"Iznenađenja su moguća" pre u Srbiji, nego u Bosni i Hercegovini (BiH), kaže Kurt Basener (Kurt Bassuener), iz nezavisne think-tank organizacije Savet za politiku demokratizacije, govoreći za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE) o predstojećim izborima u obe države. Opšti izbori u BiH zakazani su za 4. oktobar, dok su vanredni parlamentarni izbori u Srbiji raspisani za 25. oktobar. Pred samo raspisivanje izbora u Srbiji, odnosno na samom početku kampanje u BiH, odnosi između dve države su značajno zategnuti a zbog državnih počasti koje su na sahrani odate osuđeniku za ratne zločine i nekadašnjem komandantu vojske bosanskih Srba Ratku Mladiću u Beogradu, 7. septembra. Bez obzira na razlike među njima, taj događaj naišao je na jedinstveni odgovor vladajućih i opozicionih snaga u bh. entitetu Republici Srpskoj (RS) čiji su predstavnici, rame uz rame sa nekima od zvaničnika Srbije, bili prisutni na Mladićevom sprovodu na Topčiderskom groblju u Beogradu. Ipak, podvlači Bassuener, političke refleksije tog događaja na izborne kampanje u dve države nisu iste. "Na neki način Mladićeva sahrana za neke kandidate nije mogla da dođe u boljem trenutku, da se profilišu, pozicioniraju i da pokažu svoje reakcije. Tako, na primer, imate ministra spoljnih poslova BiH Elmedina Konakovića koji je preduzeo niz mera i obratio se i Evropskoj uniji, koja je imala svoje slabe reakcije. Obratio se i Sjedinjenim Državama, koje, barem na nivou izvršne vlasti, koliko je meni poznato, nisu imale nikakvu reakciju na Mladićevu sahranu, za razliku od pojedinih članova Kongresa koji su bili veoma glasni. I naravno, Milorad Dodik (lider u RS vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata – SNSD) je bio tamo, ali i većina predstavnika opozicije iz RS. Dakle, neizbežno je da će to biti tema tokom čitave kampanje, naročito u okruženju u kojem postoji transatlantska podela koja se, između ostalog, ogleda i u sporu oko naslednika visokog predstavnika. To bi bila tema i u normalnim okolnostima, ali okolnosti su sve samo ne normalne. Što se tiče Srbije, ako govorimo o studentskoj listi definitivno postoje određene osnovne filozofske postavke koje su bile prisutne u i tokom trajanja protestnog pokreta. Ali on je veoma heterogen kada je reč o pitanjima nacije. Raspon ide od ljudi koji su oduvek bili protiv nacionalizma do ljudi koji smatraju da Aleksandar Vučić (predsednik Srbije) verovatno nije dovoljno nacionalistički nastrojen", navodi Bassuener. Studentska distanca od desnice?RSE: Prema imenima koja možemo da vidimo na listi, čini se da su napravili ozbiljan korak i doneli odluku da povuku one koji su bili kontroverzni, uključujući desničare iz srpskih intelektualnih krugova. Možemo li onda reći da studentska lista nije otišla udesno? Bassuener: Čini se da dosadašnji pokazatelji upravo na to ukazuju. I to (nacionalizam) nikada nije bila glavna tema studentskog pokreta. Tokom vremena je bilo određenih epizoda - recimo, na skupu za Vidovdan (2025. godine). To je za mene ohrabrujuće. Ali, u svakom slučaju, znate šta dobijate sa Vučićem i SNS (Srpska napredna stranka). To je sasvim jasno. On se oslonio na te teme, što se vidi, na primer vojne vežbe u Sandžaku tokom vikenda, na koje su, naravno, otišli Dodik i Nenad Stevandić (predsednik Skupštine RS) i govorili o Vojsci Srbije kao o "našoj vojsci". Dakle, sve je to već deo kampanje. Iako Dodik formalno neće biti ni na jednoj izbornoj listi (Dodiku je 2025. godine sudski zabranjeno obavljanje funkcija u RS na šest godina), on je i dalje šef SNSD-a i, sasvim jasno, neprikosnoveni lider u RS, čak i bez formalne funkcije. I upravo će se oko toga voditi izborna kampanja u Republici Srpskoj. Da li je Milorad Dodik 'zarobio' Republiku Srpsku?Razočaranje i niska očekivanjaRSE: Kada govorimo o BiH, pre dve godine su se desila politička iznenađenja na lokalnim izborima – tadašnja opozicija je došla na vlast u Sarajevu, kao i u Banjaluci. Iz današnje perspektive, možemo li govoriti o određenom nivou razočaranja u te snage ili je to bilo nešto što su analitičari i stručnjaci mogli da očekuju? Bassuener: Problem je sistemski i kako god da ponovo podelite karte, ne kažem da ne postoje razlike, ali sistemski podsticaji ostaju isti. Kada je reč o razlikama unutar političkog spektra RS i dalje mislim da neke razlike postoje, ali kada je reč o nacionalnim pitanjima teško. Znate, svi su bili u Beogradu zbog Mladića. Tako da će to, po mom mišljenju, definitivno ograničiti stepen podrške i spremnosti ljudi da, recimo, Branka Blanušu (kandidat Srpske demokratske stranke – SDS, za predsednika RS na izborima septembra 2025.) posmatraju drugačije. Govorim potpuno hipotetički. Na primer, ako izbori budu regularni i ljudi u razumnoj meri veruju rezultatima. Mnogo je tih "ako" ugrađeno u ovu tvrdnju. Ljudi ovde u Sarajevu, kao i drugde u zemlji, i dalje će se sećati toga. Reći će "da, ali vi slavite Mladića i dolazite iz stranke koja je bila na vlasti u vreme rata". Generalno, ta pitanja nisu bila glavna tema njegove kampanje. Zato bih rekao da je za njega trenutak Mladićeve smrti bio nepovoljan ukoliko želi da se distancira od Dodika. Dakle, da li su iznenađenja moguća? Da. Kako iz ćorsokaka?RSE: Šta bi predstavljalo iznenađenje? Ako govorimo o nacionalizmu kao vodećoj ideologiji svih strana, naročito u BiH, šta bi predstavljalo iznenađenje ili šta bi moglo da bude iznenađenje? Bassuener: Iznenađenje bi bilo da se pojavi neka konfiguracija koalicije koja bi zaista pokušala da bude razumnija, da se izvuče iz tog ćorsokaka i pokuša da pronađe način da država funkcioniše bolje nego do sada. Mislim da je to izuzetno malo verovatno, imajući u vidu političke aktere koje smo do sada videli, kao i sistemske podsticaje koji postoje. Teoretski je moguće, ali bi verovatno bilo potrebno da neke od tih ličnosti praktično dožive transplantaciju ličnosti da bi se tako nešto dogodilo. Nacionalizam je ugrađen u sam sistem. Rekao bih da je ekstremni nacionalizam od samog početka ugrađen u sistem, a jedina protivteža tokom prvih deset godina nakon rata bila je veoma snažna međunarodna zajednica, koja je tokom tih deset godina postajala sve strateški usmerenija. A onda, pre dvadeset godina, potpuno istovremeno sa periodom kada je Dodik došao na vlast u RS. Ne kažem da su te stvari slučajno povezane, ali tada je počeo taj uzročno-posledični lanac: ideja je bila da će proširenje Evropske unije rešiti sve ovo. Više nam nije potrebna ta čvrsta ruka. I zato smo danas ovde gde jesmo. To je imalo i regionalne posledice; uticalo je na kalkulacije ljudi poput Vučića, kao i ljudi poput Andreja Plenkovića (premijer Hrvatske) u Hrvatskoj. Da ni njih ne izostavimo. Dakle, rekao bih da je sve ovo dodatno pogoršala Evropska unija, koja nije želela da suštinski preispita svoje pretpostavke od pre dvadeset godina i da u skladu s tim prilagodi svoju politiku prema regionu, naročito prema Bosni, ali i prema regionu u celini. BiH i Srbija - U čemu su razlike?RSE: Da zaključimo: u BiH ćemo imati politički sukob tri nacionalizma — srpskog, bošnjačkog i hrvatskog. U Srbiji ćemo imati nacionalističke snage predsednika Aleksandra Vučića i studentsku listu, koja ideološki još nije potpuno ili jasno definisana. Ali ako bismo mogli da pronađemo neki zajednički opis, odnosno zaključak o izbornom procesu u BiH i Srbiji - kako bi on glasio? Bassuener: Rekao bih da je Srbija mnogo veća nepoznanica. Kada je reč o Srbiji, mislim da je potencijal za razumnu, pozitivnu promenu mnogo veći. Tamo je sve još veoma neoblikovano. Postoji mnogo elemenata u tom uzročno-posledičnom lancu koji moraju da se poklope, ali je to barem moguće. U Bosni, u sadašnjim okolnostima i uz trenutne stavove spoljnih aktera, ja čak ni ne vidim da je tako nešto moguće.

Velike nepoznanice, ali moguće promene u Srbiji vidi pred vanredne parlamentarne izbore raspisane za 25. oktobar, Kurt Basener (Kurt Bassuener), iz nezavisne thin-tank organizacije Savet za politiku demokratizacije. Na drugoj strani u sadašnjim okolnostima, kaže ovaj sagovorni, promene se ne čine mogućim u BiH gde se opšti izbori održavaju 4. oktobra. O razlikama i međusobnim uslovljenostima između političkih dešavanja u dve susedne države Basuner govori za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE).

Vlada Srbije odbacila je u ponedeljak tvrdnje ministra spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedina Konakovića da je zahtev za prelet aviona Vlade Srbije, kojim je predsednik Vlade u tehničkom mandatu Đuro Macut, zajedno sa ministrima, trebalo da otputuje u Banjaluku na obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, poslat nekoliko minuta pre planiranog poletanja. "Zvaničan zahtev za prelet aviona upućen je još 11. septembra, više od 72 sata pre planiranog leta, kada je Ambasada Republike Srbije u Sarajevu prosledila zahtev Ministarstvu inostranih poslova Bosne i Hercegovine", navodi se u saopštenju srpske vlade. U ovom zahtevu su, shodno dosadašnjim uobičajenim procedurama, navedeni svi detalji planiranog leta, sa obaveštenjem o tačnom vremenu poletanja i povratka iz Banjaluke. Let iz Beograda bio je planiran za 17 časova, dodaje se u saopštenju. Vlada Srbije smatra da su tvrdnje ministra Konakovića neistinite i krajnje zlonamerne i da nikako ne doprinose dobrosusedskim odnosima i unapređenju saradnje u regionu, dodaje se u saopštenju. Portal Klix.ba preneo je ranije u ponedeljak da je zahtev za prelet BiH premijera Macuta stigao iz ambasade Srbije u Sarajevu u Ministarstvo spoljnih poslova BiH pet minuta nakon što je avion trebalo da poleti, javila je Beta. Konaković i ministar odbrane BiH Zukan Helez prethodno su izjavili za Radio Slobodna Evropa kako nije bilo zahteva za prelet aviona Vlade Srbije preko Bosne i Hercegovine. Njihova reakcija dolazi nakon što je predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik na mreži X napisao kako je donesena odluka "da predsjedniku Vlade Srbije Đuri Macutu jednostrano bude zabranjen prelet". "Nismo ni dozvoljavali ni zabranjivali. Niko nam se nije obratio sa zahtjevom, samo je bila obavijest da je Ana Brnabić otkazala let za Banjaluku", izjavio je Konaković za RSE. Isto je potvrdio i ministar odbrane BiH, Zukan Helez, "Nisam dobio zahtjev za prelet premijera Srbije", kazao je Helez. Banjalučki mediji su javili da će Macut u Banjaluku stići automobilom i da ga to "što mu je zabranjen prelet preko BiH neće sprečiti da večeras bude u Banjaluci i prisustvuje obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave". Vlade Srbije i bh. entiteta Republika Srpska ustanovile su 2020. godine da se 15. septembar, dan kada je 1918. godine probijen Solunski front u Prvom svetskom ratu slavi kao praznik. Kao cilj su naveli njegovanje zajedničkog srpskog identiteta u zemlji i dijaspori i poštovanje kulta zastave. Na Dan srpskog jedinstva 2021. godine skupštine Srbije i RS usvojile su i zakone o očuvanju ćirilićnog pisma.

Buduće ekonomske mogućnosti Srbije će zavisiti od političkih odluka i partnerskih izbora koje danas donosi, upozorava State Department u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), na pitanje o rastućem približavanju Srbije i Kine u oblasti vještačke inteligencije. Istovremeno, iz Evropske komisije (EK) podsjećaju da je usklađivanje sa pravilima Evropske unije na polju vještačke inteligencije - dio šireg procesa evrointegracija. "Kao dio pristupnog procesa, Srbija se obavezala da svoje zakonodavstvo uskladi sa ovim propisima", izjavio je portparol EK za RSE. Iz Instituta EU za bezbjednosne studije, za RSE navode da bi dublja integracija sa kineskim tehnološkim ekosistemima mogla da zakomplikuje naknadno usklađivanje sa zahtjevima Brisela na evropskom putu. Srbija je kandidat za članstvo u EU od 2012. godine. U prethodnih nekoliko mjeseci, Srbija se značajno približila Kini u oblasti vještačke inteligencije, potpisivanjem sporazuma na najvišem nivou. Nije samo Kina zainteresovana za saradnju sa zvaničnim Beogradom na ovom polju. To bila jedna od tema posjete francuskog predsjednika, Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) u avgustu 2024. godine. Sta je Vučić potpisao sa Đinpingom?Tokom maja, u prisustvu državnih predsjednika Aleksandra Vučića i Si Đinpinga (Xi Jinping), u Pekingu je potpisan memorandum o saradnji dvije zemlje u oblasti vještačke inteligencije. Dva mjeseca kasnije, u julu, u Šangaju, predstavnici 29 zemalja među kojima je i Srbija, potpisali su sporazum o osnivanju Svjetske organizacije za saradnju u oblasti vještačke inteligencije (WAICO). Od evropskih zemalja, potpisnice su još samo Rusija i Bjelorusija. Potpisnice su većinom azijske i afričke države, a organizaciji se naknadno pridružio Iran. Sporazumi dolaze u trenutku kada država pokušava da ubrza razvoj nacionalnih AI kapaciteta. Vlada Srbije je početkom 2025. usvojila novu Strategiju razvoja vještačke inteligencije do 2030. godine, kojom su predviđena dodatna ulaganja u istraživanja, računarsku infrastrukturu i primjenu AI sistema u javnom sektoru. Iz Kancelarije za IT i eUpravu Republike Srbije nije odgovoreno na upit RSE o potpisanim sporazumima, da li će se kineska vještačka inteligencija koristiti u državnim institucijama, te nam potpisani memorandum nije ustupljen na uvid. Šta se zna o sporazumima sa Kinom?Memorandum o razumijevanju o unapređenju saradnje u oblasti vještačke inteligencije je u Pekingu tokom maja u ime Srbije potpisao Mihajlo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu Srbije, dok je sa druge strane dokument formalno odobrila Nacionalna komisija za razvoj i reforme Kine (NDRC). "Saradnja Srbije i Kine u oblasti savremenih tehnologija, uključujući vještačku inteligenciju, robotiku i digitalne inovacije, predstavlja jedan od najdinamičnijih i najperspektivnijih segmenata ukupnih bilateralnih odnosa i važnu osnovu za dalje povezivanje naučno-istraživačkih i tehnoloških kapaciteta dvije zemlje", rekao je tada Jovanović. Kako je saopšteno iz Razvojne agencije Srbije nakon Vučićeve posjete Kini, tokom nje je potpisano više od 30 sporazuma i memoranduma, te je navedeno da je Srbija potencijalni regionalni centar "za kineske investicije u industriji, logistici i tehnološkom razvoju". U julu je Srbija prišla korak bliže Kini na ovom polju, kada je u Šangaju osnovan WAICO, Svjetska organizacija za saradnju u oblasti vještačke inteligencije Vlada Srbije je mjesec dana prije toga usvojila Odluku o zaključivanju sporazuma o osnivanju ove organizacije, čime je država i zvanično preuzela status jednog od njenih osnivača. Inicijativu za njeno formiranje su predstavili Kinezi godinu dana ranije, kada je upozoreno da bi vještačka inteligencija mogla postati privilegija malog broja država i kompanija, ukoliko se na globalnom nivou ne uspostavi šira saradnja u oblasti visokih tehnologija. Članstvom u ovoj organizaciji, Srbija će između ostalog imati pristup besplatnim open-source AI modelima, koristiće kinesku vještačku inteligenciju kao jeftinu alternativu skupljim rješenjima zapadnih tehnoloških kompanija, te će imati mogućnost obuke svojih stručnjaka u Kini kroz najavljeni fond za stipendije. SAD poziva Srbiju na izbor 'pouzdanih izvora'State Department ne želi direktno da komentariše približavanje zvaničnog Beograda i Pekinga na polju vještačke inteligencije, ali ističe da je očigledno kojoj strani se treba prikloniti. "Sjedinjene Države podstiču Srbiju da razvije svoj puni potencijal – i da osigura svoju nacionalnu bezbjednost – izborom pouzdanih izvora i dobavljača opreme i tehnologije vještačke inteligencije, kao i izborom pouzdanih partnera poput Sjedinjenih Država", naglašava se u odgovoru. Takođe, podsjećaju da SAD prednjače u tehnologiji vještačke inteligencije i da su zlatni standard za tehnologiju koja je "odgovorno razvijena, utemeljena u transparentnosti i slobodna od ideoloških predrasuda i manipulacija koje nameću vlasti". "Kada zemlje usvoje američke sisteme vještačke inteligencije, one ne kupuju infrastrukturu samo kao potrošači – one otključavaju inovativne mogućnosti za svoje ekonomije i građane", navodi se u odgovoru. SAD od ranije ima zvanični stav da razvoj kineske vještačke inteligencije znači da ona može modernizovati njihovu vojsku i nadzorne kapacitet, zbog čega uvoze sve strožije izvozne kontrole. Američko Ministarstvo trgovine je 2022. uvelo ograničenja koja Kini zabranjuju pristup najnaprednijim AI čipovima, tehnologijama za superračunare i opremi za proizvodnju naprednih poluprovodnika, uz obrazloženje da štite nacionalnu bezbjednost SAD. Na šta Brisel podseća Srbiju?Evropska komisija u odgovoru za RSE navodi da se Srbija obavezala uskladiti sa briselskim propisima, uključujući evropski okvir za regulisanje AI, kao i usvojeni Akt o vještačkoj inteligenciji EU. Objašnjavaju da se pravila EU ne odnose samo na kompanije sa sjedištem u Uniji, već i na pružaoce AI sistema i modela koji posluju na tržištu EU, uključujući i kompanije iz trećih zemalja. Od ranije, EU pokušava da se pozicionira kao vodeći globalni regulator u oblasti vještačke inteligencije, stavljajući u prvi plan zaštitu ljudskih prava i strogu kontrolu rizika. Kroz primjenu Akta o vještačkoj inteligenciji (AI Act), koji je počeo da se primjenjuje u avgustu ove godine, Brisel želi osigurati da se napredne tehnologije razvijaju isključivo unutar demokratskih standarda, transparentnosti i zaštite privatnosti građana. U odgovoru Instituta EU za bezbjednosne studije, koji potpisuju analitičarke Bojana Zorić i Clotilde Bomont (Klotild Bomon), ističe se da partnerstvo u oblasti AI samo po sebi nije kršenje obaveza Srbije u sklopu zajedničke spoljne i bezbjednosne politike EU, ali otvara nova pitanja o strateškoj orijentaciji Beograda. "Za EU, glavna briga je da se Srbija postepeno ugrađuje u tehnološke i upravljačke ekosisteme koji se mogu razlikovati od evropskih. Ovo je posebno važno zato što je usklađivanje Srbije sa zajedničkom politikom već nepotpuno i daleko od zadovoljavajućeg", upozoravaju iz Instituta. Oni podsjećaju na tehnologiju Huawei Safe City, već usvojenu u Srbiji, te navode da je njena primjena uzrokuje zabrinutost zbog mogućnosti masovnog nadzora i bezbjednosti podataka – što vještačka inteligencija dodatno komplikuje. "Kombinovanje vještačke inteligencije sa osjetljivim podacima, infrastrukturom za nadzor i zavisnošću od spoljnih dobavljača povećava rizike po sajber bezbjednost i špijunažu i čini ranjivosti sistemskim", ocjenjuju u Institutu. Zorić i Bomon smatraju da postoji rizik od tehnološke zavisnosti od Kine. "Zavisnost nastaje kada isti tehnološki ekosistem postepeno pruža infrastrukturu, hardver, cloud ili računarske kapacitete, softver, AI modele i tehničku ekspertizu. Kada se ovi slojevi međusobno povežu, prelazak postaje skup i politički težak", pojašanjavaju. Smatraju da EU cijelom Zapadnom Balkanu mora pružiti svoje alternative AI integraciji sa Kinom, "olakšavajući pristup evropskoj računarskoj snazi, istraživačkim programima i poboljšavajući podršku i investicije u sajber bezbjednost". Kinesko-srpska saradnja na polju AISaradnja Srbije i Kine u oblasti vještačke inteligencije počela je intenzivnije još 2019. godine, kada je Kancelarija za IT i eUpravu Srbije u Šangaju potpisala memorandum sa kineskim tehnološkim gigantom Huawei o uspostavljanju nacionalne platforme za razvoj vještačke inteligencije. Dvije godine kasnije, 2021, Srbija je osnovala Institut za vještačku inteligenciju, dok je u Državnom data centru u Kragujevcu nastavljeno razvijanje nacionalne AI platforme zasnovane na infrastrukturi i tehnologijama koje su ranije dogovorene sa Huaweiem. Do posljednjeg memoranduma i članstva u globalnoj organizaciji, nije bilo drugih konkretnih koraka ka daljem zbližavanju u ovoj oblasti. Dvije države posljednjih godina sve intenzivnije sarađuju u oblasti digitalnih tehnologija, telekomunikacija, vještačke inteligencije i robotike. Saradnja je naročito vidljiva kroz dugogodišnje partnerstvo državnih institucija i kompanije Huawei – koja se nalazi na crnoj listi SAD – a koja učestvuje u više projekata digitalizacije, razvoja telekomunikacione infrastrukture i obrazovnih programa u Srbiji. Posljednji korak koji je još više zbližio dvije zemlje na polju tehnologije je fabrika humanoidnih robota koji bi trebalo da se izvoze u EU, otvorena u Šapcu na zapadu Srbije 29. avgusta. Saradnja na tekstu: Gjeraqina Tuhina

Srbija bi trebalo da dobije univerzitet čiji osnivač je Srpska pravoslavna crkva, u čemu bi za partnera, ali i finansijera mogla da ima državu. Put za to otvoren je nedavnim izmenama Zakona o crkvama i verskim zajednicama kojim je budućem univerzitetu SPC dodeljen "poseban društveni značaj". Zakonodavci su to obrazložili "neprocenjivom istorijskom ulogom SPC u "razvoju obrazovanja", kao i u "očuvanju duhovnog i nacionalnog identiteta srpskog naroda". Napominju i da "poseban društveni značaj" budućeg univerziteta SPC "ne utiče na ravnopravan pravni položaj drugih crkava i verskih zajednica" u Srbiji. Najvišim pravnim aktom u državi zabranjena je diskriminacija, između ostalog, po verskoj osnovi. Propisana je i ravnopravnost crkava i verskih zajednica. "Ovde to očigledno nije slučaj, jer se jedna dominantna verska zajednica i crkva favorizuje, uz čuveno pozivanje na istorijske zasluge za očuvanje srpskog identiteta, koje možda i stoje, ali ne mogu da opravdaju kršenje ustava", smatra Univerzitetski profesor i poslanik opozicionog Zeleno-levog fronta Rastislav Dinić. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o crkvama i verskim zajednicama nije dostavljen Povereniku za zaštitu ravnopravnosti na mišljenje, pre nego što je usvojen. "Tako da institucija u postupku njegove pripreme nije imala priliku da se izjasni o predloženim rešenjima sa stanovišta propisa o zabrani diskriminacije", kazao je za Radio Slobodna Evropa Poverenik Milan Antonijević. Ipak, smatra on, posebno uređivanje položaja određene crkve "ne znači automatski da je Ustav prekršen". "Sa stanovišta ravnopravnosti, ključno je da li se takvim rešenjem jednoj crkvi daju prava, pogodnosti ili povlašćen položaj za koje ne postoji objektivno i razumno opravdanje, odnosno da li je različito postupanje srazmerno legitimnom cilju koji se želi postići", dodaje Antonijević. Šta je cilj i koja je potreba za osnivanjem ovog univerziteta, na upit RSE, nisu odgovorili iz Ministarstva prosvete, kao ni iz Srpske pravoslavne crkve. Kada će univerzitet biti osnovan, gde će mu biti sedište, koje fakultete će obrazovati ili eventualno pripojiti, koliko studenata će upisivati i koliko novca je za to potrebno – sve su to pitanja koje je RSE uputio SPC, a koja su za sada bez odgovora. Šta su još zakonske novine?Dosadašnji Zakon o crkvama i verskim zajednicama propisuje da crkve i verske zajednice mogu osnivati i predškolske ustanove, osnovne škole, gimnazije, stručne i umetničke srednje i visoke škole, fakultete i univerzitete. Izmenama tog zakona sada je posebno definisan položaj univerziteta Srpske pravoslavne crkve. Otvorena je mogućnost da se takav univerzitet osnuje u saradnji sa Republikom Srbijom i to uz finansiranje iz državnog budžeta. Predviđena su i posebna pravila prilikom akreditacije. SPC se oslobađa obaveze da dostavi dokaz o osnivačkom kapitalu ili bankarskoj garanciji uz zahtev za akreditaciju visokoškolske ustanove i studijskih programa, što je inače zakonska obaveza za ustanove čiji osnivač nije država. Nakon što je zakonske izmene usvojila Vlada Srbije, one su po hitnoj proceduri izglasane u republičkoj skupštini. Obrazloženo je da bi njegovo "nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad crkava i verskih zajednica i njihovih institucija", ne precizirajući kako. "Njima se jako žurilo sa ovim. Svesni da je zakon pun rupa i da je bolje da izbegnu raspravu i to što više sakriju od javnosti", smatra Dinić. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković najavio je krajem avgusta da će ministarstvo raditi na osnivanju novih visokoškolskih ustanova koje će se baviti proučavanjem srpske tradicije, kulture i jezika. Tada je rekao i da će se boriti za "reafirmaciju uloge Srpske pravoslavne crkve u obrazovnom sistemu" države. Odvojenost crkve i države?Najave o osnivanju nove visokoškolske ustanove pod okriljem SPC datiraju od proleća. Premijer Srbije Đuro Macut i patrijarh SPC Porfirije u maju su potpisali Memorandum o saradnji Vlade Srbije i Srpske pravoslavne crkve na osnivanju Univerziteta "Sveti Sava". Poglavar SPC tada je kazao da to "nije upereno ni protiv koga", već da iskazuje "brigu za javno i opšte dobro". Potpisivanju memoranduma prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je izjavio da će se na novom univerzitetu školovati budući sveštenici i da će SPC imati finansijsku i "svaku drugu vrstu pomoći" države prilikom osnivanja te visokoškolske ustanove. Kazao je i da će studenti na novom univerzitetu "moći da steknu izuzetno obrazovanje i baštine patriotizam". Iako u izmenjenom Zakonu ne stoji da novi crkveni univerzitet mora da bude osnovan u saradnji sa državnom, to se navodi kao jedna od mogućnosti. "Tako da je jasno da da je to ono što se sprema", smatra profesor Rastislav Dinić. Ustav definiše Srbiju kao sekularnu državu, odnosno nalaže odvojenost crkve od države. "I to je nešto što se direktno dovodi u pitanje ovim zajedničkim suosnivačkim poduhvatom crkve i države", zaključuje Dinić. S druge strane, poverenik za ravnopravnost Milan Antonijević napominje da je nadležnost njegove kancelarije da ukaže ukoliko određeno zakonsko rešenje neopravdano stavlja neku crkvu ili versku zajednicu u povoljniji ili nepovoljniji položaj, te da je Ustavni sud taj koji na kraju ocenjuje ustavnost nekog zakona. "Ukoliko se utvrdi da se određenom subjektu daju posebna prava ili pogodnosti, mora postojati jasno, objektivno i razumno opravdanje za takvo razlikovanje", ističe. "Imali smo u javnosti i ranije primere u kojima se o pojedinim zakonima sudilo unapred, uz mnogo buke, a bez dovoljno pravnih argumenata i činjenica, što nije doprinosilo zaštiti ljudskih prava i sloboda", dodaje. Poruka akademskoj zajednici?Odluka o osnivanju nove visokoškolske ustanove dolazi u vreme kada su predstavnici akademske zajednice u Srbiji na meti kritika vlasti zbog podrške studentskim blokadama i građanskim protestima nakon tragedije u Novom Sadu u novembru 2024. godine. Srpska pravoslavna crkva stala je na stranu vlasti i te proteste označila kao pokušaj destabilizacije države. Osnivanje zajedničkog univerziteta, u jednu ruku, odmazda je i poruka postojećim državnim univerzitetima, smatra profesor Rastislav Dinić. "Njihov cilj je kreiranje jedne paralelne lojalističke akademije. Srpska pravoslavna crkva je ovde samo plašt za novi režimski fakultet", dodaje. Podseća na nedavno osnovan Fakultet srpskih studija u Nišu. Formiran je odlukom Vlade Srbije, izdvajanjem tri departmana niškog Filozofskog fakulteta. Ta odluka doneta je krajem 2025. u jeku studentskih protesta. "Jedan od ciljeva koje oni žele da postignu je da otupe oštricu svih budućih univerzitetskih protesta, tako što će reći, pa postoji ceo jedan niz institucija koje to ne podržavaju", smatra Dinić. U junu ove godine CRTA i Democracy Action Lab Univerziteta Stanford sproveli su istraživanje koje je pokazalo da su državni univerziteti institucije kojima građani trenutno najviše veruju. Poverenje u njih ima 71 odsto građana. Poverenje u SPC ima 63 odsto. Šta je potrebno za osnivanje univerziteta?Univerzitet je autonomna naučna, odnosno umetnička i obrazovna ustanova. Prema Zakonu o univerzitetu, čine ga najmanje tri fakulteta. U sastavu univerziteta mogu biti i instituti, univerzitetska biblioteka, kao i druge organizacije čija je delatnost u skladu sa delatnošću univerziteta. Univerzitet i fakultet može osnovati Republika, pravno i fizičko lice. Ministarstvo prosvete i sporta utvrđuje ispunjenost uslova za početak rada i obavljanje delatnosti univerziteta, odnosno fakulteta. Kada je osnivač univerziteta, odnosno fakulteta Republika, akt o osnivanju donosi Vlada. U postupku osnivanja univerziteta, odnosno fakulteta čiji osnivač nije Republika, osnivač donosi elaborat o opravdanosti osnivanja.

Studenti u blokadi predizbornu kampanju počeli su u četvrtak skupom u centru Novog Sada, ispred Srpskog narodnog pozorišta. Studenti su tokom skupa predstavili deo kandidata koji će se naći na njihovoj izbornoj listi. Kao kandidati su predstavljeni predsednik Sindikata sudske vlasti Nemanja Đurić, novosadski kardiolog i profesor medicinskog fakulteta Ilija Srdanović i profesorka sa Pedagoškog fakulteta u Somboru Ljubica Oparnica i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Jovo Bakić koji su se i obratili sa bine. Takođe su predstavljeni kao kandidati profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu Radomir Saičić, politikolog iz Novog Pazara Adem Mavrić i glumac Tihomir Stanić. Stanić je rekao da je ponosan što se našao među 250 ljudi koji će zastupati "odlučnost studenata da ovo društvo učini boljim i uspećemo u tome, jer studenti pobeđuju". "Srećan sam što sam doživeo da budem svedok ove mitske, veličanstvene borbe studenata protiv zla", rekao je Stanić. Politikolog Mavrić istakao je su Novi Sad i Novi Pazar označili svoju bliskost kada su studenti sa juga šetali ka Novom Sadu. Mavrić je rekao da su studenti šetali radi solidarnosti, borbe za slobodu, za novu i bolju Srbiju i za pravdu u njoj. "Svaki njihov korak bio je jedna nit koja je povezala sve građane Republike Srbije, nerazdvojno, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, jer ne traži niko od ljudi da zaborave ono što jesu, ali treba da se sete da smo svi pre svega građani Republike Srbije, jednaki, svi imamo pravo na dostojanstvo, pravdu, zaslužujemo isti tretman", dodao je on. Bakić je u obraćanju poručio da ne može društvo da bude "zdravo, normalno, ako kriminalci vladaju državom". "I zbog toga će prvi zadatak, kada studenti pobede, biti obračun sa organizovanim kriminalom. To je uslov svih uslova", rekao je on. Saičić je rekao da je Srbiju okupirala "korumpirana i kriminalizovana vlast" koja "vodi celu zemlju sve dublje u propast". Kardiolog i profesor Srdanović rekao je povodom pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu da vlast nije pružila odgovore ko je odgovoran niti da su krivci kažnjeni. On je dodao da "studenti imaju program za sve probleme koji postoje u društvu". Nemanja Đurić iz Sindikata sudske vlasti rekao je da su izbori "samo prvi u nizu koraka" do odgovora ko je odgovoran za pad nadstrešnice i zašto posle skoro dve godine još nema ni optužnice. Prethodno je, obraćajući se okupljenima, student Vukašin Đinović podsetio je da gradjani gotovo dve godine traže odgovornost za tragediju na Železničkoj stanici. "Jedini način da se izborimo za pravdu jeste da se za nju izborimo na izborima", rekao je Đinović. "Nema šta nisu pokušali da nas odvrate od ove borbe. Zastrašivali su nas, špijunirali, hapsili i tukli, ali nismo odustali", kazao je on. Tina iz Novog Sada, uverena da "studenti pobeđuju" na izborima 25. oktobra, došla je da im pruži podršku. "Pet godina čekam operaciju kičme, ne mogu mnogo da se krećem, ali morala sam danas da dođem. Verujem da će nam oni doneti slobodu i to da odgovorni za nesreću na Železničkoj stanici budu kažnjeni", rekla je Tina za Radio Slobodna Evropa. Ona je dodala da su "odlični" kandidati predstavljeni na Studentskoj listi. Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji raspisani su za 25. oktobar. Njihovo raspisivanje bio je jedan od zahteva studenata koji su mesecima predvodili antivladine proteste. Sada će prvi put sa svojom listom nastupiti na parlamentarnim izborima u Srbiji. Do sada nisu objavili ko će biti na njihovoj listi kandidata. Oni sami, kako su najavili, neće se kandidovati. Studentski pokret nastao je iz masovnih antivladinih demonstracija zbog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. kada je 16 osoba poginulo, a jedna teško povređena. Učesnici protesta optužili su vlast da je do nesreće dovela visoko rasprostranjena korupcija u državi i zatražili sistemske promene. Vlast odbija odgovornost, a demonstrante optužuje za destabilizaciju države. U Srbiji je od 2012. godine na vlasti Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka (SNS) sa svojim koalicionim partnerima. Iako je i dalje predsednik države, SNS je objavila da će Vučić biti njihov nosilac liste i kandidat za premijera na ovim izborima. Deo opozicije odlučio je da ne izađe na ove izbore, nego da svoju podršku usmeri ka studentima i listi koju će oni kandidovati. Pojedina istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je ovo prva neizvesna izborna trka od kako je SNS stupila na vlast. Izborni usloviPrethodni parlamentarni izbori održani su u decembru 2023. Obeležili su ih navodi opozicije, nevladinih organizacija i međunarodnih posmatrača o ozbiljnim nepravilnostima, pritiscima na birače, zloupotrebi javnih resursa i funkcionerskoj kampanji. Dok vlast tvrdi da su izborni uslovi od tada unapređeni u skladu sa preporukama Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), deo domaćih organizacija ocenjuje da ključni problemi nisu rešeni. Poslednji lokalni izbori koji su u martu 2026. održani u 10 opština u Srbiji protekli su uz incidente, fizičke sukobe, prisustvo policije na ulicama i optužbe za brojne nepravilnosti. Posmatračka misija Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope (SE) saopštila je da su članovi njihove delegacije bili svedoci nasilja u skoro svim opštinama koje su posetili tokom održavanja lokalnih izbora. Istovremeno, OEBS je zabeležio i "nezapamćen" nivo napada na novinare. Vladajuća Srpska napredna stranka proglasila je tada pobedu u svih 10 opština i odbacila sve kritike i optužbe za nepravilnosti.

Srbija ovogodišnje parlamentarne izbore dočekuje u drugačijem tonu u odnosu na prethodnih četrnaest godina. Studenti koji su mesecima predvodili antivladine proteste prvi put će sa svojom listom nastupiti na parlamentarnim izborima u Srbiji. Novi akter na političkoj sceni Srbije doneo je prvu neizvesnu trku od dolaska na vlasti Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke. "Ja bih rekao da je ta trka veoma neizvesna. Mi to znamo i po činjenici da Aleksandar Vučić godinu i po dana oklevao da raspiše izbore", ukazuje i politikolog Dejan Bursać sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Studentski pokret nastao je iz masovnih antivladinih demonstracija zbog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. kada je poginulo 16 ljudi. Učesnici protesta vlast su optužili da je do nesreće dovela visoko rasprostranjena korupcija u državi i zatražili sistemske promene. Raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora bio je jedan od njihovih zahteva. "Iako se na to čekalo bezmalo 500 dana, ovo se može smatrati ispunjenjem tog našeg zahteva", kaže novosadski student Boris Kojčinović. Sve oči onih koji ih podržavaju, sada su uprte su listu kandidata koji će ih predstavljati na izborima. "Izborna lista je sastavljena i u tome su učestvovali svi fakulteti državnih univerziteta u Republici Srbiji. Do objavljivanja toga ko se nalazi na njoj će doći čim je potvrdi Republička izborna komisija", kazao je Kojčinović. Da bi neka lista zvanično ušla u izbornu trku neophodno je da je odobri Republička izborna komisija. Zbog čega do sada nije objavljena?Student Boris Kojčinović objašnjava da je to delom taktički potez studenata, a delom zbog složenog procesa odlučivanja o tome ko će se tu naći, a ko ne. "Bilo je potrebno vremena kako bi se i studenti konsolidovali među sobom. Nismo želeli da se izleti sa bilo kojim imenom, jer je vremenom dolazilo do nekih promena kandidata. Prvo je trebalo da se svi fakulteti upoznaju s tim ko se tu nalazi, pa onda nakon toga da se svi plenumi izjasne o tome. To je bio jedan jako veliki proces selekcije u kom su učestvovali svi državni univerziteti", dodaje. Kada je reč o kriterijumima odabira kandidata, objašnjava, osnovno je bilo da taj neko nije trenutno član opozicionih partija i pokreta, da nikad nije bio član Srpske napredne stranke, da nije krivično gonjen, te da se slaže s studentskim programom koji su ranije objavili. "Kada je neki fakultet smatrao da neko nije odgovarajući po tim kriterijumima, a iznosili su se i drugi argumenti, onda se debatovalo o tome da li zaslužuje mesto na listi ili ne", ukazuje. Prema mišljenju politikologa Dejana Bursaća imena koja će biti na izbornoj listi značajna su, pre svega, za onaj deo birača koji su neopredeljeni. "Koji nisu sigurni, kojima sve ovo predugo traje, mislim da su njima važna imena i lica. Jer to su ljudi koji politiku povezuju sa određenim ličnostima, onome što oni predstavljaju, simbolima koje nose. I zato mislim da bi bilo dobro da sad već kad su izbori raspisani da se što pre lansiraju neka imena koja će predvoditi tu listu da javnost to može da poveže", kaže on. S druge strane, smatra, ljudima koji sve vreme podržavaju studente to "nije previše bitno". "Oni se visoko mobilišu u podršci već skoro dve godine bez nekog konkretnog imena koji ih je poveolo, već samo sa jednim vrlo bezličnim i difuznim pokretom", zaključuje. Rektor ĐokićIme koje se pominje kao mogući kandidat, a koje je privuklo veliku pažnju javnosti jeste rektor beogradskog Univerziteta Vladan Đokić. On je u više navrata javno podržao studente, zbog čeka je bio meta kritika predstavnika vlasti. Da li će se naći na toj listi, još uvek je pod znakom pitanja. "Zbog toga što je zaista to jedno značajno ime i izaziva veliki broj polemika sa svih strana. Određeni fakulteti izrazili su nezadovoljstvo time da se on nađe na listi. Tokom glasanja rektor je za jedan glas izbačen sa studentske liste, međutim, postoje sada ponovo neki amandmani koji se ulažu i još uvek nije potvrđeno da li je ili nije na studentskoj listi", priča Kojčinović. Rektor Đokić nije odgovorio na pitanje RSE u vezi sa tim. Kampanja pre raspisivanja izboraNeformalno, izborna kampanja u Srbiji počela je mesecima pre raspisivanja izbora. Pored skupova širom Srbije, studenti su organizovali akcije razgovora s građanima "od vrata do vrata", a u brojnim mestima i gradovima su na ulicama postavljali štandove kako bi predstavili svoje ideje i program. "Efekti su evidentni. Promenilo se mišljenje javnog mnjenja, a i ovo prevremeno raspisivanje izbora, jeste pokazatelj da ta kampanja ima efekta", smatra Boris Kojčinović. Za to vreme sa pozicije predsednika Srbije Aleksandar Vučić, gotovo svakodnevno obilazio je zemlju, praćen prorežimskim medijima. Iako je ranije najavio ostavku na mestu predsednika države, do sada je nije podneo. U međuvremenu, njegova Srpska napredna stranka već je objavila da će ga nominovati za premijera. Gradove i sela u Srbiji intenzivno obilaze i drugi visoki funkcioneri SNS-a. Analiza Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) pokazuje da je od aprila do sredine avgusta, 22 funkcionera imalo najmanje 160 poseta širom zemlje. "Prvi put će Srpska napredna stranka imati kompetitivne izbore i vidimo kako se oni ponašaju. To su kršenja svih izbornih normi - propisa o finansiranju kampanje koja traje već mesecima i u kojoj učestvuje predsednik republike. A tu su i podele budžetskog novca građanima da bi se glasalo za njih", kaže politikolog Dejan Bursać. Desetak dana uoči raspisivanja izbora, Skupština Srbije usvojila je rebalans budžeta, zajedno sa zakonom kojim je predviđen paket jednokratne pomoći građanima. Ukupna vrednost najavljenih pomoći iznosi 980,6 miliona evra. Iz te stranke nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa kampanjom, optužbama za kršenje izbornih pravila i zloupotrebama državnih sredstava za promociju stranke. Kakva je uloga opozicionih partija na ovim izborima?Opozicioni Zeleno-levi front saopštio je da neće ići na ove izbore, nego da će podržati listu koju budu kandidovali studenti. Studentima je svoju podršku ponudila i desničarska partija Dveri. I pokret Kreni-Promeni je poručio da "jasno i nedvosmisleno" podržava Studentski pokret na ovim izborima. Isti slučaj je i sa Demokratskom strankom. "Podrška je za nas veoma značajna zbog višeg cilja, jer ovde nije ideja pobede jedne opcije nego ideja promena sistema", komentariše student Boris Kojčinović. "Zato nam je veoma značajno da opozicione partije prepoznaju ovaj trenutak i da ga ne propuste, a biće prilika za prezentovanje svojih politika nekad u nekoj pravnoj državi", dodaje. Odluku o tome da li će podržati studentsku listu, Pokret slobodnih građana doneće kada ona bude objavljena. Prema dosadašnjim najavama, deo opozicije koji bude izašao na izbore, neće ići u jednoj koloni. Zajednički nastup na izborima najavile su Stranka slobode i pravde, SRCE i Građanski pokret Solidarnost. Svoju odluku obrazložili su time što, kako su naveli, imaju jasne ideje i program "kako da se u sto dana demontira režim SNS". Drugu kolonu činiće Narodni pokret Srbije, Novo lice Srbije i Ekološki ustanak. Na izbore će i Nova Demokratska stranka Srbije, zajedno sa partnerima iz koalicije NADA. "Ako već hoće na izbore, opozicija je imala jedan posao, a to je da na izbore izađu ujedinjeno i s planom", ukazuje politikolog Dejan Bursać. Evo dočekali smo raspisivanje izbora, imali su godinu i po dana i nisu uspeli to da urade", zaključuje. Da još jednom razmotre mogućnost da na predstojećim izborima podrže studentsku listu i ne kandiduju svoje liste, opozicione partije pozvalo je više neformalnih grupa akademske zajednice. Kako se podnose izborne liste?Izborna lista je spisak kandidata za narodne poslanike koji podnosi politička stranka, koalicija političkih stranaka ili samostalno grupa građana. Za podnošenje izborne liste na parlamentarnim izborima potrebno da se prikupi najmanje 10.000 pisanih izjava podrške birača. Za liste nacionalnih manjina najmanje 5.000. Izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika ukinuto je ranije ograničenje prema kojem je birač mogao da potpiše podršku za samo jednu izbornu listu. Lista se podnosi Republičkoj izbornoj komisiji, najkasnije 20 dana pre dana glasanja. Republička izborna komisija o izbornim listama odlučuje u roku od 48 sati od podnošenja. Za parlamentarne izbore se bira 250 poslanika. Mandati se listama raspodeljuje proporcionalno osvojenim glasovima.

Ruski fudbalski funkcioner i bivši obaveštajac Sergej Prjadkin (Sergey Pryadkin) je, odlukom srpskih vlasti, novi državljanin Srbije – utvrdio je Radio Slobodna Evropa (RSE) analizom zvaničnih vladinih dokumenata. Rešenjem Vlade, kojim se zaobilaze redovne procedure, Prjadkin je postao državljanin Srbije 3. septembra. Dokument, sa potpisom premijera Đure Macuta, objavljen je u Službenom glasniku dan kasnije. Vlada se u rešenju poziva na odredbu zakona, po kojoj stranac može postati srpski državljanin po ubrzanom postupku, ukoliko to predstavlja "interes" za državu. Međutim, obrazloženje vlasti izostaje, dok medijski izveštaji ukazuju na bliske veze Prjadkina sa ključnim imenima srpskog fudbala, kao što je generalni direktor kluba Crvena zvezda i kum predsednika Srbije Zvezdan Terzić. Srpski timovi nastavili su "bratske veze" sa ruskim klubovima i reprezentacijom, uprkos međunarodnim sankcijama nakon invazije na Ukrajinu - prateći tako državnu politiku vlasti u Beogradu koja se za pet godina rata nije distancirala od Kremlja. Vlada nije odgovorila na pitanja RSE zašto je Prjadkinu dodeljeno državljanstvo i kako je to od interesa za Srbiju. Sa Prjadkinom je RSE je pokušao da stupi putem Evropske fudbalske unije (UEFA) i Ruskog fudbalskog saveza. Njegov odgovor do objave teksta nije stigao. Tako je bez odgovora ostalo pitanje da li je i kako sam inicirao da dobije državljanstvo Srbije i zašto mu je potreban srpski pasoš. Državljanstvom Prjadkinu nastavio se trend vlasti, predvođenih Srpskom naprednom strankom Aleksandra Vučića, kojim se srpski pasoši dodeljuju Rusima po ubrzanoj proceduri. Od početka rata u Ukrajini u februaru 2022, na spisku novih državljana Srbije našli su se i mnogi Rusi bliski režimu Vladimira Putina. RSE je ranije utvrdio da je među njima bilo i ruskih državljana – javnih ličnosti, političara, biznismena, koji su na "crnoj listi" zapadnih zemalja zbog svoje podrške ratu. Zbog toga je zvanični Beograd pod lupom Evropske unije (EU). Brisel je upozoravao da srpski pasoš omogućava ruskim državljanima ulazak u Uniju bez viza, što predstavlja potencijalni bezbednosni rizik. Ko je Sergej Prjadkin?Prjadkin već dugo figurira kao jedan od čelnih ljudi ruskog fudbala. Četrnaest godina je vodio rusku Premijer ligu, elitno klupsko takmičenje – sve do 2021. godine, kada je podneo ostavku. Tokom karijere bio je i potpredsednik Ruskog fudbalskog saveza. Njegove funkcije u ruskom fudbalu pratila su novinarska istraživanja u kojima su iznete sumnje na korupciju i sukob interesa prilikom kupovine i prodaje igrača, što je krovna fudbalska organizacija Rusije odbacivala. A iz ruskog saveza napredovao je ka evropskoj fudbalskoj uniji. Prjadkin je, prema izveštaju ruske agencije TASS iz juna 2025, tada izjavio da mu u UEFA teče drugi savetodavni mandat, te da je zvanično na funkciji do 2027, do kada traje mandat i predsedniku UEFA Aleksandru Čeferinu. Izjavljivao je i da se u krovnoj fudbalskoj organizaciji Evrope zalaže za povratak ruskih timova na međunarodnu scenu. Dok je ruskim klubovima i reprezentaciji od 2022. zabranjeno učešće u evropskim i svetskim takmičenjima pod okriljem UEFA i FIFA, suspenzije se ne odnose na pojedince, angažovane u ovim međunarodnim organizacijama. UEFA za RSE potvrđuje da sankcije ne važe za ruske zvaničnike u toj organizaciji. U odgovoru upućuju na aktuelne sastave organa i tela UEFA, u kojima nema Prjadkina, ali ne preciziraju da li je on trenutno na bilo koji drugi način angažovan u evropskoj fudbalskoj uniji. "Nemamo daljih komentara", navode na kraju pisanog saopštenja, upitani o Prjadkinovom statusu u UEFA, kao i o njegovom novom srpskom državljanstvu. Kao visoki fudbalski funkcioner, Prjadkin je 2019. godine od ruskog predsednika Vladimira Putina primio orden časti. A pre fudbalske, gradio je obaveštajnu karijeru. Zvanična biografija, ranije objavljena na sajtu ruskog fudbalskog saveza, ukazuje na Prjadkinovo školovanje pri KGB-u (sovjetskoj tajnoj policiji), kao i na njegov angažman u ruskim obaveštajnim strukturama tokom devedesetih godina. 'Najbolji prijatelj' prvog čoveka Crvene zvezdeSergej Prjadkin je, prema medijskim izveštajima, proteklih godina bio gost Beograda, gde ga je dočekivao prvi čovek Crvene zvezde Zvezdan Terzić. U intervjuu nedeljniku NIN iz 2023. godine, Terzić je Prjadkina opisao kao "bivšeg generala KGB-a" i svog "najboljeg prijatelja". Na društvenim mrežama bio je viralan snimak iz 2024, gde na privatnoj zabavi u Beogradu, nakon pobede Crvene zvezde na utakmici u UEFA Ligi šampiona, Terzić i Prjadkin zajedno pevaju rusku narodnu pesmu "Kaćuša". Zvezdan Terzić do objave teksta nije odgovorio na pitanja RSE - da li je i kakvu ulogu imao u dodeljivanju srpskog državljanstva Prjadkinu. Iako su vrata Evrope zatvorena za ruske timove od 2022, srpski timovi su sa njima nastavili saradnju. U tome su prednjačili najtrofejniji klubovi - Crvena zvezda i Partizan. Odigrali su više prijateljskih utakmica sa ruskim prvoligašima, sa kojima, kako se opisuje, neguju "bratske odnose". A reprezentacija Srbije bila je 2024. prva evropska ekipa koja je sa ruskom reprezentacijom, od uvođenja sankcija, pod sloganom "bratski duel" odigrala prijateljsku utakmicu u Moskvi. Nacionalni tim je, tako, bio na liniji vlasti u Srbiji koje su do sada odbijale pozive Brisela da se usklade sa zajedničkom spoljnom politikom Unije – odnosno, da uvedu sankcije Moskvi i distanciraju se od bliskih veza sa ruskim vlastima. Ranija analiza RSE, iz juna ove godine, pokazala je da je Vlada Srbije od početka 2026. po ubrzanoj proceduri dodelila četiri puta više državljanstava ruskim građanima nego svim ostalim strancima zajedno. Među njima je tokom 2026. bilo i najmanje troje Rusa pod međunarodnim sankcijama. Analiza pokazuje i da je od početka rata, odlukom Vlade, državljanstvo dobilo više od 300 ruskih državljana. To nije i krajnji broj, jer državljanstva dodeljuje i Ministarstvo unutrašnjih poslova - po redovnoj proceduri, uz ispunjavanje određenih uslova. MUP nije odgovarao na upite RSE koliko je ruskih državljana dobilo državljanstvo Srbije od 2022.

Nakon što su se dvije islamske zajednice u Srbiji ujedinile te sredinom augusta dogovorile da im sjedište bude u Novom Pazaru, institucije Srbije danas, kao jedinu zvanično registriranu, priznaju Islamsku zajednicu Srbije u Beogradu. To je potvrdilo Ministarstvo pravde Srbije u dopisu upućenom Ministarstvu prosvjete 2. septembra, dvije sedmice nakon potpisivanja Povelje o jedinstvenoj Islamskoj zajednici u Srbiji. U tom dopisu, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao na uvid, Ministarstvo navodi da je Islamska zajednica Srbije sa sjedištem u Beogradu "jedina zvanično registrovana vjerska zajednica muslimana u Srbiji". Referirajući se na Povelju potpisanu 14. augusta u Novom Pazaru, ističe se i da je cilj dopisa izbjeći "moguće nedoumice, zloupotrebe i pogrešna tumačenja". U Registru crkava i vjerskih zajednica sa priznatim pravnim subjektivitetom, koji vodi Ministarstvo pravde, upisana je također Islamska zajednica Srbije, sa sjedištem u Beogradu, a kao njen zastupnik naveden je Sead ef. Nasufović. Povelja o ujedinjenju islamskih zajednica u Srbiji, koja je potpisana sredinom augusta, predviđa jednu Islamsku zajednicu sa sjedištem u Novom Pazaru, uz "duhovne, kulturne, nacionalne i institucionalne veze" sa Islamskom zajednicom u BiH. Zbog dopisa Ministarstva pravde i evidencije u zvaničnom registru reagirao je Mevlud Dudić, predsjednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji u Novom Pazaru, navodeći da se radi o "pravnom skandalu". Dudić nije odgovarao na pozive RSE za razgovor o situaciji nakon potpisivanja Povelje, a kako je saopćio Mešihat, obratio se predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću i drugim institucijama sa zahtjevom za hitan sastanak. Na sastanku sa predstavnicima Ambasade Sjedinjenih Država u Srbiji, Dudić je 8. septembra naveo da postupanje Ministarstva, indirektno "dovodi u pitanje legitimitet jedinstvene tradicionalne Islamske zajednice u Srbiji" kojoj, kako je naveo, pripada 95 posto muslimana, džamija i ostalih vakufskih dobara u Srbiji. Šta je pisalo u Registru?Zvanični status islamskih zajednica i njihovo uvrštavanje u Registar crkava i vjerskih zajednica, godinama je bio predmet spora između dvije strukture u Srbiji. U odluci iz jula 2020. godine, Ustavni sud Srbije naveo je da nije bilo moguće obje upisati kao tradicionalne Islamske zajednice, jer Zakon prepoznaje jednu. Sud je tada naveo da je u državnom registru postojao neutralni upis Islamska zajednica, bez podataka o sjedištu i osobi ovlaštenoj za zastupanje. Ministarstvo pravde obrazložilo je tada odgađanje dugogodišnjim sporom oko kontinuiteta, organizacije, sjedišta i zastupanja Islamske zajednice. Istovremeno, dvije strukture su u praksi ostvarivale prava tradicionalne vjerske zajednice. Ustavni sud je 2020. također naveo da država ne treba favorizirati jednu od dvije zajednice te da pitanje ujedinjenja trebaju riješiti same. Pitanje SarajevaRegistar crkava i vjerskih zajednica, koji vodi Ministarstvo pravde, sada navodi Islamsku zajednicu Srbije sa sjedištem u Beogradu i Seada ef. Nasufovića kao ovlaštenog zastupnika. Iz Ministarstva pravde nisu odgovorili na upit RSE-a kada su i na osnovu kojeg akta ti podaci uneseni te da li to znači da nije uvažen dogovor potpisnika Povelje iz Novog Pazara. Teo Taraniš, iz Akademske inicijative "Forum 10" iz Novog Pazara, smatra da je jedan od razloga odredba o vezama sa Islamskom zajednicom u Sarajevu. Također, ističe da je Srbiji važno da institucionalno ima Islamsku zajednicu sa sjedištem u Beogradu. "U Beogradu je verovatno shvaćeno da ovo što je dogovoreno u Novom Pazaru ne ide u prilog interesima Srbije. Interes Srbije je zapravo da ima Islamsku zajednicu u Beogradu." On smatra i da bi postojeći odnos države mogao ponovo otvoriti prostor za tenzije te ističe da se u Novom Pazaru situacija doživljava kao odgovor države na ujedinjenje. "Kao, evo vi ste se u Novom Pazaru ujedinili. OK, mi ćemo istog dana da zavedemo ovu islamsku zajednicu iz Beograda kao jedinu, pa se vi ujedinjujte, radite šta hoćete, ali mi priznajemo samo ovu jednu", kaže on. Taraniš kaže da bi se situacija mogla, među ostalim, odraziti na vjeronauku i pitanje ko će ubuduće predlagati liste nastavnika. Prema njegovim riječima, dvije islamske zajednice ranije su Ministarstvu prosvjete dostavljale odvojene spiskove vjeroučitelja koje je Ministarstvo prihvatalo. Sada bi, smatra, mogao nastati problem ukoliko bi nastavnici iz Novog Pazara morali tražiti odobrenje od Islamske zajednice sa sjedištem u Beogradu. "Svake godine kad počne nova školska godina imat ćete isti problem da će neko odavde morati da šalje spisak ljudi u Beograd toj islamskoj zajednici pa da oni stave potpis", kaže Taraniš. Rijaset Islamske zajednice u BiH čestitao je nakon potpisivanja Povelje njenim potpisnicima, ocijenivši da je riječ o koraku ka prevazilaženju dugogodišnjih podjela i obnovi zajedništva muslimana u Sandžaku i Srbiji. Do objave teksta, nije odgovorio na upit RSE za razgovor o zvaničnoj evidenciji institucija Srbije i kako će to utjecati na situaciju unutar Islamske zajednice u Srbiji. Prema planu iz Povelje, prvi redovni izbori za predsjednika Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, koji bi istovremeno bio i muftija sandžački, trebali bi biti održani za oko godinu i pol. Prema popisu iz 2022. godine, u Srbiji ima 278.212 osoba islamske vjeroispovijesti, što je oko 4,2 posto stanovništva, a najviše ih je u Sandžaku, regiji na jugozapadu Srbije. U Novom Pazaru živjelo je 88.493, a u Tutinu 30.909 osoba islamske vjeroispovijesti, pokazuju podaci posljednjeg popisa stanovništva.

Sada i zvanično – 25. oktobar 2026. datum je vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. Predsednik Aleksandar Vučić saopštio je u sredu, 9. septembra, da raspušta parlament Srbije i raspisuje izbore. Na njihovom vanrednom održavanju duže od godinu dana insistiraju studenti koji su nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu predvodili masovne proteste. Više puta od tada Vučić je najavljivao izbore i okvirne datume. Za izlazak na birališta 25. oktobra, izbore je raspisao u krajnjem zakonskom roku te će zato i kampanja biti zakonski najkraće moguća - 45 dana. Građane Srbije očekuju još jedni izbori – predsednički. Aleksandru Vučiću krajem maja 2027. godine ističe drugi petogodišnji mandat nakon čega više nema prava da bude na čelu države. Krajem juna ove godine najavio je ranije povlačenje sa predsedničke funkcije. Kako je 27. juna rekao, to su njegovi "poslednji dani i nedelje na mestu predsednika". Sada odlazak ne pominje. Umesto toga, početkom septembra saopštio je ambiciju da se vrati na premijersku poziciju, funkciju koju je takođe obavljao u dva mandata i sa nje otišao pre nešto manje od deset godina. Premijer – predsednik – možda premijer. Šta po zakonu može, a šta ne?Sa pozicije predsednika države ne može da bude na listi Srpske napredne stranke za novi izbor poslanika u Skupštini Srbije. Ipak, ono što može jeste da lista naprednjaka nosi ime Aleksandar Vučić. Upravo to je vladajuća stranka koristila i na prethodnim izborima. Decembra 2023, SNS je sa koalicionim partnerima u izbornu trku ušla sa izbornom listom pod imenom "Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane". Parlamentarni izbori Vučića ne obavezuju na ostavku kako bi u kampanji učestvovao. Nevladina organizacija CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost) koja u Srbiji ima svoju posmatračku misiju, više puta je do sada zahtevala da se ovakva zakonska mogućnost promeni. CRTA smatra da upravo mogućnost da državni funkcioner "ustupa svoje ime", u startu stvara neravnopravne uslove u izbornoj trci i otvara mogućnost funkcionerskoj kampanji. Kako će opet na premijersko?Za razliku od predsedničke funkcije koja je ograničena na dva petogodišnja mandata, premijerska to ne podrazumeva. Zakonski – Vučić može da se vrati u zgradu Vlade Srbije kao premijer. Tehnički, postoje određeni preduslovi. Najpre da njegova koalicija ponovo osvoji većinu na izborima, dovoljnu da formira Vladu. Ako osvoje, za realizaciju ideje da bude premijer najpre će, nakon konstituisanja Skupštine, morati da podnese ostavku na predsedničku funkciju. Umesto njega funkciju predsednika obavljaće novoizabrani predsednik parlamenta. Prema zakonu, predsednik države predlaže mandatara za sastav nove Vlade nakon konsultacija sa parlamentarnim strankama. Ali, u slučaju Vučića za mandatara, to će nakon što podnese ostavku na funkciju predsednika države, učiniti predsednik Skupštine. Drugi predsednički mandat Aleksandra Vučića počeo je 31. maja 2022. godine polaganjem zakletve i tu dužnost po zakonu može da obavlja najkasnije do kraja maja 2027. Ukoliko Vučić podnese ostavku pre isteka mandata, rok za raspisivanje predsedničkih izbora je 90 dana. 'Kampanja pre raspisivanja'Predstojeći parlamentarni izbori dolaze godinu i četiri meseca nakon što su njihovo vanredno raspisivanje zatražili studenti koji su duže od godinu dana predvodili masovne antivladine proteste. Nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, 1. novembra 2024, akademci na univerzitetima širom Srbije počeli su da blokiraju fakultete zahtevajući krivičnu i političku odgovornost za nesreću u kojoj je nastradalo 16 ljudi. Blokade su prerasle u proteste, a priključio im se veliki broj građana. Studentski pokret zatražio je u maju 2025. vanredne izbore. Predsednik Srbije od tada ih je najavljivao u različitim terminima i stalno pomerao rokove. Dan uoči raspisivanja izbora, organizacija Crta ocenila je da je "vladajuća većina držala celo društvo u stanju nervoze i neizvesnosti u vezi s raspisivanjem izbora". Sam Vučić, raspisujući izbore 9. septembra, rekao je da su "velike turbulencije na domaćoj političkoj sceni" koje su, "uz mešanje stranih sila dovele do nemira, nereda i podeljenog društva". "Da nije ovakvih tenzija, svakako ne bi bili potrebni izbori", ocenio je. Šta dalje?Studenti su najavili ulazak u izbornu utakmicu. Tehnički, izbornu listu može da podnese politička stranka upisana u Registar političkih stranaka, koalicija političkih stranaka ili samostalno grupa građana. Udruženja građana ili pokreti mogu se kandidovati na izborima samo ukoliko se za konkretne izbore registruju kao grupa građana ili politička stranka. Za podnošenje izborne liste na parlamentarnim izborima potrebno je najmanje 10.000 pisanih izjava birača koji podržavaju izbornu listu. A krajnji rok za podnošenje izbornih lista je 4. oktobar. Do izbora nove Skupštine Srbije, aktuelna Vlada biće u tehničkom mandatu tokom kojeg ne može da usvaja zakone i odluke, osim ukoliko za to ne postoji poseban interes države.

Trideset godina nakon rata u BiH i devet godina nakon što je Ratko Mladić osuđen za najteže ratne zločine, njegovo ime se slavi i veliča. Mladić je preminuo u zatvoru u Hagu, 27. avgusta. Reakcije dela javnosti na njegovu smrt u Srbiji i bh. entitetu Republici Srpskoj, pokazatelj su upitnog doprinosa presuda i činjenica utvrđenih kako pred Haškim sudom, tako i pred sudovima u Bosni i Hercegovini i Srbiji, na promenu odnosa javnosti prema ratu u kom je stradalo oko stotinu hiljada ljudi, dok su milioni raseljeni. Na kome je odgovornost za to, u "Uvidu" su govorili Srđan Milošević, profesor istorije iz Beograda, Goran Šimić, profesor krivičnog prava iz Sarajeva, kao i bivši haški tužilac Džefri Najs.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je 9. septembra ukaze o raspuštanju Narodne skupštine i raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora koji će biti održani 25. oktobra. Vlada Srbije 7. septembra je usvojila prijedlog premijera Đure Macuta da se predsjedniku države uputi poziv za raspuštanje Skupštine, što je neophodno za raspisivanje vanrednih izbora. To će biti 15. po redu od uvođenja višestranačja, a 11. vanredni. Izbori dolaze skoro tri godine nakon prethodnih parlamentarnih izbora održanih u decembru 2023., koje su pratili navodi opozicije, nevladinih organizacija i međunarodnih posmatrača o ozbiljnim nepravilnostima, pritiscima na birače, zloupotrebi javnih resursa i funkcionerskoj kampanji. Od tada je usvojen niz zakonskih izmjena koje predstavnici vlasti predstavljaju kao odgovor na preporuke Kancelarije OSCE-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), dok dio domaćih organizacija ocjenjuje da ključni problemi nisu riješeni. Vanredne izbore od maja 2025. godine zahtijevaju studenti u blokadi, koji su mjesecima predvodili antivladine demonstracije. Oni su tražili odgovornost za smrt 16 ljudi na Željezničkoj stanici u Novom Sadu. Predstavnici vlasti su u više navrata najavljivali njihovo raspisivanje, dok je Vučić izjavio i da će se povući sa predsjedničke funkcije, prije isteka mandata u aprilu 2027. godine. Zakonom je predviđeno da parlamentarne izbore raspisuje predsjednik države i da od dana raspisivanja do dana održavanja ne smije da prođe manje od 45, niti više od 60 dana.

Od transparenata na tribinama do skandiranja njegovog imena uoči sahrane. Navijači jednog od dva najveća fudbalska kluba u Srbiji nastavljaju da veličaju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i šalju preteće poruke - bez reakcija i sankcija. Podržava ih njihov klub "Crvena zvezda", koji na društvenim mrežama deli sadržaje poput Mladićeve slike sa natpisom "Pravac Potočari", koji je 6. septembra bio istaknut na utakmici u Beogradu. Potočari su mesto genocida nad više od 8.000 Bošnjaka zbog kojeg je Mladić, uz druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini, osuđen na doživotnu kaznu zatvora. Ni "Crvena zvezda", ni Fudbalski savez Srbije, koji ima nadležnost da pokreće disciplinske postupke, nisu odgovorili na upite Radija Slobodna Evropa (RSE). "Iza ovakvih poruka navijača stoji vlast u Srbiji", ocenjuje novinar Filip Švarm koji se bavi vezama kriminala, politike i navijačkih grupa. On navodi da je slična poruka iz Beograda poslata i sahranom Ratka Mladića, uz državne i vojne počasti, te prisustvo najviših državnih zvaničnika. Evropska fudbalska unija (UEFA) već je kaznila "Zvezdu" zbog rasističkog ponašanja i skandiranja na utakmici na dan Mladićeve smrti 27. avgusta u Češkoj, a iz UEFA-e nisu odgovorili na pitanja da li će preduzeti dalje korake. Na pitanja nije odgovorila ni evropska mreža Fudbal protiv rasizma (FARE) od koje je Memorijalni centar Srebrenica-Potočari zatražio da inicira suspenziju Fudbalskog saveza Srbije zbog nereagovanja na incidente. Grafiti, baklje i skandiranjeTelegram kanal navijača Crvene zvezde "Delije Sever" prethodnih dana obiluju fotografijama i video snimcima na kojima šalju poruke "u čast" Ratku Mladiću. Na fotografijama se mogu videti grafiti sa likom Ratka Mladića iscrtani širom Srbije, dok na pojedinim muškarci drže upaljene baklje i plakat s porukom "Generale nek vam je večna slava". Navijači su na dan sahrane Mladića u Beogradu objavili video snimak na kom grupa muškaraca skandira "Ratko Mladić". Istog dana na zvaničnom Instagram profilu fudbalskog kluba "Crvena zvezda" osvanula je fotografija grafita posvećenog Mladiću uz smajlija koji salutira. Veličanje osuđenog ratnog zločinca do sada je koštalo "Zvezdu" 100 hiljada evra. Toliko iznosi kazna koju je UEFA izrekla ovom klubu zbog rasističkog ponašanja i neprikladnog skandiranja na utakmici koja se odigrala na dan Mladićeve smrti. Tokom utakmice u Češkoj 27. avgusta navijači beogradskog kluba istakli su transparente na kojima je pisalo "Generale, velika slava i hvala", uz skandiranje imena Ratka Mladića. UEFA je "Zvezdi" izrekla i zabranu prodaje ulaznica navijačima za naredno gostovanje na evropskom takmičenju. Klub je i nakon ovoga na svojim zvaničnim profilima na društvenim mrežama objavio fotografije transparenata koji veličaju Mladića. Bez reakcija u SrbijiNa "poslednji alarm za uzbunu", kako je poruku "Pravac Potočari" sa stadiona u Beogradu opisao šef diplomatije BiH, nisu reagovali ni policija, ni pravosuđe, iako zakon u Srbiji predviđa sankcije za javno odobravanje ili negiranje genocida. Krivični zakonik predviđa da zločini moraju da budu utvrđeni pravosnažnom presudom suda u Srbiji ili stalnog Međunarodnog krivičnog suda. U članu 387. Zakonika se eksplicitno ne spominju Haški tribunal i Međunarodni sud pravde, gde su donesene presude kada je u pitanju genocid u Srebrenici i doživotni zatvor za Ratka Mladića. Od postupaka navijača i njihovog kluba nije se ogradila ni vlast. Jedino je predsednik fudbalskog kluba Partizan i nekadašnji ministar u Vladi Srbije Rasim Ljajić, prema navodima medija, napustio stadion tokom odavanja pošte Mladiću. Ljajić nije odgovorio na pozive RSE. Ocenjujući poruke podrške Mladiću kao sramne, urednik nedeljnika "Vreme" Filip Švarm podseća da su mu poštu na sahrani odali i predstavnici vlasti. Ukazuje i na jake veze između vlasti i fudbalskih klubova. "Režim raznim davanjima fudbalskim klubovima, posebno Crvenoj zvezdi, stvara jednu armiju za neformalnu podršku od navijača koji su poznati po nasilju i huliganizmu", navodi on. Dodaje da se tim porukama vlast služi ne bi li pridobio desno orijentisano biračko telo. "Režim se nije oglasio protiv ovih poruka, znači da on stoji iza toga", kaže Švarm. Iz vladajuće Srpske napredne stranke nisu odgovorili na upit RSE za komentar povodom poruka sa tribina. Ultradesni navijački incidentiPrethodne godine obeležilo je više incidenata u kojima su navijači fudbalskih klubova širili mržnju. Navijači "Crvene zvezde" su 2023. razvijali transparente u čast trojice poginulih pripadnika naoružane grupe koja je 24. septembra napala kosovsku policiju u mestu Banjska na Kosovu. Njihov transparent sa porukom "Slava banjskim herojima" osvanuo je tada u više desetina gradova Srbije. "Kad se vojska na Kosovo vrati" još jedna je poruka navijača ovog kluba iz 2023. Transparent sa ovom porukom razvili su tokom prijateljske utakmice sa italijanskim klubom Fiorentina u julu te godine u Beogradu. Srpska vojska i policija povukle su se sa Kosova nakon rata 1999, a Kosovo je deceniju kasnije proglasilo nezavisnost koju vlast u Srbiji do danas ne priznaje. Veze države, klubova i navijačaIako su fudbalski klubovi u Srbiji sportska udruženja u kojima država nema formalno vlasništvo, ona ih finansira preko Fudbalskog saveza. RSE je ranije utvrdio da je tokom 2026. Fudbalski savez iz budžetske rezerve dobio više od šest miliona evra. U odgovoru za RSE, Savez je tada naveo da je novac, pored ostalog bio namenjen za pomoć klubovima, na njihov zahtev. Savez nije precizirao kojim je klubovima dodeljena pomoć, a kritike dela javnosti da vlast finansiranjem saveza obezbeđuje njihovu lojalnost, odbacio je kao "neutemeljene". Pitanje veza politike i navijača posebno je aktuelizovano 2021. godine kada je uhapšen Veljko Belivuk, nekadašnji vođa navijačke grupe FK Partizan "Principi", optužen da je vođa organizovane kriminalne grupe. Deo opozicije je izneo tvrdnje da su članovi grupe Veljka Belivuka bili deo ličnog obezbeđenja predsednika Srbije Aleksandra Vučića u dva navrata, što je vlast demantovala. Pitanje veza tribina i politike u Srbiji seže u devedesete. Željko Ražnatović Arkan bio je krajem osamdesetih vođa Zvezdinih "Delija", koji su nekoliko godina kasnije činili okosnicu njegove paravojne Srpske dobrovoljačke garde koja je učestvovala u ratu u Hrvatskoj i BiH. Srpska dobrovoljačka garda je u to vreme svoju kasarnu dobila u vojnom objektu Jugoslovenske narodne armije (JNA) u Erdutu u Hrvatskoj. I krajem devedesetih, demokratska opozicija povezuje se sa predstavnicima navijača koji su imali svoju ulogu i u petooktobarskim demonstracijama i smeni režima Slobodana Miloševića.

Specijalni savjetnik Ujedinjenih nacija za prevenciju genocida, Chaloka Beyani, ističe da je javno obilježavanje lika i djela osuđenog za genocid i ratne zločine u BiH, Ratka Mladića, u Srbiji i Bosni i Hercegovini, uključujući učešće političkih dužnosnika i službene ceremonijale, "duboko neprimjereno i krajnje uznemiravajuće". Ovo se navodi u saopštenju za javnost iz njegovog kabineta. "Time se relativiziraju teški zločini prema međunarodnom pravu, vrijeđa dostojanstvo i iskustva žrtava, preživjelih i njihovih porodica koje su pretrpjele zločine za koje je Mladić pravomoćno osuđen. Takvi postupci nisu u skladu s nastojanjima da se u regiji unaprijede odgovornost, međusobno razumijevanje i održivi mir", dodaje se. U saopštenju se ističe i kako su Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (ICTY) i Međunarodni sud pravde nedvosmisleno utvrdili da je 1995. godine u Srebrenici počinjen genocid. "Kao komandant Vojske Republike Srpske (VRS), Mladić je 2017. godine pred ICTY-em osuđen za genocid, zločine protiv čovječnosti, te kršenje zakona i običaja ratovanja, pri čemu mu je izrečena kazna doživotnog zatvora. Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove potvrdilo je te presude 8. juna 2021. godine. Tom je presudom dodatno potvrđeno da je kaznena odgovornost za međunarodne zločine, uključujući zločin genocida, individualna, i da se ne može kolektivno pripisati bilo kojoj zajednici u cjelini. Činjenice koje je utvrdio ICTY ne prestaju postojati smrću počinitelja", stoji u saopštenju. Specijalni savjetnik Ujedinjenih nacija za prevenciju genocida, kako se ističe, "primjećuje ustrajnost i porast negiranja genocida, veličanje Mladića i zločina koje je počinio, kao i zabrinjavajuće učešće javnih dužnosnika i institucija u takvim postupcima". "Pozivam na hitno snošenje odgovornosti u takvim slučajevima, uključujući i slučajeve korištenja govora koji potiče mržnju. Izgradnja društva koje prioritet daje prevenciji masovnih zločina počinje priznavanjem stvarnosti i istine o događajima iz prošlosti. To uključuje uvažavanje boli i patnje svih žrtava. Glasovi onih koji se zalažu za takvu budućnost moraju biti glasniji i snažniji od glasova onih koji negiraju istinu o prošlosti. Ljudi širom regije zaslužuju budućnost bez straha, u kojoj bolno ratno naslijeđe jača odlučnost da se spriječi ponavljanje takve tame i zvjerstava", zaključuje se. Bivši komandant Vojske Republike Srpske (RS) Ratko Mladić, kojeg je Haški tribunal osudio za genocid i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini, sahranjen je 7. septembra u Beogradu uz vojne i državne počasti. Mladić je preminuo 27. augusta u Hagu, tokom izdržavanja doživotne zatvorske kazne, a ukopan je na beogradskom Topčiderskom groblju. Sahranjen je uz počasnu salvu i oproštajne govore članova njegove porodice i bivših saradnika, u kojima je veličana njegova ratna prošlost. U prisustvu političkog vrha entiteta RS i zvaničnika Srbije, kao i pripadnika Srpske pravoslavne crkve i Vojske Srbije, okupljeni su uzvikivali Mladićevo ime, ispraćajući kovčeg aplauzom i pjesmom. Komemoraciju, opelo i sahranu u Beogradu pratila su upozorenja iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) o neprihvatljivosti veličanja osuđenih ratnih zločinaca.

Agencija za sprečavanje korupcije sprovodi pripreme za nadzor predstojeće izborne kampanje u Srbiji i primenu novih pravila koja se odnose na funkcionersku kampanju i finansiranje političkih aktivnosti, navode iz Agencije u odgovoru na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) o izbornim uslovima u Srbiji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da će vanredni parlamentarni izbori biti održani 25. oktobra, a očekuje se da će ih raspisati u sredu. Iz Agencije za sprečavanje korupcije za RSE navode da će angažovati posmatrače širom Srbije koji će pratiti aktivnosti političkih subjekata tokom kampanje, uključujući broj bilborda, reklamnog materijala, medijskih oglasa i predizbornih skupova. Agencija će takođe pratiti aktivnosti javnih funkcionera tokom kampanje u skladu sa novim odredbama Zakona o sprečavanju korupcije, navodi se. Iz Agencije kažu da su tokom lokalnih izbora održanih u martu 2026. godine primili veliki broj prijava zbog sumnje na kršenje Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, uključujući navodnu zloupotrebu javnih resursa. Dodaju da su tokom ove godine postupali i po službenoj dužnosti i po prijavama koje su se odnosile na moguće zloupotrebe javnih resursa, a da će podaci o ishodima tih postupaka biti objavljeni u godišnjem izveštaju za 2026. godinu. Novi izbori u Srbiji dolaze gotovo tri godine nakon prethodnih održanih u decembru 2023., koje su pratili navodi opozicije, nevladinih organizacija i međunarodnih posmatrača o ozbiljnim nepravilnostima, pritiscima na birače, zloupotrebi javnih resursa i funkcionerskoj kampanji. Vlast je ove kritike odbacivala. Od tada je usvojen niz zakonskih izmena koje predstavnici vlasti predstavljaju kao odgovor na preporuke Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), dok deo domaćih organizacija i opozicija ocenjuju da ključni problemi nisu rešeni. Vanredne izbore tražili su studenti u blokadi u maju 2025. godine, nakon višemesečnih protesta na kojima su tražili odgovornost za smrt 16 ljudi prilikom urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024.

Predsjedavajući Evropske narodne partije, najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu, Manfred Weber na svom profilu na mreži X naveo je kako su dešavanja oko sahrane u Beogradu optuženog ratnog zločinca Ratka Mladića "u supornosti sa našim evropskim vrijednostima". Weber je istakao kako takav stav "potkopava povjerenje u posvećenost Srbije vrijednostima i principima koji su fundamentalni za njen evropski put". Bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, kojeg je Haški tribunal osudio za genocid i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini, sahranjen je u Beogradu u ponedjeljak, 7. septembra, uz vojne i državne počasti. Na sahrani su bili prisutni neki od najviših zvaničnika Srbije i bosanskohercegovačkog entiteta Republike Srpske, sin predsjednika države i vrh Srpske pravoslavne crkve. Poglavar Srpske crkve patrijarh Porfirije služio je opelo, a sahrani je prisustvovao i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko. U septembru prošle godine Evropska narodna partija (EPP) je saopštila da je započela internu istragu djelovanja Srpske napredne stranke (SNS), koja u toj konzervativnoj evropskoj stranci ima status pridruženog člana od 2016. godine. EPP je najveća grupacija u Evropskom parlamentu i zauzima poziciju desnog centra. Srpska napredna stranka u Srbiji je na vlasti od 2012. godine. Weber ne takođe napisao da "odavanje počasti čovjeku osuđenom za genocid nije čin pomirenja ili sjećanja, to je odbacivanje odgovornosti za suočavanje sa zločinima iz prošlosti". Naveo je i kako je "duboko je uznemirujuće to što je osuđenom ratnom zločincu javno odata počast na njegovoj sahrani, uz učešće visokih srpskih zvaničnika. Najoštrije osuđujem njihovo prisustvo i javno veličanje Mladića". Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen i predsjednik Evropskog savjeta Antonio Costa ocijenili su u zajedničkoj objavi da su "slike sa sahrane Ratka Mladića u Beogradu bile šokantne". Zvaničnici iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država upozorili su Srbiju na neprihvatljivost veličanja osuđenih ratnih zločinaca.

Građani Srbije 25. oktobra ponovo na biralištima. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je 9. septembra ukaze o raspuštanju Narodne skupštine i raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora. To će biti 15. po redu od uvođenja višestranačja, a 11. vanredni. Dok vlast tvrdi da su izborni uslovi unapređeni u skladu sa preporukama Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), kritike stižu iz nevladinih organizacija i međunarodnih izveštaja. Izbori dolaze gotovo tri godine nakon prethodnih parlamentarnih izbora održanih u decembru 2023., koje su pratili navodi opozicije, nevladinih organizacija i međunarodnih posmatrača o ozbiljnim nepravilnostima, pritiscima na birače, zloupotrebi javnih resursa i funkcionerskoj kampanji. Od tada je usvojen niz zakonskih izmena koje predstavnici vlasti predstavljaju kao odgovor na preporuke Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), dok deo domaćih organizacija ocenjuje da ključni problemi nisu rešeni. Šta su donele izmene izbornih zakona?"Na milion i jedan način smo dodatno unapredili izborne uslove, upravo zato da niko ne bi mogao da rezultate tih izbora, kakvi god bili, dovede u pitanje", rekla je Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine iz redova vladajuće stranke, za agenciju Tanjug krajem jula. Narodna Skupština je tokom 2025. i 2026. usvojila niz zakonskih izmena u cilju ispunjavanja preporuka ODIHR-a. Među njima su osnivanje Komisije za reviziju biračkog spiska, nova pravila za finansiranje političkih aktivnosti i izmene Zakona o sprečavanju korupcije. U maju 2026. izmenjena su četiri izborna zakona, uključujući odredbu prema kojoj birači mogu da podrže više od jedne izborne liste, što je jedna od preporuka međunarodnih posmatrača. Krajem avgusta usvojene su i izmene Zakona o sprečavanju korupcije koje uvode nova pravila za takozvanu funkcionersku kampanju. Prema novom zakonu, funkcioneri tokom kampanje ne mogu na političkim skupovima da nastupaju predstavljajući se kroz javnu funkciju, a zabranjeno je i korišćenje javnih resursa za političku promociju. ODIHR najavljuje punu posmatračku misijuIz ODIHR-a za Radio Slobodna Evropa (RSE) navode da ne mogu unapred da procene da li su izborni uslovi poboljšani u odnosu na izbore 2023. godine, jer takvu ocenu daju, tek, nakon posmatranja celog izbornog procesa. Za RSE potvrđuju da su u toku pripreme za posmatračku misiju na izborima u Srbiji. U izveštaju Misije iz jula 2026. konstatuje se da je Srbija sprovela deo ranijih preporuka ODIHR-a, ali da su mnoge dugogodišnje preporuke ostale neispunjene ili samo delimično sprovedene. Ističe se da su sagovornici misije izrazili zabrinutost zbog navoda o pritiscima na birače, neravnopravnih uslova za učesnike izbora, stanja u medijima i bezbednosti novinara. Zbog toga je ODIHR preporučio raspoređivanje pune posmatračke misije za predstojeće izbore, uključujući 32 dugoročna i 300 kratkoročnih posmatrača. Da li se išta promenilo od decembra 2023. godine?"Mislim da se stanje u odnosu na taj period bitno pogoršalo", ocenjuje programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić, komentarišući izborne uslove danas u odnosu na pre tri godine. Objašnjava da to što su doneti zakoni u praksi nije dovelo do unapređenja izbornih uslova. "Značajan segment u toj slici pripada i organima koji su zaduženi za kontrolu primene pojedinih propisa i koji su tokom proteklih nekoliko godina pokazali odsustvo spremnosti da proaktivno ispituju kršenje zakona, ili čak otvorenu pristrasnost. Tu mislim na Agenciju za srečavanje korupcije, policiju i javna tužilašta", objašnjava Nenadić. On ističe da je problem funkcionerske kampanje prisutan i u toku ovog predizbornog perioda. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je gotovo svakog dana od početka avgusta, u momentu kada izbori još nisu bili raspisani, obilazio gradove i sela po Srbiji i obećavao građanima bolji život i primanja. "Tako da je Srbija, može se reći, već godinama u nekom obliku neraspisane predizborne kampanje", dodaje. Slične ocene iznela je i nevladina organizacija Crta, koja je saopštila da je i pre samog raspisivanja izbora zabeležila primere zloupotrebe javnih resursa i pritiske na birače. Nasilje i incidenti na lokalnim izborimaDok vlast odbacuje navode o nepravilnostima na dosadašnjim izborima, poslednji lokalni izbori koji su u martu 2026. održani u 10 opština u Srbiji protekli su uz incidente i prisustvo policije na ulicama. Vladajuća Srpska napredna stranka proglasila je pobedu u svih 10 opština. Posmatračka misija Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope (SE) saopštila je da su članovi njihove delegacije bili svedoci nasilja u skoro svim opštinama koje su posetili tokom održavanja lokalnih izbora. Žestoke rasprave, preteće prisustvo maskiranih grupa ljudi, nasilje, kršenje tajnosti glasanja – neke su od stvari koje je posmatračka misija SE zabeležila na tim izborima, dok je OEBS zabeležio “nezapamćen” nivo napada na novinare. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti iskustvo sa nedavnih lokalnih izbora navodi kao još jedan razlog za sumnju da će i na parlamentarnim izborima biti nepravilnosti. Vlast ove kritike odbacuje i tvrdi da je reč o netačnim optužbama kojim njihovi politički protivnici pokušavaju da delegitimizuju izbore. Istovremeno, optužuje opozicione aktiviste za napade i provokacije tokom lokalnih izbora. Vanredne izbore tražili su studenti u blokadi u maju 2025. godine, nakon višemesečnih protesta na kojima su tražili odgovornost za smrt 16 ljudi prilikom urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. Predstavnici vlasti su u više navrata najavljivali vanredne izbore, dok je predsednik Vučić izjavio i da će se uskoro povući sa predsedničke funkcije, pre isteka mandata u aprilu 2027. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u sredu da je bila očekivana reakcija iz zemalja regiona i Evropske unije na sahranu bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, koji je preminuo u Hagu pošto je osuđen za genocid i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini. Ne spominjući uopšte zašto je Mladić osuđen u Hagu, Vučić je nekoliko puta rekao da razlog za "napade" iz regiona nije sahrana Mladića, već je to ekonomski uspeh Srbije, ne navodeći dokaze o tom ekonomskom uspehu. "Bujica, histerična lavina napada iz Sarajeva, Prištine, Zagreba, Podgorice, sve smo to očekivali", rekao je Vučić. On je rekao da su iz regiona došli takvi napadi od onih koji su podržavali "obojenu revoluciju" u Srbiji, za šta su vlasti u Beogradu uz podršku Moskve, bez pružanja dokaza, optuživali studente u blokadi koji su tražili odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. "Zašto tolika mržnja? Zbog toga što Srbija brže raste, što Srbija brže napreduje", rekao je Vučić. On je rekao da je Mladić bio pukovnik u vojsci Srbije, odnosno Jugoslavije i da se u skladu s tim ponašala Vojska Srbije na sahrani. Vučić je rekao da je zadovoljan što je sve proteklo mirno, navodeći da je na sahrani bilo između 120.000 i 150.000 ljudi, dok je organizacija Arhiv javnih skupova, koja broji prisutnost na protestima i skupovima u Srbiji, procenila da je bilo 16.000 ljudi. "Pružili smo punu logistiku, u smislu transporta, lekara, svih komunalnih usluga, da su svi ljudi mogli da imaju vodu", rekao je Vučić. "Baš sam zadovoljan kako smo to uspeli da bezbednosno i logistički pokrijemo." Povodom saopštenja predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen (von der Leyen) i predsednik Evropskog saveta Antonija Košte (Antonio Costa) u kome su ocenili da su prizori iz Beograda tokom sahrane osuđenog ratnog zločinca "šokantni", on je rekao da za njih dvoje nema šta loše da kaže, ponovo ne ulazeći u to zašto su najviši zvaničnici EU izašli s takvom ocenom. Fon der Lajen i Košta su naveli da su "elementi zvanične podrške" i prisustvo pojedinih visokih srpskih zvaničnika na sahrani "duboko su za žaljenje". Vučić nije na takav komentar direktno odgovorio, već je postavio pitanje kako neko misli da određuje ko će da dođe na sahranu. "I kažete u saopštenju da je to zbog toga što neko veliča ljude kao heroje, a ja ću vam navesti primere da ljudi razumeju da to nije precizno viđenje stvari. Voleo bih da su te stvari malo drugačije i dublje sagledali", naveo je Vučić. On je potom naveo da je predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković izrazio saučešće 2018. posle samoubistva Slobodana Praljka pošto je pravosnažno osuđen u Haškom tribunalu i da je Hrvatski sabor proglasio presude šestorici hrvatskih oficira nepravednim i neprihvatljivim za Hrvatsku. Vučić je dodao je da su oni koji su sada reagovali iz Sarajeva prisustvovali dženazi, odavanju pošte, komemoracijama i sahrani Rasima Delića, koji je 2008. u Hagu na osuđen na tri godine zatvora zbog ratnih zločina u BiH.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u utorak da će vanredni parlamentarni izbori u Srbiji biti održani 25. oktobra. Vučić je za Radio-televiziju Srbije rekao da će u sredu u 12 časova potpisati ukaze o raspuštanju Narodne skupštine i raspisivanju izbora. On je izrazio nadu da će posle izbora zemlja izaći iz krize. Vlada Srbije u ponedeljak je usvojila predlog premijera Đura Macuta da se predsedniku države uputi poziv za raspuštanje Skupštine, što je neophodno za raspisivanju vanrednih izbora. Vanredne izbore od maja 2025. godine zahtevaju studenti u blokadi, koji su mesecima predvodili antivladine demonstracije sa kojih se tražila odgovornost za smrt 16 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Predstavnici vlasti su u više navrata najavljivali njihovo raspisivanje, dok je predsednik Vučić izjavio i da će se povući sa predsedničke funkcije, pre isteka mandata u aprilu 2027. godine. Zakonom je predviđeno da parlamentarne izbore raspisuje predsednik države i da od dana raspisivanja do dana održavanja ne sme da prođe manje od 45, niti više od 60 dana.

Mogućnost nastavka pristupnih pregovora između Beograda i Brisela biće razmatrana i u kontekstu glorifikacije lika i dela osuđenog za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti Ratka Mladića, upozorila je Evropska komisija. "Kao što znate, razgovori o Klasteru 3 trenutno se vode sa državama članicama. I ta rasprava će morati da uzme u obzir i najnovija politička dešavanja kojima smo svedočili", izjavio je na konferenciji za novinare Gijom Mersije (Guillaume Mercier), portparol Evropske komisije nadležan za pitanja proširenja. Evropska komisija se godinama zalaže za nastavak pristupnih pregovora između Evropske unije i Srbije, pri čemu preporučuje otvaranje Klastera 3, za koji se smatra da je Srbija tehnički spremna. Poslednje intenzivno angažovanje na ovom pitanju bilo je pre letnje pauze, kada je Evropska komisija pozivala države članice da postignu saglasnost o otvaranju ovog klastera i time odblokiraju proces pregovora, koji je praktično zastao pre gotovo pet godina. "U julu smo napravili našu procenu u vezi sa Klasterom 3. To je bila tehnička procena različitih reformi i koraka koje je potrebno ispuniti kako bi Klaster 3 bio otvoren. Ta procena je urađena još u julu, na osnovu svih relevantnih elemenata koji su u tom trenutku bili na raspolaganju", objasnio je portparol Mersije. Od decembra 2021. godine Srbija nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje. Prvobitno je razlog za to bilo neusaglašavanje sa spoljnom politikom EU, pre svega izostanak uvođenja sankcija Rusiji kao odgovor na agresiju na Ukrajinu, dok je kasnije i stanje vladavine prava dodatno podstaklo skepticizam pojedinih država članica. Situaciju sada dodatno komplikuju dešavanja nakon smrti i sahrane Ratka Mladića, koji je preminuo 27. avgusta u Hagu, a 7. septembra sahranjen u Beogradu uz državne počasti. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Antonio Costa) oglasili su se zajedničkom reakcijom, ocenivši "šokantnim" prizore iz Beograda tokom sahrane osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. "Elementi zvanične podrške, kao i prisustvo pojedinih visokih srpskih zvaničnika na sahrani, duboko su za žaljenje. Oni pokazuju neuspeh u suočavanju sa mračnim poglavljem novije evropske istorije i u suprotnosti su sa vrednostima na kojima se zasniva put Srbije ka Evropskoj uniji", naglasili su u zajedničkoj objavi lideri ključnih evropskih institucija. U međuvremenu, predsednica Evropske komisije uskoro će krenuti na redovnu godišnju turneju po zemljama regiona. I dalje nema potvrde da li će tom prilikom posetiti i Srbiju.