Izjava predsednika Srbije o mogućnosti promene toka reke Ibar ponovo je u centar pažnje vratila staru ideju i otvorila novu regionalnu raspravu. Kosovo je ideju ocenilo kao pretnju, dok su Albanija i Srbija otvoreno počele sa raspravom u vezi sa pravom na upravljanje rekom. U središtu rasprave nalaze se jezero Gazivode, vodni resursi Kosova i granice mešanja jedne države u prekogranični vodeni sistem.

Upozorenje Evropske unije, oštre reakcije na Kosovu, polemika između zvaničnika u Tirani i Beogradu – rezultat je najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića o preusmeravanju reke Ibar. Evropska unija je upozorila da izjave zvaničnika Srbije ne doprinose normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, što je uslov za napredovanje obe zemlje ka članstvu u EU. "Izjave, uključujući i one o mogućim promenama toka reka, kao i postupke koji nisu u skladu sa tim ciljem, trebalo bi izbegavati", navedeno je u odgovoru za RSE. Komentarišući najave koje dolaze iz Srbije, State department je poručio da su mir i stabilnost prioriteti Sjedinjenih Američkih Država na Zapadnom Balkanu. "Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova neophodan je deo tog procesa", saopštio je portparol State department za RSE. Preusmeravanje toka Ibra kako bi se zaobišlo Kosovo imalo bi za posledicu prekid dotoka vode u jezero Gazivode (Ujmani), koje je značajan izvor za vodosnabdevanje te zemlje. "Ne postoji scenario u kojem se slavina može jednostavno i odmah zatvoriti", kaže za RSE profesor hidraulike i vodnih resursa sa Kosova Aljban Kurići (Alban Kuriqi) . Takva Vučićeva retorika je za Dušana Janjića iz nevladinog Foruma za etničke odnose rizična, stvara lošu atmosferu, te se može odraziti na položaj Srba na severu Kosova. "On to sad koristi da bi nekako produžio vlast ili dobio nešto na izborima, ali je rizik ogroman. Ići s tim kao ideološko-propagandnom mantrom je opasno", ocenjuje Janjić. Vučićeve izjave o promeni toka Ibra dolaze u vreme kada on u delu domaće javnosti trpi brojne kritike zbog ocena da nije dovoljno uradio da zaštiti imovinu Srba na severu Kosova. Kosovske vlasti su 21. jula, počele rušenje nelegalno izgrađenih kuća, u blizini jezera Gazivode na severu zemlje, gde živi većinsko srpsko stanovništvo. Vlasti u Prištini smatraju da je reč o političkoj uceni i pretnjama, što zvanični Beograd negira. Reka Ibar, duga oko 270 kilometara, izvire u Crnoj Gori, protiče kroz Srbiju, ulazi u Kosovo u dužini od 82 kilometra, a zatim se vraća u Srbiju. Ispunjava veštačko jezero Gazivode, koje se prostire na granici Kosova i Srbije. Dve trećine jezera prostira se na teritoriji Kosova. Realnost ili politička demagogija?Profesor hidraulike i vodnih resursa na Univerzitetu za biznis i tehnologiju (UBT) na Kosovu, Alban Kurići smatra da bi uskraćivanje vode Gazivodama prvenstveno trebalo posmatrati kao političku odluku. Objašnjava da bi takav projekat bio izuzetno tehnički i finansijski zahtevan. "Međutim, iz dugoročne inženjerske perspektive, delimično preusmeravanje ili značajno zahvatanje vode uzvodno tehnički je moguće i zbog toga ga ne treba u potpunosti odbaciti (kao nemoguć)", kaže. Ali za to, kako kaže, bila potrebna velika hidrotehnička infrastruktura. To bi, napominje, zahtevalo izgradnju brane za preusmeravanje vode, vodozahvatnih objekata, velikog kanala, cevovoda ili tunela kojim bi se voda transportovala u drugi sliv ili do drugog rezervoara. "Ukoliko gravitacioni transport ne bi bio moguć, bila bi potrebna i značajna pumpna infrastruktura, kao i energija za njen rad". "Takav projekat zahtevao bi i detaljna topografska, geološka, hidrološka i ekološka istraživanja, značajna finansijska sredstva i dosta vremena za izgradnju“, navodi Kurići. Šta bi bile posledice?Voda iz jezera Gazivode napaja sistem Ibar-Lepenac, koji snabdeva industrijska postrojenja i omogućava navodnjavanje poljoprivrednih površina. Odatle se snabdeva nekoliko gradova na Kosovu, koristi se i za potrebe hidroelektrane na Gazivodama, dok je Kosovska energetska korporacija koristi za hlađenje svojih termoelektrana. "Gazivode u velikoj meri zavise od ovog dotoka uzvodno. Procene Svetske banke ukazuju na to da gotovo sva voda koju Ibar unosi u Gazivode potiče iz Crne Gore i Srbije", ukazuje, Kurići. "Dugoročni prosečni dotok u akumulaciju procenjen je na približno 11 kubnih metara po sekundi, mada značajno varira između vlažnih i sušnih godina, kao i između različitih godišnjih doba", dodaje. Kurići objašnjava da akumulacija ovog jezera ima značajan kapacitet za skladištenje vode, te da smanjenje dotoka ne bi značilo da Kosovo iznenada ostaje bez vodosnabdevanja. On, međutim, ukazuje da bi dugotrajno i značajno smanjenje dotoka imalo ozbiljne posledice po Kosovo. "To bi smanjilo proizvodnju hidroelektrične energije i vremenom zahtevalo sve teže odluke o raspodeli vode između vodosnabdevanja stanovništva, proizvodnje električne energije, industrije, poljoprivrede i obezbeđivanja ekološkog protoka". "Posledice bi stoga u velikoj meri zavisile od obima i trajanja smanjenja dotoka, kao i od nivoa vode u akumulaciji u trenutku kada bi takvo smanjenje počelo“, kaže on. Jedan od ključnih globalnih instrumenata koji regulišu pitanja prekograničnih voda je Konvencija Ujedinjenih nacija o neplovidbenom korišćenju međunarodnih vodotoka iz 1997. godine. Srbija je potpisnica ove konvencije. Kosovo nije, jer nije članica UN. Taj dokument, pored ostalog, propisuje princip pravičnog i razumnog korišćenja prekograničnih voda i obavezu da se ne nanosi značajna šteta drugim državama. Rasprava ministara na društvenim mrežamaIdeja o preusmeravanju Ibra pokrenula je raspravu među ministrima spoljnih poslova Albanije i Srbije na društvenoj mreži Iks (X). Ministar Albanije za Evropu i spoljne poslove Ferit Hodža ukazao je da se voda ne može koristiti kao instrument političkog pritiska ili kao sredstvo za kažnjavanje druge zemlje ili stanovništva. Istakao je da "Albanija snažno podržava pravo Kosova na bezbednost, održivi razvoj i zaštitu svojih vodnih resursa". Na ovu objavu, reagovao je šef srpske diplomatije Marko Đurić, navodeći da će Srbija sama odlučiti kako će upravljati svojim prirodnim resursima. "Odluka Tirane da se umeša u ovo pitanje, zanemarujući sistematski pritisak na srpsko stanovništvo i napade na srpsku imovinu, neizbežno pokreće pitanja o političkim motivima koji stoje iza njene intervencije", napisao je Đurić. O svemu se oglasio i premijer Albanije Edi Rama koji je stavove Beograda opisao kao "politički folklor". "Reka Ibar blaženo nesvesna svih naših istorijskih kartografija, nastaviće da teče u skladu s geografijom, a ne sa folklorom", zaključio je Rama. Pretnje i politički pritisak?Za vlasti na Kosovu, ideja o preusmeravanju Ibra je "apsurdna", "preteća" i "šovinistička". "(Hidrosistem) Ibar-Lepenac i jezero Gazivode deo su vitalnog sistema za vodosnabdevanje, energetiku, poljoprivredu i živote stotina hiljada građana Kosova", upozorila je vršiteljka dužnosti predsednika Kosova Aljbuljena Hadžiju (Albulena Hahxiu) Prethodno je ministarka životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Kosova na dužnosti, Fitore Pacoli(Pacolli), Vučićevu izjavu o promeni toka reke Ibar ocenila “zabrinjavajućom" "Vodni resursi ne mogu se koristiti kao instrument pretnje, pritiska ili destabilizacije druge države", saopštila je Pacoli. Vučić, s druge strane tvrdi i da pokretanjem ove ideje nikome ne preti, već "rešava vodotokove na teritoriji Republike Srbije". "Kada već toliko maltretiraju naš narod, da vidimo – imamo različite razloge za promenu vodotoka Ibra, pa ćemo da vidimo šta će da rade Albanci i kako će da se ponašaju", kazao je. Dušan Janjić podseća da tako nešto ne bi imalo posledice samo po Albance. "Kako sad da njemu (Vučiću) objasniti da na severu Kosova postoje i Srbi", u šali kaže Janjić. Jezero Gazivode nalazi se u opštini Zubin Potok na severu Kosova sa većinski srpskim stanovništvom, a manjim delom pripada opštini Tutin u Srbiji. Ideja postojala i ranijeIdeja o skretanju toka Ibra nije nova. U decembru 2024. posle eksplozije koja je oštetila kanal Ibar-Lepenac u Zubinom Potoku, Vučić je rekao da od 1985. postoji ideja da se tok reke promeni za potrebe stanovništva u Srbiji. On je tada izjavio da je bio protiv takve ideje, ističući da ne želi da se "priroda koristi u političke svrhe". Dušan Janjić kaže da je i sredinom osamdesetih godina prošlog veka, Srpska akademija nauke i umetnosti razmatrala mogućnost promene toka Ibra, ali da se na kraju odustalo od te ideje. "Dakle ovo samo po sebi nije ništa novo, postoje te vrste projekata i oni spadaju u ono što se zove geopolitika. Pogotovo kod tih vrsta nacionalističkih ideologija, gde imate vođu koji misli da može da promeni ceo svet", kazao je Janjić. "To je taj njegov (Vučićev) san – da kad ima vlast može da okrene i tok reke i kretanje zemlje", dodaje. Šta je sa 'Kolumbijskim modelom' za Gazivode?Kosovo i Srbija su 2020. godine potpisali Vašinsgtonski sporazum o ekonomskoj normalizaciji odnosa dve strane uz prisustvo Donalda (Trump) Trampa. Jedna od tačaka tog Sporazuma odnosila se i na jezero Gazivode. SAD su 2021. godine Kosovu i Srbiji predale studiju izvodljivosti o zajedničkom upravljanju jezerom Gazivode, po ugledu na rešenje koje je postignuto u vezi sa branom na reci Kolumbija na pacifičkoj obali SAD i Kanade. Sporazum o reci Kolumbija postignut je 1961. godine i prema tom sporazumu izgrađene su četiri brane: tri u Kanadi i jedna u državi Montana u SAD. Pored ostalog, time je predloženo i formiranje komisije za reku Ibar koja bi olakšala diskusiju između strana o mogućnostima upravljanja vodnim resursima. Međutim, do danas to je ostalo samo na predlogu. Iz američkog State departmenta, do objavljivanja teksta, nisu odgovorili na pitanja RSE šta se dešava sa tim planom i da li je on i dalje aktuelan. Saradnja na tekstu: Gjeraqina Tuhina

Evropska unija je upozorila da izjave zvaničnika Srbije o eventualnom preusmeravanju toka reke Ibar ne doprinose normalizacija odnosa između Srbije i Kosova. "Izjave, uključujući i one o mogućim promenama toka reka, kao i postupke koji nisu u skladu sa tim ciljem, trebalo bi izbegavati", navedeno je u odgovoru za RSE. EU podseća da se napredak u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, što je uslov za napredovanje obe zemlje ka članstvu u Uniji, može ostvariti samo kroz dijalog. Oglasio se i State department koji je za RSE poručio da su mir i stabilnost prioriteti Sjedinjenih Američkih Država na Zapadnom Balkanu. "Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova neophodan je deo tog procesa", saopštio je portparol State department. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 9. avgusta da je srpske vlasti razmatraju sa stručnjacima mogućnost promene toka reke Ibar kao odgovor na rušenje kuća i vikendica Srba na jezeru Gazivode na severu Kosova. Ta izjava naišla je na oštre reakcije zvaničnika na Kosovu, a usledila je i polemika između zvaničnika Albanije i Srbije. EU u dogovoru za RSE podseća da su već izrazili zabrinutost zbog nedavnih rušenja na jezeru Gazivode/Ujman. "Svaka prinudna mera koja bi imala nepovratne posledice mora biti sprovedena uz poštovanje propisanih procedura", navedeno je. Dodaje se da osobe koje su pogođene tim merama moraju da imaju mogućnost da zatraže pravnu zaštitu i, gde je primenljivo, privremenu sudsku zaštitu pre nego što se ta mera sprovede. Reka Ibar, duga oko 270 kilometara, izvire u Crnoj Gori, prolazi kroz Srbiju, a zatim ulazi na Kosovo, gde puni veštačko Gazivode (Ujmani). Dve trećine ovog jezera nalaze se na teritoriji Kosova. Voda iz ovog sistema snabdeva sedam opština, koristi se za navodnjavanje i za hlađenje termoelektrana u Obiliću koje proizvode većinu električne energije na Kosovu. Stručnjaci koji su ranije govorili za Radio Slobodna Evropa naveli su da je skretanje toka Ibra tehnički izvodljivo, ali da bi bilo izuzetno skupo i da bi, ako bi nanelo štetu Kosovu, bilo u suprotnosti s principima međunarodnog prava o prekograničnim vodama. Srbija je potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o neplovidbenoj upotrebi međunarodnih vodnih puteva iz 1997. godine. Ta konvencija, između ostalog, utvrđuje princip pravičnog i razumnog korišćenja prekograničnih voda i obavezu da se ne nanosi značajna šteta drugim državama. Kosovo nije potpisnica ove konvencije, jer nije članica UN.

Albanski premijer Edi Rama uključio se u debatu između Tirane i Beograda u vezi s izjavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića o mogućnosti promene toka reke Ibar. Rama je poručio da je Srbija potpuno slobodna da upravlja resursima, ali unutar svoje nadležnosti. Ipak, i pored te izjave Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam ne veruje da će to uticati na odnose Vučića i Rame, dojučerašnjih saveznika u zajedničkim projektima u vezi sa Zapadnim Balkanom. Popov za RSE kaže da "nekada Rama nabacuje loptu Vučiću, a nekada Vučić Rami", te da ovo shvata kao deo te igre. "Rama se pojavljuje kao zaštitnik interesa Albanaca na Kosovu i time ubira poene u svojoj zemlji, gde je suočen sa protestima", kaže Popov. "A onda to Vučiću i njegovoj ekipi daje povoda da oštro odgovore ili u obrnutom smeru", dodaje. Reka Ibar izvire u Crnoj Gori, zatim protiče kroz Srbiju i potom prolazi kroz Kosovo, pa ponovo ulazi u Srbiju. Rama je rekao da se pitanje odnosi na prekogranične vode i principe međunarodnog prava. "Srbija je potpuno slobodna da upravlja resursima unutar svoje nadležnosti. Ono što ne može razumno da tvrdi jeste da se moguće posledice po drugu zemlju magično zaustavljaju na srpskoj granici. Na kraju krajeva, zato postoji međunarodno pravo o vodama", napisao je Rama na X, u ponedeljak uveče. Prema rečima albanskog premijera, bez obzira na političku i istorijsku raspravu oko nje, reka Ibar će nastaviti da prati geografiju. Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove ocenjuje za RSE da reakcija premijera Rame "služi za albansku javnost u Albaniji i na Kosovu." Dok na drugoj strani, smatra da je Vučićeva ideja o preusmeravanju Ibra data iz domaćih razloga. "Predsednik Vučić je morao da kaže nešto tako da pokrije kritičke glasove prema Andrićevom vencu zbog izostanka reakcije na delovanje prištinskih vlasti prema severu", rekao je. Osim toga, kaže nije se svidelo svima to što je u Srbiju došao i šta je rekao predsednik Ukrajine Volodir Zelenski. "U Srbiji se nije svidelo to što je rekao da je Rusija agresor i da je napala Ukrajinu", naveo je. Premijer Albanije Edi Rama je odgovorio na ranije izjave srpskog ministra spoljnih poslova Marka Đurića upućene njegovom albanskom kolegi Feritu Hodži (Hoxha) koji je optužio Albaniju za "politički motivisano mešanje". Rama je prebacivanje debate s pitanja prekograničnih voda na "Veliku Albaniju" i status Kosova opisao kao deo "političkog folklora" u Beogradu, naglašavajući da Albanija nema teritorijalne pretenzije prema Srbiji. "Kada god Albanija govori o Kosovu, odmah se mora prizivati 'Velika Albanijua, kao da bi ponavljanje jednog dana moglo pretvoriti stari duh u značajan argument", napisao je Rama. Prema njegovim rečima, Albaniji nije potreban projekat "Velike Albanije" da bi podržala Kosovo, dodajući da "teritorija Kosova nije srpska teritorija i da prirodni resursi koji se nalaze unutar nje nisu resursi Srbije". Đurić je na to ponovo reagovao u utorak, opisujući debatu o reci Ibar kao skretanje pažnje s onoga za šta tvrdi da je glavno pitanje – rušenje srpskih kuća u blizini jezera Gazivode prema odluci kosovskih vlasti. "Vlada Aljbina Kurtija (Albina) koristi ovo leto da ruši srpske kuće, bez odgovarajućeg pravnog postupka, duž obala jezera Gazivode i Ibra, uskraćujući ljudima imovinu, pristup i sredstva za život kroz postupke koji su očigledno diskriminatorni na etničkoj osnovi", naveo je Đurić na X. Đurić se takođe osporio uključivanje Albanije u debatu, tvrdeći da je "Ibar prekogranični vodotok... ali on nikada ne ulazi u Albaniju i nije deo rečnog sistema Albanije". Kako je ponovo krenuo spor o Ibru?Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nedelju je ponovio svoj stav – od pre nekoliko godina – o mogućnosti promene toka Ibra, rekavši da su konsultacije sa stručnjacima u toj oblasti već počele. Njegovim izjavama se usprotivila vršiteljka dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu), koja je tu ideju opisala kao "apsurdnu", "preteću" i "šovinističku". Reagovao je albanski ministar za Evropu i spoljne poslove Ferit Hodža navodeći da se promena toka reke koja je deo prekograničnog vodnog sistema ne može tretirati kao unutrašnje pitanje neke države niti se o njoj može jednostrano odlučivati. Na to je reagovao Đurić rekavši da Srbija kao suverena države sama odlučuje kako će upravljati svojim prirodnim resursima. Reka Ibar, duga oko 270 kilometara, izvire u Crnoj Gori, teče kroz Srbiju, a zatim u Kosovo, gde napaja veštačko jezero Gazivode (Ujman na albanskom). Oko dve trećine jezera nalazi se na Kosovu. Sistem Ibar-Lepenac snabdeva vodom nekoliko opština na Kosovu, koristi se za navodnjavanje i za hlađenje termoelektrana u Obiliću. Srbija je potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu neplovidbene upotrebe međunarodnih vodotoka iz 1997. godine. Ideja o promeni toka Ibra nije nova. U decembru 2024. godine, posle eksplozije koja je oštetila kanal Ibar-Lepenac u Zubinom Potoku, Vučić je izjavio da takva ideja postoji od 1985. i da je u to vreme i sam bio protiv nje.

Viši sud u Subotici produžio je do 9. septembra pritvor dvema osobama koje su u junu uhapšene na srpsko-mađarskoj granici a za koje su nemački mediji izvestili da su ruski agent, rečeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) u ovoj instituciji. Subotičko Više javno tužilaštvo ranije je pokrenulo istragu protiv B.D. i Đ.S. za nedozvoljeno držanje i nošenje oružja, municije i eksplozivnih materija u saizvršilaštvu, a B.D je pod istragom i za krivično delo falsifikovanje isprave. Tužilaštvo se poziva na član i stav Krivičnog zakona koji ukazuje na to da su osumnjičeni neovlašćeno nosili oružje za koje su imali dozvolu za korišćenje. O ovom slučaju najpre su izvestili nemački mediji. List Bild je objavio da su specijalne snage na mađarsko-srpskoj granici početkom juna uhapsile dvojicu osumnjičenih "jednokratnih" agenata ruske tajne službe. Navodi se da su oni bili angažovani po zadatku, bez trajnog angažmana, te da su planirali podmetanje eksploziva u Nemačkoj. U izveštaju Bilda iz jula piše i da je eksploziv pronađen u prtljagu osumnjičenih i dodaje se da nije jasno koja je bila predviđena meta napada u Nemačkoj. Istražitelji navodno veruju da je meta mogla biti povezana sa proizvodnjom ili isporukom vojne opreme Ukrajini. Istog meseca, savezni ministar unutrašnjih poslova Nemačke Aleksander Dobrint (Alexander Dobrindt) rekao je da su nemačke službe sprečile napad eksplozivnom napravom čija meta je trebalo da bude Nemačka, kao i da je reč o strogo poverljivom slučaju. Iz nemačke policije odbili su da za RSE daju više detalja o ovom slučaju. Iz Višeg javnog tužilaštva nisu želeli da daju više detalja o ovom slučaju, a nije poznato ni čiji su državljani osobe protiv kojih se vodi istraga. U Srbiji je prethodnih godina bilo više slučajeva hapšenja zbog navoda o povezanosti s obaveštajnim službama Rusije. Šest meseci pre hapšenja na srpsko-mađarskoj granici pred sudom u Srbiji tri osobe su osuđene za špijunažu u korist Rusije i izazivanje incidenata prema jevrejskoj i muslimanskoj zajednici u Francuskoj i Nemačkoj. Oni su uhapšeni zajedno sa još osmoro osumnjičenih, protiv kojih nadležno tužilaštvo u Smederevu, u centralnoj Srbiji, i dalje vodi istragu. Takođe, u septembru 2025. su na zapadu Srbije uhapšene dve osobe za koje sumnja da su u blizini grada Loznice organizovali kamp za obuku za sukobe sa policijom tokom izbornog dana u Moldaviji. Moldavska policija je prethodno objavila video snimak za koji je navela da pokazuje "vojne kampove u Srbiji koje je organizovala ruska tajna služba". Dvojica osumnjičenih srpskih državljana, Lazar Popović i Sava Stevanović, su nakon saslušanja pušteni da se brane sa slobode, a tužilaštvo u Šapcu još uvek nije podiglo optužnicu u ovom slučaju. Inače, Lazar Popović i Sava Stevanović su povezani sa aktuelnim ministrom bez portfelja u Vladi Srbije Nenadom Popovićem, koji ima poslovne veze u Rusiji.

Blizu milion evra iz državne kase slilo se u poslednjih godinu i po dana na račune različitih boračkih organizacija u Srbiji. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je najviše novca dodeljivao udruženjima koja vode funkcioneri vladajuće stranke, pokazuje analiza Radija Slobodna Evropa (RSE). Među njima su i organizacija "Zavičaj", poslanika Srpske napredne stranke (SNS) Nenada Abramovića i "Udruženje veterana Košare", čiji je zastupnik Ivan Antić, takođe poslanik SNS. Javno dostupna rešenja o finansiranju pokazuju da su sredstva dodeljivana i proruskim organizacijama. Novac je na poslednjem konkursu prvi put doniran "Velikoj ruskoj matici", koju vodi otac aktuelnog ministra za evropske integracije Nemanje Starovića. I Milan Starović i Nenad Abramović kažu da udruženja rade i sprovode različite aktivnosti, dok RSE nije uspeo da stupi u kontakt sa Antićevom organizacijom. Na pitanja nije odgovorila ni većina organizacija koje je kontaktirao RSE, dok jedan od predstavnika ocenjuje da među dobitnicima novca "ima dosta lažnih" udruženja. Sredstava na sva tri uzastopna konkursa Ministarstva dobilo je oko 70 udruženja, a RSE je utvrdio da među dobitnicima ima i novoosnovanih, bez sajtova i javno vidljivih veza sa boračkim organizacijama. Analiza pokazuje i da su desetine hiljada evra dodeljivane udruženjima čije su se aktivnosti uglavnom svodile na polaganje venaca poginulim borcima, dok o najvećem broju više od 300 finansiranih projekata nema javno dostupnih podataka. Na osnovu objavljenih rešenja o dodeli sredstava nije moguće utvrditi šta je tačno finansirano, niti po kojim kriterijumima će se procenjivati efekti uloženog novca. Izveštaji o realizaciji projekata nisu objavljeni, a Ministarstvo ih nije dostavilo na upit RSE. 'Stranački borci'U rešenju Ministarstva za rad i boračka pitanja o dodeli sredstava nisu navedene informacije o sadržaju, ciljevima ili očekivanim rezultatima, već samo nazivi projekata i organizacija koje ih sprovede. Poslednji konkurs završen je u junu 2026. kada je iz republičkog budžeta izdvojeno oko 340.000 evra za projekte više od 130 organizacija. Među onima koji su na prethodna tri konkursa Ministarstva dobili najviše državnog novca je udruženje izbeglih i raseljenih lica "Zavičaj" iz Beograda. Predsednik udruženja je Nenad Abramović, poslanik vladajućeg SNS-a. Njegovoj organizaciji je 2026. dodeljeno oko tri i po hiljade evra za projekat "U sećanju pod jednom zastavom". Prethodno im je Ministarstvo 2025. doniralo više od 11 hiljada evra za projekte pod nazivom "Setimo se stradanja" i "Da ne zaboravimo, ne smemo". Abramović nije odgovorio na pitanja RSE šta konkretno podrazumevaju ovi programi, niti da li su i kada realizovani. "Udruženje radi maksimalno, imamo večeri rodoljubive poezije, odlaske na Kosovo, na slavu Republike Srpske (entitet BiH). Svašta nešto", rekao je Abramović u telefonskoj izjavi. Dodatna pitanja o konkretnim programima ocenio je kao "pokušaj diskreditacije patriotskih snaga". Prema objavama na društvenim mrežama, Abramovićevo udruženje je tokom 2025. organizovalo polaganje venaca i pomen stradalima u ratovima na području bivše Jugoslavije. U avgustu 2026. u Crkvi Svetog Marka u Beogradu organizovali su pomen stradalima u hrvatskoj akciji Oluja. Događaju je prisustvovao i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, a uz udruženje "Zavičaj", organizovali su ga i veterani jedinice "Crvene beretke". Kako je RSE ranije pisao, Udruženje veterana "Crvene beretke" u kontinuitetu dobija novac od Ministarstva za rad i boračka pitanja od dolaska Milice Đurđević Stamenkovski na njegovo čelo. Organizacija koja okuplja nekadašnje članove rasformirane specijalne jedinice Državne bezbednosti čiji su pripadnici osuđeni za politička ubistva, iz budžeta je u poslednje dve godine dobila oko 23 hiljade evra. Na poslednjem konkursu za projekat pod nazivom "Glas Veterana" dodatno im je dodeljeno skoro 3,5 hiljade evra. Udruženje nije odgovorilo na pitanja RSE o tome šta projekat podrazumeva. Na pitanja na šta su konkretno potrošena do sada dodeljena sredstva ovoj organizaciji i koji je javni interes da se njihovi projekti finansiraju budžetskim novcem, nije odgovorilo ni Ministarstvo za rad i boračka pitanja. Od početka antivladinih protesta u Srbiji krajem 2024, članovi Udruženja veterana Crvenih beretki redovno učestvuju na kontra-skupovima vlasti. Više projekata 'veterana sa Košara'Na te skupove organizovano dolaze i članovi udruženja "Veterani Košare", čiji je predsednik Ivan Antić, poslanik SNS-a. Ovom boračkom udruženju sa kancelarijama u Novom Sadu i Rumi, resorno Ministarstvo je od početka 2025. doniralo ukupno preko 15 hiljada evra. Ogranku u Rumi je te godine na dva različita konkursa dodeljeno oko pet hiljada evra za isti projekat pod nazivom "Stazama slavnih predaka". Istovremeno, ogranku iz Beograda je na tri konkursa opredeljeno 10 hiljada evra – dva puta za projekat "Heroji protiv zaborava" i jednom za projekat "Heroji protiv zaborava 2". RSE nije uspeo da stupi u kontakt sa udruženjem, a prema medijskoj arhivi reč je o dokumentarnim filmovima o Prvom svetskom ratu. O čemu piše 'Srpsko kolo'?I nevladina organizacija poslanika SNS-a Miodraga Linte – "Savez Srba iz regiona", na poslednjem konkursu Ministarstva dobila je donaciju u iznosu od oko tri hiljade evra. Novac je, kako se navodi u rešenju Ministarstva, dodeljen za izdavanje časopisa "Srpsko kolo". Prema podacima iz impresuma poslednjeg broja časopisa, prethodno su ih podržali i Vlada Vojvodine, Ministarstvo za brigu o porodici i preduzeće Autoputevi Republike Srpske. Prema finansijskom izveštaju njegove nevladine organizacije, tokom 2025, od donacija su prihodovali oko 60 hiljada evra. Uz obeležavanje istorijskih datuma i osvrt na ratna dešavanja iz devedesetih, u časopisu se objavljuju intervjui sa funkcionerima vladajuće stranke. Linta za RSE tvrdi da "Srpsko kolo", finansirano novcem iz budžeta, ne promoviše vladajuću stranku. "Akcenat je na Srbima iz regiona. Ako institucija pomogne našim ljudima, mi onda to ispratimo kroz razgovor sa ljudima koji te institucije predstavljaju", kaže Linta. Dodaje da se projekat koji je podržalo Ministarstvo za rad i boračka pitanja odnosi na seriju tekstova o boračkoj populaciji. Sabor 'srbskih vitezova'Među onima koje su na poslednjem konkursu dobili najveće iznose je i "Akademija Vidovdanskih vitezova srbskih" iz Rume kod Novog Sada. Udruženje je osnovano 2015, a njegov direktor je Novica Todosijević. Todosijević je u aprilu 2026. postao član Srpske stranke Zavetnici na čijem je čelu aktuelna ministarka za rad i boračka pitanja Milica Đurđević Stamenkovski. Njeno ministarstvo je dva meseca kasnije Todosijevićevom udruženju dodelilo više od četiri hiljade evra za organizovanje "Vidovdanskog sabora srbskih vitezova". Todosijević, međutim, za RSE tvrdi da nije član stranke Zavetnici. "Ja sam samo neko ko im pomaže pošto sam borac veteran, učesnik ratova", kaže Todosijević i dodaje da je primetno da među boračkim organizacijama ima dosta "lažnih". "Tu ima puno boraca koji su izmišljeni. Rat je na karauli Košare (Kosovo) zatekao 138 ljudi, a sada znam preko 500 ljudi koji mi se kunu da su tada bili na Košarama. Ne želim nikoga da kritikujem, ali znam kako ljudi uzimaju novac koji se onda deli na stotine udruženja." "Mi ne radimo tako, kod nas je sve javno i otvoreno", kaže Todosijević. On navodi da je najveći deo novca koji su od Ministarstva dobili za organizovanje "Vidovdanskog sabora srbskih vitezova" upotrebljen za opremu - zvučnike, projektor, računar, video bim. "Da vam kažem iskreno, ručak najviše košta, pogotovo što pravimo u porti crkve i to sve mora biti posno", kaže Todosijević i dodaje da su hrana, smeštaj gostiju i sam Sabor koštali i više nego što im je dodeljeno preko konkursa. Prema objavama na Facebook profilu njegovog udruženja, Sabor je održan 4. jula uz prisustvo "predstavnika bratskih udruženja boračkih organizacija i institucija". Na saboru je bio i haški osuđenik Veselin Šljivančanin, koji je služio kaznu od 10 godina zatvora zbog zločina na Ovčari u Hrvatskoj. Pre pristupanja stranci Zavetnici, Todosijević je bio član Srpsko-ruskog pokreta i njihov kandidat za poslanika na izborima 2016. godine. Pokret se zalagao za bliske odnose sa Rusijom i navodio da okuplja pripadnike ruske nacionalne manjine u Srbiji radi zaštite njihovih prava. Osvojili su 0,3 odsto glasova. Otac ministra za evrointregracije na čelu 'Velike ruske matice'Na poslednjem konkursu Ministarstva, novac je prvi put doniran i udruženju "Velika ruska matica", koje je osnovano u novembru 2024. Zastupnik udruženja sa sedištem u Novom Sadu je Milan Starović, otac aktuelnog ministra za evropske integracije Nemanje Starovića, koji je do aprila 2025. obavljao funkciju ministra za rad i boračka pitanja. Prema podacima iz dostupnih finansijskih izveštaja, udruženje Milana Starovića je 2024. predalo izjavu o neaktivnosti, dok je 2025. na ime donacija prihodovalo oko 8,5 hiljada evra. Starović za RSE tvrdi da im je prošle godine novac doniralo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i ističe da nisu privilegovani zbog ministarske pozicije njegovog sina. "Dobijali smo na konkursima, ali su nas i odbijali. Nedavno su nas odbili na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu", naveo je Starović. Starović, čija se organizacija zalaže za produbljivanje srpsko-ruskih odnosa, dodaje i da ne želi da komentariše političke aktivnosti svog sina, te da su pre njegovog stupanja na mesto ministra za evropske integracije obavili razgovor u kojem su zaključili da "Evropa nije samo Evropska unija". "Velika ruska matica" je prve aktivnosti imala početkom 2024. kada je Milan Starović u ime ovog udruženja položio venac Rusima sahranjenim na Uspenskom groblju u Novom Sadu. Već naredne godine, u maju 2025, udruženje objavljuje da će realizovati projekat uređenja "ruske parcele" na tom novosadskom groblju. Za projekat Ruska nekropola u Novom Sadu, Ministarstvo za rad i boračka pitanja im je u junu 2026. dodelilo oko 1.700 evra. Starović za RSE, međutim, kaže da će taj novac biti potrošen na štampanje nastavka knjige o svim Rusima sahranjenim u Novom Sadu. "Mi smo mislili sad od ove donacije da obnovimo groblje, međutim Ministarstvo nije davalo novac za građevinske radove", kaže Starović. Veze sa ruskim udruženjimaNa svim konkursima Ministarstva za rad i boračka pitanja od 2025 do danas, budžetskim novcem finansirane su i aktivnosti Udruženja veterana posebnih jedinica policije (PJP). Ova jedinica, osnovana 1994, je tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, posebno na Kosovu, delovala zajedno sa drugim policijskim i vojnim jedinicama, a rasformirana je početkom dvehiljaditih. Udruženje veterana PJP osnovano je 2020, a njeni zastupnici su Dalibor Korolija i Saša Pantelić. Udruženje je 2026. pristupilo međunarodnom savezu "Bojevo bratstvo", veteranskoj organizaciji sa sedištem u Moskvi, čiji je osnivač Boris Gromov, bivši ruski političar koji je pod sankcijama Ukrajine i Kanade. Na poslednja tri konkursa Ministarstva dobili su oko 14 hiljada evra. Iz udruženja za RSE nisu želeli da komentarišu rezultate konkursa, a kratko su naveli da su svi njihovi programi realizovani, snimljeni i predstavljeni javnosti. Veterani o parama 'ne informišu treća lica'Od početka 2025. novac na konkursima za boračka udruženja redovno dobija i Zajednica veterana Srbije, za koju je u tom periodu opredeljeno oko 12 hiljada evra. Na poslednja tri konkursa, udruženje je dobilo novac za projekte "Mreža solidarnosti", "Jedna zajednica, jedna snaga" i "Mesto gde su junaci pisali istoriju". Na društvenim mrežama Zajednice veterana nema nikakvih podataka o relaizaciji tih programa. Na pitanja o kakvim projektima je reč i kada su sprovedeni, iz ove organizacije su za RSE naveli da su izveštaji o realizovanim programima dostavljeni Ministarstvu, i da nemaju obavezu da o tome "infomišu treća lica". Predsednik ovog udruženja Marko Martinović je nosilac zahvalnice ruskog "Bojevog bratstva", a 2020. je na lokalnim izborima u Beogradu bio nosilac izborne liste Srpske desnice koju predvodi Miša Vacić, poznat po političkim vezama sa evropskim ultradesničarskim organizacijama. Vacić je zbog veza sa Rusijom od 2023. godine pod sankcijama SAD. Martinović je u oktobru 2025. uručio ministarki Milici Đurđević Stamenkovski orden "Zavet Srbije" u znak "priznanja za posvećenost, razumevanje i podršku borcima". Promene delatnosti, pa pare iz budžetaOsim udruženja boraca, na konkursu Ministarstva novac je opredeljen za nekoliko organizacija kojima pitanja veterana nisu primarna delatnost. Neke od njih su boračku zaštitu tek nedavno uvrstile u svoje statute. Tako je više od četiri hiljade evra na ovogodišnjem konkursu dodeljeno udruženju Olip, organizaciji koja se bavi bezbednošću i kursivima samodbrane. Organizacija je osnovana 2024, a početkom prošle godine je izmenila statut i delatnost "proučavanje nacionalne bezbednosti", dopunila boračkom zaštitom, pokazuju podaci Agencije za privredne registre (APR). Nedugo nakon toga, Olip je konkurisao kod Ministarstva za rad i boračka pitanja od kojeg su na ime najavljenih projekata 2025 dobili ukupno 1.200 evra. Ti prihodi, međutim, nisu prijavljeni u njihovom finanisjkom izveštaju u APR-u. Ni ovo udruženje nije odgovorilo na upit RSE.

Vatrogasci u Srbiji danima se bore sa nekoliko požara koji su početkom avgusta zahvatili Srbiju, a najkritičnije je i dalje Deliblatskoj peščari, specijalnom rezervatu prirode u Južnom Banatu, poznatom i kao 'Evropska sahara'. Ugrožena su i pojedina naselja na obodu rezervata, stanovništvo nekih mesta je evakuisano, na gašenju požara iz vazduha deluju četiri helikoptera Ministarstva unutrašnjih poslova, a teška mehanizacija sprečava širenje vatre ka kućama. Spasiocima je u noći između 8. i 9. avgusta najveći problem pravio jak vetar koji je menjao pravac, ali je on u nedelju ujutru bio slabijeg intenziteta, javlja RTS. U gašenju požara učestvuje i vojska i za sada nema žrtava niti povređenih. Na teritoriji Srbije aktivno je šest požara na otvorenom, među kojima se izdvajaju četiri: u mestu Šumarak u Deliblatskoj peščari, na planini Stolovi i u mestu Maglič kod Kraljeva i mestu Gabrovnica kod Zaječara, navodi se u najnovijem izveštaju dostavljenom Operativnom timu Republičkog štaba za vanredne situacije. Na gašenju požara u Deliblatskoj peščari, za koji se u saopštenju Vlade piše da je zahvatio 700 hektara, a u prethodnom saopštenju da je zahvatio duplo više, angažovano je 125 vatrogasaca-spasilaca sa 29 vozila i dva kvada, kao i 28 pripadnika Vojske Srbije sa četiri vozila i jednom radnom mašinom. Takođe, angažovani su kapaciteti "Srbijavoda" sa devet buldožera, pet niskonosećih prikolica, 15 rukovaoca i tri inženjera i "Vojvodinašuma" i druge raspoložive snage. Na ovoj lokaciji angažovani su i helikopteri Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, navodi se u saopštenju. Prema dostavljenim informacijama, na većem delu teritorije Republike Srbije nema restrikcija vodosnabdevanja usled nedostatka vode, a registrovani poremećaji su lokalnog karaktera. Kada je u pitanju vodostaj na rekama, iz RHMZ ističu da je do jutros zabeležen porast vodostaja na Dunavu za deset santimetara, kao i da se u naredna četiri dana prognozira dalji porast na većini hidroloških stanica na Dunavu za oko 15 do 25 santimetara.

"Imao sam svoj stan. Voleo sam život. Lepo je bilo i sve je to otišlo". Tako svoju priču počinje Siki iz Novog Sada koji godinama živi na ulici. Sa prijateljima dolazi u Omladinski centar CK13 gde volonteri nevladine Kuhinje solidarnosti dva puta nedeljno spremaju obroke za one koji to sebi ne mogu da priušte. "Pre ovoga tri dana ništa nisam jeo", kaže. "Ovde lepo pojedeš na kašiku, salate malo, imaš voće. I dobro je. Sad sam pojeo salatu i spakovaću nešto za posle da imam". Iako je bio jedan od najtoplijih dana u godini, kao i svakog utorka i subote, volonteri su pripremili stotine porcija kuvane hrane. "Mi uslužujemo svakog ko nam se obrati za obrok. Ta osoba bez pitanja, bez ičega može da dobije da jede", priča Ilja Aradski koji je deo ovog tima. "Za nas je ovo i mesto okupljanja. Ovde se vidimo, pozdravimo, družimo. Ja se opustim ovde, a posle... Svako na svoju stranu", dodaje Siki. Priprema obroka finansira se isključivo od donacija građana. Trenutno imaju oko tri stotine korisnika. "Međutim, postoji mnogo više gladnih, siromašnih, bolesnih nego što mi uspevamo da uslužimo". "Mi imamo liste čekanja na kojima su desetine ljudi koji su nam se prijavili za za dostavu obroka, ali koje zbog manjka kapaciteta ne možemo da podmirimo", napominje Ilja. Petina ljudi u Srbiji živi ispod praga rizika od siromaštva, prema Republičkom zavodu za statistiku. Oko pola miliona građana Srbije nalazi se u apsolutnom siromaštvu. To su podacij Ujedinjenih nacija za 2025. godinu. 'Mogao sam biti glumac'Život na ulici je težak, priča Siki. Posebno težak je tokom noću, koje uglavnom provodi u parku kod železničke stanice. "Kada dođe noć onda treba razmišljati, svakakvih ljudi ima. Jednom su huligani bacili na mene punu kesu vode da me probude dok sam spavao na klupi. Pa na čega to liči", upitao je. "Sve sam bio stvorio svojim rukama, nisam krao, nisam nikoga prevario i sada sam završio ovako". Gleda svoju fotografiju i u šali kaže da izgleda "kao Alen Delon". Završio je srednju poljoprivrednu školu, ali žali što nije postao glumac. "Svi su mi rekli da je bolje da sam upisao glumu. Ko zna gde bi mi bio kraj, možda bih dobio Zlatnu palmu u Kanu". "Ali nije mi krivo, družim se sa ovim ljudima i to mi je draže nego sa većinom onih koji ko zna kako su stvorili pare", dodaje. Sa njim je i žena koja je duže od godinu dana na ulici zajedno sa sinom koji ima daunov sindrom i epilepsiju. Nakon godina porodičnog nasilja suprug ih je, kako priča, naterao da odu iz porodične kuće u kojoj su živeli. Oboje su korisnici socijalne pomoći. Sada, kaže, čekaju da on bude primljen u lokalni dom za osobe sa smetnjama u razvoju, a ona u prihvatilište za beskućnike. "Do tada, mnogo nam znači što možemo ovde da dođemo da jedemo", kazala je. Po svoju porociju hrane tog dana došao je i Pop. Bez krova nad glavom je od 2017. Trenutno spava u prostoriji u kojoj je nekada bila piljara, a koju mu je ustupio jedan čovek. Za socijalnu pomoć, kaže, ne može da se prijavi jer nije iz Novog Sada. "Dokumenta su mi sva izdata na adresu u Somboru. Morao bih da idem tamo, da pređem 100 kilometara, da tražim papire, ali da bih otišao i vratio se sve to jako košta. Ja to ne mogu sebi da priuštim", objašnjava. 'Nemamo iluziju da ćemo rešiti problem siromaštva'Kuhinja solidarnosti nastala je 2020. godine u vreme epidemije korona virusa. U ovu građansku inicijativu uključeno je oko 250 volontera. Nevladin Omladinski centar CK13 im ustupa prostor za pripremu i služenje obroka. Hranu nose i na adrese korisnika koji ne mogu da po nju dođu. Njihovi korisnici su ljudi koji su u teškoj materijalnoj situaciji iz različitih razloga. "Da li je u pitanju neka teška bolest, beskućništvo ili generalno život u teškim uslovima". "To su često ljudi koji žive u siromašnijim gradskim četvrtima, koji nemaju pristup elementarnim uslovima života poput struje, vode, grejanja, pa ni vrata i prozora na svojim kućama", priča Ilja Aradski. Slične nevladine organizacije postoje i u Beogradu i u Nišu. Opstaju zahvaljujući solidarnosti građana. "Nismo u iluziji da ćemo ovim rešiti problem siromaštva. To je nešto čime sistem i institucije moraju da se bave. Međutim, koliko se nama čini, ovom problemu se ne posvećuje dovoljno pažnje", kaže Ilja. "Neki od naših korisnika su i korisnici (državnih) Narodnih kuhinja i drugih organizacija. Ali dobar deo njih i njihovih potreba uopšte nisu prepoznati od sistema". Kakav je odgovor države na siromaštvo?Srbija duže od deceniju nema strategije za smanjenje siromaštva i socijalne zaštite, koje se smatraju ključnim dokumentima za rešavanje ovog problema. Zbog čega je to tako i da li je u planu njihovo usvajanje iz Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja nisu odgovorili na upit RSE. Danilo Ćurčić iz nevladine Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 smatra da višegodišnje zanemarivanje problema siromaštva, "više ne može da se objasni nedostatkom novca ili neznanja institucija". Smatra da je reč o političkoj odluci, jer socijalno najugroženije kategorije ljudi ostavlja u položaju zavisnom od države, što olakšava kontrolu i manipulaciju. 'Građani zreliji od države'Ćurčić smatra da primer Kuhinje solidarnosti govori o tome da su građani "zreliji od države u pogledu smišljanja odgovora i dodatnih mehanizama podrške" socijalno najugroženijima. "Dok država za njih apsolutno nema sluha", ističe. Kao jedan od primera navodi državni sistem narodnih kuhinja za koji kaže da je "jako nefleksibilan". "Da biste imali pravo na narodnu kuhinju, vi morate prvo da ostvarite pravo na socijalnu pomoć što je za veliki broj ljudi nemoguće". Objašnjava da propisani uslovi za ostvarivanje tih prava isključuju veliki broj ljudi kojima je zapravo pomoć neophodna. "Recimo, ti ljudi ne smeju da poseduju imovinu u vrednosti većoj od otprilike 500 evra. Zatim, staračka domaćinstva koja poseduju neko obradivo zemljište, koje ne mogu više da koriste, takođe su isključena iz sistema socijalne zaštite". Istovremeno, ističe, ni sama novčana socijalna pomoć nije dovoljna da korisnike izvede iz siromaštva. Ona trenutno iznosi 106 evra. Minimalna potrošačka korpa u Srbiji u aprilu je bila 485 evra. "Zamislite da imate prihod od 100 evra mesečno i treba da živite od toga". Da li je neko domaćinstvo u riziku od siromaštva određuje se prema mesečnim prihodima. Za nekoga ko živi sam u Srbiji, prag rizika od siromaštva je u 2025. godini bio 389 evra. "To dovoljno pokazuje koliko su ti iznosi socijalne pomoći nedovoljni za bilo kakvu vrstu preživljavanja", komentariše Ćurčić. Život u riziku od siromaštva tokom 2025. godine bila je svakodnevica za gotovo 20 odsto ljudi, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Siromaštvo pogađa svaki aspekt životaU posebnom riziku od siromaštva su pripadnici romske nacionalne manjine, porodice sa više dece u ruralnim područjima, penzioneri, osobe sa invaliditetom i ljudi koji zbog zdravstvenog stanja ne mogu da rade. "Najčešće u jednom domaćinstvu postoje više različitih faktora ugroženosti koji ljude apsolutno onemogućavaju da izađu iz kruga siromaštva", objašnjava Danilo Ćurčić. Posledice utiču na sve oblasti života. "Ljudi koji žive u siromaštvu često ne mogu da priušte lekove koji nisu na recepte. Ograničen im je pristup obrazovanju, tržištu rada, javnom prevozu, adekvatnom stanovanju i grejanju". Na građane Srbije koji jedva "sastavljaju kraj s krajem" finansijske brige imaju snažan uticaj i na mentalno zdravlje, pokazalo je istraživanje agencije Ipsos iz 2025. Gotovo tri četvrtine njih navodi da često oseća tugu, depresiju ili beznadežnost, dok 64 odsto oseća anksioznost ili strah.

Prvi put otkako je na funkciji predsednika Ukrajine, Volodimir Zelenski u zvaničnoj je poseti Srbiji. U Beogradu je razgovarao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem koji je obećao da će Srbija nastaviti da pomaže toj, ratom zahvaćenoj, državi slanjem humanitarne pomoći. Poseta Zelenskog u centru je međunarodne javnosti jer Srbija jedna od retkih država Evrope koja odbija da uvede sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.

Regionalna mreža medijskih udruženja SafeJournalists osudila je 8. avgusta nove prijetnje smrću i nasiljem upućene predsjedniku Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veranu Matiću i zatražila od Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije da bez odlaganja identifikuju osobe koje su ih uputile i preduzmu sve mjere iz svoje nadležnosti. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) prijavila je nadležnom tužilaštvu niz prijetnji i uznemirujućih poruka ostavljenih na društvenim mrežama, među kojima su prijetnje vješanjem, žrtvovanjem, smrću i javnom egzekucijom. "SafeJournalists mreža upozorava da se ove poruke ne mogu posmatrati kao izolovani incidenti, već u kontekstu dugotrajnog targetiranja, diskreditacije i pretnji kojima je Matić izložen. Posebno zabrinjava činjenica da se uz direktne pretnje šire i opasne neistine kojima se on predstavlja kao neprijatelj države i naroda i dovodi u vezu sa teškim zločinima", navodi se u saopštenju. U prethodnom periodu, kako se dodaje, Matić je bio predmet brojnih kampanja u medijima i na društvenim mrežama, a pretnje su postajale sve učestalije i eksplicitnije. U nedavnoj Rezoluciji Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope izražena je zabrinutost zbog prekomerne upotrebe sile tokom antivladinih protesta, ali i drugih kršenja ljudskih prava i ugrožavanja slobode medija u Srbiji. Rezolucijom se upozorava i na pritiske, napade, targetiranja pripadnika civilnog sektora. Srbija je prema Indeksu slobode medija za 2026. godinu Reportera bez granica rangirana na 104. mjesto, od ukupno 180, u grupu zemalja gdje je "teška situacija".

Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski je u petoj godini ruske agresije na Ukrajinu, stigao u petak uveče u Srbiju, jednu od rijetkih evropskih zemalja koja se nije pridružila sankcijama Rusiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tokom obraćanja medijima u Beogradu sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim da nisu razgovarali o vojnoj saradnji. "Šta će biti kada se rat završi, to je druga stvar", naveo je Vučić, koji je ugostio Zelenskog u prvoj poseti Srbiji. Vučić je najavio da će u Srbiji sredinom septembra biti otvorena fabrika dronova, ali sa Izraelcima. "Ukrajinci su veoma uspešni i imaju mnogo svojih fabrika dronova", dodao je. Zelenski je u petoj godini ruske invazije na Ukrajinu, došao prvi put u Srbiju, jednu od retkih evropskih zemalja koja se nije pridružila sankcijama Rusiji. "Mi želimo dostojanstveni mir", poručio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekavši da treba iskorititi svaku priliku da se mir postigne. "Svaku priliku koja postoji u Vašingtonu, Pekingu, prestonicama u Evropi, među našim partnerima na Bliskom istoku, u zemljama Zaliva i svim drugim prestonicama i glavnim gradovima širom sveta", naveo je Zelenski. Zelenski je dodao da Ukrajina razvija svaki vid saradnje koji njenom narodu može da pruži veću istrajnost i mogućnost da izdrži sve izazove ovog rata. Naveo je da je Ukrajina zahvalna EU na svakom od 21 paketa sankcija Rusiji, ali je ocenio da to nije dovoljno. On je rekao da ima na stotine hiljada komponenti u ruskim balističkim projektilima koji u Rusiju stižu sa bukvalno svakog kontinenta. "Sankcionišite snabdevanje komponentama za proizvodnju ruskog oružja. I važno je da se Rusiji ne da prilika da zarađuje milijarde", poručio je Zelenski. Ukrajinski predsednik se nije osvrtao na to da Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na njegovu zemlju, kojima se pridružila većina evropskih zemalja. Srbija podržava teritorijalni integritet i suvernitet Ukrajine, ali je jedna od retkih evropskih zemalja koja se nije pridružila zapadnim sankcijama Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu. Vučić je poručio da će Srbija nastaviti da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine i da tu ne postoji nikakvo "ali". Na pitanje domaćih novinara da li se može očekivati da Ukrajina neće menjati stav oko nepriznavanja nezavisnosti Kosova, bivše srpske pokrajine, Zelenski je odgovorio da se politika Ukrajine nje promenila. "Poštujemo teritorijalni integritet naših partnera, međunarodno pravo. Za Kosovo ostaje nepromenjen stav. Zahvalni smo Srbiji na poštovanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, uključujući i Krim", rekao je Zelenski. Rusija je 2014. anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim, što je međunarodna zajednica osudila, a Rusija se nalazi pod zapadnim sankcijama i zbog aneksije Krima. Vučić je rekao i da se Srbija ne bi protivila da Ukrajina bude prva primljena u Evropsku uniju. "Mi nikada nećemo napraviti problem, nikada nećemo reći primite prvo nas, mi smo ranije počeli", poručio je Vučić. Obojica predsednika su poručila da njihove zemlje nisu rivali već partneri. Srbija i Ukrajina uspostavljaju saradnju, dok su obe zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, uprkos vezama Beograda sa Kremljom. O čemu je razgovarano?Zelenski je naveo da su razgovarali o bilateralnoj saradnji, stvarima koje mogu da jačaju infrastrukturu. "Postoje konkretni razvojni infrastrukturni projekti, kao što su projekti obnove u Ukrajini, koje možemo zajedno da sprovedemo", dodao je. Vučić je dodao da su vlasti Srbije ranije obećale Zelenskom da će se pobrinuti za obnovu jednog manjeg grada koji je bio izložen tokom rata. "I mi ćemo to da učinimo", poručio je Vučić. Vučić je objavio i da je Srbija opredelila značajnu pomoć Ukrajini u lekovima. Naveo je da misli da će Ukrajina biti zadovoljnija u narednom periodu kada je reč o humanitarnoj pomoći iz Srbije, pre svega za energetski sektor u aparatima koji su potrebni za zimu. "Verujem da će po okončanju rata naša saradnja da bude još snažnija i veća i na spoljnopolitičkom planu, da možemo zajedno da izvozimo na treća tržišta, posebno na afričkom i azijskom kontinentu", naveo je Vučić. Obojica lidera su izrazila uverenje da će uskoro biti potpisan sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje. Tokom posete Zelenskog potpisan je Memorandum o razumevanju između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i Državne službe Ukrajine za bezbednost hrane i zaštitu potrošača o saradnji u oblasti zdravlja životinja i bezbednosti hrane. Zelenski o ruskim napadimaUkrajinski predsednik je rekao da se se njegova zemlja i prethodne noći suočila sa još jednim napadom projektilima na infrastrukturu. "Mlazni dronovi su za cilj imali energetska postrojenja, železničku mrežu. Trinaest ljudi je ubijeno u napadima na Ukrajinu u protekla 24 sata. Zaista je to užasna tragedija ruske agresije protiv nezavisne Ukrajine", rekao je Zelenski uputivši saučešće porodicama poginulih. Dodao je da je u tim napadima na 12 ukrajinskih regiona povređeno 77 ljudi. Zelenski je rekao da je većina napada usmerena ka postrojenjima koja su bitna za život ljudi. "Mi nemamo nijednu elektranu koja nije napadnuta. Železničke stanice, bolnice, univerziteti, obična društvena preduzeća", rekao je Zelesnki. Pre susreta sa Vučićem, Zelenskom je priređen svečani doček ispred Palate Srbija uz intoniranje himni dve države, gardu i crveni tepih. Zelenski je stigao u Beograd 7. avgusta uveče, a na aerodromu ga je dočekala ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, dok se Vučić sreo kasnije sa njim na večeri. Poseta je dugo najavljivana, a Zelenski je stigao u Srbiju tri nedelje nakon samita Ukrajina-Juoistočna Evropa u Kijevu, na kome Vučić jedini nije potpisao zajedničku deklaraciju. U tom dokumentu se navodi potreba za pojačanim pritiskom na Rusiju u cilju okončanja njene invazije na Ukrajinu. Protestovala manja grupa desničara sa zastavama Rusije i slikama PutinaNa poziv Mladena Obradovića, lidera zabranjene ekstremno desničarske grupe Obraz, i parlamentarne stranke Mi snaga naroda, nekoliko desetina ljudi okupilo se na kratko u centru Beograda na skupu protiv posete Volodimira Zelenskog. Okupljeni ispred spomenika ruskom caru Nikolaju kod Predsedništva Srbije nosili su zastave Rusije, Srbije i barjake sa likom ruskog predsednika Vladimira Putina. Na skupu je bilo mirno uz minimalno prisustvo policije. Obradović je rekao za RSE da je to spontana konferecija za javnost na kojoj žele da izraze protivljenje prijemu ukrajinskog predsednika, za šta je ocenio da je "sramota države Srbije". I bivši potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin ocenio je za ruske RIA Novosti da poseta Zelenskog nije u skladu sa željama građana Srbije i da je rezultat pritiska iz Brisela zbog Vučićevog odbijanja da potpiše deklaraciju samita Ukrajina-Jugoistočna Evropa u julu. Vulin se nalazi pod američkim sankcijama i zbog vojih veza za Kremljom. Takođe je 100 ličnosti desne orijentacije, uputilo protestno saopštenje protiv pozivanja u zvaničnu posetu Srbiji predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog kojeg smatraju "glavnim krivcem za rat između Rusije i Ukrajine i eksponentom NATO i Evropske unije". I pojedini proevropski opozicioni lideri kritikovali su Vučića, ali uz ocenu da preko Zelenskog šalje poruku Berlinu "da je i dalje koristan". Srpski šef diplomatije Marko Đurić saopštio je da su oni koji su Vučića napadali zbog susreta sa Zelenskim, do juče su tvrdili da je Srbija izolovana, da se udaljava od Evrope i da ne pokazuje dovoljno razumevanja za ukrajinsku stranu. "Ovakav susret upravo predstavlja priliku da neposredno zastupamo svoje nacionalne interese, i verujem da to odlično razumeju i levi i desni cinici, koji su se iz čistog oportunizma na ovoj temi okomili na predsednika", naveo je Đurić na mreži X. On je dodao da razgovor sa svima koji poštuju suverenitet Srbije predstavlja državnu odgovornost. Iako zvanični Beograd i dalje insistira na tome da je EU strateško opredeljenje zemlje, ne odustaje od veza sa Rusijom od koje je Srbija dominantno zavisna u snabdevanju gasom.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski stigao je u Beograd u prvu zvaničnu posjetu Srbiji. "Zadovoljstvo mi je što imam priliku da ugostim predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog koji prvi put boravi u zvaničnoj poseti Srbiji, uz uverenje da će ova poseta doprineti daljem razvoju odnosa Srbije i Ukrajine i saradnje u oblastima od zajedničkog interesa," saopšteno je sa zvaničnog Instagram računa predsjednika Srbije Aleksandra Vučića. "Poželeo sam mu dobrodošlicu u Beograd, a večera je bila prilika da otvorimo razgovor o temama koje će biti u fokusu zvaničnih sastanaka, posebno o evropskom putu naših zemalja, ali i da gostima približimo duh Srbije, deo tradicije na koju smo ponosni," stoji na Instagramu, uz dodatak da je predsjednik Srbije priredio je večeru u čast predsjednika Ukrajine. Ukrajinski predsjednik je na svojim društvenim mrežama rekao da su "bilateralni razgovori započeli." Zelenskog je ranije na aerodromu dočekala ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović, ne Aleksandar Vučić, predsjednik države. "Stigao sam u Srbiju sa svojim timom. Za danas i sutra su zakazani važni razgovori, sa predsjednikom Aleksandrom Vučićem i premijerom Đurom Macutom", objavio je Zelenski na platformi X. Dodao je da će sa Vučićem i Macutom razgovarati o proširenju ekonomskih veza, odnosima sa Evropskom unijom, sigurnosnim pitanjima i drugim oblastima od obostranog interesa. Vijest o dolasku ukrajinskog predsjednika objavio je njegov kabinet i sam Zelenski na društvenoj mreži X, kao i ministarka Đedović Handanović na Instagramu. "Danas sam na Aerodromu Nikola Tesla poželela dobrodošlicu predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom povodom njegove zvanične posete Republici Srbiji. Dobro došli u Beograd," napisala je Đedović na Instagramu. Iz kabineta predsjednika Srbije najavljeno je da će ceremonija svečanog dočeka ukrajinskog predsjednika biti održana ispred Palate pravde u subotu u prepodnevnim satima. Najavljen je razgovor dvojice predsjednika tête-à-tête, nakon kojeg će uslediti sastanak delegacija dvije zemlje. Biće potpisan Memoranduma o razumijevanju između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i Državne službe Ukrajine za bezbednost hrane i zaštitu potrošača o saradnji u oblasti zdravlja životinja i bezbednosti hrane. Izjave Vučića i Zelenskog najavljene su za podne. Srbija i Ukrajina uspostavljaju saradnju, dok su obe zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, uprkos vezama Beograda sa Kremljom. U petoj godini pune invazije Rusije, Zelenski dolazi na poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Iako je Srbija više puta u Ujedinjenim nacijama podržala ukrajinski teritorijalni integritet i suverenitet osuđujući rusku agresiju, jedina je evropska država, uz Belorusiju i Tursku, koja se nije pridružila sankcijama koje je EU uvela Rusiji. Ukrajina sa druge strane prati stav Srbije i ne priznaje nezavisnost Kosova.

Prvi put od početka ruske agresije, Volodimir Zelenski stigao je u Beograd. Predsednik Ukrajine dolazi u Srbiju, zemlju koja i dalje odbija da se pridruži zapadnim sankcijama Rusiji. "Zelenski i Ukrajinci misle u ovom momentu da ima neke šanse da se Srbija izvuče iz orbita Ruske federacije i naravno da će uložiti neki trud u tu mogućnost", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Jasmin Mujanović, politikolog iz SAD. Međutim, ocenjuje da se to neće dogoditi. "Ovo je Vučićeva predstava za Ukrajinu i politički Zapad nakon žestokog šamara koji je doživio od pojedinih evropskih država kad su blokirali otvaranje klastera na evropskom putu Srbije", dodao je. I za Nikolu Lunića, konsultanta iz oblasti geopolitike i bezbednosti ovo nije poseta koja menja srpsku spoljnu politiku. "Kada bi Beograd doneo odluke poput uvođenja sankcija Rusiji, promene energetskih odnosa ili potpunog usklađivanja spoljne politike sa politikom EU, tada bismo mogli govoriti o promeni kursa", navodi Lunić. Srbija i Ukrajina uspostavljaju saradnju, dok su obe zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, uprkos vezama Beograda sa Kremljom. U petoj godini pune invazije Rusije, Zelenski dolazi na poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Iako je Srbija više puta u Ujedinjenim nacijama podržala ukrajinski teritorijalni integritet i suverenitet osuđujući rusku agresiju, jedina je evropska država, uz Belorusiju i Tursku, koja se nije pridružila sankcijama koje je EU uvela Rusiji. Ukrajina sa druge strane prati stav Srbije i ne priznaje nezavisnost Kosova. Lunić kaže da dolazak Zelenskog predstavlja važan diplomatski događaj jer pokazuje da Srbija, uprkos tradicionalno bliskim političkim, energetskim i drugim vezama sa Rusijom, nastoji da održava komunikaciju i sa Ukrajinom. Govoreći o pozivu Beograda Zelenskom, John O'Brennan, profesor Fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Mejnutu (Maynooth University) u Irskoj kaže da je to deo politike balansiranja Srbije. "Međutim ova poseta ukazuje i na novu ranjivost režima Aleksandra Vučića, koji je oslabljen događajima u Novom Sadu, nizom novih afera i studentskom pobunom." Vlast u Srbiji je u poslednjih godinu i po dana bila suočena sa masovnim antivladinim protestima zbog stradanja 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Da li će se pričati o oružju?Profesor O'Brennan ne veruje da bi do posete došlo da u Vašingtonu i drugim zapadnim zemljama ne postoji uverenje da je Ukrajina ostvarila prekretnicu u ratu. "Zelenski prvenstveno dolazi kako bi obezbedio naoružanje, ali i potencijalno ponudio određene ukrajinske sisteme naoružanja", ocenio je O'Brennan za RSE. Vlasti Srbije zvanično tvrde da zemlja ne izvozi direktno oružje Ukrajini, dok se Beograd nalazi pod optužbama Rusije da to čini preko posrednika. Više istraživanja i medijskih izveštaja ukazivalo je na mogućnost da srpska municija, preko posrednika i trećih zemalja, završava u Ukrajini. "Poseban značaj ima činjenica da Srbija proizvodi municiju različitih kalibara, uključujući i kalibre kompatibilne sa sistemima sovjetskog porekla, kojih na ukrajinskom ratištu i dalje ima veliki broj", kaže Nikola Lunić. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ostao je pri tvrdnji da Srbija ne izvozi oružje direktno stranama u sukobu, te da ne može u potpunosti da kontroliše gde ona završava nakon krajnje prodaje. Međutim, sredinom 2024. tadašnji pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejms O'Brajen (James O'Brien) izjavio je da Srbija "čineći svoje oružje dostupnim pomaže Ukrajini da odbrani suštinski princip međunarodnog prava". Šta povezuje Srbiju i Ukrajinu?Yevhen Mahda, izvršni direktor nevladinog Instituta za svetsku politiku (IWP) iz Kijeva uveren je da će se na stolu naći i pitanja ekonomije i humanitarne saradnje. Srbija je u više navrata slala humanitarnu pomoć Ukrajini, a Vučić je govorio da Srbija želi da obnovi jedan ili dva grada ili manji region u Ukrajini. "Ukrajina će, bez obzira na tok i trajanje rata, dugoročno biti jedno od najvažnijih evropskih tržišta za obnovu infrastrukture i privrede, a Srbija želi da bude deo tog procesa", kaže Nikola Lunić. On dodaje da je odnos prema Ukrajini postao i jedno od važnih pitanja u procesu usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. "Održavanje političkog dijaloga sa Kijevom pokazuje da Srbija želi da zadrži komunikaciju sa evropskim partnerima i u pitanjima koja su od ključnog značaja za evropsku bezbednost", kaže on. Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedno poglavlje u pridruživanju sa EU. Neusklađivanje sa spoljnom politikom EU, jedan je od razloga za to, uz probleme sa vladavinom prava i stanjem u medijima. 'Politički realizam' ZelenskogSamo pre par nedelja Zelenski je u Kijevu dobio Vučićevo 'ne', kada je izostao potpis predsednika Srbije na zajedničkoj deklaraciji na samitu Ukrajine i zemalja Jugoistočne Evrope. "Kada vidite tekst deklaracije biće vam jasno zašto jedini nisam potpisao", bilo je objašnjenje koje je Vučić dao novinarima u Kijevu. Srbija i prethodnih godina nije potpisivala deklaracije, ako se u njima pominjala potreba insistiranja na sankcijama Rusiji ili, kao ovoga puta, potreba za dodatnim pritiskom na Rusiju. Lunić smatra da Zelenski ovom posetom pokazuje politički realizam. "Održavanje kanala komunikacije sa Srbijom, jačanje bilateralnih odnosa i pokazivanje da Ukrajina želi da razgovara i sa državama koje nisu u potpunosti usklađene sa njenom politikom ili politikom EU", naveo je. I Yevhen Mahda iz kijevskog IWP-a smatra da je malo verovatno da će Srbija promeniti svoju politiku balansiranja između Rusije i Zapada, ali da je neophodno voditi dijalog sa različitim stranama. "Poseta Zelenskog Beogradu pokazuje da Ukrajina traži načine za dijalog. Pre svega sa državama koje bi mogle da posluže kao posrednici u razgovorima sa Kremljom", ocenio je. On smatra da njegova pretpostavka ima čvrsto uporište u tome što Ukrajinu u Srbiji trenutno predstavlja bivši šef obaveštajne službe Oleksandr Litvinenko. Zelenski 'između' Srbije i PutinaVlasti Srbije ugostiće Zelenskog u Beogradu, na čijim ulicama su pre rata u Ukrajini izvodile hiljade ljudi da dočekaju ruskog predsednika Vladimira Putina. I pored toga što se našao u međunarodnoj izolaciji i pod sankcijama, Putin je prema istraživanjima i dalje najpopularniji strani državnik u Srbiji. Profesor John O'Brennan kao jedan od ciljeva posete za ukrajinskog predsednika vidi i mogućnost da se pošalje poruka. "Pogledajte, Rusija gubi podršku čak i svog bratskog saveznika u Beogradu", kaže on. Govoreći o Vučićevim motivima, politikolog Jasmin Mujanović navodi da je reč o pokušaju da se promeni percepcija o Srbiji na Zapadu, ali ne o bilo kakvoj suštinskoj promeni politike. "Ovo je isti čovjek koji je uvijek bio, nije ovo nikakav novi Aleksandar Vučić, nije ovo nikakva nova vanjska politika Srbije, ovo je poprilično jeftini performans koji će biti zaboravljen, verujem, već za par mjeseci", smatra Mujanović. Šta će reći Moskva, Brisel i Vašington?Iako zvanični Beograd i dalje insistira na tome da je EU strateško opredeljenje zemlje, ne odustaje od veza sa Rusijom od koje je Srbija dominantno zavisna u snabdevanju gasom. Geopolitički i vojni konsultant Nikola Lunić smatra da će Moskva dolazak Zelenskog u Beograd posmatrati sa nepoverenjem, ali ne očekuje radikalnu reakciju. "Rusija nema interes da preteranim pritiskom dodatno podstakne Beograd da se približi Kijevu i Zapadu. Zbog toga će verovatnije balansirati između kritike i očuvanja odnosa sa Srbijom", naveo je. Ali primećuje i da će reakcija Moskve mnogo zavisiti i od konkretnih rezultata posete. "Ukoliko ne bude objavljenih odluka koje bi značile promenu srpske politike prema Rusiji, Moskva će verovatno pokušati da umanji politički značaj susreta", dodao je Lunić. Na drugoj strani, EU i Vašington će, kako kaže, pozitivno oceniti posetu. Ipak, napominje da će EU ukupnu procenu Srbije i dalje zasnivati na širem kontekstu, stepenu usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosu prema sankcijama Rusiji i reformama povezanim sa evropskim putem. "Vašington će takođe pozitivno oceniti svaki praktičan doprinos Srbije bezbednosti Ukrajine, posebno u oblastima poput municije ili potencijalne tehnološke saradnje", dodao je. Ali, napominje Lunić, takvi potezi sami po sebi neće značiti promenu ukupne procene američke politike prema Beogradu. Ni profesor John O'Brennan ne misli da će nakon odlaska Zelenskog iz Beograda biti suštinski promenjena međunarodna slika Srbije. "Ona će i dalje biti posmatrana kao poluizolovana država u Evropi, kojom upravljaju ultranacionalisti koji odbijaju da preuzmu odgovornost za ratove devedesetih godina", naveo je. Srbija je od nekadašnjeg lidera u evropskim integracijama sada došla praktično na začelje tog procesa. Istovremeno su odnosi sa administracijom Donalda Trampa (Trump), prema Vučićevim rečima od zimus, ne idu prema očekivanjima Beograda. Ta slika je popravljena nedavnim početkom Strateškog dijaloga između dve zemlje.

"Lepo je što dolazi." Tim rečima Ukrajinka Svetlana, koja poslednje četiri godine živi u Beogradu, za Radio Slobodna Evropa (RSE) komentariše prvu posetu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Srbiji. Predsednik Ukrajine boraviće u jednodnevnoj Srbiji 8. avgusta, manje od mesec dana nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Kijevu prisustvovao samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa. "I treba da dolaze jedni drugima u prijateljske posete. Na taj način ćemo i saznati više jedni o drugima jer i Srbija je lepa zemlja, kao i Ukrajina", kaže sagovornica RSE. Zaporožje, na jugoistoku zemlje, Svetlana je napustila u martu 2022, neposredno nakon što je Kremlj pokrenuo vojnu invaziju na Ukrajinu. Blizu sedam miliona ljudi pobeglo je iz Ukrajine od početka rata u toj zemlji, pokazuju podaci UNHCR-a. Do decembra 2025. godine, u Srbiji je zvanično registrovano nešto više od 16.000 izbeglica iz Ukrajine, navodi UNHCR. Prema podacima sa popisa stanovništva 2022. godine, u Srbiji živi i blizu 4.000 Ukrajinaca, pa ova nacionalna manjina ima i svoj nacionalni savet. Filip Pronek, predsednik ovog tela koje se bavi očuvanjem ukrajinskog identiteta u Srbiji, kaže za RSE da je dolazak Zelenskog dobra vest. On podseća da je prva dama Ukrajine Olena Zelenski posetila Srbiju u maju 2024. godine zajedno sa ukrajinskim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom. "Smatram da je normalno da (Volodimir Zelenski) dođe i poseti Srbiju i da se unapredi dijalog i bilateralna saradnja između dve države i dva bratska, slovenska naroda. To su dve slovenske države, koje imaju mnogo toga zajedničkog kroz istoriju", kaže Pronek. Od rata beže i Ukrajinci i RusiOd početka rata u Ukrajini u Srbiju je stiglo i na hiljade državljana Rusije koji su pobegli pred potencijalnom mobilizacijom. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, najveći broj stranaca koji su na kraju 2025. imali odobren privremeni boravak u Srbiji su državljani Rusije – gotovo 55 hiljada. Sa stalnim boravkom bilo je njih nešto više od 7.000. Neposredno nakon početka ruske invazije, jedna broj ruskih, ukrajinskih i beloruskih aktivista u Srbiji organizovao je antiratne proteste. Pojedini ruski aktivisti sumnjaju da su zbog toga izgubili dozvolu za boravak u Srbiji. Iako je zvanično obrazloženje nadležnih bilo da je reč o "bezbednosnim razlozima", više aktivista i ljudi koji su podržali proteste morali su da napuste Srbiju. Pjotr Nikitin, pravnik i aktivista rođen u Rusiji, živi u Srbiji poslednjih deset godina i aktivno je učestvovao u antiratnim protestima. On za RSE kaže da od posete Volodimira Zelenskog očekuje da označi "stvarnu promenu odnosa Srbije prema ratu u Ukrajini". Nikitin dodaje da se Ukrajina već četiri godine bori za svoj opstanak i da Srbiji može mnogo toga da ponudi. "Ona ima veliko tržište od preko 40 miliona ljudi, razvijenu poljoprivredu i IT sektor, iskustvo u odbrambenoj industriji i priliku za srpske kompanije da učestvuju u obnovi zemlje nakon rata", kaže Nikitin i podvlači: "Ne postoji nijedan razlog zbog kog Srbija ne bi održavala dobre odnose sa Kijevom i razvijala ih na obostranu korist obe zemlje." Nikitin smatra da je dosadašnji odnos Srbije prema Ukrajini bio mnogo više usmeren na Kremlj nego na zvanični Kijev. "Osim što je u državnim medijima gajena i podržavana ruska propaganda, Srbija je prema Ukrajini pokazivala prilično omalovažavajući i snishodljiv stav", kaže Nikitin. On u tom kontekstu ističe posetu tadašnjeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka Beogradu 2018. godine i odluku zvaničnika da šefa ukrajinske države na aerodromu dočeka ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović. "To je bio diplomatski gaf pri prijemu predsednika druge države", kaže Nikitin. Putin najpopularniji političar u SrbijiOd početka ruske invazije na Ukrajinu zvanični Beograd je osudio narušavanje teritorijalnog integriteta te zemlje, ali odbija da se pridruži sankcijama koje su Evropska unija (EU) i Sjedinjene Države uvele Ruskoj Federaciji. Zbog toga je, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, više puta bila na meti kritika zvaničnika iz Brisela. Pojedini visoki zvaničnici Srbije takođe održavaju bliske odnose sa Moskvom, poput Nenada Popovića, ministra bez portfelja koji je čest gost u Rusiji. Istovremeno, Spoljna obaveštajna služba Rusije je u nekoliko navrata optuživala Srbiju da zaobilaznim putem izvozi municiju u Ukrajinu. Javno mnjenje u Srbiji je, pak, izuzetno naklonjeno ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Prema rezultatima istraživanja koje je agencija Galup sprovela početkom 2026. u 57 zemalja sveta o rejtinzima stranih zvaničnika, Putin je ubedljivo najpopularniji u Srbiji. Činjenica da živi u zemlji koja i dalje održava političke veze sa zvaničnom Moskvom i među čijim stanovnicima ruski predsednik Vladimir Putin uživa veliku popularnost, na Svetlanin život u Srbiji nije uticala. "Nisam apsolutno nikakvu nelagodnost ovde osećala. Sa koliko god ljudi da sam se susrela nijednom ništa mi ružno nisu rekli i smatram da su ljudi u Srbiji izuzetno prijatni i dobri domaćini", kaže Svetlana. Pjotr Nikitin smatra da Srbija ne bi trebalo da održava diplomatske veze sa Rusijom koja vrši agresiju na susednu Ukrajinu i koja se "proglasila neprijateljem Evropske unije". Međutim, upravo zbog takve politike Kremlja brojne krajnje desničarske grupe i političke partije sa desnog spektra u Rusiji vide najvećeg saveznika Srbije. Desničarske organizacije u Srbiji su od početka invazije organizovale više proruskih skupova. Na njima je iskazana podrška Putinu i ruskoj politici prema Ukrajini. Jedan od najmasovnijih okupio je oko 4.000 ljudi u centru Beograda, u martu 2022. godine.

Usled ekstremnih vrućina i suše požari su buknuli i u Srbiji. Na više od 170 lokacija, vatrogasci su gasili požare 6. avgusta, saopštio je Republički štab za vanredne situacije. U petak je situacija u većini stavljena pod kontrolu a prema rečima nadležnih aktivno je devet požara u zemlji. Najkritičnije je u Deliblatskoj peščari, na oko 100 kilometara od Beograda, gde je požar zahvatio više stotina hektara šume.

Odbornik iz redova stranke na vlasti u Višegradu, na istoku Bosne i Hercegovine, promovisao je rusku ultradesničarsku organizaciju "Rusov", čiji pripadnici učestvuju u agresiji na Ukrajinu. Kako je Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije pisao, Međunarodni pokret "Rusko-slovensko ujedinjenje i preporod" (Rusov) održava kontakte sa pojedinim ultradesničarskim grupama iz Srbije, a vođa tog pokreta Andrej Rodionov je u nekoliko navrata posećivao zemlje iz regiona. Na Telegram kanalu ove grupe je u aprilu objavljena fotografija na kojoj se vidi Velibor Zeković, odbornik Socijalističke partije Srpske (SPS) u višegradskoj Skupštini, kako na brdu Zaglavak kod Višegrada pozira sa zastavom "Rusova". Sa njim u društvu je i Željko Đurović, koji se pre desetak godina predstavljao kao šef srpskog ogranka Sveruskog pokreta "Kosovski front", koji su ukrajinske vlasti označile kao entitet koji organizuje odlaske ljudi sa Balkana na ratište u Ukrajini. Đurović na rukavu jakne takođe ima amblem sa simbolom "Rusova". U potpisu fotografije se navodi da su Zeković i Đurović "srpski saveznici pokreta 'Rusov'", te da se nalaze "kod spomen-krsta gde su se 1993. ruski dobrovoljci borili i prolivali krv rame uz rame sa Srbima za srpsku Bosnu". Velibor Zeković nije odgovorio na pozive i poruke Radija Slobodna Evropa da govori o svojim vezama sa pokretom "Rusov". Komentar o fotografiji nije stigao ni iz njegove Socijalističke partije Srpske. RSE je posredstvom ruske mreže Vkontakte i elektronske pošte pisao i Željku Đuroviću, ali odgovor nismo dobili. Odgovor je izostao i iz pokreta "Rusov". Veze bh. politike i ruske desnice"Paradoks je da stranke koje se nominalno zovu socijalističkim koketiraju sa desnim organizacijama i nemaju nikakve veze sa ideologijom ljevice", ocenjuje za RSE Đorđe Vujatović, novinar iz Banjaluke koji prati teme u vezi sa stranim uticajima u BiH. On, međutim, ističe da kontakti političkih aktera iz bh. entiteta Republike Srpske sa ruskim desničarskim grupama nisu izuzetak, već pravilo. "U prošlosti smo imali slučajeve da mnogi visoki zvaničnici i funkcioneri odlaze na događaje na kojima je bio prisutan i Aleksandar Zaldostanov poznat pod nadimkom "Hirurg", vođa ruske bajkerske grupe 'Noćni vukovi' koja je na crnoj listi Sjedinjenih Država", kaže Vujatović i podvlači: "Cijela mainstream politika je vezana za Rusku Federaciju." Razloge za vezivanje mainstream stranka iz RS-a za Rusiju Đorđe Vujatović vidi pre svega u oportunizmu političkih aktera. On naglašava da je javno mnjenje u Republici Srpskoj u velikoj meri naklonjeno ruskom narativu i politici Vladimira Putina. "Politički akteri su shvatili da je to isplativo za ulazak u vlast i svi jašu na talasu tog populizma i igraju na kartu istorijskih poveznica sa Rusijom, panslavizma i pravoslavlja kao faktorom povezivanja", kaže. Sa druge strane, dodaje Vujatović, za organizacije iz Rusije je najvažnije da svoje ideje šire van granica Rusije. "Balkan je zbog istorijskih poveznica najbolji prostor za to proksi delovanje i iskazivanje pripadnosti multipolarnom svijetu, kako oni to zovu", smatra sagovornik RSE. Rusko-srpske ratne vezeZeković i Đurović razvili su zastavu ruske organizacije iza improvizovanog krsta, napravljenog od praznih kontejnera od bacača granata, na mestu na kojem su tokom rata u BiH devedesetih dejstvovali pripadnici Vojske Republike Srpske i dobrovoljci iz Rusije. Godinama unazad boračka udruženja iz Republike Srpske organizuju obeležavanje "Dana ruskih dobrovoljaca". Za razliku od prethodnih, ove godine su bh. vlasti zabranile ruskim dobrovoljcima ulazak na teritoriju BiH, pa su obeležavanju prisustvovali predstavnici boračkih udruženja manjeg bh. entiteta i članovi porodica dobrovoljaca iz Ruske Federacije. Među onima kojima je ulazak u BiH bio zabranjen je i Aleksandar Kravčenko, nekadašnji ruski dobrovoljac u Bosni i osnivač organizacije "Kosovski front", sa kojom je povezan i Željko Đurović. Njegovo udruženje je bilo aktivno i pre početka totalne invazije na Ukrajinu, tokom sukoba na istoku te zemlje u Donbasu. Ukrajinske vlasti su "Kosovski front" označile kao organizaciju koja ima ulogu u regrutovanju dobrovoljaca sa Balkana, ali je Kravčenko to negirao u ranijem intervjuu za RSE. U kontekstu državljana koji kao dobrovoljci odlaze na front u Ukrajini Đorđe Vujatović smatra da kontakti ruskih i srpskih aktera nisu previše zabrinjavajući za unutrašnju bezbednost BiH. On, međutim, naglašava da je problem što država retko sankcioniše državljane koji učestvuju na stranim ratištima. "Odlazak na strana ratišta je kažnjiv, ali država ne reaguje, dijelom zbog toga što su neki od tih ljudi dobili rusko državljanstvo", kaže Vujatović. Rusko-srpske veze ostale su aktivne i nakon što je Kremlj pokrenuo vojnu invaziju na susednu Ukrajinu u februaru 2022. godine. Tačan broj državljana BiH koji su kao plaćenici otišli na front u Ukrajini nije poznat, ali je Europol 2025. saopštio da se među stotinama identifikovanih pripadnika ruskih plaćeničkih grupa Wagner i Redut nalaze i državljani BiH, ne navodeći detaljnije podatke. Jedno od najpoznatijih lica je Davor Savičić, bosanski Srbin, koji ima čin pukovnika Glavne uprave Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije (poznatije kao GRU). Protiv njega su ukrajinske vlasti pokrenule krivični postupak zbog ratnih zločina. Početkom 2023. godine, na Telegramu je objavljen video snimak dvojice maskiranih vojnika koji su na srpskom jeziku rekli da su se priključili ruskim snagama u Ukrajini, tačnije bataljonu "Sudoplatov". Predstavljeni kodnim imenima "Dunav" i "Sava", sebe su opisali kao "srpske rodoljube i rusofile" koji su došli da pomognu "ruskoj braći". Njihov identitet nije zvanično utvrđen, ali su istraživački mediji u Bosni i Hercegovini došli do saznanja da se radi o državljanima te zemlje, za kojima je raspisana Interpolova poternica zbog krivičnih dela. Na snimku na kojem su govorili "Dunav" i "Sava" nosili su obeležje pokreta "Rusov". Žuti soko sa simbolom solarnog krsta – inače popularnim u ikonografiji krajnje desničarskih grupa – može se videti i na zastavi koju su u aprilu 2026. godine istakli Velibor Zeković i Željko Đurović. Šta je pokret 'Rusov'?Reč je o simbolu ruskog udruženja, koje u svom zvaničnom manifestu kao jedan od osnovnih ciljeva navodi obnovu "istorijske Velike Rusije, zaštitnice Slovena, uporišta tradicionalnih vrednosti i garanta izgradnje socijalno pravednog društva". Pokret "Rusov" podržao je proruske separatiste nakon izbijanja sukoba na istoku Ukrajine 2014. godine. Rodionov je, po sopstvenim tvrdnjama, osnovao jedinicu "Feniks" koja je ratovala u sklopu brigade "Prizrak", u kojoj su bili i pojedini dobrovoljci iz Srbije, o čemu je RSE ranije pisao. Na fotografiji za koju se tvrdi da je nastala 2015. na teritoriji takozvane "Luganjske Narodne Republike", vidi se Rodionov u maskiranoj uniformi kako sa još jednim muškarcem drži crvenu zastavu sa ultradesničarskim simbolom kolovrata, poznatom i kao "slovenska svastika". Nakon početka invazije, Rodionov je na Telegramu objavljivao svoje fotografije u uniformi i sa oružjem, uz tvrdnje da se 2023. pridružio Dobrovoljačkom jurišnom korpusu Ruske Federacije. 'Rusov' i BalkanOvaj pokret je osnovan 2012. godine, a njegov osnivač Andrej Rodionov je u nekoliko navrata boravio na Balkanu, što je dokumentovao fotografijama na svojim društvenim mrežama. U intervjuu za Radio Beograd 2020. godine rekao je da u njegov pokret dolaze "ne samo druge organizacije i pokreti, već i stranke". Istraživački mediji u Severnoj Makedoniji pisali su da je Rodionov od 2017. više puta posetio tu zemlju, a u okolini Skoplja je 2018. godine organizovao kamp za učenje borilačkih veština i "duhovnih tradicija Drevne Rusije". U Srbiji Rodionov održava kontakte sa neregistrovanom ultradesničarskom grupom "Narodna patrola", poznatom po antimigrantskim akcijama. Sa vođom te grupe, Damnjanom Kneževićem, Rodionov je 2021. u Beogradu obeležio 100. godišnjicu egzodusa ruskih monarhista iz Rusije nakon Oktobarske revolucije. Nešto ranije iste godine Knežević je posetio Moskvu, gde se, između ostalih, sastao i sa Andrejem Rodionovim. U međuvremenu, "Rusov" se povezao sa grupom "Srpski soko", malo poznatom ultradesničarskom grupom koja je u julu 2024. u Novom Sadu organizovala skup posvećen "oslobođenju Srebrenice", aludirajući na godišnjicu genocida koji su snage Republike Srpske pod komandom Ratka Mladića počinile prilikom zauzimanja te enklave 1995. godine. Mladić je pred Međunarodnim tribunalom u Hagu za taj i druge zločine u BiH osuđen na doživotnu robiju. Na fotografiji objavljenoj u maju 2025. na Instagram profilu grupe "Srpski soko" vidi se Andrej Rodionov kako pozira sa trojicom maskiranih ljudi u uniformi i sa oružjem, uz istaknute zastave "Rusova" i "Srpskog sokola". U opisu fotografije piše: "Ruski saborci uz srpske sokole na frontu odbrane pravoslavlja", a kao lokacija se navodi Donjeck, na istoku Ukrajine. Zastave sa simbolima pokreta "Rusov" vijorile su se na protestima podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu, koje su u nekoliko navrata organizovale ekstremno desničarske grupe u Beogradu.

Niske vode Dunava ugrozile su rad hidro i nuklearnih elektrana širom regiona. Među državama Zapadnog Balkana, Srbija je pod direktnim uticajem niskog vodostaja ove reke jer hidroelektrane Đerdap rade smanjenim kapacitetom. Rumunija i Mađarska gase reaktore na nuklearnim elektranama. Primenjuju se i ekstremnije mere u cilju normalizacije energetskog sistema. Probleme imaju i države koje nisu direktno ugrožene vodostajem Dunava. Manjak struje usled dugog toplog talasa, nadoknađuju uvozom. (Snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski boraviće u zvaničnoj posjeti Beogradu 8. avgusta saopšteno je iz kancelarije predsjednika Srbije Aleksandra Vučića. Još uvijek nema detalja posjete, no dva predsjednika su se sredinom jula susrela i u Kijevu na samitu Ukrajina - Jugoistočna Evropa. Vučić je tada potvrdio da je on jedini učesnik samita koji nije potpisao zajedničku deklaraciju o nastavku političke, vojne, finansijske i sigurnosne podrške Ukrajini i jačanju pritiska na Rusiju. U tom dokumentu se, pored ostalog, Rusija optužuje za nezakonitu, ničim izazvanu i neopravdanu agresiju na Ukrajinu i poziva da odmah okonča rat, kao i da potpuno i bezuslovno povuče vojsku i vojnu opremu sa cijele ukrajinske teritorije. Srbija je osudila invaziju Rusije na Ukrajinu, ali odbija da se pridruži sankcijama koje je zbog toga Evropska unija uvela Moskvi. Iako je kandidatkinja za članstvo u Evropsku uniju, Srbija skoro pet godina nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje. Dva mjeseca nakon otvaranja posljednjeg poglavlja u pregovorima o članstvu počeo je rat u Ukrajini, a Srbija nije uskladila svoju vanjsku politiku sa Evropskom unijom i uvela sankcije Rusiji. To je tada bio ključni razlog za zastoj u pristupnim pregovorima, a u međuvremenu je došlo do pogoršanja u oblasti vladavine prava. U Beogradu je nedavno boravio i potpredsjednik Vlade Ukrajine Taras Kačka, a sa Vučićem je razgovarao o jačanju ekonomske saradnje i nastavku pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini. Dan prije sastanka sa Kačkom, Vučić je telefonom razgovarao sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim, a nakon razgovora poručio da su Srbija i Ukrajina "opredjeljene su za unapređenje odnosa kroz dijalog". Obje zemlje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji. Vučić se sreo nekoliko puta sa Zelenskim na međunarodnim skupovima, a posjetio je i Ukrajinu nekoliko puta. Olena Zelenska, supruga predsjednika Ukrajine, boravila je u Beogradu u maju 2024. kada je doputovala sa tadašnjim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom, na poziv supruge predsjednika Srbije.

Državno tužiteljstvo u Zagrebu saopćilo je 30. jula da je ispitalo državljanina Srbije rođenog 1993. godine zbog sumnje na više krivičnih djela protiv računalnih sistema, programa i podataka, kao i zbog nedozvoljene upotrebe ličnih podataka. Nakon ispitivanja, tužiteljstvo je sucu Županijskog suda u Zagrebu predložilo određivanje istražnog zatvora zbog opasnosti od bijega, ometanja postupka i ponavljanja krivičnog djela, a sud je prijedlog prihvatio. Prema navodima tužiteljstva, postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni tokom 2026. godine, prikrivajući identitet i lokaciju te koristeći metode koje omogućavaju anonimizirani pristup računalnim sistemima, neovlašteno pristupao računalnim sistemima i podacima više tijela javne vlasti i pravnih osoba čiji je osnivač Republika Hrvatska. Ranije je hrvatska policija saopćila da je završila kriminalističko istraživanje nad punoljetnim državljaninom Srbije zbog sumnje na teška krivična djela protiv računalnih sistema, programa i podataka te nedozvoljenu upotrebu ličnih podataka. Policija je navela da su tokom istrage, na osnovu sudskih naloga, obavljeni pretresi prostora, vozila i elektroničkih uređaja, te izuzeti predmeti i digitalni podaci koji se dovode u vezu s krivičnim djelima. Osumnjičeni je 29. jula predan pritvorskom nadzorniku, a krivična prijava dostavljena je tužiteljstvu Zagrebu. Slučaj dolazi nakon niza cyber napada koje su posljednjih mjeseci prijavile hrvatske institucije. Hrvatske vlasti nisu saopćile postoji li povezanost između tih događaja i istrage protiv državljanina Srbije, a RSE to nije mogao neovisno potvrditi.