"Rizik po bezbednost" – tako je policija Crne Gore opisala grupu od oko devedeset muškaraca iz Srbije, kojima je 3. juna zabranila ulazak u državu. Dok vlasti u Srbiji ćute, Radio Slobodna Evropa (RSE) je, na osnovu alata za prepoznavanje lica, među njima identifikovao pristalice vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), kao i optužene za napade na antivladine demonstrante. Njihove fotografije objavila je crnogorska policija. Deportovani su sa aerodroma u Tivtu, nakon što su čarter letom stigli iz Beograda, i to uoči samita Evropske unije i Zapadnog Balkana u tom primorskom gradu. U Tivat bi, prema najavama, trebalo da stigne i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zajedno sa drugim visokim zvaničnicima evropskih država i regiona. A crnogorski mediji su grupu iz Srbije opisali kao "Vučićevo neformalno obezbeđenje". To zvanično ne potvrđuje policija Crne Gore, ali deportovane muškarce, uz objavu njihovih fotografija, opisuje kao "lica od bezbednosnog interesa", te da su "prisustvovali brojnim javnim okupljanjima visokog bezbednosnog rizika". Dodaju da su pojedini "evidentirani zbog krivičnih dela i prekršaja sa elementima nasilja". Vlasti u Srbiji nisu odgovorile na pitanja RSE o deportovanim muškarcima i njihovoj eventualnoj ulozi u Crnoj Gori. Na ta pitanja do objave teksta nema odgovora iz Predsedništva Srbije, ministarstava unutrašnjih i spoljnih poslova i Bezbednosno-informativne agencije. Od grupe iz Srbije je crnogorska policija zaplenila i veliki transparent sa natpisom "Srbija pobeđuje". Taj slogan koristi Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) na svojim mitinzima. SNS ne odgovara na pitanja RSE da li među deportovanim muškarcima ima njihovih članova i pristalica. RSE je, na osnovu fotografija koje je dostavila policija Crne Gore, identifikovala neke od deportovanih državljana Srbije. Među njima je Nemanja Narači, jedan od optuženih za napad na antivladine demonstrante u Novom Sadu, utvrdio je RSE uz pomoć alata za prepoznavanje lica. Naračiju i još trojici osumnjičenih za nasilničko ponašanje sudi se pred Višim sudom u Novom Sadu, nakon što su 13. decembra 2024. tokom protesta kod Futoške pijace u tom gradu automobilom udarili jednog građanina, a zatim tukli njega i još jednog Novosađanina. Pritvor im je ukinut u aprilu 2025. Sud je tada Naračiju izrekao meru zabrane napuštanja stana, i to bez primene elektronskog nadzora. Ove mere su, po rešenju Suda, mogle da traju tri meseca. Na fotografijama crnogorske policije je, kako je utvrdio RSE, i Aleksandar Janković, zvani "Aca Hari". Slika prikazuje Jankovića u šatorskom naselju u Beogradu u kojem se okupljaju pristalice vlasti, poznatom kao "Ćacilend". Nevladina grupa "Most ostaje" objavila je u septembru 2025. snimak njegovog napada na aktiviste koji su uklanjali transparent sa srednjim prstom u Beogradu. Ovi transparenti osvanuli su kao odgovor na antivladine proteste i poruke. U objavi na Instagram nalogu, "Most ostaje" navodi se da je "Aca Hari" bio zadužen za čuvanje transparenta sa crvenim srednjim prstom i da je tokom napada na dvojicu aktivista jednom od njih uništen telefon. RSE je na fotografijama koje je objavila crnogorska policija identifikovao i Nenada Jaćimovskog. Novinar i aktivista Ivan Bjelić je Jaćimovskog označio kao jednog od napadača u danu lokalnih izbora 29. marta, kada su on i novinar Lazar Dinić pretučeni u selu kod Bora na istoku Srbije. Bjelić je nakon napada na društvenoj mreži X objavio da je Jaćimovski vlasnik automobila u kojem su se nalazili maskirani napadači. Naveo je i da je odgovoran za uništavanje njegove novinarske opreme tokom incidenta. Nadležni, kako je isticao Bjelić, nisu reagovali na ovaj napad. Na fotografijama crnogorske policije je i Ognjen Ristivojević. Ristivojevića su studenti koji predvode antivladine proteste označili kao jednu od osoba koje su provocirale i nasrtale na njihove predstavnike tokom razgovora sa građanima na štandu u selu kod Aranđelovca u februaru ove godine. U avionu čiji su putnici deportovani iz Crne Gore bio je i Slaviša Kamenović pod nadimkom "Kameni". Kamenović je, prema snimcima koji se mogu naći na društvenim mrežama, ranije boravio u "Ćacilendu". Kamenović je, kako je utvrdio RSE, zaposlen u Javnom komunalnom preduzeću u Obrenovcu kod Beograda. Sa njim je iz Crne Gore deportovan i njegov brat Željko Kamenović, koji na mrežama navodi da živi u Italiji. Jedan od deportovanih je i kikbokser Vukašin Vakirević. Njega je pomoću alata za prepoznavanje lica RSE identifikovao na skupu povodom otvaranja škole u Velikoj Drenovi kod Trstenika, kojoj je u januaru ove godine prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Iz Crne Gore deportovan je i Igor Vjetrović, zaposlen u Opštini Obrenovac, utvrdio je RSE. Prema objavama na društvenim mrežama, i on je snimljen u šatorskom naselju pristalica vlasti u Beogradu. Nakon što su putnici aviona koji je sleteo iz Beograda zaustavljeni na aerodromu u Tivtu, na društvenim mrežama pojavio se spisak sa njihovim imenima čiju verodostostojnost RSE nije mogao da potvrdi. Na spisku su i imena ljudi sa fotografija crnogorske policije koje je RSE identifikovao. Opoziciona poslanica iz Srbije Marinika Tepić, na osnovu tog spiska, tvrdi da je na letu bio i Stefan Kojović, jedan od napadača na studente u Novom Sadu u januaru 2025. kada je jednoj studentkinji polomljena vilica. Svi napadači u ovom incidentu su kasnijom odlukom predsednika Srbije pomilovani. Šta je sve zaplenjeno od grupe iz Srbije?Pored transparenata sa političkim sloganom "Srbija pobeđuje", policija Crne Gore je od grupe iz Srbije, u kojoj je bilo 87 muškaraca, zaplenila i uređaj za komunikaciju na daljinu, kao i pomorsku radio-stanicu. Oduzeta su i dva autobusa srpskih registarskih oznaka. Sumnja se da su bila namenjena za prevoz grupe u Crnoj Gori. Deportovani putnici iz Beograda su, kako se navodi u crnogorskim medijima, u Tivat stigli čarter letom srpske nacionalne kompanije "AirSerbia" 3. juna u prepodnevnim časovima. Kompanija, međutim, do objave teksta nije odgovorila za RSE ko ih je angažovao za čarter let. Crnogorska policija je saopštila i da se na aerodromu sprovode opsežne bezbednosne kontrole, kako bi se osigurao važan međunarodni događaj – samit Evropske unije i Zapadnog Balkana. Avion sa deportovanom grupom je u popodnevnim satima vraćen za Beograd, a njima će, kako je saopšteno, i u narednom periodu biti zabranjen ulazak i boravak u Crnoj Gori. Ne navodeći detalje, crnogorske službe su saopštile i da će se suprotstaviti "svakom obliku malignog delovanja" i "pokušaja destabilizacije". Ističu i da se nastavljaju aktivnosti kako bi se razotkrilo "delovanje kriminalnih grupa i sa njima povezanih lica", kao i "njihove veze sa inostranim elementima, čiji je krajnji cilj podrivanje stabilnosti države" i usporavanje puta ka EU. Nisu precizirali o kakvom je malignom delovanju reč, niti kakve su veze kriminalnih grupa sa drugim državama. Do deportacije srpskih državljana dolazi nakon nedavnih tenzija na relaciji Beograd-Podgorica. Aleksandar Vučić je, suočen sa kritikama dela javnosti da je vrh policije povezan sa organizovanim kriminalom, optužio Crnu Goru da je u Srbiju "uvezla" narko klanove. Te poruke je Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore ocenilo kao politički neodgovorne. Ko dolazi na samit Zapadni Balkan – Evropska unija?Samit Evropska unija – Zapadni Balkan okupiće 5. juna u Tivtu lidere 27 država članica EU i šest zemalja regiona. Pored domaćina, Crne Gore, na samitu će iz regiona biti predstavnici Kosova, Bosne i Hercegovine, Albanije, Severne Makedonije. Učešće je, nakon razgovora sa evropskim zvaničnicima, potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je bojkotovao poslednji samit održan u Briselu u decembru 2025. godine. Ovogodišnje održavanje skupa u Crnoj Gori ima posebnu težinu, budući da je reč o jedinoj državi regiona koja trenutno ima kredibilnu opciju članstva.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) stigao je u sredu u Beograd gde bi sutra trebalo da se sastane s predstavnicima državnog vrha i predstavnicima civilnog društva. Koštu je na beogradskom aerodromu dočekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je na društvenim mrežama naveo da je Srbija posvećena ubrzanju reformi i "odgovornom pristupu procesu evropskih integracija", dok članstvo u EU ostaje strateški cilj. Međutim, Koštin dolazak u Beograd se poklopio se s usvajanjem izveštaja u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta o Srbiji, u kojem se ponavlja da je zaustavljen napredak zemlje ka Evropskoj uniji i da Beograd nije ostvario pomak u ispunjavanju uslova za članstvo, uz posebnu zabrinutost zbog nazadovanja u oblasti vladavine prava i stanja demokratije. Predsednik Evropskog saveta je došao u Beograd u okviru turneje po Zapadnom Balkanu za koju je pre puta rekao da "šalje jasan signal: posvećenost EU regionu je stvarna, kao i prilika za proširenje. Zamah postoji. Sada je vreme za ostvarenje ciljeva". Vučić je po dolasku Košte naveo da je ta poseta "važan podsticaj daljem jačanju odnosa Srbije i Evropske unije i potvrda je značaja dijaloga koji vodimo sa evropskim partnerima u vremenu brojnih izazova za sve nas". "Verujem da je sada trenutak da se evropska perspektiva Zapadnog Balkana dodatno osnaži konkretnim koracima i snažnijom političkom podrškom", naveo je Vučić na Instagramu. Košta je balkansku turneju započeo posetom Sarajevu, gde se sastao s članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine i predsedavajućim Saveta ministara. Dan kasnije boravio je u Tirani, gde se sastao sa albanskim premijerom Edijem Ramom i predsednikom Bajramom Begajem. Potom je u Skoplje održao sastanak s makedonskim premijerom Hristijanom Mickoskim. Košta je u sredu boravio na Kosovu, a u četvrtak bi u Beogradu trebalo da se sastane s Vučićem, predsednicom Narodne skupštine Anom Brnabić i predstavnicima organizacija civilnog društva. Turneju po regionu Košta će završiti posetom Crnoj Gori, gde će, pored sastanaka sa crnogorskim zvaničnicima, biti kopredsedavajući samita EU–Zapadni Balkan u Tivtu. Tema ovogodišnjeg samita je, prema navodima EU, "Zajednički prosperitet i stabilnost Evropske unije i Zapadnog Balkana".

Doskorašnji šef beogradske policije Veselin Milić je pred Višim javnim tužilaštvom (VJT) u Beogradu tvrdio da protiv njega nije izveden nijedan dokaz koji ga dovodi u vezu sa teškim ubistvom, saopštila je njegova advokatska kancelarija. Nakon toga je VJT saopštio da je odbacio krivičnu prijavu protiv trojice pripadnika njegovog obezbeđenja, jer je utvrđeno da nisu bili na licu mesta u vreme izvršenja teškog ubistva. Milić i trojica policajaca, članova njegovog obezbeđenja terete se za neprijavljivanje krivičnog dela i pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. U noći 12. maja u restoranu "27" u beogradskom naselju Senjak ubijen je Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezi sa organizovanim kriminalom. U saopštenju VJT-a navodi se da je na osnovu analize video snimaka sa nadzornih kamera, njihovim vremenskim poređenjem, analizom iskaza svedoka V.R. i uvida u njegov telefon, "nesporno zaključeno" da se trojica okrivljenih i ubijeni Aleksandar Nešović "praktično mimoilaze". Tužilaštvo je navelo da dok se Nešović nalazio na putu ka restoranu, trojica policajaca su bila na putu ka stanu Veselina Milića, dok su se u periodu kada je Nešović bio u restoranu nalazili na putu ka policijskoj stanici u Bulevaru Despota Stefana, daleko od mesta događaja. U saopštenju se precizira da kamere kod kuće ubijenog Nešovića pokazuju da 12. maja iz garaže izlazi isto vozilo u 22.45 časova i u 23.08, kojim oba puta upravlja Nešović. Dalje se navodi da je utvrđeno da kamere pokazuju da su službena vozila, koja koriste Veselin Milić i pripadnici njegovog obezbeđenja, snimljena u 23.09 kako se kreću ka kružnom toku ka Užičkoj ulici. Prema navodima tužilaštva, kamere na adresi gde živi Milić pokazale su da je u 23.15 njegovo službeno vozilo prošlo kroz rampu. Iz vozila su izašli okrivljeni P.P, S.S, kao i Milić, koji je ušao u ulaz zgrade. U saopštenju se navodi S.S. i P.P, ulaze u vozilo i u 23.19 napuštaju garažu. Potom su oba službena vozila, koja koriste Milić i članovi njegovog obezbeđenja, ušla u garažu Policijske uprave za grad Beograd. Kako se navodi utvrđeno je da se okrivljeni B.M. oko 23 sata nalazio daleko od restorana na Senjaku. Tužilaštvo je navelo i da je veštačenje telefona trojice policajaca utvrdilo da su 12. maja bili u restoranu "27" pre 15 časova i da nisu bili na mestu događaja u kritično vreme. Zatim se navodi da je utvrđeno da je ubijeni Nešović stigao u restoran nakon 23.14. Tužilaštvo navodi i da su se pored navedenih dokaza, ispitani svedoci izjasnili da je Veselin Milić napustio restoran pre nego što se u njega vratio Nešović, koji je ubijen. Međutim, u saopštenju tužilaštva se ne navodi šta će biti sa daljim postupkom protiv Milića, koji se nalazi u 30-dnevnom pritvoru. RSE je zatražio reakciju Višeg javnog tužilaštva povodom navoda Milića koje je prenela njegova advokatska kancelarija, ali odgovor nije stigao. Šta je rekao Milić po navodima advokataMilić je u sredu je ponovo saslušan u Višem javnom tužilaštvu (VJT) u Beogradu u vezi sa novim dokazima koji su prikupljeni tokom istrage u slučaju "Senjak". Prema iskazu koji je medijima dostavila advokatska kancelarija Vasiljević legal, koja ga zastupa, Milić je navodno za krivično delo za koje se tereti optužio neimenovane policijske službenike za "progon i nameštanje". On je naveo da su ti policijski službenici, koji navodno učestvuju u tome, doveli u zabludu tužilaštvo, državu, MUP i javnost predstavljajući ga kao monstruma, a kako tvrdi, "bez ijednog jedinog dokaza." Milić je u iskazu rekao da je 13. maja beogradsku Upravu kriminalističke policije (UKP) službenom beleškom upoznao "o svim saznanjima". Naveo je da su policajci njemu i njegovom advokatu rekli da su uzeli kamere sa njegove zgrade, kamere oko restorana, oko zgrade ubijenog Aleksandra Nešovića, na trasi kretanja svih lica. "Utvrđeno je, koliko sam upoznat, da smo oko 35 minuta pre ubistva napustili restoran, da sam došao kući, što moja supruga i starija ćerka mogu da potvrde, kao i kamere sa zgrade i stana", naveo je Milić. Istraga je pokrenuta protiv 11 osoba za teško ubistvo. Ranije je saopšteno da je Milić te noći bio u restoranu u koji je pozvao ubijenog Nešovića, čije je telo pronađeno 21. maja blizu Inđije. Bivši načelnik beogradske policije prvi put je bio saslušan 15. maja, nakon čega mu je određen pritvor, a istog dana je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) saopštilo da je smenjen sa te funkcije.

U Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET) usvojen je godišnji izveštaj o Srbiji, u kojem se ponavlja da je zaustavljen napredak zemlje ka Evropskoj uniji i da Srbija nije ostvarila pomak u ispunjavanju uslova za članstvo. U izveštaju se posebno izražava zabrinutost zbog nazadovanja u oblasti vladavine prava i stanja demokratije. Nacrt izveštaja, koji je predstavljen u martu, pretrpeo je brojne izmene nakon što su predloženi kompromisni amandmani, koji su potom uvršteni u konačni tekst. Između ostalog, u najnovijoj usvojenoj verziji izražava se zabrinutost zbog kontinuiranog gomilanja vojske u Srbiji, "u kombinaciji sa sve neprijateljskijom retorikom prema susednim zemljama i produbljivanjem saradnje Srbije sa Kinom u oblasti bezbednosti i odbrane". Evropski poslanici upozoravaju da takvo jačanje vojnih kapaciteta menja regionalnu bezbednosnu ravnotežu i podriva regionalnu stabilnost i dobrosusedske odnose sa okolnim državama članicama NATO-a. Osuđuju se vežbe specijalnih snaga i proširenje strateških sporazuma, kao i sve veće prisustvo kineske bezbednosne i nadzorne tehnologije. Oštro se osuđuje nedavna nabavka kineskih balističkih raketa vazduh-zemlja CM-400AKG od strane Srbije, uz ocenu da je takva nabavka u suprotnosti sa zajedničkom evropskom politikom. To, prema usvojenom dokumentu, "otvara ozbiljna pitanja o geopolitičkoj orijentaciji Srbije". "Evropski parlament podvlači da velike nabavke vojne opreme od autoritarnih strateških konkurenata EU zahtevaju punu transparentnost i pažljivu procenu njihovih implikacija po regionalnu stabilnost, interoperabilnost i deklarisanu evropsku orijentaciju Srbije", navodi se u usvojenom dokumentu. Takođe se osuđuje činjenica da Srbija postaje baza za ruske obaveštajne službe za sprovođenje sabotažnih aktivnosti u Evropi. Izražava se ozbiljna zabrinutost zbog, kako se navodi, verodostojnih izveštaja koji ukazuju da se Srbija pojavila kao ključno operativno središte za ruske hibridne i destabilizujuće aktivnosti u Evropi. "Evropski parlament posebno ukazuje na dokumentovane slučajeve u kojima su pojedinci koje su regrutovali i finansirali akteri povezani sa ruskim obaveštajnim službama sprovodili koordinisane provokacije i aktivnosti usmerene na podsticanje etničkih i verskih tenzija unutar država članica EU", navodi se u dokumentu. Dodaje se da Evropski parlament prima k znanju izveštaje o organizovanim mrežama koje deluju sa teritorije Srbije, uključujući obuku i raspoređivanje pojedinaca za destabilizujuće akcije u drugim evropskim zemljama i susedstvu EU. Vlasti u Beogradu pozivaju se da preduzmu hitne i efikasne mere radi istrage, sprečavanja i procesuiranja takvih aktivnosti. U usvojenom izveštaju izražava se posebna zabrinutost zbog neusaglašavanja Srbije sa politikom sankcija EU. Ponavlja se "značajna potreba" da Srbija jasno i dosledno pokaže svoju geopolitičku orijentaciju ka EU, uključujući potpuno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, posebno kada je reč o sankcijama Rusiji. U dokumentu se izražava zabrinutost zbog kontinuiranog neuspeha Srbije da se u potpunosti uskladi sa zajedničkom spoljnom politikom EU, uz žaljenje što je njen stepen usklađenosti među najnižima od svih zemalja kandidata. Napominje se i da je neusaglašenost Srbije sa spoljnom politikom EU u suprotnosti sa jednim od specifičnih ciljeva utvrđenih u Planu rasta za Zapadni Balkan. Izveštaj o Srbiji osuđuje kontinuirane veze i produbljivanje partnerstva sa Rusijom, što izaziva zabrinutost zbog njene strateške orijentacije i podriva kredibilan put ka članstvu. "Evropski put Srbije zahteva jasan strateški izbor. Politika balansiranja između Evropske unije i drugih geopolitičkih aktera nije kompatibilna sa političkim poverenjem koje se očekuje od zemlje kandidata", navodi se u kompromisnim amandmanima. Vlasti Srbije pozivaju se da se uzdrže od javnih poruka i delovanja koji su u suprotnosti sa ključnim stavovima EU u oblasti spoljne i bezbednosne politike. Duboka zabrinutost izražava se i zbog investicija Rusije i Kine u Srbiji i njihovog rastućeg uticaja na političke i ekonomske procese u regionu. Poziva se na hitno zatvaranje takozvanog Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, "koji deluje kao baza GRU-a na teritoriji zemlje kandidata", kao i na prekid svake vojne saradnje sa Rusijom jer, kako se navodi, "to otvara legitimna pitanja o strateškoj orijentaciji Srbije i njenoj usklađenosti sa bezbednosnim interesima EU". U izveštaju se osuđuju i ruske aktivnosti stranog mešanja u Srbiji. Dokument podseća da se Srbija aktivno koristi kao regionalna platforma za širenje dezinformacija i kampanja pogrešnog informisanja širom Zapadnog Balkana. Posebno žaljenje izražava se zbog niske podrške članstvu u EU među građanima Srbije. U dokumentu se ocenjuje da je to posledica "dugotrajnog, manipulativnog i sistematskog anti-EU narativa koji šire mediji pod kontrolom vlasti, kao i pojedini visoki srpski zvaničnici i članovi vladajuće stranke, uključujući i one na najvišem nivou". Osim poziva da se bori protiv dezinformacija, Srbija se posebno poziva da okonča sopstvene kampanje dezinformisanja koje sponzoriše država i da promoviše doslednu i konstruktivnu orijentaciju ka EU. Evropski parlament takođe odlučno odbacuje navode pojedinih srpskih zvaničnika da su EU i neke njene države članice bile uključene u organizovanje studentskih protesta sa ciljem izazivanja "obojene revolucije". "Osuđuje se neprihvatljivo ponašanje, vređanje, klevete i govor mržnje usmeren prema članovima Evropskog parlamenta i drugim političkim akterima, uključujući članove misije Odbora za spoljne poslove tokom posete Srbiji u januaru 2026. godine. U tom kontekstu osuđuju se i izjave predsednika Srbije iz septembra 2025. godine u kojima su članovi Evropskog parlamenta opisivani pogrdnim izrazima", navodi se u usvojenom izveštaju. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula ocenio je da je situacija u Srbiji već duže vreme veoma zabrinjavajuća. "Situacija se dodatno pogoršala tokom protekle godine, uz kontinuiranu eroziju političkih prava i građanskih sloboda, sistematsko slabljenje institucija, nazadovanje u ključnim oblastima procesa pristupanja i antievropske političke poteze", rekao je Picula. On je naveo da Evropski parlament, u takvim okolnostima, podržava najavljenu suspenziju finansijskih sredstava namenjenih Srbiji i poziva Evropsku komisiju da obustavi dalja plaćanja iz Plana rasta. "Parlament takođe ponavlja svoju poruku da, ukoliko Srbija želi da napreduje na putu ka EU, mora da napravi jasan strateški izbor, uskladi se sa sankcijama EU protiv Rusije i pokaže merljiv i održiv napredak u klasteru Osnove", zaključio je Picula. Nakon glasanja u AFET-u, dokument će tokom leta biti upućen na plenarnu sednicu Evropskog parlamenta, gde će biti usvojen u formi rezolucije Evropskog parlamenta.

Oko devedeset državljana Srbije deportovano je sa aerodroma u Tivtu i zabranjen im je ulazak u Crnu Goru jer predstavljaju "rizik po bezbednost", saopštili su Agencija za nacionalnu bezbjednost i Uprava crnogorske policije. U saopštenju je navedeno da su službe "pravovremeno identifikovale lica od bezbjednosnog interesa", uoči međunarodnog samita Zapadnog Balkana i Evropske unije (EU) u toj državi. Ulazak je, 3. juna u prepodnevnim satima, zabranjen grupi od 87 muškaraca koja je čarter letom doputovala iz Beograda. Oni su, kako je navedeno, nakon bezbednosnih provera vraćeni istim avionom za Srbiju, a crnogorske vlasti će inicirati da im se i u narednom periodu zabrani ulazak i boravak u Crnoj Gori. Vlasti u Srbiji za sada ne reaguju na poteze crnogorskih službi. Uoči samita Evropska unija (EU)– Zapadni Balkan, koji će se u Tivtu održati 5. juna, Crna Gora sprovodi pojačane kontrole. Crnogorski mediji su objavili da je avionom iz Beograda doputovala grupa muškaraca "sa kriminalnim dosijeima" koja je trebalo da "neformalno obezbeđuje" predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U saopštenju bezbednosnih organa Crne Gore nema potvrde ovih navoda. Ali, dodaje se da su "prikupili operativne i obavještajne podatke koji nedvosmisleno ukazuju" da se radi o licima čije bi prisustvo predstavljalo rizik po bezbednost države. Policija Crne Gore deportovane osobe opisuje kao lica "koja su prisustvovala brojnim javnim okupljanjima visokog bezbjednosnog rizika". Ističu da su "pojedina od njih evidentirana zbog izvršenja krivičnih djela i prekršaja sa elementima nasilja". U saopštenju medijima su dostavljene i njihove fotografije, bez navođenja imena. Šta je sve zaplenjeno?Crnogorska policija je dostavila i fotografije predmeta koji su zaplenjeni od grupe iz Srbije. Među njima su, kako se navodi, uređaj za komunikaciju na daljinu i pomorska radio-stanica, kao i transparent sa natpisom "Srbija pobeđuje", kojeg proteklih meseci koristi Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) na svojim mitinzima. Policija Crne Gore je saopštila i da je oduzela dva autobusa registarskih oznaka Srbije, "za koja se sumnja da su bila namijenjena za prevoz i dislociranje lica iz Beograda". Crnogorski organi su saopštili i da će se "snažno, odlučno i beskompromisno suprotstaviti svakom obliku malignog djelovanja". Naglašavaju i da će nastaviti aktivnosti kako bi se razotkrilo "djelovanje kriminalnih grupa i sa njima povezanih lica koja djeluju na teritoriji Crne Gore, uključujući i njihove veze sa inostranim elementima, čiji je krajnji cilj podrivanje stabilnosti države i usporavanje evropskih integracionih procesa". Zvanični Beograd bez reakcijePolicija Srbije nije odgovorila na pitanja RSE povodom deportacije državljana Srbije i reakcije crnogorskih službi. Nema ni odgovora na navode da su ove osobe imale zadatak da "neformalno obezbeđuju" Vučićev boravak u Tivtu, na Samitu EU - Zapadni Balkan. Iz Vučićevog kabineta je za RSE poručeno da se obratimo "nadležnim institucijama Crne Gore", ali nije odgovoreno da li su tačni navodi da je ova grupa trebalo da "neformalno obezbeđuje" predsednika. Iz nacionalne aviokompanije "Air Serbia" nisu odgovorili na pitanje da li je njihov avion angažovan za čarter let, niti ko ga je angažovao. Poslanik vladajućeg crnogorskog Pokreta Evropa sad, Tonći Janović pohvalio je reagovanje nadležnih u Crnoj Gori. On je na društvenoj mreži X napisao da je "grupa ljudi sa pozamašnim dosijeima odlučila da dođe u Tivat, baš u vrijeme najvećeg međunarodnog skupa u Crnoj Gori kada su na snazi najviše bezbjednosne mjere". "Baš zanimljiv izbor termina", napisao je Janović i dodao da ovaj događaj pokazuje da su hibridne i druge bezbednosne pretnje realnost savremenog sveta, ali i da Crna Gora ima institucije koje ozbiljno shvataju svoj posao. Opozicija u Srbiji traži odgovore od Vučića Dok se vlast u Beogradu ne oglašava, reagovale su pojedine opozicione partije iz Srbije, koje traže odgovore od predsednika Srbije. Zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Borko Stefanović ocenio je da je provera i zadržavanje 90 osoba koje su čarter letom iz Beograda stigle u Tivat "skandal i bruka za Srbiju". Stefanović je u pisanoj izjavi dodao da predsednik Srbije, za kog navodi da je organizovao čarter let, građanima mora da objasni ko je i koliko platio to putovanje, "ko je pozvao ljude sa kriminalnim dosijeima da idu kao prethodnica u Crnu Goru" i da li su bili naoružani. "Izgleda da Aleksandar Vučić ne razume da ne može da se u inostranstvu ponaša kao kod kuće, gde se pod SNS vlašću više ne zna ko je policajac, a ko kriminalac", naveo je Stefanović. Predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević je zatražio Vučićevu ostavku jer je "poslao avion pun kriminalaca da ga čuvaju" u Crnoj Gori i "naneo štetu ugledu države". "Postupanje crnogorskih vlasti u ovom slučaju pokazuje zbog čega je Crna Gora na pragu Evropske unije, dok je Srbija, koju je zarobila Vučićeva mafija, postala predmet poniženja i podsmeha u Evropi", ocenjuje se u saopštenju DS-a. Samit Evropska unija – Zapadni Balkan okupiće u Tivtu lidere 27 država članica EU i šest zemalja regiona. Učešće je potvrdio i predsednik Srbije, koji je bojkotovao poslednji samit održan u Briselu u decembru 2025. godine. Ovogodišnje održavanje skupa u Crnoj Gori ima posebnu težinu, budući da je reč o jedinoj državi regiona koja trenutno ima kredibilnu opciju članstva.

"Ni obezbeđenje te neće spasiti", jedna je od nedavnih pretećih poruka koja je stigla na telefon Jelene Jovanović, novinarke podgoričkog dnevnika "Vijesti" koja piše o organizovanom kriminalu. Policijsko obezbeđenje prvi put je dobila 2018. godine, a od 2021. o njenoj zaštiti neprekidno brine više policajaca. Kako je Jovanović rekla u razgovoru za "Uvid" Radija Slobodna Evropa, nije joj poznato šta je razlog zbog kojeg se našla u takvoj poziciji. "Ni dan-danas nemam odgovor na to pitanje. Ovo je drugi put da imam policijsko obezbeđenje, s tim što ovog puta stvarno malo duže traje i malo previše guši", navodi Jovanović. Ona nije izolovan slučaj među onima u državama Zapadnog Balkana koji su platili cenu spremnosti da govore o organizovanom kriminalu. Od uvreda, preko prijetnji do batina: Kad vam se ne sviđa kako pišu novinarke u Crnoj GoriŠta pokazuju podaci, a šta praksa?Reč je o regionu koji je Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) u izveštaju za 2025. godinu visoko rangirala. Od 44 države, Crna Gora je na desetom mestu, Bosna i Hercegovina na šestom, a Srbija na četvrtom, iza Rusije, Ukrajine i Italije. "Tu krivim sam vrh vlasti", kaže Dušan Stanković iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. "Dakle, problemi su, po onome što vidimo, povezanost kriminala i državnih struktura, što onemogućava efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala. Zato imamo nedovoljnu primenu prava. Pravo se ne primenjuje prema onima prema kojima bi trebalo da se primenjuje", navodi ovaj nekadašnji policajac, koji je napustio službu i posvetio se studijama kriminologije u Malmeu (Švedska). Zvanična statistika bi, međutim, mogla da demantuje takav stav. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije objavilo je da je samo tokom 2025. godine procesuirano 210 policajaca, od čega je 20 odsto bilo na visokim pozicijama. Kako se navodi, to je najbolji rezultat od uspostavljanja Sektora unutrašnje kontrole 2006. godine. "Ako govorimo o tih 20 odsto, ne znamo koji su to slučajevi. Sam Sektor unutrašnje kontrole vodi načelnik koji je istovremeno i pomoćnik ministra (Miroslav Paunović, prim. red). Dakle, to je čovek koji je došao na tu funkciju takođe pod političkim uticajem i verovatno trpi taj uticaj", kaže Stanković. Sve afere čelnih ljudi srpske policijeNajpoznatije ime na listi visokih službenika srpske policije je Veselin Milić, koji je u pritvoru zbog prikrivanja ubistva. Naime, Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezu sa organizovanim kriminalom, ubijen je hicima iz pištolja 12. maja u restoranu "27" u Beogradu. Milić se, prema navodima Tužilaštva, sumnjiči da je bio na licu mestu, zajedno sa još trojicom policajaca, prema navodima medija, članovima njegovog obezbeđenja. Svi su trenutno iza rešetaka, dok je Milić smenjen sa čela beogradske policije. Telo Nešovića pronađeno je devet dana kasnije u zakopanom buretu na teritoriji opštine Inđija, pedesetak kilometara od Beograda. Upravo za Nešovića RSE će u međuvremenu utvrditi da je poslovao sa državom makar u jednom biznisu. Naime, Carina Srbije je od firme čiji je Nešović bio vlasnik 2020. godine zakupila prostor u kojem je smešteno jedno od carinskih skladišta u neposrednoj blizini Beograda. No, u jednom od komentara na slučaj ubistva u beogradskom restoranu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić uperio je prst u susednu Crnu Goru. "Nisu sela Škaljari i Kavači u blizini Beograda, nego ste nam uvezli to zlo", rekao je Vučić. Stoga, kaže Dušan Stanković, odgovor na pitanja vezana za "slučaj Milić" treba tražiti na Vučićevoj adresi: "On jeste jedna od adresa, pre svega zbog toga što je u ovo ubistvo umešan čovek koji je bio od njegovog poverenja, jedan od njegovih najbližih saradnika. Veselin Milić je u trenutku ubistva bio načelnik beogradske policije, a pre toga savetnik predsednika Vučića za pitanja unutrašnje bezbednosti (od 2018. do 2020, prim. red.)." Kakva je uloga Miloša Medenice?U svojim izjavama Vučić se osvrnuo i na Miloša Medenicu, čija su obraćanja sa nepoznatih lokacija o slučaju Milić postala viralna, ali i pokazala se tačnim. Naime, Medenica je objavio informacije o Milićevom hapšenju, pre nego što je policija izašla u javnost sa detaljima. Miloš Medenica je zajedno sa svojom majkom Vesnom Medenicom, nekadašnjom predsednicom Vrhovnog suda Crne Gore, osuđen na deset godina zatvora, između ostalog i zbog organizovanja kriminalne grupe. Presuda je izrečena 26. januara ove godine. Dva dana kasnije Medenici se gubi svaki trag, nakon čega počinje da objavljuje postove na društvenim mrežama, za koje je crnogorska policija u početku tvrdila da su napravljeni pomoću veštačke inteligencije. "Mislim da i o tome treba pitati Aleksandra Vučića. On je izjavio da ima određene obaveštajne podatke da je Miloš Medenica u Crnoj Gori i da ga čuvaju 'Kavčani'. Ono što je zanimljivo jeste da Srbija nije dostavila te podatke crnogorskim službama, odnosno Upravi policije Crne Gore, koja je istog dana kada je Vučić to izjavio zatražila od njih da dostave informacije koje imaju kako bi ga locirali", navodi Jovanović. U međuvremenu, Miloš Medenica se našao na Interpolovoj poternici, dok je njegova majka Vesna Medenica uložila žalbu Apelacionom sudu na prvostepenu presudu. Nijedno od njih trenutno nije iza rešetaka. "To ne možemo uzeti kao primer koji će poništiti ono što je urađeno", podvlači Jelena Jovanović govoreći o rezultatima aktuelnih bezbednosnih službi u Crnoj Gori u borbi protiv kriminala. "Nemojte zaboraviti da u istražnom zatvoru imamo bivšeg specijalnog tužioca (Milivoje Katnić kojem se sudi za zloupotrebu položaja i stvaranje kriminalne organizacije, prim. red), kao i više policajaca koji su u prethodnom periodu trebalo da se bore protiv organizovanog kriminala." Šta povezuje organizovani kriminal Srbije i Crne Gore?Pipci koji povezuju organizovani kriminal u Srbiji i Crnoj Gori najčešće se tiču dva kriminalna klana nastala u Kotoru čiji sukob traje, prema procenama, od 2014. godine. Početak sukoba se vezuje za nestanak između 200 i 300 kilograma kokaina u Valensiji (Španija). Rasplamsao se rat sa više od 70 ubijenih, koji traje do danas. "Mislim da je broj žrtava veći. To kažem na osnovu onoga što sam čitala u zaštićenim prepiskama sa Sky aplikacije. Neka ubistva se tek rasvetljavaju, a neki ljudi su se vodili kao nestali", kaže Jovanović. Sky aplikacija, osnovana u Kanadi, postala je alat kriminalnih klanova zbog mogućnosti lakog uklanjanja poruka i skrivanja identiteta pošiljalaca. Ipak, u međunarodnoj akciji 2021. godine razotkriveni su klanovi koji su stajali iza brojnih krivičnih dela na evropskom nivou, uključujući i Zapadni Balkan. Najčešće se pominje slučaj razbijanja i hapšenja grupe Veljka Belivuka, koja se tereti za najteža krivična dela, uključujući ubistva, dok su poruke koje su njeni pripadnici razmenjivali putem Sky aplikacije postale dokazni materijal. Belivuk je od februara 2021. godine iza rešetaka, dok suđenje još traje. Gde su koreni?Koreni organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu duboki su i u tome treba tražiti odgovor na pitanje zašto su kriminalni klanovi poput "kavačkog" i "škaljarskog" toliko dugovečni, zaključuje Stanković. "Region Zapadnog Balkana pogodan je za razvoj organizovanog kriminala još od devedesetih godina. Imali smo ratove, velike količine oružja ostale su u regionu. To oružje se krijumčari ka Evropi i na raspolaganju je kriminalnim grupama. Imamo nerazvijenu demokratiju i nepotpunu vladavinu prava. Iza nas su turbulentne dve do tri decenije", navodi Stanković. "Uvid" pogledajte na YouTube kanalu Radija Slobodna Evropa.

"Moćne grupe operišu na Zapadnom Balkanu, a balkanska ruta ostaje važna ulazna ruta za trgovinu drogom, oružjem i ljudima", stoji u jednom od često citiranih izveštaja Evropske unije, u kom se opisuju okolnosti u regiji koja se decenijama bori sa silama organizovanog kriminala. O tome u "Uvidu" su razgovarali Jelena Janković, novinarka podgoričkih "Vijesti" koja piše o organizovanom kriminalu, a pod merama je policijske zaštite zbog pretnji koje dobija, i Dušan Stanković, iz Beogradskog centra za bezbednost, nekada zaposlen u policiji Srbije, danas na doktorskim studijama u Švedskoj.

Šta se desilo sa dosjeima Uprave državne bezbjednosti (UDBA) nakon raspada Jugoslavije i zašto je njihov sadržaj i više od tri decenije predmet rasprave? Dokumenti tajne policije ponovo su se našli u fokusu nakon što je evropska komesarka za proširenje Marta Kos (61), suočena sa ponovljenim nedokazanim optužbama da je bila saradnica tajne jugoslovenske službe, svjedočila pred Evropskim parlamentom. Izbjegla je direktne odgovore na pitanja vezana za njen angažman iz vremena kada je Slovenija, čija je državljanka, bila dio Jugoslavije, a Marta Kos bila novinarka. U to vrijeme, Kos je bila u svojim dvadesetim. Tada je na teritoriji države, koju je činilo šest republika i dvije autonomne pokrajine, djelovala jedna služba, Uprava državne bezbjednosti, daleko poznatija po skraćenom nazivu UDBA. Iz dobrim dijelom ozloglašene službe, nakon raspada države, izraslo je sedam posebnih službi bezbjednosti. Ukoliko postoji trag o bilo čijoj povezanosti sa bezbjednosnim agencijama iz vremena bivše Jugoslavije, više od trideset godina od njene propasti, teško je utvrditi. Za šta se optužuje Marta Kos?Do optužbi da je Marta Kos bila saradnica jugoslovenske tajne policije došlo je nakon što je u prostorijama Evropskog parlamenta 10. marta 2024. godine promovisana knjiga pod naslovom "Komesarka" slovenačkog autora Igora Omerze. U knjizi su predstavljeni dokumenti za koje autor tvrdi da dokazuju da je Kos sarađivala sa jugoslovenskom tajnom policijom. Tvrdi se da je saradnja ostvarena tokom 80-ih godina, kada je Kos bila u svojim dvadesetim. Navodi se da je kooperacija nastavljena i devedestim kada je Marta Kos prešla u Keln da radi kao novinarka u sjedištu Radija Deutsche Welle u Njemačkoj. Optužbe su iznjeli članovi Slovenske demokratske stranke (SDS) političke partije bivšeg populističkog slovenačkog premijera Janeza Janše. Pozivajući se na navode iz knjige, Romana Tomc evropska zastupnica i članica Evropske narodne partije, najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu kojoj pripada SDS, tražila je od Evropske komisije da se izjasni o mjerama koje planiraju poduzeti. Nakon objavljivanja knjige Kos je iznesene tvrdnje nazvala dezinformacijama. Podsjetimo, Rezolucija Evropskog parlamenta iz 2021. godine je pozvala na otvaranje arhiva bivše Jugoslavije sa posebnim fokusom na otvaranje dosjea UDBA-e. Otvaranje arhiva u državama kao što su Istočna Njemačka, Češka i Poljska, sprovedeno je na talasu demokratizacije država nekadašnjeg istočnog bloka krajem osamdesetih i početkom devedesetih. Nasuprot tome u državama bivše Jugoslavije, koje su nastajale u sukobima, ratovima i razaranjima, proces demokratizacije i transformacije državne bezbjednosti tekao je sporije i uz mnoge kontroverze. Do danas skoro da ni jedna država nije raščistila sa tim dijelom svoje prošlosti. Šta je Njemačka uradila sa svojim arhivama?Tajna policija Istočne Njemačke Štazi koja je operisala u isto vrijeme kada i UDBA, otvorila je svoje arhive i svaki pojedinac ima pravo da pristupi dokumentima koji su prikupljeni o njima. Ukoliko sumnjaju da se spominju u dosjeu neke druge osobe, također mogu da traže pristup uz pojašnjenje zašto misle da se nalaze u nečijem dokumentu. "Čak i naizgled manji događaji, poput nestanka pisama, mogu sadržavati važne tragove," navode iz arhiva. Kao odgovor na peticije javnih i privatnih agencija iz arhive će također otkriti da li postoje dokazi povezanosti osoba koje se sada nalaze na političkim pozicijama sa Štazijem. To uključuje članove vlade, parlamenata, sudije, javne službenike i druge. Od 1992. godine više od dva miliona osoba je pristupilo svojim arhivama. Pored kartoteka, filmova, audio dokumenata i mikrofilmova, Štazi arhiva sadrži više od 111 kilometara dokumenata i više od 1,7 miliona fotografija. Štazi je bila i tajna policija i tajna služba osnovana 1950. godine tokom postojanja Istočne Njemačke, a procjenjuje se da je do njenog pada 1989. godine, nezvanično, sa tajnom policijom sarađivalo 189.000 osoba, odnosno svaki 90. stanovnik Istočne Njemačke. Šta se desilo sa dosjeima u Sloveniji?Slovenija je bila prva država nastala raspadom Jugoslavije koja je otvorila arhive i dosjee, podsjeća za Radio Slobodna Evropa (RSE) hrvatski istoričar Mario Previšić. "To je bilo posebni interesantno za povjesničare i ljude iz struke ali i za politiku," kaže Previšić. Danas su ti dokumenti dostupni u Arhivu Republike Slovenije. Kako je u pisanom odgovoru za RSE naveo slovenački istoričar Božo Repe, "arhivi nisu sačuvani u cjelini niti znamo koliko ih je uopće postojalo, jer je do čišćenja građe došlo najmanje dva puta – nakon smjene Aleksandra Rankovića (Aleksandar Ranković bio je drugi čovjek socijalističke Jugoslavije sve do 1966. i Brionskog plenuma kada je zbog optužbi da je navodno prisluškivao Tita i da "skreće sa puta" Partije smijenjen sa svih funkcija. Nakon Drugog svjetskog rata, Ranković je postao prvi čovjek jugoslavenske tajne službe, odgovoran za sigurnosni aparat države.)krajem 60-ih godina, te krajem 80-ih, kada je navodno uništeno oko 17.000 dosjea". Repe kaže da nije poznato šta je u evidenciji tajne policije iz prošlog sistema "izvorno uklonjeno, dodano ili izmijenjeno (prije svega za potrebe političkih obračuna, uglavnom protiv lijevo-liberalnih političara, ali nerijetko i desnih, ako je to nekome odgovaralo)." Nakon što je 1991. proglasila nezavisnost u Sloveniji kao centralna obavještajna i bezbjedonosna služba djeluje Slovenačka obaveštajno-bezbjednosna agencija (Slovenska obveščevalno-varnostna agencija - SOVA), sa sjedištem u Ljubljani. Šta je bila UDBA?Po naredbi Josipa Broza Tita 13. maja 1944. godine u Drvaru je osnovano Odjeljenje za zaštitu naroda, poznata kao OZNA. Ovaj datum se kasnije u Jugoslaviji slavio kao dan Državne bezbjednosti. OZNA je 1946. preustrojena, pri čemu je civilni dio prerastao u UDBA-u (Uprava državne bezbjednosti), dok je vojni dio postao KOS (Kontraobavještajna služba). UDBA će 1966. biti preimenovana u Službu državne bezbednosti, ali ime UDBA ostaje široko rasprostranjeno u javnosti. Služba je raspolagala širokom mrežom doušnika i saradnika i bila je zadužena za praćenje i kontrolu političke opozicije, a služila je i kao sredstvo zastrašivanja protiv disidenata i kritičara režima. Na posebno zao glas izašla je u vreme kada ju je vodio Aleksandar Ranković, od kraja Drugog svetskog rata do 1966. godine. Pripisuje mu se odgovornost za progon političkih neistomišljenika, protivnika vlasti u zemlji, te vođenje operacija protiv emigracije u inostranstvu. Ranković se povlači nakon spora sa Josipom Brozom Titom, u nikada rasvetljenoj aferi prisluškivanja. Do raspada države UDBA je bila organizovana na nivou saveznih republika, sa odeljenjima u svakoj od njih. Hrvatska: Novo ime, stari ljudiU Hrvatskoj je od sticanja nezavisnosti 1991. godine sektor sigurnosti doživio nekoliko transformacija, a od 2006. počelo je djelovanje Sigurnosno obavještajne agencije (SOA) koja pod tim imenom postoji i danas. "U Hrvatskoj kao i u svakoj drugoj zemlji koja se reformirala u Europi djeluju razni oblici obavještajnih agencija koje imaju razne funkcije i ciljeve", kaže istoričar Martin Previšić za RSE. Previšić je autor knjige "Goli otok - istorija", svojevrsne studije logora na Golom otoku koja se bazira na mnogobrojnim dokumentima iz arhiva UDBA-e kao i nizu svjedočanstava bivših logoraša. Goli otok je bio jugoslovenski zatvor i radni logor za političke protivnike u tadašnjoj Jugoslaviji. O transformaciji tajne policije iz starog u novi sistem govori jedna anegdota iz perioda dok je Previšić prikupljao građu za knjigu i intervjuisao stare logoraše sa Golog otoka. Tako mu je jedan od njih ispričao da je uhapšen 1948. godine kao ibeovac (Ibeovac je termin za pristalicu politike koju je zagovarala Rezolucija Informbiroa (IB) 1948. godine, odnosno pristalicu Staljina u sukobu sa Titom.)kada mu je u ćeliju ušao mladi udbaš kojem je zapamtio lik. Četrdeset godina kasnije 1991. godine, Hrvatska se osamostaljuje, bivši logoraš gleda televiziju i vidi prvog predsjednika Republike Hrvatske Franju Tuđmana. Pored njega je čovjek u bijelom odijelu koji je poznat bivšem logorašu. Prepoznao je čovjeka koji je ušao u njegovu ćeliju 1948. godine. Bio je to Josip Manolić, tadašnji predsjednik vlade Republike Hrvatske. Sam Manolić je u jednom gostovanju na HRT-u 1995., o prelasku kadrova tajne policije u nove strukture Republike Hrvatske je rekao da "nije bio trenutak da se ide na raščišćavanje pojedinačnih slučajeva". "Odluka vrhovništva Republike Hrvatske – preuzmimo sve institucije koje su do sada radile u Socijalističkoj Republici Hrvatskoj u sastavu u kakvom je bilo. Nikakvog refanšizma prema ljudima koji su profesionalno obavljali svoje dužnosti", rekao je tada Manolić. "Čitav aparat je naslijeđen i on je imao više-manje sličnu ulogu kao što je imao u Jugoslaviji," dodaje Previšić. Pojašnjava i da vlada "naivna" predodžba da je 1991. došlo do potpunog loma. "Jeste, Jugoslavija je propala, propala je jedna stara ideologija, neke su nove paradigme došle, ali hajmo’ biti realni, čitav sustav je preuzet nanovo od starog sustava", kaže ovaj sagovornik. Kao i Slovenija, i Hrvatska je otvorila arhive UDBA-e. Između 15 i 20 hiljada dosjea, skupljenih sve do rane 1990-te, postalo je dostupno. Danas su dosjei pohranjeni u Hrvatskom državnom arhivu. Za RSE nije stigao odgovor na pitanje da li su neki od dosijea možda ostali neotvoreni. Između ostalih među arhivama nalaze se dosije osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelj i prvog predsjednika Hrvatske Franje Tuđmana. Slučaj Perković-MustačSlučaj Perković - Mustač odnosi se na sudski proces i dugogodišnju političko-pravnu sagu oko izručenja i suđenja bivšim pripadnicima jugoslavenske i hrvatske tajne službe, Josipa Perkovića i Zdravka Mustača. U avgustu 2016. godine, sud u Minhenu osudio ih je na doživotni zatvor zbog organizacije ubistva hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića u Njemačkoj 1983. godine. Prije izručenja Njemačkoj 2014. godine, u Hrvatskoj je prije samog ulaska u EU 2013. donesen tzv. "Lex Perković" – izmjene zakona o evropskom nalogu za hapšenje koje su usporile proces izručenja. Oba su osuđenika tražila pomilovanje od hrvatskog predsjednika, što je izazvalo oštre podjele na hrvatskoj političkoj sceni 2022. godine. Perković i Mustač u njemačkom zatvoru služe doživotnu kaznu. Crna Gora otvorila mali dio arhivaUprkos tome što prakse nekih zemalja pokazuju pozitivan uticaj koji su otvaranja arhiva imala, tajni spisi UDBA-e u nekim državama ostaju tajni. Takav je slučaj i u Crnoj Gori. Agencija za nacionalnu bezbjednost (ANB) osnovana 2005, godinu dana prije proglašenja crnogorske nezavisnosti, otvorila je samo dio arhivske građe koja se odnosi na period do 1948. godine, odnosno na ranu fazu djelovanja OZNA-e i početak UDBA-e. Odgovor na pitanje RSE da li planiraju otvoriti i ostale dosjee nije stigao. Advokat Nikola Angelovski, koji je Skupštini Crne Gore prije dvije godine podnio zahtjev za donošenjem zakona o otvaranju dosjea, kaže da objavljeni materijal nije dovoljan. "Otvaranje je simbolično i ograničeno. Radi se o arhivi koja pokriva najraniji period poslijeratnog komunističkog bezbjednosnog sistema", kaže Angelovski za RSE i dodaje da je ANB deklasifikovala taj dio uz obrazloženje da ne postoji "savremeni bezbjednosni interes za njegovo dalje čuvanje kao tajnog materijala". "To ne obuhvata kasnije faze razvoja tih službi, koje su bile znatno kompleksnije i politički značajnije - period 'Infrombiroa' u Crnoj Gori, period 50-ih, 60-ih, 70-ih i 80-ih godina, kao i tranzicioni period 90-ih, pa se zbog toga ovaj njihov potez smatra 'prvim korakom', ali ne i cjelovitim i sistemskim rješenjem ovog pitanja", ističe on. Dodaje da se pitanje otvaranja dosjea već decenijama nalazi u institucionalnom vakuumu u Crnoj Gori i da država, koja je trenutno, u poređenju sa ostalim državama Zapadnog Balkana, najbliža članstvu u EU, nema ni zakon o lustraciji i zakone o vetingu u javnoj i tajnoj službi. "To znači da za sada u Crnoj Gori ne postoji jedinstven pravni okvir koji bi definisao ko ima pravo pristupa, pod kojim uslovima, u kojoj mjeri i na koji način se štiti privatnost i bezbjednosno osjetljive informacije." Srbija ne daje arhiveRazličite političke garniture u Srbiji najavljivale su da će otvoriti dosjee tajnih službi od Drugog svjetskog rata do danas. Demokratska opozicija Srbije (DOS), koja je na izborima 2000. godine pobijedila Slobodana Miloševića, to je obećala prije i po dolasku na vlast. Od maja 2001. do juna 2003. na snazi je bila uredba Vlade Srbije o uvidu u dosjea. Oko 8.000 ljudi je apliciralo, a za 420 je odobren restriktivan uvid. Među njima je bio i pisac Dragoslav Mihailović, koji je 2012. godine za RSE rekao da je pod operativnom obradom bio do 1990. godine. "U tim fajlovima bila su precrtana imena nekih ljudi koji su o meni dostavljali informacije. A ljudi iz službe beležili su, na primer, kada sam se i sa kim viđao. Recimo, mene je operativno obrađivao izvesni Brana iz Valjeva", ispričao je tada Dragoslav Mihailović, pisac koji je preminuo u martu 2023. godine. Građanin je tada u prisustvu službenika državne bezbednosti mogao da pročita svoj dosje, ali pod uslovom da ga tretira kao državnu tajnu i da ga ne prepričava porodici ili javnosti. Neki od onih koji su pogledali beleške izražavali su sumnju da im je dosje naknadno prepravljan i redigovan, a uredbu kojom je omogućen uvid država je ubrzo ukinula pod obrazloženjem da je neustavna. Zakon kojim bi se regulisalo otvaranje dosijea nije donijela nijedna vlast od 2000. do danas. Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da je važno znati svrhu otvaranja dosjea, da li je to lustracija, suočavanje sa prošlošću, krivični progon, ili sve zajedno. "Uz to, imamo važnu okolnost da su neki ljudi koji su se našli u takozvanim novim demokratskim vlastima najverovatnije bili saradnici službi bezbednosti. Bilo bi im veoma nepovoljno da se to okrije. Za mnoge od njih period od ’45. do 2000-ih nije bio autokratski, pa smatraju da dosjei ne sadrže ništa sporno", kaže Petrović. Današnja Bezbednosno-informativna agencija (BIA) Arhivu Srbije na čuvanje sukcesivno predaje dokumentaciju stariju od 30 godina, u koju spada i 80.000 personalnih dosjea građana. Operativna arhiva, takozvani živi dosijei i dokumentacija nastala posle 2002, čuva se u sedištu BIA-e u Beogradu. Broj ovih dosjea je državna tajna. Takođe, nije poznat obim arhive koju su sačinile tajne službe u Srbiji od 1945. godine. BIA je nastala 2002. godine, po gašenju Resora državne bezbednosti (MUP) Srbije, agencije koja se smatra ključnom u formiranju paravojnih formacija odgovornih za ratne zločine počinjene u ratu u bivšoj Jugoslaviji, ali i zločine u zemlji. Presude oficirima državne bezbednosti SrbijeŠef tajne službe Radomir Marković, zatim komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) u okviru Resora državne bezbednosti (RDB) Milorad Ulemek, i još petorica pripadnika JSO-a osuđeni su na višedecenijeske kazne zatvora. Izrečene su za ubistvo četvorice funkcionera Srpskog pokreta obnove 1999. na Ibarskoj magistrali, kao i za ubistvo bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića u Beogradu u avgustu 2000. godine. Ulemek, kao i atentator Zvezdan Jovanović, i trojica njihovih kolega iz redova JSO osuđeni su za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića marta 2003. Pripadnici RDB-a optuženi su za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. u Beogradu, ali su odlukom Apelacionog suda iz aprila 2023. pravosnažno oslobođeni. Iste godine međunarodni sud u Hagu izrekao je kazne zatvora od po petnaest godina načelniku RDB-a od 1991. do 1998. Jovici Stanišiću i pomoćniku načelnika Franku Simatoviću zbog, kako se navodi u presudi, udruženog zločinačkog poduhvata u cilju prisilnog uklanjanja nesrpskog stanovništva iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Godišnjica ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, u zatvoru izvršioci, ali ne i nalogodavciŠta posle ocene Vrhovnog suda o nepravilnostima u presudi za ubistvo Slavka Ćuruvije?Veterani ozloglašene Jedinice za specijalne operacije u Beogradu među 'studentima koji žele da uče'Bezbednosno-informativna agencija nije odgovorila na pitanje RSE o tome da li je u planu donošenje zakona kojim bi se regulisalo otvaranje dosjea. Predrag Petrović, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, smatra da se modernizacija tajne službe u Srbiji svela na kupovinu nove opreme i povećanje plata njenih pripadnika. "Zato je od njenog nastanka ređala same neuspehe. Štitila Kraljevinu, Kraljevina je propala. Kasnije smo imali službu koja štitila komunizam, komunizam je propao i pobedili su nacionalisti", rekao je Petrović. Više od polovine šefova tajne službe koji su od 2000. godine imenovani na tu poziciju prethodno nisu radili u sektoru bezbjednosti, nisu bili profesionalci. Jedan broj njih postavljen je direktno iz redova vladajućih stranaka, što je slučaj i sa sadašnjim direktorom BIA Vladimirom Orlićem. Pitanje UDBA-e arhive na KosovuDo proglašenja nezavisnosti, Kosovo nije imalo samostalnu obavještajnu službu, već je bilo pod kontrolom Službe državne bezbednosti Srbije. UDBA je na Kosovu pratila političke aktiviste i protivnike režima, a postoje optužbe i dokumentovani slučajevi represije i političkih ubistava. Jedan od poznatih slučajeva je ubistvo kosovskog albanskog aktiviste za ljudska prava Envera Hadrija 1990. godine u Briselu. Belgijski sud je 2016. utvrdio da je ovo ubistvo naručila jugoslovenska služba bezbjednosti i tim povodom Božidara Spasića, bivšeg pripadnika srpske tajne službe, osudio na doživotni zatvor. Spasić se, pak, nalazi na slobodi u Srbiji, gde učestvuje i u javnim nastupima. Na Kosovu danas funkcioniše Obavještajna agencija Kosova (AKI), formirana nakon proglašenja nezavisnosti od Srbije 2008. godine. RSE nije dobio odgovor na pitanje šta se desilo sa arhivom UDBA-e koja je bila na Kosovu. Smatra se da je AKI nastala kao institucionalni naslednik Kosovske obaveštajne službe (SHIK), koja je nastala iz struktura Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) (Specijalizovana veća u Hagu, koja se bave ratnim zločinima OVK-a u periodu od januara 1998. do decembra 2000, u optužnici Kadrija Veseljija - bivšeg predsednika Skupštine Kosova i funkcionera Demokratske partije Kosova - pominju i kao načelnika obaveštajne službe OVK-a.). Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu, navodi da se, svako otkrivanje podataka ili informacija u vezi sa arhivom UDBA-e mora posmatrati sa rezervom, uzimajući u vidu "antagonističku politiku Srbije prema Kosovu". "Srpske vlasti, kroz različite oblike specijalnog rata protiv Kosova, često koriste čak i obaveštajne podatke ili podatke UDBA-e kako bi ciljale ili naštetile uticajnim ličnostima na Kosovu. Do danas ne postoje kredibilne ili pouzdane informacije da je arhiva povezana sa UDBA-om uništena ili uklonjena sa Kosova, kada su se srpske institucije povukle", kaže on za RSE. Hapšenja zbog špijunažeU posljednjih godinu do dvije, Kosovo je uhapsilo više osoba pod sumnjom za špijunažu u korist Srbije, odnosno Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Među njima je Aleksandar Vlajić, koji je u junu 2025. osuđen na pet godina zatvora nakon priznanja krivice za špijunažu. Takođe su uhapšeni Bojan Jevtić, poručnik kosovske granične policije i Jelena Đukanović, zaposlena u OEBS-u na Kosovu. Đukanović je 27. aprila 2026. osuđena na šest godina za špijunažu, dok je Jevtić 19. maja također osuđen na šest godina. Među osumnjičenima su i pojedini kosovski Albanci, uključujući Bedrija Šabanija (Shabani), Muharema Ćerimija (Muharrem Qerimi) i Fatmira Šeholija (Sheholli). S druge strane, u Srbiji je u avgustu 2025. uhapšen Saša Đorđević iz Štrpca, zbog sumnje da je sarađivao sa obavještajnim službama Albanije preko kosovskih struktura. Takođe je zabilježen slučaj Milana Vukašinovića sa severa Kosova, koga je Policija Kosova označila kao osobu koju je navodno otela srpska Žandarmerija, dok su srpski mediji tvrdili da je uhapšen zbog špijunaže u korist kosovskih obavještajnih službi. Bosanska kompleksnostU Bosni i Hercegovini (BiH) je nakon nekoliko fragmentiranih agencija nastalih tokom i nakon rata, sigurnosni sektor 2004. godine transformisan u Obavještajno-sigurnosnu agenciju BiH. Po završetku rata 1996. je osnovana Agencija za istraživanje i dokumentaciju (AID). U periodu postojanja paradržavne tvorevine Herceg-Bosne 1994. formirana je Služba nacionalne sigurnosti (SNS) koja je također djelovala kao obavještajna agencija, dok u entietu Republika Srpska funkcioniše Obaveštajno-bezbjednosna služba formirana 1998. godine. Transformacije se nastavljaju 2002. godine kada se AID i SNS ujedinjuju u Federalnu obavještajno-sigurnosnu službu (FOSS). Dvije godine kasnije dolazi do uspostavljanja jedinstvene Obavještajno-sigurnosne agencije BiH (OSA) kada su se ujedinile FOSS i Obaveštajno-bezbjedonosna agencija Republike Srpske. "Integrirale su se ili objedinile Federalna obavještajna agencija entiteta Federacija BiH i Obaveštajno-bezbjednosna agencija, odnosno služba entiteta Republika Srpska. Danas imamo OSA-u jedinstvenu cjelovitu civilnu službu koja djeluje na prostoru cijele BiH", pojašnjava Ahmed Kico, bivši obavještajac i stručnjak za sigurnost. No, otvaranje dosjea UDBA-e praćeno je manipulacijama i tendencioznim lažnim vijestima smatra Kico. "Svi oni koji su zainteresovani za takvu vrstu podataka, novinari, diplomate, mogu to zatražiti od obaveštajnih agencija sadašnjih na temelju Zakona o pristupu informacijama", pojašnjava Kico. RSE nije dobio odgovor na pitanje šta se dešava sa dokumentima UDBA-e koje je naslijedila bh. sigurnosna agencija. "Za neke stvari treba najmanje 30 godina i više da bi se moglo pristupiti tim povjerljivim informacijama. Znači, prije svega, potreban je, pored zakona o pristupu informacijama, Zakon o lustraciji i drugi podzakonskih akti kako bi se u skladu sa zakonom koristili podaci", navodi on. Ukoliko nemate "uređenu zakonsku legislativu", smatra ovaj sigurnosni stručnjak, "vi ste u poziciji da budete meta i da budete u krajnjoj liniji žrtva." Postupci protiv bivšeg direktoraBivši direktor OSA Osman Mehmedagić je u martu 2023. stavljen na "crnu listu" Sjedinjenih Američkih Država, a Tužilaštvo BiH ga tereti za krivotvorenje službene isprave i zloupotrebu položaja ili ovlaštenja. Na američkoj crnoj listi se nalazi i njegova supruga. Pred Sudom Bosne i Hercegovine u toku je suđenje Mehmedagiću za zloupotrebu položaja i krivotvorenje fakultetske diplome. On se tereti da je periodu od novembra 2019. do 27. februara 2023. godine, odnosno do razrješenja dužnosti generalnog direktora Obavještajno-sigurnosne agencije BiH, ovu dužnost obavljao iako nije posjedovao visoku stručnu spremu koja je zakonom propisana kao uvjet za obavljanje ove funkcije. S tim u vezi, optužnicom mu se stavlja na teret da je za sebe pribavio protupravnu imovinsku korist u iznosu od 293.046,58 KM (gotovo 150.000 eura), za koji je oštetio budžet BiH. Sjeverna Makedonija otvorila sve dosijeeZakon donesen 2001. u Sjevernoj Makedoniji omogućio je da svaki dosije može da bude otvoren ako postoji potražnja. "Može da uzme da vidi ko ga je prisluškivao, ko je bio doušnik, šta je pričao za njega", pojašnjava Pavle Trojanov, bivši ministar policije Sjeverne Makedonije, koji dodaje da se radi o transparentnom procesu. Sjeverna Makedonija je otvorila oko 14.000* dosjea, a Trojanov naglašava da ih danas više niko ne koristi kao političku konkurenciju. RSE nije dobio odgovor na pitanje koliki je bio interes građana za otvaranje dosijea. "Sada nema ništa da nije otvoreno. Ako jeste ostalo to je neki drugi interes, privatni recimo. Svako ko je mogao ako ima sumnju da ima dosje mogao je da potraži, da vidi svoj dosje, da ga objavi", kaže bivši makedonski ministar. U vrijeme svog mandata rukovodio je i sigurnosnom službom Sjeverne Makedonije, koja je nakon raspada Jugoslavije prošla kroz nekoliko tranzicija uključujući i Direkciju za bezbjednost i kontraobavještajnu djelatnost, da bi konačno 2019. godine formirana Agencija za nacionalnu bezbjednost (ANB). Danas nacionalni koordinator za borbu protiv terorizma, Trojanov kaže da je prošlosti UDBA imala isti sistem rada svuda, od Slovenije do Makedonije, bez razlika. No, dodaje razlozi i pristupi saradnje sa državnom bezbjednošču su bili različiti. "Mnogi ljudi su morali da sarađuju sa službom. Neko je radio zbog karijere, neko za pare. Neko je bio primoran da sarađuje, ucijenjivan, motivi su različiti", zaključuje Trojanov. Nije poznato koliko je tačno osoba sarađivalo sa UDBA-om tokom njenog višedecenijskog postojanja. Saradnja na tekstu: Zoran Glavonjić, Sandra Cvetković i Dženana Halimović *Ispravljena verzija, u ranijoj verziji napisano 40.000 dosjea.

Svi koji "uprljaju značku" biće otpušteni i uhapšeni. To su poruke državnog vrha Srbije nakon hapšenja tadašnjeg načelnika beogradske policije zbog sumnje da je prikrivao ubistvo. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je na obeležavanju Dana policije 31. maja da policija mora da "štiti najviše vrednosti društva". Resorni ministar Ivica Dačić izjavio je da je u 2025. godini procesuirano više od 200 policajaca, od koji je 20 odsto bilo na rukovodećim mestima. Dodao je i da je to najveći broj od kako je 2006. osnovan Sektor unutrašnje kontrole u policiji. Nije, međutim, naveo zbog čega su procesuirani. "Broj može zvučati impresivno, ali bez podataka o tome za koja su dela procesuirani i kakvi su ishodi tih postupaka, teško je proceniti stvarni značaj tih podataka", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Maja Bjeloš iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Slučaj bivšeg prvog čoveka beogradske policije Veselina Milića nije prvi u čijem su se centru našli čelni ljudi policije. Dokle je stigla istraga o ubistvu na Senjaku?Veselin Milić uhapšen je 15. maja nakon što je tri dana ranije u restoranu u beogradskom naselju Senjak posle pucnjave nestao Aleksandar Nešović kojeg mediji povezuju sa organizovanim kriminalom. Nešovićevo telo pronađeno je posle nekoliko dana u zakopanom buretu pedesetak kilometara od Beograda. Višestruko odlikovani policajac koji je bio i savetnik predsednika Srbije osumnjičen je da je pomagao u prikrivanju ubistva. Pored Milića, uhapšena su i tri policajca koji su bili u njegovom obezbeđenju. Dve nedelje posle hapšenja, Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 29. maja da je izvršen pretres Milićevog stana i njegovih službenih prostorija. Nekoliko dana kasnije, Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je da su dva beogradska policajca uhapšena zbog sumnje da su jednoj osobi omogućili da nabavi vatreno oružje, iako su mu druge policijske uprave to ranije odbile iz bezbednosnih razloga. Iz policije za RSE nisu potvrdili navode pojedinih medija da je reč o policajcima koji su povezani sa Milićem. Vlast je nakon ubistva na Senjaku najavila "čišćenje redova policije". "Takve najave smo i ranije slušali nakon velikih afera, ali policijske istrage su uglavnom bile selektivne, a rezultati ograničeni i bez dubljih institucionalnih reformi", rekla je za RSE Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Dijana Hrkalović četiri godina pred sudomNakon skoro tri godine suđenja, postupak protiv bivše državne sekretarke Ministarstva unutrašnjih poslova Dijane Hrkalović krenuo je ispočetka u martu ove godine. U tri različita slučaja optužena je da je uticala na svoje saradnike da postupe suprotno službenom položaju. U jednom od njih, tražila je da se sudu i tužilaštvu ne dostavi izveštaj o veštačenju telefona Veljka Belivuka kojem se tada sudilo za ubistvo. Belivuk je kasnije uhapšen i optužen za organizovani kriminal, više ubistava, otmicu, prodaju droge i nedozvoljeno nošenje i promet oružja. Sud u Beogradu prvobitno je osudio Hrkalović na 16 meseci zatvora da bi Apelacioni sud u decembru 2025. tu presudu ukinuo i naložio novo suđenje. Hrkalović se u javnosti pominjala kao osoba koja gaji bliske veze sa pripadnicima kriminalnih grupa, dok je ona te navode negirala. Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku navodi da slučaj nekada bliske saradnice tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića pokazuje da su "policija i tužilaštvo pod snažnim političkim uticajem". "Upravo zbog toga javnost ni danas nema odgovore na mnoga pitanja o vezama Dijane Hrkalović sa kavačkim kriminalnim klanom i umešanost u brojnim ubistvima pripadnika škaljarskog klana", dodaje. Kavački i škaljarski klan su dve suprotstavljene kriminalne grupe iz okoline Kotora u Crnoj Gori, čiji sukob traje od 2014. Od tada je u međusobnim obračunima na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno više 70 ljudi, o čemu je RSE pisao u Crnoj knjizi: Ubistva s mafijaškim potpisom. U postupku protiv Dijane Hrkalović sudi se i bivšem načelniku Službe za specijalne istražne metode Dejanu Milenkoviću. Optužen je da je brisao video-snimke, manipulisao njima i dokaznim materijalom ključnim za rasvetljavanje ubistava i uličnih likvidacija. Trećeoptuženi, bivši načelnik novosadske policije Milorad Šušnjić, pravosnažno je osuđen na četiri godine zatvora jer je kriminalca Darka Eleza stavio na fiktivne mere kako bi ga zaštitio od istraga. Uz optužbe za trgovinu uticajem sudilo se i bivšem zameniku načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Goranu Papiću, takođe bliskom saradniku bivšeg ministra policije. Optužen je da je, mimo propisa, 2020. godine naredio da se Marku Miljkoviću, kasnije optuženom članu Belivukove kriminalne grupe, vrati oduzeto blindirano vozilo. Osuđen je 2023. na dve godine zatvora i deset godina zabrane rada u policiji. Papić je u odvojenom slučaju osuđen i na godinu dana kućnog pritvora zbog zlostavljanja i mučenja vlasnika jednog beogradskog restorana. Slučaj Jovanjica bez epilogaReč je o jednoj od najvećih afera koja je potresla bezbednosne strukture u Srbiji, a koja za sada nema epilog. Policija je novembra 2019. na poljoprivrednom dobru za uzgoj organske hrane Jovanjica u blizini Beograda pronašla ilegalnu laboratoriju za proizvodnju kanabisa. Zaplenjeno je 1,6 tona marihuane, uhapšeni su vlasnik imanja Predrag Koluvija i zaposleni. Među optuženima u tom slučaju su i policajci, pripadnici Bezbednosno-informativne agencije i Vojnoobaveštajne agencije. Tužilaštvo ih tereti da su pružali fizičku zaštitu imanju, obezbeđivali prevoz droge i Koluviji dostavljali poverljive operativne podatke i službene informacije. Inspektori koji su krajem 2019. otkrili plantažu marihuane, šef Četvrtog odeljenja beogradske policije za droge Slobodan Milenković i njegov kolega Dušan Mitić smenjeni su 2023. sa tih pozicija. Ključni su svedoci u sudskom procesu protiv okrivljenih, a zbog pretnji koje su dobijali imaju policijsko obezbeđenje. Protiv trećeg inspektora Milana Isakova, koji je takođe svedočio u ovom predmetu, pokrenut je postupak zbog navodne zloupotrebe službenog položaja u odvojenom slučaju. Isakov je te optužbe ocenio kao vid pritiska. Suđenje je u toku. Isaković je tokom svedočenja Jovanjicu nazvao "fabrikom droge državnih službi" i optužio vlast da pokušava da sve zataška. Maja Bjeloš iz BCBP-a navodi da smena policajaca koji su otkrili Jovanjicu "ukazuje na to da su akteri organizovanog kriminala politički zaštićeni". Iz vladajuće Srpske napredne stranke su radnije negirali umešanost vlasti u ovaj slučaj. Na pitanja RSE u vezi sa ovim optužbama nisu odgovorili. Darko Šarić i veze sa policijomVeze policije i vođe međunarodne kriminalne organizacije Darka Šarića dokazane su na sudu. Šarić je u aprilu 2025. osuđen na šest godina zatvora u postupku koji se vodio protiv njega i njegovih saradnika za planiranje ubistva i diskreditaciju svedoka saradnika. U ovom slučaju osuđena su i trojica pripadnika MUP-a za pomaganje Šarićevoj kriminalnoj grupi, zloupotrebu službenog položaja i odavanje poverljivih informacija. Suđenje Šariću zbog šverca 5,7 tona kokaina je jedan od najvećih slučajeva protiv organizovanog kriminala koji je vođen u Srbiji. Pravosnažnom presudom u maju 2022. osuđen je na 14 godina zatvora. Sudi mu se i za pranje novca, kao i za organizovanje ubistava vođa škaljarskog klana u Grčkoj 2020. godine. O vezama Šarića i policije govorilo se i 2014. godine. Petorica šefova policijskih uprava smenjeni su nakon što je Šarić jednog od njih na sudu imenovao kao "korumpiranog policajca". Državni vrh je kao zvaničan razlog za hitne smene naveo njihovo navodno mešanje u politiku i medije, kao i njihove navodne kontakte sa optuživanim narko-dilerom. Smenjeni policajci tvrdili su da se radi o montiranoj medijskoj kampanji kriminalaca. Unapređenje nakon optužbiMeđu pripadnicima MUP-a koji su se našli na meti optužbi je i policajac Marko Kričak. Studentkinja Nikolina Sinđelić optužila ga je za pretnje silovanjem i preteranu upotrebu sile nakon privođenja tokom antivladinog protesta u Beogradu u avgusta 2025. godine. O policijskoj brutalnosti u javnosti su govorili i drugi koji su, zajedno sa njom, privedeni tog dana. Kričak je tada bio na mestu komandanta Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata. Dok je deo javnosti zahtevao njegovu smenu i sankcionisanje policajaca, MUP je odbacivao optužbe. Pola godine kasnije, u decembru 2025, Kričak je postavljen na mesto načelnika Uprave kriminalističke policije. Smrt u pritvoruDuže od dve godine nije utvrđeno kako je u policijskom pritvoru u Boru preminuo brat jednog od osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić. Nakon što mu je u aprilu 2024. određeno zadržavanje zbog sumnje da je pomogao svom bratu nakon ubistva, policija je saopštila da je iste noći preminuo "prirodnom smrću". Nakon što je nedeljnik "Radar" objavio da je obdukcija pokazala da je umro od posledica prebijanja, MUP je saopštio da je, po nalogu tužilaštva, započeta istraga. "Ukoliko bude ustanovljeno da je bilo zloupotreba i prekoračenja ovlašćenja biće pokrenute mere protiv onih koji su prekršili zakon i policijsku etiku", naveli su tada. Šta je ustanovljeno, do danas nije poznato. Tužilaštvo u Nišu, koje je preuzelo slučaj, nije odgovorilo na pitanja RSE.

Država Srbija je povredila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, odlukom da zabrani protest srpsko-kineskom udruženju tokom posete kineskog predsednika Sija Đinpinga 2016. godine, presudio je Evropski sud za ljudska prava. U odluci, objavljenoj 2. juna, Sud je ocenio da je Srbija povredila slobodu okupljanja i udruživanja zabranom okupljanja koje je Srpsko-kinesko društvo prijateljstva FDH pokušalo da organizuje protiv progona pripadnika pokreta Falun Gong u Kini. Falun Gong, grupa koja promoviše budističku školu meditacije, na meti je progona vlasti u Kini u poslednjih 25 godina. Prema oceni Evropskog suda za ljudska prava, Srbija je povredila Član 11 (sloboda okupljanja i udruživanja) i 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima. Srpsko-kinesko društvo prijateljstva FDH podnelo je policiji prijave za tri skupa, koja su planirali da održe u Beogradu 17. i 18. juna tokom posete kineskog predsednika. U sva tri slučaja vlasti su primenile član Zakona o javnom okupljanju, koji predviđa da javni skup nije dozvoljen kada postoji pretnja po javnu bezbednost ili nacionalnu bezbednost. Vlasti su obrazložile da se tokom posete predsednika Kine očekuje prisustvo "značajnog broja kineskih državljana" koji podržavaju kinesko rukovodstvo, te da takva situacija nosi rizik od sukoba koji bi mogao ugroziti javnu bezbednost i imovinu. Pozivajući se na Član 11. (sloboda okupljanja i udruživanja) Evropske konvencije, podnosilac predstavke posebno tvrdi da je zvanična procena pretnje javnoj bezbednosti bila zasnovana isključivo na pretpostavkama, te da čak i u slučaju postojanja rizika od kontrademonstracija to nije predstavljalo dovoljan razlog za zabranu mirnog protesta. Pozivajući se na Član 13. (pravo na delotvoran pravni lek) Konvencije, podnosilac predstavke navodi da postupci sudske kontrole pred upravnim sudovima, kao i postupak po ustavnoj žalbi, nisu predstavljali delotvorna pravna sredstva za zaštitu njegovih prava. U saopštenju se kaže da Evropski sud za ljudska prava nije odredio naknadu štete jer "podnosilac predstavke nije podneo zahtev za pravično zadovoljenje (naknadu štete)". Presuda kao satisfakcijaDejan Marković, iz Društva srpsko-kineskog prijateljstva – FDH, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da presuda Evropskog suda predstavlja značajnu satisfakciju za aktiviste Falun Gonga u Srbiji. "Mi nismo podneli zahtev za odštetu, jer je naš cilj bio da se ovom presudom u Srbiji ubuduće dopuste aktivnosti i skupovi koji se tiču ljudskih prava u Kini. Ostaje da se vidi hoće li se to desiti i kako će Ministarstvo unutrašnjih poslova ubuduće reagovati", kaže Marković. Prema njegovim rečima, nadležni organi zabranjuju okupljanja aktivistima njegovog udruženja od 2014. godine. Dodaje da su u poslednjih 12 godina aktivisti podneli petnaestak zahteva za dozvolu javnog okupljanja i da su svi odbijeni. "Automatski se zabranjuje sve što je u vezi sa skupovima koji se tiču ljudskih prava u Kini. Obrazloženja su uvek ista - ugrožavanje bezbednosti, jer na drugoj strani mogu da se okupe podržavaoci Komunističke partije Kine", kaže Dejan Marković. Hapšenja aktivistaOsim zabrane okupljanja, srpske vlasti su u nekoliko navrata pritvarale aktiviste Falun Gonga tokom poseta kineskog predsednika. U maju 2024, kada je Si Đinping bio u Srbiji, uhapšeno je šestoro aktivista i još dve osobe koje su u njihovom srodstvu. Kako piše u rešenju koje je izdala Služba za borbu protiv terorizma Uprave kriminalističke policije, a u koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, razlog zadržavanja je postojanje sumnje "da će ugroziti sigurnost lica pod međunarodnom zaštitom ozbiljnom pretnjom". Drugi slučaj dogodio se deceniju ranije. Jedanaest aktivista grupe Falun Gong uhapšeno je u Beogradu 2014. godine, uoči početka Samita sa Kinom, a potom deportovano iz zemlje. Tada su aktivisti Falung Gonga, kako su rekli, privedeni zbog namere da "mirno protestuju u cilju podizanja svesti o stanju ljudskih prava u Kini" i "protivzakonitog hapšenja" njihovih pristalica. Taj slučaj je došao je i do najviše pravne instance – Ustavnog suda Srbije, koji je u avgustu 2021. godine presudio u korist aktivista Falun Gonga. Ustavni sud je ocenio je da je policija nezakonito zadržala mirne demonstrante. U odluci u koju je RSE imao uvid, Ustavni sud je utvrdio da je došlo do povrede prava na slobodu i bezbednost.

Nadležni u Srbiji ne odgovaraju na upit Radija Slobodna Evropa povodom konferencije evropskih ultradesničara u Beogradu. Na skupu su se mogle čuti brojne diskriminatorne poruke na račun manjina, migranata i LGBT populacije, kao i proruska i antievropska retorika.

Ukazom od 1. juna nominovani su ambasadori Sjedinjenih Država za Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Crnu Goru. Ova nominovanja treba da prođu potvrdu Senata. Kako je objavila Bijela kuća za BiH je nominovan Ronald Johnson iz savezne države Massachusetts za izvanrednog i opunomoćenog ambasadora SAD. Ronald J. Johnson je penzionisani brigadni general američkih marinaca. Trenutnu dužnost ambasadora od septembra 2025. u BiH obnaša John Ginkel kao otpravnik poslova. Za Srbiju je nominovan Michael Young iz države Utah. Michael K. Young je tokom administracije predsjednika Georgea Busha starijeg radio u Ministarstvu inostranih poslova SAD kao ambasador za trgovinu i ekološka pitanja, te kao zamjenik podsekretara za ekonomska i poljoprivredna pitanja i zamjenik pravnog savjetnika. Takođe je bio predsjednik Utah Univerziteta od 2004-2011. SAD nemaju ambasadora u Srbiji od januara 2025. kada je tu poziciju napustio Christopher Hill. Predsjednik SAD Donald Trump nominovao je za to mjesto Marka Brnoviča u martu 2025., ali je šest mjeseci kasnije administracija povukla taj predlog, a razlozi nisu navedeni. Brnovič je preminuo u januaru 2026. Za Crnu Goru je nominovan Peter McCoy iz Južne Caroline. Nominovani ambasador za Crnu Goru Peter McCoy tokom pravne karijere služio je kao državni tužilac iz okruga Južna Carolina 2020. do 2021., a prethodno je radio kao krivični tužilac. SAD ambasadu u Podgorici trenutno vodi kao otpravnik poslova karijerni diplomata Michael C. Keays. Istaknute su i nominacije za ambasadore u Republici Salvador, Azerbejdžanu, Kraljevini Kambodži, Ekvatorijalna Gvineja, Moldaviji, Indoneziji, Bugarskoj, Republici Trinidad i Tobago, Paragvaju, Kolumbiji, Litvanija, Egipat, Brazil, Ekvador, Gambija, Dijera Leone, Keniji. SAD su ranije nominovale i svog ambasadora u Albaniji. Krajem maja ove godine, kandidat za američkog ambasadora u Albaniji, Eric Wendt, pojavio se pred Odborom za inostrane poslove američkog Senata. U vezi s Kosovom, Washington još nije dao nikakvu izjavu, budući da američku ambasadu u Prištini trenutno vodi otpravnica poslova Anu Prattipati, nakon što je prethodni ambasador Jeff Hovenier završio svoj trogodišnji mandat krajem decembra 2024. Inače, procedura imenovanja ambasadora SAD bazira se na ustavnom principu "savjeta i saglasnosti" Senata. Predsjednik prvo nominuje kandidata za ambasadora, koji može biti karijerni diplomata ili politički imenovana osoba. Nakon toga nominacija ide u Senatski odbor za inostrane poslove, koji razmatra kandidata. Odbor često organizuje saslušanje na kojem kandidat odgovara na pitanja senatora o politici SAD, zemlji u koju ide kao ambasador i drugim relevantnim temama. Odbor glasa o nominaciji i šalje preporuku punom sastavu Senata. Ako se nominacija odobri bude upićena na glasanje u Senatu. Tek nakon što Senat potvrdi kandidata većinom glasova, predsjednik formalno imenuje ambasadora. Novi ambasador potom odlazi u zemlju domaćina i predaje akreditive šefu države, čime službeno preuzima dužnost. Za razliku od mnogih država, ambasadori SAD ne stupaju na funkciju odmah nakon predsjedničke nominacije. Potvrda Senata predstavlja važan mehanizam kontrole izvršne vlasti i često može potrajati sedmicama ili mjesecima, posebno ako postoje političke kontroverze oko kandidata.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić negirao je u ponedeljak navode da će Srbija uvesti vize za ruske državljane. Vučić je za TV prva rekao da se nije ni razmišljalo o uvođenju viza za državljane Rusije, nakon izveštaja ruskog lista Izvestija da u Srbiji jačaju rasprave o antiruskim inicijativama, uključujući i moguće ukidanje bezviznog režima s Rusijom do kraja godine, radi pristupanja Evropskoj uniji. Vučić je rekao da pozvao predsednicu Narodne skupštine Srbije Anu Brnabić da proveri da vidi da "nešto u parlamentu nisu izglasali". "Takva odluka neće biti doneta, čak i da je neko donese, biće sklonjena odmah, stornirana odmah", rekao je Vučić. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je u ponedeljak da odluka Srbije o ukidanju bezviznog režima s Rusijom ne bi mogla biti jednostrana, bez recipročnih mera, prenela je agencija Beta. "Po pravilu, takve su odluke simetrične. Donose se na osnovu reciprociteta", rekao je Peskov novinarima u Kremlju, povodom navoda da bi Srbija mogla ukinuti bezvizni režim s Rusijom. Ruski list Izvestija citirao je predsednika skupštinskog odbora za dijasporu i Srbe u regionu Dragana Stanojevića da u Srbiji jačaju antiruske inicijative, uključujući i razmatranje mogućeg ukidanja bezviznog režima s Rusijom radi ispunjavanja uslova za ulazak u EU. On je, međutim, za Izvestija rekao da je Srbija još daleko od ulaska u EU i ukidanja viznog režima sa zemljama Šengena, zbog čega bi ubrzano ispunjavanje tih zahteva predstavljalo "kapitulaciju" i moglo dovesti do gubitka podrške među građanima. Prema njegovim rečima, pitanje viznog režima s Rusijom razmatra se kao deo ispunjavanja uslova iz Brisela, ali da je Srbija "daleko" od članstva u EU, "pa je i realizacija tih obaveza takođe daleka".

Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je u ponedeljak da je razgovarala s izvršnim direktorom Nacionalnog saveta Bele kuće za energetsku dominaciju Džerodom Ejdženom (Jarred Agen) o jačanju saradnje Srbije i SAD u energetskom sektoru, kao i o američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS). Đedović Handanović je na Instagramu navela je fokus razgovora bio na novim projektima koji mogu doprineti jačanju energetske sigurnosti, diversifikaciji izvora snabdevanja i razvoju moderne energetske infrastrukture. Stejt department je krajem maja u izveštaju Kongresu, uz ocenu da energetska zavisnost od Rusije predstavlja stratešku ranjivost Zapadnog Balkana, naveo da diversifikacija isporuka energenata jača regionalnu stabilnost i prosperitet, pri čemu američki tečni prirodni gas, nuklearna tehnologija i obnovljivi izvori energije nude komercijalno atraktivne i geopolitički pouzdane alternative. "Sa Sjedinjenim Američkim Državama imamo sporazum o strateškoj saradnji u energetici, što je ujedno i prvi strateški sporazum između naše dve zemlje koji je odličan okvir za saradnju, posebno u gasnom, hidro i sektoru obnovljivih izvora energije", navela je Đedović Handanović. Ona je dodala da je sa zvaničnikom Bele kuće razgovarala i o sankcijama koje je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine OFAC uvela NIS-u i da je zahvalila na odlaganjima koje je Srbija dosad dobila da reši pitanje naftne kompanije koja je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva. "Srbija je otvorena za razgovore i svakodnevno radimo na iznalaženju dugoročnog rešenja, dok se NIS ne ukloni sa liste sankcija", navela je Đedović Handanović. SAD su više puta produžavale rok za prodaju NIS-a i mađarska naftna kompanija MOL je krajem maja dobila novi rok do 6. juna da završi pregovore s Gaspromnjeftom o kupovini ruskog udela u NIS-u. Pregovori između MOL-a i Srbije navodno su zapeli u vezi s radom NIS-ove Rafinerije i buduća pokrivenost tržišta Srbije naftnim derivatima.

Ubijeni Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezu sa organizovanim kriminalom, bio je uključen u poslove sa Upravom carina Srbije, pokazuje istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE). Carina je od firme, u kojoj je Nešović bio vlasnik, 2020. godine zakupila prostor u kojem je smešteno jedno od carinskih skladišta u neposrednoj blizini Beograda. Iz Uprave carina, međutim, do objave teksta nisu odgovorili na pitanja RSE o ugovoru sa Nešovićevom firmom, kao ni kako se među poslovnim saradnicima te državne institucije našla osoba koja se povezuje sa kriminalom. Nešović je ubijen 12. maja u jednom restoranu u Beogradu, u naselju Senjak. Više javno tužilaštvo za ubistvo Nešovića sumnjiči Sašu Vukovića, zvanog Boske, a pucnjima je, kako je saopšteno, prethodila njihova rasprava. U danima nakon ubistva su, pored Vukovića, uhapšene osobe koje su označene kao njegovi pomagači, ali i tadašnji šef beogradske policije Veselin Milić, koji je osumnjičen za prikrivanje zločina. Milić je, prema navodima Višeg javnog tužilaštva, prisustvovao ubistvu u restoranu zajedno sa pripadnicima svog obezbeđenja. Tužilaštvo, ne odgovara na pitanja RSE da li se u istrazi o ubistvu Nešovića ispituju i njegove poslovne veze sa državom. "Institucije se ponašaju kao da se to ne dešava, zapravo, ponašaju se kao da čuvaju takve stvari. Mi, nažalost, imamo institucije koje štite organizovani kriminal i korupciju", izjavio je za RSE istraživački novinar nedeljnika "Radar" Vuk Cvijić. Aleksandar Nešović, poznat pod nadimkom Baja, dovodi se u vezu sa "Kekinom grupom", kriminalnim klanom kojeg je devedesetih godina osnovao Dejan Stojanović, zvani "Keka". Prema podacima iz policijske "Bele knjige", u kojoj su početkom dvehiljaditih pobrojane organizovane kriminalne grupe u Srbiji, "Kekinoj grupi" su se na teret stavljala najteža krivična dela, poput ubistava. "To je bila kriminalna grupa sa Novog Beograda. Ono što je sada novo, prema internim dokumentima Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije Srbije, ali i još nekih drugih međunarodnih organizacija, jeste njihovo učešće u transatlantskom švercu droge", kaže novinar Vuk Cvijić. U zvaničnim poslovnim bazama Srbije, Aleksandar Nešović je evidentiran kao bivši vlasnik kompanije "Easy Pass", registrovane za uslužnu delatnost u kopnenom saobraćaju. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), Nešović je bio vlasnik ove firme od 2020. do kraja 2023. godine. Samo nekoliko meseci nakon što je preuzeo "Easy Pass", Uprava carina Srbije je od te firme zakupila prostor u Šimanovcima, nadomak Beograda, gde je preselila jednu od svojih carinskih ispostava. Da je sa firmom "Easy Pass" potpisan ugovor o zakupu, vidi se iz javno dostupnih dopisa Uprave carina špediterskim kompanijama. U carinskim ispostavama obavlja se carinjenje robe, carinski nadzor i kontrola kamionskog robnog prometa. Firma bez iskustva i zaposlenihPre nego što je Uprava carina potpisala ugovor o zakupu prostora sa firmom Aleksandra Nešovića "Easy Pass", carinska ispostava je bila na drugoj lokaciji, u mestu Dobanovci, na periferiji Beograda. Preseljenje ispostave u obližnje Šimanovce, izazvalo je tada oštru reakciju Nacionalne asocijacije špediterskih kompanija. Iz ove asocijacije su u dopisima Vladi, Ministarstvu finansija i Upravi carina, kao i u saopštenjima za medije, tvrdili da je novi prostor neuslovan, a da firma "Easy Pass" nema iskustva ni zaposlene. "Prema dostupnim podacima APR-a, kompanija koja je dobila ugovor je potpuno nepoznata u branši, bez jasnih dokaza da se zaista bavi poslovima za koje je registrovana, kao i sumnjom da uopšte radi", navodi se u dopisu iz 2020. godine. Tada je špediterska asocijacija od nadležnih institucija tražila da se preispita odluka o preseljenju carinske ispostave na lokaciju kompanije "Easy Pass" u Šimanovcima. U dopisu asocijacije je navedeno i da je ugovor o zakupu potpisan, a ispostava preseljena, iako lokacija "nije opremljena, ni završena", kao i da nije bilo dovoljno parkinga za kamione koji dolaze na carinjenje. Uprava Carina je tada, reagujući na njihove primedbe, saopštila da je razlog preseljenja to što je istekao prethodni ugovor o zakupu, kao i da je novi ugovor potpisan u skladu sa procedurama i instrukcijama Ministarstva finansija. Naveli su da je objavljen javni poziv, da su stigle dve ponude, i da je odlučeno da se ugovor o zakupu dodeli firmi "Easy Pass". "Pri čemu nije bitan broj zaposlenih u firmi, već ispunjenje uslova u pogledu funkcionalnosti, opremljenosti i bezbednosti", saopštila je tada Uprava carina. Javni poziv, kao ni ugovor koji je potpisan sa firmom Aleksandra Nešovića, nisu dostupni u bazi javnih nabavki Srbije. Do objave teksta, Uprave carina za RSE nije dostavila podatke o ceni zakupa, trajanju i uslovima tog ugovora. Firma ugašena, novi vlasnici u blokadiPrema podacima APR-a, firma "Easy Pass" je osnovana u junu 2017. godine. Osnivači i vlasnici firme prvo su bili Bojan Đurić i Slobodan Jasika. U februaru 2020, samo nekoliko meseci pre dobijanja posla od Carine, firmu je kao stopostotni vlasnik preuzeo Nešović. Tada se kao zastupnik firme upisuje Jelena Marković, Nešovićeva nevenčana supruga. Jelena Marković i Aleksandar Nešović su izašli iz firme "Easy Pass" u decembru 2023. godine kada, prema podacima iz privrednog registra, kompaniju preuzima firma "Logistic team Sekulić". Ova firma je trenutno u blokadi, a u katastru su upisani kao vlasnici parcele u Šimanovcima, na kojoj se, prema registrima Uprave carina, i dalje nalazi carinska ispostava. Kompanija "Logistic Team Sekulić" je, i pre nego što je Uprava carina zaključila ugovor o zakupu sa firmom "Easy Pass", javno oglašavala lokaciju u Šimanovcima kao sopstveni logistički objekat, koji je izgradila i opremila. "Logistic Team Sekulić" je u maju 2020. dobio i upotrebnu dozvolu za skladišni i administrativni prostor na toj lokaciji, pokazuju javno dostupni podaci. Iz Carine nema odgovora na pitanje kako se onda kao njihov formalni ugovorni partner za zakup tog prostora pojavila firma "Easy Pass". Zvanične mejl adrese i telefoni firme "Logistic team Sekulić" su ugašeni. "Logistic team Sekulić" je u vlasništvu druge firme, "Erwin doo" iz Novog Pazara, a njen vlasnik je za RSE kratko naveo da ne može da komentariše ovaj slučaj. Navodi o malverzacijama na cariniProvladini mediji u Srbiji su proteklih godina najavljivali hapšenja zbog navodnih milionskih pronevera u carini, u kojima su, kako su tvrdili, u sprezi sa kriminalnim grupama učestvovali i državni funkcioneri. Do optužnica i suđenja, međutim, nije došlo, dok tužilaštva ne saopštavaju da li sprovode istragu o carinskim malverzacijama i šta je do sada utvrđeno. A hapšenja u vezi sa carinskim proneverama najavio je krajem februara 2021. i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i to u nedeljama nakon hapšenja kriminalne grupe Veljka Belivuka, optužene za najteža krivična dela – otmice, ubistva, šverc droge. Vučić je tada rekao da će "ceo svet biti šokiran kada budu videli sa kim smo imali posla", a potom pomenuo i carinu. "Govorili su, ti su 'bliski' Vučiću. Eto te 'bliske' pohapsismo. Bavili su se svim mogućim trikovima, a sve je bilo usmereno na dve stvari i sada ispitujemo umešanost stranog faktora, kao i kriminal u okviru carine. Neverovatne stvari ćete videti koji su ljudi to preuzeli i time se bavili, i oni koji nikakve veza sa carinom nemaju", rekao je tada Vučić. Potom je u policiji, polovinom marta 2021. godine, saslušan bivši direktor Uprave carina Miloš Tomić. Razlozi zbog kojih je, u svojstvu građanina, pozvan na saslušanje tada nisu zvanično saopšteni, niti je saopšteno da li se protiv njega vodila istraga. Na ta pitanja ni danas nema odgovora. Tomić je sa mesta direktora Uprave carina smenjen u sedmicama pre nego što je saslušan u policiji. A provladini mediji su tada, pozivajući se na "nezvanične izvore bliske istrazi", tvrdili da je u malverzacijama i švercu na carini, zbog kojih je država oštećena za stotine miliona evra, navodno učestvovao bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slavišaa Kokeza. Kokeza je do tada u javnosti opisivan kao biznismen, funkcioner Srpske napredne stranke, ali i blizak saradnik predsednika države Aleksandra Vučića. A kao jedno od mesta malverzacija navodno se pominjao prostor carinske ispostave u vlasništvu firme ubijenog Aleksandra Nešovića. Ovi navodi nikada nisu zvanično potvrđeni. Kokeza je u policiji saslušavan u februaru 2021. Navodno su tada ispitivane njegove veze sa Belivukovom kriminalnom grupom, švercom na carini, ali i eventualna umešanost u pripremu atentata na predsednika Srbije. Vučić je rekao da je Kokeza odbio da ide na poligraf na "ključno pitanje da li je učestvovao u pripremi njegove likvidacije". "Ja u to ne mogu da verujem, da budem sasvim iskren. Ja tog čoveka dugo poznajem, i nikada u to neću poverovati", rekao je tada Vučić. Kokeza nakon toga nije hapšen, a sa čela Fudbalskog saveza Srbije otišao je u martu 2021, opisujući da odlazi "suočen sa optužbama i brutalnim napadima", te da je spreman da brani njegov "čast i ugled koji se skrnave". Od tada nije poznato gde se Kokeza nalazi i da li je u Srbiji. Tužilaštvo za organizovani kriminal je za RSE saopštilo da protiv Kokeze nisu podnošene krivične prijave, pa da samim tim protiv njega ne vode nijedan krivični postupak. A Više javno tužilaštvo u Beogradu ne odgovara da li je nekadašnji naprednjački funkcioner danas pod istragom i za šta se tereti. "Da li se vodi neka predistraga, to je moguće, o tome se javnost ne obaveštava, ali sumnjam. Mislim da sada vlast traži malo drugačiji narativ, nego recimo u slučaju Kokeze. Vidimo da su jako oprezni i da se preko propagandnih servisa vlasti ceo taj stravični događaj na Senjaku spušta i da mu se ne pridaje značaj", ocenjuje za RSE novinar Vuk Cvijić. Slučaj 'Senjak'Više javno tužilaštvo u Beogradu vodi istragu protiv 11 osoba zbog ubistva Aleksandra Nešovića koje se 12. maja dogodilo u restoranu na Senjaku. Nešovićevo telo je, nakon nekoliko dana potrage, pronađeno 21. maja, u zakopanom buretu na teritoriji Inđije. U okviru istrage je 15. maja uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić, koji se sumnjiči za prikrivanje ubistva. Pored Milića uhapšena su i tri policajca iz njegovog obezbeđenja. Tužilaštvo je ranije navelo da je Milić bio u restoranu u društvu dvojice izvršilaca, te da je telefonom pozvao A.N. i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice. Takođe je saopšteno da je Milić žrtvi sugerisao da ne dođe u pratnji svog obezbeđenja. "Vidimo da je to vrlo strogo kontrolisana istraga, da predsednik Srbije Aleksandar Vučić usmerava istragu, čak i javno. Pokušava da nađe propagandni narativ da izađe iz te situacije, ali mu ne ide. Ne verujem da će to (odnosi Veselina Milića sa pripadnicima kriminalnih grupa) biti predmet istrage. Mi i ne znamo ko je sve bio u tom restoranu te noći i da li je jedino službeno lice bio Milić i njegovo obezbeđenje, ili je bilo tamo još nekih ljudi", priča Vuk Cvijić. Dodaje i da je, prema Milićevom iskazu u Tužilaštvu, u koji je nedeljnik "Radar" imao uvid, Milić izjavio da su ubijeni Nešović i on imali "korektan odnos". "To je malo neobično, jer je Milić šef beogradske policije, a upravo je Nešović u internim dokumentima MUP-a opisan kao vrlo važan pripadnik organizovane kriminalne grupe. Međutim, to za ovu vlast nije ništa neobično, jer pojedini predstavnici vlasti i te kako imaju dobre odnose sa raznim ljudima iz podzemlja", kaže Vuk Cvijić. Milić je sa mesta šefa beogradske policije smenjen nakon hapšenja. Sud mu je odredio jednomesečni pritvor, navodeći da okolnosti ukazuju da bi u slučaju boravka na slobodi mogao da utiče na dokaze I svedoke. Milić je u dva mandata bio načelnik beogradske policije. U međuvremenu je bio savetnik predsednika Srbije koji ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost. Saradnja na tekstu: Natalija Jovanović

Skup predstavnika ultradesničarskih partija iz nekoliko evropskih zemalja organizovan je u Beogradu u nedelju, 31. maja. Na skupu u Medija centru Udruženja novinara Srbije (UNS) predstavljene su proruske, antimigrantske, anti-LGBT i rasističke ideje. Izneto je više uvreda na račun Roma, crnaca, LGBT+ populacije. Učesnici su negirali nezavisnost Kosova, proglašenu 2008. godine. Poslate su poruke protiv Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a. Konferencija pod nazivom "Budućnost za evropske nacije" predstavljena je kao sastanak Alijanse za mir i slobodu (Alliance for peace and freedom – APF). To je koalicija koju su 2015. oformile stranke krajnje desnice iz više evropskih zemalja, između ostalih Velike Britanije, Nemačke i Španije. Ko su bili gosti na konferenciji?Na konferenciji je, pored ostalih, govorio predsedavajući APF-a Roberto Fiore, inače prvi čovek italijanske neofašističke stranke "Nova snaga" (Forza Nuova). Ta stranka osnovana je sredinom devedesetih i poznata je po anti-LGBT i antimigrantskoj retorici, a nakon ruske agresije na Ukrajinu podržali su Rusiju. Prema pisanju italijanskih medija članovi "Nove snage" borili su se na ruskoj strani u Donbasu na istoku Ukrajine. Na konferenciji se obratila i generalna sekretarka te stranke Gloria Kallareli. Među govornicima su bili i potpredsednik španske ultradesničarske partije "Democracia Nacional" Gonzalo Martin, te Janis Zografos iz "Grčkog patriotskog pokreta-K21". Pokret iz Grčke nastao je nakon raspada neonacističke "Zlatne zore". Njen osnivač Nikolaos Mihaloliakos poznat je kao obožavalac nacizma, a na skupovima je okupljene pozdravljao podignutom rukom poput vođe nacističke Nemačke Adolfa Hitlera. U jednom trenutku "Zlatna zora" bila je treća stranka po snazi. Međutim, oktobra 2020. godine sud u Grčkoj proglasio je tu stranku kriminalnom organizacijom. Osuđeno je blizu 70 pripadnika ove organizacije, na čelu sa vođom i osnivačem Nikolaosom Mihaloliakosom. Među zločinima za koje su osuđeni su ubistvo grčkog muzičara Pavlosa Fisasa, napadi na migrante i političke protivnike. Ko su bili domaćini u Beogradu?Konferenciju u Beogradu organizovao je srpski ultradesničar Miša Vacić koji se predstavlja kao lider vanparlamentarne stranke Srpska desnica. Vacić se od 2023. nalazi na listi sankcija Ministarstva finansija SAD zbog "zlonamernih aktivnosti u korist Rusije". Na konferenciji je izneo stav da su "srpskim nacionalistima" trenutno najveća pretnja studentski pokret i antivladini demonstranti u Srbiji. Optužio ih je da su "domaći izdajnici", dok je za vlast Srpske napredne stranke kazao da bi bila "apsolutno savršena" ukoliko bi im se njegova stranka pridružila. Među "domaćinima" skupa bio i vođa zabranjene neonacističke organizacije Nacionalni stroj Goran Davidović poznat pod nadimkom "Firer". Ovu grupu je Ustavni sud zabranio 2011. godine zbog izazivanja verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti. Davidović je u Srbiji osuđen na jednogodišnju kaznu zatvora, zbog upada na antifašističku tribinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 2005. godine. Tom prilikom su on i grupa neonacista verbalno i fizički napali prisutne. On je 2007. ponovo optužen za izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje – ovoga puta zbog napada na učesnike antifašističke šetnje u Novom Sadu 2007. godine. I taj sudski proces je trajao godinama, a Davidović je bio u Italiji i nedostupan pravosudnim organima Srbije i sudilo mu se u odsustvu. U Srbiju se vratio 2019. godine, nakon što je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo presudu protiv njega. Među govornicima je bio i Pavle Bihali vođa ultradesničarskog pokreta "Levijatan", čiji su članovi hapšeni zbog napada na migrante i niza drugih incidenata. Davidović, Vacić i Bihali predstavili su se na konferenciji i kao osnivači Partije srpskih nacionalista. Formiranje te stranke najavili su krajem 2024. godine kao "političku borbenu formaciju koja će legalnim sredstvima da se bori za učešće u vlasti". RSE nije pronašao ovu stranku u Registru političkih partija Srbije. Miša Vacić je i u julu 2023. godine u Beogradu organizovao skup na kojem su učestvovali predstavnici ultradesničarskih partija iz nekoliko evropskih zemalja. U martu je učestvovao na skupu evropskih partija krajnje desnice u Rimu, na kojem je salutirao fašističkim pozdravom. To je uradio i u Rimu 2021. godine na skupu koji su takođe organizovali italijanski krajnji desničari.

Udruženje "Da se zna" saopštilo da su u noći između 28. i 29. maja, trans devojku i njenog partnera pretukla dvojica nepoznatih napadača u blizini Geneks kule, u Beogradu. Kako je saopšteno 31. maja, napadači su bili zajedno sa njima u gradskom prevozu. Napali su ih nakon što su izašli na istoj stanici. "Slučaj je prijavljen Policijskoj stanici Novi Beograd zajedno sa predatim lekarskim izveštajima o konstatovanim telesnim povredama". "Tokom davanja izjava u policiji, policijski službenici su izjavljivali homofobične komentare i negirali Matejin rodni identitet obraćajući joj se u muškom rodu, uključujući i u službenom zapisniku", istaklo je udruženje. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, do objavljivanja vesti, nisu odgovorili hitan upit Radija Slobodna Evropa u vezi sa navodima o napadu i postupanju policijskih službenika. Udruženje "Da se zna", koje evidentira transfobične i homofobične napade i pretnje, upozorilo je na "drastično pogoršanje bezbednosti LGBT+ osoba u Srbiji i potpuno odsustvo procesuiranja odgovornih za napade iz mržnje". "Ukoliko tužilaštvo nastavi da ignoriše zločine iz mržnje, to će biti dodatni motiv novim napadačima da sa napadima nastave, čime ulazimo u vreme potpune nesigurnosti za živote LGBT+ osoba u Srbiji", istakli su. "Da se zna" je ranije ukazalo da je u 2025. godini zabeleženo najmanje 110 incidenata motivisanih mržnjom prema LGBT+, što je rekordan zabeležen broj u poslednjih devet godina, otkako ta organizacija vodi evidenciju.

Suspendovani profesori, trećina nastavnika na bolovanju zbog pritisaka uprave, zaključavanje đaka u školi i najave roditelja o masovnom ispisivanju učenika. Ovako izgleda kraj školske godine u najstarijoj novosadskoj gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj" u koju ide preko 1000 đaka. "To apsolutno više ne liči na školu. Naša deca od 15 do 19 godina preživljavaju ovo svaki dan. Uopšte nije lako, jako se loše osećaju", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Tamara Injac majka dvoje učenika te gimnazije. Sve je počelo nakon pogibije 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu kada se deo nastavnika i učenika srednjih škola priključio studentima u blokadi fakulteta, optužujući vlast da je odgovorna za nesreću. Od tada traje spor direktora škole Radivoja Stojkovića i dela profesora, roditelja i đaka koji mesecima protestuju nezadovoljni odlukama uprave koje su, pored ostalog, dovele do toga da učenici umesto u matičnoj, nastavu pohađaju u zgradama drugih novosadskih škola. Kriza je produbljena nakon što je 21. maja suspendovano petoro profesora zbog štrajka i učešća na protestima. "Direktor se na suspenziju odlučio nedelju dana pred završetak školske godine. Time je ugrozio učenike koji treba da popravljaju ocene, koji treba da polažu maturske ispite", smatra Tamara Injac. Nekoliko dana kasnije više od 30 profesora otvorilo je bolovanje. "Mislim da smo sad došli do granice u kojoj kolege više ni psihički, ni fizički ne mogu da izdrže pritisak koji se dešava posle naše suspenzije i pritisaka koje trpimo u školi", kaže za RSE jedna od suspendovanih profesorki Rima Grujić. Učenici su 28. maja stupili su u dvodnevni bojkot nastave navodeći da ne žele školu koja je "na rubu propasti". Uprava škole i direktor nisu odgovorili na pitanja RSE o tome imaju li plan kako da reše krizu i kako odgovaraju na optužbe roditelja i profesora. Stojković je na konferenciji za novinare 28. maja kazao da će ispuniti zahtev roditelja i đaka i nastavu vratiti u matičnu školu do septembra. Na pitanje da li će preduzeti neke mere u vezi sa problemima sa kojima se suočava ova škola, nisu odgovorili ni iz Ministarstva prosvete. Kako je počela kriza?Nesuglasice su počele krajem 2024. godine. Tadašnji premijer Srbije Miloš Vučević izjavio je da je njegov sin, koji je u tom momentu bio đak Jovine gimnazije "nateran da izađe sa nastave" na jedan od komemorativnih skupova koji su se tih dana održavali u pomen žrtvama pada nadstrešnice Železničke stanice. Usledilo je izvinjenje uprave škole Vučeviću. Tome su se usprotivili većina profesora i đaka. Učenici su blokirali školu na nekoliko nedelja tražeći od direktora gimnazije, koji je i javno podržao vlast Srpske napredne stranke, da povuče Izvinjenje. Od tada deo profesora, roditelja i učenika optužuje direktora za pritiske, niz nezakonitih poteza i urušavanje kvaliteta školovanja. Uprava to odbacuje i drugu stranu optužuje za "narušavanje ugleda" škole. Suspendovani profesoriDirektor škole Radivoje Stojković je 21. maja suspendovao petoro profesora koji predaju u dvadesetak odeljenja u školi. Kaže da to nije bio čin odmazde, već njegova "zakonska dužnost", po nalogu prosvetne inspekcije, nakon vanrednog inspekcijskog nadzora nad radom škole. Profesorka Rima Grujić kaže da u rešenju piše da su ona i njene kolege, pre svega, suspendovani zbog toga što su odlazeći na štrajkove upozorenja ispred škole "ugrozili bezbednost đaka" i nisu obezbedili minimum procesa rada. "Ako je nama kao profesorima nešto bilo važno, to je pre svega bezbednost učenika", kaže Rima Grujić. Deo profesora štrajkove organizuje od septembra 2025, želeći da time, pored ostalog, ukažu na probleme sa uslovima rada i organizacijom nastave, kao i na neophodnost hitnog rešavanja pitanja nastavnog prostora. "Mi smo svaki štrajk upozorenja najavili i time direktora obavezali da obezbedi minimum rada", dodaje. Iako uprava tvrdi da suspenzija profesora neće ugroziti završetak školske godine, deo roditelja je zbog ove odluke zatražio od pokrajinskog sekretara za obrazovanje smenu Stojkovića. "Imate decu kojima je maturski rad iz hemije i čija mentorka je suspendovana", kazala je Tamara Injac. Iz Pokrajinskog sekretarijata nisu odgovorili na upit RSE u vezi sa odlukom po zahtevu dela roditelja koji su najavili da će ispisati decu iz te škole ukoliko Stojković ne bude smenjen. Direktor novosadske gimnazije se u martu 2025. pojavio u Pionirskom parku u Beogradu gde se, kao odgovor na studentske blokade, okupljala grupa koja je sebe nazivala studentima koji žele da uče, a koji imaju podršku vladajuće stranke. Đaci zaključani u školi tokom protestaNezadovoljstvo dela roditelja izazvalo je i to što je direktor gimnazije sredinom maja učenicima zabranio da se na kratko pridruže njihovom okupljanju ispred škole. Neposredno pred protest, učenicima je stiglo obaveštenje da im je zabranjen izlazak na petominutni odmor. Glavni ulaz bio je zaključan, a ispred vrata je stajao direktor. S druge strane vrata bili su roditelji đaka. "(Deca) su zahtevala da ih pusti i onda su na kraju počeli da iskaču kroz prozor. Ispred su bili njihovi roditelji, nisu bili neki razjareni psi", priča majka učenika Tamara Injac. Direktor i školski odbor su zaključavanje učenika objašnjavali "bezbednosnim rizicima". "Uprava je bila suočena sa visokim spoljnim rizikom od proboja neovlašćenih lica među đake", objavili su u saopšenju 18. maja. Učenici raseljeni u tri školeJedan od ključnih zahteva protesta na koje izlaze roditelji dela učenika Jovine gimnazije je da se đaci vrate u matičnu školu. Nastava je iz nje izmeštena iz, kako su naveli iz uprave, bezbednosnih razloga. Gradska građevinska inspekcija zabranila je početkom 2025. korišćenje svečane sale u toj školi, zbog nedostaka u građevinskim radovima na kupoli koja se tu nalazi. Roditelji tvrde da je to polužilo kao izgovor za "svojevoljnu odluku" direktora da od septembra 2025. raseli nastavu u druge srednje škole. Tamara Injac smatra da to ima veze sa bojkotom nastave u kojem je nakon pada nadstrešnice učestvovala većina nastavnika i učenika ove škole. "On (direktor) tu našu borbu prošlogodišnju nije uspeo da da tako kažem preboli i kreće u tu akciju izmeštanja dece da bi sprečio neke dalje blokade". Blokade fakulteta i bojkot nastave u delu osnovnih i srednjih škola u Srbiji trajali su od kraja 2024, do leta 2025. Time su su se nastavnici, profesori i učenici priključili studentskim blokadama fakulteta kojima su tražili odgovornost vlasti za smrt 16 osoba na Želeničkoj stanici u Novom Sadu, u novembru 2024. Godinu i po dana od nesreće meseci za nesreću niko nije odgovarao, a o tome se vode tri paralelna postupka. Među osumnjičenima su dva bivša ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i Tomislav Momirović, te zvaničnici javnih preduzeća. Vlast predvođena SNS-om odbacuje odgovornost za nesreću. Studenti su u međuvremenu zahtevima priključili i raspisivanje vandrednih izbora koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio za jesen.

Devet žena iz tri države, devet priča koje razbijaju stereotipe. Izložba Unbounded voices: Žene Balkana – snaga i nasleđe okuplja automehaničarku, vozačicu kamiona, umetnice, naučnicu i druge žene koje su izašle iz okvira očekivanog. U ovoj epizodi podkasta Zaviri ispod površine, razgovaramo sa Kamij Bujisu, urednicom AFP-a za Balkan i autorkom koncepta izložbe, o tome kako su nastale ove priče i zašto su važne. Čućete i Stanislavu Timotijević, automehaničarku iz Srbije, koja govori o svom putu i izboru zanimanja koje i dalje iznenađuje mnoge.

Sa zgrade u centru Beograda je 30. maja uklonjen reklamni plakat vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Uklanjanju je prethodio protest građana, jer je plakat ugrožavao stanište strogo zaštićenih ptica. Uklanjanje plakata najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon oštre kritike dela stručne javnosti, ekoloških aktivista, opozicionih partija i studentskog pokreta. Plakat je dva dana ranije okačen preko fasade Palate "Albanija", koja ima stanište belih čiopa - zakonom zaštićenih vrsta, a ekološki aktivisti i stručnjaci su ukazali da plakat onemogućava pticama da priđu gnezdima sa mladim ptićima i da ih nahrane. Vučić je, najavljujući njegovo uklanjanje, ocenio da "nije reč o zaštiti ptica, nego da im smeta transparent". Vučić je rekao da je "prvi put čuo da neke ptice" žive u Palati "Albanija", te da to nisu znali ni članovi Opštinskog odbora SNS-a Stari grad koji su istakli baner sa porukom "Srbija pobeđuje". Kako je izgledao protest?Protest ispred Palate "Albanija", održan je na poziv pokreta Studenti u blokadi i zborova građana Beograda. Kako je javila reporterka RSE, aktivisti opozicionog pokreta Kreni-promeni su, zajedno sa građanima, u popodnevnim satima pokušavali da skinu plakat sa zgrade, ali ih je u tome sprečavalo privatno obezbeđenje. Uspeli su da iseku donji deo plakata, a onda su pokušali da ga kanapima otrgnu sa zgrade. Na ulazu u Palatu Albanija bila je raspoređena policija. Ko je tražio uklanjanje plakata?Reakciju institucija i uklanjanje plakata sa zgrade zatražili su, pored ostalih, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Biološki fakultet u Beogradu. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je ukazalo da je bilbord blokirao pristup gnezdima, zbog čega mladunci belih čiopa umiru od gladi, jer odrasle jedinke ne mogu da im priđu i nahrane ih. "Jedini način da se spasu mladunci i očuva kolonija ovih ptica jeste hitno uklanjanje bilborda. Kako su mladunci još uvek goluždravi i potpuno zavisni od roditelja, vreme njihovog preživaljavanja se meri u satima", ukazalo je Društvo u saopštenju. Šta odgovara Ministarstvo?Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov je saopštila 30. maja da u akciji zbrinjavanja i hranjenja mladunaca bele čiope učestvuje stručni tim Zavoda za zaštitu prirode i predstavnici beorgadske opštine Stari Grad. "Želim da obavestim sve građane koji iskreno brinu za bele čiope u Palati 'Albanija' da su, prema informacijama sa terena, mladunci bele čiope dobro i u sigurnim su rukama stručnjaka. U toku je akcija zbrinjavanja i hranjenja", rekla je ministarka. Rekla je i da će baner kojim je zatvoren prilaz gnezdima "u najkraćem roku" biti premešten na drugu lokaciju. Plakat na Palati Albanija, preko cele zgrade, sa sloganom "Srbija pobeđuje", postavljen je 28. maja. Nije imao potpis, tako da do 30. maja i izjave predsednika Aleksandra Vučića, Srpska napredna stranka nije zvanično potvrdila da stoji iza plakata sa porukom koju koriste na njihovim stranačkim događajima. Radio Slobodna Evropa poslao pitanja toj stranci - pored ostalog, ko im je izdao dozvolu i koliko su platili zakup. Odgovor do objave vesti nije stigao. Do objave vesti nije odgovorio ni Grad Beograd, u čijoj su nadležnosti javni prostori u glavnom gradu Srbije. Prethodno je ministar finansija i funkcioner SNS-a izjavio da "ne zna" ko je postavio baner, ali da će biti sklonjen. Gde živi zaštićena bela čiopa?Biološki fakultet je u svom saopštenju ukazao da je bela čiopa (Tachymarptis melba) retka vrsta, selica koja se gnezdi u Srbiji, dok ostatak godine provodi u Africi. "Od 2018. godine gnezdi se u Beogradu, gde je populacija procenjena na 50–100 gnezdećih parova, pri čemu se najveća kolonija nalazi upravo na Palati Albanija", podsećaju. Dodaju i da se ta vrsta suočava sa visokim rizikom od izumiranja u prirodi. "Zbog navedenog statusa, bela čiopa obuhvaćena je Zakonom o zaštiti prirode kao strogo zaštićena vrsta koju je zabranjeno uznemiravati, naročito tokom razmnožavanja, podizanja mladih i migracije", podseća Biološki fakultet. Studenti u blokadi su u saopštenju na društvenim mrežama upitali "da li je važnija politička promocija" ili ugrožena vrsta ptica. "Posebno zabrinjava činjenica da se javni prostor i prirodna dobra sve češće podređuju interesima političke promocije, bez odgovornosti prema prirodi i građanima. Zahtevamo hitnu reakciju nadležnih institucija, uklanjanje spornog platna i preduzimanje konkretnih mera koje će sprečiti dalje ugrožavanje belih čiopa i slične slučajeve u budućnosti", naveli su Studenti u blokadi. Više desetina građana i članova zborova protestovalo je i 29. maja u večernjim satima ispred Palate Albanija. Predstavnici zborova i opozicioni pokreti su saopštili i da su podneli krivične prijave zbog bilborda i zvali nadležne službe, ali da odgovor nisu dobili.