Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je porodičnu kuću kod Bugojna, u Federaciji Bosne i Hercegovine, dok je grupa od 30 osoba koja je učestvovala u obezbeđenju vraćena. Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH, koja je bila nadležna za organizaciju zaštite predsjednika Srbije, tvrdi da nije imala najavu o ulasku većeg broja pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske na područje Federacije BiH. U prvim zvaničnim reakcijama navedeno je da su vraćeni pripadnici MUP-a Republike Srpske, dok su izvori Radija Slobodna Evropa bliski policiji Srednjobosanskog kantona (SBK) naveli da nisu identifikovane sve osobe iz te grupe. Prema tim navodima "moguće je da su među njima bili i pripadnici Bezbednosno-informativne agencije (BIA) ili drugih bezbjednosnih službi Srbije". Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je je da je u BiH bilo "Vučićevih snaga". "Ja sam tu i sa momcima i devojkama iz Federacije i Republike Srpske, to je nešto kod njih bilo na nivou nadležnostima dva MUP ili tako nekako. A moji momci su tu, sve prijavljeno, nikakav problem nismo imali", rekao je Vučić za televiziju Informer iz Srbije 4. avgusta. Vučić boravi u trodnevnoj posjeti Bosni i Hercegovini, a 4. avgusta prisustvuje i centralnom obilježavanju godišnjice hrvatske policijsko-vojne akcije "Oluja" u Mrkonjić Gradu, južno od Banjaluke. Operacijom "Oluja" Hrvatska je 1995. povratila teritoriju pod kontrolom takozvane Republike Srpske Krajine. Procjene broja Srba koji su napustili Hrvatsku kreću se od 130.000 do 250.000, dok je Documenta evidentirala više od 2.300 žrtava, uglavnom srpskih civila. Hrvatska "Oluju" obilježava kao Dan pobjede i domovinske zahvalnosti, a Srbija kao dan sjećanja na stradale i prognane Srbe. Šta kažu u Direkciji za koordinaciji policijskih tijela?Direktor Direkcije za koordinaciju policijskih tijela BiH Enes Karić kaže za RSE da je obezbjeđenje predsjednika Srbije bilo organizovano u skladu sa međunarodnim procedurama, ali da Direkcija nije imala nikakvu informaciju o grupi koja je pronađena na području Federacije BiH. "Direkcija nije imala nikakvu najavu. Niti usmenu niti pismenu. Mi smo takođe bili zatečeni tom informacijom. Nemam više informacija o kojim se osobama radi", rekao je Karić. Prema njegovim riječima, Vučićevo zvanično obezbjeđenje iz Srbije bilo je uredno prijavljeno diplomatskim putem, preko Ambasade Srbije i Ministarstva vanjskih poslova Bosne i Hercegovine. "Zna se vrlo dobro ko su ta lica, znamo njihove podatke i dokumente. Bilo ko treći, peti sa strane, to je nešto drugo", rekao je Karić. On ističe da MUP Republike Srpske nije od Direkcije tražio nikakvu saglasnost za angažovanje dodatnih policijskih snaga na području Federacije BiH. Naveo je da je policija RS dužna obezbjeđivati Vučića tokom boravka u tom entitetu, a da je kantonalna policija imala obavezu štićenja tokom njegovog boravka u Bugojnu. Karić dodaje da zajedničke aktivnosti policijskih agencija jesu moguće, ali samo uz prethodno planiranje i precizno definisane nadležnosti. "Ako se radi o nekom opsežnom aktu gdje je potrebno učestvovanje više policijskih agencija, naravno da je moguć dogovor. Pravi se operativni plan i zna se ko ulazi, da li ulazi deset, petnaest ili dvadeset ljudi i ko su ti policijski službenici. U ovom slučaju to se nije dogodilo", rekao je Karić. Na pitanje da li postoji potreba da dio obezbjeđenja djeluje po šumskom području koristeći kvadove, Karić odgovara kako za tim "apsolutno nema potrebe". "Da je bilo potrebe, mi bismo to tražili", istakao je za RSE. Polemika ministara odbrane BiH i SrbijeMinistar odbrane BiH Zukan Helez jedan je od rijetkih državnih zvaničnika u BiH koji se oglasio, napisavši na Facebooku kako je Vučić "naučio da je Drina ipak granica". Helez je rekao da su pripadnici Specijalne jedinice MUP-a SBK krenuli u potragu kada su od građana dobili informaciju da se područjem tog kantona kreće grupa naoružanih muškaraca koja nije bila dio zvanično prijavljenog osiguranja predsjednika Srbije. "Kada su ih locirali i prišli im, muškarci su pobjegli glavom bez obzira", napisao je Helez na svom profilu na Facebooku. Ministar nije iznio dodatne detalje o identitetu osoba koje su zatečene na području Bugojna niti je precizirao da li su među njima bili i pripadnici policijskih ili obavještajnih struktura iz Srbije. Odgovarajući Helezu, ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić, koji boravi u Republici Srpskoj, poručio je da "Drina nije granica srpskog naroda, niti će to ikada biti." Gašić je ocenio da Helez pokušava da "proizvede incident tamo gde ga nije bilo", te da su njegove izjave pokušaj da "nedostatak rezultata prikrije napadima na predsednika Republike Srbije, Republiku Srpsku i srpski narod". "Helez bi morao da zna da predsednik Republike Srbije ne dolazi ni u čiju tuđu kuću, već na svoju dedovinu, među svoj narod, sa porukama mira, saradnje i stabilnosti", naveo je Gašić. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je 3. avgusta u Čipuljiću kod Bugojna, rodnom mjestu svoje porodice. Sa njim je bio i predsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik. Istog dana ministar unutrašnjih poslova Federacije BiH Ramo Isak potvrdio je za RSE da su pripadnici policije RS neovlašteno boravili na teritoriji Federacije BiH i da su nakon intervencije policije Srednjobosanskog kantona sprovedeni van tog kantona. RSE je nezvanično saznao da je vraćeno ukupno 30 osoba, od kojih se dio kretao pješice i kvadovima kroz šumsko područje u okolini Bugojna, dok su ostali bili u kombijima i džipu. Bez odgovora su ostali i upiti poslani Predsjedništvu Srbije i Bezbjednosno-informativnoj agenciji (BIA). Predsedništvo Srbije i BIA nisu odgovorili na upit RSE da li je među grupom vraćenom iz Federacije BiH bilo i pripadnici BIA ili ljudi koji ne pripadaju bezbednosnim strukturama. RSE nije dobio informacije ni od Ministarstva vanjskih poslova BiH, Obavještajno-sigurnosne agencije BiH, Granične policije BiH i Službe za poslove sa strancima. Pitanja su se odnosila na broj pripadnika Vučićevog obezbjeđenja koji su ušli u BiH, njihov pravni status tokom boravka u zemlji, kao i procedure koje se primjenjuju u situacijama kada strani bezbjednosni službenici prekorače odobrena ovlaštenja. Kako bi trebalo da izgleda zaštita stranog predsjednika u BiH?Prema riječima Enesa Karića, iz Direkcije za koordinaciju policijskih tijela BiH, procedura zaštite stranog predsjednika ili premijera u Bosni i Hercegovini jasno je definisana. Posjeta se najavljuje diplomatskim kanalima, preko ambasade države iz koje zvaničnik dolazi i Ministarstva vanjskih poslova BiH. Nakon toga Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH preuzima koordinaciju mjera zaštite zajedno sa drugim policijskim agencijama. Unaprijed se definišu rute kretanja, lokacije koje će štićena osoba posjetiti, broj ljudi iz stranog obezbjeđenja i njihov identitet. U zavisnosti od mjesta boravka uključuju se i lokalne policijske agencije koje su teritorijalno nadležne za određeno područje. U slučaju Vučićeve posjete, na teritoriji Republike Srpske partner Direkciji bio je MUP Republike Srpske, dok su na području Federacije BiH u aktivnosti bili uključeni kantonalni policijski organi. Karić kaže da su upravo zbog toga nadležne institucije bile iznenađene informacijama o grupi osoba koje nisu bile dio prijavljenog plana obezbjeđenja. 'Neobičan potez'Direktor Centra za sigurnosne studije iz Sarajeva Denis Hadžović smatra da je incident pokazao ozbiljne probleme u koordinaciji bezbjednosnih institucija. "To jeste neobičan potez. Ono što zabrinjava građane jeste pojava takvih lica na terenu. To unosi nemir i među građane i u sam sistem", rekao je Hadžović za RSE. Prema njegovim riječima, zaštita stranih državnika mora biti rezultat saradnje domaćih i stranih bezbjednosnih struktura. "Takve aktivnosti i obezbjeđenje visokih delegacija rade se u saradnji sa obavještajnim službama Bosne i Hercegovine i Direkcijom za koordinaciju policijskih tijela", ističe dodajući kako ovaj slučaj "ukazuje ili na ozbiljan problem u razmjeni informacija ili na moguće samostalno djelovanje pojedinih službi". "Ako je bio ilegalan ili nenajavljen boravak tih osoba, to svakako ugrožava sigurnosni sistem BiH, što zahtijeva reakciju institucija BiH", naveo je Hadžović. Dodaje da bi institucije morale utvrditi da li je neko zakazao u sistemu koordinacije ili je riječ o djelovanju koje nije bilo odobreno. "Morali bi se oglasiti Ministarstvo vanjskih poslova i sve nadležne agencije. Treba utvrditi kako je došlo do ovih neželjenih dešavanja na teritoriji Bosne i Hercegovine", zaključio je Hadžović. Prema Zakonu o predsedniku Republike, predsednika Srbije i članove njegovog domaćinstva obezbeđuju policija, Vojska Srbije i drugi organi u skladu sa potrebama predsednika i propisom koji donosi Vlada. Maja Bjeloš iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku navodi se predsjednik Srbije Aleksandar Vučić često okružuje lojalistima iz različitih dijelova bezbjednosnog sistema. "Svaki put su neki drugi ljudi u pitanju. Nekada je to policija, nekada BIA, nekada huligani ili neko drugi. Svaki put postoji neka druga kombinacija", navela je. Prema njenim riječima, javnost nema dovoljno informacija o stvarnim bezbjednosnim procjenama o ugroženosti predsednika Republika, niti o ljudima koji se nalaze u njegovom širem krugu zaštite prilikom stranih posjeta. "Upitan je način na koji se dogovaraju takve posjete i kako je moguće da država u koju dolazi nema apsolutno nikakvu predstavu o tome ko sve dolazi." Govoreći o slučaju kod Bugojna, kaže da vijest nije dobila gotovo nikakav prostor u provladinim medijima u Srbiji. Na pitanje kako bi opisala obrazac koji prati predsjednika Srbije tokom ovakvih posjeta, jer je sličnih situacija bilo i ranije, Bjeloš ističe kako je to "Vučićev modus operandi". "Ono što je javnost u Srbiji imala priliku da vidi nije taj dio priče (incident u Bugojnu). Mogla je da vidi kako se predsednik brije, kako pije i slično, što uopšte nije bila tema", zaključila je Bjeloš. Raniji sporni slučajeviOvo nije prvi put da se tokom posjeta Aleksandra Vučića u regionu otvaraju pitanja o ljudima koji učestvuju u njegovom obezbjeđenju. Tokom Vučićeve posjete Potočarima u julu 2015, u vrijeme kada je bio premijer, dvojica policajaca Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije izjavili su da su bili upućeni na tajni zadatak u Potočare po usmenom naređenju starešina, u civilu, bez legitimacija i naoružanja. Oni su govorili o nelegalnom boravku pripadnika Odjeljenja za opservaciju i dokumentovanje MUP-a Srbije i da su imali zadatak da tajno snimaju komemorativni skup u Potočarima ukoliko dođe do nereda. Nakon toga njih dvojica, Milan Dumanović i Mladen Trbović, bili su uhapšeni zbog sumnje da su odali službenu tajnu. Kasnije su oslobođeni optužbi odlukom Apelacionog suda, koji je zaključio da nije dokazano da je došlo ili moglo doći do štetnih posljedica za službu, niti da su informacije koje su iznijeli predstavljale službenu tajnu. Više učesnika komemoracije žrtvama genocida u Srebrenici napalo je 11. jula 2015. Vučića verbalno i fizički, gađajući ga kamenjem i flašama, nakon čega ga je obezbjeđenje evakuisalo. Slična pitanja otvorena su i tokom Vučićeve posjete Crnoj Gori u junu ove godine. Tada su crnogorske vlasti zabranile ulazak grupi od 87 državljana Srbije koji su čarter letom stigli u Tivat uoči Samita Evropska unija - Zapadni Balkan, navodeći da predstavljaju bezbjednosni rizik. Među njima su, prema nalazima Radija Slobodna Evropa, bili simpatizeri Srpske napredne stranke, a dio izvještaja povezivao ih je sa aktivnostima podrške Vučiću tokom njegove posjete Crnoj Gori. Vučić je potom izjavio da je odlazak te grupe organizovao neko iz njegovog okruženja kako bi mu tokom posjete pružio podršku, ocijenivši da je napravljena "glupost" koja mu je stvorila politički problem. Zbog toga se i nakon događaja kod Bugojna ponovo otvara isto pitanje koje već godinama prati posjete predsjednika Srbije van granica njegove zemlje, ko su ljudi koji ga prate, po čijem nalogu djeluju i da li sve njihove aktivnosti prolaze kroz institucije država u kojima boravi.

Skoro tri decenije nakon što su tela albanskih civila pronađena u jaruzi sela Račak na Kosovu, u Prištini je počelo suđenje za zločin koji zvanični Beograd do danas negira. Optuženička klupa bila je prazna. Više od 20 pripadnika srpske vojske i policije, kojima se za masakr 42 osobe sudi u odsustvu, nalazi se u Srbiji, rekla je sutkinja na početku procesa 31. jula. Neki od njih su članovi vladajuće stranke i nosioci visokih državnih priznanja. Drugi javno promovišu ono što nazivaju "istinom o Račku", utvrdio je Radio Slobodna Evropa (RSE) analizom dostupnih podataka i arhiva. Desetorica su zločin nad albanskim civilima negirali u filmu javnog medijskog servisa. Protiv njih se u Srbiji, zvanično, ne vodi nikakav postupak. Kosovska optužnica direktno osporava stav Beograda koji tvrdi da je masakr u Račku bio "legitima policijska akcija" u kojoj su ubijeni pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Iako je ubistvo civila potvrdilo više međunarodnih organizacija, uključujući i sud u Hagu, vlasti u Srbiji ponavljaju da je zločin insceniran. Ministarstva policije, odbrane i pravde nisu odgovorila na pitanja RSE o optuženima za kojima je raspisana međunarodna poternica. Na pitanja nije odgovorilo ni Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji. Optuženi na skupovima vladajuće stranke"Nema potrebe da se bojimo, znamo da smo se borili za svoju državu". Tako je Goran Radosavljević Guri u gostovanju na Radio-televiziji Srbije (RTS) januara 2024. odgovorio na pitanje strahuje li da će se naći na optužnici Specijalnog tužilaštva Kosova. RSE nije uspeo da stupi u kontakt sa njim i ostalim optuženima povodom početka suđenja u Prištini. Radosavljević je u ranijim izjavama zločin u Račku nazivao "perfektno izvedenom policijskom akcijom u kojoj su ubijeni naoružani teroristi". U vreme masakra bio je, prema navodima prištinske optužnice, pomoćnik komandanta Generalštaba za specijalne operacije na Kosovu. Danas je član Srpske napredne stranke, učesnik skupova vladajuće partije i gost televizija sa nacionalnom frekvencijom. Njegovo ime pominje se u presudi Haškog tribunala bivšem načelniku Resora javne bezbednosti Vlastimiru Đorđeviću, u kojoj je označen kao jedan od komandanata specijalnih policijskih snaga u operaciji u Račku. Na povezanost sa ovim i drugim zločinima na Kosovu ukazivao je nevladin Fond za humanitarno pravo, ali mu nikada nije suđeno. Sjedinjene Države dovode Radosavljevića u vezu sa ubistvom braće Bitići nakon rata na Kosovu 1999, zbog čega mu je zabranjen ulaz u SAD. Kada je 2019. Predstavnički dom Kongresa rezolucijom zatražio od Srbije da reši ovaj zločin, za RSE je rekao da "nije zabrinut" i da ne namerava da napusti vladajuću stranku. Uprkos međunarodnim pritiscima i sumnjama o umešanosti u ratne zločine, sve posleratne vlasti tretirale su ga kao visokopozicioniranog, uticajnog policijskog oficira, pružajući mu institucionalno napredovanje i političku zaštitu. Nakon demokratskih promena 2000. godine dobio je zadatak da formira Žandarmeriju i bio je prvi komandat ove policijske jedinice. Sa tog mesta ispraćen je 2004. sa najvišim činovima i više priznanja. Na obeležavanju Dana Žandarmerije 2021. uručena mu je plaketa "zahvalnosti za uspešnu saradnju". Ambasada SAD u Beogradu reagovala je porukom da bi umesto počasti trebalo da bude suočen s pravdom. 'Neizbrisiv trag' nekadašnjeg pomoćnika ministra policijeNa kosovskoj optužnici su bivši visoki vojni, policijski i bezbednosni zvaničnici Srbije. Među njima i nekadašnji pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Obrad Stevanović, koji je umro u Beogradu aprila 2025. U govoru na komemoraciji, aktuelni ministar policije Ivica Dačić nazvao ga je "herojem", koji je "ostavio neizbrisiv trag" u istoriji. Nakon Stevanovićeve smrti, u Skupštini Srbije otvorena je izložba pod nazivom "Komandant PJP general Obrad Stevanović sa svojim Obilićima na nebeskoj straži". Tokom rata u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu komandovao je Posebnim jedinicama policije (PJP) Resora javne bezbednosti. Bio je jedan od trojice potpisnika Kumanovskog sporazuma, kojim je 1999. dogovoren prekid rata na Kosovu i povlačenje srpskih snaga. Kao svedok odbrane na suđenju Miloševiću u Hagu, masakr u Račku opisivao je kao sukob srpske policije i OVK. Tužilaštvo je osporavalo njegove navode, ukazujući na forenzičke dokaze, fotografije žrtava i druge materijale. Iako je i sam bio pod istragom haškog Tužilaštva, protiv njega nije podignuta optužnica. Nakon penzionisanja, predavao je na državnom Kriminalističko-policijskom univerzitetu i pisao knjige. Nosilac je više odlikovanja za rezultate rada u MUP-u. Jedini optuženi u zatvoruBivši načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković jedini je sa kosovske optužnice koji je u Srbiji u zatvoru, ali ne zbog zločina nad albanskim civilima. Služi višedecenijsku kaznu za politička ubistva u Srbiji u vreme Miloševićevog režima. Uhapšen je nakon pada Miloševića 2001, a na 40 godina osuđen je zbog ubistva četvorice članova Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali 1999. i ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića 2000. godine. Bio je osuđen i za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, ali je Apelacioni sud oborio presudu. Marković je nasledio Jovicu Stanišića, a na čelu bezbednosne službe bio je u periodu rata na Kosovu i NATO intervencije. U Hagu je 2002. bio svedok na suđenju Miloševiću, a Tužilaštvo je njegov iskaz koristilo da pokaže kako je na Kosovu funkcionisao bezbednosni aparat Srbije. Državne promocijeNa kosovskoj optužnici je i Krsman Jelić koji je tokom rata na Kosovu komandovao 243. mehanizovanom brigadom Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije. Bio je direktno podređen tadašnjem komandantu Korpusa Vladimiru Lazareviću koji je u Hagu osuđen na 14 godina zatvora zbog zločina nad albanskim civilima. Jelić je kao svedok odbrane na suđenjima Lazareviću i Miloševiću tvrdio kako vojska nije učestvovala u policijskoj akciji u Račku. Nikada nije bio predmet istrage, a o Račku kao "falsifikovanom masakru" nad civilima govorio je 2022. godine u dokumentarnom filmu RTS-a. Tri godine ranije učestvovao je na tribini u organizaciji Medija centra Ministarstva odbrane Srbije na kojoj su, pored ostalog, promovisane knjige haškog osuđenika Nebojše Pavkovića. Okupljenima se obratio i ratni komandant Treće armije - video zapisom iz zatvora u Finskoj gde je do smrti 2025. služio kaznu od 22 godine zbog ratnih zločina nad kosovskim Albancima. Novac iz budžeta za 'istine' o zločinimaKnjige piše i promoviše i nekadašnji načelnik policije u Uroševcu i jedan od nadležnih za područje Račka Bogoljub Janićević. Tezu da je međunarodna javnost "pogrešno ili namerno" predstavila događaje u tom selu, uz svoju knjigu "Račak – potpuna istina", iznosi i na tribinama udruženja "Srce heroja", čiji je član. Ovo udruženje se najvećim delom finansira iz budžeta Srbije, pokazuje njihov javni finansijski izveštaj. Od početka 2025. Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja dodelilo im je 10 hiljada evra za programe "Sećanje na junake" i "Zločin koji traje". Ovo Ministarstvo nije odgovorilo na upite RSE o doniranom novcu. Tribine pod nazivom "Istina o Račku" posećuje i nekadašni pripadnik Operativne policijske grupe Priština Milan Jošanović. U novembru 2023. u sali Univerziteta u Nišu su uz njega, Gorana Radosavljevića i Vladimira Lazarevića, bili i predstavnici vlasti. Jošanović je član Udruženja penzionera Policijske uprave Niš. U februaru 2024. prisustvovao je prikazu naoružanja i vojne opreme koji je u tom gradu organizovan u prisustvu državnog i vojnog vrha. 'Dosije Račak'U dokumentarno - igranom filmu RTS-a o Račku, koji je snimljen u okviru serijala "Dosije Kosovo", 2022. godine govorila su ukupno desetorica osumnjičenih sa kosovske optužnice. Među njima i Milan Lečić koji je tokom rata na Kosovu bio na čelu Šeste čete PJP-a. Ubistvo civila u filmu negira i nekadašni pripadnik Operativne policijske grupe Priština Goran Petković koji je, prema podacima koje je objavio na društvenim mrežama, danas pripadnik Žandarmerije i živi u Nišu. Nije odgovorio na poruke RSE. U junu 2024. fotografisan je sa ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem na proslavi Dana policije. Gost televizija je i nekadašnji komandant Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) MUP-a Živko Trajković. "Svaki pripadnik tadašnje policije i Vojske Srbije koji je otišao na izvršenje zadatka u tom periodu, za mene je veliki heroj", rekao je 2023. u emisiji RTS-a povećenoj 45. godišnjici od osnivanja SAJ-a. Haški istražitelji su početkom 2004. sa njim u dva navrata obavili razgovor u svojstvu osumnjičenog, ali protiv njega nije podignuta optužnica. Pomilovanja za osuđeneNa kosovskoj optužnici je i policajac iz Uroševca Zoran Stanojević kojeg je 2001. Međunarodno veće suda u Prištini osudilo na 15 godina zatvora zbog ubistva jednog i ranjavanja dva civila u Račku. Do 2002. kaznu je izdržavao u Prištini, a potom je u razmeni zatvorenika prebačen u zatvor u Prokuplju u Srbiji. Tadašnji predsednik iz redova demokrata Boris Tadić pomilovao ga je 2009, kada je pušten na slobodu. Do danas negira da je bio u Račku. Na spisku optuženih je i policajac iz Štimlja Čedomir Aksić protiv kojeg je 2024. na Kosovu doneta prva presuda nakon suđenja u odsustvu. Osuđen je na 15 godina zatvora za zločine protiv civilnog stanovništva u selima Račak, Malopoljce i Petrovo. Bez saradnje institucijaTužilaštvo u Prištini navelo je da su ispunili sve zakonske uslove za početak suđenja u odsustvu pripadnicima srpske vojske i policije. Tokom 2021. svima je upućen poziv putem međunarodne pravne pomoći, rekao je na početku suđenja tužilac Ilir Morina i dodao da nikakav odgovor nisu dobili. Ministarstvo pravde Srbije nije odgovorilo na upit RSE o obavezi iz Briselskog sporazuma koji predviđa da sa Prištinom razmenjuju pravosudne zahteve preko predstavnika Evropske unije. Kako odgovor iz Beograda nije stigao, sud u Prištini je 2022. izdao nalog za hapšenjem, ali niko, prema rečima tužioca, nije pronađen na adresi na kojoj je na Kosovu živeo pre rata, niti na bilo kojoj drugoj adresi u toj državi. Potom je raspisana i međunarodna poternica. Početkom juna na društvenim mrežama pojavile su se optužbe da je Srbija kosovskim organima dostavila lične podatke svojih građana kojima "na kućne adrese stižu pozivi iz Prištine". Ministarstvo pravde odgovorilo je saopštenjem sa tim nemaju veze i da građani Srbije nemaju obavezu da se odazovu pozivima za, kako su naveli, "montirane političke procese". Suđenje u Prištini nije jedini proces vezan za masakr u Račku koji vodi kosovsko pravosuđe. Pet osoba srpske nacionalnosti uhapšeno je 12. juna u toj zemlji u okviru istrage ratnih zločina u slučaju poznatom kao "Račak II". Sumnjiče se da su bili deo specijalnih jedinica policije koje su učestvovale u operaciji u Račku.

Na severu Kosova iskopavanje zbog sumnji na masovnu grobnicu i hapšenja osumnjičenih. U Srbiji hapšenja zbog navodne špijunaže za "albansku službu" na Kosovu. Kosovske vlasti veruju da je reč o osobi koja je dala podatke o potencijalnoj masovnoj grobnici kod Zubinog Potoka na severu Kosova, ali u Srbiji nema zvanične potvrde. Za to vreme kosovski premijer Aljbin (Albin) Kurti traži pritisak međunarodne zajednice na Srbiju da otvori arhive kako bi se otkrila sudbina nestalih u ratu na Kosovu 1989. i 99. godine. Olga Kavran, nekadašnja portparolka tužilaštva Haškog tribunala kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su vlasti u Srbiji bile vrlo malo otvorene za bilo kakvu pomoć u radu tog međunarodnog suda, pa tako i po pitanju otvaranja arhiva. "Predali su samo ono na šta su bili primorani međunarodnim obavezama", rekla je. Sa početkom iskopavanja u Malom Kaluđeru, kod Zubinog Potoka na severu Kosova, pojačani su pozivi Prištine Srbiji da otvori civilne i vojne arhive koji se odnose na rat na Kosovu. Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP) kaže za RSE da je otvaranje arhiva jedan od najvažnijih zadataka da bi se utvrdilo šta se dogodilo i ko je odgovoran. "Ono što je najvažnije, da li ima još nekih masovnih grobnica koje bi pomogle da se sudbina još oko hiljadu nestalih Albanaca reši", navela je. Zašto se ne otvaraju arhive?Nataša Kandić iz FHP-a smatra da postoji više razloga zbog kojih vlasti Srbije ne otvaraju arhive. "Sigurno postoje i dokumenti kojima bi izašla na videlo odgovornost još nekih lica osim onih koja su osuđena", navela je. Kao jedan od mogućih razloga vidi i što ima, kako kaže, falsifikovanih dokumenata koji su u tom formatu predati i korišćeni u predmetu Slobodana Miloševića i drugim. Kandić navodi da se tokom suđenja bivšem predsedniku Jugoslavije i Srbije Slobodanu Miloševiću videlo da u jednom dokumentu nedostaje ključna stranica. Kako je rekla, reč je o dokumentu koji se odnosi na zatvor Dubrava na Kosovu. U tom zatvoru je tokom 1999. ubijeno 160 albanskih zatvorenika, a više od 300 ranjeno. Osim toga, dodaje, otvaranjem arhiva bili bi obelodanjeni podaci koji bi mogli da budu trag prema masovnim grobnicama. U masovnim grobnicama u Srbiji pronađeno je na stotine tela ubijenih kosovskih Albanaca, odakle je na Kosovo vraćeno oko 1.000 posmrtnih ostataka. Nekadašnja portparolka tužilaštva Haškog tribunala i ekspertkinja za međunarodno pravo Olga Kavran kaže da je zvaničnom Beogradu bilo važnije da prezentira Haški tribunal kao nešto što je neuspelo nego da pomogne u procesuiranju zločina. "Čak i kada je trebalo utvrđivati odgovornost ljudi za ubistva srpskih civila na Kosovu, vlasti iz Srbije nisu sarađivale sa Haškim tribunalom u potpunosti, čak naprotiv", rekla je. Međusobne optužbe Beograda i PrištinePriština i Beograd se međusobno optužuju zbog izostanka saradnje na pronalaženju oko 1.600 nestalih na Kosovu. Premijer Kosova je optužio Srbiju ne samo da ne želi da sarađuje, nego i da privodi ljude koji pružaju informacije o mogućim lokacijama masovnih grobnica. "Svi smo svedoci da Srbija hapsi Srbe koji su pre više od dve decenije UNMIK-u i međunarodnim organizacijama govorili o zločinima Srbije, i to pod optužbom za špijunažu", rekao je Kurti 1. avgusta u Zubinom Potoku. Više javno tužilaštvo i Viši sud u Kraljevu nisu odgovorili na upit RSE da li se uhapšeni za špijunažu tereti zbog davanja informacija o mogućoj masovnoj grobnici. Inicijali uhapšenog i osobe koja je, prema navodima kosovskih medija, dala informacije o grobnici još 2003. godine se poklapaju. U Beogradu, međutim, ocenjuju da Priština politizuju pitanje nestalih "brutalnim optužbama na račun Beograda dok čitavu jednu opštinu Zubin Potok žigoše, a njene stanovnike neosnovano hapsi". U saopštenju Kancelarije za Kosovo navodi se da Beograd insistira na rasvetljavanju sudbine nestalih lica, a da Priština godinama ne postupa po zahtevima Beograda za pretragom osam lokacija na Kosovu. Dodaje se da postoje "utemeljena saznanja i dokazi da se na tim lokacijama nalaze posmrtni ostaci Srba nestalih tokom sukoba 1999. godine. Međutim, Nataša Kandić iz FHP-a kaže da postoji odgovornost ne samo Srbije nego i Kosova, navodeći da ni albanska strana nije spremna da iznese nikakve papire, dokumenta. "Osim onoga što je Haški tribunal zaplenio pretresima pre hapšenja Tačija, Krasnićija, Seljimija i ostalih", rekla je. Specijalizovana veća za Kosovo u Hagu izreći će 16. septembra prvostepenu presudu četvorici bivših vođa Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) – Hašimu Tačiju (Hashim Thaçi), Kadriju Veseljiju (Veseli), Jakupu Krasnićiju (Krasniqi) i Redžepu Seljimiju (Rexep Selimi). "A da ne govorimo o tome da postoji značajna arhiva, koja je korišćena na zatvorenim suđenjima i da su države u skladu sa statutom Haškog tribunala imala pravo da povuku svoja dokumenta", dodala je Kandić. Provera informacija o Malom Kaluđeru traje duže od dve decenijePredsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović rekao je da su informacije o likvidaciji grupe intelektualaca iz Mitrovice dokumentovane još 2003. godine. On je 29. jula rekao za TV Prva da su nekoliko puta vršena iskopavanja u reonu gde se sumnja da se nalaze njihovi posmrtni ostaci, ali da te potrage do sada nisu dale rezultate. "Ovo sada je nešto što otprilike vodi ka možda još jednoj pretrazi. Pošto vodim Komisiju za nestala lica, razmenili smo određene informacije svojevremeno, koje smo mi imali. Dali smo im nešto što smo mi mogli da im damo kao podršku traženju nestalih lica", rekao je. Odalović nije odgovarao na pozive RSE da pojasni koje je informacije do sada srpska strana dala Prištini kada je reč o grupi iz Mitrovice. U aprilu 1999. godine na severu Kosova nestala su 23 albanska civila, među kojima su bili lekari, profesori, advokati i drugi ugledni građani. Oni su iz Mitrovce krenuli ka Crnoj Gori, ali tamo nisu stigli. Fond za humanitarno pravo Kosova i Fond za humanitarno pravo Srbije saopštili su da provera informacije o masovnoj grobnici u Malom Kaluđeru traje duže od dve decenije. U njihovim saopštenjima je navedeno da je informacija o mogućoj masovnoj grobnici u tom selu javno dostupna od 7. januara 2013. godine. Tada je dnevni kosovski list na albanskom jeziku Zeri (Zëri) objavio izjavu R.T. o ubistvu 23 albanska civila i tajnom ukopu njihovih tela u dolini sela Mali Kaluđer. Navedeno je da je svedok dao izjavu istražiteljima UNMIK-a i Kosovskoj policiji 7. februara 2003. godine. Osnivanje Komisije za nestaleZajednička komisija Beograda i Prištine za nestala lica formirana je u početkom 2026. godine, skoro tri godine nakon što su zvaničnici Srbije i Kosova u Briselu potpisali deklaraciju koja, između ostalog, predviđa osnivanje tog tela. U januaru je održan prvi i za sada jedini sastanak Komisije, čija misija je rasvetljavanje sudbine više od 1.600 nestalih tokom rata na Kosovu 1998. i 1999. godine. Srbija i Kosovo od 2004. imaju predstavnike u Radnoj grupi za nestala lica, koja radi pod pokroviteljstvom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Osnivanju Zajedničke komisije prethodilo je usvajanje Deklaracije o nestalim osobama, u kojoj se navodi da će potpisnici obezbediti "potpun pristup" materijalima, beleškama, naređenjima i svim drugim dokumentima, "uključujući one sa oznakom poverljivosti". U tekstu se dve strane obavezuju i da će blisko sarađivati na identifikaciji mesta sahranjivanja i praćenju iskopavanja, te da će adekvatno osigurati prava i odgovoriti na potrebe porodica nestalih osoba.

Više javno tužilaštvo u Kraljevu, u centralnoj Srbiji, saopštilo je da je protiv T.R. otvorena istraga zbog krivičnog dela špijunaža. Nakon saslušanja Viši sud u Kraljevu je na predlog tužilaštva odredio osumnjičenom pritvor, navedeno je u saopštenju 3. avgusta. Više javno tužilaštvo i Viši Sud u Kraljevu nisu odgovorili na upit RSE da li je T.R. osumnjičen zbog davanja informacija o mogućoj masovnoj grobnici kod Zubinog Potoka na severu Kosova. Do hapšenja je došlo nekoliko dana nakon što su kosovske vlasti započele iskopavanje u Malom Kaluđeru kod Zubinog Potoka zbog sumnje na postojanje masovne grobnice. Agencija Tanjug je, uz snimke hapšenja, objavila 30. jula da je uhapšen R.T. (1980) iz Istoka, na Kosovu, i da se sumnjiči da je duže vreme sarađivao sa "Albanskom obaveštajnom službom", koja deluje na Kosovu. Navedeno je da je zbog njegovih aktivnosti uhapšeno više lica srpske nacionalnosti na Kosovu, te da je došlo do progona većeg broja Srba sa područja Zubinog Potoka i severa Kosova. Prema tim navodima uhapšeni R.T. se tereti za prikupljanje i dostavljanje podataka i saznanja o aktivnostima nekadašnjih i sadašnjih pripadnika Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i drugih bezbednosnih struktura države. Na Kosovu su ocenili da je reč o sabotaži rasvetljavanja sudbine nestalih. Kosovski ministar rada, porodice, socijalne zaštite i vrednosti oslobodilačkog rata Andin Hoti naveo je 31. jula da je hapšenje osobe za koju tvrdi da je pomogla u otkrivanju navodne masovne grobnice na Kosovu "pokušaj ubistva istine". Hoti nije naveo na osnovu kojih saznanja tvrdi da je osoba uhapšena zbog navodne pomoći u otkrivanju grobnice, a nije bio dostupan za dodatni komentar. I kosovski premijer Albin (Albin) Kurti optužio je Srbiju da ne samo da ne želi da sarađuje, nego i da privodi ljude koji pružaju informacije o mogućim lokacijama masovnih grobnica. "Svi smo svedoci da Srbija hapsi Srbe koji su pre više od dve decenije UNMIK-u i međunarodnim organizacijama govorili o zločinima Srbije, i to pod optužbom za špijunažu", rekao je Kurti. Na drugoj strani, Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije ocenila je da Priština politizuje pitanje nestalih lica "brutalnim optužbama na račun Beograda dok čitavu jednu opštinu Zubin Potok žigoše, a njene stanovnike neosnovano hapsi". U saopštenju se navodi da Beograd insistira na rasvetljavanju sudbine nestalih lica, dok se tvrdi da Priština godinama ne postupa po zahtevima Beograda za pretragom osam lokacija na Кosovu. Dodaje se da postoje "utemeljena saznanja i dokazi da se na tim lokacijama nalaze posmrtni ostaci Srba nestalih tokom sukoba 1999. godine. Kosovske vlasti su saopštile da su tokom iskopavanja u Malom Kaluđeru pronađeni posmrtni ostaci na lokaciji za koju se sumnja da je masovna grobnica ljudskog porekla. Sumnja se da bi lokacija mogla biti povezana sa nestankom "grupe mitrovačkih intelektualaca". U aprilu 1999. godine na severu Kosova nestala su 23 albanska civila, među kojima su bili lekari, profesori, advokati i drugi ugledni građani. Fond za humanitarno pravo Kosova i Fond za humanitarno pravo Srbije saopštili su da provera informacije o masovnoj grobnici u Malom Kaluđeru traje duže od dve decenije. U njihovim saopštenjima je navedeno da je informacija o mogućoj masovnoj grobnici u tom selu javno dostupna od 7. januara 2013. godine, kada je dnevni kosovski list na albanskom jeziku Zeri (Zëri) objavio izjavu R.T. o ubistvu 23 albanska civila i tajnom ukopu njihovih tela u dolini sela Mali Kaluđer. Navedeno je da je R.T. dao izjavu istražiteljima UNMIK-a i Kosovskoj policiji 7. februara 2003. godine.

Osoba inicijala M.M uhapšena je na graničnom prijelazu Horgoš zbog sumnje da je počinila krivično djelo "ratni zločin protiv civilnog stanovništva", saopštilo je 2. avgusta Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. MUP Srbije nije objavio ime niti državljanstvo uhapšene osobe, za koju je samo rečeno da je rođena 1981. godine. Prema saopštenju, osumnjičen je da je 26. jula 1999. godine u selu Klobukar na Kosovu "počinio ratni zločin nad dvije osobe inicijala TS i SS". Vlasti Srbije su navele da su hapšenje izvršili pripadnici Službe za otkrivanje ratnih zločina, u saradnji sa Službom za borbu protiv terorizma i Graničnom policijom. Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Tužilaštvu za ratne zločine Srbije. Istovremeno je kosovski advokat Arianit Koci na Facebooku napisao da su srbijanske vlasti privele državljanina Kosova Mentora Mustafu (44) iz sela Jasenovik u opštini Novo Brdo. Prema njegovim riječima, Mustafa je zaustavljen oko 22:30 sati na graničnom prijelazu između Mađarske i Srbije dok je autobusom putovao iz Stuttgarta prema Kosovu zajedno sa svojim bratom Fejzullahom Mustafom. Koci je rekao da su, prema riječima Mustafinog brata, koji je bio prisutan prilikom zaustavljanja, srbijanske vlasti navele da je razlog zaustavljanja oštećena lična karta. Dodao je da je počeo raditi na razjašnjavanju okolnosti privođenja i pružanju pravne pomoći Mustafi. Institucije Kosova do sada se nisu oglašavale o ovom slučaju. Radio Slobodna Evropa kontaktirao je Vladu Kosova i advokata Arianita Kocija radi dodatnih informacija i potvrde da li je riječ o istom slučaju, ali odgovor nije stigao do objavljivanja ove vijesti.

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri američkom Ministarstvu finansija produžila je operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije do 28. avgusta, rekla je ministrica rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. Novom licencom Naftnoj industriji Srbije (NIS) se omogućava nastavak rada, odnosno prerada sirove nafte. Đedović Handanović je prethodno najavila da postoje indicije da će NIS od američke administracije dobiti licencu za nastavak operativnih aktivnosti, kao i da se očekuje zvanično pismo od administracije SAD-a kako bi to bilo i formalizovano. OFAC je ranije produžio operativnu licencu do 31. jula. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi spriječila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično obnavlja. Pregovori o prodaji ruskog udjela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku. Ruski vlasnici imaju 56,15 posto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tijela, kao i strateški ciljevi kompanije, saopšteno je tada iz Vlade Srbije i MOL-a. Ugovor će početi da se primjenjuje samo ako se MOL i Gaspromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri.

U Kraljevu, u centralnoj Srbiji, uhapšen je R.T. (1980) iz Istoka, na Kosovu, zbog sumnje da je izvršio krivično delo špijunaža, prenela je agencija Tanjug emitujući snimke hapšenja. Prema saznanjima te agencije, Viši sud u Kraljevu odredio je pritvor do 30 dana za R.T. nakon saslušanja u Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, Bezbednosno-informativna agencija i Više tužilaštvo u Kraljevu nisu odgovorili na upit RSE o hapšenju R.T., niti su zvanično potvrdili informaciju. Prema medijskim navodima R.T. se sumnjiči da je duže vreme sarađivao sa "Albanskom obaveštajnom službom", koja deluje na Kosovu. Dodaje se da je uhapšeni prikupljao i dostavljao podatke i saznanja o aktivnostima nekadašnjih i sadašnjih pripadnika Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i drugih bezbednosnih struktura države. Navedeno je da je zbog njegovih aktivnosti uhapšeno više lica srpske nacionalnosti na Kosovu, te da je došlo do progona većeg broja Srba sa područja Zubinog Potoka i severa Kosova. Kosovski ministar Hoti: Hapšenje sabotaža rasvetljavanja sudbine nestalihKosovski ministar rada, porodice, socijalne zaštite i vrednosti oslobodilačkog rata Andin Hoti ocenio je da je hapšenje osobe za koju tvrdi da je pomogla u otkrivanju navodne masovne grobnice na Kosovu "pokušaj ubistva istine". "Ovo nije država koja traži pravdu. Ovo je državni aparat koji nastavlja da štiti kriminalce, zastrašuje svedoke i sprečava rasvetljavanje sudbine nestalih osoba. Svako ovakvo hapšenje šalje jasnu poruku: ko govori o masovnim grobnicama, biva kažnjen", naveo je Hoti na Fejsbuku. On je ocenio da to nije nedostatak saradnje, već "direktna sabotaža procesa rasvetljavanja sudbine nestalih osoba i kršenje duha Deklaracije o nestalim osobama, dogovorene u Briselu". Hoti nije naveo na osnovu kojih saznanja tvrdi da je osoba uhapšena zbog navodne pomoći u otkrivanju grobnice, a nije bio dostupan za dodatni komentar. Do hapšenja je došlo nekoliko dana nakon što su kosovske vlasti započele iskopavanje u Malom Kaluđeru kod Zubinog Potoka zbog sumnje na postojanje masovne grobnice. Glavni tužilac Specijalnog tužilaštva Kosova Bljerim Isufaj potvrdio je 30. jula da su tokom iskopavanja pronađeni posmrtni ostaci na lokaciji za koju se sumnja da je masovna grobnica ljudskog porekla. Prema njegovim rečima, identifikacija žrtava zahtevaće vreme, jer će posmrtni ostaci biti podvrgnuti DNK analizi. Kosovske institucije sumnjaju da bi lokacija mogla biti povezana sa nestankom "grupe mitrovačkih intelektualaca". Vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti izjavio je 29. jula da je to prva pretpostavka institucija, ali je naglasio da će identitet pronađenih posmrtnih ostataka moći da bude potvrđen tek po okončanju svih istražnih procedura. U aprilu 1999. godine na severu Kosova nestala su 23 albanska civila, među kojima su bili lekari, profesori, advokati i drugi ugledni građani. Bez zvanične potvrde da li je reč o istoj osobiFond za humanitarno pravo Kosova i Fond za humanitarno pravo Srbije saopštili su da provera informacije o masovnoj grobnici u Malom Kaluđeru traje duže od dve decenije. U njihovim saopštenjima je navedeno da je informacija o mogućoj masovnoj grobnici u tom selu javno dostupna od 7. januara 2013. godine, kada je dnevni kosovski list na albanskom jeziku Zeri (Zëri) objavio izjavu R.T. o ubistvu 23 albanska civila i tajnom ukopu njihovih tela u dolini sela Mali Kaluđer. Navedeno je da je R.T. dao izjavu istražiteljima UNMIK-a i Kosovskoj policiji 7. februara 2003. godine. Nema zvanične potvrde da li je reč o istoj osobi R.T. koja je uhapšena u Kraljevu i svedoku o grobnici na severu Kosova.

Nivo jedne od najvećih evropskih reka, Dunava, danima je sve niži. Dugotrajna suša i temperature do 40 stepeni uticale su na vodostaj reke u brojnim državama duž njenog toka. U Srbiji je najkritičnije na severu zemlje, zbog čega je na teritoriji tri gradska naselja Vojvodine uvedena vanredna situacija. Davno potonuli brodovi, sidra, buradi, peščani sprudovi – sve to isplivalo je na površinu. Plitka voda je i na dunavskom toku kroz Beograd. (Snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)

Predsedniku Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veranu Matiću ponovo su, drugi dan zaredom upućene pretnje smrću. Pretnje su upućene preko društvene mreže X, jedna sa istog naloga kao prethodnog dana, a slična i sa drugog naloga na Fejsbuku. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zatražilo je hitnu reakciju nadležnih institucija povodom učestalih pretnji smrću Matiću, procenu njegove bezbednosti i obezbeđivanje adekvatne zaštite njemu i njegovoj porodici. "Imajući u vidu učestalost pretnji, uvreda, napada u onlajn prostoru, ali i ranije fizičke napade kojima je Veran Matić bio izložen, on je od Ministarstva unutrašnjih poslova zatražio procenu sopstvene bezbednosti", navodi se u saopštenju. NUNS je naglasio da pretnje dolaze nakon višemesečne kampanje targetiranja, diskreditacije i govora mržnje usmerenog protiv Verana Matića u pojedinim medijima i na društvenim mrežama. Dodaje se da prema saznanjima ANEM-a, iza naloga sa kojih su pretnje upućene stoji ista osoba, koja je i ranije upućivala pretnje novinarima i medijima, ali za to nije snosila nikakve zakonske posledice. I Udruženje novinara Srbije (UNS) ponovo je pozvalo nadležne da hitno identifikuju i kazne odgovorne, naročito imajući u vidu da je to samo jedna u nizu pretnji kojima je Matić bio izložen, te da se pretnje ponavlјaju. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos navela je nedavno da su predstavnici srpskog civilnog društva izloženi kampanjama blaćenja i ličnim napadima. "Snažno civilno društvo i angažovani građani prednost su svake demokratije i ključni za uspješan proces proširenja. Zaslužuju poštovanje i slobodu govora bez zastrašivanja ili pokušaja da se njihov rad delegitimiše", navodi se u objavi Kos 23. jula na mreži X. U nedavnoj Rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope izražena je zabrinutost zbog prekomerne upotrebe sile tokom antivladinih protesta, ali i drugih kršenja ljudskih prava i ugrožavanja slobode medija u Srbiji. Rezolucijom se upozorava i na pritiske, napade, targetiranja pripadnika civilnog sektora. Srbija je prema Indeksu slobode medija za 2026. godinu Reportera bez granica rangirana na 104. mesto, od ukupno 180, u grupu zemalja gde je "teška situacija".

Grafiti sa likom nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske i ratnog zločinca Ratka Mladića, ispisani su na ogradi objekta Islamske zajednice u Somboru, u Vojvodini. "Šovinizam i vandalizam ne poznaju vjeru niti imaju bilo kakve moralne granice", saopštila je Islamska zajednica u Srbiji. Na spoljašnjoj strani ogradnog zida molitvenog prostora u Somboru osvanuli su 29. jula uvredljivi i provokativni natpisi sa muralom osuđenog ratnog zločinca, navedeno je u saopštenju. Dodaje se da je to jako uznemirilo vernike Sombora i okoline. Objekat u vlasništvu Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, koji predstavlja molitveni prostor – mesdžid, otvoren je 12. jula. U saopštenju je izraženo verovanje da je reč o sporadičnom, neljudskom postupku pojedinaca "koji nastoje iskaliti svoju mržnju i bijes na sve one koji ne misle kao oni." Islamska zajednica u Srbiji zatražila je hitnu reakciju nadležnih organa na pronalaženju i adekvatnom sankcionisanju počinioca, navodeći da će se time potvrditi briga države prema manjinskim zajednicama. U saopštenju je navedeno i da su 12. decembra 2025, na istom objektu, koji je tada bio u fazi adaptacije, na istom mestu, ogradnom zidu, ispisani provokativni grafiti, nakon čega su državni organi blagovremeno reagovali. Nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić osuđen je u Haškom tribunalu na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, zločina protiv čovečnosti, kršenja zakona ili običaja ratovanja tokom rata u BiH 1992-1995. Skrivao se skoro 16 godina, uhapšen je u Srbiji 26. maja 2011. i šest dana kasnije izručen Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (ICTY) u Hagu.

Novinarska udruženja u Srbiji osudila su pretnje predsedniku Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veranu Matiću i zatražila procesuiranje odgovornih. Pretnja je objavljena na nalogu na društvenoj mreži X uz fotografiju Verana Matića, a posle njegovog gostovanja u jednoj televizijskoj emisiji. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) pozvalo je policiju i Tužilaštvo da bez odlaganja identifikuju osobu koja stoji iza naloga sa kojeg je upućena pretnja. NUNS je upozorio da poziv na ubistvo Matića ozbiljno ugrožava njegovu bezbednost. Dodaje se da pretnje dolaze nakon višemesečne kampanje targetiranja, diskreditacije i blaćenja kojoj je Matić izložen u režimskim medijima. "Kontinuirano označavanje pojedinaca kao "neprijatelja", praćeno govorom mržnje i pozivima na nasilje, stvara atmosferu u kojoj su ovakve pretnje očekivana posledica", navedeno je u saopštenju. Na otkrivanje i sankcionisanje odgovornog za pretnje Matiću, pozvalo je i Udruženje novinara Srbije (UNS). UNS je naveo da su pretnje novinarima i medijskim radnicima neprihvatljive i da je efikasno postupanje policije i tužilaštva od ključnog značaja za zaštitu bezbednosti novinara i sprečavanje atmosfere nekažnjivosti. Veran Matić je nedavno za RSE rekao da je prema podacima Vrhovnog javnog tužilaštva, u protekle dve godine evidentiran 271 slučaj napada, pretnji i drugih oblika ugrožavanja bezbednosti novinarki i novinara. "Pravosnažno je okončano svega 12 slučajeva. To znači da je u više od 95 odsto predmeta izostao pravosnažan sudski epilog", naveo je Matić. U nedavnoj Rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope izražena je zabrinutost zbog prekomerne upotrebe sile tokom antivladinih protesta, ali i drugih kršenja ljudskih prava i ugrožavanja slobode medija u Srbiji. Rezolucijom se upozorava i na pritiske, napade, targetiranja pripadnika civilnog sektora. Srbija je prema Indeksu slobode medija za 2026. godinu Reportera bez granica rangirana na 104. mesto, od ukupno 180, u grupu zemalja gde je "teška situacija".

Branioci bivšeg šefa beogradske policije Veselina Milića podneli su krivičnu prijavu protiv visokih policijskih zvaničnika Marka Krička i Boška Sekulovića, saopšteno je 30. jula iz advokatske kancelarije koja zastupa Milića. U saopštenju se navodi da su Višem javnom tužilaštvo u Beogradu podneli krivične prijave protiv načelnika Uprave kriminalističke policije Krička i načelnika Službe za suzbijanje kriminala Sekulovića - zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja. "Suština krivične prijave ogleda se u tome da prijavljena lica nisu nadležnom tužilaštvu dostavila dokaze kojima su raspolagala, a iz kojih je jasno i nedvosmisleno proizlazilo da činjenice navedene u krivičnoj prijavi protiv Veselina Milića nisu istinite", navodi se u saopštenju. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) do objave vesti nije odgovorilo na hitan upit Radija Slobodna Evropa (RSE) za komentar. Odgovor do objave vesti nije stigao ni iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Do hapšenja i smene bivšeg šefa beogradske policije Veselina Milića došlo je 15. maja, nekoliko dana nakon ubistva Aleksandra Nešovića. Nešović, koji se dovodi u vezu sa organizovanim kriminalom, ubijen je u noći 12. maja u restoranu "27" u beogradskom naselju Senjak. Njegovo telo je pronađeno 21. maja blizu Inđije. Za ubistvo je optužen Saša Vuković, zvani Boske. Veselin Milić je bio u pritvoru, pored ostalog, zbog sumnje da je pomagao počiniocu u prikrivanju krivičnog dela. Međutim, Tužilaštvo je 9. juna saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave koja se na to odnosila. Viši sud u Beogradu mu je 6. jula ukinuo pritvor i pustio ga da se brani sa slobode. Milić se u optužnom predlogu Tužilaštva sada sumnjiči da nije prijavio krivično delo i da je falsifikovao službenu ispravu. Advokatska kancelarija koja zastupa Milića ocenjuje da do "obrta" u slučaju "Senjak" nije došlo zbog toga što je bivši šef beogrske policije bio "privilegovan", već "oštećen nezakonitim i zlonamernim postupanjem" visokih policijskih funkcionera Krička i Sekulovića - protiv kojih su podneli krivičnu prijavu. "Takvo postupanje dovelo je do pokretanja krivičnog postupka i određivanja pritvora prema Veselinu Miliću, čime mu je neosnovano ograničeno pravo na ličnu slobodu i povređeno pravo na čast", dodaje se u saopštenju kancelarije Vasiljević legal. Ocenjuje se i da su dvojica čelnika MUP-a "nezakonitim postupanjem iz ličnih pobuda diskreditovali Veselina Milića u javnosti i doveli do njegovog udaljenja sa dužnosti načelnika Policijske uprave za grad Beograd". Iz advokatske kancelarije koja zastupa Milića nisu naveli o kakvim je ličnim pobudama reč. Ko je obuhvaćen optužnicama za ubistvo Nešovića?Za ubistvo Nešovića tereti se Saša Vuković, a još pet osoba je obuhvaćeno tom optužnicom. Oni se terete da su mu pomogli da prikrije tragove ubistva i ukloni telo. Prema navodima Tužilaštva, ubistvu je prethodila rasprava nakon koje je Nešović napustio restoran na Senjaku. Navodi se da ga je nakon toga Vuković pozvao da se vrati radi pomirenja, a da je, kad se Nešović vratio, Vuković izvadio pištolj i u njega ispalio najmanje deset hitaca. Ostali optuženi se terete da su nakon ubistva uklanjali čaure i druge tragove, izneli telo iz restorana, a potom ga prevezli do mesta gde je telo stavljeno u bure sa malterom i zakopano. U odvojenom optužnom predlogu protiv bivšeg šefa beogradske policije Veselina Milića navodi se da se Milić sumnjiči da nije prijavio teško ubistvo u restoranu '27' o kojem je imao saznanja, kao i da je službenu belešku uneo neistinite podatke i izostavio važne činjenice o svojim kontaktima sa učesnicima događaja. Odnosno, da se sumnja da je Milića u noći 12. maja pozvao vlasnik restorana da mu "kao policajcu kog lično poznaje i u koga ima poverenja" prijavi da je u njegovom restoranu ubijen Nešović, ali da Milić to nije prijavio. Navodi se i da je 13. maja u službenoj belešci u policiji Milić uneo "neistinite podatke", kao i da nije uneo "određene važne podatke".

Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da Bezbednosno-informativna agencija (BIA) nije odgovorila na njihove zahteve da se u istrazi ubistva u kafiću "Panda" na Kosovu 1998. obavi razgovor sa tadašnjim čelnicima Državne bezbednosti Jovicom Stanišićem i Frankom Simatovićem, kao i sa aktuelnim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Advokat porodica ubijenih Ivan Ninić zatražio je 27. jula reakciju vrhovnog javnog tužioca, navodeći da Tužilaštvo za organizovani kriminal duže od tri godine nije odgovorilo na njegov predlog da se kao svedoci u slučaju ubistva šestorice mladića srpske nacionalnosti saslušaju Stanišić, Simatović i Vučić. U Tužilaštvu za Radio Slobodna Evropa (RSE) navode da su "preduzeli radnje na utvrđivanju okolnosti da li predložena lica poseduju saznanja koja bi ih kandidovala kao kredibilne svedoke u istrazi, tako što su u više navrata od BIA-e zatražili obavljanje razgovora sa navedenim licima o okolnostima koje su značajne za istragu". "Međutim, odgovor na te zahteve još uvek nije dostavljen", kažu u Tužilaštvu i dodaju da će u zavisnosti od rezultata traženog izveštaja preduzeti dalje korake. BIA nije odmah odgovorila na pitanja RSE povodom ovih navoda. Advokat Ivan Ninić je u zahtevu vrhovnom javnom tužiocu naveo da je saslušanje Stanišića i Simatovića predložio zbog provere posrednih saznanja jednog od svedoka koja se odnose na Simatovića i njegova eventualna saznanja o događaju u kafiću "Panda" u Peći. Saslušanje Vučića predloženo je jer je više puta javno govorio da postoje određena saznanja o ubistvu u "Pandi". Vučić je 2013. godine, tada kao prvi potpredsednik Vlade, rekao da nema dokaza da su taj zločin počinili Albanci i da će se javnost u Srbiji suočiti sa strašnim saznanjima. Saslušanje je, kako je naveo advokat Ninić, predloženo "imajući u vidu Vučićeve državne funkcije, a posebno funkciju šefa Biroa za koordinaciju službe bezbednosti koju je obavljao od 2013. godine, što mu je omogućilo uvid u naročito osetljive informacije iz sektora bezbednosti". Uz zahtev za reakcijom vrhovnog tužioca, Ninić je od Tužilaštva za organizovani kriminal 27. jula zatražio da proveri navode da je Radomir Boban Baćović neposredni izvršilac masakra. Ove tvrdnje je u video obraćanju na društvenoj mreži Telegram 18. jula izneo crnogorski begunac Miloš Medenica, dodajući da je Baćović "još od devedesetih poznat kao lice koje je radilo za tadašnju službu državne bezbednosti". U Tužilaštvu za RSE navode da Baćović u slučaju "Panda" nije ispitan ni u kom svojstvu, jer ga u dosadašnjoj istrazi niko nije spomenuo kao kredibilnog svedoka. Dodaju i da se ne protive predlogu advokata porodica ubijenih, koji je zatražio vanredni nadzor nad njihovim radom na slučaju koji je počeo 2016. godine i još je u fazi istrage. "(Postupak) nije okončan zbog toga što se do ovog momenta nije došlo do dokaza potrebnih za postojanje osnovane sumnje ko su izvršioci", kažu u Tužilaštvu. Dodaju i da su spremni da Vrhovnom javnom tužilaštvu dostave izveštaj o svim preduzetim radnjama u istrazi". Srednjoškolci Ivan Obradović, Zoran Stanojević, Svetislav Ristić, Dragan Trifović i Vukosav Gvozdenović, i student Ivana Radović ubijeni su 14. decembra kada su dvojica maskiranih ljudi upala u kafić "Panda" u Peći i počela da pucaju. Ubistvo se dogodilo u vreme kada su međuetničke tenzije na Kosovu bile visoke. Rat između srpskih snaga i Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) je već počeo. Na dan ubistava u "Pandi", u zasedi srpskih snaga ubijeni su pojedini pripadnici OVK-a, dok su nosili oružje iz Albanije. Ubistva u "Pandi" su posmatrana kao čin osvete, što je rezultiralo hapšenjem Albanaca u Peći. Svi su oslobođeni 12 meseci kasnije pred sudom u Beogradu zbog nedostatka dokaza.

Paralelne institucije Srbije na Kosovu, za Naima Rašitija (Rashiti), iz nevladine Grupe za balkansku politiku, odraz su planiranog i namernog pokušaja Beograda da održi status kvo za Srbe na Kosovu. Drugim rečima, navodi ovaj sagovornik, reč je o pokušaju sprečavanja integracije Srba u kosovsko društvo i institucionalni sistem. Rada Trajković, iz Evropskog pokreta Srba sa Kosova, pitanje paralelizma povezuje sa pitanjem bezbednosti, navodeći da se poverenje srpske zajednice u kosovske institucije nije razvilo, zbog čega se ta zajednica vezala za one institucije koje joj obezbeđuju finansijski opstanak. Rašiti i Trajković izneli su ocene u "Uvidu" Radija Slobodna Evropa (RSE), u kome se govorilo o problemima paralelne vlasti, a povodom saznanja koja se vezuju za ime Snežane Paunović, ministarke lokalne samouprave u Vladi Srbije. Kako na Kosovu deluju paralelne institucije Srbije?O slučaju PaunovićUvidom u javne baze podataka RSE je utvrdio da je, pre nego što je 2025. postala ministarka, Snežana Paunović primala platu kao poslanica, ali i kao direktorka Apotekarske ustanove Peć na Kosovu. Ova ustanova, međutim, zvanično ne postoji od 2021. godine. Apotekarska ustanova Peć, sa sedištem u obližnjem Goraždevcu, ugašena je 7. oktobra 2021, odlukom Vlade Srbije. Zahtev da se obriše iz registra zdravstvenih ustanova 2021. podnosi upravo Snežana Paunović, pokazuju dokumenta koja je analizirao RSE. Ona je, međutim, nastavila da prima platu kao vršiteljka dužnosti direktora Apotekarske ustanove Peć sve do 15. aprila 2025, kada je postala ministarka. To pokazuju izveštaji o prihodima i imovini, koje je Paunović sama podnela Agenciji za sprečavanje korupcije. Tokom zasedanja Skupštine Srbije 28. jula Paunović je pak izjavila da ne postoji odluka Vlade Srbije o gašenju apotekarske ustanove Peć. "Iz 2021. godine postoji odluka Vlade o formiranju Apotekarske ustanove Kosovska Mitrovica i predlog za integraciju pet apotekarskih ustanova u tu novoformiranu ustanovu", navela je Paunović. Međutim, javna dokumentacija pokazuje da Vlada Srbije u odluci o osnivanju Apotekarske ustanove Kosovska Mitrovica navodi i da Apoteka Peć prestaje sa radom, kao i da Apoteka Kosovska Mitrovica preuzima sredstva, imovinu, prava, obaveze i zaposlene u apoteci Peć. Zašto se gubi poverenje u institucije?Poslednji slučaj, navodi Rada Trajković, samo produbljuje nepoverenje Srba, građana Kosova. Odnos vlasti Kosova prema njima ona opisuje kao represivan, ali dodaje da saznanja poput poslednjih vezanih za ministarku Paunović utiču i njihov pad poverenja u Beograd. "Oni se sve više okreću nekim momcima sa ćoška, da ne kažem paralelnim strukturama ili kriminogenim, jakim momcima u koje veruje da će ih zaštititi", kaže Trajković. Govoreći o nepoverenju u institucije sistema, Naim Rašiti konstatuje da se novac danas na Kosovu koristi, od obe strane, "za deljenje gotovine pred izbore kako bi se kupila podrška". Kako se stiglo dovde?Briselski sporazum o normalizaciji odnosa koji su Srbija i Kosovo potpisali 2013. godine, predviđao je i integraciju srpskih institucija u kosovski sistem. Odmah po potpisivanju predstavnici Srba su ušli u kosovski Parlament, Vladu, policiju i pravosuđe. Institucije su, međutim, od 2022. godine, masovno napuštene, zbog odluke Vlade Kosova o preregistraciji vozila sa srpskim na kosovske tablice, kao i zbog smene direktora policije na severu, delu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom, koji je odbio da tu odluku sprovede. Kosovske vlasti su odgovorile raspisivanjem vanrednih izbora za četiri opštine na severu, koje su u toj regiji većinom bojkotovali, pa su izabrani gradonačelnici albanske nacionalnosti. Usledili su protesti, pa i sukobi sa snagama reda. Polovinom 2025. godine ponovo su održani izbori, na kojima su se Srbi vratili u institucije, a proces povratka u policiju i pravosuđe još traje. U istom periodu nastavljeno je zatvaranje institucija koje finansira Srbija, što je one koji su imali dvostruki status, zaposlenih na Kosovu i u Srbiji, dovelo u poziciju da primaju plate sa dve strane. Plate sa dve straneKritike zbog dvostrukih zarada koje se upućuju Srbima zaposlenim u institucijama Srbije i Kosova, Rada Trajković, naziva "surovim". "Posebno zbog svega onoga što su Srbi na Kosovu preživeli u poratnom periodu. Kada ih sa jednog prostora izbacite iz gotovo svih institucija, onda se postavlja pitanje da li želite multietničko Kosovo ili ne. Ukoliko želite da Srbi opstanu, oni ne mogu opstati bez novca. Novac je jako važan. Suštinski tako su nastale te institucije, koje su bile međunarodno podržane", podvlači Trajković. "Situacija će ostati ovakva", konstatuje Rašiti verujući da do relaksacije odnosa ne može doći bez promene pristupa Srbije odnosima koje gradi sa državama u regionu Zapadnog Balkana. Govoreći konkretno o paralelizmu institucija, insistira: "Novac se danas koristi i u političkom sistemu Kosova za deljenje gotovine pred izbore kako bi se kupila izborna i politička podrška. Srpski sistem to radi u Srbiji već veoma dugo. Društvo više nema poverenja u institucije; politički lideri kupuju političku podršku, a institucije su generalno slabe, nepouzdane i neefikasne". Primeri i posledice- Izgradnja olimpijskog bazena u Leposaviću na severu Kosova, započeta je kroz sistem Srbije pre gotovo dve decenije. I pored toga, bazen do danas nije završen, na njegovom mestu je betonska rupa. Slučaj je doveo i do podizanja optužnice zbog sumnji u nepravilnosti prilikom javnih nabavki. Put novca za neizgrađeni bazen u Leposaviću na severu Kosova- Bolnica u Gračanici nedaleko od Prištine, dve decenije je u kontejnerima. Novac za ovu bolnicu izdvojila je Vlada Kosova. Međutim, pošto zdravstvene ustanove funkcionišu u sistemu Srbije, bolnica u ovoj enklavi naseljenoj Srbima nikada nije u potpunosti završena, niti stavljene u funkciju. Bolnica u Gračanici dve decenije u kontejnerima- Institucije Srbije na Kosovu su sa firmom Radula Stevića samo od početka 2026. sklopile deset ugovora, vrednih preko milion evra, iako firma do sada nije uspela da završi više od dvadeset ranije poverenih poslova u srpskim sredinama na Kosovu. Stević je pod sankcijama SAD, zbog veza sa kriminalom i korupcijom, a na Kosovu je i na optužnici zbog navoda o umešanosti u napad na policiju Kosova, i ubistvo jednog policajca, u Banjskoj septembra 2023. godine. Firma bez adrese i nerealizovani poslovi: Optuženom za Banjsku milioni iz Srbije za izgradnju bolnica, kuća i škola na Kosovu- Tri preduzeća u vlasništvu državne Elektroprivrede Srbije (EPS), čije je sedište upisano na Kosovu, dužna su više od pola milijarde evra. Termoelektrane Kosovo, Površinski kopovi Kosovo i Elektrokosmet svrstavaju se u 100 najvećih gubitaša u Srbiji - pokazuju javno dostupni finansijski izveštaji u srpskom privrednom registru. Ove firme, sa fiktivnim adresama na Kosovu, nastavljaju sa radom i 25 godina nakon što je Srbija izgubila kontrolu nad imovinom i poslovanjem kosovskog elektroenergetskog sistema. Adrese u Beogradu i milionski dugovi: Kako rade firme srpske Elektroprivrede sa fiktivnim sedištem na Kosovu?- Kosovo je po zakonu obavezno da lokalnim samoupravama obezbeđuje sredstva za plate zaposlenih u obrazovanju i zdravstvu. Zbog paralelnog funkcionisanja srpskog sistema ne postoji adekvatna kontrola trošenja tih sredstava, što otvara prostor za duple plate, fiktivne ugovore i moguće zloupotrebe javnog novca. U februaru 2024. RSE je utvrdio da su neka sredstva trošena na upitne načine. Duple plate i fiktivni ugovori: Gde ide novac iz budžeta Kosova u opštinama sa srpskom većinom?- Pre nego što je 2025. postala ministarka u Vladi Srbije, Snežana Paunović je primala platu kao poslanica, ali i kao direktorka Apotekarske ustanove Peć na Kosovu. Ova ustanova, međutim, zvanično ne postoji od 2021. godine. Direktorska plata ministarke Paunović u ugašenoj ustanovi na KosovuU lavirintu paralelizma"Pojedini ljudi, navodni privrednici, koji su inače bili pod zaštitom Milana Radojčića (koji je priznao odgovornost za napad na kosovske policajce u mestu Banjska, prim. red.), a koji su povezani sa vlašću u Beogradu, imali su privilegije da preuzmu sve velike poslove i tako su sticali bogatstvo. Ali, to je ograničen broj ljudi povezanih sa vlašću u Srbiji", kaže Trajković u komentaru na gore navedene primere. "Sve je moglo biti mnogo bolje", konstatuje Naim Rašiti. "Paralelizam zasnovan na međuinstitucionalnoj saradnji mnogo je biti koristan za zajednice, pre svega za kosovske Srbe. Ne bi bilo ništa sporno u tome da ljudi primaju penzije, dodatno primanje iz Srbije, ali da se istovremeno održavaju ključne usluge, pre svega obrazovanje i kultura. Takođe, mogao je da postoji sistem koji bi omogućio investiciju srpske zajednice u okviru institucionalnog sistema Kosova", podvlači Rašiti. "Uvid" pogledajte na YouTube kanalu Radija Slobodna Evropa.

Poslanici Skupštine Srbije u sredu nisu izglasali nepoverenje Vladi premijera Đura Macuta nakon trodnevne rasprave. Predsednica Skupštine Ana Brnabić konstatovala je da je "za" predlog glasalo 40 poslanika, "protiv" 135, dok je "uzdržan" bio samo jedan. Budući da je su se poslanici izjasnili oko jedine tačke dnevnog reda, predsedavajuća je konstatovala kraj sednice. Poslanici Skupštine Srbije od ponedeljka su raspravljali o poverenju Vladi premijera Đura Macuta. Vanredno zasedanje Skupštine počelo je govorom predsednika i poslanika Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić tokom kog je četiri sata obrazlagao predlog opozicije za izglasavanje nepoverenja Vladi, a premijer potom oko sat odgovarao na iznetu kritiku. Opozicioni poslanici su Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi podneli 13. februara, a razlog zbog koga traže glasanje o nepoverenju Vladi, kako se navodi u obrazloženju, jeste postojanje osnovane sumnje u, kako tvrde, umešanost pojedinih članova Vlade u aferu Generalštab, kao i to što predsednik Vlade tim povodom nije preduzeo nijedan akt.

Tri dana međusobnog propitivanja i prozivanja u Skupštini Srbije između poslanika opozicije i ministara. Afera Generalštab jedna je u nizu i povod zbog čega opozicija u parlamentu poziva članove Vlade na odgovornost. Ministri odgovaraju kontraoptužbama i navodima o političkoj motivisanosti zahteva opozicionih poslanika. Novinarka Antonela Riha kaže za RSE da veruje kako niko nije imao neka prevelika očekivanja od rasprave niti preveliku nadu da će Vlada da padne. Bitno je prema njenoj oceni što je opozicija imala priliku da postavi niz pitanja ministrima i pokrene niz priča o aferama. "A ono što smo videli to je da nema odgovora od strane vlasti. Nemaju odgovor na ključna pitanja koja opozicija postavlja, koja se tiču korupcije i organizovanog kriminala", navela je. Rasprava o nepoverenju Vladi odvija se u okolnostima kada vladajuća koalicija ima većinu za opstanak kabineta premijera Đura Macuta. Ali i sve učestalijih najava vlasti o skorašnjim vanrednim parlamentarnim izborima. Politikolog Dejan Bursać kaže za RSE da opozicija pokušava da nametne raspravu o odgovornosti. "A Srpska napredna stranka čeka mig Aleksandra Vučića, da li da izglasa nepoverenje sopstvenoj vladi i da onda idemo na eventualne izbore u oktobru", dodaje. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prethodno je najavio da će vanredni parlamentarni izbori biti održani u oktobru ili novembru, a predsednički nešto kasnije. Iako su 62 poslanika opozicije zahtev za raspravu o nepoverenju Vladi podnela još u februaru, trebalo je pet meseci da do nje i dođe. Opozicija je to pitanje pokrenula zbog skidanja zaštite sa kompleksa Generalštaba i krivičnog postupka koji se zbog toga vodi protiv ministra kulture Nikole Selakovića. Selakovića i još troje predstavnika državnih institucija, Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti da su falsifikovanjem dokumenata omogućili da Generalštab izgubi status zaštićenog kulturnog dobra. To je bio prvi korak vlasti, kako bi se na mestu Generalštaba u centru Beograda, porušenog u NATO bombardovanju 1999, omogućila gradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa. Nakon reakcije tužilaštva, kompanija "Affinity Partners" Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika, odustala je od izgradnje luksuznog kompleksa u centru Beograda na mestu porušenog Generalštaba. Za opoziciju Generalštab je 'politički pad' VladeI poslanici opozicije koji su tražili raspravu o poverenju svesni su da Vlada neće pasti na glasanju u parlamentu. Ali je poslanik Pokreta slobodnih građana (PSG) Vladimir Pajić ocenio tokom rasprave da je Vlada "politički pala kada je Generalštab postao simbol zloupotrebe države za privatne interese." "Strani partneri služili su kao paravan za koruptivne namere, dok je čitav državni aparat bio stavljen u službu jednog projekta", rekao je. Pajić je ocenio da ni ministri koji su izašli za skupštinsku govornicu "nisu branili rad Vlade, već su pokušavali da pobegnu od pitanja na koja građani očekuju odgovore". Ministar kulture Nikola Selaković je, odgovarajući poslanicima, odbacio krivicu tvrdeći da je reč o neutemeljenoj, paušalnoj optužbi, čak u mnogo čemu zasnovanoj na "autoprojekciji". On je naveo da niko nikome nije hteo da pokloni ruševine Generalštaba, već je bilo planirano da se zemljište da na korišćenje na 99 godina i da država Srbija ima pravo na 22,5 odsto dobiti od kompleksa koji bi bio napravljen. Novinarka Antonela Riha kaže da tri dana opozicija sa vrlo jakim argumentima iznosi optužbe na račun raznih odluka Vlade, pa i afere Generalštab. "A da odgovora sa druge strane nema ili odgovaraju kontra pitanjima, pa onda otvaraju priče šta je neko iz opozicije radio i njihove biografije. Dakle, oni nisu ovo ozbiljno shvatili", smatra ona. Riha dodaje da ključne odgovore u državi ne donosi ova Vlada i da se ministri u parlamentu upravo tako i ponašaju. "Statiraju tu kao što su statirali sve vreme. Tu nekoliko ministara vuče konce, svi ostali sede kao neka vrsta nemog hora", navela je. Čija je Vlada?Poslanici vladajuće koalicije brane rad ministara ocenjujući da je opozicija napravila politički rijaliti od sednice Skupštine Srbije, a da se nije moglo čuti ništa o radu Vlade. Opozicija, pak, smatra da ministri nisu odgovorili na njihove kritike i afere. Premijer Đuro Macut, odgovarajući na kritike opozicije, rekao je da se pojedinačne situacije koriste kao razlog za osporavanje rada čitave vlade. "Pojedinačne izjave često izvučene iz konteksta i spinovane manje su bitne od rada", rekao je. Poslanik Srpske napredne stranke Goran Nikolić smatra da je pokušaj izglasavanja nepoverenja vladi u stvari "pokušaj samopromocije i podizanja rejtinga opozicionih stranaka." On je ocenio da Vlada sprovodi "odgovornu, državničku politiku, koju je zajedno sa Srpskom naprednom strankom kreirao i vodi predsednik Aleksandar Vučić". Na drugoj strani, iz opozicionih klupa se poručivalo da je premijer Đuro Macut samo formalno na čelu Vlade. "Jako je zanimljivo da u prethodnih godinu dana kolege iz SNS nisu govorile o Vladi Đura Macuta, nego su branile politiku Aleksandra Vučića", naveo je poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) Dobrica Veselinović. Osvrćući se na stavove poslanika vladajuće većine, politikolog Dejan Bursać kaže da će biti zanimljivo kako će biti obrazložen zahtev za vanrednim parlamentarnim izborima. "SNS odbija priču o odgovornosti, sve te afere poriču, optužuju opoziciju za ko zna šta, a onda će možda doći u situaciju da kroz par dana ipak poruše sopstvenu vladu da bi se išlo na vanredne parlamentarne izbore", naveo je. Niz tema je pokrenut u parlamentu tokom rasprave o nepoverenju Vladi. Od Generalštaba, specijalizovane izložbe Ekspo 2027, pada nadstrešnice u Novom Sadu, stanja u medijima, obrazovanju i poljoprivredi, Kosova, pa do lične i imovine članova porodica. Deo opozicije nije učestvovao u skupštinskoj raspravi smatrajući da bi to bila "simulacija parlamentarizma". Demokratska stranka je saopštila da skupštinska rasprava odavno nije borba protiv vlasti, već fasada koja pomaže režimu da glumi državu i institucije. I koalicija NADA, koju čine Novi DSS i Monarhisti, saopštila je da nastavlja bojkot rada parlamenta, započet nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu u novembru 2024.

Rupa umesto bazena, bolnica u kontejnerima, milioni za firmu koja ne završava poslove, gubitaši iz Srbije na adresi na Kosovu. To su neki od primera o kojima je Radio Slobodna Evropa (RSE) pisao prateći u javno dostupnim izborima tragove novca koji se uplaćuje iz Srbije za Srbe na Kosovu. O tome govore RSE novinarke Sandra Cvetković i Nevena Bogdanović.

Evropska unija je poručila da treba izbegavati izjave koje odmažu procesu normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, naglašavajući da je dijalog jedini put ka napretku na evropskom putu. "Samo kroz dijalog može se ostvariti napredak u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Treba izbegavati izjave i postupke koji ne doprinose tom cilju", izjavio je portparol Evropske komisije, odgovarajući na pitanje o nedavnim izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića o Kosovu. "Napredak u dijalogu između Beograda i Prištine preduslov je da obe strane ostvare napredak na svom evropskom putu", poručio je briselski portparol. Predsednik Srbije je 25. jula, na svečanosti povodom promocije najmlađih oficira Vojske Srbije u Beogradu, izjavio da su jačanje vojske, očuvanje vojne neutralnosti i zaštita teritorijalnog integriteta među ključnim državnim prioritetima. Obraćajući se novim oficirima, Vučić je rekao da ih položena zakletva obavezuje na poštovanje Ustava Srbije i odbranu teritorijalnog integriteta zemlje. Dodao je da će se i oni i državno rukovodstvo suočavati sa različitim pritiscima, ali da je očuvanje teritorijalnog integriteta od najvećeg značaja. Tom prilikom ponovio je stav zvaničnog Beograda da je Kosovo deo Srbije, pozivajući se na Ustav Srbije i, kako je rekao, "pravdu Boga". Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost, koju Srbija ne priznaje. Srbija i Kosovo od 2011. godine vode dijalog o normalizaciji odnosa pod okriljem Evropske unije. U tom procesu postignut je niz sporazuma, ali je samo manji broj njih sproveden u praksi. I za Srbiju i za Kosovo napredak u procesu normalizacije odnosa predstavlja preduslov za napredak u procesu evropskih integracija.

Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu saopštila je da su unutar Specijalne zaštićene zone manastira Visoki Dečani ponovo započeti radovi na putu tranzitnog međunarodnog puta Dečani – Plav. U saopštenju se navodi da ni manastir Visoki Dečani ni Eparhija raško-prizrenska nisu prethodno obavešteni o ovim radovima, niti im je dostavljena projektna dokumentacija ili obrazloženje njihove svrhe, obima i pravnog osnova. Ministarstvo infrastrukture i transporta Vlade Kosova na dužnosti u odgovoru za Radio Slobodna Evropa kaže da radovi u blizini manastira Visoki Dečani nisu izvedeni po njihovom nalogu. Kako se navodi, ovo ministarstvo ima ugovor sa privrednim subjektom "Lika Trade" isključivo za poslove održavanja puteva, kao što je čišćenje kanala i slično. "Opština Dečani ima poseban ugovor sa istim privrednim subjektom, tako da su radovi na asfaltiranju mogli biti izvedeni po nalogu opštine", navodi se. Gradonačelnik opštine Dečani Baškim Ramosaj rekao je da se radi o dvodnevnoj aktivnosti održavanja pomenutog puta, odnosno popunjavanja rupa, uklanjanja trave i žbunja, te uklanjanja nakupljene prašine duž puta. On je dodao da su radovi završeni, te da ih je opština i ranije sprovodila na osnovu dogovora sa igumanom manastira visoki Dečani, Savom Janjićem. "Molim sve za razumevanje i da na ispravan način sagledaju potrebu za održavanjem ove putne deonice, uz uzdržavanje od ocena i kvalifikacija koje ne odražavaju stvarno stanje", rekao je Ramosaj. Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije pozvala je međunarodne predstavnike na Kosovu da bez odlaganja zaustave radove. Kancelarija je ocenila da su te aktivnosti očigledno deo "šire politike sistemskog pritiska na SPC i njene vernike" i da se zbog toga sprovode bez ikakve saglasnosti ili znanja Eparhije i manastira Visoki Dečani. U saopštenju se navodi da se čak i propisi koji su doneti u Prištini ne poštuju kada je reč o garantovanim pravima i imovini SPC na Kosovu. Na Kosovu je 2008. godine usvojen Zakon o zaštićenim zonama na osnovu Ahtisarijevog plana, koji ima za cilj zaštitu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu kao i njene imovine. Ovim Zakonom se osigurava zaštita srpskih pravoslavnih manastira, crkava i drugih verskih objekata na Kosovu i štite ostala kulturno-istorijska mesta koja su od posebnog značaja za srpsku zajednicu. Izgradnja magistralnog puta Dečani-Plav do sada je nekoliko puta prekidana jer prolazi kroz zaštićenu zonu ali je 2020. postignut Sporazum o obilaznici oko manastira Visoki Dečani kroz Savet za sprovođenje i nadgledanje, koji čine predstavnici Vlade Kosova, Srpske pravoslavne crkve i međunarodne zajednice. Tadašnji premijer Avdulah Hoti rekao je da je sporazum rezultat višemesečnih diskusija koje su bile konstruktivne. SPC na Kosovu je 29. jula navela da o ponovnim radovima u neposrednoj blizini manastira Visoki Dečani nije obavešten Savet za posredovanje i nadgledanje, koji čine dva kosovska ministra i mitropolit Teodosije, a učestvuju i šefovi misija EU i OEBS-a na Kosovu. "Ukoliko je njihov cilj nastavak izgradnje tranzitne trase Dečani–Plav kroz Specijalnu zaštitnu zonu, reč je o aktivnosti koju zakon zabranjuje. Ukoliko se radovi predstavljaju kao popravka ili unapređenje postojećeg lokalnog puta, oni i dalje podležu obavezi prethodne konsultacije i saglasnosti Crkve, kao i razmatranju pred nadležnim zajedničkim mehanizmom u slučaju da saglasnost nije postignuta", navodi se u saopštenju crkve. Napominje se da se Eparhija i manastir Visoki Dečani ne protive poboljšanju saobraćajnih veza, zakonitom ekonomskom razvoju ili potrebama lokalnog stanovništva, već da je predmet zabrinutosti "ponovno započinjanje radova unutar zakonom zaštićenog prostora bez zakonske utemeljenosti, konsultacija i propisane procedure". Eparhija je izrazila nadu da će policija Kosova i drugi nadležni organi bez odlaganja utvrditi "ko je naručio i odobrio radove, proveriti njihov pravni osnov i preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti kako bi se obezbedilo poštovanje zakona, pravnog poretka i režima Specijalne zaštitne zone i započeti radovi obustavili". Reagovala je Srpska lista, vodeća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, uz navode da svaki potez koji nije u skladu sa zakonom i procedurama predviđenim za zaštitu duhovnog i kulturnog dobra predstavlja "direktno narušavanje pravnog poretka i dodatno ugrožava bezbednost i opstanak baštine Srpske pravoslavne crkve na Kosovu". "Pozivamo sve nadležne institucije, kao i međunarodne predstavnike koji su garanti poštovanja postojećih zakonskih mehanizama, da hitno reaguju, obustave sve aktivnosti koje nisu u skladu sa režimom Specijalne zaštitne zone i obezbede doslednu primenu zakona", navodi se u saopštenju. Srednjevekovni manastir Visoki Dečani na Kosovu nedavno je posetio pastor Mark Berns (Burns), neformalni savetnik američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) za duhovna pitanja, koji je za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveo da će svoja zapažanja o položaju SPC i verskim slobodama preneti Stejt departmentu. On je potom na društvenoj mreži X napisao da je američki Stejt department započeo diplomatske razgovore sa Srbijom "o pozivanju Kosova na odgovornost zbog lošeg odnosa prema hrišćanima, uključujući i pripadnike Srpske pravoslavne crkve". Religijske slobode se spominju u Sporazumu o normalizaciji ekonomskih odnosa između Kosova i Srbije, poznatijem kao Vašingtonski sporazum, potpisanom septembra 2020. godine u Beloj kući tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata. "Obe strane se obavezuju na poštovanje religijskih sloboda, uključujući i obnavljanje međureligijskog dijaloga, zaštitu verskih znamenitosti i primenu sudskih odluka kojima se štiti Srpska pravoslavna crkva", piše, pored ostalog. U međuvremenu su Kosovo i Srbija 2023. godine usaglasili Aneks za implementaciju ranije prihvaćenog Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, u kome se pominje formalizacija statusa Srpske pravoslavne crkve, odnosno da "Kosovo treba da obezbedi dodatni nivo zaštite za objekte i nasleđe Srpske pravoslavne crkve na Kosovu". Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa nije potpisan, ali je Evropska unija, koja posreduje u dijalogu Kosova i Srbije, navela da je on pravno obavezujući za obe strane.

Zastupnik porodica ubijenih u kafiću "Panda" na Kosovu Ivan Ninić zatražio je hitnu reakciju vrhovnog javnog tužioca i vanredni nadzor nad radom Tužilaštva za organizovani kriminal na ovom predmetu. U zahtevu, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, Ninić navodi da to Tužilaštvo u Beogradu duže od tri godine nije odgovorilo na predloge za saslušanjem više svedoka u slučaju koji do danas nije rasvetljen. Među njima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je ranije izjavljivao da ima informacije o ubistvu šestorice mladića srpske nacionalnosti 1998. godine u kafiću u Peći. Iz Tužilaštva za organizovani kriminal i Vrhovnog javnog tužilaštva nisu odgovorili na pitanja RSE povodom zahteva advokata. Na upit nisu odgovorili ni iz kabineta predsednika Srbije. Srednjoškolci Ivan Obradović, Zoran Stanojević, Svetislav Ristić, Dragan Trifović i Vukosav Gvozdenović, i student Ivana Radović ubijeni su 14. decembra kada su dvojica maskiranih ljudi upala u kafić "Panda" u Peći i počela da pucaju. Advokat Ivan Ninić u zahtevu vrhovnom javnom tužiocu navodi da je 2023. predložio saslušanje tadašnjih čelnika Državne bezbednosti Srbije Jovice Stanišića i Franka Simatovića zbog provere posrednih saznanja svedoka Čedomira Jovanovića koja se odnose na Simatovića i njegova eventualna saznanja o događaju u "Pandi". Ninić je iste godine Tužilaštvu predložio i saslušanje Aleksandra Vučića, koji je prvi put o slučaju ubistva u "Pandi" govorio 2013. kao prvi potpredsednik Vlade. Tada je rekao da nema dokaza da su taj zločin počinili Albanci i da će se javnost u Srbiji suočiti sa strašnim saznanjima. Od tada je više puta navodio da postoje određena saznanja, ali ne i svi dokazi. Ninić u podnesku navodi da je saslušanje Vučića predložio "imajući u vidu njegove državne funkcije, a posebno funkciju šefa Biroa za koordinaciju službe bezbednosti koju je obavljao od 2013. godine, što mu je omogućilo uvid u naročito osetljive informacije iz sektora bezbednosti". Advokat je, u ime porodica žrtava, zatražio da vrhovni javni tužilac izda obavezno uputstvo glavnom tužiocu za organizovani kriminal kojim će naložiti hitno saslušanje svedoka Vučića, Stanišića i Simatovića. Ninić je ujedno od Tužilaštva za organizovani kriminal 27. jula zatražio i da proveri navode da je Radomir Boban Baćović neposredni izvršilac masakra. Ove tvrdnje je u video obraćanju na društvenoj mreži Telegram 18. jula izneo crnogorski begunac od pravde Miloš Medenica. Medenica, koji je u Crnoj Gori osuđen na 10 godina zatvora zbog organizovanog kriminala, naveo je da je "Boban Baćović još od devedesetih poznat kao lice koje je radilo za tadašnju službu državne bezbednosti" i da je ta služba "1998, kada je eskalirao sukob na Kosovu, planirala da inscenira napad na srpske civile kako bi dobila legitimitet za vojnu intervenciju". Ubistvo šestorice mladića srpske nacionalnosti dogodilo se u vreme kada su međuetničke tenzije na Kosovu bile visoke. Rat između srpskih snaga i Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) je već počeo. Na dan ubistava u "Pandi", u zasedi srpskih snaga ubijeni su pojedini pripadnici OVK-a, dok su nosili oružje iz Albanije. Ubistva u "Pandi" su posmatrana kao čin osvete, što je rezultiralo hapšenjem Albanaca u Peći. Svi su oslobođeni 12 meseci kasnije pred sudom u Beogradu zbog nedostatka dokaza. Vučić je 2013. nagovestio da zločin "možda nisu počinili Albanci". Tužilaštvo Srbije je istragu započelo 2016. godine, a rezultata za sada nema.