treba vrlo ozbiljna organizacija i vrlo uspešna kampanja svih protivnika režima.
Student u svakom seluOmer Karabeg: Vučić je već uveliko u predizbornoj kampanji. Da li su studenti i opozicija zakasnili?
Jovo Bakić: Studenti su takođe u kampanji. Oni već preko godinu dana obilaze Srbiju. Shvatili su da bez permanentne kampanje ne mogu odgovoriti režimu koji permanentno vodi kampanju. Naravno, oni imaju mnogo manje sredstava. Ali ono što oni imaju i čime nadoknađuju nedostatak sredstava jeste oduševljenje koje ih nosi. To oduševljenje je proizvod toga kako ih je narod dočekao. Oni su pre godinu dana probudili narodnu energiju i ta energija je samo naizgled manja nego što je bila.
Štaviše, sklon sam da tvrdim da će se ona povećavati kako se izbori približavaju. Nema skupova, ali imamo obilazak cele Srbije. Od severa do juga sve je pokriveno. Nisam pesimista jer mi zapravo gledamo direktan prenos raspadanja trulog režima. U pitanju je samo realizacija - na koji način ćemo i sa što manjom cenom taj režim promeniti. To neće biti lako.
Kriminalci će biti iskorišćeni i tokom predizborne kampanje, i na dan izbora, i nakon izbora. To je glavni izazov. Već sad je potpuno jasno da to neće biti fer izbori. Ali čak i pri ovakvim izbornim uslovima mislim da neće biti problem da se pobedi režim, ali će biti mnogo problema da se odbrani rezultat izbora.
Aleksandra Jerkov: Studenti su stvarno probudili ogromno oduševljenje i energiju što opoziciji svih ovih godina nije pošlo za rukom. Prvi put postoji šansa da Vučić izgubi na izborima. On je toga i te kako svestan i u skladu s tim se ponaša. Ali plašim se da se antirežimska strana tako ne ponaša. Pobeda na izborima je samo mogućnost. Nema garancije, pogotovo ako kampanja bude loša, ako ne bude organizovana, ako studentski pokret ne bude spreman na sve što će se i pre izbora, i na izborni dan, i nakon izbora dešavati.
Pripadam grupi, a ona je, čini mi se, u velikoj manjini, koja smatra da je potreban široki front da bi se pobedio Vučić. To podrazumeva saradnju i studentskog pokreta, i opozicionih stranaka, i sindikata, i nevladinog sektora. Svako tu ima svoje mesto, svoju ulogu, način na koji može da doprinese pobedi. Nemamo luksuz za bilo kakvu isključivost. Ali te saradnje nema. Opozicione stranke podržavaju studentsku listu, a studenti ih ne zovu ni na kakve konsultacije.
Mislim da su, da bi se pobedio Vučić, neophodni svi i da svako u skladu sa svojim mogućnostima i znanjem može da doprinese da se pobeda zaista realizuje, a ne da ostane na nivou mogućnosti. U tom smislu imam malu bojazan jer vidim da studentski pokret, ili bar oni koji govore u njegovo ime, izričito odbijaju saradnju sa bilo kim.
Pomalo je neozbiljno da mesec i po ili dva pred izbore oni kriju imena ljudi koji će biti na njihovoj listi. Ne treba da objavljuju njihova imena da bi zadovoljili nekakvu znatiželju, nego ta imena treba da nam prokažu koje vrednosti stoje iza te liste, koja će biti njena politika. Ako se neko boji da će ga režim ocrniti, ako mu se ime pojavi na studentskoj listi, onda ne treba da se bavi politikom.
Truli sistemJovo Bakić: Ja sam ranije govorio da bi trebalo izaći sa bar desetak imena ljudi za koje studenti misle da treba da budu na njihovoj listi, a koji su već navikli da ih režim javno blati jer se to blato od njih odbija s obzirom da su to časni ljudi. Mislio sam da tih desetak ljudi treba sa studentima da obilaze gradove i sela. Ali to je njihova lista i oni imaju pravo na svoju procenu. Oni su se opredelili za drugačiji način kampanje, da oni zapravo snose najveći teret kampanje. To je njihova odluka. Šta je bolje?
Neki kažu da je bolje što ne objavljuju imena jer se na taj način izaziva nervoza režima, pa vlast licitira ko je na toj listi. Drugi opet smatraju da je važno da vide ko su to ljudi, kakve su vrednosti iza kojih ti ljudi stoje. Ali postoji značajan broj ljudi u Srbiji koji veruje studentima i koji kažu, da se tako izrazim, neka to bude i kamen za kiseljenje kupusa i to je bolje od ovoga što imamo kao ponudu. To je, naravno, pomalo vulgarizovana predstava, ali se na društvenim mrežama to može vrlo često pročitati. Značajan deo naroda je izgubio poverenje u politički sistem koji je u Srbiji već odavno truo. On je bio truo i pre nego što je ovaj režim zarobio državu.
Uostalom, sadašnji režim nikada ne bi mogao da bude uspostavljen da nije postojala trulež kroz koju se probijao. Procene su različite. Oni ljudi, kojima je važno ovo što gospođa Jerkov kaže, moći će da glasaju za opozicione stranke ako nisu zadovoljni ljudima na studentskoj listi. Međutim, u opoziciji vidimo pukotine. Nisu uspeli da formiraju dve liste - da jedna bude proevropska, a druga koja će više ići udesno, pa da pokušaju da privuku razočarane pristalice studentskog pokreta kojih će možda biti, ja to ne znam. I da na taj način protivnici režima dobiju što veći broj glasova.
Umesto toga, imamo podele unutar opozicionih stranaka na koje smo već navikli što je vrlo problematično. To je iz moje vizure. Ne želim da naturam svoje mišljenje jer, budući da sam za studentsku listu, moguće je da sam pristrasan.
Novi Sad, Beograd, NišOmer Karabeg: Kako tumačite činjenicu da do sada nije bilo Vučićeve kampanje u većim gradovima?
Aleksandra Jerkov: Čini mi se da je Vučić izgubio mogućnost da odglumi velike skupove. Videli smo da je u poslednje dve godine to izgledalo vrlo bedno uz svu mašineriju koju imaju, uz sva neograničena sredstva, dnevnice i stotine i hiljade autobusa koji dovoze ljude na mitinge. Počevši od skupa u Sremskoj Mitrovici, Ćacilenda u Beogradu i bednih i sramnih pokušaja u Novom Sadu, gradu koji je toliko ranjen. Ljudi koji nisu iz Novog Sada teško da mogu da razumeju koliko se Novi Sad promenio onog dana kad je pala nadstrešnica i ubila 16 ljudi. A mi smo u Novom Sadu imali komičnu bakljadu naprednjaka na Dunavu i neke slične inscenirane priče.
Meni se čini da režim, uz sve silne resurse kojima raspolaže, nema snage ni da odglumi nekakvu manifestaciju koja bi na nešto ličila. Sada je u toku konsolidacija sela i manjih mesta, ali na red će doći i veliki gradovi gde su mogućnosti za kapilarne glasove, rekla bih, neograničeni.
Mislim da svako ko živi u Srbiji zna nekog koga je prijatelj ili poznanik pozvao i rekao - mogu li da te stavim na spisak da glasaš za Srpsku naprednu stanku, ostaću bez posla. I baš zbog toga meni je žao što nema koordinacije i saradnje svih antirežimskih aktera. Studentski pokret je vrlo isključiv. Niko im ne treba, ni stranke, ni nevladin sektor, ni Evropska unija, sve mogu sami. Nisam sigurna.
Opet čujemo - ko bezuslovno ne podržava studente taj radi za Vučića. To su stvari koje ne slute na dobro. Volela bih da se nađe način da se uspostavi šira saradnja. Jer Vučić je svestan da su ovi izbori za njega biti ili ne biti, a nisam siguran da su i svi protivnici režima toga svesni.
Jovo Bakić: Vučić je na prethodnim izborima u Nišu izgubio, a onda je putem kupovine opozicionih političara uspeo da ostane u sedlu. U tom smislu treba gledati odbijanje studenata da sarađuju sa opozicijom. Mnogo puta se dogodilo da opozicioni političari budu kupljeni. Nekadašnji šef jedne opozicione stranke je sada ambasador u SAD. Studenti predstavljaju onaj deo društva koji je zgađen na politiku, ali je postao je svestan da bez politike ne može ništa da promeni.
Ključna je stvar da se ti ljudi u što većem broju izvedu na birališta. Meni se čini da će ti ljudi sada izaći na izbore i da će režim proći katastrofalno. Posle onoga što su uradili u Novom Sadu i što su uradili u Beogradu i Nišu oni u ta tri najveća grada nemaju šta da traže. A bez ta tri grada oni nemaju šta da traže ni u celoj republici.
Dolazi do vrlo velike promene društvene svesti u celom društvu. Tako da očekujem katastrofalan poraz ovoga režima na izborima. Onda je samo pitanje na koji način se postaviti posle izbora gde očekujem bukvalno ulične borbe.
Poslednja odbranaOmer Karabeg: U zaključku, da li je Vučić, s obzirom na to da je već uveliko u predizbornoj kampanji, u prednosti u odnosu na studente i opoziciju?
Aleksandra Jerkov: Ne mislim da je u prednosti. Vučić se brani i pokušava da se održi kako god zna i ume, svestan je da se nalazi u situaciji u kojoj dosada nije bio. A to uključuje pokretanje celokupne njegove mašinerije - od narodnih veselja pod šatorima, isisavanja državnih para da bi se delile penzionerima i građanima do potezanja kriminalnih veza. To je, zaista, pokušaj poslednje odbrane pred realnom opasnošću koja im preti. I to je jedina stvar koju oni trenutno žele da rade.
Gori pola zemlje, a oni su i dalje u kampanji kao da se ništa ne dešava. Nije samo u pitanju ostanak na vlasti. U pitanju su privatni kapitali, privatne imperije, ostanak na slobodi. Kažem, ne mislim da je u prednosti, ali je u organizovanoj kampanji. Volela bih da je kampanja i sa ove druge strane isto tako organizovana i koordinisana. A to, ponoviću, zahteva široki front.
Jovo Bakić: Ne mislim da je Vučić u prednosti, on je u defanzivi već dve godine i od polovine prošle godine pokušava da preuzme inicijativu. Ali njemu je rok trajanja istekao. Ključna je stvar da i on sam pominje zatvor. Evo ovih dana je rekao da mu je svaki zatvor u Srbiji lepši od sunca bilo gde na svetu i mislim da treba ispuniti tu njegovu želju.
Presuđeni ratni zločinac Ratko Mladić, koji se nalazio u pritvoru pod nadležnošću Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (Mehanizam), preminuo je 27. avgusta 2026. godine tokom boravka u bolnici u Hagu, u Nizozemskoj, izvijestio je Mehanizam.
Nizozemske vlasti odmah su pokrenule standardne procedure predviđene nacionalnim zakonodavstvom.
Dan kasnije, 28. avgusta, potvrdile su da neće biti otvorena krivična istraga te da neće biti obavljena obdukcija.
Istovremeno, predsjednica Mehanizma, sutkinja Graciela Gatti Santana, 27. avgusta naložila je potpunu istragu o okolnostima Mladićeve smrti i za taj zadatak imenovala sudiju Iaina Bonomyja.
Sudija Bonomy doputovao je u Hag i 28. avgusta započeo istragu, koja uključuje posjetu Pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija i zatvorskoj bolnici. Istraga je u toku, a dodatni detalji za sada ostaju povjerljivi, naveo je Mehanizam.
Iz Mehanizma ističu da je od trenutka Mladićeve smrti u redovnom kontaktu s njegovom porodicom, uključujući pitanja vezana za prijenos njegovih posmrtnih ostataka.
"Otvaramo lepoticu, fabriku robota".
Reč je o fabrici humanoidnih robota u Šapcu, još jednom zajedničkom projektu Srbije i kineskih kompanija, a njeno otvaranje ovim rečima najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Roboti iz šabačkog pogona na zapadu Srbije, koristiće i Vojska Srbije, rekao je Vučić 29. avgusta prilikom otvaranja fabrike.
Posao donose kineska Grupa Minth koja u Srbiji već posluje u oblasti auto industrije i kompanija AGIBOT koja se bavi razvojem veštačke inteligencije i robotike.
Na ovaj način dve kineske kompanije dobile su prvu proizvodnu bazu robota na evropskom kontinentu.
Zvaničnici Srbije očekuju da će glavno tržište za plasman biti Evropska unija.
AGIBOT je u februaru ove godine najavio da će se proizvoditi od 1.000 do 2.000 robota godišnje, a predsednik Vučić se nada broju od 5.000.
Kineski investitori i zvaničnici Srbije nisu precizirali šta će tačno u početnoj fazi rada podrazumevati proizvodnja i da li će u proizvodni pogon stizati i gotove komponente iz Kine.
Na ovo pitanje, Radio Slobodna Evropa nije dobio odgovor ni iz Vlade Srbije, Minth Grupe i AGIBOT kompanije.
Paralelno sa fabrikom u Srbiji, AGIBOT pokušava da se proširi i na tržište Evropske unije kroz lokalna partnerstva i prezentacije u Španiji, Italiji, Nemačkoj i Francuskoj.
U Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), međutim, situacija je drugačija.
AGIBOT je u 2026. tek započeo širenje poslovanja koje je 28. jula prekinuto zbog zabrane američke administracije. Uvedena je na uvoz novih kineskih humanoidnih robota jer po procenama SAD, strani roboti predstavljaju "neprihvatljiv rizik" po nacionalnu bezbednost.
Kao i u drugim primerima tehnoloških inovacija, glavni problem je u prikupljanju obaveštajnih podataka koje omogućava daljinsko povezivanje sa robotima.
Iz kompanija AGIBOT i Minth nisu odgovorili na pitanje RSE da li će podaci koje prikupe roboti proizvedeni u Srbiji biti dostupni kineskom proizvođaču.
Takođe, Vlada Srbije nije odgovorila da li je pre ugovaranja novog posla sa Kinom procenjivala bezbednosne rizike.
"Za EU ovaj projekat (fabrika robota u Srbiji) rizikuje pogoršanje nekih već postojećih opasnosti", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Altynay Junusova, analitičarka berlinskog Merkator instituta za kineske studije (MERICS).
Ona ističe da naročito zabrinjava najava ubotrebe robota u Vojsci Srbije.
'Made in Serbia' za lakši put do EUVilijam Ši (William Shi), izvršni direktor AGIBOT Evropa rekao je u februaru ove godine da je Srbija izabrana za sedište fabrike "zbog stabilnog poslovnog okruženja".
Aleksandar Vučić izjavio je da projekat "uključuje i hardver i softver" i da će kineski investitori morati u Srbiji da pronađu firmu koja će razviti softver veštačke inteligencije za robote.
Veoma je važno da roboti izađu na tržište kao proizvod "Made in Serbia", rekao je prilikom otvaranja fabrike predsednik Srbije.
Altynay Junusova iz MERICS-a ocenjuje da od ovog projekta interes imaju i kineske kompanije i Srbija ali ne i Evropska unija.
Minth, sa problemima u evropskom automobilskom sektoru, želi da proširi svoju delatnost, dok AGIBOT preko Srbije pokušava lakše do tržišta EU, objašnjava.
"Kako se pojačava pažnja prema kineskom sektoru robotike, AGIBOT bi mogao da pokuša da spreči mere trgovinske zaštite koje ima Evropska unija, premeštanjem svoje proizvodnje van Kine", smatra Junusova.
Dodaje da su trenutni instrumenti trgovinske zaštite EU uglavnom specifični za pojedine zemlje te da je "malo verovatno da će moguća carina na robote iz Kine, uključivati i robote proizvedene u Srbiji".
Vojna upotreba - 'alarmi' za Evropsku unijuU danu kada je otvorena fabrika, Vučić je najavio da će Srbija "za 15 dana predstaviti prvu upotrebu kineskih robota u Vojsci Srbije".
"Sa ponosom vam to saopštavam. Videćete ih i to ne samo da hodaju, već kako koriste oružje i to veoma ozbiljno oružje", rekao je.
Iz ugla Evropske unije Junusova ukazuje na "povećane rizike" zbog projekta Srbije i Kine u oblasti robotike.
Smatra da je naročito problematičan vojni aspekt saradnje sa Kinom u ovom poslu.
"S obzirom na demokratsko nazadovanje Srbije, još više zabrinjava najava da bi novi roboti mogli biti korišćeni za bezbednost. U data centrima mogli smo da vidimo Srbiju kao domaćina koji služi kineskim kompanijama kao evropsko sidro", objašnjava Junusova i zaključuje da "nove najave signaliziraju na kontinuirani trend snažnog udaljavanja Srbije od puta EU".
Globalna ekspanzija Kine u digitalnoj tehnologijiRoboti, električna vozila, solarne i vetro elektrane.
Sve su to oblasti u kojima Kina dominira na svetskom tržištu. Digitalna tehnologija u proizvodnji robota još se razvija ali Kina i u toj oblasti pokušava da održi dominaciju.
"Evropa ima domaći zadatak da izgradi otpornost kroz domaće lance snabdevanja kako bi sprečila da znatno jeftiniji kineski konkurenti preplave tržište", ocenjuje za RSE Altynay Junusova, analitičarka MERICS-a.
Pored trgovinskog nadmetanja, tehnologija iz Kine pod stalnom je lupom država Zapada kao "bezbednosni rizik".
Evropska unija i Sjedinjene Države već su uvele ograničenja za kineske invertore u sistemima solarnih i vetroelektrana kojima proizvođač, radi ažuriranja softvera, može da pristupiti na daljinu.
Isti razlog potakao je Sjedinjene Američke Države da krajem jula uvedu nove zabrane koje uključuju robote.
Roboti "prikupljaju podatke koje bi zlonamerni akteri mogli da iskoriste za nadzor Amerikanaca, rad stranih obaveštajnih službi ili za daljinsko upravljanje robotima", navodi se u obrazloženju odluke Federalne komisije za komunikacije (FCC).
Mera koju su Sjedinjene Države uvele odnosi se na napredne robote, uključujući humanoidne i četvoronožne (roboti psi).
I roboti usisivači mogu biti rizikOpremljeni kamerama, mikrofonima i drugim senzorima, roboti putem sistema za daljinsko ažuriranje, mogu da prikupljaju podatke i omoguće komunikaciju sa proizvođačem ili, potencijalno, drugim informativnim sistemima.
Ukoliko su te veze kompromitovane, postoji rizik od zloupotrebe podataka.
"Potrebno je podići svest o rizicima vezanim za robotiku, uključujući svakodnevne uređaje poput robotskih usisivača - da li bi po dizajnu trebalo dozvoliti fizičko prisustvo senzora, kamera i konekcije radi kretanja kroz domove, laboratorije i radna mesta. I ako bi trebalo, pod kojim uslovima", kaže Altynay Junusova, čije je istraživanje u MERICS-u fokusirano na vezu između razvoja kritičnih tehnologija u Kini, vojne modernizacije i geostrateške konkurencije.
Ona dodaje da roboti odavno imaju strateški značaj. U tom smislu smatra da je odluka američke vlade da zabrani napredne kineske robote zasnovana na zabrinutosti oko sajber bezbednosti, bezbednosti podataka kao i da se obezbede domaći lanci snabdevanja.
Kina je 2025. godine proizvela oko 12.800 humanoidnih robota, što je približno 90 odsto svetske proizvodnje. Kada je reč o komponentama za humanoidne robote, kineske kompanije kontrolišu oko 63 procenta ključnih kompanija u globalnom lancu snabdevanja, podaci su MERICS-a.
Junusova smatra da je za evropske industrije, sve "zagonetnije" pronaći najbolji način za odgovor rastućim mogućnostima Kine u robotici.
Objašnjava da evropske kompanije moraju da obrate posebnu pažnju na pokušaje kineskih proizvođača da komponente koje tradicionalno isporučuju evropski proizvođači, zamene svojim proizvodima.
Analitičarka MERICS-a podseća da u EU postoje "rani pokušaji" da se preduprede problemi u oblasti humanoidne robotike navodeći apel Nemačkog udruženja mašinske industrije (VDMA) da se ova oblast stavi na vrh političke agende u Evropi.
"Važno je delovati pre nego što bude prekasno", kaže Junusova.
Nemačko udruženje mašinske industrije uputilo je poziv Briselu i zvaničnicima Nemačke da se angažuju kako bi se obezbedila otpornost u domaćem lancu snabdevanja za nabavku kritičnih delova u oblasti industrije humanoidnih robota.
Saradnja na tekstu Jelena Janković
Za 15 dana Srbija će predstaviti prvu upotrebu kineskih robota u Vojsci Srbije, najavio je predsednik Aleksandar Vučić u Šapcu, gde je u subotu otvorena fabrika humanoidnih robota.
Ova fabrika izgrađena je u partnerstvu dva kineska investitora, kompanija Minth i AGIBOT.
"Videćete ih za 15 dana na delu. Sa ponosom vam to saopštavam. Videćete ih i to ne samo da hodaju, već kako koriste oružje i to veoma ozbiljno oružje", rekao je Vučić tokom obilaska fabrike.
On je dodao da se u Šapcu testiraju roboti koje će koristiti Vojska Srbije.
Naveo je da je robodog (robot-pas) opremljen kamerama i senzorima koji mu pomažu da se pripremi, prilagodi i kreće po terenu.
Fabrika humanoidnih robota na zapadu Srbije prva je kineska fabrika te vrste na evropskom kontinentu.
Zvaničnici Srbije očekuju da će glavno tržište za plasman biti Evropska unija.
Posao je najavljen u februaru ove godine, a Vučić je već tada nagovestio upotrebu robota u Vojsci Srbije.
Prilikom obilaska fabrike predsednik Srbije rekao je da pre upotrebe u vojsci, roboti moraju da prođu detaljno testiranje.
"Jer tu ne sme da bude greške. I videćete na delu da nema greške", istakao je i dodao da su inženjeri prilagodili softvere za vojnu upotrebu i napravili oružje kojim se upravlja iz velike daljine i koje je "sposobno za značajne udare po neprijateljskim snagama".
Plan je, kaže, da roboti na leđima nose mitraljeze, bacače raketa i drugo naoružanje.
Fabrika robota nalazi se u okviru pogona Grupe Minth koja u Srbiji već posluje u oblasti auto industrije. Projekat je realizovan u partnerstvu sa kineskom kompanijom AGIBOT koja se bavi razvojem veštačke inteligencije i robotike.
AGIBOT je u februaru ove godine najavio da će početno proizvoditi od 1.000 do 2.000 robota godišnje, dok je Vučić prilikom otvaranja fabrike izjavio "da se nada da će biti sklopljeno, a kasnije i proizvedeno više od 5.000 robota na godišnjem nivou".
Naveo je da Srbija postaje pionir u Evropi u serijskoj proizvodnji humanoidnih robota, i da će dobiti znanje koje će moći da prenese i u region, i u Evropu.
Iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija se poslednjih godina sve više okreće Kini, a lideri dve države ističu da Kinu i Srbiju vezuje "čelično prijateljstvo".
Uz ekonomsku i infrastrukturnu saradnju, Srbija sa Kinom jača i vojnu, kroz nabavku kineskog naoružanja i vojne vežbe.
Evropska unija i Sjedinjene Američke Države više puta su upozoravale zvaničnike u Srbiji na opasnosti produbljivanja vojne saradnja sa Kinom.
Više od polovine mladih u Srbiji prvi put podržava ulazak zemlje u Evropsku uniju, ali mnogi od njih ne žele da čekaju da Srbija tamo stigne. Planiraju da odu zbog obrazovanja, posla, životnog standarda, ali i osećaja da u svojoj zemlji ne vide perspektivu.
Studentkinja režije iz Beograda Isidora je za ulazak Srbije u Evropsku uniju, ali ipak razmišlja o preseljenju. Namerava da ide u Nemačku.
Kaže da tamo vidi više mogućnosti za nastavak školovanja i karijere.
"Zbog toga što u svojoj državi ne mogu lepo da živim i zarađujem radeći svoj posao. Takođe zbog toga što je život u Srbiji svakodnevno stresan, zbog toga što institucije ne rade, vlast je korumpirana i svakog dana smo kao građani svoje zemlje sve manje bezbedni", kaže ona za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Miona, koja završava osnovne studije psihologije, takođe, razmišlja da upiše master u inostranstvu, jer bi joj to omogućilo da ostane tamo da živi. Među državama koje razmatra je i Slovenija, jer smatra da ta zemlja ima viši životni standard i više brine o svojim građanima i prirodnim bogatstvima.
"Ne gledaju na svoje građane kao na zatvorenike koje treba kazniti, nego se baš trude da im ponude adekvatan život."
Miona kaže da, iako ima određene sumnje, podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju (EU), ali sumnja da će se to desiti.
"Da bi se to dogodilo, morala bi da se promeni vlast", objašnjava Isidora.
Iako je članstvo u EU zvaničan spoljnopolitički cilj Srbije, pregovori su od 2022. praktično u zastoju. Brisel poslednjih godina kritikuje Beograd zbog neusaglašenosti sa spoljnom politikom EU, ali i stanja demokratije, vladavine prava i medijskih sloboda.
Ovogodišnji Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) pokazuje da Isidora i Miona nisu usamljene ni u podršci EU, ni u razmišljanju o odlasku iz zemlje.
Prvi put otkako se postavlja to pitanje u KOMS-ovom istraživanju, više od 50 odsto mladih od 15 do 30 godina podržava ulazak Srbije u EU. Takođe, prvi put najviše njih smatra da bi Srbija u spoljnoj politici trebalo da se pretežno oslanja na Evropsku uniju.
Istraživanje, takođe, pokazuje da velika većina mladih planira ili razmatra mogućnost preseljenja u inostranstvo, a među njima je najviše onih koji bi novi život potražili u nekoj od evropskih zemalja.
Iz Ministarstva za evropske integracije Srbije nisu odgovorili na upit RSE za komentar o nalazima ovogodišnjeg istraživanja KOMS-a.
'Društvo u kom mladi žele da žive'"Podršku članstvu u EU možemo tumačiti kao vrlo praktičan odgovor mladih na pitanje u kakvom društvu žele da žive", kaže za RSE Milica Borjanić, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije.
Dodaje da se iz istraživanja vidi da je to za mlade društvo u kom "postoje jake i funkcionalne institucije, demokratija i vladavina prava, uz ekonomsku sigurnost i mogućnost da dostojanstveno planiraju svoju budućnost".
Zahtevi za funkcionalne institucije, poštovanje zakona i odgovornost vlasti nalaze se u središtu studentskih protesta koji traju od novembra 2024., nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi. Studenti traže transparentnu istragu nesreće i vanredne parlamentarne izbore.
Studentski pokret, prema ovogodišnjem istraživanju KOMS-a, podržava gotovo 85 odsto mladih, dok bi 89 odsto njih izašlo na izbore kada bi se oni održali sledeće nedelje.
Milica Borjanić objašnjava da rast podrške mladih ulasku u EU ne treba posmatrati samo kao spoljnopolitičko opredeljenje, već i činjenicu da mladi u Srbiji danas mnogo jasnije artikulišu svoje težnje.
"Zato bih rekla da možda ne gledamo toliko promenu vrednosti koliko promenu prioriteta i mnogo snažnije insistiranje mladih da se te vrednosti zaista vide u svakodnevnom životu", objašnjava ona.
Kako je došlo do promene stava o EU?Promena u svesti studenata, prema profesoru Fakulteta političkih nauka u penziji Čedomiru Čupiću, došla je sa "drastičnim povodom" – tragedijom u Novom Sadu.
On kaže da su se mladi posle dužeg vremena zainteresovali za politiku i shvatili da bez učešća u političkom životu nema "kvalitetnog društvenog života, ali ni pojedinačnog".
Kao važne za ovu promenu ističe i dva događaja: odlaske studenata koji su blokirali fakultete prvo u Strazbur, pa u Brisel.
U aprilu prošle godine studenti su biciklima išli iz Novog Sada do Strazbura, a potom i štafetno trčali do Brisela, kako bi predstavnicima evropskih institucija skrenuli pažnju na svoje proteste i zahteve.
Profesor Čupić smatra da su ovi događaji imali veliki odjek među mladima.
"Ono što je izuzetno bitno je da su oni videli da je u stvari Srbija prostor u Evropi, da je to nešto što je realnost života i da je sudbina Srbije i ono sve što treba u budućnosti da se dešava vezano upravo za Evropu", kaže Čupić.
'Spremnost mladih da ostanu nije bezuslovna'"Imam puno prijatelja ovde, moja porodice je ovde. Ja jesam Srpkinja. Mnogo volim našu kulturu, volim našu nošnju. Ja generalno volim Srbiju. Ali, ne volim ono što naša vlast želi da Srbija postane", kaže za RSE studentkinja Miona.
Iako je većina mladih spremna da ode iz zemlje, njih 55 odsto je na pitanje zašto biste ostali u Srbiji odgovorilo: "Želim da menjam Srbiju kako bi bila pristojna za život i rad".
Iako istovremeno pokazuju veću političku angažovanost i spremnost na odlazak iz zemlje, Borjanić ne misli da su ta dva stava kontradiktorna.
To govori, kaže ona, da "njihova spremnost da ostanu nije bezuslovna".
"Zato bih rekla da generacija mladih 2026. godine nije ni apatična ni unapred izgubljena. To je generacija koja pokušava da izbori društvo u kojem želi da ostane", zaključuje.
Među preporukama koje prate ovogodišnje istraživanje iz KOMS-a ističu unapređenje građanskog i političkog obrazovanja mladih, veće uključivanje mladih u procese donošenja odluka, kao i informisanje o evropskim integracijama i mogućnostima koje one donose.
Sjedinjene Američke Države produžile su operativnu licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS) do 30 septembra, izjavila je u petak ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović.
Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u, koji je u većinskom ruskom vlasništvu, kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana primene sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično obnavlja.
Đedović Handanović je na društvenim mrežama navela da su odlukom Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD omogućeni nastavak poslovanja NIS-a i rad Rafinerije nafte u Pančevu.
Ruski vlasnici imaju 56,15 posto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu.
Mađarska naftna kompanija MOL i Gaspromnjeft sredinom januara su potpisali glavne odredbe okvirnog sporazuma, uz mogućnost uključivanja kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata kao manjinskog partnera, mada se treća kompanija skoro uopšte više ne pominje.
MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije.
Đedović Handanović je rekla da su pregovori o kupoprodaji NIS-a između mađarskog MOL- i većinskog vlasnika Gaspromnjefta u završnoj fazi, prenela je Radio-televizija Srbije.
"Novo produženje licence je signal da postoji napredak i volja da se osigura dodatno neophodno vreme kako bi se ova kompleksna transakcija završila", rekla je ministarka energetike.
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić u četvrtak je izrazio očekivanje da bi pitanje NIS-a moglo da bude rešeno tokom septembra.
"Po prvi put mi se čini, i optimista sam, i nadam se da bismo u septembru mogli da završimo celu priču oko NIS-a", rekao je Vučić novinarima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u petak povodom izjave crnogorskog premijera o mogućem hibridnom delovanju protiv njegove zemlje uz učešće zvaničnika dve države regiona, da nije reč o Srbiji.
Premijer Crne Gore Milojko Spajić rekao je u četvrtak da vlasti te zemlje imaju "ozbiljne bezbjednosne operativne informacije" da će zatvaranje poglavlja u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom biti praćeno koordinisanim hibridnim delovanjem, u koje su uključeni zvaničnici najmanje dve države regiona.
Vučić je rekao da Beograd ničim ne uslovljava Podgoricu na evropskom putu, prenela je Radio-televizija Srbije.
On je dodao da Hrvatska postavlja uslove Crnoj Gori kako bi Podgorica napredovala na evropskom putu.
"Ne znam koja je ta druga država, prva mora da je Hrvatska", izjavio je Vučić.
Spajić u objavi na X nije naveo koje dve države su u pitanju, niti je naveo dokaze za svoju tvrdnju. Međutim, neki crnogorski mediji su nagovestili da su te dve zemlje Albanija i Srbija.
Vučić je rekao da Srbija nema nikakve uslove za Crnu Goru osim da većinski srpski jezik bude priznat kao zvanični.
"Mene interesuje samo da budemo ekonomski jači i pravimo veću razliku. U Crnoj Gori me jedino interesuje da srpski narod ima pravo na svoj jezik i zastavu, ništa više", rekao je Vučić.
Ministar spoljnih poslova Albanija Ferit Hodža (Hoxha) je rekao da Tirana nije i ne može da bude deo nekog scenarija za destabilizaciju Crne Gore ili bilo koje druge zemlje.
Ove godine je došlo do jačanja tenzija između Beograda i Podgorice, dok bi, s druge strane, otvorena pitanja između Crne Gore i Hrvatske mogla bi da otežaju Podgorici završetak pristupnih pregovora s EU.
Crnogorske vlasti navode da deo političkih struktura u Beogradu nije spreman da prihvati Crnu Goru kao suverenu državu.
Srbija je zabranila ulazak za više crnogorskih novinara, nakon što je Vučić najavio recipročne mere zbog odluke vlasti u Podgorici da zabrane ulazak glavnom uredniku tabloida Informer Draganu Vučićeviću, bliskom vlastima u Beogradu. Pored toga, Dan uoči samita EU i Zapadnog Balkana početkom juna u Tivtu, iz Crne Gore je uz obrazloženje da predstavlja "bezbednosni rizik" proterana grupa od oko 90 muškarava u kojoj je RSE identifikovao pristalice vlasti u Srbiji i napadače na antivladine demonstrante.
Hrvatska od 2024. zbog bilateralnih sporova blokira da Crna Gora u pristupnim pregovorima zatvori poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. U julu je Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske upozorilo da je rešavanje otvorenih pitanja između Podgorice i Zagreba nužno da bi Crna Gora završila pristupne pregovora s Evropskom unijom.
U Bosni i Hercegovini i Srbiji nakon smrti Ratka Mladića oprečni stavovi o genocidu i drugim zločinima zbog kojih je služio doživotnu zatvorsku kaznu.
Uz baklje i skandiranje imena osuđenog ratnog zločinca, u pojedinim gradovima Srbije i bh. entiteta Republike Srpske (RS) grupe građana obeležile su smrt Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske RS-a koji je služio doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini (BiH).
Njegovo ime skandiralo se i na tribinama stadiona, a pomen mu je održao i jedan episkop Srpske pravoslavne crkve u manjem bh. entitetu.
Istovremeno, prostorije Zeleno-levog fronta, jedne od retkih političkih stranaka u Srbiji koja ukazuje na zločine za koje je Mladić pravosnažno osuđen, osvanule su 28. avgusta izlepljene nalepnicama sa Mladićevim likom.
U narativu beogradskih i banjalučkih medija Mladić je prikazan kao žrtva Tribunala u Hagu, koji je u nekoliko navrata odbio zahtev odbrane za njegovo lečenje u Srbiji, dok se ono za šta je pravosnažno osuđen gotovo ni ne pominje.
"Kada je reč o devedesetim godinama, mediji bliski režimu u Srbiji se ne bave ni zločinima niti presudama, već je njima jedino bitno da prikažu da postoji nekakva 'međunarodna zavera protiv Srbije'‚ u kojoj učestvuje Zapad i komšijski narodi", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dragan Popović, istoričar i autor knjige o genocidu u Srebrenici.
Veličanje zločinca na ulicama i tribinamaRatko Mladić preminuo je 27. avgusta u Hagu, pet godina nakon što je pravosnažno osuđen pred Međunarodnim tribunalom za ratne zločine.
Nekoliko sati nakon vesti o Mladićevoj smrti, u gradovima u Republici Srpskoj organizovana su okupljanja na kojima mu je odata počast, a prethodno je ministar rada i boračko-invalidske zaštite tog entiteta Radan Ostojić pozvao građane da zapale sveće.
Kolona građana prodefilovala je ulicama Zvornika, na istoku zemlje, noseći zastave nekadašnje vojske RS i skandirajući ime Ratka Mladića.
Zvornik je tokom rata bio poprište progona, ubistava i prisilnog raseljavanja bošnjačkog stanovništva. Na području te opštine Vojska RS počinila je brojne zločine, uključujući ubistva i zatvaranje civila, a hiljade Bošnjaka proterano je iz svojih domova.
Na društvenim mrežama objavljen je i snimak sa Brankovog mosta u Beogradu, gde je grupa muškaraca, koji su potpisani kao studenti iz Republike Srpske, okačila baner sa likom Ratka Mladića i porukom "Iz tvoje borbe živi naša sloboda". RSE nije uspeo da utvrdi autentičnost ovog snimka.
Na Telegramu kanalu "Bunker", koji prati preko 20.000 ljudi, objavljen je i snimak napravljen navodno u Futogu, predgrađu Novog Sada, na kojem je grupa momaka sa upaljenim bakljama i transparentom "Omladina tvoja večno te slavi, sud gospodnji jedini i pravi".
Na dan Mladićeve smrti navijači beogradske Crvene zvezde su na međunarodnoj utakmici protiv FK Viktorije Plzen u Češkoj istakli transparente "Generale, velika slava i hvala", uz skandiranje imena Ratka Mladića.
FK Crvena zvezda na svojim zvaničnim profilima na društvenim mrežama objavio fotografije na kojima se jasno vide sporni transparenti, a Memorijalni centar Srebrenica uputio je Uniji evropskih fudbalskih asocijacija (UEFA) zvaničnu prijavu protiv beogradskog kluba.
Počast Mladiću odali su navijači na tribinama gradskog stadiona u Banjaluci, tokom fudbalske utakmice između Borca i Vikingura.
Navijačka grupa Lešinari istakla je transparent sa porukom: "Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvijek i dovijeka. Vječna slava najvećem braniocu srpskog naroda".
Na utakmici je bio i Milorad Dodik, bivši predsednik RS i lider vladajuće stranke u tom entitetu, koji je na društvenoj mreži X objavio fotografije sa stadiona, među kojima i onu s transparentom posvećenim Mladiću.
Napad na prostorije Zeleno-levog frontaRadomir Lazović, poslanik opozicionog Zeleno-levog fronta u Skupštini Srbije, potvrdio je za RSE da je ulaz u prostorije te stranke u Beogradu bio izlepljen nalepnicama sa likom Ratka Mladića.
Lazović kaže da je "napad nalepnicama" direktna reakcija na saopštenje te stranke o odgovornosti Mladića za ratne zločine.
"Mislimo da je to poruka koja se toleriše u Srbiji, ali mi ćemo se uvek boriti protiv glorifikacije zločina i zločinaca", rekao je on.
Lazović kaže da smatra da država ni na koji način ne treba da glorifikuje ratne zločince, "a Ratko Mladić to svakako jeste".
"Njegov život ne treba da bude slavljen od strane zvaničnih državnih organa. On je odgovoran za stradanja velikog broja ljudi", rekao je Lazović.
Ekstremna desnica u žalostiNa brojnim nalozima ultradesničarskih grupa iz Srbije i inostranstva opraštali su se od čoveka koji je, između ostalog, osuđen za genocid u Srebrenici, u kojem je ubijeno više od 8.000 ljudi 1995. godine.
Kanal "Bunt je stanje duha", koji prati više od 77.000 ljudi, objavili su Mladićevu fotografiju iz ratnih dana, uz poruku "Dok i poslednji Srbin zemljom hoda ti ćeš živeti".
Neonacistička grupa "Zentropa Srbija" i krajnje desničarski "Klub 451" su objavili fotografije na kojima pripadnici ovih grupacija poziraju sa svojim obeležjima i transparentom "Ratko Mladić heroj". U opisu fotografija za Mladića kažu da je "poslednji u nizu junaka naše najmodernije istorije".
Od haškog osuđenika oprostio se ultradesničarski kanal "Princip", uz komentar da je "obavio svoju ovozemaljsku misiju".
Klerofašistička grupa "Srbska akcija" je, između ostalog, napisala da je Mladić bio "avangarda borbe za istinsku Evropu", te da je "branio svoj narod od islamizma i cionističkog svetskog poretka".
Uz ilustraciju sa Mladićem u vojnoj uniformi, u čijoj su pozadini simboli Srbije i RS, objava o Mladiću našla se i na stranici "Udruženje srpski četnici". Na stranici koja ima oko 10.500 pratilaca napisano je da ovog osuđenika za genocid i ratni zločin njegov "narod nikada neće zaboraviti".
Prema rečima istoričara Dragana Popovića, teme koje se tiču devedesetih godina su u Srbiji pretvorene u simbole i mitove.
"Neki od njih su dobili svoj mitski oreol i tako predstavljeni su oslobođeni činjenica. Oni se kao takvi nameću društvu u Srbiji kao glavni narativ", kaže Popović.
Na vest o smrti Ratka Mladića oglasile su se i ultradesničarske grupe iz inostranstva.
Međunarodna suverenistička liga Paladins, iza koje ruski oligarh povezan sa Kremljem Konstantin Malofejev, objavio je post u kojem iznosi tvrdnju da je Mladić "kidnapovan u Srbiji" nakon čega je izručen Tribunalu.
"Ruski imperijalni pokret" (RIM), koji je na listi terorističkih organizacija Sjedinjenih Država, napisao je da je Mladić "vodio nekoliko ključnih vojnih operacija" tokom ratova u BiH i Hrvatskoj.
Ultradesničarski pokret "RUSOV", čiji aktivisti učestvuju u ruskoj agresiji na Ukrajinu, takođe je u objavi uputio poslednji pozdrav Mladiću.
To je učinila i krajnje desničarska grupa "Nacionalni preporod Poljske".
Govoreći o fenomenu veličanju Ratka Mladića, lokalnog vojnog oficira, među ultradesničarima, Dragan Popović podseća da su nemački novinari pre nekoliko godina pisali o jednoj tamošnjoj ekstremističkoj grupi koja je genocid u Srebrenici propagirala kao "metod za rešenje migrantskog pitanja".
"Odavno imamo to korišćenje ovdašnjih događaja među ultradesničarskim grupama koje žele da prikažu da je u toku rat civilizacija", kaže Popović.
Političari o MladićuPredsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je u petak, dan nakon vesti o Mladićevoj smrti, da je Hag želeo Ratku Mladiću "smrt iza rešetaka", a "ne u bolnici".
"Posebno nisu želeli da dopuste da general umre u Srbiji, tamo gde je želeo", rekao je Vučić i dodao da je to "anticivilizacijsko ponašanje, bez presedana i bez opravdanja".
Među političarima u RS-u koji su se prvi javno oglasili povodom vesti o Mladićevoj smrti bio je Milorad Dodik koji je X-u objavio oproštajnu poruku u kojoj je, među ostalim, napisao "Laka ti zemlja, generale". U izjavi koju je potom preneo RTRS, Mladićevu smrt nazvao je "ubistvom", tvrdeći da mu u haškom zatvoru nije pružen odgovarajući medicinski tretman.
Erik Gordi (Eric Gordy), profesor političke sociologije na Odseku za slavističke i istočnoevropske studije Univerziteta u Londonu, kazao je za RSE da nije iznenađen što vladajući političari i režimski mediji u Srbiji i RS dovode u pitanje hašku presudu Mladiću, i nakon njegove smrti, jer su to činili i ranije.
Gordi se osvrnuo i na deo medijskih i političkih istupa u kojima se Mladić predstavlja kao žrtva Haga i tvrdi da je u pritvoru bio neadekvatno tretiran.
"Kažu da je ubijen, da je sudska žrtva i mislim da to ne drži vodu. Sud je zaključio da je dobio odgovarajuću negu i sam Mladić je u jednom trenutku tako izjavio. Tako da, priča se velika priča o tome, ali mislim da to nema smisla", kaže Gordi.
On smatra da će reakcije u RS i Srbiji, nakon Mladićeve smrti, imati posljedice, prije svega po odnose u regionu i međunarodni ugled.
Oproštajne poruke u čast preminulog haškog osuđenika objavljivane su u i na profilima institucija u entitetu RS. Tako je na Facebook stranici Vlade RS objavljena vest da je predsednik Vlade Savo Minić u Hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci zapalio sveću za Mladića.
Na stranici Opštine Srbac objavljena je vijest o okupljanju građana, predstavnika boračkih organizacija te lokalnih i entitetskih zvaničnika koji su odali počast Mladiću.
Objave posvećene Mladićevoj smrti delile su i boračke organizacije te grupe na društvenim mrežama čiji su sadržaji posvećeni nekadašnjoj vojsci RS, a neke od poruka su "Ostaješ da živiš u srcima srpskog naroda. Večna ti slava generale".
Na Facebook stranici "Vojska Republike Srpske - VRS 1992-1995“" koja ima oko 15.000 pratilaca objavljena je ilustracija uz poruku "Svi smo mi Ratkovi mladići".
Mladić u srpskim provladinim medijimaRadio-televizija Srbije izvestila je na svom sajtu o smrti Ratka Mladića ukazujući da je Mladić bio "komandant Vojske Republike Srpske i haški osuđenik".
Ipak, u vesti nije navedeno zbog čega je Mladić osuđen na doživotni zatvor, već samo da je optužen za "ratne zločine u BiH".
Sa druge strane, RTS je ukazao na to mu nije omogućeno da poslednje dane života provede u Srbiji i preneo Mladićevu biografiju u kojoj je, između ostalog, naveo ordene čiji je Mladić bio nosilac.
Više detalja o Haškoj optužnici RTS je objavio u odvojenoj vesti.
RTS je objavio i reagovanja iz sveta i regiona na smrt Mladića ukazujući isključivo na reakcije iz Srbije i Republike Srpske u kojima se s pijetetom govori o Mladiću.
Provladini mediji u Srbiji, sa druge stane, glorifikovali su Mladića ignorišući u potpunosti presude Haškog tribunala.
Provladin list "Informer" objavio je niz vesti povodom smrti Ratka Mladića u kojima se Mladić veliča, a glavni urednik tog medija Dragan J. Vučićević rekao je u programu uživo da Mladić nije umro, već da je "ubijen" u Haškom tribunalu.
Više vesti "Informer" je posvetio kritici i vređanju onih koji su Ratka Mladića nazivali ratnim zločincem.
Redakcija tog lista napravila je video snimak u čast Mladića, a video je montiran uz pesmu "Đenerale, nek je tvojoj majci hvala".
Tabloid "Kurir" se u jednom od brojnih tekstova o Ratku Mladiću bavi "tajnom" Mladićevog prstena.
Istoričar Dragan Popović kaže da režim u Srbiji koristi sve javne resurse da bi plasirao priču da su Ratko Mladić i Srbija žrtve "međunarodne zavere".
"To je klasična priča svakog autoritarnog režima - zemlja je ugrožena, nemojte sad da se delimo, ostavite po strani političke razlike i nemojte kritikovati vlast. Tome služi i ova retorika koja je dominantna u svim provladinim medijima - pre svega se govori o tome da Mladiću u Hagu nije pružena lekarska pomoć, čak i da je ubijen, a nikako se ne govori o tome za šta je osuđen", kaže Popović.
Portal dnevnog lista "Politika" posvetio je vest video snimku nepoznatog autora u kom se "poruke Ratka Mladića o miru" suprotstavljaju studentskom pokretu u Srbiji koji je pokrenuo masovne proteste zbog tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Video kombinuje snimke govora Ratka Mladića sa snimcima u kojima se pojedini studenti, koji su navodno učesnici protesta, prikazuju u negativnom svetlu.
Mediji u BiH podeljeniMediji u Bosni i Hercegovini različito su izvještavali o smrti Ratka Mladića, ovisno o tome da li im je sedište u Federaciji BiH ili drugom entitetu RS.
Vest o smrti i ostali sadržaji u medijima u Federaciji BiH uglavnom su objavljeni sa fokusom na presude koje su mu izrečene za genocid u Srebrenici i ratne zločine u BiH tokom rata 90-ih godina prošlog veka.
Drugačiji pristup bio je vidljiv u delu medija u RS, prije svega na Radio-televiziji Republike Srpske (RTRS) i u novinskoj agenciji SRNA, javnim medijima u tom entitetu.
Vest o Mladićevoj smrti, RTRS je objavio pod naslovom "Preminuo general Ratko Mladić", a najveći deo teksta na portalu tog javnog emitera posvećen je njegovoj vojnoj karijeri, bez spominjanja genocida u Srebrenici i ostalih zločina i žrtava iz presude Haškog tribunala.
Presuda se spominje pri kraju vesti, kada je navedeno da je osuđen na doživotni zatvor te je navedeno da je sutkinja Prisce Matimbe Nyambe imala izdvojeno mišljenje, odnosno da se nije složila s odlukom većine sudskog vijeća.
U danu kada je objavljeno da je Mladić preminuo u haškom zatvoru, RTRS je objavio više televizijskih priloga i tekstova, uključujući i specijalni program u kome su o Mladiću govorili predstavnici vlasti i boračkih organizacija entiteta RS.
U tim prilozima Mladić je opisan kao "heroj" i "autoritet", među kojima je i izjava ministra Ostojića koji ga je predstavio kao "heroja i junaka koga srpski narod mora vječno pamtiti".
Sličan pristup imala je i novinska agencija SRNA koja je vest o smrti objavila bez spominjanja genocida u Srebrenici i ostalih zločina i haške presude te njihovih žrtava.
Ta novinska agencija je, tokom dana prenosila reakcije političara, boračkih organizacija i veteranskih udruženja, koji su se opraštali od Mladića glorificirajući njegovu ulogu u ratu u BiH.
Među objavama bila je i vest iz Mladićevog rodnog sela Božanovići kod Kalinovika pod naslovom "Ratko Mladić – uvek heroj, nikada zločinac". U tekstu njegov rođak o Mladiću govori kao o "najvećem sinu i heroju srpskog naroda".
Narative o Mladiću koji su dominirali u izveštavanju javnih medija u RS, mogli su se primetiti i u objavama brojnih manjih portala u tom entitetu. Tako je portal Vijesti Srpske na društvenim mrežama objavio poruku "Heroji ne umiru, oni večno žive u našim srcima", uz video na kojima je prikazan Ratko Mladić.
Negiranje genocida i veličanje pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca od 2021. godine je krivično delo u BiH, nakon što je tadašnji visoki predstavnik Valentin Inzko nametnuo izmene Krivičnog zakona BiH.
Međutim, uprkos tome što je Tužilaštvo BiH evidentiralo brojne slučajeve ovog krivičnog dela, do sada su samo dva slučaja završena pravosnažnim presudama na osnovu ovog zakona.
Od Ruskog doma do SPCOd Mladića se na društvenoj mreži Telegram oprostio i Ruski dom, centar za nauku i kulturu u Beogradu. Ova ustanova, koja radi u okviru ruske federalne agencije "Rossotrudničestvo" i Ministarstva spoljnih poslova Rusije, u objavi jenapisala: "Živećeš večno generale".
Na dan kada je preminuo, episkop bihaćko-petrovački Sergije služio je pomen Ratku Mladiću. Tom prilikom je kazao da su Mladićev život obeležili "tamnica, starost, bolest i lična tragedija", ni rečju ne pomenuvši zločine za koje je nekadašnji general bio pravosnažno osuđen.
"Lešinari će, znam, kružiti nad odrom generala Mladića, da bi se zlonamjernici, pljujući mrtvog čovjeka, uzdigli iz sopstvenog blata", rekao je, između ostalog, episkop Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Pravosnažno osuđen posle 16 godina skrivanjaBivši general Vojske Republike Srpske Ratko Mladić je pred sudom u Hagu osuđen na doživotni zatvor nakon što je proglašen krivim za genocid u Srebrenici, progon i prisilno premeštanje stanovništva, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te držanje pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija za taoce.
Mladić je 2021. godine osuđen po 10 od 11 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Tribunal u Hagu je prvu optužnicu protiv njega podigao 1995, a Mladić je uhapšen u Srbiji tek 2011. godine nakon gotovo 16 godina skrivanja.
Evropska komisija saopštila je u petak da je na vlastima Srbije kakvu će ulogu imati u sahrani ratnog zločinca Ratka Mladića, ali i istakla da je veličanje ratnih zločinaca u suprotnosti s najosnovnijim evropskim vrednostima i da za njega nema mesta ni u Uniji ni u zemljama koje su kandidati za članstvo,
Evropska unija je povodom smrti Mladića poručila da je on bio ratni zločinac koji je služio kaznu doživotnog zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i genocida u Srebrenici.
"Evropska komisija smatra da je svako veličanje ratnih zločinaca u suprotnosti sa najosnovnijim evropskim vrednostima i da za njega nema mesta ni u EU ni u zemljama kandidatima za članstvo u EU", rečeno je u odgovoru Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa.
Evropska unija je ukazala na odgovornost srpskih institucija u vezi sa sahranom Mladića koji je u četvrtak preminuo u Hagu.
"Ukoliko Ratko Mladić bude sahranjen u Srbiji, na srpskim vlastima je da potvrde eventualnu ulogu koju bi mogle imati u organizaciji ili samoj sahrani Ratka Mladića", rečeno je u odgovoru Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa.
Mladić bi, prema najavama, trebalo da bude sahranjen u Srbiji. Ministar pravde Nenad Vujić istog dana saopštio je da će on biti sahranjen uz najviše državne počasti.
Blaži stav povodom ovog pitanja izneo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je 28. avgusta izjavio da će Mladić biti sahranjen tamo gde porodica bude želela i da vlasti u Srbiji trenutno nemaju nikakve informacije o tome.
"Ukoliko porodica bude želela da Mladić bude sahranjen u Srbiji, mi ćemo pomoći da to bude učinjeno na dostojanstven i pristojan način", naveo je Vučić.
Smrt Ratka Mladića još jednom je podelila region. Reakcije povodom njegove smrti kreću se od podsećanja na njegove žrtve i poruka da smrt ne briše zločine, pa do njegovog veličanja.
Bivši general Vojske Republike Srpske Ratko Mladić osuđen je pred sudom u Hagu na doživotni zatvor, nakon što je proglašen krivim za genocid u Srebrenici, progon i prisilno premeštanje stanovništva, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, kao i uzimanje pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija za taoce.
Godinama je bio među najvažnijim beguncima od međunarodne pravde. Ratko Mladić se skoro 16 godina nalazio u bekstvu nakon što ga je Haški tribunal optužio 1995. godine. Uhapšen je 26. maja 2011. u selu Lazarevo kod Zrenjanina, u Srbiji, u akciji srpskih bezbednosnih službi.
Evropska unija (EU) je još dve nedelje produžila podršku Srbiji u gašenju požara, saopštila je ova institucija.
Na terenu će do 5. septembra ostati četiri helikoptera iz strateške rezerve, koji su angažovani iz Češke, Rumunije i Slovačke, kao i rumunski tim za gašenje požara na kopnu.
Evropska komesarka za upravljanje krizama Hadža (Hadja) Lahbib izjavila je da šumski požari predstavljaju ogroman pritisak na srpske vatrogasce i zajednice.
"U ovom teškom trenutku, Evropa čvrsto stoji uz Srbiju i njen narod: naši timovi i vazduhoplovi nastavljaju da rade rame uz rame sa srpskim službama kako bi požari bili stavljeni pod kontrolu. Ovo je evropska solidarnost na delu i nastavićemo da pružamo podršku kako se situacija bude razvijala", izjavila je komesarka Lahbib.
Pozivajući se na podatke evropskog programa za posmatranje Zemlje iz svemira (Kopernikus), EU potvrđuje da su, od 26. avgusta, veliki šumski požari koji su zahvatili Specijalni rezervat prirode Deliblatska peščara i druga područja spalili oko 13.920 hektara.
"Razmere i dugotrajnost vanredne situacije i dalje predstavljaju veliki pritisak na kapacitete lokalnih službi za reagovanje i ugrožavaju jedno od najznačajnijih prirodnih područja Srbije", saopšteno je iz EU.
Srbija se nedeljama bori sa požarima. Posebno je teško u Deliblatskoj peščari. Iako su kuće, uglavnom, sačuvane, pričinjena je velika šteta šumama i prirodi. Kao glavni uzroci navode se suša, visoke temperature i ljudski faktor.
Srbija je u petak, 21. avgusta, zatražila pomoć Brisela u okviru Mehanizma civilne zaštite. Iz EU je potvrđeno da je od trenutka kada je Srbija uputila zahtev do poletanja evropskih helikoptera prošlo manje od 24 sata.
Dok se zemlja bori sa požarima nešto duže od mesec dana, vlasti odbacuju kritike da je međunarodna pomoć prekasno zatražena.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je obilazeći Deliblatsku peščaru 23. avgusta ocenio da je Srbija, proporcionalno svojoj veličini, "evropska velesila" kada je reč o opremljenosti letelicama koje gase požare. Ali je dodao da Mehanizam civilne zaštite EU ima ogroman potencijal, jer se pomoć šalje brzo i iz različitih zemalja.
U međuvremenu, EU je potvrdila da održava blisku koordinaciju sa srpskim vlastima preko svog Centra za koordinaciju odgovora na vanredne situacije, dok oficir za vezu na terenu podržava operativnu koordinaciju između nacionalnih vlasti i evropskih timova.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je Hag želeo smrt iza rešetaka Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske, osuđenog na doživotnu robiju zbog genocida i ratnih zločina.
"Mi smo sada videli da je Hag želeo Mladićevu smrt iza rešetaka, ne u blonici, posebno nisu želeli da dopuste da general umre u Srbiji, tamo gde je želeo", rekao je Vučić u petak novinarima u Osečini.
On je naveo da je to "anticivilizacijsko ponašanje, bez presedana i bez opravdanja".
Vučić je izjavio da će Mladić biti sahranjen tamo gde porodica bude želela i da vlasti u Srbiji trenutno nemaju nikakve informacije o tome.
"Ukoliko porodica bude želela da Mladić bude sahranjen u Srbiji, mi ćemo pomoći da to bude učinjeno na dostojanstven i pristojan način", naveo je Vučić.
Prema njegovim rečima poslati su logistički timovi u Hag kako bi pomogli oko prebacivanja tela u Srbiju.
Prethodno je ministar pravde Nenad Vujić rekao da će Mladić biti sahranjen uz najviše državne počasti, prenela je banjalučka Alternativna televizija (ATV).
Nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, osuđen u Hagu na doživotni zatvor za zločin genocida i druge ratne zločine tokom rata u Bosni i Hercegovini, umro je 27. avgusta u 85. godini u bolnici u Hagu.
Memorijalni centar Srebrenica uputio je Uniji evropskih fudbalskih asocijacija (UEFA) zvaničnu prijavu protiv beogradskog Fudbalskog kluba Crvena zvezda zbog veličanja osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića tokom utakmice, kao i zbog naknadnog objavljivanja i promovisanja fotografija sa spornim porukama putem zvaničnih kanala kluba.
Memorijalni centar zatražio je od UEFA-e trajnu diskvalifikaciju.
Utakmica protiv češkog tima Viktorija Plzen održana je u četvrtak 27. avgusta, na isti dan kada je u Hagu umro Ratko Mladić, osuđen na doživotni zatvor zbog zločina genocida i drugih ratnih zločina tokom rata u Bosni i Hercegovini.
Tokom utakmice navijači beogradskog kluba istakli su transparente "Generale, velika slava i hvala", uz skandiranje imena Ratka Mladića, a nakon toga je FK Crvena zvezda na svojim zvaničnim profilima na društvenim mrežama objavila fotografije na kojima su sporni transparenti jasno vidljivi.
U prijavi se navodi da takvo "postupanje predstavlja osnov za primenu odredbi UEFA Disciplinskog pravilnika koje se odnose na diskriminatorno ponašanje, vređanje ljudskog dostojanstva, političke i ideološke poruke neprikladne sportskim događajima, kao i ponašanje kojim se fudbal i UEFA dovode na loš glas", saopštili su iz Memorijalnog centra Srebrenica.
Iz Memorijalnog centra takođe podsećaju da je u ranijem postupku UEFA već zaključila da veličanje Mladića ne "ne predstavlja tek podršku pojedincu, već poruku koja vrijeđa žrtve na etničkoj i vjerskoj osnovi".
Fudbalski klub Crvena Zvezda i UEFA još uvek se nisu oglasili o ovom slučaju.
General Vojske Republike Srpske Ratko Mladić biće sahranjen uz najviše državne počasti, rekao je ministar pravde Srbije Nenad Vujić, a prenela banjalučka Alternativna televizija (ATV).
"General Mladić je general i znaju se protokoli. Zna se i njegova uloga, ali i ono što pripada generalu Mladiću to će sigurno biti ispoštovano. Napominjem da Republika Srbija je ovde neko ko ne odlučuje, porodica će odlučiti i o mestu na kojem će biti sahranjen jer to jeste stvar njegove porodice", rekao je Vujić za ATV.
Poručio je da će transport tela Ratka Mladića obezbediti Srbija.
"Mi očekujemo od Mehanizma u Hagu da nam da određeni vremenski okvir koje su procedure i koji su koraci koje treba da preduzmemo. Spremni smo da ukoliko bi rekli da dođemo sutra ujutru, bili bi u Hagu i preuzeli telo generala Mladića", rekao je Vujić.
Nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, osuđen u Hagu na doživotni zatvor za zločin genocida i druge ratne zločine tokom rata u Bosni i Hercegovini, umro je u četvrtak 27. avgusta u 85. godini u bolnici u Hagu.