Vatrogasci u Srbiji danima se bore sa nekoliko požara koji su početkom avgusta zahvatili Srbiju, a najkritičnije je i dalje Deliblatskoj peščari, specijalnom rezervatu prirode u Južnom Banatu, poznatom i kao 'Evropska sahara'. Ugrožena su i pojedina naselja na obodu rezervata, stanovništvo nekih mesta je evakuisano, na gašenju požara iz vazduha deluju četiri helikoptera Ministarstva unutrašnjih poslova, a teška mehanizacija sprečava širenje vatre ka kućama. Spasiocima je u noći između 8. i 9. avgusta najveći problem pravio jak vetar koji je menjao pravac, ali je on u nedelju ujutru bio slabijeg intenziteta, javlja RTS. U gašenju požara učestvuje i vojska i za sada nema žrtava niti povređenih. Na teritoriji Srbije aktivno je šest požara na otvorenom, među kojima se izdvajaju četiri: u mestu Šumarak u Deliblatskoj peščari, na planini Stolovi i u mestu Maglič kod Kraljeva i mestu Gabrovnica kod Zaječara, navodi se u najnovijem izveštaju dostavljenom Operativnom timu Republičkog štaba za vanredne situacije. Na gašenju požara u Deliblatskoj peščari, za koji se u saopštenju Vlade piše da je zahvatio 700 hektara, a u prethodnom saopštenju da je zahvatio duplo više, angažovano je 125 vatrogasaca-spasilaca sa 29 vozila i dva kvada, kao i 28 pripadnika Vojske Srbije sa četiri vozila i jednom radnom mašinom. Takođe, angažovani su kapaciteti "Srbijavoda" sa devet buldožera, pet niskonosećih prikolica, 15 rukovaoca i tri inženjera i "Vojvodinašuma" i druge raspoložive snage. Na ovoj lokaciji angažovani su i helikopteri Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, navodi se u saopštenju. Prema dostavljenim informacijama, na većem delu teritorije Republike Srbije nema restrikcija vodosnabdevanja usled nedostatka vode, a registrovani poremećaji su lokalnog karaktera. Kada je u pitanju vodostaj na rekama, iz RHMZ ističu da je do jutros zabeležen porast vodostaja na Dunavu za deset santimetara, kao i da se u naredna četiri dana prognozira dalji porast na većini hidroloških stanica na Dunavu za oko 15 do 25 santimetara.

"Imao sam svoj stan. Voleo sam život. Lepo je bilo i sve je to otišlo". Tako svoju priču počinje Siki iz Novog Sada koji godinama živi na ulici. Sa prijateljima dolazi u Omladinski centar CK13 gde volonteri nevladine Kuhinje solidarnosti dva puta nedeljno spremaju obroke za one koji to sebi ne mogu da priušte. "Pre ovoga tri dana ništa nisam jeo", kaže. "Ovde lepo pojedeš na kašiku, salate malo, imaš voće. I dobro je. Sad sam pojeo salatu i spakovaću nešto za posle da imam". Iako je bio jedan od najtoplijih dana u godini, kao i svakog utorka i subote, volonteri su pripremili stotine porcija kuvane hrane. "Mi uslužujemo svakog ko nam se obrati za obrok. Ta osoba bez pitanja, bez ičega može da dobije da jede", priča Ilja Aradski koji je deo ovog tima. "Za nas je ovo i mesto okupljanja. Ovde se vidimo, pozdravimo, družimo. Ja se opustim ovde, a posle... Svako na svoju stranu", dodaje Siki. Priprema obroka finansira se isključivo od donacija građana. Trenutno imaju oko tri stotine korisnika. "Međutim, postoji mnogo više gladnih, siromašnih, bolesnih nego što mi uspevamo da uslužimo". "Mi imamo liste čekanja na kojima su desetine ljudi koji su nam se prijavili za za dostavu obroka, ali koje zbog manjka kapaciteta ne možemo da podmirimo", napominje Ilja. Petina ljudi u Srbiji živi ispod praga rizika od siromaštva, prema Republičkom zavodu za statistiku. Oko pola miliona građana Srbije nalazi se u apsolutnom siromaštvu. To su podacij Ujedinjenih nacija za 2025. godinu. 'Mogao sam biti glumac'Život na ulici je težak, priča Siki. Posebno težak je tokom noću, koje uglavnom provodi u parku kod železničke stanice. "Kada dođe noć onda treba razmišljati, svakakvih ljudi ima. Jednom su huligani bacili na mene punu kesu vode da me probude dok sam spavao na klupi. Pa na čega to liči", upitao je. "Sve sam bio stvorio svojim rukama, nisam krao, nisam nikoga prevario i sada sam završio ovako". Gleda svoju fotografiju i u šali kaže da izgleda "kao Alen Delon". Završio je srednju poljoprivrednu školu, ali žali što nije postao glumac. "Svi su mi rekli da je bolje da sam upisao glumu. Ko zna gde bi mi bio kraj, možda bih dobio Zlatnu palmu u Kanu". "Ali nije mi krivo, družim se sa ovim ljudima i to mi je draže nego sa većinom onih koji ko zna kako su stvorili pare", dodaje. Sa njim je i žena koja je duže od godinu dana na ulici zajedno sa sinom koji ima daunov sindrom i epilepsiju. Nakon godina porodičnog nasilja suprug ih je, kako priča, naterao da odu iz porodične kuće u kojoj su živeli. Oboje su korisnici socijalne pomoći. Sada, kaže, čekaju da on bude primljen u lokalni dom za osobe sa smetnjama u razvoju, a ona u prihvatilište za beskućnike. "Do tada, mnogo nam znači što možemo ovde da dođemo da jedemo", kazala je. Po svoju porociju hrane tog dana došao je i Pop. Bez krova nad glavom je od 2017. Trenutno spava u prostoriji u kojoj je nekada bila piljara, a koju mu je ustupio jedan čovek. Za socijalnu pomoć, kaže, ne može da se prijavi jer nije iz Novog Sada. "Dokumenta su mi sva izdata na adresu u Somboru. Morao bih da idem tamo, da pređem 100 kilometara, da tražim papire, ali da bih otišao i vratio se sve to jako košta. Ja to ne mogu sebi da priuštim", objašnjava. 'Nemamo iluziju da ćemo rešiti problem siromaštva'Kuhinja solidarnosti nastala je 2020. godine u vreme epidemije korona virusa. U ovu građansku inicijativu uključeno je oko 250 volontera. Nevladin Omladinski centar CK13 im ustupa prostor za pripremu i služenje obroka. Hranu nose i na adrese korisnika koji ne mogu da po nju dođu. Njihovi korisnici su ljudi koji su u teškoj materijalnoj situaciji iz različitih razloga. "Da li je u pitanju neka teška bolest, beskućništvo ili generalno život u teškim uslovima". "To su često ljudi koji žive u siromašnijim gradskim četvrtima, koji nemaju pristup elementarnim uslovima života poput struje, vode, grejanja, pa ni vrata i prozora na svojim kućama", priča Ilja Aradski. Slične nevladine organizacije postoje i u Beogradu i u Nišu. Opstaju zahvaljujući solidarnosti građana. "Nismo u iluziji da ćemo ovim rešiti problem siromaštva. To je nešto čime sistem i institucije moraju da se bave. Međutim, koliko se nama čini, ovom problemu se ne posvećuje dovoljno pažnje", kaže Ilja. "Neki od naših korisnika su i korisnici (državnih) Narodnih kuhinja i drugih organizacija. Ali dobar deo njih i njihovih potreba uopšte nisu prepoznati od sistema". Kakav je odgovor države na siromaštvo?Srbija duže od deceniju nema strategije za smanjenje siromaštva i socijalne zaštite, koje se smatraju ključnim dokumentima za rešavanje ovog problema. Zbog čega je to tako i da li je u planu njihovo usvajanje iz Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja nisu odgovorili na upit RSE. Danilo Ćurčić iz nevladine Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 smatra da višegodišnje zanemarivanje problema siromaštva, "više ne može da se objasni nedostatkom novca ili neznanja institucija". Smatra da je reč o političkoj odluci, jer socijalno najugroženije kategorije ljudi ostavlja u položaju zavisnom od države, što olakšava kontrolu i manipulaciju. 'Građani zreliji od države'Ćurčić smatra da primer Kuhinje solidarnosti govori o tome da su građani "zreliji od države u pogledu smišljanja odgovora i dodatnih mehanizama podrške" socijalno najugroženijima. "Dok država za njih apsolutno nema sluha", ističe. Kao jedan od primera navodi državni sistem narodnih kuhinja za koji kaže da je "jako nefleksibilan". "Da biste imali pravo na narodnu kuhinju, vi morate prvo da ostvarite pravo na socijalnu pomoć što je za veliki broj ljudi nemoguće". Objašnjava da propisani uslovi za ostvarivanje tih prava isključuju veliki broj ljudi kojima je zapravo pomoć neophodna. "Recimo, ti ljudi ne smeju da poseduju imovinu u vrednosti većoj od otprilike 500 evra. Zatim, staračka domaćinstva koja poseduju neko obradivo zemljište, koje ne mogu više da koriste, takođe su isključena iz sistema socijalne zaštite". Istovremeno, ističe, ni sama novčana socijalna pomoć nije dovoljna da korisnike izvede iz siromaštva. Ona trenutno iznosi 106 evra. Minimalna potrošačka korpa u Srbiji u aprilu je bila 485 evra. "Zamislite da imate prihod od 100 evra mesečno i treba da živite od toga". Da li je neko domaćinstvo u riziku od siromaštva određuje se prema mesečnim prihodima. Za nekoga ko živi sam u Srbiji, prag rizika od siromaštva je u 2025. godini bio 389 evra. "To dovoljno pokazuje koliko su ti iznosi socijalne pomoći nedovoljni za bilo kakvu vrstu preživljavanja", komentariše Ćurčić. Život u riziku od siromaštva tokom 2025. godine bila je svakodnevica za gotovo 20 odsto ljudi, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Siromaštvo pogađa svaki aspekt životaU posebnom riziku od siromaštva su pripadnici romske nacionalne manjine, porodice sa više dece u ruralnim područjima, penzioneri, osobe sa invaliditetom i ljudi koji zbog zdravstvenog stanja ne mogu da rade. "Najčešće u jednom domaćinstvu postoje više različitih faktora ugroženosti koji ljude apsolutno onemogućavaju da izađu iz kruga siromaštva", objašnjava Danilo Ćurčić. Posledice utiču na sve oblasti života. "Ljudi koji žive u siromaštvu često ne mogu da priušte lekove koji nisu na recepte. Ograničen im je pristup obrazovanju, tržištu rada, javnom prevozu, adekvatnom stanovanju i grejanju". Na građane Srbije koji jedva "sastavljaju kraj s krajem" finansijske brige imaju snažan uticaj i na mentalno zdravlje, pokazalo je istraživanje agencije Ipsos iz 2025. Gotovo tri četvrtine njih navodi da često oseća tugu, depresiju ili beznadežnost, dok 64 odsto oseća anksioznost ili strah.

Prvi put otkako je na funkciji predsednika Ukrajine, Volodimir Zelenski u zvaničnoj je poseti Srbiji. U Beogradu je razgovarao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem koji je obećao da će Srbija nastaviti da pomaže toj, ratom zahvaćenoj, državi slanjem humanitarne pomoći. Poseta Zelenskog u centru je međunarodne javnosti jer Srbija jedna od retkih država Evrope koja odbija da uvede sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.

Regionalna mreža medijskih udruženja SafeJournalists osudila je 8. avgusta nove prijetnje smrću i nasiljem upućene predsjedniku Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veranu Matiću i zatražila od Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije da bez odlaganja identifikuju osobe koje su ih uputile i preduzmu sve mjere iz svoje nadležnosti. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) prijavila je nadležnom tužilaštvu niz prijetnji i uznemirujućih poruka ostavljenih na društvenim mrežama, među kojima su prijetnje vješanjem, žrtvovanjem, smrću i javnom egzekucijom. "SafeJournalists mreža upozorava da se ove poruke ne mogu posmatrati kao izolovani incidenti, već u kontekstu dugotrajnog targetiranja, diskreditacije i pretnji kojima je Matić izložen. Posebno zabrinjava činjenica da se uz direktne pretnje šire i opasne neistine kojima se on predstavlja kao neprijatelj države i naroda i dovodi u vezu sa teškim zločinima", navodi se u saopštenju. U prethodnom periodu, kako se dodaje, Matić je bio predmet brojnih kampanja u medijima i na društvenim mrežama, a pretnje su postajale sve učestalije i eksplicitnije. U nedavnoj Rezoluciji Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope izražena je zabrinutost zbog prekomerne upotrebe sile tokom antivladinih protesta, ali i drugih kršenja ljudskih prava i ugrožavanja slobode medija u Srbiji. Rezolucijom se upozorava i na pritiske, napade, targetiranja pripadnika civilnog sektora. Srbija je prema Indeksu slobode medija za 2026. godinu Reportera bez granica rangirana na 104. mjesto, od ukupno 180, u grupu zemalja gdje je "teška situacija".

Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski je u petoj godini ruske agresije na Ukrajinu, stigao u petak uveče u Srbiju, jednu od rijetkih evropskih zemalja koja se nije pridružila sankcijama Rusiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tokom obraćanja medijima u Beogradu sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim da nisu razgovarali o vojnoj saradnji. "Šta će biti kada se rat završi, to je druga stvar", naveo je Vučić, koji je ugostio Zelenskog u prvoj poseti Srbiji. Vučić je najavio da će u Srbiji sredinom septembra biti otvorena fabrika dronova, ali sa Izraelcima. "Ukrajinci su veoma uspešni i imaju mnogo svojih fabrika dronova", dodao je. Zelenski je u petoj godini ruske invazije na Ukrajinu, došao prvi put u Srbiju, jednu od retkih evropskih zemalja koja se nije pridružila sankcijama Rusiji. "Mi želimo dostojanstveni mir", poručio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekavši da treba iskorititi svaku priliku da se mir postigne. "Svaku priliku koja postoji u Vašingtonu, Pekingu, prestonicama u Evropi, među našim partnerima na Bliskom istoku, u zemljama Zaliva i svim drugim prestonicama i glavnim gradovima širom sveta", naveo je Zelenski. Zelenski je dodao da Ukrajina razvija svaki vid saradnje koji njenom narodu može da pruži veću istrajnost i mogućnost da izdrži sve izazove ovog rata. Naveo je da je Ukrajina zahvalna EU na svakom od 21 paketa sankcija Rusiji, ali je ocenio da to nije dovoljno. On je rekao da ima na stotine hiljada komponenti u ruskim balističkim projektilima koji u Rusiju stižu sa bukvalno svakog kontinenta. "Sankcionišite snabdevanje komponentama za proizvodnju ruskog oružja. I važno je da se Rusiji ne da prilika da zarađuje milijarde", poručio je Zelenski. Ukrajinski predsednik se nije osvrtao na to da Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na njegovu zemlju, kojima se pridružila većina evropskih zemalja. Srbija podržava teritorijalni integritet i suvernitet Ukrajine, ali je jedna od retkih evropskih zemalja koja se nije pridružila zapadnim sankcijama Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu. Vučić je poručio da će Srbija nastaviti da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine i da tu ne postoji nikakvo "ali". Na pitanje domaćih novinara da li se može očekivati da Ukrajina neće menjati stav oko nepriznavanja nezavisnosti Kosova, bivše srpske pokrajine, Zelenski je odgovorio da se politika Ukrajine nje promenila. "Poštujemo teritorijalni integritet naših partnera, međunarodno pravo. Za Kosovo ostaje nepromenjen stav. Zahvalni smo Srbiji na poštovanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, uključujući i Krim", rekao je Zelenski. Rusija je 2014. anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim, što je međunarodna zajednica osudila, a Rusija se nalazi pod zapadnim sankcijama i zbog aneksije Krima. Vučić je rekao i da se Srbija ne bi protivila da Ukrajina bude prva primljena u Evropsku uniju. "Mi nikada nećemo napraviti problem, nikada nećemo reći primite prvo nas, mi smo ranije počeli", poručio je Vučić. Obojica predsednika su poručila da njihove zemlje nisu rivali već partneri. Srbija i Ukrajina uspostavljaju saradnju, dok su obe zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, uprkos vezama Beograda sa Kremljom. O čemu je razgovarano?Zelenski je naveo da su razgovarali o bilateralnoj saradnji, stvarima koje mogu da jačaju infrastrukturu. "Postoje konkretni razvojni infrastrukturni projekti, kao što su projekti obnove u Ukrajini, koje možemo zajedno da sprovedemo", dodao je. Vučić je dodao da su vlasti Srbije ranije obećale Zelenskom da će se pobrinuti za obnovu jednog manjeg grada koji je bio izložen tokom rata. "I mi ćemo to da učinimo", poručio je Vučić. Vučić je objavio i da je Srbija opredelila značajnu pomoć Ukrajini u lekovima. Naveo je da misli da će Ukrajina biti zadovoljnija u narednom periodu kada je reč o humanitarnoj pomoći iz Srbije, pre svega za energetski sektor u aparatima koji su potrebni za zimu. "Verujem da će po okončanju rata naša saradnja da bude još snažnija i veća i na spoljnopolitičkom planu, da možemo zajedno da izvozimo na treća tržišta, posebno na afričkom i azijskom kontinentu", naveo je Vučić. Obojica lidera su izrazila uverenje da će uskoro biti potpisan sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje. Tokom posete Zelenskog potpisan je Memorandum o razumevanju između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i Državne službe Ukrajine za bezbednost hrane i zaštitu potrošača o saradnji u oblasti zdravlja životinja i bezbednosti hrane. Zelenski o ruskim napadimaUkrajinski predsednik je rekao da se se njegova zemlja i prethodne noći suočila sa još jednim napadom projektilima na infrastrukturu. "Mlazni dronovi su za cilj imali energetska postrojenja, železničku mrežu. Trinaest ljudi je ubijeno u napadima na Ukrajinu u protekla 24 sata. Zaista je to užasna tragedija ruske agresije protiv nezavisne Ukrajine", rekao je Zelenski uputivši saučešće porodicama poginulih. Dodao je da je u tim napadima na 12 ukrajinskih regiona povređeno 77 ljudi. Zelenski je rekao da je većina napada usmerena ka postrojenjima koja su bitna za život ljudi. "Mi nemamo nijednu elektranu koja nije napadnuta. Železničke stanice, bolnice, univerziteti, obična društvena preduzeća", rekao je Zelesnki. Pre susreta sa Vučićem, Zelenskom je priređen svečani doček ispred Palate Srbija uz intoniranje himni dve države, gardu i crveni tepih. Zelenski je stigao u Beograd 7. avgusta uveče, a na aerodromu ga je dočekala ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, dok se Vučić sreo kasnije sa njim na večeri. Poseta je dugo najavljivana, a Zelenski je stigao u Srbiju tri nedelje nakon samita Ukrajina-Juoistočna Evropa u Kijevu, na kome Vučić jedini nije potpisao zajedničku deklaraciju. U tom dokumentu se navodi potreba za pojačanim pritiskom na Rusiju u cilju okončanja njene invazije na Ukrajinu. Protestovala manja grupa desničara sa zastavama Rusije i slikama PutinaNa poziv Mladena Obradovića, lidera zabranjene ekstremno desničarske grupe Obraz, i parlamentarne stranke Mi snaga naroda, nekoliko desetina ljudi okupilo se na kratko u centru Beograda na skupu protiv posete Volodimira Zelenskog. Okupljeni ispred spomenika ruskom caru Nikolaju kod Predsedništva Srbije nosili su zastave Rusije, Srbije i barjake sa likom ruskog predsednika Vladimira Putina. Na skupu je bilo mirno uz minimalno prisustvo policije. Obradović je rekao za RSE da je to spontana konferecija za javnost na kojoj žele da izraze protivljenje prijemu ukrajinskog predsednika, za šta je ocenio da je "sramota države Srbije". I bivši potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin ocenio je za ruske RIA Novosti da poseta Zelenskog nije u skladu sa željama građana Srbije i da je rezultat pritiska iz Brisela zbog Vučićevog odbijanja da potpiše deklaraciju samita Ukrajina-Jugoistočna Evropa u julu. Vulin se nalazi pod američkim sankcijama i zbog vojih veza za Kremljom. Takođe je 100 ličnosti desne orijentacije, uputilo protestno saopštenje protiv pozivanja u zvaničnu posetu Srbiji predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog kojeg smatraju "glavnim krivcem za rat između Rusije i Ukrajine i eksponentom NATO i Evropske unije". I pojedini proevropski opozicioni lideri kritikovali su Vučića, ali uz ocenu da preko Zelenskog šalje poruku Berlinu "da je i dalje koristan". Srpski šef diplomatije Marko Đurić saopštio je da su oni koji su Vučića napadali zbog susreta sa Zelenskim, do juče su tvrdili da je Srbija izolovana, da se udaljava od Evrope i da ne pokazuje dovoljno razumevanja za ukrajinsku stranu. "Ovakav susret upravo predstavlja priliku da neposredno zastupamo svoje nacionalne interese, i verujem da to odlično razumeju i levi i desni cinici, koji su se iz čistog oportunizma na ovoj temi okomili na predsednika", naveo je Đurić na mreži X. On je dodao da razgovor sa svima koji poštuju suverenitet Srbije predstavlja državnu odgovornost. Iako zvanični Beograd i dalje insistira na tome da je EU strateško opredeljenje zemlje, ne odustaje od veza sa Rusijom od koje je Srbija dominantno zavisna u snabdevanju gasom.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski stigao je u Beograd u prvu zvaničnu posjetu Srbiji. "Zadovoljstvo mi je što imam priliku da ugostim predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog koji prvi put boravi u zvaničnoj poseti Srbiji, uz uverenje da će ova poseta doprineti daljem razvoju odnosa Srbije i Ukrajine i saradnje u oblastima od zajedničkog interesa," saopšteno je sa zvaničnog Instagram računa predsjednika Srbije Aleksandra Vučića. "Poželeo sam mu dobrodošlicu u Beograd, a večera je bila prilika da otvorimo razgovor o temama koje će biti u fokusu zvaničnih sastanaka, posebno o evropskom putu naših zemalja, ali i da gostima približimo duh Srbije, deo tradicije na koju smo ponosni," stoji na Instagramu, uz dodatak da je predsjednik Srbije priredio je večeru u čast predsjednika Ukrajine. Ukrajinski predsjednik je na svojim društvenim mrežama rekao da su "bilateralni razgovori započeli." Zelenskog je ranije na aerodromu dočekala ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović, ne Aleksandar Vučić, predsjednik države. "Stigao sam u Srbiju sa svojim timom. Za danas i sutra su zakazani važni razgovori, sa predsjednikom Aleksandrom Vučićem i premijerom Đurom Macutom", objavio je Zelenski na platformi X. Dodao je da će sa Vučićem i Macutom razgovarati o proširenju ekonomskih veza, odnosima sa Evropskom unijom, sigurnosnim pitanjima i drugim oblastima od obostranog interesa. Vijest o dolasku ukrajinskog predsjednika objavio je njegov kabinet i sam Zelenski na društvenoj mreži X, kao i ministarka Đedović Handanović na Instagramu. "Danas sam na Aerodromu Nikola Tesla poželela dobrodošlicu predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom povodom njegove zvanične posete Republici Srbiji. Dobro došli u Beograd," napisala je Đedović na Instagramu. Iz kabineta predsjednika Srbije najavljeno je da će ceremonija svečanog dočeka ukrajinskog predsjednika biti održana ispred Palate pravde u subotu u prepodnevnim satima. Najavljen je razgovor dvojice predsjednika tête-à-tête, nakon kojeg će uslediti sastanak delegacija dvije zemlje. Biće potpisan Memoranduma o razumijevanju između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i Državne službe Ukrajine za bezbednost hrane i zaštitu potrošača o saradnji u oblasti zdravlja životinja i bezbednosti hrane. Izjave Vučića i Zelenskog najavljene su za podne. Srbija i Ukrajina uspostavljaju saradnju, dok su obe zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, uprkos vezama Beograda sa Kremljom. U petoj godini pune invazije Rusije, Zelenski dolazi na poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Iako je Srbija više puta u Ujedinjenim nacijama podržala ukrajinski teritorijalni integritet i suverenitet osuđujući rusku agresiju, jedina je evropska država, uz Belorusiju i Tursku, koja se nije pridružila sankcijama koje je EU uvela Rusiji. Ukrajina sa druge strane prati stav Srbije i ne priznaje nezavisnost Kosova.

Prvi put od početka ruske agresije, Volodimir Zelenski stigao je u Beograd. Predsednik Ukrajine dolazi u Srbiju, zemlju koja i dalje odbija da se pridruži zapadnim sankcijama Rusiji. "Zelenski i Ukrajinci misle u ovom momentu da ima neke šanse da se Srbija izvuče iz orbita Ruske federacije i naravno da će uložiti neki trud u tu mogućnost", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Jasmin Mujanović, politikolog iz SAD. Međutim, ocenjuje da se to neće dogoditi. "Ovo je Vučićeva predstava za Ukrajinu i politički Zapad nakon žestokog šamara koji je doživio od pojedinih evropskih država kad su blokirali otvaranje klastera na evropskom putu Srbije", dodao je. I za Nikolu Lunića, konsultanta iz oblasti geopolitike i bezbednosti ovo nije poseta koja menja srpsku spoljnu politiku. "Kada bi Beograd doneo odluke poput uvođenja sankcija Rusiji, promene energetskih odnosa ili potpunog usklađivanja spoljne politike sa politikom EU, tada bismo mogli govoriti o promeni kursa", navodi Lunić. Srbija i Ukrajina uspostavljaju saradnju, dok su obe zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, uprkos vezama Beograda sa Kremljom. U petoj godini pune invazije Rusije, Zelenski dolazi na poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Iako je Srbija više puta u Ujedinjenim nacijama podržala ukrajinski teritorijalni integritet i suverenitet osuđujući rusku agresiju, jedina je evropska država, uz Belorusiju i Tursku, koja se nije pridružila sankcijama koje je EU uvela Rusiji. Ukrajina sa druge strane prati stav Srbije i ne priznaje nezavisnost Kosova. Lunić kaže da dolazak Zelenskog predstavlja važan diplomatski događaj jer pokazuje da Srbija, uprkos tradicionalno bliskim političkim, energetskim i drugim vezama sa Rusijom, nastoji da održava komunikaciju i sa Ukrajinom. Govoreći o pozivu Beograda Zelenskom, John O'Brennan, profesor Fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Mejnutu (Maynooth University) u Irskoj kaže da je to deo politike balansiranja Srbije. "Međutim ova poseta ukazuje i na novu ranjivost režima Aleksandra Vučića, koji je oslabljen događajima u Novom Sadu, nizom novih afera i studentskom pobunom." Vlast u Srbiji je u poslednjih godinu i po dana bila suočena sa masovnim antivladinim protestima zbog stradanja 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Da li će se pričati o oružju?Profesor O'Brennan ne veruje da bi do posete došlo da u Vašingtonu i drugim zapadnim zemljama ne postoji uverenje da je Ukrajina ostvarila prekretnicu u ratu. "Zelenski prvenstveno dolazi kako bi obezbedio naoružanje, ali i potencijalno ponudio određene ukrajinske sisteme naoružanja", ocenio je O'Brennan za RSE. Vlasti Srbije zvanično tvrde da zemlja ne izvozi direktno oružje Ukrajini, dok se Beograd nalazi pod optužbama Rusije da to čini preko posrednika. Više istraživanja i medijskih izveštaja ukazivalo je na mogućnost da srpska municija, preko posrednika i trećih zemalja, završava u Ukrajini. "Poseban značaj ima činjenica da Srbija proizvodi municiju različitih kalibara, uključujući i kalibre kompatibilne sa sistemima sovjetskog porekla, kojih na ukrajinskom ratištu i dalje ima veliki broj", kaže Nikola Lunić. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ostao je pri tvrdnji da Srbija ne izvozi oružje direktno stranama u sukobu, te da ne može u potpunosti da kontroliše gde ona završava nakon krajnje prodaje. Međutim, sredinom 2024. tadašnji pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejms O'Brajen (James O'Brien) izjavio je da Srbija "čineći svoje oružje dostupnim pomaže Ukrajini da odbrani suštinski princip međunarodnog prava". Šta povezuje Srbiju i Ukrajinu?Yevhen Mahda, izvršni direktor nevladinog Instituta za svetsku politiku (IWP) iz Kijeva uveren je da će se na stolu naći i pitanja ekonomije i humanitarne saradnje. Srbija je u više navrata slala humanitarnu pomoć Ukrajini, a Vučić je govorio da Srbija želi da obnovi jedan ili dva grada ili manji region u Ukrajini. "Ukrajina će, bez obzira na tok i trajanje rata, dugoročno biti jedno od najvažnijih evropskih tržišta za obnovu infrastrukture i privrede, a Srbija želi da bude deo tog procesa", kaže Nikola Lunić. On dodaje da je odnos prema Ukrajini postao i jedno od važnih pitanja u procesu usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. "Održavanje političkog dijaloga sa Kijevom pokazuje da Srbija želi da zadrži komunikaciju sa evropskim partnerima i u pitanjima koja su od ključnog značaja za evropsku bezbednost", kaže on. Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedno poglavlje u pridruživanju sa EU. Neusklađivanje sa spoljnom politikom EU, jedan je od razloga za to, uz probleme sa vladavinom prava i stanjem u medijima. 'Politički realizam' ZelenskogSamo pre par nedelja Zelenski je u Kijevu dobio Vučićevo 'ne', kada je izostao potpis predsednika Srbije na zajedničkoj deklaraciji na samitu Ukrajine i zemalja Jugoistočne Evrope. "Kada vidite tekst deklaracije biće vam jasno zašto jedini nisam potpisao", bilo je objašnjenje koje je Vučić dao novinarima u Kijevu. Srbija i prethodnih godina nije potpisivala deklaracije, ako se u njima pominjala potreba insistiranja na sankcijama Rusiji ili, kao ovoga puta, potreba za dodatnim pritiskom na Rusiju. Lunić smatra da Zelenski ovom posetom pokazuje politički realizam. "Održavanje kanala komunikacije sa Srbijom, jačanje bilateralnih odnosa i pokazivanje da Ukrajina želi da razgovara i sa državama koje nisu u potpunosti usklađene sa njenom politikom ili politikom EU", naveo je. I Yevhen Mahda iz kijevskog IWP-a smatra da je malo verovatno da će Srbija promeniti svoju politiku balansiranja između Rusije i Zapada, ali da je neophodno voditi dijalog sa različitim stranama. "Poseta Zelenskog Beogradu pokazuje da Ukrajina traži načine za dijalog. Pre svega sa državama koje bi mogle da posluže kao posrednici u razgovorima sa Kremljom", ocenio je. On smatra da njegova pretpostavka ima čvrsto uporište u tome što Ukrajinu u Srbiji trenutno predstavlja bivši šef obaveštajne službe Oleksandr Litvinenko. Zelenski 'između' Srbije i PutinaVlasti Srbije ugostiće Zelenskog u Beogradu, na čijim ulicama su pre rata u Ukrajini izvodile hiljade ljudi da dočekaju ruskog predsednika Vladimira Putina. I pored toga što se našao u međunarodnoj izolaciji i pod sankcijama, Putin je prema istraživanjima i dalje najpopularniji strani državnik u Srbiji. Profesor John O'Brennan kao jedan od ciljeva posete za ukrajinskog predsednika vidi i mogućnost da se pošalje poruka. "Pogledajte, Rusija gubi podršku čak i svog bratskog saveznika u Beogradu", kaže on. Govoreći o Vučićevim motivima, politikolog Jasmin Mujanović navodi da je reč o pokušaju da se promeni percepcija o Srbiji na Zapadu, ali ne o bilo kakvoj suštinskoj promeni politike. "Ovo je isti čovjek koji je uvijek bio, nije ovo nikakav novi Aleksandar Vučić, nije ovo nikakva nova vanjska politika Srbije, ovo je poprilično jeftini performans koji će biti zaboravljen, verujem, već za par mjeseci", smatra Mujanović. Šta će reći Moskva, Brisel i Vašington?Iako zvanični Beograd i dalje insistira na tome da je EU strateško opredeljenje zemlje, ne odustaje od veza sa Rusijom od koje je Srbija dominantno zavisna u snabdevanju gasom. Geopolitički i vojni konsultant Nikola Lunić smatra da će Moskva dolazak Zelenskog u Beograd posmatrati sa nepoverenjem, ali ne očekuje radikalnu reakciju. "Rusija nema interes da preteranim pritiskom dodatno podstakne Beograd da se približi Kijevu i Zapadu. Zbog toga će verovatnije balansirati između kritike i očuvanja odnosa sa Srbijom", naveo je. Ali primećuje i da će reakcija Moskve mnogo zavisiti i od konkretnih rezultata posete. "Ukoliko ne bude objavljenih odluka koje bi značile promenu srpske politike prema Rusiji, Moskva će verovatno pokušati da umanji politički značaj susreta", dodao je Lunić. Na drugoj strani, EU i Vašington će, kako kaže, pozitivno oceniti posetu. Ipak, napominje da će EU ukupnu procenu Srbije i dalje zasnivati na širem kontekstu, stepenu usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosu prema sankcijama Rusiji i reformama povezanim sa evropskim putem. "Vašington će takođe pozitivno oceniti svaki praktičan doprinos Srbije bezbednosti Ukrajine, posebno u oblastima poput municije ili potencijalne tehnološke saradnje", dodao je. Ali, napominje Lunić, takvi potezi sami po sebi neće značiti promenu ukupne procene američke politike prema Beogradu. Ni profesor John O'Brennan ne misli da će nakon odlaska Zelenskog iz Beograda biti suštinski promenjena međunarodna slika Srbije. "Ona će i dalje biti posmatrana kao poluizolovana država u Evropi, kojom upravljaju ultranacionalisti koji odbijaju da preuzmu odgovornost za ratove devedesetih godina", naveo je. Srbija je od nekadašnjeg lidera u evropskim integracijama sada došla praktično na začelje tog procesa. Istovremeno su odnosi sa administracijom Donalda Trampa (Trump), prema Vučićevim rečima od zimus, ne idu prema očekivanjima Beograda. Ta slika je popravljena nedavnim početkom Strateškog dijaloga između dve zemlje.

"Lepo je što dolazi." Tim rečima Ukrajinka Svetlana, koja poslednje četiri godine živi u Beogradu, za Radio Slobodna Evropa (RSE) komentariše prvu posetu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Srbiji. Predsednik Ukrajine boraviće u jednodnevnoj Srbiji 8. avgusta, manje od mesec dana nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Kijevu prisustvovao samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa. "I treba da dolaze jedni drugima u prijateljske posete. Na taj način ćemo i saznati više jedni o drugima jer i Srbija je lepa zemlja, kao i Ukrajina", kaže sagovornica RSE. Zaporožje, na jugoistoku zemlje, Svetlana je napustila u martu 2022, neposredno nakon što je Kremlj pokrenuo vojnu invaziju na Ukrajinu. Blizu sedam miliona ljudi pobeglo je iz Ukrajine od početka rata u toj zemlji, pokazuju podaci UNHCR-a. Do decembra 2025. godine, u Srbiji je zvanično registrovano nešto više od 16.000 izbeglica iz Ukrajine, navodi UNHCR. Prema podacima sa popisa stanovništva 2022. godine, u Srbiji živi i blizu 4.000 Ukrajinaca, pa ova nacionalna manjina ima i svoj nacionalni savet. Filip Pronek, predsednik ovog tela koje se bavi očuvanjem ukrajinskog identiteta u Srbiji, kaže za RSE da je dolazak Zelenskog dobra vest. On podseća da je prva dama Ukrajine Olena Zelenski posetila Srbiju u maju 2024. godine zajedno sa ukrajinskim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom. "Smatram da je normalno da (Volodimir Zelenski) dođe i poseti Srbiju i da se unapredi dijalog i bilateralna saradnja između dve države i dva bratska, slovenska naroda. To su dve slovenske države, koje imaju mnogo toga zajedničkog kroz istoriju", kaže Pronek. Od rata beže i Ukrajinci i RusiOd početka rata u Ukrajini u Srbiju je stiglo i na hiljade državljana Rusije koji su pobegli pred potencijalnom mobilizacijom. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, najveći broj stranaca koji su na kraju 2025. imali odobren privremeni boravak u Srbiji su državljani Rusije – gotovo 55 hiljada. Sa stalnim boravkom bilo je njih nešto više od 7.000. Neposredno nakon početka ruske invazije, jedna broj ruskih, ukrajinskih i beloruskih aktivista u Srbiji organizovao je antiratne proteste. Pojedini ruski aktivisti sumnjaju da su zbog toga izgubili dozvolu za boravak u Srbiji. Iako je zvanično obrazloženje nadležnih bilo da je reč o "bezbednosnim razlozima", više aktivista i ljudi koji su podržali proteste morali su da napuste Srbiju. Pjotr Nikitin, pravnik i aktivista rođen u Rusiji, živi u Srbiji poslednjih deset godina i aktivno je učestvovao u antiratnim protestima. On za RSE kaže da od posete Volodimira Zelenskog očekuje da označi "stvarnu promenu odnosa Srbije prema ratu u Ukrajini". Nikitin dodaje da se Ukrajina već četiri godine bori za svoj opstanak i da Srbiji može mnogo toga da ponudi. "Ona ima veliko tržište od preko 40 miliona ljudi, razvijenu poljoprivredu i IT sektor, iskustvo u odbrambenoj industriji i priliku za srpske kompanije da učestvuju u obnovi zemlje nakon rata", kaže Nikitin i podvlači: "Ne postoji nijedan razlog zbog kog Srbija ne bi održavala dobre odnose sa Kijevom i razvijala ih na obostranu korist obe zemlje." Nikitin smatra da je dosadašnji odnos Srbije prema Ukrajini bio mnogo više usmeren na Kremlj nego na zvanični Kijev. "Osim što je u državnim medijima gajena i podržavana ruska propaganda, Srbija je prema Ukrajini pokazivala prilično omalovažavajući i snishodljiv stav", kaže Nikitin. On u tom kontekstu ističe posetu tadašnjeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka Beogradu 2018. godine i odluku zvaničnika da šefa ukrajinske države na aerodromu dočeka ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović. "To je bio diplomatski gaf pri prijemu predsednika druge države", kaže Nikitin. Putin najpopularniji političar u SrbijiOd početka ruske invazije na Ukrajinu zvanični Beograd je osudio narušavanje teritorijalnog integriteta te zemlje, ali odbija da se pridruži sankcijama koje su Evropska unija (EU) i Sjedinjene Države uvele Ruskoj Federaciji. Zbog toga je, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, više puta bila na meti kritika zvaničnika iz Brisela. Pojedini visoki zvaničnici Srbije takođe održavaju bliske odnose sa Moskvom, poput Nenada Popovića, ministra bez portfelja koji je čest gost u Rusiji. Istovremeno, Spoljna obaveštajna služba Rusije je u nekoliko navrata optuživala Srbiju da zaobilaznim putem izvozi municiju u Ukrajinu. Javno mnjenje u Srbiji je, pak, izuzetno naklonjeno ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Prema rezultatima istraživanja koje je agencija Galup sprovela početkom 2026. u 57 zemalja sveta o rejtinzima stranih zvaničnika, Putin je ubedljivo najpopularniji u Srbiji. Činjenica da živi u zemlji koja i dalje održava političke veze sa zvaničnom Moskvom i među čijim stanovnicima ruski predsednik Vladimir Putin uživa veliku popularnost, na Svetlanin život u Srbiji nije uticala. "Nisam apsolutno nikakvu nelagodnost ovde osećala. Sa koliko god ljudi da sam se susrela nijednom ništa mi ružno nisu rekli i smatram da su ljudi u Srbiji izuzetno prijatni i dobri domaćini", kaže Svetlana. Pjotr Nikitin smatra da Srbija ne bi trebalo da održava diplomatske veze sa Rusijom koja vrši agresiju na susednu Ukrajinu i koja se "proglasila neprijateljem Evropske unije". Međutim, upravo zbog takve politike Kremlja brojne krajnje desničarske grupe i političke partije sa desnog spektra u Rusiji vide najvećeg saveznika Srbije. Desničarske organizacije u Srbiji su od početka invazije organizovale više proruskih skupova. Na njima je iskazana podrška Putinu i ruskoj politici prema Ukrajini. Jedan od najmasovnijih okupio je oko 4.000 ljudi u centru Beograda, u martu 2022. godine.

Usled ekstremnih vrućina i suše požari su buknuli i u Srbiji. Na više od 170 lokacija, vatrogasci su gasili požare 6. avgusta, saopštio je Republički štab za vanredne situacije. U petak je situacija u većini stavljena pod kontrolu a prema rečima nadležnih aktivno je devet požara u zemlji. Najkritičnije je u Deliblatskoj peščari, na oko 100 kilometara od Beograda, gde je požar zahvatio više stotina hektara šume.

Odbornik iz redova stranke na vlasti u Višegradu, na istoku Bosne i Hercegovine, promovisao je rusku ultradesničarsku organizaciju "Rusov", čiji pripadnici učestvuju u agresiji na Ukrajinu. Kako je Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije pisao, Međunarodni pokret "Rusko-slovensko ujedinjenje i preporod" (Rusov) održava kontakte sa pojedinim ultradesničarskim grupama iz Srbije, a vođa tog pokreta Andrej Rodionov je u nekoliko navrata posećivao zemlje iz regiona. Na Telegram kanalu ove grupe je u aprilu objavljena fotografija na kojoj se vidi Velibor Zeković, odbornik Socijalističke partije Srpske (SPS) u višegradskoj Skupštini, kako na brdu Zaglavak kod Višegrada pozira sa zastavom "Rusova". Sa njim u društvu je i Željko Đurović, koji se pre desetak godina predstavljao kao šef srpskog ogranka Sveruskog pokreta "Kosovski front", koji su ukrajinske vlasti označile kao entitet koji organizuje odlaske ljudi sa Balkana na ratište u Ukrajini. Đurović na rukavu jakne takođe ima amblem sa simbolom "Rusova". U potpisu fotografije se navodi da su Zeković i Đurović "srpski saveznici pokreta 'Rusov'", te da se nalaze "kod spomen-krsta gde su se 1993. ruski dobrovoljci borili i prolivali krv rame uz rame sa Srbima za srpsku Bosnu". Velibor Zeković nije odgovorio na pozive i poruke Radija Slobodna Evropa da govori o svojim vezama sa pokretom "Rusov". Komentar o fotografiji nije stigao ni iz njegove Socijalističke partije Srpske. RSE je posredstvom ruske mreže Vkontakte i elektronske pošte pisao i Željku Đuroviću, ali odgovor nismo dobili. Odgovor je izostao i iz pokreta "Rusov". Veze bh. politike i ruske desnice"Paradoks je da stranke koje se nominalno zovu socijalističkim koketiraju sa desnim organizacijama i nemaju nikakve veze sa ideologijom ljevice", ocenjuje za RSE Đorđe Vujatović, novinar iz Banjaluke koji prati teme u vezi sa stranim uticajima u BiH. On, međutim, ističe da kontakti političkih aktera iz bh. entiteta Republike Srpske sa ruskim desničarskim grupama nisu izuzetak, već pravilo. "U prošlosti smo imali slučajeve da mnogi visoki zvaničnici i funkcioneri odlaze na događaje na kojima je bio prisutan i Aleksandar Zaldostanov poznat pod nadimkom "Hirurg", vođa ruske bajkerske grupe 'Noćni vukovi' koja je na crnoj listi Sjedinjenih Država", kaže Vujatović i podvlači: "Cijela mainstream politika je vezana za Rusku Federaciju." Razloge za vezivanje mainstream stranka iz RS-a za Rusiju Đorđe Vujatović vidi pre svega u oportunizmu političkih aktera. On naglašava da je javno mnjenje u Republici Srpskoj u velikoj meri naklonjeno ruskom narativu i politici Vladimira Putina. "Politički akteri su shvatili da je to isplativo za ulazak u vlast i svi jašu na talasu tog populizma i igraju na kartu istorijskih poveznica sa Rusijom, panslavizma i pravoslavlja kao faktorom povezivanja", kaže. Sa druge strane, dodaje Vujatović, za organizacije iz Rusije je najvažnije da svoje ideje šire van granica Rusije. "Balkan je zbog istorijskih poveznica najbolji prostor za to proksi delovanje i iskazivanje pripadnosti multipolarnom svijetu, kako oni to zovu", smatra sagovornik RSE. Rusko-srpske ratne vezeZeković i Đurović razvili su zastavu ruske organizacije iza improvizovanog krsta, napravljenog od praznih kontejnera od bacača granata, na mestu na kojem su tokom rata u BiH devedesetih dejstvovali pripadnici Vojske Republike Srpske i dobrovoljci iz Rusije. Godinama unazad boračka udruženja iz Republike Srpske organizuju obeležavanje "Dana ruskih dobrovoljaca". Za razliku od prethodnih, ove godine su bh. vlasti zabranile ruskim dobrovoljcima ulazak na teritoriju BiH, pa su obeležavanju prisustvovali predstavnici boračkih udruženja manjeg bh. entiteta i članovi porodica dobrovoljaca iz Ruske Federacije. Među onima kojima je ulazak u BiH bio zabranjen je i Aleksandar Kravčenko, nekadašnji ruski dobrovoljac u Bosni i osnivač organizacije "Kosovski front", sa kojom je povezan i Željko Đurović. Njegovo udruženje je bilo aktivno i pre početka totalne invazije na Ukrajinu, tokom sukoba na istoku te zemlje u Donbasu. Ukrajinske vlasti su "Kosovski front" označile kao organizaciju koja ima ulogu u regrutovanju dobrovoljaca sa Balkana, ali je Kravčenko to negirao u ranijem intervjuu za RSE. U kontekstu državljana koji kao dobrovoljci odlaze na front u Ukrajini Đorđe Vujatović smatra da kontakti ruskih i srpskih aktera nisu previše zabrinjavajući za unutrašnju bezbednost BiH. On, međutim, naglašava da je problem što država retko sankcioniše državljane koji učestvuju na stranim ratištima. "Odlazak na strana ratišta je kažnjiv, ali država ne reaguje, dijelom zbog toga što su neki od tih ljudi dobili rusko državljanstvo", kaže Vujatović. Rusko-srpske veze ostale su aktivne i nakon što je Kremlj pokrenuo vojnu invaziju na susednu Ukrajinu u februaru 2022. godine. Tačan broj državljana BiH koji su kao plaćenici otišli na front u Ukrajini nije poznat, ali je Europol 2025. saopštio da se među stotinama identifikovanih pripadnika ruskih plaćeničkih grupa Wagner i Redut nalaze i državljani BiH, ne navodeći detaljnije podatke. Jedno od najpoznatijih lica je Davor Savičić, bosanski Srbin, koji ima čin pukovnika Glavne uprave Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije (poznatije kao GRU). Protiv njega su ukrajinske vlasti pokrenule krivični postupak zbog ratnih zločina. Početkom 2023. godine, na Telegramu je objavljen video snimak dvojice maskiranih vojnika koji su na srpskom jeziku rekli da su se priključili ruskim snagama u Ukrajini, tačnije bataljonu "Sudoplatov". Predstavljeni kodnim imenima "Dunav" i "Sava", sebe su opisali kao "srpske rodoljube i rusofile" koji su došli da pomognu "ruskoj braći". Njihov identitet nije zvanično utvrđen, ali su istraživački mediji u Bosni i Hercegovini došli do saznanja da se radi o državljanima te zemlje, za kojima je raspisana Interpolova poternica zbog krivičnih dela. Na snimku na kojem su govorili "Dunav" i "Sava" nosili su obeležje pokreta "Rusov". Žuti soko sa simbolom solarnog krsta – inače popularnim u ikonografiji krajnje desničarskih grupa – može se videti i na zastavi koju su u aprilu 2026. godine istakli Velibor Zeković i Željko Đurović. Šta je pokret 'Rusov'?Reč je o simbolu ruskog udruženja, koje u svom zvaničnom manifestu kao jedan od osnovnih ciljeva navodi obnovu "istorijske Velike Rusije, zaštitnice Slovena, uporišta tradicionalnih vrednosti i garanta izgradnje socijalno pravednog društva". Pokret "Rusov" podržao je proruske separatiste nakon izbijanja sukoba na istoku Ukrajine 2014. godine. Rodionov je, po sopstvenim tvrdnjama, osnovao jedinicu "Feniks" koja je ratovala u sklopu brigade "Prizrak", u kojoj su bili i pojedini dobrovoljci iz Srbije, o čemu je RSE ranije pisao. Na fotografiji za koju se tvrdi da je nastala 2015. na teritoriji takozvane "Luganjske Narodne Republike", vidi se Rodionov u maskiranoj uniformi kako sa još jednim muškarcem drži crvenu zastavu sa ultradesničarskim simbolom kolovrata, poznatom i kao "slovenska svastika". Nakon početka invazije, Rodionov je na Telegramu objavljivao svoje fotografije u uniformi i sa oružjem, uz tvrdnje da se 2023. pridružio Dobrovoljačkom jurišnom korpusu Ruske Federacije. 'Rusov' i BalkanOvaj pokret je osnovan 2012. godine, a njegov osnivač Andrej Rodionov je u nekoliko navrata boravio na Balkanu, što je dokumentovao fotografijama na svojim društvenim mrežama. U intervjuu za Radio Beograd 2020. godine rekao je da u njegov pokret dolaze "ne samo druge organizacije i pokreti, već i stranke". Istraživački mediji u Severnoj Makedoniji pisali su da je Rodionov od 2017. više puta posetio tu zemlju, a u okolini Skoplja je 2018. godine organizovao kamp za učenje borilačkih veština i "duhovnih tradicija Drevne Rusije". U Srbiji Rodionov održava kontakte sa neregistrovanom ultradesničarskom grupom "Narodna patrola", poznatom po antimigrantskim akcijama. Sa vođom te grupe, Damnjanom Kneževićem, Rodionov je 2021. u Beogradu obeležio 100. godišnjicu egzodusa ruskih monarhista iz Rusije nakon Oktobarske revolucije. Nešto ranije iste godine Knežević je posetio Moskvu, gde se, između ostalih, sastao i sa Andrejem Rodionovim. U međuvremenu, "Rusov" se povezao sa grupom "Srpski soko", malo poznatom ultradesničarskom grupom koja je u julu 2024. u Novom Sadu organizovala skup posvećen "oslobođenju Srebrenice", aludirajući na godišnjicu genocida koji su snage Republike Srpske pod komandom Ratka Mladića počinile prilikom zauzimanja te enklave 1995. godine. Mladić je pred Međunarodnim tribunalom u Hagu za taj i druge zločine u BiH osuđen na doživotnu robiju. Na fotografiji objavljenoj u maju 2025. na Instagram profilu grupe "Srpski soko" vidi se Andrej Rodionov kako pozira sa trojicom maskiranih ljudi u uniformi i sa oružjem, uz istaknute zastave "Rusova" i "Srpskog sokola". U opisu fotografije piše: "Ruski saborci uz srpske sokole na frontu odbrane pravoslavlja", a kao lokacija se navodi Donjeck, na istoku Ukrajine. Zastave sa simbolima pokreta "Rusov" vijorile su se na protestima podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu, koje su u nekoliko navrata organizovale ekstremno desničarske grupe u Beogradu.

Niske vode Dunava ugrozile su rad hidro i nuklearnih elektrana širom regiona. Među državama Zapadnog Balkana, Srbija je pod direktnim uticajem niskog vodostaja ove reke jer hidroelektrane Đerdap rade smanjenim kapacitetom. Rumunija i Mađarska gase reaktore na nuklearnim elektranama. Primenjuju se i ekstremnije mere u cilju normalizacije energetskog sistema. Probleme imaju i države koje nisu direktno ugrožene vodostajem Dunava. Manjak struje usled dugog toplog talasa, nadoknađuju uvozom. (Snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski boraviće u zvaničnoj posjeti Beogradu 8. avgusta saopšteno je iz kancelarije predsjednika Srbije Aleksandra Vučića. Još uvijek nema detalja posjete, no dva predsjednika su se sredinom jula susrela i u Kijevu na samitu Ukrajina - Jugoistočna Evropa. Vučić je tada potvrdio da je on jedini učesnik samita koji nije potpisao zajedničku deklaraciju o nastavku političke, vojne, finansijske i sigurnosne podrške Ukrajini i jačanju pritiska na Rusiju. U tom dokumentu se, pored ostalog, Rusija optužuje za nezakonitu, ničim izazvanu i neopravdanu agresiju na Ukrajinu i poziva da odmah okonča rat, kao i da potpuno i bezuslovno povuče vojsku i vojnu opremu sa cijele ukrajinske teritorije. Srbija je osudila invaziju Rusije na Ukrajinu, ali odbija da se pridruži sankcijama koje je zbog toga Evropska unija uvela Moskvi. Iako je kandidatkinja za članstvo u Evropsku uniju, Srbija skoro pet godina nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje. Dva mjeseca nakon otvaranja posljednjeg poglavlja u pregovorima o članstvu počeo je rat u Ukrajini, a Srbija nije uskladila svoju vanjsku politiku sa Evropskom unijom i uvela sankcije Rusiji. To je tada bio ključni razlog za zastoj u pristupnim pregovorima, a u međuvremenu je došlo do pogoršanja u oblasti vladavine prava. U Beogradu je nedavno boravio i potpredsjednik Vlade Ukrajine Taras Kačka, a sa Vučićem je razgovarao o jačanju ekonomske saradnje i nastavku pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini. Dan prije sastanka sa Kačkom, Vučić je telefonom razgovarao sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim, a nakon razgovora poručio da su Srbija i Ukrajina "opredjeljene su za unapređenje odnosa kroz dijalog". Obje zemlje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji. Vučić se sreo nekoliko puta sa Zelenskim na međunarodnim skupovima, a posjetio je i Ukrajinu nekoliko puta. Olena Zelenska, supruga predsjednika Ukrajine, boravila je u Beogradu u maju 2024. kada je doputovala sa tadašnjim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom, na poziv supruge predsjednika Srbije.

Državno tužiteljstvo u Zagrebu saopćilo je 30. jula da je ispitalo državljanina Srbije rođenog 1993. godine zbog sumnje na više krivičnih djela protiv računalnih sistema, programa i podataka, kao i zbog nedozvoljene upotrebe ličnih podataka. Nakon ispitivanja, tužiteljstvo je sucu Županijskog suda u Zagrebu predložilo određivanje istražnog zatvora zbog opasnosti od bijega, ometanja postupka i ponavljanja krivičnog djela, a sud je prijedlog prihvatio. Prema navodima tužiteljstva, postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni tokom 2026. godine, prikrivajući identitet i lokaciju te koristeći metode koje omogućavaju anonimizirani pristup računalnim sistemima, neovlašteno pristupao računalnim sistemima i podacima više tijela javne vlasti i pravnih osoba čiji je osnivač Republika Hrvatska. Ranije je hrvatska policija saopćila da je završila kriminalističko istraživanje nad punoljetnim državljaninom Srbije zbog sumnje na teška krivična djela protiv računalnih sistema, programa i podataka te nedozvoljenu upotrebu ličnih podataka. Policija je navela da su tokom istrage, na osnovu sudskih naloga, obavljeni pretresi prostora, vozila i elektroničkih uređaja, te izuzeti predmeti i digitalni podaci koji se dovode u vezu s krivičnim djelima. Osumnjičeni je 29. jula predan pritvorskom nadzorniku, a krivična prijava dostavljena je tužiteljstvu Zagrebu. Slučaj dolazi nakon niza cyber napada koje su posljednjih mjeseci prijavile hrvatske institucije. Hrvatske vlasti nisu saopćile postoji li povezanost između tih događaja i istrage protiv državljanina Srbije, a RSE to nije mogao neovisno potvrditi.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije navelo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da se utvrđuju činjenice i izvode dokazne radnje u vezi sa hapšenjem M.M. zbog sumnje da je počinio ratni zločin nad civilnim stanovništvom na Kosovu 1999. M.M. je uhapšen na graničnom prelazu Horgoš između Srbije i Mađarske, saopštilo je 2. avgusta Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Tada je navedeno da se sumnjiči za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u selu Klobukar kod Novog Brda na Kosovu u julu 1999. godine nad dve osobe. MUP Srbije nije objavio ime niti državljanstvo uhapšene osobe, za koju je samo rečeno da je rođena 1981. godine. Tužilaštvo za ratne zločine navelo je u odgovoru za RSE da u ovom trenutku krivični postupak nije u javnoj fazi i da zbog toga sada ne mogu da iznose konkretne podatke. Kada je objavljena vest o hapšenju kosovski advokat Arianit Koci je na Facebooku napisao da su srpske vlasti privele državljanina Kosova Mentora Mustafu (44) iz sela Jasenovik u opštini Novo Brdo.

Profesor na Fakultetu dramskih umetnosti i reditelj Stevan Filipović pretučen je u centru Beograda 5. avgusta uveče. Prvo osnovno javno tužilaštvo je navelo da je otvorilo istragu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je osuđujući napad pozvao nadležne institucije da procesuiraju i kazne odgovorne. Filipović je u videu na Instagramu rekao da ga je napala "grupa pristalica, članova, plaćenika vladajuće partije" koje je fotografisao dok su demolirali zaštićenu zgradu na uglu Makedonske i Nušićeve ulice. "Kriminalcima u službi režima više nije problem da pred 15 svedoka i nekoliko nadzornih kamera prebiju čoveka rukama, nogama i metalnom stolicom", naveo je Filipović. Ispričao je da mu je naipre jedan od njih oteo mobilni telefon, a da je onda došlo još njih petorica, da su ga oborili na zemlju, šutirali, udarali metalnom stolicom. Filipović je rekao da ima ima kopču na nozi, hematom na kuku, potres mozga i da je gubio svest tokom napada. "I mislim da to što se meni desilo nije ništa u odnosu na stvari koje se dešavaju ovde već 35 godina, 14 godina u kontinuitetu", poručio je. Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu navelo je za RSE da je tužilac naložio Ministarstvu unutrašnjih poslova da se utvrdi identitet svih lica kao i sve okolnosti događaja. "Odnosno da se prikupe raspoloživi dokazi, uključujući snimke video nadzora", stoji u odgovoru. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) nije odgovorilo na upit RSE da li su napadači identifikovani i uhapšeni. FDU pita policiju i tužilaštvo šta su preduzeliFakultet dramskih umetnosti (FDU) saopštio je da se fizičkim napadom na njihovog kolegu direktno i u najbrutalnijem fizičkom obliku manifestuju rezultati višemesečne kampanje targetiranja i ugrožavanja predstavnika akademske zajednice i drugih nivoa obrazovanja. "U vremenu kada profesorke i profesori, zajedno sa studentima, dosledno brane javni interes, ovakvi napadi imaju jasan cilj stvaranja kontinuirane atmosfere straha i represije prema zagovornicima slobode mišljenja", navedeno je. FDU je pozvao tužilaštvo i policiju da bez odlaganja izveste javnost koje su mere do sada preduzete. Vučić pozvao da se napadači procesuirajuPredsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da najoštrije osuđuje svaku vrstu nasilja. "Jutros sam video da je Filipović pretučen. Nadam se da će počinioci biti pronađeni i adekvatno kažnjeni ", rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara u Beogradu posle susreta sa mladim sportistima iz dijaspore. Predsednik Srbije je zatražio od nadležnih organa da osobe koje su počinile "bilo kakav fizički napad ili ugrožavanje fizičkog integriteta Filipovića i svakog drugog građanina u zemlji, odgovaraju." "Želeo bih da verujem da nije njegova politička izmišljotina ko ga je pretukao već da će dati adekvatne informacije nadležnim državnim organima", naveo je Vučić. Opozicija traži hitno prcesuiranje napadačaStranka slobodne i pravde (SSP) ocenila je da napad na Filipovića predstavlja još jednu potvrdu da je "nasilje u Srbiji izmaklo kontroli i da ulazimo u veoma opasan period kao društvo." "Profesor Filipović je godinama poznat kao borac za ljudska prava i prava LGBT+ zajednice. Nadležni su dužni da hitno utvrde motive napada i odgovore na pitanje da li je napadnut zbog svojih stavova, javnog delovanja ili zalaganja za ravnopravnost", navedeno je. U saopštenju se navodi i da politika vladajuće Srpske napredne stranke deceniju i po "proizvodi atmosferu u kojoj pojedinci misle da imaju pravo da presuđuju na ulici svakome ko misli drugačije." Demokratska stranka (DS) je ocenila da je napad na Filipovića očekivana posledica političkog sistema koji godinama gradi režim Aleksandra Vučića. "U kojem se neistomišljenici svakodnevno proglašavaju neprijateljima, umetnici, profesori, novinari i studenti pretvaraju u legitimne mete, a nasilje postaje poželjan i nekažnjen oblik političkog obračuna" navodi se. Zeleno-levi front (ZLF) izrazio je solidarnost sa Filipovićem. "Ako neko može biti brutalno pretučen zato što je kamerom zabeležio moguće protivpravno ponašanje, onda se svakom građaninu šalje upozorenje da ćuti, okrene glavu i ne reaguje kada vidi nasilje ili uništavanje javnog dobra", naveo je ZLF. I Pokret slobodnih građana (PSG) najoštrije je osudio napad na Filipovića. Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) nije se oglašavala nakon napada na Filipovića.

Međunarodna izložba EXPO, Srpska pravoslavna crkva (SPC), autoput u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska, Kancelarija za Kosovo. Na sve to je, između ostalog, država Srbija trošila novac iz rezerve u budžetu. Po pravilu, trebalo bi da se troši za nepredvidive rashode. Ali, od početka 2026. godine, novac iz rezerve je rešenjem Vlade povučen više od 130 puta, pokazuje analiza Radija Slobodna Evropa (RSE). Zašto je bilo potrebno da se toliko puta do sada koristi novac iz rezerve, do objave teksta nisu odgovorili ni Vlada, ni Ministarstvo finansija. Iznosi koji su dodeljeni različitim korisnicima državne kase premašili su 122 miliona evra. I to je samo deo novca. Jer, u više od 30 vladinih rešenja objavljenih u Službenom glasniku, iznos koji će se uzeti iz rezerve nije precizno definisan. "Preširoko i nedovoljno transparentno" - tako u svojim izveštajima trošenje budžetske rezerve opisuje Fiskalni savet, nezavisno telo koje kontroliše državne finansije. RSE donosi pregled na šta se sve trošila rezerva tokom 2026. godine. Osim za hitne troškove - kao što su lečenje građana van Srbije, nabavka vakcina ili kupovina rezervi goriva u mesecima svetske energetske krize - novac je dodeljivan i velikim projektima koji već imaju svoje mesto u budžetu, poput EXPO-a. Milioni za EXPO i iz rezerveNa jednom od najvećih gradilišta u Srbiji, u beogradskom naselju Surčin, trenutno su hiljade radnika i stotine mašina. Gradi se kompleks za međunarodnu specijalizovanu izložbu EXPO, čiji će Beograd biti domaćin naredne, 2027. godine. Izgradnja objekata za EXPO jedna je od najvećih stavki u ovogodišnjem Zakonu o budžetu. Ali, pored redovnih, planiranih izdvajanja, milioni evra idu i iz rezerve. Novac je dodeljen četiri puta. Više od 11,8 miliona evra dodeljeno je Republičkoj direkciji za vode i Elektroprivredi Srbije – pored ostalog, za obaloutvrdu kod Surčina i kablovske vodove na Nacionalnom stadionu. A u dva rešenja je kao opredeljeni iznos navedeno "1.000 dinara" (oko deset evra). I to za "podršku realizaciji" projekta EXPO i izgradnju objekata u zonama B i E, gde se nalaze izložbene hale i nacionalni paviljon Srbije. Ali, to ne znači da će Ministarstvo finansija za to zaista dodeliti samo hiljadu dinara. Reč je o takozvanom "tehničkom" iznosu, kojim se otključava novac za tu stavku u budžetu. Iznos se utvrđuje naknadno. "To znači da se time faktički otvara aproprijacija u budžetu i da se planiraju veća sredstva za dodelu. Ako aproprijaciju otvarate bez saglasnosti Skupštine i rebalansa budžeta, to je zloupotreba zakona", smatra ekonomista i profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević. Dok vlast, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, EXPO opisuje kao "istorijski projekat i simbol budućnosti", u delu javnosti ovaj projekat prate optužbe za korupciju i netransparentnost. Poslovi na izgradnji se, na osnovu specijalnog zakona, dodeljuju mimo tendera, dok je deo opozicionih partija i nevladinih aktivista ocenio da se ugovori dodeljuju firmama bliskim vlastima. Zbog toga su proteklih meseci tražili i da međunarodni organizatori preispitaju održavanje EXPO u Srbiji. Na pitanja o finansiranju izgradnje EXPO iz budžetske rezerve, ali i optužbama za netransparentnost, iz organizacije ove međunarodne izložbe u Beogradu nije odgovoreno. Uputili su nas na Ministarstvo finansija, iz kojeg takođe odgovor nije stigao. Milioni za Hram Svetog SaveSrpska pravoslavna crkva je, kao najveća verska zajednica u državi, novac iz rezerve dobila najmanje šest puta od početka godine. Oko dva miliona evra je, preko donacije Generalnog sekretarijata Vlade, obezbeđeno za završetak izgradnje Hrama Svetog Save u Beogradu. Rešenje je objavljeno dva dana uoči potpisivanja ugovora između Vlade Srbije i Srpske pravoslavne crkve, kojim je 28. juna dogovoreno da se iz državnog budžeta finansira završetak hrama. Gradi se više od 90 godina i opisan je kao najveći pravoslavni hram u Srbiji. Država je do sada više puta ulagala milione evra, ali nema preciznih podataka koliko je koštala njegova izgradnja. Tri donacije iz budžetske rezerve tokom 2026. dobile su eparhije SPC van granica Srbije. Eparhiji bihaćko-petrovačkoj u Bosni i Hercegovini dodeljeno je oko milion evra "za finansijsku pomoć". Ista ova eparhija je mesec dana pre dotacije odlikovala "ordenom novomučenika" predsednika Srbije Aleksandra Vučića, za "pokazano dobročinstvo i veliku ljubav prema toj eparhiji i manastiru Rmanj". Pomoć preko Generalnog sekretarijata Vlade, vrednu oko 300 hiljada evra, dobila je i Eparhija budimska SPC u Mađarskoj. Za obnovu patrijaršijskog dvora u Dalju u Hrvatskoj dodeljeno je oko 200 hiljada evra. A Vlada je opredelila novac i za izgradnju dve crkve u mestima u Srbiji gde su tokom proleća održani lokalni izbori. Za crkvu u Klokočevcu, nadomak Majdanpeka na istoku Srbije, donirano je oko 150 hiljada evra. Za izgradnju crkve u Lučanima, na zapadu Srbije, izdvojeno je oko 128 hiljada evra. A preko Ministarstva bez portfelja za međunarodnu ekonomsku saradnju, na čijem je čelu proruski ministar sa američke crne liste Nenad Popović, opredeljeno je oko 500 hiljada evra za "za dotacije crkvama u zemlji i inostranstvu radi poboljšanja društvenog položaja". Ovim je nastavljena ustaljena praksa finansiranja SPC iz državne budžetske rezerve, u mesecima kad je crkva stala na stranu vlasti i masovne antivladine proteste označila kao pokušaj destabilizacije države. SPC nije odgovorila na pitanja RSE o državnom finansiranju i kako se taj novac troši. Nepoznati iznos za KosovoČetiri rešenja Vlade Srbije od početka godine određuju da se novac iz rezerve preusmeri Kancelariji za Kosovo. Za "pomoć mladima i ženskom preduzetništvu" namenjeno je više od 400 hiljada evra, dok je nešto više od 75 hiljada evra izdvojeno za socijalne kartice za raseljene Srbe sa Kosova. A Kancelarija je dobila novac iz rezerve i za pomoć građanima srpske nacionalnosti koji se nalaze u zatvorima na Kosovu. Opredeljeno je više od 130 hiljada evra za pomoć onima za koje Beograd smatra da su žrtve "montiranih procesa pokrenutih u cilju političkog progona". Među takvim procesima pominju i suđenja za "navodno počinjene zločine" tokom rata na Kosovu 1998. i 1999. godine, za koje Srbija odbacuje odgovornost. A u jednom rešenju u upotrebi budžetske rezerve za Kosovo iznos nije preciziran. To je izgradnja i rekonstrukcija stambenih objekata na Kosovu. Kancelarija nije odgovorila na pitanja RSE o detaljima – koliko je novca opredeljeno iz rezerve i gde će se i kako on trošiti. Pod okriljem Kancelarije su srpske institucije na Kosovu, koje zvanična Priština smatra nelegalnim. Tendere za infrastrukturne radove u srpskim sredinama sprovode Privremeni opštinski organi, osnovani po zakonima Srbije. Oni su na Kosovu funkcionisali do 2024. godine. Nakon toga su ih, zajedno sa drugim institucijama Srbije, kosovske vlasti zatvorile uz obrazloženje da su ilegalni. Međutim, nastavili su svoj rad sa alternativnih lokacija u pograničnim gradovima u Srbiji. Donacija za autoput u Republici SrpskojOko deset miliona evra iz budžetske rezerve je početkom jula otišlo u susednu državu. Tim novcem je Srbija pomogla izgradnju autoputa od Rače do Bijeljine, u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska. Završetak radova na ovoj deonici, dugoj oko 20 kilometara, kasni, a rokovi se pomeraju. Autoput se od 2019. gradi sa obe strane granice, sa ciljem da spoji Beograd i Banjaluku. Deonica Bijeljina – Rača vredna je oko 180 miliona evra. Od toga Srbija osigurava 80 odsto novca, dok Republika Srpska sudeluje sa preostalih 20 odsto. Glavni izvođač radova je firma Integral Inženjering, iz Laktaša kod Banjaluke. Ta firma je od oktobra 2022. bila pod sankcijama SAD, zbog sumnji na korupciju u građevinskom sektoru i povezanost sa bivšim entitetskim predsednikom Miloradom Dodikom. Sankcije su joj ukinute 2024. godine. Iz republičke u lokalnu kasuBeograd, Niš, Irig, Čačak, Vrbas, Kladovo. Svi ovi gradovi i opštine dobili su tokom 2026. "pomoć" iz budžetske rezerve. Grad Niš je novac dobio dva puta, ukupno oko 9,4 miliona evra. U kasu Beograda stiglo je oko 1,2 miliona evra. Obrazloženje u rešenju Vlade bilo je uvek identično – da je novac potreban za "izvršavanje obaveza koje nije bilo moguće predvideti u momentu donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti". Detalja o tome čemu je novac tačno namenjen, međutim, nema. Rukovodstva ovih gradova i opština do objave teksta odgovorila na pitanja RSE. U malu opštinu Kladovo, na istoku države, uplaćeno je više od 480 hiljada evra. Rešenje Vlade objavljeno je u Službenom glasniku krajem februara 2026, manje od mesec dana pre lokalnih izbora u toj opštini. A na izborima u Kladovu, i još devet opština i gradova 29. marta, pobedu je odnela vladajuća Srpska napredna stranka (SNS). Kako pare iz rezerve troše sportski savezi?Sa dodelom novca iz rezerve počelo se već polovinom januara, dve sedmice nakon što je Zakon o budžetu za 2026. stupio na snagu. "To samo pokazuje da je gotovo sigurno bilo unapred poznato na šta će se trošiti budžetska rezerva i da je izvršna vlast dobila odrešene ruke da troši pare kako hoće. Tu se Generalni sekretarijat Vlade pojavljuje kao 'protočni bojler' za sve i svašta", ukazuje ekonomista Goran Radosavljević. Novac su, preko Generalnog sekretarijata Vlade, polovinom januara dobili sportski savezi – košarkaški i fudbalski. Kao obrazloženje je navedena "finansijska pomoć u redovnom radu sportskih udruženja". Dotacije Košarkaškom savezu (KSS) iz rezerve stigle su nakon toga još sedam puta. Ukupno im je iz rezerve do sada namenjeno više od 12 miliona evra. Do objave teksta, RSE nije dobio odgovor Košarkaškog saveza o trošenju ovog novca. Fudbalski savez Srbije (FSS) je tokom 2026. iz budžetske rezerve dobio više od šest miliona evra. Pored pet dotacija preko Generalnog sekretarijata Vlade, koje se vode kao "pomoć redovnom radu" saveza, jedna je namenjena za organizaciju sportskog kampa za decu iz Ukrajine. U odgovoru za RSE, FSS navodi da je iz budžetske rezerve, pored tog kampa, finansirano održavanje tri državna stadiona u Leskovcu, Loznici i Zaječaru, a da je ostatak novca bio namenjen za pomoć klubovima, na njihov zahtev. U odgovoru nije precizirano kojim je klubovima dodeljena pomoć. Kritike u delu javnosti, da vlast finansiranjem saveza obezbeđuje njihovu lojalnost, FSS odbacuje kao "neutemeljene" i "zasnovane na paušalnim optužbama, ali ne i na činjenicama". Ističu i da reviziju poslovanja FSS sprovode svetska i evropska fudbalska federacija (FIFA i UEFA), nezavisni revizor i Ministarstvo sporta. "Ti procesi su veoma zahtevni i sveobuhvatni i svaki nalaz o nenamenskom trošenju sredstava neizostavno bi doveo do problema, finansijskih i drugih sankcija za nacionalni savez", zaključuju u odgovoru. Novac iz rezerve je, preko Ministarstva sporta, bio namenjen i Teniskom savezu – oko 500 hiljada evra. U rešenju iz februara, objavljenom u Službenom glasniku, navodi se da je novac iz rezerve odobren Ministarstvu na ime dotacije TSS "u cilju realizacije redovnog programa". Teniski savez u odgovoru za RSE kaže da su tokom 2026. sa Ministarstvom sporta potpisana dva ugovora, na osnovu kojih je obezbeđen novac za finansiranje njihovog redovnog rada. "Sa iznosima na ta dva ugovora došlo se do ukupne sume koja je odobrena Teniskom savezu Srbije i ranijih godina, a odobrena je i za 2026. od strane Olimpijskog komiteta Srbije i kasnije Ministarstva sporta Republike Srbije, kada su predati redovni programi za 2026. godinu, još u aprilu 2025. godine", naglašavaju. Ističu i da kao savez nikad nisu dobili nijednu primedbu na utrošak budžetskih sredstava, te da njihove finansije proverava nezavisni revizor. Umesto vojnog roka, mobilne ambulanteBudžetska rezerva se tokom 2026. nije samo praznila, već je i punjena. Polovinom maja 2026, desetine budžetskih korisnika - od Predsedništva Srbije, preko ministarstava, sudova i upravnih okruga - prenele su novac u tekuću rezervu. Ukupno je preneto 148 miliona evra i time je taj novac dat Vladi na raspolaganje – da ga rešenjima raspoređuje dalje. A rešenja o trošenju novca iz budžetske rezerve pokazuju i kako je vlast odustajala od određenih planova za ovu godinu. Tako je iz budžeta Ministarstva odbrane, namenjenog za obavezni vojni rok, deo novca preusmeren za mobilne ambulante, sportska takmičenja i kupovinu umetničkih dela. Prema poslednjim najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, obavezno služenje redovnog vojnog roka, u trajanju od 75 dana, počinje u martu 2027. godine.

Mađarska nuklearka Pakš izbegla je gašenje za milimetar, rumunska Černavoda dobila je vodu za hlađenje miniranjem stena u koritu Dunava, a najveća hidroelektrana u Srbiji Đerdap 1 radi sa 20 odsto kapaciteta. Nivo Dunava, koji prolazi kroz ove zemlje, je na rekordno niskom nivou, zbog čega se zemlje regiona bore da održe rad elektrana i sačuvaju snabdevanje strujom. "Ova klimatska situacija veoma loše utiče na elektro-energetske sisteme u čitavom regionu, ali i u ostatku Evrope", kazao je za Radio Slobodna Evropa stručnjak za energetiku iz Beograda Miloš Zdravković. Energetski sistemi su na testu ovog leta zbog suše i dugotrajnog toplotnog talasa, dok vlasti apeluje na građane i industriju da racionalno troše struju i vodu. Istorijski nizak vodostaj Dunava i drugih evropskih reka smanjio je proizvodnju električne energije, primoravajući države na veći uvoz struje u jeku letnje potrošnje. Zdravković upozorava da će potrebe za uvozom da rastu, naročito tokom zime i grejne sezone. "Dodatno usložnjava priču i to što su i region i Evropa pogođeni manjkom električne energije. Tako da se ne postavlja samo pitanje cene, nego i odakle će se struja uvoziti", dodao je Zdravković. U uvozu struje prednjači Srbija, dok je Bosna i Hercegovina jedina koja trenutno proizvodi više struje nego što troši. Kakva je situacija u Srbiji?Hidroelektrane na Đerdapu, koje su u rad puštene sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, nikada nisu imale manju proizvodnju. "Đerdap jedan je na nivou 20 procenata sa prosečnim dotokom - istorijski najmanjim na nivou 1.400 kubika, a Đerdap dva je negde na oko 30 procenata. Nastaviće se ovakav period lošijeg dotoka (vode)", kazao je 5. avgusta gneralni direktor "Elektroprivrede Srbije" (EPS) Dušan Živković. Prema podacima ENTSO-E Transparency Platforme, hidroelektrane u Srbiji proizvele su 3. avgusta oko 15,8 gigavat sati električne energije, što je za oko 39 odsto manje nego 19. marta kad je bila povoljna hidrološka situacija. Nedostatak vode poremetio je i sisteme za hlađenje u termoelektranama Kostolac u Srbiji, zbog čega su morale smanjiti proizvodnju, saopštila je državna elektroprivreda Srbije EPS. Sa sednice Republičkog štaba za vanredne situacije 3. avgusta građani su pozvani da struju racionalno koriste i štede kad god je to moguće. Koje mere štednje država preduzima, nisu odgovorili iz Ministarstva energetike. Bez odgovora su ostala pitanja RSE i da li postoji opasnost od prekida u snabdevanju električne energije, te da li postoji dugoročan plan za održavanje energetske stabilnosti u slučaju da se ovakve vremenske prilike ponove i narednih godina kako to prognoziraju stručnjaci za klimatske promene. Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković ocenjuje da je aktuelna meteorološka situacija ogolila nagomilane probleme u vođenju elektro-energetskog sektora i državnog preduzeća Elektroprivreda Srbije. "Loše rukovođenje, neplanske, loše eksploatacije, pre svega uglja, nerađenje remonta, pogrešne procene u investicijama, neodržavanje prenosnog i distributivnog sistema", objašnjava. "Nama će sigurno da fali električne energije. U najboljem slučaju uvozićemo struju po višim cenama, u najgorem biće restrikcija zbog kojih stradaju i proizvodni pogoni i distributivni sistem koji je već načet", rekao je Zdravković. Najveći deo električne energije u Srbiji proizvede se u termoelektranama, pre svega na ugalj. Prema Godišnjem izveštaju Agencije za energetiku za 2025. godinu, na ovaj način proizvedeno je 69 odsto struje. Četvrtina je došla je iz hidroelektrana, dok je ostatak proizveden u vetro i solarnim elektranama, postrojenjima na bio masu. Pored EPS-a, koji je naveći i dominantan proizvođač električne energije u Srbiji, licencu za proizvodnju struje na kraju 2025. imalo je još 45 proizvođača. BiH jedina u regionu izvozi strujuBosna i Hercegovina trenutno je jedina zemlja Zapadnog Balkana koja je proizvela više električne energije nego što je potrošila. BiH je 3. avgusta izvezla struje za oko 571 hiljadu evra. Domaća proizvodnja bila je oko 12 posto veća od potrošnje, a višak električne energije uglavnom je izvezen prema Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori. "Sav izvoz iz BiH dolazi iz obnovljivih izvora, solarnih i vjetroelektrana koji je sagradio privatni sektor i koji sad ima 1.200 od oko 5.500 megavata proizvodnje u svakom trenutku", kazao je za RSE Edhem Bičakčić, predsednik Regionalnog ogranka Međunarodnog vijeća za velike elektroenergetske sisteme (SEERC-CIGRE) i bivši premijer Federacije BiH. Kaže da su trenutno u različitim fazama izgradnje još desetine privatnih solarnih i vetroelektrana zbog čega očekuje da BiH ostane izvoznik. Suša, visoke temperature i posledično nizak vodostaj osetio se, ipak, u proizvodnji električne energije u BiH. Hidroelektrane proizvele su 3. avgusta upola manje nego tokom marta, kada su zbog povoljne hidrološke situacije proizvodile oko 20 gigavat sati dnevno. Pad je posebno izražen kod protočnih hidroelektrana na Vrbasu i na Neretvi, čija je proizvodnja smanjena za približno 70 odsto, dok je na akumulacijskim elektranama koje koriste vodu sa brana pala za oko 44 odsto. Istovremeno, proizvodnja u termoelektranama u BiH je u avgustu veća za 6 do 11 odsto u odnosu na mart. BiH je do 2018. godine oko 70 odsto struje proizvodila u termoelektranama na ugalj i lignit, oko 30 odsto u hidroelektranama. Danas obnovljivi izvori čine oko deset odsto proizvodnje, a ostatak je gotovo ravnomerno raspoređen između hidro i termoelektrana. U BiH posluju tri javne elektroprivrede, jedna u vlasništvu entiteta Republika Srpska, a dve sa sedištima u Sarajevu i Mostaru su u vlasništvu Federacije BiH. Iz tih elektroprivreda nisu odgovorili na upit RSE o viškovima i manjkovima struje, kao ni o tome koliko su tačno zaradile na izvozu. Koliko košta ova energetska kriza?Energetski stručnjak Miloš Zdravković kaže da niko ne može pouzdano da proceni koliko će ova energetska kriza koštati jer to, napominje, zavisi od razvoja situacije na evropskom tržištu. Ipak, smatra da je izvesno da će uvoz biti skuplji što će povećati troškove i za građane i za privredu. "Mi sada ne možemo ni da da pretpostavimo koliko će ovo da traje, u kom smeru će da idu regionalne elektroprivrede, koliko će da fali struje na evropskom tržištu. Da li će da fali električne energije? Da, hoće. To je jedino sigurno". Srbija, Hrvatska, Crna Gora i Kosovo su i do 50 odsto svojih potreba morale da pokriju uvozom, pokazuju podaci Evropske mreže operatora prenosnih sistema električne energije ENTSO-E od 3. avgusta. Ako se kao referentna evropska cena struje uzme prosečna dnevna cena na mađarskoj berzi HUPX od 178,57 evra po megavatsatu, Srbija je za procenjeni deficit od 19 GWh tog dana morala da kupi energiju vrednu oko 3,4 miliona eura. Najveći deo uvoza stizao je iz Bugarske, zatim iz BiH i Mađarske. Domaća proizvodnja na Kosovu tog dana pokrila je oko 77 posto potreba, dok je preostalih 3,5 GWh osigurano uvozom. To je plaćeno oko 625 hiljada evra. Najveći deo uvoza od oko 50 odsto stizao je preko Severne Makedonije, zatim preko Crne Gore, a deo i preko Srbije. Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, u maju 2026. godine oko 18 odsto ukupne domaće proizvodnje struje došlo je iz hidroelektrana. Najveća hidroelektrana na Kosovu nalazi se na jezeru Gazivode. RSE se obratio Kosovskoj energetskoj korporaciji (KEK) i operatoru prenosnog sistema - KOSTT sa upitom da li je ovogodišnja suša uticala na proizvodnju električne energije i funkcionisanje elektroenergetskog sistema. Do objavljivanja teksta odgovori nisu stigli. Kosovo najveći deo električne energije proizvodi u termoelektranama "Kosovo A" i "Kosovo B", koje koriste lignit. Crna Gora je gotovo polovinu svojih potreba morala da podmiri uvozom iz BiH i Albanije. Manjak od 5,5 GWh platila je gotovo milion evra. Crna Gora je važno regionalnog tranzitno čvorište. Kroz podmorski kabal prema Italiji izvozilo se između 500 i 580 megavata električne energije, od čega je najveći deo dolazio iz smera Albanije, BiH, Srbije, Rumunije i Bugarske. Severna Makedonija proizvodila je proteklih dana približno osam do deset GWh električne energije dnevno uz manjak od tri do šest GWh koje je nadomestila uvozom. Oko 63 odsto struje iz te zemlje dolazilo je iz Grčke. Stvarna trgovina strujom se odvija po različitim cenama koje se menjaju po satu i bilateralnim ugovorima te navedeni iznosi mogu biti viši ili niži. Slični podaci o količinama uvezene i izvezene električne energije ponavljali su se i sedam dana pre toga. Količine uvezene struje, međutim, menjaju se iz dana u dan. Tako je na primer već narednog dana, 4. avgusta Srbija smanjila uvoz na 4,8 GWh. Mađarska na ivici zatvaranja nuklearne elektraneMađarska je bila na milimetar od potpunog zatvaranja nuklearne elektrane Pakš na kraju prošle nedelje, ali je narednog jutra nivo vode porastao za centimetar i po. To je 4. avgusta izjavio mađarski premijer Peter Mađar. Tokom dana vodostaj je porastao za još centimetar i po, a Mađar je saopštio da se situacija u nuklearnoj elektrani Pakš polako stabilizuje. Zbog pada nivoa, ali i porasta temperature Dunava mađarska nuklearna elektrana je prethodnih dana isključila sve reaktore osim jednog. Ta zemlja je zahvaljujući stabilnoj proizvodnji iz solarnih elektrana, ostvarila 3. avgusta višak od oko sedam GWh koji je uglavnom plasiran prema Austriji, Hrvatskoj, te Srbiji. Proizvođači u toj zemlji od toga su zaradili oko 1,25 miliona eura, po cenama sa HUPX-a. Međutim, već narednog dana dnevna potrošnja bila je veća od proizvodnje. Mađarskoj je nedostajalo približno 57 GWh električne energije, što je nadoknađeno uvozom, mahom iz Slovačke. Mađarske vlasti pozvale su građane i kompanije da smanje potrošnju električne energije kako bi se ublažila potražnja. Kakva je situacija u drugim zemljama u okruženju?Rumunija je početkom avgusta proglasila vanredno stanje zbog uticaja niskog vodostaja Dunava na proizvodnju električne energije. Njihova vojska je 3. avgusta izvela eksploziju kako bi uklonila stenu i preusmerila vodu za hlađenje iz Dunava, neophodnu za rad jedinog aktivnog nuklearnog reaktora u zemlji. Kako bi se do nuklearne elektrane Černavoda dodatno povećao protok vode, vlasti u Rumuniji najavile su i da će u vode Dunava biti potopljene četiri barže koje su natovarene kamenjem. Rumunska državna kompanija za proizvodnju nuklearne energije "Nuklearelektrika" (Nuclearelectrica), koja podmiruje petinu potreba zemlje za električnom energijom, morala je početkom prošle nedelje da isključi jedan od svoja dva reaktora usled pada vodostaja reke. Nizak vodostaj beleže i velike reke u Hrvatskoj. Zbog nepovoljnih hidroloških i meteoroloških uslova na Savi redukovan rad najavila je i nuklearna elektrana Krško, koja je u zajedničkom vlasništvu Hrvatske i Slovenije. Saopšteno je da će smanjiti snagu reaktora na 80 odsto. Nastavak rada punom snagom, kako su saopštili, biće tek kada se stvore uslovi za to. Hidrološke prilike, međutim, kako su saopštile hrvatske vlasti trenutno ne ugrožavaju snabdevanje električnom energijom. Ta zemlja inače se dosta oslanja na uvoz struje. Domaća proizvodnja 3. avgusta pokrila je tek nešto više od polovine potreba. Ostalo je stiglo iz uvoza, najviše Bosnie i Hercegovine - oko 56 odsto. Hrvatska elektroprivreda (HEP) je da smanjena proizvodnja električne energije saopštila u susednim državama može uticati na povećanu potražnju i cene na regionalnom tržištu, ali da to i dalje ne predstavlja rizik za snabdevanje strujom u zemlji. Ministarstvo energetike Severne Makedonije saopštilo je da je stanje akumulacija trenutno stabilno i da omogućava bezbedno upravljanje hidroenergetskim potencijalom zemlje. Saradnja na tekstu: Sandra Cvetković, Ljudmila Cvetković

Nakon višemesečne zajedničke međunarodne istrage u cilju razbijanja međunarodne mreže krijumčara ljudi, u Beogradu su po međunarodnoj poternici Interpola Nemačke uhapšeni državljani Sirije A. B. (1994) i F. B. (1994). Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije saopštilo je da je istragu inicirala nemačka policija, a da je sprovedena uz podršku Evropola i Evrodžasta. "Istog dana na teritoriji Nemačke uhapšen je još jedan pripadnik organizovane kriminalne grupe i izvršeno je više pretresa stanova i drugih prostorija na više lokacija koje koriste osumnjičeni", saopštio je ministar policije Srbije Ivica Dačić. Navedeno je da se sumnja da su dve povezane sirijske kriminalne mreže krijumčarile više od 900 migranata na teritoriju Evropske unije, a koje su istovremeno delovale duž ruta preko Sredozemnog mora i Zapadnog Balkana. U saopštenju stoji da je po informacijama policije Nemačke, prva kriminalna mreža, u cilju sticanja finansijske koristi, organizovala krijumčarenje veće grupe iregularnih migranata od Libije preko ostrva Lampeduza do Nemačke. Dodaje se da je druga kriminalna mreža, takođe u cilju sticanja finansijske koristi, organizovala krijumčarenje veće grupe iregularnih migranata duž Zapadnobalkanske rute do Nemačke i drugih evropskih zemalja. "U toku je procedura za ekstradiciju uhapšenih državljana Sirije A. B. i F. B. Nemačkoj", izjavio je ministar Dačić. U saopštenju MUP-a se dodaje i da je tokom 2025. godine pet visokopozicioniranih pripadnika te organizovane kriminale grupe uhapšeno u koordinisanim akcijama na teritoriji Nemačke, Holandije i Bosne i Hercegovine.