Proruski političar i bivši visoki državni funkcioner Srbije Aleksandar Vulin Aleksandar Vulin sastao se u Moskvi sa ruskim ministrom vanjskih poslova Sergejem Lavrovom, saopšteno je iz ovog ministarstva. Lavrov je, navodi se, rekao da Aleksandra Vulina odavno poznaje kao "jednog od vodećih političara Srbije" koji, kako je naveo, odlično razumije političke procese u kojima uvijek prepoznaje glavni cilj - interes srpskog naroda. Lavrov je također spomenuo da je Vulin predsjedavajući Nadzornog odbora 'Srbijagasa' i da taj posao "odražava zajedničku težnju ka obostrano korisnoj i uzajamno isplativoj saradnji". "U toku su razgovori o budućim isporukama gasa i novom dugoročnom ugovoru. Znam da je ovdje boravio i generalni direktor Srbijagasa, Dušan Bajatović," rekao je Lavrov. Dodao je da ostaju u potpunosti posvećeni "svim našim sporazumima, kako prošlim tako i budućim." "Nadamo se da će i nova vlada osigurati kontinuitet strateškog partnerstva Srbije sa Ruskom Federacijom," rekao je ruski ministar vanjskih poslova. Vulin, koji se nalazi na američkoj crnoj listi zbog veza sa Kremljom, u Moskvi boravi od 4. novembra, kada je avion sa kojim je odletio prvenstveno vraćen nazad za Beograd zbog ponovne sigurnosne provjere putnika. Negirao je nezvanične informacije da nije prošao neophodnu sigurnosnu kontrolu na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu. On je nakon vraćanja aviona u Beograd rekao u telefonskom razgovoru za tabloid Informer da je riječ o pokušaju političkog obračuna sa njim, te da je išao službeno u Moskvu da bi razgovarao o gasnom aranžmanu za Srbiju. Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, koji je bio u istom avionu, rekao je za N1 da je, nakon neplaniranog povratka aviona za Moskvu na beogradski aerodrom, sprovedena detaljna bezbednosna kontrola svih putnika i prtljaga. U međuvremenu Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je saopštilo da će formirati predmet radi provjere svih okolnosti događaja na Aerodromu "Nikola Tesla". Vulin važi za jednog od najjačih pristalica Kremlja u Srbiji. Od početka invazije na Ukrajinu u više navrata je bio u zvaničnim posjetama Rusiji.

Zvonko Veselinović, biznismen sa severa Kosova koji je pod američkim sankcijama zbog optužbi za organizovani kriminal, odleteo je za Tursku preko Bosne i Hercegovine, potvrđeno je za RSE iz bezdenosnih izvora u BiH. Kako je za RSE navedeno, Bosnu i Hercegovinu je napustio u ranim jutarnjim satima 11. novembra koristeći srpski pasoš. Prema izvorima RSE, sa Veselinovićem je bio njegov brat Žarko, takođe pod američkim sankcijama zbog optužbi za organizovani kriminal i korupciju. Iz Sarajeva su odleteli redovnim putničkim letom ka Istanbulu. Nije poznat razlog njegovog napuštanja Srbije i odlaska u Tursku. Koliko je poznato, protiv Zvonka Veselinovića se u Srbiji trenutno ne vode krivični postupci. Do toga je došlo dve nedelje nakon promene vlasti na parlamentanrim izborima 25. oktobra. Iako nova vlast još nije konstituisana, policija i tužilaštva su započela brojna hapšenja zbog raznih krivičnih dela. Ko je Zvonko Veselinović?Zvonko Veselinović je u javnosti predstavljen kao biznismen sa severa Kosova i nekadašnji poslovni partner Milana Radoičića, organizatora oružanog napada na kosovsku policiju u Banjskoj. Obojica su skoro pet godina pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država, zbog optužbi za organizovani kriminal i korupciju. Dosadašnje vlasti u Srbiji se, međutim, na "crnu listu" SAD nisu obazirale, a Veselinovićevim firmama, koje su takođe pod sankcijama, nastavile su da dodeljuju unosne poslove – poput učešća u izgradnji puteva. Za šta se optužuje Zvonko Veselinović?U izveštaju Sjedinjenih Američkih Država, kojim su 2021. obrazložene sankcije, navodi se da je Zvonko Veselinović lider organizovane kriminalne grupe, da je Milan Radoičić njegov zamenik, te da su umešani u šemu podmićivanja širokog spektra. Kriminalna grupa je, kako stoji u tom izveštaju, umešana u šverc narkotika, oružja i robe između Kosova i Srbije. U koruptivnoj šemi pominju se i političari, kojima je Veselinović, kako se navodi, pomagao u izbornoj kampanji, a zauzvrat bi ga oni "nagrađivali najboljim infrastrukturnim ugovorima". Nije precizirano o kojim je političarima reč. Pored SAD, Radoičić i Veselinović su zbog sumnji na korupciju od 2022. pod sankcijama i Velike Britanije. Dok u Srbiji posledica nema, sankcije su pravno obavezujuće za američke i britanske firme i građane, kojima je zabranjeno da posluju sa licima sa crne liste. A kosovske vlasti dovodile su Radoičića i Veselinovića u vezu sa teškim krivičnim delima, među kojima je i ubistvo političara sa severa Kosova Olivera Ivanovića. Vlasti u Prištini su Veselinovića povezivale i sa organizacijom barikada i nereda na severu Kosova, švercom nafte, droge i oružja. Beograd, međutim, te optužbe nije ispitivao. U Srbiji mu se sudilo dva puta zbog malverzacija i zloupotrebe položaja i oba puta je oslobođen.

Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da su netačne informacije da su osumnjičena odgovorna lica "Millennium Team" Stojan Vujko i Ivan Bošnjak, kao i Andreja Đulić iz ćerke firme "Danube Riverside" dala izjave u policiji, nakon čega su puštena na slobodu. Tužilaštvo je navelo da je 10. novembra izdalo izričite pisane naloge za njihovo pronalaženje i hapšenje zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo građenje bez građevinske dozvole. Reč je o građevinskim radovima na mestu nekadašnjeg hotela "Jugoslavija" u Beogradu, gde je predviđena izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa. U saopštenju se navodi da su u trenutku kada je policija privela osumnjičena lica u policijsku stanicu radi uručenja rešenja o zadržavanju, branioci obavestili da su tražili izuzeće postupajućeg tužioca i veštaka, kao i glavnog tužioca Trećeg osnovnog tužilaštva. Zbog zahteva o izuzeću javni tužilac je morao da se uzdrži od daljeg postupanja do odlučivanja o tim zahtevima, a u Trećem javnom tužilaštvu kažu da nisu bili obavešteni o zahtevu za izuzeća. To tužilaštvo je navelo da su pripremili za dostavljanje kompletne spise predmeta sa izjašnjenjima svih lica čije se izuzeće traži, ali da im je u Višem tužilaštvu rečeno da će biti primljeni u četvrtak, 12. novembra. U Trećem osnovnom tužilaštvu smatraju da državni praznik ne može biti razlog za odlaganje postupanja u hitnom predmetu kada su već izdati nalozi za hapšenje. Tužilaštvo je pozdravilo izjavu "Millenium Teama" da su njegova odgovorna lica spremna da sarađuju sa nadležnim državnim organima. VJT: Odlučićemo o zahtevu 'Millenium Teama' u najkraćem rokuViše javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo je da će odlučiti u najkraćem roku o zahtevu vlasnika "Millennium teama" za izuzećem tužioca Trećeg osnovnog tužilaštva i veštaka. Saopšteno je da će tu odluku doneti nakon što prouči navedene razloge za izuzeće, izjašnjenje glavnog javnog tužioca Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, čije je izuzeće zatraženo, i spise predmeta. U saopštenju se navodi da je zahtev Stojana Vujka, jednog od vlasnika "Millennium Teama", stigao u VJT 10. novembra pred kraj radnog vremena. VJT je navelo da je od Trećeg osnovnog tužilašta zatražilo spise predmeta, kao i izjašnjenje glavnog javnog tužioca povodom zahteva za njegovo izuzeće. Milenijum tim: Nema zakonskih razloga za privođenjeKompanija Milenijum tim saopštila je da ne postoji nijedan zakonski razlog za lišavanje slobode njenih suvlasnika Stojana Vujka i Ivana Bošnjaka, kao ni direktora njene kompanije Danube Riverside Andreje Đulića. U saopštenju koje prenose mediji, kompanija je navela da je nadležnim organima, uključujući i tužilaštvo, pružila svu traženu dokumentaciju koja se odnosi na predmet postupanja. "Pružili smo i svu potrebnu podršku tokom provera na gradilištu. Zakonski zastupnici kompanija sve vreme su na raspolaganju nadležnim organima, zbog čega nema opravdanja da se prema njima postupa kao prema licima čije je prisustvo neophodno obezbeđivati lišavanjem slobode", navodi se u saopštenju. Milenijum tim je ocenio da Treće osnovno javno tužilaštvo nije navelo okolnosti koje bi opravdavale lišavanje slobode. "Način na koji se ovaj predmet predstavlja javnosti ostavlja utisak samopromocije i otvara pitanje da li se kroz postupanje prema predstavnicima ovih kompanija pokušava zadobiti naklonost vlasti ili pojedinih političkih krugova", navedeno je u saopštenju Milenijum tima. Vučić: Hapšenje zbog jednog dokumentaNosilac opozicione liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić ocenio je da se privođenjem rukovodilaca kompanije "Millennium Tim" Stojana Vujka i Ivana Bošnjaka želi "uništavanje jedne od najvećih građevinskih firmi." "Jeste čuli da je neko zbog jednog dokumenta hapšen, kao što su Vujko i Bošnjak? Rekli su da su radili bez građevinske dozvole", naveo je Vučić. On je optužio pobednika nedavnih parlamentarnih izbora, Studentsku listu, za nasilje i progon svih koji drugačije misle. Predstavnici Studentske liste još nisu preuzeli vlast jer nakon izbora 25. oktobra još nisu konstituisani ni parlament ni Vlada Srbije. Za Ministarstvo zahtev za dozvolu nepotpunMinistarstvo građevinarstva Srbije odbacilo je kao nepotpun zahtev ćerke firme Milenijum tima - Danube Riverside za izdavanjem građevinske dozvole za izgradnju kompleksa na mestu bivšeg Hotela "Jugoslavija" u Beogradu. Kako se navodi u javnom obrazloženju Ministarstva, uz zahtev nisu priloženi izveštaj o tehničkoj kontroli projekta, studija o uticaju na životnu sredinu, kao ni plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja. Prema podacima iz katastra koje navodi Ministarstvo, na parceli predviđenoj za gradnju je upisana hipoteka i vodi se upravni spor. Milenijum tim, odnosno njihova kompanija Danube Riverside, 15. oktobra je podnela zahtev za izdavanjem građevisnke dozvole za izgradnju novog hotela, stambene i poslovne kule, kao i podzemne garaže. Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, kompanija može u roku od 30 dana da ispravi nedostatke i dopuni zahtev za izdavanjem građevinske dozvole. Danube Riverside je do sada radove na ovom kompleksu izvodio samo na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja pripremnih radova, koje im je izdato u aprilu 2025. Građevinska dozvola firmi, koja je tokom vlasti Srpske napredne stranke angažovana na ključnim infrastrukturnim projektima u zemlji, odbijena je dve nedelje nakon izbora na kojima je pobedu odnela Studentska lista. Rušenje hotela Jugoslavija krajem 2024. pratili su višenedeljni protesti građana i nevladinih organizacija koji su tvrdili da se uklanja vredan primer modernističke arhitekture i simbol grada. Primedbe su se odnosile i na plan da se na obali Dunava izgrade dve kule od oko 155 metara, uz upozorenje da bi zelene površine uz kompleks praktično postale privatne. Samo rušenje nekadašnjeg hotela izazvalo je i zabrinutost građana zbog navoda da se rušenjem oslobađa azbest iz šuta, što je Milenijum tim demantovao. Beogradski Institut IMS saopštio je da u građevinskom materijalu sa gradilišta nije pronađen azbest. Ipak dokumentacija koja se odnosi na projekat rušenja sa tehničkom kontrolom, a koja bi trebalo da sadrži opis stanja objekta, analizu materijala i eventualnih rizika, do danas nije objavljena. Šta je Milenijum tim?Milenijum tim je jedan od većih igrača na ključnim infrastrukturnim projektima u Srbiji. U poslovima, koje ugovara i sa državom, zarađuje milione. Ova privatna srpska firma je jedan od graditelja Beograda na vodi – luksuznog naselja, čija je gradnja počela nakon nelegalnog rušenja na obali Save 2016. godine.  Jedan od najvećih projekata na kojima je Milenijum tim trenutno angažovan je izgradnja objekata za međunarodnu izložbu EXPO, čiji će Beograd biti domaćin 2027. godine. Vlasinici firme su Stojan Vujko i Ivan Bošnjak. Njihova imena našla su se među četvoricom biznismena, bliskih doskorašnjim vlastima u Srbiji, za koje je republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) zatražio američke sankcije. U tom zahtevu su četvorica biznismena označena kao saradnici doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji koriste javne resurse za lično bogaćenje. Milenijum tim je navode iz zahteva Džoa Vilsona odbacio kao neistinite.

Vladavina prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, ključna su obećanja sa kojima je Studentska lista pobedila na parlamentarnim izborima u Srbiji, održanim 25. oktobra. Sa vlasti su svrgli snage predvođene Aleksandrom Vučićem, koje odlaze u opoziciju sa imidžem korumpiranih i onih koji su zarobili institucije. Ipak, Vučićeva Srpska napredna stranka ne pokazuje znake odustajanja, a izborne pobednike optužuje za progon i teror, te ponavlja da će se vratiti na vlast. Ako se to dogodi, bilo bi to ponavljanje scenarija "5. oktobra", kada je ushićenje rušenjem Slobodana Miloševića, preraslo u razočaranje, koje je 2012. godine za posledicu imalo povratak na vlast onih koji su bili u Miloševićevom krugu. O tome u "Uvidu" govori nekadašnja potpredsednica Vlade Srbije, bliska Vučiću, Zorana Mihajlović. Razgovarali smo i sa Nemanjom Nenadićem, programskim direktorom organizacije Transparentnost Srbija, i Dubravkom Stojanović, profesorkom Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Bivši direktor "Beogradskih toplana" i bivši ministar privrede Rade Basta uhapšen je zbog postojanja osnova sumnje da je oštetio "Beogradske toplane"neosnovano dodeljenim donacijama za oko 14 miliona dinara (oko 119 hiljada evra). Basta se tereti da je kao direktor "Beogradskih elektrana" dodeljivao donacije različitim udruženjima i drugim organizacijama i društvima. On se sumnjiči da je izvršio krivično delo zlouotreba službenog položaja, a pored njega je uhapšeno i više drugih lica. Tužilaštvo je navelo da postoje osnovi sumnje da je Basta doneo 10 odluka o dodeli novačnih donacija suprotno Odluci o pomoći registrovanim udruženjima, organizacijama i licima koja nisu zaposlena u JKP „Beogdradke elektrane“. Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati, a u tom roku biće privedeni na saslušanje u Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Nekadašnji ministar i bivši direktor "Beogradskih elektrana" Rade Basta uhapšen je rano 11. novembra na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla", kako se navodi. Rade Basta obavljao je funkciju ministra privrede od oktobra 2022. do 2023. godine, kada je razrešen dužnosti. Basta se kao ministar u Vladi Srbije zalagao za uvođenje sankcija Rusiji navodeći da Srbija plaća veliku cenu zbog njihovog neuvođenja. Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Kako RTS nezvanično saznaje, u toku je i privođenje još nekoliko osoba koje se dovode u vezu s Bastom.

Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) izrekao je u utorak više mera televiziji Informer, koje podrazumevaju petodnevnu zabranu oglašavanja, kao i dve zabrane emitovanja emisije "Kolegijum" u trajanju od 10 i 15 dana. Za emitovanje dokumentarnog filma "Državnik", Informeru je određena petodnevna zabrana emitovanja reklama od 18 do 21 čas, dok je zbog emitovanja neobeleženog izbornog programa tokom predizbornog skupa Srpske napredne stranke izrečeno upozorenje. Zabrana emitovanja emisije "Kolegijum" u trajanju od 10 dana izrečena je zbog uvreda koje su u njoj upućene članu Saveta REM-a Rodoljubu Šabiću i direktoru Biroa za društvena istraživanja Zoranu Gavriloviću, a druga od 15 dana zbog više povreda pravilnika o izveštavanju tokom izborne kampanje. Tokom višečasovne sednice, Savet REM-a kaznio je i televizije Kurir i Prva. Televizija Kurir neće moći da emituje informativnu emisiju Dnevnik jedan dan, a emisiju Vesti dva dana. TV Prva kažnjena je jednodnevnom zabranom oglašavanja reklama. Najdužu raspravu o primedbama na račun sadržaja programa, članovi REM-a vodili su sa vlasnikom Informera Draganom Vučićevićem i njegovim pravnim timom. Ovu televiziju REM je već kaznio sedmodnevnom zabranom zbog koje Informer 10. novembra ujutru nije emitovao emisiju "Prve info". Regulatorno telo donelo je ovu meru zbog, kako je navedeno, teške povrede zakona tokom predizborne kampanje u Srbiji, dok je Informer najavio žalbu. Nakon parlamentarnih izbora 25. oktobra na kojima je Srpska napredna stranka izgubila vlast, Savet REM-a počeo je da razmatra postupke protiv više televizija zbog navoda o kršenju medijskih zakona u predizbornoj kampanji. Najviše prijava do sada bilo je na račun programskih sadržaja TV Informer, bliske Srpskoj naprednoj stranci koja je bila na vlasti 14 godina. Tokom sednice Saveta, ispred sedišta REM-a okupile su se pristalice Informera kao i naprednjaci na čelu sa liderom stranke Milošem Vučevićem. Na račun sadržaja programa ove televizije godinama unazad REM-u su stizale prijave, a nakon izbora, 27. oktobra, Regulatornom telu predata je inicijativa o pokretanju postupka za oduzimanje dozvole emitovanja TV Informer. Podnosioci inicijative su 33 medijska udruženja, organizacije civilnog društva, profesori i istraživači novinarstva i društvenih nauka sa univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Kao razlog navedeno je višegodišnje "nepoštovanje propisa i profesionalnih i etičkih medijskih standarda". Šta kaže Zakon?Zakon o elektronskim medijima predviđa mogućnost privremenog i trajnog oduzimanja dozvole, ali nakon što televizija ponovi prekršaje za prethodno izrečene kazne. Član 42. Zakona predviđa korake koji vode do privremenog ili trajnog oduzimanja dozvole za rad. Televizija najpre mora da je dva puta kažnjena privremenom zabranom objavljivanja programskog sadržaja ili oglasnih poruka zbog povrede zakona. Ukoliko ponovo prekrši Zakon iste vrste, REM može da donese odluku o privremenom oduzimanju dozvole najduže do sedam dana. Trajno oduzimanje dozvole je poslednji korak, u slučaju da televizija ponovi povrede zakona zbog kojih je prethodno kažnjena.

Ministarstvo građevinarstva Srbije odbacilo je kao nepotpun zahtev ćerke firme Milenijum tima - Danube Riverside za izdavanjem građevinske dozvole za izgradnju kompleksa na mestu bivšeg Hotela "Jugoslavija" u Beogradu. Na ovom mestu predviđena je izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa. Kako se navodi u javnom obrazloženju Ministarstva, uz zahtev nisu priloženi izveštaj o tehničkoj kontroli projekta, studija o uticaju na životnu sredinu, kao ni plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja. Prema podacima iz katastra koje navodi Ministarstvo, na parceli predviđenoj za gradnju je upisana hipoteka i vodi se upravni spor. Milenijum tim, odnosno njihova kompanija Danube Riverside, 15. oktobra je podnela zahtev za izdavanjem građevisnke dozvole za izgradnju novog hotela, stambene i poslovne kule, kao i podzemne garaže. Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, kompanija može u roku od 30 dana da ispravi nedostatke i dopuni zahtev za izdavanjem građevinske dozvole. Danube Riverside je do sada radove na ovom kompleksu izvodio samo na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja pripremnih radova, koje im je izdato u aprilu 2025. Građevinska dozvola firmi, koja je tokom vlasti Srpske napredne stranke angažovana na ključnim infrastrukturnim projektima u zemlji, odbijena je dve nedelje nakon izbora na kojima je pobedu odnela Studentska lista. Odvoženje mehanizacijePrethodnih dana na društvenim mrežama pojavili su se snimci na kojima se vidi kako građevinske mašine napuštaju gradilište na lokaciji nekadašnjeg hotela Jugoslavija. Iz kompanije Milenijum tim za Radio Slobodna Evropa su naveli da je "pomeranje mehanizacije sa jednog na drugo gradilište deo uobičajenih aktivnosti jedne građevinske kompanije". Samo nekoliko sati pre nego što je u bazi građevinskih dozvola objavljeno rešenje o odbijanju njihovog zahteva za izdavanjem građevinske dozvole, kompanija je za RSE navela da očekuje da će im dozvola biti izdata "u kratkom roku". "Na gradilištu trenutno se ne realizuju obimni građevinski radovi, jer je u toku ishodovanje dozvole za izgradnju objekta", rekli su za RSE u Milenijum timu i dodali da je projekat planiran na lokaciji hotela Jugoslavija dobio saglasnost Revizione komisije Ministarstva građevinarstva. 'Ne planiramo da koristimo subvencije države'Milenijum tim je hotel Jugoslavija kupio u martu 2024. kao jedini učesnik licitacije. Objekat starog hotela su platili 27 miliona evra, a Ministarstvo privrede im je u decembru 2025. odobrilo državne subvencije u iznosu od 30,1 milion evra za izgradnju novog hotela pod brendom Ritz-Carlton. Ugovor o dodeli subvencija predviđa da se Milenijum timu do kraja 2026. godine isplati 15,5 miliona evra nakon što kompanija dostavi dokaze da je sama investirala 77,5 miliona evra. Na pitanje RSE da li je Milenijum tim dostavio Ministarstvu privrede zahtev za isplatu ugovorenih sredstava, iz kompanije tvrde da su Ministarstvo obavestili da ta sredstva neće koristiti. "Nažalost, procedura oko prikupljanja dokumentacije i ishodovanje dozvola trajala je duže nego što je planirano, što je uticalo na to da dinamika radova odstupa od prvobitno planirane. Kompanija je obavestila Ministarstvo privrede da ne planira da koristi sredstva iz ovog programa", naveli su iz Milinijum tima. Rušenje hotela Jugoslavija krajem 2024. pratili su višenedeljni protesti građana i nevladinih organizacija koji su tvrdili da se uklanja vredan primer modernističke arhitekture i simbol grada. Primedbe su se odnosile i na plan da se na obali Dunava izgrade dve kule od oko 155 metara, uz upozorenje da bi zelene površine uz kompleks praktično postale privatne. Samo rušenje nekadašnjeg hotela izazvalo je i zabrinutost građana zbog navoda da se rušenjem oslobađa azbest iz šuta, što je Milenijum tim demantovao. Beogradski Institut IMS saopštio je da u građevinskom materijalu sa gradilišta nije pronađen azbest. Ipak dokumentacija koja se odnosi na projekat rušenja sa tehničkom kontrolom, a koja bi trebalo da sadrži opis stanja objekta, analizu materijala i eventualnih rizika, do danas nije objavljena. Šta je Milenijum tim?Milenijum tim je jedan od većih igrača na ključnim infrastrukturnim projektima u Srbiji. U poslovima, koje ugovara i sa državom, zarađuje milione. Ova privatna srpska firma je jedan od graditelja Beograda na vodi – luksuznog naselja, čija je gradnja počela nakon nelegalnog rušenja na obali Save 2016. godine.  Jedan od najvećih projekata na kojima je Milenijum tim trenutno angažovan je izgradnja objekata za međunarodnu izložbu EXPO, čiji će Beograd biti domaćin 2027. godine. Vlasinici firme su Stojan Vujko i Ivan Bošnjak. Njihova imena našla su se među četvoricom biznismena, bliskih doskorašnjim vlastima u Srbiji, za koje je republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) zatražio američke sankcije. U tom zahtevu su četvorica biznismena označena kao saradnici doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji koriste javne resurse za lično bogaćenje. Milenijum tim je navode iz zahteva Džoa Vilsona odbacio kao neistinite.

Srpska kompanija "Grindex" u godinama nakon invazije na Ukrajinu isporučuje mašine ruskim kompanijama koje ih dalje šalju sankcionisanim vojnim preduzećima Rusije, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE). Podaci do kojih je došao RSE pokazuju da je proizvođač mašina za obradu metala iz Kikinde, na severu Srbije, nakon 2022. nastavio izvoz opreme u Rusiju preko posredničkih kompanija, od kojih su neke pod sankcijama Sjedinjenih Država i Evropske unije. Od marta 2022. do marta 2025. u Rusiju je uvezena oprema proizvođača "Grindex" vredna oko 27,5 miliona evra, pokazali su podaci Ukrajinske vojne obaveštajne službe (HUR), do kojih je došao istraživački projekat Ukrajinskog servisa RSE Šeme. RSE je dobio ove informacije od HUR-a, nakon što je Grindex naveden u njihovoj javnoj bazi podataka kompanija koje isporučuju opremu ruskoj vojnoj industriji. To potvrđuje i analiza finansijskih izveštaja i baza podataka koju je uradila Systema, istraživačka jedinica Radija Slobodna Evropa na ruskom jeziku. Iz kompanije "Grindex" nisu odgovorili na upit RSE o izvozu mašina u Rusiju, niti su odgovore dostavile ruske kompanije koje su ih kupovale. Prema navodima HUR-a, trenutno su nepoznate rute kojim su isporučivane mašine iz "Grindexa" koji nije pod sankcijama SAD i EU. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, SAD i EU uvele su sankcije stotinama kompanija iz ruskog vojno-industrijskog kompleksa. Srbija je jedna od retkih zemalja kandidatkinja za članstvo u EU koja se nije pridružila zapadnim sankcijama protiv Rusije. To olakšava trgovinu sa ruskim kompanijama, smatra Ela Skajbenko (Ella Skybenko), viša istraživačica za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju pri međunarodnom Centru za biznis i ljudska prava. "Međutim, Srbija i dalje ima zakone o kontroli izvoza, uključujući kontrolu robe dvostruke namene. Dakle, to ne znači da je sav izvoz u Rusiju dozvoljen", kaže Skajbenko za RSE. Srbija je 2025. donela novi zakon kojim se ograničava izvoz "robe dvostruke namene", opremi koja se može koristiti i za civilne i vojne svrhe. Ipak, Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine Srbije, koje je izdaje dozvole za izvoz robe dvostruke namene, odgovorilo je RSE da nije izdalo takvu dozvolu kompaniji "Grindex". "Ministarstvo nije upoznato sa proizvodnim programom i karakteristikama proizvoda privrednog društva Grindex", naveli su u odgovoru. Dodali su da Ministarstvo "ne poseduje podatke na osnovu kojih bi se utvrdilo da li su mašine predmet kontrole i da li za njih postoji ograničenje izvoza". Iz Uprave carina odgovoreno je RSE da nisu vršene nikakve "naknadne kontrole" izvoza kompanije Grindex. Od severa Srbije do ruske vojne industrijeJedna od posredničkih kompanija kojoj je "Grindex" isporučivao mašine je "AMG", ruska kompanija koja se bavi snabdevanjem opremom i mašinama za obradu metala. Ova kompanija, poznata i pod imenom "Alfa Machinery Group", našla se na listi američkih sankcija 2023. zbog opremanja ruske odbrambene industrije. Na listi sankcija EU je od decembra 2024. zbog podrške ruskom vojno-industrijskom kompleksu u ratu protiv Ukrajine. Ukrajinska obaveštajna služba ističe da je "Grindex" ugovor sa "AMG" za isporuku CNC brusilice zaključio u decembru 2022, a da je konačna isporuka mašine izvršena u trenutku kada je "AMG" već bila pod sankcijama SAD. CNC brusilica je mašina za brušenje kojom se upravlja kompjuterski. Vrednost ove isporučene mašine, kako navode iz carinske deklaracije, iznosi oko 778 hiljada evra. Prema informacijama ukrajinske službe, mašinu je "AMG" kasnije isporučio dalje, i to Mašinsko-proizvodnom udruženju "I. Rumjancev", preduzeću koje proizvodi komponente za avione. Preduzeće je deo ruskog državnog industrijskog sistema Rostec koji proizvodi opremu namenjenu vojnoj i civilnoj avijaciji. Rostec je pod američkim sankcijama od 2014. godine zbog onoga što je američka vlada opisala kao "kontinuirane napore Rusije da destabilizuje istočnu Ukrajinu". Kompanija je ponovo sankcionisana 2022. godine, a iste godine našla se i pod sankcijama Evropske unije. U dokumentu američkog OFAC-a Rostec je označen kao "kamen temeljac ruskog odbrambenog, industrijskog, tehnološkog i proizvodnog sektora". Ukrajinska služba beleži još jedan ugovor "Grindexa" i firme "AMG" iz 2023. za isporuku CNC brusilice, a koja je kasnije takođe završila u rukama Rosteca. "Vrednost (mašine) je veća od 384 hiljade američkih dolara (342 hiljade evra). Mesto otpreme opreme bio je grad Kikinda (Srbija)", navode u dokumentu dostavljenom RSE. Mašina je, kako dalje navode, uvezena u februaru 2025, a samo dva meseca kasnije "AMG" je isporučila Ufimskom agregatnom preduzeću "Hidraulika" ("Gidravlika"), koje je takođe deo sankcionisanog Rosteca, i proizvodi komponente za avijaciju. "Hidraulika" je i sama na listi sankcija EU od 2025. U obrazloženju se, između ostalog, navodi da pruža materijalnu podršku ruskim vojnicima na frontu u Ukrajini, između ostalog, da radnici kompanije izrađuju kamuflažne mreže za rusku vojsku. "Osnovni zadatak (isporučene Grindex) mašine je proizvodnja delova tipa 'klip' – ključnih pokretnih elemenata visokopreciznih hidrauličnih i gorivnih sistema", navode iz ukrajinske službe. Na saradnju firme "AMG" i Grindex ukazuju i finansijski izveštaji pribavljeni iz ruske baze podataka o privrednim subjektima, a na veze "AMG" i Rosteca i moguća vlasnička povezanost. "AMG" je među svojim dobavljačima u finansijskom izveštaju za 2023. navela "Grindex", a među njenim kupcima bilo je nekoliko kompanija u sastavu Rosteca. Na kraju 2023. godine krajnji vlasnik AMG-a bio je Jevgenij Karpov, bivši zaposleni u jednoj od Rostekovih kompanija, fabrici motora Saljut. Od 2023. godine, AMG svake godine podnosi uvozne deklaracije za Grindex mašine. Poslednja deklaracija je podneta u maju 2026. godine. Međutim, RSE nema informacije o tome da li je mašina zaista uvezena. Višegodišnja saradnja i firme pod sankcijamaProizvode "Grindex" iz Srbije uvezle su još dve firme pod sankcijama SAD-a, navodi se u dokumentu ukrajinske službe. Jedna od njih je "Finval Energo" koja se bavi veleprodajom industrijskih mašina. Na listi sankcija SAD je od 2024. zbog poslovanja u ruskom proizvodnom sektoru. U saopštenju američkog Ministarstva finansija navodi se da "Finval" sarađuje sa ruskim proizvođačima oružja. Ova firma uvezla je u periodu od 2022-2025. mašine "Grindex" u vrednosti od oko 12 miliona evra, navode iz ukrajinske službe, ali nije navedeno o kojim mašinama je reč, ni kome su mašine dalje isporučene. RSE nema nezavisne informacije koje potvrđuju da je Grindeks nastavio saradnju sa "Finval Energo" nakon što su uvedene sankcije. Od 2016. godine, Finval Energo svake godine podnosi uvozne deklaracije za Grindeks mašine. Najnovije su podnete u period od 2023 do 2024. godine. "Finval Energo" je deo Finval grupe, osnovane 1991. godine. Među njenim klijentima nalaze se i kompanije iz odbrambene industrije, uključujući proizvođače avionskih motora koji posluju u sastavu Rosteca, ukazuju javno dostupni izveštaji. Saradnja "Grindexa" sa ovom kompanijom traje dugi niz godina. Stručnjaci kompanije "Finval" posetili su 2018. godine fabriku "Grindex" u Srbiji, objavljeno je na sajtu "Finvala". Sa "Grindexom" sarađuje i sankcionisana firma "Unimatik MSK", takođe dobavljač industrijskih mašina. Na listi je sankcija SAD-a od 2024. zbog saradnje sa ruskim vojno-industrijskim sektorom. Njen većinski vlasnik, firma "Unimatic", od 2026. je na listi sankcija EU zbog "materijalne podrške ruskom vojno-industrijskom kompleksu". U dokumentu EU navodi se da ruskim odbrambenim kompanijama isporučuje proizvode i preko podružnice "Unimatik MSK". Prema podacima ukrajinske službe, "Unimatik MSK" uvezao je od 2022. do 2024. "Grindex" mašine u vrednosti od oko 980 hiljada evra, ali nije navedeno kome su dalje isporučene i o kakvim mašinama se radi. RSE nema nezavisne informacije koje potvrđuju da je Grindeks nastavio saradnju sa subjektima povezanim sa "Unimatikom" nakon što su sankcije uvedene. Prema zvaničnom ruskom veb-sajtu za javne nabavke, među državnim kupcima mašina kompanije "Unimatic" nalazile su se i ruske kompanije iz odbrambene industrije, uključujući preduzeća iz sastava Rosteca. Arhivirana verzija sajta "Unimatic" pokazuje da je u septembru 2023. godine Grindex bio naveden među partnerima te kompanije, ali je kasnije spisak partnera izmenjen, a Grindex je među kompanijama koje su uklonjene sa liste. I sa ovom firmom "Grindex" dugo sarađuje. Od 2019. godine "Unimatic" podnosi uvozne deklaracije za njihove proizvode, pokazuju javni podaci. Mašine 'Grindex' u Rusiji preko nesankcionisanih firmi i preduzetnikaMašine srpske firme "Grindex" nalazile su i drugačije puteve do ruske vojne industrije. Iz ukrajinske službe navode da je "Grindex" isporučivao mašine ruskim firmama koje nisu pod zapadnim sankcijama, ali da su te mašine na kraju opet završile u sankcionisanim ruskim preduzećima u oblasti odbrane. Jedna od tih firmi je "Krona", većinski vlasnik firme "Krona oprema" ("Крона Оборудование“), dobavljača industrijskih mašina za ruske fabrike. Ova firma nije pod sankcijama. Tako je "Krona" mašinu za brušenje koju je proizveo "Grindex" 2024. isporučila Naučno-proizvodnoj korporaciji "Projektantski biro mašinskog inženjerstva", preduzeću koje je takođe deo sankcionisanog Rosteca, prema podacima ukrajinske službe. I sama firma je pod sankcijama SAD i EU, proizvodi raketne sisteme i drugo naoružanje, između ostalog, Iskander-M, balističku raketu kratkog dometa. Prema istrazi ruskog medija The Insider, objavljenoj u decembru 2023. godine, Krona je kupovala mašine kompanije Grindex. Kompanija tu saradnju ne krije i izričito navodi opremu kompanije Grindex u svom katalogu. Jedna "Grindex" mašina uvezena je, prema podacima ukrajinske službe, preko preduzetnika Babičev Denis Sergejeviča iz Moskve. Prema procurelim dokumentima iz ruskih vladinih agencija, uključujući poreske vlasti i Ministarstvo zdravlja Moskve, ovaj tridesetogodišnji Moskovljanin radio je kao pomoćnik montažera 2017. godine, a kao kurir od 2021. do 2023. godine. Kao samostalni preduzetnik registrovao se 2020, a tokom 2023. počeo je da podnosi uvozne deklaracije za odeću i kozmetiku. Naredne godine asortiman robe značajno je proširen i počeo je da obuhvata mašine i opremu. Do danas je na njegovo ime prijavljeno gotovo 2.000 različitih vrsta proizvoda, od duvana za nargile do bagera. Prema podacima ukrajinske službe, uvezao je "Grindex" brusilicu koja je kasnije 2025. data u zakup kompaniji "Permska naučno-proizvodna kompanija za izradu mernih i navigacionih uređaja", koja proizvodi navigacione, upravljačke i sisteme za stabilizaciju za vazduhoplove u Rusiji. Kompanija je pod američkim sankcijama od 2016. godine, a ponovo je sankcionisana 2024. godine. Kao razlog za uvođenje sankcija američke vlasti navele su 2024. da proizvodi sisteme za vojne letelice, uključujući avione MiG-29 i Suhoj-27. U javno dostupnim bazama takođe se vidi da je Babičev u aprilu 2025. godine podneo uvoznu deklaraciju za mašine kompanije "Grindex". Šta se zna o firmi 'Grindex'?Kompanija "Grindex" iz Kikinde, na severu Srbije, nastala je 2003. godine izdvajanjem iz holdinga Livnica Kikinda. Ima oko 250 zaposlenih. Proizvodi mašine za obradu metala, konkretno – brusilice sa kompjuterskim upravljanjem, koje se koriste u različitim segmentima mašinske industrije. Firma je 2021. i 2022. bila u gubicima, da bi od 2023 ostvarila dobitak. Iz godine u godinu, od 2023, profit kompanije raste, pokazuju podaci Agencije za privredne registre Srbije. Gotovo celokupne prihode firma ostvaruje od prodaje inostranstvu, pokazuje njen finansijski izveštaj. Tako je u 2025. godini prihod od prodaje na domaćem tržištu iznosio samo jedan odsto od prodaje na inostranom tržištu. Ipak, u finansijskom izveštaju se ne navodi kojim kompanijama prodaje svoje proizvode. U izveštaju Radio-televizije Srbije o "Grindexu", koji je emitovan 2015. godine, navodi se da se kompletna proizvodnja izvozi u Rusku Federaciju. Privredna komora Srbije je 2022. dodelila plaketu za privredni uspeh vlasniku "Grindexa" Jovanu Bulatoviću. Tim povodom, Bulatović je u izjavi za kikindski portal Gradski.online izjavio da je poslovanje firme bilo otežano tokom pandemije korona virusa 2020, a da je situaciju dodatno otežao rat u Ukrajini. "Ima problema i sa isporukom naših finalnih proizvoda", rekao je Bulatović. 'Zaobilaženje sankcija' preko SrbijeRSE nije dobio odgovore Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine Srbije da li je i na koji način izvoz namenjen ruskom odbrambenom sektoru ograničen. Više firmi iz Srbije stavljeno je nakon invazije na Ukrajinu na listu sankcija zbog toga što omogućavaju isporuku opreme ruskoj vojnoj industriji. Ranije istraživanje RSE iz 2023. je pokazalo da je od početka invazije preko srpskih kompanija u Rusiju isporučena takozvana roba dvostruke namene vrednosti od najmanje 71,1 milion dolara (63,5 miliona evra). Radi se o robi koja je stavljena na listu visoko rizičnih proizvoda i nalaze se na sankcijama koje su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države uvele Rusiji. Tihomira Kostova, istraživačica bugarskog Centra za proučavanje demokratije (Center for the Study of Democracy), kaže za RSE da se, prema nalazima te organizacije, srpski izvoz robe dvostruke namene u Rusiju povećao za 220 odsto u 2022. godini u poređenju sa nivoom pre rata. Ipak, vlasti u Srbiji su ranije u više navrata tvrdili da Srbija neće biti platforma za zaobilaženje sankcija. Srbija je 2025. donela Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, kojim je uvedena stroža kontrola prometa ovih proizvoda. Srbija je i ranije imala propise u ovoj oblasti, ali se ovim zakonom uskladila sa regulativom EU. Izvoznik ovakve robe dužan je, prema zakonu, da dobije dozvolu Ministarstava spoljne trgovine uz saglasnost više ministarstava, između ostalog Ministarstva odbrane i spoljnih poslova, navodi se u ranijem odgovoru Uprave carina RSE. Ela Skajbenko, više istraživačica Centra za biznis i ljudska prava, za RSE kaže da propisi koje je uvela Srbija mogu ograničiti isporuku mašina Rusiji. "Ali, njihova efikasnost u velikoj meri zavisi od sprovođenja i nadzora, koji su se često pokazivali nedovoljnim", kaže ona za RSE. Tihomira Kostova ističe da se kompanije koje isporučuju robu ruskoj vojnoj industriji i same mogu naći pod sankcijama. "Kompanijama iz trećih zemalja koje učestvuju u snabdevanju ruskog vojno-industrijskog kompleksa prete sekundarne sankcije SAD koje uvodi Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC)", navodi ona. Ipak, ona ističe da je kontrola izvoza u Rusiju i dalje izazov jer oprema za vojnu industriju često stiže "alternativnim trgovinskim rutama i preko posrednika". Saradnja na tekstu: Dušan Komarčević

U izgradnju hidroelektrana u Bistrici na istoku Bosne i Hercegovine biće uloženo dodatnih oko 11 miliona eura. Hidroelektrane od 2021. gradi kineska kompanija China National Aero-Technology International Engineering Corporation (AVIC), a kompanija "HE Bistrica" dokapitalizovana je od strane matičnog preduzeća "HE na Drini", koje je u vlasništvu bh. entiteta Republika Srpska (RS). Odluka o dodatnim ulaganjima usvojena je na skupštini dioničara "HE na Drini" u oktobru, čime se cijena hidroelektrane sa početnih 103 miliona popela na više od 170 miliona evra. Iz Elektroprivrede RS, javnog preduzeća u čijem je vlasništvu HE na Drini, nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o razlozima dodatnih ulaganja. Ovo je samo jedan u nizu kineskih projekata na Zapadnom Balkanu, čija cijena raste iz godine u godinu. Iz nevladine organizacije Transparency International BiH za RSE ocijenjuju da kašnjenje projekata, netransparentnost, slab institucionalni nadzor – a ponekad i greške u samim projektima – neminovno dovode do njihovog višestrukog poskupljenja koje plaćaju građani. Kojim projektima u BiH je cijena najviše rasla?Sporazum o izgradnji hidroelekrana Bistrica kineska kompanija AVIC i Vlada RS potpisali su u decembru 2019. godine. Izgradnja sistema od tri hidroelektrane je počela 2021. godine, uz cijenu od 103 miliona evra. Hidroelektranu su pratili brojni problemi u izgradnji, uključujući klizište na magistralnom putu Sarajevo-Foča zbog čega je došlo do prekida radova. Cijena je narasla za skoro 70 miliona evra, a prvobitni rok za njen završetak, decembar 2026. godine, će biti premašen. Autoput Banja Luka – Prijedor gradi kineska kompanija China Shandong International Economic & Technical Cooperation Group, koja je bila angažovana i na izgradnji saobraćajnica u Srbiji. Od 2018. godine, projekat je poskupio sa 297 miliona na 388 miliona evra, a rokovi završetka su konstantno pomjerani. Kina u potpunosti finansira ovaj projekat i ima pravo na 30-godišnju koncesiju za naplatu putarine. U slučaju da godišnji prihodi od putarine budu manji od 32,5 miliona evra, razlika će se nadoknaditi iz entitetskog budžeta. Ugovor između Vlade RS i kineske kompanije je od početka bio tajna. Vlasti su nakon niza tužbi objavile ugovor, ali ne i njegove finansijske detalje. Bolnica u Doboju je svečano otvorena krajem 2024. godine, sa zakašnjenjem od oko godinu dana. Od prvobitnih 53 miliona evra iz budžeta RS, cijena je narasla na više od 60 miliona evra, zbog dodatnih troškova opremanja bolnice, dok je izvođač, China Sinopharm International Corporation, pravdao ukupni rast cijena inflacijom izazvanom pandemijom i ratom u Ukrajini. Iz Vlade RS su na upit RSE o poskupljenjima naveli da su upit proslijedili Ministarstvu saobraćaja i veza, odnosno Ministarstvu zdravlja. Do zaključenja teksta, još nismo dobili odgovore. Odgovornost vlasti za poskupljenjaPosljednjih godina, infrastrukturni projekti su sve skuplji zbog cijena energenata, ali su i vlasti odgovorne, ocjenjuje za RSE Damjan Ožegović iz Transparency International BiH. "Ovde bilo koji strani investitori imaju povlašten položaj čak i u odnosu na domaće investitore. Naši donosioci odluka se njima prilagođavaju umjesto da se ti koji dolaze prilagode domaćim pravilima", rekao je Ožegović. Dodao je da je BiH plodno tle za odobravanje poskupljenja investitorima za velike infrastrukturne i energetske projekte zbog moguće finansijske i političke koristi, ali i zbog nesposobnosti. "Moguće je da do poskupljenja ne dolazi namjerno, već zbog nesposobnosti da se pravilno odredi cijena, što takođe nije neuobičajeno kod nas", ocijenio je Ožegović. Pojašnjava da se ovo dešava u situacijama gdje se u startu ne odredi kompletan obim projekta. Dobojska bolnica je takav slučaj, jer je imala dodatne troškove koji su u početku trebali biti uplanirani. Kina i državne garancijeU organizaciji Bankwatch International, koja prati kineske investicije u energetskom sektoru na Zapadnom Balkanu, kažu da kašnjenja u rokovima i prekoračenja troškova nisu rijetkost kada se govori o velikim projektima. Ipak, ističe Pipa Galop iz ove organizacije za RSE, postoji razlog zašto su projekti koje finansira Kina na Zapadnom Balkanu skloni poskupljenjima i kašnjenjima. "Kada evropske banke razmatraju odobravanje kredita, žele biti sigurne da će dobiti svoj novac natrag. Stoga provode dubinsku analizu kako bi osigurale da su projekti ekonomski isplativi i dobro isplanirani. S druge strane, kineske banke gotovo uvijek traže državna ili entitetska jamstva za svoje kredite", pojašnjava Galop. Ona dodaje da ovo znači da i ako projekti propadnu - Kina dobija svoj novac natrag. "Stoga im nije toliko važno osigurati da su sami projekti ekonomski isplativi i dobro isplanirani. Ne želim reći da oni uopšte ne provode provjere, no budući da nemaju tradiciju saradnje s civilnim društvom, skloni su povjerovati svemu što im vlade kažu", rekla je ona. Kako je Kina uključena u projekte?Kina na Zapadnom Balkanu gradi i finansira projekte pomoću tri različita modela, a svima je zajedničko - tajnost ugovora, korištenje kineske opreme, a nerijetko i radne snage. Jedan od njih je EPC model (engineering, procurement, and construction – projektovanje, nabavka i izgradnja) tzv. "ključ u ruke". To znači da domaće javno preduzeće potpisuje ugovor sa kineskim konzorcijumom koji preuzima odgovornost za projektovanje, nabavku materijala i izvođenje radova. U ovakvim projektima, kreditor je često kineska Exim banka. Specijal RSE: Kina na BalkanuDrugi model koji Kina na Zapadnom Balkanu često koristi je da ona finansira projekat, koji naručilac plaća kada bude završen, obično iz prihoda od prodaje električne energije ili iz putarina. Ovo pogoduje javnim preduzećima u BiH koja često nemaju dovoljno kapitala za velike investicije, dok kineskim kompanijama ovo problem jer obično iza njih stoji državni kapital. U praksi su ovi projekti znatno skuplji, obzirom da izvođači na sebe preuzimaju rizik i obaveze, od pronalaženja banaka do izdavanja garancija. Koncesioni model je treći model koji kineske kompanije koriste na Zapadnom Balkanu, a on se u BiH do sada primjenjivao samo za infrastrukturne projekte. Prema njemu, kineska kompanija osniva svoje predstavništvo u BiH, uloži sopstveni novac ili kreditna sredstva, te gradi projekat – konkretno autoput od Banjaluke do Prijedora – i onda naplaćuje njegovo korištenje u određenom vremenskom periodu. Iako u startu djeluje da projekat ništa ne košta vlasti u RS, Vlada je dužna da nadomjesti novac ako putarine na godišnjem nivou ne pređu ugovoreni prag. Nakon određenog vremenskog perioda, objekat prelazi u javno vlasništvo. Situacija u regionuViše velikih infrastrukturnih i energetskih projekata koje su u regionu realizovale kineske kompanije pratila su značajna povećanja troškova, višegodišnja kašnjenja ili naknadni finansijski zahtjevi. Kineska firma "Šandong" (Shandong) je zadužena za izgradnju brze saobraćajnice od Požarevca do Golupca na istoku Srbije, zvane Dunavski koridor. Sa početnih 337 miliona evra, cijena radova na Dunavskom koridoru je porasla na oko 524 miliona evra, a pomjeran je i rok za otvaranje saobraćajnice. Šandongovoj firmi je povjerena i izgradnja autoputa od Beograda, preko Zrenjanina, do Novog Sada. Cijena ove trase, sa čijom se izgradnjom počelo 2023, drastično je skočila. Sa prvobitnih 600 miliona evra, procjene su sada gotovo tri puta više - jer država Srbija ostavlja prostor da se zaduži do 1,7 milijardi evra za njenu izgradnju. Aneksima je rasla i cijena brze pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, koju je radio konzorcijum dvije kineske kompanije. Na kraju je plaćena oko 1,2 milijarde evra. Ovi radovi su pod istragom Tužilaštva za organizovani kriminal, koje, pored ostalog, sumnjiči dvojicu bivših ministara za pronevjeru više od 115 miliona dolara. Postupci su pokrenuti nakon pogibije 16 ljudi u padu betonske nadstrešnice na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu. Nesreća je dovela do masovnih protesta i smjene vlasti u Srbiji. Značajan rast vrijednosti zabilježen je na autoputu Kičevo-Ohrid u Sjevernoj Makedoniji, koji gradi kineski Sinohydro. Kada je ugovor dodijeljen, vrijednost projekta iznosila je 411 miliona evra, a ukupna cijena je na kraju dostigla približno 600 miliona eura. Kao razlozi su navedeni nepredviđeni geološki uslovi, dodatna eksproprijacija zemljišta, izmjene projekta i potreba za izgradnjom prateće infrastrukture. Sličan obrazac vidljiv je i kod projekta rekonstrukcije Termoelektrane Pljevlja u Crnoj Gori, koji realizuje konzorcijum predvođen kineskom kompanijom Dongfang Electric International. Osnovni ugovor iz 2020. godine bio je vrijedan 54,5 miliona evra, dok je do sredine 2026. isplaćeno 65,5 miliona evra. Iz crnogorske Elektroprivrede poskupljenje su pravdali naknadnim radovima koji nisu bili dio osnovnog ugovora. Dionica autoputa od Smokovca kod Podgorice do Mateševa na sjeveru zemlje, koju je gradio kineski CRBC, po ugovoru iz 2014. koštala je 809 miliona evra. Crnogorska Vlada je morala da se zaduži još 90 miliona evra, za dodatne troškove, a autoput je pušten u rad osam godina nakon potpisivnja ugovora.

Hapšenje za hapšenjem, slika je prve dve nedelje nakon izbora u Srbiji. Hapsi se zbog korupcije, nasilja prema studentima, izbornih mahinacija, zloupotrebe službenog položaja. I pre nego što je preuzela vlast Studentska lista, pobednik na izborima, otvaraju se nerešeni predmeti i pokreću novi. Lišeno je slobode i oko 20 policajaca, uključujući i neke od visokih policijskih rukovodilaca. Među njima su i oni koji se sumnjiče za zlostavljanje studenata nakon protesta pre nešto više od godinu dana. "Mirno spavam napokon", kaže za RSE studentkinja Fakulteta političkih nauka Nikolina Sinđelić. Ona je optužila visokog policijskog zvaničnika Marka Krička za pretnje silovanjem i policijsku brutalnost nakon jednog antivladinog protesta. Kričak i još devetorica bivših i sadašnjih pripadnika Jedinice za obezbeđivanje određenih ličnosti i objekata (JZO) u pritvoru su do 30 dana. Na parlamentarnim izborima 25. oktobra Srpska napredna stranka i doskorašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić poraženi su posle 14-godišnje autokratske vlasti. Studentska lista, izrasla iz dvogodišnjih antivladinih protesta, osvojila je 140 mandata u Skupštini Srbije, dok je Vučićeva lista dobila 103 mandata. Među ključnim zahtevima Studentske liste bili su borba protiv kriminala i korupcije i da institucije rade svoj posao. Zašto su neki predmeti držani u fiokama?Dok se slavlje na ulicama još nije stišalo počelo je otvaranje postojećih, ali i pokretanje novih predmeta. Dva dana nakon izbora Vrhovno javno tužilaštvo formiralo je petočlanu Komisiju za kontrolu rada svih 87 tužilaštava u Srbiji. U kooridnaciji sa tom Komisijom započeto je nekoliko veoma važnih postupaka, uključujući za policijsku brutalnost nad studentima nakon protesta u avgustu 2025. To je za RSE rekao vrhovni javni tužilac Goran Ilić, koji se nalazi na čelu te Komisije. Kako objašnjava, postupke vode nadležna tužilaštva. Na pitanje zašto do sada nije bilo tih postupaka, on kaže da je bilo opstrukcije na svim nivoima. "Bilo je prilično opstrukcije policije, bilo je dosta opstrukcije od samih javnih tužilaca koji su držali neke predmete u fiokama, a koji su kao što vidite mogli da se procesuiraju, a bogami bilo je opstrukcije i od strane sudova", naveo je tužilac Ilić. "To je ono što sam ja video", dodao je, "na osnovu ovog broja predmeta koje smo uspeli da pregledamo." Proteklih godina je civilni sektor u više navrata upozoravao da javna tužilaštva krše ljudska prava građana neprimenjivanjem ili zloupotrebom svojih ovlašćenja. Govoreći o radu Komisije, tužilac Ilić ocenjuje da su sada uspeli da stvore "pozitivnu atmosferu u tužilaštvima". "Da nema prepreka da se gone ljudi koji su činili krivična dela bez obzira na to na kakvim se pozicijama nalaze, da li su bili bliski ili nisu prethodnoj vlasti", naveo je. "Naša je ideja da se takav trend održi i nakon stupanja na scenu nove vlasti i nadamo se da ćemo uspeti". Slučaj studenata u garaži Vlade SrbijePrivedeni policajci se sumnjiče da su zlostavljali i mučili više osoba u garaži Vlade Srbije 14. avgusta 2025, nakon antivladinog protesta. Navodi se da su primenom sile i pretnje, naneli veliki bol i teške patnje oštećenim studentima i građanima, sa ciljem da od njih dobiju obaveštenje i da se isti zastraše i nezakonito kazne. Među devet osumnjičenih je komandant Specijalne antiterorističke jedinice Igor Žmirić, koji je u vreme događaja bio pomoćnik komandanta JZO. Prvookrivljenom Marku Kričku, nekadašnjem načelniku JZO, a sada načelniku Uprave kriminalističke policije, već je prethodno određen pritvor u drugom slučaju. Kričku i načelniku Službe za suzbijanje kriminala Bošku Sekuloviću određen je pritor po prijavi bivšeg šefa beogradske policije Veselina Milića zbog postupanja u slučaju ubistva u jednom beogradskom restoranu. "Posle svega što se događalo dve godine u državi, pa i duže, nekako je nestvarno da su uhapšeni", kaže studentkinja Nikolina Sinđelić. Ali, navodi da se nada da su institucije počele da rade svoj posao. Te noći 14. avgusta 2025. u garažu Vlade Srbije odveden je i student fizike Dušan Cvetković, koji kaže da su ga policajci tukli i u garaži i pre toga na ulici. "Sada su hapšenja dokaz da sistem može da funkcioniše, čak se ni vlast nije promenila još", rekao je za RSE. "Sve što im je trebalo jeste da je SNS izgubio na izborima, da nemaju više pritiska u njihovim glavama i da se sve to pokrene i da neka pravda dođe napokon", smatra ovaj student. U Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu kažu za RSE da su u radu na ovom predmetu imali opstrukcije Sektora unutrašnje kontrole MUP-a i drugih institucija. Navedeno je da im Generalni sekretarijat Vlade Srbije i Uprava za zajedničke poslove republičkih organa nisu dostavili snimke nadzornih kamera iz garaže. Naime, Tužilaštvo je 1. oktobra 2025. obavešteno da ne mogu da im se dostave snimci jer se brišu nakon 30 dana. "Kako je pribavljanje snimaka traženo već šestog dana od događaja, očigledno je da su nadležni organi svesno sačekali da prođe rok čuvanja snimaka, te nam nakon njegovog proteka dostavili odgovor", stoji u odgovoru. Tužilaštvo je navelo da je tek nakon više upućenih zahteva i urgencije, Sektor unutršanje kontrole 23. jula 2026. dostavio izveštaj sa izjavama prijavljenih policijskih službenika. Ali je, kako je navedeno, izostao odgovor po čijem nalogu je jedinica postupala i da li su policijski službenici nakon intervencije dostavili izveštaj o upotrebi sile. Tužilaštvo je navelo i da je u formi službene beleške uzelo izjave od desetoro oštećenih. Ko je još uhapšen?Posle dve godine uhapšeno je i osam policijskih službenika Uprave kriminalističke policije zbog sumnje da su zlostavljali i mučili Dalibora Dragijevića zbog čega je preminuo 7. aprila 2024. u policiji u Boru, na istoku Srbije. MUP je tada saopštio da je Dragijević preminuo u službenim prostorijama, a da je lekar mrtvozornik konstaovao prirodnu smrt. Više javno tužilaštvo u Nišu je i ranije izdavalo naloge za hapšenje osumnjičenih za smrt Dragijevića, ali Sektor unutrašnje kontrole MUP-a nije postupao po tim nalozima. MUP nije odgovorio na upit RSE zbog čega do sada nisu postupali u ovom slučaju. Dalibor Dragijević je uhapšen zbog sumnje da je pomogao svom bratu Dejanu Dragijeviću da premesti telo dvogodišnje Danke Ilić, za čije ubistvo su optuženi Dejan Dragijević i Srđan Janković. Telo nestale devojčice nikada nije pronađeno, a slučaj do danas nije imao sudski epilog. Slobode je lišen i upravnik Kazneno popravne ustanove Zabela zbog sumnje za davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem. Pritvor je određen i direktoru Republičkog hidrometeorološkog zavoda. On je osumnjičen da je sa još dva lica izvršio prenos i konverziju imovine od najmanje 650.000 evra sa znanjem da ona potiče od kriminalne delatnosti. Među osobama kojima je određen pritvor do 30 dana je i vlasnik Alta banke Davor Macura. Macura, koji je blizak odlazećoj vlasti, tereti se za iznošenje više od 380 miliona evra iz trezora banke. Alta banci je oduzeta dozvola za rad, a ubrzo je proglašen i stačajni postupak. Zbog sumnje na zloupotrebu služebnog položaja u pritvoru su i pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, kao i načelnik Gradske uprave za privredu Grada Novog Sada zbog nestavesnog rada u službi. Spisak onih koji su lišeni slobode širi se iz dana u dan. Izvršna vlast bez poluge pritiskaKatarina Golubović, predsednica nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM) kaže za RSE da su intenzivna hapšenja rezultat uverenja ljudi unutar institucija da je hitno potrebno odgovoriti na studentske zahteve. Ali, kako dodaje i potrebe da se ljudi iz određenih struktura svrstaju u grupu koja je zahtevala odgovor institucija na nezakonitosti. Dan nakon izbora predstavnici Studentske liste zatražili su od vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac da tužilaštva hitno, nepristrasno i zakonito postupaju u predmetima od javnog interesa. Zatražili su ostavke glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića i njegovog zamenika Miodraga Markovića, navodeći da su selektivnim postupanjem ugrozili poverenje građana u javno tužilaštvo. Zatraženo je i da se preduzmu mere radi utvrđivanja krivično-pravne odgovornosti nosilaca javno-tužiocačke funkcije, a pre svih Stefanovića i Markovića. Više javno tužilaštvo u Beogradu, na čijem je čelu Stefanović, nije odgovorilo na upit RSE povodom kritika da nisu postupali u određenim predmetima zbog političkog pritiska. Nakon izbora je, kako smatra vrhovna tužiteljka Zagorka Dolovac, otklonjena politička i institucionalna opstrukcija za rad javnih tužilaštava. To je navedeno u saopštenju posle susreta Dolovac sa generalnom tužiteljkom Holandije Sju Prener 5. novembra. Katarina Golubović iz YUKOM-a kaže da je rad pojedinih tužilaca bio opstruiran od strane izvršne vlasti, koja je sada izgubila poluge pritiska. "Iako vlast nije formirana, zahtevi su poznati, mnogi od njih su i dobili formu, odnosno bile su podnete krivične prijave sa dokazima koji se sada i obrađuju", navela je. Golubović ocenjuje da će postupanje nekih tužilaca morati da bude preispitano u disciplinskom postupku od strane organa Visokog saveta tuzilaštva. "Rad mora da bude ispraćen, a javnost i stručna javnost uverena da se ne sprovodi nikakva revolucionalrna pravda, vec pravda na koju svi građani čekaju", navela je. Iz kabineta vrhovne tužiteljke nije odgovoreno na upit RSE zbog čega je Komisija za ispitivanje rada tužilaštava formirana tek nakon izbora. I Zagorka Dolovac je bila predmet kritika zbog ćutanja i nepostupanja. Ali se u međuvremenu i sama našla na tapetu vlasti.

Kandidat Studentske liste, Feđa Dimović, koji je zajedno sa još pet kandidata i predstavnicima studentskog pokreta boravio za vikend u prvoj poseti Kosovu nakon pobede na izborima, poručuje da Kosovo ima značajno mesto u njihovom programu, te da je "integralni deo Srbije i stub našeg duhovnog i kulturnog identiteta". "Sa ovog puta donosimo snagu koja će nam biti neophodna u borbi da našu zemlju povratimo iz kandži organizovanog kriminala. Našem narodu na KiM prenosimo poruku ljubavi i solidarnosti, sa jasnim obećanjem da nikada neće biti zaboravljeni", napisao je on na Facebook nalogu. Stav Studentske liste je da će se po pitanju Kosova ponašati u skladu sa Ustavom Srbije, odnosno da je ono sastavni deo Srbije. Kako se može videti na fotografijama, pored Dimovića, delegaciju Studentske liste činili su još Milena Petrović, Emilija Marković i Jugoslav Gašić sa Prištinskog univerziteta, čije je sedište u Severnoj Mitrovici, kao i Nemanja Karović. Oni su se tokom posete Kosovu sastali samo sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, što je Eparhija raško-prizrenska saopštila u nedelju uveče. Kako je navedeno, kandidati Studentske liste su se u manastiru Gračanica sastali sa mitropolitom raško-prizrenskim Teodosijem, kako bi se neposredno upoznali sa životom pripadnika srpske zajednice, te izazovima sa kojima se suočava Crkva na Kosovu. "Predstavnici Studentske liste izrazili su spremnost da se, kroz budući rad i delovanje u institucijama, posvete pitanjima zaštite srpskog naroda, njegovih prava i pravoslavnih svetinja, uz stalnu komunikaciju sa ljudima koji žive na Kosovu i Metohiji", navedeno je u saopštenju. Radio Slobodna Evropa se obratio studentskom pokretu sa upitom za više detalja o poseti Kosovu, cilju i daljim planovima, kao i o tome da li se predviđaju razgovori sa političkim predstavnicima Srba na Kosovu. Odgovor do objave vesti nije stigao. Prethodno je 7. novembra kandidat Studentske liste sa Kosova, Jugoslav Gašić, ponovio stav da nema saradnje sa Srpskom listom, jer je, kako je rekao, ona odgovorna za lošiji položaj Srba na Kosovu. Srpska lista je vodeća stranka kosovskih Srba koja je do sada delovala uz podršku Srpske napredne stranke i bivšeg predsednika Aleksandra Vučića. U Skupštini Kosova ima devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, a na čelu je i svih opština sa srpskom većinom na Kosovu. Srpska lista je nakon pobede Studentske liste saopštila da "prima k znanju" rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji, ali je izrazila očekivanje da će se nastaviti institucionalna saradnja. Pobeda studentskog pokreta okončala je 14-godišnju vladavinu Aleksandra Vučića, koji je poraz priznao odmah nakon zatvaranja biračkih mesta. Očekuje se da Studentska lista samostalno formira novu vladu Srbije, ali još nije poznato ko će biti njen kandidat za premijera niti je predstavila jasan politički program.

Uglavnom neasfaltirani putevi kroz šume na severu Kosova vode ka Srbiji, mimo zvaničnih graničnih prelaza. Prema podacima policije Kosova, najmanje 64 takva puta i dalje su prohodna. Koriste se za krijumčarenje robe, a prema tvrdnjama kosovskih vlasti, njima je dopremljeno i oružje koje se koristilo za napad Banjsku 2023. godine. Zašto su ovi putevi i dalje otvoreni i koliko ih policija zaista kontroliše?

Doskorašnji načelnik beogradske policije Veselin Milić izjavio je na početku suđenja u ponedeljak u Prvom osnovnom sudu u Beogradu da nije kriv za krivična dela za koje ga tužilaštvo tereti u slučaju ubistva u restoranu "27" na Senjaku. Sudija Slađana Radojičić najavila je na početku suđenja da će Milić biti saslušan, odnosno da će biti u prilici da iznese odbranu u nastavku glavnog pretresa, 17. decembra. Pretres u ponedeljak je početak suđenja Miliću koga tužilaštvo tereti da nije prijavio ubistvo u restoranu "27" na Senjaku maja ove godine, kao i za falsifikovanje službene beleške. Advokat Nemanja Vasiljević rekao je da je postupak protiv njegovog klijenta Milića pokrenut po krivičnoj prijavi nedavno uhapšenog načelnika Uprave kriminalističke policije Marka Kričaka, koja, po njegovim rečima, nije zasnovana na činjenicama. Tužilac Bojan Jelić izneo je na početku suđenja dokaze koje namerava da izvede pred sudom o čemu bi više trebalo da kaže u nastavku procesa. Postupak pred tužilaštvom, odnosno krivičnu prijavu koja je Milića teretila za neprijavljivanje ubistva i pomoć učiniocu posle ubistva, pokrenula je Uprava kriminalističke policije (UKP), na čijem je čelu kontroverzni Marko Kričak, hvaljen tokom studentskih protesta od tadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića, a trenutno u pritvoru zbog sumnje da je počinio više krivičnih dela. Mesec dana kasnije, Više tužilaštvo je odbacilo kvalifikaciju iz prijave po kojoj je Milić učestvovao u uklanjanju tragova zločina, nastavljajući da prikuplja dokaze za neprijavljivanje ubistva. Prethodno su advokati Milića dostavili javnosti njegovu izjavu tužilaštvu u kojoj negira krivicu i tvrdi da "nije izveden nijedan dokaz koji ga dovodi u vezu sa teškim, a neistinitim optužbama iznetim u naredbi za sprovođenje istrage i krivičnoj prijavi UKP". Milićevi zastupnici su podneli krivičnu prijavu protiv Krička, navodeći da tužilaštvu "iz ličnih pobuda" nisu dostavljeni dokazi kojima je raspolagao inače bi se, kako su naglasili, videlo da navodi u policijskoj prijavi nisu tačni Po nalogu tužilaštva, Kričak je nekoliko dana pre početka suđenja uhapšen, uz obrazloženje da je znao da je Milić napustio restoran na Senjaku pre ubistva, što je suprotno navodima u podnetoj policijskoj prijavi. Postupak protiv Milića razdvojen je odnosu na ostale uhapšene, spušten je na niži novi, tako da će, po optužnom predlogu, biti izveden pred osnovni a ne Viši sud, što podrazumeva skraćeni postupak. Tužilaštvo u ovom slučaju tvrdi da je Saša Vuković zvani Boske ubio Aleksandra Nešovića zvanog Baja, u restoranu na Senjaku, te da je više lica učestvovalo u uklanjanju tragova zločina. Telo ubijenog nađeno je posle višednevne pretrage u buretu, zaliveno u beton, u mestu Jarkovici. Iz spisa i nezvaničnih informacija, saznalo se da su Vuković i Nešović imali krupne zajedničke poslove ali i brojne nesuglasice, kao i da su aktivni policajci van dužnosti obezbeđivali Vukovića, a da je ubijeni navodno bio blizak "Kekinom kriminalnom klanu". Milić se brani sa slobode. U međuvremenu je smenjen sa čela beogradske policije ali je sada na radnom mestu pomoćnika direktora policije. Tokom karijere bio je i savetnik za borbu protiv korupcije i kriminala doskorašnjeg predsednika države Vučića i godinama je smatran za njegovog bliskog i odanog saradnika. Niz godina je u samom vrhu policije, pa se veruje da zna mnogo tajnih podataka iz najpoznatijih nerešenih slučajeva, kao što su "Savamala", ubistvo advokata Miše Ognjanovića, afera plantaže marihuane "Jovanjica", uloga i hapšenje Belivukove grupe.

U Mostu Radija Slobodna Evropa vođena je polemika o tome kakva će biti sudbina međunarodne izložbe EXPO. Učesnici polemike bili su Danica Popović, dugogodišnja profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, i Mijat Lakićević, ekonomski analitičar iz Beograda. Bilo je reči o tome da li je EXPO međunarodna obaveza i može li nova vlast od njega odustati pet meseci pre najavljenog otvaranja, kako je EXPO postao zlatna koka za firme bliske Vučićevom režimu koje su na osnovu koruptivnih ugovara ostvarile ogromne profite, zašto američki kongresmen traži sankcije za firmu koja ima glavne poslove na EXPO-u, kao i o tome mogu li se završni poslovi oduzeti korumpiranim firmama i dodeliti onima koje bi radile po razumnim cenama. Polemisalo se o tome da li bi prestanak radova na EXPO-u pogodio mnoge radnike i male firme, da li bi to uticalo na smanjenje bruto dohodka, da li bi se EXPO ipak mogao tako reorganizovati da služi kao promocija novim vlastima ili je to nemoguće s obzirom da je to Vučićev koruptivni projekt, kao i o tome šta je veća šteta - odustati od EXPO-a ili ga održati. Omer Karabeg: Gospođo Popović, vi ste se pre pada Vučićevog režima zalagali za odustajanje od EXPO-a. Da li je EXPO međunarodna obaveza Srbije i može li nova vlast odustati od EXPO-a pet meseci pre njegovog otvaranja koje je planirano za 15. maj iduće godine? Na zvaničnoj stranici EXPO-a navedeno je da se prijavilo 140 zemalja. Danica Popović: Prijavilo se 140 zemalja tako što su im poslali mejl - prijavljujem se. Sutra mogu da kažu - ne prijavljujem se. Naravno, svaka ozbiljna zemlja, kad preuzme neku obavezu, treba da se prema njoj ponaša sa pažnjom i odgovornošću. U ovom slučaju se, međutim, od prvog dana radi o koruptivnoj akciji koju je sprovodila biša vlast tako što je trošila narodni novac. I to svi znaju. Ukoliko bi se ta izložba otkazala, to bi za Srbiju bilo jedino racionalno rešenje. Za sada je od planiranih desetak milijardi, a priča se čak i o 14 milijardi evra, potrošena već polovina. Pa zar treba sve te pare da bacimo da bismo imali izložbu od mesec dana i pokazali svetu kako ne proizvodimo ništa? Jer mi tu nemamo da prikažemo nijedan svoj izvozni proizvod. Ono što prikazujemo to su proizvodi kineskih kompanija u Srbiji. Ni za koga u Srbiji osim za bivši režim nije dobra vest da se EXPO nastavi. Zato, po mom mišljenju, EXPO treba ukinuti. Mijat Lakićević: Imam veliko uvažavanje za profesorku Popović, ali moram da kažem da se ovog puta s njom ne slažem. EXPO je državna obaveza i čini mi se da bi EXPO trebalo zadržati pre svega jer bi to bio znak da nova vlast poštuje državne obaveze koje je preuzela prethodna. To je jedna stvar. Možda bismo posle mogli da razgovaramo o investicionim sumama koje je gospođa Popović pomenula i koje su mene malo iznenadile i koje, čini mi se, nisu u skladu s onim što je objavljivao Fiskalni savet. Inače, mislim da bi EXPO mogao da bude jako dobra promocija nove vlasti. Tu bi došao ogroman broj zemalja iz celog sveta i to bi bila jako dobra prilika da se nova vlast predstavi. Pogotovo studenti koji su vrlo kreativni i imaginativni. To bi zaista mogla da bude prilika da se pokaže jedna drugačija Srbija. Pred tom Srbijom su jako teški zadaci i biće malo prilike da iz Srbije u svet odu neke dobre vesti. Sledi raščišćavanje sa groznom Vučićevom vlašću, što je dobro, ali ovo bi bila neka pozitivna stvar. To bi moglo da pošalju neke svetle boje i da se nova vlast predstavi kao kreativna i sposobna da vodi državu na drugačiji način. Mislim da je to prilika da se Srbija pokaže kao stabilna zemlja, a ne kao zemlja korupcije kakva je bila pod Vučićevim režimom. Mislim, dakle, da EXPO treba iskoristiti za promociju nove vlasti i nove Srbije. Zlato u džepovimaDanica Popović: Svi poslovi oko EXPO-a su visoko koruptivni. Osnovni nosilac posla Millennuim Team je firma koja se našla na listi zahteva za uvođenje američkih sankcija koju je jedan kongresmen uputio državnom sekretaru Marcu Rubiu. Radi se o ko zna kakvom kriminalu iza njihovih osnovnih koruptivnih radnji. Ja ne znam firmu koja radi za EXPO, a da nije korumpirana. Recimo, EXPO je dodelio 15 miliona evra firmi Galerija da se bavi marketingom i reklamom. Ta firma je pre toga imala četiri zaposlena i za godinu dana je zaradila 4.700 evra koliko jedan siromašni srednjoškolski nastavnik. I takva firma je izabrana za nosioca marketinške kampanje. Šta to može da bude drugo nego korupcija? Ostaviti EXPO znači da ostavljamo sve te firme. Da njima ostavimo sve te pare i da tražimo od studenata da se uključe u koruptivnu šemu Aleksandra Vučića. Naravno da oni nikada na to neće pristati. Oni nisu iz te priče. Mi znamo da je devet firmi dobilo ugovor od četiri milijarde dinara za opremanje stambenih zgrada koje se grade za EXPO. Pa čime da opreme zgrade za tolike pare? Zlatnim slavinama ili običnim slavinama sa zlatom u svojim džepovima. Imate problem sa svakom od tih firmi. Ako uđe bilo koja policija da to pregleda, izgradnja objekata za EXPO nikada neće biti završena. Zašto da afirmišemo nešto što i američki kongresmen povezuje sa kriminalom? To je nešto što je radio neko ko sa nama nema nikakve veze. Studenti imaju sasvim drugi zadatak - da se bave obrazovnim aktivnostima, da dovode visoko obrazovne firme koje bi ovde bile investitori, da imamo sasvim drugačiju filozofiju razvoja. Mijat Lakićević: Verujem da će finansijska policija nove vlasti da uđe u sve te firme, pregleda njihovo poslovanje, koliko su novca dobili i koliko radovi zaista koštaju. Ako su neke firme na koruptivan način dobile enormne sume, ništa ne sprečava sud da donese presudu da se te pare oduzmu. Doći će trenutak kada će to da bude urađeno i kada će sve firme, koje su bavile korupcijom, biti kažnjene. Ali ja ne vidim razlog da da se građevinski poslovi za EXPO ne nastave za onoliko para koliko to košta. Nisu sve pare potrošene i sve može da bude završeno sa manje para, a niko od tih koruptivnih firmi neće pobeći od ruke pravde. Omer Karabeg: Da li posao trebalo da završe firme koje su ga započele pošto im se oduzme enormni profit? Mijat Lakićević: Ne mislim da bi one trebalo da rade. O Millennium Teamu mislim isto što i profesorka Popović. Mogu taj posao da završe i druge firme. Ne bi bio problem da se to organizuje transparentno jer su procedure dodeljivanja poslova bile netransparentne. Svega desetak odsto poslova je dodeljeno preko javnih nabavki gde je bilo više od jednog ponuđača. Sve je jasno. Treba se obračunati sa svima onima koji su učestvovali u nezakonitim radnjama u vezi sa EXPO-om. Mrtvačnica za delfineDanica Popović: Najveći broj tih poslova nije legalno zaključen. Nisu postojale dozvole, nije bilo javnih nabavki, radilo se po specijalnom zakonu, nije bilo kontrole, sve je, dakle, bilo, kao na Divljem zapadu. Sve te firme su dobile poslove van javnih nabavki. Da preskočimo to što nije bilo javne rasprave o tome da li nam je potreban EXPO, recimo da to nije važno. Ali zar nije važno da su poslovi dobijeni na neregularan način bez javnih nabavki. To je muljavina na međunarodnom nivou, ne samo na našem. Šta se tamo gradi? Deo projekta je izgradnja delfinarijuma, najveći arhitekti govore da će da se bave time. Pa zar mi zaista treba da trošimo pare na mrtvačnicu za delfine? Mijat Lakićević: Od toga je lako odustati kao i od svega što je nepotrebno. Danica Popović: Od svega treba odustati. I od tih ljudi i od tih poslova. Ne možeš za pet meseci da isteraš sve te lopove. Ko zna koliko će njih već sutra da završi u zatvoru. EXPO jednostavno treba da stane. To nisu zdravi poslovi ni po jednom osnovu osim po osnovu rasta finansijskih računa SNS tajkuna u inostranstvu. Prošle godine smo imali 50 milijardera. Mijat Lakićević: Meni se čini da bi obustava rada na EXPO-u lišila posla veliki broj radnika i veliki broj malih firmi, takozvanih podizvođača. Nije sve radio Millennium Team. Tu ima na desetine, pa i na stotine malih firmi koje su na različite načine vezane za te poslove. Ukidanje svega toga imalo bi loše ekonomske efekte. S druge strane, po proceni Fiskalnog saveta EXPO bi trebao da dovede do rasta bruto domaćeg proizvoda za čak 1,5 posto, što je značajan procenat. Nagli prekid privrednih tokova doveo bi do loše ekonomske situacije, ne samo do manjeg rasta BDP-a, možda i do njegovog pada. To ne bi bilo dobro za nove vlasti kojima će trebati stabilnost svake vrste, pa i ekonomska. Pogledajte šta se desilo s Alta bankom, desetine hiljada ljudi je pogođeno, neki mogu da ostanu i bez posla. Moguće je da će takvih slučajeva biti još. Tako da bih bio vrlo oprezan u povlačenju poteza koji mogu da naštete privredi, odnosno rastu bruto domaćeg proizvoda. Kad to kažem, ne mislim da treba biti tolerantan prema korupciji, svi koruptivni poslovi morali bi da dođu na dnevni red, ali u tome treba biti jako pažljiv. Treba voditi računa da ne dođe do velikog otpuštanja. To bi moglo da dovede do ekonomske nestabilnosti, a novim vlastima je jako potreban socijalni mir da bi mogli da raskrste sa svim velikim problemima i nepodopštinama u pravosudnom sistemu, Tužilaštvu, generalno i u privredi. Zbog loše situacije, u kojoj se nalazi ekonomija Srbije, ne bi trebalo činiti poteze koji bi na bilo koji način mogli da je pogoršaju. Nova vlast nam je potrebna za velike strateške poduhvate i projekte i ne bi smelo da se dozvoli da posle šest meseci ili godinu dana ona bude izbačena iz sedla. A vidimo da se Vučić naoštrio i da se priprema za razne vrste manifestacija i protesta da bi izazvao što je moguće veću nestabilnost. Više ništa nije VučićevoDanica Popović: Što se tiče izveštaja Fiskalnog saveta, jako mi je sumnjiva mogućnost da EXPO napravi rast. Nijedan EXPO u poslednjih 15 godina nije doneo nikakav rast, svi su bili u minusu. Poslednji EXPO u Japanu morao je da bude produžen za tri meseca, ili možda čak i za šest, da bi se dodatnim posetama doveo do nule. Kakav crni rast, kakva crna dobit. Vučić je prvo govorio da se od EXPO-a očekuje dobit od 2,1 milijarde, posle je govorio o jednoj milijardi, na kraju nije više spominjao nikakvu dobit jer se videlo kuda stvari idu. Ali zar je EXPO jedina stvar kojom Srbija treba da se bavi? Javnim novcem, koji se troši na EXPO, moglo bi se izgraditi na stotine zdravstvenih ustanova uz javne nabavke, poštene ugovore i na transparentan način. Ne bojim da neće imati šta da se gradi u Srbiji ako nema EXPO-a. Ako ostane EXPO, to će značiti da smo priznali da je Vučić bio u pravu, zadržali smo njegove koruptivne firme, napravili s njima koaliciju, pa ćemo svi da budemo EXPO. Mijat Lakićević: Zašto bi to bio nastavak onog što je Vučićevo. Srbija nije Vučićeva, pa ni EXPO, ništa ovde nije više Vučićevo. Danica Popović: Ali bilo je do juče. Mijat Lakićević: Bilo je do juče, ali više nije. Radi se o tome da pokažemo da to nije više Vučićevo. Zatvor za korupcionašeDanica Popović: Ne vidim nijednu korist od te izložbe. Ona će otprilike da izgleda kao Pesma Evrovizije. Dođu ljudi, otpeva se neka pesma i odu. Ako hoćeš da praviš prekid sa prethodnim režimom, praviš nešto drugo. Omer Karabeg: Gospodine Lakićeviću, ako EXPO uopšte ne može da se isplati, ako će napraviti velike dugove kako onda može da doprinese razvoju Srbije? Danica Popović: To je ključ cele priče. Mijat Lakićević: Ja se pozivam na računicu Fiskalnog saveta i njihove proračune. Veliki infrastrukturni radovi, izgradnja zgrada, puteva i pruga podići će bruto domaći proizvod. Ono što je problem i što se konstatuje i u analizi Fiskalnog saveta je šta će biti posle, kako da se izvuče korist iz objekata sagrađenih za EXPO. Stanovi će se prodati. U Beogradu se stanovi uvek prodaju. Problem je održavanje svega toga. Nakon završetka EXPO-a Beogradski sajam će se useliti u nove objekte. Biće tu sajamskih priredbi i to bi trebalo da pokrije troškove, da bude neke zarade. Problem je Nacionalni stadion koji će basnoslovno koštati. Omer Karabeg: A da li treba odustati od tog stadiona? Mijat Lakićević: Ne znam. Trebalo bi napraviti proračun. Izgradnja stadiona je pri kraju. Najveći novac je već potrošen. Tu bi mogle da se prave razne sportske priredbe, manifestacije i koncerti. Sve zavisi od toga kakvu državu napravite. U jednoj normalnoj, prosperitetnoj državi čak i taj Nacionalni stadion mogao bi da se pokriva, da ne donosi gubitke. Danica Popović: Ali u Beogradu ima dovoljno koncerata i izložbi. Mijat Lakićević: Ne znam da li je to dovoljno. Danica Popović: Znam da jeste. Studenti treba da rade svoj posao. Expo je za njih grobnica koju će ili da zatrpaju ili će da u nju skaču. Nema druge. Omer Karabeg: U zaključku, da li je veća šteta nastaviti sa EXPO-om ili odustati od njega? Danica Popović: Postavili ste ključno pitanje. Ukoliko bi korist od EXPO-a na bilo koji način bila veća od ogromne štete, onda bi EXPO trebalo zadržati. Ali finansijski, pravni i koruptivni troškovi su toliki da od EXPO-a treba odustati. Jedino što će sutra da fali u Srbiji - to su zatvori. Možda bi se od novog stadiona mogao da napravi zatvor za sve one koje ćemo morati da smestimo iza rešetaka zbog korupcionaških radnji kada je reč ne samo o EXPO-u, već i o svim ostalim poslovima koje je Vučić radio u Srbiji. To je moj predlog šta da se uradi sa stadionom. Mijat Lakićević: Na kraju krajeva, odluka će biti na novim vlastima, ali, ponavljam, mislim da bi studenti i nova vlast mogli da iskoriste EXPO za promociju Srbije kao stabilne, demokratske zemlje u kojoj postoji sloboda i koja će biti privlačna za strane, a i za domaće investitore. Danica Popović: Nadam se da smo novim vlastima dali dovoljno argumenata i za i protiv, pa neka odluče. Mijat Lakićević: Slažem se. Imamo dva pogleda, pa oni koji su na vlasti neka odluče.

Dve osobe su poginule, a 33 povređene u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na auto-putu A3 u smeru ka Zagrebu, neposredno nakon čvora Ivanić-Grad. Radi se o autobusu prevoznika "Niš-ekspres" koji je saobraćao na redovnoj liniji Niš–Zagreb. Nesereća se dogodila 8. novembra oko 7.25 ujutro. Autobus je probio zaštitnu ogradu, sleteo na zeleni pojas pored auto-puta i prevrnuo se na stranu. Na mesto nesreće stigle su hitne službe, a prema informacijama s terena, angažovan je i helicopter. Povređeni su upućeni u nekoliko bolnica u Zagrebu: KBC Zagreb, KBC Sestre milosrdnice, KB Dubrava, Traumatološku kliniku u Draškovićevoj i Kliničku bolnicu Merkur.

Behar Prenići (Preniqi) iz Obilića, koji je u avgustu prošle godine uhapšen na granici Srbije i Hrvatske zbog sumnji za ratne zločine, pušten je iz zatvora u Srbiji. Prenići je uhapšen početkom avgusta 2025. godine, na graničnom prelazu između Hrvatske i Srbije, dok je putovao iz Nemačke prema Kosovu. Fond za humanitarno pravo (FHP) saopštio je da je Viši sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, doneo 5. novembra 2026. godine presudu kojom se Prenići oslobađa optužbe da je od prve polovine juna 1999. godine do kraja avgusta 1999. godine, prinudno raseljavao civilno stanovništvo srpske nacionalnosti iz Obilića. Raseljavanje je, navodno vršeno podmetanjem požara. Prenići je u pritvoru proveo više od godinu dana, a pritvor mu je ukinut nakon objavljivanja oslobađajuće presude. Sud je kao nesporne utvrdio činjenice o postojanju ratnog stanja na Kosovu za vreme predmetnog događaja, i raseljavanju srpskog stanovništva iz Obilića. Međutim, zaključio je da izvedeni dokazi ne potvrđuju da je okrivljeni odgovoran za prinudno raseljavanje stanovništva. "Ovaj predmet pokazuje koliko je važno da se optužbe za ratne zločine pažljivo i temeljno istraže pre podizanja optužnice, kako bi se obezbedili uslovi za njihovo uspešno dokazivanje pred sudom", navodi se u saopštenju FHP-a. Neuspešno dokazivanje optužbi, prema oceni Fonda, dodatno produbljuje problem nedovoljne efikasnosti procesuiranja ratnih zločina pred domaćim sudovima i narušava poverenje javnosti u sposobnost pravosuđa da obezbedi odgovornost za počinjene zločine. Srbija je više puta hapsila državljane Kosova pod optužbama za ratne zločine na Kosovu 1998-99, a samo 2025. godine zabeleženo je nekoliko takvih hapšenja. Tokom 1990-ih, Srbija je Oslobodilačku vojsku Kosova (OVK) okarakterisala kao terorističku organizaciju, dok je za Kosovo OVK organizacija koja je štitila lokalno stanovništvo od represije jugoslovenskih oružanih snaga. Kosovske vlasti su oduviek smatrale ova hapšenja proizvoljnim i zahtevale su puštanje na slobodu privedenih. Kosovo i Srbija su 2013. godine, uz posredovanje Evropske unije, postigli Sporazum o međusobnoj pravnoj pomoći, ali međusobna saradnja u slučajevima ratnih zločina gotovo da i ne postoji.

Biračka mesta za izbore za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji otvorena su jutros u 7 časova, a prvo glasa ima 481.789 birača upisanih u posebne biračke spiskove svoje nacionalne manjine. Glasanje će trajati do 20 časova na 949 biračkih mesta širom Srbije. Birači glasaju za jednu izbornu listu svoje nacionalne manjine, a mandati će biti raspodeljeni srazmerno broju osvojenih glasova. Neposredno će se birati članovi saveta 21 nacionalne manjine, među kojima su albanska, bošnjačka, bugarska, bunjevačka, vlaška, mađarska, romska, rumunska, rusinska, slovačka, hrvatska i crnogorska nacionalna manjina. Članovi nacionalnih saveta goranske i ruske nacionalne manjine biće birani putem elektorskih skupština, koje će biti organizovane u zgradi Narodne skupštine u Beogradu u Ulici kralja Milana 14. Šest nacionalnih manjina ima samo jednu listu, dok ostale imaju najmanje dve. Na izborima za nacionalni savet bošnjačke manjine glasaće 114.777 birača, mađarske 108.974, romske 60.979, albanske 37.759, slovačke 26.044, hrvatske 22.863, vlaške 21.046, a rumunske 20.347 birača. Za izbor nacionalnog saveta bugarske manjine upisano je 15.743 birača, crnogorske 11.230, makedonske 9.368, rusinske 6.933, bunjevačke 6.595, grčke 3.752, egipatske 3.554, aškalijske 2.906, slovenačke 2.856, ukrajinske 2.237, nemačke 2.026, češke 1.498, a poljske 298 birača. Nacionalni saveti predstavljaju manjinske zajednice u oblastima kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma. Republička izborna komisija (RIK) rezultate i ovih izbora objaviće najkasnije 96 sati po zatvaranju biračkih mesta.

Kandidat Studentske liste sa Kosova, Jugoslav Gašić, poručio je 7. novembra da nema saradnje sa Srpskom listom jer, kako je objasnio, "sa nekim ko je za sve vreme glavni i odgovorni krivac za ovakav položaj Srba, zaista nema nikakve saradnje". Više od jedne decenije, Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba, dominirala je političkim predstavljanjem te zajednice uz podršku vlasti u Beogradu. Ova partija je formirana uz podršku Srpske napredne stranke (SNS) i bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, uz čiju je podršku do sada delovala na Kosovu. U Skupštini Kosova ima devet od deset poslanika rezervisanih za srpsku zajednicu, a na čelu je i svih opština sa srpskom većinom na Kosovu. Gašić je ponovio ono što je 29. oktobra rekao za lokalni Radio Kim sa Kosova. "Srpska lista je bila izvođač radova SNS-a na teritoriji Kosova i Metohije, sa apsolutno katastrofalnim rezultatima. Ne želimo bilo kakav kontakt i bilo kakvu saradnju sa njima", rekao Gašić je za lokalni Radio Kim sa Kosova. "Imaju određene institucionalne položaje na koje mi ne možemo da utičemo, ali im ti položaji neće biti zaštita od potencijalne krivične odgovornosti za dela koja su uradili. Postoje različiti mehanizmi, ono što je najbitnije biće kontrolisani", rekao je Gašić, za Radio televiziju Srbije (RTS). Kako je dodao, "mislim da je svakome jasno da onaj ko je krivac za ovu situaciju u kojoj se nalazi srpski narod nema nikakvo moralno pravo da priča o tome šta će neko da uradi, a mogu da poručim narodu da bude apsolutno spokojan, neće se sigurno prekidati bilo kakva finansijska pomoć". "Poruka ovdašnjim Srbima jeste da u ovom periodu tranzicije dok još nismo preuzeli efektivno vlast ne podležu različitim glasinama koje dolaze iz Srpske liste, da će ostati bez zarada, bez socijalne pomoći, da ćemo mi zaboga izdati Kosovo i tako dalje", istakao je Gašić. Govoreći o odnosu odlazeće vlasti u Beogradu prema Srbima na Kosovu, rekao da je ona pričala kako brine o svom narodu, deklarisala se kao patriotska, a zapravo je izdavala nacionalne interese tamošnjih Srba. Naveo je da će predstavnici nove vlasti preispitati šta je sve dogovoreno Briselskim i drugim međunarodnim sporazumima, kako bi mogli da deluju i ispravili sve negativno, a što je moguće ispraviti. "Svesni smo apsolutno činjenice kako se bivša vlast (u Beogradu) ophodila prema narodu na Kosovu i Metohiji, oduzeto im je dostojanstvo, pritiskanje, nametanje političke volje, ucenjivanja radnim mestom. Ako ništa drugo, očekujem da veoma brzo kao neke prve rezultate vidimo oslobađanje i slobodu naroda da bar iskaže svoje mišljenje i da na taj način vrati svoje dostojanstvo koje je izgubio", naveo je Gašić. Studentska lista osvojila je 52,54 posto glasova na izborima 25. oktobra, dok je Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića dobila 39,29 posto. Pobeda studentskog pokreta okončala je 14-godišnju vladavinu Aleksandra Vučića, koji je poraz priznao odmah nakon zatvaranja biračkih mesta. Očekuje se da Studentska lista samostalno formira novu vladu Srbije, ali još nije poznato ko će biti njen kandidat za premijera niti je predstavila jasan politički program. Srpska lista, saopštila je da "prima k znanju" rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji, na kojima je pobedu odnela Studentska lista.

Sezona izbora u Srbiji još nije gotova. Pripadnici dvadeset tri nacionalne zajednice će u nedelju 8. novembra birati svoje predstavnike u nacionalnim savetima. Oni koji budu izabrani, naredne četiri godine zastupaće njihove interese u oblastima obrazovanja, kulture, službene upotrebe manjinskih jezika i informisanja. "Putem nacionalnih saveta ostvaruje se ustavno pravo na kulturnu autonomiju nacionalnih manjina", objašnjava Ksenija Marković istraživačica Instituta društvenih nauka. U Poseban birački spisak, kao uslov za glasanje na ovim izborima, upisano je oko 481 hiljada birača. To je gotovo 30 hiljada više nego na prethodnim izborima koji su održani 2022. Kako funkcionišu nacionalni saveti i sa kojim problemima se susreću?Saveti nacionalnih manjina u Srbiji postoje duže od deceniju i po. Predstavljaju mehanizam za ostvarivanje prava i očuvanje nacionalnog identiteta državljana Srbije koji pripadaju manjinskim nacionalnim zajednicama. Mogu osnivati ustanove, udruženja, fondacije i privredna društva. U okviru svojih nadležnosti, savetuju i pružaju podršku lokalnim, pokrajinskim i republičkim vlastima prilikom donošenja odluka koje su značajne za položaj nacionalnih manjina. "Nacionalni savet je strašno važan zato što je to krovna institucija preko koje manjinske zajednice treba da ostvaruju svoja prava", ukazuje Ksenija Marković. Ali, kako napominje, nije jedina. "Tu su i brojne druge institucije. Manjine prvo imaju (individualna) prava i kao građani i građanke ove zemlje i država je obavezna da im to pravo omogući i štiti", dodaje. Sredstva za finansiranje rada nacionalnih saveta se obezbeđuju pre svega iz državnog budžeta i donacija. Godišnja kvota za raspodelu novčanih sredstava za 2026. godinu, za svih 24 nacionalna saveta, ukupno je 306 miliona dinara (oko 2,6 miliona evra). Ksenija Marković ističe da su do sada manjinske stranke nacionalne savete shvatale kao "partijski plen". "Nacionalni savet nije partijska ispostava, a tako se tretira. To je institucija koja mora biti maksimalno inkluzivna da bi svi pripadnici neke nacionalne zajednice mogli da uživaju prava koja su im garantovana Ustavom i zakonom". Marković napominje i da sam model funkcionisanja nacionalnih saveta stvara probleme za ostvarivanje prava manjinskih zajednica koje ne broje veliki broj pripadnika. "Nacionalni saveti su ustrojeni tako da postoji jedno telo na republičkom nivou. To znači da da bi neke manjine bile u stanju da ostvare u potpunosti prava preko nacionalnih saveta, ti saveti moraju imati dosta velike kapacitete", objašnjava. "Ovakvi nacionalni saveti u suštini odgovaraju brojnim manjinskim zajednicama i onima koje su teritorijalno koncentrisane", dodaje. Dve najbrojnije manjinske nacionalne zajednice u Srbiji su mađarska koja broji oko 180 hiljada pripadnika, i bošnjačka nešto više od 150 hiljada. Kako se biraju predstavnici u nacionalnim savetima?Izbori za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina održavaju se svake četiri godine. Prema zakonu, redovni izbori za sve nacionalne savete održavaju se istovremeno. Predstavnici u nacionalnim savetima biraju se neposredno ili putem elektorske skupštine. Uslov za neposredne izbore je da je u birački spisak upisano više od 40 odsto pripadnika nacionalne manjine. Mandati se raspodeljuju izbornim listama proporcionalno broju dobijenih glasova. Putem elektorske skupštine članovi nacionalnih saveta biraju se posredno. Zakon kaže pravo glasa na tim izborima nemaju svi pripadnici nacionalne manjine upisani u poseban birački spisak, već samo oni koji su se prijavili da budu elektori. Ključni uslov da neki birač dobije status elektora je da ga svojim potpisima podrži određen broj birača. Koliki je to broj, zavisi od broja pripadnika nacionalne manjine koji žive u Srbiji. Mogući su i vanredni izbori, koji se sprovode u određenim slučajevima raspuštanja nacionalnog saveta. Izbore organizuje Republička izborna komisija, a posebne biračke spiskove obrazuje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Na ovim izborima, glasaće se na 949 biračkih mesta. Ko učestvuje i ko ima pravo glasa na ovim izborima?Za izbore za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina proglašene su 52 izborne liste. Biraju se članovi 23 od ukupno 24 registrovana nacionalna saveta - svih osim jevrejskog, čiju funkciju po zakonu vrši Izvršni odbor Saveza jevrejskih opština Srbije. Na neposrednim izborima članove nacionalnih saveta biraće pripadnici albanske, aškalijske, bošnjačke, bugarske, bunjevačke, vlaške, grčke, egipatske, mađarske, makedonske, nemačke, poljske, romske, rumunske, rusinske, slovačke, slovenačke, ukrajinske, hrvatske, crnogorske i češke nacionalne manjine. Pripadnici goranske i ruske nacionalne manjine svoje predstavnike biraće putem elektorske skupštine. Pripadnost nekoj nacionalnoj manjini nije sama po sebi dovoljna. Da bi neko glasao na ovim izborima, mora da podnese zahtev kako bi bio upisan u Poseban birački spisak. Ko će posmatrati izbore?Ove izbore posmatraće nešto više od 200 posmatrača. Kako je saopštio RIK, među domaćim posmatračima biti organizacije Oko, Bravo, Kreni-Promeni, Budni i Liberta sa ukupno 180 posmatrača. Kada je reč o stranim, izborni proces pratiće 24 posmatrača – predstavnici britanske, slovačke i ambasade Sjedinjenih Američkih Država, delegacija Evropske unije i misija OEBS-a (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju). Iz misije OEBS-a naglasili su, međutim, da neće delovati u svojstvu posmatračke misije, niti će davati ocene o toku izbora ili njihovim rezultatima. Izbore će posmatrati i gotovo 1.200 predstavnika predlagača, koji se kolokvijalno nazivaju "nadgledači". Da li ovi izbori ostaju u 'senci' parlamentarnih i kakve su posledice?Ovi izbori održavaju se dve nedelje nakon parlamentarnih, koji su Srbiji doneli velike političke promene. Nakon 14 godina vladavine Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, vlast preuzima studentski pokret koji je predvodio dvogodišnje antivladine proteste. "Ovi izbori za nacionalne savete su u jednoj velikoj senci svega što se događa. I to nije neočekivano", kaže Ksenija Marković iz Instituta društvenih nauka. Podseća da je dosadašnji "establišment manjinskih stranaka" mahom participirao u vlasti koju je predvodila Srpska napredna stranka. "Po rezultatima parlamentarnih izbora vi možete videti da je poverenje u te manjinske stranke koje su učestvovale u vlasti sa ovim režimom dosta poljuljano. U (mnogim) opštinama gde većinom žive manjine studentska lista odnela je više nego ubedljivu pobedu". Veruje da bi se promena odnosa moći mogla odraziti i na rezultate ovih izbora za nacionalne savete. "Mislim da su građani Srbije koji pripadaju različitim nacionalnim manjinama pokazali da ne pristaju na dogovore koje su pravile manjinska i većinska elita i da žele nešto drugačije", kazala je. Prema popisu iz 2022. godine, u Srbija živi 6,7 miliona stanovnika. Od toga se 80 odsto popisanih izjasnilo da su Srbi, dok se oko 20 posto stanovnika izjašnjava kao deo neke manjinske grupe ili se nije izjasnilo na popisu.

Poslovna tajna. Tako iz Telekoma odgovaraju na pitanje koliko je novca i po kom osnovu ova kompanija isplaćivala televiziji Informer. Dok se Informer, dugogodišnji medijski oslonac bivše vlasti, nakon izbora u Srbiji našao pod sankcijama zbog kršenja propisa, predstavnici Studentske liste pokrenuli su pitanje odgovornosti za njegovo finansiranje iz državne kompanije. Informer je, prema njihovim navodima, od Telekoma dobijao između 500 i 700 hiljada evra mesečno, a ulaganje u tu televiziju potvrdio je i bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ocenjujući ga kao "najbolju investiciju Telekoma". Ugovori, tačni iznosi i ekonomska logika ove "investicije", međutim, ostaju skriveni od javnosti. "Telekom je u većinskom državnom vlasništvu i mora da položi račune na osnovu koje tržišne logike je dodeljivao tako velike iznose za navodno prava distribucije", kaže Ivana Stevanović, izvršna direktorka medijske organizacije Fondacija Slavko Ćuruvija. Državni Telekom je, pored ostalog, vlasnik kablovske mreže putem koje distribuira kanale do miliona korisnika u Srbiji. U finansijskom izveštaju kompanije ne navodi se koliki su ukupni troškovi distrubucije, kao ni koliko je i na osnovu čega ulagano u Informer. Telekom u odgovoru na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) navodi da su "ugovorni iznosi i komercijalni uslovi poslovno poverljivi", i da je "saradnja sa nekim medijem deo ambicije kompanije da što više korisnika koristi Telekomovu mrežu". "Svako partnerstvo Telekoma Srbija ugovoreno je po komercijalnim principima i u interesu korisnika i ne može se dovesti u vezu sa političkim motivima", navodi se u odgovoru. Predstavnici Studentske liste, koja je pobedila na izborima 25. oktobra, tvrde suprotno. Traže ostavku direktora Telekoma Vladimira Lučića i obustavu, kako navode, neopravdanog trošenja novca građana. "Telekom je distributer i ne sme da bude glavni urednik Srbije", rekla je u obraćanju javnosti 29. oktobra kandidatkinja na Studentskoj listi Mirjana Nikolić. Više desetina novinara i drugih medijskih radnika zatražilo je da se hitno obustavi finansiranje državnim novcem medija koji su u prethodnom periodu kršili zakone i etičke strandarde. Informer se nakon poraza Srpske napredne stranke na izborima predstavlja kao "jedini opozicioni medij" u zemlji, a bivši predsednik Srbije je stalni gost ove televizije. Avans od neimenovanog partnera i milionski prihodi InformeraTelevizija Informer počela je da emituje program u maju 2023. Iza nje stoji kompanija Insajder tim, čiji je osnivač i većinski vlasnik glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević. Firma je u 2025. ostvarila 12,6 miliona evra prihoda, odnosno četvrtinu više nego godinu ranije. Neto dobit se gotovo udvostručila i dostigla 1,4 miliona evra, a vlasnicima je isplaćeno 920 hiljada evra dividendi, pokazuje finansijski izveštaj predat Agenciji za privredne registre. Izveštaj ne navodi od koga Informer zarađuje, a gotovo ceo prihod iskazan je kao "prodaja proizvoda i usluga na domaćem tržištu". U izveštaju se navodi i da su tokom 2025. dobili oko 140 hiljada evra "donacija od državnih organizacija", kao i da su na kraju te godine državni organi i lokalne samouprave dugovali Informeru još oko 57 hiljada evra. Telekom se u finansijskom izveštaju za 2025. ne pominje. Ipak, podaci o poslovanju ukazuju na to da je državna kompanija u prvoj godini emitovanja televizijskog programa Informera, imala značajne finansijske transakcije sa kompanijom u čijem vlasništvu je ova televizija. Na kraju 2023, Telekom je dugovao Vučićevićevoj firmi Insajder tim oko 800 hiljada evra. Dokumentacija pokazuje i da je Insajder tim unapred primio novac za pokretanje televizije Informer. Kako se navodi u finansijskom izveštaju, Informer je od neimenovanog partnera primio najmanje 2,1 milion evra avansa za "pokretanje zajedničkog posla". Insajder tim nije odgovorio na pitanje RSE da li je Telekom bio uključen u ovaj poslovni aranžman, dok državna kompanija, iako je dostavila odgovore na deo upita RSE, na ovo pitanje nije odgovorila. Ceo odgovor Telekoma za RSE pročitajte ovde. Telekom: Dominacija na tržištu 'rezultat velikih ulaganja'Telekom Srbija je formalno telekomunikaciona kompanija u većinskom državnom vlasništvu, ali je tokom prethodnih godina značajno proširila poslovanje na medijski sektor. Njen medijski portfolio danas obuhvata više od 30 televizijskih kanala, informativnih portala i štampanih medija. To su omogućile izmene medijskih zakona, koje su 2023. otvorile prostor za povratak države u vlasničke strukture medija, i to posredno – preko državnih preduzeća. Telekom je za sopstvene medije i preuzimanje TV firmi tokom prošle godine izdvojio čak 906 miliona evra, dok je na oglašavanje i sponzorstva potrošio još 40 miliona evra, pokazuje finansijski izveštaj kompanije. Iz Telekoma za RSE navode da je iza njih "veliki investicioni ciklus, čime je značajno poboljšana tržišna pozicija kompanije". "Prihodi multimedijalnog segmenta porasli su sa oko 93 miliona evra u 2017. na oko 716 miliona evra u 2025, a broj pretplatnika sa 765 hiljada na 2,2 miliona sa trendom rasta", navodi se u odgovoru. Dodaje se da je udeo Telekoma na tržištu plaćene televizije u Srbiji povećan na 62 odsto, "velikim delom zahvaljujući kupovini kablovskih operatera i sportskih prava". "Telekom nije žalio novac da u potpunosti poremeti medijsko tržište i služio je kao mašina za finansiranje i osnivanje onih medija koji su služili bivšoj vladajućoj stranci", kaže Ivana Stevanović iz Fondacije Slavko Ćuruvija. Na ulogu Telekoma u kontekstu visoke koncentracije medijskog vlasništva u Srbiji ukazivala je i Evropska komisija, upozoravajući na pitanja transparentnosti vlasničkih odnosa, konkurencije i političkog uticaja na medijsko tržište. Telekomova medijska mrežaPrema registru Regulatornog tela za elektronske medije, Telekom direktno ili preko svojih firmi poseduje 32 televizijska kanala sa važećom dozvolom. Najviše ih ima Arena Channels Group, koja je u vlasništvu Telekoma. Ova kompanija emituje 23 pretežno sportska kanala, i preko nje državna firma drži sva najvažnija sportska TV prava u zemlji, ali i u regionu. U tom medijskom poslu, Telekom posluje sa gubitkom. Prema finansijskom izveštaju, kompanija Arena Channels Group završila je prethodnu godinu sa gubitkom od 114,5 miliona evra, isto koliko i godinu ranije. Telekom je kroz dokapitalizaciju, u tu firmu tokom prethodne dve godine uložio 432 miliona evra. Arena Channels Group duguje mu 284 miliona evra. Druga Telekomova kompanija – Arena News Channels emituje informativne kanale Euronews Srbija, Euronews Montenegro i tri nova kanala, Arena M1, M2 i M3 Premium, upisana u registar medija u oktobru ove godine. Kompanija je prošle godine ostvarila 10,4 miliona evra prihoda i simboličnu dobit od 57.000 evra. Čak 8,5 miliona evra ili 82 odsto prihoda, platile su joj firme iz Telekomove grupe. Još jedna Telekomova kompanija – Arena News Channels Two, emituje informativni kanal Newsmax Balkans koji je prošle godine od Telekoma dobila oko pet miliona evra, odnosno 98 odsto svih svojih prihoda. I pored toga, kanal je poslovao sa gubitkom od 1,5 miliona evra. Istovremeno, Telekomu duguje 5,4 miliona evra. Državna kompanija je prošle godine preuzela i 80 odsto vlasništva u kompaniji Mondo Inc, koja ima grupu medija, među kojima su i list i televizija Kurir. Za te svrhe izdvojeno je oko 101 milion evra, pokazuje finansijski izveštaj Telekoma. To je skoro tri puta više od knjigovodstvene vrednosti tog udela, koja po Mondovom bilansu na kraju 2025. iznosi oko 35 miliona evra. Koliko je Telekom platio preostalih 20 odsto, koje je preuzeo u septembru ove godine, za sada nije poznato. Preko švajcarske kompanije Mtel Swiss, u kojoj Telekomova Arena ima 63 odsto vlasništva, emituje se i kanal Bloomberg Adria, koji se bavi ekonomijom. Uz Bloomberg, Euronews i Newsmax, Telekom kao svoj informativni kanal na sajtu navodi i televiziju Tanjug, koji je delom u vlasništvu kompanije Minacord Media pevača Željka Joksimovića. Iz Telekoma, međutim, za RSE navode da se Tanjug tu našao greškom i da će biti prebačen u kategoriju "partnerskih kanala". Portal Raskrikavanje objavio je 2020. da je Minacord Media te godine kao garanciju za otplatu dva kredita od ukupno 2,4 miliona evra založila tri ugovora sa državnim Telekomom o distribuciji svojih televizijskih programa. Firma Minacord media je inače vlasnik tri kablovska kanala koja se emituju preko Telekomovih kablovskih platformi, između ostalih TV K1. Državna kompanija ih na svom sajtu opisuje kao "partnerske medije". U istoj kategoriji nalaze se i televizija Informer i TV Blic, ali ne i informativna televizija Insajder koju Telekom u odgovoru za RSE navodi kao deo svoje kablovske ponude. Iz tog odgovora, ostaje nejasno šta određuje status "partnerskog medija" i po čemu se ovi mediji razlikuju od ostalih u Telekomovoj ponudi. Telekom je ovu stavku u međuvremenu uklonio sa svog sajta.