Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će se Srbija boriti protiv pokušaja integracije Kosova u NATO. ''Imaćemo uskoro važne vežbe sa NATO-om. Razgovaramo sa njima, nadamo se da se to neće dogoditi", rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara o inicijativi trojice američkih kongresmena. Trojica američkih kongresmena, Kit (Keith) Self, Riči Tores (Ritchie Torres) i Majk Loler (Mike Lawler) podneli su rezoluciju Predstavničkom domu kojom se podržava članstvo Kosova u NATO-u. U toj rezoluciji tvrde da je prisustvo Kosova u alijansi neophodno za zaštitu nacionalnih bezbednosnih interesa SAD u jugoistočnoj Evropi. Odgovarajući na tu inicijativu predsednik Srbije kaže da ne veruje da će se to dogoditi, navodeći da četiri članice NATO-a, nisu priznale Kosovo. "Ne vidim kako bi to moglo lako da prođe, ali da sačekamo da vidimo'', rekao je Vučić novinarima u Pančevu, nadomak Beograda. Rezolucija, predstavljena 30. aprila uz dvostranačku podršku, podvlači da demokratska uprava Kosova, civilna kontrola nad bezbednosnim snagama i multietnički suživot čine ubedljiv argument za njegovo članstvo u NATO-u. "Štaviše, kako suprotstavljene snage nastavljaju da destabilizuju region, uključivanje Kosova u NATO poslužilo bi kao neophodna protivteža za obuzdavanje ovih neprijateljskih napora i sprečavanje još jedne globalne katastrofe na Balkanu", navodi se u rezoluciji. Članstvo u NATO-u je jedan od dugogodišnjih ciljeva Kosova od proglašenja nezavisnosti 2008. godine. Međutim, članstvo zahteva jednoglasnost svih država članica, a četiri od njih ne priznaju Kosovo. Stoga je Self, kao inicijator rezolucije, pozvao Sjedinjene Države da pozovu Grčku, Rumuniju, Slovačku i Španiju da priznaju nezavisnost Kosova. Ovu rezoluciju su pozdravili zvaničnici na Kosovu. Vršilac dužnosti predsednika Albulena Hadžiju (Haxhiu) izrazila je "zahvalnost Selfu, Toresu i Loleru za njihovu kontinuiranu podršku Kosovu da zauzme svoje pravo mesto u evroatlantskoj porodici". Ambasador Kosova u Vašingtonu, Ilir Dugoli, napisao je na mreži X da je zahvalan kongresmenima za njihovu "nepokolebljivu podršku Kosovu i njegovom članstvu u NATO-u". NATO je na Kosovu prisutan preko misije KFOR, koja je zadužena za bezbednost na terenu. Kosovo sada transformiše Bezbednosne snage u punopravnu vojsku, što se očekuje da će biti završeno 2028. godine.

Odbrana Ratka Mladića podnijela je 30. aprila hitan zahtjev Međunarodnom rezidualnom mehanizmu za krivične sudove (MICT), tražeći njegovo privremeno ili uslovno prijevremeno puštanje na slobodu iz humanitarnih razloga, zbog, kako se navodi, teškog i nepovratnog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. Ovo nije prvi put da odbrana traži takvu mjeru, ali se u najnovijem zahtjevu poziva na, kako navodi, dalje pogoršanje Mladićevog zdravstvenog stanja nakon nedavnog medicinskog incidenta, tvrdeći da mu u pritvorskim uslovima ne može biti obezbijeđena adekvatna medicinska njega. Ratko Mladić izdržava doživotnu kaznu zatvora po pravosnažnoj presudi iz 2021. godine za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovječnosti i kršenje zakona i običaja rata počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini. Mladić se od pravde skrivao skoro 16 godina. Uhapšen je u Srbiji u maju 2011. i šest dana kasnije izručen je sudu u Hagu. Utvrđeno je da je kriv za genocid nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, tada zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija u ljeto 1995. godine, progon i prisilno premještanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te uzimanje pripadnika mirovnih snaga UN za taoce tokom NATO bombardovanja 1995. godine. U junu 2021. osuđen je po 10 od 11 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovječnosti.

Sindikati, udruženja i zborovi obeležavaju u Beogradu 1. maj – Praznik rada. Položeni su venci pred spomenik Dimitriju Tucoviću, borcu za radnička i ljudska prava, na beogradskom trgu Slavija. Predstavnici Kvir zbora u saradnji sa drugim zborovima i udruženjima postavili su tkaninu preko postamenta, navodeći da na taj način simbolički vraćaju natpis spomeniku. "Ovim podsećamo da su nadležne institucije dužne da spomenik obnove", navela je Sanja iz Kvir zbora. Mermerna ploča na kojoj je bilo uklesano ime Dimitrija Tucovića i godina njegovog rođenja i smrti (1881-1914) obrušila se pre dve godine. Venac pred spomenik Dimitriju Tucoviću položila je i delegacija Udruženih sindikata Srbije "Sloga" i novoosnovane Radničke partije, poručivši da borba za radnička prava mora ponovo da postane zajednički društveni cilj. Predsednik USS "Sloga" i narodni poslanik Željko Veselinović rekao je da će prioriteti budućeg delovanja biti uvođenje neradne nedelje, skraćenje radne nedelje na 35 sati, novi Zakon o radu, veće zarade i dostojanstveniji uslovi rada. Prvomajske skupove organizuju i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost". Venac na grob Dimitrija Tucovića položio je potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić. Dačić, koji je lider Socijalističke partije Srbijem napisao je na Instagramu da je radnički praznik rezultat višedecenijske borbe radnika za svoja prava. "Borba za prava onih koji žive od svog rada, za pravedne uslove rada, veće plate i bolju budućnost radničke klase je večni zadatak nas koji baštinimo tradiciju radničkog i socijalističkog pokreta", naveo je Dačić. Demokratska unija Roma: Obezbediti jednake šanse za pripadnike romske zajednicePredsednik Demokratske unije Roma Salih Saitović poručio je institucijama da je neophodno obezbediti jednake šanse za zapošljavanje, obrazovanje i dostojanstven rad za pripadnike romske zajednice. "Prestanite sa praksom sistemskog zanemarivanja i pokažite stvarnu političku volju kroz konkretne mere koje daju merljive rezultate", naveo je Saitović u saopštenju. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti: Oblast rada i zapošljavanja u vrhu po broju podnetih pritužbiPoverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević ukazao je da je "i pored svih napora i dostignutih standarda, oblast rada i zapošljavanja već godinama u samom vrhu po broju podnetih pritužbi" toj instituciji. "Praksa institucije Poverenika pokazuje da je diskriminacija prisutna po osnovu svih ličnih svojstava, a u poslednje vreme je sve više pritužbi po osnovu političkog opredeljenja i članstva u sindikalnim organizacijama", naveo je Antonijević u pisanoj izjavi. Ukazujući na starosnu diskriminaciju kada su mladi u pitanju, Antonijević je naveo da je to "najčešće u kontekstu ugovora na određeno vreme ili ugovorima o radu van radnog odnosa". "S druge strane, praksa pokazuje da se 'stariji' radnici zbog godina starosti suočavaju sa problemima zapošljavanja, stručnog usavršavanja ili otpuštanja", naveo je Antonijević. On je dodao da se mora voditi mnogo više računa o potrebama svih generacija i pripadnika grupa u većem riziku od diskriminacije, poput osoba sa invaliditetom, trudnica i porodilja, Roma i Romkinja, starijih od 55 godina i mladih koji traže prvo zaposlenje.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Srbija neće primati finansijska sredstva iz Plana rasta dok su na snazi sporni pravosudni zakoni. "Za sada smo zaustavili sve isplate iz Plana rasta zato što je Srbija nazadovala u oblasti pravosuđa, i dokle god to ne popravi, neće moći da dobije finansijsku podršku EU", poručila je komesarka Kos u petak, 30. aprila, govoreći na Univerzitetu u Friburu u Švajcarskoj. Sporni, takozvani "Mrdićevi zakoni", usvojeni u januaru ove godine, za Evropsku uniju predstavljaju korak unazad u integracionom procesu Srbije ka EU. Komesarka Kos je i ranije u više navrata upozoravala da ovi zakoni ograničavaju nezavisnost pravosuđa. Radio Slobodna Evropa (RSE) je i ranije izvestio da, sve dok su ovi zakoni na snazi, Srbija neće primati sredstva iz Plana rasta, čak i u slučaju da preduzme reforme koje su predviđene za dobijanje sredstava iz ovog finansijskog paketa. Radio Slobodna Evropa se obratio za komentar nadležnim ministarstvima, premijeru i predsedniku Srbije. Venecijanska komisija je 24. aprila ocenila da se nedavnim izmenama seta pravosudnih zakona u Srbiji uklanjaju prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva. Ovo ekspertsko telo Saveta Evrope izdalo je Srbiji devet preporuka kako da otkloni nedostatke. Evropska unija traži od Srbije da u potpunosti primeni sve preporuke Venecijanske komisije u vezi sa pravosudnim zakonima i da istovremeno obustavi primenu ovih zakona do njihove izmene. Iz sredstava Plana rasta Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka. Srbija je iz prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta u januaru dobila nešto više od polovine namenjenih sredstava, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri. Umesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion evra. Zajedno sa sredstvima iz predfinansiranja (sedam odsto od celokupne dodeljene sume), ukupna suma koju je Srbija do sada dobila iz Plana rasta iznosi 167,59 miliona evra. Plan rasta za Zapadni Balkan inicijativa je EU usvojena krajem 2023. godine s ciljem ubrzavanja ekonomskog približavanja regiona Uniji i omogućavanja postepenog pristupa dijelovima jedinstvenog tržišta prije punopravnog članstva. Evropske institucije su za ovaj program izdvojile ukupno šest milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine. Za Srbiju je u okviru Plana rasta predviđeno oko 1,5 milijardi evra, što je gotovo četvrtina ukupnih sredstava. Novac se sastoji od grantova i povoljnih kredita namijenjenih sprovođenju reformi i isplaćuje se u polugodišnjim tranšama, na osnovu procjene napretka u ispunjavanju preuzetih obaveza iz Reformske agende. Od predviđenog iznosa, gotovo 400 miliona evra odnosi se na direktnu budžetsku podršku, dok ostatak predstavljaju zajmovi za projekte u oblastima infrastrukture i javnih usluga. Evropska komisija je ranije naglasila da iznosi koji će biti isplaćeni nisu fiksni, već zavise od rezultata reformi, te da postoji mogućnost smanjenja ili obustave sredstava za države koje ne ispunjavaju uslove.

Neplaćeni rad kod kuće, čišćenje, čuvanje djece, briga za starije smatraju se za privatnu stvar, nešto što se dešava unutar doma za šta su odgovorne porodice i nešto što gotovo bez izuzetka pada na žene. Žene širom Zapadnog Balkana u prosjeku obavljaju 2,6 puta više neplaćenog rada njege od muškaraca, što značajno ograničava njihovo vrijeme, izbore i mogućnosti za obrazovanje, dostojanstveno plaćen rad i političko učešće. Širom evropskog kontinenta stanovništvo rapidno stari, sistem njege je pod pritiskom. Ko će se brinuti o nama kad ostarimo?

Esmeralda Kadić nije mogla zamisliti da će joj jedan slučajno viđen oglas donijeti posao u kojem će unositi radost i sigurnost u živote drugih. I osjećati se korisnom. Počelo je prijavom za program gerontodomaćice, a danas ova dvadesetosmogodišnjakinja, nakon četiri godine nezaposlenosti, svakodnevno pomaže starijim osobama. "Moj radni dan uključuje odlazak kod korisnika, pomoć u kućnim poslovima, kupovini, održavanju higijene i društvu kroz razgovor. Često sa korisnicima idemo i u bolnicu," priča Esmeralda za Radio Slobodna Evropa. Ona je jedna od dvije osobe koje su na području Goražda, gradića na istoku Bosne i Hercegovine, kroz program "Gerontodomaćice" Ujedinjenih nacija i Crvenog križa osposobljene za pomoć starijim osobama. Osim njih kroz ovaj program više od 300 osoba je osposobljeno za pružanje profesionalne kućne njege i drugih vidova podrške. Značajan broj učesnika već je radio u sektoru njege, pa su na obuku dolazili zbog unapređenja vještina i certifikata. Oko 50 žena je zaposleno do sada, dok je drugi krug zapošljavanja u toku. Njihove priče su nevjerovatne i inspirativne kaže Jo-Anne Bishop, predstavnica Ujedinjenih nacija Žene u Bosni i Hercegovini. "Mnoge od njih su ispričale kako je njihovo prisustvo u nekim slučajevima zaista spasilo živote," priča Bishop za RSE. Osim toga, gerontodomaćice se bave i problemima "otuđenosti, izolacije i usamljenosti koje starije osobe ponekad osjećaju." "Mnoge žene sa kojima smo razgovarali kažu da sada imaju dostojanstvo u svojim porodicama, zajednicama i da doprinose ekonomski, ali i društveno," dodaje Bishop. Program je realizovan prošle godine u saradnji s Federalnim ministarstvom rada i socijalne politike i Federalnim zavodom za zapošljavanje. Učesnici su bili žene i muškarci koji većinom već pružaju slične usluge u svojim zajednicama ali nisu ni prepoznati ni plaćeni. "Oni sada imaju plate i dio su zvanične radne snage, van sive ekonomije," pojašnjava Bishop. Žene čine skoro 60 posto nezaposlenih u Bosni i Hercegovini. Slika nije mnogo bolja globalno gdje se procjenjuje da je 708 miliona žena ne radi jer se moraju brinuti o drugima. Žene širom Zapadnog Balkana, uključujući i BiH, u prosjeku obavljaju 2,6 puta više neplaćenog rada njege od muškaraca, što značajno ograničava njihovo vrijeme, izbore i mogućnosti za obrazovanje, dostojanstveno plaćen rad i političko učešće. Ovaj fenomen nije jedinstven za Bosnu i Hercegovinu. Globalno taj jaz je još veći, čak 3,2 puta. Žene se brinuNeplaćeni rad kod kuće, čišćenje, čuvanje djece, briga za starije smatraju se za privatnu stvar, nešto što se dešava unutar doma za šta su odgovorne porodice i nešto što gotovo bez izuzetka pada na žene. Brigu o drugima svuda u svijetu primarno vode žene. To naglašava i Belen Sanz Luque, regionalna direktorica kancelarije UN Žene za Evropu i Centralnu Aziju. "Veliki dio ekonomije njege počiva na duboko ukorijenjenim uvjerenjima u društvenu podjelu rada, da je uloga žene u porodici da se brinu i njeguju, dok je uloga muškarca da radi," pojašnjava Sanz Luque. Situacija je slična i u Španiji, zemlji čija vlada radi na boljoj integraciji sistema njege u lokalne zajednice uz poštovanje ljudskih prava i jednakosti. Ipak, u jednoj sedmici žene provedu 43 sata obavljajući razne aktivnosti iz njege, dok muškarci provedu 18. Imajući to u vidu špansko Ministarstvo ravnopravnosti je 2021. donijelo ‘Plan zajedničke odgovornosti’. "Jedan od ciljeva tog plana jeste raspodjela obaveza njege između muškaraca i žena, kao i osiguravanje ravnoteže između privatnog i poslovnog života i njege," pojasnila je María Guijarro Ceballos, državna sekretarka za ravnopravnost i za iskorjenjivanje nasilja nad ženama u Španiji. Ceballos je samo jedna od španskih zvaničnika koje su delegacije uključujući predstavnike ministarstava, nevladinog sektora kao i UN Žena kancelarija iz zemalja Zapadnog Balkana imale priliku susresti u Madridu tokom studijske posjete o transformaciji sistema njege. Cilj španskog programa je smanjenje rodne nejednakosti promocijom zajedničke odgovornosti u sistemu njege. U sklopu aktivnosti nude treninge za dječake i muškarce gdje uče o zajedničkoj odgovornosti, ljetne škole za djecu, kao i stvaranje službi za brigu o djeci, kao i kreiranje radnih mjesta u sektoru skrbi i edukacija. "Podržano je više ili gotovo pola miliona porodica. Osigurali smo i obuke za skoro 60.000 osoba," dodaje državna sekretarka za ravnopravnost. Uprkos napretku u sistemu njege, rodni jaz je i dalje velik i u Španiji. To priznaje i Ana María Alonso Giganto, ambasadorica za feminističku vanjsku politiku u Ministarstvu vanjskih poslova Španije. "Još uvijek moramo raditi na tome kako da podijelimo kućne obaveze između muškaraca i žena, žena i muškaraca. I to je nešto što zahtijeva vrijeme, jer podrazumijeva društvenu promjenu, to nije nešto što se može jednostavno odmah implementirati zakonom." Novi posloviEkonomija njege treba da se posmatra i iz ugla rodne ravnopravnosti, ali i ekonomskog razvoja. "Moramo razumjeti da investiranje u sektor njege ima visok nivo povrata. To nije samo trošak, to je investicija," pojašnjava regionalna šefica UN Žena Belen Sanz Luque. Njihov program koji u cilju ima transformaciju njege finansira se uz podršku Ujedinjenog Kraljevstva. Nastavlja dalje da globalni podaci pokazuju da se milioni radnih mjesta mogu stvoriti ulaganjem u sistem njege. "Ovih milion radnih mjesta donijet će ekonomski razvoj i omogućiti zapošljavanje žena i muškaraca," zaključuje Sanz Luque. Upravo to se desilo u Španiji, čemu svjedoči i državna sekretarka za ravnopravnost. Samo kroz njihov program o zajedničkoj odgovornosti došlo je do povećanog broja zaposlenosti u sektoru njege. "Otvorili smo 30.000 dostojanstvenih i profesionalnih radnih mjesta," kaže Ceballos. Povećan interes i posvećenost za ulaganje u sistem njege postoji i širom zemalja Zapadnog Balkana. "Sve više ministarstva rada, ministarstva ekonomije, pa čak i ministarstva finansija i socijalnih usluga prepoznaje da ulaganje u sisteme njege ide zajedno s ekonomskim razvojem, održivim razvojem i rodnom ravnopravnošću," dodaje Sanz Luque. Među njima je primjer saradnje bh. kancelarije UN Žena i ministarstva zaduženog za rad i socijalne politike. Jedan od projekata na kojem rade su i gerontodomaćice koje se finansiraju uz podršku Federalnog ministarstva rada i socijalne politike i Federalnog zavoda za zapošljavanje, dok je poslodavac Crveni križ Federacije BiH. Taj model je već djelimično institucionaliziran dodaje Lamija Krndžija, programska menadžerica u UN Žene u BiH. "Postoji jasna volja da se model u budućnosti dodatno institucionalizira - posebno u dijelu standardizacije obuke i verifikacije zanimanja gerontodomaćica." No, dodaje, za punu institucionalizaciju još uvijek nedostaju stabilni i dugoročni finansijski mehanizmi. Koliko košta rad za džaba?Ipak, briga za druge od djece, starijih, osoba sa poteškoćama ili bolesnim se u velikoj mjeri posmatra kao nešto što se dešava unutar porodice, u domaćinstvu. Prema procjenama međunarodnih organizacija, neplaćeni rad njege čini značajan dio globalnog bruto domaćeg proizvoda, iako se ne vodi u zvaničnim statistikama. Prema nekim procjenama može da doprinese ekonomiji više od sektora proizvodnje, trgovine ili prevoza. Širom Zapadnog Balkana taj rad se u velikoj mjeri podrazumijeva i rijetko kada plaća. Tako u Srbiji, na primjer mjesečni neplaćeni rad iznosi nekih 500 eura. To je pokazala analiza monetarne vrijednosti neplaćenog rada. "I ona je pokazala da on iznosi 21 posto društvenog bruto proizvoda. Prosek u Evropi je devet posto," pojašnjava Milana Rikanović, predstavnica UN Žene u Srbiji. To pokazuje, dodaje, da postoji veliki nedostatak javnih usluga i usluga u zajednicama i da se oni nadoknađuju privatno, u porodicama. No, smatra da će prepoznavanje neplaćenog rada kao potencijal za plaćeni u budućnosti biti sve značajnije. Ipak, ekonomija njege zahtjeva rad više strana, preraspodjelu unutar porodice, angažman privatnog sektora, ali i poslodavaca. "Ne možemo očekivati da država podrži čitav neplaćeni rad, ali možemo da očekujemo od privatnog sektora da uvede mere koje bi omogućile ženama da istovremeno ostvare svoj reproduktivni i porodični život, ali da im to ne remeti karijeru," dodaje Rikanović čija je kancelarija u saradnji sa državom podržala niz inicijativa za preraspodjelu neplaćenog rada. Neke od njih uključuju formiranje dnevnih centara za osobe sa demencijom i osobe sa invaliditetom. "Veliki je problem sa starijim roditeljima i članovima porodice sa invaliditetom koji zahtevaju veliku negu i sprečavaju članova porodice, pre svega žene, da rade ili bilo čime se bave," pojašnjava. Centri su rezultat pilot inicijative pokrenute za vrijeme COVID-a i još uvijek su u funkciji. Dnevni centri, pojašnjava, ne zahtjevaju previše investicija, već samo "promišljanje države." "Treba odrediti prostor, imati čitav set usluga koji su na raspolaganju porodicama, deci, ali i starijim roditeljima, pogotovo u manjim sredinama gdje i najjednostavniji zadatak zahteva puno vremena." Da Srbija treba da institucionalizira sektor njege smatra i Miodrag Pantović, šef kabineta ministrice bez portfelja zadužene za rodnu ravnopravnost u Srbiji. Budžet je glavno pitanje koje se svuda postavlja, ali Pantović kaže da je Srbija napravila velike korake. Između ostalog postoji usluga pomoći u kući koja funkcioniše na nivou lokalnih samouprava. "Često ti projekti zavise od jedne do druge budžetske linije. Tako da bi trebalo to na neki način više institucionalizirati, dati više finansiranja da sam proces ili taj projekat bude održiviji," pojašnjava. Poput Španije i Srbija je izuzetno stara zemlja i kako kaže Pantović nalazi se u velikom demografskom problemu sa 20 posto stanovništva starijeg od 65 godina. "Samim tim to dovodi do toga da je tim ljudima sve više i više potrebna njega prosto i zbog starenja." Ono što bi se od Španije moglo prepisati jeste, smatra, saradnja države i različitih oblika civilnog sektora i lokalnih samouprava "u smislu rješavanja ovih problema." Demografska promjena je vidljiva širom Zapadnog Balkana, ali i Evrope, kontinenta koji rapidno stari. "Ono što nam podaci govore za Zapadni Balkan jest da stanovništvo stari, stope nataliteta padaju i stoga će u budućnosti biti više starijih osoba. I stoga će biti više ljudi kojima će trebati njega," pojasnila je i Belen Sanz Luque. Zbog toga je neophodno investirati u sisteme koji će omogućiti društvima da se brinu o svojim ljudima. "Da se profesionalizira taj posao i da brigu ne vode samo porodice, već i država, privatni sektor i društvo," kaže Sanz Luque. Takav pristup njeguje Španija. Više fokusa na rad u zajednicama, jednak pristup svima i fokus na personaliziranim mjerama. Kada pitamo starije osobe koje se nalaze u situaciji da ovise o drugima "gdje želite živjeti" 89 posto osoba kaže da želi živjeti u svom domu, a ne u instituciji pojašnjava Manuel Veguín García, savjetnik u Zavodu za starije osobe i socijalne usluge. Ono na čemu trenutno radi, pojasnio je, jeste pokušaj uvođenja pristupa koji će biti fokusiran na pojedinca i pristupa njezi koji je fokusiran na stanovništvo i zajednicu. "Cilj je da se to integriše u institucije, odnosno u strategiju deinstitucionalizacije. To ne znači ukidanje institucija. Institucije, poput domova za starije osobe, moraju i dalje postojati, ali bi trebale funkcionisati po principu pristupa usmjerenog na osobu." To znači da bi domovi trebali da budu recimo manji, da postoji personalizirani prostor za korisnika. Da lični pristup funkcioniše slaže se i Esmeralda, jedna od gerontodomaćica u Bosni i Hercegovini. Starije osobe sa kojima dolazi u kontakt su kaže vrlo zahvalne i mnogo im znači što ima neko ko se brine o njima. "Neko s kim mogu razgovarati, ko će im napraviti ručak očistiti kuću, okupati ih, prošetati, završiti dokumentaciju za njih. Svima smo od koristi što mi je drago." Na Zapadnom Balkanu i dalje postoji stigma od domova za stara lica, a osim toga cijeli sistem njege za starije treba biti modernizovan i adaptiran, smatra Jo-Anne Bishop. "Mislim da bi pristup centrima za zdravo starenje ili multisektorskim centrima za njegu, gdje imate brigu o djeci i brigu o starijim osobama, mogao biti vrlo obećavajući za Bosnu i Hercegovinu." Brinu se i mladiNapredak u polju ekonomije njege zadnjih godina je zabilježen i na Kosovu, ali njega se i dalje posmatra kao pitanje socijalne zaštite, a ne kao bitna ekonomska infrastruktura. "Ne postoji namjensko ili jasno izdvojeno finansiranje za usluge njege, a opštine, iako su odgovorne za njihovo pružanje, često nemaju dovoljno finansijskih sredstava niti fleksibilnosti da ih prošire," pojašnjava Vlora Nushi iz UN Žene na Kosovu. Kao rezultat, usluge njege ostaju ograničene u dostupnosti, neujednačenog kvaliteta i nedovoljne da odgovore na rastuću potražnju. No "briga za brigu" ipak je prisutna i kod države koja ima najmlađu populaciju u Evropi. I dok mlado stanovništvo predstavlja priliku za Kosovo, naročito u smislu ulaganja u rani razvoj djeteta, upis u predškolski odgoj i dalje je nizak, a usluge za djecu su nedovoljne pojašnjava Nushi. Nedavni napori da se predškolsko obrazovanje učini obaveznim pokazuju sve veće institucionalno prepoznavanje rane brige o djeci kao javnog prioriteta pojašnjava Nushi. "Međutim, potražnja i dalje premašuje ponudu, posebno za malu djecu. Istovremeno, učešće žena u radnoj snazi stoji na 29 posto bez obzira na prisustvo djece, što ukazuje na uticaj utvrđenih društvenih normi." Žene, kao i u drugim zemljama, i na Kosovu nose najveći teret njege, sa čak šest sati provedenih dnevno na brigu, što čini rodni jaz raspodjele poslova čak većim od prosjeka. "Neplaćeni doprinos procjenjuje se na oko 2,8 milijardi eura, odnosno približno jednu trećinu BDP-a Kosova," navodi Nushi. Tradicionalne uloge žena učvršćuje i dugo trajanje porodiljskog odsustva za žene i minimalnog za muškarce, dodaje Nushi. Upravo je politika obaveznog porodiljnog za očeve ono što Isabel Garcia Casanova, tehnička koordinatorica u Fiap, organizaciji koja se bavi promocijom javne uprave, savjetuje svim zemljama da usvoje na putu ka jednakosti. "Porodiljni dopust za očeve mora biti obavezan," naglašava Isabel. "Mislim da je ovo jedna od najtransformativnijih stvari koje danas imamo." Ukoliko porodiljni nije obavezan muškarci ga neće uzeti, pojašnjava, a kompanije moraju biti svjesne da bez obzira koga zaposle, muškarca ili ženu, oni će uzeti porodiljno. Španija danas ima 19 sedmica porodiljnog, od čega jednak broj sedmica pripada ocu i majci te je u potpunosti plaćen od socijalne službe. Upravo je ta politika najkorisnija za Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga Crne Gore, iz kojeg kažu da to predstavlja "jedan od najnaprednijih modela roditeljskog odsustva u Evropi koji se u potpunosti temelji na principu ravnopravnosti." "Ključna karakteristika ovog sistema je potpuna neprenosivost, što znači da je svaka od tih 19 nedjelja vezana isključivo za jednog roditelja," rekli su iz Ministarstva za RSE uz komentar da su Španci nadmašili čak i postavljene standarde. Šta radi buduća članica EU?Sa druge strane, Crna Gora se nedavno suočila sa izazovom usklađivanja nacionalnog zakonodavstva s pravnom tekovinom Evropske unije po pitanju ravnoteže poslovnog i privatnog života. Izmjenama su uveli plaćeno odsustvo za oca u trajanju od deset dana odmah po rođenju djeteta, kao i odsustvo kao pravo oba roditelja u trajanju do 14 mjeseci od rođenja djeteta, pri čemu je po 60 dana neprenosivo za svakog roditelja. Crna Gora je u procesu pristupanja Evropskoj uniji i očekuje se da bi 2028. mogla postati punopravnom članicom. No, EU socijalnu politiku tretira kao internu stvar država koju trebaju regulisati prema potrebama stanovništva, pojašnjava Anita Bilafer Mihaljević šefica pregovaračke radne grupe za poglavlje 19 koje se odnosi na socijalnu politiku i zapošljavanje. A Crna Gora je značajno popravila sistem njege, dodaje. Novim izmjenama zakona predviđeno je da opštine razviju najmanje tri servisa u skladu sa potrebama stanovništva u tim opštinama. "To u praksi znači da opštine mogu usmjeriti resurse na servise koji su im najpotrebniji - pomoć i njega u kući, dnevni boravci, podrška porodicama ili usluge za osobe sa invaliditetom," pojašnjava Mihaljević. U zemlji već djeluje mreža od 118 licenciranih socijalnih usluga, među kojima su dnevni boravci, pomoć u kući, personalna asistencija i druge usluge. "Novi zakon uvodi integrisani pristup, što znači da će socijalni, zdravstveni i obrazovni sistem biti bolje povezani, a finansiranje jasnije uređeno," zaključuje Mihaljević. Multisektorska saradnja ŠpanijeBolje povezivanje, jasnije uređenje, multisektorska saradnja i konkretno finansiranje servisa za njegu su među najjačim karikama španske ekonomije njege. U maju 2022. vlada je odobrila strateški plan investiranja u socijalnu ekonomiju sa više od 800 miliona eura i 13 ministarstava. "Čini mi se da oni veliku pažnju u stvari posvećuju finansiranju usluga u zajednici, da stavljaju fokus na lokalu i daju dodatna finansiranja za usluge u zajednici. To mi se čini kao nešto što je izuzetno važno," kaže Milana Rikanović iz UN Žene Srbije. Obzirom da i sami dolaze iz prostora koji se priprema za ulazak u Evropsku uniju, ali i sa komplikovanim vladama i administrativnim strukturama multisektorska saradnja i rad u komplikovanom sistemu regija zainteresovali su sve učesnike studijske posjete sa Zapadnog Balkana. To je posebno tačno za BiH. "Mnogo je teško za BiH da radi sa toliko različitih nivoa. Većina zemalja radi sa na primjer jednim ministrom i onda vi možete napredovati. Ali imajući u vidu pojedine izazove mislim da je BiH dosta napredna," kaže Bishop. Španski decentralizovani sistem je primjer da je moguće napraviti funkcionalan sistem u kompleksnom okruženju. "Ne morate imati jedan jedinstven sistem; možete imati prilagođen pristup, sve dok imate jasne strategije i politike," zaključuje Bishop. U cilju boljeg sistema njege zemlja radi i odozgo prema lokalnom nivou, ali i iz lokalnih zajednica, organizacija civilnog društva i snažnih feminističkih pokreta – prema gore, pojašnjava Isabel Garcia Casanova. "To znači da na nivou ministarstava i na nacionalnom nivou imate političare koji rade na nacionalnim i širokim planovima, ali istovremeno, odozdo prema gore, imate zadruge socijalne ekonomije zajedno s civilnim društvom, posebno feminističkim civilnim društvom, koje djeluje s lokalnog nivoa." U praksi to znači, kako je pojasnila María Guijarro Ceballos, državna sekretarka za ravnopravnost da novac dolazi od centralnog ministarstva, od države i da ide dalje prema regijama, svih 17 koliko ih Španija ima. "Na primjer ljetni kamp za djecu se finansira iz državnog plana, ali ga nude regionalne vlade, a onda ga na kraju provodi opština." Samu raspodjelu je nekada teško koordinirati jer svaka regija ima svoje realnosti priznaje Manuel Veguín García, savjetnik u Zavodu za starije osobe i socijalne usluge. "Ipak, moramo nastojati da uspostavljamo zajedničke principe i prava među regijama i pokušati da uspostavljamo dijalog između njih." Da postoji politička volja da se stvari unaprijede, da se sistemu povežu, a finansiranje pojača i u zemljama Zapadnog Balkana svjedoči i Fatmire Mulhaxha- Kolcaku predsjedavajuća Parlamentarnog odbora za ljudska prava, rodnu ravnopravnost i porodicu na Kosovu. U programu njene stranke, vodećeg Samoopredjeljenja, je upravo njega, pojašnjava Fatmire. "Pokrenuli smo izgradnju velikog broja obdaništa predškolskog uzrasta, da rasteretimo osobe koje brinu o djeci. Donijeli smo mjeru da se djedovima i bakama koje brinu o djeci do tri godina, gdje nema obdanište, da im se da 100 eura na penziju. Imamo asistente u školama koji pomažu djeci sa poteškoćama." Osim toga, pojašnjava Mulhaxha- Kolcaku, donijeli su zakon kojim će državne institucije, nevladin i privatni sektor da uvežu ekonomiju njege kroz tri nivoa. "Naša je intencija da to bude integrisan sistem," kaže parlamentarka s Kosova. Kuda dalje?Svima je potrebna njega. I svi su u nekom momentu svog života pružili njegu drugima. To naglašava i Belen Sanz Luque. "Sada je vrijeme da zemlje koje nisu donijele zakone o skrbi, naprave pomak iz perspektive ljudskih prava i perspektive da njega treba da bude pravo svake osobe," dodaje. Da je svima potrebna njega dobro zna i Esmeralda Kadić. Danas je sretna jer ima posao u kojem može da pomaže ljudima kojima je to potrebno. "Naučila sam više o humanosti i ovaj posao mi je prije svega donio financijsku stabilnost, ali i poduku kako biti bolji čovjek." I dok je ekonomija njege u razvoju, BiH još uvijek treba da uvede zakonodavne okvire kako bi poboljšala sistem njege zaključuje Jo-Anne Bishop. Najveći izazov ostaje manjak institucionaliziranih i adekvatno finansiranih usluga. Njega ne treba biti tretirana kao socijalna usluga već kao strateški ekonomski sektor dodaje Vlora Nushi. I to se vidi na španskom primjeru. "Ulaganje u pristupačne i kvalitetne sisteme njege nije samo društvena potreba, već i put ka ekonomskom osnaživanju i održivom razvoju," zaključuje. Populacija stari, fertilitet opada, a stanovništvu su sve više i više potrebne razne usluge iz sektora njege. Sve zemlje Zapadnog Balkana imaju neke programe, projekte kroz koje organizacije ali i vlade nastoje da njegu učine dostupnijom. Od dnevnih centara za stare, pomoći u kući, pomoći pri plaćanju računa pa sve do porodiljskih dopusta i dodatnih zarada za članove porodice koji se brinu o djeci. No potrebna je institucionalizacija, saradnja između raznih nivoa vlasti i kako je španski primjer pokazao feministički pristup zasnovan na ljudskim pravima.

Netransparentan rad tužilaštva, ograničena ili nepostojeća regionalna saradnja, blage kazne zatvora za ratne zločine, neke su od ocena izveštaja Fonda za humanitarno pravo (FHP) o procesuiranju ratnih zločina u Srbiji u 2025. godini. U izveštaju, koji je predstavljen 30. aprila, navodi se da se suđenja za ratne zločine i dalje odvijaju u atmosferi poricanja i relativizacije zločina počinjenih tokom ratova devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije. "Državni funkcioneri, političari i režimu bliski novinari aktivno učestvuju u oblikovanju narativa koji podriva sudski utvrđene činjenice i marginalizuje žrtve", navodi se u izveštaju. Potez gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapić, koji je na društvenim mrežama 18. aprila objavio sliku Ratka Mladića uz poruku "srpski heroj", poslednji je u nizu primera veličanja osuđenih ratnih zločinaca. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić prethodno je u objavi na Instagramu trojicu osuđenih ratnih zločinaca - Mladića, Jovicu Stanišića i Frenka Simatovića - nazvao "svojim prijateljima i saradnicima koji su bili značajni za naš narod i državu". Advokat Sead Spahović ocenio je na predstavljanju izveštaja da zvaničnici Srbije godinama unazad "stoje iza ratnih zločina". "Zato Tužilaštvo za ratne zločine ne može da funkcioniše i nije nikad funkcionisalo", rekao je on. Bez glavnog tužioca za ratne zločineFHP u izveštaju navodi da postupak za izbor glavnog tužioca za ratne zločine nije okončan, iako je konkurs otvoren pre dve godine. "Proteklu godinu obeležili su sve izraženiji politički pritisak na pravosuđe, kao i sužavanje prostora za javne rasprave i stručne debate o izmenama i dopunama zakonskih rešenja", saopštio je Fond u izveštaju. Sredinom maja 2025. godine vršiocu funkcije glavnog tužioca istekao je jednogodišnji mandat, nakon čega je postoji samo rukovodilac odeljenja. "Izbor glavnog javnog tužioca za ratne zločine ostao je u senci političke borbe za prevlast u Visokom savetu tužilaštva i nije okončan ni u 2025. Odsustvo nosioca rukovodeće funkcije u Javnom tužilaštvu za ratne zločine dodatno je umanjilo efikasnost i transparentnost njegovog rada", ocenio je Fond. Saradnja sa tužilaštvima iz regionaMarijana Čestić Jelovac, pravna analitičarka Fonda za humanitarno pravo, navodi da je regionalna saradnja stagnirala, a da je sa Hrvatskom i Kosovom saradnja tužilaštava "nepostojeća". "Sa tužilaštvom BiH se saradnja svodi na ustupanje optužnica", navodi ona. U izveštaju se navodi da tužilaštva dve zemlje nisu sprovodila zajedničke istrage u prethodnoj godini. U izveštaju se navodi i da zahtevi koji dolaze iz Hrvatske često ostaju u fazi obrade ili se na njih odgovara u ograničenom obimu. Kada je reč o saradnji sa Kosovom, koja se odvija posredstvom misije EULEX, u prvih devet meseci 2025. godine Tužilaštvo u Beogradu je uputilo devet zahteva za pravnu pomoć. Prema dostupnim podacima, ni na jedan zahtev nije dostavljen odgovor. Istovremeno, srpskom pravosuđu nije upućen nijedan zahtev za pravnu pomoć putem EULEX-a. "Navedeni podaci ukazuju na veoma ograničen nivo praktične saradnje u procesuiranju ratnih zločina, što kao posledicu ima sve veći broj suđenja u odsustvu", navodi se u izveštaju. Fond ukazuje i na to da se prioritizuju predmeti koji se odnose na ratne zločine protiv srpskog stanovništva. 'Blage kazne zatvora'Marijana Čestić Jelovac ukazala je i na to da su sudovi dosuđivali niske kazne zatvora i da je dat "preveliki značaj olakšavajućim okolnostima". Prema njenim rečima, naročito su problematične kazne zatvora za seksualno nasilje u oružanom sukobu. "U 2025. su donete tri presude, dve su se odnosile na silovanje i sudovi su dosudili kaznu zatvora od sedam godina u oba predmeta, što je bliže zakonskom minimumu (od pet godina zatvora)", istakla je. Saradnja sa Mehanizmom u HaguFond za humanitarno pravo ukazao je da Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu nije pokazalo efikasnost u predmetu protiv haškog osuđenika Vojislava Šešelja i četvoro njegovih saradnika. Ovaj predmet je Mehanizam u Hagu ustupio Srbiji početkom 2024. godine i odnosi se na optužnicu koja Šešelja tereti za nepoštovanje suda, odnosno kršenje pravilnika Tribunala o zaštiti identiteta svedoka i poverljive dokumentacije. "Optužnica nije podignuta ni dve godine kasnije i predmet se i dalje nalazi u ranoj fazi postupka", navodi Fond. U izveštaju se navodi da se Tužilaštvo u Beogradu nikada nije javno oglasilo o ustupljenom predmetu, te da posmatrači haškog Mehanizma ukazuju da su tokom 2025. godine imali "ograničenu komunikaciju " sa Tužilaštvom.

Politička borba pristalica i protivnika vlasti u Srbiji vodi se i za prevlast u nezavisnim telima i organizacijama. Izbore za studentske parlamente i različita strukovna udruženja prate tenzije, incidenti i sumnje u neregularnosti, a neki slučajevi stigli su i do suda. Na glasanju za predstavničko telo studenata na Medicinskom fakultetu u Beogradu intervenisala je i policija. Napetosti rastu od početka antivladinih protesta u novembru 2024. sa kojih demonstranti predvođeni studentima traže vanredne parlamentarne izbore. "Vidimo napor (vlasti) da se kompletno drži čitava vetrikala i horizontala vlasti u sopstvenim rukama. U tom smislu, svaka vrsta erozije može da dovede vlast u pitanje", ocenjuje profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Zoran Stojiljković. Srpska napredna stranka (SNS), sa koalicionim partnerima, na vlasti je na svim nivoima. Iako su njeni predstavnici najavili da će parlamentarnih izbora biti, još nisu saopštili kada bi mogli biti održani. Kako su izgledali izbori na Medicinskom fakultetu?Optužbe za falsifikovanje izbornih listića. Protest ispred fakulteta. Članovi izborne komisije koji napuštaju dekanat kroz razbijene prozore u pratnji policije. Navodi o povređenim studentima i policajcima. U takvoj atmosferi su 16. aprila protekli izbori za Studentski parlament Medicinskog fakulteta u Beogradu. Studenti okupljeni oko liste "Sinapsa", koji su učestvovali u ranijoj u blokadi fakulteta i antivladinim protestima, tvrde da je pobeda suprotstavljene liste "Medicinski krug", proglašena uz 200 falsifikovanih listića. "U ovom sistemu ništa ne sme da bude nezavisno, pa čak ni studentski parlament jednog fakulteta", smatra Sofija, studentkinja tog fakulteta. "Mislim da se vlast meša u rad našeg fakulteta", kazala je. Listu "Medicinski krug" čine članovi dosadašnjeg parlamenta koje su studenti u blokadi optužili za saradnju sa vlastima. Iz vladajuće SNS nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa ovim optužbama. Fakultet je saopštio da su "izbori bili regularni". Okupljene, koji su tokom prebrojavanja glasova došli ispred fakulteta da podrže studentsku grupu "Sinapsa", optužili su da su se "neprimereno i neakademski" ponašali, "direktno ugrožavajući živote članova Izborne komisije među kojima su bili uvaženi svetski stručnjaci, profesori i kolege studenti". To saopštenje kasnije je povučeno sa sajta. Među onima koji sumnjaju u regularnost izbora za studentski parlament je i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu Oliver Stojković. "Izborna komisija koja je brojala glasove je i, očigledno, manipulisala glasačkim materijalom", rekao je Stojković za RSE. Medicinski fakultet nije odgovorio na upit RSE u vezi sa navodima o izbornim nepravilnostima, a Ministarstvo prosvete je na taj fakultet poslalo inspekciju radi vanrednog nadzora zakonitosti rada, sa akcentom na raspisivanje i sprovođenje izbora za studentski parlament. Izbori na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu stigli do sudaI pre glasanja izbori za studentski parlament na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu stigli su do suda. Uprava fakulteta odbila je kandidaturu jedine kandidovane liste udruženja "UM", iza kojeg stoje studenti u blokadi. Odluku su obrazložili pojedinostima u vezi sa registracijom samog udruženja. Nakon što protesti ispred fakulteta nisu rezultirali promenom te odluke, akademci su žalili sudu. Viši sud u Novom Sadu je Fakultetu i novosadskom Univerzitetu naložio da udruženju "UM" po hitnom postupku omoguće učešće na izborima 30. aprila. U presudi u koju je RSE imao uvid, navodi se da će ukoliko izbori za Studentski parlament ne budu održani "nastupiti veća nenadoknadiva šteta", odnosno da bi "studentska prava ostala nedovoljno zaštićena". Zašto su važni izbori za studentski parlament?Studentski parlament je telo koje zastupa interese akademaca i ima svoje predstavnike u organima fakulteta. Profesor Medicinskog fakulteta u penziji Zoran Radovanović ukazuje da Studentski parlament, pored ostalog, ima značajnu ulogu u izboru dekana. Dekana bira i razrešava Savet fakulteta. Savet ima 23 člana od kojih četiri delegira Studentski parlament. "Kada postoji grupa od četiri studenta koji rade po instrukcijama, lako je da se utiče na izbor dekana. To se i dešavalo", rekao je Radovanović za RSE. Većina dekana državnih fakulteta podržala je u novembru 2024. zahteve studentskih blokada zbog čega su bili pod pritiscima vlasti. Napadima je izložen i rektor beogradskog Univerziteta Vladan Đokić koji nije isključio mogućnost da, ukoliko to od njega budu tražili, predstavlja studente na izborima koje vlast u Srbiji još nije raspisala. Napetosti na izborima za strukovna udruženjaIzbori za skupštinu Lekarske komore Srbije i regionalnih komora, održani 19. aprila, takođe su protekli uz napetosti. U Novom Sadu, ispred mesta gde su se glasovi brojali, bila je prisutna i policija. U pojedinim gradovima brojanje je trajalo do pet ujutru. Optužbe za pritiske na kandidate i niz neregularnosti iznela je grupa lekara koja je imala podršku studenata u blokadi. Iz nevladinog Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), čija posmatračka misija od ranije prati te izbore, potvrdili su neažurnost biračkog spiska, te da su "imali naznake o velikom broju lekara" koji zbog toga sprečeni da glasaju. Konačni rezultati izbora biće poznati do 4. maja. Ni izbori za Advokatsku komoru Beograda, najveću u Srbiji, nisu protekli bez napetosti. Deo advokata optužio je aktuelnu vlast da je "strašnim pritiscima" pokušala da utiče na njihov ishod. Iz vlasti se nisu oglašavali povodom tih optužbi. Na kraju je za predsednika Komore izabran advokat Vladimir Prijović, koji je javno podržao studente u njihovim protestima, što je ocenjeno kao "udarac SNS režimu". Izbori za Visoki savet tužilaštvaU znaku optužbi da se vlast "umešala" protekli su i izbori za članove Visokog saveta tužilaštva, najviše tužilačke institucije u Srbiji. Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac izjavila je da joj je potvrđeno da su, uoči izbora, pojedini tužioci imali sastanak u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) na kojem je traženo da glasaju za određene kandidate. Iz BIA nisu odgovorili na upit RSE, a Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da ispituje ove navode. Izborni proces trajao je mesecima, uz ponavljanje izbora na nekoliko biračkih mesta zbog prigovora. 'Pokušaj apsolutne kontrole izaziva otpor'Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković kaže da "kontrola koju vlast pokušava da uspostavi na svim nivoima dugoročno nije održiva". "Ta apsolutna kontrola ne može da traje dugo jer je izazvala veliki mentalni otpor", ocenjuje. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 20. aprila da će datum raspisivanja parlamentarnih izbora, koje traže studentski pokret i antivladini demonstranti, biti poznat do 6. maja, ili koji dan posle. Poslednji parlamentarni izbori održani su u decembru 2023, a većinu je osvojila Vučićeva Srpska napredna stranka sa koalicionim partnerima. Saradnja na tekstu Dušan Komarčević.

Sloboda medija na Zapadnom Balkanu se generalno pogoršava, ocenili su Reporteri bez granica na čijoj su ovogodišnjoj listi indeksa medijskih sloboda u svetu Srbija i Bosna i Hercegovina među najgore plasiranim evropskim državama. Organizacija za zaštitu slobode medija i prava novinara sa sedištem u Parizu u izveštaju Indeks slobode medija u svetu za 2026. objavljenom u četvrtak ocenjuje da je sloboda medija globalno na najnižem nivou u poslednjih 25 godina, dok manje od jedan odsto svetske populacije živi u zemljama u kojima je situacija s medijima "dobra". Srbija se nalazi na 104. mestu, a Bosna i Hercegovina na 90 mestu na listi sa 180 zemalja, pri čemu su obe zemlje u kategoriji "Teška situacija" po pitanju slobode medija. "S izuzetkom Kosova (84. od 180 zemalja i teritorija u Indeksu, +15 mesta od 2025. godine), koje je zabeležilo poboljšanje uprkos tome što je ostalo jedna od najslabije rangiranih zemalja u Evropi, sloboda medija na Zapadnom Balkanu se generalno pogoršava", naveli su Reporteri bez granica. S druge strane, ističu se u izveštaju, iako su Albanija (83. na listi), Bosna i Hercegovina i Srbija kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, sve tri zemlje su neprijateljski nastrojene prema novinarstvu i ranjive na propagandu, Od država Zapadnog Balkana najbolje su plasirane Crna Gora (41. mesto) i Severna Makedonija (45. mesto). Crna Gora je zahvaljući indeksu 71 svrstana u kategoriju "Zadovoljavajuća" po pitanju medijskih sloboda, dok je Severna Makedonija s indeksom 69 u kategoriji "Problematična situacija". U toj kategoriji su i Albanija s indeksom 56 i Kosovo s indeksom 55. Bosna i Hercegovina (indeks 54) i Srbija (indeks 50) su u kategoriji "Teška situacija". U toj grupi od evropskih zemalja je jedino još Gruzija (na 135. mestu), dok su Kazahstan, Turska, Belorusija, Azerbejdžani i Rusija u najlošijoj kategoriji "Veoma ozbiljna situacija". Na vrhu liste Reportera bez granica su Norveška, Holandija, Estonija, Danska, Švedska, Finska i Irska, i to su jedine zemlje svrstane u kategoriju "Dobra situacija". Na dnu liste su Saudijska Arabija, Iran, Kina, Severna Koreja i Eritreja. Reporteri bez granice ukazuju da se u Belorusiji i Rusiji zakoni a borbu protiv terorizma i ekstremizma "redovno koriste za kriminalizaciju rada novinara". S druge strane, za Ukrajinu se navodi da je relativan izuzetak u istočnoj Evropi usled blagog poboljšanja uprkos ruskoj invaziji. "Taj napredak je prvenstveno postignut zahvaljujući dinamičnom medijskom sektoru u zemlji i istraživačkom radu ukrajinskih medija za jačanje transparentnosti u političkom životu države", navode Reporteri bez granica. Najveći skok je zabeležila Sirija posle pada režima Bašara al Asada koja je na listi u 2026. napredovala Sirija za 36 mesta 141. poziciju. Manje od jedan odstoPrvi put u istoriji Svetskog indeksa slobode medija, više od polovine zemalja sveta nalazi se u situaciji koja je ocenjena kao "teška" ili "veoma ozbiljna", navode Reporteri bez granica i ukazuju da u poslednjih 25 godina prosečna ocena svih ispitanih zemalja nikada nije bila tako niska. Pre 25 godina petina svetske populacije je živelo u zemljama u kojima je situacija u medijima smatrana "dobrom", dok sada manje od jedan odsto svetske populacije uživa u takvim uslovima. Usvajanje sve restriktivnijih zakona, posebno povezanih s pitanjima nacionalne bezbednosti, još od 2001. nagriza pravo na informisanje, čak i u demokratskim državama, navodi se u izveštaju. Problem s restriktivnim zakonima je sveprisutan, pošto je, kako ističu Reporteri bez granica, od pet indikatora kojima mere stanje slobode medija (ekonomski, pravni, bezbednosni, politički i društveni), indikator pravnog okvira zabeležio najveći pad ove godine. Problemi i u Evropskoj unijiOrganizacija sa sedištem u Parizu navodi da mnoge članice Evropske unije i kandidati za članstvo krše Evropski zakon o slobodi medija (EMFA), koji je stupio na snagu u avgustu 2025. U Nemačkoj, koja je 14. na listi, zakoni o nacionalnoj bezbednosti ne ispunjavaju stroge zahteve zakona u vezi sa zaštitom novinara i njihovih izvora, navode Reporteri bez granica. U više zemalja su podrivene odredbe EMFA koje garantuju nezavisnost javnih servisa, posebno u Bugarskoj (71. mesto), Malti (67.), Italiji (56.), Slovačkoj (37.), Francuskoj (25.), Litvaniji (15.) i Češkoj (11.). Estonija (3.), čiji javni servis nije izbegao pritiske, izgubila je svoju poziciju unutar EU u korist Holandije. Reporteri bez granica navode da je u Mađarskoj odlazeća vlada Viktora Orbana odbila da sprovede EMFA i kršila slobodu medija, pa je na 74. mestu i nalazi se među tri najniže rangirane članice EU s Kiprom (80. mesto) i Grčkom (86. mesto), gde, kako se navodi u izveštaju, evropski zakoni nisu uspeli da reše problem "oligarhizacije" medijskog pejzaža i pretnji po bezbednost novinara.

Filozofski fakultet u Nišu, na jugu Srbije, pokrenuo je spor pred Upravnim sudom protiv rešenja o oduzimanju dela studijskih programa toj visokoškolskoj ustanovi i izdavanju radne dozvole Fakultetu srpskih studija. To je saopštio dekan Filozofskog Vladimir Jovanović na konferenciji za medije, 29. aprila. Vlada Srbije je u novembru 2025. donela odluku o osnivanju Fakulteta srpskih studija Univerziteta u Nišu. Istom odlukom predviđeno da se departmani za istoriju, srbistiku i ruski jezik sa Filozofskog prebace na novoosnovani fakultet. "Ono što smo mi stvarali, ne bismo želeli da prepustimo drugome", rekao je dekan Vladimir Jovanović. "Prostom odlukom pera, četvrtina Filozofskog fakulteta treba da se oduzme i da se od nje napravi nova institucija koja se zove Fakultet srpskih studija", dodao je. Kako prenosi agencija Beta, Jovanović je istakao i da Filozofski fakultet nema ništa protiv "imena i suštine Fakulteta srpskih studija". "Ne możemo da se protivimo odluci vlade Srbije da formira nove fakultete. Međutim, smatramo da to nije urađeno u skladu sa propisima i pravnim procedurama", rekao je Jovanović. Advokat: Odluka preti da postane pravni presedanAdvokat Jovan Rajić, čija advokatska kancelarija zastupa Filozofski fakultet u sporu pred Upravnim sudom, kazao je da ova situacija "preti da postane opasan pravni presedan". "Ukoliko ovo prođe na ovaj način otvara se mogućnost da se slična priča ponavlja i sa drugim fakultetima na državnim univerzitetima širom Srbije. Ovo je probni balon za naše društvo i pravosuđe", kazao je Rajić. On je kazao da je od Upravnog suda zatraženo da poništi dozvolu za rad koja je izdata novom fakultetu i izmenjenu dozvolu za rad Filozofskog fakulteta. "S obzirom da Upravni sud u proseku odlučuje u roku od pet do šest godina mi smo tražili takozvanu privremenu meru koja se u Zakonu o upravnim sporovima zove odlaganje izvršenja rešenja", objasnio je Rajić. Odlukom Ministarstva prosvete nalaženo je da novi fakultet preuzme imovinu, prava, obaveze i matične knjige studenata prisvojenih departmana. Na Filozofskom fakultetu kažu da se protiv takve odluke jednoglasno izjasnilo Nastavno-naučno veće fakulteta, kao i Savet. Zbog oduzimanje departmana Filozofskom fakultetu u Nišu je organizovano više protesta studenata i drugih građana. Poništavanje takve odluke zatražio je i Slobodni univerzitet u Nišu, neformalna grupa profesora. Niški Filozofski fakultet je prvi fakultet u tom gradu koji je podržao studentske proteste i blokade zbog stradanja 16 ljudi u Novom Sadu.

Sestrić predsednika Čečenije Ramzana Kadirova, Jakub Zakrijev, bio je državljanin Srbije svega četiri dana. Vlada Srbije ne odgovara na pitanja RSE zašto je državljanstvo dodeljeno pa oduzeto sestriću lidera ruske republike i bliskog saradnika predsednika Rusije Vladimira Putina. Zakrijev je na listi sankcija SAD-a i Velike Britanije zbog uključenosti u institucije Rusije. Pod sankcijama SAD-a i Evropske unije je i lider Čečenije Ramzan Kadirov, koga godinama unazad prate optužbe za ignorisanje teških kršenja ljudskih prava, uključujući otmice, mučenja, ubistva i progon pripadnika LGBT populacije. Odluku o dodeli državljanstva njegovom sestriću potpisao je 24. aprila premijer Srbije Đuro Macut. "To ne može da se objasni racionalnom politikom", kaže bivši diplomata Srećko Đukić. "To je lični interes, oduživanje duga Rusiji i Kadirovu", dodaje Đukić za Radio Slobodna Evropa (RSE). Macut je četiri dana posle odluke o dodeljivanju državljanstva potpisao rešenje o ukidanju. Vlada se, prilikom oduzimanja državljanstva, pozvala na Zakon o opštem upravnom postupku. U tom zakonu navodi se da se rešenje može ukinuti "radi otklanjanja teške i neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi, javnu bezbednost, javni mir i javni poredak ili radi otklanjanja poremećaja u privredi". Srećko Đukić ocenjuje da je Srbija povukla odluku o državljanstvu zbog upozorenja Evropske unije. "Očito je da se traži da Srbija prekine sa praksom davanja državljanstava da Evropska unija ne bi uvodila neke mere", ocenjuje Đukić. Iz Brisela za RSE nisu komentarisali odluku o dodeli, pa oduzimanju državljanstva sestriću čečenskog lidera. Srbija je i prethodnih godina dodeljivala državljanstva po posebnoj proceduri, po kojoj ga mogu dobiti državljani drugih zemalja, u slučaju da to predstavlja "interes za Srbiju". Više od 150 Rusa je nakon invazije na Ukrajinu dobilo državljanstvo Srbije. Evropska unija je u izveštaju za 2025. upozorila Beograd da to predstavlja potencijalne bezbednosne rizike za EU budući da ruski državljani na ovaj način stiču pravo na putovanje bez viza u EU. Iako je kandidat za članstvo u EU, Srbija održava bliske odnose sa Rusijom i ne pridružuje se sankcijama protiv ove zemlje. Ko je Jakub Zakrijev?Ibrahim Zakrijev, takođe poznat kao Jakub, sa 27 godina postao je jedan od najmlađih gradonačelnika u Rusiji. On je 2018. imenovan za gradonačelnika Groznog. U februaru 2020. postavljen je na funkciju šefa administracije predsednika i vlade republike Čečenije. Zatim je postao zamenik predsednika vlade i ministar poljoprivrede. Zakrijev je imenovan i za direktora ogranka francuske kompanije "Danone", proizvođača prehrambenih proizvoda, nakon što je Rusija konfiskovala tu kompaniju. Ubrzo nakon prenosa vlasništva, ruski "Danone" je preimenovan u akcionarsko društvo "H&N" (Health & Nutrition). U martu 2024. godine Putin je poništio nacionalizaciju "Danonea", a ruski mediji su objavili da je njegova prodaja privatnim licima dogovorena. Prema pisanju medija, imovinu je u odnosu 50:50 trebalo da kupe Kadirovljev nećak i holding "Vamin" iz Tatarstana. U maju 2024. godine prodaja ruskog ogranka "Danonea" je završena i prodata kompaniji "Vamin". U saopštenju Stejt dipartmenta iz 2023, navodi se da se Jakub Zakrijev nalazi na listi sankcija zbog povezanosti sa porodicom Ramzana Kadirova, kao i da je bio "šef ruske podružnice evropske kompanije nakon što je Ruska Federacija zaplenila imovinu". 'Netransparentno' dodeljivanje državljanstavaZa bivšeg diplomatu Srećka Đukića, dodeljivanje državljanstava u Srbiji je netransparentno i izaziva "mnoga pitanja i sumnje". Đukić ističe da je u većini slučajeva nejasno koji interes Srbija ima da dodeli državljanstvo ruskim državljanima, niti vlast takve odluke javno obrazlaže. U konkretnom slučaju, on smatra da Srbija "principijelno" nije imala nikakav interes da dodeli državljanstvo Zakrijevu. Dodaje i da nije prvi put da Srbija dodeljuje državljanstvo "državljaninu Rusije pod sankcijama ili nekome iz njihovog najbližeg okruženja pod sankcijama". Ko je sve dobio srpsko državljanstvo?Najmanje četvoro ruskih državljana dobilo je srpsko državljanstvo iako su u tom trenutku bili pod sankcijama Velike Britanije i Kanade, objavila je 2025. istraživačka mreža BIRN. RSE je te godine pisao i da je državljanstvo Srbije dobila Iman Sumajdovna Halidova, koja je, po svemu sudeći, ćerka Sumajda Halidova, preduzetnika i sportiste iz Čečenije. U maju 2023. godine, i Halidov je sam dobio srpsko državljanstvo u posebnom postupku. Pasoš Srbije je početkom avgusta 2022. godine dobio ruski biznismen Oleg Čerepanov, a krajem jula i Arkadij Mutavči, bivši izvršni direktor dobavljača za Odeljenje za upravljanje imovinom Kremlja. Broj državljanstava koje dodeljuje Vlada Srbije drastično je porastao od početka ruske invazije na Ukrajinu i uvođenja sankcija Rusiji i ljudima bliskim Kremlju. Od 2010. do 2015, između pet i 13 osoba je godišnje ovako dobijalo državljanstvo, a prva godina rata u Ukrajini donela je do tada rekordan broj rešenja o dodeli državljanstva – 64. Od tada je samo državljanima Rusije dodeljeno više od 150 državljanstava. Upozorenja iz BriselaEvropska unija godinama upozorava na praksu dodele pasoša ruskim državljanima. U poslednjem izveštaju o proširenju iz 2025. se navodi da vizna politika Srbije nije u potpunosti usklađena sa Evropskom unijom, a da je dodeljivanje pasoša ruskim državljanima "razlog za zabrinutost". "Rigorozne bezbednosne provere bi trebalo da se primene prilikom dodele srpskog državljanstva ruskim državljanima jer nosioci srpskog pasoša imaju koristi od bezviznog putovanja u EU", navodi se. U tom smislu, EU je dala preporuke Srbiji da se dodatno uskladi sa viznom politikom EU. Vlada Srbije odustala je 2023. od izmena Zakona o državljanstvu koje bi omogućile da strani državljani mogu doći do srpskog pasoša nakon tri godine stalnog boravka. Brisel je prethodno upozorio da bi to moglo ugroziti bezvizni režim Srbije sa EU. Veze Čečenije i SrbijeČečenski zvaničnici su prethodnih godina u više navrata posetili Srbiju. Džambulat Umarov, nekadašnji vicepremijer ruske republike Čečenije i ministar informisanja, predstavio je 2023. svoju knjigu u Ruskom domu, ruskom centru za nauku i kulturu u Beogradu. Umarov je inače blizak saradnik čečenskog lidera Ramzana Kadirova. U novembru 2022. godine predstavnik šefa Čečenije u arapskim i muslimanskim zemljama Turko Daudov posetio je Srbiju, gde se sastao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Daudov je tada na Instagram stranici objavio da je Vučiću i celom srpskom narodu preneo pozdrave Ramzana Kadirova i naglasio da su "vekovni bratski odnosi između Rusije i Srbije još jednom pokazali svoju snagu". Kao odgovor, Vučić je naveo da je ruski narod bratski nastrojen prema Srbima i da se ti odnosi "ne mogu uništiti ni pod kakvim pritiskom". Nije tada bilo poznato koji je glavni cilj sastanka i tema razgovora dvojice političara. U januaru te godine, delegacija iz Srbije posetila je Čečeniju, a zemlje su odlučile da sarađuju u boksu. Prema saopštenju Srpskog bokserskog saveza, Kadirov je nameravao da organizuje trening za srpsku i rusku reprezentaciju u Groznom i dalje razvija odnose sa Beogradom "za dobrobit obe zemlje". Prethodne 2021. u javnosti je spominjana inicijativa za osnivanje verske škole u Novom Pazaru, na jugozapadu Srbije, koja će biti nazvana po Ahmadu Kadirovu, pokojnom ocu čečenskog lidera. Međutim, zvaničnih informacija o realizaciji ove inicijative nema.

Kineska kompanija Ziđin (Zijin Copper) je utvrdila povećane vrednosti teških metala u Topionici a nije preduzela mere za zaštitu zaposlenih na tom radnom mestu, zaključak je nadležne inspekcije. "Nije izvršena procena rizika od oštećenja zdravlja radnika, nisu predviđene mere za otklanjanje ili smanjenje rizika ", navodi se u rešenju inspekcije rada iz decembra 2025. godine. Inspekcijski nadzor postrojenja Rudarskog basena Bor na istoku Srbije, koji je u većinskom vlasništvu kineske kompanije Ziđin, zatražen je po prijavi radnika. Inspekcija rada je konstatovala da mere za smanjenje rizika po zdravlje zaposlenih nisu predviđene iako je punih godinu dana ranije kompanija Ziđin utvrdila da koncentracije pojedinih teških metala u radnoj okolini topionice "prekoračuju vrednosti utvrđene standardom". Radnici u topionici koja je deo proizvodnog rudarskog kompleksa u Boru tvrde da ih o ovome niko zvanično nije obavestio. "Poslodavac nije upozorio ni zaposlene ni sindikalne organizacije. Bilo je nekih kozmetičkih promena i instrukcija da se nose maske i manje boravi u određenim delovima pogona, ali nam nalazi ispitivanja nikada nisu saopšteni", kaže za RSE Slađan Ilić, predsednik Sindikalne organizacije Topionica Bor. Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavac je dužan da izmeni Akt o proceni rizika i preduzme mere u slučaju promene uslova rada, što uključuje i situacije kada se na radnom mestu utvrde povišene koncentracije opasnih materija. U slučaju kineske kompanije u Boru to je učinjeno tek po nalogu Inspekcije rada, godinu dana nakon izmerenih povišenih koncentracija teških metala u topionici. Ni Inspekcija rada, ni Ministarstvo za rad nisu odgovorili na upite RSE o tome kako su merenja o koncentraciji metala u Boru godinu dana ostala nepoznata i da li se zbog toga protiv Ziđina vodi postupak. Odgovori na više upita RSE nisu stigli ni iz kompanije Ziđin. Šta su radnici utvrdili testiranjem?Nadzor i provera stanja u proizvodnim pogonima rudarskog kompleksa u Boru počeo je na inicijativu radnika, nakon što je grupa njih zbog zdravstvenih problema koje su imali, posumnjala da nešto nije u redu. "Nakon preporuke lekara da urade dodatne analize, otkriveno je da imaju povišen nivo olova u krvi", kaže za RSE predsednik sindikata Slađan Ilić. Topionica u Boru je ključni industrijski pogon za preradu bakarnog koncentrata, a kompanija Ziđin je od ulaska na tržište Srbije 2018. godine višestruko uvećala obim prerade, sa 80 na 200 hiljada tona godišnje. Sindikati radnika i ekološke organizacije su u novembru 2025. na društvenim mrežama objavili rezultate laboratorijskih analiza zaposlenih u topionici kojima su utvrđene koncentracije olova u krvi i po nekoliko puta iznad dozvoljenih. Kineski vlasnik odbacio optužbeKineski Ziđin je tada negirao validnost nalaza. "Radnici koji su samoinicijativno i samostalno radili analize krvi na teške metale u privatnim laboratorijama treba da znaju da se referentne vrednosti predstavljaju u dva oblika – za opštu populaciju i za profesionalnu izloženost i te referentne vrednosti se razlikuju", naveli su predstavnici kompanije u saopštenju iz novembra 2025. Oni su dodali da je sve detaljno objašnjeno u "Pravilniku o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju hemijskim materijama". Taj pravilnik propisuje granične vrednosti za olovo u krvi kod profesionalno izloženih radnika, koje su znatno više od referentnih vrednosti za opštu populaciju. Ipak, u istom saopštenju u kojem navode da za njihove radnike važe referentne vrednosti predviđene za profesionalnu izloženost, Ziđin je naveo da "ni na jednom radnom mestu u ogranku Topionice nije detektovana opasnost od profesionalne izloženosti olovu." Dokumentacija, koju je redakciji RSE dostavio sindikat, pokazuje međutim da su u to vreme u topionici već utvrđene povećane vrednosti olova i drugih teših metala. Ovaj dokument koji se odnosi na ispitivanje sprovedeno 6. novembra 2024. a koji je uradila specijalizovana eksterna firma "DOO Institut za preventivu, zaštitu na radu, protivpožarnu zaštitu i razvoj"navodi se da rezultati ispitivanja hemijskih štetnosti- teških metala u radnoj okolini Topionice "prekoračuju vrednosti utvrđene standardom". Merenja su kako pokazuje dokument, izvršena godinu dana pre nego što su radnici uradili analize na prisutvo olova u krvi. U izveštaju se navodi da prisutnost teških metala iznad dozvoljene vrednosti mogu dovesti do iritacije organa za disanje, jakih glavobolja, hroničnog bronhitisa. Navodi se da je potrebno izvesti sistem za ventilaciju, obezbediti zaštitnu opremu, smanjiti izloženost zaposlenih. Prema pravilnicima Srbije, obaveza poslodavca je da zaposlene informiše o opasnim hemijskim materijama koje se javljaju na radnom mestu kao i da predvidi odgovarajuće mere zaštite. Ziđin je to uradio po rešenju Inspekcije rada, godinu dana nakon što je kompanija utvrdila prekoračene vrednosti pojedinih teških metala u topionici. "Trenutno se vrše obuke gde se radnici upoznaju sa opasnostima i njihovim dužnostima pre svega u pogledu nošenja zaštitne opreme", navodi Slađan Ilić iz sindikata radnika topionice. On dodaje da radnici nisu upoznati sa tim da li je Ziđin preduzeo korake da se opasnost ukloni, niti su informisani o uzroku povećanih koncentracija olova. Ilić kaže i da su radnici obavešteni da će se vršiti merenja količine olova u krvi na redovnim sistematskim pregledema, što do sada, kako dodaje, nije rađeno. Kakvo je mišljenje veštaka medicine rada?Zbog zakasnele reakcije kompanije na potencijalno izlaganje radnika zdravstvenim opasnostima, Sindikalna organizacija topionice u Boru je prethodno, u novembru prošle godine, zatražila i mišljenje veštaka medicine rada. U mišljenju dr Jovice Jovanovića, specijaliste medicine rada koje je dostavljeno sindikatu navodi se da Ziđin nije mogao da se poziva na dozvoljene vrednosti olova u krvi u slučaju profesionalne izloženosti, ukoliko Aktom o proceni rizika nije bio utvrđen povećan rizik na radnom mestu. "Na osnovu sopstvenog iskustva i pregleda dostupne literature smatram da se kod velike većine radnika Topionice bakra kompanije 'Serbia Zijin Copper DOO' u Boru prilikom analize biološkog materijala treba primenjivati referentne vrednosti koje važe za opštu populaciju", navodi se u mišljenju dr Jovanovića. Granična vrednost olova u krvi za opštu populaciju je ispod 50 ug/L u krvi, a predstavnici sindikata navode da su pojedini radnici topionice imali iznad 200 ug/L. "Nezavisno od posla, gornja granica preko 100 ug/L krvi štetna je po zdravlje", navodi Jovanović u dopisu upućenom sindikatu topionice. Kao argument za primenu vrednosti koja važi za opštu populaciju, Jovanović ističe i da "olovo u vazduhu ne bi trebalo da predstavlja značajan profesionalni rizik ukoliko se koriste standardni koncentrati bakra". "Mi sumnjamo na loše sirovine i neadekvatno postupanje sa otpadnom prašinom, ali pravi uzrok zna jedino kompanija", kaže predstavnik sindikata Slađan Ilić. Kako je RSE već pisao, izveštaji Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor, pokazali su da Ziđin prerađuje koncentrat sa povećanim sadržajem teških metala, što je u februaru potvrdio i predsednik Srbije najavljujući da će "zamoliti kompaniju da se to ne dešava". Povišen nivo olova u krvi može izazvati oštećenja nervnog sistema, anemiju, bubrežne i kardiovaskularne poremećaje, kao i reproduktivne probleme, pri čemu dugotrajna izloženost može ostaviti trajne posledice. Podneta prijava tužilaštvuSindikalna organizacija Topionica Bor kao i nevladina organizacija RERI (Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu) podneli su u martu ove godine krivičnu prijavu protiv kompanije Ziđin zbog nepreduzimanje mera zaštite na radu, izazivanja opasnosti i povrede prava na informisanje o stanju životne sredine. "Suština je da je poslodavac Ziđin ćutao i da su izveštaji o merenjima vrednosti teških metala u topionici skrivani sve dok radnici nisu podneli prijavu inspekciji rada" objašnjava za RSE Marko Pavlović iz organizacije RERI. On ističe i da krivični zakonik propisuje sankcije u slučaju da poslodavac ne obezbedi adekvatne mere zaštite zdravlja na radu. "Slučaj je sada u osnovnom javnom tužilaštvu u Boru. Prema informacijama koje smo nedavno dobili, u toku je istraga a tužilaštvo je naložilo prikupljanje neophodnih obaveštenja", kaže advokat Pavlović za RSE. Iz Osnovnog javnog tužilaštva u Boru za RSE su odbili da dostave informacije o krivičnim prijavama po kojima postupaju uz obrazloženje da bi to moglo ugroziti vođenje predistražnog i krivičnog postupka.

Kompanija Adria News Network i doskorašnji direktor vesti televizije N1 Igor Božić saglasili su se da okončaju profesionalnu saradnju, objavila je ta kompanija. U saopštenju je navedeno da je u prethodnih 12 godina Božić imao "ključnu ulogu u izgradnji televizije N1 u jednu od najpouzdanijih i najuticajnijih informativnih redakcija u regionu". Božić je naveo da je ponosan na "sve što smo zajedno izgradili i na standarde koje smo postavili." "Nakon 12 godina intenzivnog i posvećenog rada, moje profesionalno poglavlje na N1 je završeno, budući da više ne uređujem program, niti vodim redakciju. Uveren sam da će redakcija nastaviti da radi profesionalno, hrabro i odgovorno i da čuva integritet koji je godinama bio zaštitni znak N1", rekao je Božić. Direktor informativnog programa Adria News Network Brent Sadler ocenio je da je Božić "tokom dugog niza godina dao značajan doprinos N1 i imao važnu ulogu u njenom razvoju u jednu od najpouzdanijih i najuticajnijih informativnih kuća u regionu". "Adria News Network će nastaviti da podržava redakciju N1 i obezbedi liderstvo, strukturu i podršku potrebne za očuvanje profesionalnih standarda, uredničkog integriteta i nezavisnosti koji su temelj njenog novinarstva", naveo je Sadler. Novinarska i medijska udruženja i sindikati ocenili su da je odluka o smeni Igora Božića pokušaj "potpunog preuzimanja nezavisnih medija u Srbiji". Sindikat Nezavisnost na N1 i Forbes Srbija upozorio je 28. aprila da i dalje ne postoji zvanična komunikacija sa menadžmentom o razlozima i okolnostima smene Božića. "Iako je novi rukovodilac redakcije, Branislav Šovljanski, čovek koji potiče iz kolektiva i uživa poverenje zaposlenih, u redakciji i dalje postoji potreba za jasnim i zvaničnim objašnjenjem razloga za promene u uređivačkom i upravljačkom vrhu“, navedeno je. Građani, studenti i novinari održali su dva protesta ispred televizije N1, tokom aprila, na poziv medijskih udruženja. Protesti su održani u znak podrške nakon smene direktora te televizije Igora Božića i zbog zabrinutosti da bi to mogla značiti promenu uređivačke politike te kuće. Na skupu 14. aprila pročitano je otvoreno pismo zaposlenih na N1, koji su upitali kakav zaključak treba da izvedu posle prvog poteza novog rukovodstva. "Zašto je smenjen direktor koji je upravljao redakcijom koja je program učinila gledanim, poverenje javnosti učvrstila, koja je radila profesionalno i vredno uprkos bezbednosnim, psihološkim pritiscima i pretnjama i pod konstatnom baražnom paljbom moćnika“, navedeno je u tom pismu. Božića je novi menadžment 3. aprila obavestio da je razrešen sa funkcije direktora, a kasnije je informisan da je "neraspoređen". Prethodno je 19. februara osnovano preduzeće Adria News Network (ANN) kao deo restrukturiranja medijske kompanije United Group. Tada je deo medija, među kojima i N1, prebačen "pod kapu" tog novoosnovanog preduzeća. Novi direktor N1 televizije je izvršni direktor za informativni program ANN Brent Sadler. On je 3. aprila naveo da kadrovske promene neće uticati na uredničku strukturu. Urednici i novinari N1 i ranije su izrazili bojazan da je to uvod u promenu uređivačke politike, što su iz United Group-a odbacili. Na takvu mogućnost ukazivali su i sredinom prošle godine kada je došlo do smene čelnih ljudi u United Group-a. Priča o tome otvorena je i nakon što je Projekat za istraživanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) objavio u avgustu 2025. audio snimak telefonskog razgovora direktora United Grupe (UG) Stena Milera i direktora Telekoma Srbije Vladimira Lučića. Miler i Lučić razgovarali su, prema onome što je objavljeno, o strategiji da se umanji uticaj medija koji kritički izveštavaju o vlasti Aleksandra Vučića. Predstavnici vlasti u Srbiji, na čelu sa Vučićem, godinama bez dokaza iznose najrazličitije optužbe na račun N1.

Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu zatražio je novu neovisnu medicinsku procjenu zdravstvenog stanja ratnog zločinca Ratka Mladića, nakon što je njegova odbrana podnijela zahtjev za privremeno ili prijevremeno puštanje na slobodu iz humanitarnih razloga. U odluci objavljenoj 28. aprila predsjednica Mehanizma Graciela Gatti Santana navela je da prije donošenja odluke o zahtjevu odbrane želi dodatna stručna mišljenja o Mladićevom trenutnom zdravstvenom stanju, prognozi bolesti i uvjetima liječenja. Mladićevi advokati podnijeli su zahtjev 23. aprila, tvrdeći da se ratni zločinac Mladić nalazi u stanju "uznapredovalog i nepovratnog zdravstvenog propadanja nakon nedavnog medicinskog incidenta". Odbrana je sudu dostavila i dva medicinska izvještaja stručnjaka koji su ga posjetili 22. aprila, a u kojima se, prema njihovim navodima, ukazuje da mu se ne može pružiti adekvatna njega u pritvorskoj jedinici Ujedinjenih naroda u Hagu niti u zatvorskoj bolnici. S druge strane, u sudskom dokumentu se navodi da je medicinski službenik pritvorske jedinice 17. aprila izvijestio da je Mladić prevezen u hitnu službu civilne bolnice, odakle je istog dana otpušten u stabilnom stanju. Nakon toga su, kako se navodi, poduzeti koraci u liječenju potencijalno reverzibilnog uzroka zdravstvenog problema. Predsjednica Mehanizma Sanatana naredila je da se najkasnije do 1. maja dostave nova mišljenja neovisnih medicinskih stručnjaka o Mladićevom zdravstvenom stanju, relevantnim dijagnozama, mogućnostima liječenja, procjeni očekivanog životnog vijeka, kao i o tome da li mu se pruža adekvatna medicinska njega u pritvoru. "U ovim okolnostima primjereno je zatražiti dodatnu medicinsku ekspertizu kako bi mi pomogla u utvrđivanju postoje li uvjerljivi humanitarni razlozi koji bi mogli opravdati odobrenje puštanja Mladića na slobodu", napisala je predsjednica Mehanizma u odluci. U odluci se dodaje da bi, ako postojeći stručnjaci ne budu mogli odgovoriti na sva pitanja, mogao biti imenovan i dodatni stručnjak odgovarajuće specijalnosti. Ratko Mladić je pred Haškim tribunalom pravosnažno osuđen na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovječnosti i ratne zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.

Vlasti u Srbiji dodelile su krajem aprila, pa četiri dana kasnije oduzele državljanstvo Jakubu Zakrievu, nećaku predsednika Čečenije Ramzana Kadirova. Odluku o dodeli državljanstva donela je Vlada Srbije, a dokument je potpisao premijer Đuro Macut, objavljeno je u Službenom glasniku 24. aprila. Međutim, 28. aprila rešenje o dodeli državljanstva je ukinuto, ponovo potpisom Macuta. U dokumentu o ukidanju državljanstva Vlada se poziva na član Zakona o opštem upravnom postupku u kom se, između ostalog, navodi da se rešenje može ukinuti "radi otklanjanja teške i neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi, javnu bezbednost, javni mir i javni poredak ili radi otklanjanja poremećaja u privredi". Vlada Srbije prvobitno nije odgovorila na upit RSE zbog čega je dala državljanstvo Zakrievu, koji je na listama sankcija SAD-a i Velike Britanije. Jakub Zakriev je sin starije sestre Ramzana Kadirova. Sa 27 godina, 2018. godine, imenovan je za gradonačelnika Groznog, čime je postao jedan od najmlađih gradonačelnika u Rusiji. U februaru 2020. godine postavljen je na funkciju šefa administracije predsednika i vlade republike. Zatim je postao zamenik predsednika vlade i ministar poljoprivrede Čečenije. U julu 2023. godine objavljeno je da je Zakriev imenovan za direktora ruskog ogranka kompanije "Danone" nakon što je Rusija konfiskovala tu kompaniju. Njegovo imenovanje usledilo je nakon što je predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao ukaz o prenosu akcija francuskog koncerna "Danone" u Rusiji na privremeno upravljanje državnom organu u okviru Ministarstva finansija. Ubrzo nakon prenosa vlasništva, ruski Danone je preimenovan u akcionarsko društvo "H&N" (Health & Nutrition). U martu 2024. godine Putin je poništio nacionalizaciju ruskog Danonea, a ruski mediji su objavili da je njegova prodaja privatnim licima dogovorena. Prema pisanju medija, imovinu su u odnosu 50:50 trebalo da kupe Kadirovljev nećak i holding "Vamin" iz Tatarstana. U maju 2024. godine transakcija prodaje ruskog ogranka Danonea je završena. U decembru 2024. godine vlasnik kompanije "Vamin" postao je bivši zamenik ministra poljoprivrede Čečenije Ruslan Alisultanov, koji je, prema pisanju medija, ranije takođe dobio državljanstvo Srbije. Srbija i Čečenija nemaju bliske ekonomske i političke odnose, ali Beograd i Kremlj ih takođe karakterišu kao "bratske". Srbija, uprkos pozivima Zapada, nije uvela sankcije Rusiji i neguje bliske odnose sa Rusijom i nakon njene invazije na Ukrajinu. Čečenski lider Kadirov, inače, uživa podršku Kremlja. Srbija je i prethodnih godina dodeljivala državljanstva po posebnoj proceduri, po kojoj ga mogu dobiti državljani drugih zemalja, u slučaju da to predstavlja "interes za Srbiju". Broj državljanstava koje dodeljuje Vlada Srbije drastično je porastao od početka ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu i uvođenja sankcija Rusiji i ljudima bliskim Kremlju, pokazuju podaci RSE.

Arsen, teški kancerogeni metal, identifikovan je tokom 2025. godine u vazduhu u Boru, rudarskom gradu na istoku Srbije, u količinama koje su dnevnim merenjima dostizale i do 95 puta veće vrednosti od onih koje predviđaju propisi o kvalitetu vazduha. Prosečna godišnja koncentracija arsena na pojedinim lokacijama u Boru bila je pet puta veća od dozvoljene, pokazuje istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE). Glavni zagađivač u Boru, gradu u kojem je najvažnija industrija rudarenje i prerada bakra, jeste Rudarsko-topioničarski basen Bor, čiji je većinski vlasnik od 2018. godine, kineska kompanija Ziđin (Zijin). Stručnjaci Instituta za rudarstvo i metalurgiju iz Bora u naučnim radovima u koje je RSE imao uvid, tvrde da povećana koncentracija arsena u vazduhu nastaje zbog prerade koncentrata bakra sa viškom arsena. Da je u pitanju koncentrat koji kompanija Ziđin uvozi, precizirao je krajem februara predsednik Srbije, najavljujući da će kineske partnere "zamoliti da se to ne dešava". Iz kompanije Ziđin nisu odgovorili na pitanja RSE da li i u kojoj meri uvoze koncentrat sa povišenim sadržajem toksičnih metala, koje je poreklo koncentrata koji se prerađuje u Boru i šta preduzimaju povodom povećane emisije arsena. Na pitanja nisu odgovorile ni instutucije Srbije zadužene za kontrolu bezbednosti rudarskih aktivnosti i zaštitu životne sredine. Arsen se u atmosferi vezuje za sitne čestice, lako prodire u pluća i krvotok, a Svetska zdravstvena organizacija ga klasifikuje kao kancerogen prve grupe. Dugotrajna izloženost povezuje se sa povećanim rizikom od karcinoma pluća, kao i kožnih i kardiovaskularnih oboljenja. 'Nešto nevidljivo'U Boru, koji je RSE posetio početkom aprila, na centralnoj raskrsnici tik uz spomenik osnivaču rudarstva u Srbiji Đorđu Vajfertu stoji bilbord na kojem se neprestano smenjuju podaci o kvalitetu vazduha. Na prvi pogled slika je umirujuća. Na osam stanica u tom trenutku uz zeleni znak stoji i natpis "kvaltitet vazduha: dobar". Samo pola minuta kasnije na bilbordu se prikazuju i podaci o godišnjim analizama merenja kvaliteta vazduha. Pojavljuju se hemijske oznake kancerogenih elemenata, a pojedina polja u kojima je prikazana koncentracija ovih elemenata, obeležena su crvenom bojom. Od osam mernih stanica, na četiri je koncentracija arsena veća od preporučenog nivoa. Retko ko od prolaznika zastaje da pročita podatke sa bilborda koji je postavila gradska vlast. "Ranije je bilo i dima i svega, sad možda ima nešto nevidljivo, ali ja ne osećam ništa", kaže za RSE stanovnik Bora Vanucić Iserija. Njegov sugrađanin Ljuba navodi da ne veruje merenjima. "Ne znam kako se to zove, nisam hemičar, ali nema tih kompetentnih ljudi koji će da upozore (na zagađenje), tog stručnog kadra nema više". Problemi nisu nestali, samo su promenili oblikBor decenijama važi za ključnu lokaciju za vađenje bakra i drugih metala. Kineska kompanija Ziđin Majning (Zijin Mining Group) preuzela je 2018. godine lokalne rudnike, najavljujući modernizaciju i mere za smanjenje zagađenja i poboljšanje zaštite životne sredine. Osam godina kasnije, podaci i merenja pokazuju da problem sa zagađenjem nije nestao. "Otkad postoji metalurgija u Boru imali smo visoke koncentracije sumpor-dioksida što su ljudi mogli i da osete u vazduhu", objašnjava za RSE Toplica Marjanović, inženjer zaštite životne sredine iz Bora. Kroz rekonstrukciju topionice, gde se koncentrat bakra prerađuje u bakarne katode, rešen je višegodišnji problem sa sumpor-dioksidom u vazduhu, dodaje on. "Sada su prisutne povećane koncentracije teških metala, što se ne oseća i onda građani misle da je stanje kvaliteta vazduha dobro. Međutim, sa povećanjem kapaciteta topionice i preradom i domaćih i uvoznih koncentrata, sada imamo još veće koncentracije arsena, a sve su učestalije i visoke koncentracije kadmijuma i olova", navodi Marjanović. On objašnjava da automatske merne stanice koje mere sumpor-dioksid i čestice prašine i na osnovu toga klasifikuju vazduh u kategorijama od "dobar" do "opasan", a koji se mogu videti na bilbordima u Boru, ne uključuju merenja sadržaja arsena, kadmijuma i olova u tim česticama. Podaci o koncentraciji teških metala dobijaju se tek naknadnim analizama Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor koji ih predstavlja kroz mesečne i godišnje izveštaje. Ti izveštaji pokazuju da su u pojedinim delovima grada količine arsena u vazduhu na višestruko većem nivou od dozvoljenog. Tokom 2025. na svim mernim mestima u Boru beležena su dnevna prekoračenja dok je srednji godišnji prosek bio iznad dozvoljenog na polovini lokacija na kojima su se vršila merenja. Gotovo identični rezultati dobijeni su monitoringom kvaliteta vazduha tokom 2024. Te godine na mernom mestu najdirektnije izloženom gasovima iz topionice godišnje koncentracije arsena u vazduhu bile su sedam puta veće od propisanih. Najveća izmerena vrednost bila je za 78 puta veća od utvrđene granice. Šta je uzrok?Podaci Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor pokazuju da su tokom 2021. i 2022, kada topionica nije radila, prekoračenja koncentracija teških metala u vazduhu, izostala. Taj podatak, kao i višestruka prekoračenja emisije arsena koja se beleže na mernim stanicama koje su zbog pravca vetra najdirektnije izložene izduvnim gasovima iz topionice, ukazuju na to da kompanija Ziđin prerađuje koncentrat bakra sa povećanim sadržajem toksičnih metala. "Vrednosti kancerogenih elemenata u koncentratu bakra u pojedinim periodima bile su više od predviđenih", navodi se u dokumentu "Stanje kvaliteta vazduha u gradu Boru 2024. godine" koji potpisuje pet hemijskih inženjera i istraživača sa Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor. U dokumentu se kompaniji Ziđin preporučuje da "sprovede mere za redovnu kontrolu sastava koncentrata koji se prerađuju u topionici bakra u Boru, kako bi se sadržaj kancerogenih elemenata doveo na zakonom propisane vrednosti". Koje mere kontrole su sprovedene, da li je rudarska inspekcija proveravala sadržaj koncentrata koji se prerađuje u pogonima kompanije Ziđin i šta je utvrđeno, pitanja su na koja RSE nije dobio odgovor iz nadležnog Ministarstva rudarstva i energetike Srbije. Iako Republika Srbija ima manjinski vlasnički udeo u Rudarsko-topioničarskom basenu (RTB) Bor, Toplica Marjanović kaže da su podaci o hemijskom sastavu koncentrata bakra koji ulazi u topionicu u Boru poznati isključivo kineskom vlasniku. Marjanović, koji je i član Radnog tela za praćenje kvaliteta vazduha pri gradskoj upravi, nekada je i sam radio u RTB Bor na poslovima zaštite životne sredine. Tada su rudnici bili u državnom vlasništvu, a Marjanović navodi da se kvalitet koncentrata strogo kontrolisao. "Mi smo imali i slučaj da smo 2005, tokom dva dana beležili visoke koncentracije kadmijuma na jednom mernom mestu. Tada je odmah obustavljen rad topionice dok se ne utvrde uzroci i dok se ne preduzmu mere", objašnjava Marjanović i dodaje da je zbog problema sa visokim emisijima kadmijuma doneto obavezujuće uputstvo o ekološkoj kontroli uvoznog koncentrata. Prema tom dokumentu, kontrola je imala nekoliko nivoa. Od prodavca je zahtevan izveštaj o hemijskom sastavu prilikom ugovaranja kupovine, nakon čega je RTB Bor i ekološki inspektorat proveravao sve uzorke pre ulaska u Topionicu i dalje prerade. Predsednik Srbije potvrdio problem"Kažu ljudi - uvoze koncentrat sa viškom arsena. To je ono što nam pravi problem ovde u Boru", rekao je krajem februara predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom kampanje uoči lokalnih izbora u ovom gradu. Vučić se pozvao na podatke koji, kako je naveo, potiču iz Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor i odnose se na način rada kineskog Ziđina, većinskog vlasnika borskog rudnika bakra. "Razgovaraću sa njima, moliću ih da se to ne dešava i verujem da će mi izaći u susret", rekao je predsednik Srbije. Kompanija Ziđin do danas nije demantovala Vučićeve navode da uvoze koncentrat sa povišenim sadržajem arsena. Inženjer zaštite životne sredine Toplica Marjanović naglašava da u ovom slučaju treba samo poštovati zakon. "Ne treba niko nikoga da moli da se smanji uvoz koncentrata, treba jednostavno da se sprovodi ono što zakoni Srbije predviđaju". Zakon o zaštiti vazduha, u slučajevima prekoračenja dozvoljenih koncentracija teških metala, propisuje obavezu smanjenja emisija, kao i sankcije u rasponu od novčanih kazni do zabrane rada. Ministarstvo ekologije nadležno za primenu tog zakona, do objavljivanja teksta nije odgovorilo na pitanja RSE. Odakle dolazi koncentrat?Kineska kompanija Ziđin povećala je kapacitete topionice za preradu rude sa 80 na 200 hiljada tona godišnje. Ti kapaciteti sada premašuju proizvodnju u Boru zbog čega se uvozi koncentrat bakra. Podaci o uvozu, koje je RSE analizirao, pokazuju da se od dolaska Ziđina koncentrati bakra u Srbiju kontinuirano uvoze u količinama između 36 i 200 hiljada tona godišnje. Izuzetak je 2022. godina kada zbog rekonstrukcije topionica nije radila pa je i uvoz bio značajno manji. Prema podacima Zavoda za statistiku, u poslednjih pet godina u Srbiju su najveće količine koncentrata bakra uvezene iz Rumunije, Bugarske i Konga. U tom periodu najveći rast u uvozu koncentrata bakra beleži se tokom 2024. kada je u Srbiju uvezeno 91,7 hiljada tona od čega je više od 70 odsto uvezeno iz Konga. Ziđin Koper (Zijin Copper) iz Bora deo je Ziđin Majning Grupe, kineske multinacionalne rudarske kompanije koja se bavi eksploatacijom zlata, bakra i drugih metala i posluje širom sveta. Osim u Srbiji, rudnike bakra imaju u Kini i Africi – Eritreji i Kongu. U Kongu, odakle je uvezeno najviše koncentrata bakra tokom 2024, Ziđin Majning ima vlasnički udeo u dva rudnika – Kamoa Copper i Kolwezi Copper. Izveštaj britanske organizacije RAID, koja se bavi istraživanjem rada multinacionalnih kompanija u pogledu ekološke štete i kršenja ljudskih prava, navodi da su rudnici bakra i kobalta u Kongu, među kojima su i rudnici Ziđina, povezani sa ozbiljnim zagađenjem voda i zemljišta teškim metalima poput arsena, olova i kadmijuma. U sredu, 29. aprila objavljujemo tekst o zaključcima inspekcije sprovedene nakon što su kod pojedinih radnika kompanije Zijin izmerene povećane vrednosti olova u krvi.

Kosovsko pravosuđe je izreklo presudu za napad u kom je ubijen kosovski policajac septembra 2023. godine, u mestu Banjska. Istovremeno Milan Radoičić, bivši funkcioner Srpske liste, koji je priznao odgovornost za organizovanje napada u kom su stradala i trojica iz njegove grupe, van domašaja je kosovskih pravosudnih organa, dok nema znakova da će srpski pokrenuti krivično gonjenje. Isto važi i za ostalih četrdeset učesnika u napadu navednih u kosovskoj optužnici. Šta govore sve, kako se jedan sagovornik izrazio, "misterije" slučaja Banjska, u "Uvidu" RSE, razgovarali Iljir (Ilir) Deda, viši saradnik Instituta KIPRED iz Prištine, i Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe za poglavlje 35 Nacionalnog konventa EU iz Beograda.

Evropska unija (EU) traži od Srbije da u potpunosti primeni sve preporuke Venecijanske komisije u vezi sa pravosudnim zakonima, i istovremeno obustavi primenu ovih zakona do njihove izmene. Portparol Evropske komisije (EK) Gijom Mersije (Guillaume Mercier) izjavio je da je mišljenje Venecijanske komisije u potpunom skladu sa stavom EK. "Sada očekujemo da će Srbija u potpunosti sprovesti sve preporuke Venecijanske komisije što je pre moguće. Pri tome se mora poštovati transparentan i inkluzivan proces konsultacija sa svim relevantnim zainteresovanim stranama, uključujući Evropsku komisiju i Venecijansku komisiju", izjavio je portparol Mersije. Izmene pravosudnih zakona u Srbiji usvojene su u januaru ove godine. EU je ocenila da se radi o ozbiljnom koraku unazad za Srbiju na putu ka EU, jer izmene ograničavaju nezavisnost tužilaštva. Venecijanska komisija je 24. aprila ocenila da se nedavnim izmenama seta pravosudnih zakona u Srbiji uklanjaju prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva. Ovo ekspertsko telo Saveta Evrope izdalo je Srbiji devet preporuka kako da otkloni nedostatke: Vratiti se na nehijerarhijski sistem odlučivanja o prigovorima na obavezna uputstva, kao i o odlukama o prenosu nadležnosti i supstituciji.Odlučivanje o prigovorima na godišnji program rada javnog tužilaštva treba da ostane u nadležnosti Visokog saveta tužilaštva. Umesto obavezne prethodne saglasnosti, zakon treba da precizira u kojim slučajevima Vrhovno javno tužilaštvo ima obavezu da obavesti Ministarstvo pravde o međunarodnim sporazumima o saradnji. Privremena imenovanja glavnih javnih tužilaca treba ograničiti na jednu godinu, bez mogućnosti ponovnog imenovanja. Isključiti mogućnost ponovnog izbora glavnih javnih tužilaca na isto mesto po isteku mandata. Ukinuti mogućnost ponavljanja privremenih upućivanja i ograničiti ih na iste hijerarhijske nivoe. Privremena upućivanja treba da ostanu izuzetna. Tužioce čija su privremena upućivanja prerano okončana treba vratiti na funkcije u Tužilaštvu za organizovani kriminal, uz uvođenje mehanizma za njihovu postepenu zamenu kroz redovna imenovanja. Obezbediti veću strukturnu i operativnu autonomiju Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal. Mandati predsednika sudova treba da budu po pravilu neobnovljivi, uz izuzetke u ograničenim slučajevima i izuzetnim okolnostima.Prema rečima briselskog portparola, EU prima k znanju sadržaj mišljenja Venecijanske komisije i poziva Srbiju da, u međuvremenu, odloži primenu usvojenih zakona. Bez izmena ovih zakona, Srbija rizikuje da joj se obustave isplate evropskih finansijskih sredstava.

"Nakon prošlonedeljne presude o napadu u Banjskoj, EU žali što Srbija još uvek nije preduzela potrebne korake da privede pravdi odgovorne za napade na severu Kosova 2023. godine", kazao je portparol Evropske komisije, komentarišući odluku Osnovnog suda u Prištini, koji je 24. aprila osudio trojicu optuženih za ovaj napad. Blagoje Spasojević i Vladimir Tolić osuđeni su na doživotni zatvor, dok je Dušan Maksimović osuđen na 30 godina. Napad u Banjskoj desio se 24. septembra 2023. godine. Tokom napada ubijen je Afrim Bunjaku, kosovski policajac i trojica srpskih napadača. Odgovornost za ovaj napad preuzeo je Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste – najveće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda. Trojica optuženih bili su deo grupe od 45 osoba protiv kojih je podignuta optužnica oko godinu dana nakon napada na severu Kosova. Među njima je i Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, najveće stranke kosovskih Srba, koji je u optužnici označen kao "vođa terorističke grupe". Sud je odlučio da razdvoji krivični postupak protiv Spasojevića, Tolića i Maksimovića, koji se nalaze u pritvoru od septembra 2023. godine, dok je za preostalih 42 optužena odbio zahtev Specijalnog tužilaštva Kosova za suđenje u odsustvu. Institucije sa sedištem u Briselu redovno su pozivale beogradske vlasti da utvrde odgovornost za ovaj napad i odgovorne privedu pravdi. Međutim, u Srbiji još nije podignuta ni optužnica, uprkos pozivima EU, SAD i NATO-a, ali i obećanjima predsednika Srbije da će krivci biti procesuirani. Za oružani napad na kosovsku policiju na severu zemlje, ni posle skoro tri godine nema optužnice protiv organizatora Milana Radoičića, koji se nalazi u Beogradu. Radoičić i dalje ima zabranu napuštanja boravišta i obavezu javljanja policiji, kažu za RSE u Višem sudu, dok Tužilaštvo ćuti o optužnici.

Prve dve i po godine poslovanja, srpsko-mađarska kompanija za trgovinu gasom beležila je minus na računu. Osnovana 2023. godine, firma je u vlasništvo mađarske državne kompanije MVM ONEnergy i javnog preduzeća Srbijagas. Kada je osnovana, Ministarstvo rudarstva i energetike je za Radio Slobodna Evropa (RSE) saopštilo da će se zajednička kompanija Serbhungas "baviti trgovinom prirodnim gasom u Srbiji i regionu". Međutim, do sada je to preduzeće poslovalo samo na domaćem tržištu, a iz javno dostupnih dokumenata ne može se videti ko su bili ključni kupci. Gas koji su prodavali nabavljali su samo od Srbijagasa, pokazuje analiza RSE na osnovu finansijskih izveštaja ove kompanije. "Te firme rade na istom tržištu. Ne vidim koji je rezon. Neko treba da kaže šta Srbijagas sprečava da radi taj isti posao i bez ćerke firme", kaže za RSE stručnjak za energetiku Dragan Vlaisavljević. Na pitanja RSE o poslovanju nije odgovorilo ni preduzeće Serbhungas, ni njegovi vlasnici mađarski MVM i srpski Srbijagas. I mađarska i srpska strana do sada su u zajedničku kompaniju uložile po oko milion evra. Njeno osnivanje jedan je od projekata koje su dogovarali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i odlazeći mađarski premijer Viktor Orban. Budući premijer Mađarske Peter Mađar (Magyar) najavio je da će preispitati ugovore i sporazume koje je sklapala Vlada njegovog prethodnika Viktora Orbana. Partija Tisa (Tisza) Petera Mađara nije odgovorila na upit RSE da li će se i ovaj projekat preispitivati. Srbijagas do sada uložio oko milion evraSporazum o osnivanju Serbhungasa je potpisan na zajedničkoj sednici Vlada Srbije i Mađarske na Paliću, na severu Srbije u junu 2023. Potpisivanju su prisustvovali Vučić i Orban. Prema podacima Agencije za privredne registre Srbije, kompanija je registrovana posle manje od dve nedelje u Novom Sadu, na istoj adresi na kojoj se nalazi i sedište Srbijagasa. Mađarska kompanija ima 51 odsto vlasništva, Srbijagas 49 odsto. Zajedno su kao osnovni kapital uložili 200.000 evra. Međutim, nekoliko meseci kasnije, novim ulaganjima MVM i Srbijagasa, osnovni kapital uvećan je na oko dva miliona evra. Tako je državno preduzeće Srbijagas, uz saglasnost Vlade Srbije, dalo još 882.000 evra za ovu kompaniju, vidi se iz finansijskog izveštaja. Mađarski MVM je i nakon dokapitalizacije ostao većinski vlasnik sa 51 odsto, što znači da je uložio još oko 918.000. Ministarstvo energetike Srbije je 2023. najavilo da će Srbijagas sa MVM-om osnovati zajedničku kompaniju i u Mađarskoj, čime će "polako početi da gradi svoj položaj na regionalnom tržištu". Ni iz Srbijagasa, ni iz Ministarstva energetike nisu odgovorili na pitanja RSE da li je ta kompanija osnovana. Kako je do sada poslovao Serbhungas?Prihodi kompanije Serbhungas od prodaje gasa uvećavali su se svake godine. U 2025. kompanija je pihodovala je oko 42,4 miliona evra. Međutim, svaku godinu završila je sa gubitkom. Na kraju 2025. firma je bila u minusu oko 627.000 evra. Stručnjak za energetiku Dragan Vlaisavljević objašnjava da je reč o trgovačkoj firmi, koja ne bi trebalo da ima velike troškove. "Ako je otkupljivala gas od Srbijagasa ona je trebalo da napravi pozitivno poslovanje, što znači ako kupujete gas od svoje majke firme vi treba da ga prodate po skupljoj ceni i da napravite pozitivan rezultat", objašnjava. Iz finansijskih izveštaja se vidi da Serbhungas ima minimalan broj zaposlenih, uz natprosečno visoke plate za Srbiju. U prve dve godine Serbhungas je imao jednog zaposlenog. Tokom 2024. na njegovu mesečnu platu odlazilo je u proseku 11.500 evra. Prosečna plаta, sa porezima i doprinosima, u Srbiji u 2024. godini bila je oko deset puta manja. U 2025. kompanija je dobila još jednog zaposlenog. Na njihove plate potrošeno je oko 109.000 evra. Deo troškova, kako se vidi iz finansijskih izveštaja, odlazi i na "ostale lične rashode". Tu, pored ostalog spadaju, troškovi za angažovanje osoba koje nisu stalno zaposlene, naknade za direktore, članove upravnog i nadzornog odbora, službeni put i prevoz. Tokom 2025. godine na to je potrošeno oko 325.000 evra. Poslovanje Srbijagasa kritikuju nezavisna državna tela zadužena za kontrolu finansija, kao što su Državna revizorska institucija i Fiskalni savet. Koji je interes mađarske strane?MVM ONEnergy deo je mađarske državne elektroprivredne grupacije MVM. MVM se bavi proizvodnjom, distribucijom i trgovinom električnom energijom, ali je prisutan i u sektoru gasa. Iz mađarske kompanije RSE nije dobio odgovore na pitanja koja je njihova uloga i poslovni interes u funkcionisanju kompanije u koju su uložili preko milion evra, a koja do sada beleži gubitke. Prema mišljenju Dragana Vlaisavljevića, u slučaju da firma beleži profit, od takvog aranžmana koristi ima jedino mađarska strana. "Mađarska kompanija time širi tržište i dobija nove kupce", objašnjava. Osim ove zajedničke firme, MVM ONEnergy u Srbiji ima i kompaniju za trgovinu električnom energijom. Mađarski MVM postao je 2025. većinski vlasnik i dve privatne srpske firme. Gasna saradnja Srbije i MađarskeMađarska i Srbija imaju razvijenu saradnju i u skladištenju gasa od 2022. godine. Na iznajmljivanje skladišta u susednoj Mađarskoj, Srbija je primorana jer nema dovoljno prostora na svojoj teritoriji. Srbija zavisi od uvoza ruskog gasa, odakle podmiruje više od 80 odsto potreba za ovim energentom. Isti slučaj je i sa Mađarskom. Podaci iz oktobra 2025, pokazuju da ova zemlja uvozi oko 95 odsto svog prirodnog gasa iz Rusije. I Evropska unija i SAD pozivaju partnerske zemlje da ograniče uvoz energenata iz Rusije, kako bi se uticalo na smanjenje prihoda kojima Moskva finansira invaziju na Ukrajinu.