Deo potrošača u Mačvanskom i Kolubarskom okrugu, na zapadu Srbije, zbog snega i dalje nema struju. Marijana Petković iz Gornjih Nedeljica kod Loznice, u Mačvanskom okrugu, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da meštani tog naselja nemaju struju već ćetvrti dan, kao ni vodu. Kako je navela ni susedna sela nemaju električnu energiju. Mnogi potrošači su i dalje bez električne energije dok se u zemlji obeležava Božić po julijanskom kalendaru. U Mačvanskom okrugu, kakoje preno RTS, u oko 45 mesnih zajednica i dalje nema struje. Dok u Kolubarskom okrugu najviše problema imaju žitelji na seoskom području opštine Osečina i Grada Valjeva. Na području Grada Valjeva od nedelje u 23.30 bez struje su meštani Kamenice, Osladića i Miličinice. Na teritoriji Loznice struje nema u još oko 20 mesnih zajednica, dok je u Malom Zvorniku deo problema rešen agregatima, preneo je Javni servis. Prema tim navodima u Krupnju je bez električne energije 1.500 domaćinstava, a u opštini Vladimirci, oko četiri mesne zajednice. Bez struje je i više užičkih sela i naselja, kao i nekoliko sela na teritoriji Požege i Kosjerića, takođe na zapadu Srbije. Kako je navedeno mokar i težak sneg i polomljeno drveće oštetili su dalekovode i izazivali kvarove na niskonaponskoj mreži. EPS: Ekipe saniraju kvarove, najteže u selima kod Loznice i ValjevaElektrodistribucija Srbije (EDS) saopštila je da su njene ekipe nastavile da saniraju preostale kvarove na distributivnoj mreži u selima u brdsko-planinskim predelima Mačvanskog i Kolubarskog okruga. U saopštenju su naveli da se do kraja dana "očekuje značajno poboljšanje snabdevanja električnom energijom na području Elektrodistribucije Loznica i Valjevo". I pored činjenice da su ekipe EDS-a sanirale većinu kvarova na dalekovodima, nove snežne padavine su izazvale nove padove stabala drveća na distributivnu mrežu i nove kvarove, dodali su. Elektromreža Srbije (EMS) saopštila je da je situacija u prenosnom sistemu Srbije stabilna i da do sada, uprkos lošim vremenskim prilikama, nije bilo ispada elemenata visokonaponske prenosne mreže. Iz ove kompanije su naveli da su uputili više svojih ekipa, vozila i radnih mašina na teren kako bi pomogli kolegama iz Elektrodistribucije Srbije (EDS) u stabilizaciji distributivne mreže u uslovima vanrednih vremenskih okolnosti. Takođe je zbog porasta vodostaja Drine uvedena vanredna odbrana od poplava u Loznici i Malom Zvorniku. Republički hidrometeorološki zavod saopštio je da se na istoku i jugoistoku Srbije uveče očekuje lokalno kiša koja će se lediti na tlu. Navedeno je da se na području severne, zapadne, centralne i jugozapadne Srbije posle podne i uveče očekuje sneg i povećanje visine snežnog pokrivača za 10 do 15 centimetara, lokalno i više.

Nakon što je deo šatorskog naselja pristalica vlasti uklonjen iz centra Beograda uoči Nove godine, drugi deo kampa koji je postavljen pre deset meseci i dalje zauzima prostor Pionirskog parka. Još uvek ga čuva uniformisana policija, ograđen je metalnim preprekama koje okružuju prostor pred zgradom Predsedništva Srbije, dok na par ulaza u kamp stoje šatori. Tokom dana 6. januara u njemu nije bilo "stanovnika" koji su se protekle godine u većem broju okupljali u takozvanom "Ćacilendu". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 28. decembra, najavljujući uklanjanje dela šatorskg naselja, da će jedan broj onih koji su boravili u kampu "još neko vreme" ostati ispred zgrade Predsedništva u Pionirskom parku. Prvi šatori u Pionirskom parku, ispred kancelarije šefa države, postavljeni su u martu 2025. kao odgovor na antivladine proteste sa kojih se traži odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra 2024. Šta kažu građani?Retki prolaznici u praznično vreme u Beogradu uglavnom i dalje nemaju pristup Pionirskom parku. "Pokušao sam tamo par puta da prođem i svaki put su me zaustavili. To je kao neka paravojna baza", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) student Petar. "Katastrofa. Generalno, život u ovom gradu postao je nemoguć", navela je Marina. "Ja sam svoje dete dovodio u Pionirski park ali je trenutno, verovatno, po naredbi nekog iz vrha države to tu ostalo", rekao je Nikola. "Ne znam zašto ga još nisu sklonili. To zna samo jedan čovek", rekla je Maja. Drugi deo takozvanog "Ćacilenda" koji je zauzimao prostor pred Domom Narodne Skupštine uklonjen je uoči Nove godine, kada je prekomponovan u takozvani "novogodišnji bazar". Saobraćaj je pušten u večernjim satima 4. januara. Šatorsko naselje na ulici pred zdanjem državnog parlamenta od marta je proširivano, da bi u avgustu bilo ograđeno i učvšćeno betonskim preprekama. Nepoznato do kada će šatori biti kod PredsedništvaTokom 2025. u "Ćacilendu" je zabeležen niz incidenata. Ljudi iz tog prostora bacali su pirotehnička sredstva, baklje, petarde i topovske udare na građane koji su demonstrirali u blizini "Ćacilenda" i Skupštine. U novembru se dogodila i pucnjava u kojoj je sedamdesetogodišnji muškarac iz pištolja ranio pedesetsedmogodišnjaka. Kako je RSE ranije pisao, u šatorskom naselju, među pristalicama vlasti, bili su i članovi ultradesničarskih grupa, osobe sa kriminalnim dosijeima, pa i osuđeni za ubistvo. Mediji u Srbiji izveštavali su i o nizu napada na novinarske ekipe koje su izveštavale u blizini šatorskog naselja navodeći da pripadnici policije ne reaguju na te incidente. Direktor policije Dragan Vasiljević negirao je u decembru da je Ćacilend restriktivna zona u koju se ulazi po strogo kontrolisanim uslovima. "Ovaj kamp je simbol slobode, najslobodnije mesto u srcu Evrope, koje se suprotstavlja okupaciji Srbije", izjavio je predsednik Aleksandar Vučić 22. oktobra prošle godine. Vlast u Srbiji nije saopštila kada će iz parka u centru Beograda biti uklonjen šatorski kamp.

Ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Davor Božinović pozvao je na mir i saradnju u regionu nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio Hrvatsku, Albaniju i Kosovo da su napravili vojni savez protiv srpskog naroda. "Hrvatska je članica Europske unije i sve što radi u međunarodnim odnosima radi transparentno", poručio je Božinović. Nakon učešća na tradicionalnom svečanom prijemu u organizaciji Srpskog narodnog vijeća (SNV) povodom proslave Božića po julijanskom kalendaru, Božinović je rekao da su poruke mira i saradnje nešto što treba da bude zajedničko u regionu i susedstvu. Dan ranije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom posete Trebinju, u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska, rekao da Hrvatska, Albanija i Kosovo nisu pravili savez protiv Austrije zato što je Austrija vojno neutralna, već protiv Srbije i srpskog naroda. "U Beogradu dobro razumemo novi vojni savez stvoren između Zagreba, Prištine i Tirane", izjavio je Vučić. Ministri obrane Hrvatske, Albanije i Kosova potpisali su u martu 2025. deklaraciju o jačanju obrambene saradnje. Ranije je iz Vlade Hrvatske rečeno za RSE da Deklaracija niti stremi ka osnivanju vojnog saveza, niti je takav savez potreban pored NATO-a. Hrvatska i Albanija su članice NATO-a dok Kosovo, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje, nije članica alijanse.

Razmatramo sve opcije koje bi nam omogućile da zajedno dodatno ojačamo bezbednost snabdevanja u regionu, saopštila je mađarska MOL Grupa za Radio Slobodna Evropa (RSE) povodom obilaska postrojenja Naftne industrije Srbije (NIS). MOL nije konkretno odgovorio na pitanje da li razmatra preuzimanje ruskog vlasništva u NIS-u. "Srbija je za nas važna zemlja, a naša saradnja sa srpskim partnerima je odlična", saopštio je MOL 6. januara za RSE. Delegacija MOL Grupe od 5. januara obilazi Rafineriju u Pančevu i ostala glavna postrojenja NIS-a, skladišta i instalacije, benzinske stanice i pančevačku Petrohemiju. To je do sada najočitiji signal zainteresovanosti mađarske energetske kompanije za ruski udeo u NIS-u, firmi koja je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva. Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da se radi o pokušaju kupovine. "Kupac želi da pogleda robu, ne može da se osloni samo na izveštaje iz bilansa i poslovnih knjiga", rekao je Kovačević. O poseti mađarske delegacije nisu odgovorili NIS i Ministarstvo energetike i rudarstva Srbije. Poseta predstavnika MOL-a dolazi nakon objave mađarskih vlasti polovinom novembra da bi "MOL mogao da preuzme deo NIS-a". Konsultantkinja za energetiku Spomenka Lazić kaže za RSE da zainteresovanost MOL-a ne mora da znači da će ta kompanija kupiti NIS. Ona podseća da Sjedinjene Američke Države sankcijama žele da spreče da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. "Znaju Rusi da ne mogu da dobiju ni jedan jedini dinar za NIS. Što znači da Rusija svoj deo vlasništva može jedino nekome da prepusti, a kakvi mogu biti interesi strana u tome - to samo one znaju", navela je Lazić. Ekonomista Milan Kovačević smatra da se američka strana ne bi protivila prodaji NIS-a. "Merodavno je da je Vašington rekao da je najvažnije da u toj firmi više ne bude Rusija. Smena ruske uprave i gubljenje učešća u imovini verovatno bi bilo dovoljno da se NIS-u ukinu sankcije", rekao je Kovačević. Ruska državna kompanija Gasprom (Gazprom), njena ćerka firma Gasprom Njeft (Gazprom Neft) i akcionarsko društvo Intelligence iz Sankt Peterburga imaju 56,15 odsto akcija u NIS-u, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara. Srbija po strani u igri za preuzimanje ruskog udelaIako je država Srbija vlasnik skoro trećine NIS-a, nije bilo informacija da joj je Rusija ponudila da preuzme tu kompaniju koja je ključna za energetsku i ekonomsku stabilnost zemlje. NIS snabdeva 80 odsto srpskog tržišta. "Oni su nam ga mogli ostaviti bez naknade. Ali naravno da to ne rade jer onda ne mogu da manipulišu svojom politikom koju odavno vode u Srbiji", ocenila je konsultnatkinja Spomenka Lazić. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je za Radio-televiziju Srbije (RTS) da će država pokušati da kupi još neki procenat NIS-a. "Kako bismo došli iznad jedne trećine i mogli na snažniji način da kontrolišemo, nadziremo i da učestvujemo u upravljanju NIS-om", rekao je Vučić 1. januara. Zvanični Beograd u novembru je nagovestio da je kandidat za akviziciju NIS-a i ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) ali daljih vesti u vezi sa eventualnim pregovorima nije bilo. ADNOC nije odgovorio na pitanja RSE u vezi sa potencijalnim preuzimanjem ruskog vlasništva u NIS-u. "Mislim da su dve trećine šansi da će se NIS prodati Arapima, a jedna trećina da će ga Srbija nacionalizovati. To su mi najlogičnija rešenja jer odgovaraju svim stranama", kaže Branimir Jovanović, iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije. Realan ili nerealan rok, 23. januarU međuvremenu je Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala posebnu licencu NIS-u za operativni rad do 23. januara. Takođe je hrvatski Jadranski naftovod (JANAF) do tada dobio licencu za nastavak transporta nafte neruskog porekla za potrebe NIS-a. To bi trebalo da omogući rad NIS-ove Rafinerije u Pančevu koji je obustavljen 2. decembra zbog prestanka uvoza sirove nafte usled sankcija. Vučić je najavio da bi prva isporuka nafte od 85.000 tona trebalo da stigne do 15. januara i da bi Rafinerija trebalo da počne da radi 18, kao i da proizvodnja derivata počinje 26. januara. Kako je dozvola data do 23. januara, pretpostavlja se da je to aktuelni rok za pregovore o preuzimanju ruskog udela u NIS-u. Ekonomista Milan Kovačević smatra da je to kratko vreme da se obavi kupovina. "Čini mi se nemogućim da se do tada dogovori cena, zaključi ugovor i registruje firma. Država se nije potrudila da iz ovoga izađe na najbolji način", naveo je Kovačević. 'Zainteresovani za NIS sarađuju sa Rusijom'Urednica magazina Biznis Radojka Nikolić napominje da firme koje žele da kupe NIS i države iz kojih dolaze imaju sa Rusijom strateške sporazume iz oblasti energetike. "Zato mislim da Amerika insistira da Srbija kupi NIS", smatra Nikolić. Navodi da Vašington ima strateški cilj da ovaj deo Evrope oslobodi ruskog uticaja i pozicionira se u energetici. "U takvom scenariju u prvom koraku Srbija bi bila vlasnik NIS-a, a posle nekoliko godina kupila bi ga neka američka kompanija", rekla je Nikolić. Na indicije da se Beograd možda sprema za nacionalizaciju NIS-a ukazuje i stavka iz državnog budžeta za 2026. kojom je 164 milijarde dinara (oko 1,4 milijarde evra) opredeljeno za energetsku sigurnost. Po definiciji nacionalizacije, državno preuzimanje primenjuje se uz isplatu naknade vlasniku radi ostvarivanja interesa zemlje kao što su energetska i ekonomska stabilnost. Putinovo upozorenjeU slučaju da propadnu pregovori sa kupcima i Srbija se odluči da nacionalizije NIS, Moskva navodi da bi tu opciju morala da odobri ruska strana. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da je Gasprom njeft u NIS investirao više od tri milijarde dolara. "Imamo međuvladin sporazum sa Srbijom i pretpostavljamo da će njeno prijateljsko rukovodstvo ispuniti obaveze", rekao je Putin na novogodišnjoj konferenciji za štampu. Novinarka Radojka Nikolić Putinovu izjavu o NIS-u vidi kao upozorenje Beogradu. "Dalje ruke od NIS-a, pustite da mi to rešavamo – čini mi se da je to suština poruke Moskve", navela je Nikolić. NIS je prodat 2008. u okviru međudržavnog sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede za 400 miliona evra. U tom dokumentu se navodi da sporazum može biti izmenjen uz pismenu saglasnost strana. Po tržišnoj kapitalizaciji na beogradskoj berzi, ruski udeo u NIS-u vredi oko 560 miliona evra. Zvaničnih informacija o aktuelnoj kupoprodajnoj vrednosti za sada nije bilo. Finansijski izveštaji Agenciji za privredne registre pokazuju da je ukupni prihod NIS‑a u 2024. bio oko 3,5 milijardi evra. Dok su prema godišnjem izveštaju Gasproma za 2024, objavljenom na sajtu kompanije, njegovi prihodi oko 107 milijardi evra. Branimir Jovanović, iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, smatra da mali udeo NIS-a u poslovanju Gasproma ne znači da bi ga se Moskva lako odrekla. "Bilo bi nelogično da tako Srbiju udalji od sebe jer joj je vlast u Beogradu jedan od vernijih partnera. Moskva i dalje želi da korisiti vakuum u kom Srbija stoji na putu ka Evropskoj uniji i da širi svoj uticaj na Balkanu”, kaže Jovanović. Beograd i Moskva imaju bliske političko-ekonomske odnose. Srbija je od 2012. kandidat za članstvo u Evropskoj uniji ali se nije pridružila sankcijama EU Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Decenijama zavisna od ruskog gasaSrbija je decenijama energetski zavisna od Moskve jer više od 80 odsto prirodnog gasa za grejanje, domaćinstva i privredu kupuje od Rusije, dok 80 odsto tržišta naftnim derivatima snabdeva NIS. Branimir Jovanović, iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, smatra da situacija nije dramatična. "Vlast u Srbiji kreira veštačku krizu kako bi imala priliku da se kod kuće predstavi kao ona koja rešava probleme. Verujem da lako može da dođe do dogovora oko NIS-a jer bi to odgovaralo i Rusima, i Amerikancima i aktuelnom rukovodstvu u Beogradu", naveo je Jovanović. Uprkos pokušajima diverzifikacije izvora snabdevanja od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija i dalje dominantno zavisi od ruskih energenata. U zimu je ušla sa neizvesnošću jer je u maju istekao desetogodišnji ugovor sa ruskim Gaspromom o snabdevanju tim energentom, koji je potom aneksima produžen do 31. marta. Evropska unija u decembru je postigla dogovor o postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa do 2027.

"Veliki prijatelj", tako su zvaničnici Srbije opisivali doskorašnjeg lidera Venecuele Nikolasa Madura (Nicolas). Dok su njegovo svrgavanje u američkoj akciji ocenili kao "pravo sile" i "pravo jačeg". "To nije bila konstatacija kada je 2022. Rusija započela rat u Ukrajini", rekla je za RSE Jelica Minić iz nevladinog Evropskog pokreta u Srbiji. Zvanični Beograd podržao je teritorijalni integritet Ukrajine, ali se nije pridružio zapadnim sankcijama Rusiji i nastavio je da održava veze sa Moskvom. Srbija je jačala odnose sa Venecuelom i njenim autoritarnim režimom dok je ta zemlja bliska Rusiji bila pod sankcijama Evropske unije i Sjedinjenih Država. Maduro je sa suprugom uhapšen 3. januara u akciji SAD u Venecueli, odakle su sprovedeni u Njujork gde će se suočiti sa optužbama o trgovini drogom. Dan nakon te akcije, Vučić je rekao da se ruši stari poredak u svetu i da nikakva pravila ne važe uz ocenu da dominira pravo sile i da "ko je jači, taj i tlači". A teže reči, kako je naveo, nisu upotrebljene da se ne bi naštetilo odnosima sa Sjedinjenim Državama. Ocene predsednika Srbije su za Jelicu Minić, iz Evropskog pokreta, delom rezultat interesa u bilateralnim odnosima "onako kako ih on vidi". "A delom strahovanja da Srbija pruža dovoljno razloga na međunarodnoj sceni, koji se mogu iskoristiti za neku novu, ovakvu ili onakvu stranu intervenciju protiv njegovog režima", dodala je. Vučić je 5. januara izjavio da razume nacionalne interese Sjedinjenih Država i da izuzetno poštuje i predsednika Donalda Trampa (Trump) i SAD, ali da Srbija nema drugu opciju nego da poštuje međunarodno pravo. Većina zemalja Zapadnog Balkana podržala je američku akciju navodeći da je reč o narko-kriminalnom režimu, te je da Maduro diktator koji nije bio na vlasti zahvaljući slobodnim i poštenim izborima. Američki Stejt department nije do objavljivanja ovog teksta odgovorio na upit RSE o reakciji predsednika Srbije na svrgavanje Madura. Akciju SAD osudili su Iran, Rusija i drugi saveznici južnoameričke zemlje, dok je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš (Guterres) rekao da američka vojna akcija predstavlja "opasan presedan". Brojni saveznici Vašingtona, iako su naveli da nemaju naklonost prema Maduru ili njegovom režimu, upozorili su na potrebu poštovanja međunarodnog prava. Svrgavanje Madura pozdravili su Venecuelanci koji žive u egzilu. Prijateljstvo zbog KosovaZvaničnici u Srbiji su prethodnih godina govorili da su Srbija i Venecuela "istinski prijatelji". Prijateljstvo je proisticalo iz odbijanja Venecuele da prizna nezavisnost Kosova, bivše srpske pokrajine. A u jačanju veza Srbija i Venecuela su sredinom 2023. potpisale Sporazum o ukidanju viza. Komentarišući reakciju predsednika Srbije, Jelica Minić ocenjuje da se "Maduro smatrao 'prijateljem' i saveznikom po srodnosti režima". Srbija je po ocenama međunarodnih organizacija zemlja sa narušenom demokratijom u kojoj se narušavaju građanske slobode i vrši pritisak na nezavisne medije. Odnos prema legitimitetu MaduraSrbija uprkos sankcijama EU, od kojih je neke i sama podržala, nije dovodila u pitanje legitimitet Madura. Istovremeno je podržala političku deklaraciju EU kojom se osporava izborni proces od 28. jula 2024. i navodi da Maduro nema legitimitet demokratski izabranog predsednika, ali je i imala svog predstavnika na njegovoj inauguraciji. Predsednica parlamenta Ana Brnabić prisustvovala je u januaru 2025. Madurovoj inauguraciji u Karakasu kojom je započeo treći šestogodišnji mandat. Brnabić je tada izjavila da Venecuela, kao "veliki prijatelj Srbije" pomaže da stav i nepovredivosti granica deli i veliki broj zemalja Latinske Amerike i karipskih zemalja. Beograd, između ostalih, računa i na tu grupu zemalja u borbi protiv priznavanja kosovske nezavisnosti. Nepriznavanje Kosova istakao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon telefonskog razgovora sa Madurom u avgustu 2025. Tada ga je nazvao velikim prijateljem Srbije izražavajući uverenje da će u dolazećim godinama nastaviti da neguju to "dragoceno prijateljstvo". Takođe je u junu 2025. u Beograd doputovala venecuelanska zamenica ministra spoljnih poslova za Evropu i Severnu Ameriku Andrea Gabriela Korao Faria. Ona je učestvovala na Prvom sastanku za planiranje međunarodnog učešća na Specijalizovanoj izložbi Ekspo koja će biti održana u Beogradu 2027. Sankcije prema VenecueliDok je Srbija, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji jačala odnose sa Venecuelom, Brisel je tamošnjem režimu uvodio sankcije. Sankcije su uvedene krajem 2017. godine, a kasnije su dopunjavane. Tako je Evropski savet 15. decembra produžio za još godinu dana postojeće restriktivne mere s obzirom na situaciju u Venecueli. Kako nezvanično saznaje RSE, Srbija se, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, usaglasila sa ovom odlukom. Odluka je doneta u svetlu stalnih akcija koje podrivaju demokratiju i vladavinu prava, kao i kontinuiranih kršenja ljudskih prava i represije nad civilnim društvom i demokratskom opozicijom. To, kako je saopšteno uključuje i događaje nakon predsedničkih izbora od 28. jula 2024. godine. Srbija se sa nekim odlukama o sankcijama EU prema Venecueli usaglašavala, dok sa nekima nije. Na snazi su i opsežne američke sankcije koje se, pored ostalog, usmerene na pojedince povezane sa režimom Nikolasa Madura, te na naftni sektor Venecuele. Zaokret Srbije prema SAD?Kritiku akcije SAD prate i provladini tabloidi u Srbiji. Od podrške Trampu, koja se ogledala i u postavljanju bilborda sa natpisima "Trampe, Srbine", sada pišu o "raspadu svih zakona i logike". Upitana da li ocene predsednika Srbije mogu uticati na odnose sa SAD, Jelica Minić iz Evropskog pokreta navodi da tu već postoje ozbiljni problemi. "I Srbija ima posebno mesto u Nacionalnoj bezbednosnoj strategiji SAD, iz decembra 2025, gde je izvršnim aktom predviđena dalja politika prema našem regionu", rekla je. U Zakonu o autorizaciji nacionalne odbrane, koji je Tramp nedavno potpisao, spominju se i zemlje Zapadnog Balkana i potreba njihove evroatlantske integracije i smanjenja energetske zavisnosti od Rusije. U tom zakonu takođe je izražena zabrinutost za stanje demokratije u Srbiji, ali se propisuje i da Srbija i Kosovo treba da teže postizanju momentalnog napretka u vezi sa primenom sporazuma o normalizaciji odnosa. Takođe se navodi da SAD treba da nastave da podržavaju postizanje sveobuhvatnog konačnog sporazuma Kosova i Srbije, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je priznao da su umesto očekivanih velikih pomaka od Trampove administracije stigle odluke koje nisu u interesu Srbije. *Saradnja na tesktu: Jovana Krstić i Gjeraqina Tuhina

Predstavnici mađarske MOL Grupe započeli su 5. januara obilazak Rafinerije u Pančevu i ostalih glavnih postrojenja Naftne industrije Srbije (NIS), saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE). Njihov dolazak u pančevačku Rafineriju prvi je od objave pre par meseci da se NIS prodaje. Kako je ranije saopštilo političko rukovodstvo u Beogradu, MOL je zainteresovan za kupovinu ruskog vlasništva u NIS-u koji je pod američkim sankcijama od početka oktobra prošle godine. Predstavnici MOL-a u ponedeljak od jutarnjih sati obilaze benzinske stanice NIS-a širom Srbije, dok mađarska delegacija u pančevačkoj Rafineriji ima sastanke sa rukovodstvom tog naftnog kompleksa i predstavnicima NIS-a. Poseta mađarskih stručnjaka najavljena je pre desetak dana, u sklopu interesovanja MOL-a da uradi temeljno istraživanje poslovanja, sistema i objekata NIS-a pred potencijalnu odluku o akviziciji. Takav proces provere obuhvata pravne, finansijske i tehničke aspekte poslovanja. U pančevačkoj Rafineriji traju stručni sastanci dve strane, na kojima se potencijalnom kupcu predstavljaju podaci o opremi postrojenja i funkcionisanju proizvodnje. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je 2. januara očekivanje da glavne tačke ugovora između Naftne industrije Srbije i mađarske kompanije MOL budu završene do 23. januara. Kancelarija američkog Ministarstva finansija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) 9. oktobra počela je primenu sankcija prema NIS-u zbog udela koji u vlasništvu ima ruska državna kompanija Gasprom njeft u cilju, kako je saopštio Vašington, sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Uslov Sjedinjenih Američkih Država (SAD) da se NIS skine sa liste američkih sankcija je da se oslobodi ruskog vlasništva. NIS je u vlasništvu Rusije; državna kompanija Gasprom, njena ćerka-firma Gasprom njeft i akcionarsko društvo Intelligence iz Sankt Peterburga, imaju 56,15 odsto akcija, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara. Zbog embarga i nemogućnosti da uveze sirovu naftu 2. decembra je zatvorena Rafinerija Pančevo, jedina u državi, koja je najznačajnije postrojenje u vlasništvu NIS-a. NIS je 1. januara saopštio da je Ministarstvo finansija SAD toj kompaniji izdalo posebnu licencu kojom joj se kompaniji ponovo omogućavaju operativne aktivnosti zaključno sa 23. januarom. Naftna industrija Srbije prodata je Gaspromu u januaru 2008, u okviru rusko-srpskog međudržavnog sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, za 400 miliona evra. Zvaničnih informacija o aktuelnoj kupoprodajnoj vrednosti ruskog dela NIS-a za sada nije bilo.

Do skoro redovna praksa, ali sada vanredne parlamentarne izbore vlast u Srbiji vidi u budućnosti. Možda na proleće, možda tek za godinu dana. Tako odgovara predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji dolazi iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), na zahtev studenata u blokadi. Politikolog Dejan Bursać navodi za RSE da postoji problem ako SNS, koju naziva "izbornom mašinerijom", ne ide na vanredne izbore iako je prethodno stalno to radila. "Taj problem se zove – izbore ne mogu da dobiju", ocenio je Bursać, viši naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. "Odnosno izbori su za njih jedan veliki tamni vilajet", dodao je. Studenti u blokadi objavili su 29. decembra da je gotovo 400.000 građana podržalo njihov zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je sumnju u tu cifru ocenjujući da nisu skupili "ni sedam odsto" od toga. Šta su rekli studenti?Osam meseci od postavljanja zahteva za izborima, studenti u blokadi pozvali su građane da ih podrže svojim potpisom u akciji "Raspiši pobedu". "Ova akcija nam je dokazala da i nakon više od godinu dana neprestane borbe, volja i snaga ne jenjavaju", naveli su studenti na Instagramu. Akcija je držana 28. decembra širom Srbije na više od 500 štandova. Potpisi koje su prikupili neće biti poslati nijednoj instituciji kao formalan zahtev za raspisivanje izbora, niti su to potpisi podrške za studentsku listu. "Ali je neka vrsta pritiska i značiće u smislu da pokaže da to nije samo studentski zahtev, da je to zahtev svih građana", rekao je za RSE tokom te akcije Nemanja, student Matematičkog fakulteta u Beogradu. Studenti su naveli da se na na taj način i umrežavaju sa građanima. Studenti u blokadi pokrenuli su masovne proteste širom Srbije nakon što je 1. novembra 2024. u padu nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu stradalo 16 osoba i jedna teško povređena. Oni insistiraju na krivičnoj i političkoj odgovornosti zbog tragedije u Novom Sadu. Šta je rekao Vučić?Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se na cifru koju su studenti objavili o prikupljenim potpisima "samo osmehnuo". "Taj broj niko nikad neće moći i niko nikad nije skupio", ocenio je Vučić na godišnjoj konferenciji 30 decembra. Odgovarajući na akciju "Raspiši pobedu", rekao je da je prihvaćen njihov glavni zahtev. "Ići ćemo uskoro, sledeće godine na izbore. Samo neće biti toliko srećni kada budu prebrojali glasove", naveo je 28. decembra okupljenima ispred Skupštine Srbije. U danu kada su studenti organizovali akciju prikupljanja potpisa, uveče je ispred parlamenta počelo uklanjanje šatora u kojima su prethodnih meseci boravile pristalice vlasti. Govoreći o mogućim terminima za održavanje prevremenih izbora, predsednik Srbije je naveo da bi to moglo biti u maju ili decembru 2016. "Realnije je očekivati da će se to desiti krajem 2026. godine", rekao je on 4. decembra na TV Pink. Takođe nije isključio ni mogućnost da se na vanrednim parlamentarnim izborima kandiduje za premijera. "Ukoliko budemo videli da je moguće da se ne kandidujem, a da pobedimo, svakako neću biti. Ako budemo videli da je nemoguće drugačije, moguće je da donesem drugačiju odluku", rekao je on 28. decembra na TV Pink. Pre nego što je izabran za predsednika Srbije 2017, Vučić je obavljao funkciju premijera. Ovo mu je drugi predsednički mandat i po Ustavu više nema pravo da se kandiduje za predsednika Srbije. Zašto su izbori nepoznanica?Upravo to što Vučić još nije raspisao izbore, politikologu Dejanu Bursaću govori da su izbori ovoga puta nepoznanica za stranku koja je na vlasti od 2012. Osim te činjenice, Bursać se poziva i na nezavisna istraživanja. "Čak i u neravnopravnim izbornim uslovima, oni očigledno parlamentarne izbore ne mogu da dobiju", dodao je. Prema septembarskom istraživanju nevladine organizacije za posmatranje izbora Crta, studentsku listu podržava 44 odsto građana, dok je za blok predvođen Vučićem bilo 32 odsto. To istraživanje je pokazalo i da dve trećine građana vide raspisivanje prevremenih izbora kao način izlaska iz krize. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u septembru da bi studentska lista imala oko 20 odsto podrške, ali na štetu opozicionih partija. Međutim, krajem oktobra je pozivajući se na novo omnibus istraživanje rekao za Informer da je studentska lista prvi put u padu i da se "sve okrenulo". Studenti u blokadi saopštili su da se neće kandidovati, ali da će odlučivati ko će se naći na listi koju će podržati. Ta lista nazvana je u javnosti "studentskom". Zahtev za izborima istakli su početkom maja 2025, pet meseci nakon početka blokada fakulteta i protesta poručujući da ulaze u "novu fazu borbe" jer vlast nije ispunila njihove zahteve. Zvaničnici to odbacuju tvrdeći da su zahtevi ispunjeni, pre svega objavljivanje dokumantacije o padu nadstrešnice i pokretanje pravnog procesa protiv osumnjičenih. Zašto vlast ne ide na izbore?Srpska napredna stranka je tokom protekle decenije išla četiri puta na vanredne parlamentarne izbore - 2014, 2016, 2022 i 2023. "Iako ni u jednom od ova četiri slučaja nije imala valjan razlog za to. Nije bilo nekakvih kriza u koaliciji i slično, nego su samo želeli da sebi produže mandat za četiri godine", kaže politikolog Dejan Bursać. Samo u junu 2020, u vreme pandemije korona virusa, održani su redovni parlamentarni izbori. Sada vlast prevremene izbore izbegava već mesecima, a Bursać razlog vidi u rejtingu studentske liste. Njen rejting, iako još nije objavljena, Bursać vidi u delimičnom otklonu od opozicije čime su, kako kaže, probudili apstinente i privukli i građanske i desne birače. Osim toga, zahtev za prevremenim izborima dolazi u nepovoljnom trenutku za vlast kada se suočava sa nekoliko spoljno-političkih izazova. Naime, usled američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), uvedenim zbog većinskog ruskog vlasništva i zaustavljanja dotoka sirove nafte, obustavljen je rad Rafinerije. "Jasno je da nijedna vlada neće na izbore u situaciji dolazećeg ekonomskog kolapsa. Verujem da će Vučić sačekati neki rezultat u vezi NIS-a, kakav god", navodi Bursać. Predsedništvo Srbije i Srpska napredna stranka nisu odgovorili na upit RSE zbog čega vlast do sada nije prihvatila zahtev za raspisivanjem prevremenih parlamentarnih izbora. Pre nekoliko meseci predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) da će izbora biti kada se završe pripreme za EXPO. Na pitanje zbog čega ne raspiše prevremene parlamentarne izbore kada ih demonstranti traže, a to je radio četiri puta u protekloj deceniji, on je rekao da prethodno moraju da se završe pripreme za Expo 2027 u Beogradu, a da će izbori biti 2026. Specijalizovana izložba EXPO biće održana u Beogradu od maja do avgusta 2027. Šta sa opozicijom?Politikolog Dejan Bursać kaže da razume strateški izbor studenta u blokadi da ne sarađuju sa opozicijom. "Ali to ne znači da opozicija ne treba da izađe na izbore", dodaje. On smatra da treba da postoji kooridnacija između studentske liste i opozicije u smislu kontrole izbora, sprečavanja nepravilnosti i međusobnog nenapadanja. "Ali isto tako opozicija bi na te izbore morala da izađe sa jasnim planom i ne u šest ili sedam kolona", naveo je. Do sada su Demokratska stranka i desničarski pokret Dveri najavili podršku studentskoj listi i stavljanje svojih resursa na raspolaganje. Pokret Kreni–Promeni i Zeleno-levi front (ZLF) izrazili su spremnost za saradnju i podršku u organizaciji zajedničke liste. Pokret slobodnih građana (PSG) smatra da bi jedinstvena opoziciona lista bila korisna za podršku studenatima.

Saobraćaj ispred Skupštine Srbije i u okolnim ulicama u centru Beograda ponovo je uspostavljen 4. januara uveče, nakon što su sa tog mesta uklonjeni šatori pristalica vlasti. Šatorsko naselje, poznatije kao "Ćacilend", postavljeno je u aprilu 2025. godine kao odgovor na antivladine proteste sa kojih se traži odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice. Šatori su uklonjeni u noći između 28. i 29. decembra nakon najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji se zahvalio prisutnima što su "čuvali Srbiju i odbranili državu". "Ćacilend" se prvo pojavio u martu kao šatorsko naselje u Pionirskom parku između Predsedništva i Skupštine. Kasnije je proširen na široku ulicu ispred parlamenta čime je onemogućen prolazak vozila, uključujući i gradski prevoz. Prostor je bio ograđen betonskim barijerama i metalnim ogradama, a obezbeđivali su ga policija i maskirani civili, koji nisu dozvoljavali prolaz građanima. Kako je RSE ranije pisao, u ograđenom prostoru ispred najvažnijih državnih institucija boravile su i osobe sa kriminalnim dosijeima, bivši pripadnici paravojnih formacija i članovi ultradesničarskih grupa. Nakon brojnih incidenata koji su se desili u šatorskom naselju, predsednik Srbije najavio je da će šatori biti uklonjeni početkom 2026. godine. On je rekao da će jedan broj ljudi koji su boravili u kampu još neko vreme ostati ispred zgrade Predsedništva u Pionirskom parku.

Srbija još uvek nema zakon koji reguliše upotrebu veštačke inteligencije (AI), iako se ona uveliko koristi, a prethodnih godina zabeleženi su i primeri zloupotrebe ove tehnologije. Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija formiralo je 2024. godine radnu grupu koja treba da izradi nacrt zakona. Nju čine predstavnici državnih organa, industrije i advokati. Nije, međutim, poznato u kojoj fazi je izrada ovog akta. Radio Slobodna Evropa (RSE) je tu informaciju pokušao da dobije od resornog ministarstva, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao. Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka nevladine organizacije "Partneri Srbija", kaže za RSE da, prema njenim informacijama, radna grupa nije zasedala od formiranja aktuelne Vlade u aprilu 2025. godine. "Poslednja informacija koju imam jeste da bi trebalo da bude formirana nova radna grupa", kaže Toskić Cvetinović. Zakon po ugledu na EUU januaru 2025. Srbija je usvojila Strategiju razvoja veštačke inteligencije za period od 2025. do 2030. godine. Prema rečima nadležnih, ova strategija definiše ciljeve i mere za dalji razvoj AI u zemlji i osnova je za budući Zakon o veštačkoj inteligenciji. Prethodno su, početkom 2023. godine, donesene Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije u Srbiji. U njima je definisano preko deset različitih sistema koji koriste veštačku inteligenciju i mogu da imaju manipulativni, loš uticaj na pojedinca ili društvo. Među visoko-rizičnim sistemima su oni koji se odnose na biometrijsku identifikaciju, kategorizaciju pojedinaca, algoritme za analizu podataka u zdravstvu ili odabir kandidata u sektoru obrazovanja ili zapošljavanja. Deo stručne javnosti je, međutim, kritikovao što među visoko-rizičnim sistemima nisu navedene službe bezbednosti. Bojan Perkov iz Fondacije Share kaže za RSE da očekuje da će se ovdašnji zakonski okvir o veštačkoj inteligenciji u dobroj meri bazirati na Aktu o veštačkoj inteligenciji (AI Akt) Evropske unije. "U fokusu uređivanja društvenih pitanja koja se odnose na razvoj i upotrebu tehnologija, a naročito naprednih tehnologija kao što su modeli veštačke inteligencije i na njima zasnovani tehnološki proizvodi, treba da budu zaštita ljudskih prava i umanjenje negativnih posledica po društvene procese", smatra Perkov. U junu 2024. godine, EU je usvojila prvu regulativu na svetu koja se odnosi na veštačku inteligenciju. Kako se navodi na sajtu Evropskog parlamenta, EU je želela da reguliše veštačku inteligenciju kako bi obezbedila bolje uslove za razvoj i korišćenje ove inovativne tehnologije. Procena rizikaAna Toskić Cvetinović se slaže da bi oblast korišćenja AI sistema trebalo urediti po uzoru na legislativu EU, između ostalog i zbog toga što veliki broj kompanija koje razvijaju ove modele u Srbiji to rade za zapadna tržišta. "Ono što predstavlja jednu vrstu izazova jeste činjenica da se u Evropskoj uniji već sada razmatra neka vrsta reforme tog zakona. Videćemo kako će to izgledati, ali bi u svakom slučaju bilo dobro da se prate trendovi", kaže Toskić Cvetinović. Prema njenim rečima, jedan od najvažnijih detalja je uspostavljanje sistema zasnovanog na proceni rizika i rangiranje sistema veštačke inteligencije u odnosu na rizike koje oni nose. "Dodatne obaveze propisuju se za one modele koji nose veći rizik, kao uostalom sa bilo kojom tehnologijom. Kao što ne može svako da pravi oružje, ne bi trebalo da svakome bude omogućeno da razvija visokorizične modele veštačke inteligencije, na primer one koji targetiraju decu ili neke osetljive kategorije lica ili koji se koriste za procenu nečije radne sposobnosti, ekonomskog statusa i slično", objašnjava Ana Toskić Cvetinović. Evropska komisija je u predlogu zakona uspostavila sistem klasifikacije veštačke inteligencije zasnovan na riziku. Sistemi veštačke inteligencije koji se mogu koristiti u različitim aplikacijama analiziraju se i klasifikuju prema riziku koji predstavljaju za korisnike. EU propisima zabranjuje neke vrste upotrebe veštačke inteligencije, na primer, igračke koje glasom podstiču na opasno ponašanje kod dece, klasifikaciju ljudi na osnovu ponašanja, socio-ekonomskog statusa ili ličnih karakteristika, biometrijsku identifikaciju i kategorizaciju ljudi. Neki izuzeci, kad je reč i biometrijskim podacima, su dozvoljeni u svrhu sprovođenja zakona. Sistemi za daljinsku biometrijsku identifikaciju "u realnom vremenu" biće dozvoljeni u ograničenom broju slučajeva za gonjenje teških krivičnih dela i tek nakon odobrenja suda. Generativna veštačka inteligencija, poput ChatGPT-a, nije klasifikovana kao visokorizična, ali će morati da se pridržava zahteva za transparentnošću i zakona EU o autorskim pravima. Između ostalog, neophodno je objavljivanje da je sadržaj generisan pomoću veštačke inteligencije. Propisima EU ostavljeno je vreme da se sistemi koji razvijaju veštačku inteligenciju prilagode regulativi. Prema rečima Bojana Perkova, jedan od izazova u izradi ovakvog zakona u Srbiji biće da se pomire interesi korisnika i njihove zaštite od zloupotrebe AI tehnologije sa jedne strane, i zaštita interesa tehnoloških kompanija koje nastoje da brzo razvijaju ovu oblast. "Industrija kojoj je u interesu da ostvari što veći profit očekivano lobira da sebi umanji troškove usklađivanja sa regulativom, ne samo prilikom razvoja AI već i kada se proizvodi plasiraju na tržište. Sa druge strane, građani koji će biti izloženi upotrebi AI alata u različitim kontekstima koji će direktno uticati na njihova prava i slobode ne mogu biti ostavljeni bez zaštite", kaže Perkov. On, ipak, napominje da je Srbija premalo tržište da bi mogla da ima uticaj na svetska zbivanja kada je reč o tržištu tehnoloških proizvoda, ali dodaje da je izuzetno važno kako će se kao društvo postaviti prema upotrebi tehnologije globalnih igrača na njenim građanima. Zloupotreba veštačke inteligencijeLažni video snimci, generisani veštačkom inteligencijom, već su korišćeni u političkoj svakodnevici Srbije. U avgustu 2023. godine je na privatnoj televiziji Pink, čija uređivačka politika je naklonjena režimu, emitovani takvi snimci u kojima su akteri bivši predsednik Srbije Boris Tadić i opozicioni političar Dragan Đilas izgovarali lažne i uvredljive tvrdnje. Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koji reguliše i sankcioniše rad elektronskih medija, saopštio je ovim povodom da bi prikazivanje sadržaja u kojima se koristi veštačka inteligencija u zabavnim, dokumentarnim, obrazovnim i drugim programima trebalo da sadrži i uočljivo obaveštenje da je program generisan posredstvom veštačke inteligencije. Ana Toskić Cvetinović, iz organizacije "Partneri Srbija", kaže da bi novim zakonom o veštačkoj inteligenciji trebalo da bude sankcionisana i ovakva zloupotreba veštačke inteligencije. Ona objašnjava da se, prema aktuelnim propisima, ovakve zloupotrebe mogu tretirati Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Zakonom o zaštiti autorskih prava u odnosu na onoga ko je sačinio određeni snimak koji je generisan AI tehnologijom. "Ali, ovde govorimo i o aspektu namerne manipulacije koja ima za cilj da utiče na neke političke odluke i stavove građana. To je direktan upliv na demokratske procese. 'Deep fake' koji je ovde korišćen zapravo bi trebalo da bude predmet regulative", smatra Toskić Cvetinović. Prema mišljenju Bojana Perkova, samo propisivanje da je određeno ponašanje nezakonito ne znači nužno da će ono biti sankcionisano. "Propisi sami po sebi ne vrede ako su nadzor nad primenom i mehanizmi sankcionisanja nedovoljno robusni da se kršenje propisa ne isplati, usled jasnih izgleda da će onaj ko krši propise zapravo biti sankcionisan", zaključuje Perkov. Sumnje da je policija koristila AIKrajem 2025. godine, deo javnosti u Srbiji izneo je sumnje da je Ministarstvo unutrašnjih poslova koristilo AI alate prilikom potrage za napadačem na jednu stariju ženu u Beogradu. Policija je u dva navrata objavila fotografije osumnjičenog, na kojima se on znatno razlikuje. Jedna od fotografija sa nadzornih kamera bila je posebno čista, pa je deo javnosti posumnjao da ju je policija obradila u nekom AI softveru. MUP se o ovim navodima nije oglašavao. Iz tog ministarstva nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa da li je veštačka inteligencija korišćena u ovom slučaju i, ukoliko jeste, u skladu sa kojim zakonom. Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka nevladine organizacije "Partneri Srbija", kaže za RSE da bi MUP trebalo da izađe pred javnost sa informacijom o tome da li su pripadnici policije koristili neki softver na fotografijama koje su objavljene kako bi javnost mogla da prepozna osumnjičenog. "Jasno je da je uzeta fotografija sa snimka obične video kamere i ona je dalje obrađivana. Bilo bi dobro da znamo šta je to korišćeno", kaže Toskić Cvetinović. Početkom decembra 2021. godine u Srbiji je puštena u rad Nacionalna platforma za veštačku inteligenciju. Kako je tada najavio direktor Kancelarije za IT Vlade Srbije Mihajlo Jovanović, prvi korisnici platforme, koja se zasniva na radu superkompjutera, će biti tri instituta, sedam tehničkih fakulteta, Univerzitet u Kragujevcu i četiri naučno-tehnološka parka. *Saradnja na tekstu Sonja Gočanin

Ambasador Srbije u Švajcarskoj Ivan Trifunović izjavio je 4. januara za N1 da je porodica potvrdila da je jedan srpski državljanin među poginulima u požaru u diskoteci u Kran-Montani. "Imamo potvrdu od porodice. Nemamo još zvaničnu potvrdu policije, ali porodica je sigurna. Zvanično, četiri povređena su srpski državljani - dvojica su prebačena u Nemačku, jednoj porodici smo pružili logističku pomoć", naveo je Trifunović. On je ukazao da svi pogođeni mogu da se obrate Ambasadi za informacije i kontakt lokalnih švajcarskih vlasti. U Švajcarskoj je u toku petodnevna žalost nakon što je u Novogodišnjoj noći u požaru u diskoteci u alpskom skijalištu Kran-Montana poginulo 40 ljudi, dok je više od stotinu povređeno. Istraga švajcarskih vlasti i identifikacija stradalih je i dalje u toku. Beatrisa Pijud, glavna tužiteljka kantona Vale, izjavila je 2. januara da sve ukazuje na to da je požar izbio zbog prskalica postavljenih na boce šampanjca, koje su bile pomerene previše blizu drvenog plafona. Navela je da su pribavljeni i analizirani video-snimci i obavljeni razgovori sa svedocima.

Dan nakon što su snage Sjedinjenih Američkih Država (SAD) uhapsile i sprovele predsednika Venecuele Nikolasa Madura u Njujork, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je "jasno da međunarodni pravni poredak i Povelja Ujedinjenih nacija (UN) ne funkcionišu. "U svetu dominira pravo sile, pravo jačeg i to je jedini princip savremene politike koji danas u svetu postoji", izjavio je Vučić u obraćanju medijima 4. januara u Beogradu nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost. SAD su 3. januara izvele vojni napad na Venecuele i uhapsile predsednika te države Nikolasa Madura i njegovu suprugu. Oni su zatim sprovedeni u Njujork, gde bi trebalo da se suoče sa optužbama povezanim sa trgovinom drogom. Zvaničnici Srbije održavaju bliske veze sa Madurom, za koga Evropska Unija (EU) i Sjedinjene Američke Države (SAD) smatraju da nema legitimitet demokratski izabranog predsednika zbog izbornih neregularnosti. "Želimo prijateljstvo sa SAD ali je naše da kažemo kada postoji kršenje međunarodnnog prava", naveo je Vučić komentarišući akciju SAD. Vučić se sa Madurom poslednji put čuo telefonski 21. avgusta 2025. U objavi na svom Instagram nalogu, Vučić je tada Madura nazvao "velikim prijateljem" Srbije i i naveo da su razgovarali o jačanju bilateralnih odnosa dve zemlje. Jedan od ključnih argumenata za jačanje saradnje sa Venecuelom koji su iznosili zvaničnici Srbije jeste to da Venecuela ne priznaje nezavisnost Kosova proglašenu 2008. godine. Inauguraciji Madura za predsednika u januaru prošle godine je prisustvovala predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, nakon čega su usledile kritike iz Brisela. Srbija i Venecuela su 2023. potpisale sporazum o ukidanju viza i najavile otvaranje srpske ambasade u ovoj zemlji koja se graniči sa Kolumbijom, Brazilom i Gvajanom. Venecuelanski režim je pod sankcijama Evropske unije (EU) čijem članstvu Srbija teži, Sjedinjenih Američkih Država (SAD), Velike Britanije i Kanade. Nastavak ulaganja u vojskuTeme sednice Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije održane 4. januara, prema Vučićevim rečima, bile su, osim američke akcije u Venecueli, regionalna, vojna i politička bezbednost i energetska bezbednost. Vučić je najavio da će Srbija u narednih i po dana udvostručiti vojne kapacitete. "Osim ljudskih resursa, koje ćemo uvećati za 30 odsto, sve ostalo uvećaćemo za 100 odsto. Jedan deo sredstava je iz zemlje, a jedan deo nabavljamo u inostranstvu. To je jedini odvraćajući faktor. Moramo da se uzdamo u sebe", rekao je Vučić. On nije precizirao šta će od vojnih sredstava Srbija nabaviti i kupiti iz inostranstva. Vučić je izjavio da trenutno "ne postoji opasnost od potencijalnog agresora, što ne znači da neće postojati za nekoliko meseci". "Naša vojska ima snažan odvraćajući faktor. U ovom trenutku ne postoji opasnost od potencijalnog agresora, što ne znači da neće postojati za tri meseca ili godinu dana. Naša snaga je nedvosmisleno veća i snažnija od potencijalnih agresora i sigurno je da u takvu avanturu ne bi ulazili", kaže Vučić. U republičkom budžetu za odbranu je u 2026. predviđeno 945 miliona evra. To je u odnosu na 2025. godinu rast od gotovo 60 odsto. Najveći deo tih rashoda, 767 miliona evra, predviđen je za otplatu jednog dela ukupnih troškova nabavke francuskih borbenih aviona Rafal. Nabavka dogovorena u avgustu 2024. vredna je ukupno 2,7 milijarde evra. Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI), Srbija od svih država Zapadnog Balkana najviše izdvaja za odbranu. Deklariše se kao vojno neutralna, što je uneto u Strategiju odbrane. Dok redovno održava vežbe sa NATO državama, shodno članstvu u programu Alijanse "Partnerstvo za mir" u kojem je od 2006. godine, Srbija unapređuje i vojnu saradnju sa Kinom, dok je saradnja sa Rusijom manjeg obima nakon ruske invazije na Ukrajinu. Osnov za saradnju sa svima, zacrtan je odlukom o vojnoj neutralnosti koju je Skupština Srbije usvojila 2007. godine. O pregovorima o prodaji ruskog udela u Naftnoj industriji SrbijeEnergetska bezbednost Srbije i pregovori oko prodaje ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) takođe su bili jedna od tema sednice Saveta za nacionalnu bezbednost. Vučić je pozvao na što hitnije završavanje ugovora o kupoprodaji, kako bi se stvorili uslovi da NIS bude skinut sa liste sankcija SAD. Mediji su ranije preneli da će ruski "Gasprom" svoj udeo u "NIS-u" prodati mađarskoj naftnoj kompaniji "MOL". "Sada je jasno da sa njima (Mađarima) pregovaraju. Pozivam ih da završe ugovor o kupoprodaji što je moguće pre, da bismo mogli da izađemo iz režima sankcija i da bi Srbija mogla da nastavi da raste", rekao je Vučić. On je naveo da Srbija očekuje da do 13. ili 15. januara stigne prvih 85.000 tona nafte. Primena američkih sankcija zbog ruskog udela u najvećoj naftnoj kompaniji Srbije otpočela je 9. oktobra. Od tada Srbija ne može da uvozi sirovu naftu, usled čega je početkom decembra sa radom prestala jedina rafinerija nafte u Pančevu. NIS je 1. januara saopštio da je Ministarstvo finansija SAD toj kompaniji izdalo posebnu licencu kojom joj se kompaniji ponovo omogućavaju operativne aktivnosti zaključno sa 23. januarom. To će omogućiti da rafinerija ponovo počne sa radom. Prema Vučićevim rečima, rafinerija sa radom kreće 17. ili 18. januara. On je naveo da Srbija sada puni svoje rezerve i da će imati dovoljno struje, gasa i naftnih derivata, "uprkos svim problemima". Zvaničnih informacija o aktuelnoj kupoprodajnoj vrednosti ruskog dela NIS-a za sada nije bilo. NIS snabdeva 80 odsto domaćeg tržišta naftnim derivatima. Kancelarija američkog Ministarstva finansija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) 9. oktobra počela je primenu sankcija prema NIS-u zbog udela koji u vlasništvu ima ruska državna kompanija Gasprom njeft u cilju, kako je saopštio Vašington, sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Uslov SAD-a da se NIS skine sa liste američkih sankcija je da se oslobodi ruskog vlasništva.

Udruženja novinara zatražila su u subotu od nadležnih organa Srbije da pronađu i sankcionišu osobu koja je uputila pretnje redakciji beogradskog dnevnog lista "Danas". Redakcija dnevnog lista i portala "Danas" dobila je u komentarima pretnju paljenjem redakcije, koju je Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal prijavio član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić. U prijavi Matić je napomenuo da su redakcija Danas-a i njeni novinari "česta meta pretnji i fizičkih napada, uključujući i pretnju masovnim ubistvima u terorističkom napadu kao što se to dogodilo redakciji Šarli Ebdo, koja nije razotkrivena i pored velike međunarodne akcije". "Zbog gotovo stopostotne nekažnjivosti, novinarke i novinari ove redakcije rade u uslovima stalnog straha od mogućih napada. Zbog toga vas molimo da ovu prijavu uzmete urgentno u razmatranje", istakao je Matić, preneo je ANEM. Pretnja je upućena u komentarima na vest pod naslovom "Rešenje za NIS je samo privremeno: Ako na kraju kupac bude MOL, Srbiji preti 'hrvatski scenario'". Osoba koja se potpisala pseudonimom "Brine" napisala je, između ostalog, da "treba baciti eksploziv na Danas". Glavni urednik lista "Danas" Dragoljub Petrović kazao je za portal Udruženja novinara Srbije da ovo nije prvi put da njegovoj redakciji stižu komentari "koji su uvredljivi i na ivici pretnji". "Ali ovaj komentar jeste pretnja i procenili smo da je treba prijaviti", rekao je Petrović. Udruženje novinara Srbije (UNS) osudilo je pretnje redakciji lista "Danas" i zatražilo od nadležnih da hitno otkriju i kazne odgovorne. "Nekažnjivost dovodi do toga da se nasilnici osećaju slobodno da prete i napadaju znajući da neće odgovarati i podseća da je u prošloj godini više puta prećeno redakciji i novinarima lista 'Danas-a", piše u saopštenju UNS. U novembru 2022. redakciji lista "Danas" stigao je e-mail sa pretnjom "salvama metaka" zbog, kako je navedeno, uređivačke politike. Platforma Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara saopštila je krajem decembra 2025. da je u toj godini zabeležila niz incidenata na Zapadnom Balkanu, od kojih je ubedljivo najveći broj iz Srbije.

Četvoro državljana Srbije je među povređenima u požaru u Kran-Montani u Švajcarskoj, saopštile su 2. januara regionalne vlasti kantona Vale, prenela je Radio-televizija Srbije (RTS). Komandant lokalne policije Frederik Žisler rekao je da su među 119 povređenih i 71 državljanin Švajcarske, 14 državljana Francuske, 11 državljana Italije, po jedan državljanin Bosne i Hercegovine, Belgije, Luksemburga, Portugalije i Poljske. Predstavnici regionalnih vlasti saopštili su da je identifikovano 113 povređenih i da se radi na formalnoj identifikaciji još šest osoba. Žisler je naveo da su državljanstva 14 povređenih i dalje nepoznata i da je identifikacija poginulih prioritet. Ambasador Srbije u Švajcarskoj Ivan Trifunović ranije je u petak izjavio za agenciju Beta da Ambasada Srbije još nema zvaničnu potvrdu da je neko od državljana Srbije stradao ili je povređen u požaru u Kran-Montani ali da je porodica jednog srpskog državljanina prijavila nestanak. "U konstantnoj smo komunikaciji sa švajcarskim vlastima i lokalnom policijom", izjavio je Trifunović. Matis Rejnard, predsednik Vlade Kantona Vale, saopštio je da 40 ljudi poginulo u požaru 1. januara na dočeku Nove godine u ugostiteljskom objektu u Kran-Montani, preneo je BBC. Portparolka Vlade Severne Makedonije Marija Mitevska izjavila je da nema novih informacija o severnomakedonskom državljaninu koji se vodi kao nestao u požaru u švajcarskom skijalištu. "U kontaktu smo sa švajcarskim vlastima i policijom i očekujemo više detalja, nakon čega ćemo obavestiti javnost", rekla je Mitevska. Ukazala je i da je uspostavljen kontakt sa predstavnicima Švajcarske i ponuđena pomoć. Beatrisa Pijud, glavna tužiteljka kantona Vale, izjavila je da sve ukazuje na to da je požar izbio zbog prskalica postavljenih na boce šampanjca, koje su bile pomerene previše blizu drvenog plafona. Navela je da se sumnja da se iz toga vatra veoma brzo rasplamsala, kao i da su pribavljeni i analizirani video-snimci i obavljeno više razgovora sa svedocima. Francuska televizija BFM objavila je da se na fotografiji snimljenoj u trenutku izbijanja požara tokom novogodišnje proslave u baru Konstelasion u Kran-Montani vidi kako gosti drže u rukama visoko podignute flaše šampanjca u koje je zaboden mini-vatromet, dok se varnice raspršuju uvis, blizu plafona. Istraga uzroka požara u baru u Kran-Montani je u toku.

Komesarijat Srbije za izbeglice i migracije je u 2025. evidentirao 9.567 migranata, saopštila je 2. januara ova državna organizacija. "I u 2026. godinu Komesarijat ulazi spreman za sve eventualne izazove", rečeno je agenciji Beta. Migranti koji prolaze kroz Srbiju najčešće dolaze iz Avganistana, Egipta, Maroka, Turske i Sirije. Trenutno je aktivno šest prihvatnih i azilnih centara, u kojima boravi 235 osoba. Po poslednjim podacima, tokom 2025. u Srbiji je evidentirano skoro 50 odsto manje migranata u odnosu na prethodnu godinu. "Stanje migracija u Srbiji je stabilno. Sve nadležne institucije kontinuirano sarađuju kako bi se migracioni tokovi odgovorno pratili i njima efikasno upravljalo", naveo je Komesarijat. Prema zvaničnim informacijama domaćih organa, od početka svetske migrantske krize 2015. do danas kroz Srbiju je prošlo više od milion i po migranata takozvanom balkanskom rutom. Tim putem prolazilii su migranti i izbeglice iz Azije, Bliskog istoka i Afrike u pokušavaju da stignu do zemalja Evropske unije. Ruta je išla preko Turske, Grčke, Severne Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, ili alternativno preko Bugarske i Srbije ka zapadu Evrope. Jačom kontrolom na granicama Evropske unije, dogovorom Brisela sa Turskom 2016. i izgradnjom ograde koju je Mađarska podigla na granici sa Srbijom u najvećoj meri je prekinut prolaz migranata u velikim grupama, već su se migracije nastavile u manjem obliku uz organizovano krijumčarenje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u petak da očekuje da glavne tačke ugovora između Naftne industrije Srbije (NIS) i kupca, mađarske kompanije MOL, budu završene do 23. januara. On je za Radio-televiziju Srbije rekao da ne može da kaže da će mađarska MOL Grupa biti novi partner u NIS-u. "MOL je, zajedno sa NIS-om i državom Srbijom, radio i na pismu OFAC-u i na omogućavanju dobijanja operativne licence za dodatno snabdevanje sirovom naftom. Verujem da ako se bude izašlo sa takvim stvarima pred OFAC, da će OFAC onda odobriti", naveo je Vučić. Ukoliko ne bude odobrenja SAD, naveo je, ponovo će NIS-u biti oduzeta operativna licenca. Kancelarija američkog Ministarstva finansija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) 9. oktobra počela je primenu sankcija prema NIS-u zbog udela koji u vlasništvu ima ruska državna kompanija Gasprom njeft u cilju, kako je saopštio Vašington, sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Uslov Sjedinjenih Američkih Država (SAD) da se NIS skine sa liste američkih sankcija je da se oslobodi ruskog vlasništva. NIS je u vlasništvu Rusije; državna kompanija Gasprom, njena ćerka-firma Gasprom njeft i akcionarsko društvo Intelligence iz Sankt Peterburga, imaju 56,15 odsto akcija, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara. Zbog embarga i nemogućnosti da uveze sirovu naftu 2. decembra je zatvorena Rafinerija Pančevo, jedina u državi, koja je najznačajnije postrojenje u vlasništvu NIS-a. NIS je 1. januara saopštio da je Ministarstvo finansija SAD toj kompaniji izdalo posebnu licencu kojom joj se kompaniji ponovo omogućavaju operativne aktivnosti zaključno sa 23. januarom. "Njom se omogućava i ponovno pokretanje rafinerijske prerade, uvoz sirove nafte i obavljanje transakcija neophodnih za sigurnost snabdevanja i tehničko održavanje", saopštio je NIS. Vučić je za RTS rekao da bi 5. januara NIS mogao da plati 85.000 tona nafte uskladištene u Omišlju u Hrvatskoj i odmah je dopremi u Srbiju, kao i da naruči tanker sa 140.000 tona. Dodao je da je u međuvremenu u Srbiji proizvedeno 100.000 tona i da bi pančevačka Rafinerija od 20. januara mogla da radi punim kapacitetom. Sa početkom američkih sankcija zatvoren je transport Jadranskim naftovodom (JANAF) iz Omišlja na ostrvu KRK do pančevačke rafinerije nafte koja se do Hrvatske za NIS dovozi morskim putem. JANAF je 1. januara objavio da je toj firmi OFAC dao licencu za nastavak transporta nafte neruskog porekla NIS-u do 23. januara. Naftna industrija Srbije prodata je Gaspromu u januaru 2008, u okviru rusko-srpskog međudržavnog sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, za 400 miliona evra. Zvaničnih informacija o aktuelnoj kupoprodajnoj vrednosti ruskog dela NIS-a za sada nije bilo. Srbija je energetski zavisna od Moskve jer 80 odsto domaćeg tržišta naftnim derivatima snabdeva NIS. Takođe 80 odsto prirodnog gasa za građane i privredu Srbija kupuje od Rusije. Beograd i Moskva imaju bliske političke, ekonomske i vojne odnose. Srbija je od 2012. kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) ali se nije pridružila sankcijama Brisela Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

"Godina je bila nula." Ovim rečima Snežana, koja se voćarstvom bavi više od četiri decenije, opisuje kakva je za nju i njenu porodicu ekonomski bila 2025. godina. Voće prodaje na tezgi na pijaci Đeram u širem centru Beograda. Bez ikakvih subvencija države i mrazom koji je uništio značajan deo roda, borila se, kako kaže, za puko preživljavanje. "Jednu kajsiju na pijacu nisam iznela, šljivu i višnju isto tako", kaže Snežana za Radio Slobodna Evropa (RSE). Alternativu, kaže – nema. "Moram, nema druge, ja sam mnogo uložila, celog života se bavimo ovim", kaže ona. Sličnu ocenu, kada je reč o ekonomiji u Srbiji u prethodnoj godini, daje i ekonomista Danilo Šuković. "Mislim da je bila jedna godina, praktično, stagnacije i preživljavanja, sa određenom inflacijom, niskom stopom rasta, padom investicija i izvesnim padom standarda i nastavkom socijalnog raslojavanja, rasta nejednakosti", kaže Šuković za RSE. Ukazuje da su godinu u značajnoj meri obeležile i sankcije Sjedinjenih Američkih Država (SAD) prema Naftnoj industriji Srbije i antivladini protesti, sa kojih se traži odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Kako je došlo do pada investicija?Posle rekordne, 2024. godine po nivou stranih direktnih investicija, one u 2025. beleže značajan pad. Prema poslednjim dostupnim podacima Narodne banke Srbije, u prvih deset meseci strane direktne investicije su gotovo prepolovljene. Predstavnici vlasti za pad investicija optužili su učesnike masovnih antivladinih protesta i blokada koji traju više od godinu dana. I dok, prema rečima Šukovića, politička nestabilnost svakako nepovoljno utiče na privlačenje stranih investicija, razlog za njihov drastičan pad treba potražiti u samoj vlasti. "Vlast je za to kriva zbog samog koncepta privlačenja stranih investicija. Strane investicije u Srbiju nisu dolazile na način da svi subjekti u zemlji budu ravnopravni, nego su strani investitori koji su dolazili bili jako povlašćeni, u smislu velikih subvencija za jedno radno mesto koje su se kretale i 10.000 evra i više po jednom radnom mestu", pojašnjava Šuković. Tome dodaje i davanje zemljišta i amnestiju od poštovanja ekoloških propisa. "Sa tim i takvim konceptom, Srbija je, po meni, zanemarila izvoz domaće privrede i domaći privatni sektor, koji je zapostavljen i izvozna privreda stagnira zahvaljujući toj politici, sa jedne strane, i sa druge strane fiksnom deviznom kursu", ocenjuje Šuković. U 2025. godini ne samo da je usporio priliv novih investicija, već su se i neki postojeći investitori povukli sa tržišta Srbije. Tako bez posla u ovoj godini, kao tehnološki višak ostaje više od 23.000 ljudi. Uloga Naftne industrije Srbije u usporavanju privrednog rastaNa pad privrednog rasta u Srbiji u velikoj meri, prema oceni i predstavnika vlasti i stručnjaka, utiču sankcije koje su SAD uvele prema najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji. Sankcije uvedene još 10. januara 2025. zbog većinskog ruskog vlasništva u Naftnoj industriji odlagane su više meseci, da bi sa primenom počele početkom oktobra. Bez dotoka sirove nafte, sa radom je prestala i jedina rafinerija nafte u Pančevu, pa se Srbija sada oslanja isključivo na uvoz gotovih naftnih derivata. To za sobom, zbog logističkih troškova, povlači i veće cene na benzinskim pumpama. Takođe bi u narednim mesecima moglo dovesti do usporavanja industrijske i poljoprivredne proizvodnje, a posledično i ukupnog privrednog rasta. Višemesečni odvojeni pregovori zvaničnog Beograda sa Vašingtonom i Moskvom još nisu dali rezultate. Za eventualni otkup ruskog udela u NIS-u budžetom za 2026. godinu opredeljeno je 1,4 milijarde evra. Kakva je bila kupovna moć građana?Prema poslednjim dostupnim podacima Narodne banke Srbije, godišnja inflacija za mesec novembar iznosila je 2,8 odsto i ona je u okviru ciljane stope od tri odsto. To predstavlja pad u odnosu na 2024. godinu. Međutim, građanima Srbije niža stopa inflacije nije donela viši standard. "Ako je sad inflacija niža u odnosu na početak godine ili prethodnu godinu, to ne znači da su cene pale, one samo ne rastu više brzo kao što su ranije rasle", pojašnjava Šuković. Ukazuje da stopa inflacije od 2,8 odsto predstavlja ukupan rast cena, a da u obzir, pre svega, treba uzeti koliko je poskupelo ono najosnovnije – hrana i energenti. "To je ono gde nema elastičnosti tražnje, gde su građani prinuđeni da kupuju, moraju da se hrane i greju. A te cene znamo da su mnogo više skočile u odnosu na zvaničnu stopu inflacije", kaže Šuković. Prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, od prosečne zarade samo su građani Beograda, Novog Sada i Pančeva mogli da podmire prosečnu mesečnu potrošačku korpu. Ona je sačinjena na osnovu mesečne potrošnje tročlanog domaćinstva i njen najveći deo čine upravo troškovi u vezi sa hranom, stanovanjem, strujom i gasom. Poslednji dostupni podaci Ministarstva trgovine iz avgusta 2025. pokazuju da najmanju kupovnu moć imaju građani Subotice, Šapca, Zaječara, Kraljeva i Leskovca. Primera radi, građanima Leskovca na jugu Srbije je, da bi pokrili ono što obuhvata prosečna potrošačka korpa, bilo potrebno 119 evra više u odnosu na to koliko je iznosila prosečna zarada u tom gradu. Rešenje za povećanje standarda građana, prema Šukoviću, bio bi rast realni rast zarada. Na veća primanja od januara 2026. mogu, prema najavi vlasti, da računaju zaposleni u državnoj upravi i penzioneri. Međutim, sa većim cenama goriva usled situacije sa NIS-om, neizvesno je da li će zarade uspeti da prate korak sa inflacijom.

Najmanje 110 incidenata motivisanih mržnjom prema LGBT+ zajednici desilo se tokom 2025. godine u Srbiji, izjavio je izvršni direktor organizacije "Da se zna" Bojan Lazić. On je podvukao da je to najveći zabeležen broj u poslednjih devet godina, otkako ta organizacija vodi evidenciju. Lazić je za novinsku agenciju Beta kazao da je najveći broj incidenata povezan sa održavanjem Prajd karavana te dodao da su aktivisti doživeli neprijatnosti u Leskovcu, Užicu, Čačku, a da im je u Kruševcu policija zabranila skup. Šetnje u okviru Prajd karavana, koji promoviše vidljivost LGBT populacije, održane su u šest gradova Srbije. 'Nema komunikacije sa institucijama'Takođe, ocenio je da tokom 2025. godine nije bilo nikakvog pomaka kada je reč o pravima kvir ljudi u Srbiji te dodao da nema političke volje da ta tema dođe na dnevni red. Zahtevi LGBT+ osoba u Srbiji su već godinama isti - usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama i Zakona o rodnom identitetu. Lazić je rekao da je prethodnih godina organizovano nekoliko sastanaka predstavnika kvir zajednice sa ljudima iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, ali da tokom 2025. godine nije bilo nikakve komunikacije sa institucijama. "Osećamo već neko vreme da vlast uopšte ne želi da priča o tim temama i da kvir zajednica nije na dnevnom redu", dodao je. Premijer Srbije Đuro Macut je u junu izjavio za ruski državni mediji da "LGBT agenda ne može biti prihvaćena u Srbiji" jer je, navodno, "u suprotnosti sa tradicionalnim i hrišćanskim vrednostima". Takva izjava predsednika Vlade naišla je na osude organizacija za LGBT prava. U Srbiji je 2021. izrađen Nacrt Zakona o istopolnim zajednicama, koji bi istopolnim parovima doneo neka od osnovnih prava. To su pravo na podelu imovine, nasleđivanja imovine partnera ili učešća u donošenju odluka u slučaju bolesti, te posete partnera u bolnici ili zatvoru. Međutim, dalje od Vlade nije stigao, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić, bez čijeg potpisa zakon ne može da stupi na snagu, te 2021. godine je rekao da ne bi potpisao Zakon o istopolnim zajednicama "ni da ga Skupština usvoji". O zatvaranju Prajd info centraLazić, upitan kako je zatvaranje Prajd info centra 2024. godine uticalo na kvir zajednicu, kazao da LGBT+ osobe osećaju negativne posledice zbog toga i da se ređe sreću otkako je taj prostor zatvoren. "To mesto okupljanja nam veoma fali. Nakon šest godina rada, taj prostor je zatvoren pošto nije bilo finansijskih sredstava", rekao je. "U Zagrebu, Ljubljani i nekim drugim zemljama, gradovi i države finansiraju Prajd info centre. Grad Beograd i Srbija treba da prepoznaju važnost mesta gde će njihove građanke i građani drugačije seksualne orijentacije moći da se osećaju slobodno", dodao je Lazić. Prema podacima organizacije "Da se zna", koje evidentira transfobične i homofobične napade i pretnje, broj takvih incidenata u Srbiji raste iz godine u godinu. Tokom 2024. godine zabeleženo ih je 105. Pretnje ubistvom i silovanjem, fizički napadi, homofobne i uvredljive izjave - samo su neka od iskustava LGBT+ osoba koja su evidentirana u izveštaju te organizacije "Transfobija i homofobija u Srbiji". Kako se navodi u izveštaju LGBT+ osobe se sa diskriminacijom, pretnjama, napadima i uvredama suočavaju u svom svakodnevnom životu – od porodice, javnih prostora, uslužnih objekata do radnog mesta i škole ili fakulteta. Organizacija "Da se zna" je ranije ukazala da su jedini koji prikupljaju i obrađuju podatke o protivpravnom postupanju prema LGBT+ osobama u Srbiji, te da ne postoji centralizovana baza podataka o zločinima iz mržnje.

Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) izdalo je Naftnoj industriji Srbije (NIS) posebnu licencu kojom se kompaniji ponovo omogućava obavljanje operativnih aktivnosti zaključno sa 23. januarom, saopštio je NIS. "Ovom licencom kompaniji NIS se omogućava održavanje poslovanja, ugovora i drugih sporazuma koji se odnose na NIS i njegova operativna zavisna društva, uključujući ponovno pokretanje rafinerijske prerade, uvoz sirove nafte i obavljanje transakcija neophodnih za sigurnost snabdevanja i tehničko održavanje", saopštila je kompanija 1. januara. Od početka oktobra NIS , najveća naftna kompanija u Srbiji, nalazi se pod sankcijama Kancelarije za kontrolu inostrane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija, zbog većinskog ruskog vlasništva. Zbog nemogućnosti da uveze sirovu naftu 2. decembra je zatvorena Rafinerija Pančevo, nadomak Beograda. Presdednik Srbije Aleksandar Vučić je 1. januara izjavio da će NIS odmah nakon praznika početi da nabavlja i prerađuje naftu, a da će Rafinerija početi da radi "punom parom" između 17. i 19. januara, javila je agencija Beta. Janaf: Spremni smo za nesmetano snabdevanje rafinerijeZbog američkih sankcija zatvoren je i transport nafte Jadranskim naftovodom (JANAF) iz Omišlja do pančevačke rafinerije koja se do Hrvatske za NIS dovozi morskim putem. JANAF je 31. decembra saopštio da je američka administracija izdala licencu za nastavak transporta nafte NIS-u koja će važiti do 23. januara 2026. "JANAF d.d. je u saradnji s Vladom Republike Hrvatske ishodio licencu kojom se odobrava do 23. januara 2026. učešće u aktivnostima koje su uobičajene i nužne za transport nafte za izvršavanje Ugovora o transportu sirove nafte sklopljenog s kompanijom NIS a.d.", navodi se u saopštenju kompanije. JANAF je pozdravio odluku OFAC-a i istakao da je "u potpunosti spreman odmah da obezbedi nesmetan transport i opskrbu rafinerije u Pančevu sirovom naftom". "Takođe se nadamo skorom završetku pregovora između NIS-a i potencijalnih partnera o kupovini ruskog udela u toj kompaniji, čime bi se ispunili uslovi propisani sankcijskim režimom", saopštio je JANAF. RTS: Do 23. januara bi mogli biti završeni pregovori sa mađarskim MOL-omSAD insistiraju na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva NIS-a, čiji udeo trenutno iznosi 56,2 posto. Radio-televizija Srbije je objavila, pozivajući se na neimenovane izvore, da bi do 23. januara mogli da budu završeni pregovori ruskih akcionara u NIS-u sa mađarskom kompanijom MOL. Da su ti pregovori u toku, prethodno su objavili srpski zvaničnici. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da Rusija "ima ideje" kako i u kom pravcu bi moglo ići rešavanje pitanja Naftne industrije Srbije i da je takav dijalog sa Srbijom u toku. Američke vlasti su krajem decembra produžile rok Naftnoj industriji Srbije za prodaju ruskog vlasništva. Međutim, tom odlukom nije ovlastio NIS da posluje tokom razgovora o pronalasku potencijalnog novog većinskog vlasnika. Cilj sankcija NIS-u jeste da onemogući Rusiji da prihode od energetike koristi za finansiranje invaziju na Ukrajinu.

Čistiji vazduh, više empatije, pomirenje i prevazilaženje podela. Više fabirka, manje korupcije i nepotizma. Veće plate, bolje zdravstvo. Građani Sarajeva, Prištine, Beograda i Skoplja za Radio Slobodna Evropa pričaju o tome kakve promene bi voleli da vide u 2026. godini.

Požari, tragedije, protesti... Ovo su neki od događaja koji su obeležili 2025. godinu u regionu iz objektiva novinara Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa.