Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je optužnicu za pad nadstrešnice u Novom Sadu i među optužene vratio bivšeg ministra građevine Gorana Vesića, njegovu pomoćnicu Anitu Dimoski i nekadašnju direktorku preduzeća Infrastruktura Železnice Srbije Jelenu Tanasković. Sud je usvojio žalbu Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i preinačio rešenje Višeg suda, koji je izuzeo od krivičnog gonjenja Vesića, Dimoski i Tanasković. U potvrđenoj optužnici njih troje se terete za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti. Za to krivično delo tereti se i Nebojša Šurlan, takođe jedan od bivših direktora Infrastruktura železnice. Pored njih još devet osoba se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova, dok je Apelacioni sud odbacio žalbe sedmoro okrivljenih kao neosnovane. U padu betonske nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. stradalo je 16 osoba, a jedna mlada žena je teško povređena.

Osamnaestogodišnji Andrej iz Niša imao je najbolji rezultat na prijemnom za upis istorije na Filozofskom fakultetu u tom gradu na jugu Srbije. Ali studije će morati da plaća sam, umesto da njegovo školovanje bude finansirano iz budžeta. "Ja sam u svojoj generaciji, u svom gradu, u tom domenu najbolji, a ipak za mene moja zemlja nema para", kaže Andrej. Godišnja školarina iznosi 90 hiljada dinara (oko 800 eura), a mesečna rata 7,5 hiljada (65 eura). Olakšavajuća okolnost je, kako kaže, što neće morati sve odjednom da plati, jer "naša materijalna situacija je vrlo nezavidna, tako da osetiće se to." Vlada Srbije ukinula je mesta finansirana iz državnog budžeta za brucoše na smerovima istorije, srbistike i ruskog jezika na Filozofskom fakultetu u Nišu. Od tih departmana odlukom Vlade formiran je Fakultet srpskih studija u tom gradu, ali on još nije počeo da upisuje studente. "To još uvek ne postoji, pa ne mogu ni da razmišljam o tome. Kad bi postojalo moglo bi da se odluči za ili protiv toga", kaže Andrej. Ministarstvo prosvete ćuti, a Filozofski fakultet predlaže da se brucoši na istoriji, srpskom i ruskom jeziku oslobode školarine, kako je za Fonet rekao dekan Vladimir Jovanović. Naime, Vlada Srbije ignorisala je rešenje Upravnog suda koji je stopirao izvršenje njenih odluka do konačne presude tog suda o ukidanju tri departmana na Filozofskom. Osim toga, Vlada je kvote za brucoše koji će se finansirati iz budžeta objavila 2. jula, kada su prijemni ispiti na fakultetima već završeni. U obrazloženju za ukidanje budžetskih mesta za istoriju, srbistiku i ruski u Nišu pozvala se na raniju odluku o osnivanju Fakulteta srpskih studija izdvajanjem tri departmana Filozofskog. "Ja mislim da je ovo kazna Filozofskom fakultetu što nije pristao da bude rasparčan", ocenila je za RSE profesorka na departmanu za istoriju Irena Ljubomirović. Vlada Srbije donela je odluku o osnivanju Fakulteta srpskih studija u Nišu u jeku studentskih protesta na kojima se tražila odgovornost vlasti za pad nadstrešnice i stradanje 16 osoba u Novom Sadu. Filozofski je bio prvi fakultet koji je u Nišu podržao studentske blokade fakulteta širom Srbije. Studenti i Filozofski prepušteni sami sebiUpitan da li će biti samofinansirajući student, Andrej kaže "nemam drugog izbora, moram." "Istoriju sam volio celog života i nisam ni razmišljao ni o čemu drugom, tu sam ljubav od dede nasledio", rekao je on. Ne bi ni odlazio iz Niša da studira na nekom drugom Univerzitetu, osim ako baš mora. Profesorka Irena Ljubomirović kaže da samofinasirajući studenti nemaju određene benefite koje imaju studenti koji se finansiraju iz budžeta. "Nemaju pravo na dom, plaćaju menzu duplo skuplje", navela je. Filozofski fakultet u Nišu uputio je 6. jula molbu Ministarstvu prosvete da se ponovo razmotri odluka i dodeli budžetska kvota za sve smerove na tom fakultetu. U međuvremenu su članovi Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta predložili Savetu te visokoškolske ustanove da svi brucoši na istoriji, srbistici i ruskom jeziku budu oslobođeni školarina. Sednica Saveta se očekuje 15. jula. Filozofski fakultet nije odgovorio na upit RSE. I studenti u blokadi Univerziteta u Nišu zatražili su hitno vraćanje budžetskih kvota za studijske programe istorije, srbistike, istorije i ruskog jezika. "Ovo je nastavak politike koja obrazovanje posmatra isključivo sa ciljem stvaranja poslušnih kadrova umesto slobodnomislećih građana", naveli su 12. jula na Instagramu. Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na upit RSE o tome što studenti na jugu Srbije u junskom ispitnom roku nisu mogli da se upišu za budžetsko finasiranje na tri smera. Izostao je i odgovor zbog čega je ignorisano rešenje Upravnog suda o zaustavljanju ukidanja tih departmana na Filozofskom do konačne odluke tog suda. Profesori kažu da Vlada diskriminiše studenteKandidati su polagali prijemni ispit prema konkursu koji je objavio niški Univerzitet. Po njemu je na departmanima za istoriju i srpski jezik trebalo da bude po 30 budžetskih mesta, a za ruski jezik osam. Uz napomenu ako se broj tih mesta koji odredi Vlada bude razlikovao, da će se primeniti odluka Vlade. Profesorka Irena Ljubomirović kaže da je Univerzitet morao da raspiše konkurs sa upisnim kvotama koje su bile ranijih godina, jer je Ministarstvo prosvete kasnilo. Navodi da je Ministarstvo kvote, odnosno konkurs za upis studenata u prvu godinu studija, uvek raspisivalo dva meseca pre upisnog roka, osim 2025. kada su bile studentske blokade. "Vlada je sačekala praktično da prođu prijemni ispiti skoro na svim fakultetima i onda je 2. jula donela tu odluku", dodala je. Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na upit RSE zbog čega je ove godine kasno objavilo budžetske kvote za upis brucoša. Profesorka Ljubomirović kaže da je zaposlene na fakultetu iznenadila odluka o ukidanju budžetskih mesta na tri smera s obzirom da postoji odluka Upravnog suda o privremenoj meri. "Jedini koji sada ima dozvolu za rad i studijske programe na ova tri departmana jeste Filozofski fakultet", rekla je. Profesori na niškom Filozofskom fakultetu ocenjuju da se odlukom Vlade diskriminišu studenti sa juga i jugoistoka Srbije, koji su upućeni na Niš kao najbliži univerzitetski centar. "Jedini u ovoj državi nemaju pravo da se školuju o trošku iz budžetskih sredstava na ova tri studijska programa", kaže profesorka Ljubomirović. Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na navode o dikriminaciji. Ni Fakultet srpskih studija nije odgovorio na upit RSE kada očekuju da će početi da upisuju studente. Ministarstvo prosvete oduzelo je 8. aprila dozvolu za rad Filozofskom fakultetu za istoriju, srbistiku i ruski. Istom odlukom odobrilo je Fakultetu srpskih studija da nastavi izvođenje tih studijskih programa. Nalaženo je da novi fakultet preuzme imovinu, prava, obaveze i matične knjige studenata tih departmana. Na Filozofskom fakultetu kažu da se protiv takve odluke jednoglasno izjasnilo Nastavno-naučno veće fakulteta, kao i Savet. Potom se Fakultet obratio Upravnom sudu, koji je 12. juna doneo privremenu meru kojom se odlažu rešenja Vlade do konačne odluke suda.

Državljaninu Crne Gore Vuku Vuleviću određen je ekstradicioni pritvor nakon što je 11. jula uhapšen u Beogradu, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) u Višem sudu. Za Vulevićem je na zahtev Podgorice raspisana međunarodna poternica, a tereti se za organizovanje kriminalne grupe i šverc narkotika. U Višem sudu u Beogradu je za RSE rečeno da je Crna Gora još ranije dostavila zamolnicu za njegovo izručenje. "Ekstradicioni pritvor mu je određen kako se ne bi sakrio ili pobegao u cilju ometanja postupka odlučivanja o zamolnici ili sprovođenju izručenja", kažu u Višem sudu. Iz Ministarstva pravde Srbije, koje odlučuje o ekstradiciji, nisu odmah odgovorili na pitanje RSE da li i kada bi Vulević mogao biti izručen Crnoj Gori. Crnogorsko Ministarstvo pravde saopštilo je nakon hapšenja Vulovića da je još 2025. nadležnima u Srbiji uputilo zahtev za izručenje, a "nakon dobijanja podataka da se nalazi na teritoriji te države". "S tim u vezi, razumijevanje je da je pred nadležnim pravosudnim organima Republike Srbije u toku ekstradicioni postupak po zahtjevu Crne Gore", objavilo je Ministarstvo na Facebook-u i dodalo da je posredstvom Interpola Podgorica obavešteno o hapšenju. Za Vulevićem je crnogorska policija tragala zbog sumnje da je deo organizovane kriminalne grupe Vasa Ulića i Radoja Zvicera, navodnog vođe kavačkog kriminalnog klana. Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore je u julu 2024. optužilo 19 osoba da su organizovale međunarodnu grupu koja je učestvovala u švercu oko 2,5 tone kokaina. Dok je devet navodnih članova ove grupe uhapšeno u julu 2024, deo njih je u bekstvu. Među njima je bio i Beranac Vuk Vulević. Srpska policija saopštila je 12. jula da je uhapšen u jednom beogradskom restoranu i da je imao falsifikovana lična dokumenta "izdata na Kosovu". Kosovska policija nije odmah odgovorila na upit RSE povodom ovih navoda. Vuk Vulević je ranije bio optužen za švrc kokaina iz Venecuele i za ubistvo iz 2005. policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića, ali je oslobođen tih optužbi. Crnogorska policija ga je ranije pominjala i kao jednog od učesnika u ubistvu urednika "Dan-a" Duška Jovanovića, ali protiv njega nije pokrenut sudski postupak.

Predstavnici mađarske kompanije Viz er (Wizz Air) predali su danas više od 21.000 zahteva građana Direktoratu civilnog vazduhoplovstva za očuvanje baze poslovanja u Beogradu. "Tražimo da se omogući neometano poslovanje Viz era u Beogradu, koje je nakon 15 godina poslovanja ugroženo", rekla je menadžerka baze kabinskog osoblja te kompanije u Beogradu Nevena Todorović za agenciju Beta. Dodala je da ta kompanija želi da nastavi poslovanje u Beogradu, ali da bi zbog promene pravilnika o izdavanju odobrenja stranom avio-prevozniku za obavljanje međunarodnog avio-prevoza sa Srbijom 200 zaposlenih moglo da ostane bez posla. "Promenom pravilnika onemogućava se kompanijama koje su registrovane u Evropskoj uniji (EU) da započnu i završe svoje letenje u Beogradu, i dozvoljava se samo poletanje aviona iz zemalja EU i vraćanje u te zemlje", rekla je ona. Dodala je da je održan samo jedan sastanak sa mađarskim civilnim vazduhoplovstvom i Direktoratom za civilnim vazduhoplovstvom Srbije, te pozvala na nastavak dijaloga sa nadležnim državnim institucijama. Iz Viz era tvrde da je njhov rad u Beogradu ugrožen nakon što je u junu Srbija rešila da izmeni pravila poslovanja za strane avio kompanije i uvede stroža pravila za letove koji počinju iz Beograda. Viz er smatra da je izmenama propisa Srbija prekršila evropski Sporazum o otvorenom nebu potpisan 2006, na osnovu kog i posluje u Beogradu. Iz državnog Direktorata civilnog vazduhoplovstva, koji je pravila menjao, negirali su te tvrdnje navodeći da nijednoj kompaniji nije uskraćeno obavljanje letova između Srbije i država EU. Ceo slučaj došao je do Evropske komisije kojoj se Viz Er obratio za pomoć. Iz Komisije su za Radio Slobodna Evropa potvrdili ispitiuju da li je prekršen Sporazum o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru.

Vuk Vulević, državljanin Crne Gore za kojim je bila raspisana crvena Interpolova poternica, uhapšen je 12. jula u jednom ugostiteljskom objektu u Beogradu, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP). "Prilikom hapšenja kod njega su pronađena falsifikovana lična dokumenta izdata na Kosovu, zbog čega će protiv njega, po nalogu nadležnog tužilaštva, biti podneta krivična prijava zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave", navodi se u saoštenju. MUP navodi da je za njim raspisana međunarodna poternica Interpola Podgorica za krivična dela organizovanje kriminalne grupe i neovlašćena proizvodnja, držanje i stavlјanje u promet opojnih droga. Dodaje se da je za njim raspisana i poternica Višeg suda u Beogradu, Posebnog odelјenja za organizovani kriminal, zbog krivičnih dela za koja ga tereti crnogorsko pravosuđe. Policija je, kako je saopšteno, pri hapšenju oduzela dva mobilna telefona i o svemu obavestila Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, a dodaje se i da će Vulević biti priveden Posebnom odelјenju za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu. Za Vulevićem crnogorska policija traga zbog sumnje da je deo organizovane kriminalne grupe Vasa Ulića i Radoja Zvicera. Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore je u julu 2024. optužilo 19 osoba da su organizovale međunarodnu kriminalnu grupu koja je učestvovala u švercu oko 2,5 tone kokaina. Dok je devet navodnih članova ove grupe u julu 2024. uhapšeno, deo se nalazi u bekstvu. Crnogorskim pravosudnim organima su u ovoj akciji, nazvanoj "General", pomogli EUROPOL, američki FBI (Federalni istražni biro) i DEA (Uprava za suzbijanje narkotika) i Australijska federalna policija. Kao vođe te kriminalne grupe Specijalno tužilaštvo je označilo navodnog vođu "kavačkog" kriminalnog klana Radoja Zvicera i Vasa Ulića. Beranac Vuk Vulević bio je među beguncima za kojima je tragala policija, pored Radoja Zvicera, koji je označen kao vođa ove kriminalne grupe. Vuk Vulević je ranije bio optužen za švrc kokaina iz Venecuele i za ubistvo iz 2005. policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića, ali je oslobođen tih optužbi. Crnogorska policija ga je ranije pominjala i kao jednog od učesnika u ubistvu urednika "Dan-a" Duška Jovanovića, ali protiv njega, po tom osnovu nije pokrenut sudski postupak.

Tri meseca nakon pogibije kineskog radnika na gradilištu novog mosta preko Save u Beogradu, radovi su nastavljeni, a epiloga o uzrocima i odgovornosti za nesreću nema. Radnik je stradao 7. aprila kada je ispao iz korpe, nakon što se kran nakrivio i obrušio pod teretom. Novi most je jedan u nizu projekata koji Beograd gradi sa Pekingom, a svi ugovori sa kineskim partnerima su tajni. (snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)

"Ni anđeo ni demon", komentariše Mladen Obrenović, doktor komunikoloških nauka i glavni urednik portala Media.ba, upotrebu veštačke inteligencije u medijima. Države Zapadnog Balkana još nemaju zakone koji regulišu oblast korišćenja veštačke inteligencije, dok se nižu primeri njene problematične upotrebe. Jedan od poslednjih je došao iz Srbije, gde je televizija sa nacionalnom frekvencijom voditelje vesti, zamenila njihovim AI "kolegama". Koja se pravila krše?Evropska federacija novinara (EFJ) objavila je u septembru 2025. godine dokument o upotrebi AI alata u novinarstvu. U njemu se, između ostalog, naglašava da "ljudska urednička kontrola ostaje ključna" prilikom upotrebe ove tehnologije. "Mislim da moralno i etički ne možemo pristati na to da AI može glumiti čovjeka i autorski rad", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Maja Sever, novinarka iz Hrvatske i aktuelna predsednica EFJ. "Nažalost, mnogi mediji pribegavaju tome da zamjenjuju novinare i novinarke u redakcijama sa umjetnom inteligencijom", dodaje Sever. Ona podseća da je nemački medijski konzorcijum "Axel Springer" bio prva velika kuća koja je 2023. otpustila nekoliko stotina zaposlenih, pod obrazloženjem da će njihove poslove obavljati AI. "Naravno da će nakladnici i vlasnici medija jedva čekati da iskoriste benefite umjetne inteligencije kako bi zamijenili ljude. To je nešto na šta ne smijemo pristati. AI može kao alat i kao pomoć u transkribiranju i eventualno prevođenju, ali autor teksta mora biti čovjek", podvlači Maja Sever. Gde je AI zamenio ljude?Zamena ljudi upravo je ono što je nedavno učinila privatna beogradska televizija "Hepi", koja je uvela AI generisane prezentere vesti u svom programu. Gledaoci ovog prorežimskog medija koji ima nacionalnu frekvenciju tako su "upoznali" nova TV lica – Bojanu Filipović i Marka Popovića. Za razliku od podgoričkog portala Dan koji je 2023. godine uveo vrtuelnu voditeljku "Anu" koja čita vesti i koji je o tome javnost obaveštao na početku svake emisije, u srpskom slučaju taj primer nije ponovoljen. Nedeljama su virtualni prezenteri "čitali" vesti a da gledaoci nisu bili obavešteni o tome da posmatraju AI generisana TV lica. To se promenilo tek 11. jula, nakon teksta objavljenog na sajtu Udruženja novinara Srbije, u kojem je javnost obaveštena o toj praksi. Sada je na početku i kraju vesti istaknuto pisano obaveštenje da su prezenteri plod veštačke inteligencije. Do sada se to moglo naslutiti već po pogrešno akcentovanim rečima koje kompjuterski generisani prezenteri "izgovaraju". Iz ove kuće nisu odgovorili na upit RSE zbog čega nisu jasno obeležili AI generisan sadržaj. "Uprkos tome što su sa 'TV Hepi' za UNS potvrdili da su Bojana i Marko generisani uz pomoć veštačke inteligencije, pojedini korisnici u komentarima na Instagram nalogu UNS-a i dalje tvrde da je reč o stvarnim osobama", kaže Aleksandra Ničić iz Udruženja novinara Srbije (UNS) za RSE. "Takvi primeri mogu poslati poruku da se pojedine medijske pozicije mogu popunjavati AI generisanim tvorevinama i veštački kreiranim likovima, što otvara pitanje budućeg položaja zaposlenih u medijskoj industriji", kaže Aleksandra Ničić. Pažnju UNS-a privukli su potezi koja je preduzela beogradska filijala "Russia Today", medija koji je obuhvaćen EU sankcijama zbog ruske invazije na susednu Ukrajinu, dok u Srbiji deluje kao "RT Balkan". Krajem juna, ova medijska kuća saopštila je da je prekinula radni odnos sa između 20 i 30 zaposlenih, navodeći da sprovodi optimizaciju rada koja, između ostalog, uključuje uvođenje AI alata i drugih savremenih tehnologija. U odgovoru za sajt Udruženja novinara Srbije, iz "RT Balkan" nisu precizirali u kojoj meri je uvođenje veštačke inteligencije uticalo na odluku o smanjenju broja zaposlenih. Nije odgovoreno ni na upit RSE. "Ukoliko čelni ljudi u domaćim medijima veštačku inteligenciju posmatraju isključivo kao sredstvo za smanjenje troškova, postoji rizik da će broj zaposlenih na pojedinim pozicijama biti redukovan ili da će zaposleni biti pod dodatnim pritiskom", komentariše Ničić. Šta bi se moglo očekivati?Mladen Obrenović, glavni urednik portala Media.ba, kaže da je u Bosni i Hercegovini jedna komercijalna televizija pokušala da uvede AI voditelje, dok su pojedini portali nastojali da pripremljene tekstove generišu kroz AI modele. Međutim on dodaje da takvi potezi nisu imali dobar odjek u javnosti. "Pogotovo to nije dobar potez u kontekstu situacije u kojoj se nalazi novinarska profesija – slabo plaćena, angažirana uglavnom kroz honorarne ugovore i bez sigurnosti radnog mjesta. Umjesto u poboljšanje uvjeta u kojima rade medijski profesionalci, njihova radna mjesta se ukidaju, zahvaljujući i takvim eksperimentima", kaže Obrenović. On podseća da su se pozicije lektora, korektora i redaktora gotovo u potpunosti izgubile u redakcijama, te da su novinare zamenili "'agregatori vijesti', koji mehanički ubacuju po 10-20 naslova dnevno". "Jasno je da novinarstvo gubi ljudsku dimenziju. I to nije dobar put – zapravo je prilično opasna stranputica", smatra Obrenović. Primeri zloupotrebeRadikalan primer zloupotrebe veštačke inteligencije u srpskim medijima zabeležen je 2023. godine, kada je prorežimska komercijalna televizija "Pink" emitovala AI generisan video snimak u kojem opozicioni političar Dragan Đilas "izgovara" lažne i uvredljive tvrdnje. U julu 2024. Viši sud u Beogradu je doneo privremenu meru kojom je zabranio ovoj televiziji sa nacionalnom pokrivenošću da taj snimak reemituje ili na bilo koji drugi način učini dostupnim gledaocima. Sud je odluku doneo pozivajući se na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji dozvoljava obradu ličnih podataka ukoliko postoji pristanak osobe čiji podaci su korišćeni. To je za sada jedino zakonsko rešenje koje donekle reguliše upotrebu veštačke inteligencije u Srbiji. Bez zakonske regulativeU toj zemlji su trenutno na snazi Strategija razvoja veštačke inteligencije za razdoblje 2025-2030. i Etičke smernice za razvoj i upotrebu AI, koje nisu pravno obavezujuće. Te akte je pripremilo Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija koje je pre dve godine formiralo i radnu grupu za izradu nacrta zakona, ali nije poznato u kojoj je fazi taj proces. U Kodeksu novinara Srbije se navodi da sav sadržaj u čijem su kreiranju korišćeni AI alati "mora biti pod uredničkom kontrolom i u skladu sa Kodeksom novinara i novinarki Srbije". Kodeks propisuje i da korišćenje veštačke inteligencije koje značajno utiče na obradu novinarskog sadržaja mora biti jasno označeno i ne sme da dovodi javnost u zabludu. Aleksandra Ničić iz UNS-a kaže da mediji u Srbiji mnogo češće označavaju vizuelni sadržaj koji je generisan uz pomoć veštačke inteligencije nego tekstualni. "Retki su slučajevi u kojima bih naišla na oznaku da je za delove teksta korišćena veštačka inteligencija", kaže. Bosna i Hercegovina takođe nema zakon koji uređuje ovu oblast. Prema rečima Mladena Obrenovića, Kodeks za štampane i online medije BiH je poslednji put ažuriran pre pet godina i tada su u fokusu bile lažne vesti i "alternativne činjenice". "Upotreba umjetne inteligencije kao noviji pojam nije obuhvaćena Kodeksom, ali je najavljeno skora dorada, pa je pitanje AI za sada prepušteno samim redakcijama, svijesti i savjesti novinara i urednika", kaže Obrenović. Maja Sever smatra da sami etički standardi bez konkretnih konsekvenci nisu dovoljni za regulisanje ove oblasti. "Zato što odluke donose nakladnici i vlasnici kompanija kojima je etika ispod profita. To je pitanje države i Evropske unije da postavi okvire i mehanizme kažnjavanja onih koji ne poštuju te okvire", kaže Maja Sever. Evropska unija je u junu 2024. donela Uredbu o veštačkoj inteligenciji, prvi dokument u svetu kojom se uređuje ova oblast. U njoj se, između ostalog, navodi da se manipulacija audio ili video sadržajem pomoću AI alata mora jasno naznačiti. Propis takođe predviđa mere za označavanje AI-generisanog sadržaja i tzv. "deepfake" materijala kako bi se smanjio rizik od dezinformacija i manipulacije. Ovom oblašću bavio se i UNESCO. Ova organizacija Ujedinjenih nacija u svojim preporukama naglašava značaj transparentnosti, ljudskog nadzora, odgovornosti, pravičnosti i poštovanja ljudskih prava. Mladen Obrenović smatra da je između demonizacije i glorifikacije veštačke inteligencije neophodno naći sredinu. "Dakle, koristiti AI tamo gdje se to pokaže neophodnim i korisnim, ali uz neophodan oprez, savjesno i odgovorno, a u novinarstvu uz stalno korištenje jedne od ključnih metoda – provjeru", zaključuje Obrenović. *Tekst je ažuriran u nedelju, 12. jula u 21.00 h. Saradnja na tekstu: Meliha Kešmer

U specijalnom izdanju Perspektive iz Novog Pazara razgovaramo s mladima, generacijom koja je odbila da ćuti i postala glas promjena u Srbiji. Zajedno sa starijima koji su prepoznali njihovu borbu i pružili im podršku otvaraju pitanja odgovornosti, demokratije i uloge mladih u društvu. Kako je nastao ovaj pokret i šta znači za budućnost?

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li je Vučićev režim uspeo da se konsoliduje nakon više od godinu i po dana studentskih i građanskih protesta. Sagovornici su bili Rade Veljanovski, dugogodišnji profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka, i Oliver Tošković, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bilo je reči o tome da li će značajno povećanje penzija uticati da režim zadrži podršku najvećeg dela penzionera, koliko će skupovi uz obilnu hranu, piće i muziku, koje ovih dana Srpska napredna stranka organizuje po unutrašnjosti Srbije, povećati broj Vučićevih pristalica i da li je Evropska komisija preporukom da Srbija otvori Klaster 3 praktično ohrabrila režim da nastavi sa represijom koja je u poslednje vreme sve veća. Razgovaralo se i o tome ko može poverovati u najnoviji spin režima, u koji je uključeno i pravosuđe, da su studenti, a ne policija, ispalili zvučni top tokom velikog protestnog skupa 15. marta prošle godine u Beogradu, koliko je relevantno istraživanje agencije Faktor plus koja najavljuje Vučićevu sigurnu pobedu na izborima, kao i tome da li Vučić već vidi sebe u ulozi premijera. Omer Karabeg: Da li je vidovdanski miting Srpske napredne stranke pokazao znake konsolidovanja vladajuće partije? Prvi put smo videli da su njihove pristalice stizale na skup peške, ne samo autobusima kako je bilo da sada. Osim toga među prisutnima je bilo dosta mlađeg sveta. Rade Veljanovski: Taj miting proizveden je na sličan način kao i raniji skupovi vladajuće stranke. Bez obzira što postoje izvesni prividi spontaniteta to sigurno nije spontano. I oni koji su došli peške, a i mladi ljudi kojih je bilo tamo naterani su da se pojave na tom skupu. Ali ja bih rekao da taj njihov miting uoči Vidovdana nije najbolja ilustracija njihove konsolidacije koja, bogami, traje već od jeseni prošle godine. Oni su u početku bili zbunjeni tolikim protestima studenata i građana, ali su se vrlo brzo organizovali, zloupotrebili sve resurse koji su im na raspolaganju i počeli da pojačavaju pritisak. I te kako se trude da suze prostor slobodnog mišljenja i kritičkih reakcija na njihova nezakonita, neustavna, i nedemokratska ponašanja. Naravno da to ne pokazuje da su se potpuno konsolidovali jer ima jako mnogo indicija koje govore suprotno. Potemkinova selaOliver Tošković: Posećenost vidovdanskog mitinga bila je nešto manja, nego onog koji je održan 15. februara prošle godine u Sremskoj Mitrovici – tako da su oni zapravo već duže vreme na istom trendu. To su Potemkinova sela. I ta pešačenja su lažna. Bilo ih je i ranije kada su njihove pristalice kao pešačile s Kosova, pa su snimljeni kako ulaze u autobuse. Oni bukvalno u svemu kopiraju studente. Čak je jedan od njihovih navodnih pešaka hodao sa štakom pokušavajući da kopira onog mladića iz okoline Zrenjanina koji je nakon operacije prešao na štakama stotine kilometra učestvujući u protestima. Njihov slogan "Srbija pobeđuje" je bukvalno kopija slogana "Studenti pobeđuju". Uz svu represiju i ogroman novac koji im je na raspolaganju, oni su zapravo u padu. S druge strane, prošlogodišnjim smenama i postavljanjem njima odanih ljudi na čelne funkcije u policiji i vojsci uspeli su da uspostave potpunu kontrolu nad policijom i vojskom. Omer Karabeg: Ko su ljudi koji danas nakon godinu i po dana studentskih protesta masovno podržavaju Vučića? Govori se da su ucenjeni i kupljeni. Rade Veljanovski: Nažalost, izgleda da ih ima prilično mnogo. To su ljudi koji su kupljeni raznim podmićivanjima – povećanjem penzija i plata kao i raznim davanjima. Ovih dana se ogroman broj skupova održava u unutrašnjosti Srbije. Vučić i njegova stranka izbegavaju velike gradove – Beograd, Novi Sad, Niš. Idu u takozvanu provinciju i tamo održavaju manifestacije sa ogromnom količinom hrane, pića i muzike – što znači da računaju na ljude najnižeg obrazovanja koji su spremni da primaju samo one informacije koje im se servira vlast. Ovih dana je objavljen podatak da otprilike trećina stanovništva u Srbiji ima završenu samo osnovnu školu. To je ne samo potencijalna, nego i stvarna glasačka vojska sadašnjeg režima. Nažalost, tu ima i mladih ljudi jer je Srpska napredna stranka videla da se bez mladih ne može ništa uraditi. Nisam uveren da će svi ti mladi, koji su se pojavljuju na njihovim skupovima, glasati za njih na izborima, ali jedan broj verovatno hoće. Sitne manipulacijeOmer Karabeg: Prema nedavnom istraživanju agencije Faktor Plus i izjavi njenog direktora studenti i opozicija nemaju gotovo nikakve šanse da pobede na izborima. Koliko je relevantno to istraživanje? A nema ih mnogo u poslednje vreme. Oliver Tošković: Sama činjenica da nema puno istraživanja, koja se objavljuju u javnosti, govori o tome da je vlast u defanzivi i da se plaši rezultata istraživanja javnog mnjenja. U stvari, istraživanja ima – znamo da se za Vučića gotovo svakodnevno rade istraživanja – ali se njihovi rezultati ne objavljuju. Na rezultate istraživanja značajno utiče kako se postavi pitanje. Neke agencije i to jako poznate su tokom 2025, čak u vreme kada su studenti tražili izbore, odbijale da postave pitanje o studentskom pokretu i njegovoj listi pravdajući se formalnim razlozima, kao još nisu registrovani i slično, iako je jasno da je studentski pokret vrlo važna društvenopolitička snaga. I naravno da će, kad pitate ljude za koga će glasati, a ne ponudite studentsku listu, prevagnuti vlast. To su sitne manipulacije koje drastično utiču na rezultate istraživanja. Inače, podrška Srpskoj naprednoj stranci dolazi od različitih grupa. Jedni su ucenjeni, drugi imaju neku korist ako glasaju za vlast, a polovina čvrste podrške dolazi od 800.000 penzionera koji žive u ruralnim sredinama gde gledaju samo RTS, Pink i Informer. Oni imaju penzije koje su im dovoljne za preživljavanje i vidimo da režim u svim svojim kampanjama targetira upravo te ljude. Vučić je nedavno najavio veliko povećanje penzija, on se i te kako trudi da sačuva taj deo svog biračkog tela. Rade Veljanovski: Nemojte zaboraviti da je Vučić ovoga puta najavio da će penzije biti povećane čak tri meseca pre Nove godine. Prethodnih godina penzije su povećavane od 1. januara. Sada je najavio da će povećanje stići možda u septembru, najkasnije u oktobru. Obećao je i jednokratna davanja, najviše onima koji imaju najmanje penzije, pa onda onima koji imaju srednje, čak će i oni koji imaju vrlo visoke penzije dobiti 20.000 dinara. Ljudi na to reaguju. Setimo se šta je radio predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma, on je uspevao da na svoju stranu privuče ljude kojima je davao po 2.000, 3.000 dinara. Možete onda zamisliti kako se ponašaju ljudi sa najmanjim primanjima koji dobiju 35.000. Njima taj novac mnogo znači, a režim preko svojih medija širi priču kako takvih mogućnosti više neće biti ako neko drugi dođe na vlast. Jako je važno pitanje odakle novac za ta povećanja. Izgleda da veliki broj građana to uopšte ne zanima. Čak ni oni koji se razumeju u finansije ne mogu uvek da dokuče odakle su ta sredstava, ali je prilično jasno da su to pare koje dobijamo iz Kine kreditima koji nisu transparentni i koji će predstavljati veliki teret narednih godina ko god bude na vlasti. Kada je Evropska unija saopštila Srbiji da neće dobiti oko 1,5 milijarde evra iz pristupnih fondova zbog toga što naša demokratija ne napreduje, Vučić je otišao u Kinu kod Si Đinpinga i dobio pare. Suluda optužbaOmer Karabeg: Da li sve veća represija, koju režim ispoljava u poslednje vreme, pokazuje da Vučić ipak nije toliko siguran u pobedu? Oliver Tošković: Naravno da pokazuje. Često se dešava da autokratski režimi u svojoj završnoj fazi pojačavaju represiju. Kako se bliži kraj, oni sve više pribegavaju represiji što u Srbiji vidimo u raznim prilikama – od nasilja na ulici koje sprovodi policija do angažovanja paravojnih formacija i lica sa kriminalnom prošlošću do administrativnog nasilja na fakultetima kao što se dešava sada u Nišu gde se oduzimaju budžetska sredstva Filozofskom fakultetu da bi se dala fakultetu koji nema studente. Ono što se sada dešava je kao završnica košarkaške utakmice. Ostalo je dva minuta do kraja, ali ta dva minuta mogu da traju 10 minuta jer se stalno prave faulovi. Dakle, vlast sada pokušava da pravljenjem stalnih faulova nad protivnicima, odnosno nad sopstvenim narodom, što više produži kraj utakmice. Što duže opstanu na vlasti, veća je verovatnoća da će zataškati sve ono što su radili, a, s druge strane, što se više približava EXPO, to je veća verovatnoća da će da obezbede svoj takozvani penzioni fond na račun troškova EXPO-a. Omer Karabeg: Da li potezi poput nedavnog kada je vlast naterala tužilaštvo da optuži studente da su oni, a ne policija, ispalili zvučni top tokom velikog protestnog skupa 15. marta prošle godine, mogu Vučiću naneti više štete nego koristi. Zar ta optužba nije van pameti? Pa, ljudi nisu toliko glupi da u to poveruju. Rade Veljanovski: Ljudi koji su pametni shvataju da je tako nešto nemoguće i da vlast optužuje one koji su bili žrtve zvučnog topa. Ja sam u tom momentu bio u Ulici kralja Milana, nešto bliže Slaviji, ali sam izdaleka video kako se masa ljudi ponaša u panici. To je apsolutno bilo nemoguće organizovati kao što tvrdi vlast. Ceo demokratski svet i u Srbiji i Evropi shvata da je to spin, ali ne i pristalice Vučića koji su pod neverovatnom medijskom presijom koja se sve više povećava. Proteklih dana je objavljeno da je nastalo dvadesetak novih režimskih medija. To su uglavnom razni portali koji su postali dosta uticajni. Ima nagoveštaja da će se nastaviti vlasnička i uređivačka transformacija nezavisnih medija kao što su televizije N1, Nova S i novine Danas i Radar. Ako se to nastavi, mi nećemo imati više gde da pričamo ovo što sada pričamo u ovoj emisiji. Očigledno je da režim neće prezati ni od čega da bi se po svaku cenu održao na vlasti. Oliver Tošković: Ne mislim da iko veruje da su studenti ispalili zvučni top, ali mislim da jedan deo stanovništva veruje da je u pitanju neka simulacija. Deo ljudi veruju u razne teorije zavere. A režim je nekoliko puta slao spinove koji liče na teoriju zavere posebno kad je reč o padu nadstrešnice u Novom Sadu. Za svaki deo svoje publike slali su poneku priču, pa šta se nalepi. A ljudi, koji su skloni teorijama zavere, spremi su da poveruju u priče koje se potpuno isključuju. Oni istovremeno veruju da su Lady Dianu ubile tajne službe kao i da uopšte nije ubijena, da korona virus ne postoji i da ga je napravila CIA. Tim ljudima ne smeta nelogičnost. Što se tiče spinova koje šalje naša vlast, oni ne misle da će neko poverovati u njihove laži, nego nastoje da izbace što više suludih priča. Stara je istina da cilj onoga ko lansira laži nije da ljudi poveruju u laž, nego da ispuca toliku količinu laži da istina deluje kao samo jedna od priča. ŠargarepaOmer Karabeg: Kako gledate na preporuku Evropske komisije da Srbija otvori Klaster 3? Da li će to ohrabriti režim da nastavi sa represijom? Rade Veljanovski: Kada se iz Evropske unije pruži šargarepa ovom režimu, on se i dalje ponaša kao da mu ta šargarepa uopšte nije potrebna. Čak i kada bi Brisel sasvim jasno nagovestio Srbiji da će biti primljena u Evropsku uniju, potpuno sam uveren da bi režim iskonstruisao bezbroj razloga da se to ne dogodi jer oni to ne žele. Njima to nije u interesu. Oni prave, kako bi Baudrillard rekao, informativnu mećavu spinujući jako mnogo tema, koje su navodno strašno važne, samo da bi skinuli sa dnevnog reda temu pristupanja Evropskoj uniji. Oliver Tošković: Plašim se da će preporuka Evropske komisije, mada nije prošla jer je osam zemalja stavilo veto, ohrabriti režim. Mislim da je izjava Marte Kos i Evropske komisije mogla drugačije da bude formulisana. Umesto da hvale režim i kažu da je Srbija postigla napredak i da zato nema razloga da se ne otvori Klaster 3, mogli su da kažu – otvorićemo to poglavlja zbog građana Srbije, ali da su svi nazovi pomaci, koje je režim napravio, uslovni. Zašto? Zato što ovom režimu uopšte nije bitno da li će ući u Evropsku uniju, ali im je mnogo bitan marketing i oni će izjavu Marte Kos da zloupotrebe i da je koriste zarad svog opstanka na vlasti. Oni će narodu da kažu – studenti i opozicija nemaju pojma, vidite kako nas hvali Evropska komisija. Zapravo je Evropska komisija podigla loptu na smeč režimu i dala mu snažan argument da poentira pred izbore koji se očigledno spremaju. Omer Karabeg: Predsednik Vučić svaki čas daje drugačije izjave o terminu izbora. Da li će on izaći na izbore tek onda kad mu njegova interna istraživanja, a on ih stalno radi, budu prognozirala sigurnu pobedu? On apsolutno ne može sebe da zamisli u bilo kakvoj ulozi osim u ulozi vladara Srbije. On već vidi sebe kao premijera. Rade Veljanovski: Potpuno je jasno da on već vidi sebe kao premijera pošto više nema prava da se kandiduje za predsednika. Milošević je išao sa jedne na drugu funkciju, isto su radili Putin i Đukanović. Naravno da se oslanja na interna istraživanja. On će raspisati izbore kad mu to apsolutno bude odgovaralo i ničije zahteve neće uvažiti. Kako izbeći Orbanovu sudbinuOmer Karabeg: S obzirom da Vučić kontroliše ogroman broj medija, da ima neograničen novac da potkupljuje građane, da kontroliše sve državne institucije, može li on uopšte da izgubi izbore kao što ih je izgubio mađarski premijer Orban? Uostalom Orbanov slučaj mu je dobra lekcija kako da izbegne da se to dogodi i njemu. Oliver Tošković: Naravno da on pokušava da to izbegne, ali mislim da Vučić ima sve manje prostora da nameštanjem dobije izbore i da će sve više pribegavati sili. On je sateran u ćošak. Sva nameštanja i sve manipulacije ne mogu mu pomoći da dobije onaj procenat glasova koji mu treba za sigurnu pobedu. Jer ne može da ukrade baš polovinu glasova. On može da namakne neki procenat, ali ne može baš toliko koliko mu treba. Bez obzira na izbornu mašineriju koja mu je na raspolaganju i sve manipulacije postoji mogućnost da izgubi izbore. Uz nedvosmislenu podršku studentskoj listi od strane opozicije velika je verovatnoća da će on izgubiti izbore. Zato će on pribegavati sve težim i gorim zloupotrebama jer mu izmiče tlo pod nogama. Rade Veljanovski: Mislim da će Vučić jako teško izgubiti izbore. Voleo bih da je drugačije. Bojim se da se svi politički akteri koji rade na njegovoj smeni nisu na najbolji način organizovali da bi se to dogodilo. Postoji, dabome, šansa da se on skine, ali se plašim da to nije tako izvesno kao što bismo voleli i kao što ljudi očekuju. Da bi pobedio na izborima, on će još više zloupotrebljavati poluge vlasti koje kontroliše. Voleo bih da bude skinut sa vlasti, ali u to nisam baš mnogo uveren. Omer Karabeg: Mislite li vi da će Vučić do kraja godine raspisati izbore? Oliver Tošković: Nisam u to siguran, ali kako se zahuktavaju aktivnosti Srpske napredne stranke, a najavljeno je i povećanje penzija, deluje mi da je sve izvesnije da će izbori biti do kraja ove godine. Činjenica je, međutim, da on sve to drži u magli i da sebi ostavlja prostor da, ukoliko mu interna istraživanja ne najavljuju sigurnu pobedu, pomeri izbore za sledeću godinu. Rade Veljanovski: Izbori će verovatno biti do kraja godine sem ako se u međuvremenu nešto radikalno ne dogodi, a nikad se ne zna šta se može dogoditi u ovakvim vremenima.

Svedočimo spiralnoj eskalaciji nasilja u društvu, kao posledici sistematskog upumpavanja nasilja korištenjem svih mogućih mehanizama od strane države, kaže za Radio Slobodna Evropa pisac i aktivista Vladimir Arsenijević. Dan ranije pretukla ga je grupa mladića u centru Beograda, na mestu na kome je trebalo da se održi komemoracija žrtvama genocida u Srebrenici. "Video sam mržnju u njihovim očima i to je mržnja koja je usađena u naše mlade generacije, kojom se oni uče unutar obrazovnog sistema, putem medija, koje im se servira za nedeljnim ručkom za stolom", kaže Arsenijević. On navodi da su napadači među ispisanim porukama na platou ispod Brankovog mosta ostavili i "451" i "Narodna patrola". Poruka predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je 11. jul dan pijeteta prema bošnjačkim žrtvama u Srebrenici i da se Srbija uvek duboko klanja žrtvama za njega je "cinična". "Jer on, naravno, odmah doda 'za razliku od onih drugih'. Tako da sve što bi taj čovek mogao da uradi, na sve moguće teme, jeste da jednom i zauvek umukne", poručuje Arsenijević. Vladimir Arsenijević je osnivač udruženja "Krokodil", koje se bavi kreiranjem književnih, kulturnih i društveno-političkih programa. Aktivisti tog udruženja su u više navrata prekrečili nacionalističke grafite u Beogradu. "Da se empatijski ophodite prema patnjama drugih, da pružate ruku pomirenja, da gradite nekakve odnose, to se ovde doživljava kao izdaja, antipatriotizam i nešto što je dubinski antisrpski", kaže Arsenijević. On izražava bojazan da će biti vrlo teško da se u budućnosti stvori društvena volja da se prekine sa "autoviktimizujućim pričama". "I da se pogleda istini u oči i da se prizna da su činjeni zločini i da je neko za njih u ovome društvu odgovoran", smatra Arsenijević. Specijal RSE: Dokumentovanje genocida u SrebreniciPisac Vladimir Arsenijević napadnut je u jutarnjim satima 11. jula na 31. godišnjicu genocida koji su pripadnici Vojske Republike Srpske počinili nad više od 8.000 muškaraca i dečaka u Srebrenici. Zvanični Beograd ne priznaje da se u Srebrenici dogodio genocid, već zvaničnici govore o "strašnom zločinu" i "masakru". Uprkos presudama međunarodnih sudova da se u Srebrenici desio genocid. Nema izlaza iz spiralne eskalacije nasiljaRSE: Šta Vam govori napad koji ste doživeli na mestu gde je trebalo da odate poštu žrtvama genocida u Srebrenici? Arsenijević: Mi svedočimo jednoj spiralnoj eskalaciji nasilja u društvu. To je posledica sistematskog upumpavanja nasilja u naše društvo korištenjem svih mogućih mehanizama od strane države. To je u medijima, to je na društvenim mrežama, to je u školskim udžbenicima, to je za stolovima za nedeljnim ručkom u porodicama. Na našim zidovima, na kraju krajeva, koji su unakaženi porukama mržnje. Tako da nema izlaza iz toga. Struktura je spiralna, mi se krećemo na dole, ali ona poslovična priča o dosezanju dna odavno je prestala da bude relevantna. S druge strane, mi u udruženju Krokodil zbog aktivnosti kojima se bavimo smo već duže u vidokrugu tih što formalnih što neformalnih grupa sa krajnje desnice, koje funkcionišu na ulicama, čiji su glavni jurišnici tinejdžeri praktično, izrazito mladi ljudi. I to je jedno preklapanje huliganskog mentaliteta besprizornosti, političke instrumentalizacije za krajnje desne ciljeve. Jasno je da postoji jedna nit, jedna vertikala koja seče kroz čitavo društvo, kroz sve njegove slojeve i ako se vi penjete time stići ćete do samih vrhova, a dobro znamo ko tamo sedi. Napadači su ostavili potpisRSE: Kako su izgledali napadači, da li su imali neka vidljiva obeležja? Arsenijević: Izuzev činjenice da su to golobradi mladići, isključivo muškarci, uglavnom u crnim majicama i sa crnim kačketima... Nisu nosili nikakva posebna obeležja, ali već je samo po sebi dovoljno kada ih vidite tako u toj grupi, da vam to pošalje vrlo jasne signale o kome se radi. Tamo su uz druge poruke kojima su ižvrljali čitav taj prostor platoa ispod Brankovog mosta ispisali i "451 Narodna patrola", oni se potpišu. Tako da jasno je o kome se radi. RSE: Šta Vam je rečeno u policiji, da li je nešto već utvrđeno? Arsenijević: Policajci su se odmah pojavili na licu mesta i moram da kažem oni se prema nama ophode izuzetno korektno. Oni obave svoj posao. Isto se desilo i u policijskoj stanici, gde smo davali izjavu. Oni su se zaista pozabavali time, sada mislim na inspektore. Ja sam dao detaljne opise počinilaca, oni su napravili zapisnik. Ali, po našim ranijim iskustvima, a ona nisu beznačajna, ja sam nekako gotovo sto posto siguran da će sve na tome da se završi i da nikakva dalja akcija neće uslediti. I čak da li je to u rukama policije, ja mislim da nije, policija radi na naređenje, a to se sve svodi na onaj famozni nedostatak političke volje. RSE: Kakve ste povrede zadobili? Arsenijević: Ugruvan sam, lice mi je otečeno, od jutros malo izgledam kao Kvazimodo, imao sam privremenu veštačku vilicu, to je polomljeno. Malo sam ugruvan, udaran sam još u stomak i leđa. Ne bih voleo da sada previše dramatizujem, nisu me ostavili da ležim u nesvesti na zemlji. Možda su želeli, ali se nije dogodilo. Što se mene tiče, nije to nešto sa čim ne mogu da izađem na kraj. Ali naravno, nasilje se odvija na različite načine i ono je samo jednim delom bilo fizičko. Drugim delom je bilo verbalno i takođe izvršeno govorom tela, a trećim delom se sastojalo u pretnjama da mi se bliži kraj, da pazim kuda se krećem, da sam prvi na njihovom spisku i tako dalje. To je jedno maksimalno zastrašivanje kome su prethodile različite aktivnosti, jer oni su izvržalji, opet su vandalizovali čitav naš prostor Krokodilovog centra različitim porukama. Ponovo je obnovljena ona odvratna poruka u Knez Mihajlovoj "Jedini genocid na Balkanu bio je nad Srbima" (na engleskom jeziku) koju smo mi, ne znam koliko puta, odatle uklanjali. A vi ste videli da je grad oblepljen plakatima sa šapkom Ratka Mladića natpisom "Đenerale, neka je tvojoj majci hvala". Znači vrtimo se i dalje u tom odvratnom toksičnom krugu i nekako ne uspevamo da nađemo izlaza. I ja to sve vidim kao deo pretnje koja je intenzivirana zbog tog simboličnog datuma. 'Vrtimo se u toksičnom krugu'RSE: Kakva je slika otišla sa tog mesta gde ste napadnuti, umesto poruke "Ljudi pamte ljude" i broja "8372", stoje grafiti veličanja Ratka Mladića i pozivanje na srpske žrtve? Arsenijević: Sviđalo se nama ili ne, nažalost, to je jedna veoma realistična slika Srbije. Mi smo prošlu godinu proveli baveći se jednim sjajnim projektom "Nije bajka, ali", koji se svodi na rekonstrukciju ženskog mirovnog aktivizma tokom 90-ih godina i antiratnog aktivizma. Bili smo svesni, koliko god se mi koncentrisali na mirovne pokrete, na crni flor za Sarajevo, na paljenje sveća za Dubrovnik i tako dalje, ona slika koja je otišla odavde je bila slika rezervista u tenku koji prolaze, idu Novim Beogradom prema zapadu zemlje, znači prema Vukovaru i Slavoniji, i dižu tri prsta i građani bacaju cveće na njih. Znači, te dve slike su koegzistirale. Mi smo živeli u jednoj, ali je veći deo ovog društva živeo u ovoj drugoj i jedna nažalost ne ukida drugu. Evo mi sada vidimo kako su ta dva pogleda na stvarnost u nekoj neprestanoj frikciji. Mi ćemo nastaviti da radimo to što radimo. Ja sam dobio, ja mislim na hiljade najrazličitijih poruka podrške, ne samo lično nego upravo spram onoga zbog čega se to nasilje dogodilo. Tako da ja mislim da u našoj zemlji postoji jako, jako mnogo ljudi koji bi želeli da žive u normalnom okruženju, u prijateljskim odnosima sa svojim neposrednim i nešto daljim okruženjem, a ne u neprestanoj borbi i frikciji i antagonizmima najrazličitijih vrsta. Ali, jednostavno metodologija kojom se ljudi koriste jer su mirni i ponašaju se normalno ne može u potpunosti da uzvrati na to divljanje kojima se služi druga strana. Poruka predsednika Srbije 'cinična'RSE: Kako ste doživeli izjavu predsednika Srbije koji je rekao da je 11. jul dan pijeteta prema bošnjačkim žrtvama u Srebrenici i da se Srbija uvek duboko klanja žrtvama? Arsenijević: To je toliko cinično, jer on naravno odmah doda "za razliku od onih drugih". Tako da mislim sve što bi taj čovek mogao da uradi na sve moguće teme jeste da jednom i zauvek umukne. Tako da ja to ne bih čak ni komentarisao dalje. RSE: Kako vidite to što su na paljenju sveća sinoć na Trgu republike za žrtve Srebrenice bili ambasadori Nemačke i Holandije, ali ne i neko iz institucija vlasti Srbije? Arsenijević: To je, takođe, očekivano. Mi smo samo pre nekoliko dana održali naš festival Krokodil. Mi smo se prošle godine suočili sa jako velikim pokušajima da se festival onemogući upravo od institucija naše zemlje i ujedno sa jednim medijskim linčem koji su sprovodili ti mediji bliski sa državom Srbijom. Ove godine smo dobili otvorenu i jako veliku podršku ambasadora Evropske unije u Srbiji, ambasadora Holandije, ambasadorke Nemačke, ambasadora Ukrajine. I svi su oni došli na pres konferenciju, na svečano otvaranje festivala, što je za nas bilo fenomenalno. To su ljudi koji razumeju šta mi radimo. Razumeju da, nažalost, uvek jedno manjinsko okruženje u Srbiji, koje se nalazi u neprijateljskom ambijentu u svojoj sopstvenoj zemlji, radi nešto što je vredno pažnje i pokušavaju svojim prisustvom da to podrže. A zašto nema reprezenata institucija Republike Srbije, nema ih pa ih nema. Krokodil postoji 18, 19 godina, mi sa Republikom Srbijom nemamo aposlutno nikakve veze, ne dobijamo ni dinara podrške, ništa ne radimo zajedno. Bez empatije prema drugimaRSE: Zašto u Srbiji ni posle tri decenije nema spremnosti da se prihvati ono što se dogodilo tokom ratova 90-ih? Arsenijević: Zato što mi živimo u fašističkom svinjcu koji traje. Ako možemo da uzmemo kao polaznu tačku tog skretanja u nepoznato, iz čega nikada više nismo našli izlaza, pojavu Slobodana Miloševića, onda je to 1987. godina kada on kaže "Niko ne sme da vas bije", na Kosovu. I evo dodajte samo još jednu godinu i mi smo u četrdesetoj godišnjici toga. I to vam daje odgovor na sve. Celokupna naša stvarnost je saobražena sa tom nakaznom ideologijom. Ljudi koji su se protiv toga borili su u manjini, izloženi stalnim pritiscima i kod nas jednostavno nema načina da nekakvi drugačiji narativi, izuzev tih neprestano autoviktimizujućih, sebičnih, čupanja kose nad sopstvenom sudbinom prodru u javnost. Da se vi empatijski ophodite prema patnjama drugih, da pružate ruku pomirenja, da gradite nekakve odnose, to se ovde doživljava kao izdaja, antipatriotizam i nešto što je dubinski antisrpski i to toliko dugo traje. Ja sam video na licima tih mladih ljudi koji su me tukli... za mene je, ipak, frapantno, nije pitanje toga da bi oni mogli da budu moja deca, ja imam mnogo stariju decu, oni bi mogli praktično da budu moji unuci već i to njima nije bilo apsolutno nikakav problem da me udaraju u lice. I ja sam video tu mržnju u njihovim očima i to je mržnja koja je usađena u naše mlade generacije, to je mržnja kojom se oni uče unutar obrazovnog sistema, kojim se uče putem medija, koje im se servira za nedeljnim ručkom za stolom, i sve što su im dali oni su uredno popili. Tako da oni su naslednici tih ideja, ja se bojim da će biti vrlo teško da se u budućnosti stvori opšta društvena volja da se prekine sa tim autoviktimizujućim pričama i da se pogleda istini u oči i da se prizna da su činjeni zločini i da je neko za njih u ovome društvu odgovoran.

U Beogradu su upaljene sveće za žrtve genocida u Srebrenici. Aktivisti i građani su na poziv Inicijative mladih za ljudska prava na Trgu republike odali poštu za više od 8.000 stradalih u Srebrenici pre 31 godinu.

Paljenjem sveća i polaganjem cveća u centru Beograda u subotu je obeležena 31. godišnjica genocida u Srebrenici u Beogradu na poziv Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR Srbija). Na taj način u Srbiji je obeležen 11. jul kao Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Nekoliko osoba je govorima preko megafona ometalo skup, dok je policija obezbeđivala učesnike komemoracije. Branimir Đurović iz Inicijative mladih za ljudska prava rekao je u obraćanju novinarima rekao je da je skup na Trgu republike organizovan "da se setimo žrtava genocida i da pošaljemo poruku empatije i solidarnosti i saučešća porodicama koje su izgubile članove u genocidu". On je istakao da je pisca Vladimira Arsenijevića iz organizacije Krokodil u subotu prepodne pretukla grupa huligana uoči planiranog komemorativnog skupa za žrtve genocida u Srebrenici, dodajući da je to "jedna od najozbiljnijih posledica poricanja genocida što je vrlo rasprostranjeno u Srbiji". "Taj narativ koji se plasira u javnosti na kraju dovede do toga da neko bude i pretučen zbog toga što vrlo jasno i otvoreno kaže da je u Srebrenici počinjen genocid", rekao je Đurović. Arsenijević je pretučen na platou kod stepeništa ispod Brankovog mosta, uoči održavanja komemorativnog skupa "Ljudi pamte ljude" na tom mestu, gde su prepodne ispisani grafiti "Ratko Mladić heroj", "Slava VRS" (Vojsci Republike Srpske) i "3627 srpskih žrtava". Organizatori su iz bezbednosnih razloga otkazali taj događaj kome je trebalo da prisustvuje i ambasador Holandije. Inicijativa mladih za ljudska prava je pozvala institucije Srbije da prihvate Rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o genocidu u Srebrenici i primene njene preporuke, uključujući i proglašenje 11. jula za dan sećanja na genocid u Srebrenici. U izveštaju Inicijative mladih za ljudska prava "Stanje poricanja - Srbija 2025" genocid u Srebrenici ostaje pojedinačno najporicaniji zločin od strane predstavnika institucija tokom 2025. godine, sa najmanje 30 dokumentovanih slučajeva. Vlasti Srbije ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid već govore o "strašnom zločinu" i "masakru". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u subotu da je danas vreme kada treba da se pokaže pijetet prema bošnjačkim žrtvama u Srebrenici. "Ja to činim i ovog puta. I uvek ćemo da činimo. Mi za razliku od drugih pokazujemo poštovanje i uvek se duboko naklonimo žrtvama, to je naša obaveza, time pokazujemo da smo ljudi", rekao je Vučić. U julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske počinile su genocid nad više od 8.300 Bošnjaka, većinom muškaraca i dečaka. U Memorijalnom centru u Potočarima do sada su ukopane 6.772 žrtve, oko 250 ubijenih pokopano je na drugim lokacijama prema željama njihovih porodica, dok se za više od 1.000 nestalih još uvek traga. Međunarodni sud pravde je 2007. godine presudio da su zločini u Srebrenici predstavljali genocid.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je u subotu presudu u Sloveniji protiv poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirija kojom je osuđen na uslovnu kaznu od četiri meseca zatvora. SPC je u petak ocenio da je odluka suda "skandalozna", bez navođenja za šta je patrijarh osuđen. Javni servis Radiotelevizija Slovenija je u martu preneo je da je Okružno tužilaštvo u Ljubljani podiglo optužnicu protiv patrijarha SPC zbog zlostavljanja na radu (mobinga) jednog sveštenika. Vučić je rekao da je patrijarh Porfirije u Sloveniji osuđen "zbog nečeg što nikad nije uradio", ali da to "pokazuje odnos prema SPC kao stubu srpskog društva", prenela je agencija Beta. "Patrijarh Porfirije, po mom sudu, čak i ovom presudom, može da se ponosi jer to pokazuje koliko je značajan srpskom narodu, šta o njemu misli svi koji srpski narod ne vole", rekao je Vučić, prilikom obilaska radova na modernizaciji opštinskog puta na deonici između Gornjih i Donjih Sinkovaca, kod Leskovca. Vučić je rekao da to "patrijarhu srpskom može da donese oreol žrtve i mučenika, još veću snagu da mu da od njegovog naroda kojem verno služi". Porfirije je bio na čelu Zagrebačko-ljubljanske mitropolije Srpske pravoslavne crkve, od 2014. pa do 2021. godine kada je izabran za patrijarha.

Četvoro izabranih kandidata za Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) saopštilo je da su posle usvajanja Autentičnog tumačenja Zakona o elektronskim medijima u Skupštini Srbije odlučili da preuzmu učešće u radu Saveta REM-a, čije je formiranje uslov za dalje evropske integracije Srbije. To telo u čijoj nadležnosti je da kontroliše i sankcioniše rad elektronskih medija ne postoji godinu i po dana nakon što je prethodnom sazivu istekao mandat. Posle usvajanja Autentičnog tumačenja Zakona o elektronskim medijima koje se odnosi na ostavke članova Saveta, Dubravka Valić Nedeljković, Ira Prodanov Krajišnik, Mileva Malešić i Rodoljub Šabić saopštili su da su odlučili da preuzmu učešće u radu Saveta REM-a, prenela je televizija N1. Oni su nakon izbora u novembru 2025. podneli ostavke uz obrazloženje da vlast favorizuje jednog kandidata Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Sada su naveli da je tek poslednjih nekoliko sedmica, nakon višemesečnog ignorisanja problema, očigledno pod pritiskom Evropske unije, intenzivirano rešavanje tog problema. "U skladu sa tim, Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine 25. juna obustavio je postupak izbora člana Saveta REM iz kategorije nacionalnih saveta nacionalnih manjina i pozvao nas da preuzmemo svoje funkcije u REM-u", navodi se u pismu nezavisnih kandidata. Skupština je u Autentičnom tumačenju konstatovala da ostavke članova Saveta REM-a važe od trenutka preuzimanja funkcija, a da njih četovoro koji su podneli ostavke nisu pre toga stupili na dužnost. Time je otvoren put za njihovo vraćanje u Savet regulatornog tela. Od devet članova Saveta REM-a izabrano je njih osam, dok će se za predlaganje devetog člana sačakati izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina, koji se očekuju uskoro. Evropska unija je upozorila da je formiranje Saveta REM-a jedan od uslova za nastavak evropskih integracija Srbije i pristup sredstvima iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Četvoro članova je pozdravilo, kako navode, "odustajanje od upornog, nezakonitog, pa i kriminalnog favorizovanja jednog kandidata koje je bilo neposredan povod za naše ostavke". Nakon što je prethodnim članovima Saveta REM-a istekao mandat u novembru 2024, izabrano je osam od devet članova tog tela, pošto je Savez vojvođanskih Mađara, koalicioni partner vladajuće Srpske napredne stranke, bio protiv izbora tog člana tvrdeći da dva kandidata ne odražavaju volju većine nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Pisac i aktivista Vladimir Arsenijević, osnivač udruženja Krokodil, pretučen je u subotu ujutru u centru Beograda uoči održavanja komemorativnog skupa "Ljudi pamte ljude" u znak sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Arsenijević je u objavi na Instagramu rekao da ga je na tom mestu par sati pre komemoracije sačekala grupa od 20-30 mladih ljudi koji su ga udarali, šutirali i pretili mu. Ambasador EU u Srbiji, britanska ambasada, poverenik za zaštitu ravnopravnosti i više opozicionih partija su osudili incident i tražili istragu. Na platou kod stepeništa ispod Brankovog mosta, gde je trebalo da se održi komemoracija, ispisani su grafiti "Ratko Mladić heroj", "Slava VRS" (Vojsci Republike Srpske) i "3627 srpskih žrtava". Organizatori su iz bezbednosnih razloga otkazali događaj kome je trebalo da prisustvuje i ambasador Holandije. Policija je izvršila uviđaj, a Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE o tome šta je do sada utvrđeno. Skup je najavila Koalicija "Ljudi pamte ljude", koju čine nevladine organizacije, fondacije, umetnice i umetnici okupljeni oko zajedničkog cilja čuvanja sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Bilo je planirano postavljanje platna sa porukom "Ljudi pamte ljude" i brojem "8372". U julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske počinile su genocid nad više od 8.300 Bošnjaka, većinom muškaraca i dečaka. Inicijativa mladih za ljudska prava organizuje komemoraciju žrtvama genocida u Srebrenici u 20 sati na Trgu republike u Beogradu paljenjem sveća. Na taj način će obeležiti 11. jul u Srbiji kao Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Vlasti Srbije ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid već govore o "strašnom zločinu" i "masakru". Osude napad i pozivi na hitnu reakciju vlastiAmbasador Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat (Beckerath) izrazio je očekivanje da nadležni organi hitno reaguju kako bi počinioce priveli pravdi i osigurali da javni prostori budu bezbedni za sećanje i slobodno izražavanje. "Šokirani smo i zgroženi nasilnim napadom na pisca Vladimira Arsenijevića, upravo dok se pripremao za komemoraciju žrtvama genocida u Srebrenici", naveo je fon Bekerat na X. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u Srbiji Milan Antonijević, najoštrije je osudio napad na Vladimira Arsenijevića. "U demokratskom društvu niko ne sme biti izložen nasilju ili zastrašivanju zbog svojih stavova, javnog angažovanja ili zalaganja za vladavinu prava, poštovanje ljudskih prava, kao i za suočavanje sa ratnim zločinima", saopštio je na X-u. Dodao je da od nadležnih organa očekuje da hitno utvrde okolnosti ovog slučaja i preduzmu sve mere kako bi odgovorni bili procesuirani u skladu sa zakonom. "Društvo u kojem se ljudi plaše da javno iznesu svoje stavove nije društvo jednakih prava i ravnopravnosti. Zaštita bezbednosti svih građana, uključujući branioce ljudskih prava i aktiviste, predstavlja obavezu institucija i jedan od temelja demokratskog poretka", naglasio je Antonijević. Ambasada Velike Britanije u Srbiji takođe je izrazila nadu da će nadležni organi brzo reagovati, privesti pravdi napadače na Arsenijevića i ukloniti provokativne grafite koji su ispisani na mestu gde je trebalo da bude održan komemorativni skup za žrtve genocida u Srebrenici. "Duboko smo potreseni današnjim napadom na Vladimira Arsenijevića. Mirno obeležavanje sećanja na žrtve genocida u Srebrenica nikada ne bi smelo da bude izloženo nasilju", navela je britanska ambasada na X. Opozicioni Pokret slobodnih građana (PSG) osudio je napad na Arsenijevića. "Ovo nije izolovani incident, već posledica atmosfere koju godinama stvaraju poricanje genocida, istorijski revizionizam i nekažnjeno širenje nacionalističke mržnje", navedeno je. PSG je izrazio punu solidarnost sa Arsenijevićem i svima koji istrajavaju u očuvanju sećanja na žrtve. Predsednik opozicione Lige socijaldemokrata Vojvodine - Vojvođani (LSV) Bojan Kostreš osudio je "brutalni napad fašističkih huligana" na Arsenijevića, ocenjujući da "Srbija klizi u fašizam". On je naveo da je taj "kukavički čin" direktna posledica "atmosfere linča koju godinama kreira i održava režim Aleksandra Vučića". I opoziciona Demokratska stranka (DS) je osudila napad na Arsenijevića, optužujući vlast da snosi odgovornost. "Vladimir Arsenijević je napadnut zato što je pokušao da učini ono što istog dana, pred kamerama, čini i ministar u Vladi Srbije – da oda počast žrtvama Srebrenice", navedeno je. Usame Zukorlić, ministar bez portfelja zadužen za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost u Vladi Srbije, pešačio je u Maršu mira do Potočara gde je na godišnjicu genocida odata pošta žrtvama. Zukorlić je predsednik Stranke pravde i pomirenja iz Sandžaka, koja je deo vladajuće koalicije u Srbiji. I Srpski PEN centar osudio je fizički napad na Arsenijevića, navodeći da on predstavlja izraz "zlokobne atmosfere u podeljenom društvu u kojoj nekažnjivost nasilne retorike i političke prakse dovodi do otvorenog nasilja nad političkim neistomišljenicima". Poslanik opozicione Stranke slobode i pravde Branko Miljuš osudio je napad na Arsenijevića, navodeći da je to "proizvod višegodišnje kampanje mržnje i nasilja prema neistomišljenicima", saopštila je ta partija. "Kada je pre više od tri decenije pisao 'U potpalublju', Arsenijević nije ni slutio da će se Srbija zaista naći u sopstvenom potpalublju nasukana na Šešeljevu ideologiju i opasno udaljena od obala uređene i razvijene demokratije", kazao je Miljuš. Radikali lepe plakate kojima veličaju MladićaDesničarska Srpska radikalna stranka (SRS), čiji je lider Vojislav Šešelj osuđen pred Haškim tribunalom za progon Hrvata iz Vojvodine tokom 90-ih, saopštila je da obeležava "Dan oslobođenja srpske Srebrenice"." Radikali su objavili da su njihovi aktivisti širom Srbije lepili plakate "izražavajući zahvalnost" generalu Ratku Mladiću, nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske. Na tim plakatima se veliča Mladić, koga je Haški tribunal osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici 1995. U Memorijalnom centru u Potočarima do sada su ukopane 6.772 žrtve, oko 250 ubijenih pokopano je na drugim lokacijama prema željama njihovih porodica, dok se za više od 1.000 nestalih još uvek traga. Međunarodni sud pravde je 2007. godine presudio da su zločini u Srebrenici predstavljali genocid.

Komemorativni skup na platou ispod Brankovog mosta otkazan je nakon što je pretučen Vladimir Arsenijević, osnivač udruženja Krokodil iz Beograda, koji je bio jedan od organizatora.

Iz Brisela su u nedelju dana stigle dve potpuno različite poruke o evropskom putu Srbije. Iako je Evropska komisija procenila da je Beograd spreman za otvaranje Klastera 3, nije uspela da za to dobije saglasnost svih članica.(Saradnja: Gjeraqina Tuhina)

Okružni sud u Ljubljani je patrijarhu Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfiriju izrekao uslovnu kaznu od četiri meseca zatvora sa rokom provere od godinu dana, saopštila je u petak, 10. jula SPC. Patrijarhu Porfiriju je, kako su naveli u saopštenju emitovanom na sajtu Patrijašije, izrečena i uslovna novčana kazna od 10.000 evra, takođe sa rokom provere od godinu dana. U saopštenju, SPC presudu naziva "skandaloznom", ali ne navodi za šta je patrijarh osuđen. Na to pitanje Radija Slobodna Evropa, do objavljivanja vesti, nisu odgovorili iz okružnog suda u Ljubljani. Javni servis Radiotelevizija Slovenija je u martu preneo je da je Okružno tužilaštvo u Ljubljani podiglo optužnicu protiv patrijarha SPC zbog zlostavljanja na radu (mobinga) jednog sveštenika. Porfirije je bio na čelu Zagrebačko-ljubljanske mitropolije Srpske pravoslavne crkve, od 2014. pa do 2021. godine kada je izabran za patrijarha.

Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je 10. jula optužnicu protiv Saše Vukovića zbog sumnje da je u maju ubio Aleksandra Nešovića u restoranu u beogradskom naselju Senjak. Dok je protiv bivšeg prvog čoveka beogradske policije Veselina Milića podnet optužni predlog zbog sumnje da nije prijavio krivično delo i učinioca i da je počinio falsifikovanje službene isprave. U noći 12. maja u restoranu "27" u beogradskom naselju Senjak ubijen je Nešović, koji se dovodi u vezi sa organizovanim kriminalom. Njegovo telo je pronađeno 21. maja blizu Inđije. Optužnicom protiv Vukovića obuhvaćeno je još pet osoba koje se terete da su mu pomagale da prikrije tragove ubistva i ukloni telo, navelo je Tužilaštvo. Vuković se optužnicom tereti i za neovlašćeno nošenje vatrenog oružja i municije. U optužnom predlogu protiv Veselina Milića se navodi da se opravdano sumnja da ga je vlasnik restorana 12. maja nakon 23 časa pozvao putem aplikacije “WhatsApp” da mu kao policajcu kog lično poznaje i u koga ima poverenja prijavi da je u njegovom restoranu ubijen Nešović. Za to krivično delo se može izreći kazna teža od 5 godina zatvora. ​Takođe stoji da postoji opravdana sumnja da je 13. maja u službenim prostorijama u službenu belešku uneo neistinite podatke, kao i da nije uneo određene važne podatke. Navodi se da je, između ostalog, neistinito uneo da se da se 12. maja u restoranu "27" slučajno sreo sa okrivljenim Vukovićem, iako ga je prethodno lično pozvao da dođe u restoran. Viši sud u Beogradu je Veselinu Miliću 6. jula ukinuo pritvor i pustio ga da se brani sa slobode. Iako mu se u početku na teret stavljalo i pomaganje počiniocu ubistva nakon izvršenja krivičnog dela, Više javno tužilaštvo u Beogradu je 9. juna saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave koja se na to odnosi na zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza. Tužilaštvo je saopštilo i da je sada odbačena prijava protiv dvojice policajaca, koji su bili i članovi Vukovićevog obezbeđenja. Oni su uhapšeni početkom juna pod sumnjom da su nisu prijavili ubistvo, te da su počiniocu pomogli nakon izvršenog krivičnog dela. Obustavljena je i istraga koja se vodila protiv Vukovićeve supruge. Šta je još saopštilo Tužilaštvo?Prema navodima Višeg javnog tužilaštva, Aleksandar Nešović je nakon rasprave napustio restoran, ali ga je Saša Vukotić telefonom pozvao da se vrati radi pomirenja. Kada se oštećeni vratio i seo za sto, osumnjičeni je izvadio pištolj i ispalio najmanje deset hitaca, od kojih je Nešović preminuo. Tužilaštvo sumnja da su nakon ubistva optuženi uklanjali čaure i druge tragove, izneli telo iz restorana, a potom ga prevezli do Jarkovca, gde je, prema optužnici, Dejan S. telo stavio u bure sa malterom i zakopao. Tužilaštvo je predložilo da se Saši Vukotiću, Mariju S., Nenadu L., Vuku Š. i Dejanu S. produži pritvor. Optužnica je predata Višem sudu u Beogradu na odluku o potvrđivanju.

Viši sud u Subotici odredio je pritvor dvema osobama, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) iz tog suda 10. jula, dok nemački mediji izveštavaju da su osumnjičeni za planiranje sabotaže u Nemačkoj i povezuju ih sa ruskom obaveštajnom službom. Nadležni u Srbiji zasad ne otkrivaju za šta se terete, niti njihov puni identitet. Prema pisanju nemačkog lista Bild, reč je o "jednokratnim" ruskim agentima koji su planirali podmetanje eksploziva u Nemačkoj. Iz suda navode da je okrivljenima B.D. i Đ.S. pritvor određen do 10. avgusta, ali da rešenje o pritvoru još uvek nije pravosnažno. U pritvoru su od 12. juna, a u julu im je produžen na još mesec dana. Iz Višeg suda su naveli da ne mogu da daju više informacija o samom postupku. Iz policije i Višeg javnog tužilaštva u Subotici, koje vodi istragu, nije stigao odgovor RSE. Šta pišu nemački mediji?Nemački Bild piše da su specijalne snage na mađarsko-srpskoj granici početkom juna uhapsile dvojicu osumnjičenih "jednokratnih" agenata ruske tajne službe. To znači da su muškarci bili angažovani po zadatku, bez trajnog angažmana. U izveštaju Bilda iz jula se navodi da je eksploziv pronađen u prtljagu osumnjičenih i dodaje se da nije jasno koja je bila predviđena meta napada u Nemačkoj. Istražitelji navodno veruju da je meta mogla biti povezana sa proizvodnjom ili isporukom vojne opreme Ukrajini. Nemački list piše i da su informacije nemačkih bezbednosnih vlasti i obaveštajnih službi bile su ključne za ovo hapšenje. Iz nemačke policije su u odgovoru za RSE naveli da ne komentarišu mere koje su preduzeli srpski organi bezbednosti. Iz EUROPOL-a nije stigao odgovor na pitanja RSE o ovom slučaju. Savezni ministar unutrašnjih poslova Nemačke Aleksander Dobrint (Alexander Dobrindt) rekao je u junu da su nemačke službe sprečile napad eksplozivnom napravom čija meta je trebalo da bude Nemačka, kao i da je reč o strogo poverljivom slučaju. Prema pisanju Bilda, to se smatra prvim uspehom novoosnovanog centra za suzbijanje hibridnih pretnji. Aleksandar Dobrint upozorio je takođe u godišnjem izveštaju nemačke Službe za zaštitu ustava za 2025. godinu da je Nemačka redovno meta hibridnih napada Rusije. "Ruska država želi da destabilizuje naše društvo, potkopa našu demokratiju i potkopa našu podršku Ukrajini", navodi se u izveštaju. Presude za špijuniranje u korist RusijeHapšenje na srpsko-mađarskoj granici usledilo je šest meseci nakon što su pred sudom u Srbiji tri osobe osuđene za špijunažu u korist Rusije i izazivanje incidenata prema jevrejskoj i muslimanskoj zajednici u Francuskoj i Nemačkoj. Trojica državljana Srbije – Aleksandar Savić, Filip Petrović i Nemanja Ćevap – uhapšeni su zajedno sa još osmoro osumnjičenih u septembru 2025. godine u Smederevu, u blizini Beograda. U decembru su sklopili sporazum o priznanju krivice pred smederevskim Višim sudom i osuđeni na kazne u rasponu od šest meseci do godinu i po dana kućnog zatvora, dok se protiv osmoro ostalih i dalje vodi istraga. U presudama, u koje je RSE imao uvid, navodi se da je grupa od aprila do septembra 2025. sprovela četiri akcije, usmerene na jevrejsku i muslimansku versku zajednicu, kako bi se pojačale tenzije u Nemačkoj i Francuskoj. Grupa je, pored ostalog, odgovorna za polivanje zelene farbe na Muzej holokausta i tri sinagoge u Parizu, kao i za ostavljanje svinjskih glava ispred devet džamija u tom gradu. U centru Berlina su, u blizini memorijalnog kompleksa posvećenog ubijenim Jevrejima, postavljali plastične skelete. Naloge, instrukcije i novac za akcije grupi su davale "strukture obaveštajne službe Ruske Federacije". Organizator grupe je bio Momčilo Gajić, srpski državljanin, koga je RSE locirao u Rusiji i koji je povezan sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Kamp za vojnu obukuPred srpskim pravosuđem vodi se još jedan predmet u koji je navodno umešana Rusija. Tužilaštvo u Šapcu, na zapadu zemlje, vodi istragu povodom navoda vlasti u Moldaviji da je ruska služba na zapadu Srbije organizovala kamp za borbene obuke za izazivanje nereda pred parlamentarne izbore u Moldaviji krajem septembra 2025. Srpska policija je tada uhapsila Lazara Popovića i Savu Stevanovića, za koje sumnja da su u blizini grada Loznice organizovali kamp za obuku za sukobe sa policijom tokom izbornog dana u Moldaviji. Nakon što su saslušani u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu, pušteni su na slobodu, a predmet je i dalje je u fazi istrage. Popović i Stevanović su povezani sa aktuelnim ministrom bez portfelja u Vladi Srbije Nenadom Popovićem, koji ima poslovne veze u Rusiji. Lazar Popović je njegov nekadašnji savetnik, dok je Savo Stevanović najpre bio član Popovićeve Srpske narodne partije (SNP) a potom "Zdrave Srbije", članice vladajuće koalicije. Moldavska policija je 26. septembra objavila video snimak za koji je navela da pokazuje "vojne kampove u Srbiji koje je organizovala ruska tajna služba". U okviru istrage u Moldaviji je privedeno više od 70 ljudi, a za većinu se sumnja da su obučavani u Srbiji. Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizacije Moldavije uoči parlamentarnih izbora koji su u toj zemlji održani 28. septembra, a na kojima je proevropska vladajuća partija ubedljivo pobedila prorusku koaliciju. Rusija je negirala mešanje u izborni proces, dok Moldavija optužuje Kremlj za hibridni rat, uključujući kampanju dezinformacija i nezakonito finansiranje proruskih partija. Prema informacijama koje je u septembru 2025. iznelo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, kroz borbeno-taktičku obuku, organizovanu u ugostiteljskom objektu "Sunčana reka", prošlo je između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije. U saopštenju policije se ne spominje Rusija, a predsednik Aleksandar Vučić izjavio je nakon hapšenja da Srbija "ne sme da bude poligon za delovanje stranih službi". On je naveo da u Srbiji deluju sve svetske službe, i sa Istoka i sa Zapada, i da je "to sve u redu dok ne dođete u fazu da borbeno obučavate određena lica." Ruske diplomate i slučaj ruskog obaveštajca u BeograduRadio Slobodna Evropa pisao je 2023. godine o stotinama ruskih diplomata, proteranih iz zemalja Evropske unije, zbog sumnji da su umešani u špijunske aktivnosti. RSE je tom prilikom detektovao najmanje trojicu tih diplomata koji su akreditovani ruski predstavnici u Srbiji, uključujući dvojicu njih sa vezama sa ruskim obaveštajnim službama. Nijedna institucija se nije oglašavala ovim povodom do danas. Bez pravosudnog epiloga ostala je još jedna "špijunska afera" pre sedam godina. Snimak na kom se navodno vidi kako ruski obaveštajac daje novac jednom penzionisanom pripadniku Vojske Srbije pojavio se na internetu u novembru 2019. godine. Snimak je, prema rečima najviših zvaničnika Srbije, napravljen skoro godinu dana ranije, decembra 2018. godine. Autentičnost snimka je medijima potvrdio Relja Željski, načelnik analitike Bezbednosno-informativne agencije (BIA), rekavši da se "na njemu nalazi ruski obaveštajac Georgij Kleban". Tim povodom zasedao je Savet za nacionalnu bezbednost, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je na čelu Saveta, izjavio je da su srpske obaveštajne službe u više navrata "konstatovale, dokumentovale fotografijama, video i audio zapisima Klebanove kontakte sa pripadnicima Vojske Srbije". Tih dana Vučić se sastao i sa ambasadorom Ruske Federacije u Beogradu Aleksandrom Bocan-Harčenkom, nakon čega je predsednik Republike konstatovao da je za njega afera s ruskim obaveštajcem u Srbiji zatvorena. Iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu su za RSE izjavili u decembru 2019. da ova institucija ne vodi postupak u ovom slučaju. Za razliku od većine evropskih zemalja, Srbija nije uvela sankcije Moskvi nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin započeo rat protiv Ukrajine u februaru 2022. godine. Iako vodi pregovore za članstvo u Evropsku uniju, Srbija održava jake veze sa Rusijom, koja je među zemljama koje ne priznaju nezavisnost Kosova i podržale su napore Srbije da blokira članstvo Kosova u međunarodnim institucijama.