Blokade graničnih prelaza za teretna vozila. To je slika koja od 26. januara može da se vidi na više graničnih prelaza u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Povod protestu je već postojeće pravilo po kojem prevoznici ne mogu da borave u šengenskom prostoru duže od 90 dana u toku šest meseci. Predstavnici udruženja prevoznika kažu da već dve godine traže izmenu tog propisa jer zbog prirode posla "90 dana nije dovoljno". Objašnjavaju da je problem za njih postao očigledniji otkako je od oktobra 2025. počela primena digitalne kontrole ulaska i izlaska u Šengen prostor. (Snimatelj: Slaven Miluš, montaža: Ana Toader)

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) izjavio je u ponedeljak da Alijansa od vlasti u Beogradu očekuje odgovornost za dešavanja na Kosovu, uključujući napad u Banjskoj i napade na vojnike KFOR-a tokom nemira u proleće 2023. godine. "Imam lični odnos sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Poznajemo se dugi niz godina. Ali, naravno, očekujemo od njega da utvrdi odgovornost za ono što se dogodilo pre nekoliko godina, i to po dva pitanja. Za oba je obećao potpuno utvrđivanje odgovornosti“, izjavio je Rute. On je ovo izneo obraćajući se Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET), gde je potvrdio podršku dijalogu o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Rute je naglasio i da je NATO posvećen bezbednosnoj situaciji na Zapadnom Balkanu, poručivši da Alijansa neće dozvoliti stvaranje bezbednosnog vakuuma u Bosni i Hercegovini. O Grenlandu i odnosima sa TrampomFokus rasprave na sednici AFET-a bio je i sporazum koji je Rute postigao prošle nedelje sa američkim predsednikom, kojim je, kako je navedeno, omogućeno da Donald Tramp (Trump) odustane od uvođenja carina i preuzimanja Grenlanda. Pred evropskim poslanicima Rute je predstavio dva pravca delovanja kada je reč o bezbednosti Grenlanda i Arktika: kolektivne napore NATO-a na jačanju vojne i ekonomske zaštite od ruskog i kineskog uticaja na Arktiku, kao i bilateralne razgovore između Danske, Grenlanda i Sjedinjenih Američkih Država. Generalni sekretar Alijanse tvrdi da je američki predsednik u pravu po pitanju Arktika. Tvrdi da se radi o pitanje kolektivne odbrane jer se, prema njemu, morski putevi otvaraju. "Kina i Rusija postaju sve aktivnije. Moramo se pozabaviti ovim pitanjem", rekao je Rute. On je potvrdio potpunu posvećenost američkog predsednika NATO-u, a evropskim saveznicima poručio da "mogu samo da sanjaju" da se mogu sami zaštititi bez Sjedinjenih Američkih Država.

Vozači kamiona iz Srbije, BiH, Crne Gore i Severne Makedonije blokirali su u ponedeljak ulazne i izlazne teretne terminale graničnih prelaza u znak protesta zbog novih šengenskih pravila. Protestuju zbog novog sistema ulaska u države EU, navodeći da im skraćuju boravak u zemljama Unije.

Nakon Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije, i Srbija dobija novac iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan. Ali oko 50 mliona evra manje zbog neispunjenih obaveza. Proevropska opozicija zatražila je da se sredstva iz Plana rasta preusmere civilnom sektoru i nezavisnim medijima. Srbija je, za sada, poslednja u nizu država za koje se smatra da su ispunile uslove i preduzele značajne reforme kako bi se uskladile sa standardima EU. Bez sredstava iz ovog paketa za sada su Bosna i Hercegovina i Kosovo. (Snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)

Skidanjem natpisa "DUNP u blokadi", kojom je bila prekrivena ploča sa logom i nazivom Državnog univerziteta u Novom Pazaru, studenti te ustanove na jugozapadu Srbije su nakon godinu dana prekinuli njenu blokadu. Odluka je doneta nakon pregovora sa novom rektorkom Tanjom Soldatović i dogovorima o vraćanju ispisanih studenata i sprovođenju konkursa za angažovanje profesora, koji su prethodnih meseci ostali bez angažmana na tom Univerzitetu. Pojedini studenti su optužili upravu da im je onemogućila upis godine kao vid revanšizma zbog blokada kojima traže odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u Novom Sadu. I pojedini profesori navodili su da su zbog podrške studentskim blokadama i kritike uprave ostali bez posla, što je uprava Univerziteta negirala. Student Enes Džogović zahvalio se građanima koji su im pružali podršku prethodnih godinu dana. "Jedna od stvari koju su nam stalno prebacivali je da nas je malo. Ako nas 50 može više puta Srbiju da probudi, šta tek možemo da uradimo kada nas bude više, a biće nas više", rekao je on i dodao da ovo "nije kraj borbe, već tek početak". Novopazarci su postali jedan od simbola studentskih protesta u Srbiji kada su pešačenjima širom zemlje prenosili poruku jedinstva iz ovog grada sa većinskim bošnjačkim stanovništvom. Blokadu Državnog univerziteta počeli su 26. januara prošle godine i najduže su ostali u blokadi. Studenti drugih fakulteta u Srbiji prekinuli su blokade na početku jeseni. Iako njihove zahteve, koji uključuju i raspisivanje vanrednih izbora, vlast odbija i odbacuje odgovornost za novosadsku nesreću, studenti su rekli da borbu za ispunjenje nastavljaju na druge načine.

Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković upoznao je ambasadora Rusije u Beogradu sa "političko-bezbednosnom situacijom" na Kosovu i kritikovao zakone o strancima i vozilima. Petković je na sastanku sa Aleksandrom Bocan Harčenkom naveo da je "važno da međunarodna zajednica uvidi brojne opasnosti koje proizilaze iz najave o primeni zakona o strancima i vozilima i preduzme konkretne korake u tom pravcu", navodi se u saopštenju iz Vladine Kancelarije za Kosovu. U saopštenju se dodaje da će Beograd nastaviti "da se svim diplomatskim kanalima bori za legitimna prava srpskog naroda na Kosovu kada je reč o ovim, ali i drugim važnim pitanjima od presudnog značaja za život i opstanak srpskog naroda". Kosovski zvaničnici najavili su da će prva faza primene Zakona o strancima i Zakona o vozilima trajati do 15. marta i da predviđa period informisanja građana. Puna primena ova dva zakona će pogoditi pripadnike srpske zajednice koji žive na Kosovu, a koji su do sada vozili automobile sa tablicama nekog grada u Srbiji uz ovlašćenje ili one koji nemaju kosovska dokumenta. Prema zakonima, vozila sa stranim tablicama ne mogu da učestvuju u saobraćaju na Kosovu duže od tri meseca ili na osnovu ovlašćenja, a građani koji nemaju kosovska dokumenta moraće da se prijave za boravišnu dozvolu u roku od 72 sata. Zamenik vršioca dužnosti premijera Kosova Besnik Bisljimi (Bislimi) rekao je da prelazni period pune implementacije zakona treba maksimalno iskoristiti za proces suštinske integracije zdravstvenog i obrazovnog sistema na celoj teritoriji Kosova. Vršilac dužnosti premijera Aljbin (Albin) Kurti izjavio je da će se ovaj proces sprovoditi u koordinaciji sa Evropskom unijom, te da će se u obzir uzeti zabrinutosti nevećinskih zajednica. On nije precizirano koji modeli integracije se razmatraju, te da li će se ona desiti u okviru Zajednice opština sa srpskom većinom, na čemu insistira Beograd. Ova Zajednica je dogovorena u okviru dijaloga Kosova i Srbije kako bi srpska zajednica dobila određeni nivo samoupravljanja. Obrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu i dalje funkcionišu u sistemu Srbije i gotovo su jedine koje kosovske vlasti nisu zatvorile u prethodne dve godine, jer ih Priština smatra paralelnim i ilegalnim. Petković je, kako se navodi u saopštenju Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, ruskog ambasadora upoznao i sa poslednjom rundom dijaloga Beograda i Prištine u Briselu. On je naveo da je "posle brojnih sastanaka u Briselu napravljen značajan korak kada je u pitanju primena Deklaracije o nestalim licima i da je održan prvi sastanak Zajedničke komisije za nestala lica". "Petković je istakao da je tokom dijaloga tražio konkretne i opipljive korake kada je u pitanju formiranje Zajednice srpskih opština", navodi se u saopštenju. Kosovo i Srbija su 22. januara održali prvi sastanak Zajedničke komisije za nestala lica tokom rata na Kosovu, koju predvode glavni pregovarači Besnik Bisljimi i Petar Petković. Ova komisija je predviđena Deklaracijom o nestalim licima, koju su maja 2023. godine usvojili pregovarači na visokom političkom nivou, premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Deklaracija je deo Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa na osnovu predloga EU i strane obavezuje da će dozvoliti pristup svim dokumentima koje poseduju, uključujući one sa oznakom "poverljivo".

Na graničnim prelazima u Srbiji, BiH, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji u ponedeljak u podne počele su blokade, u organizaciji profesionalnih prevoznika. Vozači blokiraju teretne terminale zbog pooštrenih procedura za ulazak u Šengenski prostor.

U kampusu Univerziteta u Novom Sadu održan je protest studenata koji su objavili bojkot nastave na više fakulteta i viših škola u tom gradu. "Povod za protest i bojkot je narušavanje autonomije Univerziteta, nasilje nad studentima Filozofskog fakulteta i slučaj profesorke Jelene Kleut, kojoj je, uprkos jednoglasnoj podršci stručnih i izbornih veća, Senat Univerziteta nezakonito uskratio izbor u zvanje, nakon čega joj je prekinut radni odnos", naveli su studenti koji su pozvali na protest. Većina studenata bojkotuje nastavu na jedan dan, dok su akademci sa Filozofskog fakulteta najavili da će to biti "do daljeg". Na tom fakultetu poslednjih dana uglavnom nema predavanja. Nastavu bojkotuje i deo profesora. Okupljenima na protestu se, pored ostalih, obratila profesorka Filozofskog fakulteta Tanja Todorović koja je ocenila je da bojkot za studente nije bio "prvi izbor", nego "poslenje rešenje" kako bi skrenuli pažnju na svoje zahteve. "Studenti bojkotuju nastavu, ali tek nakon što ih istitucije već jako dugo vremena ignorišu i bojkotuju njihove zahteve". "Naši studenti su postavljali pitanja, čekali su odgovore, podnosili su zahteve, imali su vapaj da ih čujemo i vidimo, ali odgovora s druge strane uglavnom nije bilo, ili ga je bilo na pogrešan način", dodala je. Studenti su tokom protesta obišli više fakulteta. Ispred Ekonomskog, obratio im se dekan tog fakulteta Aleksandar Čučković. Tokom protesta okupljeni su nosili transparente na kojima piše "Jelena je Univerzitet", "Odgovornost" i "Neodustajanje" a preko megafona studenti uzvikuju "Izlazite napolje". Novi talas protesta novosadskih studenata pokrenut je nakon što je profesorki Filozofskog fakulteta Jeleni Kleut uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa. Studenti su zbog toga zatražili ostavke dekana tog fakulteta Milivoja Alanovića i rektora novosadskog univerziteta Dejana Madića, te vraćanje na posao profesorke Kleut. Dok uprava Univerziteta tvrdi da je sve urađeno u skladu sa pravilima, studenti u blokadi navode da je Kleut otpuštena jer ih je podržavala u protestima zbog pogibije 16 ljudi u padu novosadske nadstrešnice. Tokom protesta obratila se i studentkinja Filozofskog fakulteta koja ocenila da profesorka Kleut "nije kažnjena samo zbog svog stava, nego zato što je u tom trenutku ostala bez institucionalne zaštite". "Uprava fakulteta nije stala iza nje. Ćutanje institucije je saučesništvo u sankcionisanju slobodnog mišljenja", kazala je ona. Dodala je da studenti i profesori ne traže nemoguće, nego da fakultet preuzme odgovornost i "javno stane u odbranu akademskih sloboda i pokaže da autonomija nije prazna reč u statutu". Šta se desilo toko protesta na Filozofskom fakultetu?Tokom protesta podrške profesorki Kleut 21. januara policija u opremi za razbijanje demonstracija i izbacila je okupljene studente, profesore i građane sa Filozofskog fakulteta. Nadležni tvrde da je policija postupala "visoko profesionalno i u skladu sa zakonom", dok ih učesnici protesta optužuju za brutalnost i prekomernu upotrebu sile. Pozivanje policije na fakultet od strane dekana pratile su osude dela akademske zajednice, te optužbe za narušavanje autonomije univerziteta. Akademci su gotovo godinu dana blokirali državne fakultete, od decembra 2024, zahtevajući utvrđivanje odgovornosti za pogibiju 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu, te raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu bili su među prvima koji su stupili u blokadu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je jedan formalni zahtev za uspostavljanje strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Američkim Državama vezan za energetiku, dok je drugi politički. "Jedan zahtev svakako vezan za energetiku, a drugi je više političke prirode", rekao je Vučić 26. januara, na beogradskoj televiziji Blic. Detalje nije precizirao. Da su pred Srbiju postavljena "dva formalna zahteva", kako bi otpočeo strateški dijalog sa SAD, Vučić je prvi put pomenuo pet dana ranije, nakon susreta sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom. Od tada se ni zvanični Beograd, ni zvanični Vašington o njima nisu oglasili. Predsedništvo i Vlada Srbije, kao ni američki Stejt department, nisu odgovorili na pitanja RSE o zahtevima. Strateški dijalog, koji SAD vode sa desetinama država sveta kako bi produbile saradnju, obuhvata niz oblasti – od ekonomije, preko bezbednosti, do spoljne politike. Vašington kao jedan od ključnih interesa na Zapadnom Balkanu vidi suzbijanje kineskog i ruskog uticaja. Vučić je rekao da na vanrednoj sednici Vlade Srbije 25. januara nije bilo reči o zahtevima, iako je ranije najavio da će se oni razmatrati na toj sednici. Kako je rekao, o njima će biti reči narednih dana, "čim se to bude pripremilo". Smanjenje energetske zavisnosti Zapadnog Balkana od Rusije našlo se među ciljevima američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojenog polovinom decembra. U istom Zakonu se kao cilj navodi i smanjenje kineskog uticaja u ovoj regiji. Takođe, SAD kao cilj vide i momentalni napredak u dijalogu Srbije i Kosova. SAD, kako je navedeno, treba da podržavaju postizanje konačnog sporazuma Srbije i Kosova, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju. Pokretanje strateškog dijaloga Srbije i SAD najavljeno je u avgustu 2025, ali do njegovog početka do sada nije došlo. Vučić kaže da je ruski udeo u NIS-u vredan oko milijardu evraPredsednik Srbije je izjavio da je ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji kupuje mađarska kompanija MOL, vredan između 900 miliona evra i milijardu evra. On je kazao da je Srbija bila spremna da za taj deo plati duplo. "Mi smo bili spremili novac i dve milijarde evra da platimo. Čak i i da platimo više od toga", ponovio je Vučić na Blicu. Naftna industrija Srbije se početkom 2025. godine našla pod sankcijama SAD zbog većinskog ruskog vlasništva. Vlasti u Beogradu sada se nadaju njihovom ukidanju, nakon dogovora o prodaji ruskog udela u NIS-u mađarskom MOL-u. Vučić je dodao i da "sebi lako objašnjava" zašto ruski udeo u NIS-u nije ponuđen Srbiji, ali da nije želeo da to iznese javno, da ne bi, kako je istakao, ugrozio interese države. "Meni su ti razlozi jasni, nedvosmisleni, razumljivi, ali da li prihvatljivi ili ne, to je druga stvar", kazao je on. Na pitanje u kakvim je odnosima Srbija sada sa Rusijom, Vučić je odgovorio da je u "dobrim". Srbija je nastavila blisku saradnju sa Rusijom, uprkos pozivima da uvede sankcije Kremlju od invazije na Ukrajinu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio je 25. januara da se formira operativni tim i ojačaju kapaciteti da bi Srbija brže napredovala na evropskom putu. Vučić je to predložio na tematskoj sednici Vlade Srbije, kojoj je prisustovao. Za predsednika tog operativnog tima predložio je šefa Misije Srbije pri EU u Briselu Danijela Apostolovića. Naveo je da bi operativni tim trebalo da ima osam do deset ljudi da "svakoga dana može da bude u kontaktu na konferencijskoj vezi". Vučić je to predložio kako bi se ubrzao rad na reformama jer, kako tvrdi, dosadašnje koordinaciono telo nije bilo dovoljno efikasno. Rekao je i da Srbija ostaje na evropskom putu. On je tokom sednice Vlade izneo više kritika na rad pojedinih ministara i direktora javnih preduzeća najavljujući moguće smene. Vučić o odnosu sa SADIako je iz Davosa najavio da će se na sednici razmatrati dva zahteva Sjedinjenih Američkih Država koji bi omogućili početak strateškog dijaloga sa Srbijom, tu temu nije spominjao. Vučić je prethodno za TV Prva rekao da je Sjedinjenim Državama zahvalan za više stvari, između ostalog, navodeći zaustavljanje strateškog razgovora sa Prištinom, operativnu licencu za Naftnu industriju Srbije, za to što nisu Srbiju stavili na "crnu listu" za iseljeničke vize, što je, kako je rekao, bio politički signal. Prošle godine, SAD su preduzele jednu od najoštrijih mera protiv Kosova, suspendujući Strateški dijalog između dve zemlje, zbog postupaka kosovske tehničke Vlade u vreme porasta tenzija u zemlji. Kada je reč o operativnoj licenci, nju je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAK) produžila NIS-u do 20. februara. To je omogućilo nastavak rada ovoim preduzeću pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva Vučić je spomenuo i iseljeničke vize, odnosno da najavu iz januara da administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) obustavlja obradu imigrantskih viza za podnosioce zahteva iz 75 zemalja, među kojima su se našle BiH, Kosovo i Crna Gora, ali ne i Srbija. Vučić o sastanaku evroparlamentaraca i opozicije u SrbijiVučić je 25. januara ocenio i da je sastanak poslanika Evropskog parlamenta tokom posete Srbiji i njegovih političkih protivnika bio "najsmešniji na svetu". Vučić je za TV Prva dodao da mu je mnogo krivo što su "naši ljudi onima što su došli poklonili toliku pažnju". On je nazvao evroparlamentarce potpuno nevažnim ljudima. "Ne slušaju šta im pričaju iz opozicije. A pričaju im sve najgore o Srbiji", rekao je Vučić. On je rekao i da je zahtev opozicije delegaciji evroparlamentaraca za uvođenje personalnih sankcija posebna drskost. Delegacija Evropskog parlamenta bila je u poseti Beogradu od 22. do 24. januara. Delegaciju, koju je predvodila portugalska evroposlanica Marta Temido, nije primio predsednik Vučić, kao ni predsednica parlamenta Ana Brnabić koji su bili van zemlje. Prethodno su i Vučić i Brnabić izjavili da ne žele da se sastanu sa evroparlamentarcima tvrdeći da ih nisu ni obavestili ni pitali o dolasku, što je Evropski parlament demantovao. Petočlana delegacija imala je sastanke sa predstavnicima vlasti, dela opozicije, medija, civilnog sektora i akademske zajednice. Predstavnici proevropske opozicije tražili su od delegacije presumeravanje sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan organizacijama civilnog društva i medijima koji doprinose očuvanju osnovnih ljudskih prava i sloboda. Takođe, zahtevali su i personalizovane sankcije za ljude iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i druge. Evropska delegacija bila je u Srbiji tri meseca nakon što je u Evropskom parlamentu predstavljena Rezolucija u kojoj se govori o polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji godinu dana posle pada nadstrešnice u Novom Sadu i stradanja 16 osoba. Evroposlanici će nakon posete Beogradu podneti izveštaj odboru u Evropskom parlamentu.

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome postoji li trka u naoružanju na Zapadnom Balkanu. Sagovornici su bili dva vojna analitičara – Igor Tabak, analitičar zagrebačkog portala Obrana i sigurnost, i Nikola Lunić, konsultant u oblasti geopolitike i bezbednosti iz Beograda. Bilo je reči o tome da li će Srbija moći za godinu i po dana da udvostruči svoje vojne kapacitete, kao što je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koliko je Hrvatska uspela da obnovi svoje naoružanje otkako je ušla u NATO pakt, odakle oružje nabavlja Srbija, a odakle Hrvatska i da li je na vojnoj paradi septembara prošle godine u Beogradu bilo prikazano oružje koja Srbija tajno uvozi. Razgovaralo se i o tome kakav je značaj dva sporazuma o vojnoj saradnji potpisana prošle godine – jednog između Hrvatske, Kosova i Albanije, a drugog između Srbije i Mađarske – zašto Vučić smatra da sporazum između Hrvatske, Albanije i Kosova direktno ugrožava Srbiju, zašto je Hrvatska oktobra prošle godine uvela obavezno služenje vojnog roka, da li će to uskoro da učini i Srbija i da li su priče o naoružavanju i vojnim savezima u regionu više propaganda namenjena domaćoj javnosti, nego pretnja stabilnosti Zapadnog Balkana.

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome postoji li trka u naoružanju na Zapadnom Balkanu. Sagovornici su bili dva vojna analitičara – Igor Tabak, analitičar zagrebačkog portala Obrana i sigurnost, i Nikola Lunić, konsultant u oblasti geopolitike i bezbednosti iz Beograda. Bilo je reči o tome da li će Srbija moći za godinu i po dana da udvostruči svoje vojne kapacitete, kao što je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koliko je Hrvatska uspela da obnovi svoje naoružanje otkako je ušla u NATO pakt, odakle oružje nabavlja Srbija, a odakle Hrvatska i da li je na vojnoj paradi septembara prošle godine u Beogradu bilo prikazano oružje koja Srbija tajno uvozi. Razgovaralo se i o tome kakav je značaj dva sporazuma o vojnoj saradnji potpisana prošle godine – jednog između Hrvatske, Kosova i Albanije, a drugog između Srbije i Mađarske – zašto Vučić smatra da sporazum između Hrvatske, Albanije i Kosova direktno ugrožava Srbiju, zašto je Hrvatska oktobra prošle godine uvela obavezno služenje vojnog roka, da li će to uskoro da učini i Srbija i da li su priče o naoružavanju i vojnim savezima u regionu više propaganda namenjena domaćoj javnosti, nego pretnja stabilnosti Zapadnog Balkana. Omer Karabeg: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da će Srbija u narednih godinu i po dana udvostručiti svoje vojne kapacitete. Da li je to izvodljivo? Nikola Lunić: To nije realno. Srbija već sada za vosku izdvaja 2,5% svog bruto društvenog proizvoda i teško da može više. Na kraju krajeva, vojna snaga svih zemalja u regionu opada bez obzira na velika sredstava koja se troše na naoružanje. Omer Karabeg: Da li Hrvatska planira značajno uvećanje svojih vojnih kapaciteta? Igor Tabak: Hrvatska je dio NATO saveza, a NATO je pod američkim pritiskom pristao da gotovo udvostruči svoje vojne proračune. Prvo je za sve zemlje NATO-a bio problem dostići 2% izdvajanja bruto društvenog proizvoda za obranu, onda se pristalo na 3,5% za čistu obranu i do 5% kad se uračunaju širi sigurnosni troškovi. Dakle, ako u idućih nekoliko godina skočimo od 2% na 5% BDP-a, onda to znači da će Hrvatska, ali i sve druge NATO članice, radikalno povećavati svoja izdvajanja za obranu. I to nije pitanje utrke u naoružanju na Zapadnom Balkanu, već se odnosi na sve zemlje članice NATO-a. To je trend koji je nedvojben. Na to su pristala sva politička vođstva NATO zemalja. Veliki NATO brod se krenuo okretati teško i nevoljko, ali sad, kad je to krenulo, nema puno stajanja. Oružje i sa Istoka i sa ZapadaOmer Karabeg: Odakle Srbija nabavlja oružje? Nikola Lunić: Srbija je do sada imala, kako su to zvaničnici nazvali, multivektorski pristup. Nabavljala je oružje ne samo iz Rusije i Kine, nego i sa Zapada, pre svega iz Francuske, znači, imala je i zapadnu i istočnu tehnologiju. To je u jednu ruku dobro i korisno, ali je problem za održavanje borbenih sistema u smislu logistike što pokazuje primjer Ukrajine. U tom kontekstu nabavljanje oružja sa svih strana može biti i kontraproduktivno. Omer Karabeg: Odakle Hrvatska nabavlja svoje oružje? Igor Tabak: Hrvatska je jasno svrstana. Mi smo krenuli u prenaouružvanje izbacujući svu staru opremu i kompletno se okrećući zapadnoevropskim i NATO izvorima. Hrvatska se zadnjih petnaestak-dvadesetak godina kontinuirano naoružava u Zapadnoj Evropi i SAD. Time Hrvatska smanjuje logističke troškove koje kolega spominje. Jer logistika je najskuplji dio vojnih stvari, a logistički troškovi će se smanjiti ako imate usklađenu opremu Omer Karabeg: Predsednik Vučić kaže da je Srbija poslednjih godina deo oružja nabavljala u tajnosti. Zna li se koje je to oružje? Nikola Lunić: Videli smo to na vojnoj parade septembra prošle godine. Jedna od tih stvari je rusko oružje, ruski borbeni sistemi za elektronsko i protivelektronsko ratovanje - Moskva, Krasuha itd. koji su dostavljeni, pretpostavljam, vazdušnim letovima, ali se ne zna na koji način jer sasvim sigurno nisu stigli direktno iz Rusije. S druge strane, tajno su nabavljeni i neki složeni i sofisticirani sistemi iz Izraela za koje je javnost saznala tek pred samu vojnu paradu. U ovom trenutku je posebno intenzivna vojna saradnja sa Izraelom, Reč je o uvozu i izvozu oružja na obe strane. To se unekoliko može reflektirati na spoljnu politiku, ali mislim da je to još uvek ograničenog kapaciteta. Vojni savezi?Omer Karabeg: Hrvatska je 18. marta prošle godine potpisala sa Albanijom i Kosovom Deklaraciju o suradnji na području obrane i sigurnosti, a Srbija je dvadesetak dana nakon toga 1. aprila potpisala sa Mađarskom Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti odbrane. Da li se ova dva ugovora mogu smatrati vojnim savezima? Igor Tabak: Hrvatska je prije desetak godina potpisala sa Srbijom gotovo identičan ugovor kao ovaj koji vi spominjete. Da li se i to može smatrati obrambenim savezom? Ja mislim da nema ništa normalnije od obrambene suradnje među susjedima. A činjenica da se sporazum Hrvatske sa Srbijom ne primjenjuje je možda veći izvor zabrinutosti nego činjenica da je Hrvatska potpisala takve ugovore praktički sa svim ostalim zemljama u susjedstvu. Jer Hrvatska nastoji biti konstruktivna. Hrvatska je priznala Kosovo kao suverenu i samostalnu državu i biće joj drago pomoći u sigurnosnoj stabilizaciji ove regija koja je zadnjih desetljeća vidjela dosta problema. I bio bi red da se kao regija konačno prestanemo pojavljivati na kartama nestabilnosti. Nikola Lunić: To nisu nikakvi vojni savezi. U tom pogledu to su bezsadržajni dokumenti. U Deklaraciji Zagreba, Prištine i Tirane eksplicitno piše da ona ne stvara nove međunarodnopravne ili međuvladine obaveze među državama potpisnicama, niti utiče na njihove postojeće obaveze sa drugim zemljama. To dovoljno govori o vrsti savezništva. Takvi sporazumi su unutrašnjepolitički dokumenti koji služe da se napravi kohezija biračkog tela i da se eventualno dobije na nekakvom rejtingu. Paradoksalno je što je u reakciji na Deklaraciju Hrvatske, Kosova i Albanije Ministarstvo spoljnih poslova Srbije izdalo saopštenje u kome, pored ostalog, postavlja pitanje zašto je Srbija isključena iz bilo kakvih pregovora o kolektivnoj bezbednosti u regionu. To pitanje je Ministarstvo spoljnih poslova trebalo postaviti vrhovnoj vlasti u Beogradu, odnosno svom premijeru i predsedniku. Zašto je Srbija isključena? Jedan od osnovnih razloga je poverenje. Umjesto da upravo sada kada, vlada globalna geopolitička histerija, jačamo poverenje kako bismo gradili, naizgled neverovatna i nemoguća, bezbednosna savezništva da bismo opstali u ovom nesigurnom vremenu, mi kreiramo virtuelnu bezbednosnu trku u naoružanju koju naši budžeti ne mogu da izdrže i koja sasvim sigurno nije potrebna ovom reginu. Vučićevi strahoviOmer Karabeg: Predsednik Srbije Vučić doživeo je Deklaraciju o vojnoj saradnji Hrvatske, Albanije i Kosova kao direktnu pretnju Srbiji. On je to nekoliko puta ponovio. Može li ta saradnja ugroziti Srbiju? Igor Tabak: Hrvatska na dnevnoj razini surađuje s Albanijom u NATO okviru jednako kao sa Mađarskom, Rumunjskom, Bugarskom, Grčkom, Sjevernom Makedonijom i Crnom Gorom. To je okvir u kojem je Srbija odlučila ne sudjelovati. Kad se to zna, vjerujem da je čitava ta priča jako drukčija od onoga kako se predstavlja iz Beograda. Nama je jako čudno slušati sve te stvari i uspoređivati ih s našim dnevnim iskustvima funkcioniranja u zajedničkim savezničkim partnerskim okvirima. Nikola Lunić: Ponekad se naša elita izgubi u prošlosti, u nekoj nezavršenoj istoriji i onda na osnovu emocija daje izjave koje ne odgovaraju realnosti. Ukoliko saradnja Hrvatske, Kosova i Albanije generiše nekakvu opasnost za Srbiju, onda je NATO sasvim sigurno izvor bezbednosnih problema za Srbiju. Hrvatska je već odavno prenela deo svog suvereniteta na NATO i Evropsku uniju u bezbednosnom i svakom drugom pogledu. I ne samo Hrvatska, deo svog suvereniteta preneli su na NATO i Crna Gora i Makedonija. Ponekad se na to zaboravlja i onda se pojedini političari vole igrati rizika i uspoređivati vojnu snagu između zemalja bivše Jugoslavije. To je sada neuporedivo jer kao što Beograd 1989. nije shvatio šta u geopolitičkom kontekstu znači pad Berlinskog zida, pa je kao noj držao glavu u pesku, tako i danas, čini mi se, slabo shvata kakve se promene dešavaju. Srbija treba praviti saveze, a najbolji i najčvršći savezi su sa komšijama u regionu. Ukoliko se naše spoljne politike približe, to će biti benefit za celi region, a ne samo za jednu zemlju. Omer Karabeg: Šta Srbija očekuje od sporazuma sa Mađarskom o strateškoj saradnji u oblasti odbrane? Nikola Lunić: Srbija nikada nije imala preterano veliku vojnu saradnju sa Mađarskom. Potpisivali smo okvirne sporazume i memorandume o vojnoj saradnji koji nisu rezultirali strateškom saradnjom. Ponavljam, mi moramo biti usmereni jedni na druge. Mnogi će to videti kao utopiju, ali smatram da bi najbolji bezbednosni savezi bili oni između država bivše Jugoslavije bez obzira što sada između političkih elita vladaju određeni animoziteti. Ono što je najveća opasnost za destabilizaciju regiona nisu same zemlje regiona jer one nemaju kapacitet da se međusobno ugroze, već kreiranje geopolitičkog vakuuma u regionu u kojem bi velike sile nastojale da ostvare svoje sopstvene interese preko zemalja u regionu. Bitno je da ne dozvolimo da postanemo alat u tuđim rukama. Igor Tabak: Hrvatskoj je potpuno OK da svi naši susjedi međusobno surađuju. Pa makar to bile i EU kandidatkinje koje tvrde da su neutralne, a naoružavaju se bog zna s koje strane. Suradnja Mađarske i Srbije ne da nam nije problem, nego je dobro došla. Ovih dana se iz francuskih izvora čulo da čitav niz NATO i EU zemalja nastoji Srbiju uvezati u razne programe suradnje ne bi li se time izbjegle čudne situacije u koje se Beograd periodički dovodi. Time bi se podigla sigurnost regije i smanjio rizik od konflikta. To je ono što u krajnjoj liniji vidimo i u odnosima Mađarske i Srbije, Bugarske i Srbije, Rumunjske i Srbije, Grčke i Srbije. To je, u stvari, aktivnost kojom Europska unija nastoji srediti svoje dvorište, pa time i hrvatsko susjedstvo. Vojska kao vaspitač?Omer Karabeg: Hrvatska je krajem oktobra prošle godine donela odluku o ponovnom uvođenju obaveznog služenja vojnog roka. Zašto je to uradila? Igor Tabak: Ima tu više razloga. Jedan od češće spominjanih je najava povratka vojnog roka u Srbiji. S druge strane, sada svi gledaju Ukrajinu i manjak ljudi u vojnim operacijama. Evropska unija je u više navrata raspravljala o mogućem aspektima pomoći Ukrajini. Hrvatska sudjeluje u koaliciji voljnih koja se formirala u kontekstu evropske pomoći Ukrajini. Sve je to dovelo do preispitivanja vlastitih vojnih kapaciteta u klasičnom, konzervativnom smislu – koliko je vojnika potrebno da se rasporede na granici pri tome zaboravljajući na policiju koja je možda i brojnija od vojske i koja kontroliše naše šengenske granice. Onda su se ljudi krenuli sjećati svoje mladosti kad su služili vojsku, pa bi htjeli da im mlade odgaja netko drugi, a ne roditelji i škola, vojska im dođe kao netko tko treba tjerati mlade da ustaju rano i da ih uči kako namještati krevet. To je bio koloplet razloga koji su utjecali da Hrvatska napravi taj korak kao da je granična zemlja sa Rusijom ili Bjelorusijom. A opća obveza služenja vojnog roka je zastario sustav čije će se mane ponovno pokazati na isti način kao što su bile vidljive prije nego što je Hrvatska taj sustav zamrznula krajem 2007. godine. Omer Karabeg: U Srbiji se dugo najavljuje uvođenje obaveznog vojnog roka. Može li se očekivati da će sada i Srbija nakon Hrvatske doneti tu odluku? Nikola Lunić: Političari to najavljuju, ali ja sam skeptičan iz prostog razloga što je u Srbiji duboka politička i društvena kriza koja se neće rešiti bez vanrednih izbora koji se najavljuju za kraj godine. Ne verujem da će vlast uvesti obavezni vojni rok pre izbora jer bi to generisalo još veću opstrukciju i bunt u narodu, posebno među mladim ljudima. Kada se zalažu za uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, političari veoma često koriste argument vaspitanja mladih. Biću jasan – vojna obuka nikad nije bila vaspitavanje. To je uvek bio dril i obuka koja nema apsolutno nikakve veze sa vaspitavanjem. Kada je reč o stručnom kontekstu, za 75 dana, koliko bi trajao obavezni vojni rok u Srbiji – 60 dana obuke i 15 dana vojnih vežbi – može se izvesti samo opšta vojna obuka bez imalo mogućnosti da se regruti obuče u nekim specijalističkim veštinama. A, kao što smo vidimo iz ukrajinskog rata, rat je evaluirao u takvom smeru da su svakoj vojsci neophodne specijalističke veštine koje se za 75 dana ne mogu steći. Neodrživa neutralnostOmer Karabeg: Da li se trka u naoružanju na Zapadnom Balkanu, stvarna ili virtuelna, može svesti na rivalstvo između Srbije i Hrvatske? Igor Tabak: Mislim da ne. Jer Hrvatska sve što radi u obrani mora uvelike objašnjavati i usklađivati sa saveznicima. A naši saveznici nisu samo u regiji, nisu samo naši susjedi. Hrvatska je ušla u dvije velike asocijacije – Europsku uniju i NATO – koje su potpuno promijenile karakter naših odnosa. Naša kompletna logistika je okrenuta na tu stranu. Sa europskim zemljama rade se zajedničke nabave streljiva i razvoj novih tehnologija u sklopu europskog razvoja obrane. Nama je trenutačno problem kako doći do zajedničkih europskih sredstava i kako našu malu i skromnu obrambenu industriju uvezati u europske projekte, na koji način joj osigurati pristup NATO i EU novcima da bi mogla razvijati napredne tehnologije. To su izazovi koji su puno širi od naših odnosa bilo sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom ili Slovenijom. To su naši problemi. A susjedstvo je, nažalost, nestabilni okvir iz kojeg bismo najradije iskoračili u nešto pristojnije, normalnije da se možemo stvarno koncentrirati na ove bitne stvari. Nikola Lunić: I ja mislim da ne postoji rivalstvo između Srbije i Hrvatske u naoružavanju. Ne mogu isključiti da u glavama nekih ljudi to postoji, ali objektivno sagledavajući situaciju i geopolitiku regiona mislim da ne samo ne postoji, nego i da ne bi ni trebalo da postoji. Mi bismo se trebali kompatibilno razvijati, možda čak imati neke zajedničke integrisane sisteme. Jer sadašnji tehnološki razvoj je takav da Srbija samostalno ne može odgovoriti na sve bezbednosne rizike. Hrvatska to radi kroz organizaciju NATO, a Srbija je izabrala virtuelnu i neodrživu vojnu neutralnost koja u ovakvim vremenima može predstavljati egzistencijalnu opasnost ne samo za državu, nego i za naciju. Ukoliko se pogrešno percipiraju bezbednosni problemi, onda se moraju snositi i posledice. Za Beograd je u ovom trenutku strateški važno da reši normalizaciju odnosa sa Prištinom. To je još više važno Zapadu, odnosno Evropskoj uniji. Zašto? Zato što je Zapad želeo da vidi Kosovo kao jedinstveni slučaj. Međutim, Kosovo je očigledno postalo presedan u međunarodnim odnosima koji se sada pojavljuje širom planete. Moramo videti da li smo posvećeni Vestfalskim postulatima – suverenitetu i teritorijalnom integritetu. Beograd ne sme da vrluda u spoljnoj policiji. Ne sme da se sakriva ispod kamena što je ovih dana preporučio predsednik Vučić. Nego upravo suprotno – treba da jasno stavi do znanja koje su nam vrednosti, koji su nam principi i da na tome ustraje bez obzira na cenu. PropagandaOmer Karabeg: I na kraju, da li su sve te najave o kupovini oružja i svi ti sporazumi o vojnoj saradnji više namenjeni domaćoj javnosti, nego što će to stvarno biti realizovano? Igor Tabak: Ja mislim da tu treba jako ozbiljno sagledati stvari. Ova jesen donijela je famoznu vojnu paradu u Beogradu koju su jako pažljivo gledali svi susjedi, a posebno sve članice NATO i Evropske unije. Na njoj se vidjelo puno ruske vojne tehnike, čak i bjeloruske, vidjela se i kineska i izraelska vojna tehnika. Za NATO i Europsku uniju Bjelorusija i Rusija su pod sankcijama, a Kina je direktan trgovinski i ekonomski takmac. Takve suradnje stavljaju Srbiju van potencijalnog EU članstva. I Izrael je za mnoge EU države problematičan. Hrvatska je u jednom momentu razmišljala o kupovini borbenih aviona iz Izraela, pa se onda jasno pokazalo koliko je to nesklopivo sa NATO kontekstom. Znate, neutralnost je jako dobra kad ju se deklarira, ali da bi neutralnost imala svoj smisao sve okolne zemlje moraju je priznati kao stvarno stanje. Bojim se da status Srbije, kao, ako se ne varam, jedine europske države koja nije uvela sankcije Rusiji govori nešto drugo. I stvara problem povjerenja za sve ostale koji su u nekim drugim kontekstima. I to je regionalni problem. Nikola Lunić: Mislim da u svemu tome što se radi oko naoružavanja i vojne saradnje ima propagande za domaću javnost. Jer, govorim o Srbiji, organizovati vojnu paradu i sajam naoružanja u roku od tri dana sasvim sigurno znači da se promovišu kohezija i političko jedinstvo. Međutim, to je delimično i percepcija geopolitičke nestabilnosti i mešanja velikih sila i spoljnih igrača, u ovom slučaju Turske, u prilike na Balkanu. Jer kad ministar spoljnih poslova Turske otvoreno i eksplicitno poziva na islamsko ujedinjenje, onda to izaziva određenu vrstu zebnje da bi se to moglo eventualno odraziti i na naš region.

Mlekare u Srbiji pune su, neke su obustavile otkup zbog viška na tržištu, dok je uvoz sireva veći nego ikada. Troškovi proizvodnje mleka su oko 45 centi, otkupljivači ga plaćaju isto ili manje, a trgovine prodaju i po ceni od 1,3 evra.

U Beogradu je 24. januara u centru grada održan skup podrške studentskom pokretu u organizaciji formalnih i neformalnih organizacija koje podržavaju studentski pokret. Skup je održan u "formatu otvorenog sajma" i na njemu se nisu obraćali govornici. Povod za održavanje skupa je obeležavanje prve godišnjice organizovane podrške srpske IT zajednice studentskom pokretu. U okviru skupa organizovanim pod nazivom "Zajedno uz studente", postavljeni su štandovi zborovi građana, aktivista, a svoj štand postavili su i studenti koji su prevodili antivladine proteste u Srbiji u poslednjih više od godinu dana. Okupljeni su u 11.52 održali akciju 16-minutne tišine za žrtve pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Na svom štandu, studenti su organizovali prikupljanje potpisa za zahtev da se u Srbiji raspišu vanredni parlamentarni izbori. Sa tim zahtevom, studenti koji su više meseci blokirali fakultete u gradovima širom Srbije, insistirajući na odgovornosti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, izašli su u maju 2025. Izbori bi, prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, trebalo da budu održani tokom ove godine. On je tokom prethodnih nekoliko meseci više puta menjao stav o održavanju vanrednih izbora i pomerao mogući rok kada bi oni mogli biti raspisani. Skup podrške studentima u Beogradu održan je u vreme kada je jedan broj studenata u Novom Sadu ušao u bojkot nastave zbog dešavanja na Filozofskom fakultetu u tom gradu, nakon što je vanrednoj profesorki Filozofskog fakulteta Jeleni Kleut uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa čime je i formalno ostala bez posla. Tome je prethodila odluka Senata Univerziteta u Novom Sadu da ona ne bude izabrana u zvanje redovne profesorke. Kleut se žalila tu na odluku, ali je prošireni sastav Senata odbio njen prigovor. Policija je 21. januara izbacila studente sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koji su se tamo okupili protestujući protiv odluke Senata Univerziteta da Jelena Kleut ne bude izabrana u zvanje redovnog profesora. Studenti i građani su optužili policiju za prekomernu upotrebu sile, što policija negira.

Članovi Misije Evropskog parlamenta trodnevnu posetu Srbiji nastavili su 24. januara u Novom Sadu, gde se sastaju sa aktivistima i studentima. U ime delegacije Vladimir Prebilič, predstavnik Zelenih iz Slovenije u Evropskom parlamentu, položio je cveće kod Železničke stanice u tom gradu, odajući počast stradalima u padu nadstrešnice 1. novembra 2024. godine. Prebilič je u razgovoru s aktivistima koji su nekoliko meseci proveli u zatvoru ocenio da je apsurdna situacija da ljudi koji traže pravdu budu u pritvoru, dok se osobe odgovorne za tragediju "slobodno šetaju". Kako je javila reporterka Radija Slobodna Evropa (RSE), Prebilič je razgovarao sa šestoro novosadskih aktivista, koji su nakon hapšenja u martu nekoliko meseci proveli u zatvoru i kućnom pritvoru u Novom Sadu. Oni čekaju početak glavnog pretresa u postupku koji se protiv njih vodi pred Višim sudom u Novom Sadu. Njima se, uz još šestoro njihovih kolega koji se nalaze u inostranstvu, sudi po optužbi za rušenje ustavnog poretka. Aktivisti su upoznali Prebiliča sa postupkom koji se vodi protiv njih. "Mi ne tražimo političku podršku, tražimo vladavinu prava. Ovi naši primeri su kršenje ljudskih prava. Mi ćemo biti pokusni kunići, na kojima će se videti kako će se ovaj proces završiti. Još uvek nije bilo ovakvih postupaka u zemlji", rekla je Marija Vasić. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić iznela je kritike na račun Prebiliča zbog susreta sa novosadskim aktivistima koji su optuženi za pokušaj rušenja ustavnog poretka. Brnabić je u objavi na društvenoj mreži X napisala da Prebilič "podržava i uvažava ljude optužene za terorizam". Predstavnici vlasti u Srbiji u više navrata su iznosili kritike i uvrede na račun pojedinih evropskih poslanika zbog njihove podrške slobodnom, mirnom okupljanju građana. Poruke nakon sastanka sa predstavnicima novosadskog univerzitetaPrebilič se tokom dana sastao i sa predstavnicima Univerziteta u Novom Sadu. Sastanak je, kako je prenela agencija Beta, održan na Prirodno-matematičkom fakultetu, pošto je zgrada Filozofskog fakulteta bila zaključana. Prebiliča je u kampusu dočekala delegacija osoblja Univerziteta, predvođena profesorkom Jelenom Kleut, koja je nedavno dobila otkaz. Tokom sastanka sa Prebiličem, na parkingu u kampusu, nadomak zgrade Filozofskog fakulteta bile su četiri policijske marice. U izjavi medijim posle razgovora s predstavnicima akademske zajednice u Novom Sadu, Prebilič je rekao da vlast "treba da prekine napade" na fakultetske profesore. "Govorimo o studentima, o profesorima, o proceduri. Mi smo juče od rektora Beogradskog Univerziteta (Vladana Đokića) dobili dobar sažetak: finansijski pritisci, politički pritisci, socijalni pritisci, puno toga što nismo znali. To će sigurno biti deo našeg izveštaja koji će doći do Evropskog parlamenta", rekao je Prebilič. Evroparlamentarci su se dan ranije u Beogradu sastali sa predstavnicima vlasti, dela opozicije, medija, civilnog sektora i akademske zajednice. Na konferencij za medije, 23. januara, šefica delegacije Evropskog parlamenta Marta Temido izjavila je da su evroparlamentarci dobili "zabrinjavajuće izveštaje" o represiji nad demonstrantima u Srbiji. "Mi pozivamo na hitnu i nepristrasnu istragu svih optužbi. Takođe smo dobili zabrinjavajuće izveštaje o finansijskim, administrativnim i fizičkim pritiscima na zaposlene u akademskoj zajednici i ograničenje medijskih sloboda", rekla je Temido. Evropska delegacija u posetu Srbiji došla je tri meseca nakon što je u Evropskom parlamentu predsetavljena Rezolucija u kojoj se govori o polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji godinu dana posle pada nadstrešnice u Novom Sadu i stradanja 16 osoba. U prethodnoj Rezoluciji, iz maja 2025, konstatuje se određeni napredak, ali se navodi da Srbija i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka EU. To su unapređenje unutrašnjeg političkog dijaloga, sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom i potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU. Evroposlanici su u tom dokumentu izrazili duboku zabrinutost zbog sistemskih problema - građanskih sloboda, podele vlasti, korupcije, zaštite životne sredine, institucionalne i finansijske transparentnosti, posebno u vezi sa infrastrukturnim projektima, i odgovornosti. U Srbiji više od godinu dana traju antivladini protesti, sa kojih se traži odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Učesnici protesta i deo opozicije optužuju vlast za represiju, što vlast negira.

Opozicioni poslanik u Skupštini Srbije Radomir Lazović izjavio je da ga je u petak fizički napao nepoznati muškarac na ulici u Beogradu. Član Zeleno-levog fronta (ZLF) napisao je na društvenoj mreži Facebook da se napad dogodio u blizini Narodne skupštine. "Fizički je nasrnuo na mene, telom se zaleteo i udario me ramenom dok sam hodao ulicom. Delovalo mi je kao da je poslat da time prenese neku poruku, ne znam da li da me zastraši ili samo uznemiri", saopštio je Lazović. Lazović je dodao da situacija nije eskalirala, te da je policija reagovala profesionalno. "Pokušao je da pobegne, ali sam uspeo da ga pratim i obavestim policiju koja je reagovala profesionalno", rekao je Lazović. On je uz objavu postavio i fotografiju navodnog napadača u trenutku dok sa njim razgovara pripadnik policije. Lazović je podsetio da je ovaj napad samo jedan u nizu napada i pretnji koje dobijaju članovi Zeleno-levog fronta. Radio Slobodna Evropa nije dobio odgovor na hitan upit upućen Ministarstvu unutrašnjih poslova da li je policija identifikovala napadača. Incident se dogodio u danu kada je delegacija Evropskog parlamenta u zvaničnoj poseti Srbiji. Evroparlamentarci su imali niz sastanaka, između ostalih, sa predstavnicima opozicije u parlamentu, među kojima je bio i Lazović. Režim u Srbiji optužio je evropsku delegaciju da su došli kako bi "podržali blokadere", aludirajući na studentske blokade fakulteta koje su mesecima trajale kao odgovor na tragediju u Novom Sadu krajem 2024. godine, kada je poginulo 16 osoba. Zvaničnici Srbije takođe su optužili predstavnike opozicije da su od evroparlamentaraca tražili "međunarodnu izolaciju" zemlje.

Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAK) produžila je operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 20. februara, saopštila je ova kompanija na svom sajtu 23. januara. "Nova licenca omogućava održavanje poslovanja, ugovora i drugih sporazuma koji uključuju NIS ili njegova operativna zavisna društva, uključujući rafinerijsku preradu, uvoz sirove nafte, obavljanje transakcija neophodnih za sigurnost snabdevanja i tehničko održavanje, kao i finansijska poravnanja", saopštio je NIS. NIS je trenutno pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je 20. januara da je NIS podneo zahtev američkoj administraciji za produženje licence za rad, dok traju dogovori o tome. Za zaključenje te transakcije neophodna je saglasnost Kancelarije za kontrolu inostrane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAC). Prethodna licenca za nastavak rada, koju je NIS dobio pre tri sedmice, ističe u ponoć.

Istraga o finansijskim malverzacijama u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu, kojom su obuhvaćeni članovi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), mogla bi da bude usporena ili obustavljena, ukoliko vladajuća većina donese izmene više pravosudnih zakona. Na to je upozorilo Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), koje vodi ovaj i brojne druge slučajeve, ali i stručnjaci iz oblasti pravosuđa. Ukoliko budu usvojene izmene Zakona o tužilaštvima i amandmani poslanika SNS, iz tužilaštva će u kratkom roku biti povučeni tužioci koji su ranije privremeno upućeni kao pomoć, a takvih je u TOK-u više od polovine. "Namera vladajuće koalicije je da Tužilaštvo za organizovani kriminal isprazni od ljudi", upozorava Sofija Mandić, članica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Dok vlast odbacuje optužbe i navodi da su izmene "u službi države i građana", Brisel kritikuje što su predložene bez javne rasprave, ocenjujući da se radi o "ubrzanom i netransparetnom procesu". Izmene dolaze nakon što su predstavnici vlasti prethodnih meseci iznosili niz optužbi i uvreda na rad TOK-a, koje u nekoliko slučajeva vodi istragu protiv državnih zvaničnika. Šta je sporno?Skupština prethodnih nekoliko dana raspravlja, između ostalog, o izmenama zakona o javnom tužilaštvu, sudijama i Visokom savetu sudstva. Odbor za pravosuđe, čiji je predsednik poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, ocenio je da su predlozi u skladu sa Ustavom Srbije. Na sednici odbora 13. januara je i prihvaćen amandman vladajućih naprednjaka koji se tiče prestanka privremenog upućivanja javnih tužilaca u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ako bi izmene Zakona o tužilaštvu bile usvojene sa ovim amandmanom, to bi značilo da se povlače svi tužioci koji su trenutno privremeno upućeni u druga tužilaštva. TOK je saopštio da bi to "značilo nasilno i trenutno smanjenje broja javnih tužilaca". "Trenutno u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal funkciju vrši 20 javnih tužilaca, od kojih je čak 11 privremeno upućeno u skladu sa važećim Zakonom o javnom tužilaštvu", naveo je TOK 19. januara. U praksi to bi, kako kažu, značilo "potpunu blokadu postupaka u predmetima najopasnijih organizovanih kriminalnih grupa", kao što su slučajevi "Jovanjica 1 i 2", "Balkanski kartel", predmet koji se odnosi na finansijske tokove u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu, gde se u novembru 2024. obrušila nadstrešnica i usmrtila 16 osoba. Šta kaže vlast?Uglješa Mrdić nije odgovorio na upit RSE da prokomentariše stavove TOK-a. On je 19. januara odbacio tvrdnje TOK-a da se tim predlogom narušava rad te institucije. Mrdić je u skupštinskoj raspravi 14. januara rekao da će izmene doprineti da se i deo "otuđenih sudija i tužioca" koji su, kako je kazao, "pod uticajem i domaćih centara moći", vrate da rade po zakonu i u skladu s Ustavom. Nije precizirao na koje je domaće centre moći mislio. "Svaki deo pravnog sistema treba da bude u službi države Srbije i njenih građana", kazao je Mrdić. 'Politička poruka tužilaštvu'Udruženje tužilaca Srbije saopštilo je da bi usvajanje izmena koje je predložio poslanik vlasti predstavljalo korak unazad i dodatno ugrozilo poverenje javnosti u rad tužilaštva. Lidija Komlen Nikolić, predsednica Predsedništva ovog udruženja, amandman koji se odnosi na privremeno upućivanje tužilaca tumači kao poruku zakonodavne vlasti TOK-u. "To je faktički onemogućavanje njihovog rada", kaže sagovornica RSE. Ona, međutim, napominje da je situacija sa TOK-om mnogo kompleksnija, s obzirom na to da je rad ovog tužilaštva u smanjenom kapacitetu aktuelan poslednjih deset godina. "Poslednji javni tužilac Tužilaštva za organizovani kriminal je imenovan davne 2017. godine. Iako po sistematizaciji oni treba da imaju 25 javnih tužilaca, oni ih imaju deset", kaže Lidija Komlen Nikolić. Ona dodaje da su od 2010. godine, četiri zamenika Apelacionog tužioca bila upućena u TOK i kao upućeni tužioci su otišli u penziju. "Ta kadrovska pitanja su se rešavala upućivanjem, što naravno nije bio odgovarajući način", kaže Komlen Nikolić. Prema Zakonu o javnom tužilaštvu, tužilac može iz opravdanih razloga, uz svoju pismenu saglasnost, biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo istog ili neposredno nižeg stepena najduže na tri godine. Odluku o njihovom upućivanju bi, prema predloženim izmenama, ubuduće donosio Visoki savet tužilaca, a ne kao do sada Vrhovni javni tužilac. Visoki savet tužilaštva je najviša tužilačka institucija u Srbiji. Rad ove institucije je blokiran, pošto još uvek nije okončana procedura izbora članova Saveta, koja se vodi od kraja decembra 2025. Kritike iz BriselaIz Evropske komisije su u pisanom odgovoru za RSE izneli kritike što prilikom donošenja izmena pravosudnih zakona nije bilo javne rasprave, "već se radi o ubrzanom i netransparentnom procesu". "Očekujemo da Srbija sprovede transparentan i inkluzivan proces konsultacija sa svim relevantnim akterima, Evropskom komisijom i Venecijanskom komisijom, pre usvajanja predloženih izmena", navodi se u odgovoru portparola Evropske komisije. Srpska napredna stranka je, prema rečima Sofije Mandića, izabrala kraći put za donošenje izmena zakona u oblasti pravosuđa, zato što ovakva zakonska rešenja ne bi dobila pozitivna mišljenja relevantnih instanci u redovnoj proceduri. "Ako se pre svega sa međunarodnog nivoa ne postave neke prepreke, bojim se da će postojati čvrsta garancija nekažnjivosti za sve ljude koji su na bilo koji način povezani sa vladajućom strankom", kaže Mandić. Centar za pravosudna istraživanja, zajedno sa grupom drugih nevladinih organizacija, se krajem prošle sedmice obratio izvestiteljki Ujedinjenih nacija za pravosuđe, sa molbom da pozove vlasti Srbije da obustave izmene zakona iz hitne procedure, a odgovor još uvek čekaju. Koje slučajeve vodi TOKU avgustu 2025. TOK je pokrenuo istragu zbog moguće korupcije tokom rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, u čijem sastavu je i Železnička stanica u Novom Sadu. Među osumnjičenima su dva bivša ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i Tomislav Momirović, te zvaničnici javnih preduzeća. Oni se terete da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara i da su konzorcijumu kineskih kompanija, koje su bili izvođači radova na rekonstrukciji pruge, pa i stanične zgrade u Novom Sadu, "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara. Na osnovu optužnice koju je TOK podigao pokrenut je i sudski postupak protiv 28 članova "Balkanskog kartela", optuženih za šverc najmanje sedam tona kokaina iz Južne Amerike. Među optuženima je i Mladen Papović, bivši direktor Javnog gradskog saobraćajnog prevoza u Novom Sadu, koji je uhapšen krajem novembra 2024. godine. Među važnijim slučajevima su i predmeti "Jovanjica 1" i "Jovanjica 2", koji se odnose na jednu od najvećih plantaža marihuane u Evropi. Policija je otkrila plantažu ove ilegalne biljke krajem 2019. godine na poljoprivrednom imanju "Jovanjica" u blizini Beograda, gde je pronađeno 1.600 kilograma skanka (vrsta kanabisa). U ovom slučaju optužen je Predrag Koluvija i još devet osoba. On se tereti da je bio organizator kriminalne grupe koja je uzgajala marihuanu za prodaju. Prvooptuženog Koluviju je u javnosti branio i sam predsednik države, rečima da "ne postoji sličan slučaj" da je čovek koji je "optužen za takvo krivično delo bio dve godine u pritvoru". Pred Specijalnim sudom u toku je ponovljeno suđenje Dijani Hrkalović, bivšoj državnoj sekretarki u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Hrkalović je u januaru 2025. prvostepeno osuđena na godinu i četiri meseca zatvora jer je iskorišćavanjem položaja u MUP-u kočila istrage i procesuiranje kriminala. Međutim, Apelacioni sud ju je u decembru oslobodio i naložio novo suđenje, pod obrazloženjem da su učinjene bitne povrede postupka. TOK tereti Dijanu Hrkalović da je u tri slučaja uticala na svoje kolege u MUP-u da koče istrage, između ostalih, protiv Veljka Belivuka, jednog od vođa kriminalnog klana koji je uhapšen i optužen za organizovani kriminal. Hrkalović je u junu 2025. bila viđena u kampu pristalica vladajuće stranke, koji je mesecima bio postavljen u centru glavnog grada. Pod istragom TOK-a je i sadašnji ministar kulture Nikola Selaković, u drugom slučaju koji se odnosi na ukidanje statusa kulturnog dobra kompleksu Generalštaba u centru Beograda. Selakoviću se na teret stavljaju dva krivična dela – zloupotreba službenog položaja i falsifikovanja službene isprave, što on negira. Vlada Srbije je planirala da zgradu Generalštaba da pod koncesiju američkoj kompaniji u vlasništvu Džareda Kušnera, sa idejom da na tom mestu bude izgrađen hotel. Nakon što je TOK pokrenuo istragu, Kušner je saopštio da odustaje od projekta. Zbog tog poslednjeg slučaja TOK-a našlo se na meti najviših predstavnika vlasti. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata tužioce nazivao "korumpiranom bandom". Mesec dana kasnije predsednik države je najavio da će, u slučaju da bude podignuta optužnica za "Generalštab", pomilovati sve koji su "navodno učestvovali u malverzacijama".

Predsednik Nadzornog saveta državnog preduzeća "Srbijagas" Aleksandar Vulin sastao se u Moskvi sa potpredsednikom Vlade Rusije Aleksandrom Novakom. Iz ruske vlade je saopšteno da su razgovarali o perspektivama bilateralne saradnje u energetskom sektoru. Srbija dominantno zavisi od ruskog gasa, a nije se pridružila sankcijama Evropske unije uvedenim Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu. Zvaničnici Srbije, koja je kandidat za članstvo u EU, nastavili su da održavaju kontake sa Moskvom. Prema saopštenju ruske vlade, Novak je naveo da se Srbija tradicionalno smatra glavnim partnerom Rusije. "Realizacija obostrano korisnih projekata u energetici, transportu, infrastrukturi i informacionim tehnologijama daje značajan zamah održavanju i produbljivanju bilateralnih odnosa", rekao je. Kako je navedeno Novak je dodao da u složenoj međunarodnoj situaciji trgovinski i ekonomski odnosi između Rusije i Srbije nastavljaju da se brzo razvijaju. Vulin je, kako su preneli srpski mediji, izrazio očekivanje da će u februaru biti nastavljeni razgovori o dugoročnom gasnom aranžmanu sa Rusijom. Srbija je u decembru dobila kratkoročni ugovor sa Rusijom za nabavku gasa do 31. marta. Aleksandar Vulin, koji je na čelu Ruskog istorijskog društva u Srbiji sreo se u Moskvi i sa Aleksandrom Duginom, jednim od vodećih ideologa Kremlja i bliskim prijateljem Vladimira Putina. Vulin je od sredine 2023. pod američkim sankcijama, između ostalog, i zbog saradnje sa Rusijom. U vreme kada je sankcionisan bio je na čelu Bezbednosno-informativne agencije Srbije, a ostavku je podneo nekoliko meseci kasnije. Vulin je prethodnu deceniju bio na političkim funkcijama - od direktora Vladine kancelarije za Kosovo, preko resora odbrane i unutrašnjih poslova koje je vodio, do pozicije prvog čoveka srpske bezbednosne službe. Direktne kontakte sa ruskim zvaničnicima Vulin je nastavio da održava i nakon početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Koalicioni partner je predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Glavni pregovarači Kosova i Srbije, zajedno sa specijalnim predstavnikom Evropske unije, 22. januara su prvi put u trilateralnom formatu sazvali Zajedničku komisiju za nestale osobe, potvrdio je specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen. Cilj Zajedničke komisije, prema njegovim rečima, jeste nadgledanje sprovođenja Deklaracije o nestalim osobama, koja ima za cilj da doprinese rasvetljavanju sudbine preostalih nestalih, uključujući i osobe koje su prisilno nestale, da obezbedi smirenje i zatvaranje tog pitanja za njihove porodice, kao i da podstakne trajno pomirenje i mir. O osnivanju ove komisije u maju 2023. godine dogovorili su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Albin Kurti, tokom jedne od rundi dijaloga održanih na najvišem političkom nivou. "EU ima velika očekivanja od Zajedničke komisije da će dati značajan doprinos rasvetljavanju sudbine nestalih i pomoći u zatvaranju bolnog poglavlja za porodice koje su predugo čekale na odgovore", naveo je Sorensen u saopštenju. Kako je objasnio, u skladu sa dogovorenim mandatom, Zajednička komisija će podržati napore Radne grupe za nestale osobe, kojom predsedava Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK), kroz olakšavanje aktivnosti strana u sprovođenju dogovora, rešavanje svih nesuglasica i praćenje ostvarenog napretka. Prema njegovim rečima, posrednik EU, Kosovo, Srbija ili Međunarodni komitet Crvenog krsta mogu Zajedničkoj komisiji uputiti svako pitanje koje se odnosi na sprovođenje, primenu i tumačenje Deklaracije o nestalim osobama, kao i svako sporno pitanje koje se pojavi u okviru Radne grupe za nestale osobe, uključujući razmatranje i ažuriranje mandata i opšteg okvira rada Radne grupe, ukoliko se o tim pitanjima ne postigne konsenzus. O formiranju Zajedničke komisije za nestale osobe glavni pregovarači Srbije i Kosova dogovorili su se u decembru 2024. godine. Prvi sastanak bio je planiran za januar 2025. godine, ali je srpska strana u to vreme odbila učešće u razgovorima o ovom pitanju, navodeći kao razlog zatvaranje kancelarija koje podržava Srbija na Kosovu. Glavni pregovarači Srbije i Kosova ujedno su i predsedavajući ove komisije. Na narednim sastancima u okviru Komisije, države će predstavljati zamenici glavnih pregovarača.