Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu formiraće predmet radi provjere svih okolnosti događaja na Aerodromu "Nikola Tesla", kada je avion kompanije "Air Serbia", na letu za Moskvu, 3. novembra, vraćen na aerodrom zbog dodatnih sigurnosnih provjera. U saopštenju ovog tužilaštva 4. movembra se navodi da će naložiti policijskim službenicima da pribave svu relevantnu dokumentaciju, snimke video-nadzora i obavještenja od lica koja imaju saznanja o događaju, radi potpunog i objektivnog utvrđivanja činjeničnog stanja. Avion Air Serbia vraćen je u utorak uveče u Beograd nakon što je ta kompanija, kako je saopštila, primila od nadležnih aerodromskih službi informaciju koja je zahtijevala sprovođenje dodatnih bezbjednosnih provjera u vezi sa jednim putnikom. Aleksandar Vulin, političar koji je na crnoj listi SAD zbog veza sa Kremljom, negirao je nezvanične informacije da nije prošao neophodnu bezbjednosnu kontrolu na Aerodromu "Nikola Tesla". Prema saopštenju Tužilaštva, dežurni javni tužilac obaviješten je o događaju iste večeri, u 20.26 sati kada mu je policija prenijela da je zahtjev za vraćanje aviona upućen nakon pregleda snimaka video-nadzora. Na njima je uočeno da je jedan od putnika prošao kroz prostor bezbjednosne kontrole u pratnji službenika BIA, bez propisanog bezbjednosnog pregleda. Međutim, naknadno dostavljena službena bilješka policije otkrila je dodatne okolnosti koje nisu bile predočene tužiocu prilikom prvog obavještavanja. Kako je navedeno, prilikom prolaska jednog od putnika kroz bezbjednosnu kontrolu aktiviran je alarm, ali putnik nije podvrgnut dodatnom bezbjednosnom pregledu. Tužilaštvo navodi da su upravo ove informacije bile razlog za nalaganje dodatnih provjera kako bi se utvrdile sve relevantne okolnosti događaja. "Pitanja eventualnih nepravilnosti u sprovođenju propisanih aerodromskih bezbjednosnih procedura, kao i odgovornosti lica zaduženih za njihovo sprovođenje, predmet su postupanja nadležnih organa i službi, u skladu sa njihovim zakonskim ovlašćenjima", navodi se u saopštenju. U međuvremenu, Vulin je na Instagram profilu objavio da se nalazi u Moskvi, da "nije pobjegao", te da će u u glavnom gradu Rusije imati sastanke na kojima će "moliti da se produži gasni aranžman". Nije, međutim, jasno u kom svojstvu je Vulin trebao imati sastanke u Moskvi o gasnom aranžmanu. Vulin važi za jednog od najjačih pristalica Kremlja u Srbiji. Od početka invazije na Ukrajinu u više navrata je bio u zvaničnim posjetama Rusiji.

Prema Paketu proširenja koji je Evropska komisija usvojila 4. novembra, u pristupnom procesu najviše su napredovale Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina. Komisija je za te zemlje prvi put predložila indikativne mape puta sa konkretnim ciljevima za narednu godinu. "Značajan napredak koji su neki kandidati postigli tokom protekle godine omogućava nam da obećanje o proširenju pretvorimo u stvarnost. Sada predlažemo indikativne mape puta za zemlje koje su najdalje odmakle u pregovorima, a to su Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija. One daju jasan put za narednu godinu i čvrsto uporište za predstojeće pregovore. Korak po korak, gradimo potpuniju i jaču Uniju", izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen. Prema Paketu proširenja, Komisija će mape puta ažurirati jednom godišnje, a one ne određuju unapred ishod pregovora. Slične mape mogle bi da dobiju i druge zemlje kada dostignu sličan nivo napretka. Komisija proširenje opisuje kao "investiciju u kolektivnu bezbednost, konkurentnost i otpornost Evrope". Ocenjuje da su dosledne reforme dovele do konkretnog napretka, pre svega kod četiri predvodnice. Crna Gora je na pragu članstva. Prema mapi puta, ugovor o pristupanju mogla bi da potpiše u junu 2027. Bilo bi to prvo proširenje Unije posle Hrvatske 2013. godine, a to je najduži period bez novih članica u istoriji EU. U Paketu proširenja Komisija poručuje da do članstva nema prečica, ali da dosledne reforme donose konkretne rezultate. Ciljni datumi za završetak pregovora mogu da pomognu u održavanju političkog zamaha, ali ne mogu da zamene ispunjavanje uslova. Brzinu pregovora, kaže se u dokumentu, i dalje određuje napredak u vladavini prava, demokratiji i osnovnim pravima. Usklađivanje sa spoljnom politikom EU, uključujući sankcije, Komisija vidi kao jedan od ključnih uslova i kao pokazatelj strateškog opredeljenja zemalja kandidata. Komisija najavljuje i da će početkom 2027. sa zemljama kandidatima otvoriti razgovore o postepenoj integraciji. Pristup delovima jedinstvenog tržišta pre članstva zavisiće od napretka svake zemlje i biće uslovljen, a može biti i povučen. Među uslovima bi mogli da budu usklađenost sa spoljnom politikom EU i poštovanje vladavine prava. Komisija smatra i da bilateralni sporovi koji nisu deo kriterijuma za pristupanje ne bi trebalo da budu deo pregovora. Crna Gora: Na pragu članstvaCrna Gora je najdalje odmakla na putu ka EU. U oblasti vladavine prava usvojeni su ustavni amandmani koji jačaju nezavisnost sudskog i tužilačkog saveta, u skladu sa preporukama Venecijanske komisije. Popunjena su upražnjena mesta sudija Ustavnog suda. Prema izveštaju, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala daje sve bolje rezultate. Između vlasti i opozicije bilo je tenzija, ali je konsenzus o evropskim reformama očuvan. Usvojene su izborne reforme i Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Napredak je zabeležen i u oblasti medija, a vlasti sprovode politiku nulte tolerancije prema napadima na novinare. Crna Gora je potpuno usklađena sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Od 31. oktobra usklađena je i sa viznom politikom Unije, a pristupila je i Jedinstvenoj zoni plaćanja u evrima (SEPA). Komisija procenjuje da bi pristupni pregovori mogli da budu okončani do kraja ove godine. U Savetu EU već se radi na ugovoru o pristupanju, koji će prvi put sadržati nove, pojačane zaštitne klauzule. Ovo je verovatno poslednji godišnji izveštaj o Crnoj Gori. Od sledeće godine zameniće ga izveštaji o praćenju. Albanija: 2027. - ambiciozan ciljAlbanija je za nešto više od godinu dana otvorila sve klastere i zatvorila četiri poglavlja. Komisija ocenjuje da je cilj da pregovori budu okončani do kraja 2027. "ambiciozan, ali ostvariv". U oblasti vladavine prava okončana je provera (vetting) sudija i tužilaca, a privremena merila u Klasteru 1 su ispunjena. Specijalno tužilaštvo postiže rezultate u borbi protiv kriminalnih mreža. Komisija posebno ističe ulogu Ustavnog suda. Kada je reč o demokratiji, izveštaj poziva na međustranačku saradnju i dijalog sa civilnim društvom. To je naročito važno zbog najvećih protesta od početka demokratske tranzicije. Izveštaj upozorava i da civilno društvo nije dovoljno uključeno u donošenje zakona. Albanija je potpuno usklađena sa zajedničkom spoljnom politikom EU i dobro sprovodi Reformsku agendu. Pristupila je i SEPA zoni. Severna Makedonija: Pravosuđe zaostajeProces pristupanja i dalje je blokiran jer Severna Makedonija nije izmenila ustav. Komisija u izveštaju konstatuje političko uplitanje i uticaj interesnih grupa na sudove i tužilaštvo. Od vlasti traži da zaštite nezavisnost pravosuđa i da se odlučnije bore protiv korupcije. Prema oceni Komisije, reforme u oblasti osnovnih prava još nisu dale opipljive rezultate. Severna Makedonija je potpuno usklađena sa zajedničkom spoljnom politikom EU, a gotovo potpuno sa viznom politikom Unije. Komisija ipak traži da se "bez odlaganja" ukine program sticanja državljanstva kroz investicije. Zemlja je među najuspešnijima u sprovođenju Plana rasta i jedina je u regionu u kojoj se privredni rast ubrzao. Srbija: NazadovanjeIzbori održani 25. oktobra dali su novoj vladi "snažan mandat za reforme", navodi se u Paketu proširenja. Ta ocena je naknadno dodata, jer se izveštajni period završio pre izbora. Istovremeno, konstatuje se da u pristupnim pregovorima nije bilo nikakvog napretka. Komisija ukazuje na sve dublju polarizaciju društva i opadanje poverenja između vlasti i civilnog društva. Antievropska retorika i glorifikacija Ratka Mladića, kako se navodi, potkopavaju proklamovani cilj članstva u EU. U oblasti vladavine prava pritisak na pravosuđe znatno je porastao, a rizik od zarobljavanja države i dalje postoji. Organizacije civilnog društva izložene su pritiscima, napadima i zastrašivanju. Akademske slobode slabe, a studenti su pod pritiskom. Bezbednost novinara dodatno se pogoršala. Usklađenost sa zajedničkom spoljnom politikom EU je niska. Komisija traži i usklađivanje vizne politike i prestanak ubrzanog davanja državljanstva. Klaster 3 je tehnički spreman za otvaranje. Dalji napredak, međutim, zavisi od toga da li će se nova vlada vratiti vladavini prava, demokratskim standardima i normalizaciji odnosa sa Kosovom. BiH: Sve dalje od evropskog putaKomisija ocenjuje da se Bosna i Hercegovina sve više udaljava od evropskog puta. Bez funkcionalne koalicije vlast je blokirana, a reforme stoje. Uoči izbora održanih 4. oktobra pojačali su se retorika podela i antievropski narativi. U oblasti vladavine prava izveštaj traži jačanje nezavisnosti pravosuđa i uvođenje provera integriteta. Komisija ocenjuje i da je rizik od zarobljavanja države izražen. BiH je potpuno usklađena sa zajedničkom spoljnom politikom EU, ali zaostaje u usklađivanju vizne politike i ispunjavanju uslova za SEPA. Komisija navodi četiri uslova za napredak: formiranje vlasti, usvajanje zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savetu, izmene Zakona o Sudu BiH i imenovanje glavnog pregovarača. Kosovo: Kriza koči reformePolitička fragmentacija i institucionalna kriza zaustavile su reforme na Kosovu, ocenjuje se u izveštaju. U borbi protiv organizovanog kriminala postignut je izvestan napredak. U pravosuđu napretka nema, a izveštaj beleži "zabrinjavajuće događaje" i političko uplitanje. Komisija traži nezavisno pravosuđe, očuvanje multietničkog karaktera i poštovanje obaveza prema Specijalizovanim većima. Kosovo je potpuno usklađeno sa spoljnom politikom EU, što je prvi put prikazano u posebnom poglavlju 31. Ipak, zaostaje u usklađivanju vizne politike i ispunjavanju uslova za SEPA. Dijalog sa Srbijom je zastao, a postignuti dogovori se sprovode u ograničenoj meri. Normalizacija odnosa ostaje uslov za napredak obe strane.

Pobednik izbora u Srbiji treba da gradi poverenje s evropskim institucijama kako bi zemlja izašla iz višegodišnjeg zastoja u procesu evropskih integracija, poručila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos. To uključuje i oslobađanje finansijskih sredstava koja je Evropska komisija zadržala zbog nazadovanja u ključnim oblastima. "Prva stvar, i za mene veoma važna, jeste izgradnja poverenja. Znam da je to psihološki termin, ali je veoma važan kada govorimo o tome kako će države članice podržati proces pristupanja i koliko brzo ćemo moći da napredujemo", rekla je Kos u razgovoru za Radio Slobodna Evropa. "Potrebno je izgraditi poverenje Srbije prema državama članicama i Evropskoj uniji uopšte, ali i poverenje s naše strane prema građanima Srbije. Taj zadatak shvatam veoma ozbiljno i lično. Ako prvi koraci budu sprovođenje neophodnih reformi u oblastima poput vladavine prava, nezavisnog pravosuđa, nezavisnih medija i borbe protiv korupcije, to će već ići u pravcu da možemo da oslobodimo novac koji smo zadržali", dodala je ona. Prema njenim rečima, ti koraci bi pomogli i da države članice EU podrže nastavak pristupnih pregovora između Beograda i Brisela. Srbija u grupi s Turskom i GruzijomU ovogodišnjem izveštaju o proširenju Srbija je svrstana među zemlje koje nazaduju, zajedno s Gruzijom i Turskom. Nazadovanje se beleži drugu godinu zaredom, i to u ključnim oblastima kao što su vladavina prava i sloboda izražavanja. Izveštajni period obuhvata vreme od kraja septembra prošle godine do kraja septembra 2026. Ocene se stoga odnose na rad prethodne vlasti, koju je predvodila Srpska napredna stranka (SNS), i ne obuhvataju vanredne parlamentarne izbore održane 25. oktobra. Na tim izborima ubedljivu pobedu odnela je Studentska lista, a SNS posle 14 godina na vlasti prelazi u opoziciju. Po pripremljenosti, Srbija se i dalje smatra jednom od najboljih zemalja kandidata. Međutim, po napretku u protekloj godini, kako se ocenjuje u Briselu, "bliža je Turskoj i Gruziji nego Albaniji i Crnoj Gori". Crna Gora i Albanija smatraju se najnaprednijim u procesu pristupanja, dok su pregovori s Turskom zamrznuti od 2018, a proces s Gruzijom zaustavljen 2024. godine, u oba slučaja zbog nazadovanja u oblasti demokratije i vladavine prava. Srbija je nekada važila za jednog od lidera u procesu pristupanja. Kos je pobednicima izbora poručila da je iz godišnjeg izveštaja o Srbiji jasno šta treba uraditi u narednom periodu. "Trebalo bi veoma pažljivo da pročitaju šta piše u ovom izveštaju. Uglavnom to već znaju. Ako se budu držali preporuka, to je jasna poruka šta treba uraditi da bi se Srbija vratila demokratskom razvoju", rekla je Kos. 'Pobedili su građani Srbije'Komesarka je parlamentarne izbore održane 25. oktobra ocenila kao pobedu demokratije i građana. Prema njenim rečima, zahtevi koje je studentski pokret isticao tokom protesta isti su kao oni koje Evropska unija postavlja Srbiji kao zemlji kandidatu. "Ono što se dogodilo 25. oktobra za mene je pobeda demokratije. Izlaznost je bila visoka. Pobedili su građani Srbije", rekla je Kos. Kako je navela, posle prvih kontakata s predstavnicima Studentske liste stekla je utisak da oni ozbiljno rade na onome što su zahtevali tokom protesta, a to su vladavina prava, borba protiv korupcije, slobodni i nezavisni mediji i nezavisno pravosuđe. "To su isti zahtevi koje mi tražimo od Srbije kao zemlje kandidata u procesu pristupanja. To sam rekla i na samom početku protesta", istakla je komesarka. Poseta Srbiji posle formiranja vladeKos je najavila da će posetiti Srbiju čim bude formirana nova vlada. "Prvo moramo da dobijemo novu vladu. Kada budemo imali novu vladu i novi parlament, stvari mogu da se dese veoma brzo. Moj tim i ja smo spremni i nadam se da će i nova srpska vlada uskoro biti spremna", rekla je. Tokom predizborne kampanje, pa ni u izbornoj noći, nije bilo zastava EU. Upitana da li će Brisel postavljati zahteve novoj vlasti i pre nego što ona sredi prilike u zemlji, Kos je odgovorila da ne želi da govori o zahtevima prema pobednicima izbora. "Imali su mnogo teže uslove nego u bilo kojoj drugoj zemlji i uspeli su. Pa ko sam ja da im govorim šta treba da urade?", rekla je Kos. Dodala je da veruje da studenti i njihovi pristalice znaju šta je potrebno da Srbija bude otvorena, demokratska i slobodna zemlja. Ako nastave putem kojim su krenuli, proces pristupanja EU i njihov rad na "novoj Srbiji" na kraju će se susresti, ocenila je.

Avion Air Serbia, koji je u utorak uveče vraćen sa leta ka Moskvi u Beograd zbog ponovne bezbednosne provere putnika, među kojima je bio proruski političar i bivši visoki državni funkcioner Aleksandar Vulin, sleteo je rano u sredu u rusku prestonicu. Nije poznato da li je Vulin bio na ponovljenom letu. Urednik vazduhoplovnog portala Tango Six Petar Vojinović objavio je na mreži X da je let JU134 kompanije Air Serbia sleteo rutinski u sredu ujutro u Moskvu, sa promenjenom posadom - zbog regulative o radnom vremenu, ali "istim, ispostavilo se, više nego interesantnim putnicima nakon sedam sati zakašnjenja", javila je Radio-televizija Srbije. Avion Air Serbia vraćen je u utorak uveče u Beograd nakon što je ta kompanija, kako je saopštila, primila od nadležnih aerodromskih službi informaciju koja je zahtevala sprovođenje dodatnih bezbednosnih provera u vezi sa jednim putnikom. Aleksandar Vulin, političar koji je na crnoj listi SAD zbog veza sa Kremljom, negirao je nezvanične informacije da nije prošao neophodnu bezbednosnu kontrolu na Aerodromu "Nikola Tesla". Vulin je nakon vraćanja aviona u Beograd rekao u telefonskom razgovoru za tabloid Informer da je reč o pokušaju političkog obračuna sa njim, te da je išao službeno u Moskvu da bi razgovarao o gasnom aranžmanu za Srbiju. "Naravno da je sve laž. To je samo iživljavanje i pokušaj da novim vlastima dokažu koliko su na braniku njihove ideologije, pa čak i ovde na našem aerodromu", rekao je Vulin. Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, koji je bio u istom avionu, rekao je za N1 da je, nakon neplaniranog povratka aviona za Moskvu na beogradski aerodrom, sprovedena detaljna bezbednosna kontrola svih putnika i prtljaga. Iako su se u avionu nalazili i Vulin i Nenad Popović, proruski ministar bez portfelja u tehničkoj Vladi Srbije zadužen za međunarodnu ekonomsku saradnju i društveni položaj crkve, Bajatović je rekao da ne zna razloge njihovog putovanja, dok je njegov odlazak u Rusiju u vezi sa problemima u snabdevanju gasom i u platnom prometu nakon slučaja Alta banke, koja je 3. novembra otišla u stečaj, dan nakon što je njen vlasnik Davor Macura uhapšen pod sumnjom da je iz trezora izneo stotine miliona evra u kešu.

Dozvola za rad oduzeta joj je nepunih nedelju dana nakon što je Srpska napredna stranka na izborima izgubila vlast. Tri dana kasnije, priveden je i njen vlasnik. Godinama pre naglog sloma, i Davor Macura i Alta banka beležili su vrtoglavi uspon, dok su se u banci nizali računi državnih preduzeća. "Ili se urušavanje desilo preko noći, što ne bih rekao da je ovde slučaj, ili su u centralnoj (državnoj) banci znali kakva je situacija, ali nisu smeli ranije da reaguju jer su bili izuzetno zavisni od vlasti", ocenjuje ekonomista Goran Radosavljević. Dok Tužilaštvo ispituje da li je novac uoči oduzimanja dozvole Alta banci izašao iz zemlje, njen vlasnik sumnjiči se da je iz trezora u kešu izneo stotine miliona evra. Uz nagli rast i investicije, gašenju banke biznismena bliskog dosadašnjoj vlasti prethodili su i unosni državni poslovi, poput naplate usluga javnih preduzeća. Radio Slobodna Evropa (RSE) utvrdio je da je račune u Alta banci imalo više od 40 javnih preduzeća i još desetine firmi u državnom vlasništvu. Zbog sumnji na pranje novca i pitanja o poreklu kapitala, ova banka bila je pod lupom evropskih institucija, dok je iz Sjedinjenih Američkih Država u oktobru stigao zahtev za uvođenje sankcija njenom vlasniku. Uspon i pad Alta bankePod tim imenom, banka je osnovana 2020. godine kada kompanija Davora Macure kupuje državni paket akcija u nekadašnjoj JUBMES banci koja se bavila međunarodnim prometom. Kasnijim otkupom akcija, Macurina Alta grupa postaje stopostotni vlasnik. Pitanja o poreklu kapitala banke i sumnje u pranje novca u narednim godinama otvarale su evropske institucije, dok su iz Alte negirali sve navode o mogućim zloupotrebama. Crveni alarm kod državnog regulatora – Narodne banke Srbije, trebalo je da upali brzina rasta banke, kaže za RSE ekonomista Aleksandar Stevanović. "Za paljenje lampice je bila ta prekomerna likvidnost i držanje ogromnih količina gotovine. To je potpuno neuobičajeno za banku i bilo je dosta indikatora da se tamo dešavaju neke stvari koje nisu baš najnormalnije", dodaje. Prema poslednjem finansijskom izveštaju iz juna 2026. godine, bilansna suma banke bila je oko 1,82 milijarde evra. Za šest meseci, odnosno u odnosu na kraj 2025, porasla je za 170 miliona evra, pokazuje izveštaj dostavljen NBS. Rast su pokazivali i prethodni godišnji izveštaji. Od kraja 2024. do kraja 2025, bilansna suma porasla je za 60 odsto. Rastao je prihod od kamata i provizija, sredstva kod centralne - Narodne banke Srbije (NBS), kao i krediti i depoziti. "Sada treba da snose odgovornost ljudi u Narodnoj banci jer ne možete da budete kontrolna funkcija, a da kažete – mi ne znamo šta se desilo", navodi ekonomista Goran Radosavljević. Od 2012. na čelu NBS je funkcionerka Srpske napredne stranke Jorgovanka Tabaković. Nije se javno oglašavala nakon sloma Alta banke i izbora na kojima je njena partija poražena posle 14 godina na vlasti. U obrazloženju oduzimanja dozvole, NBS je 31. oktobra saopštila da se u prethodnom periodu finansijsko stanje banke znatno pogoršalo, kao i da su ugroženi interesi deponenata. Uz poziv tužilaštvu da istraži sve činjenice, četvoro viceguvernera NBS navelo je istog dana da su sa stanjem u banci, "koje je drastično odstupalo od izveštaja koji su im dostavljani, upoznati tek na hitnoj sednici 30. oktobra uveče". "Siguran sam da banka ne bi bila ugašena da su rezultati izbora bili drugačiji", kaže ekonomista Aleksandar Stevanović. Sumnje na iznošenje novca iz zemlje"Ako je neko nakon gubljenja izbora rešio da izvuče veliku količinu novca iz banke i da to uradi brzo, neko je morao da mu dopusti", navodi Goran Radosavljević ukazujući na odgovornost Narodne banke. Tužilaštvo za organizovani kriminal zatražilo je od NBS podatke o svim transakcijama, konverziji i odlivu novca sa računa Alta banke u inostranstvo. NBS je dostavila podatke do 20. septembra. U odgovoru Tužilaštvu, banka je navela da će izveštaj za period nakon tog datuma "biti moguće dostaviti posle 4. novembra". Ukoliko se utvrdi da je novac nezakonito prebačen u inostranstvo, vraćanje će zavisiti od toga gde je završio. "Pretpostavke govore da je otišao u pravcu zemalja koje su u ovom momentu izopštene iz međunarodnog tržišta ili su već ranije bile baza za neka nepočinstva koja su se davno dešavala u Srbiji", kaže Aleksandar Stevanović. Zbog sumnje da je u kešu iz trezora Alta banke izneo oko 383 miliona evra, 2. novembra priveden je i njen vlasnik Davor Macura. "Ako se to desilo, ostajem zapanjen. I to je na jedan krivično delo", navodi Stevanović. Saradnja sa javnim preduzećimaRast Alta banke, koja je držala oko tri odsto ukupnog bankarskog tržišta u Srbiji, pratila je saradnja sa javnim i državnim preduzećima. Polovinom 2025, Beograđanima je stiglo uputstvo da račune za struju više ne uplaćuju na račun Elektroprivrede Srbije (EPS) kod državne Uprave za trezor, već na račun ovog javnog preduzeća kod Alta banke. EPS je tada saopštio da je Alta samo jedna od poslovnih banaka sa kojima ima uspešnu saradnju, a ugovori o detaljima te saradnje nisu objavljeni. "Prebacivanjem plaćanja podizana je likvidnost banke. Znate li šta znači da vam neko preusmeri promet EPS-a koji se meri u stotinama milijardi dinara - preko noći postajete bitan činilac u finansijskom sistemu", navodi Goran Radosavljević. Dve godine ranije, Alta je počela da posreduje u elektronskom plaćanju računa za struju preko aplikacije EPS-a "Uvid u račun". Nakon oduzimanja dozvole za rad banci, EPS je saopštio da aplikacija u narednom periodu neće biti dostupna, a građanima je stigao novi račun za uplate. Isto su učinila i javna preduzeća Parking servis Beograd i Informatika iz Novog Sada, kojoj su građani račune za stambeno-komunalne usluge takođe plaćali preko računa u Alta banci. U EPS-u kažu da novac od naplate računa nisu čuvali u ovoj banci i da se u trenutku oduzimanja dozvole u Alti nalazilo manje od 0,5 odsto ukupnog mesečnog priliva od naplate struje. "EPS će ta sredstva potraživati u stečajnom postupku", navodi se u saopštenju od 3. novembra i dodaje da poslovanje preduzeća nije ugroženo. EPS ima račune u još devet banaka u Srbiji, a dominantan deo platnog prometa odvija preko se državne Poštanske štedionice, dodaje se. Sredstva u stečajnom postupku potraživaće i svi klijenti koji su u Alta banci imali više od osiguranih 50.000 evra. Na kraju 2025. godine, Alta banka je imala oko 66 hiljada klijenata – oko 56 hiljada građana i oko deset hiljada firmi. Samo godinu dana ranije imala je oko 47 hiljada klijenata. Zahtev za sankcijama i sumnje u pranje novcaVlasnik Alta Group jedan je od četiri biznismena bliskih donedavnoj vlasti koji su se našli na listi zahteva za uvođenje američkih sankcija. Zahtev da se Macuri zabrani putovanje u SAD i korišćenje američkog finansijskog sistema je državnom sekretaru Marku (Marco) Rubiju 14. oktobra uputio republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson). U pismu u koje je RSE imao uvid naveo je da je Alta banka umešana u poslove koji uključuju pranje novca. Iz Alta banke su ove navode odbacili kao neistinite. Zbog sumnji u adekvatnost kontrola protiv pranja novca i pitanja o poreklu kapitala, Macura se dve godine ranije našao i pod lupom Evropske centralne banke. Financial Times je 2024. pisao da je ova banka mesecima proveravala Macurin Alta Pay zbog načina na koji je, zajedno sa kompanijom Diplomat Pay, stekao udeo u austrijskoj Addiko banci. Alta Pay je tada odgovorio da nema saznanja o takvoj istrazi. Pažnju javnosti Macura je privukao i sredinom oktobra 2026. kada je vraćen sa podgoričkog aerodroma nakon što mu nije dozvoljen ulazak u susednu Crnu Goru. Kompanija je tada navela da mu nije saopšten razlog zabrane ulaska, a da je u zapisniku granične policije bila navedena "zaštita nacionalne, odnosno unutrašnje bezbednosti". Ko je Davor Macura? Karijeru je počeo 2008. godine kao vlasnik menjačnice u beogradskom naselju Zemun, a šest godina kasnije osnovao kompaniju Alta d.o.o. sa osnovnim kapitalom od oko devet evra. Firma je vremenom širila delatnost sa menjačkih poslova na platne usluge pa je 2019. promenila ime u Alta Pay Group, da bi 2025. počela da posluje kao Alta Grupa u kojoj je Macura stopostotni vlasnik. Prema javno dostupnim podacima Agencije za privredne registre, osnovni kapital firme je od 2014. uvećan na oko 195 miliona evra. Danas Macura ima vlasnički udeo u više od deset firmi, kojima uz bankarstvo, ulazi i u sektor nekretnina i trgovine, te regionalno širi svoje poslovanje. Sporni posloviMacura je bio vlasnik i građevinske firme "Danica Park", ugašene 2024. godine. A u vlasništvu ove firme bile su parcele u luksuznom beogradskom naselju Dedinje, koje se danas dovode u vezu sa Zvonkom Veselinovićem i Milanom Radoičićem. Obojica su pod međunarodnim sankcijama zbog optužbi za organizovani kriminal, dok je Radoičić na međunarodnoj poternici zbog organizacije oružanog napada na severu Kosova. Istraživački portal BIRN je ranije objavio da je Macurina firma "Danica Park" bila vlasnik parcela i investitor radova na luksuznim vilama, izgrađenim jedna do druge. Danas su njihove vlasnice Veselinovićeva sadašnja i Radoičićeva bivša supruga. A kako su se stotine kvadrata gradile bez potrebnih dozvola, istraživao je RSE. Macurina druga građevinska firma ABL Solvent kupila je 2021. nekadašnji kompleks Industrije motora i traktora (IMT) u Beogradu u stečaju za oko 70 miliona evra. Na tom mestu najavljena je izgradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa, koju su pratile kritike dela struke zbog investitorskog urbanizma, ali i netransparentnog načina na koji je Macurina firma došla do državne imovine. Poslednji poslovni poduhvat, uoči oktobarskih izbora, bilo je preuzimanje maloprodajnih lanaca Idea Marketi i povezanih firmi. Macurina holding kompanija Alta Retail kupila je od hrvatske Fortenova grupe sistem u okviru kojeg posluju trgovinski brendovi Idea, Roda i Mercator. Prema podacima sa sajta kompanije Idea, lanac obuhvata više od 300 prodavnica u preko 80 gradova Srbije i zapošljava više od 6.500 ljudi. U oktobru 2025. najavljena je i izgradnja 125 metara visoke "Alta kule" sa stanovima i novim sedištem banke - koja će godinu dana kasnije otići u stečaj. Saradnja na tekstu: Nevena Bogdanović i Jelena Janković

Avion Air Serbia koji je u utorak poleteo iz Beograda za Moskvu vraćen je na pola leta. Air Serbia je saopštila da je avion vraćen pošto je ta kompanija od nadležnih aerodromskih službi primila informaciju koja je zahtevala sprovođenje dodatnih bezbednosnih provera u vezi sa jednim putnikom, prenela je Radio-televizija Srbija. Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je za N1 da je nakon neplaniranog povratka aviona za Moskvu na beogradski aerodrom sprovedena detaljna bezbednosna kontrola svih putnika i prtljaga. Iako su se u avionu nalazili i Aleksandar Vulin, političar koji je na crnoj listi SAD zbog veza sa Kremljom, te proruski političar i biznismen koji u Rusiji ima mrežu firmi - Nenad Popović, Bajatović kaže da ne zna razloge njihovog putovanja, dok je, kako ističe, njegov odlazak u Rusiju u vezi sa problemima u snabdevanju gasom i u platnom prometu nakon slučaja Alta banke, prenosi N1. "Naravno da je sve laž. To je samo iživljavanje i pokušaj da novim vlastima dokažu koliko su na braniku njihove ideologije, pa čak i ovde na našem aerodromu", rekao je Vulin za Informer, tabloid blizak doskorašnjoj vlasti u Srbiji. Prema podacima sajta Flightradar24, avion na letu ASL340 (JU340) je poleteo oko 18.25, došao do Litvanije kada je krenuo nazad za Beograd gde je sleteo nešto pre 22 časa. Taj let je bio najpraćeniji let u celom svetu na sajtu Flightradar24. Air Serbia navodi da je nakon što je naknadno primila informaciju koja je zahtevala dodatne aerodromske bezbednosne provere, kompanija postupila u skladu s instrukcijama nadležnih organa i svim važećim procedurama. Kontrola putnika i prtljaga sprovodi se u nadležnosti aerodromskog sistema bezbednosti i odgovarajućih službi, navela je Air Serbia.

Četiri dana pre izricanja presude, objavljena je odluka o pomilovanju vozača automobila koji je oborio studentkinju u centru Beograda tokom komemorativne tišine. "Ne može jedan čovek da kaže nekome slobodan si, ako mi taj umalo nije ubio dete", kaže za RSE Ratko Ponjavić, otac studentkinje Sonje. Nju je u januaru 2025. oborio automobil u centru Beograda kada se vozač zaleteo na učesnike komemorativne tišine za žrtve nadstrešnice u Novom Sadu. Nakon udarca odletela je na krov automobila, da bi potom pala na asfalt, zbog čega je završila u bolnici. Umesto presude najavljene za 6. novembar stigla je odluka o pomilovanju, kojom je vozač Marko Pavlović oslobobođen od daljeg krivičnog gonjenja za teško ubistvo u pokušaju. "To je pljuvanje na pravdu, pljuvanje na sudstvo, na društvo", smatra njen otac. Vozač tog automobila je među 49 osoba koje su pomilovane i abolirane 27. septembra odlukom tada odlazećeg predsednika Srbije Aleksandar Vučić. "Ako je uradio (Vučić) takvu jednu stvar, trebalo je da to uradi potpuno transparentno pre izbora. Oslobodio je 49 ljudi, za svakog je trebalo da kaže razlog", kaže Ratko Ponjavić. Iako je odluka o pomilovanjima doneta još krajem septembra, njihova imena su objavljena tek početkom novembra. Saopštavajući da je doneo takvu odluku, Vučić je jedino rekao da je abolirao 12 lica iz novosadske grupe. Reč je o opozicionim aktivistima i studentima, optuženim za pripremanje napada na ustavno uređenje i pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Sada je objavljeno da je među njima i više osoba optuženih za napade na studente tokom dvogodišnjih antivladinih protesta. Odluku o pomilovanjima Vučić je doneo pre raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora za 25. oktobar, na kojima su on i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast. Pre toga, Srbiju su potresali dvogodišnji masovni antivladini protesti zbog tragedije u Novom Sadu. Pomilovanja mesec dana pod velom tajnostiPredsedniku Republike pravo na pomilovanje daje Ustav Srbije. Međutim, osim što duže od mesec dana nisu bila poznata imena pomilovanih i aboliranih osoba, i dalje nije poznato koji su razlozi zbog kojih su baš ta lica izabrana. Javnosti se duguje to obrazloženje, kaže za RSE profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić. "Jedno je ministra Vujića zašto je izabrao baš tih 49 ljudi, a drugo je Vučića zašto je taj predlog prihvatio", smatra ona. Imena pomilovanih saopštili su najpre nadležni sudovi kod koji se vode ili su vođeni krivični postupci protiv lica koja su pomilovana. Dan kasnije spisak pomilovanih objavilo je i Ministarstvo pravde, na čijem čelu je Nenad Vujić. Ministarstvo pravde je saopštilo 3. novembra da nije moglo da objavi spisak pomilovanih lica pre nego što je izvršeno njegovo zvanično dostavljanje nadležnim sudovima. Prethodno je Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) zatražilo od Ministarstva pravde da hitno dostavi kompletnu dokumentaciju o postupcima pomilovanja. Da li je sve bilo po zakonu?U saopštenju Višeg suda iz Novog Sada navodi se da je postupke pomilovanja pokrenuo ministar pravde po službenoj dužnosti 25. septembra. U tom trenutku, Vlada je u tehničkom mandatu nakon što su raspisani izbori. Rakić Vodinelić ukazuje da su zbog toga ministri mogli da obavljaju samo tekuće i neophodne poslove u šta, kako kaže, ne spadaju pomilovanja. A, kako navodi, drugo pitanje je kako je ministar došao do 49 lica. "Da li je to bila njihova inicijativa, da li je vršio uvid u predmete i našao opravdane razloge ili je dobio spisak od predsednika", navela je. Ministarstvo pravde nije odgovorilo na upit RSE o tome što je postupak pokrenut u vreme tehničkog mandata niti zašto je izabrano tih 49 lica. Takođe je bez odgovora ostalo i pitanje zbog čega su izostala obrazloženja odluka o pomilovanjima. Prema Zakonu o pomilovanju, postupak po službenoj dužnosti pokreće ministar pravde. Onda sve spise sa svojim mišljenjem dostavlja predsedniku Republike. Da li su pomilovanja gotova stvar?Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić kaže da bi odluke o pomilovanjima i aboliciji mogle da se osporavaju pred Ustavnim sudom ukoliko se dokažu proceduralni i sadržinski nedostaci. "Pošto Tužilaštvo za organizovani kriminal ima formiran predmet, ono što treba prvo da urade je da hitno saslušaju ministra Vujića, a posle toga i Vučića", navela je. Kaže da osim državnih organa i institucija, postupak pred Ustavnim sudom u ovom slučaju mogu da pokrenu i nevladine organizacije za ljudska prava. "Mogu da zatraže da se donese odluka kojom bi se suspendovalo izvršenje odluke o pomilovanjima, a onda da Ustavni sud polako odluči šta će da radi – da li će te odluke staviti van snage", navela je. Rakić Vodinelić smatra da bi paralelno trebalo povesti postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava. Ko su još među pomilovanima?Među pomilovanima je i bivša viša funkcionerka Ministarstva unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović. Ona je time oslobođena krivičnog gonjenja za trgovinu uticajem Hrkalović se u javnosti dovodila u vezu sa pripadnicima kriminalnih grupa, a u prethodnom periodu viđana je na skupovima Vučićeve Srpske napredne stranke. Pomilovan je i Tomo Stojić, jedan od rukovodilaca fabrike "Milan Blagojević - Namenska", osuđen zbog eksplozije u fabrici 2017. godine kada su poginula dvojica radnika. Pomilovan je i nekadašnji predsednik Skupštine Niša Igor Novaković, pravosnažno osuđen zbog zloupotrebe službenog položaja, za kojim je Osnovni sud prošle nedelje raspisao poternicu. Od krivičnog gonjenja za zloupotrebu službenog položaja oslobođena je i Dragana Živadinović, nekadašnja predsednica Višeg suda u Nišu. Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić kaže da je pomilovanje mera humanitarnog karakter,a koja ne služi za zaštitu članova svoje stranke i lojalnih ljudi. "Osnovni razlog za ovo pomilovanje je pomilovanje Vučićevih lojalista. To se vidi iz imena", ocenjuje Rakić Vodinelić. Prema dostupnim medijskim izveštajima, Aleksandar Vučić je tokom svog desetogodišnjeg predsedničkog mandata pomilovao 67 osoba. Kada je 2025. godine pomilovao 18 ljudi rekao je da nikada ranije kao predsednik nije donosio odluku o pomilovanju, navodeći da je to rizično i da "ne možete uvek da uzimate pravdu u svoje ruke". Tada su među 13 pomilovanih bili studenti, direktori škola, dekan, docent. Ali je tom prilikom pomilovao i četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, koji su bili okrivljeni za napad na studente. Oni su u tom napadu slomili vilicu jednoj studentkinji, a zbog toga je tadašnji premijer Miloš Vučević podneo ostavku što je dovelo do pada vlade.

Neka od državnih preduzeća iz Srbije, koja su imala račune u Alta banci, navode za Radio Slobodna Evropa (RSE) da njihovo poslovanje nije ugroženo nakon što je ta banka otišla u stečaj. To su saopštili Telekom, Pošta, EXPO 2027, dok RSE nezvanično saznaje da ni poslovanje Naftne industrije Srbije nije ugroženo. RSE je utvrdio da je u Alta banci račune imalo više od 40 javnih preduzeća i još desetine firmi u državnom vlasništvu. Na listi klijenata našli su se i Ministarstvo poljoprivrede i Pokrajinski sekretarijat za finansije, kao i gradovi - Beograd, Leskovac, Vranje, Prokuplje i Bor, kao i nekoliko gradskih opština. Na spisku je i Srpska pravoslavna crkva. Alta banka je 3. novembra otišla u stečaj nakon što je dan ranije priveden njen vlasnik Davor Macura koji se sumnjiči da je iz trezora u kešu izneo stotine miliona evra. Macura je u javnosti predstavljan kao biznismen blizak Srpskoj naprednoj stranci koja je poražena na izborima 25. oktobra, a naglom uzletu Alta banke doprinela je i saradnja sa državnim preduzećima. Narodna banka Srbije saopštila je nakon oduzimanja dozvole Alta banci da se njeno finansijsko stanje znatno pogoršalo i da su ugroženi interesi deponenata. Šta kažu u državnim preduzećima?Među više desetina dinarskih i deviznih računa, koje državna telekomunikaciona kompanija Telekom Srbija ima u različitim bankama, dva su bila u Alti. Za RSE kažu da su u, u momentu gašenja banke, u Alti imali jedan dinarski i jedan devizni račun. "Kompanija preko tih računa nije obavljala redovan platni promet, uključujući naplatu potraživanja od korisnika naših usluga kao i redovne isplate", navodi se u odgovoru Telekoma Srbija. Depoziti koje je Telekom imao u Alti su, kako dodaju, nematerijalni i iznosili su ispod 50 hiljada evra. "Tako da kompanija nije izložena potencijalnim efektima ovog događaja", zaključuju u odgovoru, referišući na gašenje banke. RSE nezvanično saznaje da Naftna industrija Srbije nije ugrožena gašenjem Alte, te na računima u toj banci nije bilo značajnih suma novca. NIS, koji je pod sankcijama Sjedinjenih Država zbog većinskog ruskog vlasništva, imao je u Alta banci dva računa - jedan dinarski i jedan devizni. Kao i Telekom, i Naftna industrija ima desetine račune u drugim bankama u Srbiji, preko kojih vrši transakcije. A da na njihovo poslovanje ne utiče to što je Alta otišla u stečaj, poručuje za RSE i Pošta Srbije. "Pošta Srbije je likvidno i solventno preduzeće koje redovno ispunjava sve svoje obaveze u skladu sa rokovima njihovog dospeća. Aktuelna situacija na bankarskom tržištu nije otežala i ne utiče na njeno tekuće poslovanje i realizaciju planiranih aktivnosti", navode u odgovoru. Nema, međutim, odgovora na pitanje da li su i koliko novca imali u Alta banci u momentu gašenja banke i čemu su služili računi. Kompanija EXPO 2027, koja upravlja organizacijom međunarodne izložbe čiji će Beograd biti domaćin naredne godine, poručuje za RSE da se najveći deo njihovog novca nalazi na računima kod druge banke. "U trenutku otvaranja stečajnog postupka nad Alta bankom, na računima kompanije u toj banci nalazilo se oko četiri odsto ukupnih novčanih sredstava", dodaju u odgovoru. Ističu da takva raspodela sredstava omogućava da stečaj nad Alta bankom ne utiče na stabilnost i likvidnost kompanije EXPO 2027, kao ni na njeno poslovanje i izmirivanje obaveza. Od državnih institucija Srbije, račun u Alta banci je imalo Ministarstvo poljoprivrede, koje do objave vesti nije odgovorilo na pitanja RSE. Na listi klijenata banke našao se i Sekretarijat za finansije pokrajine Vojvodine, koji navodi da nije imao sredstva u Alti u momentu gašenja banke, te da budžet nije ugrožen. Do objave vesti nisu odgovorili gradovi Beograd, Bor, Leskovac i Vranje, koji su takođe, kako je utvrdio RSE, imali račune u Alta banci. A iz sedišta grada Prokuplja navode da u Alti nisu imali račun u momentu kad je banci oduzeta dozvola za rad. Državno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS), kojem su građani Beograda račune za struju plaćali preko Alta banke, saopštilo je ranije da taj novac nisu čuvali u ovoj banci. Naveli su da se, u trenutku oduzimanja dozvole, u Alti nalazilo manje od 0,5 odsto ukupnog mesečnog priliva od naplate struje. "EPS će ta sredstva potraživati u stečajnom postupku", navodi se u saopštenju od 3. novembra i dodaje da poslovanje preduzeća nije ugroženo. EPS ima račune u još devet banaka u Srbiji, a dominantan deo platnog prometa odvija preko se državne Poštanske štedionice, dodaje se. Sredstva u stečajnom postupku potraživaće i svi klijenti koji su u Alta banci imali više od osiguranih 50.000 evra. Vlasnicima depozita do iznosa od 50.000 evra, novac će se isplaćivati preko Poštanske štedionice.

Počelo je protestom i optužbama za korupciju. Sada se očekuje sudski epilog. Pogibija 16 ljudi u padu nadstrešnice na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu pokrenula je talas demonstracija koji je doveo do smene vlasti u Srbiji. Dve godine je studentski pokret, zajedno sa hiljadama građana na ulicama, tražio odgovornost za nesreću. Uprkos postupcima pred sudom, do danas nije utvrđena. A nakon pobede na parlamentarnim izborima 25. oktobra, Studentska lista poručuje da je procesuiranje odgovornih prioritet. Preispitaće se, naglašavaju, i drugi projekti odlazeće vlasti, koji su pod lupom zbog optužbi za korupciju. Režim Aleksandra Vučića je optužbe za korupciju sve vreme odbacivao, dok su glavni projekti u državi, poput brze pruge ili trasa autoputeva, građeni direktnom pogodbom, bez tendera. Među njihovim ključnim partnerima našle su se firme iz Kine, a poslovi su sklapani na osnovu međudržavnog sporazuma Beograda i Pekinga. Uzlet ovih poslova, pod 14 godina dugom vlašću Vučićeve Srpske napredne stranke, opisivan je kao rezultat "čeličnog prijateljstva" Srbije i Kine i njihovih lidera. Da je revizija ugovora "neophodna", smatra Nemanja Nenadić iz nevladine organizacije "Transparetnost Srbija", koji je govorio za Radio Slobodna Evropa (RSE). Ali, šta bi mogle biti prepreke? "Ako se pod revizijom podrazumevaju izmene postojećih ugovora, u tom slučaju bi stvari zavisile i od spremnosti druge ugovorne strane da uđe u postupak izmene", odgovara Nenadić. "Raskid je moguć i bez saglasnosti ugovornih strana, u situacijama kada je, na primer, plod izvršenja nekih krivičnih dela", opisuje on. Šta će biti sa istragom za nadstrešnicu?Jedna istraga u toku, jedna potvrđena i jedna ukinuta optužnica. To je dosadašnji sudski epilog u slučajevima koji ispituju pad nadstrešnice na novosadskoj stanici 1. novembra 2024. Istragu moguće korupcije i finansijskih zloupotreba tokom modernizacije pruge od Beograda do granice sa Mađarskom vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal. Među 14 osumnjičenih za zloupotrebu položaja su i dvojica bivših ministara u Vladi Srbije, Tomislav Momirović i Goran Vesić. Zajedno sa još nekoliko bivših funkcionera javnog preduzeća zaduženog za železnicu, sumnjiče se da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara. Optužnice još nema. Ali, kako je iz tog Tužilaštva ranije saopšteno, do sada su istragu kočile druge institucije, koje nisu dostavljale tražene podatke. Poreska uprava i policija su ranije povukle svoje ljude iz udarne grupe koja je trebalo da istražuje tokove novca. Nije poznato da li su istragom obuhvaćene kineske firme koje su vodile posao modernizacije železnice. Dobile su ga direktnom pogodbom, bez tendera, na osnovu međudržavnog sporazuma Beograda i Pekinga. "Na primeru železničke pruge do mađarske granice videli smo da sve ukazuje na to da postupanje predstavnika naše države nije bilo domaćinsko i da smo na kraju platili više nego što smo morali za ovaj projekat", ukazuje Nemanja Nenadić. U međuvremenu je neformalna Anketna komisija, koju čini grupa stručnjaka, ocenila da je rekonstrukcija pruge do Mađarske bila "organizovana šema za izvlačenje novca". Nakon smene vlasti u Srbiji, očekuje se da istraga dobije zamah. To očekuje i Evropska unija. "Evropska komisija očekuje da vlasti nastave istrage i obezbede transparentnost i odgovornost", poručeno je za RSE iz Brisela. Naglašavaju da nezavisno i delotvorno pravosuđe predstavlja jedan od ključnih elemenata procesa pristupanja Evropskoj uniji. Komšijska članica Evropske unije, Mađarska, otpočela je nakon smene vlasti Viktora Orbana analizu "rasipničkih" ugovora, kako su ih opisali. Među njima i izgradnju pruge sa mađarske strane granice. Ali, u objavi dokumentacije, zakočio ih je Peking. Projekat modernizacije pruge je regulisan bilateralnim sporazumom Mađarske i Kine i sadrži klauzulu poverljivosti. "Mađarska vlada zvanično je pokrenula konsultacije sa kineskom stranom o ukidanju odredbi o poverljivosti koje se odnose na projekat železničke pruge Budimpešta–Beograd", naveli su iz mađarske vlade za RSE. "Pitanje odredbi o poverljivosti rešava se diplomatskim kanalima", dodali su. Za to vreme, čeka se i da železnički saobraćaj od Beograda do Budimpešte bude uspostavljen i da prvi brzi vozovi krenu do mađarske prestonice. A u Novom Sadu, mestu nesreće, čeka se na suđenje za propuste koji su doveli do pada nadstrešnice. U sudnici bi trebalo da se nađe 13 optuženih. Među njima su, i u ovom postupku, bivši ministri Momirović i Vesić. Početak suđenja još nije zakazan. A bivši ministri su na slobodi - nakon što im je ukinut zatvorski, a potom i kućni pritvor, u kojem su bili u mesecima nakon pada nadstrešnice. EXPO se gradi, uz pozive da se ugovori preispitajuTemeljno preispitivanje ugovora za izgradnju EXPO kompleksa – to najavljuju kandidati Studentske liste. Od 15. maja do 15. avgusta 2027. Beograd bi trebalo da bude domaćin ove međunarodne specijalizovane izložbe. Učešće su potvrdile desetine država, a nova vlast, kako najavljuju, neće raskidati međunarodno preuzete obaveze. "Ugovori se moraju poštovati, ukoliko su usklađeni sa našim pravnim sistemom i međunarodnim pravnim aktima", izjavio je ranije Ilija Srdanović za "Uvid" RSE. Kako će se EXPO održati je odluka političke prirode, ukazuje Nemanja Nenadić. "Hoće li nova vlada želeti da se u potpunosti ogradi od tog projekta ili će pokušati da od njega izvuče neku korist za zemlju, hoće li na neki način pokušati da rebrendira tu izložbu, ako je zadrži, i slično", nabraja. "U svakom slučaju, bio bi red, a i u skladu sa predizbornim obećanjima, da se ukinu posebna pravila za javne nabavke", dodaje Nenadić. Sa stotinama mašina i hiljadama radnika u beogradskom naselju Surčin, EXPO je trenutno jedno od najvećih gradilišta u Srbiji, dok milijarde evra odlaze iz državne kase za taj projekat. Najveći deo poslova na izgradnji se, na osnovu specijalnog zakona, dodeljivao mimo tendera, iako se projekat plaća javnim novcem, a kredite će vraćati građani. Izgradnju predvodi kineska kompanija "Power China", uz stotine podizvođača. Sumnja se da su, direktnom pogodbom, mnoge poslove dobile firme bliske bivšoj vlasti, koja je EXPO opisivala kao "istorijski projekat i simbol budućnosti". Nakon izbora, ali i poziva državi da se sve informacije u vezi sa nabavkama za EXPO objave, kompanija EXPO 2027 je poručila da sve nabavke sprovodi prema propisima Srbije i da o njima redovno informiše javnost. Dok projekat prate optužbe dela javnosti za korupciju i netransparentnost, struka zahteva i da se cena radova preispita, kao i bezbednost izgrađenih objekata. Nevladin kolektiv "Ministarstvo prostora" traži i da se zaustavi dalje širenje EXPO kompleksa u Surčinu, na prostor koji, kako ističu, nema nikakve veze sa manifestacijom. Prema ranijem istraživanju RSE, Poreska uprava procenila je tržišnu vrednost zemljišta u Surčinu, na kojem se grade Nacionalni stadion i kompleks EXPO 2027, na 500 hiljada evra po hektaru. Među vlasnicima parcela obuhvaćenih planom za gradnju nalazi se i kompanija Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kojoj je država 2018. prodala zemljište nekadašnjeg Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB) u Surčinu za 4.700 evra po hektaru. U međuvremenu je poljoprivredno zemljište, zahvaljujući planskim dokumentima za izgradnju EXPO kompleksa, prenamenjeno u građevinsko, čime mu je znatno porasla vrednost. Tako je za otkup zemljišta koje je ranije prodala za oko 4.700 evra po hektaru, država sada primorana da izdvoji pola miliona evra po hektaru, odnosno 100 puta više novca. RSE je ranije došao i do dokumentacije da je povraćaj investicije u izgradnju EXPO kompleksa u Surčinu procenjen na najmanje 27,4 godine. Taj račun zasniva se pre svega na planu da se nakon završetka izložbe u nove objekte preseli Beogradski sajam, koji bi nastavio da organizuje sajamske manifestacije, koncerte i konferencije. Prema istraživanju RSE, preseljenje Beogradskog sajma u Surčin upisano je u planove dve godine pre nego što je Srbija uopšte konkurisala za organizaciju EXPO 2027. Šta će biti sa Beogradom na vodi?Upravo je sadašnji prostor Beogradskog sajma, nadomak reke Save, mesto gde bi trebalo da se širi luksuzno stambeno-poslovno naselje "Beograd na vodi". Ranije usvojenim prostornim planovima, planirano je da se "Beograd na vodi" proširi na više stotina hektara u širem centru grada, ali i na novobeogradsku obalu Save. Izgradnja ovog naselja, kojeg su funkcioneri Srpske napredne stranke nazivali "gradskim centrom budućnosti", počela je pre deset godina. Prethodilo joj je nelegalno rušenje privatnih objekata u naselju Savamala, kako bi se raščistio teren za hiljade kvadrata koji su danas među najskupljim u Beogradu. Nezakonito rušenje potvrdila je i jedna međunarodna presuda. A ko je naredio da se u noći između 24. i 25. aprila 2016, dok je Srpska napredna stranka slavila pobedu na izborima, sruše objekti u Savamali, do danas nije rasvetljeno. Deo javnosti upirao je prstom u najviše državne funkcionere. Uprkos protestima, "Beograd na vodi" se gradio, kao zajednički projekat Vlade Srbije i kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Dve trećine udela u zajedničkoj kompaniji ima firma "Eagle Hills", dok trećinu ima država Srbija. Nemanja Nenadić smatra da bi trebalo da se obelodane sve do sada preuzete obaveze države u tom projektu, kao i planove za širenje naselja. "Ne zbog bilo kakvih predrasuda prema toj kompaniji, već zato što iz principijelnih razloga treba ukinuti bilo kakav vid dodele ili preuzimanja zemljišta bez nadmetanja", dodaje on. Ocenjuje i da bi nova vlada, putem pregovora, mogla da pokuša da poveća udeo države u zajedničkom preduzeću, "kako bi više odgovarao vrednosti ulaganja obe strane". Izgradnju "Beograda na vodi" je omogućio specijalni zakon, takozvani "lex specialis", kojim je naselje proglašen projektom od nacionalnog značaja. Tim zakonom je van snage stavljena druga zakonska regulativa, koja bi bila primenjivana da je u pitanju regularan građevinski projekat. Opozicione stranke i građanski pokreti upozoravali su tokom godina da se pod izgovorom javnog interesa sprovodi privatizacija centralnih delova glavnog grada Srbije. Projekat su opisivali kao neustavan i netransparentan. Sada, kao jednu od prvih mera, Studentska lista najavljuje suspendovanje usvojenih "leks specijalisa", ili njihovo usklađivanje sa postojećom zakonskom regulativom. 'U fioci'Prvi korak za preispitivanje javnih investicija, odnosno da li su neki projekti višestruko plaćani i da li je bilo korupcije, jeste objavljivanje papira koji su stajali "u fiokama". "Mi u ovom trenutku nemamo uvid u to šta je potpisivano, na koji način je to rađeno i u čijem interesu", rekao je kandidat Studentske liste Ilija Srdanović za RSE. Ocenio je da je to "doprinelo ogromnom buntu i revoltu građana". Predstavnici liste su uvereni i da u dokumentima, do kojih javnost nije mogla da dođe, ima mnogo dokaza koruptivnih radnji. Međutim, kako kažu, njihov posao počinje kada preuzmu vlast. Do tada, pozivaju zaposlene u institucijama, sudovima, bankama, javnim preduzećima da "čuvaju papire i ne dozvoljavaju da se stavljaju u mašine za seckanje". Poslat je apel i građanima da, kao uzbunjivači, prijave sumnje na zloupotrebe i korupciju. Da se spreči uništavanje dokumenata, zahteva i Vrhovno javno tužilaštvo. U dopisu poslatom tužilaštvima, traže i reakciju policije, koja je već počela da obilazi ministarstva i druge institucije.

Tihomir je prije nekoliko dana mogao normalno raspolagati novcem na svojim privatnim i poslovnim računima u Alta banci AD Bitolj. Danas ne zna kada će ponovo moći pristupiti vlastitim sredstvima. Njegovi računi blokirani su od petka. Bez novca je ostao i on i njegova kompanija, dok obaveze prema dobavljačima, neplaćene fakture i poslovni troškovi ne čekaju rasplet bankarske krize. "Sva moja sredstva su blokirana, i ona koja pripadaju firmi i moja privatna sredstva. Tako da sam ostao bez novca. Imam plaćanja i fakture koje treba da izmirim, ali ne mogu", kaže Tihomir za Radio Slobodna Evropa (RSE). U banci je imao privatni račun, poslovne račune, depozite i kreditne aranžmane. Klijent je bio dvije i po godine i, kako kaže, nije imao razloga da traži drugu banku. Sada se situacija promijenila preko noći. "Juče (nedjelja) smo na vijestima čuli guvernera, ali još nije jasno šta će se dogoditi i kako će se sve odvijati. Pomalo smo u krizi", navodi on. Razmišlja o otvaranju računa u drugoj banci, ali to ne rješava najvažniji problem – novac koji je već ostao blokiran. "Plan B je da otvorim račun u drugoj banci, ali meni trebaju sredstva iz ove banke. Nadam se da će država isplatiti novac u najkraćem mogućem roku", kaže Tihomir. Njegova situacija nije izolovan slučaj. Odluka srbijanskog regulatora da oduzme dozvolu za rad Alta banci AD Beograd pokrenula je lančanu reakciju koja se osjetila i izvan Srbije, u zemljama u kojima je banka ili njene povezane kompanije imala poslovne interese. Bankarska kriza prešla granice SrbijeNarodna banka Srbije oduzela je 30. oktobra dozvolu za rad Alta banci. Regulator je procijenio da postoji opasnost od daljeg pogoršanja finansijskog položaja banke i da su ugroženi interesi deponenata. Istovremeno je pokrenut stečajni postupak, a upravljanje bankom preuzela je Agencija za osiguranje depozita. Njena uloga uključuje organizovanje isplate osiguranih depozita, do zakonski garantovanih 50.000 eura po deponentu. Posljedice su se brzo proširile na Sjevernu Makedoniju. Beogradska Alta banka vlasnik je 95,1754 odsto redovnih dionica Alta banke AD Bitolj. Nakon odluke srbijanskog regulatora, Narodna banka Sjeverne Makedonije uvela je privremenu upravu u tu banku i ograničila raspolaganje sredstvima klijenata. Prema uvedenim mjerama, klijenti sedmično mogu podići najviše 10.000 denara, odnosno oko 160 eura. Guverner Trajko Slaveski objasnio je da je reakcija bila neophodna nakon što su klijenti u kratkom periodu povukli oko dva miliona eura, gotovinom ili bankarskim transferima. Uvođenje privremene uprave znači da kontrolu nad poslovanjem preuzimaju lica koja imenuje centralna banka, s ciljem zaštite imovine banke i interesa deponenata. Finansijski izvještaj banke pokazuje da je u prvih devet mjeseci 2026. godine ostvarila neto gubitak od 48,64 miliona denara, odnosno približno 790 hiljada eura. U istom periodu prethodne godine zabilježila je dobit od 49,15 miliona denara, što je oko 799 hiljada eura. Državne kompanije mijenjaju računePosljedice krize nisu ograničene na građane i privatne kompanije. U Srbiji su račune u Alta banci imala i javna preduzeća, uključujući pojedine kompanije koje građanima naplaćuju osnovne komunalne i druge usluge. Novosadska Informatika, preduzeće zaduženo, između ostalog, za naplatu stambeno-komunalnih usluga, obavijestilo je korisnike da račun u Alta banci više nije aktivan. Korisnicima je upućena instrukcija da od 31. oktobra 2026. godine uplate vrše na novi račun. Više detalja o blokiranom računu, za RSE nisu mogli komentarisati. Slična obavještenja objavili su Elektroprivreda Srbije i Javno-komunalno preduzeće Parking servis Beograd. Podaci registra poslovnih računa Narodne banke Srbije pokazuju da su račune u Alta banci imale i druge velike javne i državne kompanije, među kojima su Telekom Srbija, Beogradski vodovod i kanalizacija. Među klijentima je bila i Naftna industrija Srbije (NIS). Samo postojanje računa, međutim, ne otkriva koliko je novca bilo deponovano u banci niti da li su te kompanije imale druge finansijske aranžmane s njom. Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva" kaže za RSE da su se građani toj organizaciji najčešće obraćali zbog jednog pitanja- kako da dođu do svog novca. On podsjeća da je zakonom garantovana zaštita depozita do 50.000 eura po deponentu. Gavrilović smatra da kriza nije zahvatila većinu bankarskog tržišta u Srbiji. "Alta banka je ukupno na bankarskom tržištu u Srbiji učestvovala sa nekih, ja mislim, malo manje od tri odsto", kaže on za RSE. Dodaje da je dio interesovanja javnosti povezan i s političkim i poslovnim vezama koje su se dovodile u vezu s bankom. Crna Gora: Bez banke, ali sa poslovnim vezamaU Crnoj Gori Alta banka nije poslovala kao klasična banka, ali je njena povezana kompanija Alta Pay Group DOO Podgorica pružala platne usluge i omogućavala prenos novca. Centralna banka Crne Gore (CBCG) oduzela joj je odobrenje za pružanje platnih usluga 1. novembra, dan nakon odluke srbijanskog regulatora. CBCG je naglasila da Alta Pay Group nije banka i da ne prima depozite građana i privrede. Također je ocijenila da poslovanje te kompanije ne predstavlja rizik za stabilnost finansijskog sistema Crne Gore. Centralna banka navela je da je preduzela aktivnosti iz svoje nadležnosti kako bi se osiguralo uredno izvršavanje obaveza platne institucije i zaštitili interesi korisnika. Koliko je građana i kompanija koristilo njene usluge, da li je bilo neizvršenih transakcija i jesu li svi korisnici uspjeli doći do svog novca, pitanja su na koja još nema odgovora. RSE je od Centralne banke Crne Gore zatražio informacije o eventualnim pritužbama korisnika, neizvršenim transakcijama i povratu novca, ali odgovori do zaključenja teksta nisu stigli. Istraga o novcu iz trezoraDok klijenti pokušavaju saznati kada će ponovo raspolagati svojim sredstvima, slučaj Alta banke dobio je i krivičnopravnu dimenziju. Vlasnik banke Davor Macura priveden je 2. novembra po nalogu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u Srbiji. Osim njega, privedeni su i direktor odjeljenja trezora i upravljanja gotovinom i saradnik za trezorsko poslovanje. Prema navodima tužilaštva, postoji sumnja da je Macura prekoračio svoja ovlaštenja i neovlašteno iznosio novac iz bankarskog trezora, uz pomoć zaposlenih koji su mu omogućavali pristup prostoriji u kojoj se čuva gotovina. Macuri i dvojici zaposlenih određeno je zadržavanje do 48 sati, a najavljeno je njihovo saslušanje pred nadležnim tužilaštvom. Inače, Davor Macura jedan je od četvorice srbijanskih biznismena za koje je zatraženo uvođenje američkih sankcija. Dozvola za rad Alta banci oduzeta je nekoliko nakon što su u Srbiji održani vanredni parlamentarni izbori, na kojima je Srpska napredna stranka poražena.

Do skoro neprikosnoveni na vlasti, danas politički poraženi, Aleksandar Vučić i Viktor Orban zajedno sa društvenih mreža uveravaju: "Vratićemo se". I bivši predsednik Srbije i nekadašnji premijer Mađarske vlast su izgubili na izborima ove godine – Vučić posle 14, Orban nakon 16 godina. Sličnosti između ovih populista i bliskih političkih saradnika su višestruke. Izbornom porazu i Orbana i Vučića prethodile su optužbe političkih protivnika za rasprostranjenu korupciju, zloupotrebu moći, nezakonito bogaćenje i političko "zarobljavanje" državnih institucija. Međutim, kako za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje Milan Nič, viši istraživač Nemačkog društva za spoljnu politiku sa sedištem u Berlinu, prva razlika između njih vidi se već u ponašanju koje su pokazali posle izbornog poraza. "Viktor Orban je praktično nestao iz javnosti na nedelju dana. Otputovao je u SAD na fudbalsko prvenstvo. Neposredan efekat na (njegovu partiju) Fides bio je poguban kada je reč o moralu stranke. Partija je delovala demotivisano i nije bilo jasno ko njome zapravo rukovodi", dodaje. Kaže i da je podrška javnosti Fides naglo opala nakon izbora - za oko 10 do 15 procenata. Vučić je, smatra Nič, izbegao tu grešku. "Ako pratite njegovu javnu komunikaciju, videćete da se prvenstveno obraća sopstvenim biračima, partijskim strukturama i različitim neformalnim mrežama povezanim sa njegovim političkim sistemom", navodi. Iako je do formiranja nove vlade i parlamenta, vlast formalno i dalje u rukama Vučićevih naprednjaka, dani nakon izbora obeleženi su pojačanim aktivnostima tužilaštava, hapšenjima u policijskom vrhu i proverama rada državnih institucija. 'Prijatelji u teškim trenucima'Orban je nedelju dana nakon izbora u Srbiji posetio Vučića u porodičnoj kući njegovih roditelja u okolini Beograda. U snimku koji su objavili na društvenim mrežama poručili su da "pravi prijatelji postaju još bliskiji u teškim trenucima". Kada je reč o koristi koju dvojica populističkih lidera mogu imati od političkog povezivanja sada kada su u opoziciji, Milan Nič kaže da ih na to upućuju "strukturalne sličnosti". "To je u njihovom obostranom interesu, a pritom imaju i blizak lični odnos. Mislim da njihova dalja saradnja ne bi trebalo nikoga da iznenadi". "Ali treba imati na umu da su oni učili jedan od drugog i mnogo pre ovih političkih događaja. Razmenjivali su iskustva, uključujući i ona o izbornim strategijama, pa ih to ipak nije sprečilo da dožive političke poraze", zaključuje Nič. Šta ih veže?Populistička politika, međusobna podrška i bliske veze na kojima Orban i Vučić javno insistiraju. Takođe, i jedan i drugi bili su na meti oštrih kritika Brisela zbog podrivanja demokratije u državi. Jožef Makai, novinar lista Atlatso, predavač na fakultetu Kodolanji u Sekešfehervaru, ističe da su to bili hibridni režimi u kojima je postojala "fasada demokratije" i "zarobljavanje države i medija". "Oba sistema su se bazirala na snažnom lideru, nacionalisti koji kaže da brani interese države i nacije", kaže i podvlači da ovi režimi, uz sve sličnosti, nisu bili blizanci. Ono što im je zajedničko je i prijateljstvo i saradnja sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, predsednikom Kine Si Đinpingom, proruskim populistom Miloradom Dodikom, predsednikom vladajuće partije u bh. entitetu Republika Srpska Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). Tu su i međudržavni projekti i saradnja koje su bivši lideri dogovarali, a koje su pratile optužbe za netransparentnost, korupciju i lično ugovaranje poslova. To se odnosilo i na modernizaciju pruge Budimpešta-Beograd, koju je sproveo kineski izvođač radova na osnovu ugovora potpisanog sa vladama obe države. Nove vlasti i u Srbiji i u Mađarskoj najavile su da će preispitati ugovore i sporazume koje su dogovarali njihovi prethodnici. Šta je od promene vlasti urađeno u Mađarskoj?U mesecima nakon što su Peter Mađar i njegova stranka Tisa (Tisza) preuzeli vlast počeo je proces utvrđivanja odgovornosti bivših funkcionera. Odlukom mađarskog parlamenta, osnovana je Nacionalna kancelarija za povraćaj i zaštitu imovine. Ta kancelarija ima ovlašćenje i zadatak da istraži zloupotrebe i netransparentna upravljanja javnim sredstvima, te da povrati državnu imovinu koja je nezakonito otuđena. U oktobru je uhapšen donedavni guverner centralne banke Đerđ Matolči (György Matolcsy), jedan od bliskih Orbanovih saradnika. Uhapšen je zbog sumnje u finansijske prevare i zloupotrebu javnih sredstava. "Ovo je bilo nezamislivo. Bilo ko da kaže da je pre izbora mislio da će Matolči Božić ove godine provesti u pritvoru, teško mi je da mu poverujem", komentariše Jožef Makai. Makai objašnjava da je nerealno očekivati da se "preko noći" svi koji su "šesnest godina pljačkali državu", nađu iza rešetaka. "Ne možete formirati jedan slučaj i reći sudimo Orbanu zato što je 16 godina bio premijer i što je stvorio sistem koji je stvorio. Ovo nije revolucionarna pravda, nego pravna država radi svoj posao. Svima se mora suditi u odvojenim slučajevima, a za to je potrebno vreme". Mađarska je postala i članica Kancelarije evropskog javnog tužilaštva (EPPO), što otvara mogućnost da se istraže navodi o zloupotrebama sredstava Evropske unije od strane Orbanovog režima. Da li se 'steže obruč' oko Orbana?Jožef Makai podseća na "Aferu zlatni konvoj" iz marta ove godine, kada je antiteroristička jedinica (TEK) uoči parlamentarnih izbora zaustavila oklopna vozila ukrajinske državne štedionice koja su po redovnoj proceduri prevozila novac i zlato iz Austrije u Ukrajinu. Ukrajinski službenici su privedeni i to je došlo u centar Orbanove izborne kampanje u kojoj je Ukrajinu optuživao za uplitanje u izbore. Istraga nakon promene vlasti utvrdila je da je takvo postupanje bilo neosnovano. Pokrenuta je istraga koja ispituje sumnje da je bivši mađarski premijer lično naložio zaplenu pošiljke. "Vidimo da je to bila akcija u službi izbora i predizborne kampanje. Ovo je slučaj gde su se dosta približili Orbanu i mislim da je dosta nezgodan za njega". Makai kaže i da je "teško reći" da li se Viktor Orban danas oseća "lagodno" u svojoj zemlji, s obzirom na istrage o zloupotrebama javnih sredstava koje se vode. "Ali ono što vidimo je da su se njegovi ćerka i zet izmestili u London. A počeli su i da prodaju deo svoje imperije ovde". "Mislim da se oni izvlače i da je to neki znak da bi oni hteli da budu na nekom drugom mestu gde su možda malo bezbedniji", zaključuje. Šta se nakon izbora dešava u Srbiji?U prvim danima nakon izbornog poraza Srpske napredne stranke počele su istrage u vezi sa dosadašnjim radom javnih institucija. Osim toga, uhapšen je Davor Macura, vlasnik Alta banke sa sedištem u Beogradu. Macura, blizak Srpskoj naprednoj stranci, jedan je od četiri biznismena iz Srbije koji su se našli na listi zahteva za uvođenje američkih sankcija, koju je republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) uputio državnom sekretaru Marku (Marco) Rubiju. Dva dana ranije, Narodna banka Srbije (NBS) oduzela je dozvolu za rad Alta banci. Utvrđeno je da se finansijsko stanje banke znatno pogoršalo, te da postoji mogućnost dodatnog pogoršanja. Tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije pokrenulo je proveru mogućih odliva novca iz Alta banke u inostranstvo. Sam Vučić izjavio je da se ne plaši hapšenja jer oko para, kako je rekao, nije potpisivao ništa. "Ja oko para ne potpisujem i ne radim ništa i oko toga ne može ništa da se pronađe", rekao je 1. novembra na TV Pink koja godinama podržava SNS. Ipak, prema mišljenju Milana Niča prilagođavanje novim okolnostima teže je palo Orbanu, nego Vučiću. "Vučić ima više mogućnosti da sačuva politički uticaj, pre svega zato što se još nije u potpunosti odrekao vlasti". "Ono što se u Mađarskoj dogodilo u roku od mesec ili mesec i po dana nakon izbora verovatno bi predstavljalo najbolji mogući scenario za Srbiju i Studentsku listu. U Mađarskoj je Fides zaista predao ministarstva i državni aparat. Došlo je do sveobuhvatne primopredaje vlasti", pojašnjava Nič. Različiti politički protivniciI za Vučićev i za Orbanov režim, karakteristično je "urušavanje i skoro pa nestanak dosadašnje klasične opozicije", ističe novinar Jožef Makai. "Onda su se pojavili u Srbiji studenti, u Mađarskoj Mađar i razbili taj sistem, tako da se tadašnja vlast odjednom našla u problemu kako da odgovori na izazov nove opozicije". Ipak politički rivali od kojih su doživeli poraz se razlikuju. Viktora Orbana i njegov Fides (Fidesz) pobedio je bivši stranački kolega. Peter Mađar distancirao se dve godine pre izbora od vladajuće stranke koju je optužio za korupciju i širenje propagande. Na izborima je predvodio proevropsku partiju desnog centra Tisu (Tisza) koja je odnela ubedljivu pobedu. S druge strane, Vučićev režim porazio je studentski pokret bez jasnog lidera i bez prethodnog političkog iskustva. Svoje kandidate birali su na studentskim plenumima iz redova univerzitetskih profesora, nastavnika, pravnika, poljoprivrednika, umetnika, sportista. Proteste je pokrenula smrt 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024, svega četiri meseca nakon što je stanica drugi put svečano otvorena. Na oba otvaranja prisustvovali su državni zvaničnici, a na prvom i sami Aleksandar Vučić i Viktor Orban čime su se javnosti pokazivali rezultati međudržavne saradnje u zajedničkoj rekonstrukciji pruge koja povezuje glavne gradove Srbije i Mađarske. Saradnja na tekstu Miloš Teodorović.

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) čestitao je u ponedeljak pobedu Studentskoj listi i poručio da Francuska nastavlja da pruža podršku Srbiji u evropskim integracijama. Makron je na X naveo da je razgovarao s prvim na Studentskoj listi Ilijom Srdanovićem. "Čestitao sam mu na velikoj izbornoj pobedi na parlamentarnim izborima, koje je obeležila istorijski visoka izlaznost", naveo je Makron. Studentska lista je na izborima 25. oktobra ubedljivo pobedila Srpsku naprednu stranaku bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, osvojivši 140 od ukupno 250 poslanika. "Ponovo sam mu poručio da Francuska ostaje prijatelj Srbije i da je odlučna da je i dalje pruža podršku na njenom evropskom putu", naveo je Makron. Srdanović je u intervjuu za RSE rekao da će vlast Studentske liste nastaviti evrointegracije Srbije. I drugi kandidati Studentske liste su najavili nastavak reformi na evropskom putu, navodeći da je na kraju na građanima Srbije da na referendumu odluče da li žele da zemlja uđe u EU. "Mi ćemo svakako, na temeljima istih civilizacijskih vrednosti, poštovanja prava i jednakosti, antikoruptivnih radnji, funkcionisanja institucija i slobode medija, potpuno usaglasiti našu državnu unutrašnju politiku sa poglavljima 23 i 24, koja su osnovna prepreka za dalje pristupanje evropskim integracijama", rekao je on.

"Izgubila sam pristup svoj svojoj ušteđevini." Tim rečima 40-godišnja Ana Beson (Anna Besson), državljanka Ruske Federacije koji tri godine živi u Srbiji, komentariše za Radio Slobodna Evropa (RSE) gašenje Alta banke. Odlukom Narodne banke Srbije (NBS), toj banci je 31. oktobra oduzeta dozvola za rad, a dva dana kasnije priveden je njen vlasnik Davor Macura, biznismen blisko povezan sa Srpskom naprednom strankom (SNS) koja je 25. oktobra izgubila vlast nakon 14 godina. Gašenje Alta banke posebno je pogodilo rusku zajednicu u Srbiji, pošto je to jedna od retkih banaka u kojoj su mogli da kao fizička i pravna lica otvore račun nakon što je Zapad uveo finansijske sankcije Ruskoj Federaciji zbog invazije na Ukrajinu 2022. godine. "Tim ljudima sredstva moraju biti nadoknađena, tim pre što je to bila jedina banka koja je poslovala sa njima", kaže za RSE Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Šta kažu ruski državljani?Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2025. godine, u Srbiji legalno boravi više od 53.000 ruskih državljana. Masovni dolazak ruskog stanovništva usledio je nakon što je Kremlj pokrenuo totalnu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Najčešće destinacije ruskih imigranata su Srbija, Turska, Gruzija, Kazahstan, Jermenija i Nemačka. Srbija je bila destinacija i za Anju Beson, koja je matičnu zemlju napustila protiveći se politici aktuelnog režima u Rusiji. Kako kaže, račun u Alta banci je otvorila u septembru 2023. godine, odmah po dolasku u Srbiju. Prema njenim rečima, u to vreme je za strane državljane bez boravišne dozvole bilo moguće da otvore račun i u državnoj Poštanskoj štedionici, "ali uz mnogo veću birokratiju". "Alta banka je bila najlakše i najbrže mesto za otvaranje računa, a račun je bio neophodan za podnošenje zahteva za boravišnu dozvolu", objašnjava sagovornica RSE. Nakon što je Alta banka izgubila licencu za rad, na računu Ane Beson ostala je zarobljena sva njena ušteđevina. "Iznos je manji od 50.000 evra, pa se nadamo da će biti pokriven osiguranjem depozita, ali je i dalje reč o značajnoj sumi. Ne mogu da plaćam karticom, ne mogu da se prijavim na elektronsko bankarstvo, ništa ne funkcioniše. Sve što možemo da uradimo jeste da čekamo da nam Agencija za osiguranje depozita saopšti šta će se dalje dešavati", kaže ona. Agencija za osiguranje depozita saopštila je 31. oktobra, na dan kada je Alta prestala da radi, da će započeti isplatu osiguranih iznosa deponentima najkasnije sedam radnih dana od donošenja rešenja Privrednog suda u Beogradu o otvaranju stečajnog postupka nad bankom. "Osigurani iznos depozita je 50.000 evra po deponentu", saopštila je Agencija. Bez računa u Alta banci je ostao i partner Anje Beson, koji je zaposlen u jednoj srpskoj kompaniji. Uprkos tome, ona kaže da situacija u kojoj se njena porodica našla nije najkritičnija, pošto je Ana Beson početkom 2025. uspela da otvori račun u jednoj stranoj banci. "Tokom kratkog perioda kada su primali individualne klijente. Na tom računu ima nešto novca, dovoljno za gorivo i namirnice. Takođe držim deo ušteđevine u gotovini, jer me je život naučio da ne držim sva jaja u istoj korpi", kaže. Njen sunarodnik, 39-godišnji Kiril, u neizvesnijoj je situaciji. Račun u Alta banci otvorio je u januaru 2025. godine, nakon što mu je istekla debitna kartica banke koju je otvorio u drugoj zemlji pre nego što je došao u Srbiju u maju 2023. "Nažalost, trenutno nemam nikakvu alternativu. Pre nego što sam otvorio račun u Alta banci, pokušavao sam da ga otvorim u nekoliko drugih banaka u Srbiji, ali su moji zahtevi za otvaranje ličnog računa više puta bili odbijeni", kaže Kiril. Zbog toga se, dodaje, odlučio da postane klijent banke jedne male banke koja je uspon doživela poslednjih nekoliko godina vlasti SNS-a. "U međuvremenu živite u stranoj zemlji i stalno ste prinuđeni da se oslanjate isključivo na gotovinu. Zbog toga funkcionalan bankovni račun nije samo stvar komfora, već osnovna životna potreba za svakodnevno funkcionisanje", kaže Kiril. Bez znatne sume ostala je i 32-godišnja Darja, koja je na računu Alta banke čuvala sredstva od prodaje stana u Rusiji. "Prodala sam stan svojih bake i deke u Rusiji kako bih kupila stan ovde. Trudila sam se da sve bude potpuno transparentno i uredno, pa sam novac držala u banci. Sada mislim da je to bila ogromna greška, ali ko je mogao da zna da će se ovo dogoditi", kaže ova istoričarka umetnosti koja u Beogradu živi od decembra 2023. godine. Nakon što se završi procedura koju je najavila Agencija za osiguranje depozita, Darja će dobiti 50.000 evra, koliko iznosi limit u ovom slučaju. "Tužno je što se za taj iznos danas u Beogradu praktično ne može kupiti ništa, ali je svakako bolje nego da izgubim sve", kaže. Klijenti moraju biti obeštećeniOsim fizičkih lica, u Alta banci je račune imalo otvoreno i mnogo privrednih subjekata iz Ruske Federacije. Prema podacima komercijalne poslovne baze u koju je RSE imao uvid, u Srbiji su ruski državljani od februara 2022. do novembra 2026. otvorili više od 22.000 firmi od čega je trenutno aktivna 12 271. Više od 10 hiljada njih čine preduzetničke radnje, a oko 6.500 registrovanih preduzeća čiji su vlasnici ruski državljani ima bar jedan otvoren račun u Alta banci. Druge najzastupljenije banke u kojima ruske kompanije ili preduzetnici imaju otvorene račune su Raiffeisen Banka (2.241) i Poštanska štedionica (2.238). Ana Beson, koja kao privatna preduzetnica radi u sektoru marketinga, ima i poslovni račun otvoren u Alta banci, nakon što je druga inostrana banka odbila da joj otvori račun. Kako kaže, na tom računu ima tek oko 40 evra, ali ne očekuje da će moći da podigne taj novac, pošto je privremeno zamrzla preduzetničku radnju, te zbog toga neće moći da otvori novi poslovni račun u drugoj banci. "Zato taj novac smatram izgubljenim", kaže. Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i stručnjak u oblasti bankarskog poslovanja, naglašava da iznosi koje su ruski klijenti Alta banke imali ne smeju biti eksproprisani. "Apsolutno im moraju biti nadoknađena sredstva. Oni su tu poslovali ne zato što su imali preferencije prema Alta banci, već zato što im je to bio jedini izbor", kaže Đukić. Prema njegovim rečima, ruska zajednica trenutno nema mnogo manevarskog prostora za poslovanje dok se ne pojavi druga banka koja će poslovati sa njima. "Ne sumnjam da će se pojaviti, jer je ta vrsta posla atraktivna sa aspekta platnog prometa. Međutim, strane banke moraju da dobiju odobrenje za to od svojih centrala", kaže Đorđe Đukić. Ruskim državljanima je poslednjih godina bilo otežano otvaranje računa u pojedinim bankama u Srbiji zbog pojačanih provera povezanih sa međunarodnim sankcijama prema Rusiji, pravilima za sprečavanje pranja novca i procene rizika samih banaka. Uz to, desetak najvećih ruskih banaka je isključeno iz međunarodnog sistema za plaćanja SWIFT kroz različite pakete sankcija Evropske unije između 2022. i 2023. godine. 'Izostale preventivne mere Narodne banke Srbije'Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je u ponedeljak da je 2. novembra priveden Davor Macura, vlasnik Alta banke, pod sumnjom da je iz banke izneo oko 383 miliona evra. Uz njega, slobode su lišeni i direktor Odeljenja trezora i upravljanja gotovinom Alta banke G.M. i saradnik za trezorsko poslovanje I.P. Do hapšenje je došlo tri dana nakon što je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad Alta Banci. Dozvola za rad Alta banci oduzeta je nepunih nedelju dana nakon što su u Srbiji održani vanredni parlamentarni izbori, na kojima je Srpska napredna stranka poražena. Đorđe Đukić smatra da je Narodna banka Srbije, mnogo pre odluke o oduzimanju licence, propustila da sprovede mere preventivne kontrole, koje se donose na bazi dnevnih izveštaja o rizicima koje sve banke šalju u NBS. "Lanac odgovornosti je precizno definisan Zakonom o bankama. Direktno odgovorno lice u Narodnoj banci je viceguverner za kontrolu koja radi po nalogu guvernera", kaže Đukić i dodaje: "Narodna banka Srbije može da izrekne mere koje mora preduzeti Upravni odbor i Izvršni odbor banke i dati rok da se izvrše sve te korekcije koje je kontrola uočila. To očigledno nije urađeno." On podvlači da nova vlast ne sme dozvoliti odugovlačenje procesa stečajnog postupka i podseća na slučaj propasti četiri banke s početka 21. veka, čija je likvidacija trajala duže od dve decenije. Vlasnik Alta grupe Davor Macura, jedan je od četiri biznismena iz Srbije, bliskih donedavnoj vladajućoj strukturi u zemlji, koji su se našli na listi zahteva za uvođenje američkih sankcija, koju je republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) uputio državnom sekretaru Marku (Marco) Rubiju 14. oktobra. U tom zahtevu su četvorica biznismena označena kao saradnici doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji koriste javne resurse za lično bogaćenje. Ranije su iz Alta banke na upit RSE odbacili ove navode nazivajući ih neistinitim. *Saradnja na tekstu: Jelena Janković

Viši sudovi u Beogradu i Novom Sadu saopštili su u ponedeljak imena osoba koje je pre više od mesec dana pomilovao bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić, među kojima su bivša viša funkcionerka Ministarstva unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović i optuženi za teško ubistvo u pokušaju pošto je udario automobilom u studentkinju tokom komemorativnog skupa. Među pomilovanima su i opozicioni aktivisti i studenti koji su optuženi za pripremanje napada na ustavno uređenje i pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, nakon što je njihov snimljen razgovor prvo pušten u provladine medije. Vučić od dana kada je podneo ostavku 27. septembra nije hteo da iznese imena osoba koje je pomilovao. Viši sud u Beogradu je saopštio u ponedeljak da su "sa adrese elektronske pošte Ministarstva pravde Republike Srbije dostavljene odluke predsednika Republike Srbije o pomilovanju". Slučaj Dijane HrkalovićPrema odluci bivšeg predsednika, od krivičnog gonjenja za krivično delo trgovina uticajem oslobođena je bivša državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Dijanu Hrkalović, koja je u prethodnom periodu viđana na skupovima Vučićeve Srpske napredne stranke. Hrkalović, koja se u javnosti pominjala kao osoba koja gaji bliske veze s pripadnicima kriminalnih grupa, sud u Beogradu prvobitno je osudio na 16 meseci zatvora da bi Apelacioni sud u decembru 2025. tu presudu ukinuo i naložio novo suđenje. Postupak protiv Hrkalović krenuo je ispočetka u martu ove godine. U tri različita slučaja optužena je da je uticala na svoje saradnike da postupe suprotno službenom položaju. U jednom od njih, tražila je da se sudu i tužilaštvu ne dostavi izveštaj o veštačenju telefona Veljka Belivuka kojem se tada sudilo za ubistvo. Belivuk je kasnije uhapšen i optužen za organizovani kriminal, više ubistava, otmicu, prodaju droge i nedozvoljeno nošenje i promet oružja. Pomilovani optuženi za napade na studenteMarko Pavlović je oslobođen od krivičnog gonjenja za krivično delo teško ubistvo u pokušaju. On je okrivljen da je u januaru 2025. automobilom naleteo na studentkinju Sonju Ponjavić koja je u Ruzveltovoj ulici u Beogradu s drugim građanima učestovala u tišini za poginule u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Izricanje presude Pavloviću pred Višim sudom u Beogradu bilo je zakazano za 6. novembar. Viši sud u Novom Sadu je saopštio da je u dopisu Ministarstva pravde navedeno da se od krivičnog gonjenja oslobađaju Gorski Matović, Stevica Kiš i Aleksandar Kocić za krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu. Ognjen Stanković je oslobođen gonjenja za krivična dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu i teška telesna povreda, a Nemanja Narači za krivična dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu, teška telesna povreda i izazivanje opšte opasnosti. Matović, Kiš, Kocić, Stanković i Narači su, prema pisanju medija, među optuženima za napade na antivladine demonstrante tokom protesta u Novom Sadu u protekle dve godine zbog pada nadstrešnice na železničkoj stanici u tom gradu. Narači je takođe među deportovanima iz Crne Gore, dan uoči samita Evropske unije i Zapadnog Balkana na kojem je učestvovao i Vučić. Pomilovanje za aktiviste i studenteViši sud u Novom Sadu je saopštio da se oslobađaju krivičnog gonjenja za krivično delo pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije u saizvršilaštvu u vezi s krivičnim delom napad na ustavno uređenje i krivično delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja: Anja Pitulić, Jovan Dražić, Dejan Bagarić, Doroteja Antić, Branislav Đorđević, Mila Pajić, Davor Stefanović, Srđan Đurić, Mladen Cvijetić, Lado Jovović, Marija Vasić i Lazar Dinić. Marija Vasić, Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Lazar Dinić, Lado Jovović i Davor Stefanović su aktivisti opozicionog Pokreta slobodnih građana i neformalne grupe studenata STAV (Studenti protiv autoritarne vlasti) iz Novog Sada koji su uhapšeni dan pred veliki skup studenata u Beogradu 15. marta 2025. Njihovom hapšenju je prethodio "specijalni program" provladinih televizija i objavljivanje audio snimka njihovog prisluškivanog sastanka. U istoj grupi je još šest omladinskih aktivista koji nisu u Srbiji i za kojima je raspisana poternica: Mila Pajić, Dejan Bagarić, Doroteja Antić, Branislav Đorđević, Anja Pitulić i Jovan Dražić. Ostali pomilovaniOd krivičnog gonjenja za krivično delo pranje novca oslobođen je Nebojša Đokić, a Dragana Živadinović od krivičnog gonjenja za krivično delo zloupotreba službenog položaja, naveo je Viši sud u Beogradu. Živadinović je kao tadašnja predsednica Višeg suda u Nišu uhapšena u oktobru 2023. pod sumnjom za za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje. Ona se teretila da je ubrzala postupak i odobrila uslovni otpust jednom osuđeniku, a da je zauzvrat od firme njegovog sina dobila vaučer u vrednosti od 112.700 dinara (oko 960 evra) za sedmodnevni boravak u hotelu na Zlatiboru. Živadinović je bila na čelu sudskog veća Apelacionog suda u Nišu, koje je donelo oslobađajuću presudu Zvonku Veselinoviću i potvrdilo oslobađajuću presudu Milanu Radoičiću u postupku koji se vodio zbog nelegalnog iskopavanja šljunka za Koridoru 10. Sud u Beogradu je naveo i da je usvojena molba za pomilovanje Miloša Dugalića, podneta u avgustu, pa je oslobođen od daljeg izdržavanja kazne zatvora. Prema saopštenju novosadskog suda, Igor Elez je oslobođen gonjenja za krivično delo primanje mita.

Davor Macura, vlasnik Alta banke i biznismen blizak Srpskoj naprednoj stranci lišen je slobode sa još dvojicom rukovodilaca te banke, pod sumnjom da je iz banke izneo oko 45 milijardi dinara (oko 383 miliona evra). Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) saopštilo je da su uz Macuru slobode lišeni i direktor Odeljenja trezora i upravljanja gotovinom Alta banke G.M. i saradnik za trezorsko poslovanje I.P. Osumnjičenima je određeno zadržavanje od 48 sati i oni će biti saslušani u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Do hapšenja je došlo tri dana nakon što je Narodna banka Srbije (NBS) oduzela dozvolu za rad Alta banci. Vlasnik banke Davor Macura jedan je od četvorice srpskih biznismena za koje je zatraženo uvođenje američkih sankcija. Dozvola za rad Alta banci oduzeta je nepunih nedelju dana nakon što su u Srbiji održani vanredni parlamentarni izbori, na kojima je Srpska napredna stranka poražena. Prema navodima Tužilaštva, Macura se kao odgovorno lice Alta banke sumnjiči da je iz trezora banke iznosio novac i na taj način pribavio protivpravnu imovinsku korist. U saopštenju se navodi da su G. M. i I.P. pomagali Macuri tako što su mu predavali kartice za ulazak u trezor ili su mu svojim karticama i prisustvom omogućavali neovlašćene ulaske u trezor "Depo". Tužilaštvo Macuru sumnjiči za zloupotrebu položaja odgovornog lica, dok su G.M. i I.P. osumnjičeni da su pomogli u izvršenju navedenog krivičnog dela. Tužilaštvo je saopštilo da su 31. oktobra i 1. novembra izvršeni pretresi u prostorijama Alta banke i stanu osumnjičenog Macure, kao i da je pretresom prostorija banke izvršen popis gotovog novca u trezoru. Šta kaže advokat Davora Macure?Isa Spahović, advokat Davora Macure, izjavio je za Radio Slobodna Evropa kako je Macuri uručeno rešenje o zadržavanju. "On će sutra biti predat tužilaštvu, koje će da iznese detalje, između ostalog, koje mu se delo stavlja na teret i da traži od njega da se izjasni, na šta on ima svoja prava da se izjasni, a to ćemo videti kako će se izjasniti", rekao je Spahović. Na pitanje RSE šta se nalazi u krivičnoj prijavi, Spahović je rekao "zloupotreba položaja odgovornog lica je delo za koje se on tereti", dodajući da detalje "za koje se to događaje konkretno vezuje, ne znamo". "Istraga je takva po prirodi tužilačka i policijska da su one nejavne. One su javne samo u meri koje je to neophodno da se zaštite prava okrivljenog. Znate i onda i mi ne znamo o čemu se tačno radi", rekao je on. Spahović je naveo i da će se 3. novembra Macura izjasniti u Tužilaštvu za organizovani kriminal posle 12 sati. Zašto je Narodna banka oduzela dozvolu Alta banci?Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je 31. oktobra da je oduzela dozvolu za rad Alta banci a.d. Beograd, kao i da će Agencija za osiguranje depozita rešenjem suda biti imenovana za stečajnog upravnika. Izvršni odbor NBS je konstatovao da su oduzimanju dozvole prethodile kontrolne aktivnosti koje su bile usmerene na to da banka poveća nivo likvidnosti. Utvrđeno je da se u prethodnom periodu finansijsko stanje banke znatno pogoršalo, te da postoji mogućnost dodatnog pogoršanja finansijskog stanja ili likvidnosti banke i s tim u vezi da su ugroženi interesi deponenata banke. NBS je navela da će štediše Alta banke biti blagovremeno, u što kraćem roku, obaveštene kod koje banke će moći da podignu svoje depozite do osiguranog iznosa od 50.000 evra, kao i o načinu prijave ostalih svojih potraživanja i o njihovoj isplati. "Navedeni postupak ni na koji način ne oslobađa dužnike banke njihovih obaveza, pri čemu ova lica mogu očekivati jasne instrukcije o načinu izmirenja svojih obaveza prema banci nakon pokretanja stečajnog postupka", navela je NBS. Nad Alta bankom a.d. Beograd pokrenut je stečajni postupak, izvestila je ova banka, navodeći da je odluka doneta u skladu sa važećim zakonskim propisima i odlukama nadležnih regulatornih organa. U saopštenju se ističe da nadležne institucije i stečajni organi preduzimaju neophodne korake radi zaštite interesa deponenata i poverilaca, kao i sprovođenja daljih zakonskih procedura predviđenih propisima Republike Srbije.

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je 2. novembra da su depoziti građana zaštićeni, bankarski sektor stabilan i dobro kapitalizovan, te da će očuvati stabilnost dinara nakon što je krajem prošle sedmice oduzela dozvolu za rad Alta banci. U saopštenju NBS navodi se da su svi depoziti obuhvaćeni sistemom osiguranja depozita sigurni do zakonom propisanog iznosa od 50.000 eura po deponentu, te da Agencija za osiguranje depozita raspolaže sredstvima za njihovu isplatu. Centralna banka Srbije poručila je da problemi jedne banke ne predstavljaju pokazatelj stanja u cijelom bankarskom sektoru, koji je, kako navodi, visoko likvidan i raspolaže značajnim kapitalnim rezervama. "Bankarski sektor je u dobroj poziciji da podrži finansijsku stabilnost i obezbijedi nesmetano pružanje bankarskih i platnih usluga građanima i privredi", saopštila je NBS. U saopštenju se navodi i da Narodna banka Srbije raspolaže svim instrumentima za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema i da će, bude li potrebno, intervenisati na deviznom tržištu kako bi sačuvala stabilnost kursa dinara prema evru. Oduzimanje dozvole zbog pogoršanog finansijskog stanjaNBS je 31. oktobra oduzela dozvolu za rad Alta banci iz Beograda, navodeći da je prethodnim kontrolama utvrđeno značajno pogoršanje njenog finansijskog stanja i likvidnosti, zbog čega su, prema ocjeni regulatora, bili ugroženi interesi deponenata. Nakon oduzimanja licence, nad bankom je pokrenut stečajni postupak, a Agencija za osiguranje depozita preuzela je upravljanje procesom zaštite štediša. NBS je tada saopštila da će klijenti biti obaviješteni preko koje banke mogu podići osigurane depozite do 50.000 evra. Istovremeno, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije pokrenulo je provjere poslovanja Alta banke i mogućih transfera novca u inostranstvo, dok je NBS podnijela krivičnu prijavu protiv banke i više odgovornih lica. Vlasnik banke među predloženima za američke sankcijeAlta banka dio je poslovnog sistema biznismena Davora Macure. Njegovo ime našlo se prošlog mjeseca među četvoricom srbijanskih privrednika za koje je američkom državnom sekretaru upućen zahtjev za uvođenje sankcija, što su iz Alta grupe odbacili kao neosnovano. Dan nakon što je Alta banci oduzeta dozvola za rad u Srbiji, Centralna banka Crne Gore saopštila je da je ukinula odobrenje za pružanje platnih usluga kompaniji "Alta Pay Group" u toj zemlji, naglašavajući da nema rizika po finansijsku stabilnost Crne Gore. U Sjevernoj Makedoniji centralna banka uvela je privremenu upravu u Alta banku AD Bitolj, navodeći da je odluka donesena nakon ubrzanog povlačenja depozita izazvanog problemima u matičnoj banci u Beogradu.

"Alta Pay Groupi" oduzeto je odobrenje za pružanje platnih usluga u Crnoj Gori, odlučio je Savet centralne banke (CBCG) te države u nedelju (1. novembra), dan nakon što je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu Alta banci a.d. Beograd. Kako je naznačeno u obaveštenju objavljenom na sajtu CBCG odluka je doneta u skladu sa Zakonom o platnom prometu, a na osnovu sveobuhvatne procene ispunjenosti kriterijuma koji se odnose na "obezbeđivanje stabilnog, sigurnog i zakonitog poslovanja platne institucije". Naglašava se da nema rizika za finansijsku stabilnost Crne Gore. "Alta Pay Group DOO Podgorica nije banka, ne prima depozite građana i privrede i nema uticaj na stabilnost finansijskog sistema Crne Gore. Centralna banka je blagovremeno preduzela sve potrebne aktivnosti iz svoje nadležnosti kako bi se u svetlu aktuelnih dešavanja obezbijedilo uredno izvršavanje obaveza Alta Pay Group DOO Podgorica i zaštitili interesi korisnika", navedeno je u saopštenju. Šta je Alta Group?"Alta Gruop" je kompanija Davora Macura, biznismena iz Srbije, specijalizovana za finansijske poslove. U njenom sastavu je i Alta banka. Alta sistem najpre je bio specijalizovan za menjačne poslove, kasnije je delovao kao "Alta Pay", a od 2025. godine preimenovan u Alta Gruop. Od svog početka do danas kompanija je značajno proširila aktivnosti. To se vidi na internet sajtu Alta Group. Tu stoji da se Alta Gruop bavi bankarskim i menjačnim poslovima, poslovima elektronske naplate i lizinga, kao i da posluje u Crnoj Gori. Takođe se vidi da je "Alta Gold" posebna poslovna jedinica unutar Alta Group fokusirana na poslove sa zlatom. Macura se povodom poslednjih događaja nije oglašavao. Šta je prethodilo?U odluci koja je objavljena u subotu (31. oktobra) Izvršni odbor NBS je konstatovao da su oduzimanju dozvole Alta banci a.d. Beograd prethodile kontrolne aktivnosti koje su bile usmerene na to da banka poveća nivo likvidnosti. Utvrđeno je da se u prethodnom periodu, finansijsko stanje banke znatno pogoršalo, te da postoji mogućnost dodatnog pogoršanja. S tim u vezi se navodi da su ugroženi interesi deponenata banke. Stoga je, objašnjeno je, NBS donela odluku da toj banci oduzme dozvolu za rad a kako bi zaštitila interese deponenata i očuvala stabilnost finansijskog sistema. Sankcije za Macura?Davor Macura, vlasnik Alta Pay Gruop, našao se na listi od četiri biznismena iz Srbije za koje je predloženo sankcionisanje od strane SAD. Zahtevom, koji je State departmentu podneo republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Willson), traži se zabrana putovanja u SAD i korišćenje američkog finansijskog sistema. Naznačava se da je Macura u vezi sa režimom bivšeg predsednika Srbije Aleksnadra Vučića, i iznose optužbe za pranje novca i zloupotrebu javnih resursa. Alta banka je odbacila optužbe. "Nijedan nadležni organ ni u jednoj jurisdikciji nije doneo nalaz niti odluku kakva se u navodima pripisuje Alta banci, Alta Pay Grupi ili gospodinu Macuri", navedeno je za RSE u odgovoru portparola Alta banke.

Hiljade ljudi okupilo se 1. novembra u Novom Sadu na komemorativnom skupu nastradalima u padu nadstrešnice Železničke stanice. Uz 16 minuta tišine za 16 poginulih, ponovljen je zahtev za odgovornošću za nesreću. Za smrt ovih ljudi do sada niko nije odgovarao.

U specijalnoj epizodi serijala Perspektiva govorimo o događajima koji su obilježili jednu od najvažnijih političkih prekretnica u novijoj istoriji Srbije.