Studentska lista postigla je generacijski uspjeh, kaže Nikola Xaviereff-Weckwerth, stučnjak za pitanja Balkana iz nevladinog Nemačkog saveta za spoljne odnose, u prvom komentaru na rezultat vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. Dodaje da Aleksandar Vučić, lider Srpske napredne stranke (SNS), koja je državom vladala punih četrnaest godina, ostaje faktor koji će izbornim pobjednicima "disati za vratom". "Izborni rezultat oslikava da je srpsko društvo polarizovano. Međutim, ne u odnosu 50 prema 50, nego u sistemu koji nije fer i nije pravedan. Možemo da kažemo da studenti vjerovatno imaju veću podršku od ovih 52 posto, ali su morali da se bore protiv sistema koji je potpuno neuravnotežen. Tako da je ovo generacijska pobjeda, kontinentalna pobjeda za čitavu Evropu", kaže Xaviereff-Weckwerth u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), ubrzo nakon što je Vučić priznao poraz. Prema preliminarnim rezultatima izbornih posmatrača, "Studentska lista" dobila je oko 52 odsto glasova, za deset odsto više od "Ujedinjene Srbije" liste koju je predvodio Aleksandar Vučić. Kandidate na "Studentskoj listi" odredili su plenumi fakulteta, koji su izrasli u vodeću političku snagu tokom dvogodišnjih protesta fokusiranih na zahteve protiv korupcije i za vladavinu prava. Šta predstoji?RSE: Vučić je u svom govoru čestitao pobedu suprotnoj strani i istovremeno upotrebio rečnik koji se može definisati kao govor mržnje. Vidimo li u tome elemente buduće srpske političke svakodnevice? Xaviereff-Weckwerth: Svakako. Konflikt u srpskom društvu i srpskoj politici neće nigdje nestati. Mi ćemo sada da vidimo novi način politizovanja društva. Ovo će biti nova logika, gdje postoji novi sloj društva koji će u parlamentu i državnim institucijama biti aktivan, pokušati da preuzme poluge moći, ali, naravno, to neće biti ni lako ni brzo. Što se tiče Vučića, koji će sada sjediti u parlamentarnim klupama, on, naravno, koristi ovo priznanje poraza da bi se već pozicionirao za djelovanje u narednom periodu. Mislim da je bitno naglasiti da sada imamo i predsjedničke izbore i tu, naravno, vjetar u leđa ide studentima i opoziciji. Tu treba sačekati da se smire tenzije i studiozno pripremiti izbore za predsjednika. A što se tiče perioda poslije Nove godine, mislim da će, u svakom slučaju, biti puno prljavih taktika, puno demagogije od strane Vučića i njegovih kolega u parlamentu. I, u suštini, najteži dio posla na neki način tek sad dolazi, zato što smo to vidjeli i u drugim državama, i u Poljskoj i u Italiji. Kada se sruši desnica i kada dođu socijaldemokrati ili centristi na vlast, oni ne mogu građanima tako brzo da isporuče politike i rezultate koje bi željeli. Da li je nova vlast leva, desna ili centristička?RSE: Studentski pokret ne možemo smestiti ni na levicu, ni na desnicu, ni u centar. Oni idu ka većini u parlamentu, a istovremeno nemaju ni kandidata za premijera. Kako odgovoriti na tolike nepoznanice? Xaviereff-Weckwerth: Njihova taktitka je bila da nemaju ličnost koja bi predvodila ovaj pokret, kako druga strana, odnosno Vučićeva partija, ne bi mogla da ih napada. Ono što možemo da kažemo za "Studentsku listu" jeste da je to jedan buntovni pokret. Oni su rođeni iz frustracije zbog svega onoga unutar države čime nisu zadovoljni. I možemo da se vratimo na 2024. godinu, pad nadstrešnice i sve ono što se desilo, to jest ono što se nije desilo, a trebalo je da se desi u pravnoj državi. Tako da ja ne bih sad govorio o tome kakva će biti njihova ekonomska politika, kakva će biti njihova vanjska politika. Ali ono što mogu da kažem jeste da je to politika čišćenja svoje kuće. Čišćenja i jednostavno iskopavanja svega onoga što je u sistemu oronulo, što je zarđalo, kako bi se na neki način pokušala uspostaviti pravna država, institucionalna država, država u kojoj su procesi bitni, a ne demagogija i ličnosti koje prevladavaju nad politikama. Na neki način imam velika očekivanja, zato što bi ono što bismo mogli da dobijemo nastavkom vladavine Vučića i njegove partije bila daljnja autokratizacija. U suštini, ono što ćemo dobiti sa Studentskom listom biće pokušaj liberalizacije, ali to nije liberalizam, to je pokušaj. Mislim da će im trebati neko vrijeme da se, naravno, uopšte oglase o tome šta će i kako će raditi, kakav će biti njihov pristup prema Rusiji, prema Americi. Prema Evropskoj uniji će vjerovatno na neki način artikulisati novi početak odnosa između EU i Srbije. Menja li se odnos prema Rusiji i Kini?RSE: A prema Rusiji? Xaviereff-Weckwerth: Mislim da će nova vlada na neki način imati sreću što Rusija nema vremena za njih i što mogu da nastave dosadašnju politiku, da se ne miješaju direktno u odnose s Rusijom. Vjerovatno neće uvesti sankcije Rusiji, osim ako ne bude nekog ogromnog pritiska Evropske unije. To ne vidim. Moramo, naravno, da vidimo gdje će završiti ovi pregovori između NIS-a (Naftna industrija Srbije) i MOL-a (Rusija pregovara sa mađarskom kompanjom MOL o prodaji NIS-a, kako bi Srbija izbegla američke sankcije zbog visokog udela ruskog kapitala, prim.red.). To još uvijek nije gotovo, ali to je nešto što se vuče iz prošlog sistema, tako da oni to, u suštini, mogu da završe. Kina je najinteresantnija, po meni. Ja bih rekao da je Kina puno interesantnija nego Amerika. RSE: Zašto? Xaviereff-Weckwerth: Zato što je u protekle tri-četiri godine, u suštini, od ta četiri stuba međunarodne politike, Kina bila jedini stabilni stub za Srbiju. To je svjetska sila s kojom je Vučić uspijevao da održi dobre odnose i da dobije nešto za državu. Može li se održati ekonomski rast Srbije?RSE: Da li će to znači i promenu pogleda Kine na Srbiju? Xaviereff-Weckwerth: Mislim da će Kina tu biti pragmatična. S druge strane, za "Studentsku listu" će jedna stvar biti vrlo bitna u srpskom društvu, a to je da nastave ekonomski rast. Jer to je jedna stvar koja se može reći, pod vođstvom Vučića, ostvaren je ekonomski rast. Ne zbog njega samog, naravno, nego zbog više faktora. Postoji nejednakost u društvu, ali ipak je postojao rast i realizovani su mnogi infrastrukturni projekti, iako je dosta tih projekata povezano s nekim dubioznim iznosima novca. Ali mislim da je to nešto u čemu će ovaj pokret takođe morati da se dokaže: kako da zadrži ono što je dobro, a kako da odbaci ono što je loše. Može li region da odahne?RSE: Studentski pokret je malo govorio o pitanjima globalne, pa i regionalne politike, ali neke stvari su jasne. Ne nameravaju da uvedu sankcije Rusiji, a što se tiče regiona, Kosovo je za njih deo Srbije, a zalažu se i za bliske odnose sa Republikom Srpskom. Zašto ova promena ipak može biti dobra vest za region, po vama? Xaviereff-Weckwerth: Postoji uvjerenje da je Srbija, kao najveća država, ključ za regionalnu stabilnost i regionalni ekvilibrijum. To znači da među državama regiona Zapadnog Balkana postoji određeni odnos snaga koji održava balans i ravnotežu. Srbija je kroz ovu prizmu posmatrana kao faktor stabilnosti. Međutim, kritičari uvijek kažu da je Srbija stabilan faktor nestabilnosti. Ja mislim da će s ovom promjenom vlasti Srbija postati malo stabilnija u odnosima s državama regiona, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Kosovo. Ovdje je najbitnije naglasiti, po meni, da Bosna ima svoje unutrašnje probleme, a Kosovo je jedno veliko problematično pitanje. Ono na šta bih ja obratio pažnju jeste Crna Gora, koja sad završava put integracije u EU. Bilo je problema i uticaja, to jest straha da će biti negativnog uticaja iz Beograda tokom ovog posljednjeg perioda integracije u EU. I to je nešto gdje ja vidim da ova nova vlast može da bude pozitivna, da uspjeh Crne Gore ne bude viđen kao neuspjeh Srbije i da ne bude hibridnih aktivnosti koje bi usporavale taj proces ili širile politiku mržnje prema Crnoj Gori. 25. oktobar i 5. oktobar - ima li sličnosti?RSE: Ovo nije prvi put da se Srbiji ovako nešto događa u skorijoj istoriji. Ono što se danas desilo u mnogo čemu podseća na 5. oktobar 2000, kada je srušen Slobodan Milošević. A znamo kako se taj eksperiment završio. Svi rizici su i dalje tu. Šta bi moglo buditi veru da se sličan scenario neće ponoviti? Xaviereff-Weckwerth: Aleksandar Vučić je u svojoj izjavi, u stvari, rekao da znamo kako je to bilo 2000. godine. Tako da ja mislim da mi ne gledamo kraj Aleksandra Vučića. On će zasigurno još mnogo godina biti politički akter. Mislim da je za "Studentsku listu" vrlo bitno da oni sad, u suštini, predstave ljudima plan i program. Šta, kako i zašto namjeravaju da rade. Jer ako oni to ne urade, imaju iza sebe jednu političku zvijer, jednu političku mašineriju koja će im disati za vratom i koja će na vrlo, vrlo spretne načine iskoristiti njihove probleme, njihove lapsuse, njihove greške i instrumentalizovati ih na najbolji način. Tako da, zato kažem, ovo će sad biti borba uzbrdo. Svaka čast Studentskom pokretu na ovom istorijskom postignuću. Ovo je generacijski simbol, ovo je pobjeda kontinentalne veličine, ali oni moraju da shvate da sad predstoji veliki rad i da ono što žele da urade moraju da predstave ljudima kao plan i program, da stvarno zasuču rukave i rade. Šta Evropa može da nauči?RSE: Šta u tom smislu primer Vučića govori u kontekstu evropskog populizma? U kojoj meri je on zaista specifičan? Xaviereff-Weckwerth: Populizam i autokratizacija društva u Srbiji od 2012. godine ipak imaju poseban naboj, zato što u Srbiji ne postoji kontekst evropskih institucija, gdje ipak postoje neki mehanizmi kontrole i ravnoteže (checks and balances), neke poluge, sistem u kojem je moć razdvojena. To je prva stvar. Drugo, moramo da povežemo ove izbore i frustraciju među stanovništvom u Srbiji s jednom opštom frustracijom u Evropi, zato što nešto što se dešava u Italiji ili u Parizu ima odjeka i, naravno, sličnosti i paralela s onim što doživljavaju ljudi koji žive u Srbiji. To je taj dio globalizacije koji omogućava svima nama da živimo u jednom vremenskom, socijalnom i tehnološkom prostoru, gdje dijelimo frustracije, dijelimo i sreću, ali vidimo i šta ne valja. I kriza demokratije, liberalne demokratije, nije prisutna samo u zemljama Evropske unije, a nije ni samo u Srbiji. Ta kriza postoji, ona je drugačija, ali u svakom slučaju ljudi u Srbiji su morali da se bore i da se napregnu puno više nego ljudi koji žive u stabilnim demokratijama Evropske unije.

Slavlje za Studentsku listu, poraz za, do sada vladajuću, Srpsku naprednu stranku. To je rezultat vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. "Jasno je da smo ove izbore izgubili", izjavio je doskorašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić sat i po vremena po zatvaranju birališta. Građani i predstavnici Studentske liste slavili su na ulicama širom zemlje.

Veliki broj građana izašao je na ulice gradova Srbije da proslavi pobedu "Studentske liste", pošto je bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić priznao poraz svoje liste "Ujedinjena Srbija"

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Layen) u zajedničkom saopštenju su čestitali Studentskoj list i potvrdili spremnost evropskih institucija da pomognu napredak Srbije na putu ka EU. "Spremni smo da podržimo reforme u oblasti vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije i jakih demokratskih institucija, i da zajedno radimo na ostvarivanju evropske budućnosti Srbije", poručili su fon der Lajen i Košta u objavi na mreži X. Prema preliminarnim rezultatima nevladinih organizacije CRTA i CeSID "Studentska lista" je dobila oko 52 odsto glasova, a "Ujedinjena Srbija" bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića oko 40 odsto. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da ishod izbora u Srbiji označava novi početak u odnosima sa Briselom. "Za Srbiju može da počne novo poglavlje. Vrata EU su otvorena i spremni smo da zajedno idemo napred", navela je Kos u pisanoj izjavi koju je njen kabinet podelio sa novinarima. Čestitajući Studentskoj listi na pobedi, ona je ocenila da je Srbija pokazala svoj glas i da su, posle skoro dve godine protesta za demokratiju, vladavinu prava i borbu protiv korupcije, građani izašli na izbore u istorijskom broju. "Upravo su to vrednosti koje su u samom srcu naše Evropske unije", poručila je Kos. U svom programu "Studentska lista" se fokusirala na unutrašnja pitanja Srbije.

"Ovo je jedna šansa da počnemo da se lečimo kao društvo, da kaznimo one koji su odgovorni i da pokušamo da živimo kao sav normalan svet", izjavio je za RSE Dušan Spasojević, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Nakon pobede Studentske liste na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji, Spasojević kaže da je to jedna velika i donekle neočekivana pobeda i vrlo ozbiljan poraz Srpske napredne stranke (SNS). "Iznenađenje je taj ubedljiv rezultat, kao i činjenica da baš niko nije prešao cenzus čime se potvrdilo ipak da je ovo bila bitka dve velike liste", naveo je. Doskorašnji predsednik Srbije i kandidat na listi "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić priznao je poraz na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra. On je rekao da je na osnovu uzorka jasno da je SNS izgubio izbore, a da je pobedila Studentska lista, koja će imati između 135 i 140 mandata, a SNS oko 105 mandata. Rekao je da druge liste, osim manjinskih, nisu prešle cenzus. 'Najveći izazov usmeriti očekivanja'Kao jedan od najvećih izazova za novu vlast, politikolog Dušan Spasojević vidi to kako da usmerava očekivanja. "Ali mislim da bi bilo izuzetno važno da svedemo očekivanja i da ne verujemo da će već sledećeg petka Srbija biti pravna država i da će svi koji to zaslužuju biti u zatvoru", naveo je. Spasojević kaže da je poraz Srpske napredne stranke i njenog kandidata za premijera Aleksandra Vučića takav da su morali da ga priznaju. Upitan da li su vanredni parlamentarni izbori bili referendumska atmosfera, Spasojević je naveo da se to može reći bez dileme. "Vučić je pokušao da preseče krizu raspisivanjem vanrednih izbora, ali to nije uspeo, nije mogao da preokrene taj trend", rekao je. Politikolog Spasojević kaže da je SNS kontrolisao sve do pre dve godine i tragičnog događaja u Novom Sadu, kada je u obrušavanju betonske nadstrešnice stradalo 16 osoba. "Njihov odgovor na to i ta želja da niko od njih ni za šta ne bude odgovoran, je dovela do ovoga. Da je neki ministar završio u zatvoru, da je neko uhapšen, ne bi gledali ove scene, a svakako ne na ovaj način", smatra on. Upitan za očekivanja od nove vlasti, Spasojević kaže da očekuje da uspostave poštovanje zakona, slobodu medija i da vrate autonomiju Univerzitetu. "Verujem da bi već te neke osnovne stvari bile veliki korak unapred", dodao je. Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) i agencija Ipsos saoštili su da je na osnovu 56 odsto obrađenog uzorka, pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima odnela Studentska lista sa 52 odsto glasova.

U Srbiji se u nedelju održavaju vanredni parlamentarni izbori na kojima će građani birati novi saziv Skupštine Srbije. U trci za 250 poslaničkih mesta učestvuje 18 izbornih lista. Birališta su otvorena u 7 časova sa kojih stižu slike dugih redova građana koji žele da ostvare pravo glasa. Redovi su i u inostranstvu gde državljani 37 država širom sveta glasaju po vremenskoj zoni Srbije.

Biračka mjesta širom Srbije otvorena su uglavnom na vrijeme, uz primetne gužve ispred birališta saopštili su iz posmatračke misije Crta. Do 10 časova izlaznost na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji bila 19.8 odsto. U istom periodu na prethodnim parlamentarnim izborima 2023. godine izlaznost je bila 9.8 odsto. Birališta su otvorena od 7 do 20 časova, a pravo glasa ima 6.451.292 birača.

U Srbiji se održavaju vanredni parlamentarni izbori, na kojima građani glasaju za neku od 18 lista. Birališta su otvorena od 7 do 20 časova, a pravo glasa ima 6.450.523 birača. Glasa se na 8.392 biračka mesta, od čega su 93 u inostranstvu. Cenzus za ulazak u parlament je tri odsto od ukupnog broja glasova, dok je za devet manjinskih lista taj prag niži.

U Srbiji se u nedelju, 25. oktobra, održavaju vanredni parlamentarni izbori - treći u proteklih pet godina. Izborni proces odvija se u duboko polarizovanoj atmosferi podstaknutoj masovnim antivladinim protestima koji su otpočeli u novembru 2024. Smatraju se najvećim testom za 14 godinu dugu vladavinu Aleksandra Vučića, koji je u septembru podneo ostavku na mesto predsednika države kako bi se kandidovao za premijera. Koliko ljudi ima pravo glasa?Prema popisu stanovništva iz 2022. godine, Srbija ima 6.647.003 stanovnika. Republička izborna komisija (RIK) je objavila početkom oktobra da pravo glasa ima njih 6.450.523. To je za pedesetak hiljada manje nego na prethodnim, održanim u decembru 2023. godine. Glasaće se na 8.392 biračkih mesta, od čega su 93 u inostranstvu. Birači će, bez obzira na to u kom se kraju sveta nalaze, morati da glasaju po satu Srbije (od sedam ujutru do 20 sati uveče po centralnoevropskom vremenu). Uprkos rekordnom broju prijavljenih glasača širom sveta, gotovo trostruko većim u odnosu na prošle izbore, vlast je, bez obrazloženja, odbila da otvori biračka mesta u desetinama gradova. Među gradovima u kojima se neće moći glasati, a ranije je moglo, jesu i Bukurešt, Sofija i Solun, u neposrednoj blizini Srbije, ali i Vankuver u Kanadi, Grac u Austriji i Istanbul u Turskoj. Koliko je učesnika u izbornoj trci?U izbornoj trci učestvuje 18 lista sa ukupno 2.418 kandidata. Samo njih 250 ući će u novi saziv Skupštine Srbije i dobiti priliku da formira vlast. Da bi ušle u parlament, liste moraju da osvoje najmanje tri odsto od ukupnog broja glasova. Izuzetak su devet manjinskih lista. Za njih važe nešto drugačija pravila, odnosno niži prag koji moraju da pređu. Uprkos dvocifrenom broju kandidovanih lista, atmosfera na ovim izborima je gotovo referendumska. Veliki deo javnosti podeljen je između liste čiji stožer je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) i Studentske liste, proistekle iz višemesečnih protesta zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu novembra 2024. godine. Kakva je bila izlaznost na prethodnim izborima?Na prethodna četiri glasanja za narodne poslanike izlaznost se kretala oko 58 odsto, koliko je bilo u decembru 2023. i aprilu 2022. godine. Dve godine ranije, u junu 2020, deo opozicije bojkotovao je glasanje zbog loših izbornih uslova, pa je izlaznost pala na 49 odsto, dok je na izborima u aprilu 2016. na birališta izašlo 3,7 miliona od 6,7 miliona upisanih birača, odnosno 56 odsto. Republička izborna komsija objavljuje procente izlaznosti u više termina tokom izbornog dana, kao i posmatračka misija Crta. Svoje procene tokom izbornog dana imaće i nevladin Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID). Kada se očekuju prvi rezultati?Prema zakonskom roku, RIK utvrđuje preliminarne rezultate za obrađena biračka mesta u roku od 24 sata od zatvaranja birališta. Međutim, to nisu konačni rezultati. Nakon prijema svih zbirnih izveštaja o rezultatima glasanja, RIK ima rok od 96 sati da donese i objavi ukupan izveštaj o rezultatima izbora. Ako je podnet neki prigovor ili žalba protiv nekog zbirnog izveštaja, rok se računa od dana kada RIK-u bude dostavljena odluka o njima. Prve projekcije izbornih rezultata posmatračke misije Crte i CeSID-a, najavile su u izbornoj noći - posle 21 sata. Od kraja osamdesetih godina prošlog veka, paralelno prebrojavanje glasova sprovode organizacije civilnog društva koje posmatraju izbore u svim delovima sveta. One ne proglašavaju konačne rezultate, nego samo projekcije. Ko će posmatrati ove izbore?Na ovim izborima biće preko 16 hiljada posmatrača. Prema podacima RIK-a, prijavljeno je 26 domaćih udruženja sa više od 15 hiljada posmatrača, kao i 57 stranih organizacija i udruženja koje šalju preko 600 posmatrača. Što se tiče domaćih organizacija, više od hiljadu posmatrača imaće pokret Kreni-Promeni, "MIM", "IT blokada", Crta, "Čuvari pobede" i "Građani na straži". Između 500 i 1.000 posmatrača imaće Cesid. Osim domaćih posmatrača, parlamentarne izbore u Srbiji pratiće i međunarodne misije. Među njima su misije Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), zatim Evropskog parlamenta, kao i parlamentarne skupštine Saveta Evrope i OEBS-a. Misija ODIHR-a počela je rad 16. septembra. Čini je 14 stručnjaka u Beogradu i 30 dugoročnih posmatrača, koji su od 25. septembra raspoređeni po Srbiji. Tokom samog izbornog dana će još 300 posmatrača biti kratkoročno raspoređeno na različitim izbornim mestima. Broj njihovih posmatrača ovog puta veći je nego na prethodnim izborima. ODIHR će prve zaključke o parlamentarnim izborima predstaviti dan nakon glasanja, a isto je najavila i Parlamentarna skupština OEBS-a. Svoje posmatračke misije imaće i brojne ambasade i strane organizacije. Posmatrače u Srbiju šalje i Moskva. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova kazala je da će ta zemlja poslati delegaciju oba doma Federalne skupštine i Centralne izborne komisije. Prema podacima Republičke izborne komisije, posmatračku misiju 25. oktobra imaće i Centralna izborna komisija Kazahstana. U kakvim uslovima se održavaju izbori?I domaći i međunarodni posmatrači upozoravaju na mogućnost zloupotreba tokom izbornog dana, nakon što su na prethodnim izborima 2023. zabeleženi pritisci na birače predstavnika vlasti i nepravilnosti na glasačkim mestima. Vlast je takve izveštaje odbacila kao netačne. Iako vlast tvrdi da je od tada ispunila sve preporuke posmatračke misije OEBS-a u vezi sa poboljšanjem izbornih uslova, istraživanja Radija Slobodna Evropa pokazala su nepravilnosti već u prvom koraku izbornog procesa, u biračkom spisku. Iako vlast tvrdi da je "najažurniji do sada", RSE je utvrdio da će više od 500.000 ljudi bez precizno upisane adrese na predstojećim izborima imati pravo glasa u Srbiji. RSE je primere ove prakse našao u različitim delovima Srbije. Resorna ministarstva, međutim, nisu dala objašnjenje. ODIHR je u svom preliminarnom izveštaju uoči glasanja 25. oktobra, zaključio da se ovaj izborni proces u Srbiji odvija u uslovima dugrotrajne političke krize i polarizacije, te da neke od njihovih ključnih preporuka nisu ispunjene. Posmatračka misija Crte je u svom preliminarnom izveštaju navela da predizborna kampanja protiče u znaku sužavanja sloboda i produbljivanja neravnopravnosti među učesnicima u izborima i biračima. Srbija u poslednjoj deceniji beleži pad sloboda, što je konstatovano i u poslednjem izveštaju međunarodne organizacije Freedom House. U tom izveštaju, Srbija je svrstana među zemlje sa najvećim padom sloboda.

EU je poručila da izbori koji će se u nedelju održati u Srbiji moraju biti organizovani u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima, koji podrazumevaju poštovanje osnovnih sloboda. "Mora se poštovati pravo građana da slobodno i informisano donesu izbornu odluku, kao i jednaki uslovi za sve učesnike u izborima, uključujući jednak pristup medijima, razdvajanje države i partije i izbegavanje nepravednih prednosti za one koji su već na vlasti", rekao je portparol Evropske komisije u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE). On je poručio da Brisel pažljivo prati vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, zakazane za 25. oktobar, te da su slobodni, pošteni i transparentni izbori u srži evropske demokratije. Evropske institucije, prema rečima portparola, pozdravljaju to što izbore posmatra OEBS/ODIHR, uključujući i delegaciju poslanika Evropskog parlamenta. "Pravilno funkcionisanje demokratskih institucija, a naročito prilikom sprovođenja izbora, takođe je u srži procesa pristupanja EU", dodao je. Srbija je zvanično kandidat za članstvo u EU, ali su pregovori o pristupanju u zastoju gotovo pet godina. Poslednji klaster Srbija je otvorila u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu, a Srbija je odbila da se pridruži sankcijama koje je EU uvela Kremlju. To je bio ključni razlog zastoja na njenom evropskom putu. U međuvremenu se pogoršalo i stanje vladavine prava, što je dodatno otežalo pokušaje Srbije da izađe iz višegodišnjeg zastoja. Nekadašnji lider u procesu pristupanja, Srbija je postepeno izgubila mesto među predvodnicima evropskih integracija. Crna Gora je za sada najizvesnija buduća članica EU, a za njom sledi Albanija. Evropska unija, nekadašnji strateški cilj zemlje, gotovo je nestala iz predizborne kampanje. U Srbiji je od ponoći na snazi izborna tišina.

Evropska komisija stala je u odbranu delegacije Evropskog parlamenta koja će posmatrati izbore u Srbiji, nakon što je zvanični Beograd osporio njen sastav. "Kada je reč konkretno o misijama za posmatranje izbora, želim da budem jasan: veoma ozbiljno shvatamo svaki pokušaj diskreditovanja poslanika Evropskog parlamenta koji učestvuju u posmatranju izbora", izjavio je na konferenciji za novinare portparol Evropske komisije Kristijan Vigand (Christian Wiegand). On je naglasio da se rad delegacije zasniva na jasnim standardima, nepristrasnosti i dugogodišnjoj stručnosti. "Zato očekujemo od svih zemalja, uključujući, naravno, zemlje kandidate i potencijalne kandidate, da konstruktivno i transparentno sarađuju sa priznatim međunarodnim naporima u posmatranju izbora", poručio je briselski portparol. "Raspoređivanje dugoročne misije OEBS-a za posmatranje izbora, uzgred budi rečeno, na zahtev srpskih vlasti, kao i poziv upućen Evropskom parlamentu, predstavljaju važne korake ka obezbeđivanju kredibilnog posmatranja izbora i podršci doprinosu domaćih posmatrača integritetu izbornog procesa", dodao je Vigand. Ova reakcija usledila je nakon što je predsednica Skupštine i vršiteljka dužnosti predsednika Srbije Ana Brnabić uputila pismo predsednici Evropskog parlamenta Roberti Mecoli, u kojem protestuje zbog sastava delegacije, a posebno zbog imenovanja evropskog poslanika Andreasa Šidera (Andreas Schieder) za njenog šefa. Prema rečima Brnabić, dosadašnje javno delovanje više članova delegacije pokazuje "njenu potpunu političku pristrasnost". Evropski parlament je nakon prijema pisma saopštio da nema nameru da menja sastav delegacije koja će posmatrati vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, zakazane za 25. oktobar. Na pismo je 22. oktobra reagovao i austrijski kancelar Kristijan Štoker (Christian Stocker), koji je poručio da Beč ne smatra dobrim znakom kritiku upućenu Šideru, koji je takođe iz Austrije. Osvrćući se na izbore koji će u Srbiji biti održani u nedelju, 25. oktobra, portparol Vigand je rekao da Evropska unija (EU) pažljivo prati predstojeće glasanje. "Slobodni, pošteni i transparentni izbori su u srži evropske demokratije. Oni moraju biti organizovani u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima", rekao je on. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) angažovala je više stotina posmatrača za praćenje vanrednih parlamentarnih izbora. U Srbiji je od ponoći na snazi izborna tišina.

U Srbiji u ponoć u četvrtak počela je izborna tišina uoči vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra. Birališta se u nedelju otvaraju u sedam ujutru, a zatvaraju u osam sati uveče, kada se izborna tišina i završava. Do tada su zabranjene bilo kakve aktivnosti izborne kampanje, kao i uticanje na volju birača. U medijima i na javnim skupovima u tom periodu nije dozvoljeno da se objavljuju procene rezultata izbora, javno predstavljaju kandidati i njihovi izborni programi, te pozivaju birači da glasaju ili ne glasaju za određene izborne liste. Kazne za kršenje ovih pravila su od deset hiljada dinara (85 evra), do 600 hiljada (5.100 evra). Ovo će biti 15. po redu izbori od uvođenja višestranačja, a 11. vanredni. Pravo glasa ima 6.450.523 birača. Glasaće se na 8.392 biračkih mesta, od čega su 93 u inostranstvu. Za mesta u republičkom parlamentu i priliku da formiraju vlast boriće se 18 lista. Da bi ušle u parlament, liste moraju da osvoje najmanje tri odsto od ukupnog broja glasova. Izuzetak su devet manjinskih lista. Za njih važe nešto drugačija pravila, odnosno niži prag koji moraju da pređu.

Četvorica biznismena iz Srbije, bliskih aktuelnoj vlasti, našla su se na listi zahteva za uvođenje američkih sankcija, koji je republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) uputio državnom sekretaru Marku (Marco) Rubiju. Na listi predloga za sankcionisanje su Ivan Bošnjak i Stojan Vujko iz kompanije Milenijum tim (Millennium Team), Davor Macura iz Alta banke i Željko Mitrović sa televizije Pink. Zahtev da im se zabrani putovanje u SAD i korišćenje američkog finansijskog sistema, kako se vidi u pismu u koje Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid, upućen je 14. oktobra. Vilson se obratio američkom državnom sekretaru kao kopredsednik Komisije za bezbednost i saradnju u Evropi, poznate kao Helsinške komisije SAD. U tom zahtevu su četvorica biznismena označena kao saradnici doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji koriste javne resurse za lično bogaćenje. "Oni održavaju njegov korumpirani režim, radili su na podrivanju interesa SAD u zemlji i regionu, a takođe su aktivno uključeni u nameštanje izbora 25. oktobra", navedeno je u zahtevu. Milenijum Tim i Alta banka su na upit RSE odbacili ove navode nazivajući ih neistinitim, dok Željko Mitrović nije konkretno odgovorio na ocene iznete u zahtevu. Nijedna od ove tri kompanije trenutno nije, niti je ikada ranije bila, pod bilo kakvim međunarodnim sankcijama. Takođe, ni Ivan Bošnjak, Stojan Vujko i Davor Macura nikada nisu bili pod sankcijama. Željko Mitrović, vlasnik TV Pink, bio je pod američkim i evropskim sankcijama krajem devedestih, u vreme vlasti Slobodana Miloševića. Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića nije odgovorila na upit RSE. Vanredni parlamentarni izbori 25. oktobra smatraju se najneizvesnijim za Aleksandra Vučića, koji se kandidovao za premijera. Doskorašnji predsednik Srbije i njegova Srpska napredna stranka (SNS) na vlasti su u Srbiji u prethodnih 14 godina. Kako se obrazlaže zahtev za sankcije?U zahtevu sa sankcije se navodi da Ivan Bošnjak i Stojan Vujko iz kompanije Milenijum dobijaju brojne koruptivne ugovore sa državom i kineskim kompanijama. Ocenjuje se da se time zapadne kompanije, uključujući američke, potiskuju iz zemlje u korist sistema zasnovanog na privilegovanju poslovnih partnera bliskih vlasti. Za Alta banku se navodi da je umešana u poslove koji uključuju pranje novca, dok za Pink TV da konsoliduje medije i služi kao propagandno glasilo. Kongresmen Vilson je ocenio da je Vučić obesmislio vladavinu prava i pokušao da uništi demokratsku konkurenciju u Srbiji. "Dao je brojna obećanja Sjedinjenim Državama, ali nijedno nije ispunio. Umesto toga, njegov kleptokratski režim otvorio je vrata ruskom i kineskom uticaju", navedeno je. Vilson je pozvao Rubija da preduzme predložene mere kako bi "osigurao da Vučićev režim ne može da ukrade izbore." Helsinška komisija SAD, čiji je Vilson kopredsednik, predstavlja nezavisnu komisiju savezne vlade SAD. Na njenom sajtu se navodi da unapređuje bezbednost putem promovisanja ljudskih prava, demokratije, kao i ekonomske, ekološke i vojne saradnje u regionu OEBS-a, koji obuhvata 57 država. Nekoliko dana uoči izbora, i dvostranačka grupa američkih senatora pozvala je vlasti u Srbiji da obezbede ravnopravne uslove za sve učesnike, navodeći da primećuju "zabrinjavajuće znakove" uoči glasanja 25. oktobra. Oni su ocenili da su "izveštaji o nezakonitom prisluškivanju članova opozicije i pokušajima da se diskredituju i podrivaju misije za posmatranje izbora duboko zabrinjavajući". Komentari iz Alta banke, Milenijum grupe i PinkaAlta banka je u odgovoru za RSE kategorički odbacila svaku tvrdnju da su Alta Grupa, Alta banka ili Davor Macura umešani u pranje novca, korupciju, zloupotrebu javnih resursa ili mešanje u izborni proces. "Nijedan nadležni organ ni u jednoj jurisdikciji nije doneo nalaz niti odluku kakva se u navodima pripisuje Alta banci, Alta Pay Grupi ili gospodinu Macuri", navedeno je u odgovoru portparola Alta banke. Navodi se da Davor Macura nije političar, već biznismen čiji poslovni interesi obuhvataju bankarstvo, platne usluge i druge sektore. U odgovoru se dodaje da Alta banka posluje pod nadzorom Narodne banke Srbije i da primenjuje najviše standarde kontrole sprečavanja pranja novca i usklađenosti poslovanja sa propisima. "Efikasnost ovih kontrola i sistem usklađenosti poslovanja više puta je potvrđena internim i eksternim revizijama", naveo je portparol Alta banke. Navodi se i da ostaju posvećeni saradnji sa nadležnim regulatornim organima i organima za sprovođenje zakona u cilju suzbijanja nezakonitih finansijskih tokova. U odgovoru se napominje i da nisu videli nikakve dokaze da je zahtev za sankcije upućen Stejt departmentu, te da će od nadležnih organa zatražiti pojašnjenje u vezi sa iznetim navodima. U odgovoru Milenijum tima za RSE navodi se da kompanija posluje "transparentno i u skladu sa zakonom". "Netačne i neosnovane tvrdnje ne komentarišemo, a u slučaju njihovog objavljivanja, zaštitu svojih prava tražimo i ostvarujemo raspoloživim pravnim sredstvima", kaže se. Željko Mitrović, vlanik Pink Media Group je na upit RSE za komentar poslao svoju objavu na Instagramu od 2. jula, kojom je Amerikancima čestitao Dan nezavisnosti. "Lično sam mnogo srećan što su Srbija i Amerika ušle u novu eru brzog razvoja pozitivnih i prijateljskih odnosa", naveo je u toj objavi. Vlasnik Pinka se osvrnuo tada na to da su Srbija i SAD imale i "kraći zastoj u odnosima" krajem devedesetih godina, ocenjujući da su bili obojeni "nesporazumima i nerazumevanjem". Mitrović se krajem devedesetih našao na listi američkih sankcija kao osoba bliska režimu, čije aktivnosti podržavaju Slobodana Miloševića. Milošević je nekadašnji predsednik Srbije i SR Jugoslavije, koji je umro u pritvoru Haškog tribunala dok mu se sudilo pod optužbama za ratne zločine. Te sankcije podrazumevale su zabranu ulaska u SAD, kao i zabranu poslovnih i finansijskih veza sa američkim kompanijama i pojedincima. U to vreme Mitrovića je sankcionisala i Evropska unija. Ko su pojedinci za koje se predlažu sankcije?Ivan Bošnjak i Stojan Vujko su vlasnici "Milenijum tima", jednog od većih igrača na ključnim infrastrukturnim projektima u Srbiji. Osnovana početkom 2003. kao firma za trgovinu prehrambenim proizvodima i otpadom, dve godine kasnije započinje sa građevinskim poslovima. Od tada do danas angažovani su na nekim od najvećih poslova u zemlji, uključujući projekat naselja "Beograd na vodi" i izgradnju objekata za međunarodnu izložbu EXPO, čiji će Beograd biti domaćin 2027. Zarada na kraju prošle godine premašila je 21 milion evra, pokazuju javno dostupna finansijska dokumenta kompanije, koja je ranije analizirao RSE. Bošnjak i Vujko vlasnici su još petnaestak firmi u zemlji i regionu. "Milenijum tim" ima ugovor o lobiranju u SAD sa advokatskom kancelarijom "Steptoe LLP" iz Vašingtona, pokazuje baza "stranih agenata" američkog Ministarstva pravde. Kancelarija "Steptoe" je u prijavi američkim vlastima, navela da saradnja sa srpskom firmom "Milennium Tim" obuhvata usluge odnosa sa medijima, ali i sa institucijama i zvaničnicima u SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu i Evropskoj uniji. "Rad u SAD uključuje zagovaranje pred Kongresom i izvršnim odeljenjima i agencijama", dodaje se u dokumentima. Vlasnik Alta grupe Davor Macura bio je u žiži pažnje javnosti sredinom oktobra kada je vraćen sa podgoričkog aerodroma nakon što mu nije dozvoljen ulazak u susednu Crnu Goru. Kompanija je tada navela da mu nije saopšten razlog zabrane ulaska, a da je u zapisniku granične policije bila navedena "zaštita nacionalne, odnosno unutrašnje bezbednosti ili javnog zdravlja". Prema saopštenju kompanije u zapisniku nije bilo "obrazloženja, činjeničnog osnova i ikakvog dokaza". Davor Macura je poslovanje započeo 2008. kada je otvorio menjačnicu Alta u Zemunu, a 2014. je posao prebacio na firmu Alta d.o.o. Firma je vremenom proširila delatnost sa menjačkih poslova na platne usluge, 2019. promenila je ime u Alta Pay Group, a 2025. u Alta Group. Alta Pay se 2024. našao pod lupom Evropske centralne banke zbog načina na koji je, zajedno sa kompanijom Diplomat Pay, stekao udeo u austrijskoj Addiko banci. Financal Times je tada pisao da je Evropska centralna banka mesecima proveravala Alta Pay zbog sumnji u adekvatnost kontrola protiv pranja novca i pitanja o poreklu kapitala Davora Macure. Alta Pay je tada odgovorio da nema saznanja o takvoj istrazi, da je regulatorima već dostavio dokumentaciju o poreklu sredstava i internim kontrolama i da su navodi o mogućim nepravilnostima neosnovani i netačni. Neki od poslova Davorа Macure i njegovih kompanija koji su izazvali pažnju javnosti jesu i saradnja Alta Paya sa EPS-om. Firma Alta Pay Group od novembra 2023. posreduje u elektronskom plaćanju računa za struju na sajtu i u aplikaciji EPS-a "Uvid u račun", a od juna 2025. građani Beograda račune za struju više ne uplaćuju na račun EPS-a kod Uprave za trezor, već na račun kod Alta banke. EPS je saopštio da je Alta samo jedna od poslovnih banaka sa kojima ima uspešnu saradnju, a ugovori o detaljima te saradnje nisu javno dostupni. Macura je od menjačnice otvorene 2008. poslovanje proširio na bankarstvo kupovinom JUBMES banke, platne usluge, nekretnine i građevinarstvo. A 2026. je preko Alta Retaila preuzeo trgovinske lance u Srbiji Idea, Roda i Mercator. Željko Mitrović se nalazi na čelu Pink Media Group, čija je osnovna delatnost proizvodnja televizijskog programa. Počeo je krajem 90-ih godina, u vreme režima Slobodana Miloševića, tako što je osnovao radio i TV Pink, a potom i diskografsku kuću City records. U to vreme bio je član rukovodstva JUL-a (Jugoslovenske levice), koju je vodila Mirjana Marković, supruga Slobodana Miloševića. Mitrović je trenutno vlasnik ili suvlasnik u 18 kompanija registrovanih za različite proizvodne delatnosti od medijskih i kinematografskih, preko čokalada i žvaka do bespilotnih letelica. Odnosi Srbije i SADSrbija je poslednjih meseci sve više u fokusu članova američkog Kongresa. Tako su republikanac Džo Vilson i demokrata Bil Kiting (Bill Keating) uputili u avgustu Predstavničkom domu predlog zakona kojim se traže mere za Srbiju zbog nazadovanja demokratije, Rusije i Kine. Potom je u Senat stigao dvostranački predlog zakona o Srbiji, koji su podneli republikanac Čak Grejsli (Chuch Grassely) i demokrata Ričard Blumental (Richard Blumental). Tim predlozima se pored viznih i finansijskih sankcija za zvaničnike u Srbiji, predviđa i zaustavljanje ili uslovljavanje Strateškog dijaloga. Vlasti Srbije nisu komentarisale te zakonske predloge. Sjedinjene Države i Srbija pokrenule su sredinom jula Strateški dijalog, kako bi produbile saradnju. Dve zemlje su tada, u okviru Strateškog dijaloga, potpisale Memorandum o razumevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj bezbednosti. Susret američkih i srpskih zvaničnika otvorio je 17. jula državni sekretar SAD Marko Rubio.

Austrija je izrazila nezadovoljstvo time što je Srbija uložila primedbu na sastav delegacije Evropskog parlamenta koja će posmatrati predstojeće izbore u Srbiji. Austrijski kancelar Kristijan Štoker (Christian Stocker) poručio je da Beč ne smatra dobrim znakom kritiku upućenu Andreasu Šideru (Andreas Schieder), evropskom poslaniku iz Austrije koji će predvoditi delegaciju Evropskog parlamenta. "To nije signal u pravcu Evropske unije. Kao što sam ranije rekao, smatram da je i na samim zemljama, a pre svega na Zapadnom Balkanu, da ovde rešavaju probleme, a ne da stvaraju nove. Zato smo veoma kritični prema ovoj meri", rekao je Štoker u Miločeru na konferenciji za novinare na kraju samita u okviru Berlinskog procesa. Predsednica Skupštine i vršiteljka dužnosti predsednika Srbije Ana Brnabić uputila je pismo predsednici Evropskog parlamenta Roberti Mecoli. U njemu protestuje zbog sastava delegacije, a posebno zbog imenovanja Andreasa Šidera za njenog šefa. Brnabić je u pismu navela da dosadašnje javno delovanje više članova delegacije pokazuje "njenu potpunu političku pristrasnost". "Izbor lica koja kontinuirano iznose izrazito negativne sudove o vlastima u Srbiji, a pojedina i javno iskazuju očekivanje njihove smene i podršku drugim učesnicima na izborima, jasno ukazuje na to da u Srbiju dolaze s već formiranim zaključcima", ocenila je Brnabić. Evropski parlament je nakon prijema pisma saopštio da nema nameru da menja sastav delegacije koja će posmatrati vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, zakazane za 25. oktobar. "Nadamo se da ćemo videti nezavisne i slobodne izbore i da će Srbija tada biti svesna odgovornosti koju sama snosi za ovo članstvo i za zemlje Zapadnog Balkana", izjavio je austrijski kancelar. Pristupni pregovori Srbije sa EU su u zastoju gotovo pet godina. Srbija je poslednji klaster u pristupnim pregovorima otvorila u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu, a Srbija je odbila da se pridruži sankcijama koje je EU uvela Kremlju. To je bio ključni razlog zastoja na njenom evropskom putu. U međuvremenu se pogoršalo i stanje vladavine prava, što je dodatno otežalo pokušaje Srbije da izađe iz višegodišnjeg zastoja. Nekadašnji lider u procesu pristupanja, Srbija je postepeno izgubila mesto među predvodnicima evropskih integracija. Crna Gora je za sada najizvesnija buduća članica EU, a za njom sledi Albanija. Evropska unija, nekadašnji strateški cilj zemlje, gotovo je nestala iz predizborne kampanje. Samo lista Evropska Srbija gradi kampanju na članstvu u EU i sankcijama Rusiji, dok vladajuća Ujedinjena Srbija i Studentska lista tu temu uglavnom zaobilaze. Evroskeptične desničarske liste otvoreno se protive članstvu, a većina lista, uključujući i studente u blokadi, protivi se sankcijama Rusiji.

Iako imaju brojna programska neslaganja, aktuelna vlast u Srbiji i najjača opoziciona lista "Studenti pobeđuju" upućuju građanima identičan apel uoči parlamentarnih izbora 25. oktobra – izađite i glasajte. Tri dana uoči izbora u poslednjih desetak godina, isti poziv stiže i od brojnih javnih ličnosti koje su se priključile nestranačkoj kampanji organizacija civilnog društva iz cele zemlje. Republička izborna komisija (RIK) je objavila početkom oktobra da je ukupan broj birača u Srbiji za predstojeće parlamentarne izbore 6.450.523. To je za pedesetak hiljada manje nego na prethodnim izborima održanim u decembru 2023. godine. U izbornoj trci učestvuje 18 lista, ali je atmosfera gotovo referendumska, pa je veliki deo javnosti podeljen između liste "Ujedinjena Srbija", čiji stožer je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) i liste "Studenti pobeđuju", proistekle iz višemesečnih protesta zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu novembra 2024. godine. Ko sve zove na izbore?Studentska lista pozvala je građane da u danu za glasanje što ranije izađu na birališta. Kako su naveli u postu na društvenim mrežama, "velika izlaznost i gužve na biračkim mestima u ranim satima mogu da motivišu ljude koji nisu sigurni da li treba da izađu i glasaju". Velikoj izlaznosti se, tako barem tvrdi, nada i doskorašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je nosilac liste "Ujedinjena Srbija". On je 19. oktobra za provladinu televiziju Pink izjavio da velika izlaznost ide u korist Srpske napredne stranke. "Ja želim da izađete u što većem broju. Sve preko 63 odsto što izađe, mi dobijamo značajno veći broj ljudi koji glasaju za nas, nego za njih", rekao je Vučić. Vanredni profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka Dušan Vučićević tumači Vučićevu izjavu kao ohrabrivanje birača SNS-a, ali dodaje da je matematički nelogično da velika izlaznost odgovara naprednjacima. Prema njegovim rečima, SNS može prevashodno da računa na svoje tvrdo biračko jezgro. "Ako oni mogu da računaju na, na primer 1,6 ili 1,7 miliona birača, onda je logično da što manja izlaznost njima više odgovara. Ukoliko bi izašlo dva miliona ljudi na izbore, što nije realno, SNS bi ostvario ubedljivu pobedu. Tako da veća izlaznost definitivno odgovara listi 'Studenti pobeđuju'", objašnjava Vučićević. Očekuje se da na izborima u nedelju bude znatno veći broj mladih osoba. Istraživače to ne iznenađuje, s obzirom na to da su studentski protesti mobilisali ovu populaciju. Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), koja predstavlja savez više od 100 omladinskih udruženja, sprovela je 2026. godine istraživanje o stavovima mladih o različitim temama. Na pitanje da li bi izašli na izbore, 89 odsto ispitanika, starosti od 15 do 30 godina, odgovorilo je pozitivno, dok je sedam odsto reklo da nije sigurno. Dušan Vučićević očekuje da u nedelju na biralištima bude mnogo veći broj mladih nego na prethodnim izbornim ciklusima. "U grupi od 18 do 35 godina je prethodnih godina bilo najmanje onih koji su na izbore izlazili. Mi sad očekujemo ogromnu izlaznost mladih. Promena u toj starosnoj kohorti će najviše uticati na povećanje izlaznosti", smatra Vučićević. Kampanju za povećanje izlaznosti vode i nestranački akteri. Pod sloganom "Svi izlazimo" brojne javne ličnosti – glumci, muzičari, pisci, televizijski voditelji – u kratkim video spotovima na društvenim mrežama pozivaju građane da u što većem broju izađu na birališta 25. oktobra. Iza kampanje stoji "Inicijativa za izlaznost", oko koje je okupljeno više od 90 organizacija civilnog društva iz čitave Srbije. Kakva je bila izlaznost na ranijim izborima?Kampanju za motivisanje birača da iskoriste svoje građansko pravo vodile su i civilne organizacije uoči parlamentarnih i predsedničkih izbora u septembru 2000. godine, nakon kojih je svrgnut autokratrski predsednik Slobodan Milošević u Petooktobarskoj revoluciji. Na tim izborima zabeležena je rekordno velika izlaznost od 71,55 odsto, što znači da je od upisanih 6,8 miliona birača glasalo 4,9 miliona. Tako veliki procenat glasača na parlamentarnim izborima u Srbiji zabeležen je još samo 1990. godine, na prvim izborima nakon povratka višestranačja. Na prethodna četiri glasanja za narodne poslanike izlaznost se kretala oko 58 odsto, koliko je bilo u decembru 2023. i aprilu 2022. godine. Dve godine ranije, u junu 2020, deo opozicije bojkotovao je glasanje zbog loših izbornih uslova, pa je izlaznost pala na 49 odsto, dok je na izborima u aprilu 2016. na birališta izašlo 3,7 miliona od 6,7 upisanih birača, odnosno 56 odsto. Dušan Vučićević ne očekuje da bi na oktobarskim izborima izlaznost mogla sa bude slična onoj iz septembra 2000. godine. On napominje da je problem sa biračkim spiskom to što obuhvata veliki broj ljudi koji ne živi u Srbiji, pa nije moguće utvrditi kolika je stvarna izlaznost. Tako je zvanični broj birača upisanih u birački spisak pred ove izbore 6,5 miliona, dok je na popisu stanovništva iz 2022. zabeleženo 6,6 miliona evidentiranih građana. "Mi znamo da u Srbiji živi dosta manje birača od toga što je formalni birački spisak i računamo da je broj birača oko 5,1 milion, uz odstupanje od oko 100.000. Tako posmatrano, izlaznost iz 2023. koja je bila oko 58 odsto bi realno bila oko 74 odsto", kaže Vučićević. Tako posmatrano, dodaje sagovornik RSE, u Srbiji postoji oko 1,2 miliona ljudi koji nisu izašli na izbore 2023. godine. "Meni je teško da zamislim da ukupan broj birača bude veći od 4,3 miliona. Tačno je da sad imamo veće interesovanje u dijaspori, gde imamo mnogo prijavljenih ljudi‚ pa možemo da računamo na najviše 65-67 odsto izlaznosti", smatra Vučićević. Mogu li se neregularnosti pobediti izlaznošću?Jedna od ključnih preporuka OSCE-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) bila je upravo revizija biračkog spiska u Srbiji. Aktuelna vlast je u maju usvojila izmene izbornih zakona, kojima je, između ostalog, omogućeno formiranje Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, u kojoj su predstavnici stranaka vlasti, opozicije i nevladinih organizacija. Komisija, međutim, nije uspela da završi kompletnu reviziju do izbora 25. oktobra. Neažuran birački spisak nije jedina nepravilnost na koju su prethodnih godina ukazivali opozicija i izborni posmatrači iz Srbije i inostranstva. Nakon parlamentarnih izbora 2023, na kojima je najviše glasova odnela lista Srpske napredne stranke, opozicija je optužila vladajuću koaliciju za izborne mahinacije, što je vlast odbacila. Uz nefer izbornu kampanju i navode o kupovini glasova, posmatrači i novinari su zabeležili masovnu migraciju glasača iz susednih zemalja, prvenstveno iz BiH, na dan glasanja. Prema istraživanju Radija Slobodna Evropa, više od 500.000 ljudi bez precizno upisane adrese će na predstojećim izborima imati pravo glasa u Srbiji. Analizirajući javno dostupne podatke na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, RSE je primere ove prakse našao u različitim delovima Srbije – od Prijepolja na jugozapadu države, preko Čačka na zapadu, do južnih opština Preševo i Bujanovac. Samo u 13 pograničnih opština u Srbiji oko 85 hiljada birača upisano je u birački spisak sa adresom "nema ulice 0". Resorna ministarstva, međutim, nisu dala objašnjenje. O izborima u Srbiji ove sedmice se oglasila i dvostranačka grupa američkih senatora koja je pozvala vlasti u Srbiji da obezbede ravnopravne uslove za sve učesnike parlamentarnih izbora, navodeći da primećuju "zabrinjavajuće znakove" uoči glasanja 25. oktobra. U pozivu građanima da u što većem broju i što ranije izađu na glasanje lista koju su podržali studenti navodi da "razne opstrukcije izbornog procesa najčešće počinju popodne", nakon što glasa većina birača naklonjenih vlasti. Dušan Vučićević smatra da visoka izlaznost ne može a priori da smanji prostor za eventualne izborne mahinacije vlasti, te da je mnogo značajnija kontrola kroz prisustvo u biračkim odborima. Prema navodima predstavnika studentske liste, izborni dan će pratiti oko 60.000 njihovih kontrolora u Srbiji i inostranstvu. Pomoć su ponudile i pojedine opozicione partije koje imaju poslanike u parlamentu, ali ne učestvuju na izborima, s obzirom da i one imaju pravo na članstvo u biračkim odborima.

Studentu Andreju Premoviću iz Raške, na jugu Srbije, policija je 22. oktobra pretresla stan zbog sumnje na "neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka", saopštilo je Više javno tužilaštvo u Beogradu. U izjavi za lokalni portal Razglas, Premović kaže da je razlog pretresa akcije to što policija sumnja da je on kreirao platformu "ocisti.net", na kojoj su objavljeni podaci osoba iz mreže botova vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Premović je negirao da je na bilo koji način u to umešan. "Uzeli su računare i mobilne telefone na forenzičko ispitivanje, ali tu neće naći ništa", kazao je, uz ocenu da je reč o pokušaju "zastrašivanja". Do ovog poteza Tužilaštva dolazi tri dana uoči izbora u Srbiji. Tužilaštvo je saopštilo i da će javnost "blagovremeno biti obaveštena o ishodu postupanja" u ovom predmetu. Inače, Premović je student prve godine Računarskog fakulteta u Beogradu. Osvojio je 2025. zlatnu medalju na Međunarodnoj olimpijadi iz sajber bezbednosti u Singapuru. Dobitnik je i priznanja Srpske akademije nauka i umetnosti zbog svojih postignuća tokom školovanja. Šta je platforma 'očisti.net'?Stan studenta Premovića pretresan je nekoliko dana nakon što je objavljena baza "očisti.net". Ta baza, kako se tvrdi, sadrži podatke o preko 32.000 naloga na mreži Iks koji su korišćeni u cilju promocije vlasti Srpske napredne stranke i diskreditacije političkih protivnika. Kako piše nedeljnik Vreme, platforma ima više od 7.300 registrovanih korisnika (botovi) koji su delom zaposleni u javnim preduzećima. "Prema grubim procenama, pošto botuju u radno vreme, koštaju građane Srbije oko 21 milion evra mesečno", navodi nedeljnik. Vreme piše i da su ljudima koji stoje iza bot naloga izdavane "smernice" koju objavu da lajkuju ili podele, a na koju da odgovore i šta i kako treba da napišu. Od februara 2023. do decembra 2024. izdato je više od 394 hiljade takvih "zadatka". Hapšenja i pretresanja stanova uoči izboraPrethodnog dana, 21. oktobra policija je po nalogu VJT u Beogradu, uhapsila pet osoba u Novom Sadu pod sumnjom da su planirali nerede na dan parlamentarnih izbora 25. oktobra. Prema navodima Tužilaštva, uhapšeni u Novom Sadu sumnjiče da su "u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije" planirali "nasilje, nerede, kao i napade na neistomišljenike i policijske službenike". VJT kaže i kako je navodna namera osumnjičenih bila "nasilna promena ustavnog uređenja i svrgavanje najviših državnih organa". Oni su 22. oktobra saslušani u Tužilaštvu koje je zatražilo njihov pritvor. Većina osumnjičenih se na saslušanju branila ćutanjem, dok su ostali kratko negirali izvršenje krivičnog dela, navelo je VJT. Uhapšen i aktivista udruženja 'Beograd ostaje'Nešto kasnije, istog dana, Tužilaštvo je saopštilo i da je uhapšen S.I. (29) iz Zemuna zbog sumnje da je "dogovarao, planirao i druge obučavao za realizaciju različitih nasilnih aktivnosti" na dan održavanja izbora. Na teret mu se stavlja "pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije". Određeno mu je zadržavanje do 48 sati. Udruženja "Beograd ostaje", koje je ranije organizovalo niz akcija i protesta zbog rušenja Starog savskog mosta u Beogradu, saopštilo je da je reč o njihovom aktivisti Srđanu Iliću. Udruženje je odbacilo "svaku tvrdnju o organizovanju nasilja". "Čovek koji je uvek bio na prvoj liniji odbrane, naš mostobran, drugar, roditelj i pre svega veliki borac za prava svih ugroženih, preko noći se lažno proglašava 'teroristom', naveli su na Instagramu. Ilića je i veb administrator međunarodnog Projekta zajedničke istorije (JHP). JHP je zatražio od vlasti u Srbiji da ga pusti na slobodu, te da objave pravni osnov za njegovo privođenje. Zahteva se i da vlasti Srbije prestanu da, kako se navodi, koriste policijske i tužilačke akcije, praćene medijskim kampanjama, kako bi zaplašile aktiviste uoči parlamentarnih izbora. Odbor je takođe pozvao Delegaciju Evropske unije u Srbiji, Misiju za posmatranje izbora OEBS/ODIHR, ambasade država članica EU i druge međunarodne činioci da usredsrede pažnju na taj incident. Projekt zajedničke istorije obuhvata istoričare i druge naučnike iz svih delova Jugoistočne Evrope. Publikacije Projekta objavljene su na desetak jezika. 'Pokušaj ometanja i zastrašivanja'Nakon hapšenja više osoba reagovali su i predstavnici studentskog pokreta sa više fakuleta. "Svedočimo privođenjima ljudi koji su aktivno uključeni u organizaciju i pripremu izbornog dana. Posebno nas zabrinjava činjenica da to nije izolovan slučaj". Postupanje policije i tužilaštva u proteklim danima opisali su kao "direktan pokušaj ometanja i zastrašivanja studentske strukture koja je uspostavljena radi praćenja izbornog procesa i zaštite izborne volje građana". Poručili su i da ne žele nikakvo nasilje, sukobe, niti izazivanje nereda, već da su njihov cilj "mirni, slobodni, demokratski i fer izbori". Provladini mediji preneli su i da je u Kraljevu uhapšena jedna osoba iz Vrnjačke Banje, ali zvanične institucije nisu potvrdile tu informaciju. Inače, vesti i snimke hapšenja objavili su nekoliko sati pre nego što su se o svemu oglasile zvanične institucije. Studenti upozorili na hapšenjaUoči ovih policijskih akcija, studentski pokret upozorio je da se "spremaju hapšenja" kritičara vlasti. Naveli su da "znaju" da im vlast snima sastanke. "Znamo i šta nam spremaju za poslednju nedelju izborne kampanje. Najprljavije laži, najveće podmetačine i još jaču represiju nad onima koji su dve godine na ulici. Pa da im odmah kažemo: snimajte. Slušajte. Preslušavajte. Nećete naći ništa protivzakonito", saopštili su studenti na društvenoj mreži Iks. Studentski pokret, nastao na talasu protesta protiv korupcije, smatra se najvećim rivalom Srpskoj naprednoj stranci na ovim izborima. SNS sa svojim koalicionim partnerima je na vlasti u Srbiji poslednjih 14 godina.

Više od 8,5 miliona evra potrošili su u kampanji kandidati na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji. U ovu računicu nisu ušle liste nacionalnih manjina, kojih je na izborima 25. oktobra čak devet. Troškove, ali i prihode tokom kampanje, pokazuju preliminarni finansijski izveštaji kandidata, koje je analizirao Radio Slobodna Evropa (RSE). Najskuplju je, prema analizi RSE, imala vladajuća Srpska napredna stranka (SNS). Kada se uračunaju njihova avansna plaćanja, naprednjaci, koje predvodi bivši predsednik države Aleksandar Vučić, potrošili su tokom kampanje oko četiri miliona evra. To je dvostruko više od Studenstke liste, koja se smatra njihovim glavnim rivalom na ovim izborima. Lista koju predvodi studentski pokret, nastao na talasu masovnih antivladinih protesta, prijavila je u preliminarnom izveštaju oko dva miliona evra troškova. To je jedina lista čiju su kampanju gotovo u potpunosti finansirali građani. Donacijama više od 26 hiljada građana, prikupili su 1,97 miliona evra. Konačni troškovi kampanje znaće se nakon objave rezultata izbora, kada su svi kandidati dužni da svedu račune. Za kontrolu prihoda i troškova zadužena je Agencija za sprečavanje korupcije. Na njenom su sajtu sada dostupni preliminarni izveštaji, koji obuhvataju period od raspisivanja izbora do sedam dana pred glasanje - odnosno, od 9. septembra do 18. oktobra. Kampanja naprednjaka sa stranačkog računaSNS je, prema preliminarnom izveštaju o finansiranju kampanje, imao na raspolaganju više od četiri miliona evra. Potrošeno je, kako navode, oko 1,5 milion evra, dok su 2,5 miliona evra prikazana kao avansna plaćanja za koja još nisu dostavljeni konačni računi. A kada se saberu evidentirani troškovi i avansi, kampanja naprednjaka bila je ubedljivo najskuplja pred predstojeće izbore. Prema izveštaju, SNS nije prijavio nijednu donaciju građana, ni firmi. Gotovo sav novac za kampanju je obezbeđen sa stranačkog računa. Naprednjaci su iskoristili i mogućnost da u kampanji potroše i novac iz budžeta - nešto manje od 300 hiljada evra. Toliko je na raspolaganju svakom učesniku izborne trke. SNS je najveći deo avansnih plaćanja, više od 1,3 miliona evra, opredelio Radio-televiziji Srbije, dok su avansi agenciji CAS medija premašili 1,1 milion evra. Među ostalim prijavljenim troškovima, izdvaja se saradnja sa jednom privatnom firmom kojoj je plaćeno više od 800 hiljada evra za zakup više od 2.100 bilborda. Dodatnih 340 hiljada evra isplaćeno je istoj firmi za promociju na portalima i društvenim mrežama. A za prevoz na stranačke skupove u Kragujevcu i Novom Sadu, SNS je prijavio oko 95 hiljada evra troškova. Novac je uplaćen na račune 19 prevoznika, kao i državnom preduzeću Srbijavoz, zaduženom za železnički prevoz. Srbijavozu je, prema izveštaju, plaćeno nešto više od četiri hiljade evra. Studenska kampanja od donacija građanaIzbornu kampanju liste "Studenti pobeđuju" doniralo je 26.408 građana. Tako su prikupili više 1,9 miliona evra. Iznosi su se kretali od zakonom maksimalno dozvoljenih 2,3 hiljade evra (273.655 dinara), do manjih iznosa od svega nekoliko stotina dinara. Najviše uplata bilo je u iznosu od oko 50 evra (6.000 dinara). Toliko je iznosila jednokratna pomoć države punoletnim građanima pred izbore - dok je na društvenim mrežama u danima isplate pokrenuto više inicijativa da simpatizeri studenstke liste taj novac preusmere njima za kampanju. Pet kompanija doniralo studentskoj listi dodatnih 4,8 hiljade evra. A kada se uporede prihodi i troškovi studentske kampanje, brojke pokazuju da je 98 odsto troškova pokriveno donacijama građana. Studentska lista za kampanju koristi i budžetska sredstva - nešto manje od 300 hiljada evra, koliko je svim kandidatima na raspolaganju. Prema preliminarnom izveštaju Agenciji za sprečavanje korupcije, lista "Studenti pobeđuju" je najviše novca, više od 790 hiljada evra, potrošila na štampani i promotivni materijal. Drugi najveći trošak u kampanji, više od 480 hiljada evra, jesu TV spotovi. Novac za spotove je najvećim delom isplaćen Radio-televiziji Srbije. Sledi oglašavanje na internetu, odnosno Meti i Guglu - sa oko 270 hiljada evra, dok je jednoj firmi za softver, pozivni centar, obuku kontrolora i video produkciju plaćeno oko 290 hiljada evra. Socijalisti i desnica na televizijiKoalicija oko Socijalističke partije Srbije, koju predvodi Ivica Dačić, najviše novca je potrošila na reklamiranje na televiziji - pokazuje preliminarni izveštaj. SPS je prijavila troškove televizijskog oglašavanja u iznosu od milion evra. Najviše novca izdvojeno je za reklamiranje na televiziji Pink - nešto manje od 750 hiljada evra, dok su reklame na Radio-televiziji Srbije koštale oko 250 hiljada evra. Socijalisti u izveštaju navode da je javnom servisu isplaćen avans od oko 220 hiljada evra, dok se ugovor sa Pinkom vodi se kao neplaćen, uz napomenu da "cena nije konačna". Veći trošak socijalista bio je i promotivni skup u Beogradskoj areni 11. oktobra. Taj skup koštao je oko 335 hiljada evra, gde je više od 200 hiljada evra potrošeno na prevoz pristalica. SPS i njegovi koalicioni partneri nemaju nijednu prijavljenu donaciju građana ili firmi, već je kampanja finansirana novcem prebačenim sa stranačkog računa. Ukupno su, računajući i još neisplaćeno medijsko oglašavanje, potrošili više od 1,7 miliona evra. U izvestaju se navodi da nisu uzeli novac, koji se iz budžeta opredeljuje za troškove izborne kampanje. "Autentična desnica", koju predvodi Miloš Jovanović, prijavila je oko 478 hiljada evra troškova u preliminarnom izveštaju. Nisu svi troškovi i plaćeni. Ovoj listi je, prema preliminarnom izveštaju, ostalo oko 170 hiljada evra neplaćenih računa. "Autentična desnica" nije prijavila nijedan prilog građana ili firmi, a novac za kampanju je prikupila iz budžetskih sredstava i sa računa stranke. Više od polovine novca otišlo je na reklamiranje na televiziji - preko 255 hiljada evra. Od toga je javnom servisu, Radio-televiziji Srbije, pripalo više od 200 hiljada evra. 'Evropska Srbija' na internetuOpoziciona "Evropska Srbija", koju čine Stranka slobode i pravde i SRCE, prijavila je u preliminarnom izveštaju oko 130 hiljada evra troškova. Od toga je najveći deo, 94 odsto, otišao jednoj privatnoj marketinškoj agenciji - uglavnom za promotivni materijal i reklamiranje na internetu. Prijavljeni su još troškovi jednog istraživanja javnog mnjenja i organizacija dve tribine. Ova lista nema prijavljene donatore. Na šta su trošili ostali kandidati?Lista pokreta Snaga Srbije, koju predvodi biznismen Bogoljub Karić, potrošila je tokom kampanje oko 75 hiljada evra - najviše na reklame u medijima i štampu promotivnog materijala. Pored novca iz državnog budžeta za finansiranje kampanje, ova lista je prijavila i tri donacije građana - u vrednosti od oko 4,8 hiljada evra. Lista koju predvodi advokat Vladimir Gajić navela je u preliminarnom izveštaju da je u kampanji do sada potrošila oko 1,4 hiljade evra. Da li su svi predali izveštaje?RSE nije analizirao troškove devet lista nacionalnih manjina na predstojećim izborima. Do objave teksta, na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije nedostaju izveštaji o troškovima dve izborne liste koje nemaju status manjinskih. Nema preliminarnog izveštaja grupe građana koju predvodi Petar Đurić, poznat po sloganu "Ćale ovo je za tebe". Nije objavljen ni izveštaj o troškovima Liberalno zelene stranke, koju predvodi lekar Dejan Žujović. Šta kaže zakon?Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti utvrđeno je koliko stranke mogu potrošiti tokom kampanje. Na raspolaganju im je novac iz budžeta - koji jednako pripada svim učesnicima izborne trke. Za ovu izbornu kampanju je, tako, iz državne kase namenjeno oko 12,5 miliona evra. Postoje jasni propisi i kako se taj novac raspoređuje. Nešto više od pet miliona evra, odnosno 40 odsto ukupnog iznosa, raspoređuje se na jednake delove pre izbora. Kako bi kandidati dobili novac iz budžeta, moraju da ga zvanično zatraže i ispune zakonom propisane uslove. Preostalih 60 odsto tog iznosa dodeljuje se posle izbora, nakon proglašenja rezultata. Svaka lista koja uđe u novi saziv parlamenta dobija oko 30.000 evra po svakom osvojenom poslaničkom mestu. Ali, postoje i pravila kad se novac vraća u budžet. Vraćaju ga svi kandidati koji ne osvoje jedan odsto važećih glasova, odnosno 0,2 odsto, ako je reč o manjinskim listama. Takođe, državi se mora vratiti sav novac iz budžeta koji nije iskorišćen u kampanji. Zakon određuje maksimalni iznos donacija, koje mogu uplatiti pojedinac ili firma. Ograničeno je i koliko se maksimalno može potrošiti u kampanji za parlamentarne izbore – šest miliona evra po izbornoj listi. U finansijskim izveštajima kandidati moraju jasno prikazati poreklo novca i kako je novac utrošen, a kontrolu, nakon izbora, sprovodi Agencija za sprečavanje korupcije. Konačne izveštaje o troškovima kampanje kandidati moraju da predaju u roku od 30 dana, nakon objavljivanja rezultata izbora.

Napori autoritarnih vlasti da izoluju stanovništvo od interneta, kao i zloupotrebe zakona koji regulišu upotrebu interneta i sadržaje generisane veštačkom inteligencijom, stvorili su nove prepreke slobodi izražavanja i pristupu informacijama u digitalnom prostoru. Ovo je zaključak novog izveštaja organizacije Freedom House u kojem se konstatuje da su internet slobode u svetu u padu 16. godinu zaredom. U tom kontekstu pominje se i Srbija. Podsećaju da na antivladine proteste predvođene studentima, koji su izbili nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi. "Vlast je oštro suzbijala proteste, od kojih su mnogi organizovani uz pomoć digitalnih alata", piše u izveštaju. "Autoritarni režimi preoblikuju internet u sistem kontrole, odlučujući ko može da se poveže, šta može da vidi i da li njegov glas može da se čuje", rekao je Kian Vesteinsson, autor izveštaja i zamenik direktora Freedom Housea za istraživanja. "Diktatori ulažu u to da ljude drže van mreže. Mi moramo da ulažemo u to da cenzura ne uspe", istakao je. Izvršni direktor Freedom House-a Jamie Fly ukazao je da "autoritarni akteri već koriste veštačku inteligenciju kao oružje". "Moramo da obezbedimo da aktivisti na prvoj liniji i borci za slobodu imaju pristup najsavremenijim tehnologijama kako bi mogli da se suprotstave tim pretnjama i ubrzaju širenje slobode u represivnim društvima", dodao je. Freedom House konstatuje u svom izveštaju i da su širom sveta ljudi tokom prethodne koristili digitalne alate za mobilizaciju i organizovanje antivladinih protesta. U izveštaju se ne pominju druge zemlje Zapadnog Balkana osim Srbije koja je zadržala status "delimično slobodne" države po pitanju internet sloboda. Tako je kategorisana od 2024. Do tada je bila ocenjena kao "slobodna". Sve manje sloboda u skoro pola analiziranih zemaljaStanje sloboda u digitalnom prostoru se pogoršalo u 16 od 38 zemalja koje su analizirane u izveštaju. Iran je zabeležio najveći pad. Tako se pridružio Kini i Mjanmaru kao zemljama sa najgorim uslovima za slobode na internetu. Značajan pad zabeležili su i Jordan i Nigerija, dok je Gruzija iz kategorije "slobodnih" prešla u "delimično slobodne". Freedom House to objašnjava time što su vlasti nastavile da suzbijaju onlajn aktivizam i izražavanje koje smatraju da su kritički nastrojeni prema vladajućoj partiji Gruzijski san. Poboljšanje je zabeleženo u osam država. Bangladeš je drugu godinu zaredom zabeležio najveći napredak, s obzirom na to da je zemlja sprovela reforme nakon svrgavanja Šeik Hasine, čiju je desetogodišnju vladavinu obeležila široko rasprostranjena cenzura i nadzor. Gambija je nastavila da beleži postepen napredak u oblasti slobode interneta, nakon što je pre gotovo deset godina sa vlasti smenjen represivni lider Jahja Džame. Slobodnim se smatra tek devet zemalja. Estonija je u analiziranom periodu bila država sa najslobodnijim internet okruženjem. Iran: 'Ekstremna cenzura na internetu'U izveštaju se apostrofira da su iranske vlasti u januaru "brutalno ugušile antivladin protesni pokret", koji je delom organizovan i preko društvenih mreža. Podseća se da su kao odgovor na proteste iranske vlasti "ubile hiljade ljudi". "Oko 50.000 ljudi je zatvoreno, uključujući i one koji su na društvenim mrežama samo kritikovali vlasti ili pružali podršku demonstrantima", stoji u izveštaju. Dalje ističu da su vlasti u Iranu nakon napada Sjedinjenih Američkih Država i Izraela u februaru, uvele "ekstremnu cenzuru na internetu". "Iranske vlasti uvele su prekid interneta na celoj teritoriji zemlje koji je trajao oko 88 dana, što je najduži takav prekid zabeležen u istoriji ovih izveštaja Freedom House-a". Dodaje se i da je "reorganizovan" pristup internetu tako da je samo "privilegovana manjina mogla da pristupa globalnim platformama". "Ovakav sistem omogućio je iranskim vlastima da zadrže čvrstu kontrolu nad informacijama na internetu tokom niza uzastopnih kriza, ali i da istovremeno izađu u susret elitama u zemlji, koje i dalje uživaju prednosti pristupa globalnom internetu", navodi Freedom House. 'Rusija ubrzala napore da prekine internet veze'Rusija je tokom protekle godine ubrzala napore da prekine veze sa globalnim internetom, razvijajući represivne modele kojim bi izolovale svoje stanovništvo u digitalnom dobu, navodi se u izveštaju. Ističe se i da su ruske vlasti proširile prekide i ograničenja korišćenja virtuelnih privatnih mreža (VPN), istovremeno nastojeći da zadrže pristup servisima koje je država odobrila. U septembru 2025. godine, vlasti su uvele "registar društveno značajnih servisa", kojima bi internet provajderi trebalo da obezbede pristup tokom prekida internet veze. Na spisku su se našli državni mediji, platforme bliske vlastima, kao i državna aplikacija za dopisivanje Max. Vlada je u novembru usvojila nova pravila kojima su "spoljni uticaji na informacije" definisani kao pretnja ruskom internetu. Tim pravilima regulatoru za komunikacije Roskomnadzoru dato je ovlašćenje da, kao odgovor na takve pretnje, primenjuje različite mere cenzure. U februaru je vlada usvojila zakon kojim se Federalnoj službi bezbednosti (FSB) omogućava da uvede prekid internet veze na osnovu predsedničkog ukaza, čime je Vladimiru Putinu praktično dato ovlašćenje da isključi internet iz bilo kog razloga. "Vlasti su u maju 2026. godine, uoči obeležavanja Dana pobede, uvele opsežne kratkotrajne prekide mobilnog interneta širom zemlje. Korisnici su prijavljivali da tokom tih ograničenja nisu mogli da pristupe čak ni veb-sajtovima sa spiska "društveno značajnih servisa", piše u izveštaju. Zakoni o proveri uzrastaGlobalno gledano, Freedom House navodi da su zakoni o proveri uzrasta stvorili nove prepreke pristupu internetu i rizike po privatnost i bezbednost. Do juna 2026. godine, donosioci odluka u deset od 38 analiziranih zemalja predložili su, usvojili ili počeli da primenjuju zakone o proveri uzrasta za društvene mreže ili druge onlajn sadržaje koji nisu pornografski, stoji u izveštaju. Australija i Indonezija uvele su zabranu korišćenja društvenih mreža za mlađe od 16 godina, dok bi, prema predloženom okviru, u Turskoj nalozi na društvenim mrežama trebalo da budu povezani sa stvarnim imenima korisnika preko državnog sistema digitalnog identiteta. Ističu i da represivni lideri širom sveta već nastoje da iskoriste "takozvane obaveze provere starosti za sopstvene ciljeve, poput nametanja invazivnog nadzora na internetu". Zaključak je da bi trebalo više da se ulaže u istraživanja kako bi se razvile metode za utvrđivanje uzrasta koje zaista štite privatnost i smanjuju rizike po sajber bezbednost. Takođe, smarta Freedom House, donosioci odluka trebalo bi da izdvoje dodatna sredstva za borbu protiv zlostavljanja dece na internetu. Zloupotreba zakona o veštačkoj inteligencijiMere usmerene na sadržaje proizvedene veštačkom inteligencijom bavile su se stvarnim štetnim pojavama, piše u izveštaju. Podvlači se, međutim, da su istovremeno izazvale zabrinutost zbog cenzure i mogućeg prekoračenja ovlašćenja. "Vlade su uvodile pravila koja se odnose na lažno predstavljanje, uznemiravanje i zaštitu dece, ali su vlasti neke od tih zakona zloupotrebljavale kako bi ograničile slobodu izražavanja na internetu", navodi Freedom House. U izveštaju se napominje i sloboda interneta treba da bude vodeće načelo u eri veštačke inteligencije. "Brzo širenje primene agentske veštačke inteligencije, odnosno alata koji samostalno izvršavaju zadatke, već menja internet". "Društva širom sveta suočiće se sa pitanjem kako da prilagode funkcionisanje interneta ovim promenama. U tim nastojanjima trebalo bi očuvati otvorenu razmenu informacija i slobodu izražavanja kao temeljne vrednosti", zaključuje Freedom House. Suprotstaviti se prekidima interneta i cenzuriNalazi Freedom House-a ukazuju na potrebu za ulaganjima i u pristup internetu i u zaštitu korisnika. "Alati za zaobilaženje cenzure moraju da stignu do ljudi kojima su potrebni, a ti ljudi moraju biti u mogućnosti da se povežu na internet bez izlaganja nadzoru ili napadima", ističe organizacija. Smatraju i da bi pružaoci internet usluga trebalo javno da objavljuju naloge za prekid interneta koje dobijaju od pojedinih vlasti, te da se obavežu da će osporavati naloge koje smatraju nesrazmernim ili nezakonitim. Freedom House je u ovogodišnjem izveštaju privremeno obustavio praćenje 34 zemlje. "Slobode na internetu" (Freedom on the Net) je godišnje istraživanje ove organizacije o ljudskim pravima u digitalnom prostoru. Ovo izdanje obuhvata period od juna 2025. do maja 2026. godine.

Evropska unija poziva vlasti u Srbiji da okončaju praksu dodeljivanja državljanstva po ubrzanom ili pojednostavljenom postupku državljanima zemalja koje predstavljaju rizik od nezakonitih migracija ili bezbednosni rizik za EU, uključujući Rusiju. To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) izjavio portparol Evropske komisije, komentarišući nedavnu posetu ministra unutrašnjih poslova Srbije Ivice Dačića Rusiji. Kako je podsetio, pitanje dodeljivanja državljanstva spada u nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova. Prema rečima ovog zvaničnika, EU je upoznata sa prošlonedeljnom zvaničnom posetom Dačića Moskvi, tokom koje je on najavio nastavak intenzivne saradnje ministarstava unutrašnjih poslova dve zemlje. Poseta je usledila samo nedelju dana pred vanredne parlamentarne izbore u Srbiji. Dačić je naglasio da je bila planirana za mart, ali je odložena zbog njegove bolesti. Portparol Evropske komisije je istakao da je stav Brisela prema partnerima, uključujući i zemlje kandidate poput Srbije, oduvek bio jasan. "Odnosi sa Rusijom ne mogu biti uobičajeni, ni s Putinovim režimom, ni u senci ničim izazvanog i neopravdanog agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine", rekao je on za RSE. Naveo je da Brisel želi da računa na Srbiju kao na pouzdanog evropskog partnera kada je reč o zajedničkim principima, vrednostima, bezbednosti i prosperitetu. Dodao je i da je potrebno da Srbija uveri EU u svoje strateško opredeljenje. "Srbija bi stoga, kao prioritet, trebalo da pojača napore ka postepenom usklađivanju sa stavovima Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, uključujući i sankcije Rusiji", poručio je portparol Evropske komisije. Prema njegovim rečima, Srbija bi takođe trebalo da se uzdrži od postupaka i izjava koji su u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavom EU. Ranije tog dana o odnosima EU i Srbije govorio je i portparol Evropske komisije zadužen za proširenje Gijom Mersije (Guillaume Mercier). Mersije je na redovnoj konferenciji za novinare istakao da rad na evropskom putu zahteva "zaista kredibilnu posvećenost, dokazanu konkretnim delima", kao i da Brisel mora da vidi napredak u reformama. "Ono što mogu da kažem jeste da smo i dalje u potpunosti posvećeni napretku Srbije na njenom evropskom putu. Zato moramo da nastavimo ovaj konstruktivni angažman, i učinićemo sve da Srbija ide napred. Kao što sam rekao, važno je da Srbija preduzme korake u nizu oblasti kako bi ubrzala svoj evropski put", izjavio je Mersije. Pristupni pregovori Srbije su u zastoju gotovo pet godina. Srbija je poslednji klaster u pristupnim pregovorima otvorila u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu, a Srbija je odbila da se pridruži sankcijama koje je EU uvela Kremlju. To je bio ključni razlog zastoja na njenom evropskom putu. U međuvremenu se pogoršalo i stanje vladavine prava, što je dodatno otežalo pokušaje Srbije da izađe iz višegodišnjeg zastoja. Nekadašnji lider u procesu pristupanja, Srbija je postepeno izgubila mesto među predvodnicima evropskih integracija. Crna Gora je za sada najizvesnija buduća članica EU, a za njom sledi Albanija. Poslednji ozbiljniji pokušaj da se Srbija pokrene s mrtve tačke zabeležen je u julu. Tada je deo članica EU smatrao da bi Srbiji trebalo omogućiti otvaranje Klastera 3, ali potreban konsenzus nije postignut. Prema saznanjima RSE iz diplomatskih izvora, države koje su podržavale nastavak evropskog puta Beograda odustale su u septembru, za sada, od tih pokušaja. To se dogodilo posle događaja povezanih sa smrću i sahranom osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. U Srbiji se u nedelju, 25. oktobra, održavaju vanredni parlamentarni izbori. Evropska unija, nekadašnji strateški cilj zemlje, gotovo je nestala iz predizborne kampanje. Samo lista Evropska Srbija gradi kampanju na članstvu u EU i sankcijama Rusiji, dok vladajuća Ujedinjena Srbija i Studentska lista tu temu uglavnom zaobilaze. Evroskeptične desničarske liste otvoreno se protive članstvu, a većina lista, uključujući i studente u blokadi, protivi se sankcijama Rusiji.