Srbija se uskladila sa četiri nove odluke Evropske unije o restriktivnim merama koje se odnose na druge zemlje i aktere pod sankcijama EU, a odluke nisu povezane sa Rusijom. Reč je o restriktivnim merama uvedenim zbog aktivnosti koje potkopavaju stabilnost i političku tranziciju u Sudanu, zbog situacije u Tunisu i Gvatemali, kao i o merama protiv onih koji podržavaju, olakšavaju ili omogućavaju nasilne akcije Hamasa i palestinskog Islamskog džihada. Sa ovim odlukama uskladile su se i ostale države Zapadnog Balkana sa statusom kandidata za članstvo u EU. "One će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu s ovom Odlukom Saveta. Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", saopštila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kallas. Srbija se, međutim, do sada nije uskladila ni sa jednom odlukom EU o sankcijama Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, niti sa merama koje se odnose na Belorusiju. Od svake države kandidata očekuje se da se postepeno usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, dok usklađenost mora biti potpuna u trenutku pristupanja Uniji. To je jedan od razloga zbog kojih Srbija od decembra 2021. godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje i izgubila status zemlje lidera u procesu pristupanja. U međuvremenu, prema izveštaju o napretku koji je Evropska komisija objavila u novembru 2025. godine, usklađenost Srbije sa restriktivnim merama EU povećana je na 63 odsto, u poređenju sa 59 odsto zabeleženih 2024. godine. Ovo povećanje odnosi se na ostale restriktivne mere koje EU uvodi prema takozvanim trećim zemljama, ali ne i na Rusiju.

Ministar u Vladi Srbije bez portfelja Nenad Popović rekao je 12. februara za Radio-televiziju Srbije (RTS) da je tokom posete Rusiji prošle nedelje dobio potvrdu da će Srbija do kraja godine imati najpovoljniju cenu gasa i dovoljne količine gasa. Popović je rekao daje potvrdu dobio u razgovoru sa ruskim ministrom ekonomije Maksimom Rešetnjikovim. "To su tehnički dosta složeni uslovi, ali Srbija i tu ima najpovoljnije uslove i obezbeđeni smo i za ovu godinu, a siguran sam i u narednom periodu, odnosno u sledećim godinama", kaže Popović. On navodi da Srbija dobija takve uslove zbog "izvanrednih odnosa naše dve zemlje, predsednika dvaju zemalja". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za Rojters ranije u februaru da će Srbija i dalje imati velike količine gasa iz Rusije, ali i da planira da obezbedi 500 miliona kubnih metara godišnje (što je petina njenih potreba) kroz mehanizam zajedničke nabavke gasa Evropske unije. Srbija se priključila tom mehanizmu prošle godine. Srbija i dalje dominantno zavisi od ruskog gasa, a do sada nije uspela da obezbedi novi dugoročni ugovor sa ruskim Gaspromom o snabdevanju prošle godine. Kratkoročni sporazum postignut u decembru ističe 31. marta. Deo količine gasa Srbija kupuje od Azerbejdžana, preko Bugarske, a izgradnja gasovoda do Severne Makedonije, koji bi Srbiji omogućio pristup tečnom prirodnom gasu iz Grčke, trebalo bi da počne ove godine. Popović o ruskoj vakcini protiv rakaPopović je za RTS rekao i da se u Rusiji sastao sa ključnim ljudima u procesu stvaranja inovativne mRNK vakcine protiv raka. Kaže da je razgovarao o tome da onkološki pacijenti u Srbiji prime tu vakcinu, a da će je ruski pacijenti primiti u maju. Navodi da bi sporazum o tome trebalo da bude potpisan u narednih nekoliko meseci. "Razgovarali smo o mogućnosti da srpski pacijenti budu prvi posle ruskih koji će primiti tu vakcinu i o tome smo se i dogovorili", dodaje Popović. Prema njegovim rečima, prilikom posete Rusiji razgovaralo se i o proizvodnji vakcine u Srbiji. "Ideja je da u prvom periodu, krajem ove godine dobijamo direktno vakcinu iz Rusije, a da u drugoj polovini 2027. godine Institut Torlak počne sa proizvodnjom", rekao je on. Popović kaže da će komisija koju je oformio ministar Zlatibor Lončar po nalogu predsednika Vučića u martu otići u Rusku Federaciju i posetiti naučno-istraživačke institute Gercen i Gamaleja, gde će se, kako kaže, izučavati proces dijagnostike i proizvodnje vakcine.

Tridesetosmogodišnji muškarac preminuo je nakon operacije krajnika u Opštoj bolnici u Čačku, saopštilo je Ministarstvo zdravlja Srbije 12. februara. "Pacijent se, iako nije naš osiguranik, samostalno prijavio na navedenu hiruršku intervenciju zbog disajnih problema od kojih je godinama imao tegobe, svestan rizika same intervencije zbog ostalih pridruženih bolesti od kojih je bolovao", saopštili su. Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je uputilo svoje inspektore u Čačak kako bi ispitali slučaj. Navode i da su rukovođenje Otorinolaringološkim odeljenjem u toj bolnici preuzeli lekari Kliničkog centra Srbija i Kliničkog centra Kragujevac "dok se ne utvrde sve okolnosti koje su dovele do dva smrtna ishoda na ovom odeljenju u kratkom vremenskom roku". Pored toga, ministar zdravlja je dao nalog o uvođenju privremenih mera u OB Čačak, koja podrazumeva preuzimanje rukovođenja ovom zdravstvenom ustanovom u narednom periodu Nekoliko dana ranije preminula je četvorogodišnja devojčica, takođe usled komplikacija posle operacije krajnika u toj bolnici. Zbog tog slučaja, vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice u Čačku Dejan Dabić podneo je ostavku 11. februara, a Ministarstvo zdravlja pokrenulo spoljašnji nadzor rada bolnice kako bi proverili kvalitet stručnog rada, odnosno postupanje lekara u tom slučaju. Više javno tužilaštvo u Čačku navelo je 10. februara da je naložena obdukcija i da će nakon toga odlučiti o daljem toku postupka. Građani u Čačku su dve večeri protestovali zbog smrti devojčice, tražeći odgovornost za ishod operacije.

Proizvođači mleka i poljoprivrednici drugi dan blokiraju Ibarsku magistralu u mestu Mrčajevci kod Čačka u zapadnoj Srbiji. Oni su noć proveli u kabinama traktora kojima su blokirali magistralu. Protestuju zbog, kako navode, sve težeg položaja domaćih proizvođača mesa i mleka. Od Vlade Srbije traže zaštitu domaćeg tržišta mleka i mesa, uvođenje kvota na uvoz, kontrolu kvaliteta i porekla mleka i mlečnih proizvoda na granici, vraćanje otkupnih cena na prethodni nivo, kao i garantovan otkup od svakog proizvođača. Navode da bez hitne reakcije države mnoga domaćinstva neće izdržati i da se kriza u mlečnom sektoru ne meri danima ili nedeljama. Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo 12. februara da je zatražilo hitne konsultacije sa Evropskom komisijom (EK), povodom aktuelnih kretanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda. "S obzirom na složene okolnosti koje pogađaju ovaj sektor širom regiona i Evrope, Srbija smatra da je razgovor sa institucijama EU od značaja. Cilj je da se u partnerskom dijalogu sagledaju aktuelni tržišni trendovi i razmotre mogući pristupi u slučaju daljih poremećaja na tržištu“, navodi se u saopštenju. Reagujući na zahteve protesta, Ministarstvo je dan ranije saopštilo da je "sprovelo čitav niz mera kako bi očuvalo i ojačalo domaću proizvodnju mleka i obezbedilo stabilne uslove za rad stočara, u uslovima izraženih poremećaja na regionalnom i evropskom tržištu". "Pad otkupnih cena, viškovi mleka na pojedinim tržištima i rast troškova proizvodnje predstavljaju zajednički izazov za proizvođače u većini država", ocenilo je Ministarstvo. Protestu mlekara i poljoprivrednika su se pridružili i studenti u blokadi iz Čačka koji su 11. februara uveče došli u koloni na blokadu u Mrčajevcima i tu proveli noć. Niska cena sirovog mleka godinama je problem poljoprivrednika u Srbiji, pisao je u januaru Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako bi ukazali na problem, stočari iz Šumadije protestovali su u decembru u Kraljevu gde su pred Novu godinu građanima podelili tonu mleka. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je u januaru za RSE da razume zabrinutost proizvođača, ali da tržišne cene formiraju ponuda i tražnja.

"Veran Matić je meta koordinisane kampanje klevetanja posebno jakog intenziteta, čak i za Srbiju." To za Radio Slobodna Evropa (RSE) Pavol Salaj (Szalai), direktor biroa međunarodne organizacije "Reporteri bez granica" (RSF), komentarišući emitovanje propagandnog filma koji targetira predsednika Komisije za istraživanje ubistava novinara. Film "Zlo doba 2: Stvaranje propagande" je premijerno emitovan krajem januara na televizijama bliskim vlasti, među kojima su i one sa nacionalnom frekvencijom, a kasnije je objavljen i na brojnim provladinim portalima. U njemu je Matić označen kao "autošovinista" i čovek koji gaji "mržnju prema svemu srpskom", a nepotpisani autori ga optužuju i za proneveru velike sume novca. Medijska udruženja su podnela 8. februara krivičnu prijavu Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal (VTK). "Očekivao sam da će me tužilac pozvati, s obzirom na to da oni imaju obavezu da me saslušaju u roku od 48 sati, međutim to se nije dogodilo", rekao je Veran Matić za RSE. U ovom tužilaštvu nisu odgovorili na upit RSE da li su pokrenuli određene korake u ovom slučaju i zbog čega Matić nije saslušan. Matić kaže da je podneo žalbu i samoregulatornom Savetu za štampu protiv tridesetak medija koji su preneli film na svojim portalima. 'Mrzitelj Srbije'Autori filma, koji traje nešto više od pola sata, nisu potpisani. Iza njega je stala organizacija Centar za društvenu stabilnost. Ovo udruženje je prošle godine organizovalo proteste podrške vlasti protiv antivladinih blokada koje su organizovali studenti kao odgovor na pad nadstrešnice u Novom Sadu. Takođe, Centar je potpisao i filmove u kojima se negiraju genocid nad Bošnjacima u Srebrenici 1995. i ratni zločin nad kosovskim Albancima u selu Račak 1999. godine. U najnovijem filmu Verana Matića optužuju da "autošovinista", te da je tokom svoje karijere "aktivno radio na razaranju nacionalnog identiteta Srba". Navode i da je "gradio kontakte sa osvedočenim neprijateljima srpskog naroda", a povezuju ga i sa aktuelnim protestima zbog novosadske tragedije, nazivajući ga "medijskim guruom blokaderskog pokreta". "Celokupno znanje, kapital, kontakte, ali pre svega mržnju prema svemu srpskom, Matić je stavio u službu tokom aktuelnog, a sada već propalog pokušaja sprovođenja 'obojene revolucije'", navodi se u filmu. "Obojena revolucija" je termin koji Kremlj i zvaničnici Srbije, koriste kako bi opisali svrgavanja autoritarnih režima u bivšim sovjetskim republikama. Nakon emitovanja filma su na društvenim mrežama i lokalnim portalima koji nemaju potpisanu redakciju (Impressum) objavljene optužbe da Matić finansira albanske medije na Kosovu i da je podržao separatiste. Bez reakcije institucija"To su sve, naravno, gluposti, ali veoma opasne gluposti", kaže Veran Matić, komentarišući sadržaj filma. "Taj film de facto ima za cilj da me targetira do nivoa da me u svakom trenutku može napasti svako ko poveruje u to da sam ja 'prodao Kosovo i srpske svetinje', da sam kriv za ratove i žrtve srpskog naroda", dodaje. Matić kaže da je najnoviju kampanju doživeo kao nastavak napada na novinare od strane predstavnika vlasti u Srbiji. Kako kaže, u prethodne dve godine se pogoršavao položaj medija, posebno kada je reč o nekažnjivosti napada na novinare. Taj utisak ilustruje podacima – od 64 otvorena slučaja u 2024. godini, donete su dve osuđujuće presude. Naredne godine su od 134 otvorena slučaja sudovi izrekli svega tri osuđujuće presude. "Očigledno je da brutalnost vlasti raste i ovaj film je sublimacija načina na koji će se oni razračunavati sa svima nama u narednom periodu", kaže Veran Matić. On dodaje da je dramatično to što novinare ne štiti nijedna institucija. Poziv Vučiću da zaustavi hajkuPavol Salaj iz organizacije "Reporteri bez granica" kaže za RSE da se kampanja protiv Verana Matića ne bi mogla odvijati " bez blagoslova ili organizacije na najvišem političkom nivou", te poziva predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se javno distancira od ove hajke. "Iako ga danas smatramo predatorom slobode medija, verujemo da i dalje može da učini nešto pozitivno: da interveniše kako bi se ova kampanja zaustavila i kako bezbednost Verana Matića ne bi bila ugrožena. Ako to ne učini, postaje saučesnički odgovoran ukoliko se Veranu Matiću nešto dogodi zbog njegovog rada", kaže Salaj. RSE je Kancelarije za saradnju sa medijima predsednika Republike zatražio komentar, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao. Ni iz resornog Ministarstva informisanja nije stigao odgovor na pitanje zbog čega se nisu oglašavali povodom napada na Verana Matića. 'Gušenje slobode govora'Veran Matić je predsednik Upravnog odbora ANEM-a (Asocijacije nezavisnih elektronskih medija) i operater na Sigurnoj liniji za novinare u okviru Stalne radne grupe za bezbednost novinara. "Veran Matić je, nažalost, postao osoba čiji broj telefona svaki novinar u Srbiji ima na brzom biranju, jer napadi na novinare su sada toliko učestali, a on je čovek koga zovemo da prijavimo svako ugrožavanje bezbednosti", kaže za RSE Ana Lalić Hegediš, predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Ona ocenjuje da su poslednji napadi na Matića deo strategije za "potpuno gušenje ne samo više ni slobode govora, nego i slobode zdravog razuma". "Njegove reakcije su uvek bile hitre i adekvatne, pa je režim očigledno prepoznao da je Veran Matić onaj čiju glavu treba figurativno saseći, ne bi li nam bila oduzeta i poslednja spona ka kakvim-takvim institucijama i pravdi", dodaje Lalić Hegediš. I sagovornica RSE je u nekoliko navrata bila izložena otvorenom targetiranju od strane funkcionera vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i provladinih tabloida. Poslednji put u martu 2024. godine, zbog učešća na tribini u Dubrovniku, gde je kritikovala nacionalizam u srpskom društvu. Istovremeno je posredstvom društvenih mreža dobila na stotine uvreda i pretnji smrću. "Mi u toj atmosferi radimo već dugo. Poslednjih godinu i po dana je to intenzivno. Mi nemamo drugog izbora, osim da radimo svoj posao pod bilo kakvim uslovima. Jedino se nadamo da će pritisci koji se koliko-toliko čuju, naročito posle ovog poslednjeg napada na Verana Matića, ipak uroditi plodom", kaže Ana Lalić Hegediš. Pavol Salaj ocenjuje da Vlada Srbije "sistematski radi na potiskivanju slobode medija". "Zbog toga smo obavestili Evropsku komisiju o teškoj situaciji u Srbiji u našem januarskom doprinosu njenom izveštaju o vladavini prava koji će biti objavljen na leto. Nastavićemo da radimo na međunarodnom nivou kako bismo sačuvali slobodu medija u Srbiji", kaže Salaj i dodaje da će u drugoj polovini marta posetiti Beograd, zajedno sa kolegama iz drugih međunarodnih organizacija. Decenije nerešenih ubistava novinaraPrema podacima Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara, Srbija je 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. U izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House) iz februara 2025. godine Srbija se našla na listi država sa najvećim padom sloboda u poslednjih deset godina. Kao jedan od razloga navodi se pooštravanje kontrole medija i napadi na novinare. U poslednje tri decenije, u Srbiji su ubijeni novinari Slavko Ćuruvija i Milan Pantić, dok je pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima preminula novinarka Radosava Dada Vujasinović. Apelacioni sud u Beogradu je u februaru 2024. godine doneo oslobađajuću presudu u korist četvorice bivših pripadnika Službe državne bezbednosti, optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine. Vrhovni sud je početkom 2026. u postupku zaštite zakonitosti utvrdio da Apelacioni sud u oslobađajućoj presudi nije pravilno ocenio pojedine dokaze. Četvrt veka od ubistva Milana Pantića, dopisnika "Večernjih novosti" iz Jagodine, optužnica još uvek nije podignuta. Do danas nije otkriveno ni ko je 2007. godine postavio bombe pod prozor novinara nedeljnika "Vreme" Dejana Anastasijevića.

Upravni odbor Radio-televizije Srbije (RTS) doneo je odluku o imenovanju Manje Grčić za generalnu direktorku te kuće, na mandat od pet godina, potvrdio je RTS 11. februara. Grčić je bila na čelu više medija u Srbiji i regionu, a trenutno je direktorka firme "Tačno doo", koja je vlasnik novinske agencije Tanjug. Njenim imenovanjem okončan je javni konkurs za direktora javnog servisa koji je raspisan 17. decembra 2025. godine. Udruženje novinara Srbije (UNS) objavilo je pre dva dana da dosadašnji generalni direktor Dragan Bujošević, kome je 3. februara istekao mandat i koga je Upravni odbor dan pre toga izabrao da bude šestomesečni vršilac dužnosti na istoj funkciji, još nije potpisao ugovor o radu. UNS je u januaru otvorio pitanje podobnosti Grčić za mesto direktora javnog servisa budući da, prema njihovim navodima, nema adekvatnu diplomu fakulteta. Ipak, RTS je u februaru saopštio da pet kandidata, među kojima je i Manja Grčić, ispunjava uslove za direktora. Nezavisno udruženje novinara Srbije saopštilo je nakon imenovanja da Manja Grčić ne krije veze sa predstavnicima vlasti. Tokom antivladinih protesta zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, studenti i demonstranti više puta su blokirali zgradu RTS-a, tražeći objektivno i nepristrasno izveštavanje javnog medijskog servisa. I dok je rukovodstvo RTS-a i jedan broj zaposlenih studentsku blokadu te medijske kuće ocenio kao pritisak i napad, jedan broj zaposlenih stao je uz studente i izneo neslaganje sa načinom na koji se vodi RTS, kao i načinom izveštavanja u informativnim emisijama. Blokade su osudili i predstavnici vlasti, ali su na račun RTS iznosili i kritike i optužbi. Predsenik Srbije je tokom protesta u martu 2025. izjavio da RTS ima "specijalnu ulogu u obojenoj revoluciji", kako vlasti nazivaju antivladine demonstracije.

Više od sto proizvođača mleka i poljoprivrednika iz okoline Čačka i Kraljeva blokirali su 11. februara Ibarsku magistralu u mestu Mrčajevci kod Čačka, u zapadnoj Srbiji, prenosi agencija Beta. Mediji javljaju da je tokom protesta tone mleka prosuto na ulicu. Protest se održava zbog, kako se navodi, sve težeg položaja domaćih proizvođača mesa i mleka. Više desetina traktora je blokiralo magistralu, a sa njima su i pojedini studenti iz Kraljeva i Čačka, koji su podržali njihove zahteve i protest. Protest organizuju čačansko poljoprivredno udruženje "Šajkača" i kraljevačko Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja. Od Vlade Srbije traže zaštitu domaćeg tržišta, uvođenje prelevmana (zaštitne carine) i kvota na uvoz mleka i mesa, kao i uspostavljanje laboratorije za kontrolu uvoza na granici zbog sprečavanja "ekonomskih prevara" u mleku i mlečnim proizvodima. Poljoprivrednici i mlekari traže i uvođenje "antidamping" (antidumping) mera za proizvode koji ugrožavaju domaću poljoprivrednu proizvodnju, vraćanje cena mleka i mesa na nivo pre smanjenja, kao i zagarantovan otkup mleka za svakog proizvođača. Predsednik Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja Mikica Majstorović rekao je na protestu za Betu da poljoprivrednici neće prekinuti blokadu dok se "neko iz države ne oglasi i obeća uvođenje prelevmana na uvoz mleka i proizvoda od mleka". Ministarstvo poljoprivrede je, reagujući na zahteve protesta, navelo da je "sprovelo čitav niz mera kako bi očuvala i ojačala domaću proizvodnju mleka i obezbedila stabilne uslove za rad stočara, u uslovima izraženih poremećaja na regionalnom i evropskom tržištu". "Tržište mleka se trenutno nalazi u složenoj situaciji, ne samo u Srbiji, već i u svim zemljama u okruženju, kao i širom Evrope. Pad otkupnih cena, viškovi mleka na pojedinim tržištima i rast troškova proizvodnje predstavljaju zajednički izazov za proizvođače u većini država", ocenilo je Ministarstvo. Niska cena sirovog mleka godinama je problem poljoprivrednika u Srbiji, pisao je u januaru Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako bi ukazali na problem, stočari iz Šumadije protestovali su u decembru u Kraljevu gde su pred Novu godinu građanima podelili tonu mleka. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je u januaru za RSE da razume zabrinutost proizvođača, ali da tržišne cene formiraju ponuda i tražnja.

Generalni sekretar NATO-a podsetio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Alijansa i dalje čeka utvrđivanje odgovornosti za dešavanja na Kosovu tokom 2023. godine. "Lično, ali i kao predstavnik NATO-a, u bliskom sam kontaktu sa predsednikom Srbije. Još čekamo od njega utvrđivanje odgovornosti za ono što se dogodilo 2023. godine u Banjskoj i druge događaje tokom 2023.", izjavio je Mark Rutte. Istakao je da vojni savez kroz misiju KFOR pažljivo prati sva dešavanja na Kosovu. Što se tiče situacije u Bosni i Hercegovini, ponovio je da neće dozvoliti bezbednosni vakuum u toj zemlji. Rutte je ove navode izneo uoči predviđenog sastanka ministara odbrane zemalja članica NATO-a, koji je zakazan za 12. februar. Ministri će raspravljati o vojnoj podršci Ukrajini. "Putin pokušava da slomi narod Ukrajine, nadajući se da će oslabiti njihovu odlučnost. Ali ukrajinski narod je više puta pokazao da se neće dati slomiti", naglasio je Rutte. Biće ovo drugi ministarski sastanak na kojem neće učestvovati nadležni ministar iz Sjedinjenih Američkih Država. Državni sekretar odbrane Pete Hegseth u Brisel je poslao zamenika, Elbridgeja Colbyja. U decembru prošle godine, na sastanku ministara spoljnih poslova Alijanse, bio je odsutan i državni sekretar Marco Rubio. Rutte ne vidi to kao znak da SAD više nisu posvećene saveznicima. "Uopšte ne verujem u to. Moram reći da su moji razgovori i kontakti sa višim američkim rukovodstvom, bilo da je reč o Beloj kući, Pentagonu ili State Departmentu, intenzivni - kao i uvek. Ti ljudi rade širom sveta. Naravno da je NATO važan, ali oni moraju i da deluju na zapadnoj hemisferi i u Pacifiku. Tako da potpuno prihvatam da najviši ministri ne mogu uvek biti ovde", naveo je generalni sekretar NATO-a.

Vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice u Čačku Dejan Dabić podneo je ostavku nakon smrti četvorogodišnje devojčice posle operacije krajnika u tom gradu u centralnoj Srbiji. Ministarstvo zdravlja saopštilo je 11. februara da je u toku spoljašnji nadzor rada bolnice kojim će biti proveren kvalitet stručnog rada, odnosno postupanje lekara u tom slučaju. Četvorogodišnja E.M. preminula je na Institutu za majku i dete nakon što je iz Opšte bolnice u Čačku transportovana u Beograd usled komplikacija nakon operacije krajnika, preneli su ranije mediji. Ministarstvo zdravlja uputilo je 10. februara inspekciju u bolnicu u Čačku kako bi ispitala okolnosti koje su dovele do smrti deteta. Čačanska bolnica saopštila je da unutrašnja kontrola nije utvrdila propuste, ali da će tek nakon sprovođenja eksterne kontrole utvrditi tačan uzrok. Više javno tužilaštvo u Čačku navelo je 10. februara da je naložena obdukcija i da će nakon toga odlučiti o daljem toku postupka. Građani u Čačku su dve večeri protestovali zbog smrti devojčice, tražeći odgovornost za ishod operacije.

Ubistvo novinara Slavka Ćuruvije u Beogradu ni posle skoro tri decenije nije razrešeno. Četvorica okrivljenih bivših pripadnika Državne bezbednosti (DB), prvostepeno osuđena na ukupno 100 godina zatvora, oslobođena su presudom Apelacionog suda. I pored toga što je Vrhovni sud utvrdio da u toj presudi nisu pravilno ocenjeni pojedini dokazi, to ne utiče na njenu pravosnažnost. Da li će ovaj postupak moći da se nastavi zavisi od Ustavnog suda. Jelena Ćuruvija Đurica, ćerka ubijenog novinara, tražila je ocenu ustavnosti Zakonika o krivičnom postupku, koji je onemogućio žalbu na oslobađajuću presudu Apelacionog suda. "Srpsko pravosuđe mora da stvori mogućnost da ovaj predugi sudski proces dobije takav epilog u kome ćemo imati i istinu i pravdu", poručila je ona. Ocenila je da pravosuđe to nije dužno samo prema njenom ocu i njoj kao oštećenoj, već i prema svim novinarima i svim građanima. Vlasnik lista "Dnevni telegraf" i nedeljnika "Evropljanin" Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine u prolazu ispred zgrade u kojoj je živeo. Ivana Stevanović iz Fondacije "Slavko Ćuruvija" ocenila je za RSE potpunim apsurdom da postoji "nezakonita presuda doneta uz netačnu interpretaciju ključnih dokaza, a da nema nikakve posledice". "Ovo je poluistina, tapkanje u mraku koje prolongira tu atmosferu devedesetih, nekažnjivost državnih zločina i nekažnjivost ubistava novinara", navela je. Šta je presuđivano?Vrhovni sud, u postupku za zaštitu zakonitosti na zahtev Vrhovnog javnog tužilaštva, utvrdio je da je Aplecioni sud u oslobađajućoj presudi višestruko povredio zakon kada je oslobodio krivice čelnike DB za ubistvo Ćuruvije. Po oceni Vrhovnog suda presuda apelacije doneta je "uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, a u korist okrivljenih". Međutim, Vrhovni sud osim konstatovanja grešaka nije mogao da ocenjuje pravosnažnost te presude. Prethodno je Apelacioni sud u februaru 2024. oslobodio četvoricu bivših pripadnika DB, koji su prvostepenom presudom bili osuđeni za teško ubistvo u podstrekivanju i saizvršilaštvo. Nakon ponovnog ispitivanja svedoka, sud je utvrdio da su iskazi iz istrage "ne samo nepouzdani, već i da se ne mogu sa sigurnošću prihvatiti kao istiniti". Na tu presudu po zakonu nije postojala mogućnost žalbe. Podsetimo, da su prvostepenom presudom 2021. u ponovljenom postupku osuđeni na po 30 godina zatvora šef Državne bezbednosti u vreme vlasti Slobodana Miloševića Radomir Marković i nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić. Nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni su na po 20 godina. Neposredni izvršilac nije poznat ni posle 27 godina od ubistva Slavka Ćuruvije i sudskog postupka koji je trajao skoro deceniju. Šta se traži od Ustavnog suda?Od Ustavnog suda se traži ocena ustavnosti nekoliko odredbi Zakona o krivičnom postupku koje onemogućavaju žalbu na drugostpenu presudu. Vladica Ilić, iz nevladinog Beogradskog centra za ljudska prava i pravni zastupnik ćerke ubijenog novinara, kaže za RSE da je cilj da se postupak vrati u fazu u kojoj će se preispitati da li su propusti drugostepenog suda imali uticaj na presudu. "I ako su mogli da imaju uticaj, da se ta presuda ukine i da se ponovo odluči o krivici okrivljenih", naveo je. Ilić objašnjava da od Ustavnog suda nije traženo da uđe u kompletan predmet ubistva Slavka Ćuruvije i čita dokaze, već vrlo konkretna pitanja. "Da li je nemogućnost podnošenja žalbe i da li je nemogućnost Vrhovnog suda da oceni bitnost povreda koje su postojale u oslobađajućoj drugostepenoj presudi u skladu sa Ustavom", naveo je. Šta bi odluka Ustavnog suda mogla da znači?Ilić kaže da Ustav dopušta mogućnost ponavljanja postupka nakon što je pravosnažno okončan ukoliko se pojave novi dokazi ili se utvrdi da su u postupku postojale bitne povrede zakona koje su mogle da utiču na njegov ishod. Dodaje i da postoji solidna praksa Evropskog suda za ljudska prava da to nije samo mogućnost nego i obaveza države. "Kad se pokažu fundamentalni nedostaci u nekom postupku, a imali ste oštećenog koji je pretrpeo teže povrede ljudskih prava ili porodicu koja je oštećena zato što je neko ubijen, Evropski sud je odlučivao da ne dolazi u obzir da se država krije iza zabrane ponovnog suđenja i gonjenja", naveo je. Ukoliko Ustavni sud odluči pozitivno to bi, kako navodi Ilić, značilo da Jelena Ćuruvija dobije mogućnost, kao oštećena, da traži da se izmeni jedna od dve presude – Vrhovnog ili Apelacionog suda. "Ako se stavi van snage odredba kojom se zabranjuje žalba, onda bi sud trebalo da izmeni presudu tako što bi dodao pouku o pravu na žalbu", objašnjava Ilić. Ukoliko se utvrdi neustavnost odredbi koje sprečavaju Vrhovni sud da meri uticaj utvrđenih propusta na zakonitost drugostepene presude onda bi taj sud, kaže Ilić, mogao u novoj presudi da to učini. Takođe su disciplinskom tužiocu Visokog saveta sudstva podnete disciplinske prijave protiv troje sudija koji su učestvovali u donošenju oslobađajuće presude Apelacionog suda u slučaju Ćuruvija, zbog postojanja sumnje da su nesavesno vršili sudijsku funkciju. Krajnja adresa Evropski sud za ljudska pravaUkoliko Ustavni sud ne prihvati inicijativu, onda u Srbiji više ne postoji nijedno pravno sredstvo i preostaje samo Evropski sud za ljudska prava. Pravni zastupnik Ćuruvijine ćerke kaže da će se obratiti Evropskom sudu i u slučaju da Ustavni sud bude odugovlačio sa odlukom. "Tu mislim na probijanje roka od par meseci", naveo je Vladica Ilić. On se ipak nada da slučaj neće doći do Evropskog suda. "Valjda shvataju da ne bi bilo zgodno da Evropski sud utvrdi da je Srbija onemogućila utvrđivanje odgovornosti za ubistvo Slavka Ćuruvije zato što je imala loše zakone. To bi bila loša odluka po Srbiju", dodao je. Evropski sud za ljudska prava je u oktobru 2025. utvrdio da su povređena prava očeva u istrazi o smrti dvojice Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića, koji su ubijeni 2004. u beogradskoj kasarni na Topčideru. U toj odluci suda stoji da je "Vlada Srbije izrazila priznanje, sa žaljenjem, o kršenju prava podnosilaca koje je proisteklo iz nedostataka u istrazi o smrti gardista". Vlada Srbije se obavezala na "sprovođenje efikasne zvanične istrage o smrti" dvojice gardista pod "nadzorom visokog tužioca i potpuno u skladu sa principima utvrđenim u relevantnoj sudskoj praksi Suda".

Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije saopštila je da su neidentifikovana lica u civilu 10. februara ušla u zgradu Rektorata Univerziteta u Severnoj Mitrovici sa zahtevom da se u roku od 30 dana Fakultet tehničkih nauka iseli iz svojih prostorija ili da počne da plaća zakup. Kako se navodi u saopštenju, ovo je direktor Kancelarije za Kosovo Petar Petković preneo zameniku generalnog direktora Evropske službe za spolјne poslove za Zapadnu Evropu Emanuelu Žiofreu, uz ocenu da se kosovske vlasti "obračunavaju sa srpskim Univerzitetom". Univerzitet u Severnoj Mitrovici, kao i druge obrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu, funkcionišu u sistemu Srbije. Prethodno su mediji koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu preneli da je Rektoratu u Severnoj Mitrovici uručen dopis Univerziteta u Prištini da Fakultet tehničkih nauka nelegalno koristi objekat, te da ga u roku od 30 dana napusti ili započne regulisanje korišćenja. Rektor Nebojša Arsić je u izjavi za portal Kossev rekao da Fakultet tehničkih nauka ne funkcioniše u kosovskom pravnom sistemu, te da nema mogućnost da na ovaj zahtev odgovara institucionalno, već da u vezi sa daljim koracima "čeka instrukcije". RSE se obratio rektoratu Univerziteta u Severnoj Mitrovici i Prištini sa upitom da pruže više detalja o ovim navodima, ali se na odgovor još čeka. Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin (Albin) Kurti je 16. januara saopštio da je dualni sistem obrazovanja i zdravstva neodrživ, te da je neophodna integracija u koordinaciji sa Evropskom unijom. Ova Kurtijeva izjava se poklopila sa početkom implementacije prve faze pune primene Zakona o strancima, koja će trajati do 15. marta i koja predviđa period informisanja. Puna primena ovog zakona bi mogla da utiče na funkcionisanje srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija jer svi koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje. Takođe, zaposleni Univerziteta u Severnoj Mitrovici koji dolaze iz Srbije ili drugih zemalja regiona morali bi imati privremenu dozvolu boravka i ispuniti druge zakonom propisane uslove u zavisnosti od svrhe boravka. U praksi bi dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim. Petković je naveo da su srpske prosvetne i zdravstvene institucije "sama srž" Zajednice opština sa srpskom većinom koja je dogovorena u Briselu u okviru dijaloga Kosova i Srbije. "Beograd ostaje otvoren za razgovore i očekuje pojačan angažman Evropske unije i Brisela na iznalaženju održivih rešenja koja bi uvažila važeće sporazume i prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji", navedeno je u saopštenju. Zajednica bi, prema statutu koji je izradila EU, trebalo da reguliše i primanja ili finansiranja iz budžeta Srbije. U međuvremenu se neformalno udruženje "Proaktiv", koje okuplja profesore i saradnike Univerziteta u Severnoj Mitrovici koji radi po sistemu Srbije, obratilo međunarodnoj zajednici otvorenim pismom u kome navodi da puna primena Zakona o strancima u postojećim okolnostima može imati "dalekosežne i destabilizujuće posledice". "Većina zaposlenih poseduje dokumenta Republike Srbije, dok se propisani zahtevi za boravak i rad u praksi vezuju isključivo za institucije akreditovane u sistemu Prištine – što Univerzitet u Severnoj Mitrovici nije", navedeno je u pismu. Međunarodna zajednica do sada nije reagovala na punu primenu Zakona o strancima ili najavu integracije srpskog zdravstvenog i obrazovnog sistema ali je ranije otpravnica poslova SAD u Prištini Anu Pratipati rekla da se tako nešto mora desiti uz konsultacije sa srpskom zajednicom. Bivši nemački ambasador na Kosovu Jorn Rode je septembra prošle godine naveo da Briselski sporazum iz 2013. obuhvata šest tačaka koje se odnose na stvaranje Zajednice opština sa srpskom većinom, te da poslednji Ohridski sporazum o mapi puta za sprovođenje Sporazuma iz 2013. jasno navodi integraciju pomenutih institucija u institucionalni sistem Kosova pod okriljem Zajednice. Britanski ambasador na Kosovu Džonatan Hargrivs je u intervjuu za RSE septembra 2025. godine rekao da je integracija zdravstva i obrazovanja osetljivo pitanje, te da srpska zajednica ima brojne zabrinutosti oko tog procesa.

"Previše je govora mržnje (na obe strane)". To je ocena predstavnika srpske manjine u Hrvatskoj Milorada Pupovca nakon sastanka sa predsednicom Hrvatskog nacionalnog saveta u Srbiji Jasnom Vojnić u Beogradu 10. februara. Pupovac i Vojnić su govor mržnje identifikovali kao jedan od glavnih problema sa kojima se susreću Srbi u Hrvatskoj i Hrvati u Srbiji. "Mi Hrvati iz Srbije i Srbi iz Hrvatske smo 2006/2007 postali neka vrsta zlatnog mosta odnosa između Hrvatske i Srbije i to smo prakticirali do pre tri godine. Razočarani smo svime što smo doživljavali i na neki način zaustavili svoje aktivnosti na određeno vreme da se vidi kako to izgleda kada između država nema ni toliko saradnje", rekao je Pupovac na konferenciji za novinare. Sastanak koji je održan predstavlja, prema njegovim rečima, nastavak saradnje jer je cena u suprotnom "podosta visoka za obe manjine". Do sastanka predstavnika manjina u Srbiji i Hrvatskoj dolazi u vreme stalnih tenzija na relaciji Beograd-Zagreb. Vlasti u Hrvatskoj su u februaru organizovale nastup kontroverznog pevača Marka Perkovića Thompsona u okviru dočeka rukometne reprezentacije posle osvajanja bronzane medalje na Evropskom prvenstvu. Taj nastup je sporan za odnose Srbije i Hrvatske jer Thompson u svojim pesmama veliča kvislinški ustaški režim u takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata čije su žrtve bili Srbi, Jevreji, Romi i antifašisti. Sa druge strane, provladini mediji, ali i pojedini zvaničnici vlasti u Srbiji termin "ustaša" često koriste kako bi targetirali političke protivnike. "U Srbiji kada se dogodi neki veći incident, enormno raste govor mržnje i korišćenje reči 'ustaša' u medijima", rekla je predstavnica Hrvata u Srbiji Jasna Vojnić navodeći da takve tenzije pogađaju hrvatsku nacionalnu manjinu. Saradnja u doba tenzijaVojnić je na pitanje Radija Slobodna Evropa o tome kako vlasti utiču na saradnju nacionalnih manjina odgovorila da vlasti u Hrvatskoj i Srbiji "ne utiču na našu saradnju". "Mi to gajimo više godina", dodala je. Na pitanje RSE o problemima sa kojima se suočava hrvatska zajednica u Srbiji navodi "da se ne reagira ili neadekvatno reagira na govore mržnje i nasilji do neostvarivanja prava u obrazovanju, nedostatak finansiranja". Krajem 2025, novoizgrađeni vrtić u Tavankutu, selu na severu Srbije, postao je predmet spora između Hrvatske i Srbije. Vrtić je izgrađen novcem Vlade Hrvatske, ali su lokalne vlasti u Srbiji odlučile da nastava u toj predškolskoj ustanovi bude i na srpskom jeziku. Zvanični Zagreb zbog toga je uputio protestnu notu Beogradu. Hrvatska se oglasila i u julu 2025. saopštenjem da ne preporučuje svojim građanima putovanje u Srbiju. U to vreme trajali su antivladini protesti u Srbiji tokom kojih vlasti su proterivale pojedine umetnike i građane iz susednih država koji su podržali proteste. U prva tri i po meseca 2025. godine 12 hrvatskih državljana dobilo je rešenje o proterivanju iz Srbije, pokazuju podaci Ambasade Hrvatske u Beogradu. Sa druge strane, Pupovac je na konferenciji za novinare naveo da "postoji nekoliko izvora i generatora mržnje i netrpeljivosti" između Hrvatske i Srbije. "Jedno su stadioni i jedna vrste kulture navijanja često povezana sa ratnim iskustvom. Drugi oblici su određeni muzički izvođači koji čuvaju i šire ratnu retoriku. I treće je politika - političari koji se sve ređe sustežu da koriste reči koje povređuju i olako potiču na mržnju i nasilje", rekao je on. Pupovac, koji je i sam prethodnih meseci bio meta govora mržnje i pretnji u Hrvatskoj, naveo da su manjine najranjivije. 'Politika podiže stare zidove'"Odlučili smo da pokrenemo aktivnosti u smeru promene percepcije kod ljudi i da pokušamo da stvorimo uvjete da se stvori politička volja u pozitivnom smeru u odnosima dve zemlje", rekla je Jasna Vojnić. Kao deo tog procesa navela je međunarodne konferencije u Srbiji i Hrvatskoj koje će biti važan alat u smirivanju tenzija. Pupovac, sa druge strane, ističe da ne zna da li će dobiti podršku vlasti za tu saradnju. "Politika podiže stare balkanske zidove, nama to ne odgovara, nama odgovara da ovaj prostor bude integriran u evropski prostor", rekao je on. Hrvatska je od 2013. članica Evropske unije, a Srbija je kandidatkinja za članstvo. Odnose dve zemlje, ipak, i dalje opterećuju ratni događaji od pre trideset godina, a svake godine političke tenzije obeležavaju godišnjicu hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja". Godišnjica operacije "Oluja" kojom je Hrvatska 5. avgusta 1995. povratila deo svoje teritorije, na kojoj je deo hrvatskih Srba formirao takozvanu Republiku Srpsku Krajinu, slavi se u toj zemlji kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti. Isti dan u Srbiji se obeležava kao Dan sećanja na stradale i prognane Srbe koji su konvojima tada pobegli iz Hrvatske.

Dvadeset pet evra – to je kazna koju je opozicioni aktivista i učitelj platio, jer je "bez dozvole" prekrečio grafit "Kad se vojska na Kosovo vrati" u dvorištu osnovne škole na jugoistoku Srbije u kojoj je zaposlen. Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) osudila je ovaj čin i označila aktiviste Zeleno-levog fronta (ZLF) iz Niša koji su učestvovali u uklanjanju grafita kao "autošoviniste". Nacionalistički slogan "Kad se vojska na Kosovo vrati" ispisan je širom Srbije, a civilni aktivisti su ga i prethodnih godina uklanjali, uz poruku da širi netoleranciju i poziva na sukobe. Srpska vojska i policija povukli su se sa Kosova u leto 1999. godine, nakon NATO intervencije pokrenute zbog ratnih zločina koje su srpske snage počinile nad albanskim civilima tokom rata. Anonimna prijava"Taj grafit poziva na rat i sukobe. Ta poruka nas vraća u devedesete, u vreme kada je Srbija gubila mlade živote i teritorije", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) 54-godišnji Dejan Petrović, učitelj u niškoj školi "Učitelj Tasa". Petrović dodaje da je sporni grafit pre nekoliko godina ispisan u školskom dvorištu, te da je u više navrata sugerisao direktorki da takva poruka nije primerena i da je treba ukloniti, ali nadležni nisu reagovali. "U jednom trenutku sam rekao direktorki da ću, ukoliko ona nije u mogućnosti da pronađe način kako da to uradi, ja to uraditi o svom trošku. Ona mi to nije zabranila, već je samo oćutala. Ja sam to shvatio kao znak odobravanja", kaže Petrović. Zajedno sa kolegom Rastislavom Dinićem iz opozicionog Zeleno-levog fronta (ZLF), čiji je član, Dejan Petrović je početkom februara tokom vikenda belom bojom okrečio zid na kojem je grafit bio ispisan. Nekoliko dana kasnije u školu su došli komunalni milicajci i saopštili mu da dođe u nišku centralu te službe kako bi mu uručili prekršajnu prijavu. "Rekli su mi da je podnosilac anonimni građanin koji je podneo prijavu da sam krečio bez odobrenja direktorke", kaže. Radio Slobodna Evropa je pokušao da stupi u kontakt sa direktorkom OŠ "Učitelj Tasa" Radmilom Krstić, ali ona nije bila dostupna za razgovor niti je odgovorila na SMS poruke koje smo joj poslali. RSE se obratio i niškoj Komunalnoj policiji, sa upitom koliko je prekršajnih prijava za isto delo uručila 2025. godine, kao i da li grafite "Kad se vojska na Kosovo vrati" tretira kao širenje mržnje, diskriminacije i poziv na sukobe, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao. Za uklanjanje grafita sa javnih površina zadužene su komunalne službe lokalnih samouprava, dok su za fasade privatnih objekata zaduženi njihovi vlasnici. Šta kažu u vladajućoj stranci?U Srpskoj naprednoj stranci osudili su akciju niških aktivista Zeleno-levog fronta. Predsednik vladajuće stranke i bivši premijer Miloš Vučević rekao je da je to "skandalozno" delo ljudi koji se "takmiče u autošovinizmu". "Mrze sve što je srpsko, mrze oni našu vojsku i Kosovo i Metohiju", rekao je Vučević u video izjavi na društvenoj mreži X. Srpska policija i jugoslovenska vojska povukle su se sa Kosova u leto 1999. nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma čime je okončan rat i NATO bombardovanje SR Jugoslavije. Devet godina kasnije, Kosovo je proglasilo nezavisnost koju zvanični Beograd ne priznaje. Pred Međunarodnim sudom u Hagu, za ratne zločine nad Albancima na Kosovu osuđeni su visoki srpski zvaničnici. Da li je prekršen Zakon o obrazovanju?Povodom uklanjanja grafita iz školskog dvorišta oglasio se Gradski odbor SNS u Nišu, koji je optužio aktiviste ZLF da su prekršili Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji zabranjuje stranačko političko delovanje u obrazovnim institucijama. "Ja sada pozivam organe da reaguju na ovo kršenje zakona, a pozivam i njihove radne organizacije da reaguju, zato što je nedopustivo da profesori, prosvetni radnici, učestvuju u stranačkoj političkoj akciji", poručio je šef odborničke grupe oko SNS-a u Skupštini grada Niša Uroš Radulović. Učitelj Dejan Petrović demantuje da je prekršio zakon, te podvlači da SNS pokušava da zastraši sve koji bi se potencijalno usudili da urade isto. "Mi jesmo bili u školskom dvorištu, ali u vreme vikenda, kada učenika nije bilo tu i kada se nije održavala nastava. Uradili smo nešto što je u korist ne samo dece, nego čitave školske zajednice", kaže Petrović. 'Državni projekat'Murali "Kad se vojska na Kosovo vrati" pojavili su se širom Srbije početkom 2023. godine. Poruku uniformnog izgleda danima su ispisivali nepoznati muškarci na javnim i privatnim fasadama, te na potpornim zidovima duž autoputeva. Reč je o stihu iz prepeva narodne pesme "Ječam žela Kosovka devojka". Kako je utvrdio antropolog Ivan Čolović, stih "kad se vojska na Kosovo vrati" ne postoji u izvornom obliku ove pesme. Prvi put se pojavljuje 2011. godine u knjizi "Kosovo je glava Lazareva" mitropolita Srpske pravoslavne crkve Amfilohija Radovića. Murali nisu potpisani, ali na jednom portalu, za koji je navedeno da je nezvanični informativni portal navijača Crvene zvezde, piše da su oni na više mesta u Beogradu oslikali taj stih na zidovima. "To je državni projekat. Takve parole možemo da nađemo ne samo ovde u Nišu, već u gradovima širom Srbije, na autoputevima, na mnogim javnim mestima", smatra Dejan Petrović. Postupci protiv aktivistaInače, za iscrtavanje murala na stambenim zgradama neophodna je saglasnost stanara koji u njoj žive, a ukoliko je objekat pod zaštitom, potrebna je saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Aktivisti više organizacija civilnog društva, među kojima je i udruženje KROKODIL, u februaru 2023. su prekrečili jedan od tih murala na beogradskom Trgu Slavija. I pre nego što su završili akciju, na lice mesta je izašla komunalna policija koja je aktivistima napisala kazne. Ubrzo je na istom mestu osvanuo mural sa identičnom porukom. "Ako se 'drznete' da uklonite mural na kome piše 'Kad se vojska na Kosovo vrati', ilegalno nanesen na neku javnu površinu, zagrantovano je da će uslediti reakcija vlasti ukoliko vas primete, a i jednog broja građana koji vrlo agresivno reaguju. Kada taj isti mural biva vraćen, to se dešava usred dana naočigled policije i prolaznika", kaže za RSE Vladimir Arsenijević iz udruženja KROKODIL. Prekršajni sud u Beogradu je doneo nekoliko oslobađajućih presuda za aktiviste i aktivistkinje protiv kojih je Komunalna policija pokretala prekršajne postupke zbog krečenja murala na Slaviji. U dve odvojene odluke iz jula i novembra 2024. godine sud je ocenio da nije dokazano da su okrivljeni počinili prekršaj. Vladimir Arsenijević kaže da ovakve presude treba da budu podsticaj ne samo za aktiviste, već za sve građane. "Ako se ilegalno naneseni grafit bilo kakvog sadržaja pojavi na fasadi zgrade, građani imaju ne samo pravo nego i obavezu da ga uklone. To je ono što pokušavamo da poručimo građanima – ne postoji služba koja će doći i to ukloniti. To moramo mi da uklonimo", kaže Arsenijević. Osim murala koji pozivaju na povratak vojske na Kosovo, širom Srbije se u javnom prostoru mogu videti murali koji slave osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Jedan od najpoznatijih osvanuo je u Njegoševoj ulici u Beogradu krajem jula 2021, mesec dana nakon što je bivši komandant Vojske Republike Srpske u Hagu osuđen na doživotni zatvor zbog ratnih zločina tokom rata u Bosni i Hercegovini. Svi pokušaji građana i aktivista da ga uklone nisu uspevali jer su ga nepoznati autori, za koje se sumnja da su deo desničarskih i navijačkih grupa, kroz svega nekoliko sati vraćali u prvobitno stanje. Nakon što su ga aktivisti prekrečili u maju 2023, više nije "prepravljan". Nevladina Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR Srbija) je iste godine podnela više od 300 prijava komunalnim službama u deset gradova i opština u Srbiji sa zahtevom da se uklone murali i grafiti koji slave Mladića.

Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je uputilo inspekciju u Opštu bolnicu u Čačku da bi ispitala okolnosti koje su dovele do smrti četvorogodišnje devojčice nakon operacije krajnika u tom gradu u centralnoj Srbiji. "Uporedo sa tim, a u skladu sa zakonskom procedurom, Opšta bolnica Čačak sprovela je unutrašnju kontrolu stručnog rada. U nastavku postupka naložen je i spoljašnji stručni nadzor, koji ocenjuje postupanje lekara", piše u saopštenju na sajtu Ministarstva. Dodaje se da će po dobijanju svih izveštaja, preduzeti zakonom predviđene mere. Istragu povodom smrti devojčice vodi i Više javno tužilaštvo u Čačku. "Dežurni javni tužilac obavešten je od strane Policijske uprave u Čačku o događaju i naložio je da se obavi obdukcija, da se izvrše toksikološe analize, kao i da se preduzmu i druge mere i radnje radi utvrđivanja svih okolnosti u vezi navedenog događaja, nakon čega će biti odlučeno o daljem toku postupka", saopšteno je na sajtu Tužilaštva. Više stotina građana protestovalo je 9. februara ispred čačanske bolnice zbog smrti devojčice, navodeći da traže odgovore i odgovorne za to što se desilo. Zaštitnik građana je saopštio da je pokrenuo ispitni postupak ocene zakonitosti i pravilnosti rada Opšte bolnice Čačak. U saopštenju je naveo da je devojčica preminula nakon operacije trećeg krajnika, pri čemu je ukazao da tačan uzrok smrti u ovom trenutku još nije poznat.

"Usvajanje izmena seta pravosudnih zakona ugrožava temelje demokratskog uređenja društva", poručeno je sa protesta ispred zgrade pravosudnih organa u Novom Sadu. Advokati u Vojvodini su 10. februara u jednodnevnoj obustavi rada zbog usvajanja seta zakona koje kritikuje deo stručne javnosti, ali i Evropska komisija ocenujujući da mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva i postupke i istrage koje su u toku. Demonstrantima u Novom Sadu su se na protestu priključlili sudije i tužioci. Advokat Goran Popov ocenio je da će usvajanje pravosudnih zakona imati direktno umanjenje nezavisnosti pravosuđa, a samim tim i slabljenje kapaciteta društva da se bori protiv najtežih oblika kriminala. "Nema dobrog advokata u pravnom sistemu koji se prekraja preko noći, nema pravde za klijente u zakonima koji ne služe opštem interesu, nema efikasne pravne pomoći u sistemu u kojem krivce gone ucenjeni tužioci i pravdu dele uplašene sudije", ocenio je on. Sudija Mirjana Šponja je rekla da je vladavina prava ugrožena donošenjem zakona u čiju proceduru donošenja nije uključena stručna javnost i gde su zaobiđene procedure koje su propisane zakonom. Evropska komisija zatražila je od Srbije da pronađe načine da spreči primenu spornog seta pravosudnih zakona, te da "hitno revidiraju" usvojene izmene. Ministar pravde Srbije Nenad Vujić izjavio je 9. februara da je Srbija spremna da uđu u "proces korekcije" zakona samo ako Venecijanska komisija bude imala suštinske primedbe. Zakoni su usvojeni u januaru u Skupštini Srbije, bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU. Poslanici vlasti u Skupštini branili su izmene, tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Uprkos upozorenjima iz Evropske unije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao zakone, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije.

U Beogradu je u ponedeljak ispred zgrade Ustavnog suda održan protest zbog seta pravosudnih zakona koji su stupili na snagu nakon što ih je potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Na protest su pozvali studenti koji su mesecima blokirali fakultete, insistirajući na odgovornosti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice i raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora. Kako su naveli na Instagram stranici, cilj protesta je da se uputi podrška zaposlenima u pravosuđu Srbije. Učesnici protesta traže povlačenje zakona, koje su kritikovali i deo stručne javnosti i opozicije, jer smatraju da zakoni mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva i postupke i istrage koje su u toku. "Zakon će biti jednak za sve, sloboda će biti osvojena i vreme odgovornosti zaista dolazi", rekao je u obraćanju okupljenima tužilački saradnik Rade Bajić iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. To tužilaštvo je sredinom decembra podnelo optužni predlog protiv ministra kulture Srbije Nikole Selakovića i još troje predstavnika državnih insititucija zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj i falsifikovali dokumenta kako bi se sa zgrade Generalštaba skinuo status zaštićenog kulturnog dobra. Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi i istragu protiv dvojice bivšig ministara u Vladi Srbije i još 11 osoba osumnjičenih da su tokom izgradnje brze pruge od Novog Sada do državne granice sa Mađarskom oštetili budžet za 115 miliona dolara. To tužilaštvo se u poslednjih nekoliko meseci više puta našlo na meti napada najviših zvaničnika, uključujući i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Predstavnici vlasti iznosili su uvrede i optužbe na račun tužilaštva da je cilj istraga koje vode da sruše vlast. Tužilaštvo to smatra pritiskom na pravosuđe, kojim se ugrožavaju rad i bezbednost tužilaca. Zahtevi da se zakoni povuku stigli su i iz Evropske unije. Evropska komisija traži od Srbije da pronađe načine da spreči primenu spornog seta pravosudnih zakona, te da "hitno revidiraju" usvojene izmene. Ministar pravde Srbije Nenad Vujić izjavio je 9. februara da je Srbija spremna da uđu u "proces korekcije" novih pravosudnih zakona samo ako Venecijanska komisija bude imala suštinske primedbe. Vujić je potvrdio i da su zvaničnici Evropske unije, sa kojima se prethodne nedelje sastao u Briselu, pitali da li može da se zaustavi primena izmenjenih pravosudnih zakona, ali je takvu mogućnost isključio. "Nema obustavljanja zakona, (njihovu primenu) ne mogu da spreče ni ministar, ni Vlada, ni predsednik, od toga nema ništa", izjavio je 9. februara za TV Prva. Zakoni su usvojeni prošlog meseca u Skupštini Srbije, bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU. Poslanici vlasti u Skupštini branili su izmene postojećih zakona, tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Uprkos upozorenjima iz Evropske unije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao izmene, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije.

Srbija i Bosna i Hercegovina (BiH) i dalje istražuju navode o ruskim paravojnim kampovima za borbeno-taktičku obuku u cilju izazivanja nereda u Moldaviji. U Srbiji i dalje traje istraga o kampu otkrivenom u ugostiteljskom objektu Sunčana reka, uz reku Drinu na zapadu zemlje u septembru 2025. Dvojica osumnjičenih puštena su iz pritvora. Takođe je BiH otvorila predmet u vezi sa obukama koje su održavane u toj zemlji tokom 2024. U međuvremenu je zbog organizovanja obuke te godine u BiH i Srbiji, sud u Moldaviji osudio tri osobe. Vlasti Moldavije su u dva navrata iznele tvrdnje da se u zemljama Zapadnog Balkana organizuju obuke za izazivanje nereda u organizaciji Rusije. Prvi put su uoči predsedničkih izbora i referenduma o pridruživanju Evropskoj uniji 2024. saopštile da su organizovane obuke koje su vodile osobe povezane sa ruskim plaćeničkim oružanim grupama Ferma i Vagner. Drugi put u septembru 2025. neposredno pre parlamentarnih izbora na kojima su proevropske snage osvojile većinu u parlamentu Moldavije. Tada su moldavske vlasti navele da je većina osumnjičenih obučavana u Srbiji u sklopu plana za koji tvrde da je koordinisan iz Rusije. Nekoliko dana nakon toga vlasti Srbije uhapsile su dvojicu svojih državljana. U saopštenjima srpske policije i tužilaštva tada nije spomenuta Rusija, ali je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da su nadležni u Srbiji ustanovili da su u kampu bila tri državljanina Rusije. Nakon hapšenja su u lokalnoj prodavnici za RSE rekli da su im dolazili posetioci iz kampa i da su uglavnom govorili ruski jezik, te da su meštani mislili da su sportisti. Rusija je negirala mešanje u izborni proces, dok je Moldavija optužuje za hibridni rat, uključujući kampanju dezinformacija i nezakonito finansiranje proruskih partija. Šta kažu tužilaštvo i sud u Srbiji?Slučaj kampa za borbeno-taktičku obuku državljana Moldavije i Rumunije, koji je na zapadu Srbije otkriven u septembru 2025, i dalje je u fazi istrage. "Osumnjičeni su saslušani, svedoci ispitani i u toku su potrebna veštačenja", navelo je za RSE Više javno tužilaštvo u Šapcu. Tužilaštvo vodi istragu protiv okrivljenih Lazara Popovića iz Beograda i Save Stevanovića iz Loznice. Popoviću je 6. februara pritvor zamenjen jemstvom, naveo je za RSE Viši sud u Šapcu, dok je Stevanović pušten 17. oktobra nakon saslušanja svedoka. Branislav Manić, nekadašnji branilac Lazara Popovića, rekao je svojevremeno za BIRN da se Popović tokom saslušanja u policiji branio ćutanjem. U odgovoru Višeg suda se navodi da ih tužilaštvo sumnjiči za krivično delo organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu. Za to delo je zaprećena zatvorska kazna u rasponu od dve do deset godina. Stevanović je, prema navodima suda, pušten iz pritvora 17. oktobra nakon saslušanja svedoka. Stevanović je, kako kaže njegov advokat Miodrag Terzić, negirao krivično delo koje mu se stavlja na teret. Terzić za RSE navodi da "odbrana smatra da nema nikakvog dokaza" protiv Stevanovića. "Njegova delatnost se sastojala samo u tome što je dva-tri puta bio u objektu Sunčana reka sasvim neformalno na kafi sa prijateljima", tvrdi Terzić. Tamo se, kako kaže, sretao i sa prvoosumnjičenim Lazarom Popovićem, sa kojim je bio prijatelj. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije je nakon hapšenja Popovića i Stevanovića saopštilo da se sumnja da je borbeno taktička obuka koju su organizovali imala za cilj pružanje fizičkog otpora policiji Moldavije u slučaju nereda tokom izbornog dana. Prema tim navodima sumnja se da je Popović organizovao i finansirao obuku, dok se Stevanović tereti da mu je u tome pomagao. Obuka je, kako se sumnja, sprovedena u periodu od 16. jula do 12. septembra za između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije. Lazar Popović je nekadašnji savetnik proruskog ministra u Vladi Srbije Nenada Popovića, dok je Savo Stevanović najpre bio član Popovićeve Srpske narodne partije (SNP) a potom "Zdrave Srbije", članice vladajuće koalicije. Tužilaštvo BiH dobilo informacije iz MoldavijeTužilaštvo BiH otvorilo je u leto 2025. predmet u vezi sa obukama koje su održavane u toj zemlji tokom 2024, ali nije poznato više detalja. Tužilaštvo je navelo za RSE da su dobili određenu dokumentaciju iz Moldavije kao odgovor na zahtev za informacije. "Nakon dužeg vremena, zaprimili smo određenu dokumentaciju iz Moldavije, koja je upućena na prijevod, kako bi se mogla detaljno analizirati, nakon čega će biti odlučeno o daljim aktivnostima", rečeno je. U presudi suda u Kišinjevu ne pominju se izričito državljani BiH koji su učestvovali u tim aktivnostima. Mediji u Srbiji su u oktobru 2024. objavili da je Bezbednosno-informativna agencija sa policijom presekla nelegalne aktivnosti na seoskom imanju kod Kučeva na severoistoku Srbije. Prema tim navodima, između ostalog, pronađeni su četiri drona sa pratećom opremom, oprema za "hvatanje" dronova, Starlink oprema za uspostavljanje satelitske komunikacije, radio stanice, kao i fosfor i druge zapaljive tečnosti i satovi koji su najverovatnije korišćeni za aktiviranje zapaljivih materija. BIA i MUP Srbije nisu odgovorili na upit RSE o navodima u vezi sa kampovima za obuku u Srbiji organizovanim tokom 2024. Šta otkrivaju detalji presude iz Moldavije?Daleko od Moldavije, u šumama Bosne i Hercegovine, odvijao se deo priprema za nasilne nerede koje je moldavski sud sada dokumentovao u detalje. Presuda Suda u Kišinjevu pokazuje da su se obuke održavale prvenstveno u Bosni i Hercegovini, dok se Srbija, osim lokacije za obuke, pojavljuje i kao tranzitna tačka na putu u Bosnu i nazad. Sud u Kišinjevu je 6. februara izrekao zatvorske kazne Alioni Gotco, Ludmili Costenco i Vladimiru Harcevnicovu zbog učestvovanja u organizovanoj kriminalnoj grupi koja je tokom 2024. godine pripremala nasilne masovne nerede u Moldaviji, uključujući obuke i logistiku van teritorije zemlje. Prema presudi, Bosna i Hercegovina je tokom 2024. godine imala središnju ulogu kao mesto obuke, koje su se odvijale na više lokacija. Kao konkretna regija u sudskim dokumentima se navode Glamočani, gde je bio organizovan improvizovani kamp u šumskom i izolovanom području, sa kućicama i šatorima. Kamp se nalazio van naseljenog mesta, bez javnih oznaka i bez navođenja vlasništva nad zemljištem. Sud u presudi ne navodi čiji je prostor korišćen niti kako je zemljište iznajmljeno. Učesnici su u Bosnu i Hercegovinu dolazili organizovano, najčešće preko Srbije. Svedoci su naveli da su prvo stizali u Banjaluku, gde su bili privremeno smešteni u hostelu, nakon čega su automobilima prevoženi u šumsko područje gde se nalazio kamp. Prevoz su obavljale osobe koje su govorile ruski jezik, a deo njih je, prema iskazima svedoka, bio bugarskog porekla. Sud je utvrdio da su Aliona Gotco, Ludmila Costenco i Vladimir Harcevnicov u više navrata boravili u BiH, od početka avgusta do sredine oktobra 2024, gde su učestvovali u teorijskim i praktičnim obukama. Obuke su, prema presudi, uključivale upravljanje FPV dronovima, njihovo povezivanje sa komandnim centrima, vazdušno izviđanje kao deo jurišnih grupa, kao i simulacije bacanja eksplozivnih naprava pomoću dronova. Osim tehničkih veština, obuke u BiH su, prema sudskim nalazima i iskazima svedoka, obuhvatale i taktike izazivanja panike i haosa, probijanja policijskih kordona, diverzantsko-subverzivne aktivnosti, psihološku obuku, kao i samostalnu pripremu zapaljivih i eksplozivnih sredstava. Svedoci su naveli da im je već prvog dana u kampu rečeno da je cilj obuka rušenje vlasti u Moldaviji, te da su instruktori, za koje se navodi da su bili ruskog porekla, sa učesnicima komunicirali na ruskom jeziku. U presudi se navodi i da su pojedini učesnici u kampu bili izloženi psihološkom pritisku i fizičkom nasilju, uključujući pretnje, premlaćivanja i kontrolu kretanja, dok su drugima nuđeni novčani iznosi za učešće u protestima i neredima. Svedoci su naveli da su im u kampu objašnjavali da moraju da promene vlast u Moldaviji, uz tvrdnje da će u suprotnom doći do rata poput onog u Ukrajini. Tokom pretresa i povratka iz BiH, kod optuženih su pronađeni novčanice BiH, delovi i oprema za dronove, VR naočare, daljinski upravljači, baterije, memorijske kartice, kao i veliki broj videosnimaka i fotografija nastalih tokom obuka u kampu u BiH. Sud navodi da digitalni zapisi uključuju snimke letova FPV dronova iz centra za obuku, kao i komunikaciju članova grupe o planiranim aktivnostima. Detalji o obukama u SrbijiPrema presudi Suda u Kišinjevu i iskazima svedoka, Srbija se navodi kao jedna od lokacija na kojima su članovi grupe boravili i prolazili obuke, ali i kao tranzitna tačka u okviru rute kretanja Moldavija – Srbija – BiH. Sud je utvrdio da su osuđeni, kao i druge osobe koje su učestvovale, putovali preko Srbije prilikom odlazaka na obuke, te da su se u toj zemlji zadržavali u više navrata tokom 2024. godine. Iako presuda ne precizira tačne lokacije u Srbiji niti imenuje gradove ili adrese, sud Srbiju tretira kao deo logističkog i operativnog lanca, gde su se članovi grupe okupljali, odmarali, reorganizovali i nastavili komunikaciju sa koordinatorima iz inostranstva. Svedoci su naveli da su tokom boravka u Srbiji bili u stalnom kontaktu sa ruskim državljaninom Vladimirom Firsovim, koji im je davao dalja uputstva i informisao ih da je krajnja destinacija Bosna i Hercegovina. Tokom pretresa, kod optuženih su pronađene novčanice srpskog dinara, kao i oprema i dokumenti koji potvrđuju njihovo kretanje i boravak u Srbiji. Presuda navodi da je Srbija korišćena i kao tranzitna zemlja za dolazak u Bosnu i Hercegovinu, ali i kao pravac povratka. Sud zaključuje da je Srbija imala ulogu u kretanju, boravku i delu obuka, ali da je Bosna i Hercegovina bila centralna lokacija za intenzivne treninge, posebno u vezi sa dronovima i taktikama nasilnog delovanja. U ovoj presudi se ne navode osobe iz Srbije kao učesnici obuka ili pomagači u prevozu učesnika iz Moldavije. Presuda je doneta u prvostepenom postupku, a optuženi nisu prisustvovali izricanju kazne. Sud je naredio njihovo privođenje radi izvršenja kazne, a presuda može biti predmet žalbe. Dok je trajalo ovo suđenje, moldavsko tužilaštvo je podiglo optužnicu za još nekoliko osoba povezanih sa obukama za izazivanje nereda. Početkom decembra 2025. godine, Moldavija je izvršila oko 50 pretresa na više lokacija u toj zemlji i pronašla dokaze da je organizovana grupa, koja je prethodno trenirana u kampu u Srbiji, osumnjičena da je planirala da izazove nerede u Moldaviji. Na ruski uticaj u Srbiji upozoravala je u svojim izveštajima i Evropska unija, čiji je Srbija kandidat za članstvo. Srbija i bh entitet Republika Srpska su i nakon ruske invazije na Ukrajinu i zapadnih sankcija ostali retki evropski partneri Kremlja. Srbija i Rusija su nastavile i obaveštajnu saradnju, koja se ogleda i u redovnim susretima čelnika tajne policije. *Saradnja na tekstu: Jovana Krstić

Ministar pravde Srbije Nenad Vujić je izjavio je i da je Srbija spremna da uđu u "proces korekcije" novih pravosudnih zakona samo ako Venecijanska komisija bude imala suštinske primedbe. Vujić je potvrdio i da su zvaničnici Evropske unije, sa kojima se prethodne nedelje sastao u Briselu, pitali da li može da se zaustavi primena izmenjenih pravosudnih zakona, ali je takvu mogućnost isključio. "Nema obustavljanja zakona, (njihovu primenu) ne mogu da spreče ni ministar, ni Vlada, ni predsednik, od toga nema ništa", izjavio je 9. februara za TV Prva. Evropska komisija (EK) traži od Srbije da pronađe načine da spreči primenu spornog seta pravosudnih zakona, te da "hitno revidiraju" usvojene izmene. Iz Unije su podsetili da se Srbija, kao deo pristupnog procesa EU, obavezala da ojača nezavisnost sudstva i autonomiju tužilaštva, uz konsultacije sa svim relevantnim akterima, uključujući Evropsku komisiju i Venecijansku komisiju. Ministar pravde Srbije je izjavio da "ta primedba stoji", ali da su ti zakoni doneti na inicijativu narodnog poslanika, a poslanici imaju pravo da ih samostalno predlažu. Vujić je još jednom demantovao da je u Briselu bio da bi se ublažile političke posledice spornih izmena zakona. Dodao je da će Ministarstvo pravde svakodnevno pratiti i izveštavati Evropsku komisiju o primeni zakona, "da bi videli gde su potencijalni problemi". Bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU, Skupština Srbije je prošlog meseca usvojila izmene pravosudnih zakona koje deo stručne javnosti opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Uprkos upozorenjima iz Evropske unije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao izmene, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije. Skupština Srbije je usvojila izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama. Ove izmene su, kritikovali Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije, te niz strukovnih organizacija. Upozorili su da takve zakonske izmene mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti.

Evropska komisija (EK) smatra da hapšenje i krivično gonjenje državljanina Kosova od strane srpskih vlasti predstavlja još jedno kršenje obaveza Srbije prema Sporazumu o dijalogu i pravosuđu iz 2015. godine. "Prema tom sporazumu, Srbija se obavezala da neće pokretati krivične istrage niti krivično gonjenje za navodne zločine počinjene na Kosovu, osim ako to ne zatraže kosovske vlasti. Nadležnost za navode o ratnim zločinima i drugim teškim krivičnim delima je u nadležnosti kosovskih institucija", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol Evropske komisije, pozvavši Srbiju da poštuje preuzete obaveze. U jutarnjim satima 5. februara jedan državljanin Kosova uhapšen je u Srbiji. Reč je o bivšem pripadniku Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Zamenik predsednika Organizacije veterana rata OVK, Gazmend Syla, rekao je za Radio Slobodna Evropa da je Lozhani uhapšen na granici između Srbije i Hrvatske, te da mu je tokom kontrole u džepu pronađena članska iskaznica veterana OVK. Policija Srbije je istog dana potvrdila da je uhapsila osobu iz Peći na Kosovu zbog sumnje da je počinila ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić saopštio je da je M. L. (1980) uhapšen na graničnom prelazu Batrovci, između Srbije i Hrvatske, te da mu je određeno zadržavanje do 48 sati, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Tužilaštvu za ratne zločine. U saopštenju policije navodi se da se M. L. "sumnjiči da je tokom 1998. i 1999. godine, kao pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova, prošao selektivnu obuku, a potom učestvovao u napadima na pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Vojske Jugoslavije". Srbija već duže vreme privodi državljane Kosova pod optužbama za ratne zločine počinjene na Kosovu tokom 1998–1999. godine, a samo tokom 2025. zabeleženo je više takvih hapšenja. Tokom devedesetih godina Srbija je Oslobodilačku vojsku Kosova karakterisala kao terorističku organizaciju, dok je za Kosovo OVK organizacija koja je branila lokalno stanovništvo od represije jugoslovenskih oružanih snaga.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je Siniši Karanu pobedu na predsedničkim izborima u bosanskohercegovačkom entitetu Republici Srpskoj (RS) i izjavio da se nada njegovoj zvaničnoj poseti Beogradu. "Očekujem da njegova prva poseta bilo kome ili bilo gde bude baš Beogradu i Srbiji. Uvek imamo najbolje odnose, poštujući Dejtonski sporazum i nadam se da ćemo nastaviti da te odnose pažljivo gradimo i poštujemo interese i Srbije i Republike Srpske", rekao je Vučić novinarima 9. februara. Siniša Karan dolazi iz redova Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika, političkog lidera iz RS. Dodik, koji ima podršku vlasti u Beogradu, nalazi se pod američkim sankcijama, pored ostalog, zbog podrivanja Dejtonskog sporazuma i secesionističkih aspiracija u BiH. Karan se smatra se jednim od njegovih najbližih saradnika. Bio je član Dodikove radne grupe za pravljenje plana secesije RS iz Bosne i Hercegovine. Izbori na kojima je pobedio su 8. februara ponovljeni na biračkim mestima u nekoliko gradova, nakon što je Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine otkrila zloupotrebe tokom glasanja 23. novembra prošle godine. Na poziciji predsednika RS ostaće do oktobra i Opštih izbora u BiH. Prevremeni izbori raspisani su nakon što je Dodiku u augustu 2025. pravosnažnom presudom Suda BiH oduzet mandat predsednika RS, zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH. Dodik je čest gost na zvaničnim događajima u Srbiji, a sa Vučićem ima veoma bliske kontakte. Čestitke novoizabranom predsedniku RS Vučić je uputio nakon što mu je u Beogradu uručen Orden novomučenika bihaćko-petrovačkih za "pokazano dobročinstvo i veliku ljubav" prema toj eparhiji Srpske pravoslavne crkve (SPC) i manastiru Rumanj u Martin-Brodu, selu u BiH. Orden mu je u Predsedništvu Srbije uručio episkop bihaćko-petrovački Sergije.