Kilometri peščanih sprudova koji su izronili iz vode. Čamci nasukani na suvom rečnom koritu. Splavovi koji su ostali bez reke. Ovo su poslednjih dana slike Dunava, najveće reke koja teče kroz Srbiju. Manjak padavina tokom godine i visoke letnje temperature dovele su do najnižeg vodostaja Dunava u poslednjih pedeset godina Vlado Škerović je kapetan kruzera koji plovi od Amsterdama do Crnog mora. Za Radio Slobodna Evropa priča da je zbog neubičajeno niskog vodostaja teško za ploviti i putničkim i teretnim brodovima. "Dosta je promena planova putovanja za putničke brodove. Ture se krate kod mesta gde trenutno ne postoji raspoloživa dubina za bezbednu plovidbu". "Takođe, brodovi moraju da tovare manju količinu tereta kako bi prilagodili svoj gaz raspoloživim dubinama u plovnom putu", objašnjava. Problemi u rečnom saobraćaju doveli su i do smanjenog uvoza nafte u Srbiji, a nizak vodostaj preti i da ozbiljno naruši rečni ekosistem. Dejan Vladiković iz Hidrometereološkog zavoda Srbije za RSE kaže da se do septembra ne očekuje poboljšanje. "Aktuelne hidrološka situacija je jako nepovoljna i to najizraženije na celom toku Dunava kroz našu zemlju", ukazao je. Upozorava da situacija nije dobra ni na drugim većim rekama u Srbiji što bi u avgustu moglo da dovede do problema u vodosnabdevanju u istočnim, jugoistočnim i centralnim delovima zemlje. Nizak vodostaj beleži se u većem delu sliva Dunava, druge po veličini reke u Evropi. Osim u Srbiji, situacija je kritična i u Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji. Kako trenutno izgleda plovidba Dunavom?Trenutna situacija najviše pogađa rečni saobraćaj. Lađar Vlado Šekerović kaže da je od svih evropskih reka kojima plovi, Dunav trenutno "najkritičniji". "Sve kada bi danas počela da pada kiša, mi bismo tek, možda, za nedelju dana osetili valjan uticaj koji bi mogao biti onako dugoročniji", dodaje. Priča da je kroz Srbiju najproblematičnija deonica do Beograda. "Od Beograda do Prahova, usled prevodnica hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2, ima poprilično dobre dubine i tu zaista nema nikakvih prepreka", dodaje. Napominje da za plovidbu Dunavom kroz Srbiju pomaže to što su plovni putevi dobro obeleženi. "Elektronske plovidbene karte su dostupne, ažurirane su nedavno i jako su pouzdane", kazao je. Objašnjava da preko tih karti dobijaju informacije o tome kakvo je rečno korito, gde su eventualne promene, sprudovi, plićaci, te gde postoje neophodne dubine za plovidbu. "To su nama generalno znakovi kuda treba da da plovimo. A ostalo je sve na praćenju vodostaja, prognoziranju i prilagođavanju uslovima na terenu", dodaje. Dunav je reka duga 2.857 kilometara. Kroz Srbiju se proteže na 587 kilometara. Otežan uvoz naftnih derivataKod Bezdana je prethodnih dana izmeren vodostaj od minus 120 centimetara, čime se približio istorijskom minimumu od koji je zabeležen pre više od sto godina - 1909. godine. Zbog tako niskog vodostaja velike barže ne mogu da plove Dunavom, ukazuje i hidrolog Dejan Vladiković. "Tako da se ide na lakše barže što komplikuje uvoz goriva i ostalih energenata", dodao je. To je potvrdila i ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. Ona je saopštila da uz globalne okolnosti, odnosno poremećaja na svetskom tržištu i rasta cena sirove nafte, nizak vodostaj Dunava doprineo je tome da je realizovano samo oko 25 odsto planiranog uvoza naftnih derivata za jul. "Barže mogu da prevezu samo 30-40 odsto ukupnog kapaciteta. U toj situaciji se realizuje transport kamionima ili železnicom, ali to nije dovoljno da bi se uvezle sve planirane količine, skuplje je i utiče na cene koje su već izuzetno visoke", rekla je 22. jula. Koji su još problemi niskog vodostaja?Hidrolog Vladiković kaže da ako se klimatske predikcije za naredne dane ostvare - malo padavina, suša i visoke temperature - očekuje se nepovoljna situacija i na drugim velikim rekama u Srbiji. "Tu pre svega mislim na Veliku, Južnu i Zapadnu Moravu koje će ići ka svom biološkom minimumu, odnosno jako niskom proticaju. Mi to očekujemo u sledećih desetak dana, kada ćemo izdati i prvo upozorenje", napominje. Dodaje da to za posledicu može imati redukcije u vodosnabdevanju u pojedinim delovima zemlje tokom avgusta. Manje vode znači i teže uslove za rad hidroelektrana na Dunavu, ali su iz Elektroprivrede Srbije poručili da je snabdevanje električnom energijom za sada stabilno. Vladiković iz RHMZ-a upozorava da je na udaru i ekosistem reka. "Živi svet u rekama je ugrožen, jer to su manje količine vode, brzo se zagrevaju, a visoke temperature vode znače manjak kiseonika. Tako da će i tu biti mnogo problema". Napominje da postoji mogućnost i pojave nekih zagađenja. "Posebno zbog toga što ono što se ispušta u reke više nema mogućnost nekog samoprečišćavanja zbog manjka količine vode". Nizak vodostaj i u drugim zemljamaNizak vodostaj nije problem samo u Srbiji. Kapetan Vlado Šekerović kaže da je situacija nepovoljna duž gotovo čitavog Dunava koji izvire u Nemačkoj, kod grada Donaušingen, a uliva se u Crno more. "Kritično je i u Nemačkoj, kroz Austriju, potez ispod Beča prema Bratislavi. Zatim kroz deonicu između Slovačke i Mađarske". Dodaje da se problemi nastavljaju i nizvodno kroz Mađarsku i Hrvatsku. U Hrvatskoj je zabeležen istorijski nizak vodostaj Dunava - 17 centimetara niže od najnižeg do sada, izmerenog 2022. godine. Svojim povlačenjem reka je otkrila potonule brodove, ali i bombe zaostale iz Drugog svetskog rata u mestu Batina, na granici sa Srbijom, gde su se za vreme Drugog svetskog rata vodile velike bitke. Šekerović napominje da je posle Đerdapa 2 u Srbiji, usled niskog vodostaja došlo do suženja plovnoga puta i da je veoma plitko za plovidbu. "Znači zajednička deonica između Bugarske i Rumunije je isto kritična". U Rumuniji je zabeležen najniži vodostaj Dunava od 1996. godine. To je dovelo do uvođenja ograničenja za navodnjavanje u poljoprivredi, poremetilo je i rečni saobraćaj i turizam duž obala. Kako je došlo do ovoga?Hidrolog Dejan Vladiković kaže da je "još na proleće bilo jasno da će biti problema sa Dunavom". "Što se tiče Dunava tu se niski vodostaji, uglavnom, pojave negde u avgustu, septembru. Međutim, ove godine je to već krenulo krajem aprila, početkom maja". "Uzrok tome je veliki deficit padavina tokom godine u celoj centralnoj Evropi, kao i na izvorištu u južnoj Nemačkoj. Istovremeno, u snegu je bila izuzetno mala zapremina vode", objašnjava. Klimatološkinja Danijela Božanić ukazuje da je sektor voda jedan od najpogođenijih klimatskim promenama. "Ključni uzrok problema sa količinom vode, sa aspekta za promene klime, jeste porast temperature i sa njim uvezano smanjenje količina padavina, pogotovo snega tokom zime", objašnjava. Ipak, napominje, klimatske promene nisu jedini uzrok ovakve situacije. "Ključni problem je u bahatom i neracionalnom korišćenju vodnih resursa u većini zemalja u razvoju. Pa, mi puštamo u wc šolju vodu koja se pije", dodaje. Ukazuje da su mnoge razvijene zemlje pre više decenija uvele sisteme za prečišćavanje i razdvojile tehničku i pijaću vodu. "To je bitno, pa zato što nemate besomučno korišćenje čiste pijaće vode, nego tu prečišćenu vodu koristite za neke druge svrhe ili je vratite u reku". Kakve su prognoze za naredne godine?Dejan Vladiković napominje da je reč o "ozbiljnoj situaciji" koja će biti sve češća i sve ekstremnija. "Na to naša stručna javnost ukazuje već jako dugo. I zbog klimatskih promena, i zbog protoka voda", rekao je Vladiković. Klimatološkinja Danijela Božanić kaže da je to trend koji može da se očekuje ne samo za Srbiju, nego i globalno. "To ne znači da ćemo svake godine imati ovakve situacije, desi se da se pojavi neka godina u kojoj imamo odstupanja". "Kada je reč o nedostatku vode u Srbiji, sa velikom sigurnošću mogu da tvrdim da je pitanje samo u kom delu zemlje, ali da će svake godine postojati problem što u rečnim tokovima, što u podzemnim vodama, odnosno u vodosnabdevanju". Smatra da su neki od ključnih koraka koje bi trebalo preduzeti da se situacija popravi uspostavljanje sistema prečišćavanja otpadnih voda. Srbija na najvećem delu svoje teritorije nema razvijene sisteme za prečišćavanje voda. Na to je, kao kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, godinama upozorava Brisel. U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2025. godinu, ističe se da su među prioritetima izgradnja i održavanje postrojenja za preradu otpadnih voda.

U Skupštini Srbije vodi se rasprava o poverenju Vladi na zahtev opozicije, koji je podnet još u februaru. Šef poslaničke grupe Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miroslav Aleksić je, tokom četvoročasovnog obrazlaganja predloga, rekao da su ključni razlog ministar kulture Nikola Selaković i afera Generalštab. Premijer Đuro Macut odbacio je Aleksićeve kritike ocenjujući da vlada dobro radi. Aleksić je ocenio da se mnoge afere ne bi dogodile, da su raspisani vanredni parlamentarni izbori koje studenti u blokadi i učesnici antivladinih protesta zahtevaju već godinu dana. "Ako ste toliko jaki što ne raspišete izbore", upitao je. "I mnogo bi manju štetu trpeli građani Srbije. Ne bi se desila ova sramota sa Generalštabom, ne bi se dogodio Senjak, ne bi se desila afera Konjuh, ne bi se desila sramota sa Tivtom...", naveo je. Aleksić je optužio vlast za urušuvanje institucija. Između ostalog optužio je ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića da preti akademskoj zajednici gašenjem fakulteta i otpuštanjima. Kritike je uputio vlasti i zbog odnosa sa Kosovom. Naveo je da nekadašnji potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić nije snosio nikakvu odgovornost za organizovanje oružanog napada u Banjskoj na severu Kosova. Osim što je, kako je naveo, podneo ostavku u toj najvećoj stranci kosovskih Srba, koju podržava zvanični Beograd. "Kakva smo mi država ako nama jedan kriminalac treba da se bori za Kosovo i Metohiju i sprovodi neke svoje akcije", rekao je Aleksić navodeći da nije odgovoreno na pitanje da li je država bila upućena u tu akciju. Aleksić je kritikovao vlast i zbog potpisivanja sporazuma za vlastima u Prištini o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, navodeći da je time "razvlašćena" Srbija na severu Kosova. Kako je rekao, Briselski sporazum potpisan 2013. godine, podrazumevao je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, koja do danas nije formirana. Premijer odbacuje kritikePremijer Đuro Macut je odgovarajući na Aleksićevo izlaganje rekao da se pojedinačne situacije koriste kao razlog za osporavanje rada čitave vlade. "Pojedinačne izjave često izvučene iz konteksta i spinovane manje su bitne od rada", rekao je. Macut kaže da institucije rade i da su istrage u toku. Naveo je i da treba sačekati rezultate istrage o padu nadstrešnice u Novom Sadu kada je stradalo 16 osoba, a jedna teško povređena. "Danas razgovaramo kakvu Srbiju želimo, rada ili neprestanih sukoba, Srbiju dijaloga ili blokada, rezultata ili političkih predstava", rekao je Macut. Odbacio je kritike izrečene o Kosovu. Macut je rekao da cela situacija ne datira ni od ove vlade ni od prethodnih, pozivajući se na to da je prvi sporazum sa Kosovom potpisan 2011. u vreme bivše vlasti. Premijer je svoje izlaganje završio ocenom da vlada zaslužuje da joj se izglasa poverenje. Brnabić: Male šanse da se izglasa nepoverenje VladiUoči sednice predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ocenila je da su male šanse da poslanici izglasaju nepoverenje Vladi na čijem je čelu premijer Đuro Macut. "Tokom rasprave nećemo čuti ništa novo od opozicije. Možda nas ubede neverovatnim argumentima da Vlada Đura Macuta nije radila dobar posao, ali mi imamo visoku stopu ekonomskog rasta, počeli smo strateški dijalog sa SAD, najavljene su nove investicije", rekla je ona za RTS. Deo opozicije ne učestvuje u skupštinskoj raspraviDemokratska stranka saopštila je da ne učestvuje "u Vučićevoj simulaciji parlamentarizma". U saopštenju je navedeno da skupštinska rasprava odavno nije borba protiv vlasti, već fasada koja pomaže režimu da glumi državu i institucije. I koalicija NADA, koju čine Novi DSS i Monarhisti, saopštila je da nastavlja bojkot rada parlamenta, započet nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu u novembru 2024. Zašto je traženo glasanje o nepoverenju Vladi?Predlog za raspravu o nepoverenju Vladi podnela su 62 poslanika opozicije još u februaru zbog slučaja skidanja zaštite sa kompleksa Generalštaba i krivičnog postupka koji se vodi protiv ministra kulture Nikole Selakovića. Tužilaštvo za organizovani kriminal, Selakovića i još troje predstavnika državnih institucija tereti da su falsifikovanjem dokumenata omogućili da kompleks Generalštaba, porušen u NATO bombardovanju 1999, izgubi status zaštićenog kulturnog dobra. To je bio prvi korak vlasti, kako bi se na tom mestu u centru Beograda omogućila gradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa. Nakon rekacije tužilaštva, kompanija "Affinity Partners" Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika, odustala je od izgradnje luksuznog kompleksa u centru Beograda na mestu porušenog Generalštaba. Sednica je zakazana 24. jula na zahtev 109 poslanika vladajuće koalicije. Prethodno poslanici vladajuće većine više puta nisu želeli da daju kvorum da ta sednica bude održana. Ukoliko Skupština usvoji predlog o nepoverenju Vladi počinje da teče rok od 30 dana tokom kojeg mora da se izabere nova Vlada. U suprotnom će Skupština biti raspuštena i biće raspisani izbori. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će parlamentarni izbori biti održani u oktobru ili novembru, a predsednički nešto kasnije. Studenti u blokadi, koji su pokrenuli masovne proteste nakon stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu, su još pre godinu dana tražili vanredne parlamentarne izbore. Vlast je do sada taj zahtev odbacivala.

Kada je sredinom juna Jovan Radan osuđen na sedam godina za silovanje žene u Vukovaru, kazna malo veća od minimalne nije bila jedina stvar koja izazvala komentare. Radan, bivši pripadnik srpske Teritorijalne odbrane, tri puta je silovao ženu u kući u kojoj je bila privremeno smještena u Vukovaru. No, u obrazloženju presude Višeg suda u Beogradu navedeno je da je jedna od okolnosti koja potvrđuje da se zločin desio te 1991. godine jeste to što žrtva nije tražila odštetu od počinioca. "Njeno svedočenje nije pristrasno i motivisano željom za osvetom bez obzira prema kome ili nekakvom nematerijalnom, ili druge vrste, koristi, obzirom da je oštećena navela da što se tiče imovinskopravnog zahteva ne traži ništa," navedeno je u prvostepenoj presudi Odjeljenja za ratne zločine. U procesu pokrenutom trideset i četiri godine nakon počinjenog zločina svjedočenje žrtve okarakterisano je kao iskreno, uvjerljivo i potvrđeno dokazima, kao i svjedočenjima nekoliko drugih žena. Jedna od njih je i S.M.*, koja kaže da se dobro sjeća 1991. godine. "To je premalo za ono što je učinjeno gospođi," kaže M., komentarišući dužinu kazne. Ona je također te 1991. godine preživjela silovanje u Vukovaru. Imala je 22 godine. "Sjećam se da su njih trojica došli i da sam ja morala birati koji će mene silovati," prisjeća se silovana žena iz Vukovara. Među trojicom muškaraca bio je i Jovan Radan. Osoba koja je nju silovala rekla joj je da Radan to radi sa drugom ženom* i da "nije jedina kojoj se to događa." Opsada Vukovara trajala je tri mjeseca uz neprekidne napade avijacije, tenkova i pješadije Jugoslovenske narodne armije (JNA) i dobrovoljačkih paravojnih jedinica iz Srbije i hrvatskih Srba. Grad je razoren, a prema hrvatskim podacima tokom opsade JNA u Vukovaru je stradalo 2.700 branitelja i civila. Vukovar još uvek traži oko 300 nestalih. Godinama kasnije, M. je svjedočila u korist žene koju je silovao Radan. I danas se sreću u Vukovaru, a prije par dana žena joj je rekla da da je dobila poziv da može da ponese zahtjev (imovinskopravni). "Ona ne želi ići u Srbiju, a morala bi tamo ići da bi to zatražila," prenosi M. Gdje se upućuju žrtve?Praksa sudova je da kada završi krivični postupak, žrtve upute na parnični kako bi nadoknadila štetu. To je problematično iz više razloga smatra Jovana Kolarić, istraživačica Fonda za humanitarno pravo. Najprije se radi o još jednom sudskom procesu, a potom se ukida status zaštićenog svjedoka ulaskom u parnični proces. "To je jedan od razloga zašto je posebno u slučaju seksualnog nasilja gde žrtve veoma često svedoče pod merama zaštite jer to je zločin zaista koji nosi strahovitu stigmu da vi odbijate da se upuštate u takvo nešto," kaže Kolarić. U Srbiji je do sada procesuirano samo 13 predmeta koji su uključivali seksualno nasilje u ratu, a u samo pet slučajeva radilo se o isključivo seksualnom nasilju. I, kako naglašava Kolarić, do sada se nije desilo, niti u jednom postupku za ratne zločine da je dosuđen imovinskopravni zahtjev u krivičnom procesu. U slučaju Radana radi se prvi put da je napravljena eksplicitna veza između imovinskopravnog zahtjeva na koji žrtva ima pravo u krivičnom postupku i vjerodostojnosti njenog iskaza. Iako je traženje naknade štete zakonsko pravo, kako pojašnjava Kolarić, sudovi su stajališta da to produžava postupak i da je nepotrebno odlaganje. Pojašnjava i da su imali slučajeve u kojima je tokom suđenja rečeno da sud "tradicionalno" ne dosuđuje imovinskopravni zahtjev. "Sad ovdje imamo i neku vrstu odobravanja od strane suda za takvo odustajanje od sopstvenih prava i dovođenje u vezu verodostojnosti iskaza oštećenog sa time da li je da li je postavio imovinskopravni zahtjev ili ne." Ovo je, navodi Kolarić posebno problematično u predmetima seksualnog nasilja gdje su žrtve već izložene i predrasudama i negativnoj percepciji njihovog kredibiliteta u javnosti i "zašto su ćutale do sada." "Znamo sve one predrasude i negativne stereotipe o tim žrtvama i koje sada na neki način sud uvodi u sudsku praksu i kaže da vaš iskaz je verodostojen ukoliko vi ne tražite odštetu za ono što ste preživjeli." Iz Višeg suda u Beogradu nisu odgovorili Radiju Slobodna Evropa na upit za obrazloženje argumenta o vjerodostojnosti iskaza. Pravo na imovinskopravni zahtjev dio je domaćeg zakonodavstva i u Srbiji i drugih zemalja Zapadnog Balkana, i u skladu je sa standardima procesuiranja seksualnog nasilja u međunarodnoj sudskoj praksi. U Bosni i Hercegovini je praksa dodjeljivanja imovinskopravnog zahtjeva prilično razvijena, pojašnjava Ajna Mahmić Ćatić, pravna koordinatorica Trial International BiH. Ostvarivanje ovog prava odvija se na entitetskim sudovima. Nakon deset godina razvoja prakse pravilo je da se pravo na naknadu štete ostvari tokom krivičnog postupka. "Da bi se oštećene stranke umanjile tereta i dodatne traumatizacije novim parničnim postupkom," pojašnajva Mahmić. Šta je imovinskopravni zahtjev?Imovinskopravnim zahtjevom oštećena osoba može da traži naknadu materijalne ili nematerijalne štete, odnosno može da traži nadoknadu štete počinjene krivičnim djelom. Zakonska pravila su slična i u BiH, Srbiji i Hrvatskoj. Zahtjev se može postaviti u krivičnom procesu bez potrebe da se odmah pokreće posebna građanska parnica. U Srbiji postoje i smjernice Vrhovnog kasacionog suda koje kažu da je potrebno da se dosuđuje imovinskopravni zahtjev, navode iz Fonda za humanitarno pravo. Zahtjev se podnosi tužiocu, treba da se sprovede vještačenje, a mora da bude precizan i da se navede tačna visina tražene naknade. "Kada se radi o materijalnim reparacijama važno je naglasiti da se tu ne radi o nezamislivim iznosima za da zbog toga žrtve prijavljuju," pojašnjava Jovana Kolarić iz Fonda, naglašavajući da se tu ne radi o velikim iznosima. "Ali ti iznosi, pa čak i da su veliki, a nisu, žrtve imaju pravo na njih." Ovi zahtjevi su u Bosni i Hercegovini dio krivičnog postupka, naglašava Ajna Mahmić Ćatić iz Trial International. "On je posljedica koja prirodno proizađe onda kada je krivična odgovornost utvrđena." Do sada je imovinskopravni zahtjev dosuđen u 25 slučajeva suđenja za ratne zločine u BiH. "On je isplaćen u pet predmeta, djelimično ili u potpunosti," naglašava Mahmić Ćatić. Tačno utvrđene cifre za naknadu štete ne postoje, nego se određuju za svaki slučaj posebno. "Angažuje se vještak medicinske struke koji na osnovi postojećih nalaza, ali i sopstvene procjene odluči koji je nivo oštećenja psihofizičkog zdravlja koji se kasnije recipročno određuje iznosu u novcu." Do sada su u BiH dosuđeni zahtjevi u iznosu od pet do 50 hiljada konvertibilnih maraka. I praksa Hrvatskog sudstva je do nedavno bila da se da se imovinskopravni zahtjevi ne dosuđuju u kaznenim postupcima, već su se žrtve upućivale u parnicu pojašnjavaju iz Centra za žene žrtve rata Rosa. "Smatrajući navedeno duboko problematičnim, pokrenuli smo više ustavnosudskih postupaka," navode iz Centra, te pojašnjavaju da je 2024. godine Ustavni sud Hrvatske donio pozitivnu odluku u kojoj je ukinuo pravomoćnu presudu kojom je žena koja je bila podnijela imovinskopravni zahtjev upućena na parnicu. "Iako je nakon navedene odluke, praksa glede dosuđivanja imovinskopravnih zahtjeva svakako bolja, i dalje to nije slučaj u svakom predmetu." Na Kosovu su do sada donesene četiri presude za seksualno nasilje u ratu. Jedna od njih je pravosnažna, no naknada za žrtvu nije donesena ni u jednom krivičnom procesu. Šta je problematično u obrazloženju suda?Za preživjele ratnog silovanja pravda često znači mnogo više od osuđujuće presude. To naglašava i Feride Rušiti (Rushiti), direktorica Kosovskog centra za rehabilitaciju preživjelih od torture (KRCT), organizacije koja pruža pravnu, ali i psihološku pomoć tokom suđenja. "Također znači pristup reparacijama, pravičnoj odšteti, rehabilitaciji i priznavanju pretrpljene štete," navodi Rušiti. Pomoć kao što su rehabilitacija, pravo na odštetu, garancija da se isto više neće ponoviti trebali bi biti u osnovi programa reparacija za preživjele seksualnog nasilja. No, preživjele najčešće provode godine na sudovima da bi dobile neki oblik pravde i pomoći. Da je pogrešno u presudi povezivati vjerodostojnost žrtve sa tim da li je ili ne koristila svoja zakonom zajamčena prava, pogrešnim smatraju mnogi. "Ne šalje se dobra i ispravna poruka žrtvama," navode za RSE iz hrvatskog Centra za žene žrtve rata Rosa. Verodostojnost iskaza žrtve ne može se dovoditi u vezu sa tim da li koristi zakonom garantovano pravo da zahtijeva naknadu štete ili odluči da to pravo ne koristi, navode iz Fonda za humanitarno pravo. Iz Udruženja žena žrtva rata iz Sarajeva napominju da svaka sudska odluka i njeno obrazloženje šalju važnu poruku žrtvama. Napominju da je imovinskopravni zahtjev zakonsko pravo svake žrtve i da on ne bi smio biti kriterij za procjenu vjerodostojnosti. "Takav pristup može stvoriti utisak da se od žrtava očekuje da se odreknu svojih prava kako bi im se više vjerovalo, što može dodatno obeshrabriti osobe koje razmišljaju o prijavljivanju zločina i traženju pravde." Upravo ova organizacija već decenijama radi na prikupljanju iskaza žena silovanih u ratu u Bosni i Hercegovini. Prema procjenama međunarodnih organizacija tokom rata 1992-1995. silovano je između 20.000 i 50.000 žena u BiH. Među njima i članice ove organizacije. Slučaj gospođe AGospođa A silovana je u blizini Sarajeva 1993. godine na teritoriji pod kontrolom Vojske Republike Srpske (VRS). Imala je 32 godine. Počinitelj je osuđen 2015. na osam godina za ratno silovanje i naređeno mu je da žrtvi isplati malo više od petnaest hiljada eura. Taj novac gospođa A nikad nije dobila. Pripadnik VRS koji ju je silovao nije imao sredstava za isplatu, gospođa A žalila se Komitetu Ujedinjenih nacija protiv torture koji je odlučio da država Bosna i Hercegovina treba da isplati odštetu i izvini se žrtvi. To se do danas nije dogodilo. Udruženje žena žrtva rata svakodnevno sarađuje sa pravosudnim institucijama u BiH, a u ranijem razgovoru za RSE predsjednica udruženja Bakira Hasečić pojasnila je da su od prvog dana sarađivali i sa Haškim tribunalom. "Bili smo im desna ruka. Ako im je trebala izjava, ako im je trebao svjedok. Kao nevladina organizacija mi smo njima ustupali izjave pa su oni dalje slijedili zakonsku proceduru," pojasnila je tada Hasečić. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju bio je i prvi međunarodni sud koji je izrekao osuđujuće presude za silovanje kao oblik mučenja i za seksualno ropstvo kao zločin protiv čovječnosti. Pred ovim sudom osuđeno je manje od 40 osoba za seksualno nasilje u ratu, dok je pred lokalnim sudovima nakon zatvaranja Haškog tribunala doneseno oko 96 presuda. Na Kosovu je sa druge strane pod istragom oko stotinu slučajeva zločina ratnog seksualnog nasilja, no samo su četiri presude donesene. Jedna je pravosnažna, a počinioci su osuđeni na ukupno 72 godine zatvora navode iz Kosovskog centra za rehabilitaciju preživjelih od torture. Upravo je važnost integrisane podrške za žrtve seksualnog nasilja ono što naglašava i direktorica ove organizacije Feride Rušiti, koja kaže da je svaki slučaj ratnog seksualnog nasilja koji je završio pred sudom imao i psihološku i pravnu pomoć. "Pravda je vrlo često jednako izazovna kao i sam zločin, bez podrške stigma i trajni utjecaj traume sprječavaju mnoge preživjele da pristupe ili izdrže pravosudni proces," naglašava Rušiti. Progovoriti o preživljenom zlostavljanju izuzetno je teško, naglašavaju iz bosanskog Udruženja žena žrtva rata. Mnoge žene o šute godinama ili decenijama zbog traume, straha, stigme i nepovjerenja u institucije. "Kada se odluče svjedočiti, one to prvenstveno čine kako bi se utvrdila istina o zločinima koje su preživjele i kako bi počinioci bili izvedeni pred lice pravde," navode iz Udruženja žena žrtva rata. "Zato je od ključne važnosti da pravosudni sistem svojim odlukama i obrazloženjima gradi povjerenje i jasno pokazuje da poštuje prava žrtava, uključujući i njihovo pravo na naknadu štete." U obrazloženju Višeg suda u Beogradu, odjeljenja za ratne zločine u, sada pravosnažnoj presudi Radanu, naglašeno je da se odluka u najvećoj mjeri zasniva na iskazu oštećene, koji je ocijenjen kao ključni dokaz. Također se navodi da je visina kazne donesena u skladu za sudskom praksom. Za Veselinku Kastratović, istraživačicu Dokumente - Centra za suočavanje prošlošću, upravo su niske kazne jedan od razloga zašto žrtve nemaju osjećaj zadovoljene pravde i zašto odustaju od prijavljivanja počinjenih zločina. "Žrtve jednostavno nemaju više snage ponovo prolaziti kroz teško traumatsko iskustvo. No, svako uzimanje izjave od žrtve, gdje se žrtva vraća u vrijeme, na mjesto, izvršenja kaznenog djela, kada mora pričati o iskustvu, koje joj je, sigurno, promijenilo život i trajno ga obilježilo, vrlo je teško i stresno za žrtve." Od pet slučajeva kojima se sudilo u Beogradu za seksualno nasilje u ratu, sve su osuđujuće. Raspon kazni je uvijek bliži minimumu zakonskom od pet godina, kaže Jovana Kolarić iz Fonda za humanitarno pravo. Kolika je mjesečna novčana naknada?Žrtve ratnog seksualnog nasilja u Hrvatskoj danas imaju pravo na jednokratnu novčanu naknadu koja iznosi od nekih 13.271 euro pa do 19.908 eura zavisno od težine posljedice, dok žene koje imaju status žrtve seksualnog nasilja imaju pravo i na mjesečne naknade od 331 euro. Prema podacima Ministarstva branitelja do sada je ovaj status dobilo 228 osoba i to 173 žene i 55 muškaraca. Komplikovan administrativni sistem zemlje znači i tri posebna zakona na osnovu kojih žrtve mogu ostvariti prava zavisnosti da li žive u Federaciji BiH, Republici Srpskoj ili Brčko Distriktu. Zavisno od mjesta u kojem žive, žrtve ratnog silovanja dobiju od 137 KM do 680 KM mjesečne naknade. Decenije su prošle i od završetka rata na Kosovu, a još uvijek se ne zna broj žrtava seksualnog nasilja. Prema izvještaju američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, ova brojka dostiže i do 20.000 slučajeva. Sistem reparacije u zemlji postoji od 2018. godine i to na nivou mjesečnih isplata za sve osobe kojima se priznaje status žrtve seksualnog nasilja u ratu. Do sada pravo na mjesečnu naknadu od 276 eura ima dvije hiljade osoba. Deset godina nakon što je silovana u Vukovaru S.M. je prijavila je svoje napadače, no oni nikada nisu dočekali pravdu. Njeni počinioci su pušteni da se brane sa slobode i u međuvremenu su umrli. "Pravomoćnom presudom dobili su šest godina, ali nisu bili u zatvoru osim u istražnom." No, uprkos svemu ženama poručuje da se ne trebaju plašiti govoriti o onome šta su preživjele. "Trebaju izbaciti to iz sebe, to nas jede iznutra, dolazi do bolesti, dolazi do uništenja i obitelji." Procjenjuje se da na svaki prijavljeni slučaj silovanja dolazi 10 do 20 neprijavljenih. Osnovana je zabrinutost da se zbog straha i društvene stigme velika većina žrtava seksualnog nasilja ne usudi prijaviti ovu vrstu nasilja. Decenijama nakon pretrpljenih ratnih zločina mnoge žrtve su i dalje bez pravde, dok su zločinci još uvijek na slobodi. *Identitet žene koja je tužila Jovana Radana poznat je redakciji *Puni identiter S.M. poznat redakciji

Specijalno izdanje serijala Perspektiva iz Novog Pazara posvećeno je studentskom pokretu u Srbiji. Kroz razgovor mladih i starijih otvaramo pitanja cijene slobode i pravde, odgovornosti, uloge medija i posljedica koje mogu uslijediti kada ljudi javno stanu iza svojih uvjerenja.

Od ideje da se uz pomoć jeftinog materijala izgrade stambene ali i druge zgrade, više od pola veka kasnije ovaj stil u arhitekturi iznedrio je višespratnice koje su ušle u turističke vodiče – od Geneks kule i "Televizorki" do "Tobleronea".

U Mostu Radija Slobodna Evropa tražili smo odgovor na pitanje odakle predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću pare koje je obećao da će do kraja godine podeliti građanima bilo povećanjem penzija i plata, bilo novčanim poklonima. Sagovornici su bili Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, i Milan Ćulibrk, urednik rubrike Ekonomija u beogradskom nedeljniku Radar. Bilo je reči o tome da li će vlada morati da izvršiti rebalans budžeta da bi se realizovalo Vučićevo obećanje o jednokratnoj novčanoj pomoći penzionerima, socijalno ugroženim i borcima za šta je potrebno 600 miliona eura, da li će država morati dodatno da se zaduži da bi obezbedila taj novac i zašto se novčana pomoć ne dodeljuje samo građanima sa malim penzijama, nego i onima koji imaju visoke penzije. Razgovaralo se i o tome kako je Vučić najavio novčani poklon svim punoletnim građanima Srbije iz fonda čiji su oni vlasnici i koji im je po zakonu davno trebalo da bude isplaćen, da li će se deo građana odazvati pozivu Srđana Milivojevića, predsednika opozicione Demokratske stanke, da uzme taj novac i pokloni ga studentima, kao i o tome može li podmićivanje građana pomoći Vučiću da dobije predstojeće izbore. Omer Karabeg: Predsednik Vučić je najavio paket jednokratne pomoći penzionerima, korisnicima socijalne pomoći i dečjeg dodatka i borcima. Obećao je jeftine lekove i vaučere za banje. Isplata će početi već u septembru. Procenjeno je da će taj paket koštati više od 600 miliona eura. Ima li u budžetu para za to? Danica Popović: Naravno da u budžetu za to nema para. Budžet se pravio na početku godine kada Vučić nije imao te namere i te želje. Ali to njemu nije nikakav problem. Vlada će se za toliko zadužiti po vrlo visokoj kamatnoj stopi, a kredit će otplaćivati svi oni koji će sada dobiti poklone. Ali to nije prvi put, Vučić to radi godinama. Milan Ćulibrk: Svake godine budžet Srbije ostane u minusu od oko dve milijarde evra. Ove godine minus će biti još veći zato što će biti isplaćeno 600 miliona evra koji nisu planirani u budžetu. Možda će biti žrtvovani i neki projekti koji bi trebalo da budu realizovani, a neće da bi se obezbedile pare za podmazivanje glasačke mašine uoči izbora. Problem je što se minus u budžetu već godinama pokriva novim zaduživanjima što je naročito izraženo od 2020. kada je država nakon pandemije prvi put počela da deli takozvani helikopterski novac. Zbog toga nam javni dug raste iz godine u godinu, a troškovi za kamate su sve veći. Ove godine ćemo samo za kamate platiti više od dve milijarde evra. Omer Karabeg: Vučić neće častiti samo ljude sa nižim penzijama koji će dobiti 35.000 dinara, nego će 20.00 dinara dati i onima sa visokim penzijama. Zašto daje pare i njima? Danica Popović: Zato što bi ti ljudi bili nezadovoljni kada ništa ne bi dobili. Oni ovako razmišljaju - ja treba za tebe da glasam, a ti meni nećeš da daš ni za čokoladicu. Vučić je sve izračunao. On ima dobru PR službu. Javno mnjenje se pretresa bar jednom nedeljno i on dobija informacije o tome šta ljudi misle. Očigledno je da dobrostojeći svet misli da i oni treba nešto da dobiju od predsednika, a ne samo siromašni. Milan Ćulibrk: Vučić daje pare dobrostojećim iz istog razloga iz kojeg je 2020. godine davao po 100 evra i najbogatijim u ovoj zemlji čija su godišnja primanja desetine miliona evra. Njima je poklanjao istu sumu kao i onim najsiromašnijim. Nemam ništa protiv toga da se pomogne ljudima kojima je pomoć potrebna. Ali to se ne radi tako što predsednik donese odluku da on svima deli novac koji zapravo nije njegov, nego naš. Pomoć treba dati onima kojima je neophodna jer će ti ljudi pre svega da kupuju namirnice koje su im potrebne da bi preživeli. A to su uglavnom domaći proizvodi. A ovako će dobar deo tog novca otići na kupovinu stranih prozivoda što će povećati naš uvoz i spoljnotrgovinski deficit. I time ćemo pomoći privredu Nemačke, Francuske, Švajcarske ili Italije, a ne privredu Srbije. Omer Karabeg: Vučić je najavio i značajno povećanje penzija u decembru ove godine i plata od Nove godine. Može li budžet to izdržati ili će vlada morati da radi rebalans da bi se sve to pokrilo? Danica Popović: Ako nešto ova vlada ume da radi, onda je to da pravi rebalanse budžeta. Otkad su seli u ministarske fotelje, oni prave rebalanse u zavisnosti od raspoloženja predsednika. Inače, Vučić nikada neće slagati kada je u pitanju povećanje penzija. Uvek će da održi obećanje. Može se desiti da povećanje ne budu u decembru kao što je najavio, nego u januaru, ali njegove najave su uvek verodostojne i pare uvek stignu da bi penzioneri bili zahvalni svom velikom dobrotvoru. Omer Karabeg: Ove godine će penzionerima pare sigurno stići pre izbora. Danica Popović: Naravno, jer on određuje datum izbora, pa će ih zakazati kada proceni da može da dobije najveći broj glasova. On to ume da radi, ali to sada nije dovoljno jer je dobar deo biračkog tela prešao na stranu studenata. To je njegov najveći problem. Omer Karabeg: Ima li naznaka koliko bi bilo povećanje penzija? Vučić do sada nije govorio o procentima. Milan Ćulibrk: Koliko će biti povećanje penzija znaće se nakon 25. avgusta kada će biti objavljen podatak kolika je prosečna plata bila u junu. Zakon propisuje da se 1. novembra svake godine penzije usklađuju sa rastom plata između juna prethodne i juna sledeće godine. Tada će se znati tačan procenat povećanja. Predsednik obećava ono što je zakonska obaveza i to radi već godinama. Obećava penzionerima da će dobiti ono što im po zakonu pripada. Ne bih isključio mogućnost da izbori budu u decembru, a da pre toga budu isplaćene povećane penzije kako bi Vučić mogao da kaže - obećao sam vam veće penzije i ispunio sam obećanje. Omer Karabeg: Može li Vučić da obeća i malo veće povećanje, nego što je to propisano zakonom? Milan Ćulibrk: Vlada se obavezala da neće odstupati od kriterijuma koji su dogovoreni sa Međunarodnim monetarnim fondom, a u te kriterijume spada i obaveza da će se penzije povećavati isključivo u skladu sa zakonom. Omer Karabeg: A da li bi Međunarodni monetarni fond reagovao ako bi Vučić dao penzionerima više nego što je zakonska obaveza? Milan Ćulibrk: Međunarodni monetarni fond je, nažalost, nekoliko puta propustio da reaguje na poteze vlade koji nisu bili u skladu sa dogovorom, ali mislim da ovoga puta Vučić neće smeti da rizikuje. Uostalom, mislim da će vlast zahvaljujući svojoj propagandi uspeti da ubedi penzionere da je povećanje od oko 10 posto, koliko će po svemu sudeći biti zakonsko povećanje, zaista veliko povećanje. Omer Karabeg: Gospođo Popović, rekli ste da se novac za sva ta povećanja i poklone obezbeđuje zaduživanjem. Država se u prvih šest meseci zadužila tri milijardi eura, a ovih dana izdavanjem obveznica za još 500 miliona. Da li će sve to biti dovoljno ili će država morati da se još zaduži da bi se realizovala sva Vučićeva obećanja? Danica Popović: Vučić se na zadužuje samo na međunarodnom finansijskom tržištu. On jako voli da pozajmljuje novac i od Kineza, i od Rusa, i od Arapa. To su krediti o kojima javnost malo zna, pojma nemamo kolika je kamatna stopa. A ponekad se desi, kada smo u škripcu, da nam pomere rokove otplate. Šta sve zbog toga moramo finansijski, odnosno politički, za njih da uradimo - veliko je pitanje. Ja mislim da je taj novac glavna opasnost, a ne onaj koji pozajmljujemo na međunarodnom tržištu čije tragove možemo da pratimo. Milan Ćulibrk: Naravno da će biti novog zaduživanja. Svake godine deficit budžeta mora da se zakrpi. Mora da se zakrpi i minus u platnom bilansu zemlje jer mnogo više trošimo na uvoz, nego što zarađujemo od izvoza. Do sada je vlast uspevala da dobar deo toga pokrije direktnim stranim investicijama koje su do pre godinu i po bile otprilike oko četiri milijarde evra godišnje. Toga više nema. Ove godine smo prvi put imali veći odliv stranih investicija, nego priliv. Strani investitori, koji su uložili novac u Srbiju, sada izvlače novac iz zemlje, pa će sve teže biti zakrpiti budžetski deficit. Osim toga, ove godine je trebalo platiti dve milijarde dolara duga Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali je plaćanje odgođeno za sledeću godinu. Odlaganje vraćanja dugova je novo zaduživanje, pa će do kraja godine javni dug narasti za još nekoliko milijardi evra. Danica Popović: Kada pričamo o svim tim parama koje će biti podeljene građanima, zaboravljamo da sve to neće biti dovoljno da pokrije inflaciju. U ovoj zemlji nema nikakvog realnog povećanja plata, penzija i nadnica. Uprkos svim poklonima najsiromašniji neće osetiti nikakvo poboljšanje jer je cena hrane porasla više od inflacije. Omer Karabeg: Posebno je interesantna najava predsednika Vučića da će novčanim poklonom obradovati i sve punoletne građane. Ta isplata će biti iz Akcionarskog fonda čiji su vlasnici građani koji su stekli pravo na besplatne akcije u postupku privatizacije. Znači li to da će Vučić građanima pokloniti njihov vlastiti novac? Milan Ćulibrk: Upravo to. Oko 4,8 miliona građana Srbije, koji su bili punoletni 31. decembra 2007. godine, ima 98.6 posto udela u Akcionarskom fondu To je zakonom utvrđeno. Predsednik im obećava da će dobiti ono što je trebalo da im bude isplaćivano svake godine tokom 16 i po godina koliko nije bilo nijedne isplate od one prve iz januara 2010. godine kada je Akcionarski fond i osnovan. Akcionarski fond, kojim upravlja država, drži kod različitih banaka oko 27,5 milijardi dinara depozita. Niti znamo kod kojih banaka, niti po kojim kamatama iako bismo mi kao vlasnici akcija morali biti upoznati šta se dešava sa našom imovinom. Da li je taj novac u nekim privatnim, privilegovanim bankama čiji su vlasnici vrlo bliski predsedniku Vučiću i ljudima iz vrha Srpske napredne stranke, da li je u Poštanskoj štedionici kao državnoj banci - mi to ne znamo, a morali bismo da znamo. Predsednik Vučić je obećao novčanu pomoć svim punoletnim građanima, ali to neće moći da uradi jer svi mlađi od 36 godina nisu bili punoletni 2007. i nisu akcionari Akcionarskog fonda. Ukoliko bi i njima bio isplaćen novac, to bi bilo direktno kršenje zakona. Moguće je da će vlast probati nešto da uradi, da nešto smandrlja, da usvoji nekakve dodatne izmene pa da u akcionare uključi i ljude koji nisu bili punoletni 2007. Danica Popović: Neće to previše obradovati ljude. To je sitan poklon koji se brzo zaboravi. To bi mu eventualno mogao biti neki plus kao obećanje za budućnost. Ali nadam se da ćemo na izborima srušiti tu njegovu budućnost, pa toga više neće biti. Omer Karabeg: Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke, savetovao je građanima da taj novac poklone studentima. Da li će ga neki poslušati? Danica Popović: Ja mislim da hoće jer veliki broj ljudi ima u porodici studente. Evo, ja ću, recimo, to da uradim. Milan Ćulibrk: I ja verujem da će mnogi da poklone taj novac studentima. Podsetio bih da je slična debata vođena i 2020. za vreme pandemije kada je vlast svim punoletnim građanima poklonila po 100 evra. Ja sam tada javno zagovarao da se taj novac uzme i uplati nekome kome je potreban. Ja sam ga uplatio narodnoj kuhinji i to sam savetovao i drugima. U ovom trenutku najbolje je taj novac usmeriti prema onima koji mogu da dovedu do promena kako bi Srbija konačno postala normalna država. Omer Karabeg: Da li će ovim silnim podmićivanjem Vučić uspeti da pridobije jedan deo građana što bi mu pomoglo da dobije izbore? Danica Popović: Ne verujem. Mislim da je građanima Srbije apsolutno sve jasno i da on svakog dana ima sve manju podršku što pokazuju istraživanja javnog mnjenja. Da nije tako, izbori bi već bili raspisani. Nadam se da je on već izgubio izbore, a izborni rezultati će pokazati da li sam u pravu. Milan Ćulibrk: Pomoći će mu da dobije neke glasove, ali nadam se da mu ovog puta sav taj novac neće biti dovoljan da kupi natpolovičnu većinu koja bi mu omogućila da nastavi da vlada kao što je vladao svih ovih 14 godina. Međutim, nisu samo novčani pokloni sredstvo kojim ova vlast pokušava da namakne glasove. Tu su i pretnje, tu su i pritisci, tu je i represija, tu su i zaposleni u javnim službama koji moraju da slikaju glasačke listiće da bi potvrdili da su ne samo oni, nego i članovi njihovih porodica glasali za vlast jer je to uslov da bi zadržali svoja radna mesta. Tu su i mnogi koji bi trebalo da budu u zatvoru zbog krivičnih dela, ali su na slobodi kao čuvari ove vlasti. Tako da je arsenal tih mera jako širok.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Srbije Snežana Paunović izjavila je 25. jula da je "notorna laž" da je tri i po godine primala platu direktorke Apotekarske ustanove Peć na Kosovu, iako je ta ustanova ugašena odlukom Vlade Srbije. Paunović je tako za list Danas reagovala na tekst Radija Slobodna Evropa (RSE) koji je ova saznanja objavio na osnovu analize javno dostupnih dokumenata koje je podnosila sama ministarka. Ona je navela da je reč o "neistini koju neko plasira radi njenog linča". "Da li stvarno mislite da ima iko u državi Srbiji ko je toliko moćan da svojim potpisom ugasi instituciju i nastavi da prima platu iz budžeta Srbije, bez da ovaj sistem sve to vidi? To je u nivou 'informacije' da je Severna Koreja pobedila na svetskom prvenstvu u fudbalu", rekla je Paunović. Snežana Paunović nije objasnila zašto je u javnim izveštajima o prihodima i imovini, koje je podnosila Agenciji za sprečavanje korupcije, navodila platu v.d. direktora ove ustanove sve do 2025. kada je postala ministarka. Ministarka, koja je ranijom izjavom da bi 1998. "etnički očistila" Kosovo izazvala oštre osude regiona i Evropske unije, nije objasnila ni javne dokumente koji pokazuju da je 2021, kao v.d. direktora Apotekarske ustanove Peć, sama podnela zahtev da se ova ustanova obriše iz registra. Da apoteka Peć sa sedištem u obližnjem Goraždevcu više ne postoji, za RSE je potvrdio i novinar Radija Goraždevac Damjan Portić. Analizom izveštaja koje je Agenciji podnosila Paunović, RSE je utvrdio i da je za 11 godina koliko je, prema zvaničnim podacima, vodila apoteku Peć, iz budžeta Srbije, na ime plate, primila oko 146 hiljada evra. Paunović za list Danas tvrdi i da je "mediji koji su plasirali informaciju" nisu kontaktirali pre objavljivanja teksta. RSE je tri dana pre objavljivanja teksta uputio pitanja kabinetu ministarke i kontaktirao sa njenom predstavnicom za medije. Ni kabinet ministarke, kao ni Vlada Srbije, njena Kancelarija za Kosovo, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), i resorna ministarstva u čijoj su nadležnosti državne bolnice i apoteke, nisu odgovorili na pitanja RSE o prihodima Snežane Paunović i njenoj funkciji u instituciji koja je prestala da postoji.

Nakon što je Rusija februara 2022. godine započela invaziju na susjednu Ukrajinu pa do danas, u Evropi više ništa nije isto. Osjećaj nesigurnosti proširio se Starim kontinentom, a svoj konkretni odraz dobio je u aktuelizovanom pitanju vraćanja obaveznog vojnog roka. Vojni budžeti u evropskim državama se uvećavaju, baš kao što je to postao slučaj i među pet država sa aspiracijama za buduće članstvo u Evropskoj uniji (EU) iz regije Zapadnog Balkana. Srbija od marta naredne godine najavljuje ponovno uvođenje vojnog roka i 75 dana služenja. Kosovo ima namjeru po finskom modelu uvesti koncept sveobuhvatne odbrane, a Hrvatska, najmlađa članica EU, je od marta 2026. vratila obavezni vojni rok. Dva mjeseca obuke državu koštaju oko 20 miliona eura godišnje, a regrutima donose 1.100 eura mjesečno, radni staž, hranu i prevoz. Za one s prizivom savjesti tu je civilna služba: duplo duža i slabije plaćena. Bosna i Hercegovina (BiH) ostaje pri profesionalnoj vojsci, ali ima inicijativu o rezervnom sastavu. Svaki model obaveznog služenja vojnog roka upada u nečije dvadesete godine života. I ne dešava se tako lako. Kako pojašnjava vojni komentator iz BiH Dean Džebić, obući nekoga u uniformu nije samo navući mu "komad tkanine sa amblemom na lijevom i desnom ramenu." "To je jedan sociološki, kulturološki izazov za cijelo društvo, gdje vi cijelo društvo na neki način militarizirate. Pogotovo kad govorimo o 'Gen Z' generacijama, vi mlade ljude vadite od TikTok-a, od majke, od kuće, oblačite ga u uniformu." Već sada, dodaje, moguće je u Hrvatskoj čitati komentare na društvenim mrežama gdje se mladi ljudi žale da im "nedostaju telefoni, PlayStation i igrice i sve ono što su ostavili u civilstvu." Šta žele mladi?Mladi par Mahmud i Nejra, koje su novinari Radija Slobodna Evropa (RSE) sreli u Sarajevu, kažu da bi vraćanje vojnog roka pomoglo mladima da imaju bolju radnu naviku, ustaju na vrijeme i imaju bolju disciplinu. "Malo da se ljudi čeliče, da nije više stanje ovakvo kakvo jeste," kaže Mahmud. Alternativni izvještaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji iz 2024. pokazao je da obavezni rok za muškarce podržava 51 posto mladih žena i 47 posto muškaraca. Mladi u Beogradu bi se, kažu, ako dobiju poziv, odazvali. "Ništa, kad dođe poziv šta ćemo, otići ćemo dva i po meseca," kaže Zoran. Istog je mišljenja i Miloš. "Nećemo ga sigurno odbiti. Odslužićemo i to je to. Nema druge." Oni, ali i drugi koji su razgovarali sa novinarima RSE kažu da ako su mogli očevi i djedovi "zašto ne bi mogli i oni." "Vojni rok je vrlo bitan zbog tih stvari jer jednostavno od čovjeka pravi čovjeka. Uči ga radnim navikama koji od od malih nogu pomažu da čovjek stasa u jednu samostalnu izgrađenu ličnost koja će sutra biti dobar član zajednice," objašnjava Amar iz Sarajeva. I Eurobarometer iz 2025. pokazuje da 31 posto mladih Evropljana smatra da bi sigurnost i odbrana trebale biti jedan od glavnih prioriteta Evropske unije, dok su mir i globalna stabilnost među njihovim najvećim brigama. Istovremeno, istraživanje među svim građanima EU pokazuje rekordnu podršku zajedničkoj evropskoj odbrani, dok je čak 78 posto zabrinuto za evropsku odbranu i sigurnost u narednih pet godina. Zašto Evropa mijenja vojni pristup?Govoreći o mapi puta za odbrambenu spremnost u Evropi evropski komesar za odbranu Andrius Kubilius je prošle godine rekao će Evropljani do 2035. investirati 6,8 biliona eura u odbranu. "Želimo postići odbrambenu spremnost prije 2030. godine. Zašto? Zbog Putinovih planova. Moramo odvratiti agresiju, spriječiti rat, sačuvati mir i to je ono o čemu se radi u ovoj mapi puta." Pojašnjavajući novi pravac evropske odbrambene politike Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da su u fokusu dva faktora. "Jedan je faktor (Donald) Tramp dakle koji želi da Evropa konačno počne kako on ističe da se stara o svojoj bezbednosti i da izdvaja obećani iznos izdvajanja za NATO a ne da štedi na odbrani i bezbednosti," pojašnjava Petrović. Drugi faktor je Rusija, odnosno rat u Ukrajini. "To sve nameće na neki način obavezu Evropi da poveća izdvajanje za odbranu i za bezbednost da vrati kapacitete za odbranu i potencijalni sukob sa Rusijom jer o tome se govori od invazije Rusije na Ukrajinu." Nakon posljednjeg NATO samita održanog u Ankari u junu saopšteno je da je su 31 član Saveza zajedno povećali izdvajanja za odbranu za 139 milijardi dolara u protekloj godini. Godinu dana ranije NATO se obvezao da će do 2035. godine povećati izdvajanja za odbranu i sigurnost na pet posto BDP-a. Samo za narednu godinu Njemačka je recimo odobrila vojni budžet od 105 milijardi eura, dok je prošle godine ta cifra iznosila 82 milijarde, navodi Reuters. Najveća evropska ekonomija ukinula je 2011. služenje vojnog roka, no sada, u svjetlu dešavanja u Ukrajini, vraća dobrovoljni vojni rok za sve. Svi muškarci stariji od 18 obavezni su da popune upitnik o služenju, dok je on za žene dobrovoljan. Svi koji žele dobrovoljno služiti vojsku u Njemačkoj bit će podvrgnuti ispitivanju koje počinje sredinom 2027. Kako se služi vojni rok u Evropi?Prema pojašnjenju vojnog komentatora portala Klix Deana Džebića postoji nekoliko pristupa vojnom roku u Evropi: baltički, skandinavski i zapadnoevropski. "Baltički je vrlo tvrdokoran. Priziv na savjest je sveden na minimum zbog permanentne prijetnje i ugroženosti od strane Ruske Federacije. Popularizacija vojnog roka i sve ono što motiviše mlade ljude da obuku uniformu je zaista na zavidnom visokom nivou i zbog toga je i broj mladih regruta koji pristupaju zaista značajan," pojašnjava Džebić. Dalje, postoji skandinavski sistem selektivnog služenja vojnog roka, a Švedska je njegov najbolji predstavnik. "Gdje se mladi ljudi koji ispune starosnu dob prijavljuju. Ali vojska na bazi intervjua, na bazi psihofizičkih procjena i provjera selektivno bira ko može služiti vojni rok," kaže Džebić i dodaje da se tako biraju najbolji. Danska, na primjer, ima lutriju kojom se izvlače regruti koji će ići na obavezno služenje vojnog roka od 12 mjeseci. "Pa imate zapadnoevropski gdje je izvršena fuzija civilno-vojnih sposobnosti gdje je došlo do stapanja potreba recimo civilne zaštite i seta znanja iz te oblasti i vojne nauke, gdje je veći segment na pocivilnjavanju vojnog roka koji traje kraće", pojašnjava Džebić. Među zemljama koje nisu ukidale obavezan vojni rok su Švajcarska, Norveška, Danska, Finska, Austrija, Turska, Estonija, Grčka, Kipar, Ukrajina, Rusija i Belorusija. Šta je sa Zapadnim Balkanom?Nakon Hrvatske, sljedeća u redu za obavezan vojni rok je Srbija. Povratak obaveznog vojnog roka počinje u martu 2027. godine. Za pripreme je do sad izdvojeno oko 130 miliona eura, najvećim dijelom za obnovu napuštenih kasarni. Plan je 75 dana služenja za muškarce od 18 do 30 godina, a sve to još mora potvrditi parlament. Ono što vlast Srbije koristi kao argument za vraćanje vojnog roka, pojašnjava Predrag Petrović, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku jeste to je da je bezbjednosno okruženje postalo veoma nestabilno i da je to ubrzalo povratak vojnog roka. "Međutim to ne stoji zato što se ponovno uvođenje vojnog roka najavljuje pa gotovo 10 godina," pojašnjava Petrović. "To nije neka nova priča koja je posljedica toga što imamo rat u Ukrajini sad na Bliskom istoku, nego jednostavno Srbija se suočila sa ogromnim egzodusom vojnika svih profila." Kada je krajem juna najavio skoro služenje vojnog roka predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će to "dodatno da pojača naše odbrambene kapacitete." Vojska Srbije, države koja je krajem 2007. godine proglasila vojnu neutralnost skupštinskom Rezolucijom o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka, je zvanično postala profesionalna početkom 2011, kada je stupila na snagu skupštinska Odluka o obustavi obaveze služenja vojnog roka. Redovno služenje oružane obaveze je bilo zamenjeno dobrovoljnim, a vojsku su počeli da popunjavaju profesionalni vojnici i oficiri. BiH ostaje sa profesionalnom vojskomSusjedna Bosna i Hercegovina ne razmatra vraćanje obaveznog vojnog roka. Sadašnje Oružane snage BiH formirane su 2006. godine reformom odbrane i ujedinjenjem ranijih vojnih struktura u jedinstvenu profesionalnu vojsku. No, ministar odbrane Zukan Helez je 2025. pokrenuo inicijativu za formiranje rezervnog sastava, koji bi uključivao bivše vojnike, ali i stručnjake poput inženjera, doktora i medicinskog osoblja. Njegova inicijativa uslijedila je nakon što su Hrvatska i Srbija uvele obaveznu obuku, a bh. entitet Republika Srpska krenuo u osnivanje rezervnih policijskih snaga. "Kad govorimo o Bosni i Hercegovini ona tu zaista kaska uzimajući u obzir da je naš zakon o odbrani pretrpio minimalne izmjene i dopune. Sigurnosna politika je dokument iz 2006. godine, svi ti strateški dokumenti su zastarjeli," pojašnjava vojni komentator Dean Džebić. No, u kompleksnom administrativnom sistemu Bosne i Hercegovine, sve je uslovljeno "političkim dogovorom." "Mi u Bosni i Hercegovini zaista ne znamo šta ćemo sa oružanim snagama, to je jedan servis koji zapošljava 11.000 ljudi, najveća državna institucija," kaže Džebić. Za sada vojska ostaje profesionalna, bez promjena koje uvode zemlje regije. Džebić naglašava da Ministarstvo odbrane jedino pokušava da uvede koncept rezervnog sastava. "Ministarstvo odbrane, jednostavno, vojska nema arhitekata, vojska nema inženjera građevine, nema ljekara, to što plate koje nude tamo su neuporedivi sa onim u privatnom sektoru," smatra Džebić. Pravilnik o rezervnom sastavu značio bi da recimo doktor može biti povučen u sistem vojne službe, a da se to reguliše sa njegovim poslodavcem. Za sve ovo, naglašava vojni komentator, BiH ima podršku NATO-a i EUFOR-a. Finski model na KosovuSa druge strane, Kosovo, koje ima Kosovske sigurnosne snage kao profesionalnu vojsku, razmatra uvođenje, ne klasičnog vojnog roka, nego model sveobuhvatne odbrane po uzoru na Finsku i baltičke zemlje. Vršilac dužnosti premijera Kosova Albin Kurti rekao je krajem maja da je "pametnije" da Kosovo ima sveobuhvatnu ili totalnu odbranu, umjesto obaveznog vojnog roka kojeg odavno obećava. "Model koji liči na onaj u Finskoj i baltičkim zemljama, gdje ne pravite vojsku kao veliku grupu ljudi, koju potom morate strukturirati i opremiti, već umjesto toga definišete konkretne funkcije i zadatke i određena mjesta za građane u slučaju različitih opasnosti, od prirodnih katastrofa do oružanog sukoba," rekao je tada Kurti. U septembru 2024. godine, kosovska izvršna vlast usvojila je Nacionalni program sveobuhvatne odbrane, koji ima za cilj zaštitu države od prijetnji, napada i prirodnih katastrofa. Program se fokusira na jačanje otpornosti društva kroz obuku građana, razvoj rezerve, zaštitu od hibridnih prijetnji i uvođenje novog predmeta u srednje škole. Ministar odbrane Kosova Ejup Maqedonci u razgovoru za RSE pojašnjava da su tokom prethodne vlade uradili analizu o tome koji koncept odbrane odgovara Kosovu. "Došli smo do zaključka da je koncept sveobuhvatne odbrane veoma prikladan, potreban, ali i takav da ne stvara velike finansijske troškove," pojašnjava Maqedonci. Dodaje da je to koncept koji stvara široki društveni i institucionalni sistem odbrane, bez obvezivanja mladića i djevojaka da služe određeno vrijeme. "Izbjegli smo obavezno služenje da bismo omogućili Kosovu da nastavi ekonomski razvoj, odnosno bez ometanja ekonomskog razvoja, tačnije držeći naše građane angažovane u drugim oblastima, a istovremeno jačajući sistem odbrane naše zemlje." Ovim sistemom otvaraju se i vrata za volontere, nevladine organizacije, pojedince da se uključe u pripremi i obuci. "Mi održavamo profesionalne snage, Kosovske snage sigurnosti, sa pet hiljada aktivnih i tri hiljade u rezervi, ali istovremeno razvijamo i dobrovoljnu rezervu koja će biti u službi i podršci Kosovskim snagama sigurnosti ako se ukaže potreba." Finski model odbrane čeka formiranje nove vlade. No, jednom kada bude usvojen, ovaj model će za učenike 12. razreda donijeti nastavni predmet "Edukacija za sigurnost". "To će im omogućiti da imaju predznanje i poslužiti kao priprema ako odluče da budu dio KSF-a kao profesionalni vojnici ili dobrovoljna rezerva," kaže kosovski ministar odbrane. Finski model je u suštini strategija za mobilizaciju cijele države u slučaju rata. "Princip totalne odbrane Finske znači da naša odbrana zavisi od snažne podrške društva," rekao je finski ministar odbrane Antti Hakkanen, nakon usvajanja vladinog izvještaja o odbrani u decembru 2024. godine. Više od 80 posto Finaca podržava postojeći sistem vojnog roka, podatak je finskog ministarstva odbrane. Šta je sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana?Što se drugih država u regiji tiče, njihov postojeći koncept je u stanju mirovanja. Crna Gora je obavezni rok ukinula još 2006, a od 2019. nudi dobrovoljno tromjesečno služenje koje otvara vrata profesionalnoj vojski od oko 2.400 pripadnika. Kao članica NATO-a od 2017. godine, država je prošle godine za odbranu izdvojila rekordnih 2,05 posto BDP-a. Iako je obavezni rok ukinut, ministar odbrane Dragan Krapović i resorno ministarstvo ne isključuju njegovo vraćanje, ali naglašavaju da je za takav potez ključna detaljna analiza, široki konsenzus i, prije svega, stav javnosti. O tome je Radio Slobodna Evropa pisala 2024. kada je priča o obaveznom vojnom roku postala aktuelna najavama iz Hrvatske i Srbije. Sjeverna Makedonija je ukinula obavezni vojni rok 2006. godine i prešla na profesionalnu vojsku. Armija danas broji oko 7.000 pripadnika profesionalnog i rezervnog sastava. Za sada nema službenih planova za njegovo ponovno uvođenje – država ostaje pri modelu profesionalne vojske u okviru NATO-a u kojem je od 2020., uz mogućnost dobrovoljne tromjesečne vojne obuke građana. Što se tiče Slovenije, koja je također članica NATO-a od 2004., obavezni vojni rok ukinut je 2003. godine i prešlo se na profesionalnu vojsku. Širom Evrope raspoređeno je preko dva miliona aktivnih vojnika NATO snaga. Otkako je Rusja napala Ukrajinu u februaru 2022. godine Savezu su se priključile Finska i Švedska. Saradnja na tekstu: Miljana Miletić i Valbona Bytyqi

Šest aktivnih ugovora i milioni dolara za promociju u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Tri sa američkim firmama za lobiranje ima Vlada Srbije, jedan Privredna komora, a dva ugovora srpske privatne firme koje su u proteklom periodu od države dobijale unosne infrastrukturne poslove. To pokazuje baza "stranih agenata" američkog Ministarstva pravde, koju je analizirao Radio Slobodna Evropa (RSE). Lobiranje u SAD nije protivzakonito, ali su firme i pojedinci koji zastupaju strane interese dužni da to i prijave. Na to ih obavezuje FARA - Zakon o registraciji stranih agenata (Foreign Agents Registration Act). Baza je javno dostupna i pokazuje ko je, kad i za koliko novca angažovao američke lobiste. Tako, dokumenta pokazuju da Vlada, iz budžeta, mesečno izdvaja desetine hiljada dolara za promociju Srbije u Vašingtonu - kroz medijske kampanje, ali i sastanke sa američkim zvaničnicima. Ni srpski zakoni ne sprečavaju državu da lobira u inostranstvu, kako bi postigla svoje interese. Za šta sve lobiraju srpske vlasti u Vašingtonu?Vlada Srbije ima tri aktivna ugovora o lobiranju u SAD, sa tri različite firme – "KARV Communications" iz Njujorka, "Valcour LLC" iz Vašingtona i "CRB Global LLC" iz Arlingtona, Virdžinija. Nijedna od njih nije odgovorila na pitanja RSE o radu za Vladu Srbije. A na pitanja RSE nije odgovorila ni Vlada. "Može se videti da se lobiranje Beograda pojačava, ne samo kroz činjenicu da postoje tri ugovora, nego da je skoro pokrenut i strateški dijalog sa SAD, tako da je utisak da se intenzivirala proaktivnija politika Beograda prema Vašingtonu", ukazuje za RSE Mijat Kostić iz nevladine inicijative "Novi treći put". "I ugovori sa lobi grupama pokazuju da su ciljevi Beograda saradnja na polju ekonomije, odbrambene industrije i energetike", dodaje. A američka baza pruža uvid u neke od aktivnosti lobističkih firmi. 'Razgovori o sankcijama'Firma "CRB Global LLC" od februara 2026. ima jednogodišnji ugovor o "strateškom konsultovanju" sa vladom u Beogradu. Cilj firme je da "usmeravaju odnos klijenta sa saveznom vladom SAD kao i težnje klijenta ka dugoročnoj saradnji" sa Vašingtonom. Za usluge im zvanični Beograd mesečno plaća deset hiljada dolara. "CRB Global LLC" je, kako se vidi u dokumentima, zadužen za unapređenje odnosa Beograda i Vašingtona i jačanje ekonomskih veza, istraživanje mogućnosti za dodatnu vojnu i tehničku saradnju i razvijanje odnosa između SAD, Izraela i Srbije. A u američkoj bazu su do sada, kao jedine aktivnosti ove firme u ime Vlade Srbije, navedeni virtuelni sastanci tokom 2025. i 2026. sa američkom uvozno-izvoznom (EXIM) bankom, kako bi se razgovaralo o "pitanju sankcija". Nije precizirano o kakvim je sankcijama reč. Ali, poznato da je ranije tokom 2025. Srbija angažovala drugu lobi grupu, zbog sankcija koje je Vašington uveo energetskom sektoru – odnosno, Naftnoj industriji Srbije (NIS). NIS je pod američkim sankcijama od januara 2025, zbog većinski ruskog vlasništva, sa namerom Vašingtona da onemogući Moskvu da prihodima od energetike finansira rat u Ukrajini. Krajem 2025. dogovorena je prodaja ruskog udela u NIS-u mađarskoj MOL grupi, a transakciju treba da odobri i Vašington. Beograd u kampanji protiv rezolucije o SrebreniciUgovor sa firmom "KARV Communications" predviđa "podršku Vladi Srbije u oblasti strateških komunikacija i odnosa s medijima". Iz jednogodišnjeg ugovora, potpisanog tokom 2023. godine, vidi se da usluge "KARV Communication" koštaju Vladu Srbije oko 60 hiljada dolara mesečno. Saradnja je još na snazi, ali nije poznato da li je i dalje po toj ceni. "Konkretne usluge će, između ostalog, obuhvatati komunikaciju s medijima i relevantnim grupama sa sedištem u SAD, radi predstavljanja i objašnjavanja političkih inicijativa Srbije", dodaje se u dokumentima. Američka firma će, kako navodi, biti zadužena za izradu i slanje govora i saopštenja. I "KARV" je u američkom registru naveo neke od aktivnosti, sprovedene u ime Vlade Srbije. Pored ostalog, američkim medijima je krajem 2024. nudio intervju sa ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem, te njegovu i Vučićevu izjavu u kojoj negiraju umešanost Srbije u eksploziju na kanalu Ibar-Lepenac na Kosovu. Priština je za eksploziju, koja je ozbiljno oštetila kosovsku vitalnu infrastrukturu za vodosnabdevanje i energetski sistem, optužila Beograd. "KARV" je, kako se vidi, bio zadužen i da američkim medijima prenosi stav srpskih zvaničnika koji su se protivili Rezoluciji o genocidu u Srebrenici, usvojenoj pred Generalnom Skupštinom Ujedinjenih nacija u julu 2024. Stotine hiljada dolara za promociju EXPOA jednogodišnji ugovor sa kompanijom "Valcour LLC", Vlada Srbije je potpisala u novembru 2024. Dve strane su se saglasile da usluge američke firme budu plaćene 65 hiljada dolara mesečno – odnosno, 780 hiljada dolara godišnje. Ugovor je nakon isteka produžen do novembra 2026, ali nije precizirano koliko sada Vlada Srbije plaća usluge u SAD. "Valcour" je, kako se navodi, zadužen za konsultantske usluge u komunikacijama i odnosima sa javnošću, kao i druge poslove u vezi sa promocijom Srbije kao domaćina EXPO 2027. Dok vlast, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, EXPO opisuje kao "istorijski projekat i simbol budućnosti", u delu javnosti ovaj projekat prate optužbe za korupciju i netransparentnost. Deo opozicionih partija i nevladinih aktivista je zbog toga tražio i da međunarodni organizatori preispitaju održavanje EXPO u Srbiji. Kompanija "Valcour" je, kako se vidi u američkoj bazi, pored medijske prezentacije Srbije bila zadužena i da ostvari kontakte srpskih i američkih zvaničnika. Među temama razgovora se, pored odnosa dve države, izdvaja i energetika. Ko još lobira za Srbiju u Vašingtonu?Više od milion dolara godišnje za lobiranje u Vašingtonu ulaže i privatna srpska firma "Maneks" iz Novog Sada, pokazuje američki FARA registar. Kao partnera u tom poslu izabrala je američku firmu "CRB Global LLC". A proklamovani ciljevi tog lobiranja podudaraju se sa onima koje u svom ugovoru, sa istom firmom, ima i Vlada Srbije. Dok su ciljevi lobiranja isti, razlika je, kako pokazuju dokumenta u američkom registru, samo u iznosu koje izdvajaju "Maneks" i Vlada. Dok "Maneks" američkim lobistima daje 90 hiljada dolara mesečno za "strateško savetovanje", država izdvaja devet puta manje. Ali, ni Vlada, ni "Maneks" ne odgovaraju na pitanja RSE kako su izabrali istu firmu koja će zastupati njihove interese u SAD, niti zašto im se interesi poklapaju. Nije poznato ni zašto je "Maneks" odlučio da se uključi u lobiranje u SAD. Mijat Kostić iz nevladine inicijative "Novi treći put" ukazuje za RSE da su ugovori privatnih kompanija o lobiranju u inostranstvu legalni i legitimni. "Ali interes privatne kompanije bi pre svega bio da imaju bolji pristup američkom tržištu, kroz, na primer, ublažavanje carina, ili slično, što utiče na ekonomske i biznis veze", objašnjava. "Teško je dokazivo da sama firma u SAD zapravo ne zastupa sopstveni interes, nego interes Vlade Srbije", ističe on. "Ali, ukoliko se pročita kako je napisan sam ugovor i da su ciljevi isti, moglo bi se doći do zaključka, u stvari, da kroz lobiranje privatne kompanije vlast pokušava i da intenzivira svoje lobističke aktivnosti", zaključuje. Novosadska firma "Maneks", čiji je vlasnik biznismen Dragoljub Zbiljić, osnovana je pre dvadeset godina za trgovinu obojenim metalima. U međuvremenu, "Maneks" je svoj biznis proširio i u energetskom sektoru. Ugovor sa američkom firmom, kako se navodi u dokumentima dostupnim u FARA bazi, usmeravaće "odnos klijenta sa saveznom vladom Sjedinjenih Američkih Država, kao i težnju klijenta ka dugoročnoj saradnji sa SAD". Kažu da to, pored ostalog, uključuje nekoliko ciljeva. Od rada na unapređenju odnosa Beograda i Vašingtona i jačanja ekonomskih veza, do istraživanja mogućnosti za dodatnu vojnu i tehničku saradnju i razvijanja odnosa između SAD, Izraela i Srbije. Ugovor je, kako pokazuje baza, sklopljen 19. januara, sa trajanjem do kraja 2026. godine. To znači da bi američka firma od "Maneksa" trebalo da prihoduje više od milion dolara. A detalja o samim aktivnostima lobiranja – nema. Poredeći dva ugovora, koje sa istom firmom imaju i "Maneks" i Vlada Srbije, Mijat Kostić ukazuje da država izdvaja mnogo manje nego privatna kompanija. "Država bi tako mogla da izbegne kritiku da ogroman budžetski novac daje za lobiranje, odnosno da poboljša svoju poziciju u američkoj administraciji, umesto da ga možda uloži u nešto drugo", zaključuje. Biznisi "Maneksa" rastu od dolaska na vlast vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). U energetski sektor ulazi kupovinom kompanija "Energotehnika Južna Bačka" i "Elektromontaža" iz Kraljeva. Firme pod okriljem "Maneksa" su proteklih godina od države dobijale poslove na ključnim infrastrukturnim projektima, vredne milione. Tokom 2025. godine, većinsko vlasništvo u "Južnoj Bačkoj" i "Elektromontaži" preuzima mađarska državna elektroprivreda MVM, dok Zbiljićev "Maneks" ostaje manjinski vlasnik sa 40 odsto udela. Zbiljić je nakon te akvizicije izjavio da njegova firma ima želju da uđe na tržište Evropske unije. A samo u prošloj, 2025. godini, zarada "Maneksa" je premašila 45 miliona evra, pokazuju finansijski izveštaji koje je analizirao RSE. A uoči dolaska SNS-a na vlast 2012, Zbiljićeva firma je bila garant njihovog kredita, podignutog za potrebe kampanje, objavila je ranije Balkanska istraživačka mreža (BIRN) na osnovu dostupnih dokumenata. Zbiljić tada nije hteo da komentariše te navode. Ovaj biznismen je poznat i kao predsednik fudbalskog kluba "Vojvodina". Za šta lobira 'Millennium Team'?Još jedna privatna firma iz Srbije, beogradski "Milenijum tim (Millennium Team)", ima ugovor o lobiranju u SAD. Angažovali su "Steptoe LLP", advokatsku kancelariju sa sedištem u Vašingtonu. Za saradnju sa ovom firmom "Millennium Team" mesečno izdvaja oko 200 hiljada dolara. Ugovor je na snazi od septembra 2024. "Steptoe LLP" je na sajtu opisan kao kancelarija koja, pored ostalog, ima "međunarodnu reputaciju u zastupanju klijenata pred državnim agencijama". A kako su naveli u prijavi američkim vlastima, saradnja sa srpskom firmom "Millennium Team" obuhvata usluge odnosa sa medijima, ali i sa institucijama i zvaničnicima u SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu i Evropskoj uniji. "Rad u SAD uključuje zagovaranje pred Kongresom i izvršnim odeljenjima i agencijama", dodaje se u dokumentima. Za "Millennium Team" je saradnja sa američkom firmom "poslovna odluka zasnovana isključivo na komercijalnim interesima". Cilj je, kako su naveli u odgovoru za RSE, otvaranje novih poslovnih prilika za kompaniju, ali su odbili da komentarišu ima li ta saradnja veze sa Vladom Srbije. "Detalji ove saradnje, na koje se odnose vaša pitanja, predstavljaju poverljive poslovne informacije i deo su ugovornog odnosa koji je zaštićen obavezom čuvanja tajnosti, zbog čega nismo u mogućnosti da ih komentarišemo", naveli su u odgovoru. Ipak, jedna aktivnost u ime firme "Millennium Team" je u američkoj bazi zavedena kao "politička". To je zahtev za sastanak sa jednim zvaničnikom američkog Ministarstva odbrane, kao i sastanak sa njim. A kao tema sastanka, održanog u martu 2025, navedena je "diskusija o Srbiji". Detalja o sastanku nema. "Vrlo je moguće da Millennium Team potencijalno može biti jedna od kompanija koja će učestvovati u nekim budućim američkim investicijama ovde", ocenjuje Mijat Kostić. "Millennium Team" je jedan od većih igrača na ključnim infrastrukturnim projektima u Srbiji. U poslovima, koje ugovara i sa državom, zarađuje milione. Zarada na kraju prošle godine premašila je 21 milion evra, pokazuju javno dostupna finansijska dokumenta kompanije, koja je analizirao RSE. "Kao infrastrukturni izvođač radova za Vladu Srbije, klijent deo svojih prihoda ostvaruje od (državnih) institucija"- tako "Steptoe" opisuje "Millenium Team" u prijavi američkim vlastima. Ova privatna srpska firma je jedan od graditelja Beograda na vodi – luksuznog naselja, čija je gradnja počela nakon nelegalnog rušenja na obali Save 2016. godine. Jedan od najvećih projekata na kojima je "Millennium Team" trenutno angažovan je izgradnja objekata za međunarodnu izložbu EXPO, čiji će Beograd biti domaćin 2027. godine. Kako lobira Privredna komora Srbije?Privredna komora Srbije, kao samostalna institucija koja se finansira iz članarina, ima saradnju sa jednom firmom za lobiranje u SAD. Jednogodišnji ugovor je 2019. potpisan sa firmom " Yorktown Solutions, LLC" iz Vašingtona. I produžavan svake naredne godine, dok su se iznosi godišnjih naknada menjali – od 400 do 840 hiljada dolara. Prema poslednjem dostupnom ugovoru, američka firma je zadužena za strateško savetovanje Privredne komore. Pre svega, o pitanjima koja utiču na ekonomske odnose Beograda i Vašingtona i odnos sa američkim državnim institucijama. Osim komunikacije sa zvaničnicima, medijima i privatnim sektorom, "Yorktown Solutions" je, prema dokumentima, dužan da organizuje prezentacije za potencijalne investitore i slične promotivne događaje, kako bi se privukle direktne američke investicije u Srbiju, kao i ulaganja srpskih firmi u SAD.

Nakon nacionalističkih incidenata na Drinskoj regati u Bajinoj Bašti, nema informacija o reakciji nadležnog tužilaštva u Srbiji. Husein Memić, ministar turizma i omladine Srbije čije Ministarstvo dijelom financira manifestaciju, za RSE kaže da organizatori moraju osuditi incidente.

Dvostranačka grupa članova američkog Kongresa insistira da se sastanak u okviru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) sledeće godine održi u Južnoj Karolini umesto u Srbiji, ističući složene odnose Vašingtona s Beogradom i sporove među kongresnim republikancima. Član Predstavničkog doma Džo Vilson (Joe Willson) trebalo bi u petak da predstavi zajedničku rezoluciju Kongresa s 40 predlagača kojom se poziva da se godišnje zasedanje Parlamentarne skupštine OEBS-a 2027. održi sledećeg leta u Čarlstonu, u Vilsonovoj rodnoj državi Južna Karolina, umesto u Beogradu koji favorizuju drugi istaknuti republikanci. Agencija Rojters (Reuters) navodi da je imala uvid u kopiju rezolucije. Parlamentarna skupština OEBS-a prihvatila je ponudu Narodne skupštine Srbije da bude domaćin godišnjeg zasedanja 2027. u Beogradu na kojem bi trebalo da se okupi više od 300 poslanika iz parlamenata 57 država članica OEBS-a (Evrope, SAD, Kanade i zemalja Centralne Azije). Dok su američki kongresmeni s obe strane debate izneli razne logističke i praktične argumente za svoje željeno mesto održavanja skupa, od kojih neki imaju malo veze s geopolitikom, spor takođe govori o široj debati u Vašingtonu u vezi sa Srbijom, koja ima tople veze i s Moskvom i s administracijom predsednika Donalda Trampa (Trump), ističe Rojters. Neki kongresmeni, nezadovoljni dubokim ekonomskim vezama Beograda s Rusijom, zalagali su se za čvršći stav prema Srbiji, koja je značajan kupac ruskih energenata i koja je odbila da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije, uprkos statusu kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Drugi kongresmeni su naglasili potrebu za kontinuirano angažovanje sa srpskom vladom kako bi se ta država u potpunosti uskladila sa Zapadom. 'U džepu američkih protivnika'Vilson, kopredsedavajući Helsinške komisije, tela povezanog s Kongresom koje je fokusirano na Evropu, rekao je za Rojters da bi sastanak koji bi organizovale SAD signalizirao posvećenost Amerike njenim saveznicima u OEBS-u. On je takođe kritikovao Srbiju zbog njenog neprijateljskog stava prema Kosovu, američkom savezniku čiju nezavisnost Beograd ne priznaje. Vilson je na X naveo da je Srbija je pod uticajem Rusije, Kine i Irana. "Srbija je prisustvovala državnoj sahrani terorističkog vođe (Alija) Hameneija, gde su isticani transparenti kojima se preti životu predsednika Trampa, održava duboke odnose s Rusijom u svemu — od energetike do bezbednosti, i kupila je i koristi kineske sisteme protivvazdušne odbrane, dronove i naprednu vojnu tehnologiju", naveo je Vilson. On je takođe istakao da ministri u Vladi Srbiji "relativizuju genocid", kao i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "u džepu američkih protivnika". Među poslanicima koji su kosponzorisali Vilsonovu rezoluciju je Vilijam Kiting (William Keating), vodeći demokrata u pododboru za Evropu Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, koji je javno kritikovao srpsku vladu iz različitih razloga. Kiting je u saopštenju naveo da bi godišnje zasedanje trebalo da se održi u SAD "kako bi se istakla važna uloga koju SAD treba da igraju u multilateralnim institucijama". Vilson je rekao da je među onima koji su se usprotivili da se skup OEBS-a održi u Čarlstonu republikanski senator Rodžer Viker (Roger Wicker), predsednik Odbora Senata za oružane snage. Vilson je naveo da mu je Viker rekao da kongresni novac potreban za sastanak u Čarlstonu možda neće stići, što je Vilson odbacio. Viker, koji je i sam vodeći senator u Helsinškoj komisiji, imao bi ogroman uticaj u odlučivanju o tome da li godišnji skup OEBS-a može da se održi u SAD. Vilson je rekao da bi Južna Karolina bila dobro mesto, delom zato što bi njegov sin, republikanski kandidat za guvernera, pomogao da se osigura dobar prijem delegata. Nekoliko kosponzora njegove rezolucije su i sami iz Južne Karoline. Da li će Vilsonova rezolucija biti usvojena nije jasno. Iako rezolucija uključuje nekoliko relativno visoko rangiranih potpisnika iz obe partije, Kongres je na samo nekoliko dana od pauze koja će trajati do septembra.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sazvala je za ponedeljak, 27. jula vanrednu sednicu na kojoj će se raspravljati o nepoverenju Vladi. Sednica je sazvana na zahtjev 109 poslanika vladajuće koalicije, koji su tražili da se na dnevni red stavi predlog opozicije za glasanje o nepoverenju Vladi. Opozicija je još u februaru zahtevala da parlament raspravlja o nepoverenju Vladi. Taj predlog podnela su 62 poslanika opozicije zbog slučaja skidanja zaštite sa kompleksa Generalštaba i krivičnog postupka koji se vodi protiv ministra kulture Nikole Selakovića. Sednica sa tim dnevnim redom bila je zakazana 15. aprila, ali nije bilo kvoruma, pošto su poslanici vladajuće većine napustili skupštinsku salu, a kvoruma nije bilo ni sledećeg dana. Tužilaštvo za organizovani kriminal, Selakovića i još troje predstavnika državnih institucija tereti da su falsifikovanjem dokumenata omogućili da kompleks Generalštaba, porušen u NATO bombardovanju 1999, izgubi status zaštićenog kulturnog dobra. To je bio prvi korak vlasti, kako bi se na tom mestu u centru Beograda omogućila gradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 23. jula da će parlamentarni izbori biti održani u oktobru ili novembru, a predsednički nešto kasnije. Studenti u blokadi, koji su pokrenuli masovne proteste nakon stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu, su još pre godinu dana tražili vanredne parlamentarne izbore. Vlast je do sada taj zahtev odbacivala.

Rat u Ukrajini promijenio je evropsku sigurnosnu politiku. Države koje su godinama imale profesionalne vojske ponovo razmatraju obavezni vojni rok, a taj trend stigao je i na Balkan. U ovoj epizodi istražujemo šta stoji iza povratka uniformi: sigurnosne potrebe, politikantstvo, nedostatak kadra ili nešto drugo. Razgovaramo s vojnim i sigurnosnim analitičarima iz Bosne i Hercegovine i Srbije, ministrom odbrane Kosova, i mladićima koji bi mogli biti prvi pozvani.

Skupština Grada Beograda povukla je sa dnevnog reda Predlog projekta javno-privatnog partnerstva za uspostavljanje integrisanog bezbednog sistema kao projekta od javnog interesa. Predsednik gradske skupštine Nikola Nikodijević obrazložio je povlačenje time da nije zasedala nadležna komisija koja treba da iznese svoje mišljenje o tome. Komisija za javno-privatna partnerstva Ministarstva privrede trebalo je da dostavi pozitivno mišljenje o uspostavljanju javno-privatnog partnerstva za integrisani bezbedni sistem u Gradu Beogradu. Predlog podrazumeva da Grad Beograd na 10 godina angažuje privatnog partnera koji će uspostaviti "integrisani bezbedni sistem". Deo budućeg bezbednog sistema bile bi i mobilne i pozorničke patrole, a predviđeno je angažovanje 2.200 kadrova različitih profila. "Bezbedni sistem" bi podrazumevao uspostavljanje komandno-bezbednosnih centara, nabavku informaciono-komunikacionog sistema za prikupljanje, prenos i analizu podataka, uključujući i primenu inteligentne video analitike. Grad Beograd bi se obavezao da privatnom partneru plaća naknadu za dostupnost, a procena je da će za 10 godina platiti 81 milijardu dinara (oko 690 miliona evra). Vrednost projekta je procenjena na 12,23 milijarde dinara (oko 104 miliona evra). Opozicija upozorava da vlast pokušava da na mala vrata "legalizuje privatnu paravojsku" i da je plaća novcem građana. Primedbe opozicije se odnose i na netransparentnost i nedostatak javne rasprave u vezi sa predlogom o uspostavljanju javno-privatnog partnerstva za integrisani bezbedni sistem. Odbornik opozicionog Pokreta Slobodnih građana (PSG) Stefan Simić kaže za RSE da će se opozicija boriti protiv tog predloga i kada se vrati na dnevni red. "Parapolicijske formacije nisu dobrodošle u Beograd", naveo je. Prethodno je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić rekao da nije reč o privatnom obezbeđenju već o licenciranim kućama, koje se bave obezbeđenjem u skladu sa zakonima Srbije. "Grad Beograd nema 2.200 ljudi koji treba da obezbeđuju naše škole, vrtiće, koji treba da obezbeđuju Grad Beograd kroz ove patrole", rekao je 23. jula na konferenciji za medije. RSE se obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova sa upitom da li bi takav "bezbedni sistem" ulazio u nadležnost policije i da li je moguće funkcionisanje takvog privatnog partnera u sistemu bezbednosti Grada Beograda. Više opozicionih stranaka i građanskih udruženja kritikovalo je nameru gradske vlasti da privatniku poveri uspostavljanje integrisanog bezbednog sistema. Demokratska stranka je podnela i krivičnu prijavu protiv svih koji učestvuju u projektu "Obezbeđenje grada Beograda", za koji kažu da vlasti sada pokušavaju da pretvore u privatno-javno partnerstvo. Obezbeđenje grada Beograda je sistem fizičkog obezbeđenja, koji je Grad Beograd pokrenuo početkom 2025. sa licenciranim privatnim kompanijama za obezbeđenje, za zaštitu gradskih objekata i patroliranja oko škola i vrtića. Sa dnevnog reda sednice Skupštine Grada Beograda povučeni su i Predlog izmena i dopuna Poslovnika Skupštine grada i Predlog projekta javno-privatnog partnerstva za poveravanje usluge obezbeđivanja sistema novogodišnje dekoracije.

Direktoru RTV Podgorica Vladimiru Otaševiću zabranjen je ulazak u Srbiju u četvrtak nešto više od sat posle ponoći na graničnom prelazu između Crne Gore i Srbije. Otašević je poslednji u nizu novinara iz Crne Gore kojima je zabranjen ulazak u Srbiju nakon što je predsednik Aleksandar Vučić najavio recipročne mere zbog odluke vlasti u Podgorici da zabrane ulazak uredniku tabloida Informer Draganu Vučićeviću. Prema dokumentu o odbijanju ulaska u Srbiju, koji je Otašević pokazao Radio-televiziji Crne Gore, kao razlog je označena tačka 7 člana 15 Zakona o strancima Srbije, kojom je propisano da se ulazak može odbiti kada to zahtevaju "razlozi zaštite bezbednosti Republike Srbije i njenih građana". Otašević je u četvrtak za RTCG rekao da je sinoć automobilom putovao ka Srbiji, ali da mu je odbijen ulazak na graničnom prelazu Gostun, dodajući da je iznenađen tom odlukom. Posle ranijih zabrana crnogorskim novinarima da uđu u Srbiju, više međunarodnih medijskih organizacija je osudilo takve odluke. Početkom jula prvo je zabranjen ulazak novinaru Televiziji Vijesti Petru Komneniću, a potom par dana kasnije i izvršnom direktoru BIRN-a (Balkanska istraživačka mreža) za Crnu Goru Vuku Marašu. Predsednik Srbije je u junu rekao da je od bezbednosnih službi stigla informacija da je glavnom uredniku tabloida Informera zabranjen ulazak u Crnu Goru i da je to "velika greška" zbog koje će Srbija možda morati da uvede recipročne mere. Emitovanja programa televizije Informer iz Srbije po odluci Regulatornog tela za medije u Crnoj Gori krajem maja ograničeno je na šest meseci uz obrazloženje da je sadržaj na tom mediju vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore.

"Niko me do sada apsolutno nije kontaktirao niti imam povratnu informaciju da li je nadležno tužilaštvo reagovalo", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) ministar turizma i omladine Srbije Husein Memić, nekoliko dana nakon nacionalističkih incidenata i veličanja osuđenih ratnih zločinaca na sportskoj manifestaciji Drinska regata u Bajinoj Bašti u Srbiji. U razgovoru za RSE navodi da ga posebno zabrinjava izostanak reakcije organizatora manifestacije, koji se nisu javili ni njegovim suradnicima. Memić, jedini zvaničnik koji je reagirao na događaje u Bajinoj Bašti, upozorava da bi Ministarstvo moglo preispitati financiranje Drinske regate, ali i drugih događaja čiji organizatori ne spriječe ili ne osude slične incidente. Kaže i da za sada nije bilo reakcija ni drugih članova Vlade Srbije na njegov javni poziv da se ovakvi ispadi osude. Dio snimaka objavljenih na društvenim mrežama nakon Drinske regate, tokom vikenda 18. i 19. jula, pokazuje sudionike kako pjevaju nacionalističku pjesmu "Ne volim te Alija", dok su na pojedinim čamcima i odjeći sudionika istaknuti simboli i fotografije osuđenih ratnih zločinaca, među kojima i Ratka Mladića. RSE: Jeste li, nakon što ste osudili nacionalističke incidente i veličanje ratnih zločinaca tokom Drinske regate, dobili bilo kakvu informaciju od policije ili tužilaštva da je pokrenuta istraga, da se utvrđuje odgovornost? Memić: Niko me do sad apsolutno nije kontaktirao niti imam povratnu informaciju da li je nadležno tužilaštvo reagovalo. Ja sam pokušao, odnosno moj pomoćnik je pokušao da dođe i do direktora turističke organizacije, jer pazite, ovo nije neka nevladina organizacija koja je konkurisala kod nas. Ovo je lokalna turistička organizacija koju mi kao ministarstvo finansiramo. Ne samo tu, nego smo mi za ove četiri godine finansirali na hiljade sličnih događaja u Srbiji. Nismo uspjeli da dobijemo odgovor, čovjek se nije ni javio na telefon mom pomoćniku, tako da sa te strane nisam ni dobio odgovor. Ali sam jasno osudio i osuđujem svaki vid vrijeđanja na nacionalnoj osnovi i tu nema nikakve zadrške. RSE: Ministarstvo financijski podržava Drinsku regatu. Smatrate li da organizatori snose dobar dio odgovornosti kada se na manifestaciji koju i država financira dešavaju ovakve stvari? Memić: Organizatori bi u najmanju ruku morali da se ograde. Zato što su organizatori tih pojedinačnih ispada ljudi koji dolaze na tu manifestaciju. RSE: Je li do vas došla ikakva reakcija organizatora? Memić: Ne, apsolutno. Lično smatram da to uopšte nije fer sa njihove strane. Moraju dati odgovor na to. Morali bi dati odgovor na to. RSE: Hoće li Ministarstvo preispitati buduće finansiranje Drinske regate ako organizatori ne poduzmu mjere da spriječe ovakve incidente? Memić: Mi imamo, kao što sam vam rekao, hiljade organizacija i manifestacija koje finansiramo. Ja ću i dalje tražiti odgovor ljudi koji su organizatori i da vidim šta će oni da kažu na tu temu. Svakako da bi oni morali u najmanju ruku osuditi ono što smo vidjeli. Ukoliko ne osude, ukoliko nikakvim svojim gestom ne daju odgovor na ono što smo vidjeli, ja smatram da takve događaje, ne samo Drinsku regatu nego ni jednu manifestaciju takvog tipa, ne bi trebalo podržavati ukoliko to i ne osude. RSE: Kako komentirate činjenicu da su se slični incidenti dešavali i ranije? Da li to pokazuje da dosadašnje reakcije institucija nisu bile dovoljne? Memić: Slažem se. Tamo gdje se nije reagovalo i tamo gdje nisu radili sud, tužilaštvo i policija, to nije dobro uopšte. Zato što sam ja pripadnik tog naroda. Ja sam Bošnjak koji sjedi u toj vladi. Svi bi morali ovakve ispade osuditi i ukoliko bi se ti ispadi desili na drugoj strani, apsolutno bih ja bio prvi taj koji bi stao u odbranu drugih naroda. Tako da sam očekivao i očekujem od drugih da reaguju po ovom pitanju. RSE: Da li očekujete da će vas podržati i drugi članovi Vlade Srbije? Je li bilo reakcija na ono što se dogodilo na Drini? Memić: Ja sam juče dao tu izjavu. Za ovih 24 sata nakon moje izjave niko me nije pozvao, iskreno da budem, niko me nije pozvao da je prokomentariše. RSE: Ne očekujete da će se to desiti? Memić: Pa ne znam, ne mogu da kažem da ne očekujem. Vidio sam da je moja reakcija naišla na potpunu podršku ljudi u Srbiji i da su mnogi podijelili tu izjavu i dali podršku. Vidim da među ljudima u Srbiji, posebno srpske nacionalnosti, postoji veliki broj onih koji ne žele da se poistovjete s tim. Vjerujem da postoji veliki broj ljudi koji je tu moju izjavu podržao. RSE: Možete li još jednom obećati da će Ministarstvo ubuduće pažljivije pratiti manifestacije koje financira i tražiti od organizatora jasna pravila i reakcije u ovakvim slučajevima? Memić: Ja vam to obećavam. Ne želim da se na bilo kojoj manifestaciji koja treba da okuplja ljude dešavaju ovakve stvari. Neko je juče dobro rekao, bilo bi dobro da se tu pjevaju pjesme "U svijetu postoji jedno carstvo, u njemu stanuje drugarstvo", da imamo takvu poruku. Međutim, meni je najviše žao što još nemamo reakciju organizatora i to mi najviše smeta. A naravno da ćemo preispitati ne samo ovu manifestaciju nego sve manifestacije koje imaju sličan problem, odnosno koje budu imale sličan problem, a tamo nemamo reakciju organizatora. RSE: Što biste poručili Bošnjacima u Srbiji i Bosni i Hercegovini koji ovakve scene doživljavaju kao zastrašivanje? Memić: Ja sam uvijek za to da gledamo pozitivne stvari, a njih je zaista puno. Ovakve stvari su, prije svega, nevaspitanje tih ljudi. Opet hoću da kažem, tamo je bilo možda par hiljada ljudi, a mi smo vidjeli nekoliko njih koji su vrijeđali pripadnike drugih naroda. Pogotovo me dotakla činjenica da se to dešava na granici sa BiH. Mi moramo biti spremni da, kad se ovakve stvari dese, odmah ih osudimo i da kažemo da one imaju ime i prezime. Ali slažem se sa vama da je ovo posao nadležnih organa koji moraju da reaguju i da daju odgovor zašto ne reagiraju.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da su tokom proteklih nekoliko dana mnogi predstavnici srpskog civilnog društva bili izloženi kampanjama blaćenja i ličnim napadima. "Snažno civilno društvo i angažovani građani prednost su svake demokratije i ključni za uspješan proces proširenja. Zaslužuju poštovanje i slobodu govora bez zastrašivanja ili pokušaja da se njihov rad delegitimiše", navodi se u objavi Kos na mreži X. Pisac i aktivista Vladimir Arsenijević, osnivač udruženja Krokodil, pretučen je 11. jula u centru Beograda uoči održavanja komemorativnog skupa "Ljudi pamte ljude" u znak sjećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Arsenijević je u objavi na Instagramu rekao da ga je na tom mestu par sati prije komemoracije sačekala grupa od 20-30 mladih ljudi koji su ga udarali, šutirali i pretili mu. Na platou kod stepeništa ispod Brankovog mosta, gde je trebalo da se održi komemoracija, ispisani su grafiti "Ratko Mladić heroj", "Slava VRS" (Vojsci Republike Srpske) i "3627 srpskih žrtava". Ambasador EU u Srbiji, britanska ambasada, povjerenik za zaštitu ravnopravnosti i više opozicionih partija su osudili incident i tražili istragu. Tužilaštvo je identifikovalo dvije osobe koje su napale Arsenijevića, ali su konstatovali da to nije krivično djelo. Protiv njih će biti, kako je saopšteno, podnijete prekršajne prijave. Početkom sedmice Viši sud u Beogradu naredio je izdavanje potjernice za vojnim analitičarem Aleksandrom Radićem, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije podnijelo je krivičnu prijavu protiv Radića zbog sumnje da je izvršio krivično djelo pripremanja djela protiv ustavnog uređenja i bezbjednosti Republike Srbije, kao i krivično djelo odavanja tajnih podataka. Kako je saopšteno, 17. jula, sumnje protiv beogradskog vojnog analitičara Radića proistekle su nakon pretresa njegovih elektronskih uređaja i vještačenja mobilnog telefona. Tužilaštvo navodi da je osumnjičeni koristeći kontakte sa, za sada nepoznatim licima zaposlenim u državnim organima, dolazio do informacija označenih različitim stepenima tajnosti. Više javno tužilaštvo saopštilo je da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top". Na masovnom antivladinom protestu 15. marta prošle godine hiljade ljudi razbježalo se sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. Učesnici su svjedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji ih je natjerao da se sklone. Tužilaštvo sumnja da je događaj bio "simulacija" koju su organizovali studenti u blokadi, što oni demantuju. Aleksandar Radić jedan je od prvih koji je u javnosti govorio o upotrebi "zvučnog topa" tokom protesta 15. marta. Radić je 26. juna za Betu rekao da je napustio Srbiju nakon što su mediji objavili video-snimke njegovog praćenja na kojima je i njegova maloljetna kćerka. Evropska unija i Ujedinjene nacije traže od vlasti u Srbiji da omoguće nezavisnu istragu ovog slučaja.

Vojni analitičar Aleksandar Radić poslednji je u nizu pojedinaca koji su napustili Srbiju strahujući, kako je objasnio, za sopstvenu ili bezbednost porodice. "Negiramo da je u bekstvu, nema osnova za pritvor", rekao je za RSE njegov advokat Stefan Ćorda, najavljujući žalbu na odluku o pritvoru. Tužilaštvo i sud smatraju da je u bekstvu, pa se osim krivične prijave i određivanja pritvora suočio i sa poternicom. Radić se tereti za pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti tako što je iznosio "lažne tvrdnje" da su vlasti upotrebile takozvani zvučni top na masovnom antivladinom protestu 15. marta 2025. u Beogradu. "A kako mi znamo da se radi o neistinama", pita Vladica Ilić, pravnik iz nevladinog Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP). Ilić postavlja to pitanje s obzirom da, kako kaže, nije završen nijedan postupak kojim bi bilo utvrđeno šta je upotrebljeno 15. marta. Beogradski centar za ljudska prava dobio je više prijava građana koji su su žalili da su osetili posledice upotrebe nekog zvučnog uređaja tokom protesta. Istovremeno je aktivistička grupa Stav objavila da je Interpol odbio zahtev vlasti Srbije za raspisivanjem poternice za šestoro aktivista i studenata iz Novog Sada smatrajući da slučaj ima politički karakter. Oni se duže od godinu dana nalaze u egzilu dok se u zemlji terete za pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije. Branislav Đorđević, jedan od njih, kaže za RSE da u neku ruku oseća da je u političkom izgnanstvu. "Zato što smo fizički izmešteni iz Srbije i nemamo opciju da učestvujemo u političkom životu". Zbog učestalih pretnji smrću, pisac, kolumnista i koautor satiričnog podkasta Marko Vidojković napustio je sa suprugom Srbiju u martu 2023. "Nalazim se definitivno u političkom izgnanstvu zbog političke odluke režima da mi upropasti i ugrozi život zato što sam se usudio da ih kritikujem", kaže za RSE Vidojković. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) saopštila je da je u prvoj polovini godine četvoro novinarki i novinara otišlo iz Srbije zbog "represije vlasti i prorežimskih medija". Ta asocijacija je navela da je pre njih još dvoje novinara napustilo zemlju na osnovu procena novinarskih udruženja i medijskih asocijacija "da više ne mogu bezbedno da se bave novinarstvom u svojoj državi". Takođe se satirično-humoristička emisija "Mentalno razgibavanje" emituje iz Slovenije, jer se autori Srđan Jovanović i Marko Stepanović, kako su objasnili u emisiji, ne osećaju bezbedno da rade u Beogradu. Televizija Nova je nastavila da prikazuje tu emisiju. Evropska unija nije odgovorila na upit RSE da li ove slučajeve smatra zabrinjavajućim trendom u pogledu slobode izražavanja, vladavine prava i građanskih sloboda. Ali se u dokumentu iz maja ove godine Evropske komisije, kojim se procenjuje napredak u poglavljima vladavine prava, ocenjuje da Srbija nije ostvarila ključni napredak u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode medija. Tada je, između ostalog, izražena zabrinutost zbog sve učestalijih napada na novinare, i navedeno je da su zabeleženi pritisci na civilno društvo i medije. Za šta se tereti Radić?Aleksandar Radić napustio je zemlju krajem juna nakon što je provladin tabloid objavio video-snimke njegovog praćenja na kojima je i njegova maloletna kćerka. "Šta učiniti kada je neprijatelja puno i ugroze vam dete? Otišli smo u inostranstvo", naveo je tada. Radić je bio prvi koji je pozvan na saslušanje zbog navoda o upotrebi zvučnog oružja protiv mirnih demonstranata na protestu održanom 15. marta 2025. godine u centru Beograda. Pravnik Vladica Ilić smatra da se Radiću stavlja na teret najšira i najnejasnija moguća optužba. "Ja mislim da je Tužilaštvo to krivično delo izabralo da lovi u mutnom, jer nisam siguran ni da oni znaju šta tačno njemu stavljaju na teret", kaže on. Na drugoj strani, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 18. jula povodom Radićevog slučaja da "kada znate da je nešto izmišljotina i laž tražite ko je sve i kako to organizovao". "Čudan je taj lanac, ali to je bio jedan od pokušaja da se ljudi navedu na to da što više mrze one (vlast) koji ništa nisu učinili", rekao je Vučić. Vlast je najpre negirala da poseduje zvučni top, zatim su zvaničnici priznali da policija ima sonične uređaje, ali tvrdeći da oni "nikada nisu upotrebljeni". Navode da nisu koristili nedozvoljeno oružje – zvučni top, "potkrepili" su izveštajem Ruske Federalne službe bezbednosti (FSB). Međutim, do danas nije objašnjeno šta se čulo i zbog čega su se demonstranti razbežali, a mnogi od njih imali tegobe. Godinu dana nakon protesta, Više javno tužilaštvo u Beogradu pravi obrt tvrdeći da je došlo do dokaza da su studenti u blokadi planirali da "simuliraju" kako policija upotrebljava zvučni top. Studenti u blokadi demantovali su te tvrdnje navodeći da je to skretanje pažnje sa suštinskog pitanja - šta se dogodilo 15. marta. Na tom odgovoru insistira i Evropska komisija (EK) podsećajući da vlasti moraju da zaštite učesnike okupljanja od povrede ili nasilja. Takođe je Evropski sud za ljudska prava u parilu 2025. godine izdao privremenu meru kojom je obavezao vlasti u Beogradu da spreče upotrebu zvučnog oružja na protestima i sprovedu efikasnu istragu. A postupke zbog događaja 15. marta 2025. pokrenuli su i specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija protiv torture i za slobodu okupljanja. Zašto šestoro aktivista u egzilu?Advokati šestoro aktivista i studenata iz Novog Sada objavili su da je Interpol odbio zahtev Srbije za raspisivanjem poternica ne želeći da postupa u slučajevima koji imaju politički karakter. Interpol je u odgovoru za RSE naveo da ta organizacija informacije koje joj dostavi neka od država članica, uključujući zahteve za izdavanje crvene poternice, može pružiti samo u posebnim okolnostima i uz odobrenje te države. U odgovoru se podseća da je pravila Interpola strogo zabranjuju da organizacija preduzima bilo kakve aktivnosti političke, verske, rasne ili vojne prirode. Aktivistička grupa Stav saopštila je 22. jula da odluka Interpola potvrđuje njihove tvrdnje da se protiv njih vodi politički, a ne krivični postupak. Branislav Đorđević kaže da taj proces doživljava u kafkijanskom smislu. "Od ilegalno pribavljenog dokaza do njegovog predavanja prvo režimskim medijima, pa tek onda tužilaštvu. I da slučaj već sutra padne, sumnjam da bih bio bezbedan u Srbiji", naveo je. Dvanaest novosadskih aktivista i studenata tereti se za pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, kao i pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Šestoro od njih se nalazi u inostranstvu gde ih je zateklo hapšenje ostalih članova 14. marta 2025. Povod za optužnicu bio je prisluškivani razgovor o studentskom protestu 15. marta, koji su u javnost plasirali prorežimski mediji. Aktivisti se terete da su dogovarali navodno nasilno sprečavanje rada državnih organa i najviših državnih funkcionera i planirali zauzimanje pojedinih institucija. Branioci aktivista kažu da se u krivičnoj prijavi ne navodi šta je sporno u onome što je rečeno u tom razgovoru, već šta su aktivisti mislili. Ko se od pisaca i novinara našao u riziku?Međunarodni PEN centar je početkom 2023. svrstao pisca Marka Vidojkovića među 115 najugroženijih pisaca sveta. Obrazloženje je bilo da su višegodišnje pretnje Vidojkoviću posledica orkestriranih napada državnih i drugih aktera na pisce i novinare, sa ciljem da ućutkaju kritički glas. Vidojković kaže za RSE da je bio izložen "ugnjetavanju sa najviših političkih pozicija i medija sa nacionalnom frekvencijom". Navodi da je u početku ponekad svraćao u Srbiju, ali da je u martu 2025. u konsultacijama sa međunarodnim ekspertima zaključeno da ga i sam dolazak na granicu sa Srbijom može ugroziti. Vidojković je ostao autor podkasta "Dobar, loš, zao". Radi ga na daljinu, jedan voditelj i gost su u studiju, a on kao drugi voditelj na ekranu. Asocijacija elektronskih medija (ANEM) saopštila je početkom jula da je Vidojković dobio nove pretnje smrću na Fejsbuku, navodeći da je od 2019. formirano skoro 30 predmeta u tužilaštvima povodom pretnji njima dvojici, od kojih je većina bez epiloga. Veran Matić, predsednik Upravnog odbora ANEM-a i koordinator Sigurne linije za novinare, kaže za RSE da je učestvovao u šest slučajeva pružajući pomoć u relokaciji novinara iz Srbije. "Gotovo svi imaju zajedničke karakteristike, godinama su bili izloženi pretnjama smrću, ozbiljnim oblicima ugrožavanja bezbednosti i organizovanim kampanjama targetiranja, dok su počinioci ostajali nekažnjeni", navodi. Matić, koji je i sam bio na meti pretnji i napada, svedoči da su u poslednje dve godine pretnje, kampanje i napadi eskalirali. Navodi primer da je u jednom slučaju pretnje upućivala "osoba koja je već osuđivana za teška krivična dela, a koja se istovremeno pojavljuje kao nasilnik na skupovima vladajuće stranke." "Žrtva je bio medijski radnik iz manjeg mesta, koji je prethodno fizički napadnut tokom lokalnih izbora, kada mu je razbijena kamera", naveo je Matić. On ocenjuje da je najveći problem nekažnjivost zbog pretnji novinarima. Navodi da je prema podacima Vrhovnog javnog tužilaštva, u protekle dve godine evidentiran 271 slučaj napada, pretnji i drugih oblika ugrožavanja bezbednosti novinarki i novinara. "Pravosnažno je okončano svega 12 slučajeva. To znači da je u više od 95 odsto predmeta izostao pravosnažan sudski epilog", kaže Matić. U nedavnoj Rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope izražena je zabrinutost zbog prekomerne upotrebe sile tokom antivladinih protesta, ali i drugih kršenja ljudskih prava i ugrožavanja slobode medija u Srbiji. Rezolucijom se upozorava i na pritiske, napade, targetiranja pripadnika civilnog sektora. Srbija je prema Indeksu slobode medija za 2026. godinu Reportera bez granica rangirana na 104. mesto, od ukupno 180, u grupu zemalja gde je "teška situacija".

Stočar Bora Šuljmanac iz sela kod Sremske Mitrovice, gde je zbog virusa afričke kuge svinja proglašena vanredna situacija, strahuje da zaraza ne dođe i do njegova farme. Za Radio Slobodna Evropa govori o merama koje preduzima da bi zaštitio svoje životinje, ali i sopstvenu egzistenciju. Bolest ne predstavlja opasnost za ljude, ali može da nanese veliku štetu svinjarstvu. Novi talas afričke kuge svinja zahvatio je sedam okruga u Srbiji. (Snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)

Pripadnici kriminalističke policije u Sremskoj Mitrovici, u sjevernom dijelu Srbije, uhapsili su jednu osobu zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično djelo prenošenje zaraznih bolesti kod životinja i biljaka. Kako je saopšteno iz policije 22. jula, sumnja se da je ova osoba od 22. novembra 2025. do 21. jula 2026. godine postupala suprotno mjerama koje je donijela Uprava za veterinu radi sprječavanja i suzbijanja afričke kuge svinja na području naseljenog mjesta Salaš Noćajski. "Uprkos važećim merama, nastavio je da prerađuje i stavlja u promet svinjsko meso na svom gazdinstvu. Prilikom kontrole na gazdinstvu zatečeno je 7.060 kilograma svežeg mesa, poluproizvoda i proizvoda od mesa za koje osumnjičeni nije posedovao prateću dokumentaciju niti dokaz o poreklu", navodi se u saopštenju. Dodaje se da je po nalogu veterinarske inspekcije, zatečeno meso, proizvedeno u neregistrovanom objektu, nepoznatog porijekla, oduzeto i uništeno. Po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i, uz krivičnu prijavu, biće sproveden u nadležno tužilaštvo. Policijska akcija je sprovedena u saradnji sa Upravom kriminalističke policije, Službom za suzbijanje kriminala i inspekcijskim organima Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U Srbiji je trenutno aktivan virus afričke svinjske kuge. Uginulo je ili eutanazirano skoro trideset hiljada svinja. Virus afričke kuge svinja aktivan je u sedam okruga, 12 opština i 52 naseljena mesta u Srbiji, zaključno sa 19. julom. Pogođeni su Zapadnobački okrug, Južnobački, Sremski, Mačvanski, Kolubarski, Podunavski i Grad Beograd. Inače, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić razriješio je 21. jula Sašu Ostojića sa dužnosti rukovodioca Nacionalnog kriznog centra za suzbijanje afričke kuge svinja. Za novog rukovodioca imenovao je Ljiljanu Ivanjac, načelnicu veterinarske inspekcije u Upravi za veterinu. Od virusa afričke svinjske kuge ne mogu da obole druge životinje ni ljudi, a ne postoji lijek ni vakcina. Kontakt domaćih i divljih svinja predstavlja jedan od najvećih rizika za širenje bolesti. Virus prenosi i čovjek obućom, odjećom, opremom, vozilima.