Nakon što je na zgradi u centru Beograda postavljen reklamni plakat "Srbija pobeđuje", usledili su protesti i zahtevi dela stručne javnosti da on bude uklonjen jer ugrožava stanište belih čiopa - strogo zaštićenih ptica. Reakciju institucija zatražili su, pored ostalih, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Biološki fakultet, kao i pokret Studenti u blokadi i zborovi građana, koji su protestovali u centru Beograda. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije ukazuje da je bilbord blokirao pristup gnezdima, zbog čega mladunci strogo zaštićenih belih čiopa umiru od gladi, jer odrasle jedinke ne mogu da im priđu i nahrane ih. "Jedini način da se spasu mladunci i očuva kolonija ovih ptica jeste hitno uklanjanje bilborda. Kako su mladunci još uvek goluždravi i potpuno zavisni od roditelja, vreme njihovog preživaljavanja se meri u satima", ukazalo je Društvo u saopštenju. Plakat na Palati Albanija, preko cele zgrade, sa sloganom "Srbija pobeđuje", postavljen je 28. maja. Nema potpis, tako da nije zvanično potvrđeno da iza njega stoji vladajuća Srpska napredna stranka, koja je taj slogan koristila na svojim stranačkim skupovima. Radio Slobodna Evropa poslao pitanja Srpskoj naprednoj stranci - da li oni stoje iza postavljanja bilborda, ko im je izdao dozvolu i koliko su platili zakup, kao i da li će ga skloniti nakon reakcija društava za zaštitu prirode. Odgovor do objave vesti nije stigao. Do objave vesti nije odgovorio ni Grad Beograd, u čijoj su nadležnosti javni prostori u glavnom gradu Srbije, ni Ministarstvo zaštite životne sredine. Ministar finansija i funkcioner SNS-a Siniša Mali je rekao da "ne zna ko je postavio bilbord", ali da će biti skinut. "Danas će bilbord biti sklonjen, samo da se majstori okupe", naveo je Mali na televiziji Prva. Biološki fakultet je u svom saopštenju ukazao da je bela čiopa (Tachymarptis melba) retka vrsta, selica koja se gnezdi u Srbiji, dok ostatak godine provodi u Africi. "Od 2018. godine gnezdi se u Beogradu, gde je populacija procenjena na 50–100 gnezdećih parova, pri čemu se najveća kolonija nalazi upravo na Palati Albanija", podsećaju. Dodaju i da se ta vrsta suočava sa visokim rizikom od izumiranja u prirodi. "Zbog navedenog statusa, bela čiopa obuhvaćena je Zakonom o zaštiti prirode kao strogo zaštićena vrsta koju je zabranjeno uznemiravati, naročito tokom razmnožavanja, podizanja mladih i migracije", podseća Biološki fakultet. Studenti u blokadi su u saopštenju na društvenim mrežama upitali "da li je važnija politička promocija" ili ugrožena vrsta ptica. "Posebno zabrinjava činjenica da se javni prostor i prirodna dobra sve češće podređuju interesima političke promocije, bez odgovornosti prema prirodi i građanima. Zahtevamo hitnu reakciju nadležnih institucija, uklanjanje spornog platna i preduzimanje konkretnih mera koje će sprečiti dalje ugrožavanje belih čiopa i slične slučajeve u budućnosti", naveli su Studenti u blokadi. Više desetina građana i članova zborova protestovalo je 29. maja u večernjim satima ispred Palate Albanija. Predstavnici Zbora opštine Stari Grad su izjavili da su podneli krivičnu prijavu zbog bilborda i zvali nadležne službe, ali da odgovor nisu dobili.

Srbija nije ostvarila ključni napredak u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode medija, što i dalje predstavlja glavnu prepreku za dalji napredak u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji (EU). Ovo se navodi u najnovijem dokumentu Evropske komisije, kojim se procenjuje napredak Srbije u poglavljima 23 i 24. Reč je o dokumentu koji se izrađuje između dva godišnja izveštaja o napretku, koje Evropska komisija objavljuje svake jeseni. Evropska unija izražava ozbiljnu zabrinutost zbog pojačanog političkog pritiska na pravosuđe, izostanka rezultata u procesuiranju korupcije na visokom nivou, sve učestalijih napada na novinare i pogoršanja izbornog okruženja. U dokumentu se konstatuje da su studentski protesti i zahtevi za odgovornošću vlasti obeležili protekli period, dok su istovremeno zabeleženi nasilni incidenti, pritisci na civilno društvo i medije, kao i ograničen napredak u sprovođenju reformi koje su ključne za nastavak evropskog puta Srbije. Reč je o jednom od najvažnijih dokumenata za svaku zemlju koja teži napretku u procesu evropskih integracija, budući da predstavlja ključni element u pregovorima o članstvu. Radio Slobodna Evropa (RSE) imao je uvid u ovaj dokument, koji je početkom ove nedelje bio predmet rasprave među diplomatama država članica Evropske unije. Izveštajni period obeležen tenzijama na domaćoj sceniDomaća situacija je, prema navodima dokumenta, bila obeležena pojačanim tenzijama. Navodi se da je sloboda okupljanja uglavnom bila poštovana i da su protesti bili dozvoljeni, ali da bezbednost učesnika nije uvek bila zagarantovana, te da je zabeleženo više nasilnih incidenata usmerenih protiv demonstranata i novinara. Ističe se da su do sada procesuirani samo neki od počinilaca. "Kada je reč o navodima o prekomernoj upotrebi sile od strane policije tokom protesta, postupci su i dalje u toku, a do sada nije doneta nijedna osuđujuća presuda protiv optuženih policajaca. Pritisak na organizacije civilnog društva i novinare je pojačan, uključujući kampanje blaćenja usmerene protiv pojedinaca i organizacija koje se zalažu za vladavinu prava i borbu protiv korupcije", navodi se u dokumentu. Dodaje se da su posmatrači lokalnih izbora u martu ove godine svedočili nasilju u svim posećenim opštinama, osim u jednoj. Oni su, između ostalog, zabeležili niz nepravilnosti, pogoršanje uslova za vođenje kampanje, navode o pritiscima na birače, kupovini glasova i zloupotrebi administrativnih resursa i službenih položaja u svrhu kampanje. Takođe je ukazano na dalje intenziviranje brisanja granice između države, lokalnih vlasti i vladajuće stranke, kao i na probleme u medijskom okruženju. Pozivajući se na izveštaje međunarodnih posmatrača, dokument pozitivno ocenjuje korake preduzete radi unapređenja integriteta biračkog spiska. Negativan uticaj 'Mrdićevih zakona'Non-pejper Evropske komisije o vladavini prava u Srbiji zaključuje da je prekomerni pritisak na sudstvo i tužilaštvo "značajno povećan", što izaziva ozbiljnu zabrinutost. Poseban deo dokumenta posvećen je pravosudnim zakonima usvojenim u januaru ove godine, za koje se navodi da su doneti po hitnom postupku, bez transparentnog i inkluzivnog procesa konsultacija. Eksperti koji su učestvovali u izradi izveštaja ocenjuju da ti amandmani negativno utiču na funkcionisanje Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK), slabe autonomiju tužilaštva i predstavljaju nepotrebno mešanje u postupanje u predmetima teškog i organizovanog kriminala. "Pored toga, kao što je prethodno navedeno, povlačenje policijskih istražitelja iz operativnih grupa formiranih pri TOK-u, koje su uspostavljene kao istražni mehanizam u skladu sa članom 11 Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, ometa tekuće istrage i umanjuje efikasnost istraga koje vodi TOK", navodi se u dokumentu. U izveštaju se ocenjuje da bi Srbija bez odlaganja trebalo da postupi po preporukama Venecijanske komisije, ukidanjem ili suštinskom izmenom rešenja usvojenih u januaru 2026. godine. Takođe se navodi da su pojedine odredbe usvojenih amandmana u suprotnosti sa ciljem ranijih ustavnih reformi, sprovedenih u okviru procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji, a to je jačanje nezavisnosti sudstva i autonomije tužilaštva. Značajno povećanje političkog pritiska na pravosuđeU izveštaju o poglavljima 23 i 24 ocenjuje se da je politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo značajno pojačan, uključujući i pritiske povezane sa krivičnim procesuiranjem od visokog javnog interesa. Kako se navodi u dokumentu, nadležne institucije preduzimale su ograničene mere kako bi se takvi slučajevi mešanja istražili i kako bi bila utvrđena odgovornost za njih. Ističe se da su zvaničnici u Beogradu, uključujući pojedine predstavnike najviših državnih institucija i narodne poslanike, nastavili da iznose neprimerene javne komentare o tekućim istragama i sudskim postupcima, uključujući i rad pojedinačnih tužilaca i sudija. Precizira se da su ti komentari obuhvatali kritike sudskih odluka, kao i pretnje smenom sudija i tužilaca. U dokumentu se konstatuje da su udruženja sudija i tužilaca u pojedinim slučajevima stala u zaštitu svojih kolega, dok su Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva uglavnom ostali pasivni i nisu u potpunosti izvršavali svoju ulogu u reagovanju na slučajeve neprimerenog uticaja, iako je to predviđeno njihovim poslovnicima. "Ni Narodna skupština ni Vlada do sada nisu reagovale u slučajevima neprimerenih javnih komentara svojih članova, uprkos tome što se čini da su takvi komentari u suprotnosti sa njihovim kodeksima ponašanja", navodi se u dokumentu. Nema napretka u slučajevima korupcije velikih razmeraU dokumentu se zaključuje da nije ostvaren napredak u nizu slučajeva korupcije velikih razmera. U tom kontekstu navodi se da još nisu okončane istrage o mogućoj korupciji pokrenute nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Dodaje se da je Tužilaštvo za organizovani kriminal prijavilo nedovoljnu saradnju policije u pogledu dostavljanja kompletne dokazne dokumentacije, kao i da je poslednjih nekoliko meseci došlo do pogoršanja saradnje između tužilaštva i policije. Prema ocenama izveštaja, TOK se i dalje suočava sa operativnim preprekama i pokušajima neprimerenog uticaja, koji su dodatno intenzivirani tokom izveštajnog perioda. U dokumentu se pominje i slučaj dvojice tužilaca kojima nije produžen mandat, a koji su radili na dva predmeta od velikog javnog značaja – slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu i slučaju zaplene pet tona marihuane u Konjuhu. Kako se navodi, to je negativno uticalo na tekuće istrage i sudske postupke u predmetima visoke korupcije i organizovanog kriminala. U dokumentu se ocenjuje da je Zakon o sprečavanju korupcije u celini dobro postavljen, ali da postoje značajni nedostaci, posebno kada je reč o kontroli i proveri imovinskih kartona. Takođe se ukazuje da se primena zakona ne odnosi na sve visoke javne funkcionere koji su posebno izloženi riziku od korupcije. Konstatuje se da nisu preduzete dodatne mere nakon izmena Zakona o javnim nabavkama kada je reč o sektorima visokog rizika od korupcije. "Mnogi ugovori dodeljuju se van okvira standardnog zakonodavstva o javnim nabavkama, putem posebnih zakona namenjenih pojedinačnim projektima i međudržavnih sporazuma koji se koriste za velike infrastrukturne projekte, uz odredbe koje određenim učesnicima omogućavaju privilegovan pristup postupcima nadmetanja", navodi se u dokumentu. Dodaje se da takva praksa nije u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije. "Rizik od korupcije usled zaobilaženja procedura javnih nabavki stoga ostaje visok", naglašava se u izveštaju. Takođe se navodi da Vlada nije sprovela dugogodišnju preporuku Evropske komisije o uspostavljanju konstruktivnog odnosa sa Savetom za borbu protiv korupcije, koji funkcioniše kao njeno savetodavno telo. Primećuje se da Savet nije uključen u konsultacije o nacrtima zakona, dok Vlada ne sprovodi njegove preporuke. Povećan broj napada na novinareU dokumentu Evropske komisije za praćenje napretka Srbije u poglavljima 23 i 24 zaključuje se da je povećan broj napada i slučajeva pritisaka na novinare, dok vlasti takve incidente nisu dosledno osuđivale. To uključuje i fizičke napade, od kojih su se neki dogodili u prisustvu policije, koja nije reagovala. Konstatuje se da je mali broj prijavljenih slučajeva rezultirao pravosnažnim osuđujućim presudama. Takođe se navodi da su zabeleženi slučajevi upotrebe policijske sile protiv novinara, sprečavanja medijskih radnika da izveštavaju o protestima, kao i kratkotrajnog privođenja novinara. Novinarke su, kako se navodi, posebno izložene pretnjama i napadima, naročito na internetu. "Ponavljani verbalni napadi visokih zvaničnika na novinare nastavljeni su i imaju zastrašujući efekat na slobodu izražavanja", ističe se u dokumentu. Takođe se navodi da su izveštajni period obeležili koordinisani napadi botova na naloge nezavisnih medija i organizacija civilnog društva na društvenim mrežama. Ocenjuje se da je dokumentarna serija emitovana na više televizijskih kanala, uključujući i kanale sa nacionalnom frekvencijom, doprinela kampanji blaćenja protiv nekoliko novinara, dok vlasti nisu javno osudile njeno emitovanje. Konstatuje se i da članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) još nisu imenovani, zbog čega audiovizuelno tržište ostaje bez regulatornog tela, posebno kada je reč o reagovanju na kršenja medijskog zakonodavstva. "Pojedini televizijski kanali počeli su da emituju program bez potrebnih dozvola, uključujući i putem kablovske mreže Telekoma Srbija. Na tim kanalima gostovali su javni funkcioneri, a istovremeno su primali i javna sredstva", navodi se u dokumentu. Evropska komisija ocenjuje da Srbija nije preduzela značajnije mere u borbi protiv stranih informacionih manipulacija i mešanja. U tom kontekstu navodi se da RT Balkan, ruski državni medij pod sankcijama Evropske unije, i dalje emituje program na srpskom jeziku putem kablovskog operatera Telekom Srbija, koji je u većinskom državnom vlasništvu, na osnovu dozvole koju je prethodni saziv Saveta REM-a izdao 2024. godine. Bez poboljšanja u procesuiranju ratnih zločinaU dokumentu se ocenjuje da nije ostvaren napredak u oblasti procesuiranja ratnih zločina. Navodi se da bi Srbija trebalo da preduzme dodatne korake kako bi ubrzala procesuiranje predmeta ratnih zločina i rešila veliki zaostatak od više od 1.731 predistražnog predmeta, što i dalje predstavlja ozbiljan razlog za zabrinutost. Konstatuje se da je nastavljena saradnja između Tužilaštva za ratne zločine i Tužilaštva Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične tribunale. Saradnja sa Bosnom i Hercegovinom je takođe nastavljena, dok iste skoro nema u odnosu sa Hrvatskom i Kosovom. U dokumentu se ističe da pravosuđe Srbije ni u jednom krivičnom postupku za ratne zločine nije dosudilo novčanu naknadu žrtvama. "Nerešena sudbina nestalih osoba iz sukoba devedesetih godina i dalje predstavlja jedno od ključnih pitanja koje treba rešiti na Zapadnom Balkanu. Uprkos kontinuiranom napretku u identifikaciji žrtava, 7.608 osoba se i dalje vodi kao nestalo usled sukoba", navodi se u izveštaju o vladavini prava.

Autoritarni lideri u većini slučajeva su na spisku onih koje je kineski predsednik Si Đinping odlikovao zlatnim ordenom prijateljstva. Brat Fidela Kastra, Raul, lider Kazahstana Nursultan Nazarbajev i predsednik Rusije Vladimir Putin, neki su od njih. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poslednji je među dobitnicima. Rekao je da je "zamalo zaplakao" zbog časti koja mu je ordenom ukazana. Šta je to zbog čega je zaslužio priznanje, takođe autoritarnog, kineskog predsednika i šta je to što Srbiju i Kinu vezuje u saradnji? (Snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)

Problemi sa snabdevanjem vodom u Čačku traju peti dan usled havarije na regionalnom vodosistemu "Rzav", zbog čega je u gradu na zapadu Srbije sa više od 100 hiljada stanovnika na snazi vanredna situacija. Kako su saopštile gradske vlasti Čačka, popravka cevovoda je u toku i očekuje se da bi tehnička voda trebalo da stigne do građana tokom dana (29. maja). Pijaće vode neće biti ni u narednim danima, dok analize ne potvrde ispravnost vode sa česme. Zbog dve havarije na vodosistemu "Rzav" u ponedeljak i sredu, bez vode je ostalo više od 200.000 građana Moravičkog okruga - u Čačku, Gornjem Milanovcu, Lučanima i Požegi. Najteža situacija je u Čačku. Škole su skratile časove, bolnica obustavila deo operacija, dok su na nekoliko lokacija u gradu postavljene cisterne za pijaću vodu. Građani su se snalazili tako što su kupovali flaširanu vodu. Grad nema alternativno snabdevanje vodom, jer je nekadašnja fabrika za preradu vode ugašena pre nekoliko godina. Kako je došlo do kvara?Do prekida u vodosnabdevanju iz sistema "Rzav" došlo je 25. maja, nakon kvara na cevovodu u mestu Gorobilje. Kvar je saniran u kasnim noćnim satima 26. maja, posle čega je krenulo punjenje sistema. Ujutro 27. maja u domaćinstva je stigla tehnička voda, ali su se javili problemi sa pritiskom na mreži, a potom je usledio novi kvar, nakon kog je isporuka vode ponovo obustavljena.

"Nove visine" strateškog partnerstva Kine i Srbije najavili su u Pekingu predsednici Si Đinping i Aleksandar Vučić. U sklopu toga dve vlade su potpisale i Memorandum o zajedničkoj promociji saradnje u okviru Globalne bezbednosne inicijative (GSI). Tom inicijativom Kina pokušava da se predstavi kao alternativa postojećim zapadnim modelima u spoljnoj i bezbednosnoj politici. A Srbija je, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, podržala tu kinesku viziju međunarodne bezbednosti i globalnog poretka. U sedištu EU za RSE kažu da evropski put Srbije zahteva jasne strateške izbore. "Kredibilna evropska perspektiva podrazumeva posvećenost regionalnoj stabilnosti i zajedničkom razumevanju bezbednosnih izazova sa kojima se suočava naš kontinent", navedeno je. U odgovoru Evropske komisije dodaje se i da je Kina istovremeno pregovarački partner, ekonomski konkurent, ali i sistemski rival EU. "Odnos između EU i Kine istovremeno je jedan od strateški najvažnijih, ali i jedan od najizazovnijih odnosa koje imamo", navedeno je. Srbija poslednju deceniju, sa Aleksandrom Vučićem na čelu, intenzivira saradnju sa Kinom, proširujući je sa političke i ekonomske i na vojnu. Tako je postala prva evropska zemlja koja je nabavila kinesko naoružanje, a započela je i zajedničke vojne vežbe sa Kinom, uprkos upozorenju Brisela. Istovremeno, Srbija kao vojno neutralna zemlja, sarađuje sa NATO savezom kroz članstvo u Parterstvu za mir. Iz sedišta NATO-a poručuju da poštuju suvereno pravo Srbije da odlučuje o pravcu svoje spoljne politike komentarišući dogovore u Pekingu. "Srbija ima važnu ulogu za stabilnost Zapadnog Balkana i očekujemo da će se konstruktivno angažovati sa NATO-om i svojim susedima", naveo je za RSE zvaničnik zapadnog vojnog saveza. Iz Stejt departmenta nije odgovoreno na upit RSE o podršci Srbije Globalnoj bezbednosnoj inicijativi. Vlasti Srbije insistiraju na tome da je članstvo u EU strateško opredeljenje zemlje. Ali istovremeno jačaju saradnju sa Kinom, a ne odriču se ni veza sa Rusijom, koja je pod zapadnim sankcijama zbog invazije na Ukrajinu. "Vučić udaljava svoju zemlju od bloka (EU) kome bi trebalo da teži", ocenila je za RSE Donatijen Rui (Donatienne Ruy), iz vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS). Za podršku GSI kaže da dovodi Srbiju u nesaglasnost sa stavovima i EU i Sjedinjenih Država prema ulozi Kine na globalnoj sceni. "Time dodatno smanjuje usklađenost spoljno-političkih pozicija, što je neophodan uslov za pristupanje", dodala je. Šta Srbiji donosi GSI?Danijel Frid (Daniel Fried), iz američke nevladine organizacije Atlantski savet i bivši visoki američki diplomata kaže za RSE da Vučić nastavlja da vodi svoju verziju beogradske nesvrstane politike, okrećući se Kini. "Kineska GSI podseća na sovjetske inicijative koje su takođe obećavale 'nepodeljivu' bezbednost, što je značilo da Kremlj, a u ovom slučaju Peking, širi svoj uticaj i zonu uticaja", kaže Frid. Kineski predsednik Si Đinping je tokom susreta sa Vučičem rekao da fluidan i turbulentan međunarodni pejzaž zahteva bližu koordinaciju i saradnju između Kine i Srbije u globalnim poslovima. Dodao je da dve zemlje treba da praktikuju istinski multilateralizam i da se trude da nepokolebljivo unapređuju ravnopravan i uređen multipolarni svet. Tokom višednevne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kini, potpisano je oko 30 sporazuma. Njima je dogovorena saradnja u mnogim oblastima, od politike, ekonomije do veštačke inteligencije i nuklearne energije. Donatijen Rui iz CSIS-a kaže da su neki od tih dokumenata prilično bezazleni ili da predstavljaju nastavak postojećih veza, za razliku od drugh, poput Globalne bezbednosne inicijative. "Koji iako ne podrazumevaju nužno konkretne rezultate niti velike promene u politici, ali su snažno simbolični. I omogućavaju Kini da tvrdi da ima podršku jedne evropske zemlje", navela je. Dok velika delegacija sa predsednikom Aleksandrom Vučićem boravi u Kini, srpski šef diplomatije Marko Đurić sreo se u Njujorku sa kineskim kolegom Vang Jiem. Ji je tokom tog susreta, kako je prenela Sinhua, rekao da je Srbija postala prva zemlja koja je izdala zajedničko saopštenje sa Kinom o promociji sprovođenja četiri globalne inicijative, uključujući GSI. Srbija je tu inicijativu podržala u maju 2024. potpisivanjem izjave Sija i Vučića o izgradnji zajedničke budućnosti između dve zemlje. Šta je cilj Kine?Globalnu bezbednosnu inicijativu pokrenuo je 2022. kineski predsednik Si Đinping. Predstavljajući je, Si je tada naveo da zemlje treba da reše svoje sporove kroz dijalog, poštujući međusobne razlike kako bi postigle "bezbednost za sve". "Zemlje širom sveta su poput putnika na istom brodu koji dele istu sudbinu", rekao je kineski predsednik. Ponovio je protivljenje Kine uvođenju jednostranih sankcija. GSI poziva na jačanje fokusa na diplomatiji i odbrani smatrajući da svet može biti bezbedniji kroz poboljšanu saradnju i dijalog. Navodi posvećenost poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih zemalja i nemešanju u unutrašnje poslove. Poziva se i na poštovanje ciljeva i principa Povelje Ujedinjenih nacija. Pitanja koja obuhvata kreću se od borbe protiv terorizma do povećanih vojnih vežbi i sveobuhvatnije razmene obaveštajnih podataka. Donatijen Rui iz CSIS-a kaže da iako iza te inicijative još uvek nema mnogo opipljivih aktivnosti, ona se fokusira na principe kao što je nemešanje u unutrašnje poslove. "I predstavlja uvod u to da Kina preuzme vodeću ulogu u kreiranju nove bezbednosne arhitekture ili bar globalnih principa međunarodnih odnosa", dodala je. Institut EU za bezbednosne studije (EUISS) naveo je u izveštaju iz marta 2023. da bi bilo pogrešno potceniti GSI, iako u početku može izgledati kao "prazna ljuštura". Navedeno je da se Kina nada da će proširiti krug prijateljskih zemalja i na kraju oblikovati postzapadni poredak upravljanja bezbednošću. Prema kineskim izvorima više od 80 zemalja i međunarodnih organizacija je izrazilo svoju podršku GSI. Uglavnom je naišla na podršku na Globalnom jugu, dok su dokument u Evropi uz Srbiju podržale i Rusija i Belorusija. Formalno članstvo ne postoji, već se bazira na političkoj podršci i izražava se kroz zajedničke izjave i diplomatske dokumente. Peking je takođe u širi okvir GSI uključio svoj predlog od 12 tačaka o tome kako okončati rat u Ukrajini. Dokument se suočio sa kritikama zapadnih lidera koji su doveli u pitanje sposobnost Kine da posreduje u postizanju primirja s obzirom na njene rastuće veze sa Rusijom. Bez sporazuma o oružjuNijedan od oko 30 potpisanih sporazuma ne odnosi se na vojnu saradnju niti nabavku kineskog naoružanja, iako je u delegaciji bio i ministar odbrane Bratislab Gašić. Ministarstvo odbrane i Predsedništvo Srbije nisu odgovorili na upit RSE o tome da li je u Kini pregovarano o novim nabavkama oružja. U međuvremenu je Vučić izjavio da je tokom posete sa kineskim rukovodstvom razgovarano o vojnom naoružanju. "Velika nas tu pojačanja (čekaju) što se tiče naše vojske, vezano za Francusku, Rusiju, Izrael, naravno i za Kinu. Verujem da ćemo otvoriti i neke druge stvari u budućnosti", rekao je 27. maja za RTS. Uoči razgovora sa Sijem, Vučić je govoreći o vojno-tehničkoj saradnji rekao da "imamo i neke molbe, neke želje", navodeći da o detaljima ne može da govori za javnost. "Ima jedno čudesno oruđe za koje nemamo pare u ovom trenutku, ali pritisci će se nastaviti, pa ćemo da vidimo", rekao je, ali takođe bez navođenja detalja. Srbija je već nabavila kineske dronove CH-92 i CH-95, te PVO sisteme FK-3 i HQ-17. Kuda vodi Srbiju 'čelično prijateljstvo' sa KinomVučić posetom Kini nastavlja da produbljuje odnose sa tom zemljom, koje zvaničnici dve države nazivaju "čeličnim prijateljstvom". Za to vreme Srbija stagnira u pregovorima za članstvo u EU, upravo zbog neusklađivanja spoljne politike i uvođenja sankcija Rusiji, ali i zbog neispunjavnja uslova. Donatijen Rui iz vašingtonskog CSIS-a kaže da odnosi sa Kinom omogućavaju priliv kapitala koji podržava srpsku privredu. "U trenutku kada se u Briselu sve glasnije govori o smanjenju određenih pretpristupnih fondova zbog pitanja vladavine prava, čime se održava Vučićeva vlast i mreža političkog patronata njegove stranke", dodala je. Upitana da li je Kina jedini stub spoljne politike Srbije koji "efikasno funkcioniše", ona kaže da je tako za predsednika Vučića i njegovu partiju. Navodi da mu daje legitimitet na međunarodnoj sceni. "Kao i izvor ekonomske i diplomatske saradnje u trenutku kada se suočava sa dugotrajnim protestima u zemlji i kada njegove političke odluke udaljavaju Srbiju od realne perspektive pristupanja (EU) u skorijoj budućnosti." U tom kontekstu Danijel Frid iz Atlantskog saveza ocenjuje da bi Srbija mogla da napreduje ka članstvu u EU, ali da "Vučić ne deluje zainteresovano". Vučić će se iz petodnevne posete Kini vratiti i sa Orednom prijateljstva, koji mu je uručio Si Đinping. Taj orden, pre Vučića, poneli su ruski predsednik Vladimir Putin i Raul Kastro, u vreme kada se nalazio na čelu Komunističke partije Kube. *Saradnja na tekstu: Gjeraqina Tuhina

Poseta dvojice američkih kongresmena Zapadnom Balkanu važan je korak ka potvrđivanju posvećenosti Sjedinjenih Američkih Država miru i stabilnosti u regionu "u vreme kada Srbija i Rusija nastavljaju napore za destabilizuju". Ovako Ivana Stradner iz Fondacije za odbranu demokratija u Vašingtonu ocenjuje posetu republikanskog kongresmena Kita Selfa (Keith) i demokratskog kongresmena Suhasa Subramanjama (Subramanyam) Bosni i Hercegovini, Srbiji, odnosno Preševskoj dolini, i Kosovu ove nedelje. "Kosovo i Bosna i Hercegovina ostaju posebno ranjivi na zlonamerni uticaj i politički pritisak Beograda i Moskve", kaže Stradner za Radio Slobodna Evropa. Zapadni Balkan ostaje region povišenih političkih tenzija i spoljnih uticaja, navodi se u izveštaju američkih obaveštajnih službi objavljenom ranije ove godine, u kojem se posebno ističe uloga Rusije u destabilizaciji regiona. Prema izveštaju, Rusija "podstiče nestabilnost između Srbije, koju favorizuje, i Kosova", ali takođe "podržava otcepljenje srpskog entiteta, Republike Srpske, od Bosne i Hercegovine". Tokom posete BiH i Kosovu, prema navodima tamošnjih vlasti, američki kongresmeni su s liderima razgovarali o bezbednosnim pitanjima, situaciji u regionu i bilateralnim odnosima. Na Kosovu se, prema navodima državnih zvaničnika, razgovaralo i o članstvu zemlje u NATO-u. Prema rečima Stradner, kongresmen Self, koji predsedava Pododborom za Evropu u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma, razume da se Balkan ne može tretirati "kao sporedno pitanje", dok "Rusija i Srbija koriste svaku regionalnu liniju razdvajanja da oslabe Zapad". "Svako smanjenje američkog prisustva stvorilo bi opasan vakuum koji bi Moskva i Beograd brzo iskoristili", kaže Stradner. Ona dodaje da je stabilnost u regionu direktno povezana sa širom evropskom bezbednošću. "Ova poseta šalje važan signal da američko angažovanje i odvraćanje ostaju ključni za sprečavanje novog ciklusa regionalne destabilizacije", kaže ona. Govoreći o Kosovu, Stradner kaže da postoji "sve veća zabrinutost u vezi s budućnošću KFOR-a na Kosovu", uključujući "strah od mogućeg povlačenja SAD". "To bi bila tragična greška od koje bi direktno imale koristi Rusija i Srbija, dok bi potkopala regionalnu bezbednost i stabilnost", rekla je Stradner. Nedavno je bilo izveštaja i diskusija o mogućnosti da Vašington preispita prisustvo svojih trupa u misijama NATO-a, uključujući KFOR. Međutim, Pentagon je ranije naveo za RS da nema najava promene u raspoređivanju američkih snaga. U aprilu je kongresmen Self, zajedno sa svojim kolegama Ričijem Toresom (Ritchie Rorres) i Majkom Lolerom (Mike Lowler), pokrenuo dve rezolucije o Kosovu. Prva ima za cilj da podtakne puta Kosova ka članstvu u NATO-u. Druga poziva SAD da nastave učešće u KFOR-u. Tokom sastanaka na Kosovu, vršiteljka dužnosti predsednika Aljbulena Hadžiju (Albulena Haxhiu) i premijera u tehničkom mandatu Aljbin Kurti (Albin) zahvalili su kongresmenima na podršci težnji Kosova za članstvo u zapadnom vojnom savezu i za nastavak američkog vojnog prisustva. Kosovo teži članstvu u zapadnom vojnom savezu, ali još nije podnelo zvaničan zahtev za članstvo, pošto se činjenica da ga ne priznaju četiri zemlje NATO-a (Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija) smatra preprekom na tom putu. Stradner iz Fondacije za odbranu demokratija u Vašingtonu, govoreći o situaciji u regionu, krivi Srbiju za stvaranje nestabilnosti na Zapadnom Balkanu. Prema njenim rečima, Vlada Srbije se suočava sa sve većim nezadovoljstvom u zemlji i otporom "sve većoj autokratskoj vladavini (predsednika Aleksandra) Vučića. Njegov antidemokratski model upravljanja u velikoj meri je doprineo nestabilnosti širom Zapadnog Balkana i Self jasno vidi tu Vučićevu igru". Što se tiče Bosne i Hercegovine, Stradner kaže da je situacija zabrinjavajuća jer se dejtonski okvir, prema njenim rečima, suočava sa sve većim pritiskom i destabilizujućim naporima Milorada Dodika. "Važno je da Self pošalje jasnu poruku da SAD neće tolerisati pretnje ili pokušaje koji bi ugrozili suvereniteta Bosne", kaže ona. Poslednjih godina u Republici Srpskoj je usvojen niz neustavnih zakona, dok je lider tog entiteta Milorad Dodik godinama poznat po secesionističkoj retorici. Iako američki kongresmeni nisu posetili Crnu Goru, Stradner kaže da je ova zemlja i dalje pod pritiskom u veoma važnom trenutku na putu ka članstvu u EU. "Predsednik Vučić nastavlja da vrši uticaj s ciljem da uspori evroatlantsku putanju Crne Gore, kao i da region održi politički podeljenim i nestabilnim", kaže Stradner za Radio Slobodna Evropa. Crna Gora je postigla najveći napredak ka članstvu u EU među zemljama Zapadnog Balkana i očekuje se da će Podgorica u narednim godinama postati nova članica evropskog bloka.

Nacionalni tužilac Poljske potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je izdat evropski nalog za hapšenje bivšeg zamenika poljskog ministra pravde, ali nije odgovorio na navode da je boravio u Srbiji. Marćin Romanovski, koji je u Poljskoj optužen za zloupotrebu položaja, imao je azil u Mađarskoj, a iz te zemlje je pobegao nakon izbornog poraza vlade Viktora Orbana. Novi mađarski premijer Peter Mađar izjavio je 20. maja da postoje indicije da je Romanovski napustio Mađarsku preko Srbije. Iz policije i Ministarstva pravde Srbije nisu odgovorili na upit RSE povodom ovih navoda. Evropski nalog za hapšenje obavezuje države članice Evropske unije, dok je Srbija kandidatkinja za članstvo u bloku. Tužioci u Varšavi traže bivšeg poljskog ministra pravde Zbignjeva Zjobra i njegovog zamenika Marćina Romanovskog zbog zloupotrebe novca iz fonda namenjenog pomoći žrtvama kriminala. Optuženi su i da su koristili špijunski softver za targetiranje političkih protivnika. I Zjobro i Romanovski, koji su azil u Mađarskoj dobili za vreme bivšeg premijera Viktora Orbana, tvrde da je reč o političkoj hajci i osveti vlade aktuelnog premijera Poljske Donalda Tuska. Zjobro je kreator sudskih reformi za koje je Evropska unija ocenila da su smanjile nezavisnost sudstva u Poljskoj tokom vladavine nacionalističke stranke Pravo i pravda od 2015. do 2023. godine. Gde su bivši poljski zvaničnici?Nije poznato kada su i na koji način dvojica bivših poljskih zvaničnika napustili Mađarsku. Agencija Reuters prenosi da su obojici oduzeti pasoši i da su se poljski zvaničnici nadali da će Orbanov poraz od proevropskog rivala Petera Mađara na aprilskim izborima značiti da će uskoro biti vraćeni u Poljsku. Ipak, Zjobro je u Sjedinjenim Državama, a zamenik američkog državnog sekretara Kristofer Landau naložio je visokim zvaničnicima Stejt departmenta da mu olakšaju i odobre vizu, piše Reuters. Iz Ministarstva spoljnih poslova Poljske najavili su da će zamoliti i SAD i Mađarsku za "pravni i činjenični osnov na kojem je Zjobro napustio teritoriju Mađarske". Nije međutim jasno gde se nalazi Romanovski. Poljski mediji preneli su da je posle bekstva iz Mađarske u maju viđen dva puta u Srbiji i jednom u Hrvatskoj, a poljska policija je 27. maja potvrdila da je u Evropi. Ni iz hrvatske, ni iz srpske policije nisu odgovorili na upit RSE o ovom slučaju. Mađarski premijer Peter Mađar rekao je 20. maja tokom posete Poljskoj da je, prema njegovim informacijama, Zjobro napustio Šengensku zonu "oko dan pre moje inauguracije", koja je bila 9. maja. "Upravo sam razgovarao sa kolegama i postoje znaci da je gospodin Romanovski takođe napustio Srbiju, ali ta informacija još nije potvrđena", rekao je Mađar za poljsku TVN24. Ni iz Ministarstva pravde Srbije nisu odgovorili na pitanja RSE da li su upoznati sa slučajem, niti da li su dobili poziv za međunarodnu saradnju. Šta je evropski nalog za hapšenje?Evropski nalog za hapšenje (EAW), koji je raspisan za Romanovskim, pojednostavljeni je postupak prekogranične sudske saradnje u svrhu krivičnog gonjenja, izvršenja kazne zatvora ili naloga za pritvor. Zamenio je dugotrajne postupke ekstradicije koji su ranije postojali između država članica EU. Cilj je da se osigura da otvorene granice i slobodno kretanje u Uniji ne zloupotrebljavaju oni koji pokušavaju da izbegnu pravdu. Mehanizam se zasniva na principu uzajamnog priznavanja i funkcioniše putem direktnih kontakata između pravosudnih organa.

Poruka "Kosovo je srce Srbije" ispisana je na fasadi zgrade u centralnoj pešačkoj zoni Beograda kroz koju dnevno prolazi na hiljade turista. Ovaj nacionalistički slogan, koji negira nezavisnost nekadašnje srpske pokrajine, zamenio je grafit koji negira genocid nad Bošnjacima u Srebrenici. Potonji je na tom mestu bio od juna 2024, a kao autor je bila potpisana ultradesničarska grupa "Narodna patrola". Aktivisti, okupljeni oko nevladinog udruženja KROKODIL, više puta su ga krečili, ali su nacionalističke poruke vrlo brzo vraćane. "Oni te grafite prave sa ciljem da šire propagandu, strah, mržnju, nacionalizam i slično", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Filip Jovanović aktivista koji je učestvovao u dvadesetak akcija krečenja. Nakon poslednjeg krečenja aktivista na fasadi je osvanula poruka o Kosovu, a ovog puta nijedna organizacija se nije potpisala kao autor. RSE nije dobio odgovor od Uprave Grada Beograda, kao ni od Komunalne inspekcije Opštine Stari grad, na čijoj teritoriji je sporni grafit ispisan. Šta kažu građani?Marko, 26-godišnji Beograđanin, kaže da ne vidi ništa sporno u grafitima poput onog koji se trenutno nalazi na fasadi Robne kuće "Beograd" u centru grada. "To je naša istorija i turisti koji šetaju centrom grada treba to da vide. Mislim da bi trebalo da bude još takvih murala", kaže. Sa druge strane, Beograđanka Ljubica (43) smatra da ovakvim porukama nije mesto u centru grada. "Ovo je ipak gradsko jezgro i bilo bi najbolje da nema nikakvih grafita. A, ako bi baš moralo da bude nešto, onda bi bilo dobro da bude vezano za naš folklor, kao na primer šara sa pirotskog ćilima", kaže. Iako se nalazi u centralnoj pešačkoj zoni, grafit nije zapao za oko Nenadu. "Nisam ni video taj grafit dok mi niste pokazali. Nemam ništa protiv državne politike, ali mislim da bi bilo lepše da je samo beli zid", kaže. Iz gradske Uprave i Komunalne inspekcije Starog grada nisu odgovorili na pitanja RSE zbog čega grafit koji negira nezavisnost Kosova nije prekrečen. Slogan "Kosovo je srce Srbije" postao je rasprostranjen tokom uspona srpske nacionalne politike krajem osamdesetih i kasnije tokom rata na Kosovu od 1998. i 1999. godine. Koristili su ga političari, organizacije, navijačke grupe i deo Srpske pravoslavne crkve. U upotrebu se vraća nakon 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, koju vlast u Srbiji do danas ne priznaje. Bodljikava žica za aktivisteAktivisti KROKODIL-a su sa fasade bivše Robne kuće "Beograd" više puta uklanjali grafit sa porukom na engleskom jeziku "Jedini genocid na Balkanu bio je nad Srbima". Ova poruka prvi put se pojavila na tom mestu početkom juna 2024, a kao autor je potpisana neregistrovana ultradesničarska grupa "Narodna patrola", poznata po vezama sa ideološki bliskim grupama iz Rusije i antimigrantskim akcijama. Grafit se pojavio nekoliko dana nakon što je u Ujedinjenim nacijama usvojena Rezolucija kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici. Tada su, tokom rata u Bosni i Hercegovini 1995. godine, snage bosanskih Srba pod komandom Ratka Mladića ubile više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka. "Poslednji put kada smo bili (16. maja), namazali su pod nekakvim mašinskim uljem i ostavili komade bodljikave žice, sa idejom da se neko od nas oklizne i poseče. Tako da smo morali pažljivo da radimo zbog toga", priča Filip Jovanović. Ovaj 23-godišnji student psihologije živi u Valjevu, 100 km jugozapadno od Beograda. U glavni grad dolazi kada god KROKODIL organizuje uklanjanje grafita. Kaže da je do sada učestvovao na dvadesetak akcija. Uprkos tome što se nacionalističke poruke brzo vraćaju, entuzijazam ga ne napušta. "Svako od nas mora da opere zube svako jutro i svako veče. Slično je i sa ovim što mi radimo, to je redovno održavanje higijene grada", kaže Jovanović. Pretnje povratkom vojske na KosovoAktivisti KROKODIL-a upravo belom farbom vraćaju u prvobitno stanje fasade na kojima su ispisane šovinističke parole. Stotinak metara od grafita "Kosovo je srce Srbije", u Sremskoj ulici, aktivisti su polovinom maja prekrečili grafit "Kad se vojska na Kosovo vrati". Vojska i policija Srbije povukle su se sa Kosova 1999. nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma kojim je okončano NATO bombardovanje tadašnje Jugoslavije pokrenuto zbog zločina srpskih snaga nad albanskim civilima. Ovaj nacionalistički slogan ispisan je širom Srbije, a civilni aktivisti su ga i prethodnih godina uklanjali, uz poruku da širi netoleranciju i poziva na sukobe. Međutim, u roku od nekoliko dana, zid u Sremskoj ulici ponovo je dobio trobojku i stih iz prepeva narodne pesme "Ječam žela Kosovka devojka". Kako je utvrdio antropolog Ivan Čolović, ovaj stih se ne nalazi u izvornom obliku ove pesme i prvi put se pojavljuje 2011. godine u knjizi tadašnjeg mitropolita Srpske pravoslavne crkve Amfilohija Radovića. Murali "Kad se vojska na Kosovo vrati" pojavili su se širom Srbije pre više od tri godine. Danima su je ispisivali nepoznati muškarci na javnim i privatnim fasadama, kao i na potpornim zidovima duž autoputeva. Murali nisu potpisani, ali na jednom portalu, za koji je navedeno da je nezvanični informativni portal navijača Crvene zvezde, piše da su oni na više mesta u Beogradu oslikali taj stih na zidovima. Filip Jovanović smatra da se nacionalistički grafiti brzo vraćaju, jer njihovo ispisivanje podržava vlast. "Oni koji ih ispisuju imaju zaštitu policije, u smislu da neće biti kažnjeni što pišu te grafite usred dana, iako je to protivzakonito", kaže. Predstavnici vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), poput njenog predsednika i bivšeg premijera Miloša Vučevića, kritikovali su aktiviste koji uklanjaju nacionalističke grafite, optužujući ih da "mrze sve što je srpsko". Šta kaže zakon?Za iscrtavanje murala na stambenim zgradama neophodna je saglasnost stanara koji u njoj žive, a ukoliko je objekat pod zaštitom, potrebna je saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Nema javnih podataka da je bilo ko od muškaraca koji su ispisivali ove grafite kažnjen. RSE nije dobio odgovor iz beogradske Komunalne milicije koliko je prekršajnih prijava napisano protiv ljudi koji su pisali nacionalističke grafite u poslednjih pet godina. Sa druge strane, komunalna policija je u nekoliko navrata napisala pokretala prekršajne postupke protiv aktivista KROKODIL-a koji su, zajedno sa još nekoliko organizacija civilnog društva, krečenjem grafita vraćali zidove u prvobitno stanje. Međutim, Prekršajni sud u Beogradu je doneo više oslobađajućih presuda u postupcima protiv aktivista, uz ocenu da nije dokazano da su okrivljeni počinili prekršaj. Kaznu od 25 evra morao je da plati opozicioni aktivista i učitelj Dejan Petrović iz Niša, zbog toga što je prekrečio mural "Kad se vojska na Kosovo vrati" koji je bio ispisan u dvorištu škole u kojoj je zaposlen. 'Neki misle da smo komunalna služba'Filip Jovanović kaže da sve vreme koliko se priključio akcijama nije dobio prijavu od Komunalne policije. "Dešavalo se u nekoliko navrata da nas pripadnici Komunalne policije hvale što uklanjamo grafite. To je dosta neobično", kaže. Akcije čišćenja uglavnom organizuju tokom dana, a prolaznici, kaže Jovanović, uglavnom imaju pozitivno mišljenje o tome. "Poneki čak misle da smo gradska komunalna služba koja to vraća u prvobitno stanje. Desilo nam se i da misle da smo moleri, pa pitaju da li možemo stan da im okrečimo", kaže Filip Jovanović. Nada se, kaže, da će njihovo delanje podstaknuti druge pojedince liberalnih i proevropskih stavova da se uključe u dekontaminaciju javnog prostora. Ratni zločinci na zidovimaNakon što je u polovinom 2021. pred Međunarodnim sudom u Hagu pravosnažno osuđen na doživotni zatvor zbog genocida i ratnih zločina, u Beogradu i širom Srbije iscrtani su murali i grafiti u čast Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske. Jedan od najpoznatijih osvanuo je u Njegoševoj ulici u centru Beograda. Svi pokušaji građana i aktivista da ga uklone nisu uspevali jer su ga nepoznati autori, za koje se sumnja da su deo desničarskih i navijačkih grupa, kroz svega nekoliko sati vraćali u prvobitno stanje. Nakon što su ga aktivisti prekrečili u maju 2023, više nije "prepravljan". Nevladina Inicijativa mladih za ljudska prava je iste godine podnela više od 300 prijava komunalnim službama u deset gradova i opština u Srbiji sa zahtevom da se uklone murali i grafiti koji slave Mladića.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 27. maja u Kini za Radio-televiziju Srbije da su tokom posete toj zemlji potpisani ugovori o novim investicijama u vrednosti od 953 miliona evra. Vučić je rekao da su ekonomski i politički rezultati posete ispunili očekivanja, kao da će imati razgovore sa desetinama kineskih kompanija o ulaganjima u Srbiju. Kada je reč o vojnom naoružanju, on je istakao da država sa svima razgovara o tome, kao i da je o tome razgovarano sa kineskim rukovodstvom tokom posete. "Velika nas tu pojačanja (čekaju) što se tiče naše vojske, vezano za Francusku, Rusiju, Izrael, naravno i za Kinu. Verujem da ćemo otvoriti i neke druge stvari u budućnosti. Neki su nas nekada uslovljavali, ovi ljudi nisu", kazao je o domaćinima u Kini. Dodao je da Srbija nabavlja oružje radi odbrane. Govoreći o energetici, Vučić je naveo da su sa kineskim kompanijama vođeni razgovori o modularnim nuklearnim reaktorima, gasnim generatorima i novim energetskim rešenjima. "Dobili smo ponudu sa veoma povoljnim cenama, kratkim rokovima izgradnje, obuke i treninga za naše ljude", rekao je Vučić. Zvaničnici Srbije najavili su u februaru da bi Srbija do 2040. mogla imati nuklearnu elektranu. Za taj posao, vredan milijarde evra zainteresovano je više zemalja, preneo je tada RSE. Vučić se nalazi u petodnevnoj poseti Kini, a tokom posete kineski predsednik Si Đinping odlikovao je Vučića Ordenom prijateljstva, najvišim kineskim državnim odlikovanjem za strane državljane. Vučić je za RTS o odlikovanju rekao da je to "nagrada, pre svega, narodu i građanima Srbije za mudrost, pametno i u skladu sa pravim međunarodnim ponašanjem u prethodnim godinama". Vučić i Si potpisali su i zajedničku izjavu o promovisanju i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri i zajedničku izjavu o zajedničkom unapređenju sprovođenja četiri globalne inicijative. Srbija se, iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, poslednjih godina sve više okreće Kini. Osim političke i ekonomske saradnje, intenzivira i vojno tehničku, pa je postala prva evropska zemlja koja je nabavila kinesko naoružanje. Zvaničnici te odnose nazivaju "čeličnim prijateljstvom". Srbija je i deo međunarodne inicijative "Pojas i put", koju je Kina pokrenula 2013. sa ciljem razvijanja novih trgovinskih puteva i tržišta za kineski izvoz. Predsednik Srbije je poslednji put boravio u Kini u septembru 2025. kada je prisustvovao vojnoj paradi povodom Dana pobede.

Kakav je plan nadležnih za desetine porodica koje žive na obodu starog rudnika kineske kompanije "Ziđin" na istoku Srbije, od maja ispituje Zaštitnik građana. "Prašina (iz rudnika) se raznosi na sve strane, to isparava. Dete mi je dobilo bronhitis i to nije jedini slučaj u naselju", kaže jedna od meštanki naselja u Boru Jasmina Petrović. Zaštitnik građana pokrenuo je postupak kontrole rada gradske uprave povodom informacija da oko 40 romskih domaćinstava živi na samom obodu rudarskog kopa u tom gradu u izuzetno teškim uslovima. Predmet kontrole je i da li gradska uprava planira preseljenje ovih porodica. Iz kompanije "Ziđin", koja od 2018. godine upravlja rudnicima bakra u istočnoj Srbiji, saopštili su za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su upoznati sa ovim problemom, ali da ta kompanija nije vlasnik ni zemljišta ni baraka u kojima meštani žive. Takođe ističu da meštani žive na obodu starog površinskog kopa koji je prestao da radi pre više decenija, a kompanija sada ispunjava jamu jalovinom i vrši sanaciju starog rudnika. Iz kabineta gradonačelnika Bora za RSE nisu odgovorili da li je planirano preseljenje porodica zbog loših uslova života. Prašina, buka i neuslovne barakePrema rečima Jasmine Petrović, koja na rubu rudnika živi već 12 godina, uslovi za život "trenutno ne postoje". Sa mužem i dvoje dece živi u stanu u starim barakama gde nedostaje osnovna infrastruktura. "Otpadne vode idu direktno na ulicu, gde nam se deca igraju, tu se sliva voda od mašina za veš i sudove. To je strašno", navodi ona. Osim toga, meštani već godinama trpe svakodnevnu buku. Prašina i zagušljiv vazduh, kako kaže, njihova su svakodnevnica. "Kad prostremo veš napolju, nakupi se prašina, mora opet da se istrese i da se pere". Najviše je zabrinjavaju posledice koje ovakvo okruženje ostavlja na zdravlje. Zagađenje vazduha je jedan od najvećih problema u Boru. RSE je u aprilu pisao o najnovijim izveštajima o kvalitetu vazduha u Boru koji pokazuju povećane koncentracije kancerogenog arsena. Stručnjaci Instituta za rudarstvo i metalurgiju iz Bora tvrde da to zagađenje nastaje zbog prerade koncentrata bakra sa viškom arsena u rudnicima, a nadležna ministarstva i kompanija Ziđin ne daju odgovore o merama kontrole i zaštite zdravlja građana. Jasmina kaže da se raduje mogućem preseljenju, ali nema mnogo nade da će grad za njih obezbediti novi smeštaj. "Dolazilo je više grupa ljudi da nam obećava preseljenje pre (lokalnih) izbora, mi smo se ponadali. Kad je prošlo glasanje, zaboravljeni smo", kaže ona. Lokalni izbori u Boru su održani u martu, a najveći broj glasova dobila je vladajuća Srpska napredna stranka. Kontrola zbog najave iseljavanjaZaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je za RSE da su slučajevi iseljenja stanovništva, poput ovog, uvek složeni jer treba voditi računa o potrebama meštana i u skladu sa tim odabrati alternativni smeštaj. On je 19. maja najavio gradskoj upravi Bora da će izvršiti nadzor nad njenim radom, kao i da će obići lokaciju i razgovarati sa romskim porodicama čije se raseljavanje planira. U saopštenju se navodi da su meštani, prema dostupnim informacijama, izloženi stalnom zagađenju prašinom i bukom, pa time i zdravstvenim rizicima. "Istovremeno, ukazuje se da porodicama nije obezbeđen adekvatan alternativni smeštaj, niti su (kako je objavljeno) doneta i usvojena odgovarajuća akta i planovi u vezi sa njihovim preseljenjem", piše u saopštenju. Kontrola je pokrenuta jer "postoji mogućnost da je aktom, radnjom ili nečinjenjem organa uprave došlo do povrede ljudskih prava i sloboda". 'Bez planova o iseljenju'Uroš Ranđelović iz nevladine Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 kaže za RSE da se pitanje iseljavanja meštana već dugo postavlja, ali ne realizuje. Lokalni mediji pisali su u oktobru 2025. o izgradnji novog stambenog kompleksa u Boru koji je namenjen socijalno ugroženim porodicama koje žive u blizini površinskog kopa. Ranđelović kaže da je to bio povod da zatraže od grada Bora dokumentaciju i planove o iseljavanju. "Iz Bora su nam rekli da ne poseduju tu dokumentaciju", kaže on. Zakon o stanovanju obavezuje lokalnu samoupravu da meštanima koji su socijalno ugroženi obezbedi odgovarajući alternativni smeštaj. Jasminina porodica, prema njenim rečima, koristi socijalnu pomoć države, a ona i suprug nemaju stalni posao. "Suprug radi na poziv kao pomoćni radnik, ja isto. Neće da nas prihvate nigde (u stalni radni odnos), stalno nam govore da nema posla", kaže ona. RSE nije dobio odgovor grada o planovima iseljenja. Rudnici Ziđina i zagađenjeIz kompanije Ziđin su za RSE naveli da prepoznaju da je ovde reč o "osetljivom društvenom pitanju koje se tiče ranjivih grupa i lokalnih životnih uslova". Ipak, kako ističu, romsko naselje smešteno je uz stari borski površinski kop koji decenijama nije aktivan. "Ovo područje nije obuhvaćeno ni razvojnim planovima kompanije koja je pravni sledbenik RTB-a Bor", naveli su u odgovoru. Ziđin je 2018. godine kupio državno preduzeće Rudarsko-topioničarski basen Bor i postao vlasnik cele imovine tog preduzeća. Na području Bora aktivno je više rudnika. Nalazište bakra Cerovo otkriveno je još 60-ih godina prošlog veka i nakon višegodišnje eksploatacije je zatvoren. Ponovo je otvoren 2020. nakon što je Ziđin preuzeo rudnik. "Veliki Krivelj" je najveći površinski kop bakra i takođe se nalazi u okolini Bora. Aktivan je i rudnik "Jama" koji se nalazi u blizini grada. Ovaj rudnik bio je 2021. privremeno zatvoren u cilju zaštite životne sredine. Rudnik bakra i zlata "Čukaru Peki" otvoren je 2021. kada je Ziđin od firme Friport Mekmoran (Freeport McMoran) otkupila udeo u donjoj zoni tog rudnika. Kompaniju Ziđin godinama prate optužbe za zagađenje životne sredine u istočnoj Srbiji, a u Boru je vazduh prekomerno zagađen. Kompanija odbacuje ove optužbe, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u februaru da će zamoliti kineskog predsednika Si Đinpinga da Ziđin u Boru "obrati pažnju na zagađenje vazduha" u tom gradu.

Na sistemu za vodosnabdevanje "Rzav", koji pijaćom vodom snabdeva oko 250 hiljada ljudi u više opština zapadne Srbije, došlo je do novog kvara 27. maja, javila je Radio-televizija Srbije. Sistem gubi vodu - 70 litara u sekundi, a za sada nema prekida vodosnabdevanja. Do novog kvara došlo je svega nekoliko sati nakon što je prvi kvar na cevovodu sistema "Rzav" otklonjen, a domaćinstva u delu zapadne Srbije dobila vodu posle dva dana prekida u snabdevanju. Voda, međutim, i dalje nije za piće, a lokalne institucije su saopštile da je voda iz slavina samo za teničku upotrebu, dok ne stignu rezultati analize ispravnosti u narednim danima. Bez vode su dva dana bila domaćinstva na teritoriji Čačka, Arilja, Požege, Lučana i Gornjeg Milanovca. Čačak je bio najviše pogođen kvarom, jer je bez vode bilo celo gradsko područje. Zbog toga su škole skratile časove, bolnica obustavila deo operacija, dok su na nekoliko lokacija u gradu bile postavljene cisterne za pijaću vodu. Građani su se snalazili tako što su kupovali flaširanu vodu. U Čačku i Gornjem Milanovcu je i dalje na snazi vanredna situacija. Kako je došlo do kvara?Do prekida u vodosnabdevanju iz sistema "Rzav" došlo je 25. maja, nakon kvara na cevovodu u mestu Gorobilje. Kvar je saniran u kasnim noćnim satima 26. maja, posle čega je krenulo punjenje sistema. Ujutro 27. maja u domaćinstva je stigla tehnička voda, ali su se javili problemi sa pritiskom na mreži. Štab za vanredne situacije u Čačku je naglasio da će javnost biti blagovremeno obaveštena kada voda bude bezbedna za piće.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je u utorak da posmrtni ostaci, koji su pronađeni 21. maja, pripadaju muškarcu A.N, u slučaju zbog kojeg je uhapšen i načelnik beogradske policije. Kako se navodi u saopštenju Institut za sudsku medicinu "Milovan Milovanović" je 26. maja dostavio Tužilaštvu zapisnik o izvršenoj identifikaciji posmrtnih ostataka koji su pronađeni u buretu na teritoriji Opštine Inđija, 60 km severno od Beograda. "DNK analizom utvrđeno je da se radi o A.N. čiji je nestanak prijavljen 13. maja 2026. godine", navodi Više javno tužilaštvo. Ovo tužilaštvo vodi istragu protiv 11 osoba zbog ubistva koje se 12. maja dogodilo u jednom restoranu u beogradskom naselju Senjak. U okviru istrage 15. maja je uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić, koji se sumnjiči za prikrivanje ubistva. Tužilaštvo je ranije navelo da je Milić bio u restoranu u društvu dvojice izvršilaca, te da je telefonom pozvao A.N. i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice. Takođe je saopšteno da je Milić žrtvi sugerisao da ne dođe u pratnji svog obezbeđenja. Šef beogradske policije Veselin Milić smenjen je nakon hapšenja 15. maja. Sud mu je odredio jednomesečni pritvor navodeći da okolnosti ukazuju da će u slučaju boravka na slobodi uništiti, sakriti ili falsifikovati dokaze i tragove krivičnog dela, kao i da će uticati na svedoke. Milić je u dva mandata bio načelik beogradske policije. U međuvremenu je bio savetnik predsednika Srbije koji ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost.

Fabrika Linglong u Zrenjaninu sada je registrovana kao “Seveso“ postrojenje, iako je kineska kompanija tvrdila da se tamo neće skladištiti velike količine opasnih hemikalija. Eksperti upozoravaju da bez potrebnih saglasnosti ovakav pogon ne bi smeo da radi. Uprkos tome, fabrika guma je radila 2 i po godine pre nego što je upisana u “Seveso” registar.

Dragoljub Mićunović, srpski filozof, univerzitetski profesor i političar, preminuo je 26. maja u 96. godini. Mićunović je bio osnivač obnovljene Demokratske stranke i jedan od lidera ujedinjene demokratske opozicije koja je 5. oktobra 2000. svrgla režim Slobodana Miloševića. Zastupao je proevropske i liberalno-demokratske stavove i smatra se jednom od istorijskih ličnosti srpske višestranačke demokratije. U vreme sukoba Jugoslavije i Sovjetskog Saveza 1948. godine bio je među članovima Komunističke partije koji su bili osumnjičeni za ideološku povezanost sa Josifom Staljinom, zbog čega je dvadeset meseci proveo na Golom otoku, zatvoru i radnom logoru za političke zatvorenike u Jugoslaviji. Po povratku sa Golog otoka upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, gde je 1954. diplomirao filozofiju. Sa grupom filozofa okupljenih oko časopisa "Praxis" bio je među organizatorima antivladinih studentskih demonstracija juna 1968. godine. Sedam godina kasnije je zajedno sa grupom profesora udaljen sa Filozofskog fakulteta zbog političke nepodobnosti. Na fakultet se vratio krajem 1989. godine. Krajem osamdesetih godina učestvovao je u obnavljanju rada Demokratske stranke, a 1990. godine izabran je za njenog predsednika. Godine 1994. stranku je preuzeo Zoran Đinđić, kasniji prvi demokratski premijer Srbije koji je ubijen u Beogradu 2003. godine. Nakon promena 2000. Mićunović je bio predsednik Veća građana Savezne skupštine, a potom i predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore. U narednim godinama više puta je biran za narodnog poslanika. Poslednjih godina nosio je titulu počasnog predsednika Demokratske stranke.

Delegacija američkih kongresmena, koja je 26. maja u poseti Preševskoj dolini, na jugu Srbije, naglasila je važnost stabilnosti i prosperiteta u rešavanju pitanja između Albanaca i Srba. Kit Self (Keith Self), republikanac, i Suhas Subramanjam (Subramanyam), demokrata, sastali su se sa više zvaničnika, uključujući i jedinog albanskog poslanika u Skupštini Srbije Šaipa Kamberija, kako bi dobili informacije i mišljenja iz prve ruke. "Videli smo da postoje stvarni problemi između Albanaca i Srbije, kao što znamo. Ali, otići ćemo i na Kosovo da saznamo više o srpskoj manjini tamo. Zato posećujemo obe zemlje kako bismo razumeli kako se prema manjinama postupa i koja su njihova prava", rekao je Self novinarima. Subramanjam je kao osnovne probleme manjinskih prava naveo obrazovni sistem i nejednak prosperitet Albanaca u odnosu na srpsku većinu u Srbiji. "Realnost je da Srbija, da bi napredovala, mora biti u stanju da reši ova pitanja", rekao je kongresmen. Kongresmeni se uverili u situaciju, rekao KamberiPoslanik Skupštine Srbije Šaip Kamberi iz Partije za demokratsko delovanje rekao je za RSE nakon sastanka da su se kongresmeni uverili "u situaciju na terenu". Kamberi je naveo da postoji širok spektar problema sa kojima se Albanci suočavaju. "Problem integracija u državne institucije je ključan. Nedostatak Albanaca u tim institucijama, od policije, granica, pravosuđa koje deluju na teritoriji naših opština", rekao je Kamberi. On je dodao da se na taj način ne samo krše prava Albanaca da budu direktno zastupljeni, "već je stvorena situacija u kojoj manjina, koja ovde čini 95 odsto stanovništva, ne veruje tim institucijama". Dodao je da vlasti u Beogradu koriste ruski i kineski uticaj kako bi navodno dokazale da Zapad nije jedina opcija, ali, prema njegovim rečima, Srbija nema alternativu Evropskoj uniji. "EU znači prihvatanje i poštovanje prava manjina, ali politika ove vlade je naštetila ne samo interesima manjina, ne samo interesima albanske zajednice, već i dugoročnim interesima same Srbije", navodi Kamberi. Šta kažu građani?RSE je razgovarao sa dvojicom građana Preševa o problemima sa kojima se, kao albanska manjina, suočavaju u Srbiji. Sabit Redžepi (Rexhepi) za RSE kaže da politika ugrožava prava nacionalnih manjina. "Država je takva, ali ljudi među sobom nemaju problema", kaže on. Što se tiče mogućih promena koje bi poseta američkih kongresmena mogla da donese, kaže da one zavise od političara. "Ali ne očekujem ništa bolje. Dok god je Aleksandar Vučić predsednik (Srbije), neće biti ničega", kaže Redžepi. Samet Maksuti iz Preševa ne očekuje nikakve promene nakon posete američkih kongresmena. "Nema posla, nema fabrika, ljudi nemaju gde da rade. Mnogi su emigrirali u Nemačku", kaže on za RSE. Poseta nakon inicijative o Preševskoj dolini u VašingtonuPoseta gradu na jugu Srbije, sa većinskim albanskim stanovništvom, dolazi nakon što je početkom godine Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa glasao za predlog zakona kojim se od američkog državnog sekretara traži da pripremi izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini. Predlog zakona, čiji je inicijator kongresmen Kit Self, predviđa razmatranje više pitanja koja se tiču albanske nacionalne manjine u Srbiji, uključujući pasivizaciju adresa, odnosno brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni, što dovodi do gubitka srpskog državljanstva. Predlog zakona se takođe bavi ograničenjem u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, nepriznavanjem diploma sa Kosova i nedostatkom školskih udžbenika na albanskom jeziku. Ovo pitanje je pomenuto i u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2023. godinu. Gradonačelnica Preševa Ardita Sinani izjavila je za Radio Slobodna Evropa da je ova poseta važan signal međunarodne pažnje prema položaju Albanaca u Preševskoj dolini. Dan ranije, 25. maja, američki kongresmeni su boravili u Beogradu, gde su se sastali sa državnom sekretarkom Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Nevenom Jovanović. Kako je saopšteno iz ovog Ministarstva, na sastanku je bilo reči o bilateralnim odnosima Srbije i SAD, globalnim temama, situaciji u regionu, kao i o položaju srpske zajednice na Kosovu. Trebalo je da bude održan i sastanak sa predsednicom Skupštine Srbije Anom Brnabić, ali je on otkazan. Ipak, predsednica Skupštine i ministar za evropske integracije Nemanja Starović sastali su se 26. maja, na odvojenim sastancima, sa delegacijom eksperata i savetnika iz Kongresa SAD-a. Delegaciju čine saradnici kongresmena iz saveznih država Njujork, Florida, Viskonsin, Severna Karolina, Ilinois, Virdžinija i Misuri. "Sagovornici su razmenili mišljenja o evropskom putu Srbije, regionalnoj saradnji i aktuelnim geopolitičkim izazovima", navodi se u saopštenju Ministarstva za evropske integracije. Kongresmeni su 24. maja posetili Sarajevo i istakli posvećenost Dejtonskom mirovnom sporazumu, kao i teritorijalnom integritetu BiH. Sastali su se sa predstavnicima Predsedništva BiH u Sarajevu. Očekuje se da će turneju po Balkanu nastaviti posetom Kosovu, gde će se 27. maja sastati sa vršiocem dužnosti predsednice Albulenom Hadžiju i vršiocem dužnosti premijera Aljbinom (Albin) Kurtijem. Kakav je položaj Albanaca u Srbiji?Pripadnici albanske zajednice koji žive na jugu Srbije, u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac, ranije su ukazivali na diskriminatorske prakse vlasti u Srbiji. U Beogradu su ove navode demantovali, dok su ih zvaničnici Vlade Kosova više puta potvrdili. Kosovo je Albancima na jugu Srbije pomagalo u oblastima poput poljoprivrede, ali su iz Prištine navodili da Beograd blokira te isplate. Predstavnici Preševske doline i država Srbija postigli su tri sporazuma, 2001, 2007. i 2013. godine, kojima je predviđena zaštita prava i integracija albanske manjine, ali ti sporazumi nisu sprovedeni. Integracija Albanaca u institucije predstavlja deo obaveza Srbije u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji predstavljaju četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji. U međuvremenu, odluka Beograda o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka takođe je izazvala strah među Albancima u tom području, koji navode da imaju bolna iskustva iz prošlosti. U izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji iz 2021. godine, Preševo, Medveđa i Bujanovac opisani su kao taoci odnosa između Kosova i Srbije.

Najavljeni sastanak članova Predstavničkog doma Kongresa SAD Kita Selfa (Keith Self) iz redova republikanaca i demokrate Suhasa Subramaniama (Subramanyam) sa predsednicom Skupštine Anom Brnabić u Beogradu je otkazan. Američke kongresmene u Beogradu je 25. maja primila državna sekretarka Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nevena Jovanović. Kako su iz tog Ministarstva saopštili, tokom sastanka su razgovarali o bilatеralnim odnosima dve zemlje, globalnim temema, situaciji u rеgionu, kao i o položaju srpske zajednice na Kosovu. Iz Skupštine Srbije za Radio Slobodna Evropa nisu naveli zbog čega je otkazan sastanak sa Brnabić, koji je prethodno najavljen iz kabineta predsednice parlamenta. Iz Ambasade SAD u Srbiji nisu odmah odgovorili na upit o razlozima zbog kojih sastanak nije održan. Kongresmeni su 24. maja posetili Sarajevo i istakli posvećenost Dejtonskom mirovnom sporazumu, kao i teritorijalnom integritetu BiH. Sastali su se sa predstavnicima Predsedništva BiH u Sarajevu. Vučić iz Kine o izveštaju Stejt departmentaPoseta regionu usledila je nakon što je Stejt department uputio Kongresu izveštaj o Zapadnom Balkanu u kom se, između ostalog, Srbija i Kosovo pozivaju da napreduju u normalizovanju odnosa. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je iz Kine, gde se nalazi u petodnevnoj poseti, poručio da su srpske vlasti "primile k znanju" izveštaj Stejt departmenta. "Poštujemo to što radi Stejt department, primili smo k znanju. Sarađivaćemo sa Amerikancima", kazao je Vučić srpskim medijima 25. maja. Stejt department je u izveštaju ocenio i da energetska zavisnost od Rusije i dalje predstavlja stratešku ranjivost regiona, kao i da Kina i Rusija aktivno pokušavaju da iskoriste nestabilnost, korupciju i slabo upravljanje u regionu. U Preševu očekuju posetu američkih kongresmenaPosetu kongresmena 26. maja očekuju čelnici Preševa, grada na jugu Srbije sa većinskim albanskim stanovništvom. RSE nije dobio zvaničnu potvrdu ove posete od Ambasade SAD, ali je Ardita Sinani, gradonačelnica Preševa u svom postu na Facebook-u objavila dobrodošlicu kongresmenima u tom gradu. Sinani je za RSE navela da će ova poseta biti važan signal međunarodne pažnje prema položaju Albanaca u Preševskoj dolini. Prema njenim rečima, sa kongresmenima bi trebalo da se sastanu predstavnici lokalne samouprave, albanskih političkih partija i institucija, kao i predstavnici Nacionalnog saveta Albanaca. Kongresmen Kit Self inicijator je zakona kojim se od američkog državnog sekretara tražilo da pripremi sveobuhvatan izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini. Članovi Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa glasali su u januaru za predlog tog zakona. Predlog zakona predviđa razmatranje više pitanja koji se tiču ove nacionalne manjine uključujući pasivizaciju adresa, ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, nepriznavanje diploma sa Kosova i nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku. Pasivizacija podrazumeva brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni, a to dovodi do gubitka srpskog državljanstva, a samim tim i svih građanskih prava. Ovo pitanje je pomenuto i u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2023. godinu. Prema rečima Ardite Sinani, gradonačelnice Preševa, ovo su i pitanja o kojima bi trebalo biti reči na sastanku sa kongresmenima. "Mnogi problemi o kojima govorimo prisutni su godinama i još uvek nisu sistemski rešeni", navodi ona. Albanci koji žive u Preševskoj dolini, opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac, na jugu Srbije, često ukazuju na diskriminatorske prakse vlasti u Beogradu, dok su zvaničnici Vlade Kosova više puta podržali ove navode. Predstavnici Preševske doline i država Srbija postigli su tri sporazuma, 2001, 2007. i 2013. godine, kojima je predviđena zaštita prava i integracija albanske manjine, ali ti sporazumi nisu sprovedeni. Integracija Albanaca u institucije predstavlja deo je obaveza Srbije u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji predstavljaju četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji.

Najmanje dvadeset jedna osoba povređena je kada je u ponedeljak tramvaj iskočio iz šina i uleteo u lokal u širem centru glavnog grada Srbije. Univerzitetski Klinički centar Srbije (UKCS) saopštio je da su pacijenti pregledani u njihovom Urgentnom centru stabilnog opšteg stanja. "Nakon urađene dijagnostike, na dalje lečenje, na ortopediji UKCS zadržan je jedan pacijent", navodi se u saopštenju. Prvo osnovno javno tužilaštvo ranije je saopštilo da je među povređenima i vozač tramvaja. Tužilaštvo je naložilo hitan tehnički pregled tramvaja, te pregled nadzornih kamera. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova su nezvanično rekli za RSE da se uzrok nesreće utvrđuje. Gradsko saobraćajno preduzeće "Beograd" saopštilo je da je jedan od mogućih uzroka nesreće "neprilagođena brzina kretanja prilikom prolaska kroz skretnicu". "Tramvaj je udario u obližnju zgradu, pri čemu je, nažalost, povređeno više putnika, kao i vozačica tramvaja. Najveći broj povreda je, prema dosadašnjim saznanjima lakše prirode, dok je kod dva putnika konstatovana teža telesna povreda u vidu preloma ekstremiteta", saopštio je GSP. Ana Stojkovski, zaposlena u lokalu u koji je uleteo tramvaj, rekla je za RSE da je u trenutku nesreće bila na prvom spratu. "Samo koleginica i ja smo bile u lokalu. Bile smo na spratu i čule smo jak udar, podsetilo me je na detonaciju. Onda je neko zakukao. Toliko smo se uplašile da nismo smele da siđemo", kaže Stojkovski. Ona dodaje da ne zna koliko je ljudi bilo u tramvaju, ali da je više od 10 vozila Hitne pomoći došlo brzo na lice mesta i odvelo ljude iz tramvaja. Službe Gradskog saobraćajnog preduzeća su nakon dva sata izvukle oštećen tramvaj iz objekta i odvezle ga u garažu.

Predsednik Kine Si Đinping izrazio je uverenje tokom susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem 25. maja u Pekingu da će sveobuhvatno strateško partnerstvo dve zemlje dovesti "do novih visina". Si je odlikovao Vučića Ordenom prijateljstva, najvišim kineskim državnim odlikovanjem za strane državljane. Vučić i Si potpisali su zajedničku izjavu o promovisanju i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri i zajedničku izjavu o zajedničkom unapređenju sprovođenja četiri globalne inicijative. Potpisano je više ugovora i memoranduma između Srbije i Kine o saradnji u različitim oblastima. Vučić se nalazi u petodnevnoj poseti Kini, a najavio je da će sa Sijem razgovarati o vojno-tehničkoj i ekonomskoj saradnji. Srbija se, iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, poslednjih godina sve više okreće Kini. Osim političke i ekonomske sradnje, intenzivira i vojno tehničku, pa je postala prva evropska zemlja koja je nabavila kinesko naoružanje. Zvaničnici te odnose nazivaju "čeličnim prijateljstvom". Vučić je na Instagramu naveo je tokom potpisivanja sporazuma posebna pažnja posvećena novim investicijama, infrastrukturnim projektima, razvoju industrije, energetike, modernih tehnologija, veštačke inteligencije. "Hvala vam predsedniče Si na svemu što smo zajedno postigli, na tome što sa nama učestvujete u izgradnji Srbije, što zajedno gradimo Ekspo, i hvala što ste pomagali Srbiji u teškim trenucima", naveo je. Komentarišući dodelu odlikovanja, Vučić je rekao da ne ne može da zamisli u svojoj profesionalnoj karijeri neki "lepši dan" i "veće priznanje". Prvi strani lider koji je dobio to odlikovanje bio je ruski predsednik Vladimir Putin, koga je Si odlikovao u junu 2018. godine. Neposredno uoči susreta sa Sijem, Vučić je rekao novinarima da će među temama u užem formatu sastanka sa kineskim predsednikom biti vojno-tehnička i ekonomska saradnja. ''Ne mogu da pričam o nekim škakljivim pitanjima koja nisu uvek u potpunosti za javnost, poput vojno-tehničke saradnje. Imamo i neke molbe, neke želje. To je za uži format", rekao je Vučić. Predsednik Srbije je sa kineskim premijerom Li Đijangom razgovarao o novim investicijama, infrastrukturnim projektima, kao i o ključnim geopolitičkim i regionalnim pitanjima. Naveo je da je zamolio kineskog premijera da pomognu da se nađe strateški partner za tekstilnu kompaniju Jumko i fabriku nameštaja Simpo u Vranju na jugu Srbije. Tema razgovora je bila i primena ugovora o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, a Vučić je rekao da je Srbija imala 20 odsto veći izvoz u Kinu u 2025. Predsednik Srbije je komentariso i odnose Zapada i Kine, rekavši da protekcionizam postaje ključna vrednost Zapada jer ne mogu da se takmiče na slobodnom tržištu sa Kinom. Odnosi Srbije sa Kinom jačaju od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast pre 14 godina.

Kineska fabrika Linglong u Zrenjaninu na severu Srbije dobila je upotrebnu dozvolu za delove fabrike poput miksera, skladišta sirovina, sumpora i čađi, i bez pribavljenih saglasnosti kojima se garantuje bezbednost od velikih hemijskih udesa, pokazuje istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE). Administracija pokrajine Vojvodine odobrila je upotrebu nekih od ekološki najrizičnijih delova fabrike guma, dok je istovremeno grad Zrenjanin odbio zahteve za izdavanjem dozvola. U javno objavljenim rešenjima o odbijanju, gradska uprava je navela da je Linglong svrstan u "Seveso" postrojenje koje ima obavezu pribavljanja saglasnosti Ministarstva zaštite životne sredine. "Seveso" postrojenja su fabrike sa velikim količinama opasnih hemikalija, zbog čega su po zakonu u obavezi da predvide mere za prepoznavanje opasnosti i plan u slučaju hemijskih nesreća. Sa tim merama mora da se saglasi nadležno ministarstvo. Prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine, Linglong je prijavio da skladišti hemikalije koje po vrsti i količinama mogu dovesti do hemijskih nesreća visokog rizika, tek u decembru 2025, dve i po godine nakon pokretanja proizvodnje u Zrenjaninu. Kompanija je tada predala Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od velikog udesa na koje Ministarstvo treba da da saglasnost. "Dok saglasnost nije pravosnažna, fabrika ne bi trebalo da radi. Ako deo kompleksa radi bez toga da je ispunjena obaveza za ceo kompleks, to predstavlja kršenje 'Seveso zakona', što direktno utiče na bezbednost i podobnost za upotrebu", kaže za RSE nezavisni ekološki konsultant Dušan Blagojević. Nadležno Ministarstvo zaštite životne sredine nije odgovorilo na pitanje RSE u kojoj je fazi postupak izdavanja "Seveso" dozvola kompaniji Linglong, dok Pokrajinski sekretarijat za građevinarstvo nije obrazložio odluku kojom je, bez tih dozvola, odobrilo upotrebu delova fabrike. Na upit RSE nije odgovorila ni kompanija Linglong. Grad Zrenjanin odbio zahtevePrema podacima iz baze građevinskih dozvola, uprava grada Zrenjanina je kompaniji Linglong odbila sve zahteve za izdavanjem upotrebnih dozvola koje je kompanija podnela od decembra 2025. do danas. U rešenjima o odbijanju se između ostalog navodi da kao "Seveso" postrojenje, Linglong čeka na saglasnost nadležnog ministarstva. Zbog nejasnog "Seveso statusa" kompanije, Linglongu je odbijeno izdavanje upotrebnih dozvola za niz objekata, poput skladišta gotovih proizvoda za gume za poljoprivredne mašine, skladišta kalupa za kamionske gume, čak i za šest bunarskih šahtova. Pokrajina odobrila radSamo dan nakon što je zbog nepotpune "Seveso" dokumentacije grad Zrenjanin odbio prvi zahtev Linglonga, administracija pokrajine Vojvodine odobrila je toj kompaniji upotrebu nekih od ekološki najrizičnijih delova fabrike, poput miksera za namešavanje, skladišta sirovina i skladišta sumpora i čađi. U rešenju u koje je RSE imao uvid, a kojim je Pokrajinski sekreterijat 30. decembra 2025. dozvolio upotrebu ovih objekata, ne pominje se da je Linglong prethodno svrstan u "Seveso" postrojenje višeg reda i da čeka na neophodne saglasnosti Ministarstva zaštite životne sredine. Prema Zakonu o izgradnji, Pokrajinska adminstracija zadužena je za izdavanje upotrebnih dozvola za složenije infrastrukturne objekte, dok za manje i prateće objekte dozvole izdaje grad, odnosno lokalna samouprava. "Reč je o velikoj industrijskoj lokaciji sa više povezanih tehnoloških celina: priprema sirovina, mešanje komponenti, vulkanizacija/presovanje guma, skladišta sirovina, postrojenja za energetiku (kotlarnice, parne stanice). Sve to je pod istim operaterom i na istoj lokaciji i obaveze se propisuju i sprovode na nivou kompleksa, a ne pojedinačnog dela", navodi konsultant za procene rizika od katastrofa kod tehničko-tehnoloških nesreća Dušan Blagojević. Dodaje i da nijedan deo kompleksa ne bi trebalo da prođe tehnički pregled bez saglasnosti po "Seveso" propisima. Iz Pokrajinskog sekreterijata za građevinarstvo nisu odgovorili na pitanje RSE kako je Linglongu izdata upotrebna dozvola za delove fabrike bez ispunjenih "Seveso" uslova, odnosno bez pravosnažnog rešenja o saglasnosti na Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa. Uprkos nalogu Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ovaj sekreterijat je odbio da novinarima RSE dostavi i kopiju Izveštaja o izvršenom tehničkom pregledu objekata, navodeći da sadrži poverljive podatke o tehnologiji koju kompanija Linglong koristi. "Procenjeno je da interes na čuvanju poslovne tajne preteže u odnosu na pravo pristupa informacijama od javnog značaja", navodi se u dopisu Pokrajinskog sekreterijata. Linglong ranije tvrdio da neće biti 'Seveso'Linglong je upisan u registar "Seveso" postrojenja u Srbiji u decembru 2025. godine. U izveštaju o bezbednosti, koji je kompanija tada podnela Ministarstvu zaštite životne sredine navodi se da fabrika rukuje sa nekoliko hemikalija koje se u proizvodnji koriste u količinama koje zahtevaju bezbednosne mere i plan za postupanje u slučaju nesreća. Ti podaci se ne poklapaju sa navodima iz dve odvojene studije o uticaju na životnu sredinu u kojima je Linglong tvrdio da će opasne hemikalije skladištiti u zanemarljivim količinama i da fabrika guma u Zrenjaninu, neće biti “Seveso postrojenje“. "Iz ove perspektive deluje da je Linglong predao nepotpunu dokumentaciju na osnovu koje je 2020. godine dobio saglasnosti na studije uticaja (na životnu sredinu). U tim studijama je morala da postoji analiza posledica udesa i plan zaštite od udesa", ocenjuje inženjer tehnologije Dušan Blagojević. Izveštaji o zagađenjuKinesku fabriku guma Linglong od početka izgradnje prate upozorenja aktivista i dela javnosti zbog potencijalnog zagađenja životne sredine. Izveštaji o uticaju rada Linglonga na životnu sredinu do sada nisu predstavljeni javnosti, a RSE je do pojedinih podataka došao putem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Prema izveštajima o merenju emisija zagađujućih materija u vazduh koje Linglong dostavlja lokalnoj samoupravi, a u koje je RSE imao uvid, emitovana količina zagađujućih materija tokom prethodne dve godine nije prelazila zakonom dozvoljene vrednosti. Reč je o merenjima koja sprovodi sama kompanija, dok grad nema automatsku mernu stanicu za redovno praćenje zagađenja vazduha u neposrednoj blizini Linglonga. Zavod za javno zdravlje Zrenjanina je za RSE potvrdio da ne vrše merenja emisija zagađujućih materija na toj lokaciji jer "prema studijama o uticaju na životnu sredinu, tu obavezu ima kompanija Linglong". Uticaj Linglonga na zagađenje vode kontroliše Javno preduzeće (JP) Vode Vojvodine. Prema podacima iz izveštaja koje je ovo preduzeće dostavilo RSE, od početka rada fabrike izmereni parametri nisu prekoračivali granične vrednosti. Reč je o uzorcima koji su uzeti na izlazu iz fabričkog postrojenja za prečišćavanje, a pre izliva u javnu kanalizaciju. Međutim, situacija je nešto drugačija kada je reč o merenjima kvaliteta vode u reci Begej, u koju Linglong ispušta vodu iz fabričkog kompleksa. Prema odgovoru JP Vode Vojvodine, do sada je izvršena samo jedna analiza koju je još tokom izgradnje fabričkog pogona 2022. uradio Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu. U analizi se navodi da u pogledu pojedinih štetnih materija postoji mogućnost narušavanja hemijske ravnoteže vode i rizik po ekosistem. Utvrđeno je i da uzorak vode iz pogona Linglonga nije usaglašen sa propisima u pogledu suspendovanih materija - čvrstih čestica u vodi poput mulja, peska, gline, industrijskih čestica, plastike i metala. Prema dokumentu JP Vode Vojvodine, kvalitet vode Begeja ocenjen je kao V klasa (loš). Nizvodno od ispusta Linglonga zabeležen veći broj parametara lošeg kvaliteta nego uzvodno, navodi se u dokumentu. Državne subvencije i gubiciFabrika guma kineske kompanije "Shandong Linglong Tire" u Zrenjaninu deo je inicijative "Pojas i put", kojom Kina nastoji da poveća ulaganja i uticaj kroz infratrukturne projekte u državama širom sveta. Izgradnja fabrike ugovorena je još 2018. potpisivanjem Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i kineske kompanije Linglong. Godinu kasnije, Vlada Srbije proglasila je Linglongovu fabriku projektom od nacionalnog značaja. Fabrika je podignuta na 100 hektara poklonjenog državnog zemljišta, uz 76 miliona evra bespovratne novčane pomoći. Najavljena je proizvodnja od 13 miliona guma godišnje, odnosno oko 40 hiljada pneumatika dnevno. Poslednji finansijski izveštaj pokazuje da je zrenjaninski Linglong tokom 2025. prodao gume u vrednosti do 324 miliona evra, ali je kompanija tu godinu završila sa gubitkom od 32 miliona evra.