Studenti u blokadi, koji su krenuli pešice iz Obrenovca kod Beograda, na protest u Valjevu na zapadu Srbije, stigli su u taj grad u petak uveče. U Valjevu ih je dočekao crveni tepih i upaljene baklje. Protest pod nazivom "Valjevo ne zaboravlja" održava se u tom gradu u subotu 14. februara povodom, kako je navedeno "šest meseci od policijske brutalnosti". Prethodne večeri kada su studenti pešaci stigli u Ub, u tom mestu su održana dva skupa. Na jednom mestu su bili studenti a na drugom lokalni aktivisti vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). U Valjevu su tokom avgusta 2025. organizovani antirežimski protesti, u okviru talasa demonstracija koje su izbile u gradovima širom Srbije. Okupljanja su bila reakcija na proteste u vojvođanskim mestima Vrbas i Bačka Palanka, gde su pristalice vlasti pirotehničkim sredstvima napadale demonstrante. Revolt je izazvalo i postupanje policije tog dana, a koju su demonstranti optužili da nije učinila ništa da spreči napade. U mnogim gradovima demonstracije su prerasle u ulične nerede, a demonstranti su optužili policiju za prekomernu upotrebu sile. Valjevo je bio jedan od gradova u kojima su zabeleženi najžešći sukobi demonstranata i policije. Organizatori protesta optužili su policiju za "brutalnost i represiju nad građanima". Ovi protesti bili su nastavak studentskih i građanskih protesta koji su započeti u novembru 2024. godine, nakon obrušavanja nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu. U tragediji je poginulo 16 osoba, a jedna je teško povređena.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u petak da je veoma zabrinut zbog, kako je naveo, saveza između Hrvatske, Kosova i Albanije. Govoreći pred novinarima na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, Vučić je rekao da i dalje čeka odgovor na pitanje zbog čega se pravi vojni savez Prištine, Tirane i Zagreba. Upozorio je da je to razlog zašto će Srbija više investirati u odbranu. "Formiranjem vojnog saveza Hrvatske u Prištini i Tirani mi smo i te kako ugroženi i ozbiljno ćemo se pozabaviti svim tim. Uskoro ću prisustvovati kolegijumu Generalštaba i Ministarstva odbrane i posetiti sve fabrike namenske industrije. Uložićemo ogroman dodatni novac u fabrike namenske industrije", kazao je Vučić. Predsednik Srbije je dodao da će od sada "30, možda do 40 odsto“ vojne proizvodnje direktno ići u zemlji. U martu prošle godine Albanija, Hrvatska i Kosovo potpisali su deklaraciju o saradnji u oblasti bezbednosti i odbrane. U odbrambenom paktu navodi se da će tri zemlje sarađivati na povećanju bezbednosti i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi. Ministri odbrane tri zemlje održali su sastanak ranije u februaru na kojem su razgovarali o sprovođenju deklaracije, a takođe je najavljena zajednička vežba. Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane, potpisanu u martu prošle godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisao je kao "vojni i ofanzivni savez protiv Srba i Srbije". Vučić učestvuje na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, koja je jedno od najvažnijih međunarodnih geopolitičkih okupljanja. Na konferenciji učestvuju stotine svetskih lidera i političara iz celog sveta. Fokus ovogodišnje konferencije je na budućnosti ugroženog transatlantskog saveza i naporima da se okonča ruski rat u Ukrajini. Na marginama konferencije predsednik Srbije sastao se sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Kostom (Costa), koji je preneo beogradskom sagovorniku nezadovoljstvo Brisela nedavno usvojenim pravosudnim zakonima. "Ako Venecijanska komisija bude dala negativne komentare, u skladu sa tim ćemo se i ponašati. Mi smo nezavisna i suverena država i donosimo svoje zakone", rekao je Vučić. Takođe se sastao sa ministrom spoljnih poslova Kine Vang Jijem. Najavio je da će u prvoj polovini ove godine posetiti Peking, gde će se sastati sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.

Građani su se u petak uveče okupili u Čačku, na zapadu Srbije, zahtevajući transparentnost u utvđivanju odgovornosti za smrt dvoje pacijenata u čačanskoj bolnici. Okupili su se i da pruže podršku porodicama preminulih, a za četvorogodišnju devojčicu su pušteni baloni. Četvorogodišnja devojčica i tridesetosmogodišnji muškarac preminuli su u nekoliko dana nakon operacije trećeg krajnika. U Opštoj bolnici u Čačku uvedena je prinudna uprava, a sve operacije krajnika otkazane su do daljeg. Više javno tužilaštvo u Čačku naložilo je obdukciju tela tridesetosmogodišnjeg pacijenta a policijskoj upravi podnet je zahtev za utvrđivanja svih okolnosti. To tužilaštvo vodi i istragu povodom smrti devojčice. Vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice u Čačku Dejan Dabić podneo je ostavku nakon smrti devojčice. Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je u toku spoljašnji nadzor rada bolnice kojim će biti proveren kvalitet stručnog rada, odnosno postupanje lekara u tom slučaju. Čačanska bolnica saopštila je da unutrašnja kontrola nije utvrdila propuste, ali da će tek nakon sprovođenja eksterne kontrole utvrditi tačan uzrok. Zaštitnik građana je saopštio da je pokrenuo postupak ocene zakonitosti i pravilnosti rada Opšte bolnice Čačak.

Presuda kojom je kineski državljanin osuđen za trgovinu dvema ženama iz Kine na četiri godine zatvora prva je pravosnažna presuda za trgovinu ljudima u Srbiji, u koju su uključeni državljani Kine. RSE je priču pratio gotovo dve godine, od hapšenja osumnjičenog do pravosnažne presude.

Uredba koju je vlast u Srbiji predstavila kao jednu od mera za unapređenje standarda građana uskoro će se naći pred sudom u Vašingtonu. Ova populistička mera će Srbiju, nažalost, skupo koštati, ocenjuje ekonomski novinar Miša Brkić. Gotovo šest meseci od kako je Vlada ograničila trgovinske marže na 20 odsto, holandsko-belgijski trgovinski lanac Ahold Delez (Delhaize) podneo je zahtev za arbitražu Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova (ICSID) sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama. Reč je o najvećem privatnom poslodavcu u Srbiji, sa više od 11.000 zaposlenih, koji kaže da je ova "iznenadna i nezapamćena" intervencija države uticala na više od 85 odsto njihovih prihoda u zemlji. Marža je razlika između nabavne i prodajne cene nekog proizvoda. Odlukom Vlade Srbije na šest meseci tako su ograničene cene velike grupe namirnica u 27 trgovinskih lanaca. Predstavnici vlasti u Srbiji kažu da je to urađeno da bi se zaustavio rast cena, zarad "dobrobiti svih potrošača". Poručili su i da će se na arbitraži boriti da "zaštite nacionalne ekonomske interese". Novinar Miša Brkić međutim navodi da se šteta koju bi Srbija mogla da pretrpi zbog spora ne meri se samo milionima evra odštete. "Već sama tužba ostavlja loš utisak kod potencijalnih investitora koji razmišljaju o tome da dođu u Srbiju", kazao je za Radio Slobodna Evropa. Ukoliko arbitraža presudi u korist kompanije, objašnjava Brkić, to će biti "još jači signal stranim investitorima da zaobilaze Srbiju". "U krajnjoj instanci i građani i privreda i preduzetnici Srbije plaćaju tu štetu", dodaje Brkić. Na pitanja RSE u vezi sa zahtevom kompanije Ahold Delez za arbitražu nisu odgovorili Vlada Srbije, Ministarstvo trgovine i Ministarstvo finansija. Zašto je Srbija uvela mere?Talas poskupljenja koji je nakon ruske invazije na Ukrajinu zahvatio celu Evropu nije mimoišao Srbiju. Vlasti u Srbiji za to krive trgovinske lance, optužujući ih za visoke marže. Između ostalog otuda, kako je obrazloženo, odluka da se one ograniče na šest meseci. Uredba važi do kraja februara, nakon čega prestaju da važe i ograničenja cena. "To je jedan populistički potez, kojim je predsednik Srbije (Aleksandar Vučić) želeo da pokaže kako može da bude jeftinije kada on naredi. To će nas, nažalost, skupo koštati ako arbitraža u Vašingtonu uvaži argumente Delezea", kaže Miša Brkić. Dodaje da ukoliko postoji neki problem sa trgovinskim lancima "postoje institucije koje bi trebalo da uspostave zakonom predviđena pravila igre na tržištu". "Suština nije u tome da otimate od trgovaca zato što u Srbiji ima ljudi sa niskim primanjima. Valjda je cilj obrnuto – da što više ljudi radi i prima veće plate", zaključuje. Prema podacima statističke agencije Evropske unije (EU) Eurostat, indeks cena hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji je za svega četiri odsto manji od proseka u EU. Sa druge strane, po poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku za novembar 2025. prosečna neto zarada u Srbiji iznosila je oko 950 evra, što je za gotovo 70 odsto manje u odnosu na prosek u EU. Delez se poziva na sporazum Holandije i SrbijeHolandsko-belgijski trgovinski lanac u Srbiji posluje preko svoje lokalne kompanije Delhaize Serbia. U Srbiju je ušao 2011. godine, kada je kupio domaći lanac Delta Maxi Group. Transakcija je vredela 932,5 miliona evra, uključujući oko 300 miliona evra duga. Da bi nastavili da posluju u Srbiji nakon ograničavanja marži morali su, kako navode, da zatvore 25 prodavnica i obustave planirane investicije u zemlji, što je dovelo do gubitka stotina radnih mesta. Sada se u zaštiti svojih interesa pred vašingtonskom arbitražom poziva na bilateralni sporazum o međusobnoj zaštiti investicija koji od 2004. godine postoji između Holandije i Srbije. U tom sporazumu, pored ostalog, piše da se potpisnice obavezuju da obezbede pravedan i pravičan tretman investicijama druge strane, te da neće nanositi štetu, neopravdanim ili diskriminatornim merama. Ekonomski novinar Miša Brkić smatra da zahvaljujući tom dokumentu Delez ima sve argumente da se obrati međunarodnoj arbitraži. "Kada postoji međunardodni sporazum, poput ovog između Srbije i Holandije, mora da se poštuje međunarodno pravo i ono je jače od domaćeg zakonodavstva", navodi. "Uglavnom kada se sklapaju međunarodni sporazumi negde pri kraju tih ugovora piše da je u slučaju tužbe nadležna arbitraža u Vašingtonu, Hagu, Parizu... ima ih nekoliko u svetu koje su poznate i koje odlučuju u ovakvim sporovima", dodaje. Šta o tome kažu u Srbiji?Kompanija Delez saopštila je da su njihovoj odluci da se obrate vašingtonskoj arbitraži, prethodili meseci pregovora sa vlastima koji nisu urodili plodom. To su potvrdili i predstavnici vlasti u Srbiji, s razlikom da su te pregovore nazvali "pritiscima i pretnjama" kompanije kako bi država ukinula uredbu. "Od septembra trpimo pritiske i pretnje da će se pokrenuti arbitraža i odoleli smo pritisku da ne ukinemo Uredbu o ograničenju marži", kazala je ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević 6. februara kada je objavljena odluka kompanije Delez. "Nama je samo interesantno - zašto sada. Zašto se pokreće arbitraža i poziva na BIT (bilateralni ugovor o investiciji - Bilateral Investment Treaty) 20 dana pred istek uredbe, a ne ranije? Pitanje je šta stoji iza toga", kazala je još Lazarević. Gostujući na Radio-televiziji Srbije 11. februara, kazala je i da će se država "dobro pripremiti" za predstojeću arbitražu, te da očekuje da će to biti "proces koji će da traje". Kakve su šanse Srbije na arbitraži?Novinar Miša Brkić smatra da Srbija nema velike šanse da iz ovog spora izađe kao pobednik. "Država će se truditi da dokaže da su te mere bile nužne iz raznoraznih razloga", kazao je. "Međutim, ne verujem da će ta argumentacija biti dovoljno čvrsta, jer ograničavanje marži u normalnim uslovima je 'svetogrđe'. Država nema argument da nekim svojim uredbama ograničava zakone i Ustav i time sprečava poslovanje na slobodnom tržištu", dodaje. Brkić objašnjava da je ograničavanje marži opravdano samo u izuzetnim situacijama poput ratova i velikih prirodnih ili zdravstvenih katastrofa. "Toga u slučaju Srbije nije bilo. To sve će biti jak argument za onoga koji tuži, naravno uz dokaz da je imao veliku štetu", dodaje. Sličan primer desio se u susednoj Mađarskoj. U toj zemlji je od 2022. do 2023. bila na snazi Vladina uredba o fiksnim cenama osnovnih prehrambenih proizvoda. To je trgovce obavezivalo da te artikle prodaju po određenim cenama i u propisanim količinama. Austrijski trgovački lanac SPAR Magyarország je tu uredbu osporio nakon što je kažnjen jer u jednoj od svojih prodavnica nije imao propisanu količinu proizvoda obuhvaćenih uredbom. SPAR je mađarsku vladu tužio pred domaćim sudovima, nakon čega je slučaj stigao i do Suda pravde Evropske unije (CJEU). CJEU je presudio da je uredba suprotna pravu i pravilima EU o poštenoj konkurenciji i slobodnom kretanju roba. Da li će putem Delezea i drugi trgovinski lanci u Srbiji?Ograničenja marži koje je propisala Vlada moraju da se pridržavaju i drugi trgovinski lanci u Srbiji. RSE je poslao upit na adrese najvećih domaćih i stranih trgovinskih kompanija u zemlji, s pitanjem kako te se mere odražavaju na njihovo poslovanje, te da li i oni razmišljaju o pokretanju nekih pravnih postupaka zbog toga. Odgovor je stigao samo od kompanija Lidl, čije je sedište u Nemačkoj. Kažu da ne razmatraju pokretanje pravnih postupaka, "sa očekivanjem da tržište nastavi da funkcioniše u okviru principa slobodne ekonomije". "Verujemo da su transparentni uslovi i slobodno formiranje cena, uz fer odnose u celom lancu snabdevanja, najbolji i najodrživiji način da se dugoročno obezbede stabilnost tržišta, kvalitet usluge i proizvoda za krajnje potrošače", navode. Ističu da kompanija poštuje zakonske i druge regulative na svim tržištima na kojima posluje, pa tako u Vladinu uredbu. "Naši dobro optimizovani procesi, efikasnosti sistema i posvećenosti u upravljanju asortimanom omogućili su nam brzu adaptaciju na novonastale tržišne okolnosti, bez većih oscilacija od redovnog poslovanja", dodali su. Postupak protiv četiri trgovinska lancaViše javno tužilaštvo u Beogradu je polovinom oktobra 2024. formiralo predmet protiv četiri trgovinska lanca u Srbiji zbog sumnje da su dogovarali cene i na taj način narušili konkurenciju garantovanu zakonom. Kako su pre godinu i po dana naveli, pokrenut je predistražni postupak protiv kompanije Delez (Delhaize), DIS, Univereksport (Univerexport) i Merkator (Mercator), u čijem sastavu je i lanac prodavnica Idea. Prethodno je Komisija za zaštitu konkurencije saopštila da je analizom sprovedenom od 2018. do 2022. godine utvrdila da su cene osam prehrambenih proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane) u tim prodavnicama bile iste ili slične. Ekonomski novinar Miša Brkić smatra da bi država do sada "isterala sve trgovinske lance iz Srbije koji su se navodno dogovarali", da su imali dokaza za to. "Pošto se to nije dogodilo, mislim da vlast to smišljeno koristi kao argument u mogućem sukobu sa trgovinskim lancima, sve očekujući da će im time zapretiti da moraju da ćute i da ne smeju da ih tuže". "Međutim, pokazalo se da Delez ipak može da ih tuži", zaključuje. Tužilaštvo do zaključenja teksta nije odgovorilo na pitanja RSE u kojoj fazi je ovaj postupak i šta je tužilaštvo do sada preduzelo u tom slučaju.

Evropska unija (EU) očekuje da vlasti Srbije brzo reaguju na verbalne i fizičke pretnje i napade na novinare i da javno osude sve takve slučajeve, izjavio je u četvrtak šef Delegacije EU u Beogradu Andreas fon Bekerat. Posle sastanka ambasadora članica EU u Beogradu sa predstavnicima medijske zajednice, Fon Bekerat je na društvenoj mreži X napisao i da su nezavisni mediji čuvari javnog interesa, koji osiguravaju da pripadnici vlasti preuzimaju odgovornost za svoje postupke. "Bio sam domaćin sastanka o bezbednosti novinara sa kolegama (ambasadorima) i medijskim udruženjima. Očekujemo da vlasti Srbije brzo reaguju na verbalne i fizičke pretnje i napade i da javno osude sve takve slučajeve", naveo je Fon Bekerat. Sastanak je organizovan nakon što je na provladinim televizijama i portalima bliskim vlasti emitovan propagandni film koji targetira Veran Matića, člana Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednika Komisije za istraživanje ubistava novinara. U njemu je Matić je označen kao čovek koji gaji "mržnju prema svemu srpskom", a nepotpisani autori ga optužuju i za proneveru velike sume novca. Iza filma je stala nevladina organizacija Centar za društvenu stabilnost, koji je prošle godine organizovao proteste podrške vlasti protiv antivladinih blokada koje su organizovali studenti kao odgovor na pad nadstrešnice u Novom Sadu. Takođe, Centar je potpisao i filmove u kojima se negiraju genocid nad Bošnjacima u Srebrenici 1995. i ratni zločin nad kosovskim Albancima u selu Račak 1999. godine. Najavljene nove emisije o novinarimaOva organizacija je na svom Instagram profilu 12. februara objavila spisak sa više od 40 imena novinara i urednika, o kojima navodno planira da objavi emisije. U Nezavisnom društvu novinara Vojvodine (NDNV) su ovu objavu ocenili kao "spisak za odstrel" kritički nastrojenih novinara i urednika i "direktno ugrožavanje njihovih života". "Ovakve prakse predstavljaju direktno targetiranje ljudi koji rade u javnom interesu i dodatno produbljuju već postojeću atmosferu pritiska, mržnje i stigmatizacije nezavisnih medija u Srbiji", navodi, između ostalog, NDNV. Šta je rekao resorni ministar?Oglasio se i ministar informisanja Boris Bratina koji je rekao da "ne vidi ništa strašno" u spisku Centra za društvenu stabilnost. On je u telefonskoj izjavi za televiziju Insajder rekao da ne može unapred da osuđuje ono što nije prikazano. "I ja ne mogu prosto pre nego što se te emisije prikažu, a video sam samo ovu o Veranu Matiću da osuđujem unapred nešto što se nije prikazalo", kazao je. U četvrtak je redakcija beogradskog nedeljnika "Radar" dobila pretnje ostavljene u sekciji komentara na njihovom portalu. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je krajem oktobra saopštilo da je u 2025. zabeleženo više od 280 incidenata prema novinarima u Srbiji. Od toga su 90 fizički napadi, a ostalo pretnje smrću i uvrede. Prema podacima Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara, Srbija je 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana.

U Ubu, opštini na zapadu Srbije, u četvratk su organizovana dva skupa – lokalni aktivisti su dočekali studente u blokadi, dok su na drugom pristalice vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), javlja Beta. Prema izveštajima Televizije Insajder, angažovan je veliki broj pripadnika policije – u uniformi i u civilu, a prisutni su i pripadnici interventne jedinice u opremi za razbijanje demonstracija. Grupa studenata iz Obrenovca, 40 km jugozapadno od Beograda, krenula je u šetnju do Valjeva gde će se u subotu 14. februara održati protest "povodom šest meseci od policijske brutalnosti" u tom gradu, a u četvrtak uveče stigli su u Ub. U isto vreme zakazan je i kontra skup pristalica SNS, zbog čega su, kako su kazali aktivisti iz tog mesta, podignute tenzije u Ubu. Skup pristalica vlasti se održava u centru Uba na poziv ministra za javna ulaganja Darka Glišića, koji je iz tog mesta, piše Insajder. Postavljeni su i bina i štandovi sa hranom, a pristalice SNS-a počele su da se okupljaju. Kako je naveo reporter Insajdera, deo njih u Ub dolazi organizovano autobusima iz različitih gradova Srbije, dok pojedini stižu i privatnim vozilima. Ovo okupljanje najavljeno je odmah nakon što je objavljena informacija da će studenti i aktivisti iz Uba organizovati doček kolega koji pešače iz Obrenovca ka Valjevu. Aktivista iz Uba Nemanja Ranković izjavio je da je cilj aktivista i građana da doček studenata protekne mirno i bez sukoba sa drugim okupljanjima. On je naveo da je razlog studentskog skupa u Valjevu obeležavanje šest meseci od incidenta u kojem su mladi pretučeni, dok je okupljanje u Ubu organizovano kako bi se studenti dočekali i pružila im podrška. U Valjevu, na zapadu Srbije, su tokom avgusta 2025. organizovani antirežimski protesti, u okviru talasa demonstracija koje su izbile u gradovima širom Srbije. Okupljanja su bila reakcija na proteste u vojvođanskim mestima Vrbas i Bačka Palanka, gde su pristalice vlasti pirotehničkim sredstvima napadale demonstrante. Revolt je izazvalo i postupanje policije tog dana, a koju su demonstranti optužili da nije učinila ništa da spreči napade. U mnogim gradovima demonstracije su prerasle u ulične nerede, a demonstranti su optužili policiju za prekomernu upotrebu sile. Valjevo je bio jedan od gradova u kojima su zabeleženi najžešći sukobi demonstranata i policije. Organizatori protesta optužili su policiju za "brutalnost i represiju nad građanima". Ovi protesti bili su nastavak studentskih i građanskih protesta koji su započeti u novembru 2024. godine, nakon obrušavanja nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu. U tragediji je poginulo 16 osoba, a jedna je teško povređena.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos upozorila je u četvrtak da Evropska komisija u svetlu usvajanja pravosudnih zakona trenutno preispituje da li Srbija i dalje ispunjava kriterijume za evropsku finansijsku pomoć. "To se odnosi na pretpristupnu pomoć, ili sredstva iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan, koji je Srbiji dodelio 1,6 milijardi evra u grantovima i kreditima. Ovi instrumenti sadrže preduslove povezane sa vladavinom prava", rekla je evropska komesarka u izjavi za predstavnike medija iz regiona. Ona je ponovila ocenu da Srbija, sa nedavnim izmenama i dopunama zakona o pravosuđu i tužilaštvu, čini "jasan korak unazad". Usvojeni zakoni, prema njenim rečima, potkopavaju nezavisnost pravosuđa i tužilaštva, što je u samoj srži procesa pristupanja. "Ovi amandmani narušavaju poverenje. Sve je teže onima u Briselu koji su spremni da napreduju sa Srbijom da iznesu svoje argumente", podvukla je evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Ona je izrazila očekivanje da će srpske vlasti zaustaviti primenu ovih zakona. Osvrćući se na zahtev srpske vlade za mišljenje stručnjaka Venecijanske komisije, Kos je navela da očekuje da će, nakon što to mišljenje bude objavljeno, zakoni biti revidirani u skladu sa preporukama i na inkluzivan način, uz učešće svih zainteresovanih strana. Srbija je prošlog meseca dobila nešto više od polovine namenjenih sredstava iz evropskog Plana rasta, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri. Umesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion evra. Zvaničnici Evropske komisije su naglasili da četiri preostala reformska koraka ulaze u period odlaganja i mogu biti ispunjeni do decembra ove godine. Naime, prema usvojenom okviru Plana rasta, države korisnice koje ne ispune reforme predviđene do decembra 2024. godine imaju mogućnost da ih ispune u okviru takozvanog grejs perioda. Taj grejs period iznosi dve godine za reforme koje je trebalo primeniti do decembra 2024. godine i jednu godinu za sve reforme čiji je krajnji rok jun 2025. godine. Prema usvojenom okviru Plana rasta, ako se određeni korak ne ispuni do kraja grejs perioda (odnosno do kraja 2026. godine za sve reforme), država korisnica gubi sredstva dodeljena za tu konkretnu reformu. Plan rasta predviđa i da se finansijska sredstva koja eventualno jedna država izgubi preraspodele ostalim zemljama korisnicama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je u četvrtak u Ankari sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom o turskim investicijama i infrastrukturnim projektima. Erdogan je na zajedničkoj konferenciji za novinare najavio da će u maju ili junu posetiti Beograd i Novi Pazar sa velikom delegacijom. "Razgovarali smo o tome šta može da se uradi na razvoju teritorije Sandžaka koji vidimo kao most prijateljstva između Srbije i Turske", rekao je Erdogan. U Novom Pazaru, na zapadu Srbije, živi većinsko bošnjačko stanovništvo. Turski predsednik je poručio da Ankara "nikada nije zanemarila Balkan". Erdogan je rekao da su razgovarali o tome šta može da se uradi da se održi stabilnost i da se ojača ekonomski razvoj na Balkanu. "Naša trgovina i investicije koje se iz dana u dan povećavaju su pokretačka snaga naših odnosa. Ukupna razmena je dostigla tri ipo milijarde dolara prošle godine, a mi se postepeno približavamo našem cilju od pet milijardi trgovinske razmene", rekao je Erdogan. Vučić je izjavio da Beograd Ankaru smatra za jednog od najbitnijih partnera. "Mi dobro razumemo i politički znacaj Turske, i ulogu u ekonomiji, ulogu u vojnoj industriji i svakom drugom segmentu u društvu", rekao je Vučić. Vučić je izjavio i da se nada potpisivanju ugovora o izgradnji brze saobraćajnice između Kraljeva i Novog Pazara. Predsednik Srbije je podržao Erdoganovu takozvanu "Balkansku mirovnu platformu" ocenjujući je veoma važnom. "I ukoliko dobijem poziv i sam ću se odazvati", poručio je Vučić. On je srpskim novinarima, nakon sastanka sa Erdoganom, rekao da su odnosi Srbije i Turske "vraćeni na najbolje puteve". Srbija i Turska imaju dobre bilateralne odnose. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić godinama unazad gradi dobre odnose sa turskim liderom Redžepom Taipom Erdoganom govoreći da Srbija gaji iskreno prijateljstvo prema turskom narodu i da su turski privrednici uvek dobrodošli u Srbiju. Srbija ima sa Turskom potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini iz 2009. godine, dok je 2017. potpisana Zajednička politička deklaracija o uspostavljanju Visokog saveta za saradnju. Beograd i Ankara se, međutim, razilaze oko Kosova, budući da je Turska priznala Kosovo dok Srbija ne priznaje nezavisnost svoje bivše južne pokrajine. Upravo su zbog turske isporuke dronova kamikaza u oktobru 2025. izbile varnice na relaciji Beograd – Ankara. Beograd je tada čak je optužio Tursku, jednu od NATO članica, da "ponovo sanja obnovu Otomanske imperije". Paralelu sa nekadašnjim Otomanskim carstvom, koje se prostiralo na tri kontinenta i zahvatalo značajne delove Balkana, povukao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je u međuvremenu priznao da je snažno reagovao i pozvao Tursku kao partnera i prijatelja da uvaži i interese Srbije i srpskog naroda na Kosovu. I prethodnih godina je u par navrata dolazilo do tenzija između dve zemlje zbog odnosa Turske prema Kosovu.

Redakcija beogradskog nedeljnika "Radar" dobila je pretnje ostavljene u sekciji komentara na njihovom portalu, saopštila je u četvrtak Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM). Kako se navodi, pretnje su prijavljene Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. U saopštenju ANEM-a stoji da je čitalac sa nadimkom "tajfun" ostavio poruku ispod teksta Milana Ćulibrka "Za rafale šest puta više para nego za sve kapitalne investicije". U rečenici koja obiluje pravopisnim i slovnim greškama iznosi se niz uvreda na račun novinara ovog magazina, koje autor naziva "ustašama" i "gamadima", uz pretnje: "zatrećemo vas da takva gamad nikada više ne nikne" i "neće mnogo vremena proći da se to dogodi". "ANEM zahteva od nadležnih organa da hitno reaguju u slučaju ove pretnje i da zaštite redakciju 'Radara' i zaposlene novinare i novinarke koji su u poslednjih nekoliko meseci izloženi sve češćim pretnjama smrću", saopštila je Asocijacija. ANEM navodi da je novinar ovog nedeljnika Vuk Cvijić "među najugroženijim kolegama, odnosno da je više puta fizički napadan i od strane policije, a potpuno je nezaštićen, kao i redakcija". "Uprkos većem broj prijavljenih pretnji s kojima se suočava ova redakcija, nijedan slučaj još nije rešen", saopštio je ANEM. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) traži da vlasti hitno reaguju, identifikuju i procesuiraju osobu koja je uputila pretnje i da efikasno postupanje u tom slučaju bude "jasna poruka da su nedopustive pretnje i nasilje prema novinarima". Podsetimo, novinar "Radara" Vuk Cvijić je u decembru 2025. dobio telefonsku pretnju sa nepoznatog broja iz inostranstva. NUNS je saopštio krajem oktobra da je u 2025. zabeleženo više od 280 incidenata prema novinarima u Srbiji. Od toga su 90 fizički napadi, a ostalo pretnje smrću i uvrede. Huškačkoj kampanji prethodnih dana izložen je i Veran Matić, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara. U filmu emitovanom na provladinim televizijama, Matić je označen kao čovek koji gaji "mržnju prema svemu srpskom", a nepotpisani autori ga optužuju i za proneveru velike sume novca.

Srbija se uskladila sa četiri nove odluke Evropske unije o restriktivnim merama koje se odnose na druge zemlje i aktere pod sankcijama EU, a odluke nisu povezane sa Rusijom. Reč je o restriktivnim merama uvedenim zbog aktivnosti koje potkopavaju stabilnost i političku tranziciju u Sudanu, zbog situacije u Tunisu i Gvatemali, kao i o merama protiv onih koji podržavaju, olakšavaju ili omogućavaju nasilne akcije Hamasa i palestinskog Islamskog džihada. Sa ovim odlukama uskladile su se i ostale države Zapadnog Balkana sa statusom kandidata za članstvo u EU. "One će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu s ovom Odlukom Saveta. Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", saopštila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kallas. Srbija se, međutim, do sada nije uskladila ni sa jednom odlukom EU o sankcijama Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, niti sa merama koje se odnose na Belorusiju. Od svake države kandidata očekuje se da se postepeno usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, dok usklađenost mora biti potpuna u trenutku pristupanja Uniji. To je jedan od razloga zbog kojih Srbija od decembra 2021. godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje i izgubila status zemlje lidera u procesu pristupanja. U međuvremenu, prema izveštaju o napretku koji je Evropska komisija objavila u novembru 2025. godine, usklađenost Srbije sa restriktivnim merama EU povećana je na 63 odsto, u poređenju sa 59 odsto zabeleženih 2024. godine. Ovo povećanje odnosi se na ostale restriktivne mere koje EU uvodi prema takozvanim trećim zemljama, ali ne i na Rusiju.

Ministar u Vladi Srbije bez portfelja Nenad Popović rekao je 12. februara za Radio-televiziju Srbije (RTS) da je tokom posete Rusiji prošle nedelje dobio potvrdu da će Srbija do kraja godine imati najpovoljniju cenu gasa i dovoljne količine gasa. Popović je rekao daje potvrdu dobio u razgovoru sa ruskim ministrom ekonomije Maksimom Rešetnjikovim. "To su tehnički dosta složeni uslovi, ali Srbija i tu ima najpovoljnije uslove i obezbeđeni smo i za ovu godinu, a siguran sam i u narednom periodu, odnosno u sledećim godinama", kaže Popović. On navodi da Srbija dobija takve uslove zbog "izvanrednih odnosa naše dve zemlje, predsednika dvaju zemalja". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za Rojters ranije u februaru da će Srbija i dalje imati velike količine gasa iz Rusije, ali i da planira da obezbedi 500 miliona kubnih metara godišnje (što je petina njenih potreba) kroz mehanizam zajedničke nabavke gasa Evropske unije. Srbija se priključila tom mehanizmu prošle godine. Srbija i dalje dominantno zavisi od ruskog gasa, a do sada nije uspela da obezbedi novi dugoročni ugovor sa ruskim Gaspromom o snabdevanju prošle godine. Kratkoročni sporazum postignut u decembru ističe 31. marta. Deo količine gasa Srbija kupuje od Azerbejdžana, preko Bugarske, a izgradnja gasovoda do Severne Makedonije, koji bi Srbiji omogućio pristup tečnom prirodnom gasu iz Grčke, trebalo bi da počne ove godine. Popović o ruskoj vakcini protiv rakaPopović je za RTS rekao i da se u Rusiji sastao sa ključnim ljudima u procesu stvaranja inovativne mRNK vakcine protiv raka. Kaže da je razgovarao o tome da onkološki pacijenti u Srbiji prime tu vakcinu, a da će je ruski pacijenti primiti u maju. Navodi da bi sporazum o tome trebalo da bude potpisan u narednih nekoliko meseci. "Razgovarali smo o mogućnosti da srpski pacijenti budu prvi posle ruskih koji će primiti tu vakcinu i o tome smo se i dogovorili", dodaje Popović. Prema njegovim rečima, prilikom posete Rusiji razgovaralo se i o proizvodnji vakcine u Srbiji. "Ideja je da u prvom periodu, krajem ove godine dobijamo direktno vakcinu iz Rusije, a da u drugoj polovini 2027. godine Institut Torlak počne sa proizvodnjom", rekao je on. Popović kaže da će komisija koju je oformio ministar Zlatibor Lončar po nalogu predsednika Vučića u martu otići u Rusku Federaciju i posetiti naučno-istraživačke institute Gercen i Gamaleja, gde će se, kako kaže, izučavati proces dijagnostike i proizvodnje vakcine.

Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar izjavio je u četvrtak, govoreći od smrti dva pacijenta u čačanskoj bolnici nakon operacije krajnika, da država mora da proveri ceo sistem u toj bolnici i da će pod nadzorom biti sve što se radi u bolnici "dok ne budemo 100 odsto sigurni da je sve u redu". "To je naša obaveza. To je prvo što moramo da uradimo. Da bi građani bili sigurni, 24 časa u bolnici u Čačku, posebno na ORL odeljenju, su ljudi iz kliničkog centra Kragujevac. Zaustavili smo hladne operacije, a sve hitne operacije radiće ljudi iz Kragujevca", rekao je Lončar za Radio-televiziju Srbije (RTS). Ministarstvo zdravlja saopštilo je 12. februara da je jedan muškarac preminuo nakon operacije krajnika u Opštoj bolnici u Čačku. Nekoliko dana ranije u istoj ustanovi preminula je četvorogodišnja devojčica takođe nakon operacije krajnika. Prema rečima ministra zdravlja, u ovom trenutku ne može da se utvrdi da li je bilo lekarske greške ili ne, ali je dodao da niko neće biti zaštićen. "Ali ono što smo utvrdili je da ne može i ne sme da se desi da se otpusna lista šalje Vajber porukom, da se nema komunikacije sa porodicom. Pričam o nekim ljudskim stvarima", kazao je ministar. Upitan o drugom slučaju, da li je trebalo operisati mladića koji nije bio osiguranik RFZO i koji je imao pridružene faktore rizika, Lončar je kazao da će sve utvrditi sve inspekcije i tužilaštvo. Prema njegovim rečima, potrebno je da se sačeka nalaz obdukcije, ukrste izveštaji, kako bi se doneo zaključak na osnovu kog bi moglo da se kaže ko je bio kriv i ko će biti kažnjen. "Ne želim unapred da prejudiciram kakva će biti odluka – ko bude odgovoran, biće sankcionisan, kažnjen i građani ne treba da imaju dilemu", kazao je Lončar. Inspekcija u čačanskoj bolniciMuškarac koji je preminuo nakon operacije krajnika u čačanskoj bolnici imao je 38 godina i samostalno se prijavio za intervenicju, saopštilo je Ministarstvo zdravlja. "Pacijent se, iako nije naš osiguranik, samostalno prijavio na navedenu hiruršku intervenciju zbog disajnih problema od kojih je godinama imao tegobe, svestan rizika same intervencije zbog ostalih pridruženih bolesti od kojih je bolovao", saopštili su. Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je uputilo svoje inspektore u Čačak kako bi ispitali slučaj. Pored toga, ministar zdravlja je ranije u četvrtak dao nalog o uvođenju privremenih mera u OB Čačak, koja podrazumeva preuzimanje rukovođenja ovom zdravstvenom ustanovom u narednom periodu Rukovođenje Otorinolaringološkim odeljenjem u toj bolnici preuzeli su lekari Kliničkog centra Srbija i Kliničkog centra Kragujevac "dok se ne utvrde sve okolnosti koje su dovele do dva smrtna ishoda na ovom odeljenju u kratkom vremenskom roku". Nekoliko dana ranije, četvorogodišnja E.M. preminula je na Institutu za majku i dete u Beogradu, nakon što je iz Opšte bolnice u Čačku transportovana u usled komplikacija nakon operacije krajnika. Vučić: Nadležni će utvrditi detaljePredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u četvrtak da će zdravstvena inspekcija uraditi svoj posao kako bi utvrdila detalje u vezi sa ova dva smrtna slučaja. "Ja nisam lekar i ja ne mogu da vam kažem šta se dogodilo. Ali bih zamolio sve da se bave svojim poslom, da se koncentrišu na svoj posao, a ne na tuđi", rekao je Vučić novinarima tokom zvanične posete Ankari. Nakon smrti devojčice, vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice u Čačku Dejan Dabić podneo je ostavku 11. februara, a Ministarstvo zdravlja pokrenulo spoljašnji nadzor rada bolnice kako bi proverili kvalitet stručnog rada, odnosno postupanje lekara u tom slučaju. Više javno tužilaštvo u Čačku navelo je 10. februara da je naložena obdukcija i da će nakon toga odlučiti o daljem toku postupka. Građani u Čačku su dve večeri protestovali zbog smrti devojčice, tražeći odgovornost za ishod operacije.

Proizvođači mleka i poljoprivrednici drugi dan blokiraju Ibarsku magistralu u mestu Mrčajevci kod Čačka u zapadnoj Srbiji. Oni su noć proveli u kabinama traktora kojima su blokirali magistralu. Protestuju zbog, kako navode, sve težeg položaja domaćih proizvođača mesa i mleka. Od Vlade Srbije traže zaštitu domaćeg tržišta mleka i mesa, uvođenje kvota na uvoz, kontrolu kvaliteta i porekla mleka i mlečnih proizvoda na granici, vraćanje otkupnih cena na prethodni nivo, kao i garantovan otkup od svakog proizvođača. Navode da bez hitne reakcije države mnoga domaćinstva neće izdržati i da se kriza u mlečnom sektoru ne meri danima ili nedeljama. Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo 12. februara da je zatražilo hitne konsultacije sa Evropskom komisijom (EK), povodom aktuelnih kretanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda. "S obzirom na složene okolnosti koje pogađaju ovaj sektor širom regiona i Evrope, Srbija smatra da je razgovor sa institucijama EU od značaja. Cilj je da se u partnerskom dijalogu sagledaju aktuelni tržišni trendovi i razmotre mogući pristupi u slučaju daljih poremećaja na tržištu“, navodi se u saopštenju. Reagujući na zahteve protesta, Ministarstvo je dan ranije saopštilo da je "sprovelo čitav niz mera kako bi očuvalo i ojačalo domaću proizvodnju mleka i obezbedilo stabilne uslove za rad stočara, u uslovima izraženih poremećaja na regionalnom i evropskom tržištu". "Pad otkupnih cena, viškovi mleka na pojedinim tržištima i rast troškova proizvodnje predstavljaju zajednički izazov za proizvođače u većini država", ocenilo je Ministarstvo. Protestu mlekara i poljoprivrednika su se pridružili i studenti u blokadi iz Čačka koji su 11. februara uveče došli u koloni na blokadu u Mrčajevcima i tu proveli noć. Niska cena sirovog mleka godinama je problem poljoprivrednika u Srbiji, pisao je u januaru Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako bi ukazali na problem, stočari iz Šumadije protestovali su u decembru u Kraljevu gde su pred Novu godinu građanima podelili tonu mleka. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je u januaru za RSE da razume zabrinutost proizvođača, ali da tržišne cene formiraju ponuda i tražnja.

"Veran Matić je meta koordinisane kampanje klevetanja posebno jakog intenziteta, čak i za Srbiju." To za Radio Slobodna Evropa (RSE) Pavol Salaj (Szalai), direktor biroa međunarodne organizacije "Reporteri bez granica" (RSF), komentarišući emitovanje propagandnog filma koji targetira predsednika Komisije za istraživanje ubistava novinara. Film "Zlo doba 2: Stvaranje propagande" je premijerno emitovan krajem januara na televizijama bliskim vlasti, među kojima su i one sa nacionalnom frekvencijom, a kasnije je objavljen i na brojnim provladinim portalima. U njemu je Matić označen kao "autošovinista" i čovek koji gaji "mržnju prema svemu srpskom", a nepotpisani autori ga optužuju i za proneveru velike sume novca. Medijska udruženja su podnela 8. februara krivičnu prijavu Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal (VTK). "Očekivao sam da će me tužilac pozvati, s obzirom na to da oni imaju obavezu da me saslušaju u roku od 48 sati, međutim to se nije dogodilo", rekao je Veran Matić za RSE. U ovom tužilaštvu nisu odgovorili na upit RSE da li su pokrenuli određene korake u ovom slučaju i zbog čega Matić nije saslušan. Matić kaže da je podneo žalbu i samoregulatornom Savetu za štampu protiv tridesetak medija koji su preneli film na svojim portalima. 'Mrzitelj Srbije'Autori filma, koji traje nešto više od pola sata, nisu potpisani. Iza njega je stala organizacija Centar za društvenu stabilnost. Ovo udruženje je prošle godine organizovalo proteste podrške vlasti protiv antivladinih blokada koje su organizovali studenti kao odgovor na pad nadstrešnice u Novom Sadu. Takođe, Centar je potpisao i filmove u kojima se negiraju genocid nad Bošnjacima u Srebrenici 1995. i ratni zločin nad kosovskim Albancima u selu Račak 1999. godine. U najnovijem filmu Verana Matića optužuju da "autošovinista", te da je tokom svoje karijere "aktivno radio na razaranju nacionalnog identiteta Srba". Navode i da je "gradio kontakte sa osvedočenim neprijateljima srpskog naroda", a povezuju ga i sa aktuelnim protestima zbog novosadske tragedije, nazivajući ga "medijskim guruom blokaderskog pokreta". "Celokupno znanje, kapital, kontakte, ali pre svega mržnju prema svemu srpskom, Matić je stavio u službu tokom aktuelnog, a sada već propalog pokušaja sprovođenja 'obojene revolucije'", navodi se u filmu. "Obojena revolucija" je termin koji Kremlj i zvaničnici Srbije, koriste kako bi opisali svrgavanja autoritarnih režima u bivšim sovjetskim republikama. Nakon emitovanja filma su na društvenim mrežama i lokalnim portalima koji nemaju potpisanu redakciju (Impressum) objavljene optužbe da Matić finansira albanske medije na Kosovu i da je podržao separatiste. Bez reakcije institucija"To su sve, naravno, gluposti, ali veoma opasne gluposti", kaže Veran Matić, komentarišući sadržaj filma. "Taj film de facto ima za cilj da me targetira do nivoa da me u svakom trenutku može napasti svako ko poveruje u to da sam ja 'prodao Kosovo i srpske svetinje', da sam kriv za ratove i žrtve srpskog naroda", dodaje. Matić kaže da je najnoviju kampanju doživeo kao nastavak napada na novinare od strane predstavnika vlasti u Srbiji. Kako kaže, u prethodne dve godine se pogoršavao položaj medija, posebno kada je reč o nekažnjivosti napada na novinare. Taj utisak ilustruje podacima – od 64 otvorena slučaja u 2024. godini, donete su dve osuđujuće presude. Naredne godine su od 134 otvorena slučaja sudovi izrekli svega tri osuđujuće presude. "Očigledno je da brutalnost vlasti raste i ovaj film je sublimacija načina na koji će se oni razračunavati sa svima nama u narednom periodu", kaže Veran Matić. On dodaje da je dramatično to što novinare ne štiti nijedna institucija. Poziv Vučiću da zaustavi hajkuPavol Salaj iz organizacije "Reporteri bez granica" kaže za RSE da se kampanja protiv Verana Matića ne bi mogla odvijati " bez blagoslova ili organizacije na najvišem političkom nivou", te poziva predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se javno distancira od ove hajke. "Iako ga danas smatramo predatorom slobode medija, verujemo da i dalje može da učini nešto pozitivno: da interveniše kako bi se ova kampanja zaustavila i kako bezbednost Verana Matića ne bi bila ugrožena. Ako to ne učini, postaje saučesnički odgovoran ukoliko se Veranu Matiću nešto dogodi zbog njegovog rada", kaže Salaj. RSE je Kancelarije za saradnju sa medijima predsednika Republike zatražio komentar, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao. Ni iz resornog Ministarstva informisanja nije stigao odgovor na pitanje zbog čega se nisu oglašavali povodom napada na Verana Matića. 'Gušenje slobode govora'Veran Matić je predsednik Upravnog odbora ANEM-a (Asocijacije nezavisnih elektronskih medija) i operater na Sigurnoj liniji za novinare u okviru Stalne radne grupe za bezbednost novinara. "Veran Matić je, nažalost, postao osoba čiji broj telefona svaki novinar u Srbiji ima na brzom biranju, jer napadi na novinare su sada toliko učestali, a on je čovek koga zovemo da prijavimo svako ugrožavanje bezbednosti", kaže za RSE Ana Lalić Hegediš, predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Ona ocenjuje da su poslednji napadi na Matića deo strategije za "potpuno gušenje ne samo više ni slobode govora, nego i slobode zdravog razuma". "Njegove reakcije su uvek bile hitre i adekvatne, pa je režim očigledno prepoznao da je Veran Matić onaj čiju glavu treba figurativno saseći, ne bi li nam bila oduzeta i poslednja spona ka kakvim-takvim institucijama i pravdi", dodaje Lalić Hegediš. I sagovornica RSE je u nekoliko navrata bila izložena otvorenom targetiranju od strane funkcionera vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i provladinih tabloida. Poslednji put u martu 2024. godine, zbog učešća na tribini u Dubrovniku, gde je kritikovala nacionalizam u srpskom društvu. Istovremeno je posredstvom društvenih mreža dobila na stotine uvreda i pretnji smrću. "Mi u toj atmosferi radimo već dugo. Poslednjih godinu i po dana je to intenzivno. Mi nemamo drugog izbora, osim da radimo svoj posao pod bilo kakvim uslovima. Jedino se nadamo da će pritisci koji se koliko-toliko čuju, naročito posle ovog poslednjeg napada na Verana Matića, ipak uroditi plodom", kaže Ana Lalić Hegediš. Pavol Salaj ocenjuje da Vlada Srbije "sistematski radi na potiskivanju slobode medija". "Zbog toga smo obavestili Evropsku komisiju o teškoj situaciji u Srbiji u našem januarskom doprinosu njenom izveštaju o vladavini prava koji će biti objavljen na leto. Nastavićemo da radimo na međunarodnom nivou kako bismo sačuvali slobodu medija u Srbiji", kaže Salaj i dodaje da će u drugoj polovini marta posetiti Beograd, zajedno sa kolegama iz drugih međunarodnih organizacija. Decenije nerešenih ubistava novinaraPrema podacima Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara, Srbija je 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. U izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House) iz februara 2025. godine Srbija se našla na listi država sa najvećim padom sloboda u poslednjih deset godina. Kao jedan od razloga navodi se pooštravanje kontrole medija i napadi na novinare. U poslednje tri decenije, u Srbiji su ubijeni novinari Slavko Ćuruvija i Milan Pantić, dok je pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima preminula novinarka Radosava Dada Vujasinović. Apelacioni sud u Beogradu je u februaru 2024. godine doneo oslobađajuću presudu u korist četvorice bivših pripadnika Službe državne bezbednosti, optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine. Vrhovni sud je početkom 2026. u postupku zaštite zakonitosti utvrdio da Apelacioni sud u oslobađajućoj presudi nije pravilno ocenio pojedine dokaze. Četvrt veka od ubistva Milana Pantića, dopisnika "Večernjih novosti" iz Jagodine, optužnica još uvek nije podignuta. Do danas nije otkriveno ni ko je 2007. godine postavio bombe pod prozor novinara nedeljnika "Vreme" Dejana Anastasijevića.

Upravni odbor Radio-televizije Srbije (RTS) doneo je odluku o imenovanju Manje Grčić za generalnu direktorku te kuće, na mandat od pet godina, potvrdio je RTS 11. februara. Grčić je bila na čelu više medija u Srbiji i regionu, a trenutno je direktorka firme "Tačno doo", koja je vlasnik novinske agencije Tanjug. Njenim imenovanjem okončan je javni konkurs za direktora javnog servisa koji je raspisan 17. decembra 2025. godine. Udruženje novinara Srbije (UNS) objavilo je pre dva dana da dosadašnji generalni direktor Dragan Bujošević, kome je 3. februara istekao mandat i koga je Upravni odbor dan pre toga izabrao da bude šestomesečni vršilac dužnosti na istoj funkciji, još nije potpisao ugovor o radu. UNS je u januaru otvorio pitanje podobnosti Grčić za mesto direktora javnog servisa budući da, prema njihovim navodima, nema adekvatnu diplomu fakulteta. Ipak, RTS je u februaru saopštio da pet kandidata, među kojima je i Manja Grčić, ispunjava uslove za direktora. Nezavisno udruženje novinara Srbije saopštilo je nakon imenovanja da Manja Grčić ne krije veze sa predstavnicima vlasti. Tokom antivladinih protesta zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, studenti i demonstranti više puta su blokirali zgradu RTS-a, tražeći objektivno i nepristrasno izveštavanje javnog medijskog servisa. I dok je rukovodstvo RTS-a i jedan broj zaposlenih studentsku blokadu te medijske kuće ocenio kao pritisak i napad, jedan broj zaposlenih stao je uz studente i izneo neslaganje sa načinom na koji se vodi RTS, kao i načinom izveštavanja u informativnim emisijama. Blokade su osudili i predstavnici vlasti, ali su na račun RTS iznosili i kritike i optužbi. Predsenik Srbije je tokom protesta u martu 2025. izjavio da RTS ima "specijalnu ulogu u obojenoj revoluciji", kako vlasti nazivaju antivladine demonstracije.

Više od sto proizvođača mleka i poljoprivrednika iz okoline Čačka i Kraljeva blokirali su 11. februara Ibarsku magistralu u mestu Mrčajevci kod Čačka, u zapadnoj Srbiji, prenosi agencija Beta. Mediji javljaju da je tokom protesta tone mleka prosuto na ulicu. Protest se održava zbog, kako se navodi, sve težeg položaja domaćih proizvođača mesa i mleka. Više desetina traktora je blokiralo magistralu, a sa njima su i pojedini studenti iz Kraljeva i Čačka, koji su podržali njihove zahteve i protest. Protest organizuju čačansko poljoprivredno udruženje "Šajkača" i kraljevačko Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja. Od Vlade Srbije traže zaštitu domaćeg tržišta, uvođenje prelevmana (zaštitne carine) i kvota na uvoz mleka i mesa, kao i uspostavljanje laboratorije za kontrolu uvoza na granici zbog sprečavanja "ekonomskih prevara" u mleku i mlečnim proizvodima. Poljoprivrednici i mlekari traže i uvođenje "antidamping" (antidumping) mera za proizvode koji ugrožavaju domaću poljoprivrednu proizvodnju, vraćanje cena mleka i mesa na nivo pre smanjenja, kao i zagarantovan otkup mleka za svakog proizvođača. Predsednik Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja Mikica Majstorović rekao je na protestu za Betu da poljoprivrednici neće prekinuti blokadu dok se "neko iz države ne oglasi i obeća uvođenje prelevmana na uvoz mleka i proizvoda od mleka". Ministarstvo poljoprivrede je, reagujući na zahteve protesta, navelo da je "sprovelo čitav niz mera kako bi očuvala i ojačala domaću proizvodnju mleka i obezbedila stabilne uslove za rad stočara, u uslovima izraženih poremećaja na regionalnom i evropskom tržištu". "Tržište mleka se trenutno nalazi u složenoj situaciji, ne samo u Srbiji, već i u svim zemljama u okruženju, kao i širom Evrope. Pad otkupnih cena, viškovi mleka na pojedinim tržištima i rast troškova proizvodnje predstavljaju zajednički izazov za proizvođače u većini država", ocenilo je Ministarstvo. Niska cena sirovog mleka godinama je problem poljoprivrednika u Srbiji, pisao je u januaru Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako bi ukazali na problem, stočari iz Šumadije protestovali su u decembru u Kraljevu gde su pred Novu godinu građanima podelili tonu mleka. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je u januaru za RSE da razume zabrinutost proizvođača, ali da tržišne cene formiraju ponuda i tražnja.

Generalni sekretar NATO-a podsetio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Alijansa i dalje čeka utvrđivanje odgovornosti za dešavanja na Kosovu tokom 2023. godine. "Lično, ali i kao predstavnik NATO-a, u bliskom sam kontaktu sa predsednikom Srbije. Još čekamo od njega utvrđivanje odgovornosti za ono što se dogodilo 2023. godine u Banjskoj i druge događaje tokom 2023.", izjavio je Mark Rutte. Istakao je da vojni savez kroz misiju KFOR pažljivo prati sva dešavanja na Kosovu. Što se tiče situacije u Bosni i Hercegovini, ponovio je da neće dozvoliti bezbednosni vakuum u toj zemlji. Rutte je ove navode izneo uoči predviđenog sastanka ministara odbrane zemalja članica NATO-a, koji je zakazan za 12. februar. Ministri će raspravljati o vojnoj podršci Ukrajini. "Putin pokušava da slomi narod Ukrajine, nadajući se da će oslabiti njihovu odlučnost. Ali ukrajinski narod je više puta pokazao da se neće dati slomiti", naglasio je Rutte. Biće ovo drugi ministarski sastanak na kojem neće učestvovati nadležni ministar iz Sjedinjenih Američkih Država. Državni sekretar odbrane Pete Hegseth u Brisel je poslao zamenika, Elbridgeja Colbyja. U decembru prošle godine, na sastanku ministara spoljnih poslova Alijanse, bio je odsutan i državni sekretar Marco Rubio. Rutte ne vidi to kao znak da SAD više nisu posvećene saveznicima. "Uopšte ne verujem u to. Moram reći da su moji razgovori i kontakti sa višim američkim rukovodstvom, bilo da je reč o Beloj kući, Pentagonu ili State Departmentu, intenzivni - kao i uvek. Ti ljudi rade širom sveta. Naravno da je NATO važan, ali oni moraju i da deluju na zapadnoj hemisferi i u Pacifiku. Tako da potpuno prihvatam da najviši ministri ne mogu uvek biti ovde", naveo je generalni sekretar NATO-a.

Vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice u Čačku Dejan Dabić podneo je ostavku nakon smrti četvorogodišnje devojčice posle operacije krajnika u tom gradu u centralnoj Srbiji. Ministarstvo zdravlja saopštilo je 11. februara da je u toku spoljašnji nadzor rada bolnice kojim će biti proveren kvalitet stručnog rada, odnosno postupanje lekara u tom slučaju. Četvorogodišnja E.M. preminula je na Institutu za majku i dete nakon što je iz Opšte bolnice u Čačku transportovana u Beograd usled komplikacija nakon operacije krajnika, preneli su ranije mediji. Ministarstvo zdravlja uputilo je 10. februara inspekciju u bolnicu u Čačku kako bi ispitala okolnosti koje su dovele do smrti deteta. Čačanska bolnica saopštila je da unutrašnja kontrola nije utvrdila propuste, ali da će tek nakon sprovođenja eksterne kontrole utvrditi tačan uzrok. Više javno tužilaštvo u Čačku navelo je 10. februara da je naložena obdukcija i da će nakon toga odlučiti o daljem toku postupka. Građani u Čačku su dve večeri protestovali zbog smrti devojčice, tražeći odgovornost za ishod operacije.

Ubistvo novinara Slavka Ćuruvije u Beogradu ni posle skoro tri decenije nije razrešeno. Četvorica okrivljenih bivših pripadnika Državne bezbednosti (DB), prvostepeno osuđena na ukupno 100 godina zatvora, oslobođena su presudom Apelacionog suda. I pored toga što je Vrhovni sud utvrdio da u toj presudi nisu pravilno ocenjeni pojedini dokazi, to ne utiče na njenu pravosnažnost. Da li će ovaj postupak moći da se nastavi zavisi od Ustavnog suda. Jelena Ćuruvija Đurica, ćerka ubijenog novinara, tražila je ocenu ustavnosti Zakonika o krivičnom postupku, koji je onemogućio žalbu na oslobađajuću presudu Apelacionog suda. "Srpsko pravosuđe mora da stvori mogućnost da ovaj predugi sudski proces dobije takav epilog u kome ćemo imati i istinu i pravdu", poručila je ona. Ocenila je da pravosuđe to nije dužno samo prema njenom ocu i njoj kao oštećenoj, već i prema svim novinarima i svim građanima. Vlasnik lista "Dnevni telegraf" i nedeljnika "Evropljanin" Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine u prolazu ispred zgrade u kojoj je živeo. Ivana Stevanović iz Fondacije "Slavko Ćuruvija" ocenila je za RSE potpunim apsurdom da postoji "nezakonita presuda doneta uz netačnu interpretaciju ključnih dokaza, a da nema nikakve posledice". "Ovo je poluistina, tapkanje u mraku koje prolongira tu atmosferu devedesetih, nekažnjivost državnih zločina i nekažnjivost ubistava novinara", navela je. Šta je presuđivano?Vrhovni sud, u postupku za zaštitu zakonitosti na zahtev Vrhovnog javnog tužilaštva, utvrdio je da je Aplecioni sud u oslobađajućoj presudi višestruko povredio zakon kada je oslobodio krivice čelnike DB za ubistvo Ćuruvije. Po oceni Vrhovnog suda presuda apelacije doneta je "uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, a u korist okrivljenih". Međutim, Vrhovni sud osim konstatovanja grešaka nije mogao da ocenjuje pravosnažnost te presude. Prethodno je Apelacioni sud u februaru 2024. oslobodio četvoricu bivših pripadnika DB, koji su prvostepenom presudom bili osuđeni za teško ubistvo u podstrekivanju i saizvršilaštvo. Nakon ponovnog ispitivanja svedoka, sud je utvrdio da su iskazi iz istrage "ne samo nepouzdani, već i da se ne mogu sa sigurnošću prihvatiti kao istiniti". Na tu presudu po zakonu nije postojala mogućnost žalbe. Podsetimo, da su prvostepenom presudom 2021. u ponovljenom postupku osuđeni na po 30 godina zatvora šef Državne bezbednosti u vreme vlasti Slobodana Miloševića Radomir Marković i nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić. Nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni su na po 20 godina. Neposredni izvršilac nije poznat ni posle 27 godina od ubistva Slavka Ćuruvije i sudskog postupka koji je trajao skoro deceniju. Šta se traži od Ustavnog suda?Od Ustavnog suda se traži ocena ustavnosti nekoliko odredbi Zakona o krivičnom postupku koje onemogućavaju žalbu na drugostpenu presudu. Vladica Ilić, iz nevladinog Beogradskog centra za ljudska prava i pravni zastupnik ćerke ubijenog novinara, kaže za RSE da je cilj da se postupak vrati u fazu u kojoj će se preispitati da li su propusti drugostepenog suda imali uticaj na presudu. "I ako su mogli da imaju uticaj, da se ta presuda ukine i da se ponovo odluči o krivici okrivljenih", naveo je. Ilić objašnjava da od Ustavnog suda nije traženo da uđe u kompletan predmet ubistva Slavka Ćuruvije i čita dokaze, već vrlo konkretna pitanja. "Da li je nemogućnost podnošenja žalbe i da li je nemogućnost Vrhovnog suda da oceni bitnost povreda koje su postojale u oslobađajućoj drugostepenoj presudi u skladu sa Ustavom", naveo je. Šta bi odluka Ustavnog suda mogla da znači?Ilić kaže da Ustav dopušta mogućnost ponavljanja postupka nakon što je pravosnažno okončan ukoliko se pojave novi dokazi ili se utvrdi da su u postupku postojale bitne povrede zakona koje su mogle da utiču na njegov ishod. Dodaje i da postoji solidna praksa Evropskog suda za ljudska prava da to nije samo mogućnost nego i obaveza države. "Kad se pokažu fundamentalni nedostaci u nekom postupku, a imali ste oštećenog koji je pretrpeo teže povrede ljudskih prava ili porodicu koja je oštećena zato što je neko ubijen, Evropski sud je odlučivao da ne dolazi u obzir da se država krije iza zabrane ponovnog suđenja i gonjenja", naveo je. Ukoliko Ustavni sud odluči pozitivno to bi, kako navodi Ilić, značilo da Jelena Ćuruvija dobije mogućnost, kao oštećena, da traži da se izmeni jedna od dve presude – Vrhovnog ili Apelacionog suda. "Ako se stavi van snage odredba kojom se zabranjuje žalba, onda bi sud trebalo da izmeni presudu tako što bi dodao pouku o pravu na žalbu", objašnjava Ilić. Ukoliko se utvrdi neustavnost odredbi koje sprečavaju Vrhovni sud da meri uticaj utvrđenih propusta na zakonitost drugostepene presude onda bi taj sud, kaže Ilić, mogao u novoj presudi da to učini. Takođe su disciplinskom tužiocu Visokog saveta sudstva podnete disciplinske prijave protiv troje sudija koji su učestvovali u donošenju oslobađajuće presude Apelacionog suda u slučaju Ćuruvija, zbog postojanja sumnje da su nesavesno vršili sudijsku funkciju. Krajnja adresa Evropski sud za ljudska pravaUkoliko Ustavni sud ne prihvati inicijativu, onda u Srbiji više ne postoji nijedno pravno sredstvo i preostaje samo Evropski sud za ljudska prava. Pravni zastupnik Ćuruvijine ćerke kaže da će se obratiti Evropskom sudu i u slučaju da Ustavni sud bude odugovlačio sa odlukom. "Tu mislim na probijanje roka od par meseci", naveo je Vladica Ilić. On se ipak nada da slučaj neće doći do Evropskog suda. "Valjda shvataju da ne bi bilo zgodno da Evropski sud utvrdi da je Srbija onemogućila utvrđivanje odgovornosti za ubistvo Slavka Ćuruvije zato što je imala loše zakone. To bi bila loša odluka po Srbiju", dodao je. Evropski sud za ljudska prava je u oktobru 2025. utvrdio da su povređena prava očeva u istrazi o smrti dvojice Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića, koji su ubijeni 2004. u beogradskoj kasarni na Topčideru. U toj odluci suda stoji da je "Vlada Srbije izrazila priznanje, sa žaljenjem, o kršenju prava podnosilaca koje je proisteklo iz nedostataka u istrazi o smrti gardista". Vlada Srbije se obavezala na "sprovođenje efikasne zvanične istrage o smrti" dvojice gardista pod "nadzorom visokog tužioca i potpuno u skladu sa principima utvrđenim u relevantnoj sudskoj praksi Suda".