Zid antiseksizma postavljen je u Evropskoj kući u centru Beograda 3. decembra u okviru kampanje 16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama.

Poslanici Skupštine Srbije izglasali su 3. decembra Milana Antonijevića, pravnika po struci, za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Antonijevića je predložila vladajuća koalicija predvođena Srpskom naprednom strankom (SNS). Antonijević se nakon što ga je za Poverenika izabrala skupštinska većina, zahvalio "na poverenju i odgovornosti koju preuzima" na društvenoj mreži X. Pojedine opozicione partije su tokom skupštinske rasprave osporavale Antonijevićevu kandidaturu, ocenjujući da je prešao put od nekadašnjeg kritičara vlasti do nekoga ko "opravdava" poteze vladajuće većine. Kritike su iznele i pojedine organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom ljudskih prava i ravnopravnosti. U saopštenju koje su ranije potpisali, između ostalih, Beogradski centar za ljudska prava, Feministička organizacija "FemPlatz", Helsinški odbor za ljudska prava, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Aktivistička grupa "Žene za promene" Novi Sad i Feministički kulturni centar "BeFem", naveli su da neće sarađivati sa institucijom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ukoliko Antonijević bude izabran za tu funkciju. "Ova odluka je poslednji pokušaj da se odbrani ideja da nezavisne institucije treba da postoje, da služe građanima i građankama, a ne vlasti, kao i da zaštita od diskriminacije i promovisanje ravnopravnosti u Srbiji ne sme biti prividna niti politički kontrolisana", navele su organizacije ranije u saopštenju. Antonijević će na funkciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u narednih pet godina, koliko traje mandat, zameniti Brankicu Janković, koja je na toj poziciji bila u dva mandata od 2015. godine. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisan i samostalan državni organ formiran na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije iz 2009. godine. U njegovoj nadležnosti su, kako se navodi na zvaničnom sajtu, sprečavanje svih vidova, oblika i slučajeva diskriminacije, zaštita ravnopravnosti fizičkih i pravnih lica u svim oblastima društvenih odnosa, nadzor nad primenom propisa o zabrani diskriminacije i unapređivanje ostvarivanja i zaštite ravnopravnosti.

"Ne mogu sad ja da okrivljujem ni sebe, a ni nekog drugog. To bi bilo mnogo glupo. Meni je najvažnije je da nema nastradilih", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Radoš Petrović investitor na gradilištu u Kragujevcu u centralnoj Srbiji. Tu je u petak 28. novembra došlo do urušavanja potpornog zida zbog čega je deo pristupne saobraćajnice susednog objekta pao u više metara duboku rupu. Snimak obrušavanja postao je viralan. U utorak 2. decembra Osnovno javno tužilaštvo u Kragujevcu saopštilo je da je policiji naloženo da obavi uviđaj i preduzme mere "kako bi se utvrdile sve relevatne okolnosti i eventualno postojanje elemenata krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti". Radoš Petrović, biznismen sa Kosova i vlasnik nekoliko građevinskih firmi, pristao je da govori za Radio Slobodna Evropa (RSE) i naveo da njega u vezi istrage još niko nije kontaktirao. Reporterka RSE je na lokaciji koja se nalazi u širem centru Kragujevca pored Pravnog fakulteta i Druge kragujevačke gimnazije, gde se poslednjih godina na više lokacija grade nove zgrade i poslovni prostori, zatekla desetak radnika. Put koji vodi do Centra izvrsnosti, još neuseljenog naučnog kompleksa koji bi trebalo da se da na upotrebu Univerzitetu u Kragujevcu, potpuno je tokom prethodnih dana obrušen a zidovi zgrade su na par metara od ivice provalije. Lokacija je obezbeđena policijskom trakom. Na parceli broj 10410-17 zgrada koju gradi investitor Radoš Petrović može se videti već izgrađenih šest spratova. Međutim, prema zvaničnom registru, za gradnju na ovoj lokaciji nije izdata građevinska dozvola. Radovi bez dozvolaPrema registru investitor "RP Invest 1980" je podneo zahtev za dobijanjem građevinske dozvole 17. novembra 2025. a taj zahtev mu je odbijen samo dan pre urušavanja puta pored gradilišta. U dokumentaciji se može videti da je kompanija za ovaj posao u julu mesecu dobila takozvane lokacijske uslove, dokument koji predstavlja prvi korak u postupku dobijanja dozvole a na osnovu koga nije zakonito izvoditi bilo kakve građevinske radove. Prema satelitskim snimcima sa Google Earth Studia iz juna 2025. može se međutim videti da je rašćišćavanje terena i iskop zemljišta započeo bar mesec dana ranije. Na snimku su vidjivi bageri i naslage zemlje pored iskopanog terena. Dozvolu za izvođenje pripremnih radova, koji podrazumevaju postavljanje šipova i iskop do nivoa temelja, dobili su 20. oktobra ove godine. Satelitski snimci od 31. oktobra pokazuju da je "RP Invest" do tada već podigao temelj i započeo gradnju spratova. Sada zgrada ima gotovo šest spratova, a građevinska inspekcija prvi put je posetila gradilište 21. novembra samo nedelju dana, pre nego što će se potporni zid urušiti. Tek tada je naređeno zaustavljanje radova na gradilištu. Kako je navedeno to je učinjeno iz "preventivnih razloga". "Rečeno nam je da prikupimo podatke, da prikupimo nedostalu dokumentaciju i dat nam je rok od 60 dana da prikupimo preostalu dokumentaciju. Radi se oko broja parking mesta, obeležavanja parking mesta, znači neki detalji papirološki, tehnički", kaže Radoš Petrović. U dokumentu o odbijanju građevinske dozvole između ostalog se navodi da gabariti podzemnih etaža nisu u skladu sa prikazanim gabaritima u lokacijskim uslovima i urbanističkim projektom. Takođe, napominje se da "temeljna ploča i zidovi sa svim slojevima ne mogu prelaziti granice susednih parcela". Na pitanje kako je samo na osnovu dozvole za izvođenje pripremnih radova odnosno za iskop temenja, izgradio zgradu od šest spratova, Petrović kaže da je sve oko građevinske dozvole "samo tehničko" pitanje. "Dat mi je rok od šezdeset dana da im predam preostalu dokumentaciju." RSE: Kako to može tako? "Pa ne može, ali vidite, dešava se", navodi Petrović. Kako je sve ovo mesecima prolazilo nezapaženo RSE je pitao građevinski inspektorat u Kragujevcu ali do objavljivanja teksta, odgovor nismo dobili. Šta sve grade firme u vlasništvu Radoše Petrovića?Zemljište pored kojeg se obrušio potporni zid prema podacima iz katastra pripada u "RP Invest 1980" čiji je zvanični vlasnik Jelena Petrović, supruga Radoša Petrovića. Registrovana je u Kragujevcu za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada i prema podacima registra ima samo dva zaposlena. U prethodnoj godini prema podacima iz finansijskih izveštaja koji se mogu naći na sajtu Agencije za privredne registre (APR) ostvarila je poslovni prihod u iznosu od 1,8 milijardi dinara (15 miliona evra). Na istoj adresi na kojoj je registrovana firma nalaze se "Green Park Building" i "RP EURO Invest" čiji je suvlasnik Radoš Petrović. I kompanija "RP Euro Invest" prema podacima APR ima dva zaposlena. Tokom prošle godine, ostvarila je prihod od 8,3 miliona evra. Prema podacima sa zvaničnog sajta za prodaju stanova "RP Invest 1980", preko ovih kompanija izgrađeno je 100.000 metara kvadratnih stambenih i stambeno poslovnih zgrada samo u Kragujevcu. "Vrhunski kvalitet izvedenih radova, organizacija građenja i poštovanje rokova su osnovne karakteristike našeg poslovanja, zahvaljujući kojima smo stekli poverenje klijenata i izgradili imidž pouzdanog partnera na teritoriji čitave države", navodi se na sajtu kompanije. Državni poslovi Radoša Petrovića na KosovuRadoš Petrović suvlasnik je i kompanije "RP Gradnja KM DOO Kosovska Mitrovica". Preko njegove kragujevačke kompanije bio je izvođeč radova na poslovima koje je finasirala Vlada Srbije na severu Kosova. Na osnovu podataka Uprave za javne nabavke Srbije, Petrović je dobio poslove na tri tendera. U maju 2021. potisan je ugovor sa Privremenim organom opštine Zvečan koja je funkcionisala u sistemu Srbije a dobio je posao na izgradnji trideset stambenih jedinica i preostalom uređenju u naselju "Sunčana dolina" u Zvečanu, na severu Kosova. Posao je bio vredan oko 2, 3 miliona evra. Na istoj lokaciji dobio je posao završnih radova u povratničkom naselju "Sunčana dolina" vredan oko milion evra. Oba posla radio je u konzorcijumu sa građevinskom firmom "Euro-PVC" iz Raške u Srbiji, i na tenderu su bili jedni ponuđač. Gradnja naselja "Sunčana dolina" namenjenog raseljenim licima iz srpske zajednice sa Kosova, počela je 2016. godine a projekat je finansirala Vlada u Beogradu. Kosovske vlasti povratničko naselje Sunčana dolina smatraju ilegalnim jer su dozvolu za gradnju izdali samo organi Srbije, odnosno Privremeni opštinski organ Zvečan - koji je za zvaničnu Prištinu paralelna i nelegalna institucija. Zbog "ilegalne izgradnje" ovog naselja bio je pokrenut i sudski proces ali je on obustavljen 2021. zbog zastarelosti slučaja. U međuvremenu, kosovske vlasti su obustavile radove na izgradnji puteva u naselju Sunčana dolina uz obrazloženje da izvođači radova nisu imali dozvolu nadležnih institucija. Zamenik policije Kosova za region sever Veton Eljšani (Elshani) je za RSE potvrdio da radovi u ovom naselju ne mogu biti nastavljeni dok tužilac ne odluči drugačije. RSE se obratio Tužilaštvu u Mitrovici sa upitom da li je ponovo pokrenuta istraga u slučaju izgradnje naselja Sunčana dolina i čeka se na odgovor. U ovo naselje su se već uselile pojedine porodice, iako ono nije u potpunosti završeno. Kompanija "RP Invest 1980" dobila je i posao izgradnje garni hotela u Banjskoj na severu Kosova 2021. Kamen temeljac za izgradnju prve faze garni Spa hotela u okviru kompleksa "Rajska banja" u naselju Banjska na teritoriji opštine Zvečan položen je 2020. godine u prisustvu predstavnika kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije. U međuvremenu je kontrolu nad "Rajskom banjom" decembra 2023. preuzela Kosovska agencija za privatizaciju koja tvrdi da se zemljište na kome se nalazi taj turistički kompleks, nalazi u vlasništvu preduzeća Trepča Standard iz Severne Mitrovice, koje je pod njihovom administracijom. Na pitanje da li su ga državni poslovi preporučili za gradnju i u Kragujevcu, Petrović navodi da to nije tačno jer je u poslu od 2007. godine. "U Kosovskoj Mitrovici imam napravljenih preko 700 poslovno stambenih jedinica u privatnom vlasništvu koje sam kao investitor kasnije pravio. A učestvovao sam neke 2021. na nekim tenderima", navodi Petrović. Dve verzije događajaDo obrušavanje potpornog zida i dela saobraćajnice došlo je u petak ujutru, kada na lokaciji "Centra izvrsnosti" kao i susednom gradilištu nije bilo ljudi. Građevinska kompanija Inobačka koja je izvodila radove na "Centru izvrsnosti" ubrzo nakon nesreće saopštila je da su oni sa gradnjom završili pre godinu i po dana, da je sve urađeno po propisima i da im je za objekat izdata upotrebna dozvola. "Pristupna saobraćajnica je tokom celog tog perioda korišćena i bila je u potpuno stabilnom i bezbednom stanju , sve dok radovi na susednom objektu nisu narušili njenu stabilnost", navodi se na sajtu kompanije Inobačka. U danu nesreće, iz ove građevinske firme saopštili su da su u više navrata upozoravali nadležne inspekcije na opasnost zbog radova na susednoj parceli. Ove tvrdnje, međutim, demontovala je Gradska uprava Kragujevca, navodeći da nadležnoj inspekciji nisu dostavljena nikakva obaveštenja o rizicima a da je do obrušavanja došlo usled obilnih padavina. "Na osnovu utvrđenih činjenica, doneto je Rešenje kojim je investitoru naređeno da odmah pristupi izvođenju neophodnih radova na uklanjanju štetnih posledica i radova koji će sprečiti dalje urušavanje", navodi se na sajtu grada Kragujevca. Radoš Petrović tvrdi da su sve zgrade u okolini gradilišta bezbedne. "Ja sam preuzeo na sebe da krenem sa stručnim timom da radimo sanaciju i već smo pri kraju. Za nekih četiri dana, završićemo dobar deo posla gde ćemo biti 100 odsto sigurni oko daljeg obrušavanja", kaže Petrović u izjavi za RSE od 2. decembra.

Skupština Srbije usvojila je 3. decembra državni budžet za 2026. godinu. Poslanici su, pored ostalog, na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) usvojili amandman kojim je 164 milijarde dinara (oko 1,4 milijarde evra) opredeljeno za obezbeđivanje "energetske sigurnosti i stabilnosti zemlje". Za tu namenu, prvobitno je bilo planirano 600 miliona dinara (oko 5,12 miliona evra). Reč je o amandmanu koji je prethodno predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić najavila, i za koji je rečeno da će predvideti okolnosti u kojima bi Srbija morala da preuzme Naftnu industriju Srbije (NIS). NIS je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a kompanija je 2. decembra saopštila da je počela obustava rada proizvodnih postrojenja Rafinerije nafte zbog nedostatka sirove nafte. Vlada Srbije je na sednici 25. novembra usvojila odluku da se Rusiji da rok od 50 dana da nađe kupca za svoj udeo, nakon čega će država uvesti svoju upravu u NIS i ponuditi ruskoj strani "najveću moguću cenu" za tu kompaniju. Kako će još izgledati budžet?Prihodi državne kase će biti oko 2.414,7 milijardi dinara (oko 20,6 milijardi evra), što je za 2,9 odsto više u odnosu na iznos prihoda predviđen originalnim budžetom za ovu godinu. Ukupni rashodi i izdaci budžeta planirani su u iznosu od 2.751,7 milijardi dinara (oko 23,5 milijardi evra), pa će fiskalni deficit budžeta biti 337 milijardi dinara (oko 2,9 milijardi evra) odnosno tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Projektovana stopa rasta BDP-a za 2026. godinu je tri odsto. Predstavljajući budžet za 2026, ministar finansija Srbije Siniša Mali ocenio je da je on socijalno odgovoran i obezbeđuje nastavak kapitalnih ulaganja i razvoj infrastrukture, odnosno poboljšanje standarda građana i nastavak reformi, prenela je Beta. "Predloženi budžet je u funkciji ostvarenja programa 'Skok u budućnost - Srbija 2027' i organizovanje međunarodne izložbe Ekspo", rekao je Mali na sednici Skupštine Srbije 25. novembra. Naveo je i da je ovim budžetom obezbeđen novac za uvećanje penzija od 12,2 odsto od decembra ove godine kao i za rast plata u javnom sektoru od januara iduće godine od 5,1 odsto. Za opoziciju, budžet je "koruptivan" i netransparentan", napravljen "po meri vlasti, a ne građana i privrede Srbije". Smatraju i da bi novac za gradnju Nacionalnog stadiona, delfinarijuma u Surčinu i drugih kapitalnih projekata trebalo da se smanji ili prenameni. Deo opozicije je ukazivao i na neophodnost većih od predlogom budžeta predviđenih ulaganja u prosvetu. Na sednici, koja ja je počela 25. novembra, poslanici su, pored ostalog, usvojili set poreskih zakona, zakona iz oblasti energetike, izmene Zakona o Vojsci Srbije, a izabran je i novi Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Skupština je potvrdila i nekoliko međunarodnih sporazuma i finansijskih ugovora.

Učesnici rasprave u Spoljnopolitičkom odboru Predstavničkog doma SAD u utorak su pozvali administraciju predsednika Donalda Trampa (Trump) da se više angažuje na Zapadnom Balkanu kako bi se stabilizovao taj region, uz ocene da ga najviše destabilizuje Rusija preko Srbije. Otvarajući saslušanje u Pododboru za Evropu, predsedavajući republikanac Kit Self (Keith) je ocenio da je Zapadni Balkana, mimo Ukrajine koja je pod ruskom invazijom, "najnestabilniji region u Evropu" Nerešen odnose Srbije s Kosovom jedan je od osnovnih pokretača regionalne nestabilnosti, što dalje omogućava Rusiji da podriva EU i mogućnosti NATO-a da osnaži balkanske zemlje, rekao je Self. Pogoršanje situacije u Bosni i Hercegovini dovelo je do, kako je naveo, "eksponencijalnog povećanja upotrebe pravno spornih bonskih ovlašćenja visokog predstavnika". U slučaju sukoba NATO saveznici Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora biće direktno na nišanu, što bi moglo da dovede do potencijalnog aktiviranja član 5 Alijanse, rekao je Self, dodajući da sinhronizovanim odbrambenim aktivnostima NATO saveznici na Balkanu treba da izgrade političko i vojno odvraćanje, ali da će Kosovo pak biti posebno izloženo zbog toga što nije u zapadnom vojnom savezu. Američki protivnici aktivno eksploatišu ranjivosti da vode hibridni rat koji povećava nestabilnost regiona, rekao je Self i dodao da Kina koristi svoj uticaj sprovodeći vojne vežbe i šaljući oružje Srbiji. Pored toga, dodao je, Kina postiže ekonomske dogovore širom regiona u okviru specifičnog napor da održi svoj maligni aparat i iskoristi korupciju na Zapadnom Balkanu. Rusija takođe utiče na porast tenzija u BiH, Republici Srpskoj i Srbiji, istakao je Self, dodajući da bivši predsednik RS Milorad Dodik nastavlja da koristi svoj politički kapital da kontroliše RS i igra na ruku Rusije preteći secesijom od BiH. S druge strane, prema njegovim rečima, Srbija uprkos indirektnom slanju oružja u Ukrajini, takođe ima odbrambene veze s Rusijom i Kinom, promoviše kinesku i rusku propagandu. On je istakao da se za okončanje političkog uticaja Moskve, mora pozabaviti pitanjem oslanjanja Srbije na ruske energente. Uprkos tim izazovima, i dalje postoje mogućnosti za poboljšanje stabilnosti, mira i prosperiteta na Zapadnom Balkanu, a američko liderstvo mora imati značajan uticaj na održanje stabilnosti i sprečavanja obnavljanja sukoba, rekao je Self i pozdravljam Trampovu administraciju zbog ponovnog angažovanja s ovim, kako je naveo, "često zanemarenim regionom". Vilijem Kiting (William R. Keating), najviši rangirani član Demokratske partije u Pododboru, izrazi je verovanje da SAD moraju da nastave da podržavaju budućnost BiH, što uključuje i Kancelariju visokog predstavnika (OHR). On je kritikovao Trampovu administraciju zbog ukidanja sankcija Dodiku i njegovim saradnicima za koje je naveo da su pokazali malo spremnosti da promene ponašanje u RS. Navodeći da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić godinama podrivao vladavinu prava i ojačao veze svoje zemlje s Kinom i Rusijom, rekao je pozvao državnog sekretara Marka Rubija (Marco) da radi na jačanju borbe protiv korupcije, kao i vladavine prava u Srbiji, a i da se stavi jasno do znanja Beogradu da učvršćivanje veza s Moskvom i Pekingom nije kompatibilno s proklamovanim ciljem da bude uključen u transatlantsku zajednicu. On je izrazi uverenje da bi veći angažman SAD na Balkanu, region približio članstvu u EU i pozvao je Trampovu administraciju da uveri saveznike i partnere u regionu da će SAD nastaviti da se angažuju i biti posvećene budućnosti regiona. Maks Primorac (Max), saradnik Margaret Tačer centra za slobodu pri konzervativnoj Heritidž fondaciji (Heritage Foundation) ocenio je da "Balkan nije u dobrom stanju" i naveo da je "BiH propala država" 30 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i milijardi potrošenih američkih dolara na pomoć. On je rekao da je država BiH "u trajnoj krizi" i da je krajnje vreme da se okonča "katastrofalan" pokušaj izgradnje države, a da na prvom mestu suverenitet te zemlje mora biti uspostavljen ukidanjem Kancelarije visokog predstavnika "koji smenjuje izabrane lidere, stavlja veto na zakone i zabranjuje svakoga koga ne voli". Stejt department mora da okonča napor da stvori centralizovanu državu kojom dominiraju muslimani, što krši dejtonsku garanciju jednakosti tri naroda i gura Srbe ka secesiji, rekao je Primorac, dodajući da Hrvati trpe veliku diskriminaciju u okviru veće muslimanske zajednice i da im je uskraćeno pravo da izaberu svog predstavnika. "Međutim, region se neće stabilizovati dok se Srbija ne normalizuje", istakao je Primorac, navodeći da lideri u Srbiji "ostaju vezani za prorusku agendu koja podstiče nestabilnost" među susednim zemljama, posebno na Kosovu i Crnoj Gori, i omogućava Moskvi, Pekingu i Teheranu prilike da podrivaju južno krilo NATO-a. Regionalni odgovor da se Srbije uvuče i izguraju Kina, Rusija i Iran, ocenio je Primorac, naglasivši da "samo liderstvo SAD može to da uradi", kao i da "globalno liderstvo predsednika Trampa zasnovano na miru kroz snagu povezano s praktičnom diplomatijom nudi Srbiji i Balkanu istorijski put ka integraciji sa Zapadom". Američki gas i nafta mogu da pomognu okončanu oslanjanju Balkana na Rusiju, oduzmu sredstva ratnoj mašineriji ruskog predsednika Vladimira Putina i minimiziraju mešanje Moskve u region, naveo je Primorac, uz ocenu da je američka vlada bila u pravu da sankcioniše NIS zbog ruskog vlasništva. "Bela kuća treba da odredi političke ambasadore na Balkan da promovišu agendu fokusiranu na biznis, ali da bude spremna da koristi vize, bankarske i druge sankcije uz komercijalne i investicione podsticaje da izvuče region iz ruskih, kineskih i iranskih ruku", rekao je on. Saradnik Centra za Evropu i Evroaziju na Hadson institutu Luk Kofi (Luke Coffey) rekao je da Rusija vidi Balkan kao oblast za izazivanje nestabilnosti i da deli transatlantski savez, dok Srbija ostaje pomagač Rusije i služi kao osnovno uporište Moskve u regionu. "Dok Srbija povremeno naznačava balansiran spoljnopolitički pristup, realnost je da je Beograd čvrsto u ruskoj orbiti i to se neće uskoro promeniti", rekao je Kofi. On je dodao da Kremlj koristi RS da dalje seje nestabilnost u regionu, navodeći da je Dodik, iako je uklonjen s funkcije, i dalje uticajan i da nastavlja da zagovara secesiju u čemu su ga, kako je rekao Kofi, godinama podržavali Rusija i Srbija. Takođe je kritikovao ukidanje sankcija Dodiku i njegovim saradnicima. Kofi je ocenio je da je Dejtonski mirovni sporazum jedan od najvećih spoljnopolitičkih uspeha SAD u eri posle kraja Hladnog rata i da bi ukidanje tog sporazuma verovatno stvorilo dodatne nestabilnosti, "Iako SAD nisu balkanska zemlja, svakako mogu biti balkanska sila i predsednik Tramp bi trebalo da preduzme korake da osigura da američki nacionalni interesi tamo budu osigurani", rekao je Kofi. Edvard Džozef (Edward P. Joseph), predavač i Saradnik Meril centra za strateške studije pri Univerzitetu Džons Hopkins, rekao je da dok nijedan pojedinačni akter – lokalni ili međunarodni - nije potpuno odgovoran za uporne tenzije i slabosti na Zapadnom Balkanu, "jedan preduslov za stabilnost ostaje neispunjen: da Srbija prihvati zapadni poredak za region". On je istakao da je vreme za promenu i da SAD budu čvrste u pomeranju Beograda ka konačnom odabiru svoje strateške orijentacije, dodajući da je evroatlantski put jedini racionalan izbor za Srbiju koja, kako je naveo, ne sme postati Belorusija na Balkanu. "Srećom administracije je u dobroj poziciji da navodi Beograd u tom smeru", rekao je Džozef ukazujući na to da u Srbiji godinu dana traju protesti sa zahtevom za odgovornost vlade zbog posle pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici u Novom Sadu, koja je rekonstruisana, kako je istakao, u okviru kineske Incijative pojas i put. Put ka postizanju trajne stabilnosti ide kroz Beograd, ne moljenjem vlade, već čvrstom rukom i pravim partnerstvom, rekao je Džozef, objašnjavajući da to znači da SAD ne treba da nasednu na ruske ili srpske molbe za kupovinu vremena za izlazak iz NIS-a. Treba pritisnuti Beograd da nacionalizuje NIS, kao i tražiti hitno zatvaranje ruskih medija RT i Sputnjika koji imaju redakcije u Srbiji, uvođenje sankcija Rusiji i zatvaranje ruskog humanitarnog centra na jugu Srbije za koji se sumnja da je mesto za skupljanje obaveštajnih podataka, rekao je Džozef. SAD mogu da prekinu destruktivna odnos Srbije s Rusijom i Kinom rešavanjem zastoja s Kosovom, a prema njegovim rečima, "konačan odgovor nije dijalog koji vodi EU, već put ka članstvu u NATO za Prištinu i Beograd". "Predsednik Tramp je u dobrom položaju da iznese takvu transformativnu ponudu", rekao je Džozef i podvukao da je Trampova administracija takođe u dobrom položaju da sarađuje s OHR-om da razreši ključni spor o držanoj imovini u BiH, čime će se otvoriti mogućnosti za američke investitore u toj zemlji.

Istraga tužilaštva, protesti i usvajanje specijalnih zakona. Sve to prati namere vlasti da na mestu zaštićenog kompleksa Generalštaba u centru Beograda niknu stambeno-poslovne zgrade. U istrazi Tužilaštva za organizovani kriminal o falsifikovanju dokumenata, na osnovu kojih je Vlada pokušala da ukine status kulturnog dobra Generalštabu, kao osumnjičeni se našao i jedan ministar. Tužilaštvo je 2. decembra naredilo policiji da na saslušanje dovede ministra kulture Nikolu Selakovića, budući da se nije odazvao njihovom ranijem pozivu. Istog dana, Selaković je sam došao u Tužilaštvo gde mu je, kako je rekao, "preneto da je isteklo radno vreme i da ne mogu da ga prime". Dok Tužilaštvo istražuje, vlast istrajava u nameri da potez Generalštaba dobije potpuno nov izgled i namenu. Na mestu zgrada, oštećenih u NATO intervenciji 1999, planirana je gradnja luksuznog kompleksa investicione kompanije Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Ideja o gradnji višespratnica na mestu modernističkog zdanja, izgrađenog polovinom 20. veka, podelila je građane, a projektu se protivi i struka koja insistira na obnovi kompleksa. Kompanija "Affinity Partners" Džareda Kušnera nije odgovorila na pitanja RSE o daljim planovima u Srbiji. Na početku istrage Tužilaštva u maju saopštili su da je sudbina projekta neizvesna i odbacili bilo kakvu povezanost sa falsifikovanjem dokumenata. Koji su dalji koraci Tužilaštva?Nakon što je Tužilaštvo naredilo policiji da ministra kulture dovede na saslušanje, Nikola Selaković se u popodnevim satima ispred zgrade pojavio sam. Dolazak su pratile kamere provladinih medija. "Ja sam, čim sam pročitao vest, došao ovde", rekao je Selaković. Sa tužiocem se, međutim, nije sastao navodeći da mu je rečeno da je radno vreme gotovo. Izneo je niz optužbi i uvreda na račun Tužilaštva, ali nije naveo da li će ponovo doći kako bi dao iskaz. Selaković nije odgovorio na pisani upit RSE o istrazi o falsifikovanju dokumenata u slučaju Generalštab. Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Goran Ilić navodi da ministra od eventualnog krivičnog gonjenja štiti imunitet. "Ministri su zaštićeni od progona za odlučivanje i glasanje na sednicama Vlade i zaštićeni su od pritvaranja, odnosno vođenja krivičnog postupka u situaciji kada se pozovu na imunitet", rekao je Ilić za RSE. Selaković nije odgovorio na pitanje RSE da li će se pozivati na imunitet. U izjavi za provladine medije tužioce je nazvao "kriminalnom bandom". Bez navođenja dokaza, optuživao ih je da rade po nalogu neimenovanih zapadnih organizacija, čiji je cilj rušenje vlasti u Srbiji. "Ovo rade da bi vršili pritisak, da bi vršili kriminalizaciju nas, da bi pokušali da mene ili bilo koga zaplaše", rekao je Selaković 29. novembra za televiziju Informer. Izjava ministra kulture jedna je u nizu napada predstavnika vlasti na tužioce za organizovani kriminal. "Korumpiranom bandom" nazivao ih je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je zbog istrage u slučaju "Generalštab" izneo slične optužbe. "To gone zato što je stigao nalog spolja da Srbija ne sme da uspostavi bolje odnose sa Trampovom administracijom", rekao je Vučić 3. novembra za televiziju Pink. Kolegijum Tužilaštva za organizovani kriminal odgovorio je da su pritisci i napadi počeli od pokretanja predistražnog postupka u slučajevima pada novosadske nadstrešnice i Generalštaba, a da su pojačani kada su prikupljeni dokazi o sumnji da su određeni ministri zloupotrebili položaj. Istraga ne zaustavlja projekatProjekat izgradnje luksuznog kompleksa na mestu zaštićenog kulturnog dobra zaustavilo je u maju priznanje direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića o falsifikovanju dokumentacije u slučaju Generalštaba. Ali, samo na nekoliko meseci. Skupština Srbije je početkom novembra po hitnom potpuku usvojila poseban Zakon, takozvani leks specijalis, kojim se odluka o proglašavanju zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane za spomenike kulture iz 2005. oglašava ništavnom. Nalaže se njihovo brisanje iz registra nepokretnih kulturnih dobara. U obrazloženju Zakona se navodi da su zgrade predviđene za rušenje značajno oštećene u NATO bombardovanju 1999. i da je onemogućeno njihovo korišćenje, "što stvara nesrazmerne finansijske i druge teškoće i dovodi u pitanje njihovu svrsishodnu obnovu". Rok za brisanje iz registra kulturnih dobara, za koje je nadležan Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, istekao je 22. novembra, a konzervatorka ovog Zavoda Estela Radonjić Živkov za RSE kaže da za to neće dati neophodnu saglasnost. "Ako nas više niko ništa ne pita i ako se mimo nas stavlja i skida zaštita, onda je reč o velikom pritisku na samu službu zaštite i na ono što je naš osnovni poziv - da štitimo kulturno nasleđe", rekla je Živkov. Na zahtev leks specijalisa odgovorio je Republički geodetski zavod (RGZ) koji je 13. novembra iz katastra nepokretnosti počeo proces brisanja oznaka kulturnog dobra sa objekata koji su obuhvaćeni projektom. Iz RGZ-a su saopštili da su dužni da sprovode odluke zakonodavca. "RGZ ne procenjuje da li objekat jeste ili nije kulturno dobro – upis i brisanje svojstava u katastru isključivo su posledica zakona ili odluka nadležnog organa", navodi se u saopštenu na sajtu RGZ-a. Šta je obuhvaćeno projektom?Ugovor o revitalizaciji kompleksa Generalštaba sa kompanijom "Affinity Partners" Džareda Kušnera Vlada Srbije potpisala je u maju 2024. Dokument, kojim je predviđeno rušenje oštećenih zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane i gradnja hotela i poslovno-stambenog kompleksa, nije javno objavljen. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je ranije navode medija da se zemljište daje u zakup na 99 godina, a da će američki partner investirati "najmanje 650 miliona evra". "Mi imamo prava na korišćenje tog prostora, uzimanje prihoda i profita od posla koji se napravi od 22,5 odsto", rekao je Vučić 12. novembra za televiziju Pink. On je potvrdio da će jednu od oštećenih zgrada zameniti višespratnica koja nosi ime američkog predsednika. "Znate li šta nama znači da imamo Tramp kulu? Znate li šta to znači za imidž Beograda", upitao je Vučić. Javnosti je nepoznat arhitektonski projekat, a o tome kako bi luksuzni kompleks trebalo da izgleda nagađa se na osnovu nekoliko nacrta koje je Kušner u junu 2024. objavio na Instagramu. Leks specijalis govori o "razvoju i revitalizaciji lokacije", ali ne precizira šta to podrazumeva kada je reč o drugim objektima na tom prostoru. Arhitekta i urbanista nevladine organizacije RERI Dragomir Ristanović navodi da je poseban zakon propustio da "prepozna" da se na parcelama kompleksa predviđenog za rušenje, nalaze i spomenici kulture, koji nisu oštećeni u bombardovanju. "To su kasarna 7. puka i zgrada starog Generalštaba, takozvana Kamena palata, koje su veoma kvalitetnog eksterijera i enterijera", kaže Ristanović. Zgradu starog Generalštaba danas koriste Vojnobezbednosna i Vojnoobaveštajna agencija. U odgovoru na kritike opozicije da je i ovaj spomenik kulture deo projekta, ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je 27. novembra u Skupštini da se zgrada starog Generalštaba ne prodaje i da ostaje u vlasništvu Vojske. Projektom je obuhvaćena i nekadašnja kasarna 7. puka, podignuta krajem 19. veka, koja je takođe u vlasništvu vojske. O prenameni ovog vojnog zdanja bilo je reči i 2018. godine. Tadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić najavljivao je mogućnost da na tom mestu grad "napravi biblioteku, sa čitaonicama i kafićima". Širenje teritorije"Osim ovih spomenika kulture, leks specijalisom je propušteno da se prepozna i da je čitav ovaj građevinski kompleks unutar zaštićene zone prostorno-istorijske celine", navodi Ristanović. Zato je, dve nedelje posle leks specijalisa, pred Skupštinu stiglo i Autentično tumačenje koje se koristi kod delova zakona koji nisu dovoljno precizni. Njime se proširuje teritorija na kojoj se poseban Zakon primenjuje. U dokumentu se navodi da se na području oko kompleksa Generalštaba neće primenjivati odredbe iz Odluke o kulturno-istorijskoj celini. "Dakle, ona ostaje prostorno kulturno-istorijska celina, ali u tom obuhvatu gde se primenjuje ovaj Zakon se ne mogu primenjivati mere koje su navedene tom Odlukom", navodi Ristanović. Objašnjava da te mere pred potencijalne investitore postavljaju niz ograničenja. One, pored ostalog, ne dozvoljavaju razliku u visini novih objekata u odnosu na one pod zaštitom, što isključuje izgradnju višespratnica. "Stavljanjem ove Odluke van snage bilo koji investitor na ovoj lokaciji može da uradi šta poželi, čak i da nasloni svoj zid na objekat nekog spomenika kulture, a naše institucije koje štite kulturno nasleđe ne mogu u tome da ga spreče", kaže Ristanović. Opozicija i strukovna udruženja najavila su zahteve za ocenom ustavnosti leks specijalisa, a Ustavni sud nije odgovorio na pitanje RSE da li će pokrenuti postupak. Ovo nije prvi poseban zakon koji vlast u Srbiji predvođena Srpskom naprednom strankom donosi. Istom rešenju pribegavalo se, pored ostalog, i za izgradnju naselja Beograd na vodi i međunarodnu izložbu EXPO. Ko se i zašto protivi gradnji?Protivljenje rušenju zgrada Generalštaba tema je i antivladinih protesta koji su počeli nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. Studentski pokret, deo opozicije i građana protestuju uz navode da su zgrade simbol NATO bombardovanja nekadašnje Jugoslavije. Vlast odgovara da će u okviru projekta biti izgrađen Memorijal. Stučnjaci ukazuju na arhitektonsku vrednost modernističkih zdanja građenih između 1956. i 1963. godine. Arhitekta Dragomir Ristanović kaže da je odlukom iz 2005. kojom su zgrade proglašene za spomnike kulture propisana i obaveza njihovog vraćanja u stanje pre bombardovanja. "Dvadeset godina nije poštovan zakon i nije ništa preduzeto, ali to ne znači da od te namere treba odustati. Za početak bi bilo dobro da se povede diskusija o tome kako to treba da izgleda, umesto što vladajuće strukture arbitrarno donose odluke šta je vredno očuvanja, a šta nije", navodi on. Komercijalne višespratnice na ovoj lokaciji su, prema ocenama dela stručnjaka, sporne i sa bezbednosnog aspekta jer će se naći u centru nekih od najvažnijih državnih i vojnih institucija. U neposrednoj blizini su, uz zgrade koje koristi vojska, i sedišta Vlade Srbije i nekoliko ministarstava.

Američko Ministarstvo finansija i dalje je bez odgovora na zahtev Naftne industrije Srbije (NIS), koja je pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država (SAD) zbog većinskog ruskog vlasništva, za posebnom licencom koja bi omogućila rad rafinerije nafte u Pančevu. Bez toga, Naftna industrija Srbije je, uz saglasnost Vlade Srbije, počela obustavu rada Rafinerije nafte u Pančevu.

Dokazni postupak na suđenju Krunoslavu Fehiru, bivšem pripadniku jedinice "Branimirova osječka bojna" (BOB), zvanično je završen 2. decembra pred Višim sudom u Beogradu, iznošenjem završnih reči Tužilaštva za ratne zločine i odbrane. Fehir, koji je bio ključni svedok na suđenju ratnom zapovedniku i jednom od osnivača Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Branimiru Glavašu, tereti se za pripadništvo oružanoj formaciji koja je protivpravno lišavala slobode, zastrašivala, ubijala i zlostavljala civile srpske nacionalnosti 1991. godine u Osijeku. Javna tužiteljka Gordana Jekić Bradajić je u završnoj reči istakla da Tužilaštvo ostaje pri navodima iz optužnice, te da je predloženim i izvedenim dokazima nesumnjivo da je Krunoslav Fehir počinio krivično delo koje mu se stavlja na teret. Ona je kazala da optuženi na suđenju nije negirao da je bio pripadnik "Branimirove osječke bojne", te da je bio svestan ratnih sukoba u tom periodu. Tužiteljka je ocenila da Fehir na suđenju nije uspeo da objasni kako ga je njegov otac Josip Fehir prisilio da kao 16-godišnji mladić postane član "BOB"-a niti zbog čega se tome nije suprotstavio. "Radnja izvršenja ovog krivičnog dela je počinjena samim pristupanjem grupi", rekla je Jekić Bradajić. Kao olakšavajuće okolnosti ona je navela da je Krunoslav Fehir u vreme za koje je optužen bio stariji maloletnik, kao i to što je bio krunski svedok na suđenju Branimiru Glavašu, koji je u Hrvatskoj prvostepeno osuđen za ratne zločine nad civilima srpske nacionalnosti. Tužilaštvo je predložio kaznu u okviru minimalne. Prema članu 145 Krivičnog zakonika SFRJ, za ovo krivično delo propisana je kazna od najmanje godinu dana, ali je sud može i dodatno ublažiti. Zastupnik odbrane Bojan Stanojlović istakao je da Tužilaštvo u postupku nije uspelo da dokaže da je Krunoslav Fehir svojevoljno pristupio grupi Branimira Glavaša, niti da je učestvovao u ratnim zločinima. On je kazao da je optuženi u svojoj odbrani jasno rekao da ga je kao 16-godišnjeg mladića otac prisilno doveo u "Branimirovu osječku bojnu". "Njegov otac je bio takav autoritet da Fehir nije imao šanse da mu se suprotstavi. Takođe, u to vreme otac je bio zakonski staratelj deteta te dobi", rekao je Stanojlović. On je dodao da je Fehir u "BOB"-u pružao logističku podršku, te da nije učestvovao u privođenju i zatvaranju civila niti u ratnim zločinima. Napomenuo je i da je njegov klijent godinama nesmetano ulazio i izlazio iz Srbije. Završnu reč izneo je i Krunoslav Fehir, koji je kazao da se u potpunosti pridružuje završnoj reči svog branioca. On je napomenuo da nije istinit navod Tužilaštva za ratne zločine da je 16. juna pred tužiocem u potpunosti priznao radnje koje mu se stavljaju na teret. "Postoje i tonski zapisi koji to potvrđuju", rekao je Fehir. On je dodao da "BOB" nije bila paravojna jedinica, već deo rezervnog sastava Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, te da nisu svi pripadnici činili ratne zločine, već deo članova koji se odmetnuo. Kazao je i da je zbog svojih svedočenja na suđenjima protiv Branimira Glavaša imao mnogo problema, kao i da mu je u jednom trenutku život bio ugrožen. Dušan Ignjatijević, zastupnik porodice Čedomira Vučkovića, koga su 1991. ubili pripadnici "Branimirove osječke bojne", istakao je u završnoj reči da se pridružuje stavu Tužilaštva, ali je naveo da je bilo potrebno da sud ispita pojedinačnu odgovornost pripadnika grupe. On je rekao da je propuštena prilika da se u ovom postupku rasvetli sudbina ubijenih srpskih civila u Osijeku tokom rata. Sudsko veće će presudu u ovom slučaju javno pročitati 10. decembra. Bojan Stanojlović je po završetku ročišta rekao da je sud od preko 50 predloženih dokaza Tužilaštva za ratne zločine usvojio svega 13. "To sve ide u prilog odbrani. Sud ima uvid o događaju. U odnosu na konkretne radnje koje se stavljaju na teret Krunoslavu Fehiru, po našem mišljenju, nema izričitih dokaza, tako da u tom smislu gajimo optimizam", rekao je Stanojlović. Policajac u penziji Krunoslav Fehir je početkom 2000-ih godina prvi javno i detaljno govorio o ubistvu srpskog civila Čedomira Vučkovića i nestanak Đorđa Petrovića, u slučaju poznatom kao "Garaža". Vučkovića i Petrovića su pripadnici "Branimirove osječke bojne" 31. avgusta 1991. zatvorili u garaži Sekretarijata za narodnu obranu, u kojem je bila kancelarija Branimira Glavaša. Prema iskazu Krunoslava Fehira, koji je obezbeđivao ulaz u garažu, pripadnici "BOB"-a su prisiljavali Vučkovića da pije sumpornu kiselinu iz akumulatora. U užasnim bolovima Čedomir Vučković je uspeo da provali vrata garaže, nakon čega je upucan. U izjavama koje je davao u Hrvatskoj, Krunoslav Fehir je rekao da je on bio taj koji je u panici ispalio nekoliko hitaca u Vučkovića i ranio ga u predelu trbuha i desne podlaktice. Na procesu u Beogradu, kazao je da je pucao u vazduh, a da su srpskog civila upucali pripadnici "BOB"-a nakon što mu se izgubio iz vidokruga. Obdukcija urađena dan nakon ovog događaja utvrdila je da je Čedomir Vučković preminuo od posledica trovanja sumpornom kiselinom. Krunoslav Fehir uhapšen je polovinom juna na hrvatskko-srpskoj granici, a suđenje mu je počelo 10. oktobra. Iskaz koji je dao medijima 2005. pokrenuo je sudski postupak protiv Branimira Glavaša, koji nije završen ni posle dve decenije. Protiv Glavaša vođena su dva procesa. U prvom je 2010. bio osuđen na osam godina zatvora, ali je pet godina kasnije Ustavni sud Hrvatske oborio tu presudu iz proceduralnih razloga. Novi proces je najpre počeo 2017. godine, a potom još jednom – sa izmenjenom optužnicom zbog smrti dvojice okrivljenika – u oktobru 2021. godine. U prvostepenoj presudi iz 2023. godine Glavaš je osuđen na sedam godina. Pravosnažna presuda još uvek nije doneta.

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) saopštilo je da je izdalo naredbu Službi za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije da se ministar kulture u Vladi Srbije Nikola Selaković dovede na saslušanje u svojstvu osumnjičenog u predmetu "Generalštab". Potom se ministar pojavio ispred Tužilaštva gde mu je rečeno, kako je izjavio, da je završeno radno vreme. Kako je preneo RTS, Selaković je ispred Tužilaštva došao oko 15.45. Prethodno je TOK u saopštenju naveo da su ispunjeni zakonski uslovi za dovođenje ministra na saslušanje, jer "uredno pozvani osumnjičeni Selaković 28. novembra 2025. nije došao na zakazano saslušanje, a svoj izostanak nije opravdao". Selaković se nije pojavio u petak u zakazanom terminu na saslušanju u svojstvu osumnjičenog u predmetu "Generalštab". Tužilaštvo za organizovani kriminal od maja vodi istragu zbog sumnji o falsifikovanju dokumentacije na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra zgrade Generalštaba u Beogradu. Šta je Selaković rekao?"Ja sam, čim sam pročitao vest, došao ovde", rekao je ministar kulture Nikola Selaković ispred Tužilaštva za organizovani kriminal u izjavi za provladine televizije Informer i Pink. Selakovć je tom prilikom TOK označio kao "blokadersko-tužilačku bandu koja se odmetnula i od države i od naroda.“ On je izneo i tvrdnju da se deo Tužilaštva za organizovani kriminal odmetnuo. "To je jedna kriminalna banda koja pokušava da uzurpira državu. Hoće da spreče parlament da donosi zakone, da zabrane predsedniku da komentraiše njihova dela", rekao je Selaković. Prethodne nedelje je kolegijum Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) izneo tvrdnju da su njihovi tužioci poslednjih meseci izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti. Tada je navedeno da je medijsko targetiranje, a potom i opstruisanje postupanja tužilaštva, počelo od trenutka kada je TOK započeo predistražni postupak u predmetima pada nadstrešnice u Novom Sadu i ukidanja svojstva kulturnog dobra Generalštaba u Beogradu. "Posebno kada su prikupljeni dokazi o postojanju osnovane sumnje da su određeni ministri u Vladi Srbije zloupotrebili svoj položaj na štetu svih građana" navedeno je u saopštenju. Šta Tužilaštvo ispituje u slučaju Generalštab?Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi zbog sumnji o falsifikovanju dokumentacije na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra zgrade Generalštaba. Tužilaštvo je ranije saopštilo da je direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić priznao falsifikovanje dokumentacije. Na osnovu te dokumentacije Ministarstvu kulture, na čijem je čelu Nikola Selaković iz redova Srpske napredne stranke (SNS), podneta je inicijativa za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra za Generalštab. Vlada Srbije tu odluku donela je u novembru 2024. Posebnim zakonom (lex specialis), usvojenim u Skupštini Srbije 7. novembra, vlast SNS-a i njihovih koalicionih partnera omogućila je izgradnju na mestu zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane oštećenih u NATO bombardovanju 1999. godine. Nameru da na tom mestu izgradi luksuzni hotel izrazio je početkom 2024. Džared Kušner (Jared Kushner), zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump).

Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je 2. decembra da je počela obustava rada proizvodnih postrojenja Rafinerije nafte u Pančevu, nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da nije stigla odluka SAD o produženju licence za rad te kompanije koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Vučić je na konferenciji za novinare posle sastanka s timovima zaduženim za energetsku stabilnost i bezbednost zemlje rekao da "Rusi ne žele da prodaju svoj udeo u NIS-u". "Nije u pitanju novac već politika", rekao je Vučić. NIS je saopštio da je počela obustava rada proizvodnih postrojenja Rafinerije nafte zbog nedostatka sirove nafte za preradu, usled sankcija koje je Ministarstvo finansija SAD uvelo toj kompaniji. "Aktivnosti u Rafineriji nafte Pančevo tokom procesa obustave rada postrojenja organizovane su na taj način da rafinerijska postrojenja budu spremna za start čim se za to steknu uslovi, odnosno čim bude dobijena informacija o raspoloživosti sirove nafte", naveo je NIS u saopštenju. NIS je dodao da će zaposleni za vreme trajanja obustave rada Rafinerije biti angažovani na poslovima koje obavljaju tokom planskih obustava postrojenja. Vučić je naveo da nema naznaka da će SAD produžiti licencu NIS-u. On je rekao da je 54. dan od kada su sankcije NIS-u uvedene i da nema problema u snabdevanju gorivom, što govori koliko je država ozbiljna i koliko je novca uložene u rezerve nafte i naftnih derivata. Američki Stejt department do 1. decembra nije odgovorio na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) da li je Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD donela odluku u vezi sa zahtevom NIS-a i kada bi se ona mogla očekivati. Vlada Srbije je na sednici 25. novembra, kojoj je prisustvovao i Vučić, usvojila odluku da se Rusiji da rok od 50 dana da nađe kupca za svoj udeo, nakon čega će država uvesti svoju upravu u NIS i ponuditi ruskoj strani "najveću moguću cenu" za tu kompaniju. Ni američka ni ruska strana nisu javno izlazile sa informacijama o toku pregovora, a građanima su informacije o tome dolazile od zvaničnika Srbije, najvećim delom od predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Paljenjem sveća i komemorativnom šetnjom u Novom Sadu je u ponedeljak obeleženo 13 meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice i pogibije 16 osoba. Skup na poziv neformalnih zborova građana počeo je na Trgu Slobode u centru grada gde je od crvenih lampiona napravljeno srce i unutar njega broj 16 u znak sećanja na poginule. Okupljeni su potom u tišini prošetali do Železničke stanice gde su na mestu nesreće zapalili sveće i položili cveće, prenela je Beta. Održano je 16 minuta tišine, a svakog minuta je pročitano ime jedne od poginulih osoba. "Prisetimo se - 13 meseci je prošlo, 16 je ubijenih, nula odgovornih. Borba se nastavlja", poručeno je na kraju skupa. Prethodno je u 11.52h na istom mestu odata pošta stradalima, na poziv dela novosadskih studenata. Nije bilo transparenata, niti govora. Studenti su u pozivu na taj skup napisali: "Korupcija ubija! Zahtevi nisu ispunjeni. 13 meseci, nula odgovornih. Vidimo se na ulici sve dok ne bude pravde, sve dok svi odgovorni ne budu odgovarali". Komemorativni skupovi održani su istog dana i u Subotici, Nišu i Beogradu. Više od godinu dana u Srbiji traju protesti sa kojih se traži krivična odgovornosti vlasti predvođene Srpskom naprednom strankom (SNS) zbog pogibije 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu. U tom slučaju podignuta je optužnica i vodi se istraga o potencijalnoj korupciji. Među osumnjičenima su bivši ministri u Vladi Srbije Goran Vesić i Tomislav Momirović.

Skupštinski Odbor za pravosuđe, lokalnu samoupravu i državnu upravu nije usvojio izveštaje vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac o radu tužilaštva u Srbiji, uz preporuku da i republički parlament učini isto. Na sednici u ponedeljak 1. novembra, Odbor je razmatrao izveštaje o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštiti ustavnosti i zakonitosti od početka 2020. do kraja aprila ove godine. Vrhovno javno tužilaštvo (VJT) je ocenilo da su ta sednica i izjave predstavnika vlasti tokom nje "najteži oblik neprimerenog uticaja na Tužilaštvo" do sada. Žustra rasprava tokom sedniceOdborom predsedava Uglješa Mrdić, poslanik iz redova Srpske napredne stranke (SNS) koji je početkom novembra štrajkovao glađu ispred Skupštine Srbije. Jedanaestodnevni štrajk započeo je uoči pada nadstrešnice novosadske Železničke stanice, navodno nezadovoljan radom Tužilaštvu za organizovani kriminal u tom slučaju. Mrdić je, između ostalog, rekao da se deo tužilaštva "oteo od države" i pomenuo vrhovnu tužiteljku Zagorku Dolovac i specijalnog tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića, prenela je Beta. "Ne pamtimo kad smo čuli glas njih dvoje. To je netransparentan rad. Nenadić se oglasi samo kad treba da napadne predsednika države Aleksandra Vućića, ministra pravde i mene", ocenio je Mrdić. Ocenio je i da je izveštaj Vrhovnog tužilaštva za prošlu godinu ispunio formu, ali ne i potrebne uslove da bi bio usvojen na skupštinskom Odboru, jer iz njega, ocenio je on, ne može da se proceni kvalitet rada tog tužilaštva. Kako je javila agencija Beta, zasedanje je obeležila žučna rasprava. Poslanica stranke Srbija centar (SRCE) Verica Milanović je rekla da vlast neće da suzbija kriminal, nego se "bori protiv javnih tužilaca i hoće da ugasi Tužilaštvo za organizovani kriminal, da ga reorganizuje". Glasanju o izveštajima nisu prisustvovali tužioci koji su predstavili izveštaje o radu, kao ni poslanici opozicionih stranaka koji su se usprotivili stavovima predstavnika vlasti o radu tužilaštava. VJT: Primedbe na rad tužilaštva imaju političku konotacijuVrhovno javno tužilaštvo je nakon zasedanja saopštilo da način zakazivanja sednice skupštinskog Odbora za pravosuđe, kao i ono što su pre i tokom zasedanja govorili poslanici, "predstavlja, bez presedana, najteži do sada zabeleženi oblik neprimerenog uticaja na javno tužilaštvo u Srbiji". Ocenili su da su tokom sednice "predsednik i pojedini članovi Odbora, izneli niz primedbi na izveštaje o radu javnog tužilaštva, koje su imale naglašenu političku konotaciju, nisu bile u vezi sa podacima sadržanim u izveštajima". Ističu da je VJT u potpunosti postupalo u skladu sa odredbama prethodnih tako i sada važećih zakona i propisa, i uredno podnosilo Godišnje izveštaje o radu javnih tužilaštava Skupštini Srbije. Svi prethodni godišnji izveštaji, piše u saopštenju, "koji su u svojoj strukturi identični sa navedenih pet izveštaja, su bez izuzetka bili usvajani od strane Narodne skupštine jednoglasno, ili sa pojedinačnim uzdržanim ili glasovima protiv". Ukazali su i da Skupština Srbije "u proteklih pet godina nije ni jednom tražila predstavljanje podnetih Godišnjih izveštaja, niti je u vezi sa njima zatražila bilo kakvo pojašnjenje ili dodatne podatke". Tužilaštvo konstatuje da je ovog puta predsednik odbora zakazao predstavljanje pet godišnjih izveštaja zajedno u roku manjem od 24 časa i osuđuje takav postupak. Smatraju da sve to "ima za cilj sprovođenje najavljenih ideja o promeni uloge, organizacije i načina rada javnog tužilaštava koje su u direktnoj suprotnosti sa važećim Ustavom i reformama iz 2022. godine". Istakli su i da su takve ideje "u direktnoj suprotnosti sa međunarodnim obavezama Srbije u vezi vladavine prava i sprovođenja Akcionog plana za pridruživanje EU". Vrhovno javno tužilaštvo je saopštilo i da "intenzivno pratiti razvoj događaja, pritiska, uticaja i sprovođenja plana promena javnog tužilaštva", i najavilo da će o tome redovno obaveštavati javnost. Mrdić je sredinom novembra najavio da će predložiti usvajanje seta pravosudnih zakona, pored ostalog, i onaj koji se tiče reorganizacije tužilaštva. Ideja je, kako je naveo, da "Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) pređe pod ingerencije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu". Njegov predlog podržao je i minisar pravde Nenad Vujić. Kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva je ocenio da bi takve izmene bile "neprihvatljive" i "suprotne do sada dostignutim međunarodnim standardima u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije". Tada je reagovao i Kolegijum JTOK-a saopštenjem da su poslednjih meseci tužioci tog tela izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije, predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti, kao i drugih aktera političkog života i pojedinih medija. Predstavnici vlasti takve optužbe odbacuju.

"To su bili sve samo ne izbori." Tako u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) programski direktor Crte Raša Nedeljkov opisuje izborni dan u Mionici, jednoj od tri opštine u Srbiji u kojima su 30. novembra održani lokalni izbori. Izborni dan u ovoj opštini na zapadu Srbije prošao je u senci verbalnih i fizičkih napada simpatizera vladajuće Srpske napredne stranke na nezavisne posmatrače i predstavnike opozicionih stranaka, prema njihovim tvrdnjama, što je kulminiralo tučom meštana i grupe pristalica vlasti koji su prethodno na ulici napali građane. Osim u ovoj opštini na zapadu Srbije, u nedelju se glasalo i u Negotinu, na istoku zemlje, i Sečnju, na severoistoku. U sve tri opštine pobedu je proglasio SNS. Ipak, tokom izbornog dana ređali su se izveštaji o brojnim nepravilnostima, sumnji na kupovinu glasova, zastrašivanje birača i napadima na nezavisne posmatrače, čak i u prisustvu policije. Dok posmatrači i opozicija optužuju vlast, predstavnici vladajuće SNS prstom upiru na opocicione stranke. O incidentima, nepravilnostima i fizičkim sukobima upoznata je i Evropska unija koja očekuje istragu. Zastrašivanje posmatračaNevladina organizacija Crta, koja godinama unazad prati izborne procese, povukla je posmatrački tim iz Mionice, nakon što je grupa u crno obučenih muškaraca opkolila vozilo u kojem su bile dve njihove posmatračice. Prema rečima Raše Nedeljkova, grupa nasilnika došla je sa oko 30 vozila i oni su naočigled policije pokušali da razbiju staklo i izvuku devojke napolje ispred jednog biračkog mesta. Na snimcima koje je Crta objavila vidi se kako članice posmatračkog tima dozivaju u pomoć policiju. "Ne samo da su ignorisali pozive da zaštite posmatrače i učesnike u izbornom procesu, nego nisu ni identifikovali aktere koji su napali posmatrače Crte, ali koji su i kasnije tokom dana bili akteri u različitim incidentima fizičkog nasilja u Mionici", kaže Nedeljkov. Kako kaže, nakon poziva članica tima Crte, na lice mesta je došao i on u pratnji pravnog tima ove organizacije. Na snimku koji je Crta objavila vidi se Nedeljkov kako pokušava da zaustavi jedno od vozila koje je preprečilo put automobilu u kojem su bile posmatračice. "Kada sam došao, apelovali smo na policiju da reaguje. U tom trenutku, u roku od dva minuta su se sa tog parkinga evakuisali bukvalno svi ljudi - dakle, preko 30 vozila - a u momentu kada jedno od vozila pokušava da pobegne sa lica mesta, mene udara kolima, policija ne reaguje", kaže Nedeljkov. Policija u Mionici nije reagovala ni kada je Crta pokušala da prijavi slučaj. Prema rečima Nedeljkova, dežurni policajac nije želeo da sačini službenu belešku, pravdajući se da nema u tom trenutka nijednog inspektora. Slično je završio i pokušaj posmatrača da događaj prijave u Policijskoj upravi u obližnjem gradu Valjevu, u čijem sastavu je opština Mionica. "Međutim, dobili smo poziv od Tužilaštva i tužilac je pokrenuo postupak. Okarakterisao je napad na Crtu kao krivično delo Protivpravno lišenje slobode i ugrožavanje sigurnosti. Sada će i zvanično policija morati da da odgovore na pitanje šta su ti konkretni policajci radili a šta ne", kaže Nedeljkov. Ovo je treći put da Crta povlači svoje posmatrače sa izbornog procesa. Prethodni put to se dogodilo 2017. godine, kada je ova posmatračka misija iz bezbednosnih razloga povukla posmatrače sa izbora u opštinama Lučani i Pećinci. "Ovog puta, u odnosu na prethodne izborne cikluse kad smo povlačili posmatrače, prvi put smo imali situaciju da je na licu mesta bila policija koja nije reagovala", kaže Nedeljkov. Palicom na opozicionog poslanikaOvo nije bio jedini incident u Mionici, mestu u kojem živi tek nešto više od 12.000 ljudi. Istog dana u popodnevnim satima napadnut je posmatrač i poslanik opozicionog Zeleno-levog fronta (ZLF) Bogdan Radovanović. Radovanović se narednog dana, 1. decembra, pojavio na svom radnom mestu u Narodnoj skupštini sa zavojem na glavi. Za RSE kaže da je do incidenta došlo kada je tročlana posmatračka misija ZLF-a uočila da više desetina maskiranih pristalica SNS-a maltretira starijeg čoveka ispred biračkog mesta u mioničkom selu Rajkovac. "Pozvali smo ih da se sklone, da to ne čine, međutim oni u tom trenutku apsolutno nisu marili ko je tu sve prisutan i napali su sve ljude. Konkretno, mene su trojica – od kojih dva potpuno maskirana sa fantomkama na glavama – opkolili, pribili uza zid i zadali više udaraca. Jedan me je tom metalnom štanglom direktno pogodio sa leve strane čela, nakon čega su mi ukrali telefon", kaže Radovanović. Prema njegovim rečima, policija se pojavila tek pola sata nakon incidenta, iako su prisutni momentalno pozvali nadležne organe. Kada je policija stigla, Radovanović kaže da je deo napadača napustio lice mesta u crnom automobilu bez tablica, a drugi deo se sklonio u kafanu pedesetak metara dalje. "Policajci nisu reagovali, iako smo se legitimisali i rekli im šta se dogodilo. Tražili smo da uđu tamo i da legitimišu ljude. Apelovano je na njih da će, ukoliko to ne urade, sigurno doći do eskalacije", kaže poslanik Zeleno-levog fronta. Tako se i desilo. Na snimcima objavljenim na društvenim mrežama vidi se masovna tuča dve grupe – jedne koja iz kafane gađa flašama, stolicama i drugim predmetima, dok druga uzvraća takođe bacajući različite predmete unutra. "Tek kad su počela da se lome stakla policajci su prišli i pokušali da uđu. Međutim, i na njih je izvršen napad, oni su stolicama branili svoje glave od flaša, kamenica i svega što je letelo iznutra", kaže Bogdan Radovanović. Poslanik ZLF-a kaže da je u policijskoj stanici dao izjavu, te da ima informaciju da je o incidentu obavešteno i Osnovno javno tužilaštvo u Valjevu. Šta kažu nadležni?Radio Slobodna Evropa do zaključenja teksta nije uspeo da dobije informaciju od valjevskog tužilaštva o tome da li je pokrenulo postupke povodom događaja tokom izbornog dana. Odgovor je izostao i iz Ministarstva unutrašnjih poslova, od kojeg smo zatražili informaciju zbog čega je izostala reakcija u slučaju napada na posmatračice Crte i poslanika opozicione stranke. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je u nedelju uveče da je tokom lokalnih izbora u Mionici, Negotinu i Sečnju zabeleženo više slučajeva narušavanja javnog reda i mira, naročito u Mionici, kao i da je tokom dana više ljudi privedeno. On je gostujući na televiziji Pink dodao da su privođeni "ljudi sa palicama, koji su dolazili iz drugih gradova". Tokom izbornog dana je u Negotinu, na istoku Srbije, napadnut i fotoreporter Gavrilo Andrić. Kako je rekao za televiziju N1, njemu je na radnom mestu, dok je snimao grupu ljudi za koje se sumnjalo da vode paralelni birački spisak za Srpsku naprednu stranku, prišao jedan jedan maskirani momak, oteo mu telefon iz ruke i odvezao se. U momentu kada je potrčao za osobom koja mu je ukrala telefon, druga osoba ga je, kako je naveo Andrić, gurnula i on je pao. Ceo slučaj je takođe prijavljen policiji, a novinarska udruženja osudila su napad na ovog medijskog radnika. Vladajuća stranka za nasilje optužuje opozicijuRSE je i od vladajuće Srpske napredne stranke zatražio ocenu izbornog dana u tri opštine, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao. Komentarišući rezultate izbora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i potpredsednik SNS-a, izjavio je da je njegova stranka uspela da pobedi na lokalnim izborima "uprkos godinu dana terora i nemogućih uslova" za koje je optužio predstavnike opozicije. On je optužio opoziciju za izazivanje nereda i upitao šta su predstavnici opozicije iz drugih gradova radili u mestima u kojima je u nedelju bilo glasanje na lokalnim izborima. "Doveli su batinaše iz svih krajeva. Šta ste radili tamo, samo ste maltretirali ljude i opet izgubili", rekao je Vučić. Bodan Radovanović iz Zeleno-levog fronta, pak, kaže, da je režim posegnuo za golim nasiljem kako bi odbranio vlast u tri opštine. "Ovi napadi šipkama, prebijanje narodnih poslanika pokazuju da je režimu ostalo još samo golo nasilje i da su spremni na sve da bi sačuvali vlast", ocenjuje Radovanović. 'Sejali strah'Raša Nedeljkov iz Crte kaže da ta posmatračka misija u Negotinu i Sečnju nije imala posmatrače na svim biračkim mestima, ali da su zabeležili u najvećem broju slučajeva aktivnosti koje ukazuju na kupovinu glasova, zbog čega su u Sečnju podneli i krivičnu prijavu. "Izborni dan u ove tri opštine karakterišemo kao kapitulaciju države pred organizovanim kriminalom, jer ono što smo u nedelju videli nema nikakve veze sa stranačkim aktivistima, već sa organizovanim falangama koje su, naročito u Mionici a sekundarno u Sečnju, sejale strah ulicama na svakom koraku", ocenjuje Nedeljkov. U međuvremenu, oglasila se i Evropska unija, koja u odgovoru za RSE kaže da očekuje "brzu i transparentnu istragu" svih događaja i incidenata koji su obeležili lokalne izbore 30. novembra. Izbori u Mionici, Sečnju i Negotinu bili su drugi izborni test vlasti, nakon izbijanja masovnih protesta širom Srbije, zbog smrti 16 osoba u tragediji na železničkoj stanici u Novom Sadu. Pet meseci ranije lokalni izbori održani su u Kosjeriću i Zaječaru, gde je pobedu takođe odnela vladajuća stranka, uz gotovo identične prigovore nezavisnih posmatrača i opozicije.

Rafinerija nafte u Pančevu koja posluje u okviru Naftne industrije Srbije (NIS) iz tihog hoda prelazi u potpunu obustavu rada, usled nedostatka sirove nafte za preradu. NIS, prema kojem Sjedinjene Američke Države (SAD) primenjuju sankcije zbog većinskog ruskog vlasništva od 9. oktobra, i dalje čeka odgovor američkih vlasti na zahtev da mu se omogući poslovanje dok traju pregovori oko otkupa ruskog udela u toj kompaniji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je novinarima u Mionici 1. decembra da "nema novih vesti", da ih "ne očekuje" i da je pred Srbijom "težak period". Dan ranije za Infomer je izjavio da "ne razume logiku" Sjedinjenih Država. "Ne mogu da razumem šta je to što Amerikanci sada rade - otvoreno vam to kažem - ne razumem njihovu logiku", rekao je Vučić. Američki Stejt department do zaključenja teksta nije odgovorio na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) da li je Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD donela odluku u vezi sa zahtevom NIS-a i kada bi se ona mogla očekivati. Ekonomista Milan Kovačević smatra je odluka SAD o sankcijama - konačna. "To stalno odlaganje da će ipak naknadno doći neka druga poruka, da će se dati neko dodatno vreme, ja lično u to više ne vjerujem", ocenjuje za RSE Kovačević. Vlada Srbije je na sednici 25. novembra, kojoj je prisustvovao i Vučić, usvojila odluku da se Rusiji da rok od 50 dana da nađe kupca za svoj udeo, nakon čega će država uvesti svoju upravu u NIS i ponuditi ruskoj strani "najveću moguću cenu" za tu kompaniju. Ni američka ni ruska strana nisu javno izlazile sa informacijama o toku pregovora, a građanima su informacije o tome dolazile od zvaničnika Srbije, najvećim delom od predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Šta su mogući scenariji?Ukoliko odgovor iz Vašingtona ne stigne, Srbija će, prema Vučićevim rečima, morati da se "snalazi na različite načine" kako bi obezbedila potrebne količine naftnih derivata. Sa rokom koji je Vlada postavila pred ruske vlasnike u NIS-u, konačna sudbina najveće naftne kompanije biće poznata najkasnije sredinom januara. U međuvremenu, mađarski MOL je izrazio interesovanje za otkup udela u NIS-u. To je 27. novembra izjavio Gergelj Guljaš, šef kabineta premijera Mađarske Viktora Orbana. On, međutim, nije precizirao o kolikom udelu je reč. Nacionalizacija, koju je Vučić odbacio još 10. januara, kada je NIS stavljen na listu sankcija SAD, i dalje, po njemu, nije opcija. "Nismo ni komunisti ni fašisti da otimamo", izjavio je Vučić 30. novembra. Sa potpunom obustavom rada rafinerije u Pančevu, ona će neminovno, kaže ekonomista Milan Kovačević, vrlo brzo početi da beleži velike gubitke. U tom slučaju, kaže, poverioci bi mogli pokrenuti proceduru stečaja. "To je po našem zakonu, i uobičajeno kada neko privredno društvo ne može da posluje i pravi gubitke, da se onda preduhitri da ti gubici ne budu preveliki da se zatraži od suda ulazak u stečaj", kaže Kovačević. Pojašnjava da ukoliko sud donese odluku o ulasku u stečaj, imenuje se stečajni upravnik, a u tom slučaju ruski predstavnici ne bi imali pravo upravljanja. Time bi se, dodaje, stvorile mogućnosti da se od SAD zatraži uklanjanje NIS-a sa liste sankcija. Vlasti u Srbiji se o ovoj mogućnosti do sada nisu izjašnjavale. Kako su tekli pregovori?Od 10. januara, kada su SAD stavile NIS na listu sankcionisanih kompanija, sama kompanija, uz podršku Vlade Srbije, išla je na odlaganje primene. Primena sankcija je odložena osam puta. Za to vreme, prema rečima zvaničnika, vođeni su razgovori sa obe strane – američkom i ruskom, sa ciljem nalaženja rešenja. Ekonomista Milan Kovačević ukazuje za RSE na netransparentnost pregovora. "Imamo potpuno netransparentno pregovaranje države o velikim ekonomskim poslovima sa drugim državama i onda se pokazalo u većini takvih slučajeva, da su sporazumi i ugovori zaključeni na štetu države Srbije, a u korist drugih država", ocenjuje Kovačević. Do ove situacije u kojoj su se našli Srbija i njeni građani, kaže - nije ni trebalo da dođe, jer se "odavno znalo" da SAD insistiraju na uklanjanju ruskog vlasništva iz NIS-a. Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji je da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu. Za stav da se ne pridruže sankcijama Zapada protiv Rusije, vlasti u Beogradu koristile su kao argument, između ostalog, i zavisnost Srbije od ruskih energenata. Šta je sve pod rizikom?Moguće nestašice i neminovno poskupljenje goriva, samo su neke od posledica prestanka rada rafinerije u Pančevu, na koje su ukazivali i zvaničnici i stručnjaci. Upozorenje iz Vašingtona o mogućem stavljanju pod sekundarne sankcije stiglo je i Narodnoj banci Srbije (NBS) zbog poslovanja sa NIS-om, koji je pod sankcijama SAD. Zato je centralna banka najavila prekid platnog prometa sa NIS-om, ukoliko kompanija ne dobije od Sjedinjenih Država licencu za rad. Ista najava stigla je i iz Udruženja poslovnih banaka. Sekundarne sankcije podrazumevaju kažnjavanje pojedinaca ili firmi zbog poslovanja sa entitetima koji su pod primarnim američkim sankcijama. Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera. Vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija. Srbija ima nešto manje od trećine udela (29,87 odsto), a ostatak je u rukama manjinskih akcionara.

Evropska unija (EU) očekuje "brzu i transparentnu istragu" svih događaja i incidenata koji su obeležili lokalne izbore u Srbiji u nedelju 30. decembra, saopštili su iz EU za Radio Slobodna Evropa (RSE). Izbori u Negotinu, Mionici i Sečnju su, prema svedočenjima nezavisnih posmatrača i predstavnika opozicije, obeležile brojne nepravilnosti, pretnje i fizički sukobi. Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), sa druge strane, proglasila je pobedu u sve tri opštine. Evropska unija u odgovoru za RSE kaže da je pomno pratila događaje u izbornom danu. "Očekujemo brzu i transparentnu istragu nadležnih državnih organa povodom izveštaja o incidentima i nepravilnostima, uključujući i prijave nasilja i zastrašivanja nezavisnih posmatrača", navode iz EU. Dodaju da je ispravno funkcionisanje demokratskih institucija Srbije u samom srcu procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji. EU podseća da izborni proces u Srbiji zahteva dalja, konkretna poboljšanja i reforme. Dodaju da bi vlasti trebalo da obezbede adekvatne uslove kako bi posmatrači - građanski ili nezavisni - mogli da obavljaju svoj rad u okruženju bez pritisaka i zastrašivanja. U tom kontekstu, puna implementacija preporuka OSCE/ODIHR ostaje prioritet i mi smo spremni da podržimo Srbiju u sprovođenju tih preporuka, poručuju iz EU. Nezavisni posmatrači i poslanici pojedinih opozicionih stranaka saopštili su da su tokom izbornog dana bili izloženi pretnjama i fizičkim napadima od strane pristalica vlasti a da policija nije reagovala. Zbog takve atmosfere posmatračka misija Crta objavila je u danu glasanja da obustavlja praćenje lokalnih izbora u Mionici. Rekli su da je "ozbiljno ugrožena bezbednost" njihovih posmatrača. Iz Crte su naveli i da su policijski službenici u stanici "odbili da sačine službenu belešku o događaju". Vučić: 'Pobeda uprkos teroru'Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je u nedelju uveče da je tokom lokalnih izbora u Mionici, Negotinu i Sečnju zabeleženo više slučajeva narušavanja javnog reda i mira, naročito u Mionici, kao i da je tokom dana više ljudi privedeno. U izjavi za televiziju Pink Dačić je rekao da su privođeni "ljudi sa palicama, koji su dolazili iz drugih gradova". Predstavnici vladajuće SNS optužuju opoziciju za incidente. Dan nakon izbora, predsednik Srbije, naprednjak, Aleksandar Vučić izjavio je da je Srpska napredna stranka uspela da pobedi na lokalnim izborima u Sečnju, Mionici i Negotinu "uprkos godinu dana terora i nemogućih uslova". "Ja nikada nisam zadovoljan (rezultatima izbora) i uvek tražim više. A njima (opoziciji) je sve lako. Dovešće batinaše i veterane, tući će ljude po kafanama. Šta oni drugo rade - ništa", rekao je Vučić u ponedeljak, 1. decembra, obilazeći selo Tolić kod Mionice.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio 30. novembra da od utorka neće raditi rafinerija Naftne industrije Srbije (NIS) u Pančevu i da će Srbija morati da se "snalazi na različite načine", prenosi Beta. Vučić je poručio da građani treba da budu mirni jer će država imati "dovoljno rešenja i dovoljno novca". Najavio je da će večeras pokušati da ima dodatne razgovore sa Amerikancima, ali da ne veruje da će oni promeniti odluku. Rekao je da sada više i ne očekuje da će dobiti licencu od SAD-a i da rafinerija mora da se zatvori u utorak. Takođe, rekao je sutra ima važan sastanak na kom treba da se rešavaju ovi problemi i da Srbiji ostaje "teška borba". Vučić je kazao za TV Informer da "ne razume logiku i taktiku" SAD u vezi s NIS-om, ni zašto toj kompaniji ne produže dozvolu za rad, iako je država Srbija dala garancije da će do roka koji su dale SAD biti promenjeno vlasništvo u toj firmi koja je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva. Srbija je prethodno tražila da Sjedinjene Države odobre licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS), dok traju pregovori o promeni vlasništva u ovom preduzeću pod sankcijama SAD-a. Ukazao je da su preneli SAD-u da poštuju njihove sankcije i da su razumeli da je potrebno da se promeni vlasništvo u NIS-u, kao i da će se to dogoditi za pedeset dana, i da im država Srbija daje garancije da će se to dogoditi po isteku tog roka. Rekao je da im iz SAD govore da su sankcije najavili pre osam-devet meseci. Američke sankcije NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra u pokušaju američke administracije da onemogući Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Te sankcije su prethodno odlagane osam puta. Vučić je ponovio da Srbija nije većinski vlasnik te kompanije i da ona ne može da u ime Rusa odlučuje šta će raditi s njom. Podsetio je da je Srbija imala samo pravo preče kupovine kao manjinski vlasnik NIS-a i da se tog prava odrekla da bi ostavili Rusima mogućnost da to urade "kako oni žele" jer je to "fer" kada neko mora da prodaje pod prinudom, a sankcije su nametnute spolja. NIS je većinski u rukama ruskih kompanija, dok Srbija ima 29,87 posto udela, ostatak udela je u rukama manjinskih akcionara. Vučić je rekao da je gotovo siguran da predsednik SAD Donald Tramp nije upoznat s detaljima, ali da o ovome jesu upoznati veoma visoki funkcioneri u Stejt departmentu (State Department) i da je to očigledno politika koju oni podržavaju. Vučić je kazao da se trudio i da je bio siguran da će Amerikanci doneti pozitivnu odluku posle Dana zahvalnosti koji je bio u četvrtak, ali se to nije desilo i da sada više to ne očekuje. "Sada moramo da se pripremimo i radimo naš posao, da obezbedimo zemlju. Ovde će da nas razvlače svi i da traže da budemo u njihovom kampusu, niko nam neće dozvoliti da budemo neutralni i da se bavimo sobom", rekao je Vučić. Vučić je rekao i da kod Rusa "baš nema previše žurbe - za njih je najvažnije da njihovo vlasništvo ostane najduže moguće" i dodao da je Srbija u "veoma teškoj situaciji ali da će "rešiti problem". Spomenuo je i to da Srbija ima gasni aranžman s Rusijom do 1. januara i da će probati da o njegovom produžetku još jednom da razgovara s Rusima, "a ako to ne bude išlo, ići će sa drugima". "Mi ćemo se izboriti i truditi se da čuvamo gde možemo prijateljske odnose, a gde možemo partnerske odnose", rekao je Vučić. Srbija je decenijama zavisna od ruskog gasa odakle zadovoljava više od 80 odsto potreba za tim energentom, a nema dugoročni ugovor sa Rusijom o isporuci gasa.

Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) proglasila je pobedu u sve tri opštine u Srbiji, u kojima su u nedelju održani lokalni izbori. Izbori u Negotinu, Mionici i Sečnju su, prema rečima nezavisnih posmatrača i predstavnika opozicije, obeležile brojne nepravilnosti, pretnje i fizički sukobi. Predsednik vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević izjavio je da je SNS u Negotinu osvojio 69,3 odsto, da je drugoplasirana sa 26,7 odsto glasova osvojila opoziciona, lista "Ujedinjeni za Negotin", što bi pretočeno u mandatima bilo 33 prema 12. Na konferenciji za medije iz beogradskog sedišta naprednjaka, Vučević je rekao i da preostale dve liste nisu prošle cenzus. U Sečnju su stranke koju čine vlast izašle odvojeno, Vučević je rekao da je na osnovu podataka sa 16 od 17 biračkih mesta, SNS osvojila 60,9 odsto, Socijalistička partija Srbija (SPS) 4,7 odsto, a opoziciona lista 30,4 odsto. U Mionici je SNS osvojio 52,6 odsto glasova, a opoziciona lista 38,5 odsto glasova, rekao je Vučević. On je kazao da su izbori održani "u ne lakoj atmosferi" i optužio pristalice opozicije da su došli u ove opštine kako bi pravili haos. Šta kažu posmatrači i opozicijaSa druge strane, nezavisni posmatrači i poslanici pojedinih opozicionih stranaka saopštili su da su tokom izbornog dana u Mionici, na zapadu Srbije, bili izloženi pretnjama i fizičkim napadima od strane pristalica vlasti. U Mionici, na zapadu Srbije, dogodilo se nekoliko incidenata. U selu Rajković u ovoj opštini, došlo je do ozbiljnih incidenata u jednom ugostiteljskom objektu, javio je portal Insajder. Kako se vidi na snimcima na društvenim mrežama ljudi su se tukli stolicama i razbijali stakla na prozorima. Na lice mesta došla je i policija, a na snimcima iz unutrašnjosti objekta vide se pripadnici policije kako stoje i ljudi koji čuče ispred preokrenutih stolova. Zeleno-levi front (ZLF) saopštio je da je poslanik te opozicione stranke napadnut u nedelju popodne u Mionici. "Radovanović je udaren u glavu više puta metalnom šipkom i otet mu je mobilni telefon", soapštio je ZLF. Kako navode, događaj su prijavili policiji koja nije reagovala. Iz ove stranke kažu da su nezavisne izborne posmatračne i narodne poslanike iz redova opozicije tokom čitavog izbornog dana u Mionici pratila maskirana lica koja su im i pretila. Prethodno je posmatračka misija Crta objavila je 30. novembra da obustavlja praćenje lokalnih izbora u Mionici, jer je "ozbiljno ugrožena bezbednost" njihovih posmatrača. "Odluku smo doneli nakon što je mobilni tim Crtinih posmatračica u Mionici napala grupa nepoznatih muškaraca. Blokirali su prolaz i pokušali da polome stakla automobila u kojem su se dve devojke nalazile, i to pred očima policije koja nije reagovala", naveli su u saopštenju. Iz Crte navode i da su policijski službenici u stanici odbili "izričit zahtev našeg advokata da sačine službenu belešku o događaju". "Mionica je, inače, od ranog jutra puna muškaraca s kačketima, gotovo 'uniformisanih' u crno, koji se kreću u većim grupama i naše posmatračice nisu jedine žrtve napada i pretnji", navodi Crta. Iz Crte su takođe saopštili da "napetost i pritisci" obeležavaju današnji izborni dan u opštini Sečanj. Crta je na Fejsbuku objavila da su njihovi posmatrači "na više lokacija primetili grupe 'crnokapuljaša' sa belim bedževima s ćiriličnim slovom 'Ć'" i da neke situacije "ukazuju na kupovinu glasova". "Zabeležena su sumnjiva okupljanja i delovanje organizovanih grupa: ljudi sa spiskovima u blizini biračkih mesta, podela paketa, organizovani prevoz starijih osoba pod pratnjom aktivista", navodi Crta u objavi na Fejsbuku. Programska direktorka Crte Vukosava Crnjanski izjavila je da su posmatrači te misije, tokom izbornog dana u Negotinu zabeležili niz incidenata i nepravilnosti koji bacaju ozbiljnu senku na demokratski duh izbora. Ona je za agenciju Beta kazala da je među ozbiljnim nepravilnostima zabeleženo vođenje paralelnih evidencija birača. Prema njenim rečima, tu je i ugrožavanje tajnosti glasanja i to uz javne prozivke imena od strane članova biračkih odbora. "To je često rađeno u saradnji sa predstavnicima pojedinih posmatračkih misija", rekla je Crnjanski. Zabeležene su, kako je navela i sumnje na kupovinu glasova i to na više lokacija širom Negotina. Šta kažu predstavnici vlastiMinistar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je u nedelju uveče da je tokom lokalnih izbora u Mionici, Negotinu i Sečnju zabeleženo više slučajeva narušavanja javnog reda i mira, naročito u Mionici, kao i da je tokom dana više ljudi privedeno. On je gostujući na televiziji Pink dodao da su privođeni "ljudi sa palicama, koji su dolazili iz drugih gradova". Predsednica parlamenta Ana Brnabić je, gostujući u istoj televiziji, ocenila da su incidenti pokazali da opozicija traži izbore "ne da bi učestvovala na njima, već da provociraju, napadaju i da prave haos", što ona očekuje i tokom noći. "Oni izbore traže da bi se kriza produbljivala, i da bi pozivali na ulice", navela je ona. U Sečnju, na lokalim izbrima do 18.00 je glasalo 64,4 odsto upisanih birača, u Negotinu 52,6 odsto, a u Mionici njih 74,1 odsto. U Negotinu i Mionici su 30. novembra održani redovni lokalni izbori, dok su u Sečnju održani prevremeni izbori posle ostavke predsednika opštine Nebojše Meljevca iz Srpske napredne stranke (SNS). U sve tri opštine aktuelnu vlast čini koalicija čiji stožer je SNS, koji drži vlast i na republičkom nivou. Od početka antivladinih protesta u Srbiji, u ovim opštinama se održava "drugo odmeravanje snaga" vlasti i njenih oponenata. Negotin je najveća od tri opštine u kojima su raspisani izbori. Prema popisu iz 2022. godine, u njoj živi oko 43.500 stanovnika. Lokalni parlament broji 45 odbornika, a građani će birati između četiri izborne liste. U Mionici učestvuje šest izbornih lista sa kojih će biti izabrano 39 odbornika. U Sečnju se bira 23 odbornika u lokalnom parlamentu sa pet izbornih lista. Pet meseci ranije, u jeku studentskih protesta, održani su lokalni izbori u Zaječaru i Kosjeriću. Pobedu u oba mesta na kraju je odnela vladajuća koalicija, ali su te izbore obeležile visoke tenzije. Nezavisni posmatrači su izvestili da ti izbori nisu bili "ni slobodni ni pošteni", što je navedeno i u rezoluciji Evropskog parlamenta usvojenoj u oktobru.

Ministar kulture Srbije Nikola Selaković nije se pojavio u petak u zakazanom terminu na saslušanju u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) u svojstvu osumnjičenog u predmetu "Generalštab", potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u tom tužilaštvu. Kako su naveli, Selaković se nije pojavio u prostorijama TOK-a "iako je uredno primio poziv, niti je obavestio TOK o razlozima nedolaženja". Javno Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) od maja vodi istragu zbog sumnji o falsifikovanju dokumentacije na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra zgrade Generalštaba u Beogradu. Kako su tada saopštili u tužilaštvu, direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić priznao je falsifikovanje dokumentacije. Na osnovu te dokumentacije Ministarstvu kulture, na čijem je čelu Nikola Selaković iz redova Srpske napredne stranke (SNS), podneta je inicijativa za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra za Generalštab. Vlada Srbije tu odluku donela je u novembru 2024. Posebnim zakonom (lex specialis), usvojenim u Skupštini Srbije 7. novembra, vlast SNS-a i njihovih koalicionih partnera omogućila je izgradnju na mestu zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane oštećenih u NATO bombardovanju 1999. godine. Nameru da na tom mestu izgradi luksuzni hotel izrazio je početkom 2024. Džared Kušner (Jared Kushner), zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump).

Pripadnici Sektora unutrašnje kontrole u Nišu uhapsili su dvojicu vatrogasaca-spasilaca zbog sumnje da su ukrali veću količinu vatrenog oružja iz policijske stanice Doljevac, saopštilo je 29. novembra Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije. Kako je navela policija, oni su u periodu od marta 2024. do septembra ove godine neovlašćeno ušli u magacinske prostorije Policijske stanice Doljevac (na oko 13 kilometara od Niša) i iz njih ukrali veću količinu vatrenog oružja koje je prešlo u vlasništvo Srbije, a koje je prethodno u magacinu dopremljeno iz Policijske uprave Niš i Policijske stanice Aleksinac. Kako je saopštio MUP, sumnja se da su uhapšeni ukradeno oružje mehaničkim putem prepravljali, nakon čega su ga prodavali drugim osobama. Njima se na teret stavlja izvršenje krivičnih dela krađa i nedozvoljena proizvodnja i promet oružja. Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u Nišu. Početkom oktobra, zbog nestanka oružja, suspendovana su četvorica policijskih rukovodilaca u Nišu i Doljevcu. MUP do sada nije naveo detalje o tome koliko je i kojeg oružja nestalo. Više javno tužilaštvo u Nišu koje vodi istragu nije odgovorilo na raniji upit Radija Slobodna Evropa (RSE) koliko je i kog oružja nestalo. Mediji su prethodno objavili da je krajem septembra nestalo više od 500 komada oružja koje su građani predavali policiji, te da je reč o pištoljima, puškama, municiji.

Predlog budžeta za 2026. godinu kratkoročno podiže standard građana, ali ne prati u dovoljnoj meri razvojne potrebe društva, ocenio je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marko Milanović, specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Srbije. U Skupštini Srbije u toku je rasprava o nacrtu budžeta. Za vlast koja ga je predložila, predlog budžeta za narednu godinu je "socijalno odgovoran" i njime se obezbeđuje "nastavak kapitalnih ulaganja i razvoj infrastrukture". Za opoziciju, predlog budžeta je "koruptivan" i netransparentan", napravljen "po meri vlasti, a ne građana i privrede Srbije". Milanović za RSE ukazuje da je budžet "nedovoljno transparentan, uzveši u obzir činjenicu da se "kod više velikih budžetskih stavki uopšte ne vidi na osnovu čega su planirani rashodi". RSE: Da li predloženi budžet za 2026. godinu oslikava realnu situaciju? Predlagač zakona kaže da se budžetom "podiže standard građana". Da li predloženi budžet zaista to omogućava? Milanović: Ako govorimo o standardu građana u užem smislu, može se reći da predloženi budžet donosi određeno poboljšanje. Plate u javnom sektoru rastu za 5,1 odsto a penzije za 12,2 odsto, što jeste brže od očekivane inflacije od 3,7 odsto. Drugim rečima, budžet obezbeđuje rast kupovne moći za veliki broj građana u 2026. godini. Ali, kada pogledamo oblasti koje dugoročno određuju kvalitet života, tu se javljaju ozbiljni nedostaci koje bi budžet morao bolje da adresira. Ukupna izdvajanja za sektor životne sredine – u koji spadaju ključni programi dekarbonizacije, zelena tranzicija, upravljanje otpadom i otpadnim vodama – ostaju na nivou plana za 2025. godinu, otprilike 320 miliona evra, iako su već sada nedovoljna, a i njihova realizacija ide sporo. Istovremeno, sredstva za energetiku se čak i smanjuju, na nešto ispod 140 miliona evra, u trenutku kada se Srbija suočava sa rizicima u snabdevanju gasom, zaostajanjem u dekarbonizaciji i potrebom za jačim ulaganjem u energetsku efikasnost. Nizak nivo investicija predviđen je i za osnovno i srednje obrazovanje, što je nastavak već uočenih trendova slabe realizacije – verovatno će i u 2025. ovi rashodi biti značajno manji od plana. Zato bih, u najkraćem, rekao da budžet kratkoročno podiže standard građana, ali da ne prati u dovoljnoj meri razvojne potrebe društva. Šta ukazuje na manjak transparentnosti?RSE: U oceni Fiskalnog saveta budžet je ocenjen kao "nedovoljno transparentan". Koje njegove konkretne stavke ukazuju na manjak transparentnosti? Milanović: Ocena o nedovoljnoj transparentnosti proizilazi iz činjenice da se kod više velikih budžetskih stavki uopšte ne vidi na osnovu čega su planirani rashodi za 2026. godinu. Nedostaju jasna obrazloženja, podaci i sektorski dokumenti koji bi pokazali zašto se troškovi menjaju i kakva se politika zapravo sprovodi. Ovde bih posebno izdvojio javne investicije, gde je problem transparentnosti suštinski i materijalno najupečatljiviji. Vrednost infrastrukturnih projekata s protokom vremena kontinuirano raste, tako da ukupni troškovi realizacije, posebno kod onih velikih, već sada osetno premašuju inicijalno ugovorene iznose – istovremeno, poreski obveznici gotovo da nemaju uvid u stvarne razloge tih korekcija. Najdrastičniji primer među aktivnim projektima je Moravski koridor: prema poslednjoj proceni Vlade, njegovi troškovi narasli su do nivoa 252 milijarde dinara (2,2 milijarde evra), koji je više od dva puta veći od inicijalno procenjenog iznosa, s tim da drugi projekti pokazuju slične obrasce (put Ruma-Šabac-Loznica, Fruškogorski koridor). Realizacija ovih projekata odvija se po posebnim propisima koji zaobilaze standardne procedure javnih nabavki, planiranja i izgradnje i dr, pa bi bilo neophodno da budžetska dokumentacija (pa i drugi sektorski dokumenti) sadrži mnogo više informacija nego što je trenutno slučaj. RSE: Kako komentarišete izdvajanja za budžetske rezerve, za koje je 2026. predviđeno oko četiri odsto prihoda? Milanović: Tekuća budžetska rezerva je u osnovi koristan instrument, jer državi daje određeni stepen fleksibilnosti u nepredviđenim situacijama. NJena osnovna svrha je da omogući Vladi brzu reakciju kada je to zaista neophodno, bez duge i složene procedure. Međutim, Fiskalni savet je više puta skretao pažnju na to da se ovaj mehanizam u praksi koristi mnogo šire (i učestalije) nego što bi trebalo – i za rashode koji nisu hitni, uz visok stepen diskrecije i veoma nizak stepen transparentnosti, budući da se sredstva raspoređuju bez učešća Skupštine. Jedino formalno ograničenje za upotrebu rezerve je zakonska granica od četiri odsto budžetskih prihoda i primanja. U brojevima, to u 2026. godini iznosi oko 820 miliona evra – zaista veliki iznos. Da ilustrujem: to je gotovo jednako kao ukupna sredstva koja će naredne godine dobiti ministarstva za zaštitu životne sredine, energetiku i rudarstvo, zdravlje, sport, turizam i omladinu zajedno. To pokazuje koliko je ova pozicija vremenom narasla, u apsolutnom ali i relativnom iznosu. Poređenja radi, 2010. godine, kada je rezerva uvedena, iznosila je 1,5 odsto prihoda, a i u odnosu na zemlje koje smo upoređivali, naš nivo je osetno viši. Zato već duže vreme ukazujemo na potrebu da se ovaj mehanizam jasnije reguliše – da se snizi limit, pooštre kriterijumi za korišćenje i značajno unapredi izveštavanje o tome kako se sredstva raspoređuju. U suprotnom, rizik od prekomerne diskrecije i netransparentnosti ostaje veoma visok. Koliko budžet opterećuju sredstva predviđena za NIS?RSE: Sa najavljenim amandmanom koji predviđa "nabavku finansijske imovine do iznosa do 164 milijarde dinara u cilju obezbeđenja energetske sigurnosti", a što je viđeno kao stavka predviđena za otkup udela u Naftnoj industriji Srbije, u kojoj meri će to opteretiti javne finansije Srbije? Milanović: Ovaj amandman, u suštini, predstavlja reakciju na jedan od ključnih rizika na koji je Fiskalni savet ukazao u svojoj ocenu budžeta za 2026. godinu. U inicijalnom predlogu zakona o budžetu nije postojao nijedan program koji bi, bar iz predostrožnosti, obezbedio sredstva u slučaju sankcija NIS-u i potrebe za hitnom intervencijom države. Sada se taj budžetski prostor konačno otvara, što je pozitivno. Što se same transakcije tiče, važno je naglasiti da ona ne utiče na planirani deficit od 337 milijardi dinara (2,9 milijarde evra), odnosno tri odsto BDP-a u 2026. godini. Ovo je promena koja se beleži "ispod crte", na računu finansiranja. Država će se dodatno zadužiti – oko 212 milijardi dinara (1,8 milijarde evra) kroz obveznice i kredite – a najveći deo tog iznosa, 164 milijarde (1,4 milijarde), biće upotrebljen za nabavku finansijske imovine, odnosno za eventualni otkup udela u NIS-u. Preostalih 48 milijardi ide u državne depozite. Drugim rečima, intervencija će povećati bruto zaduživanje u odnosu na prethodne projekcije Vlade, ali ne i budžetski deficit. Fiskalno gledano, to jeste značajan iznos, ali računski ne remeti postavljeni okvir za 2026. godinu. Ono što će biti ključno jeste da li će se ova transakcija uopšte dogoditi – i dalje "na stolu" mogućnost da kupac bude neka inostrana kompanija, a ne država Srbija. A ako do transakcije pak dođe, presudno će biti po kojoj ceni. Ovu budžetsku aproprijaciju, unetu kroz amandman, zato treba tretirati kao maksimum do kog bi državna intervencija mogla da ide ako se u predviđenom roku ne nađe drugi kupac, a ne kao nešto što će se izvesno i u punom iznosu realizovati. Krediti i njihov uticaj na javne finansijeRSE: Kakve su potrebe Srbije za zaduživanjem u narednoj godini? U kojoj meri krediti koje je Srbija ranije uzimala opterećuju budžet za 2026. godinu? Milanović: Za budžet u narednoj godini je, ukupno posmatrano, potrebno obezbediti oko osam milijardi evra – otprilike 2,9 milijardi za pokriće budžetskog deficita i još oko 5,1 milijardu evra za otplatu dospele glavnice duga. Ova računica ne odstupa suštinski mnogo od planova koje je Vlada iznela u računu finansiranja, iako postoje određene analitičke razlike u našoj proceni u odnosu na plan Vlade. Naše analize pokazuju da su procenjene potrebe za otplatom glavnice duga verovatno blago precenjene (osim ako Vlada ne planira prevremenu otplatu nekih obaveza), usled čega u praksi očekujemo da se sredstva iz državnih depozita troše manje nego što sada proizilazi iz planskih dokumenata. Ovde treba imati u vidu da je izneta računica rađena na osnovu predloga Zakona o budžetu, dakle odvojeno od transakcija na računu finansiranja koje se tiču NIS-a i koje su naknadno unete kroz amandman). Srbija u riziku visokog zaduživanja i skupog servisiranja dugovaZanimljivo je, pritom, istaći da, u odnosu na 2025. godinu, ukupne potrebe za finansiranjem u 2026. rastu za oko 30 odsto. To povećanje samo delimično dolazi od većeg deficita; glavni razlog je što sledeće godine na naplatu dolazi znatno veći iznos ranije uzetih kredita. Posebno se izdvajaju dva velika zajma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ukupne vrednosti dve milijarde dolara, čije je dospeće 2026. godine koncentrisano u roku od svega nekoliko meseci. Oba kredita su već jednom odložena – uz povećanje kamate na četiri odsto – što znači da ćemo u drugoj polovini naredne godine imati veoma veliku obavezu prema istom poveriocu. Ukoliko bi, pak, došlo do novog dogovora o odlaganju, potrebe za zaduživanjem bi se značajno smanjile.