Vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice u Čačku Dejan Dabić podneo je ostavku nakon smrti četvorogodišnje devojčice posle operacije krajnika u tom gradu u centralnoj Srbiji. Ministarstvo zdravlja saopštilo je 11. februara da je u toku spoljašnji nadzor rada bolnice kojim će biti proveren kvalitet stručnog rada, odnosno postupanje lekara u tom slučaju. Četvorogodišnja E.M. preminula je na Institutu za majku i dete nakon što je iz Opšte bolnice u Čačku transportovana u Beograd usled komplikacija nakon operacije krajnika, preneli su ranije mediji. Ministarstvo zdravlja uputilo je 10. februara inspekciju u bolnicu u Čačku kako bi ispitala okolnosti koje su dovele do smrti deteta. Čačanska bolnica saopštila je da unutrašnja kontrola nije utvrdila propuste, ali da će tek nakon sprovođenja eksterne kontrole utvrditi tačan uzrok. Više javno tužilaštvo u Čačku navelo je 10. februara da je naložena obdukcija i da će nakon toga odlučiti o daljem toku postupka. Građani u Čačku su dve večeri protestovali zbog smrti devojčice, tražeći odgovornost za ishod operacije.

Ubistvo novinara Slavka Ćuruvije u Beogradu ni posle skoro tri decenije nije razrešeno. Četvorica okrivljenih bivših pripadnika Državne bezbednosti (DB), prvostepeno osuđena na ukupno 100 godina zatvora, oslobođena su presudom Apelacionog suda. I pored toga što je Vrhovni sud utvrdio da u toj presudi nisu pravilno ocenjeni pojedini dokazi, to ne utiče na njenu pravosnažnost. Da li će ovaj postupak moći da se nastavi zavisi od Ustavnog suda. Jelena Ćuruvija Đurica, ćerka ubijenog novinara, tražila je ocenu ustavnosti Zakonika o krivičnom postupku, koji je onemogućio žalbu na oslobađajuću presudu Apelacionog suda. "Srpsko pravosuđe mora da stvori mogućnost da ovaj predugi sudski proces dobije takav epilog u kome ćemo imati i istinu i pravdu", poručila je ona. Ocenila je da pravosuđe to nije dužno samo prema njenom ocu i njoj kao oštećenoj, već i prema svim novinarima i svim građanima. Vlasnik lista "Dnevni telegraf" i nedeljnika "Evropljanin" Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine u prolazu ispred zgrade u kojoj je živeo. Ivana Stevanović iz Fondacije "Slavko Ćuruvija" ocenila je za RSE potpunim apsurdom da postoji "nezakonita presuda doneta uz netačnu interpretaciju ključnih dokaza, a da nema nikakve posledice". "Ovo je poluistina, tapkanje u mraku koje prolongira tu atmosferu devedesetih, nekažnjivost državnih zločina i nekažnjivost ubistava novinara", navela je. Šta je presuđivano?Vrhovni sud, u postupku za zaštitu zakonitosti na zahtev Vrhovnog javnog tužilaštva, utvrdio je da je Aplecioni sud u oslobađajućoj presudi višestruko povredio zakon kada je oslobodio krivice čelnike DB za ubistvo Ćuruvije. Po oceni Vrhovnog suda presuda apelacije doneta je "uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, a u korist okrivljenih". Međutim, Vrhovni sud osim konstatovanja grešaka nije mogao da ocenjuje pravosnažnost te presude. Prethodno je Apelacioni sud u februaru 2024. oslobodio četvoricu bivših pripadnika DB, koji su prvostepenom presudom bili osuđeni za teško ubistvo u podstrekivanju i saizvršilaštvo. Nakon ponovnog ispitivanja svedoka, sud je utvrdio da su iskazi iz istrage "ne samo nepouzdani, već i da se ne mogu sa sigurnošću prihvatiti kao istiniti". Na tu presudu po zakonu nije postojala mogućnost žalbe. Podsetimo, da su prvostepenom presudom 2021. u ponovljenom postupku osuđeni na po 30 godina zatvora šef Državne bezbednosti u vreme vlasti Slobodana Miloševića Radomir Marković i nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić. Nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni su na po 20 godina. Neposredni izvršilac nije poznat ni posle 27 godina od ubistva Slavka Ćuruvije i sudskog postupka koji je trajao skoro deceniju. Šta se traži od Ustavnog suda?Od Ustavnog suda se traži ocena ustavnosti nekoliko odredbi Zakona o krivičnom postupku koje onemogućavaju žalbu na drugostpenu presudu. Vladica Ilić, iz nevladinog Beogradskog centra za ljudska prava i pravni zastupnik ćerke ubijenog novinara, kaže za RSE da je cilj da se postupak vrati u fazu u kojoj će se preispitati da li su propusti drugostepenog suda imali uticaj na presudu. "I ako su mogli da imaju uticaj, da se ta presuda ukine i da se ponovo odluči o krivici okrivljenih", naveo je. Ilić objašnjava da od Ustavnog suda nije traženo da uđe u kompletan predmet ubistva Slavka Ćuruvije i čita dokaze, već vrlo konkretna pitanja. "Da li je nemogućnost podnošenja žalbe i da li je nemogućnost Vrhovnog suda da oceni bitnost povreda koje su postojale u oslobađajućoj drugostepenoj presudi u skladu sa Ustavom", naveo je. Šta bi odluka Ustavnog suda mogla da znači?Ilić kaže da Ustav dopušta mogućnost ponavljanja postupka nakon što je pravosnažno okončan ukoliko se pojave novi dokazi ili se utvrdi da su u postupku postojale bitne povrede zakona koje su mogle da utiču na njegov ishod. Dodaje i da postoji solidna praksa Evropskog suda za ljudska prava da to nije samo mogućnost nego i obaveza države. "Kad se pokažu fundamentalni nedostaci u nekom postupku, a imali ste oštećenog koji je pretrpeo teže povrede ljudskih prava ili porodicu koja je oštećena zato što je neko ubijen, Evropski sud je odlučivao da ne dolazi u obzir da se država krije iza zabrane ponovnog suđenja i gonjenja", naveo je. Ukoliko Ustavni sud odluči pozitivno to bi, kako navodi Ilić, značilo da Jelena Ćuruvija dobije mogućnost, kao oštećena, da traži da se izmeni jedna od dve presude – Vrhovnog ili Apelacionog suda. "Ako se stavi van snage odredba kojom se zabranjuje žalba, onda bi sud trebalo da izmeni presudu tako što bi dodao pouku o pravu na žalbu", objašnjava Ilić. Ukoliko se utvrdi neustavnost odredbi koje sprečavaju Vrhovni sud da meri uticaj utvrđenih propusta na zakonitost drugostepene presude onda bi taj sud, kaže Ilić, mogao u novoj presudi da to učini. Takođe su disciplinskom tužiocu Visokog saveta sudstva podnete disciplinske prijave protiv troje sudija koji su učestvovali u donošenju oslobađajuće presude Apelacionog suda u slučaju Ćuruvija, zbog postojanja sumnje da su nesavesno vršili sudijsku funkciju. Krajnja adresa Evropski sud za ljudska pravaUkoliko Ustavni sud ne prihvati inicijativu, onda u Srbiji više ne postoji nijedno pravno sredstvo i preostaje samo Evropski sud za ljudska prava. Pravni zastupnik Ćuruvijine ćerke kaže da će se obratiti Evropskom sudu i u slučaju da Ustavni sud bude odugovlačio sa odlukom. "Tu mislim na probijanje roka od par meseci", naveo je Vladica Ilić. On se ipak nada da slučaj neće doći do Evropskog suda. "Valjda shvataju da ne bi bilo zgodno da Evropski sud utvrdi da je Srbija onemogućila utvrđivanje odgovornosti za ubistvo Slavka Ćuruvije zato što je imala loše zakone. To bi bila loša odluka po Srbiju", dodao je. Evropski sud za ljudska prava je u oktobru 2025. utvrdio da su povređena prava očeva u istrazi o smrti dvojice Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića, koji su ubijeni 2004. u beogradskoj kasarni na Topčideru. U toj odluci suda stoji da je "Vlada Srbije izrazila priznanje, sa žaljenjem, o kršenju prava podnosilaca koje je proisteklo iz nedostataka u istrazi o smrti gardista". Vlada Srbije se obavezala na "sprovođenje efikasne zvanične istrage o smrti" dvojice gardista pod "nadzorom visokog tužioca i potpuno u skladu sa principima utvrđenim u relevantnoj sudskoj praksi Suda".

Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije saopštila je da su neidentifikovana lica u civilu 10. februara ušla u zgradu Rektorata Univerziteta u Severnoj Mitrovici sa zahtevom da se u roku od 30 dana Fakultet tehničkih nauka iseli iz svojih prostorija ili da počne da plaća zakup. Kako se navodi u saopštenju, ovo je direktor Kancelarije za Kosovo Petar Petković preneo zameniku generalnog direktora Evropske službe za spolјne poslove za Zapadnu Evropu Emanuelu Žiofreu, uz ocenu da se kosovske vlasti "obračunavaju sa srpskim Univerzitetom". Univerzitet u Severnoj Mitrovici, kao i druge obrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu, funkcionišu u sistemu Srbije. Prethodno su mediji koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu preneli da je Rektoratu u Severnoj Mitrovici uručen dopis Univerziteta u Prištini da Fakultet tehničkih nauka nelegalno koristi objekat, te da ga u roku od 30 dana napusti ili započne regulisanje korišćenja. Rektor Nebojša Arsić je u izjavi za portal Kossev rekao da Fakultet tehničkih nauka ne funkcioniše u kosovskom pravnom sistemu, te da nema mogućnost da na ovaj zahtev odgovara institucionalno, već da u vezi sa daljim koracima "čeka instrukcije". RSE se obratio rektoratu Univerziteta u Severnoj Mitrovici i Prištini sa upitom da pruže više detalja o ovim navodima, ali se na odgovor još čeka. Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin (Albin) Kurti je 16. januara saopštio da je dualni sistem obrazovanja i zdravstva neodrživ, te da je neophodna integracija u koordinaciji sa Evropskom unijom. Ova Kurtijeva izjava se poklopila sa početkom implementacije prve faze pune primene Zakona o strancima, koja će trajati do 15. marta i koja predviđa period informisanja. Puna primena ovog zakona bi mogla da utiče na funkcionisanje srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija jer svi koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje. Takođe, zaposleni Univerziteta u Severnoj Mitrovici koji dolaze iz Srbije ili drugih zemalja regiona morali bi imati privremenu dozvolu boravka i ispuniti druge zakonom propisane uslove u zavisnosti od svrhe boravka. U praksi bi dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim. Petković je naveo da su srpske prosvetne i zdravstvene institucije "sama srž" Zajednice opština sa srpskom većinom koja je dogovorena u Briselu u okviru dijaloga Kosova i Srbije. "Beograd ostaje otvoren za razgovore i očekuje pojačan angažman Evropske unije i Brisela na iznalaženju održivih rešenja koja bi uvažila važeće sporazume i prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji", navedeno je u saopštenju. Zajednica bi, prema statutu koji je izradila EU, trebalo da reguliše i primanja ili finansiranja iz budžeta Srbije. U međuvremenu se neformalno udruženje "Proaktiv", koje okuplja profesore i saradnike Univerziteta u Severnoj Mitrovici koji radi po sistemu Srbije, obratilo međunarodnoj zajednici otvorenim pismom u kome navodi da puna primena Zakona o strancima u postojećim okolnostima može imati "dalekosežne i destabilizujuće posledice". "Većina zaposlenih poseduje dokumenta Republike Srbije, dok se propisani zahtevi za boravak i rad u praksi vezuju isključivo za institucije akreditovane u sistemu Prištine – što Univerzitet u Severnoj Mitrovici nije", navedeno je u pismu. Međunarodna zajednica do sada nije reagovala na punu primenu Zakona o strancima ili najavu integracije srpskog zdravstvenog i obrazovnog sistema ali je ranije otpravnica poslova SAD u Prištini Anu Pratipati rekla da se tako nešto mora desiti uz konsultacije sa srpskom zajednicom. Bivši nemački ambasador na Kosovu Jorn Rode je septembra prošle godine naveo da Briselski sporazum iz 2013. obuhvata šest tačaka koje se odnose na stvaranje Zajednice opština sa srpskom većinom, te da poslednji Ohridski sporazum o mapi puta za sprovođenje Sporazuma iz 2013. jasno navodi integraciju pomenutih institucija u institucionalni sistem Kosova pod okriljem Zajednice. Britanski ambasador na Kosovu Džonatan Hargrivs je u intervjuu za RSE septembra 2025. godine rekao da je integracija zdravstva i obrazovanja osetljivo pitanje, te da srpska zajednica ima brojne zabrinutosti oko tog procesa.

"Previše je govora mržnje (na obe strane)". To je ocena predstavnika srpske manjine u Hrvatskoj Milorada Pupovca nakon sastanka sa predsednicom Hrvatskog nacionalnog saveta u Srbiji Jasnom Vojnić u Beogradu 10. februara. Pupovac i Vojnić su govor mržnje identifikovali kao jedan od glavnih problema sa kojima se susreću Srbi u Hrvatskoj i Hrvati u Srbiji. "Mi Hrvati iz Srbije i Srbi iz Hrvatske smo 2006/2007 postali neka vrsta zlatnog mosta odnosa između Hrvatske i Srbije i to smo prakticirali do pre tri godine. Razočarani smo svime što smo doživljavali i na neki način zaustavili svoje aktivnosti na određeno vreme da se vidi kako to izgleda kada između država nema ni toliko saradnje", rekao je Pupovac na konferenciji za novinare. Sastanak koji je održan predstavlja, prema njegovim rečima, nastavak saradnje jer je cena u suprotnom "podosta visoka za obe manjine". Do sastanka predstavnika manjina u Srbiji i Hrvatskoj dolazi u vreme stalnih tenzija na relaciji Beograd-Zagreb. Vlasti u Hrvatskoj su u februaru organizovale nastup kontroverznog pevača Marka Perkovića Thompsona u okviru dočeka rukometne reprezentacije posle osvajanja bronzane medalje na Evropskom prvenstvu. Taj nastup je sporan za odnose Srbije i Hrvatske jer Thompson u svojim pesmama veliča kvislinški ustaški režim u takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata čije su žrtve bili Srbi, Jevreji, Romi i antifašisti. Sa druge strane, provladini mediji, ali i pojedini zvaničnici vlasti u Srbiji termin "ustaša" često koriste kako bi targetirali političke protivnike. "U Srbiji kada se dogodi neki veći incident, enormno raste govor mržnje i korišćenje reči 'ustaša' u medijima", rekla je predstavnica Hrvata u Srbiji Jasna Vojnić navodeći da takve tenzije pogađaju hrvatsku nacionalnu manjinu. Saradnja u doba tenzijaVojnić je na pitanje Radija Slobodna Evropa o tome kako vlasti utiču na saradnju nacionalnih manjina odgovorila da vlasti u Hrvatskoj i Srbiji "ne utiču na našu saradnju". "Mi to gajimo više godina", dodala je. Na pitanje RSE o problemima sa kojima se suočava hrvatska zajednica u Srbiji navodi "da se ne reagira ili neadekvatno reagira na govore mržnje i nasilji do neostvarivanja prava u obrazovanju, nedostatak finansiranja". Krajem 2025, novoizgrađeni vrtić u Tavankutu, selu na severu Srbije, postao je predmet spora između Hrvatske i Srbije. Vrtić je izgrađen novcem Vlade Hrvatske, ali su lokalne vlasti u Srbiji odlučile da nastava u toj predškolskoj ustanovi bude i na srpskom jeziku. Zvanični Zagreb zbog toga je uputio protestnu notu Beogradu. Hrvatska se oglasila i u julu 2025. saopštenjem da ne preporučuje svojim građanima putovanje u Srbiju. U to vreme trajali su antivladini protesti u Srbiji tokom kojih vlasti su proterivale pojedine umetnike i građane iz susednih država koji su podržali proteste. U prva tri i po meseca 2025. godine 12 hrvatskih državljana dobilo je rešenje o proterivanju iz Srbije, pokazuju podaci Ambasade Hrvatske u Beogradu. Sa druge strane, Pupovac je na konferenciji za novinare naveo da "postoji nekoliko izvora i generatora mržnje i netrpeljivosti" između Hrvatske i Srbije. "Jedno su stadioni i jedna vrste kulture navijanja često povezana sa ratnim iskustvom. Drugi oblici su određeni muzički izvođači koji čuvaju i šire ratnu retoriku. I treće je politika - političari koji se sve ređe sustežu da koriste reči koje povređuju i olako potiču na mržnju i nasilje", rekao je on. Pupovac, koji je i sam prethodnih meseci bio meta govora mržnje i pretnji u Hrvatskoj, naveo da su manjine najranjivije. 'Politika podiže stare zidove'"Odlučili smo da pokrenemo aktivnosti u smeru promene percepcije kod ljudi i da pokušamo da stvorimo uvjete da se stvori politička volja u pozitivnom smeru u odnosima dve zemlje", rekla je Jasna Vojnić. Kao deo tog procesa navela je međunarodne konferencije u Srbiji i Hrvatskoj koje će biti važan alat u smirivanju tenzija. Pupovac, sa druge strane, ističe da ne zna da li će dobiti podršku vlasti za tu saradnju. "Politika podiže stare balkanske zidove, nama to ne odgovara, nama odgovara da ovaj prostor bude integriran u evropski prostor", rekao je on. Hrvatska je od 2013. članica Evropske unije, a Srbija je kandidatkinja za članstvo. Odnose dve zemlje, ipak, i dalje opterećuju ratni događaji od pre trideset godina, a svake godine političke tenzije obeležavaju godišnjicu hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja". Godišnjica operacije "Oluja" kojom je Hrvatska 5. avgusta 1995. povratila deo svoje teritorije, na kojoj je deo hrvatskih Srba formirao takozvanu Republiku Srpsku Krajinu, slavi se u toj zemlji kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti. Isti dan u Srbiji se obeležava kao Dan sećanja na stradale i prognane Srbe koji su konvojima tada pobegli iz Hrvatske.

Dvadeset pet evra – to je kazna koju je opozicioni aktivista i učitelj platio, jer je "bez dozvole" prekrečio grafit "Kad se vojska na Kosovo vrati" u dvorištu osnovne škole na jugoistoku Srbije u kojoj je zaposlen. Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) osudila je ovaj čin i označila aktiviste Zeleno-levog fronta (ZLF) iz Niša koji su učestvovali u uklanjanju grafita kao "autošoviniste". Nacionalistički slogan "Kad se vojska na Kosovo vrati" ispisan je širom Srbije, a civilni aktivisti su ga i prethodnih godina uklanjali, uz poruku da širi netoleranciju i poziva na sukobe. Srpska vojska i policija povukli su se sa Kosova u leto 1999. godine, nakon NATO intervencije pokrenute zbog ratnih zločina koje su srpske snage počinile nad albanskim civilima tokom rata. Anonimna prijava"Taj grafit poziva na rat i sukobe. Ta poruka nas vraća u devedesete, u vreme kada je Srbija gubila mlade živote i teritorije", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) 54-godišnji Dejan Petrović, učitelj u niškoj školi "Učitelj Tasa". Petrović dodaje da je sporni grafit pre nekoliko godina ispisan u školskom dvorištu, te da je u više navrata sugerisao direktorki da takva poruka nije primerena i da je treba ukloniti, ali nadležni nisu reagovali. "U jednom trenutku sam rekao direktorki da ću, ukoliko ona nije u mogućnosti da pronađe način kako da to uradi, ja to uraditi o svom trošku. Ona mi to nije zabranila, već je samo oćutala. Ja sam to shvatio kao znak odobravanja", kaže Petrović. Zajedno sa kolegom Rastislavom Dinićem iz opozicionog Zeleno-levog fronta (ZLF), čiji je član, Dejan Petrović je početkom februara tokom vikenda belom bojom okrečio zid na kojem je grafit bio ispisan. Nekoliko dana kasnije u školu su došli komunalni milicajci i saopštili mu da dođe u nišku centralu te službe kako bi mu uručili prekršajnu prijavu. "Rekli su mi da je podnosilac anonimni građanin koji je podneo prijavu da sam krečio bez odobrenja direktorke", kaže. Radio Slobodna Evropa je pokušao da stupi u kontakt sa direktorkom OŠ "Učitelj Tasa" Radmilom Krstić, ali ona nije bila dostupna za razgovor niti je odgovorila na SMS poruke koje smo joj poslali. RSE se obratio i niškoj Komunalnoj policiji, sa upitom koliko je prekršajnih prijava za isto delo uručila 2025. godine, kao i da li grafite "Kad se vojska na Kosovo vrati" tretira kao širenje mržnje, diskriminacije i poziv na sukobe, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao. Za uklanjanje grafita sa javnih površina zadužene su komunalne službe lokalnih samouprava, dok su za fasade privatnih objekata zaduženi njihovi vlasnici. Šta kažu u vladajućoj stranci?U Srpskoj naprednoj stranci osudili su akciju niških aktivista Zeleno-levog fronta. Predsednik vladajuće stranke i bivši premijer Miloš Vučević rekao je da je to "skandalozno" delo ljudi koji se "takmiče u autošovinizmu". "Mrze sve što je srpsko, mrze oni našu vojsku i Kosovo i Metohiju", rekao je Vučević u video izjavi na društvenoj mreži X. Srpska policija i jugoslovenska vojska povukle su se sa Kosova u leto 1999. nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma čime je okončan rat i NATO bombardovanje SR Jugoslavije. Devet godina kasnije, Kosovo je proglasilo nezavisnost koju zvanični Beograd ne priznaje. Pred Međunarodnim sudom u Hagu, za ratne zločine nad Albancima na Kosovu osuđeni su visoki srpski zvaničnici. Da li je prekršen Zakon o obrazovanju?Povodom uklanjanja grafita iz školskog dvorišta oglasio se Gradski odbor SNS u Nišu, koji je optužio aktiviste ZLF da su prekršili Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji zabranjuje stranačko političko delovanje u obrazovnim institucijama. "Ja sada pozivam organe da reaguju na ovo kršenje zakona, a pozivam i njihove radne organizacije da reaguju, zato što je nedopustivo da profesori, prosvetni radnici, učestvuju u stranačkoj političkoj akciji", poručio je šef odborničke grupe oko SNS-a u Skupštini grada Niša Uroš Radulović. Učitelj Dejan Petrović demantuje da je prekršio zakon, te podvlači da SNS pokušava da zastraši sve koji bi se potencijalno usudili da urade isto. "Mi jesmo bili u školskom dvorištu, ali u vreme vikenda, kada učenika nije bilo tu i kada se nije održavala nastava. Uradili smo nešto što je u korist ne samo dece, nego čitave školske zajednice", kaže Petrović. 'Državni projekat'Murali "Kad se vojska na Kosovo vrati" pojavili su se širom Srbije početkom 2023. godine. Poruku uniformnog izgleda danima su ispisivali nepoznati muškarci na javnim i privatnim fasadama, te na potpornim zidovima duž autoputeva. Reč je o stihu iz prepeva narodne pesme "Ječam žela Kosovka devojka". Kako je utvrdio antropolog Ivan Čolović, stih "kad se vojska na Kosovo vrati" ne postoji u izvornom obliku ove pesme. Prvi put se pojavljuje 2011. godine u knjizi "Kosovo je glava Lazareva" mitropolita Srpske pravoslavne crkve Amfilohija Radovića. Murali nisu potpisani, ali na jednom portalu, za koji je navedeno da je nezvanični informativni portal navijača Crvene zvezde, piše da su oni na više mesta u Beogradu oslikali taj stih na zidovima. "To je državni projekat. Takve parole možemo da nađemo ne samo ovde u Nišu, već u gradovima širom Srbije, na autoputevima, na mnogim javnim mestima", smatra Dejan Petrović. Postupci protiv aktivistaInače, za iscrtavanje murala na stambenim zgradama neophodna je saglasnost stanara koji u njoj žive, a ukoliko je objekat pod zaštitom, potrebna je saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Aktivisti više organizacija civilnog društva, među kojima je i udruženje KROKODIL, u februaru 2023. su prekrečili jedan od tih murala na beogradskom Trgu Slavija. I pre nego što su završili akciju, na lice mesta je izašla komunalna policija koja je aktivistima napisala kazne. Ubrzo je na istom mestu osvanuo mural sa identičnom porukom. "Ako se 'drznete' da uklonite mural na kome piše 'Kad se vojska na Kosovo vrati', ilegalno nanesen na neku javnu površinu, zagrantovano je da će uslediti reakcija vlasti ukoliko vas primete, a i jednog broja građana koji vrlo agresivno reaguju. Kada taj isti mural biva vraćen, to se dešava usred dana naočigled policije i prolaznika", kaže za RSE Vladimir Arsenijević iz udruženja KROKODIL. Prekršajni sud u Beogradu je doneo nekoliko oslobađajućih presuda za aktiviste i aktivistkinje protiv kojih je Komunalna policija pokretala prekršajne postupke zbog krečenja murala na Slaviji. U dve odvojene odluke iz jula i novembra 2024. godine sud je ocenio da nije dokazano da su okrivljeni počinili prekršaj. Vladimir Arsenijević kaže da ovakve presude treba da budu podsticaj ne samo za aktiviste, već za sve građane. "Ako se ilegalno naneseni grafit bilo kakvog sadržaja pojavi na fasadi zgrade, građani imaju ne samo pravo nego i obavezu da ga uklone. To je ono što pokušavamo da poručimo građanima – ne postoji služba koja će doći i to ukloniti. To moramo mi da uklonimo", kaže Arsenijević. Osim murala koji pozivaju na povratak vojske na Kosovo, širom Srbije se u javnom prostoru mogu videti murali koji slave osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Jedan od najpoznatijih osvanuo je u Njegoševoj ulici u Beogradu krajem jula 2021, mesec dana nakon što je bivši komandant Vojske Republike Srpske u Hagu osuđen na doživotni zatvor zbog ratnih zločina tokom rata u Bosni i Hercegovini. Svi pokušaji građana i aktivista da ga uklone nisu uspevali jer su ga nepoznati autori, za koje se sumnja da su deo desničarskih i navijačkih grupa, kroz svega nekoliko sati vraćali u prvobitno stanje. Nakon što su ga aktivisti prekrečili u maju 2023, više nije "prepravljan". Nevladina Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR Srbija) je iste godine podnela više od 300 prijava komunalnim službama u deset gradova i opština u Srbiji sa zahtevom da se uklone murali i grafiti koji slave Mladića.

Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je uputilo inspekciju u Opštu bolnicu u Čačku da bi ispitala okolnosti koje su dovele do smrti četvorogodišnje devojčice nakon operacije krajnika u tom gradu u centralnoj Srbiji. "Uporedo sa tim, a u skladu sa zakonskom procedurom, Opšta bolnica Čačak sprovela je unutrašnju kontrolu stručnog rada. U nastavku postupka naložen je i spoljašnji stručni nadzor, koji ocenjuje postupanje lekara", piše u saopštenju na sajtu Ministarstva. Dodaje se da će po dobijanju svih izveštaja, preduzeti zakonom predviđene mere. Istragu povodom smrti devojčice vodi i Više javno tužilaštvo u Čačku. "Dežurni javni tužilac obavešten je od strane Policijske uprave u Čačku o događaju i naložio je da se obavi obdukcija, da se izvrše toksikološe analize, kao i da se preduzmu i druge mere i radnje radi utvrđivanja svih okolnosti u vezi navedenog događaja, nakon čega će biti odlučeno o daljem toku postupka", saopšteno je na sajtu Tužilaštva. Više stotina građana protestovalo je 9. februara ispred čačanske bolnice zbog smrti devojčice, navodeći da traže odgovore i odgovorne za to što se desilo. Zaštitnik građana je saopštio da je pokrenuo ispitni postupak ocene zakonitosti i pravilnosti rada Opšte bolnice Čačak. U saopštenju je naveo da je devojčica preminula nakon operacije trećeg krajnika, pri čemu je ukazao da tačan uzrok smrti u ovom trenutku još nije poznat.

"Usvajanje izmena seta pravosudnih zakona ugrožava temelje demokratskog uređenja društva", poručeno je sa protesta ispred zgrade pravosudnih organa u Novom Sadu. Advokati u Vojvodini su 10. februara u jednodnevnoj obustavi rada zbog usvajanja seta zakona koje kritikuje deo stručne javnosti, ali i Evropska komisija ocenujujući da mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva i postupke i istrage koje su u toku. Demonstrantima u Novom Sadu su se na protestu priključlili sudije i tužioci. Advokat Goran Popov ocenio je da će usvajanje pravosudnih zakona imati direktno umanjenje nezavisnosti pravosuđa, a samim tim i slabljenje kapaciteta društva da se bori protiv najtežih oblika kriminala. "Nema dobrog advokata u pravnom sistemu koji se prekraja preko noći, nema pravde za klijente u zakonima koji ne služe opštem interesu, nema efikasne pravne pomoći u sistemu u kojem krivce gone ucenjeni tužioci i pravdu dele uplašene sudije", ocenio je on. Sudija Mirjana Šponja je rekla da je vladavina prava ugrožena donošenjem zakona u čiju proceduru donošenja nije uključena stručna javnost i gde su zaobiđene procedure koje su propisane zakonom. Evropska komisija zatražila je od Srbije da pronađe načine da spreči primenu spornog seta pravosudnih zakona, te da "hitno revidiraju" usvojene izmene. Ministar pravde Srbije Nenad Vujić izjavio je 9. februara da je Srbija spremna da uđu u "proces korekcije" zakona samo ako Venecijanska komisija bude imala suštinske primedbe. Zakoni su usvojeni u januaru u Skupštini Srbije, bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU. Poslanici vlasti u Skupštini branili su izmene, tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Uprkos upozorenjima iz Evropske unije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao zakone, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije.

U Beogradu je u ponedeljak ispred zgrade Ustavnog suda održan protest zbog seta pravosudnih zakona koji su stupili na snagu nakon što ih je potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Na protest su pozvali studenti koji su mesecima blokirali fakultete, insistirajući na odgovornosti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice i raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora. Kako su naveli na Instagram stranici, cilj protesta je da se uputi podrška zaposlenima u pravosuđu Srbije. Učesnici protesta traže povlačenje zakona, koje su kritikovali i deo stručne javnosti i opozicije, jer smatraju da zakoni mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva i postupke i istrage koje su u toku. "Zakon će biti jednak za sve, sloboda će biti osvojena i vreme odgovornosti zaista dolazi", rekao je u obraćanju okupljenima tužilački saradnik Rade Bajić iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. To tužilaštvo je sredinom decembra podnelo optužni predlog protiv ministra kulture Srbije Nikole Selakovića i još troje predstavnika državnih insititucija zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj i falsifikovali dokumenta kako bi se sa zgrade Generalštaba skinuo status zaštićenog kulturnog dobra. Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi i istragu protiv dvojice bivšig ministara u Vladi Srbije i još 11 osoba osumnjičenih da su tokom izgradnje brze pruge od Novog Sada do državne granice sa Mađarskom oštetili budžet za 115 miliona dolara. To tužilaštvo se u poslednjih nekoliko meseci više puta našlo na meti napada najviših zvaničnika, uključujući i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Predstavnici vlasti iznosili su uvrede i optužbe na račun tužilaštva da je cilj istraga koje vode da sruše vlast. Tužilaštvo to smatra pritiskom na pravosuđe, kojim se ugrožavaju rad i bezbednost tužilaca. Zahtevi da se zakoni povuku stigli su i iz Evropske unije. Evropska komisija traži od Srbije da pronađe načine da spreči primenu spornog seta pravosudnih zakona, te da "hitno revidiraju" usvojene izmene. Ministar pravde Srbije Nenad Vujić izjavio je 9. februara da je Srbija spremna da uđu u "proces korekcije" novih pravosudnih zakona samo ako Venecijanska komisija bude imala suštinske primedbe. Vujić je potvrdio i da su zvaničnici Evropske unije, sa kojima se prethodne nedelje sastao u Briselu, pitali da li može da se zaustavi primena izmenjenih pravosudnih zakona, ali je takvu mogućnost isključio. "Nema obustavljanja zakona, (njihovu primenu) ne mogu da spreče ni ministar, ni Vlada, ni predsednik, od toga nema ništa", izjavio je 9. februara za TV Prva. Zakoni su usvojeni prošlog meseca u Skupštini Srbije, bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU. Poslanici vlasti u Skupštini branili su izmene postojećih zakona, tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Uprkos upozorenjima iz Evropske unije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao izmene, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije.

Srbija i Bosna i Hercegovina (BiH) i dalje istražuju navode o ruskim paravojnim kampovima za borbeno-taktičku obuku u cilju izazivanja nereda u Moldaviji. U Srbiji i dalje traje istraga o kampu otkrivenom u ugostiteljskom objektu Sunčana reka, uz reku Drinu na zapadu zemlje u septembru 2025. Dvojica osumnjičenih puštena su iz pritvora. Takođe je BiH otvorila predmet u vezi sa obukama koje su održavane u toj zemlji tokom 2024. U međuvremenu je zbog organizovanja obuke te godine u BiH i Srbiji, sud u Moldaviji osudio tri osobe. Vlasti Moldavije su u dva navrata iznele tvrdnje da se u zemljama Zapadnog Balkana organizuju obuke za izazivanje nereda u organizaciji Rusije. Prvi put su uoči predsedničkih izbora i referenduma o pridruživanju Evropskoj uniji 2024. saopštile da su organizovane obuke koje su vodile osobe povezane sa ruskim plaćeničkim oružanim grupama Ferma i Vagner. Drugi put u septembru 2025. neposredno pre parlamentarnih izbora na kojima su proevropske snage osvojile većinu u parlamentu Moldavije. Tada su moldavske vlasti navele da je većina osumnjičenih obučavana u Srbiji u sklopu plana za koji tvrde da je koordinisan iz Rusije. Nekoliko dana nakon toga vlasti Srbije uhapsile su dvojicu svojih državljana. U saopštenjima srpske policije i tužilaštva tada nije spomenuta Rusija, ali je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da su nadležni u Srbiji ustanovili da su u kampu bila tri državljanina Rusije. Nakon hapšenja su u lokalnoj prodavnici za RSE rekli da su im dolazili posetioci iz kampa i da su uglavnom govorili ruski jezik, te da su meštani mislili da su sportisti. Rusija je negirala mešanje u izborni proces, dok je Moldavija optužuje za hibridni rat, uključujući kampanju dezinformacija i nezakonito finansiranje proruskih partija. Šta kažu tužilaštvo i sud u Srbiji?Slučaj kampa za borbeno-taktičku obuku državljana Moldavije i Rumunije, koji je na zapadu Srbije otkriven u septembru 2025, i dalje je u fazi istrage. "Osumnjičeni su saslušani, svedoci ispitani i u toku su potrebna veštačenja", navelo je za RSE Više javno tužilaštvo u Šapcu. Tužilaštvo vodi istragu protiv okrivljenih Lazara Popovića iz Beograda i Save Stevanovića iz Loznice. Popoviću je 6. februara pritvor zamenjen jemstvom, naveo je za RSE Viši sud u Šapcu, dok je Stevanović pušten 17. oktobra nakon saslušanja svedoka. Branislav Manić, nekadašnji branilac Lazara Popovića, rekao je svojevremeno za BIRN da se Popović tokom saslušanja u policiji branio ćutanjem. U odgovoru Višeg suda se navodi da ih tužilaštvo sumnjiči za krivično delo organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu. Za to delo je zaprećena zatvorska kazna u rasponu od dve do deset godina. Stevanović je, prema navodima suda, pušten iz pritvora 17. oktobra nakon saslušanja svedoka. Stevanović je, kako kaže njegov advokat Miodrag Terzić, negirao krivično delo koje mu se stavlja na teret. Terzić za RSE navodi da "odbrana smatra da nema nikakvog dokaza" protiv Stevanovića. "Njegova delatnost se sastojala samo u tome što je dva-tri puta bio u objektu Sunčana reka sasvim neformalno na kafi sa prijateljima", tvrdi Terzić. Tamo se, kako kaže, sretao i sa prvoosumnjičenim Lazarom Popovićem, sa kojim je bio prijatelj. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije je nakon hapšenja Popovića i Stevanovića saopštilo da se sumnja da je borbeno taktička obuka koju su organizovali imala za cilj pružanje fizičkog otpora policiji Moldavije u slučaju nereda tokom izbornog dana. Prema tim navodima sumnja se da je Popović organizovao i finansirao obuku, dok se Stevanović tereti da mu je u tome pomagao. Obuka je, kako se sumnja, sprovedena u periodu od 16. jula do 12. septembra za između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije. Lazar Popović je bio savetnik nekadašnjeg proruskog ministra Nenada Popovića, dok je Savo Stevanović najpre bio član Popovićeve Srpske narodne partije (SNP) a potom "Zdrave Srbije", članice vladajuće koalicije. Tužilaštvo BiH dobilo informacije iz MoldavijeTužilaštvo BiH otvorilo je u leto 2025. predmet u vezi sa obukama koje su održavane u toj zemlji tokom 2024, ali nije poznato više detalja. Tužilaštvo je navelo za RSE da su dobili određenu dokumentaciju iz Moldavije kao odgovor na zahtev za informacije. "Nakon dužeg vremena, zaprimili smo određenu dokumentaciju iz Moldavije, koja je upućena na prijevod, kako bi se mogla detaljno analizirati, nakon čega će biti odlučeno o daljim aktivnostima", rečeno je. U presudi suda u Kišinjevu ne pominju se izričito državljani BiH koji su učestvovali u tim aktivnostima. Mediji u Srbiji su u oktobru 2024. objavili da je Bezbednosno-informativna agencija sa policijom presekla nelegalne aktivnosti na seoskom imanju kod Kučeva na severoistoku Srbije. Prema tim navodima, između ostalog, pronađeni su četiri drona sa pratećom opremom, oprema za "hvatanje" dronova, Starlink oprema za uspostavljanje satelitske komunikacije, radio stanice, kao i fosfor i druge zapaljive tečnosti i satovi koji su najverovatnije korišćeni za aktiviranje zapaljivih materija. BIA i MUP Srbije nisu odgovorili na upit RSE o navodima u vezi sa kampovima za obuku u Srbiji organizovanim tokom 2024. Šta otkrivaju detalji presude iz Moldavije?Daleko od Moldavije, u šumama Bosne i Hercegovine, odvijao se deo priprema za nasilne nerede koje je moldavski sud sada dokumentovao u detalje. Presuda Suda u Kišinjevu pokazuje da su se obuke održavale prvenstveno u Bosni i Hercegovini, dok se Srbija, osim lokacije za obuke, pojavljuje i kao tranzitna tačka na putu u Bosnu i nazad. Sud u Kišinjevu je 6. februara izrekao zatvorske kazne Alioni Gotco, Ludmili Costenco i Vladimiru Harcevnicovu zbog učestvovanja u organizovanoj kriminalnoj grupi koja je tokom 2024. godine pripremala nasilne masovne nerede u Moldaviji, uključujući obuke i logistiku van teritorije zemlje. Prema presudi, Bosna i Hercegovina je tokom 2024. godine imala središnju ulogu kao mesto obuke, koje su se odvijale na više lokacija. Kao konkretna regija u sudskim dokumentima se navode Glamočani, gde je bio organizovan improvizovani kamp u šumskom i izolovanom području, sa kućicama i šatorima. Kamp se nalazio van naseljenog mesta, bez javnih oznaka i bez navođenja vlasništva nad zemljištem. Sud u presudi ne navodi čiji je prostor korišćen niti kako je zemljište iznajmljeno. Učesnici su u Bosnu i Hercegovinu dolazili organizovano, najčešće preko Srbije. Svedoci su naveli da su prvo stizali u Banjaluku, gde su bili privremeno smešteni u hostelu, nakon čega su automobilima prevoženi u šumsko područje gde se nalazio kamp. Prevoz su obavljale osobe koje su govorile ruski jezik, a deo njih je, prema iskazima svedoka, bio bugarskog porekla. Sud je utvrdio da su Aliona Gotco, Ludmila Costenco i Vladimir Harcevnicov u više navrata boravili u BiH, od početka avgusta do sredine oktobra 2024, gde su učestvovali u teorijskim i praktičnim obukama. Obuke su, prema presudi, uključivale upravljanje FPV dronovima, njihovo povezivanje sa komandnim centrima, vazdušno izviđanje kao deo jurišnih grupa, kao i simulacije bacanja eksplozivnih naprava pomoću dronova. Osim tehničkih veština, obuke u BiH su, prema sudskim nalazima i iskazima svedoka, obuhvatale i taktike izazivanja panike i haosa, probijanja policijskih kordona, diverzantsko-subverzivne aktivnosti, psihološku obuku, kao i samostalnu pripremu zapaljivih i eksplozivnih sredstava. Svedoci su naveli da im je već prvog dana u kampu rečeno da je cilj obuka rušenje vlasti u Moldaviji, te da su instruktori, za koje se navodi da su bili ruskog porekla, sa učesnicima komunicirali na ruskom jeziku. U presudi se navodi i da su pojedini učesnici u kampu bili izloženi psihološkom pritisku i fizičkom nasilju, uključujući pretnje, premlaćivanja i kontrolu kretanja, dok su drugima nuđeni novčani iznosi za učešće u protestima i neredima. Svedoci su naveli da su im u kampu objašnjavali da moraju da promene vlast u Moldaviji, uz tvrdnje da će u suprotnom doći do rata poput onog u Ukrajini. Tokom pretresa i povratka iz BiH, kod optuženih su pronađeni novčanice BiH, delovi i oprema za dronove, VR naočare, daljinski upravljači, baterije, memorijske kartice, kao i veliki broj videosnimaka i fotografija nastalih tokom obuka u kampu u BiH. Sud navodi da digitalni zapisi uključuju snimke letova FPV dronova iz centra za obuku, kao i komunikaciju članova grupe o planiranim aktivnostima. Detalji o obukama u SrbijiPrema presudi Suda u Kišinjevu i iskazima svedoka, Srbija se navodi kao jedna od lokacija na kojima su članovi grupe boravili i prolazili obuke, ali i kao tranzitna tačka u okviru rute kretanja Moldavija – Srbija – BiH. Sud je utvrdio da su osuđeni, kao i druge osobe koje su učestvovale, putovali preko Srbije prilikom odlazaka na obuke, te da su se u toj zemlji zadržavali u više navrata tokom 2024. godine. Iako presuda ne precizira tačne lokacije u Srbiji niti imenuje gradove ili adrese, sud Srbiju tretira kao deo logističkog i operativnog lanca, gde su se članovi grupe okupljali, odmarali, reorganizovali i nastavili komunikaciju sa koordinatorima iz inostranstva. Svedoci su naveli da su tokom boravka u Srbiji bili u stalnom kontaktu sa ruskim državljaninom Vladimirom Firsovim, koji im je davao dalja uputstva i informisao ih da je krajnja destinacija Bosna i Hercegovina. Tokom pretresa, kod optuženih su pronađene novčanice srpskog dinara, kao i oprema i dokumenti koji potvrđuju njihovo kretanje i boravak u Srbiji. Presuda navodi da je Srbija korišćena i kao tranzitna zemlja za dolazak u Bosnu i Hercegovinu, ali i kao pravac povratka. Sud zaključuje da je Srbija imala ulogu u kretanju, boravku i delu obuka, ali da je Bosna i Hercegovina bila centralna lokacija za intenzivne treninge, posebno u vezi sa dronovima i taktikama nasilnog delovanja. U ovoj presudi se ne navode osobe iz Srbije kao učesnici obuka ili pomagači u prevozu učesnika iz Moldavije. Presuda je doneta u prvostepenom postupku, a optuženi nisu prisustvovali izricanju kazne. Sud je naredio njihovo privođenje radi izvršenja kazne, a presuda može biti predmet žalbe. Dok je trajalo ovo suđenje, moldavsko tužilaštvo je podiglo optužnicu za još nekoliko osoba povezanih sa obukama za izazivanje nereda. Početkom decembra 2025. godine, Moldavija je izvršila oko 50 pretresa na više lokacija u toj zemlji i pronašla dokaze da je organizovana grupa, koja je prethodno trenirana u kampu u Srbiji, osumnjičena da je planirala da izazove nerede u Moldaviji. Na ruski uticaj u Srbiji upozoravala je u svojim izveštajima i Evropska unija, čiji je Srbija kandidat za članstvo. Srbija i bh entitet Republika Srpska su i nakon ruske invazije na Ukrajinu i zapadnih sankcija ostali retki evropski partneri Kremlja. Srbija i Rusija su nastavile i obaveštajnu saradnju, koja se ogleda i u redovnim susretima čelnika tajne policije. *Saradnja na tekstu: Jovana Krstić

Ministar pravde Srbije Nenad Vujić je izjavio je i da je Srbija spremna da uđu u "proces korekcije" novih pravosudnih zakona samo ako Venecijanska komisija bude imala suštinske primedbe. Vujić je potvrdio i da su zvaničnici Evropske unije, sa kojima se prethodne nedelje sastao u Briselu, pitali da li može da se zaustavi primena izmenjenih pravosudnih zakona, ali je takvu mogućnost isključio. "Nema obustavljanja zakona, (njihovu primenu) ne mogu da spreče ni ministar, ni Vlada, ni predsednik, od toga nema ništa", izjavio je 9. februara za TV Prva. Evropska komisija (EK) traži od Srbije da pronađe načine da spreči primenu spornog seta pravosudnih zakona, te da "hitno revidiraju" usvojene izmene. Iz Unije su podsetili da se Srbija, kao deo pristupnog procesa EU, obavezala da ojača nezavisnost sudstva i autonomiju tužilaštva, uz konsultacije sa svim relevantnim akterima, uključujući Evropsku komisiju i Venecijansku komisiju. Ministar pravde Srbije je izjavio da "ta primedba stoji", ali da su ti zakoni doneti na inicijativu narodnog poslanika, a poslanici imaju pravo da ih samostalno predlažu. Vujić je još jednom demantovao da je u Briselu bio da bi se ublažile političke posledice spornih izmena zakona. Dodao je da će Ministarstvo pravde svakodnevno pratiti i izveštavati Evropsku komisiju o primeni zakona, "da bi videli gde su potencijalni problemi". Bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU, Skupština Srbije je prošlog meseca usvojila izmene pravosudnih zakona koje deo stručne javnosti opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Uprkos upozorenjima iz Evropske unije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao izmene, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije. Skupština Srbije je usvojila izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama. Ove izmene su, kritikovali Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije, te niz strukovnih organizacija. Upozorili su da takve zakonske izmene mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti.

Evropska komisija (EK) smatra da hapšenje i krivično gonjenje državljanina Kosova od strane srpskih vlasti predstavlja još jedno kršenje obaveza Srbije prema Sporazumu o dijalogu i pravosuđu iz 2015. godine. "Prema tom sporazumu, Srbija se obavezala da neće pokretati krivične istrage niti krivično gonjenje za navodne zločine počinjene na Kosovu, osim ako to ne zatraže kosovske vlasti. Nadležnost za navode o ratnim zločinima i drugim teškim krivičnim delima je u nadležnosti kosovskih institucija", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol Evropske komisije, pozvavši Srbiju da poštuje preuzete obaveze. U jutarnjim satima 5. februara jedan državljanin Kosova uhapšen je u Srbiji. Reč je o bivšem pripadniku Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Zamenik predsednika Organizacije veterana rata OVK, Gazmend Syla, rekao je za Radio Slobodna Evropa da je Lozhani uhapšen na granici između Srbije i Hrvatske, te da mu je tokom kontrole u džepu pronađena članska iskaznica veterana OVK. Policija Srbije je istog dana potvrdila da je uhapsila osobu iz Peći na Kosovu zbog sumnje da je počinila ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić saopštio je da je M. L. (1980) uhapšen na graničnom prelazu Batrovci, između Srbije i Hrvatske, te da mu je određeno zadržavanje do 48 sati, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Tužilaštvu za ratne zločine. U saopštenju policije navodi se da se M. L. "sumnjiči da je tokom 1998. i 1999. godine, kao pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova, prošao selektivnu obuku, a potom učestvovao u napadima na pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Vojske Jugoslavije". Srbija već duže vreme privodi državljane Kosova pod optužbama za ratne zločine počinjene na Kosovu tokom 1998–1999. godine, a samo tokom 2025. zabeleženo je više takvih hapšenja. Tokom devedesetih godina Srbija je Oslobodilačku vojsku Kosova karakterisala kao terorističku organizaciju, dok je za Kosovo OVK organizacija koja je branila lokalno stanovništvo od represije jugoslovenskih oružanih snaga.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je Siniši Karanu pobedu na predsedničkim izborima u bosanskohercegovačkom entitetu Republici Srpskoj (RS) i izjavio da se nada njegovoj zvaničnoj poseti Beogradu. "Očekujem da njegova prva poseta bilo kome ili bilo gde bude baš Beogradu i Srbiji. Uvek imamo najbolje odnose, poštujući Dejtonski sporazum i nadam se da ćemo nastaviti da te odnose pažljivo gradimo i poštujemo interese i Srbije i Republike Srpske", rekao je Vučić novinarima 9. februara. Siniša Karan dolazi iz redova Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika, političkog lidera iz RS. Dodik, koji ima podršku vlasti u Beogradu, nalazi se pod američkim sankcijama, pored ostalog, zbog podrivanja Dejtonskog sporazuma i secesionističkih aspiracija u BiH. Karan se smatra se jednim od njegovih najbližih saradnika. Bio je član Dodikove radne grupe za pravljenje plana secesije RS iz Bosne i Hercegovine. Izbori na kojima je pobedio su 8. februara ponovljeni na biračkim mestima u nekoliko gradova, nakon što je Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine otkrila zloupotrebe tokom glasanja 23. novembra prošle godine. Na poziciji predsednika RS ostaće do oktobra i Opštih izbora u BiH. Prevremeni izbori raspisani su nakon što je Dodiku u augustu 2025. pravosnažnom presudom Suda BiH oduzet mandat predsednika RS, zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH. Dodik je čest gost na zvaničnim događajima u Srbiji, a sa Vučićem ima veoma bliske kontakte. Čestitke novoizabranom predsedniku RS Vučić je uputio nakon što mu je u Beogradu uručen Orden novomučenika bihaćko-petrovačkih za "pokazano dobročinstvo i veliku ljubav" prema toj eparhiji Srpske pravoslavne crkve (SPC) i manastiru Rumanj u Martin-Brodu, selu u BiH. Orden mu je u Predsedništvu Srbije uručio episkop bihaćko-petrovački Sergije.

Za kulturu se u Srbiji ne izdvaja dovoljno novca, pa se mnoge manifestacije održavaju "na mišiće", ako se i održe, zaključak je sagovornika Radija Slobodna Evropa u podkastu Zaviri ispod površine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je 8. februara više lokacija u Novom Sadu. To je njegova prva poseta tom gradu nakon 15 meseci masovnih antivladinih protesta, koje je pokrenula nesreća na novosadskoj Železničkoj stanici. Poseta nije bila zvanično najavljena medijima. Vučić je o njoj izvestio na svojim nalozima na društvenoj mreži Instagram. Na objavljenim fotografijama i video snimcima vidi se kako jede sendvič sa predsednikom Srpske napredne stranke Milošem Vučevićem i njegovim sinovima, ispred kioska brze hrane u blizini Novosadskog sajma. Potom je Vučić posetio Sajam zavičaja, gde je održao govor. Zatim je, kako se vidi na fotografijama na Instagramu, u pratnji Miloša Vučevića, gradonačelinka Novog Sada Žarka Mićina, predsednice Pokrajinske vlade Maje Gojković i ministarke privrede Adrijane Mesarović, sedeo u jednom lokalu na Petrovaradinskoj tvrđavi. "Na Petrovaradinskoj tvrđavi sa Majom, Adrijanom, Žarkom i Milošem, uz čašu domaćeg sivog pinoa, bistrimo svetsku politiku i kujemo planove za ubrzani razvoj Novog Sada", naveo je u opisu fotografije. Vučić je poslednji put u Novom Sadu bio 5. novembra 2024, u večeri prvog masovnog antivladinog protesta u tom gradu, kada su demonstranti zatražili ostavke vlasti zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici. Te večeri je došlo do incidenata i sukoba policije sa delom demonstranata, a oštećena je i Gradska kuća. Talas protesta se u narednih 15 meseci širio Srbijom, sa stotinama hiljada ljudi na ulicama. Demonstranti, predvođeni studentima u blokadi, tražili su vanredne izbore i uvrđivanje odgovornosti za nesreću, dok su u fokusu protesta optužbe da je do nesreće dovela korupcija. Vučić je odbacivao krivicu vlasti, odbijao da ispuni studentske zahteve i više puta najavljivao kontramiting naprednjaka u Novom Sadu. On, međutim, do danas nije održan. U blizini Novog Sada Vučić je bio 12. jula, kada je posetio gradilište mosta preko Dunava kod Petrovaradina, gde su ga sačekale pristalice Srpske napredne stranke. Demonstrantima, međutim, policija tada dozvolila da se približe lokaciji na kojoj je bio Vučić. Vučić je tom prilikom ponovio da će organizovati "veliki skup" u Novom Sadu. Rekao je da će "uskoro otići na centralni gradski trg", kao odgovor "blokaderima" - kako naziva demonstrante. "Doći ću ja uskoro da ih vidim. Ne mogu da me zaplaše", rekao je tada. Tokom protesta u Novom Sadu je proteklih meseci više puta dolazilo do sukoba pristalica naprednjaka sa antivladinim demonstrantima, a stranačke prostorije SNS-a su nekoliko puta demolirane. Studenti u blokadi Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu reagovali su na Vučićevu posetu. "Vučić došao u Novi Sad prvi put posle pada nadstrešnice. Ne zbog istine, nego zbog sendviča. Jedini pravi indeksi koji naprednjaci drže su sendviči", naveli su studenti, u objavi na društvenoj mreži X. Na Vučićevu posetu 8. februara, stigle su i prve reakcije opozicije. Predsednik novosadskog odbora Stranke slobode i pravde (SSP) Vladimir Vrsajkov izjavio je da je Aleksandar Vučić "kratkom i nenajavljenom posetom Novom Sadu još jednom uvredio žrtve i sve građane". "Umesto da najzad prihvati odgovornost - ode na Železničku stanicu, klekne i zamoli za oproštaj zbog laži i naprednjačkih koruptivnih šema koje su ubile 16 ljudi, a jedna je ostala teški doživotni invalid – eno ga sa predsednikom svoje stranke, Milošem Vučevićem, jede sendvič i izvrgava ruglu sav naš bol", naveo je Vrsajkov u pisanoj izjavi. Dodao je i da se poseta gradu odvijala uz najviši stepen zaštite. "Ako nema kontrolisane publike i njegovih lojalista, Novosađani bi mogli da pitaju: ko je odgovoran, ko je dvaput otvarao stanicu, ko je požurivao projekat, ko je dozvolio da građani koriste gradilište kao železničku stanicu", napisao je Vrsajkov. Opozicioni odbornik Građanskog pokreta "Bravo" u Skupštini Novog Sada Miran Pogačar napisao je na društvenim mrežama je da je "nenajavljeni i tajni dolazak" Vučića u Novi Sad "dokaz poraza njegove politike". "Jutros, u nedelju, nakon što je cela ulica ispražnjena, oko 10 sati se Vučić tajno sastao sa svojim pristalicama. Umesto da poseti Železničku stanicu i oda počast stradalima, makar i kradom, on je održao skup ispred brze hrane", naveo je Pogačar. Na godišnjicu nesreće u Novom Sadu, 1. novembra 2025, desetine hiljada ljudi okupile su se ispred Železničke stanice, na poziv studenata u blokadi, kako bi odale počast žrtvama. Sa skupa je poručeno da do danas niko nije odgovarao za urušavanje nadstrešnice na rekonstruisanoj staničnoj zgradi, koju su predstavnici vlasti svečano otvorili nekoliko meseci pre nesreće. Vlast je, sa druge strane, godišnjicu nesreće obeležila pomenom u crkvi u Beogradu. Predsednik Srbije je demonstrantima tada ponudio dijalog, što su oni odbili, navodeći da je poziv "neiskren i zakasneo".

Policija i Tužilaštvo za organizovani kriminal i korupciju kasno uveče 5. februara sproveli su pretrese u fabrici "ALFAFARM GRUPA" u Skoplju, koja se nalazi u krugu nekadašnje fabrike OHIS, dok su istovremeno vršene provjere i na nekoliko lokacija na području Strumice. Prema nezvaničnim informacijama koje su objavili pojedini mediji, tokom policijske akcije zaplijenjena je rekordna količina od 27 tona medicinskog kanabisa iz skladišta. Akcija na teritoriji Sjeverne Makedonije uslijedila je nakon što su srbijanske vlasti zaplijenile krijumčarenu pošiljku od pet tona marihuane, za koju je navedeno da potiče iz fabrike u Skoplju koja je imala licencu za proizvodnju kanabisa u medicinske svrhe. Za sada nema epiloga ni u vezi s prethodnom vanrednom terenskom kontrolom koju su sproveli MUP i Komisija za odobravanje uzgoja kanabisa za medicinske svrhe, pri Ministarstvu zdravstva. Ova komisija je zakonski zadužena za nadzor nad kompanijama koje proizvode medicinski kanabis. "Komisija za kanabis, u koordinaciji s Ministarstvom unutrašnjih poslova, sprovela je vanrednu kontrolu. Postupak je i dalje u toku, uz dodatno utvrđivanje činjeničnog stanja. U ovom trenutku nije moguće saopštiti dodatne informacije", naveli su iz Komisije za Radio Slobodna Evropa. Dana 29. januara, srbijanska policija zaplijenila je rekordnih pet tona marihuane u selu Konjuh kod Kruševca, s procijenjenom vrijednošću od sedam do deset miliona eura na crnom tržištu. Osim marihuane, pronađeno je i vatreno oružje – najmanje četiri automatske puške i jedan raketni bacač "zolja", kao i oko 12.700 eura gotovine. Prema informacijama Tužilaštva za organizovani kriminal Srbije (TOK), organizovana kriminalna grupa je u januaru 2026. godine dopremila marihuanu s teritorije Sjeverne Makedonije u Srbiju. Srbijansko tužilaštvo pokrenulo je postupak protiv pet osumnjičenih: savjetnika Srpske napredne stranke Rade Spasojevića i njegovog sina Nebojše, kao i protiv Ivana Dragičića, Uroša Mladenovskog i Aleksandra Mijalovića – organizatora kriminalne grupe koji se trenutno nalazi u bijegu. I Javno tužilaštvo u Skoplju otvorilo je predmet u vezi sa zapljenom pet tona marihuane u selu Konjuh. Tužilaštvo je za Radio Slobodna Evropa saopštilo da je uspostavilo "intenzivnu i kontinuiranu komunikaciju" s nadležnim institucijama u Srbiji, uz "aktivnu razmjenu relevantnih informacija i koordinaciju djelovanja". Biznis uzgoja kanabisa za medicinske svrhe legaliziran je u Sjevernoj Makedoniji 2017. godine. Cilj legalizacije bio je osigurati sigurne i standardizirane proizvode za pacijente s teškim oboljenjima – uključujući onkološke bolesti, HIV/SIDA‑u, epilepsiju i hronične neuropatske bolove. Ulje kanabisa koristi se za ublažavanje simptoma, smanjenje mučnine izazvane hemioterapijom te poboljšanje apetita i kvaliteta života. U susjednoj Srbiji, upotreba kanabisa zakonom je zabranjena u bilo kojem obliku. Zakon slab, nadzor netransparentanViše od osam godina nakon donošenja Zakona o legalizaciji uzgoja i izvoza kanabisa u medicinske svrhe, gotovo trećina svih izdatih licenci kompanijama prekršila je zakon zbog nepravilnosti u radu. U tom periodu, kompanije su "proizvele" i brojne afere vezane za krijumčarenje marihuane, koje su zasjenile stvarnu zdravstvenu korist proizvodnje ulja od kanabisa za medicinske svrhe. Od stupanja na snagu Zakona o kontroli opojnih droga i psihotropnih supstanci 27. decembra 2017. godine do 3. februara 2026. godine, Vlada je donijela odluke o izdavanju odobrenja za uzgoj kanabisa u medicinske svrhe za 61 pravno lice. U Sjevernoj Makedoniji trenutno posluju 43 kompanije koje uzgajaju kanabis u medicinske svrhe. Tokom više od osam godina, vlade predvođene i SDSM‑om i VMRO‑DPMNE‑om donijele su odluke o oduzimanju odobrenja za uzgoj kanabisa u medicinske svrhe za 14 firmi zbog neispunjavanja zakonskih uslova. Kako je Vlada saopštila za RSE, u toku je postupak za oduzimanje dozvola za dodatne četiri kompanije. Nadzor nad kompanijama s odobrenjem za uzgoj kanabisa u medicinske svrhe provodi Komisija za odobravanje uzgoja kanabisa u medicinske svrhe, koja djeluje u okviru Ministarstva zdravstva. Komisiju čini ukupno pet članova: dva člana iz Ministarstva zdravstva (predsjednik i član), koji su istovremeno raspoređeni i angažirani u drugim sektorima unutar institucije, te tri vanjska člana – po jedan iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Agencije za lijekove (MALMED) i specijalista iz oblasti ljekovitog bilja. Komisija o svom radu izvještava Ministarstvo zdravstva, koje potom Vladi dostavlja prijedloge za izdavanje ili oduzimanje licenci. Na upite za dostavljanje podataka – koliko je redovnih i vanrednih kontrola izvršeno tokom 2025. godine, kod koliko i kojih firmi su utvrđene nepravilnosti te koje su izrečene kazne – Komisija nije dala konkretne i precizne odgovore. "Tokom 2025. godine Komisija za kanabis vršila je redovne i vanredne kontrole kod pravnih subjekata s licencom za uzgoj kanabisa u medicinske svrhe. Tokom sprovedenih kontrola utvrđene su nepravilnosti u radu određenih pravnih subjekata, povezane s nepoštivanjem zakonskih odredbi i obaveza utvrđenih odobrenjem. U slučajevima u kojima su utvrđene nepravilnosti, Komisija postupa u skladu sa zakonskim nadležnostima i preduzima odgovarajuće mjere, u zavisnosti od težine i karaktera utvrđenog stanja", naveli su iz Komisije. Ministar zdravstva Azir Aliju izjavio je da se već radi na izmjenama zakona u ovoj oblasti, te da je radna grupa započela analize još prije nego što je u javnost dospjela afera o zaplijenjenoj marihuani u Srbiji. Kako je naveo, u postojećem zakonu uočene su određene slabosti koje bi trebalo prevazići novim zakonskim rješenjem. "Sačekajmo da vidimo šta će stručnjaci reći o Zakonu i o članovima koji su dodatno uneseni u novo zakonsko rješenje. Mislim da ćemo imati zakon kojim ćemo moći pratiti aktivnosti", izjavio je Aliju. Osim Međuresorne komisije, prema zakonu, inspekcijski nadzor vrše i Ministarstvo poljoprivrede te Državni poljoprivredni inspektorat. U opisu njihovih nadležnosti navodi se da vrše kontrolu proizvodnje sjemenskog materijala, samog uzgoja, kao i nadzor prije i nakon žetve. Međutim, ni Ministarstvo niti inspektorat koji je pod njegovom nadležnošću nisu odgovorili na pitanja RSE o broju redovnih i vanrednih kontrola tokom cijele 2025. godine, učestalosti nadzora nad kompanijama i vrstama prekršaja utvrđenih na terenu. Premijer Hristijan Mickoski izjavio je da je slučaj s pet tona droge koje su završile u Srbiji, a za koje srbijansko tužilaštvo tvrdi da potiču iz Sjeverne Makedonije, "ozbiljan slučaj" te najavio policijske akcije usmjerene i protiv drugih kompanija koje su zloupotrebljavale licence za uzgoj kanabisa. "Očekujem da će MUP u narednim danima izaći s desetinama tona, ne s nekoliko, već s desetinama tona ove vrste nedozvoljenih sredstava, odnosno nedozvoljenih supstanci – droge, marihuane u ovom slučaju – koja se trenutno nalazi u skladištima u Makedoniji ili je, na neki način, bila predmet odnosa između određenih pravnih subjekata, ne samo u državi nego i van nje, za koje je utvrđeno da su nezakonito puštene u promet i nezakonito skladištene", izjavio je Mickoski 5. februara u intervjuu za javni servis MRT. Od filmskih pljački do prekograničnog švercaOvo nije prva afera koja povezuje makedonske fabrike medicinskog kanabisa sa srbijanskim crnim tržištem. Paralela sa slučajem "Jovanjica", najveće plantaže marihuane u Evropi otkrivene prije šest godina, podsjeća javnost na duboke veze između Sjeverne Makedonije i Srbije u krijumčarenju marihuane. Tada je zaplijenjeno više od tonu i po marihuane. Tokom otkrivanja afere "Jovanjica" u Srbiji, tadašnja opozicija VMRO‑DPMNE zahtijevala je istragu i u Sjevernoj Makedoniji, povezujući vlasnika plantaže Predraga Koluviju s bivšim makedonskim premijerom Zoranom Zaevom i poslovima njegove porodice s marihuanom. "Skandal je tim veći jer je uhapšeni Predrag Koluvija poslovni partner upravo poslovnog partnera Zaevih – Gorana Krsteva, koji je zajedno sa Zaevom, podsjećam, bio aboliran u slučaju 'Global'", izjavio je Igor Janušev u aprilu 2021. godine. U ovom slučaju pred Specijalnim sudom u Beogradu vode se dva sudska postupka protiv Predraga Koluvije, vlasnika imanja "Jovanjica". U oba predmeta tereti se da je bio organizator grupe koja je uzgajala marihuanu radi prodaje, a brani se sa slobode. U proteklim godinama zabilježeno je i više drugih slučajeva nezakonitog poslovanja kompanija, krađa te (ne)uspješnih pokušaja krijumčarenja marihuane. Prije šest godina, u skopskom selu Aračinovo, policija je zaplijenila 231 kilogram od gotovo dvije tone marihuane koje su bile ukradene iz firme "Herb Industry" iz Valandova. Kamion s većinom ukradene marihuane pronađen je napušten kod graničnog prelaza Blace s Kosovom. U javnosti su se pojavili i video‑snimci skladišta s marihuanom, što je bio prvi slučaj s video‑dokazima krađe iz licencirane firme. Kompaniji "5 Letters" Vlada je u februaru 2021. godine, po preporuci Komisije za kanabis, oduzela licencu zbog neispunjavanja zakonskih uslova – nedostatka kvalifikovanog kadra, neprijavljenog uzgoja kanabisa (viškovi stabljika bez evidencije) i propusta u prostoru i opremi utvrđenih tokom dvije inspekcije. Oduzimanju licence prethodile su dvije pljačke u razmaku od dvije godine – u prvoj je ukradeno 60 kilograma marihuane u vrijednosti od 240.000 eura, dok je u drugoj nestalo 108 bočica ulja od kanabisa, čija je tržišna vrijednost procijenjena na dva miliona eura. Godine 2022. policija je pronašla oko 250 kilograma marihuane upakovane u 67 vreća, procijenjene vrijednosti oko 800.000 eura, koja je poticala iz bitoljske firme "Medical 420". MUP je upao u prostorije kompanije godinu dana kasnije, nakon što joj je Vlada 2021. godine oduzela dozvolu zbog nezakonitosti. Iste godine, policija je iz strumičke firme "Solidis Herbal" zaplijenila ukupno 1,6 tona marihuane, čija se vrijednost procjenjuje na 3,2 miliona eura.

"Bol je i dalje tu, kao da se sve dogodilo juče", napisao je Muhamed Hilal iz Sirije u pismu koje je pročitano na groblju u Loznici. U tom gradu na zapadu Srbije sahranjena je njegova desetomesečna bratanica Lana. Stradala je sa roditeljima u leto 2024. kada se prevrnuo čamac kojim su iz Srbije pokušali da pređu reku Drinu ka Bosni i Hercegovini. Drvena obeležja za Lanu i još 27 ljudi koji su se na izbegličkom putu ka zemljama Zapadne Evrope proteklih godina utopili u Drini zamenjena su 27. januara spomenicima. "Na njima piše da su zajedno sa njima pokopani i njihovi snovi. A samo su sanjali o miru i boljem životu", rekao je Petar Rosandić iz austrijskog udruženja "SOS Balkanrute" za Radio Slobodna Evropa (RSE). Ta organizacija je zajedno sa "Djeluj ba" iz Tuzle i "Leave No One Behind" iz Nemačke u znak sećanja na stradale na Balkanskoj izbegličkoj ruti postavila trajne memorijale na oko stotinu grobova u Bosni i Hercegovini i Srbiji. "Izbeglice nisu brojevi ni statistika, već ljudi sa imenima, porodicama i snovima", naveo je Lanin stric Muhamed u pismu. Među sahranjenima u Loznici je i Ahmadi Parwiz, dečak iz Sirije koji je imao deset godina. Devetnaestoro stradalih do danas nije identifikovano. 'Mnogi nikada nisu pronađeni'Zvanične informacije o broju poginulih u Drini nema. Baze aktivista za ljudska prava iz regiona ukazuju da je u toj reci od početka izbegličke krize 2014. živote izgubilo nekoliko stotina ljudi. "Mnoga tela nikada nisu pronađena. Na obe strane Drine nalazi se više od stotinu grobova u kojima su sahranjeni ljudi čija je tela voda izbacila", rekao je na komemoraciji i otkrivanju spomenika u Loznici Nihad Suljić iz udruženja "Djeluj ba". Predstavnici dve verske zajednice na otkrivanju spomenikaOtkrivanju spomenika prisustvovali su predstavnici Katoličke crkve i Islamske zajednice u Srbiji. "Važno je da još uvek ima ljudi koji vole i koji se brinu za druge. I neka iz ovoga izvučemo pouku, da ne dozvolimo da odrasli i deca nestaju u valovima reka", rekao je kardinal Ladislav Nemet. Tafa Beriša, predsednik Medžlisa Beograd, rekao je da svaki čovek zaslužuje da bude dostojanstveno sahranjen. "Posebno nam je važno što su ovi ljudi pronašli svoj smiraj. Neka nam ovo da pouku i snagu da više brinemo jedni o drugima." Srpska pravoslavna crkva nije odgovorila na upit RSE zbog čega njeni predstavnici nisu bili na groblju u Loznici. U prethodnim godinama nadgrobni spomenici stradalima podignuti su u Bosni i Hercegovini u Bijeljini, Bratuncu, Zvorniku, Tuzli, Bihaću, kao i u Črnomelju u Sloveniji. "Ako već nisu imali dostojanstven život, neka ga imaju u smrti. Nismo ih mogli spasiti, ali im dugujemo pamćenje", rekao je Nihad Suljić. Smrtonosne izbegličke ruteOd početka izbegličke krize 2014. više od 1,5 miliona ljudi prošlo je kroz Srbiju na putu ka zapadu Evrope, podatak je Komesarijata Srbije za izbeglice i migracije. Međunarodna organizacija za migracije je do 2026. evidentirala više od 400 nestalih na teritorijiama zemalja Zapadnog Balkana. Kao uzroci smrti najčešće se navode saobraćajne nesreće povezane sa rizičnim transportom, utapanje, nasilje, bolest, teški vremenski uslovi. "To je i opomena onima koji kroje evropsku politiku zatvorenih granica. Silan novac bacaju u njihovu odbranu, a zaboravljaju na humanost", rekao je Petar Rosandić, iz organizacije "SOS Balkanrute". Iako je broj ljudi smanjen, Balkanska ruta nije zaustavljena ni pored zajedničkih policijskih patrola i ograda od žilet-žice na spoljnim granicama Evropske unije. Ljudi nastavljaju da se kreću mada se na svom putu suočavaju sa velikim rizicima. "Često veruju informacijama koje dobijaju od krijumčara ili nezvaničnih izvora, koje mogu biti netačne ili opasne, pa tako dolazi do prelaska reka poput Drine u nebezbednim uslovima, ulaska u pretrpane čamce ili kretanja opasnim planinskim predelima", kažu u Međunarodnoj organizaciji za migracije. Po podacima ove organizacije Ujedinjenih nacija, od 2014. do 2026. u svetu je stradalo ili nestalo više od 80.000 ljudi. Od toga u Evropi, mahom na opasnoj ruti preko Mediterana, skoro 35.000.

Holandsko-belgijski trgovinski lanac Ahold Delez (Delhaize) podneo je zahtev za arbitražu Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova (ICSID) u vezi sa ograničenjem marži na 20 odsto koje je Vlada Srbije uvela prošlog septembra. "Arbitraža je zatražena radi zaštite svojih prava, prema Sporazumu o bilateralnim investicijama između Holandije i SrbijeQ, navodi se u saopštenju Ahold Deleza koje je 6. februara prosleđeno Radiju Slobodna Evropa (RSE). Sedište arbitraže ICSID (International Centre for Settlement of Investment Disputes) je u Vašingtonu u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Ahold Delhaize u Srbiji posluje preko svoje lokalne kompanije Delhaize Serbia i najveći je privatni poslodavac u zemlji sa više od 11.000 zaposlenih gde ima više od 500 prodavnica. Globalno je jedna od najvećih maloprodajnih grupacija u svetu, nastala 2016. spajanjem belgijskog Delhaize-a i holandskog Ahold-a. Vlada Srbije 1. septembra uvela je ograničenje marži na 20 odsto u okviru paketa ekonomskih mera "za unapređenje standarda građana" kojima su obuhvaćena četiri najveća trgovinska lanca – Delez, Merkator, Lidl i Univereksport. Po definiciji, marža je razlika između nabavne i prodajne cene nekog proizvoda. Delez je u petak podsetio da te regulatorne mere u Srbiji obuhvataju zakonsko ograničenje maloprodajnih marži, otkupnih cena i naknada dobavljačima, kao i uvođenje prava veta dobavljača na izlistavanje proizvoda i smanjenje narudžbina. "Ova iznenadna i nezapamćena intervencija države u maloprodajnom tržištu utiče na više od 85 odsto prihoda kompanije Delez Srbija. Naša kompanija ostvarila je neto profitnu maržu od 4,4 odsto u 2024, a samo četiri meseca primene Uredbe tokom 2025. dovela su do značajnih gubitaka", saopštio je Ahold Delez. Kompanija je dodala da je, kako bi nastavila sa poslovanjem, do sada morala da zatvori 25 prodavnica u Srbiji i obustavi investicije planirane za 2026. Navodi da je to dovelo dovelo do gubitka stotina radnih mesta. Delez saopštava i da je pokretanje arbitraže usledilo posle meseci dijaloga sa srpskim vlastima u cilju pronalaženja rešenja u interesu potrošača, privrede i dugoročnog investicionog ambijenta. "Uprkos tim naporima, do rešenja nije došlo", naveo je Ahold Delez. Kompanija je objavila i da lokalni brend Delhaize Srbija nastavlja da posluje pod uslovima gubitaka koji materijalno utiču na mogućnost održivog poslovanja i na vrednost investicije. Dodaje se da nastavlja da posluje u Srbiji sa 11.000 zaposlenih i više od 500 prodavnica. Ahol Delhaize radi na na tri kontinenta, upravlja sa oko 9.400 prodavnica i zapošljava skoro 400.000 ljudi širom sveta. Ahold Delhaize je u Srbiju ušao 2011. godine, kada je Delhaize Group kupio domaći lanac Delta Maxi Group. Transakcija je vredela 932,5 miliona evra, uključujući oko 300 miliona evra duga. Na pitanja RSE u vezi sa zahtevom kompanije Ahold Delez za arbitražu nisu odmah odgovorili Vlada Srbije, Ministarstvo trgovine, Ministarstvo finansija.

Kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore pozvalo je na međunarodno angažovanje nakon što je Srbija dan ranije uhapsila veterana Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) zbog optužbi za zločine protiv civila. Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je 6. januara da je dobilo informacije o hapšenju kosovskog državljanina Mitehata Ložanija prilikom ulaska u Srbiju na graničnom prelazu Batrovci sa Hrvatskom. Ministarstvo je saopštilo da je Kancelarija za vezu sa Kosovom podnela zvaničan zahtev Kancelariji za vezu sa Srbijom tražeći potvrdu hapšenja, razjašnjenje razloga za pritvor i druge relevantne informacije o slučaju. "Takođe, Kancelarija za vezu Republike Kosovo u Srbiji obavestila je Delegaciju Evropske unije u Srbiji o slučaju i poslala je verbalne note diplomatskim predstavništvima zemalja Kvinte akreditovanim u Srbiji sa ciljem da se obezbedi angažovanje međunarodnih partnera u zaštiti prava i bezbednosti građana Republike Kosovo", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Kosova. Ministarstvo je takođe saopštilo da je šef Kancelarije za vezu Kosova u Srbiji Jetiš Jašari u kontaktu sa porodicom pritvorenog i da će podneti zvaničan zahtev da ga poseti. Vlasti u Srbiji su potvrdile hapšenje veterana OVK uveče 5. februara i saopštile da mu je određen pritvor od 48 sati. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić saopštio je da je M.L. (1980) uhapšen na graničnom prelazu Batrovci, i da će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Tužilaštvu za ratne zločine. Prema navodima Srbije, sumnja se da je prošao obuku kao pripadnik OVK operativne zone Dukađini 1998. i 1999. godine "nakon čega je učestvovao u terorističkim napadima na pripadnike MUP-a Srbije i vojske Jugoslavije". U saopštenju se takođe navodi da je "kao član grupe kojom je komandovao Ramuš Haradinaj, učestvovao u otmici i masakru policajaca". Međutim, Organizacija ratnih veterana Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) je za Radio Slobodna Evropa (RSE) saopštila da je uhapšeni muškarac učestvovao u nekoliko vežbi u Albaniji, ali nema informacija da je bio na frontu na Kosovu. Potpredsednik ove organizacije Gazmend Sulja rekao je za RSE da je Ljožanijeva veteranska kartica pronađena u njegovom džepu tokom pretresa koji su izvršile srpske vlasti. Iz Tužilaštva za ratne zločine Srbije nisu odgovorili na upit RSE o ovom slučaju, kao ni Ministarstvo spoljnih poslova na upit za komentar. Srbija je više puta hapsila državljane Kosova pod optužbama za ratne zločine na Kosovu 1998-99, a samo 2025. godine zabeleženo je nekoliko takvih hapšenja. Tokom 1990-ih, Srbija je OVK okarakterisala kao terorističku organizaciju, dok je za Kosovo OVK organizacija koja je štitila lokalno stanovništvo od represije jugoslovenskih oružanih snaga.

Sud u Kišinjevu osudio je tri osobe zbog sudjelovanja u organiziranoj kriminalnoj grupi koja je tokom 2024. pripremala nasilne masovne nerede u Moldaviji i organizirala obuke u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Obuke su, prema optužnici, organizirale i vodile osobe iz Rusije u suradnji s moldavskim državljanima, a cilj je bio izazivanje nereda u Moldaviji, pred predsjedničke izbore i referendum o pristupanju Europskoj uniji 2024. godine. Informacije u "ruskim kampovima" u BiH pojavile su se u oktobru 2024. godine. Tada su sigurnosne agencije Moldavije navele da su identificirale više od stotinu mladih ljudi koji su navodno obučavani u Rusiji, Bosni i Hercegovini i Srbiji, za destabilizaciju u zemlji. Sud u glavnom gradu Moldavije, 6. februara, osudio je Alionu Gotco i Ludmilu Costenco na po četiri godine i jedan mjesec zatvora, dok je Vladimir Harcevnicov osuđen na pet godina i četiri mjeseca zatvora. Presuda je donesena u prvostepenom postupku, a optuženi nisu prisustvovali izricanju kazne. Sud je naredio njihovo privođenje radi izvršenja kazne, a presuda može biti predmet žalbe. U presudi se navodi da su optuženi djelovali kao dio stabilne kriminalne strukture, uz koordinaciju iz Rusije, s jasno podijeljenim ulogama. Njihove aktivnosti, prema sudu, obuhvatale su regrutaciju novih članova, logističku podršku, pribavljanje opreme, kao i obuke za nasilne i destabilizirajuće akcije. Poseban dio presude odnosi se na obuke koje su, prema sudskim nalazima, održavane van teritorije Moldavije, prvenstveno u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Sud navodi da su optuženi više puta boravili u Bosni i Hercegovini, uključujući područje Glamočana, gdje su sudjelovali u teorijskim i praktičnim obukama. Te obuke su, prema presudi, uključivale upravljanje i naprednu upotrebu FPV dronova, njihovo povezivanje s komandnim centrima, zračno izviđanje u okviru jurišnih grupa, kao i simulacije bacanja eksplozivnih naprava pomoću dronova. Osim toga, u presudi se navodi da su obuke obuhvatale i taktike izazivanja panike i haosa, metode probijanja policijskih kordona, diverzantsko-subverzivne aktivnosti, kao i pripremu zapaljivih i eksplozivnih sredstava. Sud konstatira da su ove aktivnosti bile direktno povezane s planovima za organiziranje nasilnih nereda u Moldaviji. Srbija se u sudskom dokumentu navodi kao jedna od lokacija boravka i obuke, ali i kao tranzitna zemlja na putu optuženih prema Bosni i Hercegovini. U presudi se navodi da je koordinator grupe boravio u Rusiji, odakle je davao upute članovima, dok su se obuke i praktične aktivnosti odvijale u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Prema nalazima suda, optuženi su putovali rutom Moldavija – Srbija – Bosna i Hercegovina, a tokom istrage su pronađeni materijalni dokazi koji upućuju na boravak u obje zemlje. Među njima su novčanice iz Srbije i Bosne i Hercegovine, SIM kartice, telekomunikaciona oprema, kao i digitalni zapisi nastali tokom boravka u kampovima za obuku. Sud je u presudi naveo i da su tokom pretresa kod optuženih pronađeni dijelovi za dronove, VR naočale, daljinski upravljači, baterije, memorijski uređaji i digitalni materijali koji, prema sudu, dokumentiraju obuke i planirane aktivnosti. Digitalni zapisi uključuju fotografije i videosnimke nastale tokom obuka, kao i upute za rukovanje dronovima i pripremu zapaljivih i eksplozivnih sredstava. Optuženi su tokom suđenja negirali krivicu, tvrdeći da nisu bili svjesni kriminalnog karaktera aktivnosti u kojima su sudjelovali i da su boravke u inozemstvu smatrali privatnim ili profesionalnim angažmanima. Sud, međutim, takve navode nije prihvatio, zaključivši da prikupljeni dokazi ukazuju na postojanje jasne namjere i koordinacije unutar kriminalne grupe. Podignute nove optužniceDok je trajalo suđenje, moldavsko tužiteljstvo je podignulo optužnicu za još nekoliko osoba povezanih s obukama za izazivanje nereda. Također, policija u Srbiji uhapsila je 26. septembra prošle godine dvije osobe koje se terete da su organizirale borbeno-taktičke obuke državljana Moldavije i Rumunije, koje su za cilj imale izazivanje nereda u Moldaviji. Hapšenja su uslijedila nakon što su vlasti u Kišinjevu javno upozorile na postojanje borbenih kampova u Srbiji, navodeći da ih je organizirala ruska tajna služba sa ciljem destabilizacije Moldavije. Početkom decembra 2025. godine, Moldavija je izvršila oko 50 pretresa na više lokacija u toj zemlji i pronašla dokaze da je organizirana grupa, koja je prethodno trenirana u kampu u Srbiji, osumnjičena da je planirala da izazove nerede u Moldaviji.

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 6. februara da je privelo muškarca Vladana S. zbog napada na ekipu regionalne televizije N1 u novembru. Kako je N1 saopštio 20. novembra, muškarac je napao ekipu TV N1 koja je tog dana snimala prostor nedaleko od Skupštine Srbije i šatorskog naselja u kom su se nalazile pristalice vlasti, poznat kao "Ćacilend". Iz te televizije su naveli da je napadač prvo tražio od njih da ne snimaju, a nakon toga uzeo kameru i više puta je bacio na asfalt. Više stotina ljudi okupilo se nekoliko dana kasnije na protestu podrške televiziji N1 zbog ovog napada. Na skup podrške pozvala su novinarska udruženja. Iz tužilaštva je navedeno da je privedeni osumnjičen za krivično delo "sprečavanje štampanja i rasturanja štampanih stvari i emitovanja programa". Tužilac je saslušao osumnjičenog i određeno mu je zadržavanje od 48 sati. RSE je objavio u novembru da alatke za prepoznavanje lica pokazuju da se na snimcima napada na ekipu televizije N1 nalazi Vladan Sretenović. Vladan Sretenović, koji je bio u bekstvu i na poternici Srbije zbog osuđujuće presude za nanošenja teških telesnih povreda, bio je i jedan od redara na ulazu u kamp pristalica vlasti, pokazuju snimci RSE od 2. novembra 2025. Sretenović je u zatvoru proveo 15 godina zbog ubistva koje je počinio 1997. godine. On je u izjavi za TV Happy 2021. svedočio da je ubio čoveka zbog novčanog duga i psovke. Teško krivično delo je ponovio 2016. godine kada je prebio jednu osobu u Arilju na zapadu Srbije. Za to delo pravosnažno je 2023. godine osuđen na kaznu zatvora u trajanju od godinu dana i šest meseci. Nakon izricanja kazne pobegao je u Hrvatsku, a uhapšen je i po poternici isporučen Srbiji tek krajem 2024, pokazuju podaci koje je RSE dobio od zagrebačkog suda. Na osnovu odgovora srpske Uprave za sprovođenje zatvorskih sankcija, koja je za RSE navela da je Sretenović odslužio kaznu, nije jasno kada je ponovo izašao iz zatvora i da li mu je i na osnovu čega kazna umanjena. Mediji u Srbiji izveštavali su o nizu napada na novinarske ekipe koje su izveštavale u blizini šatorskog naselja "Ćacilend" navodeći da pripadnici policije ne reaguju na te incidente.