Komemoracija bivšem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću, osuđenom za genocid i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini, održana je u subotu u Domu Vojske Srbije u Beogradu. Ispred Doma Vojske Srbije bilo je okupljeno oko stotinak ljudi, kao i veća grupa novinara iz medija koji nisu dobili akreditaciju. Među medijama koji nisu dobili akreditaciju uz obrazloženje da je "ograničen broj mesta" je i Radio Slobodna Evropa. Uoči komemoracije, ispred Doma Vojske Srbije stigli su Ministar pravde Srbije Nenad Vujić, predsednik bh. entiteta Republika Srpska Siniša Karan, kao i sin Mladića Darko i Mladićeva udovica Bosiljka. Na komemoraciju je stigao i bivši potpredsednik Vlade Jugoslavije Nikola Šainović koji je u Hagu osuđen na 18 godina zatvora zbog prisilnog premeštanja, deportacija, ubistava i progona albanskog stanovništva sa Kosova u prvoj polovini 1999. Avion s telom Mladića sleteo je u četvrtak na beogradski aerodrom Nikola Tesla. Mladić će, prema najavi njegovog sina, biti sahranjen u ponedeljak na Topčiderskom groblju u Beogradu. Ranije je ministar Vujić rekao da će Mladić biti sahranjen uz najviše državne počasti. Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji osudila je, kako je navela, zloupotrebu državnih resursa koji su korišćeni prilikom dopremanja tela i najave državne komemoracije osuđenom za genocid i zločine protiv čovečnosti tokom rata u Bosni i Hercegovini. "Mladić je pravosnažnom presudom Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove 2021. godine izgubio čin u Vojsci Srbije, prethodno Vojsci Jugoslavije shodno članu 185. Zakonu o vojsci Srbije čime je izgubio i prava po tom osnovu – državne i vojne počasti. Vlada Srbije i Ministarstvo odbrane odavanjem počasti ratnom zločincu prekršili su Zakon o vojsci", navela je Inicijativa mladih za ljudska prava. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos otkazala je planiranu posetu Srbiji, navodeći da je veličanje osuđenog za ratne zločine i genocid "nespojivo s vrednostima na kojima se temelji put ka Evropskoj uniji".

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen trebalo bi u oktobru da krene na redovnu godišnju turneju po Zapadnom Balkanu, tokom koje tradicionalno posećuje sve zemlje regiona, uključujući Srbiju. Ali, ovog puta upravo Srbija može predstavljati problem. U zemlji trenutno dominiraju sve izraženije političke i društvene tenzije. Nakon smrti Ratka Mladića, osuđenog za ratne zločine i genocid, intenzivirana je njegova glorifikacija, uz državnu logistiku povratka tela i najave masovne sahrane, što je izazvalo oštre reakcije iz EU. Ima nagoveštaja da je Brisel direktno vršio pritisak na beogradske vlasti da ne dozvole državnu sahranu. Istovremeno, ove nedelje potvrđeno je da su aktivisti i opozicioni političari bili mete špijunskog softvera, uoči mogućih ključnih izbornih ciklusa. Iako izbori još nisu raspisani, politička atmosfera u Srbiji sve više liči na neproglašenu predizbornu kampanju. Predsednik Aleksandar Vučić poslednjih nedelja intenzivno obilazi gradove i sela širom Srbije, razgovara sa građanima, obilazi infrastrukturne projekte i najavljuje rešavanje lokalnih problema – od puteva i vodovoda do povećanja primanja. Učestalost tih aktivnosti i način na koji se predstavljaju u javnosti imaju karakter neformalne predizborne kampanje, posebno zato što se građanima šalje poruka da su konkretna poboljšanja rezultat politike Vučića i Srpske napredne stranke (SNS). Prema pojedinim nezvaničnim nagoveštajima, izbori bi mogli biti održani krajem oktobra. Ukoliko se to dogodi, eventualni boravak predsednice Evropske komisije u Srbiji poklopio bi se sa punom predizbornom kampanjom. Srbija kao problem za regionalnu turnejuSve ovo čini eventualnu posetu Beogradu posebno problematičnom. Ali postoji još jedan paradoks. Prema nezvaničnim briselskim izvorima, ukoliko Fon der Lajen zbog političke situacije odluči da zaobiđe Srbiju, postoji mogućnost da uopšte ne bude njene tradicionalne balkanske turneje. Drugim rečima, odluka da ne poseti Srbiju mogla bi da dovede u pitanje čitavu regionalnu turneju. Tobi Vogel (Toby) iz Saveta za politiku demokratizacije (DPC) smatra da bi otkazivanje balkanske turneje poslalo pogrešan signal. "To bi poslalo signal da je Srbija važnija od drugih zemalja", rekao je Vogel za RSE. Ipak, on smatra da Fon der Lajen, upravo zbog političkog trenutka, ne bi trebalo da poseti Srbiju. "Moguća poseta predsednice Evropske komisije Srbiji uoči prevremenih izbora, koji verovatno predstavljaju najveći izazov za vlast predsednika Vučića u poslednjih 15 godina, šalje upravo pogrešan signal. Ona šalje poruku da Evropska komisija, a time i Evropska unija, podržava Vučića u ovom izbornom nadmetanju. Time se ponovo okreću leđa studentima koji protestuju i drugima koji učestvuju u protestima predvođenim studentima", ocenjuje Vogel. RSE se obratio kabinetu Fon der Lajen sa pitanjem da li predsednica Evropske komisije planira da uskoro poseti Srbiju. Do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao. Balkanska turneja i dalje pod znakom pitanjaPrema saznanjima RSE iz izvora unutar Evropske komisije, opcija posete Srbiji i dalje je na stolu, kao i planovi za posetu drugim zemljama Zapadnog Balkana. Turneja još nije zvanično najavljena, ali to nije neuobičajeno. Agenda predsednice Evropske komisije često se objavljuje svega nedelju dana unapred. Planiranu posetu Beogradu prvi je javno najavio poslanik Evropskog parlamenta Vladimir Prebilič, koji je informaciju objavio na društvenim mrežama. "Ne postoji nikakvo opravdanje da predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u narednom mesecu poseti Beograd i stvori lažan utisak normalnosti u odnosima sa srpskim vlastima. Davanje Vučiću prilike za fotografisanje s visokim zvaničnicima u jeku otkrića je kao ulepšavanje državne represije i ozbiljno šteti kredibilitetu EU u Srbiji i širem regionu", izjavio je Prebilič za RSE. Otkazivanje posete Kos dodatno komplikuje planiranu posetu Fon der Lajen Srbiji Situaciju dodatno komplikuje odluka evropske komesarke za proširenje Marte Kos da otkaže posetu Beogradu. Kos je u petak, 4. septembra, saopštila da je veličanje Ratka Mladića, osuđenog za ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini, nakon njegove smrti, "nespojivo sa vrednostima na kojima se temelji put ka Evropskoj uniji". Međutim, ni ova odluka nije prošla bez pitanja o njenom tajmingu i principijelnosti ove odluke. Poseta je otkazana osam dana nakon Mladićeve smrti, u jeku intenziviranja glorifikacije njegovog lika i dela i nakon višednevnih najava da bi mogla biti organizovana državna sahrana. Komesarka Kos nije se oglašavala neposredno nakon Mladićeve smrti 27. avgusta. O Mladiću i atmosferi oko njegove sahrane govorila je tek 4. septembra, nekoliko sati pre nego što je saopštila da otkazuje posetu. Nekoliko izvora RSE u Briselu potvrdilo je da je na Kos vršen snažan pritisak, između ostalog i iz redova Evropskog parlamenta, da ne otputuje u Beograd. Vogel smatra da bi eventualna poseta fon der Lajen Srbiji predstavljala dodatni udarac žrtvama rata u Bosni i Hercegovini. "Posle sahrane osuđenog ratnog zločinca – čoveka osuđenog za genocid, najteži od svih zločina – na kojoj će verovatno učestvovati brojni članovi vlade ova poseta je, iskreno govoreći, takođe šamar preživelima. Nekoliko nedelja nakon državne sahrane Ratka Mladića, nijedan evropski zvaničnik ne bi trebalo da ode u Srbiju i bude fotografisan sa Aleksandrom Vučićem, kako se rukuje s njim i osmehuje", poručuje Vogel. 'Dear Aleksandar'Problem sa eventualnim dolaskom fon der Lajen u Beograd dodatno dobija na težini zbog njenog dosadašnjeg odnosa prema Vučiću. Predsednica Evropske komisije godinama je demonstrirala neuobičajeno topao odnos prema srpskom predsedniku. Tokom gotovo svake posete Srbiji koristila je izrazito afirmativan ton, uglavnom mu se obraćajući sa "dragi Aleksandre" – izraz koji su često kritikovali eksperti koji se bave regionom. Srbiju je opisivala kao jednu od najnaprednijih zemalja kandidata i hvalila njen reformski učinak. Najdalje je otišla u oktobru 2024. godine, kada je rekla da je Srbija pokazala da "dela slede reči". To je bio period intenzivnog rata u Ukrajini, tokom kojeg se Srbija nije uskladila sa sankcijama EU protiv Rusije i zadržala je bliske odnose sa Kremljom. To je uključivalo i Vučićevu posetu Moskvi, uprkos pozivima iz Brisela da ne putuje u rusku prestonicu. Istovremeno, u Srbiji su krajem 2024. počeli masovni studentski protesti nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je stradalo 16 ljudi. Tek u oktobru 2025. godine fon der Lajen je izostavila izraz "dragi Aleksandre" i nešto direktnije insistirala da Srbija mora da napreduje u oblastima vladavine prava, izbornog okvira, slobode medija i usklađivanja sa spoljnom politikom EU, uključujući sankcije Rusiji. Bez obzira na zaoštravanje tona u javnim nastupima, fon der Lajen se redovno intenzivno zalagala za nastavak evropskog puta Srbije i napredovanje u pristupnim pregovorima. Takav pristup, međutim, do sada nije imao podršku nekih država članica EU. Pristupni pregovori između EU i Beograda i dalje su na ledu. Neodlazak kao jedini pristojan potezUkoliko fon der Lajen ipak odluči da poseti Beograd, pitanje više neće biti samo šta će tamo reći, već kako će njen dolazak biti predstavljen u Srbiji. Vogel smatra da bi, zbog politički problematičnog trenutka, na Fon der Lajen bila posebna odgovornost da bude mnogo jasnija nego što je prethodnih godina bila spremna da bude – da kritikuje Vučića i otvoreno kaže da su zabrinjavajuća dešavanja u Srbiji dovela do nazadovanja na njenom putu ka članstvu u EU. Ali čak i ako Fon der Lajen u Beogradu uputi oštre poruke, postoji rizik da vlast njenu posetu iskoristi u svoju korist. "Zaista smatram da je neodlazak jedini pristojan potez u ovoj situaciji. Fon der Lajen ne bi trebalo da ide u Srbiju jer će, bez obzira na ono što tamo bude rekla, režim manipulisati njenom posetom i pretvoriti je u podršku Vučiću uoči ključnih izbora. A to nije pozicija u kojoj bi Evropska komisija trebalo da se nađe", poručuje Vogel.

Evropska fudbalska unija (Uefa) kaznila je Crvenu zvezdu iz Beograda i Borac iz Banjaluke zbog rasističkog ponašanja njihovih navijača pošto je na utakmicama tih klubova u evropskim takmičenjima odavana počast Ratku Mladiću, osuđenom zbog genocida i drugih ratnih zločina. Na dan Mladićeve smrti navijači Zvezde su na utakmici protiv FK Viktorije Plzenj u Češkoj istakli transparente "Generale, velika slava i hvala", uz skandiranje imena Ratka Mladića, zbog čega je Memorijalni centar Srebrenica tražio od UEFA-e trajnu diskvalifikaciju kluba iz Beograda. Disciplinska komisija UEFA-e saopštila je u petak da je Crvenoj zvezdi izrečena novčana kazna od skoro 100.000 evra zbog rasističkog ponašanja i neprikladnog skandiranja, kao i zabrana prodaje ulaznica njenim navijačima za naredno gostovanje u evropskom takmičenju. Tokom utakmice navijači beogradskog kluba istakli su transparente "Generale, velika slava i hvala", uz skandiranje imena Ratka Mladića, a nakon toga je FK Crvena zvezda na svojim zvaničnim profilima na društvenim mrežama objavila fotografije na kojima su sporni transparenti jasno vidljivi. Zbog rasističkog i/ili diskriminatorskog ponašanja navijača Zvezda je kažnjena s 40.000 evra, dok je zbog prenošenja poruke koja nije prikladna za sportski događaj kažnjena s 50.000 evra. Klub je kažnjen i s 8.250 evra zbog nedoličnog ponašanja ekipe na gostovanju u Plzenju. Na utakmici Boraca s Vikingurom Rejkjavik, 27. avgusta na dan Mladićeve smrti, na tribinama gradskog stadiona u Banjaluci odata je počast Mladiću. Disciplinska komisija UEFA je saopštila da je banjalučki klub zbog rasističkog i/ili diskriminatorskog ponašanja navijača kažnjen novčano s 30.000 evra, dok je naloženo delomično zatvaranje stadiona za narednu utakmicu Borca u evropskom takmičenju. Borac je kažnjen i s 4.000 evra zbog nedoličnog ponašanja ekipe, s 3.500 evra zbog paljenja pirotehnike, dok je član stručnog štaba Bogoljub Zeljković kažnjen s 2.000 evra zbog vređanja službenog lica utakmice.

Osuđen pred Međunarodnim sudom u Hagu, slavljen u Srbiji i bh. entitetu Republici Srpskoj (RS). Prizori glorifikacije osuđenika, a time i negiranja dokazane odgovornosti za ratne zločine, odigravaju se pred očima domaće i svetske javnosti nakon što je u zatvoru u Hagu preminuo nekadšanji komandant Vojske RS Ratko Mladić. U poslednjim mesecima Mladićevog života njegovi zastupnici su ponavljali zahtev da mu se odobri lečenje u Srbiji, što je Međunarodni rezidualni mehanizam, naslednik Haškog tribunala, odbio. "Imajući u vidu nivo i prirodu nege koja je dostupna Mladiću, kao i mogućnosti za kontakt s porodicom, njegov nastavak pritvora neće mu prouzrokovati patnju izvan one koju zatvorska kazna sama po sebi podrazumijeva", ističe se u odluci, u kojoj se podvlači da se Mladićevo ljudsko dostojanstvo poštuje. Bez sumnje, Mladić je imao udobniju smrt od onih čiji se ostaci i danas iskopavaju po Bosni i Hercegovini (BiH), no ta vrsta razmišljanja nije zaživela među njegovim podržavaocima. Da li su sudovi pogrešili?"Apsolutno se ne bih sa time složio", kaže Goran Šimić, profesor krivičnog prava iz Sarajeva, u odgovoru na pitanje u kojoj meri lokalno i međunarodno pravosuđe snose odgovornost za cementiranje jednostranih pogleda na ratove koji su pratili raspad Jugoslavije i u njima počinjene zločine. "Vi sigurno u Njemačkoj i dan-danas imate osoba koje će dovesti u pitanje nirnberške presude i suđenje nacistima, pa ne možemo govoriti o neuspjehu tih sudova. Ono što je problem jeste to što situacija sa Ratkom Mladićem nije izolirana epizoda u BiH. Imamo negiranje općenito ratnih zločina, ne samo genocida u Srebrenici. Ono što nam ovo zorno pokazuje jeste da presude nisu dovoljne. Sudovi provedu suđenje, donesu presude i tu rad sudova prestaje. Mi kao društvo, nažalost, ni trideset godina kasnije nismo uspjeli da te presude pretočimo u društveni život", objašnjava Šimić u razgovoru za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE). Prema statistici OSCE-a, sudovi BiH su do sada izrekli oko 1.200 presuda za ratne zločine, dok je taj broj u Srbiji oko stotinu presuda. Sud Ujedinjenih nacija u Hagu za 24 godine rada izrekao je 93 presude, među njima i sedam za delo genocida. Među tih sedam je Ratko Mladić, koji je kao komandant Vojske Republike Srpske bio na čelu snaga koje su leta 1995. godine ušle u zaštićenu zonu UN-a u Srebrenici, a potom počinile najveći zločin koji se u Evropi dogodio nakon Drugog svetskog rata. Pobijeno je više od 8.000 Bošnjaka. Za tako masovan zločin, kao glavnokomandujući srpskih snaga, Mladić nije mogao da ne zna, niti se on sam ikada ogradio od operacije u Srebrenici. Ali to nije jedino zlodelo za koje je osuđen. Koji argument se najčešće ponavlja?Onaj o tome da je među osuđenicima pred Haškim sudom najviše onih srpske nacionalnosti. Što je tačno. Osuđenicima srpske nacionalnosti izrečene su 62 presude, hrvatske 18 i bošnjačke dve. Šta ponuditi kao odgovor na potezanje statistike kao dokaza uverenja da je Haški sud formiran kako bi "sudio Srbima"? "Da li je ikada dokazano da je iko od njih nevin osuđen?", pita Šimić. "Dakle, nijedna ta presuda nije poništena. Od svih presuda u BiH samo je jedna presuda za jednu osobu, ta osoba je bila etnički Hrvat, poništena. Zato što je naknadno ustanovljeno da je bila pogreška u identitetu te osobe. Nikada nijedna presuda nije bila poništena zato što je osuđena nevina osoba. Da li bi onda u toj argumentaciji trebalo reći: 'Ne, Srbe je trebalo osloboditi zato što su bili Srbi, Bošnjake je trebalo više suditi iako možda nisu počinili zločine', i tako dalje? Svako treba odgovarati za sve zločine." Car Lazar vs. Ratko MladićNarativi u javnom diskursu otišli su u potpuno drugom pravcu. Ratni zločinci, poput Ratka Mladića, olako se svrstavaju u red istorijskih onih ličnosti koje su bez sumnje značajne za balkanski prostor i istoriju Srbije. Puno je primera za to, a ovde izdvajamo transparent koji je istaknut na jednoj utakmici u Banjaluci, odigranoj nakon Mladićeve smrti. Na transparentu je pisalo: "Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvijek i dovijeka. Vječna slava najvećem braniocu srpskog naroda." Napravljena je direktna veza sa narodnom poezijom Kosovskog ciklusa, koja slavi srednjovekovnu ličnost Lazara Hrebeljanovića (cara Lazara), vođu otpora Turcima u Kosovskom boju iz 1389. godine. Zašto je poređenje neumesno? "Zbog toga što je knez Lazar 1389. godine branio od nečeg što bismo savremenim jezikom nazvali stranim agresorom, koji je bio jedan vrlo agresivan i surov osvajač. A u ratu devedesetih godina Ratko Mladić je bio odgovoran za zločine prema, ako ne sunarodnicima, onda svakako sugrađanima u jednom sukobu koji je imao razne elemente i građanskog i agresivnog i verskog rata i tako dalje. Tako da sami konteksti nisu identični", kaže Srđan Milošević, istoričar iz Beograda. "Ako vi očekujete da se nekakvim činjenicama suprotstavljamo tim analogijama i uspostavljanjima nekakvih kontinuiteta, to je u startu osuđeno na neuspeh ukoliko je privilegovano mišljenje ono koje naciju posmatra kao jednu integralnu, istorijski principijalno i suštinski nepromenljivu kategoriju. Knez Lazar, Dušan, Sava, Karađorđe, Miloš, to su sve naši savremenici u toj percepciji", objašnjava ovaj sagovornik. Jedan od ključnih događaja koji se u tom kontekstu često poteže jeste zločin koji su ustaše, hrvatski fašisti, počinile nad Srbima tokom Drugog svetskog rata. "Naravno, ako promatramo u nekom prošlom kontekstu, možemo, ako se samo vratimo do Drugog svjetskog rata, vidjeti zapravo da je bilo i obrnutih uloga u kojima su oni koji su možda u ovom ratu bili dominantne žrtve, u nekim ratovima bili predominantni počinitelji zločina. Tako da sama istina, koja bi trebala biti temelj prevazilaženja prošlosti, postaje idealna potka da bi se u suvremenom vremenu govorilo o 'nama i njima'. Zapravo, samo dijelovi istine, odnosno interpretacije te istine, potrebni su nam da bismo vlastiti diskurs, odnosno vlastitu interpretaciju osnažili", zaključuje Šimić. Koliko znače činjenice?Na vest o njegovoj smrti u Višegradu je priređen pozdravni vatromet na drevnom Mostu Mehmed-paše Sokolovića, centralnom motivu romana "Na Drini ćuprija" nobelovca Ive Andrića. Stotinak kilometara severnije od Višegrada, u Zvorniku, stotine ljudi marširale su kroz grad skandirajući Mladićevo ime i njegovu vojnu titulu u arhaičnom obliku "đenerale" umesto "generale". Višegrad i Zvornik su na istoku BiH, baš kao i Srebrenica, što je regija široko rasprostranjenih zločina nad Bošnjacima već u prvoj godini rata, 1992. Slično se ponovilo i u Banjaluci, političkom i finansijskom centru Republike Srpske, gde su nošeni transparenti, paljene baklje i skandirano Mladićevo ime. Produbljivanju sumnji o okolnostima Mladićeve smrti doprineo je i Milorad Dodik, čelnik vodeće partije u RS, Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), koji je u prvoj izjavi tvrdio da se u slučaju Mladića radi o "ubistvu". Rezidualni mehanizam je, inače, pokrenuo istragu, što je deo redovne procedure za preminule zatvorenike. U Srbiju je Mladićevo telo dopremljeno Vladinim avionom, na aerodromu su ga dočekali vojnici Vojske Srbije, dok je kovčeg bio prekriven državnom zastavom. "Duboko sam svestan da je to u velikoj meri rezultat jednog, rekao bih, i organizovanog i osmišljenog projekta negiranja odgovornosti za zločine od strane političkih i intelektualnih elita, u čemu učestvuje i u velikoj meri ne samo tercira, nego možda i vodi tu kampanju Srpska pravoslavna crkva", kaže Srđan Milošević. "Dakle, neke od temeljnih i najuticajnijih struktura u društvu su prosto angažovane u naporu da se ne samo relativizuje, nego vrlo često i negira bilo karakter tog rata, bilo odgovornost pojedinih njegovih učesnika, u ovom slučaju Ratka Mladića. Tako da sve to skupa, mislim da objašnjava odakle ta vrsta reakcije, a u kontekstu u kojem je nacionalizam, pa čak, ako hoćete, i mnogo blaže - nacionalni identitet, zapravo jedna privilegovana ideološka paradigma, onda je to dodatno osnaženo, odnosno dodatno je moguće da se takva reakcija javi", podvlači ovaj sagovornik. "Uvid" pogledajte na YouTube kanalu Radija Slobodna Evropa.

Otkazi za 16 profesora i protesti u školi. Tako protiče prva nedelja nove školske godine u najstarijoj gimnaziji u Novom Sadu. U dva dana, 16 profesora gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" ostalo je bez posla, a većina njih navodi da za to nisu dobili obrazloženje. Svi su bili članovi sindikata koji je tokom prethodne godine organizovao štrajkove, tražio smenu direktora škole Radivoja Stojkovića i pružao podršku studentskim i učeničkim protestima. "Svi smo očekivali, bili smo svesni svega, situacije u kojoj se nalazimo i verovatno bismo opet sve isto radili, barem ja mogu da kažem u svoje ime, zato što bih uvek stala na stranu đaka. Kakav je to profesor koji nije na strani đaka", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Sonja Ivković Pavlović, jedna od otpuštenih profesorki. Kako je došlo do otkaza?Sonja Ivković Pavlović, doktorka hemijskih nauka, koja je u školi radila od 2014. godine, saznala je 2. septembra da joj neće biti produžen ugovor. "Saznala sam tako što sam zajedno sa ostalim kolegama dobila mejl da se pojavim hitno u Mašinskoj školi. I kada smo došli nam je usmeno samo rečeno da smo dobili otkaze", kaže ona za RSE. Navodi da je samo dva dana ranije dobila raspored časova za novu školsku godinu i potvrdu da će držati nastavu. Isto se dogodilo još jedanaestoro drugih nastavnika. Svi oni su imali ugovor na određeno vreme više od 10 godina. Pojedini navode da su tokom prethodne školske godine potpisali anekse ugovora prema kojima je radni odnos trebalo da traje do 31. avgusta 2026. Iako kaže da su očekivali da tako nešto može da se desi, Sonja Ivković Pavlović navodi da ju je šokirala odluka da joj se ne produži ugovor. "Bila sam svesna, ali opet nekako bude šok, pošto stvarno volimo posao koji radimo i onda nam je to baš teško palo." 'Odluka politička i diskriminatorna'Dan pre početka školske godine, pet profesora je saznalo da im neće biti produženi ugovori. Biljana Prlina, nastavnica hemije i predsednica školskog sindikata, saznala je da neće više raditi u školi nakon što je direktor to saopštio na onlajn nastavnom veću koje je održano 31. avgusta, dan pre početka nove školske godine. "A po odlasku kod njega na sastanak mi je kazao da mi je prosto samo ugovor istekao i da on smatra da je tako bolje za mene, s obzirom da je bio pokrenut disciplinski postupak protiv mene", objašnjava ona. Drugo objašnjenje koje su neki od profesora dobili jeste da po novoj sistematizaciji radnih mesta "za njima više nema potrebe". Biljana Prlina smatra da je odluka direktora "politička i diskriminatorna". "Znači diskriminacija po osnovu sindikalnog organizovanja i po osnovu podrške studentima i našim učenicima", objašnjava Prlina. Sindikat najavljuje obraćanje inspekcijama i podnošenje pritužbi Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Đaci bojkotuju nastavuDan nakon prvih otkaza, mnoge učionice ostale su poluprazne. "Njihove reakcije su pre svega tuga i bes", opisuje Prlina reakcije učenika. Prema njenim rečima, veliki broj đaka prethodnih dana nije dolazio na nastavu. "Za neke nastavnike su nađene zamene, ali neke od njih nemaju odgovarajuće kvalifikacije, najčešće za rad u nastavi", objašnjava Prlina. Učenici gimnazije objavili su saopštenje na društvenim mrežama u kojem osuđuju otpuštanje profesora i pozivaju građane da im pruže podršku. Istovremeno podsećaju da se nastava drugu godinu ne održava u zgradi gimnazije, već u tri druge škole u Novom Sadu. Iz uprave škole navode da je razlog bezbednost objekta i radovi na kupoli zgrade, dok deo roditelja i učenika smatra da za izmeštanje nastave ne postoje opravdani razlozi. Četiri profesora i dalje čeka povratak na posaoDeo nastavnika već je bio suspendovan tokom prošle školske godine. Biljana Prlina i još četvoro profesora suspendovani su 21. maja, uz obrazloženje da su odlazeći na štrajkove upozorenja ispred škole "ugrozili bezbednost đaka" i nisu obezbedili minimum procesa rada. U međuvremenu je sud doneo privremenu meru kojom se suspendovani profesori vraćaju na posao do okončanja disciplinskog postupka. Međutim, prema rečima Prline, oni još nisu dobili poziv direktora da se vrate na nastavu. "Ako on to ne učini u zakonskom roku, oni će od suda zahtevati, odnosno podneće zahtev za prinudni povratak na posao", navodi ona. Direktor poziva na uvođenje onlajn nastaveDirektor Radivoje Stojković, čiju ostavku deo nastavnika i đaka zahteva, odbacuje ove kritike. Na konferenciji za štampu, koju je 4. septembra održao u Mašinskoj školi, komentarišući slučaj 16 profesora koji su ostali bez posla, rekao je da im ugovori jednostavno nisu produženi. Govoreći o odluci suda da suspendovane profesore vrati na posao, ocenio je da je reč o "udaru na ustavni poredak Republike Srbije". "Sud se postavio iznad zakona. Poruka koja se šalje direktorima škola je: 'Nemojte goniti blokadere, jer će se naći sudija koji će ih abolirati, čak i ako uradite sve po zakonu'. Ovo je sudijska sramota", rekao je Stojković. Zatražio je i da škola pređe na onlajn nastavu, navodeći da je bezbednost učenika i zaposlenih ugrožena. Ministarstvo prosvete i školska uprava Novi Sad nisu odgovorili na pitanja RSE o tome kako će reagovati na situaciju u školi. Kako je počela kriza?U Jovinoj gimnaziji nesuglasice su počele krajem 2024. godine. Tadašnji premijer Srbije Miloš Vučević izjavio je da je njegov sin, koji je u tom momentu bio đak gimnazije, "nateran da izađe sa nastave" na jedan od komemorativnih skupova koji su se tih dana održavali u pomen žrtvama pada nadstrešnice Železničke stanice. Usledilo je izvinjenje uprave škole Vučeviću. Tome su se usprotivili većina profesora i đaka. Učenici su blokirali školu na nekoliko nedelja tražeći od direktora gimnazije, koji je i javno podržao vlast Srpske napredne stranke, da povuče izvinjenje. Od tada deo profesora, roditelja i učenika optužuje direktora za pritiske, nezakonite poteze i urušavanje kvaliteta nastave, dok uprava škole te navode odbacuje i optužuje drugu stranu za narušavanje ugleda gimnazije.

Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji osuđuje zloupotrebu državnih resursa koji su iskorišteni prilikom dopremanja tijela i najave državne komemoracije Ratka Mladića koji je osuđen za genocid i zločine protiv čovječnosti tokom rata u Bosni i Hercegovini. "Mladić je pravosnažnom presudom Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove 2021. godine izgubio čin u Vojsci Srbije, prethodno Vojsci Jugoslavije shodno članu 185. Zakonu o vojsci Srbije čime je izgubio i prava po tom osnovu – državne i vojne počasti. Vlada Srbije i Ministarstvo odbrane odavanjem počasti ratnom zločincu prekršili su Zakon o vojsci", navodi se u saopštenju. Navodi se i kako su vlasti u Srbiji prethodnih sedam dana "stvorile atmosferu u kojoj se promoviše negiranje ratnih zločina u javnosti, a posebno genocida u Srebrenici". "Kovčeg Mladića bio je prekriven zastavama Srbije i Republike Srpske, a iz aviona ga je iznelo šest pripadnika Vojske Srbije u vojnim uniformama. Najava da će se državna komemoracija Mladiću organizovati u prostoru Doma Vojske u subotu takođe predstavlja primer slavljenja ratnog zločinca od strane Ministarstva odbrane", dodaje se. U saopštenju se ističe i kako salutiranje policije i vojske prilikom transporta koloni vozila u kojoj je bilo tijelo Mladića predstavlja uvredu za žrtve Mladićevih zločina, ali i za predstavnike tužilaštva i policije Srbije koji su uhapsili i priveli pravdi bjegunca koji je osuđen za ratne zločine. "U prethodnim danima ministar Vujić i predsednik Vučić istakli su se kao portparoli Ratka Mladića, pri čemu su neosnovano optuživali Međunarodni rezidualni mehanizam za nesavesno lečenje Mladića. To je duboko nemoralno ponašanje zvaničnika vlasti u Srbiji kojeg će se građani Srbije stideti u budućnosti", zaključuje se u saopštenju. Ratko Mladić preminuo je 27. avgusta u Haškom tribunalu dok je bio hospitalizovan. Biće sahranjen u ponedjeljak, 7. septembra, na Topčiderskom groblju u Beogradu. Haški tribunal osudio je Mladića na doživotni zatvor 8. juna 2021. Utvrđeno je da je kriv za genocid počinjen nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, zaštićenoj zoni UN-a, u ljeto 1995. godine. Mladić je osuđen i za progon i prisilno premještanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te držanje pripadnika mirovnih snaga UN-a taocima tokom bombardovanja NATO-a 1995. godine.

"Motiv je kontrola političkih protivnika". To je prva reakcija opozicionog poslanika iz Srbije Radomira Lazovića, nakon što je objavio da je prisluškivan. Kako je pokazala nezavisna forenzička analiza domaćih i međunarodnih stručnjaka, na njegov telefon instaliran je napredni špijunski softver, odnosno spajver. Bez ikakvog znanja korisnika, spajver može da pristupi svim podacima na uređaju - porukama, kontaktima, fotografijama, sadržaju aplikacija. Može i da tajno snima ekran uređaja, kao i da sam aktivira mikrofon ili kameru. Upotreba takvih softvera je nezakonita. I ovo nije prvi slučaj u kojem opozicija, aktivisti i novinari u Srbiji ukazuju da su žrtve nezakonitog nadzora. Za prisluškivanje optužuju vlast, predvođenu predsednikom Aleksandrom Vučićem, dok državni funkcioneri odbacuju optužbe da su oni špijunirali svoje oponente u jeku masovnih antivladinih protesta. Na meti špijunskih softvera našli su se i predstavnici studentskog pokreta, koji je i inicirao proteste, objavljeno je u analizi nevladine SHARE fondacije 2. septembra. Potvrđeno je najmanje 14 slučajeva od početka 2026, što je najveći dokumentovani talas upotrebe nezakonitih softvera za prisluškivanje do sada, ističe SHARE. Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je njegov telefon bio na meti spajvera u vreme lokalnih izbora u martu 2026. Telefon mu je, kaže, prisluškivan korišćenjem sofisticiranih softvera, najverovatnije "Pegaza" (Pegasus), kojeg razvija izraelska kompanija NSO. Prema navodima same kompanije, njegovi kupci ne mogu biti pojedinci, već samo države i njihovi obaveštajni aparati. "To koriste državni organi, što jasno pokazuje ko stoji iza svega", kaže Lazović. Zbog toga će se, kaže, obratiti međunarodnim institucijama. Upitan da li će prijavu podneti i nadležnima u Srbiji, Lazović odgovara da će to učiniti, iako ne veruje da će takav postupak imati efekta. "Kada vas te iste domaće institucije prisluškuju, prate i rade protiv vas, teško je poverovati da će nešto uraditi", zaključuje. Kompanija NSO se nije oglašavala povodom najnovijih optužbi o nezakonitom prisluškivanju u Srbiji. Sredinom 2025. na upit organizacije Amnesty International, NSO nije potvrdio da je Srbija njegov klijent, niti da je Pegasus korišćen za nelegalno prisluškivanje. Kompanija je tada navela da ne komentariše konkretne ili bivše klijente, pozivajući se na obavezu čuvanja poverljivosti. 'Kao da je vaš telefon u njihovim rukama'Optužbe da ih vlast prisluškuje, dan pre Lazovića, izneli su i predstavnici studentskog pokreta. "To izgleda kao da je vaš telefon u njihovim rukama", opisala je studentkinja Jelena Kontić. Obaveštenje da je njen telefon, marke ajfon (iPhone), bio meta napada, Kontić je dobila od kompanije Epl (Apple), koja razvija te mobilne uređaje. "Ja sam ta prva žrtva 'Pegaza' u 2026. godini", dodala je. Ovaj napredni softver ne zahteva nikakvu interakciju korisnika. Odnosno, korisnik ne mora ništa da klikne ili da uradi, kako bi se na njegovom telefonu instalirao špijunski softver. Slična notifikacija je tokom leta stigla i drugim predstavnicima pokreta, koji su bili aktivni u studentskoj kampanji. Upozorenje Epla stiglo je na još 11 adresa. "Kod mene je ta notifikacija koju sam dobila probudila najviše bes. Zato što tu nije narušena samo moja privatnost i bezbednost, već i svih ljudi sa kojima sam komunicirala...Samim tim su oni postali žrtva nečijeg nadzora", dodala je Jelena Kontić. Nakon upozorenja, studenti su se obratili nevladinoj SHARE fondaciji, koja je, kako ističu, potvrdila da su im telefoni hakovani Pegazom. SHARE je objavio da su njihove nalaze nezavisno potvrdile i međunarodne organizacije - Citizen Lab Univerziteta u Torontu i Amnesty International Security Lab. U još dva slučaja, SHARE je, kako se navodi, utvrdio da su telefoni hakovani drugim špijunskim softverom. Tvrde da je reč o verziji softvera pod nazivom "NoviSpy", za kojeg se pretpostavlja da je domaće proizvodnje. Ovaj softver, međutim, zahteva fizički pristup telefonu. Jednom od članova studentskog pokreta je, kako kažu, on instaliran u policijskoj stanici, kada mu je nakon privođenja oduzet telefon. Vlast negira navode o špijuniranjuMUP do objave teksta nije odgovorio na pitanja RSE o nezakonitom nadzoru – odnosno, da li i čije telefone prisluškuju. Nije odgovorila ni Bezbednosno-informativna agencija (BIA). U kratkom saopštenju, objavljenom na njihovom sajtu, navode o špijuniranju su opisali kao "običan trivijalni senzacionalizam". A predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koga je opozicija optužila da direktno stoji iza prisluškivanja, odbacio je te navode kao "glupe i besmislene", te da za njih nije ponuđen "nijedan dokaz". Reagovali Brisel i VašingtonU međuvremenu stiglo je i upozorenje Evropske unije. Iz Brisela je poručeno da su svi pokušaji nezakonitog pristupa podacima građana i političkih protivnika, ukoliko se potvrde, neprihvatlji. Iz Sjedinjenih Država se oglasio republikanski kongresmen Džo Vilson, naglašavajući da je "neprihvatljivo što je Vučićev režim koristio invazivni špijunski softver za nadzor". "Ova totalitarna tehnologija zloupotrebljava se protiv slobodnog naroda koji zahteva vladavinu prava", napisao je na društvenoj mreži X. Poverenik i Ombudsman pozivaju da se slučajevi prijaveNakon objave studenata i opozicije o nezakonitom špijuniranju, iz kancelarije Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti je za RSE poručeno da im se slučajevi moraju prijaviti, kako bi oni postupali. Ova nezavisna državna institucija Srbije navodi da "u ovom trenutku" ne raspolaže podacima kojima bi se utvrdilo da li ima osnova za njihovo postupanje. Dodaju i da su postupali nakon ranijih navoda o upotrebi špijunskih softvera, odnosno alata za pristup podacima iz mobilnih telefona. O tome su se, kako kažu, tada izjasnili državni organi, i nije utvrđeno da je došlo do povrede zakona. Zaštitnik građana Zoran Pašalić kaže za RSE da nije problem da njegova kancelarija izvrši kontrolu obaveštajnih službi i policije u vezi sa navodima o špijuniranju telefona. Ali, kako kaže, prvo im se moraju dati određeni podaci. "Pozivam ih (studente i političke organizacije), ako imate neke relevantne podatke obratite se instituciji, da bismo mogli postupak da sprovedemo valjano", rekao je Pašalić. Raniji navodi novinara i aktivista o špijuniranju prijavljivani su i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal (VTK). Iz ovog tužilaštva do objave teksta nije odgovoreno na pitanja RSE – da li će postupati nakon nove objave studenata u blokadi i opozicionara. Bez odgovora je ostalo pitanje i šta je utvrđeno u ranijim slučajevima, gde su novinari i aktivisti takođe optuživali državu da je na njihove telefone protivzakonito instalirala napredne špijunske softvere. Međunarodna organizacija Amnesty International je još u decembru 2024. dokumentovala desetine slučajeva u Srbiji, u kojima su telefoni bili zaraženi softverom "NoviSpy". Tada je utvrđeno da je, po pravilu, instaliran kada su novinari i opozicioni akteri privremeno zadržavani ili ispitivani u policiji ili BIA. Naveli su i da se serveri sa kojima softver komunicira nalaze u Srbiji, te da se mogu povezati sa srpskom obaveštajnom službom. Utvrđeno je i da je, pre nego što je "NoviSpy" instaliran, za otključavanje telefona korišćen alat "Cellebrite" koga naširoko koriste svetske bezbednosne agencije. Izraelska kompanija "Cellebrite", koja razvija taj alat, saopštila je nakon izveštaja Amnestija da je povukla određene licence u Srbiji. Do sada nisu precizirali da li se zabrana korišćenja odnosi na BIA, MUP ili neke druge institucije.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos otkazala je planiranu posjetu Srbiji, navodeći navela kako je veličanje Ratka Mladića, osuđenog za ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini, "nespojivo s vrijednostima na kojima se temelji put ka Evropskoj uniji". "Taj put zahtijeva suočavanje s prošlošću, istinsko pomirenje i poštovanje žrtava ratnih zločina. Ratko Mladić je osuđen za genocid, zločine protiv čovječnosti i ratne zločine. Povratak njegovih posmrtnih ostataka u Beograd podsjeća Evropu na najmračnije stranice naše novije historije", navela je ona na X. Dodala je i kako vrijednosti koje predstavljaju "temelj naše zajedničke budućnosti nisu predmet pregovora". "U tom kontekstu, odlučila sam da u ovom trenutku ne realizujem svoju planiranu posjetu Srbiji", saopštila je. Ranije tokom dana, Kos je upozorila da će ponašanje srpskih vlasti oko sahrane osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića biti veliki test za zvanični Beograd, koji će time pokazati da li deli evropske vrijednosti. "Za sada se u Srbiji dešava mnogo toga i mi to pomno pratimo. Sve to može imati uticaj na način na koji države članice procjenjuju Srbiju. Nije riječ samo o tehničkom dijelu, odnosno o tome šta rade u procesu pristupanja, već prije svega o tome kako se usklađuju sa našim vrijednostima", rekla je Kos. Da je državna sahrana osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića ili učešće članova Vlade Srbije na sahrani neprihvatljiva za Evropsku uniju upozorio je i Tomas Birn (Thomas Byrne), irski ministar za evropske poslove, čija zemlja trenutno predsjedava EU. On je potvrdio da evropski zvaničnici "mnogo rade u pozadini" kada je riječ o ovom pitanju. "Mislim da bi državna sahrana bila neprihvatljiva. Koliko razumijem, zapravo se ne održava državna sahrana, ali je sasvim moguće da će visoki zvaničnici vlasti odati počast tom čovjeku. Dakle, i to nije prihvatljivo", izjavio je Birn uoči neformalnog ministarskog sastanka između EU i Zapadnog Balkana koji se održava u Irskoj. Mladić će biti sahranjen u ponedjeljak, 7. septembra, na Topčiderskom groblju. Haški tribunal osudio je Ratka Mladića na doživotni zatvor 8. juna 2021. Utvrđeno je da je kriv za genocid počinjen nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, zaštićenoj zoni UN-a, u ljeto 1995. godine. Mladić je osuđen i za progon i prisilno premještanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te držanje pripadnika mirovnih snaga UN-a taocima tokom bombardovanja NATO-a 1995. godine.

Ministar pravde Srbije Nenad Vujić izjavio je da je Srbija "neko ko će obezbediti da sve protekne mirno i dostojanstveno", odgovarajući na novinarsko pitanje kako komentariše reakciju evropske komesarke za proširenje Marte Kos. Ona je 4. septembra upozorila da će ponašanje srpskih vlasti oko sahrane osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića biti veliki test za zvanični Beograd, koji će time pokazati da li dijele evropske vrijednosti. "Nemojmo menjati teze i govoriti o kazni, zato što kada neko premine prestaje izvršenje kazne", kazao je Vujić na konferenciji za novinare u Beogradu, 4. septembra. Upitan da prokomentariše na šta je mislio kada je prije nekoliko dana izjavio da će Ratko Mladić, osuđen na doživotnu kaznu za genocid i ratne zločine u BiH, biti sahranjen sa državnim počastima, Vujić je odgovorio: "Sve ono što pripada porodici, sve ono što država može da izađe u susret, poštovanje porodične želje, ona koja pripada po zakonima Republike Srbije", kazao je on. Mladić će biti sahranjen u ponedjeljak, 7. septembra, na Topčiderskom groblju. Haški tribunal osudio je Ratka Mladića na doživotni zatvor 8. juna 2021. Utvrđeno je da je kriv za genocid počinjen nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, zaštićenoj zoni UN-a, u ljeto 1995. godine. Mladić je osuđen i za progon i prisilno premještanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te držanje pripadnika mirovnih snaga UN-a taocima tokom bombardovanja NATO-a 1995. godine. Državna sahrana neprihvatljiva za EUDa je državna sahrana osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića ili učešće članova Vlade Srbije na sahrani neprihvatljivo za Evropsku uniju upozorio je i Tomas Birn (Thomas Byrne) irski ministar za evropske poslove, čija zemlja trenutno predsjedava EU. On je potvrdio da evropski zvaničnici "mnogo rade u pozadini" kada je riječ o ovom pitanju. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je rekao da očekuje da će Mladićev sin "u narednim danima da upozna sve sa onim šta porodica želi". Dodao je da će država biti spremna da pruži svaku vrstu logističke, transportne i druge podrške, kao i da pomogne u očuvanju javnog reda, mira i bezbjednosti. Avion s tijelom Ratka Mladića sletio je 3. septembra na beogradski aerodrom Nikola Tesla. Kovčeg s Mladićevim tijelom bio je prekriven zastavom Srbije, a nosili su ga pripadnici Vojske Srbije. Mladić je preminuo 27. avgusta u Haškom tribunalu dok je bio hospitalizovan. Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične tribunale je naveo da je u trenutku smrti čekao prebacivanje u neku državu radi izdržavanja preostalog dijela kazne. Šta je rečeno tokom procesa u Haškom tribunalu?Tokom procesa, koji je počeo 16. maja 2012. godine i trajao 530 dana, izvedena su 592 svedoka, te predočeno oko 10.000 dokaznih materijala. Sud je u obzir uzeo i 2.000 presuđenih činjenica. Ratko Mladić je uhapšen u Srbiji 26. maja 2011. godine. Bio je najtraženiji haški bjegunac, koji se od pravde skrivao skoro 16 godina. Šest dana kasnije izručen je Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Prva optužnica protiv njega je podignuta 24. jula 1995. godine.

Suše uništavaju njive i urod, poljoprivreda na Zapadnom Balkanu puca pod pritiskom klimatskih promjena, ali i spore i nedovoljne reakcije sistema. Govorimo o tome zašto je hitno potrebna prilagodba novim uslovima: od navodnjavanja, prskanja dronovima, pomjeranja rokova sjetve, pa sve do naučnih istraživanja usjeva otpornih na novu klimatsku realnost. U ovoj epizodi slušamo poljoprivrednike iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Kosova, dok o dubini problematike i neophodnim rješenjima govori jedan od vodećih agroekonomskih stručnjaka u BiH, Željko Vaško.

Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove (MRMKS) predao je 3. septembra posmrtne ostatke Ratka Mladića njegovoj užoj porodici, saopšteno je iz sjedišta te institucije u Hagu. Primopredaja je obavljena oko 15 sati na aerodromu Rotterdam The Hague, u skladu s dosadašnjom praksom Mehanizma i Pravilom 72 Standardnih minimalnih pravila UN-a za postupanje sa zatvorenicima, koje predviđa da se posmrtni ostaci preminulog zatvorenika vrate najbližim srodnicima čim je to razumno moguće. Mladić, koji je bio u pritvoru pod nadležnošću Mehanizma, preminuo je 27. avgusta 2026. godine tokom liječenja u bolnici u Hagu. Imao je 84 godine. Iz Mehanizma su naveli da odgovornost za repatrijaciju i mjesto ukopa posmrtnih ostataka u potpunosti pripada Mladićevoj porodici. U saopštenju se dodaje da je MRMKS djelovao uz puno poštovanje međunarodnog prava o ljudskim pravima te da je blisko sarađivao s članovima Mladićeve porodice i diplomatskim predstavnicima kako bi bili ispunjeni svi administrativni, logistički i pravni uslovi za dostojanstven prijenos posmrtnih ostataka. Prema saznanjima Mehanizma, posmrtni ostaci prevezeni su u Srbiju. Mehanizam je takođe izrazio solidarnost sa žrtvama, preživjelima i njihovim porodicama koje su stradale u zločinima za koje je Mladić proglašen krivim. Tom prilikom podsjetili su i na stav generalnog sekretara UN-a Antonija Guterresa, osuđujući svako veličanje osoba koje su međunarodni sudovi osudili za ratne zločine, zločine protiv čovječnosti i genocid.

Evropska unija je upoznata sa najnovijim navodima o upotrebi špijunskog softvera za nezakonito praćenje studentskih aktivista i opozicionih političara u Srbiji, uz ocenu da bi takva praksa bila neprihvatljiva ukoliko se navodi potvrde. "Podsećamo da su svaki pokušaji nezakonitog pristupa podacima građana i političkih protivnika, ukoliko se potvrde, neprihvatljivi", izjavio je portparol Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa (RSE). Reakcija EU usledila je nakon novih navoda o korišćenju nedozvoljenog špijunskog softvera protiv predstavnika opozicije i studentskog pokreta u Srbiji. Nevladina fondacija SHARE objavila je 2. septembra da je najmanje 14 osoba u Srbiji bilo meta naprednog špijunskog softvera od početka 2026. godine, što predstavlja najveći do sada dokumentovani talas ovakvog nadzora u zemlji. Prema navodima ove organizacije, među metama su članovi studentskog pokreta, aktivisti, jedan poslanik i jedan lokalni odbornik, svi iz opozicionih stranaka. Vremenski period poklapa se sa lokalnim izborima održanim 29. marta 2026. godine. "Špijunski softver ove vrste može da pristupi praktično svim podacima na uređaju – porukama, kontaktima, fotografijama, podacima iz aplikacija i drugim fajlovima – kao i da tajno snima ekran ili aktivira mikrofon i kameru. Njegova upotreba je u Srbiji nezakonita", navodi se na veb-stranici ove fondacije. Fondacija, koja se bavi zaštitom ljudskih prava i sloboda na internetu, navodi da je 12 osoba u avgustu dobilo upozorenje kompanije Apple da su njhovi ajfon (iPhone) telefoni bili meta napada, dok su forenzičkom analizom potvrđene još dve infekcije novom verzijom špijunskog softvera NoviSpy. Nalaze SHARE-a, kako se navodi u saopštenju, nezavisno su potvrdile i međunarodne organizacije - Citizen Lab Univerziteta u Torontu i Amnesty International Security Lab. U jednom slučaju, Citizen Lab je potvrdio infekciju špijunskim softverom Pegasus, koji je na iPhone instaliran bez ikakve interakcije korisnika. SHARE upozorava da ovakav softver omogućava neovlašćen pristup porukama, kontaktima, fotografijama, podacima iz aplikacija i drugim fajlovima, kao i tajno snimanje ekrana, aktiviranje mikrofona i kamere. Fondacija ocenjuje da takva praksa predstavlja ozbiljno kršenje prava na privatnost i može ugroziti slobodu izražavanja i političkog delovanja. Navode SHARE-a potvrdili su i predstavnici studentskog pokreta. Studentkinja Ela Zeković izjavila je 2. septembra, na prvoj pres konferenciji studenata u blokadi, da su studenti špijunirani specijalnim softverom, za koji je navela da se prodaje samo državama. "Na telefonu naše koleginice nađen je 'Pegasus', najskuplji softver. Potpuno nam je jasno da mete nisu slučajno odabrane, targetirane su kolege koje su učestvovale u organizaciji lokalnih izbora", izjavila je Zeković. U saopštenju SHARE fondacije navodi se i da je posebno značajno to što je u slučaju infekcije softverom NoviSpy ranije utvrđeno da je on pronađen na telefonima zaplenjenim tokom policijskih saslušanja, dok je analiza pokazala da je slao ukradene podatke na server čija IP adresa pripada Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA). BIA je, međutim, ovo ocenila kao "trivijalni senzacionalizam". "Sadržaj ovih navoda jasno ukazuje na prave namere pojedinaca i organizacija koje ih iznose – u vidu rada za interese određenih stranih službi i grupa za pritisak", dodali su u saopštenju. Nisu naveli koje strane službe optužuju. A oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ocenio da su navodi o prisluškivanju "sumnje bez ijednog dokaza". MUP do objave vesti nije odgovorio na pitanja Radija Slobodna Evropa o navodima da su špijunirani politički aktivisti u Srbiji.

Avion s tijelom Ratka Mladića, osuđenog za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini, sletio je u četvrtak na beogradski aerodrom Nikola Tesla, javila je Radio-televizija Srbije. U avionu kojim je iz Haga dopremljeno tijelo Mladića bili su njegov sin, Darko Mladić, unuka Anastasija, ministar pravde Srbije Nenad Vujić i dva Mladićeva saborca. Kovčeg s Mladićevim tijelom bio je prekriven zastavom Srbije, a nosili su ga pripadnici Vojske Srbije. Mladić će biti sahranjen u ponedjeljak, 7. septembra, na Topčiderskom groblju, izjavio je njegov sin, prenosi Radio-televizija Republike Srpske. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je rekao da očekuje da će Mladićev sin "u narednim danima da upozna sve sa onim šta porodica želi". Dodao je da će država biti spremna da pruži svaku vrstu logističke, transportne i druge podrške, kao i da pomogne u očuvanju javnog reda, mira i bezbednosti. "Bićemo tu da pružimo svaku vrstu logističke, transportne i podrške da očuvamo javni red, mir i bezbednost", rekao je Vučić. Ranije je ministar Vujić rekao da će Mladić biti sahranjen uz najviše državne počasti. Mladić je preminuo 27. avgusta u Haškom tribunalu dok je bio hospitalizovan. Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične tribunale je naveo da je u trenutku smrti čekao prebacivanje u neku državu radi izdržavanja preostalog dijela kazne. Haški tribunal osudio je Ratka Mladića na doživotni zatvor 8. juna 2021. Utvrđeno je da je kriv za genocid počinjen nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, zaštićenoj zoni UN-a, u ljeto 1995. godine. Mladić je osuđen i za progon i prisilno premještanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te držanje pripadnika mirovnih snaga UN-a taocima tokom bombardovanja NATO-a 1995. godine. Tokom procesa, koji je počeo 16. maja 2012. godine i trajao 530 dana, izvedena su 592 svedoka, te predočeno oko 10.000 dokaznih materijala. Sud je u obzir uzeo i 2.000 presuđenih činjenica. Ratko Mladić je uhapšen u Srbiji 26. maja 2011. godine. Bio je najtraženiji haški bjegunac, koji se od pravde skrivao skoro 16 godina. Šest dana kasnije izručen je Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Prva optužnica protiv njega je podignuta 24. jula 1995. godine.

Kroz strateško partnerstvo dve kineske kompanije, Minth i AGIBOT, u Srbiji je otvorena fabrika humanoidnih robota. Reč je o prvoj takvoj fabrici kineskog dizajna u Evropi. Prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, robote će koristiti i vojska. Pogon je otvoren 29. avgusta, samo mesec dana nakon što je Vašington blokirao uvoz ove tehnologije u Sjedinjene Države, zbog procene da predstavlja "neprihvatljiv" rizik po nacionalnu bezbednost. Snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader.

"To vas prati, juri i bira cilj" – tim rečima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisao dronove koji bi u toj državi trebalo da se proizvode sa izraelskom kompanijom Elbit System. Vučić je i otkrio najviše detalja, navodeći da će Srbija deliti po pola vlasništvo u kompaniji, koja bi, po njegovim rečima, trebalo da počne sa radom u septembru Međutim, firma u kojoj je Elbit suvlasnik i koja je registrovana za proizvodnju naoružanja još nije registrovana, pokazuju javno dostupni podaci privrednog registra. Zbog istrage o koruptivnim radnjama, NATO je prošle godine privremeno zaustavio nabavke Elbitove tehnologije, dok bi partner Izraelcima u Srbiji trebalo da bude krovna državna kompanija srpske namenske industrije Jugoimport-SDPR. Iz ove firme nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o početku proizvodnje izraelskih dronova i detaljima najavljene saradnje. Na upit o sporazumu sa srpskom namenskom industrijom, nije odgovorila ni firma Elbit Systems. Komentar nismo dobili ni iz NATO-a. Elbitov dolazak u Srbiju kao deo izraelske vojne strategijePrema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), kompanija Elbit Systems nalazi se na 25. mestu liste 100 najvećih svetskih proizvođača oružja na svetu. Kobi Majkl (Michael), sa Instituta za studije nacionalne bezbednosti u Tel Avivu, smatra je da je izmeštanje dela proizvodnje Elbita u Srbiju deo šire strategije, ne samo ove kompanije već i izraelskih odbrambenih snaga. "To jeste posao, ali nije samo posao. To je svojevrsna rezervna pozicija koju Izrael gradi za slučaj da tokom rata (protiv terorističkog Hamasa, prim. red.) dođe do problema sa kontinuiranim snabdevanjem", rekao je Majkl za "Uvid" RSE. Da je reč o građenju pozicije koja omogućava Elbitu pouzdano snabdevanje kupaca smatra i analitičar međunarodnih odnosa Mirko Dautović. On ističe da je reč o privatnoj firmi koja usko sarađuje sa državom Izrael, a već sada ima proizvodne kapacitete u Evropi, SAD, Kanadi, Indiji. "U nekim zemljama, recimo Elbitove fabrike u Velikoj Britaniji bile su izložene napadima aktivista koji se protive ratu u Gazi i pitanje je dana kada će u tim zapadnim demokratijama doći na vlast partije koje neće imati razumijevanje za Izrael i koje bi potencijalno mogle da ograniče izraelske investicije", navodi Dautović za RSE. Dodaje da su na drugoj strani države poput Srbije koje širom otvaraju vrata za inostrane investicije, pa i one koje su praćene kontroverzama, poput ulaganja Elbita. U izveštaju visokog predstavnika Ujedinjenih nacija za ljudska prava iz juna 2025, Elbit je označen kao "jedna od kompanija koje najviše profitiraju od genocida u Gazi". Čitajte: Istražitelji UN tvrde da je Izrael počinio genocid u GaziU julu 2025, a prema navodima kompanije Elbit, NATO je protiv njih pokrenuo internu istragu i privremeno ih suspendovao iz učešća na novim tenderima. Kompanija je saopštila da NATO nije naveo razloge istrage, dok su evropski istraživački portali objavili da su nabavke od Elbita suspendovane zbog sumnje na korupciju. Ministarstvo odbrane Srbije nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa gde će se i za koje namene izraelski dronovi proizvoditi, na osnovu kog sporazuma će zajednička kompanija biti osnovana, niti šta sporazum podrazumeva kada je reč o finansiranju proizvodnje. Najviše detalja javnosti je predočio Aleksandar Vučić. Kako je dronove opisao Vučić?"To nešto ulazi kroz prozor u kuću, to vas prati, juri i bira cilj." Tako je Aleksandar Vučić u junu na vojnom poligonu Pasuljanske livade, 200 km južno od Beograda, opisao izraelski borbeni dron "LANIUS X", najavljujući da će njegova proizvodnja u Srbiji početi "za nekoliko dana". Dva meseca kasnije, dao je novi rok. "Za oko 20 dana", rekao je Vučić 19. avgusta i dodao da je reč o nekim od "najmodernijih dronova u svetu" koji će vredeti oko 30.000 evra po komadu i predstavljati "ozbiljnu silu". LANIUS -X, takozvani dron samoubica, čiju je proizvodnju u Srbiji najavio Vučić, predstavlja deo nove generacije autonomnih borbenih sistema iz ponude izraelske kompanije. Šta su LANIUS-X dronovi?Služi za izviđanje i napad, a Elbit Systems ga na svom sajtu opisuje kao "visoko manevarski sistem municije baziran na dronu". Sistem koristi senzore, autonomnu navigaciju i algoritme za prepoznavanje okruženja, a može da nosi smrtonosni ili nesmrtonosni teret. Namenjen je prvenstveno za urbane borbene operacije, posebno za situacije u kojima vojnici moraju da pretražuju zgrade, tunele i zatvorene prostore. Dok Elbit Systems navodi da svako dejstvo drona zahteva potvrdu operatera, pojedine organizacije za ljudska prava upozoravaju da ovakvi sistemi otvaraju pitanje granice između ljudske odluke i automatizacije upotrebe sile. Međunarodna koalicija više od 300 nevladinih organizacija iz preko 70 zemalja "Stop Killer Robots" se tim povodom 2023. obratila Stalnom savetu Organizacije američkih država (OAS), izražavajući zabrinutost zbog proizvodnje dronova za koje tvrde da nije jasno kako razlikuju borca i civila, aktivne borce od onih koji više ne učestvuju u borbama, civile sa invaliditetom od onih koji neposredno učestvuju u neprijateljstvima. "Autonomno oružje nas ne 'vidi' kao ljudska bića. Umesto toga, mašina nas registruje kao skup tačaka podataka. Ako se te informacije podudaraju sa profilom mete ili odgovaraju njegovim karakteristikama, sistem naoružanja će primeniti silu", rekla je Ketrin Konoli (Dr. Catherine Connolly), predstavnica kampanje "Stop Killer Robots". Na navode Elbita da dron odluku o ubijanju ne donosi samostalno i da postoji ljudska potvrda pre upotrebe smrtonosne sile, predstavnici ove organizacije su istakli da i sistemi sa ljudskim odobrenjem mogu da predstavljaju problem ako algoritmi utiču na to koga će operater videti kao metu ili pretnju. Šta se (ne) zna o fabrici dronova?Priča o proizvodnji ovih dronova u Srbiji počela je još u aprilu, kada je Vučić govorio o osnivanju zajedničke firme sa izraelskim partnerom. "Radićemo to zajedno, biće pola-pola, 50-50, i imaćemo najbolje dronove u ovom delu sveta", rekao je tada predsednik Srbije. Prema pisanju BIRN-a, dogovoreno je da partner Elbitu u Srbiji bude Jugoimport SDPR. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR) i same kompanije, državni Jugoimport SDPR je tokom 2025. i 2026. godine značajno povećavao kapital, dok se istovremeno zaduživao na domaćem tržištu. Od 2025. Vlada Srbije je kroz nekoliko odluka povećala osnivački kapital SDPR-a za oko 100 miliona evra, dok se kroz emisiju obveznica SDPR u avgustu 2026. zadužio više od 180 miliona evra. Ova finansijska kretanja vremenski se poklapaju sa planovima SDPR-a za širenje proizvodnih kapaciteta i najavama zajedničke fabrike borbenih dronova sa izraelskim Elbitom, ali iz javno dostupnih dokumenata za sada nije moguće utvrditi da li su sredstva iz dokapitalizacije ili obveznica namenjena tom projektu. Predsednik Srbije je 19. avgusta najavio da će se dronovi proizvoditi na području beogradske opštine Čukarica, ali nije precizirao o kojim je pogonima reč. Na teritoriji ove opštine postoji nekoliko bivših vojno-industrijskih pogona koji su ili privatizovani, ili ih je Ministarstvo odbrane ranije oglašavalo za prodaju kao nepokretnosti koje nisu neophodne za funkcionisanje Vojske Srbije. Na ovoj opštini nalazi se i Vojnotehnički institut, naučno-istraživačka ustanova Ministarstva odbrane koja se bavi istraživanjem, projektovanjem i razvojem naoružanja i vojne opreme i odbrambenih tehnologija. Iz ove vojne ustanove nisu odgovorili za RSE da li će institut biti mesto na kojem će se proizvoditi izraelski dronovi. Analitičar Mirko Dautović kaže za RSE da i pored netransparentnosti planirane investicije, Srbija u kojoj su do sada dominirala ulaganja u niskokvalifikovani rad, ovim dobija značajnu investiciju u visoke tehnologije. "To može da povuče druge investitore koji mogu da pomisle 'aha to se sad razvija u Srbiji zašto ne bismo i mi'. Drugo, ti Elbitovi dronovi donosiće novac i potencijalno jačanje vazdušnih snaga Srbije. Čitav svet se naoružava a dronovi i balistički projektili postaju sve važniji deo naoružanja", zaključuje Dautović. Šta se zna o kompaniji Elbit Systems?Elbit Systems je najveća izraelska privatna odbrambena kompanija, sa sedištem u Haifi, na severu Izraela, prihodima od gotovo sedam milijardi dolara godišnje i portfoliom koji obuhvata dronove, autonomne sisteme i preciznu municiju. Kompanija je jedan od najvažnijih izvoznika izraelske vojne tehnologije, ali i predmet međunarodnih kritika zbog upotrebe njenih sistema u izraelskim vojnim operacijama u Gazi. Prema podacima iz poslednjeg finansijskog izveštaja objavljenog na kompanijskom sajtu, samo u drugom kvartalu 2026. godine Elbit je prijavio prihod od 2,29 milijardi dolara, što je 16 odsto više nego u istom periodu 2025. godine. "Od početka rata i eskalacije sukoba na Bliskom istoku, kompanija Elbit Systems beleži kontinuirani značajan rast potražnje za svojim proizvodima", navodi se u izveštaju kompanije, uz ocenu da je očekivan nastavak povećanja porudžbina. Prema podacima iz izveštaja, Elbit više od 30 odsto prihoda ostvaruje od izraelske vojske dok su zemlje evropskog kontinenta drugi najveći uvoznik njihovog oružja. Na trećem mestu su SAD. Sa kim Elbit sarađuje u Evropi i na Balkanu?Elbit Systems ima široku poslovnu mrežu u Evropi, uključujući podružnice i proizvodne kapacitete u više zemalja, među kojima su Nemačka, Velika Britanija i Rumunija. U Rumuniji, prema podacima same kompanije, ima sedam proizvodnih objekata, uključujući i pogon za bespilotne sisteme. Najvažniji novi proizvodni program je Watchkeeper X, taktički bespilotni sistem za izviđanje i nadzor. Rumunija je u decembru 2022. sa Elbitom potpisala okvirni sporazum vredan oko 410 miliona dolara, za sedam sistema Watchkeeper X tokom pet godina, a novi pogon za proizvodnju, testiranje i održavanje ovih sistema otvoren je u aprilu 2026. u Kitili kod Bukurešta. U aprilu 2025. albanska državna kompanija KAYO za vojnu industriju i Elbit Systems potpisali su sporazum o obnovi vazduhoplovne akademije u Vlori, dok je u septembru Vlada Albanije odobrila okvirni sporazum sa izraelskim Ministarstvom odbrane o saradnji u oblasti odbrambenih kapaciteta. Prva proizvodnja novog borbenog drona u EvropiSrbija trenutno razvija i proizvodi više domaćih bespilotnih sistema. Dronovi "Komarac" u više varijanti, "Vrabac" i "Osica" razvijeni su u Vojnotehničkom institutu (VTI), u saradnji sa domaćom odbrambenom industrijom. S druge strane, prema javno dostupnim podacima kompanije, dron LANIUS-X za koji predsednik Srbije tvrdi da će se proizvoditi u Srbiji, do sada je bio vezan za Elbitove izraelske kapacitete, odnosno nema podataka o vangraničnoj proizvodnji. Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira, Srbija je od 2022. do 2024, osim drona LANIUS-X nabavila od Izraela i napredne artiljerijske sisteme PULS, besposadne borbene dronove Hermes 900, lutajuću municiju SkyStriker i radar kratkog dometa RPS-42. Kako je RSE ranije pisao, samo tokom 2024. Ministarstvo trgovine izdalo je dve dozvole za uvoz vojne opreme kompanije Elbit vredne više od 700.000 dolara. Za potrebe Ministarstva odbrane tu opremu je uvezla firma Romax-trade koja je, prema ranijem istraživanju RSE, bila dobavljač i zvučnog topa, odnosno LRAD uređaja za MUP Srbije. U avgustu 2025. izraelski mediji preneli su da je Srbija sa Elbitom sklopila ugovor za nabavku sofisticiranog naoružanja i vojne opreme vredan 1,64 milijardi dolara. Vlasti u Beogradu to nisu ni potvrdile, ni demantovale. Ministarstva odbrane Srbije i Izraela potpisali su 29. aprila ove godine sporazum o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane. Sporazum, koji je prema navodima srpskih zvaničnika inicirala izraelska strana, stupio je na snagu pre nego što su o njegovoj ratifikaciji glasali poslanici Skupštine Srbije. Na zahtev Vlade Srbije, skupštinski Odbor za odbranu dao je 29. aprila saglasnost za privremenu primenu do zvaničnog stupanja na snagu. To je po zakonu moguće ukoliko Vlada kao razlog navede da je neophodna hitnost primene. Na pitanja predstavnika opozicije zbog čega se insistira na hitnim procedurama, predstavnik Ministarstva odbrane Marko Jovanović rekao je na sednici Odbora da će primena sporazuma omogućiti što ranije stupanje na snagu ugovora o "opremanju naoružanjem i unapređenju operativnih sposobnosti Vojske Srbije". Nije odgovorio na pitanje da li to ima veze sa najavljenom fabrikom dronova. Paralelno sa uvozom, značajno je uvećan i izvoz srpskog naoružanja u Izrael. Prema podacima izraelskog lista Harec, izvoz oružja iz Srbije u Izrael povećan je gotovo 40 puta u poslednje dve godine, sa tri na 113 miliona evra. Kobi Majkl sa Instituta za studije nacionalne bezbednosti u Tel Avivu smatra da je uvoz oružja iz Srbije doprineo da veze između Jerusalima i Beograda budu čvršće nego ikad. "Srbija je veoma bliska Izraelu i pomogla je Izraelu tokom teških dana rata. Postoji sve dublja saradnja izmedju dve bezbednosne odnosno odbrambene industrije", navodi Majkl. Analitičar Mirko Dautović, tu saradnju vidi kao deo aktuelne srpske spoljne politike. "Srbija nema problema da sarađuje sa bilo kim, što se najbolje vidi na primeru odnosa prema Ukrajini i Rusiji. Srbija šalje predstavnika na sahranu ajatolaha Alija Hamneija, a istovremeno potpisuje ovakve sporazume sa Izraelom. Dakle, Srbija će nastaviti da igra svoju oportunu igru dokle god je Srpska napredna stranka na vlasti a verovatno i nakon toga", ocenjuje Dautović. Srbija je, nakon instrukcija predsednika Aleksandra Vučića, krajem juna 2025. obustavila izvoz naoružanja, u jeku tadašnjeg izraelsko-iranskog sukoba i učestalih optužbi iz Moskve da preko posrednika izvozi municiju u Ukrajinu. Međutim, po informacijama koje su potvrđene za RSE iz dve državne fabrike oružja, od februara 2026. izvoz u inostranstvo je ponovo pokrenut. Od tada do kraja juna RSE je identifikovao najmanje 15 letova teretnih aviona na relaciji Izrael-Srbija-Izrael. Iz Beograda su ti avioni sletali na vojni aerodrom Nevatim, nedaleko od Berševe. Ova vazduhoplovna baza je više puta od početka sukoba na Bliskom istoku bila na meti napada izraelskih protivnika. Precizni podaci o tome šta je od naoružanja i vojne opreme i u kojim količinama Srbija izvozila u Izrael i druge države nisu javno dostupni. Dozvole za izvoz oružja izdaje Ministarstvo za unutrašnju i spoljnu trgovinu. To ministarstvo, međutim, proteklih godina na svom sajtu ne objavljuje godišnje izveštaje o izdatim dozvolama.

Više javno tužilaštvo u Subotici saopštilo je u sredu za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je proširilo istragu na još četiri osobe u slučaju hapšenja navodnih ruskih agenata, kako su u julu izvestili nemački mediji. U saopštenju se navodi da se četvoro ljudi nalazi u pritvoru, dok je jednoj osobi izrečena zabrana napuštanja stana. "Lice D.V. nije dostupno državnim organima", piše u saopštenju. Subotičko Više javno tužilaštvo ranije je u junu pokrenulo istragu protiv B.D. i Đ.S. za nedozvoljeno držanje i nošenje oružja, municije i eksplozivnih materija u saizvršilaštvu, a B.D je pod istragom i za krivično delo falsifikovanje isprave. List Bild je objavio u julu da su specijalne snage na mađarsko-srpskoj granici početkom juna uhapsile dvojicu osumnjičenih "jednokratnih" agenata ruske tajne službe. Navodi se da su oni bili angažovani po zadatku, bez trajnog angažmana, te da su planirali podmetanje eksploziva u Nemačkoj. Istražitelji navodno veruju da je meta mogla biti povezana sa proizvodnjom ili isporukom vojne opreme Ukrajini. Iz tužilaštva u Subotici 2. septembra nisu potvrdili navode nemačkih medija navodeći da je istražni postupak u toku, a istraga tajna. Slučaj povezan sa eksplozivom uoči izbora u MađarskojTužilaštvo je za RSE ovo proširenje istrage povezalo sa slučajem pronalaska eksploziva u Kanjiži. Naime, eksploziv je pronađen u aprilu na teritoriji opštine Kanjiža na severu Srbije, za koji je tada bilo navedeno da je postavljen kod gasovoda uoči ključnih izbora u Mađarskoj. Vojno-bezbednosna agencija (VBA) Srbije 5. aprila je navela da su pronađeni eksploziv i pribor za pripremu "eksploziva za izvršenje diverzije". Tužilaštvo u Subotici tada je navelo da su pronađena dva ranca s oko četiri kilograma materije za koje pretpostavlja da je u pitanju plastični eksploziv. Tim povodom tužilaštvo je saopštilo u ponedeljak da vodi istragu protiv sedam osoba i saopštilo da je "otkrivena organizovana grupa koja je na teritoriji Srbije obezbeđivala i skladištila eksploziv, eksplozivne naprave i dronove, koje je kasnije prebacivala ka zemljama EU". Inicijali ljudi protiv kojih se sprovodi istraga poklapaju se sa inicijalima osoba iz istrage o navodnim ruskim agentima. Na ovom slučaju bila je angažovana Bezbednosno-informativna agencija (BIA), VBA, policija i Vojna policija. Tužilaštvo je dodalo da su praćenjem aktivnosti grupe pronađeni eksploziv, eksplozivne naprave, dronovi i druga oprema neophodna za upotrebu tih sredstava. U saopštenju se navodi i da će dalji tok istrage obuhvatati saradnju sa istražnim organima evropskih zemalja kako bi se utvrdila "uloga navedenih lica, kao i namena sredstava koja su kod njih pronađena". Incident se dogodio nedelju dana pre ključnih izbora u Mađarskoj 12. aprila, na kojima je bivši premijer Mađarske Viktor Orban izgubio, čime je okončana njegova 16-godišnja vladavina. Orban je tada bez direktnog optuživanja Ukrajine za incident u Srbiji, rekao da "Ukrajina godinama pokušava da odseče Evropu od ruskih energenata". Portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova je to kategorički odbacio, a te navode je demantovao i Beograd kada su srpske vlasti iznele navode o pronalasku eksploziva u blizini gasovoda. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tada rekao da je "očito da nas geopolitičke igre neće ostaviti na miru".

Trideset godina nakon rata u BiH, i devet godina nakon što je Ratko Mladić osuđen za najteže ratne zločine, njegovo ime se slavi i veliča. Mladić je preminuo u zatvoru u Hagu, 27. avgusta. Reakcije dela javnosti na njegovu smrt u Srbiji i bh. entitetu Republici Srpskoj, pokazatelj su upitnog doprinosa presuda i činjenica utvrđenih kako pred Haškim sudom, tako i pred sudovima u Bosni i Hercegovini i Srbiji, na promenu odnosa javnosti prema ratu u kom je stradalo oko stotinu hiljada ljudi, dok su milioni raseljeni. Na kome je odgovornost za to, u "Uvidu" Radija Slobodna Evropa govorili su Srđan Milošević, profesor istorije iz Beograda, Goran Šimić, profesor krivičnog prava iz Sarajeva, kao i bivši haški tužilac Džefri Najs (Gerffrey Nice).

Bivši visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS) Branko Ružić izjavio je u utorak posle isključenja iz te stranke da je ona postala ispostava većeg koalicionog partnera, naprednjaka predsednika Srbije Aleksandra Vučića. "Odnos sa Srpskom naprednom strankom (SNS) odavno više nije odnos ravnopravnih partnera", naveo je Ružić koji je među socijalistima proveo trideset godina, a u trenutku isključenja nalazio se na mestu potpredsednika Glavnog odbora SPS-a. Nekadašnji potpredsednik SPS-a je dodao da je ona pristala "na ulogu filijale SNS". Odluka o njegovom isključenju iz SPS doneta je na sednici Statutarne komisije socijalista dan ranije. Ta partija je saopštila da Ružić "kontinuirano u dužem periodu svesno i namerno krši odredbe Statuta", zbog čega se svih jedanaest članova tog partijskog tela složilo o njegovom isključenju iz stranke. Ko je Branko Ružić?Ružić je jedan od retkih, ali i u javnosti najistureniji političar iz redova vlasti, koji je pozitivno govorio o studentskim protestima protiv korupcije, koji su prerasli u masovne građanske proteste, a nakon tragedije u Novom Sadu kada je u rušenju nadstrešnice na nešto ranije rekonstruisanoj Železničkoj stanici stradalo šesnaestoro ljudi. Zbog toga je došao u spor sa čelnicima stranke, koju od smrti Slobodana Miloševića 2006. godine vodi Ivica Dačić, aktuelni ministar unutrašnjih poslova. Kao kandidat socijalista obavljao je više funkcija u Vladi Srbije. Od 2013. do 2014. bio je ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije u Vladi premijera Ivice Dačića, a potom od 2020. do 2022. potpredsednik Vlade Srbije, a od 2020. do 2023. ministar obrazovanja, oba puna u kabinetu koji je vodila aktuelna predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić. Poziciju ministra obrazovanja napustio je maja 2023. godine, nakon masakra u beogradskoj školi "Ivan Ribnikar" kada je maloletnik ubio deset osoba. Šta je zamerano Ružiću?Njegovo pojavljivanje na protestu na koji su studenti pozvali 15. marta 2025. godine, izazvalo je negodovanje zbog čeka je pozvan i pred Statutarnu komisiju socijalista. Radnoj grupi Statutarne komisije Ružić je tada rekao "da ima pravo da šeta po Beogradu gde hoće i kada hoće", pravdajući to svojim "kardio programom", kao i da to nisu bili antivladini protesti. Tada mu je izrečena mera šestomesečne suspenzije vršenja funkcije u SPS. Mesecima kasnije, u obraćanju javnosti nakon isključenja iz stranke, naglašava važnost pravne države. "Srbiji su potrebne institucije koje rade svoj posao, a ne institucije koje čekaju političku dozvolu. Tužilac mora da može da tuži, sudija da sudi, policajac da primenjuje zakon, a građanin da dobije posao zato što zna i ume, a ne zato što poseduje odgovarajuću partijsku knjižicu", stoji u saopštenju koje Ružić podelio na društvenoj mreži Instagram 1. septembra, dodajući da "Srbija mora da čuje svoju mladost". Kao socijalista Ružić se javno zalagao da ta partija izađe iz "čvrstog zagrljaja" naprednjaka zbog čega ga je kritikovala vodeća ličnost u toj partiji i predsednik države Aleksandar Vučić. "U SPS ima mnogo časnih ljudi koji ne misle kao on, ali on odavno pripada možda nekoj laburističkoj partiji iz inostranstva, jer ni ideološki više ne pripada ni svojoj zemlji ni svojoj partiji", kazao je Vučić juna prošle godine. Socijalisti imaju 12 poslanika u Skupštini Srbije. Deo su vladajuće većine koja broji 150 od ukupno 250 narodnih poslanika. Ružić i SPS prošlostZa 30 godina koliko je bio na čelnim pozicijama u stranci i državi Ružić se nije distancirao od nasleđa partije na čijem čelu je do smrti bio za ratne zločine optuženi Slobodan Milošević, i koja je igrala vodeću ulogu u njegovoj ratnoj politici. U saopštenju povodom isključivanja iz SPS, Ružić je naveo da će nastaviti sa bavljenjem politikom, ali da će proceniti "s kim će nastaviti politički angažman".

Evropska komisija je poručila u utorak da se šengenska pravila neće promeniti, iako su zvaničnici ove institucije svesni da se određene kategorije, uključujući kamiondžije, suočavaju sa problemima prilikom ulaska i izlaska iz evropskih država koje su deo zone slobodnog kretanja. "Svesni smo da je za određeni broj stručnjaka iz trećih zemalja koji nisu prekogranični radnici potrebno da imaju pristup šengenskom prostoru duže od 90 dana u periodu od 180 dana. To se odnosi na profesije koje zahtevaju visok stepen mobilnosti, kao što su vozači kamiona, ali i sportisti i umetnici na turnejama", izjavio je na redovnoj konferenciji za novinare Markus Lamert, portparol Evropske komisije. "Istovremeno, važno je naglasiti da sistem ulaska i izlaska ne uvodi nikakva nova pravila niti nove zahteve u pogledu dužine kratkotrajnog boravka u šengenskom prostoru. To se nije promenilo", dodao je on. Nekoliko stotina autoprevoznika protestovalo je u ponedeljak u Sarajevu, Beogradu, Podgorici i Skoplju, ispred zgrada delegacija Evropske unije u tim gradovima. Autoprevoznici traže rešavanje pitanja njihovog boravka i rada u EU, odnosno da profesionalni vozači dobiju uslove boravka prilagođene specifičnostima njihovog posla. Kamiondžije iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije u januaru ove godine blokirale su granične prelaze, izazvavši višemilionsku štetu. Problem sa autoprevoznicima počeo je početkom primene Sistema ulaska i izlaska (EES) u šengenskoj zoni. Reč je o automatizovanom IT sistemu koji zamenjuje ručno pečatiranje pasoša za državljane zemalja van EU koji ulaze u šengenski prostor. Sistem je delimično uveden u oktobru 2025. godine, a potpuno je operativan od aprila ove godine. Glavni problem za kamiondžije nije samo uzimanje biometrijskih podataka na granici, već strogo kompjutersko praćenje pravila boravka od maksimalno 90 dana u okviru bilo kog perioda od 180 dana (pravilo 90/180). Budući da EES sistem automatski registruje prekoračenje dozvoljenog boravka, profesionalni vozači zbog prirode svog posla mogu da iskoriste ovih 90 dana za svega dva do tri meseca, nakon čega više ne mogu legalno da uđu u šengenski prostor, što ugrožava njihova radna mesta i čitavu logistiku. Evropska komisija samo potvrđuje da je u redovnom kontaktu sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana, ali za sada nema naznaka da bi moglo biti pronađeno rešenje za problem sa kamiondžijama. "Ostajemo otvoreni za razgovor o tome šta se može učiniti u okviru naših pravila, ali mora biti jasno da će se šengenska pravila i dalje primenjivati. Nastavljamo da radimo sa našim partnerima sa Zapadnog Balkana. Takođe smo se pre leta u više navrata sastajali sa predstavnicima industrije, kao i sa partnerima sa Zapadnog Balkana. To je situacija u kojoj se trenutno nalazimo", rekao je portparol Komisije Markus Lamert. Prevoznici iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije predali su zvanične zahteve delegacijama EU. Ako evropske institucije u najkraćem roku ne ponude fleksibilnije rešenje ili suspenziju ovih ograničenja, udruženja su najavila da će 14. septembra otpočeti potpuni štrajk i blokadu svih graničnih prelaza prema EU.