Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac izjavila je u petak da joj je potvrđeno da su pojedini tužioci imali sastanak u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), uoči ponovljenih izbora za Visoki savet tužilaštva (VST), na kojem je navodno traženo da se glasa za određene kandidate. Ove nedelje (25. februara) održani su ponovljeni izbori za VST na kojima su s tesnom razlikom pobedili kandidati koji su dobili podršku udruženja koje je otvoreno podržalo izmene pravosudnih zakona koje je predložila vladajuća Srpska napredna stranka, a za koje je Evropska unija ocenila da predstavljaju korak unazad. Dolovac je na sednici Visokog saveta tužilaštva rekla da za razgovore tužilaca u BIA nije znala u vreme kada je održan sastanak, niti neposredno posle, dodajući da je "red" da je tužioci obaveste kada idu na sastanke u BIA. "Za to sam saznala tek pre dva dana od Milijane Dončić, glavne tužiteljke Apelacionog tužilaštva u Kragujevcu", rekla je Dolovac Vrhovna javna tužiteljka je dodala da je Dončić potvrdila navode koje je prethodno na sednici VST-a izneo tužilac Miodrag Surla koji je kazao da je u BIA traženo da se glasa za određene kandidate za VST. "Tema razgovora (je) bila upravo ta o kojoj je govorio kolega Surla a ne neka druga koja bi se ticala operativnog rada ili uopšte uobičajene one komunikacije koju ima Bezbednosno-informativna agencija sa tužilaštvom", rekla je Dolovac. Iz BIA nisu odmah odgovorili na hitan upit Radija Slobodna Evropa povodom tih navoda. Zašto su važni izbori za VST?Pravnica Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), rekla je za RSE da ta organizacija nije zabeležila nepravilnosti tokom izbora za VST, ali da navodi koje je iznela Dolovac moraju da se ispitaju. Ona je rekla da su izbori za VST "bili veoma bitni jer oni odlučuju kakav će biti sastav VST-a". "Nakon ponovljenih izbora novi rezultati upućuju na promenu odnosa moći s obzirom na to da je određene kandidate koji su pobedili podržalo udruženje koje je otvoreno podržalo izmene pravosudnih zakona koje je kritikovala čitava stručna javnost", rekla je Vasić. Ona je rekla da ni na izborima u decembru YUCOM nije uočio nepravilnosti ali da su ponovljeni posle prigovora birača, po odluci Ustavnog suda. VST je u januaru poslao Narodnoj skupštini mišljenje većine svojih članova i zatražio da se iz procedure povuku predlozi izmena i dopuna sistemskih zakona kojima se uređuje rad javnog tužilaštva, uz ocenu da su predložena rešenja suprotna važećim evropskim standardima. Skupština Srbije je bez javne rasprave i bez konsultacija s tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU, u januaru usvojila izmene pravosudnih zakona koje deo stručne javnosti opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Usvojene su izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama. Ove izmene su kritikovali Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije, kao i niz strukovnih organizacija, uz upozorenja da takve zakonske izmene mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti. Prema dosadašnjem zakonu, tužilac je mogao biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo. Izmene predviđaju da se svi oni sada povlače, jer će odluku o njihovom upućivanju ubuduće donositi Visoki savet tužilaca, a ne kao do sada Vrhovni javni tužilac. Takođe se predviđa formiranje novog suda. Treći osnovni sud u Beogradu bi trebalo da se podeli na treći i četvrti - jedan nadležan za opštinu Zemun, a drugi za Novi Beograd i Surčin.

Nakon Azerbejdžana Srbija nastavlja da jače odnose sa još jednom kaspijskom državom i bivšom članicom SSSR – Kazahstanom. Tek što je iz Beograda ispratio azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Astani sa kazahstanskim liderom Kasimom-Žomartom Tokajevim. Politički dijalog i saradnja u oblasti trgovine, odbrane i tehnologije - bile su glavne teme na stolu dve delegacije u Astani. Vučić i Tokajev najavili su da bi se saradnja mogla razvijati u ekonomiji, poljoprivredi, namenskoj industriji, informacionim tehnologijama, veštačkoj inteligenciji. Kazahstan je već prvi uvoznik sirove nafte u Srbiju, zamenjujući Irak odakle je prethodnih godina najviše uvezeno tog energenta. Naime, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u 2025. uvezla najviše nafte iz Kazahstana – 64 odsto. "Poseban fokus stavili smo na energetiku, gde vidimo značajan prostor za saradnju u oblasti razvoja novih projekata od zajedničkog interesa", rekao je Vučić. Dimitrije Milić iz nevladinog Novog trećeg puta kaže da i Srbija i Kazahstan imaju relativno sličnu spoljnu i ekonomsku politiku, iako ne deluje tako na prvi pogled. "I jednoj i drugoj državi je EU glavni trgovinski partner. Obe države imaju velike kineske investicije i kinesko prisustvo, ali i tradicionalne odnose sa Rusijom", navodi. Osim toga, dodaje Milić, obe države se oslanjaju na Francusku kao svog pokrovitelja u Evropskoj uniji i u saradnji u oblasti nuklearne energije. Bogat naftom, gasom i retkim mineralima, Kazahstan pokušava da uravnoteži odnose između Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Kazahstan, koji se graniči i sa Rusijom i sa Kinom, član je Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i Evroazijske ekonomske unije, organizacija koje predvodi Rusija. Ali istovremeno pokušava da izgradi bliski odnos sa američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trumpom). Korak u tom pravcu je i odluka Kazahstana da se pridruži američkim saveznicima u arapskom svetu u pružanju finansijske i druge pomoći, moguće i trupa. Kazahstan želi da ojača svoju ulogu regionalnog trgovinskog centra i održi strateška partnerstva sa velikim silama. Šta je dogovoreno?Dve strane su razmenile 10 memoranduma o saradnji u oblasti zdravstva, pravosuđa, kulture, nauke i IT sektora. Prema kazahstanskoj državnoj novinskoj agenciji Kazinform, kazahstanska kompanija Kaztehnolodži i srpski Jugoimport SDPR sklopili su dogovor o popravci i modernizaciji samohodnih artiljerijskih sistema kalibra 122 mm i 152 mm tipova Nora i Soko. Jugoimport je sa kompanijom Grejt skaj, prema tim navodima, potpisao okvirni sporazum o transferu tehnologije i organizaciji proizvodnje visokoenergetskih materijala. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je i da su razmatrane mogućnosti unapređenja saradnje u oblasti vojne industrije, transfera znanja i tehnologija, kao i o potencijalnim zajedničkim projektima. Vučić je u Astani poručio i da bi želeo da vidi kazahstanske građevinske kompanije i investitore u Srbiji. Takođe je naglasio i značaj Transkaspijskog transportnog koridora, poznatog kao Srednji koridor, u čijoj izgradnji učestvuje Kazahstan. To je nova trgovačka ruta duga 6.500 kilometara, koja povezuje Kinu sa Evropom preko Centralne Azije i Kavkaza, zaobilazeći Rusiju. "Mi u to moramo da se uključimo, zato sam ja sve vreme insistirao, ne slučajno i sa Kinezima i sa svima, na izgradnji logističkih centara, na izgradnji puteva, na izgradnji pruga - bez toga niste ništa", rekao je Vučić. Predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev poručio je da su razgovarali o saradnji u energetici, istraživanju i eksploataciji kritičnih minerala i o upotrebi nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Preklapanje interesa u energeticiDimitrije Milić kaže da se interesi Srbije i Kazahstana preklapaju u energetici. "Srbija koja je u energetskoj diversifikaciji izbacila uvoz nafte iz Rusije i prebacila se na Kazahstan gde su se interesi dve države povezali, samim tim i trgovinska razmena", dodao je. Srbija ne uvozi naftu iz Rusije zbog sankcija Evropske unije Moskvi, uvedenih zbog ruske invazije na Ukrajinu. Zbog toga se i Naftna industrija Srbije (NIS), koja je u većinskom ruskom vlasništvu našla pod američkim sankcijama. U toku su pregovori ruskog Gaspromnjefta sa mađarskim MOL-om o prodaji ruskog udela zbog čega je američka administracija produžila licencu za rad NIS-u do 20. marta. Takođe Beograd pokušava da smanji i dalje dominantnu gasnu zavisnost od Rusije diverzifikujući snabdevanje sa Azerbejdžanom. "Ako se bude razvila međuzavisnost u drugim oblastima tek tada može da se govori o nekim dubinskim odnosima", kaže Milić govoreći o odnosima Srbije sa Kazahstanom i Azerbejdžanom. Tokom posete Alijeva Beogradu potpisan je ugovor o izgradnji gasne elektrane na jugu Srbije, koja bi trebalo da bude otvorena do 2029. Uvećan izvoz Srbije u Kazahstan nakon ruske invazijePodaci koje je RSE pregledao u bazama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pokazuju bitno uvećanje srpskog izvoza u Kazahstan od 2022. nakon ruske invazije na Ukrajinu. Tokom 2022. iz Srbije je u Kazahstan izvezena roba u vrednosti od 45 miliona dolara što je skoro četiri puta više nego u 2020. Naredne, 2023. izvoz se skoro duplirao na 84 miliona dolara, dok je 2024. izvezena roba u vrednosti od nepuna 63 miliona dolara, pokazuju podaci MMF-a. Ranije istraživanje RSE pokazalo je da se isto desilo sa prometom koji je uspostavljen sa Kirgistanom, odakle je deo robe reeksportovan ka Rusiji. Srbija u Kazahstan najviše izvozi hartiju i proizvode od papira, kao i obojene metale, dok je iz Kazahstana u Srbiju godinama unazad stizala uglavnom nafta. Srbija u proseku uvozi robu čija je vrednost deset puta veća od izvoza u Kazahstan. Tokom 2025. prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije iz Kazahstana je uvezena roba u vrednosti od 745 miliona evra, od čega je čak 710 miliona evra uvoz nafte. U poslednje dve godine u Srbiju se uvozi i đubrivo iz Kazahstana koje je, prema podacima Zavoda za statistiku 2021. bilo glavni izvozni proizvod Srbije u Kazahstan. Dve zemlje imaju ugovor o slobodnoj trgovini koji je na snazi od 2011. godine. Međutim, postoji lista proizvoda koji nisu obuhvaćeni pravilima slobodne trgovine, te za proizvode kao što su meso, sir, vino, automobili ne važe pogodnosti kao što su ukidanje carina ili olakšan uvoz-izvoz. Kazahstanski predsednik traži čvršću kontroluVlasti u Kazahstanu najavile su referendum o novom ustavu 15. marta, što se smatra potezom koji će učvrstiti vlast predsednika Kasima-Žomarta Tokajeva. Tokajev je bivši ministar spoljnih poslova i nekadašnji zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Dvodomni parlament zamenilo bi jednodomno zakonodavno telo, a novi Narodni savet, koji imenuje predsednik, ima ovlašćenje da predlaže zakone. Šef države mogao bi da imenuje potpredsednika da izdaje dekrete sa snagom zakona ako se parlament raspusti. *Saradnja na tekstu: Natalija Jovanović

Prvi teretni vozovi krenuli su 27. februara novom prugom Beograd - Budimpešta, rekao je tokom posete Beogradu ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto, dodujući da će najkasnije za mesec dana saobraćati i putnički vozovi. Mađarski ministar je rekao da će novom trasom dnevno saobraćati 16 vozova, od kojih će četiri biti spojena sa deonicom Budimpešta - Beč. Sijarto je dodao i da će se Mađarska truditi da obezbedi minimalno zaustavljanje na graničnoj kontroli, a da će se karte prodavati za 25 evra. Pruga Beograd - Budimpešta jedan je od prvih projekata u okviru kineske globalne inicijative "Pojas i put" sa ciljem prodora te zemlje na evropsko tržište. Zajednički je projekat Kine, Srbije i Mađarske. Započet je 2014. godine u Beogradu, na samitu šesnaest država centralne i istočne Evrope i Kine. Srbija je tada sa Kinom i Mađarskom potpisala Memorandum o razumevanju o modernizaciji pruge, a ugovor o modernizaciji potpisan je 2017. u Pekingu. Reč je o jednom od brojnih infrastrukturnih projekata u kojima se ugovori Srbije i Kine sklapaju na osnovu međudržavnog sporazuma. Izgradnja pruge u većini je finansirana iz kineskih kredita. Najpre je izgrađena deonica od Beograda do Novog Sada koja je, pored zajmova iz Kine, delom finansirana i iz ruskog državnog kredita. Kineske kompanije bile su i izvođači radova čitave rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge u Srbiji. Reč je kineskom konzorcijumu ''China Railway International'' i ''China Communications Construction Company'' sa kojima je ugovor sklopljen na osnovu međudržavnog sporazuma, direktnom pogodbom, bez tendera. U okviru državnog projekta izgradnje pruge, rekonstruisana je i Železnička stanica u Novom Sadu. Četiri meseca od svečanog otvaranja na njoj se obrušila betonska nadstrešnica usmrtivši 16 ljudi. Nesreća je pokrenula talas protesta u Srbiji sa kojih se zahtevala odgovornost za nesreću. U fokusu protesta su optužbe da su do pada nadstrešnice doveli nemar i korupcija vlasti. Ni 15 meseci od nesreće nije utvrđena odgovornost, a o njoj se vode tri paralelna postupka. Pred Višim sudom u Novom Sadu optužnica je potvrđena protiv bivšeg direktora Železnica Srbije Nebojše Šurlana kao i više ljudi koji se smatraju odgovornim za projektovanje i izvođenje radova na rekonstrukciji stanice. Isti sud odbacio je optužbe protiv bivšeg ministra građevinarstva i infrastrukture Gorana Vesića. Protiv Vesića vodi se postupk i pred Tužilštvom za organizovani kriminal. Ova istraga fokusirana je na navode o mogućoj korupciji tokom modernizacije železnice a uz Vesića pod istragom je još jedan bivši ministar istog resora – Tomislav Momirović. Istraga o korupciji bazira se na sumnjama da su osumnjičeni oštetili državni budžet za 115 miliona dolara, tužilaštvo osumnjičene tereti i da su konzorcijumu kineskih kompanija, koje su bili izvođači radova na rekonstrukciji pruge, pa i stanične zgrade u Novom Sadu, "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara. Nesreća u Novom Sadu odložila je otvaranje pruge do Budimpešte, ali to nije prvi put da su pomerani rokovi. Svi rokovi prugeNa početku projekta izgradnje brze pruge Beograd - Budimpešta, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić najavio je da će građani Srbije moći da koriste modernizovanu prugu od 2018. godine. Do tog roka radovi ne samo da nisu završeni, već je zbog rekonstrukcije od februara naredne godine (2019.) zatvoren i deo pruge od Novog Sada do Beograda. Tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović takođe je obećavala završetak pruge i govorila o konkretnim rokovima. Ona je 2019. odredila novi, navodeći da će deonica od Beograda do Novog Sada biti završena do novembra 2021. godine. U maju 2020. predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi kompletna brza pruga od Beograda do Budimpešte trebalo da bude završena do 2024. godine. Početkom oktobra 2024, mesec dana pre obrušavanja novosadske nadstrešnice, Vučić je ponovio da će deonica od Novog Sada do Mađarske granice biti otvorena 24. novembra. Tokom izgradnje, na probleme je nailazila i Mađarska zbog čega su takođe pomerani rokovi. Naime, ova zemlja, kao država članica Evropske unije, nije poštovala pravila kompeticije prilikom dodeljivanja prava na izgradnju pruge u svojoj deonici pa je morala da ponavlja tendere. Koliko je Srbija tačno uložila u projekat izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta nije tačno poznato. Poslovi sa kineskim partnerima sklapali su se direktnim pogodbama. Reč je o komercijalnim ugovorima koji mogu da sadrže odredbu o tajnosti. Kada je projekat započet memorandumom, 2014. godine, njegova vrednost tada je procenjena na dve milijarde dolara. Evropski zvaničnici su u više navrata tokom izgradnje upozoravali Srbiju na potencijalne posledice prevelikog zaduživanja kod Kine.

Sud u Beogradu osudio je u odsustvu nekadašnjeg pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Đeljoša Krasnićija (Gjelosh Krasniqi) na 15 godina zatvora za zločine tokom rata na Kosovu. Krasnići je 26. februara proglašen krivim za ubistvo tri i ranjavanje jednog civila srpske nacionalnosti juna 1999. godine u selu Belo Polje kod Peći. Nevladin Fond za humatirano pravo (FHP) iz Srbije saopštio je da je optužnica protiv Krasnićija u većoj meri zasnovana na iskazima svedoka uz ograničene materijalne i forenzičke dokaze, a da branilac po službenoj dužnosti nije bio u kontaktu sa okrivljenim. FHP je naveo i da je za procesuiranje zločina nad Srbima na Kosovu nužna saradnja sa pravosudnim institucijama Kosova. "Tim pre što je Krasnići i pred Okružnim sudom u Peći 2009. godine osuđen (na sedam godina zatvora) za ratni zločin nad civilima", navodi se u saopštenju. U saopštenju se dodaje da su suđenja u odsustvu u predmetima ratnih zločina na Kosovu sve učestalija, te da se "stiče utisak da motivi za pokretanje ovakvih postupaka delimično proizlaze iz pravnog revanšizma, a ne isključivo iz težnje za ostvarivanjem pravde za žrtve". FHP podseća i da je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije do sada podiglo sedam optužnica protiv osoba koje nisu dostupna pravosuđu Srbije, a da je od toga pet optužnica protiv državljana Kosova za zločine počinjene nad nealbanskim stanovništvom. Tužilaštvo za ratne zločine od 2014. godine nije podiglo nijednu novu optužnicu za zločine na Kosovu protiv osoba koje su državljani Srbije i time dostupni pravosuđu, dodaje FHP. Tužilaštvo za ratne zločine je u odgovoru na ove kritike ranije za Radio Slobodna Evropa navelo da "postupke pokreću i vode shodno dokazima i zakonima". Srbija je, uz podizanje optužnica i suđenja u odsustvu, nastavila i sa privođenjem državljana Kosova na graničnim prelazima. Poslednje hapšenje dogodilo se 5. februara kada je jedan bivši pripadnik OVK uhapšen na graničnom prelazu između Srbije i Hrvatske. Evropska komisija upozorila je tada da hapšenje i krivično gonjenje državljanina Kosova od strane srpskih vlasti predstavlja još jedno kršenje obaveza Srbije prema Sporazumu o dijalogu i pravosuđu iz 2015. godine. "Prema tom sporazumu, Srbija se obavezala da neće pokretati krivične istrage niti krivično gonjenje za navodne zločine počinjene na Kosovu, osim ako to ne zatraže kosovske vlasti", rekao je za Radio Slobodna Evropa portparol Evropske komisije. On je dodao da su navodi o ratnim zločinima i drugim teškim krivičnim delima u nadležnosti kosovskih institucija i pozvao Srbiju da poštuje preuzete obaveze.

"Sve me je to rastužilo i uznemirilo". Ovim rečima Ukrajinka Tetiana, koja živi u Novom Sadu, komentariše poruke mržnje u tom gradu na četvrtu godišnjicu invazije na Ukrajinu. Na zidu zgrade u centru grada ispisan je grafit mržnje upućen ukrajinskom ambasadoru u Srbiji Oleksandru Litvinenku, a pre toga vandalizovan je spomenik ukrajinskom pesniku Tarasu Ševčenku. U međuvremenu, grafit je prekrečen. Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin je za Radio Slobodna Evropa (RSE) kazao da je to urađeno po njegovom nalogu, te da je zatražio i da se očisti spomenik na koji je prosuta crna farba. Reagovala je i Ambasada Ukrajine u Beogradu. U odgovoru za RSE incidente je nazvala "sramnim napadom" i zatražila hitno procesuiranje odgovornih. 'Na početku sam mislila da pobegnem iz Srbije'Tetiana se doselila iz Hersona na jugu Ukrajine tri godine pre početka rata. U Novi Sad je došla zbog supruga koji tu živi. Na početku ruske invazije na njenu zemlju 2022. razmišljala je, kaže, "da pobegne" iz Srbije. "Bilo (mi je) baš teško u tom periodu, kao da sam kod neprijatelja", priseća se Tetiana. Grafiti, poruke i desničarske grupe koje slave ruskog predsednika Vladimira Putina i Rusiju. Simboli ruske invazije na Ukrajinu. Proruska retorika koju šire vlast i mediji naklonjeni njima. To je deo svakodnevice u Srbiji. "Činjenica je da su ljudi u Srbiji 'mekani' prema Rusima. Ne bih rekla da mrze Ukrajinu, nego su jednostavno, i od ranije, više okrenuti Rusima", kaže Tetiana. Priča da je od početka rata doživela "nekoliko neprijatnih situacija". "Ja nisam doživela neku agresiju ali, evo na primer, sada sam bila kod doktora koji mi je rekao: 'Pa šta se vi Ukrajinci bunite, vi ste Rusija'. U tom momentu sam se strašno osećala, posebno kada vidim šta preživljavaju moji roditelji i prijatelji, znam kako izgleda moj grad i zemlja", kaže. "Bude mi teško kad vidim svoje drugare i njihovu decu koja su tamo. To su deca koja se više i ne sećaju godina bez rata. Oni već po zvucima znaju da li dolazi raketa ili dron", dodaje Tetiana. Tetianini roditelji su ubrzo po početku rata morali da se iz Hersona, u kojem je i ona odrasla, presele u Kijev. "Nema više života tamo u Hersonu, svaka zgrada je već uništena, ja svoj grad više ne prepoznajem", priča. "Ja sam bila pre dve godine da vidim svoje roditelje. Sirene, rakete. Meni je to sve bilo stresno i strašno, dok su moji roditelji za sve ove godine već navikli na sve to", kaže. Prema procenama UN, od početka invazije poginulo je oko 15 hiljada civila u Ukrajini, a više od 40 hiljada je ranjeno. Milioni su se iselili iz te zemlje zbog rata. Tetiana ne planira da se vraća. U Srbiji, čije vlasti Rusiju posmatraju kao "tradicionalnog prijatelja" i koji održavaju bliske veze sa Moskvom i nakon invazije, dočekala je četvrtu godišnjicu rata u domovini. U tom danu, 24. februara, oskrnavljen je spomenik ukrajinskom pesniku u Novom Sadu, a sutradan je osvanuo i grafit mržnje upućen ambasadoru njene zemlje. Istovremeno, u Beogradu je grupa ultradesničara sa zastavama sa slovom "Z", simbolom ruske invazije na Ukrajinu, nasuprot policijskog kordona skandirala ruskim antiratnim aktivistima - "Smrt Ukrajini" i "Slava Rusiji". U Novom Sadu je na godišnjicu invazije na ulice izašlo nekoliko desetina Novosađana kako bi pružili podršku ukrajinskim komšijama i osudili poruke mržnje u tom gradu. "Tužno mi je da se to (poruke mržnje) desilo, ali ja verujem da iza toga stoji mali broj ljudi. Neka grupa koja to podržava, ali nemam osećaj da je većina ljudi ovde takvog raspoloženja", kazala je Tetiana. U Srbiji živi 1.083 Ukrajinaca sa privremenom dozvolom za boravak, kao i njih 1.224 sa statusom privremene zaštite koji su dobili zbog rata u njihovoj zemlji, podaci su Ambasade Ukrajine s kraja 2025. godine. Šta kažu u Ambasadi Ukrajine?U Ambasadi Ukrajine za RSE navode da su obavešteni da "srpski organi sprovode istragu u okviru otvorenog krivičnog postupka". Osuđuju iscrtavanje grafita protiv ukrajinskog ambasadora i oštećenje spomenika. "Smatramo da ovaj sramni napad ima političku konotaciju i da je usmeren na potkopavanje ukrajinsko-srpskih odnosa. Međutim, istovremeno, može ukazivati na postojeći konstruktivni impuls za razvoj odnosa između dve zemlje, što se nekima možda neće svideti", istakli su. "Verujemo da trenutno ne postoji pretnja po bezbednost ukrajinskih građana u Srbiji i da takav incident ne bi trebalo da utiče na to", istakli su. Spomenik Tarasu Ševčenku postavljen je 2021. godine kao poklon ukrajinskog grada Lavova i delo je ukrajinskog vajara Volodimira Cisarika. Kod tog spomenika ranije su održavani skupovi solidarnosti sa Ukrajincima, ali je bio u više navrata i vandalizovan. 'Izolovano delo'Gradonačelnik Novog Sada kazao je za RSE da nema "nikakvu dilemu da je sramni grafit izolovano delo neodgovornog pojedinca, ili grupe individua". "Nećemo dopustiti da bace senku na kosmopolitski duh našeg grada. Moguće je da su u pitanju isti prestupnici koji su farbom oskrnavili bistu Tarasa Ševčenka", kazao je Žarko Mićin. Dodao je i da od nadležnih zahteva da što pre pronađu počinioce i kazne ih. Iz policije nisu odgovorili na pitanja RSE da li su identifikovani odgovorni za oštećenje spomenika i ispisivanje uvredljivog grafita. Politikolog i novinar Boris Varga izjavio je za RSE da ga ovakvi ekscesi ne iznenađuju. On je podsetio da je poslednji put spomenik bio oskrnavljen slovom "Z", što je jedan od simbola ruske invazije na Ukrajinu. "Najverovatnije u oba slučaja se radi o putinofilima, kojima smeta prisustvo simbola Ukrajine u Srbiji", ocenio je Varga. Zvanično nije saopšteno da li je i ko odgovarao za prethodna skrnavljenja spomenika. "Srbija je u dubokoj političkoj krizi i vlasti će zarad desničarskih, radikalnih i rusofilskih glasova zatvarati oči i na gore incidente ili ih samo formalno osuđivati", smatra Varga. Istraživanja o globalnoj podršci svetskim liderima pokazuju da predsednik Rusije Vladimir Putin najveću podršku ima u Srbiji, zemlji u kojoj su hiljade Rusa našle dom od početka rata. Putina u Srbiji, prema istraživanju Gallup Internationala objavljenom u februaru, podržava 37 posto građana. Kakvi su odnosi Srbije i Ukrajine?Stav vlasti u Srbiji je da podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine. U Ujedinjenim nacijama glasali su za usvajanje rezolucije kojom se osuđuje ruska agresija u Ukrajini. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvi put od početka ruske agresije 2022. bio je u Ukrajini u junu 2025. prisustvujući regionalnom samitu u Odesi. Od 11 učesnika Četvrtog samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa, Vučić jedini nije potpisao Deklaraciju jer se njome poziva na pojačavanje sankcija Rusiji. Tada je najavio da bi Srbija mogla da učestvuje u projektima obnove Ukrajine. Ruske službe su u maju 2025. optužile Beograd da "pokušava da im puca u leđa", jer isporučuje municiju Ukrajini preko posrednika. Zvaničnici Srbije su više puta odbacili optužbe da se Kijevu direktno isporučuje municija, ali su naglasili i da ne mogu da utiču na to gde će završiti naoružanje koje država legalno prodaje na međunarodnom tržištu. Međutim, od početka invazije Beograd nije prekinuo veze sa Moskvom, niti je zatvorio vrata za ruske zvaničnike.

Baklje, venci i strojev korak. Tako je u Beogradu izgledao skup sećanja na Zorana Vujovića, mladića koji je 2008. učestvovao u paljenju Ambasade Sjedinjenih Država i tom prilikom poginuo. Komemoraciju su, kao i prethodnih godina, organizovale ultradesničarske grupe iz Srbije, a događaju su prisustvovali i predstavnici krajnje desničarskih organizacija iz Grčke, Austrije, Francuske i Belgije. Vujović je učestvovao na mitingu koji je vlast u Srbiji organizovala pre 18 godina kao odgovor na proglašenje nezavisnosti Kosova, i tom prilikom je upao u Ambasadu SAD koju su huligani prethodno kamenovali i zapalili, gde je i poginuo u požaru. Za srpske i pojedine evropske ultradesničare njegova smrt je povod za okupljanje na kojem ga slave kao heroja koji je pao za viši cilj. "Osim simboličkog čina, ovakvi događaji služe i da se osnaže neformalne veze između članova, kao i da se eventualno razmotre dalje strategije", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Balša Lubarda, sociolog i koautor izveštaja "Brothers in harm" o vezama ultradesničarskih grupa sa Zapadnog Balkana i iz Evropske unije. 'Marš sećanja i pobune'"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi" – stih iz čuvenog speva "Gorski vijenac" pesnika Petra Petrovića Njegoša, ispisan je na crnom floru na vencu položenom na mestu gde je 2008. bila Ambasada Sjedinjenih Država. Venac su 21. februara položili pripadnici ultradesničarskih grupa "Srbska akcija" i "Klub 451", koji su i zvanični organizatori komemorativnog skupa. Već pet godina, koliko ove grupacije organizuju marš povodom godišnjice smrti Zorana Vujovića, protokol je isti – okupljaju se ispred Crkve svetog Marka gde pale baklje i potom postrojeni u nekoliko kolona marširaju ka nekadašnjoj lokaciji američkog diplomatskog predstavništva u centru Beograda. Nakon što polože vence i cveće, tri puta uzviknu ime poginulog mladića uz povik "Prisutan". U objavi na svom Telegram kanalu "Srbska akcija" je ovaj skup predstavila kao "marš sećanja ali i marš pobune protiv okupacije Kosova". "Ideja takve pobune nesumnjivo je vodila i Zorana", pišu u istoj objavi. Nekadašnja pokrajina Kosovo je nezavisnost od Srbije proglasila u februaru 2008. godine. Zvanični Beograd taj potez ne priznaje i smatra Kosovo delom svoje teritorije. Sociolog Balša Lubarda kaže da ne očekuje da bi saradnja ultradesničara mogla da ima šire posledice po društvo, budući da su u pitanju relativno male organizacije u Srbiji. "U 99 posto slučajeva, te veze neće imati širi značaj – ipak, u vremenu političkih previranja, kao što su smjene režima, ratovi i slično, na osnovu ovih veza mogu nastati i društveno relevantne posljedice", napominje Lubarda. U Ambasadi SAD, čije je sedište u međuvremenu preseljeno na drugu lokaciju u Beogradu, nisu bili dostupni za komentar povodom komemoracije smrti Zorana Vujovića u Beogradu. Kako je zapaljena ambasada?Zoran Vujović učestvovao je na mitingu "Kosovo je Srbija" koji je organizovala Vlada Srbije pod vođstvom desničarske Demokratske stranke Srbije, kao odgovor na proglašenje nezavisnosti Kosova. Tog dana desetine hiljada ljudi došlo je organizovanim prevozom u glavni grad na miting, sa kojeg su se okupljenima obratili, između ostalih, tadašnji premijer Vojislav Koštunica i predsednik opozicione ultranacionalističke stranke Tomislav Nikolić. Demonstracije su se pretvorile u nerede, kada se iz mase odvojio deo huligana i došao ispred Ambasade Sjedinjenih Država u centru grada. Prema izveštajima reportera sa lica mesta, u tom trenutku policijski službenici nisu obezbeđivali prilaz zgradi, a policiji i drugim nadležnim službama bilo je potrebno više od pola sata da dođu na lice mesta. Ko je kriv za nerede tokom mitinga 'Kosovo je Srbija'?Za to vreme okupljeni huligani su diplomatsko predstavništvo zasipali kamenicama i bakljama kojima je deo objekta zapaljen. Zoran Vujović je ušao u zgradu Ambasade gde je i preminuo od gušenja ugljen-monoksidom. Obdukcijom i analizom na Vojno-medicinskoj akademiji zaključeno je da je dvadesetjednogodišnji mladić imao 1,59 promila alkohola u krvi, dok tragovi opijata i bojnih otrova nisu pronađeni, a obdukcionim pregledom je ustanovljeno da nije ustreljen ili uboden. Šta zvaničnici kažu o paljenju ambasade?Država zvanično ne obeležava Vujovićevu smrt. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je u vreme mitinga "Kosovo je Srbija" bio generalni sekretar opozicione ultranacionalističke Srpske radikalne stranke, za njegovu smrt krivi policiju. "On je ime koje ujedinjuje sve ljude u ovoj zemlji u promišljanju tragedije kroz koju je ova zemlja prošla. Zoran Vujović će živeti mnogo duže nego mnogi od nas", izjavio je Vučić 24. februara, odgovarajući na pitanje novinara. Sociolog Balša Lubarda uveren je da je rad krajnje desničarskih grupa i njihovi kontakti sa ideološki bliskim organizacijama iz inostranstva pod lupom bezbednosnih službi Srbije, ali napominje da je "interesantno to što njihov rad nije javno proskribovan". "Mislim i da ovako popustljiv javni odnos prema krajnjoj desnici mnogo govori o samim bezbjednosnim službama ali, kao posljedicu, i društvu u kom ovakve organizacije djeluju bez zakonskih prepreka. Kada gledate, slušate ili čitate medijski sadržaj u srpskim medijima, izjave srpskih nacionalista su često sadržinski neodvojive od argumenata koje čujete od ostalih aktera", kaže Lubarda. Za paljenje Ambasade SAD pred sudovima u Srbiji vođena su dva sudska postupka. U jednom su četvorica mladića pravosnažno oslobođeni 2019. godine zbog nedostatka dokaza. U drugom postupku pred Višim sudom u Beogradu optužena su četvorica visokih policijskih zvaničnika, a sudski proces je u oktobru počeo ispočetka zbog promene sudskog veća. Koje organizacije su prisustvovale komemoraciji?Predstavnici najmanje četiri ekstremno desničarske grupe šetali su na komemorativnom maršu u čast Zorana Vujovića. Među njima su bili predstavnici neonacističke "Zlatne zore" iz Grčke, koji su o svojoj poseti objavili kratak izveštaj na svom Telegram kanalu. Navode da su tokom nekoliko dana boravka u Srbiji "bili pozvani da posete i jedan od najvećih i najstarijih manastira u zemlji", ne navodeći ime manastira. Na jednoj od fotografija vide se muškarci skrivenih lica koji poziraju sa zastavom Vizantije i obeležjem "Srbske akcije" u prisustvu sveštenika čiji identitet je takođe skriven. RSE nije dobio odgovor od Informativne službe Srpske pravoslavne crkve (SPC) da li je Sinod upoznat sa ovom posetom i kako gledaju na kontakte dela sveštenstva sa pripadnicima krajnje desnice. "Zlatna zora" pojavila se u Grčkoj 1980-ih kao mala grupa neonacista. Njen osnivač Nikolaos Mihaloliakos poznat je kao obožavalac nacizma, a na skupovima je okupljene pozdravljao podignutom rukom poput vođe nacističke Nemačke Adolfa Hitlera. Početkom devedesetih organizacija je prerasla u stranku koja je rast popularnosti doživela tokom finansijske krize nakon 2010. kada je tokom nekoliko uzastopnih izbornih ciklusa osvojila poslanička mesta u parlamentu Grčke. U jednom trenutku bila je treća stranka po snazi. Međutim, oktobra 2020. godine sud u Grčkoj proglasio je "Zlatnu zoru" kriminalnom organizacijom koja je "prerušena u političku partiju". Osuđeno je blizu 70 pripadnika ove organizacije, na čelu sa vođom i osnivačem Nikolaosom Mihaloliakosom. Među zločinima za koje su osuđeni su ubistvo grčkog muzičara Pavlosa Fisasa, napadi na migrante i političke protivnike. Izaslanike na komemoraciju u Beogradu poslala je austrijska ultradesničarska grupa "Castell Aurora". Prema pisanju nemačkih medija, "Castell Aurora" je jedan od nekoliko centara ulitradesničarskih grupa u Austriji i Nemačkoj. Slični centri otvoreni su u Kemnicu i Haleu u Nemačkoj. Na zvaničnom sajtu "Castell Aurora" o sebi piše da predstavlja "sigurno utočište za patriotske ljude iz bliže i dalje okoline koji žele da se zauzmu za svoju domovinu". Čest gost tribina koje se organizuju u tom prostoru je Martin Zelner (Sellner), jedan od najpoznatijih austrijskih ultradesničara i vođa Identitarskog pokreta (IM) u toj zemlji. Zelner je jedan od zagovornika "remigracije", ultradesničarskog koncepta koji podrazumeva proterivanje ljudi stranog porekla. Jan Vencel Šmit, član Bundestaga iz redova ekstremno desničarske Alternative za Nemačku (AfD), u više navrata je posetio IM stambeni projekat "Castell Aurora" i podržao donacijom od 5.000 evra, kako je otvoreno priznao. Ali, najveći do sada otkriveni finansijer je Peter Kurt – bivši član Hrišćansko-demokratske unije (CDU) stranke desnog centra i nekadašnji finansijski senator grada-države Berlin – koji je tajno finansirao ultradesničarska skloništa, među kojima je i "Castell Aurora". Prema istraživanju nemačkog Špigla, postoje indicije da je u njih od 2019. do 2022. uložio oko 240.000 evra. Predstavnici "Castell Aurora" posetili su u junu 2024. neonacistički Klub "451" u Beogradu. Kako su saopštili na svom Telegram nalogu, tamo su "imali priliku da se predstave". "To je važan korak za evropsko umrežavanje na Balkanu", napisali su tom prilikom. Među gostima u Srbiji bili su i predstavnici Nacionalističke studentske asocijacija (NSV) iz Belgije. To je radikalno nacionalističko studentsko bratstvo sa ekstremističkom retorikom i bliskim vezama sa krajnje desničarskom partijom Flamanski Interes (Vlaams Belang – VB), koja je na parlamentarnim izborima 2025. osvojila drugo mesto. Osnovan polovinom 1970-ih, NSV vuče korene iz flamanskog nacionalizma, tvrdeći da se zalaže za očuvanje flamanske kulture, dok protivnika vidi u multikulturalnosti Belgije. NSV je u međuvremenu proširio fokus na Evropu u širem smislu, fokusirajući se odbranu "belog evropskog identiteta". U martu 2025. organizovali su marš u Gentu, na severozapadu Belgije, zahtevajući proterivanje migranata u njihove zemlje porekla. Glavni govornik na skupu bio je austrijski ultradesničar Martin Zelner, kome je zbog ekstremističkih stavova ranije zabranjen ulazak u Veliku Britaniju, Švajcarsku i Sjedinjene Države. U Beograd su predstavnike poslali i francuski ultradesničari iz grupe "Nacionalisti" (Les Nationalistes). Prema pisanju francuskih medija, ova grupa u svojoj ideologiji katolicizam i supremaciju bele rase. Benedeti je bio aktivan član ili lider više desničarskih i ultranacionalističkih pokreta, uključujući L’Œuvre Française, organizacije koja je zabranjena od strane francuske vlade 2013. godine zbog rasističkog i antisemitističkog delovanja. Srbiju je posetio u julu 2023. godine, kada je bio jedan od govornika na konferenciji u Beogradu, koju je organizovala desna stranka Srpska desnica, na čelu sa Mišom Vacićem. Zašto je Srbija važna za evropske ultradesničare?"Srbija je ipak više od samo 'još jedne' države u nacionalističkoj mreži. Kako zbog istorijske relevantnosti i intelektualnih varijacija nacionalizma, tako i zbog zakona brojeva – činjenica da je Srbija najveća zemlja sa relativno 'šarenom' nacionalističkom scenom, čini je značajnim saveznikom za krajnje desne organizacije", objašnjava sociolog Balša Lubarda. On, međutim, dodaje da to savezništvo nosi i određene praktične probleme za nacionaliste širom Evrope, naročito nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, što je događaj koji je podelio ekstremnu desnicu. "Proruski sentiment koji je naročito izražen u srpskoj nacionalističkoj tradiciji je doveo do određene distance između srpske krajnje desnice i ostatka Evrope, naročito u ratnoj situaciji, u kojoj se ova razlika nije mogla politički prenebregnuti i 'prećutati' u zajedničkim skupovima i događajima", kaže Lubarda. Veze srpskih i evropskih ultradesničaraIzrazito proruski sentriment gaji "Srbska akcija", koja je uz "Klub 451" organizator komemoracije Zoranu Vujoviću. Predstavnici ove organizacije su u septembru 2025. učestvovali na konferenciji kranje desnih organizacija i stranaka sa tri kontinenta u Rusiji, gde je glavna tema bila "borba protiv migranata". Na istom skupu bili su prisutni i članovi "Zlatne zore" i "Nacionalista". U maju 2022. posetili poligon za obuku ruske paramilitarne grupe "Imperijalni legion" koji ratuje u Ukrajini. "Legion" je deo "Ruskog imperijalnog pokreta" kojeg su Sjedinjene Države stavile na listu terorističkih organizacija. Osim iz Rusije, održavaju manje ili više redovne kontakte sa ultradesničarima iz Rumunije, Grčke, Španije i Poljske. Ova klerofašistička grupa nije zvanično registrovana u Agenciji za privredne registre, a na svom sajtu navodi da se zalaže za "borbeno srbsko pravoslavlje", kao i za čuvanje "nacionalnog bića i rasnog identiteta". Nema istaknutog vođu, a pažnju šire javnosti je privukla krajem 2014. godine, kada su njihovi članovi ubacivali u poštanske sandučiće više beogradskih naselja letke protiv romske populacije. Njihovi članovi su učestvovali na brojnim ekstremno desničarskim skupovima i organizovali ulične skupove sećanja za saradnike okupatora iz vremena Drugog svetskog rata. "Klub 451" je beogradski kafić u kome se poslednjih nekoliko godina okupljaju ekstremni desničari iz Srbije i inostranstva. Kako je RSE ranije pisao, u ovom klubu su se 2022. sastali italijanski i srpski ultradesničari, a godinu dana kasnije su ugostili rumunske ekstremiste iz "Kamarazi" (Camarazii). Uspostavili su kontakte i sa mađarskim ekstremistima iz grupe "Legio Hungaria", koji su predstavnike "Kluba 451" ugostili u Budimpešti u junu 2024. godine, a mesec dana kasnije su Mađari uzvratili posetu. Pripadnici "Legio Hungaria" su u oktobru 2019. demolirali prostorije jevrejske zajednice u Budimpešti. Zvanični zastupnik "Kluba 451" je Marko Gajinović, nekadašnji član "Nacionalnog srpskog fronta", organizacije koja je dovođena u vezu sa Goranom Davidovićem, vođom zabranjene neonacističke organizacije "Nacionalni stroj".

"Da li ste vakcinisali decu? Zašto, ili zašto ne?" Ovo pitanje, koje je Radio Slobodna Evropa postavio u jednoj Fejsbuk (Facebook) grupi za majke, izazvalo je 23 odgovora i nekoliko replika. Uz sumnje u sastav vakcina i njihovo dejstvo, neke majke su navele da nisu vodile decu na vakcinaciju. Zakon o sprečavanju i suzbijanju zaraznih bolesti na Kosovu zahteva da svako dete koje se upisuje u vrtić ili školu mora da ima potvrdu o vakcinaciji. Međutim, komentari pojedinih majki ukazuju na to da se ovaj kriterijum ne poštuje u potpunosti. "Dete ne ide u školu, još je u vrtiću. Starijem detetu, koje sada završava školu, nisu tražili [potvrde o vakcinaciji]. Naprotiv, kada je trebalo da ih odnese u školu, tog dana ga nisam poslala", komentarisala je jedna majka, koja je rekla da njena deca nisu primila nijednu vakcinu. Radio Slobodna Evropa (RSE) postavio je ovo pitanje podstaknut izveštajem Evropske komisije u kojem se ukazuje na širenje teorija zavere na Kosovu, uključujući verovanje da se lek za rak skriva radi finansijske dobiti i da se virusi namerno proizvode kako bi se kontrolisalo društvo. Više od 60 odsto stanovnika Kosova slaže se sa ova dva uverenja, pokazuje izveštaj koji je objavila Evropska komisija u februaru prošle godine. Izveštaj, zasnovan na intervjuima licem u lice sa ispitanicima iz evropskih zemalja, pokazuje da je visok nivo sumnjičavosti sličan u gotovo svim zemljama Zapadnog Balkana. Izveštaj je pokazao i pad poverenja u dejstvo vakcina na Kosovu. Na Kosovu je prva vakcina protiv COVID-a 19, za koju Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da je spasila više od 1,4 miliona života u Evropi, data 29. marta 2021. godine. Od tada je primenjeno više od 1,8 miliona doza. Međutim, upravo je COVID-19, izazvan korona virusom, doprineo porastu sumnji u efikasnost vakcina, navode za RSE iz Instituta za javno zdravlje Kosova. "Pandemija COVID-a 19 dodatno je pojačala ovu sumnjičavost, naročito zbog brzine razvoja vakcina i velike javne rasprave o restriktivnim merama", navode iz Instituta. Pol Ofit (Paul Offit), pedijatar i stručnjak za vakcine, kaže za RSE da je, kada izbiju epidemije, obavezna vakcinacija najefikasniji način da se one obuzdaju. Međutim, dodaje, mnogi ljudi to doživljavaju kao da vlada prekoračuje svoja ovlašćenja. "Znam da u Sjedinjenim Državama ljudi koji dolaze iz istočne Evrope, gde su društva možda bila više potlačena, brže odbijaju bilo šta što im vlada kaže da rade", kaže Ofit, koji je jedan od kreatora vakcine protiv rotavirusa, inače direktor Centra za edukaciju o vakcinama u Dečjoj bolnici u Filadelfiji. On dodaje da se rasprava često svodi na sukob između ideje "medicinske slobode", gde pojedinac odlučuje isključivo o sebi, i javnog zdravlja, koje podrazumeva odgovornost i prema drugima. Prema navodima kosovskog Instituta, ove rasprave dovele su do onoga što SZO naziva infodemijom, usled širenja netačnih informacija iz "neprofesionalnih izvora koji su stvorili pogrešan narativ". Nedavno je jedan građanin Kosova sa oko 150.000 pratilaca na Faejsbuku objavio da svi oni koji se nisu vakcinisali protiv COVID-a 19 treba da budu ponosni na sebe jer su odoleli "propagandi vrednoj stotine miliona dolara". Pre oko mesec dana, Policija Kosova uhapsila je Arianita Slamnikua (Sllamniku), koji je takođe stekao veliki broj pratilaca na Fejsbuku, pod sumnjom da je protivzakonito obavljao medicinsku delatnost i sprovodio eksperimente sa lekovima. Navodi se da je Slamniku, bez medicinske stručnosti, tražio hiljade evra od roditelja, tvrdeći da leči autizam kod dece. Autizam je neurorazvojni poremećaj koji utiče na komunikaciju, socijalnu interakciju i ponašanje, a obično se ispoljava u ranom detinjstvu. Ne postoji lek, ali postoji podrška i terapijske intervencije koje mogu pomoći u razvoju sposobnosti. Strah od autizma pominjale su i majke koje su komentarisale objavu RSE na Fejsbuku, kao razlog zbog kojeg ne vakcinišu svoju decu. Vakcina u koju postoji najviše nepoverenja jeste ona koja se daje deci sa navršenih godinu dana, poznata kao MMR. Reč je o kombinovanoj vakcini koja štiti od tri zarazne bolesti: malih boginja, zaušnjaka i rubeole. Ovo je i dalje jedina vakcina čiji je obuhvat smanjen na Kosovu. Sa 89 odsto u 2024. godini, procenat vakcinisane dece pao je na 82 odsto u 2025. godini. Samo četiri od ukupno 20 doza iz kalendara vakcinacije dece na Kosovu dostigle su najmanje 95 odsto obuhvata, što SZO opisuje kao nivo neophodan za sprečavanje izbijanja epidemija. Pad vakcinacije protiv malih boginja praćen je porastom broja registrovanih slučajeva te bolesti. U izveštaju kosovskog Instituta za 2025. godinu navodi se da se zemlja nalazi u "epidemiološkoj situaciji sličnoj onoj u regionu, koji se suočio sa izbijanjem epidemija". Samo tokom januara, Institut je prijavio dva slučaja malih boginja, u Prizrenu i Vučitrnu, kao i jedan slučaj rubeole u Prištini. Sva zaražena deca bila su nevakcinisana. Kakva je situacija u regionu? Severna MakedonijaU Severnoj Makedoniji, za koju Evropska komisija kaže da su verovanja u zavere najrasprostranjenija u regionu, nijedna vakcina iz kalendara imunizacije ne ispunjava preporučeni nivo pokrivenosti od 95 procenata stanovništva. U zemlji sa oko 1,8 miliona stanovnika, nešto više od 876.000 ljudi primilo je najmanje jednu dozu vakcine protiv COVID-a 19. Direktorka Instituta za javno zdravlje Severne Makedonije (IJZ), Marija Andonovska, kaže za RSE da je, slično kao na Kosovu, i tamo širenje dezinformacija tokom pandemije COVID-a 19 ostavilo posledice. Ona kaže da zdravstveno osoblje u Severnoj Makedoniji sada ide od vrata do vrata stanovnicima u zajednicama sa manjim stepenom pokrivenosti, kako bi razgovaralo sa roditeljima i nadoknadilo propuštene doze vakcine. "Nastavićemo sa angažovanjem, sa većim fokusom na borbu protiv dezinformacija, jačanje lokalnih aktivnosti i koordinisanu komunikaciju između institucija nadležnih za vakcinaciju", dodaje Andonovska. SrbijaU Srbiji, koja na Zapadnom Balkanu najbolje stoji kad je reč o teorijama zavere, prema podacima Evropske komisije, pokrivenost MMR vakcinom je 84,3 odsto – nešto više nego na Kosovu i u Severnoj Makedoniji. Međutim, prema poslednjem izveštaju Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" iz 2023. godine, samo jedna od 25 doza u programu imunizacije dece dostigla je željeni nivo obuhvata od 95 odsto. U izveštaju Instituta "Milan Jovanović Batut" navodi se da su na taj nivo vakcinacije delimično uticali "antivakserski lobi", odbijanje i odlaganje vakcinacije, kao i određene nedoslednosti u pravnim aktima. Pedijatar Tomislav Stevanović iz Zrenjanina, grada na severu Srbije, i još nekoliko lekara i roditelja podneli su 2018. krivične prijave protiv 43 javne ličnosti zbog javnih istupa protiv MMR vakcine i širenja panike. On smatra da se roditelji ne plaše toliko same MMR vakcine, koja je decenijama predmet teorija zavere, koliko se plaše nepoznatog. "Nepoverenje u MMR vakcinu širili su pojedini profesori, lekari i političari u Srbiji, a kazne za nevakcinisanje dece se ne sprovode", rekao je Stevanović za RSE. On dodaje da protivnika vakcinacije ima i u pravosudnom sistemu – što dodatno narušava poverenje u vakcinaciju. Prema njegovim rečima, Tužilaštvo u Srbiji nije reagovalo na prijave koje su on i drugi lekari podneli 2018. protiv javnih ličnosti zbog širenja panike i teorija zavere o vakcinaciji. Ranije ni RSE nije dobio odgovor od Višeg javnog tužilaštva u Beogradu o vezi sa pomenutim postupcima koji su vođeni 2018. Krajem 2017. i 2018. u Srbiji su zabeleženi prvi smrtni slučajevi izazvani malim boginjama u poslednjih 20 godina. Stevanović kaže da je uticaj lekara koji se protive vakcinama mnogo veći nego uticaj društvenih mreža. "Te grupe na društvenim mrežama su se donekle utišale, ali problem je u pojedinim profesorima pedijatrije", kaže on. On navodi da u Srbiji postoji i problem neusklađenosti pravnog okvira, što koriste protivnici vakcinacije. "S jedne strane, u zakonu piše da je vakcinacija obavezna, ali, s druge strane, stoji da se nijedna intervencija ne može izvršiti bez pristanka pacijenta. To je nešto što protivnici vakcinacije koriste i čime šire strah", zaključuje Stevanović. Ofit ističe da je isti problem identifikovan i u SAD. Prošle godine su u SAD zabeleženi prvi prijavljeni smrtni slučajevi od malih boginja od 2015. godine, a broj slučajeva nastavlja da raste rekordnom brzinom, prenosi CNN. "Ljude više vodi strah nego razum. I možda će upravo to biti potrebno: da više dece pati, završi u bolnici ili umre, pre nego što ponovo vidimo da ljude počnu da prihvataju vakcine", kaže Ofit. Prema njegovim rečima, pošto su vakcine bile uspešne i učinile da bolesti budu ređe, kombinacija odsustva straha i lakog pristupa dezinformacijama dovela je do toga da ljudi budu manje spremni da se vakcinišu. Tvrdnja da MMR vakcina izaziva autizam potiče iz studije objavljene 1998. u medicinskom časopisu Lanset (The Lancet), koju je vodio Endru Vejkfild (Andrew Wakefield), koja je kasnije povučena zbog manipulacije podacima, etičkih prekršaja i sukoba interesa. Od tada su velike međunarodne studije, koje su obuhvatile milione ljudi i sistematske analize, oborile tvrdnje o postojanju veze između MMR vakcine i autizma. Ipak, uprkos konsenzusu vodećih svetskih zdravstvenih organizacija da je vakcina bezbedna i da ne izaziva autizam, sumnje i dalje opstaju kod mnogih ljudi. "To jednostavno ne nestaje, jer mislim da je veoma teško 'poništiti' alarm kada je jednom podignut. Kada nekoga uplašite, teško je otkloniti taj strah", kaže Ofit. On dodaje da nedostatak jasnog uzroka ili leka za određene poremećaje ostavlja prostora za strah i nesigurnost, stvarajući tako plodno tlo za širenje tvrdnji protiv vakcina. U odgovoru za RSE, Nacionalni institut za javno zdravlje Kosova navodi da se problemom oklevanja bavi širenjem naučnih informacija i bliske saradnje s lekarima i zdravstvenim radnicima, posebno u oblastima gde je to oklevanje veće od nacionalnog proseka. Prema Akcionom planu za vakcinaciju, stope vakcinacije među zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana ostaju niže, "zbog različitih zdravstvenih, obrazovnih, ekoloških i socijalnih faktora". Za Ofit, rešenje je jednostavno: voditi razgovore između zdravstvenih stručnjaka i skeptika i jasno staviti do znanja da odluka o neprimanju vakcine nije izbor bez rizika, već izbor drugog, mnogo ozbiljnijeg rizika. "Oni su osetili dim i jednostavno žele da znaju da li ima vatre", zaključuje Ofit. Saradnja na tekstu Sonja Gočanin i Sunčica Stojanovska Zoksimovska

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić primljen je 25. februara u bolnicu zbog teške upale pluća. Pomoćnik direktora za pulmologiju Kliničkog centra Spasoje Popević rekao je da Dačićevo stanje veoma teško i da se lekari bore za njegov život. "Trenutno je na mehaničkoj ventilaciji - respiratoru, dobija sve što je potrebno. Tim respiratorom koji je način lečenja kupujemo vreme koje je potrebno da lekovi deluju i borimo se za njegov život", rekao je Popević novinarima ispred Kliničkog centra u Beogradu. Dačića je u bolnici obišao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je na Instagramu objavio da je "situacija teška". "Ali verujemo u lekare i verujemo u njega. Svi se molimo da što pre ozdravi", napisao je Vučić nakon što je sa članovima Vlade Srbije posetio Dačića. Ivica Dačić je lider Socijalističke partije Srbije (SPS), koalicionog partnera Vučićeve Srpske napredne stranke. Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova je od 2024. godine. Pre toga bio je na mestu šefa diplomatije. Jedan je od političara koji su najduže na političkoj sceni Srbije. Tokom devedesetih godina bio je portparol SPS-a i jedan od bliskih saradnika tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića.

Udruženja poljoprivrednika u Srbiji koja protestuju dve nedelje zahtevajući bolji položaj proizvođača mleka i ograničenje uvoza mlečnih proizvoda, saopštila su 25. februara da prekidaju svaki dijalog sa ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem. Kako su naveli, razlog za to su njegove netačne i uvredljive izjave o poljoprivrednicima. U međuvremenu, višesatne blokade magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva u Srbiji su se nastavile, prema rečima Milana Pajića iz Udruženja "Naše mleko", na više od 80 lokacija. Pajić je za RSE izjavio da nijedan od zahteva koji su poljoprivrednici uputili ministarstvu nije ispunjen i da će sa blokadama nastaviti do ispunjenja zahteva. "Mi više nemamo šta da izgubimo", rekao je on. Poljoprivrednici od Vlade Srbije traže zaštitu domaćeg tržišta mleka i mesa, uvođenje kvota na uvoz, kontrolu kvaliteta i porekla mleka i mlečnih proizvoda na granici, vraćanje otkupnih cena na prethodni nivo, kao i garantovan otkup od svakog proizvođača. Poslednji sastanak predstavnika poljoprivrednika i Ministarstva održan je 20. februara. Nakon toga, Ministarstvo je saopštilo da je ispunilo "dva od šest obećanja koje je po zahtevima poljoprivrednika" Glamočić dao. Međutim, poljoprivrednici tvrde da nijedan od zahteva nije ispunjen. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je 25. februara, nakon onlajn konsultacija sa predstavnicima Evropske komisije, da je Srbija zatražila uvođenje prelevmana na mleko u prahu i polutvrde sireve iz Evropske unije i da očekuje pozitivan odgovor Evropske komisije u vezi toga. Prelevman je posebna taksa kojom bi se ublažila razlika u cenama između domaće i uvozne robe. Poljoprivrednici koji protestuju kao jedan od ključnih razloga slabljenja položaja domaćih mlekara navode velike količine uvezenog mleka u prahu iz EU. "Danas ne govorimo o restrikciji trgovine, već o privremenoj i proporcionalnoj stabilizaciji tržišta. Naš predlog je da mere budu strogo oročene na period do šest meseci, sa mogućnošću njihovog ranijeg ukidanja ukoliko se stvore uslovi za normalizaciju tržišnih kretanja", izjavio je Glamočić, prenelo je ministarstvo. Ova mera, prema rečima Milana Pajića iz Udruženja "Naše mleko", neće rešiti problem poljoprivrednika. "U nekoj meri možda, ali tu su već ogromne količine uvezene", ocenio je Pajić. On je za RSE dodao da to nije bilo među zahtevima poljoprivrednika i da bi ta mera, ako se usvoji, bila zakasnela. "Ti prelevmani imaju efekat kada se primenjuju preventivno, kada vidite da će ljudi imati problem, da zaštitite domaću proizvodnju. Kada obolite, sad moramo da se lečimo. Ne možemo da koristimo vitamine za lečenje", ilustruje Pajić. Niska cena sirovog mleka godinama je problem poljoprivrednika u Srbiji na koji se u poslednje vreme nadovezao višak na tržištu zbog kog su pojedine mlekare prestale sa otkupom, ili ga ograničile.

Grafit mržnje, sa uvredama, upućen ambasadoru Ukrajine u Srbije Oleksandru Litvinenku, osvanuo je 25. februara u centru Novog Sada. Grafit je osvanuo dan nakon što je u tom gradu oštećen spomenik ukrajinskom pesniku Tarasu Ševčenku, na dan četvrte godišnjice od početka ruske invazije na Ukrajinu. Na to je reagovala Ambasada Ukrajine u Beogradu, osudivši oštećenje spomenika ukrajinskom pesniku kao sramotan čin. "Ovaj incident smatramo sramotnim činom usmerenim na spomenik arhitekture grada Novog Sada i pokušajem skrnavljenja sećanja na simbol ukrajinskog naroda, i to na tragičan datum za celu Ukrajinu i civilizovani svet, 24. februar. Ovakvi postupci vandala imaju za cilj potkopavanje ukrajinsko-srpskih odnosa", napisali su u saopštenju. Pozvali su nadležne organe Srbije da istraže okolnosti incidenta i da počinioci odgovaraju. To nije prvi put da je ovaj spomenik skrnavljen a inače je mesto na kojem su se u Novom Sadu održavali skupovi solidarnosti sa Ukrajincima. Politikolog i novinar Boris Varga izjavio je za RSE da ga takvi eksesi ne iznenađuju. On je podsetio da je poslednji put spomenik bio oskrnavljem slovom "Z", što je jedan od simbola ruske invazije na Ukrajinu. "Najverovatnije u oba slučaja se radi putinofilima, kojima smeta prisustvo simbola Ukrajine u Srbiji", ocenio je Varga. Zvanično nije saopšteno da li je i ko odgovarao za prethodna skrnavljenja spomenika. "Srbija je u dubokoj političkoj krizi i vlasti će zarad desničarskih, radikalnih i rusofilskih glasova zatvarati oči i na gore incidente ili ih samo formalno osuđivati", smatra Varga. Upravo kod spomenika Ševčenku održan je skup i 24. februara ove godine, na četvrtu godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu. Okupljeni građani su nosili ukrajinske zastave, a na spomenik su položili cveće i oko spomenika palili sveće i napisali "Ne ratu" ("No War"). U Beogradu su istog dana i u isto vreme održana dva skupa, jedan mirovni, a drugi u znak podrške ruskoj agresiji. Dve grupe okupljenih razdvajali su policijski kordoni. Mirovni aktivisti, i građani okupljeni na njihov poziv, nosili su zastave Ukrajine, poruke "ratu ne", zastave Evropske unije, dok su se sa razglasa puštale pesme na ruskom i ukrajinskom koje pozivaju na mir, kao i himna Ukrajine. Naspram policijskog kordona bila je grupa okupljena na poziv ekstremno desničarske "Narodne patrole", koju je policija sprečavala da priđe drugoj grupi okupljenih. Nosili su zastavu Rusije i simbol "Z" ruske invazije na Ukrajinu. Prema poslednjem istraživanju Gallup-a, Srbija je jedina evropska država obuhvaćena ispitivanjem u kojoj postoji podrška ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. U svim ostalim zemljama Putin je dobio negativne ocene. Srbija je, inače, jedina zemlja kandidat za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu koja nije uvela sankciji Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Zastava sa slovom "Z", simbolom ruske invazije na Ukrajinu, slika je iz Beograda na godišnjicu rata. Povici desničarskih grupa "Smrt Ukrajini" i "Slava Rusiji" nasuprot ruskim antiratnim aktivistima koji su odgovarali "Ratu ne" i "Rusija bez Putina". Tako je obeležena četvrta godišnjica ruske invazije na Ukrajinu u Srbiji, zemlji u kojoj ruski predsednik Vladimir Putin ima najveću popularnost. Ruskinja Natalija kaže za RSE tokom antiratnog skupa na kome učestvuje, da oseća podršku Putinu među stanovništvom. "Zapravo, ne svuda. Uglavnom su to stariji ljudi koji su nekako pod ruskom propagandom, jer se ona ovde širi. Ko mladih ljudi ne toliko", rekla je. Ona živi poslednje tri i po godine u Srbiji i uprkos desničarskim protestima oseća se prilično bezbedno, kako kaže, bezbednije nego u Rusiji. "Čak i ako imamo različita mišljenja, ljudi u Srbiji obično nisu agresivni i prihvataju da možemo imati različita mišljenja", dodala je. Istraživanja o globalnoj podršci svetskim liderima pokazuju da Putin najveću podršku ima u Srbiji, zemlji u kojoj su hiljade Rusa našle dom od početka rata. Putina u Srbiji, prema istraživanju Gallup Internationala objavljenom u februaru, podržava 37 posto građana. Ruskinja Saša, koja poslednjih godina živi u Beogradu, kaže za RSE da je bila svesna proruskih nastojanja, ali ne i do koje mere je to duboko ukorenjeno. "Istovremeno su mi i teška i pomešana osećanja tim povodom jer od 2022. ovde živim kao neki deža vi onoga što se u Rusiji postepeno dešavalo", rekla je ona. Srbija je jedina od zemalja u Evropi, u kojima je Gallup sproveo istraživanje, sa podrškom Putinu. U svim ostalim zemljama Putin je dobio negativne ocene. Saša kaže da je po dolasku u Srbiju imala drugačiju viziju zemlje. "To je za mene uvek bilo društvo koje je više okrenuto Evropi, koje sebe vidi u demokratskoj budućnosti, koje je delovalo i humanije i osvešćenije od ruskog društva u tom trenutku", kaže ona. Pogledajte šta kažu Beograđani o PutinuNa drugoj strani Beograđanin Marko Stojanović kaže da je Putin jak, uspešan političar, ali da poslednjih godina ima probleme u vođenju spoljne i unutrašnje politike. "S druge strane, nama stižu oni koji su pobegli iz Rusije i oni imaju potpuno drugačiju sliku o Rusiji, Putinu, tako da istina je negde između", dodaje on. Filip Zlatanović je uveren da Putin i svom narodu više šteti nego što koristi. "Ne mogu da putuju nigde, nisu u bankovnom sistemu, ekonomija im je… ne znam čime se izdržavaju", rekao je. Zašto u Srbiji 'vole' Putina?Ni četvorogodišnja ruska invazija na Ukrajinu, koja je odnela živote 15 hiljada civila u toj zemlji prema procenama Ujedinjenih nacija, nije promenila raspoloženje prema Putinu u Srbiji. Za istoričara Milana St. Protića to je rezultat agresivne kampanje i propagande koja traje godinama. "Kada se to plasira sa svih strana i na jedan tako sistematski način, onda samo jedan ovakav efekat može da se očekuje", kaže za RSE St. Protić. Hiljade ljudi klicalo je Putinu ispred Hrama Svetog Save tokom njegove poslednje posete Beogradu u januaru 2019. "Hvala na prijateljstvu. Spasiba za družbu", poručio je tada Putin okupljenima, koji su došli u znak podrške ruskom predsedniku na poziv Srpske napredne stranke, partije predsednika države Aleksandra Vučića. Prema proceni policije bilo ih je više od 100.000, a sedam godina kasnije Putin izgleda da nije zaboravljen. Njegov lik može se videti na muralima na zidovima zgrada i suvenirima u centru Beograda koji dočekuju turiste. Sociolog Dario Hajrić smatra da popularnost Putina manje govori o Rusiji, a više o lokalnoj fascinaciji figurom "onog koji drži stvari pod kontrolom". "Naša politička klasa brižljivo uzgaja tu podaničku fascinaciju autoritetom i 'čvrstom rukom' da bismo ih lakše prihvatili i u lokalnim okvirima", kaže on za RSE. Kako se menja matrica događaja?Pozivajući se i na tradcionalno prijateljstvo sa Rusijom, zvanični Beograd istrajava u odluci da ne uvodi sankcije Moskvi, uprkos upozorenjima Brisela i Vašingtona. Srbija, koja zavisi od uvoza gasa iz Rusije, među je retkim evropskim zemljama koje se nisu pridružile sankcijama Evropske unije, iako je kandidat za članstvo u EU. Sociolog Dario Hajrić kaže da je Srbija formalno evropski kandidat, a informativno duboko uronjena u proruske narative i mitove o nepripadanju zapadnoj civilizaciji. "Domaće vlasti decenijama održavaju balans: formalno EU put, ali uz stalno podgrevanje ideje o Rusiji kao zaštitniku", navodi. Na podršku Moskve vlasti Srbije oslanjaju se i u međunarodnim organizacijama u protivljenju nezavisnosti Kosova, dok pod okriljem EU sa Prištinom vode pregovore o normalizaciji odnosa. Vlasti Srbije poručuju da se neće odreći prijateljstva sa Rusijom. I pored podrške teritorijalnom integritetu Ukrajini i pružanju humanitarne pomoći toj zemlji, Beograd nije prekinuo veze sa Kremljom. U provladinim tabloidima veličaju se uspesi ruske vojske na frontu, a o ukrajinskoj strani se piše kao o neprijateljskoj. Istraživanje Delegacije EU u Srbiji s kraja prošle i početka ove godine pokazalo je da samo 8 odsto građana vidi Rusiju kao krivca za rat u Ukrajini. Dok pre kao krivce označavaju NATO, Sjedinjene Države i Ukrajinu. Socilog Dario Hajrić kaže da ako je Rusija godinama simbol "zaštitnika" ili kontrateže Zapadu, onda vest o invaziji ne menja taj okvir već se menja interpretacija invazije. "Ona postaje 'provocirana', 'nužna', 'geopolitička', bilo šta osim onoga što bi srušilo postojeći narativ", navodi. Hajrić dodaje da su domaći mediji, prepisujući ruske, vrlo brzo prepakovali invaziju u "geopolitički sukob velikih sila" u kom je Putin bio prinuđen da se brani. U Srbiji rade Sputnjik i RT (Russia Today), dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić ističe da je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj nesmetano rade ruski mediji. Evropska unija je u martu 2022. obustavila emitovanje Sputnjika i RT do okončanja agresije na Ukrajinu i dok Rusija i njoj bliski mediji ne obustave širenje dezinformacija i manipulaciju informacijama. Susreti sa Putinom ređi, ali nisu prekinutiVrata Beograda otvorena su za ruske zvaničnike, koji su uglavnom pod evropskim i američkim sankcijama. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je ranije isticao broj svojih susreta sa Putinom, iste je proredio od februara 2022. Ali nije odbio Putinov poziv za učestvovanje na vojnoj paradi u Moskvi 9. maja 2025. povodom Dana pobede nad nacizmom u Drugom svetskom ratu. Vučić se tada sastao sa Putinom u Kremlju, nakon čega je poručio da Srbija i Rusija treba da povećaju i učvrste saradnju u svim oblastima. Mnogo određeniji bio je nekoliko meseci ranije tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin kada je tokom susreta sa Putinom u Vladivostoku. Vulin je u septembru 2024. Putina uveravao da je Srbija ne samo strateški partner, već i saveznik Rusije, navodeći da je zbog toga pritisak na Srbiju "ogroman". Upitan za pozivanje na tradicionalne odnose dve zemlje, istoričar Milan St. Protić kaže da ne postoji tradicionalni sentiment prema Rusiji, već da je plasiranje takve projekcije odgovoralo ovdašnjim vlastima. "To je tako bilo i pod Miloševićem, to je tako i danas. Oni u ruskom režimu, čije je oličenje Putin, vide i imaju svog najsigurnijeg zaštitnika, pokrovitelja, tutora", ocenjuje. I dok se sa beogradskih ulica i dalje mogu čuti povici "Srbi i Rusi braća zauvek", na Rusiju i Putina se potpuno drugačije gleda u ostatku Evrope. Najnižu podršku Putin je, prema Gallupu, dobio u Ukrajini (-98 odsto), a potom u skandinavskim zemljama - Danskoj (-94), Švedskoj (-94), Norveškoj (-90). Zatim u Poljskoj (-83) i Estoniji (-88 odsto).

Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović izjavio je da će ugovor o nabavci ruskog gasa, koji ističe 31. marta, biti produžen na još šest meseci. Bajatović je rekao da je gasni sporazum sa Rusijom Srbiji doneo "mnogo stabilnosti i fleksibilnosti" i da je gas nabavljan značajno jeftinije nego na tržištu. ''Uloga Rusije je nezamenjiva, ali pitanje je šta će se desiti 1. januara 2028. godine. Da li će birokratske mere Evrope doprineti tome da jednostavno ne možete da ga transportujete kroz Evropu'', rekao je Bajatović 25. februara za televiziju Pink. Sa invazijom Rusije na Ukrajinu i sankcijama Evropske unije usmerenim prema ruskom energetskom sektoru, Beograd je počeo da radi na diverzifikaciiji izvora snabdevanja izgradnjom novih gasovoda i traženjem novih partnera. Ipak, preko 80 odsto dnevnih potreba za gasom država i dalje pokriva iz Rusije gasovodom Balkanski tok (deo Turskog toka). Srbija kupuje gas i od Azerbejdžana, preko Bugarske, a izgradnja gasovoda do Severne Makedonije, koji bi omogućio pristup tečnom prirodnom gasu iz Grčke, trebalo bi da počne ove godine. Beograd se 24. februara pridružio i američkoj inicijativi za jačanje energetskog snabdevanja regiona. Srbija je sa još 12 država u Vašingtonu potpisala Zajedničku izjavu o jačanju sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom u centralnoj i istočnoj Evropi. Bajatović je rekao da potpisivanje izjave ne podrazumeva da Srbija može da računa na niže cene energenta, već eventualno na stabilnije isporuke. On je naveo da će Srbija, kao potpisnica sporazuma, morati da nabavlja i američki LNG, ali da taj gas, proizveden iz uljanih škriljaca, ne može biti jeftiniji od konvencionalnog prirodnog gasa. Bajatović je dodao da diversifikacija "donosi manji geopolitički pritisak, ali da ostaje pitanje cene". Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je 24. februara da su se države potpisnice izjave u Vašingtonu, među kojima su i susedi Srbije, "dogovorile da se redovno konsultuju kako bi obezbedili alternative u slučaju novih poremećaja ili neizvesnosti". Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

"Do Elez Hana, po lijekove…" je rečenica koju graničari na prijelazu Blace između Sjeverne Makedonije i Kosova često čuju, posebno tokom vikenda, kada pitaju makedonske državljane gdje putuju na Kosovu. Elez Han je prvi grad na kosovskoj strani, udaljen svega pet do šest kilometara od granice, i predstavlja uobičajenu rutu za makedonske građane koji tamo odlaze po jeftinije lijekove, prema svjedočenjima građana koja su podijeljena za Radio Slobodna Evropa (RSE). Drugi idu 35–40 kilometara do Uroševca, gdje uz kupovinu lijekova kombinuju i "šoping". Na drugoj strani, preko graničnog prelaza Tabanovce sa Srbijom, destinacija za nabavku lijekova je grad Vranje. U državi ne postoje zvanični podaci o tome koliko Makedonaca kupuje lijekove u inostranstvu, koje su njihove mjesečne terapije i kolika se suma na taj način godišnje "odliva" iz zemlje. Međutim, građani svjedoče da je ova praksa česta i da su glavne destinacije Kosovo i Srbija. Riječ je o lijekovima za srce, trombozu, astmu – onima koji u Sjevernoj Makedoniji ili nisu na pozitivnoj listi i Fond za zdravstveno osiguranje (FZOM) ih ne subvencionira, ili su preskupi, ili ih jednostavno nema u apotekama. Tako pacijenti, iako dobiju recept od ljekara, lijek moraju kupiti privatno. "Po lijekove idem češće nego što bih želio. Lijek mi je na recept, ali ga plaćam u potpunosti. I kada mi kažu koliko košta mjesečno, dođe mi da zaplačem. U Srbiji je jeftiniji", kaže Milan S. (48) iz Skoplja, koji je na terapiji zbog kardiovaskularne bolesti. Pacijenti, apotekari u makedonskim apotekama i ljekari potvrđuju da "farmaceutski turizam" postaje svakodnevica za mnoge građane. Isti lijek – dupla razlika u cijeni"Xarelto" od 15 miligrama lijek je koji 60-godišnji Skopljanac Dragan M. mora da uzima svakodnevno nakon operacije noge zbog venske tromboze. Koristi se za tretman i prevenciju stvaranja krvnih ugrušaka. Ali, Dragan kaže da mu je ljekar propisao lijek na recept, ali da ga može kupiti isključivo privatno , jer lijek nije na listi onih koje država subvencionira. Cijena u makedonskim apotekama iznosi 2.907 denara po kutiji. Za isti iznos novca, na Kosovu bi kupio 2,5 kutije istog lijeka. Tamo ga je nabavio za 20 eura, odnosno oko 1.200 denara po kutiji. Provjera RSE‑a u apotekama na Kosovu pokazala je, međutim, da se isti lijek može naći i za 13,58 eura po kutiji. "Posljednji put sam uzeo četiri kutije, donijeli su mi ih iz Prištine i koštale su me oko 5.000 denara. U našim apotekama za isti novac mogao sam kupiti samo dvije kutije", kaže Dragan za RSE. U Srbiji, "Xarelto" od 15 mg košta između 2.227 i 2.382 denara, zavisno od apoteke. Drugim riječima – u obje susjedne države ovaj lijek je jeftiniji nego u Sjevernoj Makedoniji. Marini V. iz Skoplja ljekar je propisao "Salofalk 500", lijek za kolitis, hroničnu upalnu bolesti crijeva. Mora ga uzimati doživotno jer terapija drži upalu pod kontrolom. Lijek ide na teret FZOM‑a, ali u posljednje tri godine njegova nabavka predstavlja stalan problem. "Često je u deficitu i redovno (nekoliko puta godišnje) molim nekoga iz Srbije da mi donese zalihe. Uzimam ga bez recepta. Začudo, kod nas je jeftiniji nego u Srbiji, ali ga nema. Uzalud što je na pozitivnoj listi kad ga ne možeš kupiti", kaže Marina za RSE. U srbijanskim apotekama "Salofalk 500" košta od 1.080 do oko 1.340 denara. Penzionerka Dragica B. koristi inhalacioni sprej "Spiolto Respimat" – terapiju održavanja kod pacijenata s hroničnom opstruktivnom bolešću pluća. Kupuje ga privatno, u apotekama u Uroševcu, za oko 1.500 denara. U Sjevernoj Makedoniji cijena je oko 2.600 denara. Izračun Državnog zavoda za statistiku, urađen za Radio Slobodna Evropa (RSE), pokazuje da udio troškova za lijekove u ukupnim godišnjim troškovima života neznatno varira u posljednje četiri godine. Trošak za lijekove po domaćinstvu u 2025. godini povećan je za 2,65 posto u odnosu na 2024, što je manje u poređenju s rastom u prethodne tri godine. Malo tržište, troškovi uvoza, različite poreske stopeOno što statistika ne pokazuje, potvrđuju ljekari i zaposleni u apotekama – koji su prva kontakt osoba za pacijente koji kupuju lijekove. Ljekar iz internističke ordinacije s više specijalnosti u Tetovu rekao nam je da i među njegovim pacijentima mnogi lijekove koje im propiše kupuju na Kosovu. "Svjesni smo da su neki lijekovi koje propisujemo skupi, poput 'Xarelta'. Drugi pak ponekad uopšte nisu dostupni, a propisujemo ih, kao 'Entresto' za srčanu slabost. Mi pacijentu dajemo ono što je najbolje za njega, a odakle će lijek nabaviti – njegova je odluka. Ali da, čujemo od pacijenata da ako lijek kod nas košta 50 eura, na Kosovu može biti 20 eura", kaže ljekar, koji je želio ostati anoniman. Vesna Stavrova, predsjednica Farmaceutske komore Makedonije, kaže da je problem visokih cijena ozbiljan teret za građane koji svakodnevno dolaze u apoteke i žale se na skuplje lijekove. "Kada lijek nije na pozitivnoj listi, građani ga plaćaju po tržišnoj cijeni, koja je često viša nego u susjednim zemljama. Razlog je mali obim tržišta, što smanjuje pregovaračku moć države prema velikim farmaceutskim kompanijama, a uvozni troškovi – transport, carina i marže – povećavaju cijenu", kaže Stavrova za RSE. Dodaje i da isti lijek nerijetko bude jeftiniji u susjednim državama zbog različitih poreskih stopa. Nedostatak određenih lijekova na tržištu, prema Stavrovoj, najvjerovatnije je posljedica nedostatka aktivne supstance za proizvodnju, povećanih carinskih troškova za uvozne lijekove ili administrativnih i tenderskih prepreka. Ponekad proizvođač jednostavno nema komercijalni interes da registruje određeni lijek u zemlji ili da ga kontinuirano drži u prodaji. Kako se formiraju cijene lijekovaPolitiku cijena lijekova određuje Ministarstvo zdravlja na osnovu Metodologije za formiranje cijena. Za dostupnost lijekova nadležna je Agencija za lijekove i medicinska sredstva (MALMED). Ministarstvo utvrđuje maksimalnu cijenu svakog lijeka na veliko, na osnovu uporedne analize s pet referentnih zemalja – Slovenijom, Hrvatskom, Srbijom, Bugarskom i Grčkom. Prosjek najnižih cijena iz dvije referentne zemlje određuje maksimalnu cijenu u Sjevernoj Makedoniji. Za apoteke su propisane fiksne marže od 20, 25 ili 28 posto, najviše do 1.200 denara, u zavisnosti od veleprodajne cijene. Apoteke ne određuju svoje marže. Lijekovi koje pokriva država imaju iste cijene u svim apotekama. Iz Ministarstva poručuju da cijene nisu povećane – ni za lijekove koje pokriva FZOM ni za one koje pacijenti kupuju privatno. Dodaju i da je Makedonija malo tržište te da farmaceutske kompanije često isporučuju isti lijek po različitim cijenama u različitim zemljama, zavisno od potrebnih količina, broja pacijenata, tržišnih uslova i načina plaćanja. Apotekari iz Beograda s kojima je RSE razgovarao ne žele zvanično govoriti o praksi da Makedonci kupuju lijekove u Srbiji. Međutim, već postoje novinarski tekstovi o tome da iz istog razloga u Srbiju dolaze i građani Bosne i Hercegovine. Glavni razlog je to što Srbija, kao veće tržište, ima niže marže i niži PDV, pa su lijekovi često 30 do 50 posto jeftiniji nego u okolnim državama. Kao veliki tržišni prostor, Srbija ima i velike distributere, što omogućava niže cijene, a država u nekim slučajevima subvencionira osnovne lijekove. Novi planovi za proširenje pozitivne listePozitivna lista lijekova posljednji put je proširena u septembru 2024. godine, sa devet novih generičkih lijekova, i to nakon deset godina – prethodno proširenje bilo je 2014. Direktor FZOM‑a Sašo Klekovski najavio je da će u 2026. godini pozitivna lista biti proširena tri puta, s posebnim fokusom na lijekove za kardiovaskularne bolesti, koje su uzrok oko 60 posto svih smrtnih slučajeva u zemlji. Jedan od tih lijekova je upravo "Xarelto", koji Makedonci kupuju na Kosovu dvostruko jeftinije nego kod kuće. Ministarstvo zdravlja navodi da je ovaj lijek prioritet za uvrštavanje u pozitivnu listu 2026. godine, ali konačnu odluku treba donijeti Upravni odbor FZOM‑a. Ta odluka zavisi od "raspoloživih sredstava za nove lijekove na pozitivnoj listi, kako bi se pacijentima omogućio dostupan lijek uz nadoknadu troškova od države". Iz FZOM‑a poručuju da je lijek u proceduri i da će biti razmatran za uvrštavanje ako se ispune uslovi. Veliki teret za domaćinstvaSvjetska zdravstvena organizacija (SZO) u izvještaju iz 2022. godine, "Zdravstveni sistemi u akciji: Sjeverna Makedonija", navela je da su troškovi zdravstvene zaštite i dalje visoki, upravo zbog velikog učešća privatnih plaćanja za lijekove. "Postoji velika zavisnost od plaćanja iz džepa, što je iznosilo 40,4 posto ukupnih troškova za zdravstvo u 2019. godini – jedan od najvećih udjela u Jugoistočnoj Evropi. Posljedica toga su katastrofalni zdravstveni troškovi, posebno za siromašnija domaćinstva, a u najvećoj mjeri povezani su s izdacima za ambulantne lijekove", navodi se u izvještaju. U posljednjem izvještaju Evropske komisije o napretku Sjeverne Makedonije navodi se da troškovi zdravstvene zaštite koje građani sami plaćaju čine 41,7 posto ukupnih izdataka vezanih za zdravstvo, što predstavlja prepreku jednakom pristupu zdravstvenoj zaštiti. Ističe se i da su planirana dodatna budžetska sredstva i novi lijekovi za liječenje rijetkih bolesti, ali da ona pokrivaju tek oko trećinu registrovanih pacijenata. Saradnja na tekstu: Trim Haliti i Zoran Glavonić

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije, Peterom Sorensenom u Beogradu razgovarao o nastavku dijaloga uz aktivnije angažovanje EU. "Uveren sam da je u interesu svih strana da se izbegnu potezi koji bi vodili daljoj eskalaciji i da se, uz posredovanje EU, insistira na punom sprovođenju preuzetih obaveza i očuvanju mira i stabilnosti na terenu", napisao je Vučić na Instagramu 25. februara. Vučić je u razgovoru sa evropskim izaslanikom ponovio kritike na račun saradnje Kosova, Albanije i Hrvatske u oblasti bezbednosti i odbrane, navodeći da se time "dodatno podižu tenzije i ugrožava bezbednost srpskog naroda". Albanija, Hrvatska i Kosovo potpisali su u martu prošle godine deklaraciju u kojoj se navodi da će tri države sarađivati na jačanju bezbednosti i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi, a Vučić je ovaj dokument opisao kao "vojni i ofanzivni savez protiv Srba i Srbije", što su zemlje potpisnice demantovale. Vučić je "izrazio zabrinutost" i povodom zakona o strancima i vozilima, čija bi puna primena na Kosovu trebalo da počne 15. marta. Sorenson se u Beogradu sastao i sa direktorom Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petrom Petkovićem koji je tom prilikom, takođe, kritikovao zakone o strancima i motornim vozilima. Kako je saopštila Kancelarija, Petković je to nazvao "diskriminatornim propisima" koji "ugrožavaju osnovna ljudska i građanska prava" Srba na Kosovu. Sorensen je na mreži X naveo da je imao "dobru diskusiju" sa Vučićem i Petkovićem. "Fokusirali smo se na sprovođenje svih obaveza iz dijaloga i konkretne korake potrebne za napredak Srbije na putu ka EU", naveo Sorensen u postu. Puna primena Zakona o strancima mogla bi da utiče na funkcionisanje zdravstvenih i obrazovnih institucija na Kosovu koje rade po srpskom sistemu, pošto osobe koje nemaju kosovska dokumenta moraju imati radnu dozvolu ili licencu za obavljanje delatnosti, za koju se zahtev podnosi Agenciji za zapošljavanje Kosova. Evropska unija je za Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije navela da će se status zdravstvenih i obrazovnih struktura i usluga koje Srbija podržava na Kosovu rešavati u okviru dijaloga Prištine i Beograda, u skladu s postignutim sporazumima i zakonima koji su na snazi na Kosovu. Pre posete Beogradu, Sorensen je boravio u Prištini gde je nakon sastanka sa kosovskim zvaničnicima rekao da je fokus razgovora bio na unapređenju normalizacije odnosa sa Srbijom. Premijer Kosova Albin Kurti je nakon sastanka rekao da Kosovo ostaje posvećeno normalizaciji odnosa sa Srbijom, kroz međusobno priznavanje. RSE je kontaktirao EU sa pitanjem da li su u planu sastanci na visokom nivou između Kosova i Srbije u bliskoj budućnosti i koji su dalji koraci u ovom procesu. U međuvremenu, ministar spoljnih poslova i dijaspore Kosova Gljauk Konjufca (Glauk) obavestio je Sorensena tokom njegove posete Prištini da će to Ministarstvo voditi proces dijaloga za normalizaciju odnosa sa Srbijom, koji je započeo 2011. godine. Međutim, iz ministarstva nije precizirano da li će Konjufca biti na čelu tog procesa. Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković izjavio je reagujući na najavu Kosova da je "pregovarač Prištine u dijalogu, bez obzira na kadrovsko rešenje, isključivo predstavnik privremene institucije samouprave u Prištini", kako vlast u Beogradu, koja ne priznaje nezavisnost Kosova, označava institucije te države. Stručnjak za politička dešavanja na Kosovu Artan Muhadžiri (Muhaxhiri) rekao je za RSE da veruje da prebacivanja dijaloga na Ministarstvo spoljnih poslova označava "novi zamah" i da će u tom procesu sve zavisiti od "spremnosti na kompromise i na realizam". Poslednjih godina Beograd i Priština održali su više rundi pregovora na nivou glavnih pregovarača, ali sastanaka na najvišem političkom nivou nije bilo od septembra 2023. godine. Poslednja runda dijaloga na visokom nivou održala nekoliko dana pre oružanog napada u Banjskoj, kada je grupa naoružanih Srba ubila kosovskog policajca. Kosovo krivi Srbiju za napad, dok Beograd negira bilo kakvu umešanost. Tokom decenije dijaloga, Kosovo i Srbija su postigli niz sporazuma, ali nisu svi realizovani. Godine 2023, dve strane su postigle Sporazum o putu ka normalizaciji, poznat i kao Ohridski sporazum, ali je EU saopštila da on još nije sproveden. Iako ovaj sporazum nije potpisan, za EU, on je obavezujući za obe strane.

Dva skupa - jedan mirovni, a drugi u znak podrške ruskoj agresiji – održana su istovremeno u centru Beograda, na četvrtu godišnjicu rata u Ukrajini. Dve grupe okupljenih razdvajala je policija. Na mirovni skup pozvala je "Antiratna Srbija", zajednica Rusa u Srbiji koji su pobegli od režima Vladimira Putina i mobilizacije. Sa druge strane policijskog kordona, našla se grupa okupljena na poziv ultradesničarske "Narodne patrole". Policija ih je sprečila da priđu mirovnim aktivistima, kojima su pretili i vređali ih.

REKOM mreža pomirenja, inicijativa za osnivanje komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima u Jugoslaviji, osudila je 24. februara promociju hotela "Vilina Vlas", koji je bio logor za žene tokom rata u BiH, na sajmu turizma u Beogradu. "Promocija hotela 'Vilina Vlas' na Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu nije previd. To je izbor da se ćuti o silovanju i da se žene ponovo izbrišu iz javnog prostora. Na taj izbor ne pristajemo", navodi se u objavi na mreži X . Promociju ovog hotela osudila je i Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini (BiH) navodeći da je tokom rata u BiH taj objekat služio kao logor za sistematsko zatočenje i silovanje bošnjačkih devojčica i žena. "Promovisati takvo mesto bez ikakvog konteksta, priznanja i pijeteta prema žrtvama, predstavlja duboko moralno posrnuće i deo je šire prakse negiranja, relativizacije i normalizacije genocida i drugih zločina počinjenih nad Bošnjacima", navedeno je u saopštenju 23. februara. Mesta stradanja, ocenili su, ne mogu i ne smeju biti predstavljana kao turističke atrakcije bez istine o onome što se u njima dogodilo, prenela je Beta. Pozvali su organizatore Sajma turizma u Beogradu, kao i nadležne institucije, da hitno preispitaju ovu odluku i da, kako su istakli, pokažu minimum poštovanja prema žrtvama. RSE nije odmah dobio odgovor na hitan upit organizatorima Međunarodnog sajma turizma u Beogradu, kao ni Turističke organizacije grada Višegrada, grada na istoku Bosne i Hercegovine (BiH), koja je promovisala hotel. Na sajtu Turističke organizacije Višegrad objavljeno je 19. februara saopštenje i fotografija povodom predstavljanja turističke ponude Višegrada na sajmu u Beogradu. Na promotivnom panou na fotografiji može se videti da je "Vilina Vlas" jedan od hotela koji je predstavljen. Banjsko lečilište "Vilina vlas", pet kilometara udaljeno od Višegrada, tokom rata u BiH 1992-1995. godine bio je logor za silovanja i mučenja nesrpskog stanovništva. U "Vilinoj vlasi" je, prema izveštaju posebnog Komiteta UN-a iz 1994. godine, tokom 1992. godine silovano oko 200 žena. Neke od njih su ubijene, a neke su izvršile i samoubistvo. Prema jednoj od presuda, izrečenih pred Sudom BiH, navedeno je kako je ovaj "rehabilitacioni centar, pretvoren u ženski logor u koji su dovođene žene i devojčice koje su sistematski maltretirane". U "Vilinoj Vlasi" ubijeno je i 17 građana bošnjačke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja u zapadnoj Srbiji u oktobru 1992. Njih su iz autobusa izveli i pobili pripadnici paravojne formacije "Osvetnici", kojom je komandovao Milan Lukić za vreme rata u Bosni i Hercegovini. Za ovaj zločin Okružni sud u Beogradu osudio je na po 20 godina zatvora Milana Lukića i Olivera Krsmanovića, a Dragutina Dragićevića i Đorđa Ševića na petnaest godina zatvora. Lukić je kasnije u Haškom tribunalu osuđen na doživotnu kaznu zatvora. "Vilina Vlas" je posle rata postala rehabilitacioni centar i banja.

Dva skupa, jedan mirovni, a drugi u znak podrške ruskoj agresiji, održali su se istovremeno na Trgu Republike u centru Beograda povodom četvrte godišnjice rata u Ukrajini 24. februara. Dve grupe okupljenih razdvajali su policijski kordoni, javila je reporterka RSE. Nakon kraće rasprave sa policijom, odveden je vođa ultradesne grupe "Narodne patrole" Damnjan Knežević koja je organizovala proruski skup. Koju su poruku poslali mirovni aktivisti?Mirovni aktivisti, i građani okupljeni na njihov poziv, nosili su zastave Ukrajine, poruke "ratu ne", zastave Evropske unije, dok su se sa razglasa puštale pesme na ruskom i ukrajinskom koje pozivaju na mir, kao i himna Ukrajine. Među govornicima na mirovnom skupu bio je i antiratni aktivista Peter Nikitin. U delu govora, dok se obraćao grupi pristalica "Narodnih patrola", Nikitin je podsetio na ratne zločine tokom četvorogodišnje invazije na Ukrajinu. Nabrajajući zločine, poručio im je "to je učinio vaš Putin (predsednik Rusije)". Ruski mirovni aktivisti zahvalili su se građanima Srbije koji su došli da podrže njihov skup. Na povike desničara "Idite kući" jedan od aktivista im je sa govornice poručio: "Mi svi Rusi hoćemo da se vratimo kući, ali ne možemo zbog represije. Želimo da bude slobodna. Slava Ukrajini, Rusija bez Putina", rekao je on. Na mirovni skup podrške Ukrajini pozvala je na društvenim mrežama zajednica građana iz Rusije u Srbiji "Antiratna Srbija". Srbija je, od početka ruske invazije, postala dom hiljadama Rusa koji su pobegli od Putinovog režima i mobilizacije. Vlasti u Beogradu, međutim, nastavile su da održavaju bliske veze sa Kremljom i odbijaju da uvedu sankcije Moskvi, na šta ih poziva Zapad. Protest podrške ruskoj invazijiNaspram policijskog kordona bila je grupa okupljena na poziv ekstremno desničarske "Narodne patrole", koju je policija sprečavala da priđe drugoj grupi okupljenih. Nosili su zastavu Rusije i simbol "Z" ruske invazije na Ukrajinu. Na tom skupu čuli su se uzvici "Srbi i Rusi braća zauvek", "Kosovo je Srbija, Krim je Rusija" i povici protiv NATO-a. Antiratni aktivisti su na skandiranje desničara odgovorili povicima "Fašisti" i "Ratu ne". Grupa "Narodne patrole" dospela je u žižu javnosti nakon antimigrantskih akcija 2020. Njihov vođa Damnjan Knežević više puta je hapšen, pored ostalog, pod optužbama za diskriminaciju. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, "Narodne patrole" su održale nekoliko skupova podrške Putinu. Neke od skupova je policija, međutim, i zabranjivala. Skup podrške Rusiji ili provokacijaSofija Todorović iz nevladine Inicijative mladih za ljudska prava skup "Narodnih patrola" za Radio Slobodna Evropa (RSE) opisuje kao "provokaciju". "Oni nisu tu da pošalju bilo kakvu poruku, čak ni podrške Rusiji, nego da se obračunaju sa mirovnim aktivistima. To je klasično zauzimanje prostora, na jedan nasilan i neinventivan način. To rade dugi niz godina", ukazuje ona. Podsećajući na ranije akcije "Narodne patrole", Todorović upozorava da ova grupa "napada građane, šalje eksplicitne pretnje i ponaša se kao da sve što rade ne zaslužuje apsolutno nikakvu sankciju". "A naši zakoni i vrednosti koje jemči Ustav Republike Srbije su vrlo jasni po tom pitanju – da njihovo ponašanje nije primereno, niti je u duhu demokratije i zakona koji u ovoj zemlji važe", kaže ona. Ukazuje, međutim, da osuda najviših predstavnika vlasti zbog delovanja ekstremno desničarskih grupa izostaje. "Nikada nismo čuli odgovor nekoga sa visoke javne funkcije, nismo čuli javnu osudu ili kategorizaciju ovakvog ponašanja kao neprihvatljivog, neprimerenog, uvredljivog", dodaje ona. Ukazuje i da policija, prilikom zabrana skupova "Narodnih patrola", nije saopštavala detalje. "Takvi skupovi kad se zabrane, mi nemamo jasno saopštenje MUP-a što su zabranjeni i koje sve zakone krše. Ali građani zaslužuju takvu vrstu odgovora institucija, to bi bila vrednosna poruka", ukazuje Todorović. Ističe i da vlasti u Srbiji šire proruski narativ. "Kad sve ovo uzmemo u obzir, tu se zapravo i kreira prostor da ovakve grupe nesmetano deluju i funkcionišu i čak zapravo imaju pristalice, a to su najčešće vrlo mladi ljudi", rekla je Todorović. Srbija je, inače, jedina zemlja kandidat za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu koja nije uvela sankciji Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Antiratni skup i u Novom SaduAntiratni skup povodom četvrte godišnjice od početka rata u Ukrajini održan je i u Novom Sadu, na severu Srbije, prenela je agencija Beta. Skup je organizovan kod spomenika ukrajinskom piscu Tarasu Ševčenku, koji su nepoznati počinioci oskrnavili crnom farbom. Uništen je i deo natpisa sa Ševčenkovim prezimenom. Okupljeni građani su nosili ukrajinske zastave, a na spomenik su položili cveće i oko spomenika palili sveće i napisali "Ne ratu" ("No War"). Oni su prikupljali i donacije za kupovinu agregata za bolnice i škole u Ukrajini. Spomenik Tarasu Ševčenku postavljen je 2021. godine kao poklon ukrajinskog grada Lavova i delo je ukrajinskog vajara Volodimira Cisarika. Kod tog spomenika ranije su održavani skupovi solidarnosti sa Ukrajincima, ali je bio u više navrata i oskrnavljen, najčešće iscrtavanjem simbola specijalne ruske vojne operacije. Ruska invazija na Ukrajinu počela je 2022. i to je najveći je oružani sukob u Evropi posle Drugog svetskog rata. Prema procenama UN, stradalo je oko 15 hiljada civila u Ukrajini, a više od 40 hiljada je ranjeno. Milioni su se iselili iz te zemlje zbog rata. Prema procenama američkog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), oko 1,2 miliona ruskih vojnika i oko 600 hiljada pripadnika ukrajinskih trupa je poginulo, ranjeno ili nestalo.

Bosna i Hercegovina i Srbija su među dvanaest država koje su se 24. februara u Vašingtonu pridružile američkoj inicijativi za jačanje energetskog snabdijevanja regiona, potvrdili su zvaničnici dvije države. Ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković potvrdio je za Radio Slobodna Evropa da je u ime BiH u Vašingtonu 24. februara potpisao Zajedničku izjavu o jačanju sigurnosti snabdijevanja prirodnim gasom u centralnoj i istočnoj Evropi. Kako kaže, radi se o inicijativi Sjedinjenih Američkih Država, kojom zemlje potpisnice - Bosna i Hercegovina, Grčka, Bugarska, Mađarska, Srbija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Moldavija, Ukrajina, Hrvatska i Slovenija iskazuju zajedničku posvećenost diversifikaciji izvora i ruta snabdijevanja, jačanju regionalne infrastrukture, unapređenju komercijalnih aranžmana, te dugoročnoj energetskoj stabilnosti. "Radi se o tzv. vertikalnom koridoru, konceptu plasiranja američkog LNG (ukapljenog prirodnog gasa) kroz infrastrukturu koja postoji u Evropi ili koja tek treba da se gradi, sa željom i ciljem SAD da zapravo dominira ovim tržištem što geopolitički, ekonomski, što Bosni i Hercegovini jako odgovara", izjavio je Konaković za RSE. "Mi svoje mjesto u ovoj priči imamo zbog interesa za izgradnju Južne interkonekcije čime ne bismo samo rješavali svoje probleme i bili u prilici da imamo i druge izvore gasa, osim ruskog, nego bismo postali na neki način trasa kroz koju bi se mogao LNG gas transportovati u jugoistočnu i neke druge dijelove Evrope. Tako da tu zaista imamo sreću da postoji američki interes, ekonomski to nam znači mnogo", dodao je Konaković. Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović je saopštila da je Srbija podržala inicijativu SAD-a kojom se teži jačanju otpornosti tržišta prirodnog gasa i postizanju regionalnog cilja sigurnosti snabdevanja gasom. "Razgovarali smo o merama koje možemo da preduzmemo da bi snabdevanje gasom bilo pouzdano poput harmonizacije berzi gasa, investicija, izgradnje nove gasne infrastrukture i dugoročne stabilnosti trgovine prirodnim gasom. Ovo ne znači potpuno okretanje samo jednom snabdevaču, već podizanje energetske bezbednosti", rekla je ona. Izjava je potpisana u okviru Transatlantskog samita o sigurnosti gasa, čiji su domaćini bili američki ministar unutrašnjih poslova Doug Burgum i ministar energetike Chris Wright. Zavisnost BiH od ruskog gasaRuski plin u Evropi zemlje jugoistočne Evrope uvoze plinovodom Turski tok, kojim preko Crnog mora ruski plin stiže do Turske, a potom se preko Bugarske i Srbije doprema u Mađarsku. Poseban fokus na samitu je bilo smanjenje zavisnosti od ruskih energenata, proširenju infrastrukture i komercijalnih aranžmana duž postojećih energetskih ruta širom Evrope, kao i povećanju protoka američkog LNG-a prema istočnoj Evropi. Konaković navodi i da "ne sumnja u dobre namjere ostalih zemalja potpisnica", te da je "posebno intrigantno pitanje bilo potpisi Mađarske i Srbije koje su do sada imale drugačiji pristup". "Potpis na današnju izjavu jeste najava zaokreta koji Bosni i Hercegovini donosi dosta toga. Što više američkog, što manje ruskog prisustva u našem regionu znači stabilizaciju Bosne i Hercegovine. Ono što imamo od Rusije je maligni uticaj. Oni usporavaju put cijele regije u Evropsku uniju", kazao je Konaković. BiH potpisivanjem ove izjave postaje dio novog koridora kojim bi se smanjila zavisnost od ruskih energenata. Krajem prošle godine, za RSE je rečeno iz Ambasade SAD da bi već tokom 2026. godine mogla početi izgradnja gasovoda Južna interkonekcija. Njime bi BiH direktno mogla da dobija gas iz LNG (liquid natural gas – ukapljeni prirodni gas) terminala na ostrvu Krku, na sjeveru Jadrana, što bi značilo diversifikaciju izvora ovog energenta. Oko 60% gasa na krčkom terminalu stiže iz SAD, ostalo sa Bliskog istoka. Trasa Južne interkonekcije bi počinjala u Travniku u centralnoj BiH, išla kroz Tomislavgrad i Posušje u zapadnoj Hercegovini, prelazila granicu kod Imotskog i spajala se s hrvatskom gasnom mrežom na području Makarske, sa nastavkom prema Splitu. Trenutno, BiH dobija 100% gasa iz Rusije, i to na jedinom ulazu u zemlju, gasnom terminalu Šepak na granici sa Srbijom. Ruski gas dominantan i u SrbijiSrbija trenutno preko 80 odsto dnevnih potreba za gasom pokriva iz Rusije gasovodom Balkanski tok (deo Turskog toka). Srbija, inače, nije uspela da obezbedi novi dugoročni ugovor sa ruskim Gaspromom o snabdevanju gasom prošle godine, a kratkoročni sporazum postignut u decembru ističe 31. marta. Srbija takođe kupuje gas od Azerbejdžana, preko Bugarske, a izgradnja gasovoda do Severne Makedonije, koji bi Srbiji omogućio pristup tečnom prirodnom gasu iz Grčke, trebalo bi da počne ove godine. "Izgradnjom gasnih interkonekcija prema Severnoj Makedoniji i Rumuniji u naredne dve godine, uz postojeću gasnu interkoneciju Srbija-Bugraska, imaćemo kapacitet za prenos oko četiri milijarde kubika gasa godišnje", rekla je Đedović Handanović. Ona je navela i da su zajedničku izjavu u Vašingtonu potpisali i susedi Srbije i "dogovorili smo da se redovno konsultujemo kako bismo postigli ciljeve i obezbedili alternative u slučaju novih poremećaja ili neizvesnosti". Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu koja nije uvela sankciji Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

"Hiljade naoružanih robota" u vojnom smislu deluju pre kao marketinška poruka nego kao realan plan, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Nikola Lunić, konsultant u oblasti geopolitike i bezbednosti iz Beograda. Da će na narednoj vojnoj paradi tokom 2026 Srbija imati "hiljade naoružanih robota" iz Kine, najavio je početkom februara predsednik Aleksandar Vučić, navodeći da će se država tako "dodatno obezbediti". "Ali, sve to moram da molim predsednika Kine Si Đinpinga (Xi Jinping) i nadam se da će kao prijatelj Srbije da nam pomogne po tom pitanju", rekao je Vučić u obraćanju medijima 2. februara. Tada se predsednik Srbije rukovao sa Lukom, kineskim humanoidnim robotom koji su predstavile kompanija Minth Grupa i AGIBOT Innovation u Kineskom kulturnom centru u Beogradu. AGIBOT, kompanija osnovana 2023. u Šangaju, bavi se integracijom veštačke inteligencije i robotike, s ciljem proizvodnje robota opšte namene, koji mogu da uče i adaptiraju se za masovnu i komercijalnu upotrebu. Pored aspiracija da tokom 2026. i u Srbiji otpočne proizvodnja takvih robota, Vučić je izašao i sa idejom nabavke naoružanih robota. Za sada, nijedna druga zvanična institucija nije komentarisala Vučićeve navode. Ministarstvo odbrane do zaključenja teksta nije odgovorilo na pitanja RSE da li je planirana nabavka naoružanih robota iz Kine za potrebe Vojske Srbije i da li je ministarstvo konsultovano po ovom pitanju. Specijal RSE: Kina na BalkanuNikola Lunić navodi da savremene vojske još nemaju operativne humanoidne robote sa naoružanjem. On ističe da kineska iskustva pokazuju da kineski humanoidni roboti služe za nadzor i logistiku i da ne zamenjuju vojnike u borbi. Vojnici Srbije već operišu kineskim naoružanjem, od borbenih dronova do raketnog protivvazdušnog sistema FK-3. Vojna saradnja Beograda sa Pekingom nesmetano se odvija uprkos upozorenjima iz Brisela i Vašingtona. Koliko bi eventualna nabavka robota iz Kine koštala Srbiju?Nabavka humanoidnih robota za potrebe Vojske Srbije, prema Nikoli Luniću, bio bi "ogroman finansijski i operativni teret za Srbiju". "Prema postojećim kineskim ugovorima, 500 industrijskih humanoida je koštalo oko 37 miliona dolara, što iznosi 74.000 dolara po jednom robotu. Ako bi Srbija naručila 'hiljade' robota, izdaci bi bili stotine miliona dolara, a to bi značilo veliki udar na budžet", ilustruje Lunić. Na to, kaže, treba dodati troškove održavanja i uvođenja takvih sistema, što dalje zahteva stručne kadrove, logistiku i česta ažuriranja softvera. "To bi predstavljalo ozbiljan izazov za relativno malu i tehnološki ograničenu vojsku", pojašnjava Lunić. Kojim vojnim robotima raspolaže Kina?Na vojnoj paradi u Pekingu 3. septembra, kojoj je prisustvovao Vučić, predstavljeni su naoružani "roboti vukovi". Osposobljeni su za izvođenje manevara i operacije na kompleksnim terenima. Mogu da nose oružje vojnicima i da raščišćavaju teren od mina. U novembru 2025. kineska državna televizija prikazala je snimke sa vojne vežbe, na kojoj se simulira, a u kojoj su korišćeni, uz ostalo naoružanje, i roboti vukovi. Portal South China Morning Post objavio je 25. novembra 2025. vest da je kompanija UBTech Robotics dobila posao vredan 37 miliona američkih dolara kako bi stavila u službu humanoidne robote na granici sa Vijetnamom. Kako se navodi, roboti bi trebalo da izvršavaju logističke zadatke i sprovode inspekciju. Humanoidni robot Walker S2 predstavljen je, dodaje se, u julu 2025. i navodno je prvi robot na svetu koji može sam sebi da menja baterije. U februaru 2026. na Svetskom sajmu naoružanja u Rijadu, u Saudijskoj Arabiji, kineski proizvođač predstavio je protivtenkovski sistem PF-070. Reč je o četvoronožnom borbenom robotu, naoružanom vođenim raketama. Prema Indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju, koji objavljuje britanska organizacija Oxford Insights u saradnji sa Međunarodnim istraživačkim centrom za razvoj sa sedištem u Kanadi, Kina zauzima osmo mesto na svetu. Na listi prednjače Sjedinjene Američke Države, Singapur, Velika Britanija, Finska, Kanada i Francuska. Srbija se, prema toj listi, nalazi na 57. mestu od ukupno 193 zemlje. Koliko su izgledne nove nabavke oružja iz Kine?Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon prisustva na vojnoj paradi u Pekingu 3. septembra, izjavio da je gledao "šta bi bilo zanimljivo da se nabavi za potrebe Vojske Srbije". On je tada rekao da su zvaničnici Srbije razgovarali sa predstavnicima više od 10 kineskih vojnih kompanija, ali nije naveo više detalja. Tri meseca kasnije, Vučić je nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost najavio da će Srbija u narednih i po dana udvostručiti vojne kapacitete. "Osim ljudskih resursa, koje ćemo uvećati za 30 odsto, sve ostalo uvećaćemo za 100 odsto. Jedan deo sredstava je iz zemlje, a jedan deo nabavljamo u inostranstvu. To je jedini odvraćajući faktor. Moramo da se uzdamo u sebe", rekao je Vučić 4. januara. On nije precizirao šta će od vojnih sredstava Srbija nabaviti i kupiti iz inostranstva. Takođe nije precizirao od koga Srbija treba da se brani. Šta i koliko od naoružanja Srbija uvozi iz Kine?Čelično prijateljstvo Srbije i Kine, koje se pre svega ogleda u infrastrukturnim projektima kroz Sijevu inicijativu "Pojas i put" novi zamah dobila je 2020. kada je Vojska Srbije predstavila kineske dronove CH92-A. To je bila prva nabavka kineskog naoružanja, koje je ušlo u borbeni sastav Vojske Srbije, a Srbija je postala prva evropska država koja je uvezla kinesku avijacijsku opremu. Tokom godina, usledile su nabavke borbenih dronova CH-95, i protivvazdušnih sistema FK-3 i HQ-17. Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) iz Stokholma, od te 2020. do 2024, Srbija je najviše oružja uvezla upravo iz Kine (57 odsto), zatim iz Rusije (20 odsto) i Francuske (7,4 odsto). U poslednje dve godine domaća namenska industrija uvezla je iz Kine robu vrednu oko 240 miliona evra. To pokazuju carinski podaci u koje je Radio Slobodna Evropa imao uvid, a odnose se na 2024. i 2025. do juna meseca. Šta bi mogle biti posledice?Pogoršanje odnosa na relaciji Beograd-Brisel i Beograd-Vašington bile bi, prema Luniću, neizostavne posledice ukoliko bi Srbija nastavila sa nabavkama naoružanja iz Kine. "Iz Brisela bi svakako stigle diplomatske note o nepoželjnoj bezbednosnoj saradnji Srbije sa Kinom, dok bi iz Vašingtona zahtevali dokaze posvećenosti Srbije unapređenju bilateralnih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama", kaže Lunić. Ukoliko bi Beograd zanemario takve poruke, on ne isključuje ni "neku vrstu sankcija". Evropska unija i SAD više puta su upozoravale zvaničnike u Srbiji na opasnosti produbljivanja vojne saradnja sa Kinom. Međutim, konkretnije mere su do sada izostajale. I dok zvanični Beograd i dalje "balansira" između istoka i zapada, pojačavaju se pritisci iz Brisela da Srbija uskladi svoju spoljnu bezbednosnu politiku sa evropskom. Iako u pregovorima od 2014. Srbija stagnira u pristupnim pregovorima, a poslednje četiri godine nije otvoreno nijedno pregovaračko poglavlje, niti klaster. Jednom kada Srbija postane članica EU, svi sporazumi sa trećim državama moraće da se raskinu. To uključuje i sporazume sa Kinom.

Srbija se nije uskladila sa dve poslednje odluke Evropske unije (EU) o sankcijama Iranu, koje se odnose na situaciju unutar zemlje, kao i na iransku vojnu podršku ruskom agresorskom ratu protiv Ukrajine i oružanim grupama i subjektima na Bliskom istoku i u regionu Crvenog mora. Radi se o odlukama Evropske unije iz januara ove godine o ažuriranju liste sankcionisanih lica i entiteta iz Irana. Sve ostale zemlje regiona sa statusom kandidata za članstvo u EU uskladile su se sa poslednjim odlukama evropskog bloka. "Ove zemlje će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom Odlukom", saopštila je visoka predstavnica EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas. Srbija ima status kandidata za punopravno članstvo u EU od 2012. godine, a pristupne pregovore otvorila je 2014. godine. Od svake države kandidata očekuje se da se postepeno usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, dok usklađenost mora biti potpuna u trenutku pristupanja. To je jedan od razloga zbog kojih Srbija od decembra 2021. godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje i izgubila status zemlje lidera u pristupnom procesu. U međuvremenu, prema izveštaju o napretku koji je Evropska komisija objavila u novembru 2025. godine, usklađenost Srbije sa restriktivnim merama EU povećana je na 63 odsto, u poređenju sa 59 odsto zabeleženih 2024. godine. Ovo povećanje odnosi se na ostale restriktivne mere koje EU uvodi prema takozvanim trećim zemljama, ali ne i na Rusiju.