Mohammad Oghani i Adel Jalali-Asl odavno su napustili rodni Iran zbog, kako kažu, represije režima kojoj su bili izloženi. U danima kada iz Irana u svijet stižu slike brutalnog obračuna s antivladinim demonstrantima, Mohammad iz Bosne i Hercegovine i Adel iz Srbije pomno prate događaje u svojoj zemlji. Za Radio Slobodna Evropa kažu da su protesti, koji su počeli krajem decembra 2025. godine, kulminacija višedecenijske represije. (Snimatelji: Dragan Kostić i Miran Jelenek, montaža: Ana Toader)

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je 16. januara da će zvaničnici Vlade Srbije i predstavnici institucija primiti delegaciju Evropskog parlamenta koja naredne sedmice dolazi u Beograd, ne precizirajući ko će ih primiti. "O nivou prijema naše je suvereno, diskreciono pravo da odlučujemo kao zemlja", rekao je Đurić na konferenciji za novinare posle sastanka s ministrom spoljnih poslova Francuske Žan-Noelom Baroom. Đurić je dodao da vlasti Srbije smatraju da neki od evroposlanika "nemaju objektivan pristup", ali i da "se nada da ti politički stavovi neće baciti senku na saradnju Srbije i Evropskog parlamenta generalno". U Beograd bi, kako je najavljeno, u periodu od 22. do 24. januara trebalo da stigne delegacija Evropskog parlamenta. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Skupštine Ana Brnabić ranije su izjavili da se neće sastati sa delegacijom evroparlamentaraca, navodeći da oni u Srbiju dolaze "nepozvani". Evropski parlament (EP) je negirao tvrdnje zvaničnika Srbije o nenajavljenoj poseti Beogradu. U toj evropskoj instituciji su naveli da je poseta ove institucije u Beogradu blagovremeno planirana i da su o tome na vreme obaveštene sve relevantne institucije Srbije. Kako su objasnili zvaničnici EP, mandat misije zasniva se na nedavnoj rezoluciji Evropskog parlamenta koja poziva misiju da "na terenu proceni stanje demokratije, tekuće proteste, napade na demonstrante i represiju usmerenu protiv studenata, akademika, prosvetnih radnika i zaposlenih u javnom sektoru". Rezolucija je usvojena u oktobru prošle godine, uoči godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu. U delegaciji će učestvovati predstavnici ključnih političkih grupacija EP‑a: evropski narodnjaci, socijaldemokrate, liberali, Grupa konzervativaca i reformista, Grupa zelenih, kao i desno-nacionalistička grupa Patriote.

Peter Sorensen, specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog između Kosova i Srbije, sastao se 16. januara sa ministrom spoljnih poslova Srbije Markom Đurićem i dorektorom Vladine Kancelarije za Kosovo Petrom Petkovićem, u nastojanju da postigne napredak u normalizaciji odnosa između dve zemlje. Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić je nakon sastanka sa Sorensenom izjavio da je potrebno pojačano međunarodno angažovanje na Kosovu. On je u objavi na Instagramu naveo da je istakao da su osnivanje Zajednica opština sa srpskom većinom i ispunjenje svih dogovorenih obaveza "neophodni za obnavljanje smislenog dijaloga i omogućavanje trajne stabilnosti". Sorensen se prethodno sastao sa direktorom Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petrom Petkovićem. Kako je saopštila Kancelarija Vlade za Kosovo, Petković je Sorensenu "preneo jasnu poruku" da je za svaki opipljiv napredak u dijalogu "neophodno da se krene sa konkretnim koracima za formiranje" Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu i razgovorima o nacrtu statuta Zajednice. Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom jedna je od tačaka Ohridskog sporazuma, sa kojim su se 2023. u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa pod pokroviteljstvom Evropske unije saglasili i Srbija i Kosovo. Nijedna ni druga strana ga ne sprovode. Sporazum od 11 članova, između ostalog, predviđa određeni nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, međusobno priznanje državnih simbola, kao i da Srbija ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Takođe se zahteva od Prištine i Beograda da provedu sve ranije dogovore postignute tokom 15 godina dijaloga. Sorensen je prethodno boravio u Prištini, gde se sastao sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani i premijerom u ostavci Aljbinom (Albin) Kurtijem. Uoči sastanka sa Osmani 14. januara, Sorensen je izjavio "da ima veliku nadu da će 2026. doneti ono što nije donela 2025". On je rekao da će se sastanak na najvišem nivou između Kosova i Srbije "održati u odgovarajuće vreme" i da očekuje da će se, kada bude sazvan, obe strane odazvati. Ovo je Sorensenova prva poseta Beogradu i Prištini otkako mu je mandat produžen za još dve godine kao izaslaniku Evropske unije za dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. Tokom prvog mandata održao je dva sastanka na nivou glavnih pregovarača, koji nisu dali rezultate. Nedostatak napretka u dijalogu tada se uglavnom pripisivao unutrašnjim političkim dešavanjima u Kosovu i Srbiji, a ne nedostatku angažmana evropskog posrednika. Srbija i Kosovo dijalog o normalizaciji odnosa u kojem posreduje Evropska unija vode od 2011. godine. Normalizacija odnosa jedan je od ključnih uslova za obe zemlje kako bi postale punopravne članice evropskog bloka.

Više od nedelju dana bez električne energije bilo je početkom januara hiljade ljudi u pojedinim delovima Srbije zbog obilnog snega. O uzrocima i posledicama kolapsa srpske elektro-mreže, u podkastu Radija Slobodna Evropa.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije je tokom prošle godine nastavilo da unapređuje softvere i opremu ruske firme Papilon koja je na sankcijama SAD i Evropske unije od 2023, pokazuje istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE). Istraživanje je pokazalo i da je deo ove opreme tokom 2023. Srbija finansirala sredstvima koje dobija od Evropske unije. Zato bi Brisel od Beograda mogao da traži povraćaj novca, kaže za RSE portparol Evropske komisije Gijom Mersije. "Ukoliko se utvrdi da neki trošak nije nastao u skladu sa pravilima EU, uključujući ona koja se odnose na sankcije, EU će preduzeti odgovarajuće mere radi zaštite budžeta EU, uključujući povraćaj sredstava gde je to prikladno", navodi Mersije. MUP Srbije nije odgovorio na pitanja RSE u vezi sa nabavkom i upotrebnom ove tehnologije uprkos sankcijama. Šta se zna o saradnji Papilona i policije Srbije?MUP Srbije godinama unapređuje opremu ruske IT kompanije Papilon, koja se koristi za verifikaciju identiteta na osnovu otisaka prstiju i dlanova, slika lica ili zenice oka, pokazuju dokumenti koji su dostupni na portalu javnih nabavki. Ruska kompanija Papilon se, prema podacima iz ruskog biznis registra, bavi razvojem biometrijskih i forenzičkih sistema. Od 2023. godine Papilon i četiri povezane firme nalaze se na američkoj listi kompanija za koje je utvrđeno da "su uključeni u aktivnosti koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost ili spoljnopolitičke interese SAD". Kompanije su i na sankcijama Evropske unije, odnosno na listi kompanija koje su pod najstrožim trgovinskim ograničenjima EU. Obrazloženje za sankcije koje navodi EU je da su u pitanju kompanije koje su "krajnji vojni korisnici, deo ruskog vojnog i industrijskog kompleksa ili imaju komercijalne ili druge veze sa ruskim sektorom odbrane i bezbednosti, ili ga na drugi način podržavaju". Istraživanje RSE pokazalo je da je deo opreme ove ruske kompanije nabavljen preko IPA fondova EU, odnosno fondova koji služe za sprovođenje reformi u zemljama kandidatima za članstvo u EU, pripremajući ih za ulazak u Uniju. U izveštaju MUP-a Srbije iz 2024. o aktivnostima u vezi sa sprovođenjem projekata koje imaju podršku Unije, navodi se da je milion evra izdvojeno za nabavku opreme kada je "u oktobru 2023. Nacionalni centar za kriminalističku forenziku prešao na novu verziju AFIS-a (AFIS Papillon 9)". Nacionalni centar za kriminalističku forenziku je deo Direkcije policije u MUP-u Srbije koji vrši forenzička veštačenja i obezbeđuje materijalne dokaze za potrebe krivično-procesnog sistema u Srbiji. Na ovaj način dobio je višenamenski automatski sistem za identifikaciju otisaka prstiju, dlanova, lica i zenice oka, dizajniran za upravljanje velikim biometrijskim bazama podataka. Od kad je Papilon pod sankcijama?U trenutku kada su sredstva iz IPA fondova iskorišćena, ruska kompanija Papilon se već osam meseci, od 27. februara 2023, nalazila se na listi Biroa za industriju i bezbednost koji je deo američkog Ministarstva trgovine (Bureau of Industry and Security, BIS Entry List). Ova lista predstavlja spisak stranih kompanija, organizacija i pojedinca za koje je američka vlada utvrdila da su uključeni u aktivnosti koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost ili spoljnopolitičke interese SAD. U obrazloženju odluke američke administracije navodi se da je pet povezanih kompanija Papilona stavljeno na listu zbog pružanja podrške ruskim operacijama na okupiranim područjima Ukrajine, a "koje obuhvataju korišćenje biometrijske tehnologije za suzbijanje ukrajinskog otpora i nametanje lojalnosti među ukrajinskim stanovništvom na okupiranim teritorijama". Na pitanje kako je došlo do toga da se oprema na sankcijama nabavlja sredstvaima IPA fondova, portparol Evropske komisije Gijom Mersije za RSE navodi da podrška Srbiji traje od 2011. godine kada ruska firma Papilon nije bila na listi sankcija. Ruska kompanija i sa njom povezane firme su na listi sankcija EU od 18. decembra 2023. godine, dva meseca nakon što je preko fondova EU plaćen prelazak na napredniju verziju AFIS Papilon Sistema u okviru IPA projekta. Cilj podrške je, kako objašnjava Mersije, bio da kroz zakonodavstvo i politiku, standardne operativne procedure i tehnološka oprema kriminalističke istrage "budu usklađeni sa relevantnim Prüm propisima i odlukama". Prum (Prüm) propisi odnose se na EU saradnju koji omogućava državama članicama automatsku razmenu DNK profila, otisaka prstiju i registarskih oznaka vozila radi borbe protiv terorizma i teškog kriminala. Njena svrha je brza identifikacija osumnjičenih i efikasnija prekogranična saradnja policije. "Još od 2011. godine, pre nego što su pomenute kompanije (Papilon) dospele na listu sankcija, softver AFIS Papillon je obezbeđen putem EU podrške srpskim vlastima. Sistem se koristi i nadograđuje od tada. Papillon AFIS proizvodi su u to vreme procenjeni kao kompatibilni sa standardima", kaže Gijom Mersije. On dodaje da EU "veoma ozbiljno shvata pitanje usklađenosti sa sankcijama u okviru ukupne saradnje sa Srbijom". "Posebno u ovom sektoru, i to kroz razgovore sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i policijom Srbije u okviru Poglavlja 24", naglašava Mersije i dodaje da bi moglo doći i do zahteva za povraćaj EU sredstava. Poglavlje 24 i poglavlje 23 su dva ključna poglavlja u pregovorima o članstvu sa EU koja se odnose na vladavinu prava. Poglavlje 24 obuhvata pravdu, slobodu i sigurnost. Bez napretka u ova dva poglavlja, nijedna država ne može napredovati u procesu evropskih integracija. Evropska unija kroz pristupne fondove finansira više od 400 projekata za MUP Srbije, neki su završeni, a pojedini su još u toku, pa tačan iznos dodeljenih sredstava nije moguće utvrditi. Saradnja MUP-a i Papilona mimo EU podrškeOsim što se sistem AFIS nadograđuje uz pomoć sredstava EU, srpska policija godinama ulaže u softvere i opremu ovog ruskog proizvođača i iz budžetskih sredstva. Oprema i softveri ruskog proizvođača Papilon, vredni više od 1,4 miliona evra, nabavljeni su tokom poslednje četiri godine, pokazuju podaci sa portala javnih nabavki. Papillon AFIS može da se koristi za obradu i skladištenje biometrijskih podataka građana za različite potrebe države poput kaznenih evidencija, graničnih i imigracionih sistema, ali i opšte registracije stanovništva, kao što su lične karte i pasoši", navodi za RSE Filip Milošević, istraživač u beogradskoj SHARE fondaciji neprofitnoj organizaciji koja se bavi slobodom izražavanja na internetu, privatnošću podataka i digitalnoj bezbednosti. U Srbiji kriminalistički AFIS koristi se i u policijskim i forenzičkim istragama za identifikaciju osumnjičenih, osuđenih i latentnih otisaka sa mesta krivičnih dela. Pored samog sistema, softvera za obradu i baza podatka za skladištenje otisaka prstiju i drugih biometrijskih podataka, srpska policija koristi i različitu opremu proizvođača Papilon. U upotrebi su skeneri za otiske prstiju i dlanova, kao i radne stanice – računari sa pratećom opremom na kojim je instaliran pomenuti sistem, može se videti u dokumentaciji o nabavkama MUP-a. Tokom decembra 2022. godine, MUP je obavio i "migraciju biometrijskih podataka" koja podrazumeva premeštanje i analizu fotografija (anfas i profilne) svih registrovanih lica u bazama podataka AFIS Papilon. "Ovaj sistem treba unaprediti tako da on obuhvata automatsko kodiranje tragova i automatsko kodiranje fotografija lica", jedna je od stavki iz uputstva ponuđačima o tome kako treba da unaprede sistem AFIS Papilon na napredniju verziju. Filip Milošević iz SHARE fondacije navodi da "MUP verovatno želi nadogradnju trenutnog sistema za biometrijske podatke građana modulom koji bi omogućio prenos tih podataka u druge sisteme" kao što je pametni video nadzor i drugi softveri za prikupljanje velikih setova podataka. "To otvara mogućnost za napredno ukrštanje podataka", napominje Milošević. "Jednom kada se uradi takva vrsta migracije podataka u drugi sistem, to praktično znači da ovi softveri i sistemi na svakom snimku sa nadzornih kamera ili mobilnog uređaja tokom protesta, na primer, mogu automatski, u realnom vremenu, da identifikuju građane imenom i prezimenom", upozorava Milošević. Ko su dobavljači tehnologijePosao migracije biometrijskih podataka iz 2022, vredan više od 30 hiljada evra, dodeljen je firmi MRG export-import krajem 2022, navode podaci na portalu javnih nabavki. Kako je RSE ranije pisao, MUP Srbije je preko firme MRG produžio licencu za nabavku kontroverznog alata kompanije Cellebrite do sredine 2026, nakon što su međunarodne organizacije izvestile o njegovim navodnim zloupotrebama u Srbiji. Alati kompanije Cellebrite korišćeni su za nasilno oktljučavanje telefona novinara i aktivista u Srbiji tokom 2024. i 2025. godine, nakon čega su sa njihovih telefona preuzimani podaci. U pojedinim slučajevima instalirani su "špijunski softveri" koji su preuzimali slike, poruke i različite digitalne tragove u realnom vremenu. To je detaljno analizirala međunarodna organizacija Amnesty International. Na pitanja RSE u vezi sa nabavkama opreme ruskog proizvođača Papilon iz kompanije MRG nije stigao odgovor do objavljivanja ovog teksta. Tokom 2025. godine okvirni sporazumi za servisiranje opreme dodeljeni su firmi iz Čačka – GMM ENGINEERING 032, podaci su Uprave za javne nabavke. Firma je, prema podacima Agencije za privredne registre, registrovana u septembru 2024, samo šest meseci pre nego što joj je MUP Srbije dodelio nabavke vredne više od 255 hiljada evra. To su ujedno i tri jedine nabavke na kojima je učestvovala ova firma. Firma GMM ENGINEERING 032 nije odgovorila na pitanja RSE u vezi sa tim kako su ušli u ovaj posao. Papilon i veze sa ruskim državnim aparatomAkcionarsko društvo Papilon kao i niz povezanih kompanija registrovane su u Rusiji u gradu Miass na istočnoj padini južnog Urala u Čeljabinskoj oblasti, odnosno na granici Evrope i Azije. Podaci ruskog biznis registra pokazuju da su preduzeća registrovana 2002. godine, a kao direktor je naveden Pavel Zaitcev. Registrovani su za "konsultantske aktivnosti i radove u oblasti računarskih tehnologija". "Kreiramo multimodalne biometrijske sisteme koji omogućavaju identifikaciju osobe na osnovu bilo čega od sledećeg: otisci prstiju, lice, oči. Obezbeđujemo besprekornu integraciju naših forenzičkih sistema u nacionalne biometrijske sisteme drugih zemalja", navode na sajtu. Prema istom izvoru, njihova tehnologija koristi se u 43 zemlje, a kompanija ima blisku saradnju sa policijama u Rusiji, Turskoj, Indiji, Uzbekistanu, Kazahstanu i Tadžikistanu. Ove podatke RSE nije mogao nezavisno da potvrdi. Jedan od projekata koji posebno ističu na svom sajtu je dugogodišnja saradnja sa ruskim Ministarstvom unutrašnjih poslova. Kako navode, "Papilon upravlja Papillon-9 AFIS sistemom za rusko Ministarstvo održavajući sveobuhvatnu nacionalnu biometrijsku bazu podataka". Dodaju da ovaj projekat obuhvata čak 155 miliona digitalnih zapisa na kojima je po deset otisaka prstiju građana, kao i da imaju radne stanice u preko hiljadu regionalnih centara u Rusiji. Na pitanja RSE u vezi sa saradnjom sa MUP-om Srbije, iz kompanije Papilon nisu odgovorili. Saradnja na tekstu Gjeraqina Tuhina.

Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Andreas fon Bekerat saopštio je da je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarao o "više važnih pitanja", među kojima su sprovođenje reformske agende. Fon Bekerat i Vučić sastali su se 15. januara u Beogradu, a kako je ambasador EU naglasio, reči je bilo i o podršci EU energetskoj diversifikaciji, te setu pravosudnih zakona o kojima se trenutno raspravlja u Skupštini Srbije. "Proširenje ostaje strateški i ključni prioritet Evropske unije. Srbija može da računa na podršku EU reformama koje su u interesu građana Srbije i njenog puta ka članstvu u EU", naveo je na Instagramu. Evropska komisija odlučila je da delimično oslobodi finansijska sredstva za Srbiju u okviru prve isplate iz Plana rasta - reč je o 61,1 milion evra, umesto 112 miliona predviđenih za prvu isplatu. Kako je 15. januara, za Radio Slobodna Evropa, kazao portparol Komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier), ova odluka usledila je nakon procene ispunjenosti preduslova i sprovedenih reformskih koraka, nakon čega je Komisija zaključila da je Srbija ispunila tri od sedam predviđenih reformskih koraka. Preostali deo sredstava biće isplaćen tek nakon što Srbija ispuni sve predviđene reformske obaveze. O sastanku u Beogradu, na Instagramu se oglasio i predsednik Srbije. Naveo je da je sa ambasadorom EU razgovarao o pristupnom procesu, bilateralnoj saradnji i investicijama. "Prioritet Srbije ostaje rad na vladavini prava, ekonomskim reformama i jačanju institucija, što donosi konkretne rezultate u korist naših građana", napisao je Vučić. Ovaj sastanak usledio je nakon što su zvaničnici u Beogradu saopštili da se neće sastati sa delegacijom Evropskog parlamenta (EP), koja je najavila posetu Srbiji za period između 22. i 24. januara. Dok zvanični Beograd tvrdi da o predstojećoj poseti nisu bili obavešteni, EP ističe da je dolazak delegacije blagovremeno planiran i da su o tome na vreme obaveštene sve relevantne institucije Srbije. Kako su objasnili zvaničnici EP‑a, mandat misije zasniva se na nedavnoj rezoluciji Evropskog parlamenta koja poziva misiju da "na terenu proceni stanje demokratije, tekuće proteste, napade na demonstrante i represiju usmerenu protiv studenata, akademika, prosvetnih radnika i zaposlenih u javnom sektoru". Rezolucija je usvojena u oktobru prošle godine, uoči godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu. U delegaciji će učestvovati predstavnici ključnih političkih grupacija EP‑a.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije pozvalo je sve srpske državljane da napuste Iran, zbog pogoršane bezbednosne situacije i povećanog rizika po ličnu bezbednost. U saopštenju od 15. januara ministarstvo je pozvalo i sve one koji planiraju da putuju u Iran – da odustanu od putovanja. Protesti u Iranu traju od 28. decembra. Prvobitno su izbili zbog pada vrednosti lokalne valute da bi prerasli prerasli su u šire antivladine demonstracije usled teške ekonomske situacije u zemlji. Organizacije za ljudska prava navode da iranski zvaničnici sproveli brutalne mere protiv demonstranata uz mnogobrojne žrtve. Iran tvrdi da je u protestima u toj zemlji poginulo "samo par stotina ljudi", dok organizacije za ljudska prava navode višestruko veće brojke i upozoravaju da zbog prekida interneta i komunikacija nije moguće nezavisno potvrditi razmere stradanja. Srbija je od 2021. počela da jača saradnju sa Iranom uprkos tome što je reč o državi pod sankcijama Evropske unije (EU), sa čijom spoljnom i bezbednosnom politikom je obavezna da se uskladi kao država kandidat za članstvo u evropskom bloku. Zvanični Beograd računa na podršku Teherana po pitanju Kosova, čiju nezavisnost Iran ne priznaje.

Evropska komisija (EK) odlučila je da delimično oslobodi finansijska sredstva za Srbiju u okviru prve isplate iz Plana rasta, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa portparol EK Gijom Mersije (Guillaume Mercier). Reč je o 61,1 milion evra, umesto 112 miliona evra predviđenih za prvu isplatu, odnosno o nešto više od polovine planiranog iznosa. "Ova odluka usledila je nakon procene ispunjenosti preduslova i sprovedenih reformskih koraka, nakon čega je Komisija zaključila da je Srbija ispunila tri od sedam predviđenih reformskih koraka", naglasio je portparol EK. Kako su objasnili zvaničnici EK, od ukupnog iznosa od 61,1 milion evra, Srbija će dobiti direktnu budžetsku podršku od oko 26 miliona evra, dok će preostala sredstva biti usmerena ka infrastrukturnim projektima u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan. Prema navodima EK, Srbija je ispunila reformske obaveze koje se odnose na usklađivanje viznog režima, uvođenje 5G mreže i integraciju tržišta električne energije. Četiri preostala reformska koraka ulaze u period odgode i mogu biti ispunjena do decembra ove godine, naveli su zvaničnici EK. Preostali deo sredstava biće isplaćen tek nakon što Srbija ispuni sve predviđene reformske obaveze. Srbija je, za sada, poslednja među državama za koje se smatra da su ispunile uslove i preduzele značajne reforme u cilju usklađivanja sa standardima Evropske unije. Prvu isplatu iz ovog paketa već su u oktobru prošle godine dobile Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija. U Evropskoj komisiji se Albanija i Crna Gora smatraju zemljama koje najviše napreduju u reformskom procesu i samim tim najviše koriste sredstva iz Plana rasta. Plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja najambiciozniji finansijski paket Evropske unije namenjen regionu. Ukupna vrednost paketa iznosi šest milijardi evra, od čega su četiri milijarde predviđene u vidu povoljnih kredita, a dve milijarde kao bespovratna sredstva. Sredstva će se raspodeljivati prema broju stanovnika i bruto domaćem proizvodu svake zemlje. Prema preliminarnim planovima, Albaniji je namenjeno 922,1 milion evra, Bosni i Hercegovini 1 milijarda i 85 miliona evra, Kosovu 882,6 miliona evra, Crnoj Gori 383,5 miliona evra, Severnoj Makedoniji 750,4 miliona evra, dok je za Srbiju predviđeno 1 milijarda i 586,4 miliona evra. Svi projekti finansirani iz Plana rasta moraju biti završeni do kraja 2027. godine, a produženje rokova neće biti moguće.

Mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto rekao je u Beogradu da mađarska vlada pruža diplomatsku podršku mađarskoj naftnoj i gasnoj kompaniji MOL da bude većinski vlasnik Naftne industrije Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Sijarto i ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović potvrdili su da su u toku pregovori između ruskih vlasnika i MOL-a i još nekih mogućih kupaca za preuzimanje većinskog ruskog udela u NIS-u. "Imamo vrlo dobre pregovore i narednih dana može da se očekuje prvi značajan korak u pregovorima između Gaspromnjefta i MOL-a", rekao je Sijarto. Sijarto je potom u intervjuu za Radio televiziju Srbije rekao da postoji realna šansa da MOL za jedan do tri dana postigne dogovor s Gaspromnjeftom o kupovini većinskog udela u NIS-u. On je rekao da će, ako dogovor bude postignut, odmah biti podnet zahtev Kancelariji Ministarstva finansija SAD za kontrolu strane imovine (OFAC) za ukidanje sankcija kompaniji NIS, uvedenih prošle godine zbog većinskog ruskog vlasništva, prenela je agencija Beta. "Mislim da mogu da vam saopštim dobre vesti. MOL i Gaspromnjeft su prilično brzo napredovali u pregovorima, tako da postoji realna šansa da u roku od jednog do tri dana postignu ključni dogovor, koji je veoma značajan iz perspektive kupovine većinskog udela NIS", rekao je Sijarto. NIS je od oktobra pod sankcijama SAD, dok američka administracija pokušava da onemogući Rusiju u korišćenju prihoda od energetike za rat u Ukrajini. Za ukidanje sankcija, američka administracija zahteva povlačenje ruskih vlasnika iz NIS-a. Đedović Handanović je posle sastanka sa Sijartom navela da je cilj da se do kraja nedelje potpiše obavezujući sporazum o prenosu vlansištva, odnosno o izlasku ruskih akcionara i otkupu tih akcija od strane novih vlasnika. Dve strane, kako je najavljeno, planiraju i da potpišu međudržavni sporazum ukoliko se dogovori ulazak MOL-a u vlasništvo NIS-a. "Sporazum je važan za ukupnu transakciju, ali i zbog dogovora o budućim strateškim projektima, budućeg rada NIS-a. Težimo da povećamo srpski udeo u NIS-u za oko pet odsto", navela je Đedović Handanović. Dvoje ministara je odbacilo pojedine navode da bi MOL zatvorio NIS-ovu Rafineriju u Pančevu, a Sijarto je naveo i da MOL smatra Rafineriju od strateškog značaja. On je rekao i da je MOL povećao dva i po puta izvoz nafte u Srbiju i da je sada najveći izvoznik goriva u Srbiju. Sijarto je optužio briselsku administraciju da želi dalje da pogoršava energetsku situaciju Jugoistočne Evrope i da je odseče od linija snabdevanja. Ocenio da su sankcije Evropske unije dovele do energetske krize. Ranije je Grupa MOL saopštila za RSE da "razmatraju sve opcije koje bi nam omogućile da zajedno dodatno ojačamo bezbednost snabdevanja u regionu", a povodom obilaska postrojenja NIS-a. U međuvremenu je Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala posebnu licencu NIS-u za operativni rad do 23. januara. Transport sirove nafte za Rafineriju u Pančevu, počeo je 13. januara preko Jadranskog naftovoda (JANAF). Prethodno je Rafinerija obustavila rad zbog prekida dotoka sirove nafte JANAF-om. NIS je saopštio i da je američko Ministarstvo izdalo licencu akcionarima i zainteresovanim stranama za pregovore o promenama u vlasničkoj strukturi sa do 24. marta. Ruska državna kompanija Gasprom, njena ćerka firma Gasprom Njeft i akcionarsko društvo Intelligence iz Sankt Peterburga imaju 56,15 odsto akcija u NIS-u, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara.

Za četrnaest godina postojanja zajedničkog Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, vlasti u Srbiji ne podnose račun o njegovom finansiranju. Dok Centar, institucije Srbije i Ambasada Rusije u Beogradu ne odgovaraju na pitanja, Radio Slobodna Evropa (RSE) je utvrdio da je Srpsko-ruski centar na listi korisnika novca iz budžeta Srbije. Ovaj centar nalazi se na spisku budžetskih korisnika za 2025. godinu, kojeg je objavila Uprava za trezor Ministarstva finansija. Koliko novca je prebačeno Centru, nema javno dostupnih podataka, a nadležna ministarstva ne dostavljaju te podatke. A RSE je utvrdio i da Centar od januara 2014. godine ima aktivan dinarski račun u Upravi za trezor, koji služi za prebacivanje budžetskog novca. Smešten u Nišu, nadomak drugog najvećeg aerodroma u državi, Centar je u Moskvi opisivan kao "najznačajniji na Balkanu" za reagovanje na vanredne situacije i elementarne nepogode. Zapadne države su, međutim, izrazile sumnju da se radi o pokušaju uspostavljanja obaveštajne i vojne baze - ukazujući i na blizinu Centra vojnoj bazi NATO na Kosovu. Ko je podneo zahtev za zatvaranje niškog centra Skupštini Srbije?Njegovo zatvaranje je od vlasti u Srbiji sada zvanično zatražila i opozicija. Deo proevropskih opozicionih poslanika je krajem decembra parlamentu predao zahtev za ukidanjem međudržavnog sporazuma Srbije i Rusije, na osnovu kojeg je Centar osnovan 2012. godine. "Postoji čitav spektar sumnji kada je reč o tom centru", ističe za RSE predsednik opozicionog Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović. Smatra da je u slučajevima elementarnih nepogoda u Srbiji javnost "tek sporadično i u vrlo malom obimu" dobijala informacije o angažovanju pripadnika Srpsko-ruskog humanitarnog centra i njihove mehanizacije. "Ne znamo da li ostvaruje propisane ciljeve, niti kako se finansira. Postavljali smo poslanička pitanja Skupštini, ministarstvima i drugim relevantnim institucijama i nismo dobili odgovor", dodaje on. Razlog za ukidanje je, kako naglašava Grbović, i geopolitičke prirode. "Ne mogu se zanemariti sumnje koje dolaze od predstavnika Evropske unije i drugih zemalja – da postoje ozbiljne indicije da se Centar zloupotrebljava i za obavljanje delatnosti koje izlaze iz okvira civilnih, pre svega kada je reč o obaveštajnim poslovima, i da se koristi kao svojevrsna zamena za određene špijunske centre u regionu", pojašnjava on. Nije poznato da li će se predlog opozicije naći na dnevnom redu parlamenta. O tome odlučuje vladajuća većina. Vlada Srbije nije odgovorila za RSE kako reaguje na zahtev za ukidanjem Srpsko-ruskog centra. Kako je Centar registrovan u Srbiji?Srpsko-ruski humanitarni centar u Srbiji, prema javno dostupnim podacima, ima matični i poreski broj. Prema sporazumu, trebalo bi da bude registrovan kao međuvladina humanitarna neprofitna organizacija. Ali, da li je to tako, nije poznato. Pod tim imenom, Centra nema u bazi Agencije za privredne registre Srbije, u kojoj su registrovana sva privredna društva. U APR-u, Centar je tražila i opozicija. "Pitali smo vlast da li je Srpsko-ruski humanitarni centar registrovan prema zakonima Srbije, i ako jeste gde se može pronaći i u skladu sa kojim zakonom. Nemamo nikakvo obrazloženje zašto nam ne dostavljaju te informacije, nismo ih dobili, naišli smo na ćutanje", naglašava opozicioni poslanik Pavle Grbović. Ko finansira Centar?Prema međudržavnom sporazumu, za Centar su nadležni Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i rusko Ministarstvo za civilnu zaštitu i vanredne situacije. Osnovan je novcem iz budžeta Rusije i Srbije, a RSE je ranije utvrdio da je Srbija sa 1,8 miliona dolara finansirala kompleks zgrada nadomak niškog aerodroma u kojima se Centar od 2012. nalazi. Srpsko-ruski humanitarni centar je tada tvrdio da je ruska strana uložila 41 milion dolara. A ko danas plaća zaposlene, ulaganje u opremu i ostale troškove, Radiju Slobodna Evropa nije odgovoreno. Prema sporazumu, rad Centra se može finansirati iz državnih budžeta, grantova i donacija ili od prihoda koje Centar zarađuje pružanjem usluga. A pored aktivnog računa koji služi za transfer državnog novca, Centar je na listi budžetskih korisnika koju objavljuje Uprava za trezor. Prema toj listi, novac bi centru trebalo da se prebacuje iz budžeta MUP-a Srbije. Međutim, u delu državnog budžeta koji je namenjen MUP-u, nisu direktno prikazani troškovi Srpsko-ruskog humanitarnog centra. Vlada Srbije, ministarstva finansija i unutrašnjih poslova nisu odgovorili na pitanja o državnom finansiranju Centra. U bazi računa Narodne banke vidi se i da je Srpsko-ruski humanitarni centar u jednom danu otvorio 11 deviznih i pet dinarskih računa. Svi su 15. februara 2023. godine otvoreni u privatnoj Aik banci i i dalje su aktivni. Novčani iznosi na ovim računima i njihova namena nisu poznati, niti je Centar za RSE odgovorio na pitanja o njima. Da li će Centar biti ukinut?Nerealno je očekivati da vlast odgovori na zahtev opozicije za ukidanjem Srpsko-ruskog humanitarnog centra, smatra Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. "Ukidanje bi predstavljalo prst u oko Rusiji, što svakako ne odgovara Vučićevoj vlasti (predsednika Srbije, Aleksandra)", zaključuje on. Zvaničnici u Beogradu i Moskvi sarađuju uprkos pozivima Zapada da Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, uvede sankcije Rusiji nakon invazije na Ukrajinu u februaru 2022. "Ruske vlasti u velikoj meri podržavaju režim u Srbiji. To je možda i najubedljivije kroz podršku ruskih bezbednosnih službi, koju su javno dali tokom antivladinih protesta 2025. godine", podseća Petrović. Da vlast, predvođena Vučićevom Srpskom naprednom strankom, usvoji zakon kojim bi se omogućilo zatvaranje centra, ne očekuju ni opozicione partije. "To je ista grupacija koja već tri meseca ne sme da izgovori koja je to strana obaveštajna služba organizovala paramilitarne kampove na području Srbije i iz koje zemlje dolazi - a dolazi iz Rusije", ističe Pavle Grbović. "Ali smatramo da Srbija ne sme da bude ničije igralište za takve prljave poslove, pa ni rusko", zaključuje on. Krajem septembra 2025, na zapadu Srbije, kod Loznice, otkriven je paravojni kamp u kojem su strani državljani obučavani za izazivanje nereda u Moldaviji. Policija je tada uhapsila dvojicu srpskih državljana, a vlasti u Beogradu nisu označile Rusiju kao organizatora, uprkos tvrdnjama Moldavije. "U kontekstu ovih okolnosti i činjenica da postoji živa saradnja između ruskih i srpskih službi bezbednosti, ne treba odbaciti tumačenje da je Srpsko-ruski humanitarni centar zapravo logistička baza za izvođenje hibridnih operacija na Balkanu", ocenjuje Predrag Petrović. Te optužbe su tokom godina odbacivali i Centar i vlasti u Srbiji. Petrović ocenjuje i da "prava svrha" Centra nije bila pomoć građanima u vanrednim situacijama, već da služi kao "propagandni alat" Moskve u širenju proruskih narativa u Srbiji i regionu. Posebnu pažnju tokom izazivao je i zahtev Rusije da Srbija osoblju Centra dodeli diplomatski status. Reč je o specijalnom statusu koji za sobom povlači određene privilegije, poput slobode kretanja, ne samo u Srbiji već i u regionu, kao i imunitet u slučaju počinjenog krivičnog dela na teritoriji Srbije. Vlasti za sada takav status nisu odobrile osoblju centra, a institucije Srbije nisu odgovorile za RSE šta se dešava sa tim zahtevom. Šta (ne) radi Srpsko-ruski humanitarni centar?O aktivnostima Centra u vanrednim situacijama nema mnogo zvaničnih informacija. RSE je analizirao njihova saopštenja i objave na društvenim mrežama tokom 2024. i 2025. godine. Fokus Centra u tom periodu bile su obuke za vatrogasce i spasioce iz Srbije, učenike i studente, volontere i planinare. Pripadnici Centra bili su u protekle dve godine i na vežbama u Rusiji i Belorusiji – jedna od njih je velika vežba "Bezbedan Arktik", održana u arktičkoj zoni Rusije krajem januara 2025. Vežba, sa testiranjem i prikazom nove opreme, održana je u vreme rastuće vojne konfrontacije Rusije i Zapada u ovom strateški važnom regionu. Srpsko-ruski humanitarni centar su obilazile delegacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i ruskog Ministarstva za vanredne situacije – na čelu sa visokim ruskim zvaničnicima. Tokom 2025. pustili su u rad novi vatrogasno-spasilački poligon. Koliko je koštao i ko ga je platio, nije poznato. A od reagovanja Centra u vanrednim situacijama izdvajaju se veliki požari koji su tokom leta 2025. pogodili južnu i centralnu Srbiju. Zabeležene su stotine požara, u kojima nije bilo stradalih, ali je pričinjena velika materijalna šteta. Izgorelo je nekoliko stotina objekata i više hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta. Srpsko-ruski humanitarni centar je, kako navode na sajtu, na zahtev MUP-a Srbije sa nekoliko vozila učestvovao u gašenju požara na teritoriji Niša, Leskovca, Pirota, Vranja, Prokuplja, Kuršumlije. "Javnost u Srbiji nema konkretnu predstavu o tome šta je Centar radio prethodnih godina, jer da je drugačije, građani bi bili u velikoj meri razočarani. Činjenice ukazuju da je angažman centra veoma mršav ili je potpuno izostao, što je posebno izraženo u vanrednim situacijama u proteklih nekoliko godina", zaključuje Predrag Petrović. U prvim danima 2026. zbog snežnih padavina je u 11 opština proglašena vanredna situacija. Hiljade ljudi su ostale bez struje. Građani u delovima ugroženih opština imaju poteškoće i sa grejanjem, vodosnabdevanjem, signalom mobilne telefonije, neprohodnim putnim pravcima. A Centar je, prema podacima sa njihovog sajta, privremeno ustupio šest agregata opštini Majdanpek na istoku Srbije. Opozicija, pored ukidanja Centra, od vlasti u Srbiji traži i da se novac uloži u jačanje domaćih kapaciteta civilne zaštite i edukaciju građana. "Kako bismo bili spremniji da odgovorimo na različite elementarne nepogode, jer poslednjih dana pokazujemo da očigledno nismo spremni", naglašava Pavle Grbović. Ko se obučava u Centru?Kroz Srpsko-ruski humanitarni centar je, prema njihovom izveštaju za 2025. godinu, prošlo više od 1.200 polaznika. Instruktori, od kojih su mnogi dolazili sa akademije Ministarstva civilne odbrane Rusije, obučavali su ih za prevenciju, reagovanje i upravljanje u vanrednim situacijama. Među polaznicima je najviše bilo pripadnika Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Takođe, u Centru su obučavane vatrogasne jedinice Naftne industrije Srbije, koja je od januara 2025. pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Obuku su pohađali i pripadnici Republičke uprave civilne zaštite bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska. A pripadnici Centra su u junu 2025. održali vežbu i sa vatrogascima u Tivtu, u Crnoj Gori. Optužbe iz VašingtonaGlavne zamerke Zapada tokom godina postojanja Centra odnosile su se na to bi on mogao da bude ispostava za špijunske aktivnosti Kremlja i odgovor Rusije na proširenje EU i širenje NATO-a na Zapadnom Balkanu. U junu 2017, tadašnji visoki zvaničnik Stejt departmenta Hojt Brajan Ji (Hoyt Brian Yee) poručio je da su SAD zabrinute zbog izgradnje ruskog centra u Srbiji i potencijalnog specijalnog statusa osoblja. "Ne verujemo da Rusija ima dobre namere da pomogne Balkanu da ide ka EU", rekao je tada Ji. On je dodao da Centar u Nišu, blizu granice sa Kosovom, gde SAD imaju oko 600 američkih vojnika i 4.000 pripadnika NATO mirovnih snaga, nije pozitivan pomak. "Važno je, i to uverenje delimo sa Vladom Srbije, da Srbija ima potpunu kontrolu nad svojom teritorijom i svega što je na njoj. Ako dozvoli Rusiji da oformi centar za špijunažu, izgubiće kontrolu nad delom svoje teritorije", istakao je Ji. Tada je reagovala Ana Brnabić, sa funkcije premijerke Srbije, ocenjujući da to pitanje "previše ispolitizovano". Opomene o Centru i iz BriselaŠta radi Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, Srbiju je više puta pitala i Evropska unija. "Srbija treba da informiše EU o aktivnostima centra u Nišu i njegovoj integraciji u sistem upravljanja vanrednim situacijama", navodi se u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije iz 2023. godine. Brisel je u svojim izveštajima ukazivao da vlasti u Beogradu treba da obezbede da Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu "ne duplira ulogu Koordinacionog centra Evropske komisije za hitne slučajeve". Centri poput niškog, na osnovu međudržavnog sporazuma sa Rusijom, ne postoje u državama članicama Evropske unije. A Srbija je, kao kandidat za članstvo u EU, deo evropskog mehanizma civilne zaštite. Pomoć je koristila više puta – na primer, tokom pandemije korona virusa ili razornih majskih poplava 2014. godine. Za sektor civilne zaštite u Srbiji od 2014. godine iz Brisela je stiglo više od 250 miliona evra pomoći, podaci su delegacije EU u Srbiji. Kako centar radi nakon zapadnih sankcija?Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, Zapad traži od vlasti u Beogradu da uvedu sankcije Rusiji, što Srbija odbija. Pored opomena da se nije usaglasila sa restriktivnim merama protiv Rusije, Brisel ukazuje i da je Srbija intenzivira bilateralne kontakte na visokom nivou sa Moskvom, što "dodatno otvara pitanja o strateškom usmerenju Srbije ". Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ukazuje da su zapadne sankcije Kremlju u protekle četiri godine uticale na smanjenje aktivnosti srpsko-ruskog centra u Nišu. "Važna okolnost je to što je Srbija okružena NATO članicama, pa je otud i sama logistika veoma otežana", dodaje on. Gde još Moskva ima centre poput niškog?Predrag Petrović podseća da centri za vanredne situacije, poput niškog, postoje i u drugim državama sa kojima Moskva ima dobre političke veze. "Na primer, centar postoji i na Kubi. Ali, za razliku od Srbije, u drugim državama su oni bolje definisani i integrisani u nacionalni, institucionalni okvir koji se odnosi na vanredne situacije", dodaje on. Među državama gde Moskva poslednjih deset godina ima centar je i Jermenija. Rusko-jermenski centar za humanitarno reagovanje sa niškim ima potpisan sporazum o saradnji, uz međusobne posete i obuke zaposlenih. Tako su, pripadnici Srpsko-ruskog centra tokom 2025. bili posmatrači na vežbi u Jerevanu, gde su učestvovali i vatrogasci-spasioci Rusije, Belorusije, Alžira, Bahreina, Kazahstana, Kirgistana, Kipra, Egipta, Jordana, Libana, Malezije, Saudijske Arabije. Centri, kako ukazuje Petrović, nisu jedini instrument saradnje Moskve sa drugim državama u vanrednim situacijama. Cilj im je, pored ostalog, širenje "dobre slike" o Rusiji. "Vanredne situacije su tu jako pogodan alat. Ako oprema i ljudstvo koje ste vi poslali pomognu u spašavanju ljudi i imovine i saniranju štete, vi onda možete značajno da poboljšate predstavu o državi iz koje je ta pomoć došla", ističe on. "To je veoma pogodno za Moskvu, da je građani drugih država ne vide samo kroz prizmu tvrde moći, vojnu tehniku i naoružanje, na čemu je propaganda Moskve proteklih godina posebno insistirala", zaključuje Petrović.

U 2025. u Srbiji je zabeležen rekordni broj stranih državljana identifikovanih kao žrtve trgovine ljudima, navodi se u godišnjem izveštaju Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Njih je u prošloj godini prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, ustanove socijalne zaštite koju je Vlada Srbije osnovala 2012. bilo 23. "Od osnivanja Centra, prvi put se dogodilo da se najveći broj prijava (trgovine ljudima) odnosi na strane državljane, pa je to rezultiralo i najvećim brojem identifikovanih stranih državljana od kada postoji naša ustanova", stoji u izveštaju objavljenom 14. januara. Dodaju da se najveći broj prijava slučajeva trgovine ljudima, kada su u pitanju strani državljani u Srbiji, odnosio na sumnju na radnu eksploataciju (114 prijava), a zatim na seksualnu (53 prijave). Među stranim državljanima koji su u Srbiji identifikovani kao žrtve trgovine ljudima su državljani Zimbabvea, Indije, Kine, Filipina, Kenije, Bangladeša, Belorusije i Uzbekistana. U 2025. zabeležen je nastavak trenda porasta broja formalno identifikovanih žrtava trgovine ljudima, petu godinu zaredom. Ukupno su identifikovane 74 žrtve trgovine ljudima. Najveći broj čine državljani Srbije. "Kao i prethodnih godina, većinu identifikovanih žrtava čine žene, čak 69 odsto što govori o tome da trgovina ljudima ima komponentu rodno zasnovanog nasilja", ukazuje se u izveštaju Centra. U Srbiji se 2024. prvi put pred sudom našao slučaj trgovine ljudima, poreklom iz Kine, o čemu je RSE izveštavao. Reč je o slučaju dve kineske državljanke u Boru koje je, takođe kineski državljanin, na prevaru, nudeći im posao, doveo u Srbiju, nakon čega ih je primoravao na seks sa kineskim državljanima u tom gradu. Trgovina državljanki Kine u Srbiji pominje se drugu godinu zaredom u godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta. U poslednjem, objavljenom u septembru 2025. navodi se da "trgovci ljudima eksploatišu žene iz Kine u seksualnoj trgovini, prvenstveno ciljajući potražnju za komercijalnim seksom od strane radnika na projektima koje finansira Kina, uključujući rudnike bakra". Vlasti u Srbiji nisu komentarisale navode iz izveštaja Stejt departmenta. Rudnicima bakra i zlata na istoku Srbije, u Boru i Majdanpeku, Kina upravlja od 2018. kada je kompanija Ziđin Majning (Zijin Mining) preuzela državni Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor kao većinski vlasnik. U rudnicima su zaposleni i radnici iz Srbije i iz Kine.

Srbija, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Severna Makedonija mogu se suočiti sa američkom carinom od 25 posto zbog poslovanja sa Iranom. Iako je na niskom nivou, ove zemlje imaju spoljnotrgovinsku razmenu sa Iranom. U jeku velikih antivladinih protesta u Iranu, američki predsednik Donald Tramp (Trump) poručio je da će svaka zemlja koja posluje sa Iranom biti suočena sa carinskom stopom od 25 posto na svu trgovinu sa SAD. Američka administracija je letos već uvela carine na uvoz iz desetina zemalja u pokušaju da smanji trgovinski deficit, a među njima su i zemlje Zapadnog Balkana. Srbija: Iran nije među prvih 50 uvoznika i izvoznikaEkonomska razmena između Srbije i Irana u poslednjih pet godina iznosila je 267,6 miliona američkih dolara. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku samo u 2025. iznosila je 55,4 miliona od čega se veći deo od 54,6 miliona odnosio na uvoz iz Irana. U toj godini najviše se uvozio polietilen (vrsta plastike), a izvozili sistemi za centralno podmazivanje. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije na svom sajtu navodi da se ekonomski odnosi dve zemlje uglavnom odvijaju kroz trgovinsku razmenu, te da je ona na niskom nivou i sa uskom strukturom proizvoda. Prema tim podacima za 2024. godinu, 26 srpskih firmi izvozilo je u Iran, dok je 160 uvozilo iz Irana. Za političke odnose se navodi da su tradicionalno dobri i da ih karakteriše uzajamna podrška u međunarodnim organizacijama. U poslednjih pet godina Iran je samo u 2022. bio na 49. mestu po ukupnom uvozu i izvozu, dok u ostalim godinama u tom periodu nije bio među prvih pedeset. Ministarstva spoljnih poslova i unutrašnje i spoljne trgovine nisu odgovorila na upit RSE povodom najave američkog predsednika o carinama zbog poslovanja sa Iranom. Nije se oglašavala ni Privredna komora Srbije. Ekonomista Mahmud Bušatlija ocenjuje da novi namet neće biti veliki problem. "Mi imamo ekonomske probleme koji se mere milijardama", naveo je on za RSE. Iako su SAD u avgustu 2025. već uvele carinu na uvoz robe iz Srbije od 35 posto, Bušatlija smatra da se sada sa ekonomskog stanovišta neće desiti "ništa vidljivo". "I ako Amerika kaže – mi ćemo vašu robu cariniti sa oko 60 posto, koliko mi izvozimo u Ameriku? Jel to neko važno tržište za nas, pa nije", kaže Bušatlija. Sjedinjene Države bile su tek na 19. mestu u 2024. godini po izvozu iz Srbije sa 7,3 milijarde američkih dolara. BiH uvozila voće i orašaste plodove, izvozila drvoPrema podacima Uprave za indirektno oporezivanje Bosne i Hercegovine u prethodnih pet godina u BiH je uvezeno robe iz Irana u vrednosti od oko 25 miliona dolara. U istom periodu BiH je u Iran izvezla robe u vrednosti od 5,2 miliona dolara. BiH je prema zvaničnim podacima iz Irana najviše uvozila voće i orašaste plodove, kore agruma, dinje i lubenice, te plastične mase i proizvode od plastičnih masa. Dok je najviše izvozila drvo i proizvode od drveta poput uglja, te delove za kotlove, mašine, aparate i mehaničke uređaje. Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH nije odgovorilo na upit RSE povodom najave američkih carina od 25 odsto zbog poslovanja sa Iranom. Američke tarife na robu iz BiH iznose 30 odsto. Kosovo: Uvoz 17 miliona evra, bez izvozaPrema podacima Carine Kosova, prošle godine vrednost uvoza iz Irana dostigla je 19,8 miliona dolara, dok izvoz nije zabeležen. Iz Irana, Kosovo uvozi urme, pistaće, sokove, grožđe, suve kajsije, orahe. Iz Ministarstva industrije i trgovine Kosova su za RSE saopštili da su u toj instituciji registrovana 23 iranska preduzeća, od kojih je pet aktivno, 16 pasivno, a dva ugašena. RSE je zatražio pojašnjenje koje delatnosti ta preduzeća obavljaju i čeka odgovor. Američke carine na robu sa Kosova iznose 10 posto. Severna Makedonija: Uvoz drastično veći od izvozaOd 2020. do novembra 2025. godine, Severna Makedonija je imala uvoz od oko 106 miliona dolara, dok je izvoz u Iran iznosio 3,1 milion dolara, prema podacima Državnog zavoda za statistiku. Prehrambeni i hemijski proizvodi su među najčešćim proizvodima koje Severna Makedonija uvozi iz Irana, dok najviše izvozi mašine i transportnu opremu. Razvoj događaja u Iranu, prema rečima ekonomskog analitičara Slobodana Najdovskog, "neće imati poseban uticaj na domaću ekonomiju u ovom trenutku". "Ali kako će se situacija dalje razvijati, ne samo u Iranu već i šire, moramo biti oprezni, posebno sa zemljama sa kojima imamo veću trgovinsku razmenu i ekonomsku saradnju", rekao je Najdovski. Vlada Makedonije nije odgovorila na upit RSE o tome kako će situacija u iranskom društvu uticati na domaću ekonomiju i da li vlada planira da obustavi trgovinu sa Iranom nakon Trampove najave američkih tarifa. Do sada nije bilo komentara iz privrednih komora zemlje. Američke tarife na robu iz Severne Makedonije iznose 15 posto. *Saradnja na tekstu: Gojko Veselinović, Nadije Ahmeti, Aleksandar Samardžiski

Evropski parlament (EP) potvrdio je da je poseta ove institucije u Beogradu blagovremeno planirana i da su o tome na vreme obaveštene sve relevantne institucije Srbije. Zvaničnici u Beogradu saopštili su prethodno da se neće sastati sa delegacijom EP-a, navodeći da o njoj nisu bili obavešteni. Poseta delegacije Odbora za spoljne poslove EP‑a (AFET) predviđena je za period između 22. i 24. januara. Kako su objasnili zvaničnici EP‑a, mandat misije zasniva se na nedavnoj rezoluciji Evropskog parlamenta koja poziva misiju da "na terenu proceni stanje demokratije, tekuće proteste, napade na demonstrante i represiju usmerenu protiv studenata, akademika, prosvetnih radnika i zaposlenih u javnom sektoru". Rezolucija je usvojena u oktobru prošle godine, uoči godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu. U delegaciji će učestvovati predstavnici ključnih političkih grupacija EP‑a: evropski narodnjaci, socijaldemokrate, liberali, Grupa konzervativaca i reformista, Grupa zelenih, kao i desno-nacionalistička grupa Patrioti. Delegacija će biti brojna, iako tačan broj učesnika još nije poznat, budući da se i dalje finalizuje lista i program posete. Prema saznanjima RSE, misiju će predvoditi evropska poslanica Marta Timido iz redova socijaldemokrata. Iz njenog kabineta su rekli da delegacija AFET-a poduzima ovu posetu u izazovnom trenutku, sa ciljem da pokaže otvorenost i jasan interes za dalje jačanje odnosa između EU i Srbije. Zvaničnici njenog kabineta su naveli da delegacija planira sastanke sa predstavnicima civilnog društva, poslanicima Skupštine Srbije iz svih političkih grupa, članovima Vlade, medijima, univerzitetima i studentima. "Svi sastanci biće od značaja za parlamentarnu delegaciju, koja predstavlja širok spektar političkih grupa unutar Odbora AFET", navode iz EP‑a. Lideri Srbije ne žele da prime evropske poslanikeZvaničnici srpskih vlasti najavili su da se neće sastati sa delegacijom EP‑a. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 13. januara da neće biti u zemlji tokom posete evroparlamentaraca, jer ima zakazane obaveze u Davosu na Svetskom ekonomskom forumu. "Niti su nas pitali, niti su nas obavestili", rekao je Vučić, dodajući da delegacija dolazi "nepozvana". "Ja ne želim da ih vidim. Računajte – da sam u Srbiji, ali da ne želim da razgovaram sa njima", naveo je predsednik Srbije. Predsednica srpskog parlamenta Ana Brnabić izjavila je 14. januara da poseta delegacije EP-a jeste najavljena, ali da "dolaze nepozvani". "Nisu bili pozvani, ali su se sami najavili", napisala je Brnabić na društvenoj mreži X. Ona je prethodno rekla da se neće sastati sa njima, jer će tada biti u Estoniji. Stav Odbora za spoljne posloveObjašnjenje iz sekretarijata Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta pokazuje da se svaka poseta delegacije planira blagovremeno i da su o tome obaveštene sve relevantne institucije, kako u Briselu, tako i u zemlji koja treba da primi delegaciju. Svaku misiju potvrđuje Konferencija predsednika EP‑a, rečeno je za RSE iz AFET-a što obezbeđuje podršku većine u Parlamentu. Program poseta, kako je navedeno, uvek se organizuje u saradnji sa Delegacijom EU na terenu. Konferenciju predsednika, inače, čine predsednik ili predsednica Evropskog parlamenta i šefovi političkih grupacija EP. "Misije su važan deo redovnog parlamentarnih aktivnosti. One doprinose radu odbora, razvijaju međunarodne kontakte i jačaju vidljivost Evropske unije, a takođe promovišu parlamentarnu dimenziju međunarodnih odnosa", navodi se u odgovoru AFET‑a. Izvestilac za Srbiju odbacuje navode srpskih zvaničnikaEvropski poslanik i izvestilac za Srbiju u EP‑u, Tonino Picula, demantuje da delegacija putuje "nepozvana". Ambasada Srbije u Briselu je obaveštena, a program je predložila Delegacija EU u Beogradu. Poseta je, prema njemu, organizovana po uobičajenoj praksi EP‑a, bez vanrednih procedura. "Evropa od ovog susreta očekuje dodatne informacije i jasniju sliku o perspektivama Srbije na evropskom putu, gledano iz različitih uglova — kako od onih u poslaničkim klupama, tako i onih u izvršnoj vlasti", rekao je Picula. Dodaje da je, iako se informacije mogu dobiti i putem izveštaja, direktan razgovor sa relevantnim akterima nezamenjiv. Srpska napredna stranka (SNS) je pridruženi član Evropske narodne partije (EPP), najveće političke grupacije u EP‑u. To omogućava direktne kanale komunikacije, ali ne podrazumeva na neki način i automatsku zaštitu SNS‑a. Međutim, odnosi su zahladneli kada je EPP prošle godine pokrenuo proces preispitivanja članstva SNS-a, zbog rastućih tenzija, protesta u Srbiji i kritika na račun vlasti i vladavine prava. Ivo Davor Stier, iz redova EPP‑a i izvestilac u senci za Srbiju, ocenjuje da poslednji potezi beogradskih vlasti otežavaju evropske integracije Srbije. "Predsednik Vučić odlučio je da ne prisustvuje Samitu EU-Zapadni Balkan u decembru i da ne primi delegaciju EP-a u januaru. Proglasio je da će zemlja nastaviti putem ka EU, ali ovim odlukama zatvara kanale komunikacije i čini put ka EU užim i težim za Srbiju", izjavio je Stier za RSE. Zvaničnici Evropske komisije (EK) uzdržani su u komentarisanju događaja na relaciji Srbija–Evropski parlament, ističući da to nije u nadležnosti ove institucije. Portparol EK, Gijom Mersije (Guillaume Mercier), podsetio je da je dijalog između zainteresovanih strana iz celokupnog političkog spektra, uključujući i članove Evropskog parlamenta, od ključnog značaja, te da Evropska komisija očekuje od zemalja kandidata za članstvo u EU da taj proces olakšavaju. Napetosti na relaciji Srbija-Evropski parlamentBeogradske vlasti već imaju zategnute odnose sa pojedinim evropskim poslanicima koji kritikuju stanje u Srbiji. Predsednik Srbije Vučić je nazvao "najgorim evropskim ološem", poslanike iz Evropske zelene partije koji su učestvovali na protestu u Novom Sadu 5. septembra 2025. Takođe, vlasti su kritikovale EP zbog imenovanja Tonina Picule, evropskog poslanika iz Hrvatske, za izvestioca za Srbiju. Piculine izjave o događajima u kontekstu protesta i blokada u Srbiji takođe su ocenjene kao "mešanje u unutrašnje stvari te zemlje".

Sanirani su svi kvarovi na distributivnoj mreži, tako da je snabdevanje korisnika električnom energijom na teritoriji Srbije u potpunosti stabilno, saopštila je u sredu Elektrodistribucija Srbije (EDS) za Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako se navodi u odgovoru 14. januara, glavni uzrok kvarova na distributivnoj mreži je veliko snežno nevreme koje je u zapadnoj Srbiji trajalo nekoliko dana. "Vlažan i težak sneg izazvao je na velikom broju lokacija padove stabala drveća, koji su bili van koridora dalekovoda, na provodnike i stubove distributivne mreže", navodi EDS. Dodaje se da su lociranje i sanaciju kvarova otežavali neprohodni putevi usled visokih nanosa snega koji su ponegde premašivali jedan metar, kao i činjenica da su popravke rađene u veoma teškim vremenskim uslovima. EDS navodi da je većina kvarova na distributivnoj mreži bila u brdsko-planinskom području zapadne Srbije, često na teško dostupnim lokacijama tokom nevremena. Oko 230 ekipa EDS-a sa više od 700 montera bilo je angažovano na saniranju kvarova usled nevremena na području zapadne Srbije. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) saopštilo je 14. januara da je vanredna situacija zbog posledica nevremena na snazi u osam lokalnih samouprava u Srbiji, kao i da na području četiri mesne zajednice u Majdanpeku u sredu nema električne energije. Vanredno je u Valjevu, Osečini, Malom Zvorniku, Krupnju, Majdanpeku, Sjenici, Ivanjici i delu teritorije opštine Lučani. Od 4. januara, kada je u Srbiji počeo ledeni talas, vatrogasci-spasioci su iz snega evakuisali 42 ljudi. Pojedina mesta bez struje su bila devet dana, kao što je slučaj sa selom Osečina na zapadu zemlje. Zbog ledenog talasa koji je počeo 4. januara, protekle sedmice u 15 opština u Srbiji bila je proglašena vanredna situacija. Struju danima nisu imali Majdanpek na istoku Srbije, delovi Bora, Kladova, Negotina, kao i zapadni krajevi Valjeva, Osečine, Šapca, Loznice, Malog Zvornika, Ljubovije, Krupnja, Užica, Kosjerića, Požege i Čajetine. Vremenske neprilike i nestanak električne energije doveo je i do nestašice pijaće vode u ruralnim krajevima u kojima se meštani snabdevaju uz pomoć električnih pumpi u bunarima. Prošle nedelje u Loznici protestovali su stanovnici mesta iz zapadne Srbije koji su bez struje i vode bili sedam dana za redom. Teška situacija bila je i u obližnoj Osečini i Valjevu gde je u petak bez struje bilo oko 8.400 domaćinstava. U susednom krupnju Krupnju bez električne energije bilo je 1.300 potrošača. Noćne temperature bile su do -17 stepeni Celzijusa. Ministarka privrede Srbije Adrijana Mesarović izjavila je u ponedeljak da 12. januara 0,35 odsto potrošača u Srbiji nema struju, odnosno 13.603 domaćinstava. U međuvremenu je taj broj smanjen.

Evropska komisija će u narednim danima odobriti prvu isplatu sredstava za Srbiju u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pouzdanih izvora u ovoj instituciji. Srbija je već dobila sredstva u obliku predfinansiranja iz Plana rasta, a sada će dobiti i prvu redovnu isplatu. Prva isplata sredstava za Srbiju iznosiće 61 milion evra. Kako su precizirali izvori Evropske komisije, prvobitno je bilo planirano da prva tranša iznosi 112 miliona evra. Međutim, za isplatu punog iznosa Srbija je trebalo da ispuni sedam reformskih koraka. Prema izvorima Radija Slobodna Evropa, Srbija je do sada u potpunosti ispunila tri od sedam predviđenih reformi, zbog čega je Evropska komisija odlučila da iznos prve isplate umanji. Preostali deo sredstava biće isplaćen tek nakon što Srbija ispuni i ostale predviđene reformske obaveze. Srbija je, za sada, poslednja u nizu država za koje se smatra da su ispunile uslove i preduzele značajne reforme kako bi se uskladile sa standardima Evropske unije. Prvu isplatu iz ovog paketa već su u oktobru prošle godine dobile Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija. Bez sredstava iz ovog paketa za sada su ostale Bosna i Hercegovina i Kosovo. Evropska komisija je Reformsku agendu Bosne i Hercegovine odobrila tek u decembru, a finansijska sredstva, uključujući i predfinansiranje, mogu početi da se isplaćuju tek nakon što relevantni sporazumi stupe na snagu i nakon što budu ispunjeni svi uslovi. Kosovo, sa druge strane, još uvek nije usvojilo sporazume o kreditima sa Evropskom komisijom, zbog institucionalne krize koja je obeležila čitavu prethodnu godinu i nefunkcionalnosti Skupštine. Plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja najambiciozniji finansijski paket Evropske unije za region. Ukupna vrednost paketa iznosi šest milijardi evra, od čega su četiri milijarde u obliku povoljnih kredita, dok su dve milijarde bespovratna sredstva. Sredstva će se raspodeljivati u skladu sa brojem stanovnika i bruto domaćim proizvodom svake zemlje. Prema preliminarnim planovima, Albaniji je namenjeno 922,1 milion evra, Bosni i Hercegovini 1 milijarda i 85 miliona evra, Kosovu 882,6 miliona evra, Crnoj Gori 383,5 miliona evra, Severnoj Makedoniji 750,4 miliona evra, dok je za Srbiju predviđeno 1 milijarda i 586,4 miliona evra. Svi projekti finansirani iz Plana rasta moraju biti završeni do kraja 2027. godine, a produženje rokova neće biti moguće. Bosna i Hercegovina je u julu prošle godine izgubila 108 miliona evra jer nije ispunila rokove za donošenje reformske agende. U takvim slučajevima, izgubljena sredstva se preraspodeljuju drugim državama u regionu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 14. januara tokom posete Abu Dabiju da je sa predsednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata šeikom Muhamedom bin Zajedom al Nahjanom razgovarao o Naftnoj industriji Srbije (NIS). Razgovori su vođeni usred pregovora o prodaji ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), što je ključni uslov da najveća naftna kompanija bude skinuta sa liste sankcije Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Kao moguće kupce ruskog udela zvaničnici u Srbiji pominjali su mađarsku MOL Grupu i ADNOC, naftnu kompaniju iz Emirata. Vučić je rekao da se nada da će u preuzimanje ruskog udela biti uključena oba aktera, i Mađarska i UAE. "Ja znam odgovor na to pitanje, ali ne mogu to da izgovorim pre nego što oni (u NIS-u) pošalju svoje terms sheet (sporazum o uslovima) OFAC-u (Kancelarija Ministarstva finansija SAD za kontrolu inostrane imovine)", rekao je Vučić na novinarsko pitanje dokle se stiglo u pregovorima o NIS-u. U međuvremenu, kako je saopštilo ministarstvo rudarstva i energetike Srbije, u Beograd 15. januara dolazi ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto. On bi, kako je saopšteno, trebalo da se sastane sa ministarkom rudarstva i energetike Srbije Dubravkom Đedović Handanović. NIS se do sada nije oglašavao o tome sa kim se vode pregovori o prodaji udela koji u NIS-u drže ruske kompanije Gasprom njeft i Intelligence. Delegacija MOL-a je početkom januara obišla Rafineriju u Pančevu i ostala glavna postrojenja NIS-a, skladišta i instalacije, benzinske stanice i pančevačku Petrohemiju. U MOL Grupi su za Radio Slobodna Evropa (RSE) 6. januara naveli da razmatraju sve opcije koje bi omogućile da "zajedno dodatno ojačamo bezbednost snabdevanja u regionu". Ipak, nisu konkretno odgovorili na pitanje da li razmatraju preuzimanje ruskog vlasništva u NIS-u. Transport sirove nafte do Rafinerije u Pančevu ponovo je uspostavljen 13. januara, potvrđeno je za RSE u Jadranskom naftovodu, kojim se sirova nafta od Hrvatske doprema do rafinerije u sastavu NIS-a. I NIS i JANAF su od američkih vlasti dobili licencu za nastavak rada do 23. januara dok traju pregovori o prodaji ruskog udela u NIS-u.

Srbija isplaćuje više od deset kredita Kini uglavnom za infrastrukturne projekte, vidi se u budžetu koji je Srbija usvojila za 2026. godinu.Ipak, nadležne institucije u Srbiji RSE nisu dostavile podatke o ukupnoj zaduženosti Srbije prema Kini.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uključio se u kampanju premijera Mađarske Viktora Orbana za parlamentarne izbore učešćem u promotivnom spotu sa još deset političara, među kojima su premijeri nekoliko zemalja, ali i lideri nemačke i francuske krajnje desnice. U spotu za izbore, koji su raspisani za 12. april, podršku Orbanu pružaju premijeri Italije, Češke i Izraela - Đorđa Meloni, Andrej Babiš i Benjamin Netanjahu, koji se najčešće označavaju kao desni populisti. Među političarima su, međutim, i opozicioni lideri sa krajnje desnice u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji i Austriji - kopredsednica Alternative za Nemačku (AfD) Alis Vajdel, liderka Nacionalnog okupljanja u parlamentu Francuske Marin Le Pen, i predsednici španske stranke Voks i Slobodarske partije Austrije, Santjago Abaskal Konde i Herbert Kikl. U promotivnom spotu Orbanove partije Fides pojavljuju se i desničarski predsednik Argentine Havijer Milei, zamenik premijera Italije Mateo Salvini, koji je i lider nacionalističke stranke Liga, i bivši poljski premijer Mateuš Moravjecki, koji je sada predsednik panevropske Stranke evropskih konzervativaca i reformista. Spot, koji je Orban objavio na Iksu, počinje govorom američkog glumca i komičara Roba Šnajdera, koji je na izborima u SAD 2024. prvo podržao Roberta Kenedija Juniora, sada ministra zdravlja, a zatim kandidata republikanaca Donalda Trampa. Vučić u spotu kaže: "Nadam se da će naredni izbori mnogo značiti svima nama, što znači da ćemo svedočiti još jednoj pobedi Fidesa". Predsednik Mađarske Tamaš Šujok objavio je u utorak da će parlamentarni izbori biti održani 12. aprila. Prvi put od povratka na vlast 2010. godine, Orban se suočava sa snažnim protivnikom - Peterom Mađarom, čija je konzervativna Stranka poštovanja i slobode (TISZA), prema većini anketa, u prednosti nad Fidesom. Mađar, bivši dugogodišnji član Orbanovog Fidesa (2002-2024), obećava jačanje nezavisnosti pravosuđa, borbu protiv korupcije i pružanje biračima jasne alternative sadašnjoj vlasti. Aleksandar Vučić i Viktor Orban održavaju dobre odnose od dolaska Srpske napredne stranke na vlast. Više puta su isticali da su odnosi Srbije i Mađarske na "vrhunskom i istorijskom nivou", Orban je glavni zagovornik brzog ulaska Srbije u Evropsku uniju, dok ga Vučić naziva "velikim prijateljem". Vučića i Orbana veže i partnerstvo sa Savezom vojvođanskih Mađara, vladajućom partijom Mađara u Srbiji. SVM je sestrinska partija Orbanovom Fidesu, a u Srbiji je deo vlasti sa Vučićevim SNS-om.

Odbor Skupštine Srbije za ustavna pitanja i zakonodavstvo je u utorak ocenio da su predlozi pravosudnih i zakona u oblasti tužilaštva, koje je podneo poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), u skladu sa Ustavom Srbije, javlja Beta. O tim pravnim aktima bi poslanici u parlamentu trebalo da počnu raspravu u sredu, 14. januara. Predlog je kritikovao deo opozcije, a kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT) je ocenio da odlučivanje o zakonima o pravosuđu "protivno redovnoj proceduri" predstavlja "negativan presedan". Poslanik SNS-a Uglješa Mrdić, koji je i predsednik Odbora za pravosuđe, izašao je u javnost krajem novembra sa inicijativom da se tužilaštvo, u čijoj su nadležnosti borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, "reorganizuje" i podvede pod Više javno tužilaštvo u Beogradu, kao posebno odeljenje. Reč je o tužilaštvu čijim su istragama moguće korupcije i zloupotrebe službenog položaja obuhvaćeni predstavnici vlasti i članovi vladajućeg SNS-a. Šta kaže opozicija?Tokom sednice odbora 13. januara, poslanik opozicione stranke Srbija centar (SRCE) Slobodan Petrović je kritikovao te predloge, te ocenio da nisu u interesu građana već predstavnika SNS-a. Kazao je i da su ti zakonski predlozi suprotni Ustavu Srbije koji, kako je naveo, garantuje vladavinu prava i da je sudstvo nezavisno. Prema oceni odbora, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava je u skladu sa Ustavom Srbije. Predlozi zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva i o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, su, po odboru, takođe u skladu sa Ustavom. Odbor je podržao i predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i o izmeni Zakona o sudijama. Šta kaže Vrhovno javno tužilaštvo?Povodom sednice Odbora za pravosuđe u utorak se oglasio i Kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT), koji je ocenio da odlučivanje o zakonima o pravosuđu "protivno redovnoj proceduri" predstavlja "negativan presedan" u pogledu napretka u reformama javnog tužilaštva i sudstva u Srbiji. "Ukoliko navedeni predlozi budu usvojeni, Кolegijum smatra da će time biti značajno narušeno ustavno ustrojstvo javnog tužilaštva kao samostalnog državnog organa koji vrši svoje nadležnosti na osnovu Ustava, potvrđenog međunarodnog ugovora, zakona i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava", kazali su iz tužilaštva. Dodali su da su određene odredbe predloga zakona u suprotnosti sa načelima i odredbama Ustava Srbije i da bi njihovo usvajanje predstavljalo odustajanje od izgradnje savremenog javnog tužilaštva. "U slučaju usvajanja navedenih predloga dovodi se u pitanje rezultat Ustavnog referenduma iz 2022. godine kada su građani Srbije doneli odluku da podrže izmene Ustava radi jačanja nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tužilaštva", piše u saopštenju. Zašto vlast želi reorganizaciju?Inicijativa Srpske napredne stranke o reorganizaciji tužilaštva dolazi nakon optužbi i uvreda na račun Tužilaštva za organizovani kriminal, koje su proteklih nekoliko meseci iznosili najviši predstavnici izvršne vlasti. U tome je, između ostalih, učestvovao i predsednik Srbije i član SNS-a Aleksandar Vučić, koji je tužioce TOK-a u izjavi 3. novembra nazvao "kriminalnom bandom". Iste reči koristi i ministar kulture Nikola Selaković, koji je u svojstvu osumnjičenog obuhvaćen istragom TOK-a u slučaju "Generalštab". Inicijativa Mrdića, za koju ima podršku ministra pravde Nenada Vujića se, pored Tužilaštva za organizovani kriminal, odnosi i na Tužilaštvo za ratne zločine, koje takođe radi samostalno. U izjavi koju je 25. novembra prenela Radio-televizija Srbije (RTS), Mrdić je ta dva tužilaštva nazvao "hibridnim" navodeći da im je "prošlo vreme" i da su "relikt prošlosti". Identične izraze upotrebio je četiri dana kasnije ministar pravde Nenad Vujić.

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog između Srbije i Kosova Peter Sorensen posetiće Prištinu i Beograd ove nedelje, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa u Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS). Sorensen će posetu započeti 14. januara u Prištini, dok će dan kasnije, 15. januara, boraviti u Beogradu. Prema najavama iz Brisela, očekuje se da evropski posrednik održi sastanke s najvišim političkim rukovodstvima obe strane. Dok su susreti sa kosovskim liderima potvrđeni, izvori u Briselu navode da je agenda posete Beogradu još u fazi finalizacije. To će biti prva poseta danskog diplomate od preuzimanja drugog mandata na funkciji izaslanika EU za dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. Tokom prvog mandata, koji je trajao godinu dana, Sorensen je organizovao svega dva sastanka na nivou glavnih pregovarača, koji nisu rezultirali konkretnim pomacima. Nedostatak napretka u dijalogu u briselskim krugovima pripisuje se pre svega unutrašnjim političkim okolnostima u Srbiji i na Kosovu, a ne nedovoljnom angažovanju evropskog posrednika. Sorensen će razgovarati sa kosovskim rukovodstvom neposredno nakon vanrednih izbora održanih 28. decembra. U Briselu postoje očekivanja da će, nakon formiranja nove vlade u Prištini, proces dijaloga biti oživljen, kao i da bi mogao uslediti sastanak na najvišem političkom nivou. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas), koja ovu funkciju obavlja od decembra 2024, još nije organizovala sastanke lidera u okviru dijaloga. Kao razlog se kontinuirano navode složene političke okolnosti u obe sredine, uključujući politički zastoj na Kosovu tokom 2025. godine, kao i nestabilnu situaciju u Srbiji usled studentskih protesta koji traju od novembra 2024. godine. Međutim, nakon izbora na Kosovu i jasne pobede Pokreta Samoopredeljenje, Evropska unija ocenjuje da su stvoreni uslovi za razmatranje organizovanja nove runde dijaloga na nivou lidera, neposredno po konstituisanju novih institucija na Kosovu. Evropska unija je u kontinuitetu apelovala i na Kosovo i na Srbiju da pokažu konstruktivan pristup dijalogu. U zaključcima iz decembra 2025. godine, Savet ministara EU pozdravio je spremnost visoke predstavnice Kaje Kalas da sazove sastanak dijaloga na visokom nivou čim se steknu povoljni uslovi. Od strana je zatraženo da iskoriste ovu priliku kako bi se postigli konkretni rezultati ka sveobuhvatnom, pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa, u skladu sa međunarodnim pravom. Poslednji susret lidera Srbije i Kosova održan je u septembru 2023. godine. U februaru iste godine lideri su postigli sporazum o putu ka normalizaciji, dok je aneks o njegovoj primeni dogovoren u martu na sastanku u Ohridu. Do sada nije bilo značajnog napretka u sprovođenju dogovorenog, iako Evropska unija kontinuirano poziva na punu implementaciju svih tačaka sporazuma, bez dodatnih odlaganja.