Do skoro neprikosnoveni na vlasti, danas politički poraženi, Aleksandar Vučić i Viktor Orban zajedno sa društvenih mreža uveravaju: "Vratićemo se". I bivši predsednik Srbije i nekadašnji premijer Mađarske vlast su izgubili na izborima ove godine – Vučić posle 14, Orban nakon 16 godina. Sličnosti između ovih populista i bliskih političkih saradnika su višestruke. Izbornom porazu i Orbana i Vučića prethodile su optužbe političkih protivnika za rasprostranjenu korupciju, zloupotrebu moći, nezakonito bogaćenje i političko "zarobljavanje" državnih institucija. Međutim, kako za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje Milan Nič, viši istraživač Nemačkog društva za spoljnu politiku sa sedištem u Berlinu, prva razlika između njih vidi se već u ponašanju koje su pokazali posle izbornog poraza. "Viktor Orban je praktično nestao iz javnosti na nedelju dana. Otputovao je u SAD na fudbalsko prvenstvo. Neposredan efekat na (njegovu partiju) Fides bio je poguban kada je reč o moralu stranke. Partija je delovala demotivisano i nije bilo jasno ko njome zapravo rukovodi", dodaje. Kaže i da je podrška javnosti Fides naglo opala nakon izbora - za oko 10 do 15 procenata. Vučić je, smatra Nič, izbegao tu grešku. "Ako pratite njegovu javnu komunikaciju, videćete da se prvenstveno obraća sopstvenim biračima, partijskim strukturama i različitim neformalnim mrežama povezanim sa njegovim političkim sistemom", navodi. Iako je do formiranja nove vlade i parlamenta, vlast formalno i dalje u rukama Vučićevih naprednjaka, dani nakon izbora obeleženi su pojačanim aktivnostima tužilaštava, hapšenjima u policijskom vrhu i proverama rada državnih institucija. 'Prijatelji u teškim trenucima'Orban je nedelju dana nakon izbora u Srbiji posetio Vučića u porodičnoj kući njegovih roditelja u okolini Beograda. U snimku koji su objavili na društvenim mrežama poručili su da "pravi prijatelji postaju još bliskiji u teškim trenucima". Kada je reč o koristi koju dvojica populističkih lidera mogu imati od političkog povezivanja sada kada su u opoziciji, Milan Nič kaže da ih na to upućuju "strukturalne sličnosti". "To je u njihovom obostranom interesu, a pritom imaju i blizak lični odnos. Mislim da njihova dalja saradnja ne bi trebalo nikoga da iznenadi". "Ali treba imati na umu da su oni učili jedan od drugog i mnogo pre ovih političkih događaja. Razmenjivali su iskustva, uključujući i ona o izbornim strategijama, pa ih to ipak nije sprečilo da dožive političke poraze", zaključuje Nič. Šta ih veže?Populistička politika, međusobna podrška i bliske veze na kojima Orban i Vučić javno insistiraju. Takođe, i jedan i drugi bili su na meti oštrih kritika Brisela zbog podrivanja demokratije u državi. Jožef Makai, novinar lista Atlatso, predavač na fakultetu Kodolanji u Sekešfehervaru, ističe da su to bili hibridni režimi u kojima je postojala "fasada demokratije" i "zarobljavanje države i medija". "Oba sistema su se bazirala na snažnom lideru, nacionalisti koji kaže da brani interese države i nacije", kaže i podvlači da ovi režimi, uz sve sličnosti, nisu bili blizanci. Ono što im je zajedničko je i prijateljstvo i saradnja sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, predsednikom Kine Si Đinpingom, proruskim populistom Miloradom Dodikom, predsednikom vladajuće partije u bh. entitetu Republika Srpska Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). Tu su i međudržavni projekti i saradnja koje su bivši lideri dogovarali, a koje su pratile optužbe za netransparentnost, korupciju i lično ugovaranje poslova. To se odnosilo i na modernizaciju pruge Budimpešta-Beograd, koju je sproveo kineski izvođač radova na osnovu ugovora potpisanog sa vladama obe države. Nove vlasti i u Srbiji i u Mađarskoj najavile su da će preispitati ugovore i sporazume koje su dogovarali njihovi prethodnici. Šta je od promene vlasti urađeno u Mađarskoj?U mesecima nakon što su Peter Mađar i njegova stranka Tisa (Tisza) preuzeli vlast počeo je proces utvrđivanja odgovornosti bivših funkcionera. Odlukom mađarskog parlamenta, osnovana je Nacionalna kancelarija za povraćaj i zaštitu imovine. Ta kancelarija ima ovlašćenje i zadatak da istraži zloupotrebe i netransparentna upravljanja javnim sredstvima, te da povrati državnu imovinu koja je nezakonito otuđena. U oktobru je uhapšen donedavni guverner centralne banke Đerđ Matolči (György Matolcsy), jedan od bliskih Orbanovih saradnika. Uhapšen je zbog sumnje u finansijske prevare i zloupotrebu javnih sredstava. "Ovo je bilo nezamislivo. Bilo ko da kaže da je pre izbora mislio da će Matolči Božić ove godine provesti u pritvoru, teško mi je da mu poverujem", komentariše Jožef Makai. Makai objašnjava da je nerealno očekivati da se "preko noći" svi koji su "šesnest godina pljačkali državu", nađu iza rešetaka. "Ne možete formirati jedan slučaj i reći sudimo Orbanu zato što je 16 godina bio premijer i što je stvorio sistem koji je stvorio. Ovo nije revolucionarna pravda, nego pravna država radi svoj posao. Svima se mora suditi u odvojenim slučajevima, a za to je potrebno vreme". Mađarska je postala i članica Kancelarije evropskog javnog tužilaštva (EPPO), što otvara mogućnost da se istraže navodi o zloupotrebama sredstava Evropske unije od strane Orbanovog režima. Da li se 'steže obruč' oko Orbana?Jožef Makai podseća na "Aferu zlatni konvoj" iz marta ove godine, kada je antiteroristička jedinica (TEK) uoči parlamentarnih izbora zaustavila oklopna vozila ukrajinske državne štedionice koja su po redovnoj proceduri prevozila novac i zlato iz Austrije u Ukrajinu. Ukrajinski službenici su privedeni i to je došlo u centar Orbanove izborne kampanje u kojoj je Ukrajinu optuživao za uplitanje u izbore. Istraga nakon promene vlasti utvrdila je da je takvo postupanje bilo neosnovano. Pokrenuta je istraga koja ispituje sumnje da je bivši mađarski premijer lično naložio zaplenu pošiljke. "Vidimo da je to bila akcija u službi izbora i predizborne kampanje. Ovo je slučaj gde su se dosta približili Orbanu i mislim da je dosta nezgodan za njega". Makai kaže i da je "teško reći" da li se Viktor Orban danas oseća "lagodno" u svojoj zemlji, s obzirom na istrage o zloupotrebama javnih sredstava koje se vode. "Ali ono što vidimo je da su se njegovi ćerka i zet izmestili u London. A počeli su i da prodaju deo svoje imperije ovde". "Mislim da se oni izvlače i da je to neki znak da bi oni hteli da budu na nekom drugom mestu gde su možda malo bezbedniji", zaključuje. Šta se nakon izbora dešava u Srbiji?U prvim danima nakon izbornog poraza Srpske napredne stranke počele su istrage u vezi sa dosadašnjim radom javnih institucija. Osim toga, uhapšen je Davor Macura, vlasnik Alta banke sa sedištem u Beogradu. Macura, blizak Srpskoj naprednoj stranci, jedan je od četiri biznismena iz Srbije koji su se našli na listi zahteva za uvođenje američkih sankcija, koju je republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) uputio državnom sekretaru Marku (Marco) Rubiju. Dva dana ranije, Narodna banka Srbije (NBS) oduzela je dozvolu za rad Alta banci. Utvrđeno je da se finansijsko stanje banke znatno pogoršalo, te da postoji mogućnost dodatnog pogoršanja. Tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije pokrenulo je proveru mogućih odliva novca iz Alta banke u inostranstvo. Sam Vučić izjavio je da se ne plaši hapšenja jer oko para, kako je rekao, nije potpisivao ništa. "Ja oko para ne potpisujem i ne radim ništa i oko toga ne može ništa da se pronađe", rekao je 1. novembra na TV Pink koja godinama podržava SNS. Ipak, prema mišljenju Milana Niča prilagođavanje novim okolnostima teže je palo Orbanu, nego Vučiću. "Vučić ima više mogućnosti da sačuva politički uticaj, pre svega zato što se još nije u potpunosti odrekao vlasti". "Ono što se u Mađarskoj dogodilo u roku od mesec ili mesec i po dana nakon izbora verovatno bi predstavljalo najbolji mogući scenario za Srbiju i Studentsku listu. U Mađarskoj je Fides zaista predao ministarstva i državni aparat. Došlo je do sveobuhvatne primopredaje vlasti", pojašnjava Nič. Različiti politički protivniciI za Vučićev i za Orbanov režim, karakteristično je "urušavanje i skoro pa nestanak dosadašnje klasične opozicije", ističe novinar Jožef Makai. "Onda su se pojavili u Srbiji studenti, u Mađarskoj Mađar i razbili taj sistem, tako da se tadašnja vlast odjednom našla u problemu kako da odgovori na izazov nove opozicije". Ipak politički rivali od kojih su doživeli poraz se razlikuju. Viktora Orbana i njegov Fides (Fidesz) pobedio je bivši stranački kolega. Peter Mađar distancirao se dve godine pre izbora od vladajuće stranke koju je optužio za korupciju i širenje propagande. Na izborima je predvodio proevropsku partiju desnog centra Tisu (Tisza) koja je odnela ubedljivu pobedu. S druge strane, Vučićev režim porazio je studentski pokret bez jasnog lidera i bez prethodnog političkog iskustva. Svoje kandidate birali su na studentskim plenumima iz redova univerzitetskih profesora, nastavnika, pravnika, poljoprivrednika, umetnika, sportista. Proteste je pokrenula smrt 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024, svega četiri meseca nakon što je stanica drugi put svečano otvorena. Na oba otvaranja prisustvovali su državni zvaničnici, a na prvom i sami Aleksandar Vučić i Viktor Orban čime su se javnosti pokazivali rezultati međudržavne saradnje u zajedničkoj rekonstrukciji pruge koja povezuje glavne gradove Srbije i Mađarske. Saradnja na tekstu Miloš Teodorović.

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) čestitao je u ponedeljak pobedu Studentskoj listi i poručio da Francuska nastavlja da pruža podršku Srbiji u evropskim integracijama. Makron je na X naveo da je razgovarao s prvim na Studentskoj listi Ilijom Srdanovićem. "Čestitao sam mu na velikoj izbornoj pobedi na parlamentarnim izborima, koje je obeležila istorijski visoka izlaznost", naveo je Makron. Studentska lista je na izborima 25. oktobra ubedljivo pobedila Srpsku naprednu stranaku bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, osvojivši 140 od ukupno 250 poslanika. "Ponovo sam mu poručio da Francuska ostaje prijatelj Srbije i da je odlučna da je i dalje pruža podršku na njenom evropskom putu", naveo je Makron. Srdanović je u intervjuu za RSE rekao da će vlast Studentske liste nastaviti evrointegracije Srbije. I drugi kandidati Studentske liste su najavili nastavak reformi na evropskom putu, navodeći da je na kraju na građanima Srbije da na referendumu odluče da li žele da zemlja uđe u EU. "Mi ćemo svakako, na temeljima istih civilizacijskih vrednosti, poštovanja prava i jednakosti, antikoruptivnih radnji, funkcionisanja institucija i slobode medija, potpuno usaglasiti našu državnu unutrašnju politiku sa poglavljima 23 i 24, koja su osnovna prepreka za dalje pristupanje evropskim integracijama", rekao je on.

"Izgubila sam pristup svoj svojoj ušteđevini." Tim rečima 40-godišnja Anja Beson, državljanka Ruske Federacije koji tri godine živi u Srbiji, komentariše za Radio Slobodna Evropa (RSE) gašenje Alta banke. Odlukom Narodne banke Srbije (NBS), toj banci je 31. oktobra oduzeta dozvola za rad, a dva dana kasnije priveden je njen vlasnik Davor Macura, biznismen blisko povezan sa Srpskom naprednom strankom (SNS) koja je 25. oktobra izgubila vlast nakon 14 godina. Gašenje Alta banke posebno je pogodilo rusku zajednicu u Srbiji, pošto je to jedna od retkih banaka u kojoj su mogli da kao fizička i pravna lica otvore račun nakon što je Zapad uveo finansijske sankcije Ruskoj Federaciji zbog invazije na Ukrajinu 2022. godine. "Tim ljudima sredstva moraju biti nadoknađena, tim pre što je to bila jedina banka koja je poslovala sa njima", kaže za RSE Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Šta kažu ruski državljani?Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2025. godine, u Srbiji legalno boravi više od 53.000 ruskih državljana. Masovni dolazak ruskog stanovništva usledio je nakon što je Kremlj pokrenuo totalnu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Najčešće destinacije ruskih imigranata su Srbija, Turska, Gruzija, Kazahstan, Jermenija i Nemačka. Srbija je bila destinacija i za Anju Beson, koja je matičnu zemlju napustila protiveći se politici aktuelnog režima u Rusiji. Kako kaže, račun u Alta banci je otvorila u septembru 2023. godine, odmah po dolasku u Srbiju. Prema njenim rečima, u to vreme je za strane državljane bez boravišne dozvole bilo moguće da otvore račun i u državnoj Poštanskoj štedionici, "ali uz mnogo veću birokratiju". "Alta banka je bila najlakše i najbrže mesto za otvaranje računa, a račun je bio neophodan za podnošenje zahteva za boravišnu dozvolu", objašnjava sagovornica RSE. Nakon što je Alta banka izgubila licencu za rad, na računu Anje Beson ostala je zarobljena sva njena ušteđevina. "Iznos je manji od 50.000 evra, pa se nadamo da će biti pokriven osiguranjem depozita, ali je i dalje reč o značajnoj sumi. Ne mogu da plaćam karticom, ne mogu da se prijavim na elektronsko bankarstvo, ništa ne funkcioniše. Sve što možemo da uradimo jeste da čekamo da nam Agencija za osiguranje depozita saopšti šta će se dalje dešavati", kaže ona. Agencija za osiguranje depozita saopštila je 31. oktobra, na dan kada je Alta prestala da radi, da će započeti isplatu osiguranih iznosa deponentima najkasnije sedam radnih dana od donošenja rešenja Privrednog suda u Beogradu o otvaranju stečajnog postupka nad bankom. "Osigurani iznos depozita je 50.000 evra po deponentu", saopštila je Agencija. Bez računa u Alta banci je ostao i partner Anje Beson, koji je zaposlen u jednoj srpskoj kompaniji. Uprkos tome, ona kaže da situacija u kojoj se njena porodica našla nije najkritičnija, pošto je Ana Beson početkom 2025. uspela da otvori račun u jednoj stranoj banci. "Tokom kratkog perioda kada su primali individualne klijente. Na tom računu ima nešto novca, dovoljno za gorivo i namirnice. Takođe držim deo ušteđevine u gotovini, jer me je život naučio da ne držim sva jaja u istoj korpi", kaže. Njen sunarodnik, 39-godišnji Kiril, u neizvesnijoj je situaciji. Račun u Alta banci otvorio je u januaru 2025. godine, nakon što mu je istekla debitna kartica banke koju je otvorio u drugoj zemlji pre nego što je došao u Srbiju u maju 2023. "Nažalost, trenutno nemam nikakvu alternativu. Pre nego što sam otvorio račun u Alta banci, pokušavao sam da ga otvorim u nekoliko drugih banaka u Srbiji, ali su moji zahtevi za otvaranje ličnog računa više puta bili odbijeni", kaže Kiril. Zbog toga se, dodaje, odlučio da postane klijent banke jedne male banke koja je uspon doživela poslednjih nekoliko godina vlasti SNS-a. "U međuvremenu živite u stranoj zemlji i stalno ste prinuđeni da se oslanjate isključivo na gotovinu. Zbog toga funkcionalan bankovni račun nije samo stvar komfora, već osnovna životna potreba za svakodnevno funkcionisanje", kaže Kiril. Bez znatne sume ostala je i 32-godišnja Darja, koja je na računu Alta banke čuvala sredstva od prodaje stana u Rusiji. "Prodala sam stan svojih bake i deke u Rusiji kako bih kupila stan ovde. Trudila sam se da sve bude potpuno transparentno i uredno, pa sam novac držala u banci. Sada mislim da je to bila ogromna greška, ali ko je mogao da zna da će se ovo dogoditi", kaže ova istoričarka umetnosti koja u Beogradu živi od decembra 2023. godine. Nakon što se završi procedura koju je najavila Agencija za osiguranje depozita, Darja će dobiti 50.000 evra, koliko iznosi limit u ovom slučaju. "Tužno je što se za taj iznos danas u Beogradu praktično ne može kupiti ništa, ali je svakako bolje nego da izgubim sve", kaže. Klijenti moraju biti obeštećeniOsim fizičkih lica, u Alta banci je račune imalo otvoreno i mnogo privrednih subjekata iz Ruske Federacije. Prema podacima komercijalne poslovne baze u koju je RSE imao uvid, u Srbiji su ruski državljani od februara 2022. do novembra 2026. otvorili više od 22.000 firmi od čega je trenutno aktivna 12 271. Više od 10 hiljada njih čine preduzetničke radnje, a oko 6.500 registrovanih preduzeća čiji su vlasnici ruski državljani ima bar jedan otvoren račun u Alta banci. Druge najzastupljenije banke u kojima ruske kompanije ili preduzetnici imaju otvorene račune su Raiffeisen Banka (2.241) i Poštanska štedionica (2.238). Anja Beson, koja kao privatna preduzetnica radi u sektoru marketinga, ima i poslovni račun otvoren u Alta banci, nakon što je druga inostrana banka odbila da joj otvori račun. Kako kaže, na tom računu ima tek oko 40 evra, ali ne očekuje da će moći da podigne taj novac, pošto je privremeno zamrzla preduzetničku radnju, te zbog toga neće moći da otvori novi poslovni račun u drugoj banci. "Zato taj novac smatram izgubljenim", kaže. Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i stručnjak u oblasti bankarskog poslovanja, naglašava da iznosi koje su ruski klijenti Alta banke imali ne smeju biti eksproprisani. "Apsolutno im moraju biti nadoknađena sredstva. Oni su tu poslovali ne zato što su imali preferencije prema Alta banci, već zato što im je to bio jedini izbor", kaže Đukić. Prema njegovim rečima, ruska zajednica trenutno nema mnogo manevarskog prostora za poslovanje dok se ne pojavi druga banka koja će poslovati sa njima. "Ne sumnjam da će se pojaviti, jer je ta vrsta posla atraktivna sa aspekta platnog prometa. Međutim, strane banke moraju da dobiju odobrenje za to od svojih centrala", kaže Đorđe Đukić. Ruskim državljanima je poslednjih godina bilo otežano otvaranje računa u pojedinim bankama u Srbiji zbog pojačanih provera povezanih sa međunarodnim sankcijama prema Rusiji, pravilima za sprečavanje pranja novca i procene rizika samih banaka. Uz to, desetak najvećih ruskih banaka je isključeno iz međunarodnog sistema za plaćanja SWIFT kroz različite pakete sankcija Evropske unije između 2022. i 2023. godine. 'Izostale preventivne mere Narodne banke Srbije'Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je u ponedeljak da je 2. novembra priveden Davor Macura, vlasnik Alta banke, pod sumnjom da je iz banke izneo oko 383 miliona evra. Uz njega, slobode su lišeni i direktor Odeljenja trezora i upravljanja gotovinom Alta banke G.M. i saradnik za trezorsko poslovanje I.P. Do hapšenje je došlo tri dana nakon što je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad Alta Banci. Dozvola za rad Alta banci oduzeta je nepunih nedelju dana nakon što su u Srbiji održani vanredni parlamentarni izbori, na kojima je Srpska napredna stranka poražena. Đorđe Đukić smatra da je Narodna banka Srbije, mnogo pre odluke o oduzimanju licence, propustila da sprovede mere preventivne kontrole, koje se donose na bazi dnevnih izveštaja o rizicima koje sve banke šalju u NBS. "Lanac odgovornosti je precizno definisan Zakonom o bankama. Direktno odgovorno lice u Narodnoj banci je viceguverner za kontrolu koja radi po nalogu guvernera", kaže Đukić i dodaje: "Narodna banka Srbije može da izrekne mere koje mora preduzeti Upravni odbor i Izvršni odbor banke i dati rok da se izvrše sve te korekcije koje je kontrola uočila. To očigledno nije urađeno." On podvlači da nova vlast ne sme dozvoliti odugovlačenje procesa stečajnog postupka i podseća na slučaj propasti četiri banke s početka 21. veka, čija je likvidacija trajala duže od dve decenije. Vlasnik Alta grupe Davor Macura, jedan je od četiri biznismena iz Srbije, bliskih donedavnoj vladajućoj strukturi u zemlji, koji su se našli na listi zahteva za uvođenje američkih sankcija, koju je republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) uputio državnom sekretaru Marku (Marco) Rubiju 14. oktobra. U tom zahtevu su četvorica biznismena označena kao saradnici doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji koriste javne resurse za lično bogaćenje. Ranije su iz Alta banke na upit RSE odbacili ove navode nazivajući ih neistinitim. *Saradnja na tekstu: Jelena Janković

Viši sudovi u Beogradu i Novom Sadu saopštili su u ponedeljak imena osoba koje je pre više od mesec dana pomilovao bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić, među kojima su bivša viša funkcionerka Ministarstva unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović i optuženi za teško ubistvo u pokušaju pošto je udario automobilom u studentkinju tokom komemorativnog skupa. Među pomilovanima su i opozicioni aktivisti i studenti koji su optuženi za pripremanje napada na ustavno uređenje i pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, nakon što je njihov snimljen razgovor prvo pušten u provladine medije. Vučić od dana kada je podneo ostavku 27. septembra nije hteo da iznese imena osoba koje je pomilovao. Viši sud u Beogradu je saopštio u ponedeljak da su "sa adrese elektronske pošte Ministarstva pravde Republike Srbije dostavljene odluke predsednika Republike Srbije o pomilovanju". Slučaj Dijane HrkalovićPrema odluci bivšeg predsednika, od krivičnog gonjenja za krivično delo trgovina uticajem oslobođena je bivša državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Dijanu Hrkalović, koja je u prethodnom periodu viđana na skupovima Vučićeve Srpske napredne stranke. Hrkalović, koja se u javnosti pominjala kao osoba koja gaji bliske veze s pripadnicima kriminalnih grupa, sud u Beogradu prvobitno je osudio na 16 meseci zatvora da bi Apelacioni sud u decembru 2025. tu presudu ukinuo i naložio novo suđenje. Postupak protiv Hrkalović krenuo je ispočetka u martu ove godine. U tri različita slučaja optužena je da je uticala na svoje saradnike da postupe suprotno službenom položaju. U jednom od njih, tražila je da se sudu i tužilaštvu ne dostavi izveštaj o veštačenju telefona Veljka Belivuka kojem se tada sudilo za ubistvo. Belivuk je kasnije uhapšen i optužen za organizovani kriminal, više ubistava, otmicu, prodaju droge i nedozvoljeno nošenje i promet oružja. Pomilovani optuženi za napde na studenteMarko Pavlović je oslobođen od krivičnog gonjenja za krivično delo teško ubistvo u pokušaju. On je okrivljen da je u januaru 2025. automobilom naleteo na studentkinju Sonju Ponjavić koja je u Ruzveltovoj ulici u Beogradu s drugim građanima učestovala u tišini za poginule u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Izricanje presude Pavloviću pred Višim sudom u Beogradu bilo je zakazano za 6. novembar. Viši sud u Novom Sadu je saopštio da je u dopisu Ministarstva pravde navedeno da se od krivičnog gonjenja oslobađaju Gorski Matović, Stevica Kiš i Aleksandar Kocić za krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu. Ognjen Stanković je oslobođen gonjenja za krivična dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu i teška telesna povreda, a Nemanja Narači za krivična dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu, teška telesna povreda i izazivanje opšte opasnosti. Matović, Kiš, Kocić, Stanković i Narači su, prema pisanju medija, među optuženima za napade na antivladine demonstrante tokom protesta u Novom Sadu u protekle dve godine zbog pada nadstrešnice na železničkoj stanici u tom gradu. Narači je takođe među deportovanima iz Crne Gore, dan uoči samita Evropske unije i Zapadnog Balkana na kojem je učestvovao i Vučić. Pomilovanje za aktiviste i studenteViši sud u Novom Sadu je saopštio da se oslobađaju krivičnog gonjenja za krivično delo pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije u saizvršilaštvu u vezi s krivičnim delom napad na ustavno uređenje i krivično delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja: Anja Pitulić, Jovan Dražić, Dejan Bagarić, Doroteja Antić, Branislav Đorđević, Mila Pajić, Davor Stefanović, Srđan Đurić, Mladen Cvijetić, Lado Jovović, Marija Vasić i Lazar Dinić. Marija Vasić, Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Lazar Dinić, Lado Jovović i Davor Stefanović su aktivisti opozicionog Pokreta slobodnih građana i neformalne grupe studenata STAV (Studenti protiv autoritarne vlasti) iz Novog Sada koji su uhapšeni dan pred veliki skup studenata u Beogradu 15. marta 2025. Njihovom hapšenju je prethodio "specijalni program" provladinih televizija i objavljivanje audio snimka njihovog prisluškivanog sastanka. U istoj grupi je još šest omladinskih aktivista koji nisu u Srbiji i za kojima je raspisana poternica: Mila Pajić, Dejan Bagarić, Doroteja Antić, Branislav Đorđević, Anja Pitulić i Jovan Dražić. Ostali pomilovaniOd krivičnog gonjenja za krivično delo pranje novca oslobođen je Nebojša Đokić, a Dragana Živadinović od krivičnog gonjenja za krivično delo zloupotreba službenog položaja, naveo je Viši sud u Beogradu. Živadinović je kao tadašnja predsednica Višeg suda u Nišu uhapšena u oktobru 2023. pod sumnjom za za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje. Ona se teretila da je ubrzala postupak i odobrila uslovni otpust jednom osuđeniku, a da je zauzvrat od firme njegovog sina dobila vaučer u vrednosti od 112.700 dinara (oko 960 evra) za sedmodnevni boravak u hotelu na Zlatiboru. Živadinović je bila na čelu sudskog veća Apelacionog suda u Nišu, koje je donelo oslobađajuću presudu Zvonku Veselinoviću i potvrdilo oslobađajuću presudu Milanu Radoičiću u postupku koji se vodio zbog nelegalnog iskopavanja šljunka za Koridoru 10. Sud u Beogradu je naveo i da je usvojena molba za pomilovanje Miloša Dugalića, podneta u avgustu, pa je oslobođen od daljeg izdržavanja kazne zatvora. Prema saopštenju novosadskog suda, Igor Elez je oslobođen gonjenja za krivično delo primanje mita.

Davor Macura, vlasnik Alta banke i biznismen blizak Srpskoj naprednoj stranci lišen je slobode sa još dvojicom rukovodilaca te banke, pod sumnjom da je iz banke izneo oko 45 milijardi dinara (oko 383 miliona evra). Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) saopštilo je da su uz Macuru slobode lišeni i direktor Odeljenja trezora i upravljanja gotovinom Alta banke G.M. i saradnik za trezorsko poslovanje I.P. Osumnjičenima je određeno zadržavanje od 48 sati i oni će biti saslušani u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Do hapšenja je došlo tri dana nakon što je Narodna banka Srbije (NBS) oduzela dozvolu za rad Alta banci. Vlasnik banke Davor Macura jedan je od četvorice srpskih biznismena za koje je zatraženo uvođenje američkih sankcija. Dozvola za rad Alta banci oduzeta je nepunih nedelju dana nakon što su u Srbiji održani vanredni parlamentarni izbori, na kojima je Srpska napredna stranka poražena. Prema navodima Tužilaštva, Macura se kao odgovorno lice Alta banke sumnjiči da je iz trezora banke iznosio novac i na taj način pribavio protivpravnu imovinsku korist. U saopštenju se navodi da su G. M. i I.P. pomagali Macuri tako što su mu predavali kartice za ulazak u trezor ili su mu svojim karticama i prisustvom omogućavali neovlašćene ulaske u trezor "Depo". Tužilaštvo Macuru sumnjiči za zloupotrebu položaja odgovornog lica, dok su G.M. i I.P. osumnjičeni da su pomogli u izvršenju navedenog krivičnog dela. Tužilaštvo je saopštilo da su 31. oktobra i 1. novembra izvršeni pretresi u prostorijama Alta banke i stanu osumnjičenog Macure, kao i da je pretresom prostorija banke izvršen popis gotovog novca u trezoru. Šta kaže advokat Davora Macure?Isa Spahović, advokat Davora Macure, izjavio je za Radio Slobodna Evropa kako je Macuri uručeno rešenje o zadržavanju. "On će sutra biti predat tužilaštvu, koje će da iznese detalje, između ostalog, koje mu se delo stavlja na teret i da traži od njega da se izjasni, na šta on ima svoja prava da se izjasni, a to ćemo videti kako će se izjasniti", rekao je Spahović. Na pitanje RSE šta se nalazi u krivičnoj prijavi, Spahović je rekao "zloupotreba položaja odgovornog lica je delo za koje se on tereti", dodajući da detalje "za koje se to događaje konkretno vezuje, ne znamo". "Istraga je takva po prirodi tužilačka i policijska da su one nejavne. One su javne samo u meri koje je to neophodno da se zaštite prava okrivljenog. Znate i onda i mi ne znamo o čemu se tačno radi", rekao je on. Spahović je naveo i da će se 3. novembra Macura izjasniti u Tužilaštvu za organizovani kriminal posle 12 sati. Zašto je Narodna banka oduzela dozvolu Alta banci?Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je 31. oktobra da je oduzela dozvolu za rad Alta banci a.d. Beograd, kao i da će Agencija za osiguranje depozita rešenjem suda biti imenovana za stečajnog upravnika. Izvršni odbor NBS je konstatovao da su oduzimanju dozvole prethodile kontrolne aktivnosti koje su bile usmerene na to da banka poveća nivo likvidnosti. Utvrđeno je da se u prethodnom periodu finansijsko stanje banke znatno pogoršalo, te da postoji mogućnost dodatnog pogoršanja finansijskog stanja ili likvidnosti banke i s tim u vezi da su ugroženi interesi deponenata banke. NBS je navela da će štediše Alta banke biti blagovremeno, u što kraćem roku, obaveštene kod koje banke će moći da podignu svoje depozite do osiguranog iznosa od 50.000 evra, kao i o načinu prijave ostalih svojih potraživanja i o njihovoj isplati. "Navedeni postupak ni na koji način ne oslobađa dužnike banke njihovih obaveza, pri čemu ova lica mogu očekivati jasne instrukcije o načinu izmirenja svojih obaveza prema banci nakon pokretanja stečajnog postupka", navela je NBS. Nad Alta bankom a.d. Beograd pokrenut je stečajni postupak, izvestila je ova banka, navodeći da je odluka doneta u skladu sa važećim zakonskim propisima i odlukama nadležnih regulatornih organa. U saopštenju se ističe da nadležne institucije i stečajni organi preduzimaju neophodne korake radi zaštite interesa deponenata i poverilaca, kao i sprovođenja daljih zakonskih procedura predviđenih propisima Republike Srbije.

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je 2. novembra da su depoziti građana zaštićeni, bankarski sektor stabilan i dobro kapitalizovan, te da će očuvati stabilnost dinara nakon što je krajem prošle sedmice oduzela dozvolu za rad Alta banci. U saopštenju NBS navodi se da su svi depoziti obuhvaćeni sistemom osiguranja depozita sigurni do zakonom propisanog iznosa od 50.000 eura po deponentu, te da Agencija za osiguranje depozita raspolaže sredstvima za njihovu isplatu. Centralna banka Srbije poručila je da problemi jedne banke ne predstavljaju pokazatelj stanja u cijelom bankarskom sektoru, koji je, kako navodi, visoko likvidan i raspolaže značajnim kapitalnim rezervama. "Bankarski sektor je u dobroj poziciji da podrži finansijsku stabilnost i obezbijedi nesmetano pružanje bankarskih i platnih usluga građanima i privredi", saopštila je NBS. U saopštenju se navodi i da Narodna banka Srbije raspolaže svim instrumentima za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema i da će, bude li potrebno, intervenisati na deviznom tržištu kako bi sačuvala stabilnost kursa dinara prema evru. Oduzimanje dozvole zbog pogoršanog finansijskog stanjaNBS je 31. oktobra oduzela dozvolu za rad Alta banci iz Beograda, navodeći da je prethodnim kontrolama utvrđeno značajno pogoršanje njenog finansijskog stanja i likvidnosti, zbog čega su, prema ocjeni regulatora, bili ugroženi interesi deponenata. Nakon oduzimanja licence, nad bankom je pokrenut stečajni postupak, a Agencija za osiguranje depozita preuzela je upravljanje procesom zaštite štediša. NBS je tada saopštila da će klijenti biti obaviješteni preko koje banke mogu podići osigurane depozite do 50.000 evra. Istovremeno, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije pokrenulo je provjere poslovanja Alta banke i mogućih transfera novca u inostranstvo, dok je NBS podnijela krivičnu prijavu protiv banke i više odgovornih lica. Vlasnik banke među predloženima za američke sankcijeAlta banka dio je poslovnog sistema biznismena Davora Macure. Njegovo ime našlo se prošlog mjeseca među četvoricom srbijanskih privrednika za koje je američkom državnom sekretaru upućen zahtjev za uvođenje sankcija, što su iz Alta grupe odbacili kao neosnovano. Dan nakon što je Alta banci oduzeta dozvola za rad u Srbiji, Centralna banka Crne Gore saopštila je da je ukinula odobrenje za pružanje platnih usluga kompaniji "Alta Pay Group" u toj zemlji, naglašavajući da nema rizika po finansijsku stabilnost Crne Gore. U Sjevernoj Makedoniji centralna banka uvela je privremenu upravu u Alta banku AD Bitolj, navodeći da je odluka donesena nakon ubrzanog povlačenja depozita izazvanog problemima u matičnoj banci u Beogradu.

"Alta Pay Groupi" oduzeto je odobrenje za pružanje platnih usluga u Crnoj Gori, odlučio je Savet centralne banke (CBCG) te države u nedelju (1. novembra), dan nakon što je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu Alta banci a.d. Beograd. Kako je naznačeno u obaveštenju objavljenom na sajtu CBCG odluka je doneta u skladu sa Zakonom o platnom prometu, a na osnovu sveobuhvatne procene ispunjenosti kriterijuma koji se odnose na "obezbeđivanje stabilnog, sigurnog i zakonitog poslovanja platne institucije". Naglašava se da nema rizika za finansijsku stabilnost Crne Gore. "Alta Pay Group DOO Podgorica nije banka, ne prima depozite građana i privrede i nema uticaj na stabilnost finansijskog sistema Crne Gore. Centralna banka je blagovremeno preduzela sve potrebne aktivnosti iz svoje nadležnosti kako bi se u svetlu aktuelnih dešavanja obezbijedilo uredno izvršavanje obaveza Alta Pay Group DOO Podgorica i zaštitili interesi korisnika", navedeno je u saopštenju. Šta je Alta Group?"Alta Gruop" je kompanija Davora Macura, biznismena iz Srbije, specijalizovana za finansijske poslove. U njenom sastavu je i Alta banka. Alta sistem najpre je bio specijalizovan za menjačne poslove, kasnije je delovao kao "Alta Pay", a od 2025. godine preimenovan u Alta Gruop. Od svog početka do danas kompanija je značajno proširila aktivnosti. To se vidi na internet sajtu Alta Group. Tu stoji da se Alta Gruop bavi bankarskim i menjačnim poslovima, poslovima elektronske naplate i lizinga, kao i da posluje u Crnoj Gori. Takođe se vidi da je "Alta Gold" posebna poslovna jedinica unutar Alta Group fokusirana na poslove sa zlatom. Macura se povodom poslednjih događaja nije oglašavao. Šta je prethodilo?U odluci koja je objavljena u subotu (31. oktobra) Izvršni odbor NBS je konstatovao da su oduzimanju dozvole Alta banci a.d. Beograd prethodile kontrolne aktivnosti koje su bile usmerene na to da banka poveća nivo likvidnosti. Utvrđeno je da se u prethodnom periodu, finansijsko stanje banke znatno pogoršalo, te da postoji mogućnost dodatnog pogoršanja. S tim u vezi se navodi da su ugroženi interesi deponenata banke. Stoga je, objašnjeno je, NBS donela odluku da toj banci oduzme dozvolu za rad a kako bi zaštitila interese deponenata i očuvala stabilnost finansijskog sistema. Sankcije za Macura?Davor Macura, vlasnik Alta Pay Gruop, našao se na listi od četiri biznismena iz Srbije za koje je predloženo sankcionisanje od strane SAD. Zahtevom, koji je State departmentu podneo republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Willson), traži se zabrana putovanja u SAD i korišćenje američkog finansijskog sistema. Naznačava se da je Macura u vezi sa režimom bivšeg predsednika Srbije Aleksnadra Vučića, i iznose optužbe za pranje novca i zloupotrebu javnih resursa. Alta banka je odbacila optužbe. "Nijedan nadležni organ ni u jednoj jurisdikciji nije doneo nalaz niti odluku kakva se u navodima pripisuje Alta banci, Alta Pay Grupi ili gospodinu Macuri", navedeno je za RSE u odgovoru portparola Alta banke.

Hiljade ljudi okupilo se 1. novembra u Novom Sadu na komemorativnom skupu nastradalima u padu nadstrešnice Železničke stanice. Uz 16 minuta tišine za 16 poginulih, ponovljen je zahtev za odgovornošću za nesreću. Za smrt ovih ljudi do sada niko nije odgovarao.

U specijalnoj epizodi serijala Perspektiva govorimo o događajima koji su obilježili jednu od najvažnijih političkih prekretnica u novijoj istoriji Srbije.

Tema Mosta RSE bila je kojim putem će krenuti Srbija nakon pada Vučićevog režima. Sagovornici su Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku iz Beograda. Bilo je reči o tome kako će izgledati politička scena u Srbiji nakon 25. oktobra kada su građani glasali ne samo protiv Srpske napredne stranke, nego i protiv opozicionih partija, da li je pobeda neliderskog studentskog pokreta pokazala da Srbija može bez vođa koji su do sada presudno uticali na njenu sudbinu, kao i o tome da li će nova vlast u Srbiji imati snage da raščisti sa ogromnom korupcijom, kriminalom koji je povezan sa vlašću i zarobljenim institucijama i pravosuđem koje je ostavio bivši režim. Razgovaralo se i o tome da li će biti sprovedena lustracija koju su studenti obećali u svom programu, zašto nakon 5. oktobra i pada Miloševićevog režima niko nije lustriran iako je bio donet Zakon o lustraciji, da li će nakon uspostave nove vlasti poreska uprava krenuti da ispituju nelegalno stečenu imovinu s obzirom da se veliki broj pripadnika bivšeg režima i biznismena bliskih vlasti enormno obogatio na račun države, kao i o tome ima li dokaza za Vučićevo krivično gonjenje i da li će on biti izveden pred sud. Omer Karabeg: Pobeda Studentske liste pokazala je da se bez političkih partija na demokratski način može oboriti autoritarna vlast. Vučićev režim oborio je jedan pokret, a građani su glasali ne samo protiv Srpske napredne stranke, nego i protiv opozicionih stanaka koje su praktično nestale sa političke scene. Može li Srbija nastaviti politički život bez političkih stranaka koje su se ozbiljno kompromitovale u očima građana? Dušan Spasojević: Činjenica je da je jedan široki pokret, koji je izrastao na univerzitetu i dobio jako široku podršku u društvu, uspeo da pobedi jednu snažnu predominantnu partiju. To je nešto što do sada nismo imali prilike da vidimo. Ali je važno reći da se je studentski pokret tokom kampanje zapravo ponašao onako kako političke partije treba da se ponašaju. Imao je ozbiljnu organizaciju, kampanju, prisustvo na terenu i dobre kandidate. Zbog toga su napravili rezultat koji je za nekoliko procentnih poena bolji od najoptimističkijih procena. Što se tiče političkih partija, pretpostavljam da bi se one, koje su podržale studente, pobunile na ovu vašu konstataciju. One verovatno pretpostavljaju da će biti u boljoj startnoj poziciji za sve naredne izbore. Ali ja bih rekao da nas svakako očekuje rekonstrukcija političke scene i da ćemo već na prvim narednim izborima imati dva miliona birača koji će tražiti nove aktere. Sigurno je da će naša partijska scena za šest meseci ili za godinu dana biti potpuno drugačija od onog što smo do sada gledali. Dragan Popović: Ne verujem da Srbija može bez političkih stranaka. Prvo, samo dve-tri političke stranke su izašle na ove izbore uprkos tome što je svima bilo jasno da vlada referendumska atmosfera i naravno nestale su sa scene što je potpuno očekivano. Najveći deo opozicionih stranaka stao je iza Studentske liste i dao joj podršku i svoju infrastrukturu. Inače, kod nas je politička scena već odavno uništena. To je, pre svega, posledica delovanje autokratske vlasti koja je uništavala sve elemente demokratskog sistema, pa i političke partije uključujući i svoje saveznike. S druge strane, to je posledica i dosta loše situacije unutar prodemokratskog korpusa koji je proistekao iz vlasti u periodu od 2008. do 2012. koja je bila dosta opterećena korupcijom. Mislim da je ovo što se sada desilo prilika da se politička scena potpuno rekonstruiše i da se formiraju nove političke opcije. Na ovim izborima smo prvi put posle mnogo godina, da ne kažem i decenija, videli vrlo ozbiljnu političku kampanju. Nisu imali lidera, koji predstavlja celu listu, nego 250 kandidata koji su dan i noć bili na terenu sa građanima. Držali su programske tribine, razgovarali sa ljudima tako da je to bila ne samo obnova političkog sistema, nego i obnova demokratije. Mislim da ćemo vrlo brzo imati politički sistem sa novim strankama, a i sa nekim starim koje će da se obnove s novima ljudima. Rekao bih da politički sistem u Srbiji ne da nije ugašen, nego da tek sada ima priliku da se razvije. Omer Karabeg: Ali ljudi koji su izveli izborni prevrat uopšte nisu bili političari. Dragan Popović: Tako je, nisu političari i to im je pomoglo u ovom trenutku zato što je cela politička kasta odbačena od strane građana. Ja sam jedan od onih koji je od starta podržao odluku Studentske liste da ne traži savezništvo sa strankama koje su predstavljale opoziciju jer je taj deo političke scene bio suviše kontaminiran. Srbija bez lideraOmer Karabeg: Dugo je vladalo uverenje da Srbija ne može bez vođa i da svoju sudbinu stavlja u ruke vođa. Da li su izbori 25. oktobra pokazali da su građani umorni od lidera? Mnogi smatraju da je Studentska lista tako ubedljivo pobedila velikim delom zbog toga što je uporno ponavljala da nema lidere i da joj oni nisu potrebni. Dušan Spasojević: Deo uspeha Studentske liste jeste bio u tome što su promovisali drugačiji oblik političkog angažovanja i razumevanja politike. Birači su predominantno razumeli zašto Studentskoj listi nije važno da znamo ko je lider - da li je to Srdanović ili Šoskić, ili Karović, ili Sajčić, ili Bakić, ili je bilo ko. Ali, ne bih predaleko išao u zaključcima oko toga da li smo odbacili vođe, važno je da se otvorio novi prostor za demokratiju. I u tom prostoru moramo da gradimo drugačiju političku kulturu. To ne znači da je sigurno da nam se za dve, pet ili deset godina neće pojaviti neki novi Vučić, ali važno je da smo sada dobili drugačiji model. Setite se rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića čija je uloga tokom godinu i po krize bila jako važna. Ljudi su se ugledali na njega. On jeste neka vrsta političkog lidera iako nije na Studentskoj listi. Ali to ne znači da je on autoritarni lider ili da će, ne znam, Šoškić ili Sajčić postati autoritarni lideri za mesec ili dva. Omer Karabeg: Ali studenti nisu Đokića stavili na listu. Oni beže od lidera. Dušan Spasojević: Različiti su razlozi zašto Đokić nije bio na listi. Moguće je da je jedan od razloga što je na sebe privukao puno pažnje, delu studenata je to možda odgovaralo, delu nije, pa su doneli su odluku da ne bude na listi i građani su podržali tu odluku. Ne treba da idemo iz krajnosti u krajnost. To je važna stvar da bismo razumeli šta nam se tačno desilo i šta može da se dešava narednih meseci. Dragan Popović: Uvek će jedan deo društva da traži lidere, a uvek će postojati i drugi deo koji se prema njima odnosi vrlo kritički i koji je svestan ogromne opasnosti koju liderski princip donosi društvu. Ovo što se desilo u Srbiji je mnogo drugačije. Jer, skoriji primeri pada autoritarnih režima poput Mađarske pokazuju da su svuda bili jaki lideri. Omer Karabeg: Zato mnogi smatraju da je ovo što se dogodilo u Srbiji istorijski presedan. Dragan Popović: Jeste presedan, ali ne bih išao tako daleko da govorim da je to sada neka specifičnost društva u Srbiji. Mislim da se pojavilo ogromno nezadovoljstvo dosadašnjom političkom kastom i njenim načinom vladanja, a liderstvo je kod nas uvek bilo prisutno u svim delovima političkog spektra, pa smo došli u situaciji da jedan bezliderski pokret može da ostvari ovako ogromnu pobedu. Ali ne sumnjam da će iz svega ovog da proistekne nekoliko jakih ličnosti sa liderskim potencijalom. Kad dobijemo premijera, kada dobijemo istaknute ministre, kad u decembru dobijamo predsednika republike, nema sumnje da ćemo imati jake ljude sa imenom i prezimenom. Ali ostaće nasleđe ovih izbora da je jedan neliderski pokret uspeo da smeni autokratsku vlast. Omer Karabeg: Čini se da je u ovom trenutku većinska Srbija protiv lidera. Dragan Popović: Tako je. U ovom trenutku većinska Srbija je rekla ne autoritarnom sistemu. A sastavni deo autoritarnog sistema po definiciji je liderstvo - jak lider, vođa nacije. Ali liderski princip ne mora nužno da bude negativan. Ima lidera koji su vukli svoja društva napred, koji su bili dobar primer građanima. Ne bih voleo da ta reč sada automatski postane negativna. Ali u ovom trenutku nema sumnje da je Srbija, što bi rekao pokojni Dušan Čkrebić, umorna od lidera. Omer Karabeg: Da bi Srbija postala normalna pravna država za šta su građani glasali na izborima potrebno je očistiti Augijeve štale. Srbija je ogrezla u korupciji, prepuna je kompanija čiji su se vlasnici ogromno obogatili na račun države, vlast je usko sarađivala sa kriminalcima, pravosuđe je bilo pod kontrolom režima, da ne pominjem gomilu medija koji se nisu bavili novinarstvom, već su bili propagandna glasila režima. Ima li studentska lista snage i potencijala da se sa tim uhvati u koštac, da očisti Augijeve štale? Augijeve štaleDušan Spasojević: Mislim da je jako važno da očekivanja i nadanja budu realna i razumna jer, kad pobednici na izborima preuzmu upravu nad državom, to će biti jako dugotrajan i težak proces. Važno je da budemo fokusirani na ključne poluge vlasti. Zanimljivo je ponašanje Aleksandra Vučića. On se sada junači, pokušava da okuraži svoje i da spreči da mu se struktura sruši kao kula od karata. Jako puno će zavisiti od narednih nekoliko dana ili nedelja, od toga šta će se dešavati u interregnumu između stare i nove vlasti. Studentska lista je dobila jasan mandat i fokusirana je na stvari koje su važne. Mislim da ono što je vlast Petera Magyara uradila u prvim mesecima treba da bude vodilja na šta treba obratiti pažnju i kako izbegavati zamke kojih će sigurno biti jako puno. Dragan Popović: Predstoji užasno težak posao. Niko ne treba da ima iluziju da je to lako. To će da bude neizvesno i zavisiće od svih nas. Jedna od mnogih vrednosti studentskog pokreta je što je mobilisao veliki broj ljudi na svim nivoima jer je potrebno učešće svih nas da bismo digli iz pepela potpuno urušenu državu i institucije. Dobro je što nema tog mitskog 6. oktobra, upadanja u zgrade i preuzimanja vlasti na taj način. Ja sam za postepeni, institucionalni put gde pritisnete institucije da bar delimično rade svoj posao, a onda ih, ako ne rade, smenite u legalnom postupku kada se za to stvore zakonski uslovi. To ljudima šalje poruku koliko je važna država, koliko su važne institucije, koliko je važna vladavina prava, koliko je važno da nema linča i nasilnog preuzimanja vlasti. Mislim da je to tekovina 5. oktobra koji je prošao relativno mirno uz vrlo malo nasilja u odnosu ono šta je moglo da bude. Studentski pokret uspeva da drži pod kontrolom onaj malo besniji deo društva. Naravno, možemo da razumemo da su ljudi besni, ali dužnost je izbornih pobednika da utiču na ljude da se sačuva dostojanstvo, da ljudi shvate da moramo postupno da preuzimamo institucije i da ih iznova gradimo. Mislim imamo tu vrstu poruka iz Beograda gde ljudi prekrečuju grafite mržnje po celom gradu, ulepšavaju grad, sklonjen je Ćacilend kao simbol bivše vlasti, polako padaju neki od ključnih predstavnika nasilničkog režima. Uhapšen je direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu, neki su ljudi već podneli ostavke na nekim televizijama i u nekim institucijama. Početak je dobar, ali će put da bude vrlo trnovit. LustracijaOmer Karabeg: Studentska lista je obećala lustraciju i oduzimanje nezakonito stečene imovine. To su obećali i pobednici nakon 5. oktobra, pa nikad ništa nisu uradili. Da li će Studentska lista ispuniti obećanje? Dušan Spasojević: Bojim da se neka šira lustracija verovatno neće desiti, ali je izuzetno važno da svako u svojoj oblasti izvrši lustraciju u onoj meri u kojoj je to moguće. Posebno mi se sviđaju pritisci koji se dešavaju unutar institucija. To će olakšati i umanjiti pritisak na studente. Važno je da sve to dešava širom Srbije, od simboličnih akcija, kao što je čišćenje prolaza na Terazijama ili meni jako dragog skidanja Vojislava Šešelja sa jedne zgrade u Novom Sadu gde je stajao 15 godina, do pritisaka na institucije. To su jako važne stvari koje mogu da nadomeste široki lustracioni proces. Ne znam dovoljno o lustraciji, čitao sam malo o lustraciji u Nemačkoj nakon Drugog svetskog rata, taj proces je vrlo komplikovan. Omer Karabeg: U Češkoj je nakon Plišane revolucije sprovedena dosta uspešna lustracija. Dušan Spasojević: Da. Moguće je da postoji takvi primeri. Što se tiče nezakonito stečene imovne, jako je važno da se to istraži u onoj meri u kojoj je moguće. Pre svega zato što je deo društvenog bogatstva prešao u džepove ljudi iz Srpske napredne stranke i onih koji su vezani za njih. Dragan Popović: Verujem da će se probati sa nekom vrstom lustracije. Ta mera je dosta kompleksna i teško izvodiva. Pomenuli ste Češku. To je jedini primer gde je lustracija malo šire uspela. U drugim zemljama je često izazivala dosta problema. Sve te mere, koje se donose posle pada autoritarnih režima, mogu da budu korisne, ali moraju oprezno da se primenjuju. Ne smeju da se pretvore u lov na veštice, moraju da se poštuju ljudska prava. Oni koji su lustrirani moraju da imaju pravo da se obrate nadležnom sudu i onda će sve to potrajati. Ali, s obzirom da je to dosta jak zahtev građana, moraće nešto da se učini. Podsetio bih da je u Srbiji 10 godina važio Zakon o lustraciji koji nikada nije primenjen. Omer Karabeg: Ne sećam da je nakon 5. oktobra iko lustriran. Dragan Popović: Tako je. Zakon o lustraciji nikada nije primenjen zato što nikada nije formirana lustraciona komisija jer je morala da ima i jednog člana iz opozicije, a opozicija, koju su predstavljale partije svrgnutog režima, nije htela nikog da imenuje, pa je zakon, koji je imao ograničeno vremensko trajanje, istekao. Ja mislim da je mnogo važnije da se poreska uprava osposobi da radi svoj posao. To je ključna institucija. Ona ima zakonska ovlašćenja da ispituje i oduzima nezakonito stečenu imovinu. Mi imamo sloj ekstremno bogatih ljudi za koje bez ikakve sumnje znamo da su na sumnjiv način došli do tog bogatstva. Ljudi s ogorčenjem gledaju kako nekakvi polupismeni tipovi poseduju luksuzne vile i privatne avione. To je nepravda koja razara ovo društvo, takvo društvo ne može ili vrlo teško može da opstane. Mislim da bi buduća vlada Srbije mnogo više pažnje trebalo da posveti reformi poreske uprave, načinima da se dođe do pravde, da se oduzme nelegalno stečena imovina. A lustracija? Da je spovedu koliko budu mogli, ali ne očekujem da ona bude nešto masovno primenjena. Vučić i SanaderOmer Karabeg: Mislite li da će Aleksandar Vučić biti izveden pred sud zbog mnogobrojnih kršenja zakona? Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta i kandidat na Studentskoj listi uporedio je Vučićev slučaj sa slučajem bivšeg hrvatskog premijera Sanadera koji je zbog korupcije završio u zatvoru. S tim što je, kako je Bakić rekao, Vučićeva kriminalna delatnost mnogo izraženija od Sanaderove. Dušan Spasojević: Vučić se u javnosti pozicionirao kao ključni akter, on je naređivao, a te odluke su sprovodili njegovi ministri, pomoćnici i razni drugi ljudi koji su imali ovlašćenja da to rade. Tako da pretpostavljam da će oni biti prvi na udaru. Ali mi se čini da postoji dovoljno dokaza, bar u slučaju nadstrešnice kada je Vučić požurivao radove kako bi otvaranje rekostruisane zgrade Železničke stanice u Novom Sadu bilo u funkciji njegove promocije. Pretpostavljam da će makar to biti neka osnova da vidimo sudski proces protiv njega. Imajući u vidu i razne druge stvari za koje sada ne znamo, a koje će se otkriti, verujem da bi istraga morala da dođe i do njega na način na koji je u Hrvatskoj došla do Sanadera. Mislim da ćemo gledati proces tokom koga će Vučić, kao i svi naprednjaci, koristiti sve blagodeti demokratije i ljudskih prava i sve moguće nedostatke pravnog sistema u Srbiji, ali nadam se da će biti snage da se stvari izvedu do kraja jer ako sada ne kaznimo nikoga, onda će nam se sličan lider pojaviti u budućnosti. Da se ne vraćam na 5. oktobar i da ne pričamo o tome za šta je bio optužen Milošević, za šta Mira Marković i drugi iz njihove ekipe - to je lekcija koju smo skupo platili i mislim da sada to moramo da uradimo drugačije. I nadam se da hoćemo. Dragan Popović: Teško mi je da zamislim da se novo tužilaštvo neće posebno baviti Vučićem kao nosiocem sve vlasti u autokratskom piramidalnom sistemu koji je uspostavio. Drugo je pitanje za šta će uspeti da nađu dovoljno dokaza, za šta će moći da ga optuže. To će verovatno biti manje od onoga što građani očekuju. Uvek je tako. Nije lako pronaći dokaze, a za slučaj gospodina Vučića biće potrebni i svedoci. To će biti sudski postupak koji je jako komplikovan i koji će jako dugo da traje jer nema ekspresne i brze pravde. Pravda je uvek spora, traži strpljenje, ponekad moramo da potisnemo nezadovoljstvo i da pustimo institucije da rade svoj posao.

Komemorativni skup u Novom Sadu, povodom druge godišnjice od pogibije 16 osoba u padu nadstrešnice Železničke stanice u tom gradu, završen je u nedelju nakon što su predstavnici svih univerziteta u Srbiji položili 16 venaca sa imenima poginulih ispred stanice. Nakon studenata, sa polaganjem cveća i paljenjem sveća nastavili su i građani te predstavnici Studentske liste. Posle pada nadstrešnice usledili su masovni antivladini protesti koje su predvodili studenti, a koji su doveli do vanrednih parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra. Studentska lista učestvovala je na izborima i osvojila najviše glasova, prema preliminarnim rezultatima. Time su Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka izgubili vlast nakon 14 godina. Suđenje za pogibiju 16 ljudi ni dve godine kasnije još nije počelo. 'Pravda će biti zadovoljena'Predstavnici studentskog pokreta poručili su na skupu da tragedija nije reč koja adekvatno opisuje ono što se dogodilo 1. novembra 2024, jer tragedija opisuje nesreću, slučajni događaj, a iza te reči "može vešto da se sakrije reč koju svi tražimo, a to je odgovornost". "Zato nismo zažmurili i nismo prećutali. Događaj koji nas je sve potresao do srži - nije tragedija, nije nesreća, nije slučajnost. To je ubistvo. A ubistvo traži krivca, traži odgovornost i traži pravdu", poručila je studentkinja u govoru sa bine postavljene kod Železničke stanice. "I pravda će biti zadovoljena, jer ubistvo traži krivca i odgovorni će pred sudom objasniti zašto su nam zemlju zavili u crno. A mi, mi nikada nećemo zaboraviti. I zato ćemo na svaku godišnjicu, u svim gradovima, u 11.52 da se okupimo i zajedničkom tišinom da kažemo da su voljeni, upamćeni i nikad prežaljeni", kazala je studentkinja. Pre obraćanja, po završetku 16-minutne tišine za poginule, hor je izveo pesmu "Cveta trešnja u planini", usledila su recitovanja "Što te nema" Alekse Šantića i "Pohvala svetu" Branka Miljkovića, da bi komemorativni skup bio završen pesmom "Lepe moje crne oči" u ponovnom izvođenju hora. Predstavnici studentskog pokreta potom su ispred Železničke stanice položili 16 venaca cveća, sa imenima 16 poginulih u padu nadstrešnice. Na skup je pozvao studentski pokret, koji je apelovao da se na njega dođe bez političkih obeležja, transparenata i bez pravljenja buke. Okupljanja građana počela su u nedelju ujutro na tri lokacije u Novom Sadu, kolone okupljenih su se prvo susrele kod Futoške pijace, a potom zajedno stigle do Železničke stanice Bulevarom oslobođenja. Na čelu kolone, 16 studenata je nosilo 16 venaca cveća, sa imenima 16 poginulih, dok su iza njih građani nosili crna platna na kojima je bilo ispisano "16", "11.52", kao i ilustracije belih golubova. Nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu obrušila se 1. novembra 2024. godine u 11.52 i tom prilikom poginulo je 14 ljudi, među kojima i četvoro dece - od šest, 10, 16 i 17 godina, dok su teško povređene tri osobe od kojih su dve kasnije preminule u bolnici. Tog dana pod tonama betona, poginuli su Sara Firić (6), Valentina Firić (10) i Đorđe Firić (53) iz Kovilja, zatim Milica Adamović (6), Sanja Ćirić Arbutina (35) i Mileva Karanović (76), sve iz Kaća. Poginuli su i Nemanja Komar (17) iz Stepanovićeva, Miloš Milosavljević (21) iz Knićanina, Stefan Hrka (27) iz Beograda, Anđela Ruman (20) iz Stare Pazove, Goranka Raca (58) iz Novog Sada, Đuro Švonja (77) iz Stepanovićeva, Vukašin Raković (69) iz Bukovca i državljanin Severne Makedonije Vasko Sazdovski (46). Anja Radonjić (24) iz Paraćina preminula je od posledica teških povreda u bolnici 17. novembra 2024. godine, a Vukašin Crnčević (18) iz Zmajeva 21. marta 2025. godine. Teodora Martinko je sa teškim povredama preživela tu nesreću. Potvrđena optužnica za pad nadstrešniceApelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je sredinom jula optužnicu za pad nadstrešnice. Među optuženima su bivši ministar građevinarstva Goran Vesić, njegova pomoćnica Anita Dimoski i nekadašnja direktorka preduzeća Infrastruktura železnice Srbije Jelena Tanasković. Njih troje terete se za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti. Za isto krivično delo tereti se i Nebojša Šurlan, takođe jedan od bivših direktora Infrastrukture železnice Srbije. Pored njih, još devet osoba tereti se za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova, dok je Apelacioni sud odbio žalbe sedmoro okrivljenih kao neosnovane.

Načelniku Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije Marku Kričku i načelniku Službe za suzbijanje kriminala Bošku Sekuloviću određeno je, zbog postupanja u slučaju "Senjak", zadržavanje od 48 sati, rekao je u nedelju glavni tužilac beogradskog Višeg javnog tužilaštva Nenad Stefanović. On je na pres-konferenciji kazao da se Kričak osnovano sumnjiči za zloupotrebu službenog položaja i za primenu fizičke sile nad jednom osobom povezanom s tim slučajem. Stefanović je istakao da je Sekulović osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja, te najavio da će obojica biti saslušani u Višem javnom tužilaštvu, kao i da će krivična prijava protiv njih biti uskoro javno objavljena. "M.K. i B.S. su jutros [1. novembar] lišeni slobode zbog postojanja osnova sumnje da su od 12. maja do 3. juna 2026. kao službena lica prekoračenjem i iskorišćavanjem službenog položaja, te nevršenjem službene dužnosti, naneli štetu i teže povredili prava oštećenog – bivšeg načelnika PU za grad Beograd V.M, tokom svog postupanja povodom izvršenja krivičnog dela Teško ubistvo na štetu A.N. 12. maja u restoranu 27", kazao je on. Prema rečima Stefanovića, postoje osnovi sumnje da je načelnik Uprave kriminalističke policije 16. maja sa drugim, za sada NN policijskim službenicima, u prostorijama Uprave zlostavljao i mučio N.L. Kazao da Više javno tužilaštvo i svi njegovi tužioci isključivo postupaju u skladu sa Ustavom i zakonima, te da je "s tim u vezi realizovano i današnje hapšenje, koje nema nikakve veze sa izbornim procesima i rezultatima parlamentarnih izbora". Rekao je i da je Tužilaštvo predistražne radnje u ovom predmetu počelo da sprovodi u maju ove godine kada je došlo do opstrukcije rada postupajućih javnih tužilaca. Marko Kričak je na funkciji načelnika Uprave kriminalističke policije proveo nešto više od godinu dana, a pre toga je bio načelnik Jedinice za zaštitu lica i objekata. Vodio je policijsku akciju posle ubistva Aleksandra Nešovića Baje u restoranu "27" na Senjaku gde je prvobitno za taj zločin policijskom krivičnom prijavom bio obuhvaćen Veselin Milić, koji je tada osim pomoćnika direktora bio i šef beogradske policije. Javnosti je postao poznat kada ga je studentkinja Nikolina Sinđelić optužila za pretnje i policijsku brutalnost u zgradi garaže Vlade Srbije tokom protesta prošle godine, i protiv njega podnela krivičnu prijavu.

Premijer Kosova Albin Kurti izjavio je u subotu da se nada kako će Srbija promijeniti odnos prema Kosovu kao nezavisnoj državi i time otvoriti put punoj normalizaciji susjedskih odnosa, nakon što je Studentska lista pobijedila na prošlosedmičnim izborima, svrgnuvši s vlasti stranku bivšeg predsjednika Aleksandra Vučića. Govoreći na skupu svoje stranke Pokret Samoopredjeljenje, Kurti je rekao da "znamo ko je izgubio vlast u Srbiji kao rezultat ovih izbora, ali još ne znamo tačno ko ju je osvojio". "Nadamo se da će ovu političku promjenu pratiti i pozitivna promjena pristupa zvaničnog Beograda prema Republici Kosovo kao nezavisnoj državi, kao i prema Albancima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, kao diskriminisanoj zajednici", rekao je Kurti. Studentska lista osvojila je 52,54 posto glasova na izborima 25. oktobra, dok je Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića dobila 39,29 posto. Pobjeda studentskog pokreta okončala je 14-godišnju vladavinu Aleksandra Vučića, koji je poraz priznao odmah nakon zatvaranja biračkih mjesta. Očekuje se da Studentska lista samostalno formira novu vladu Srbije, ali još nije poznato ko će biti njen kandidat za premijera niti je predstavila jasan politički program. Kada je riječ o Kosovu, predstavnici Studentske liste naveli su da će nastaviti dijalog uz posredovanje Evropske unije i primjenu Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije iz 2013. godine. Kosovo i Srbija vode dijalog pod okriljem EU od 2011. godine, a iako je postignut niz sporazuma, većina njih nije provedena u praksi. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa nosilac Studentske liste Ilija Srdanović izjavio je da će nova vlast poštovati međunarodne sporazume potpisane tokom Vučićeve vladavine. Ipak, prema javnim stavovima koje je Radio Slobodna Evropa analizirao prije izbora, zajednički stav ovog političkog pokreta proizašlog iz studentskih protesta protiv korupcije jeste da je "Kosovo sastavni dio Srbije, kako piše u Ustavu zemlje". Beograd ne priznaje nezavisnost Kosova, proglašenu 2008. godine, devet godina nakon rata na Kosovu u kojem su hiljade ljudi ubijene ili nestale, većinom Albanci. Prema podacima Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, još se traga za 1.577 nestalih osoba iz rata 1998. - 1999. godine, dok je ukupno dokumentovano 12.230 ratnih žrtava. Kurti je poručio da suočavanje s prošlošću, "denacifikacija političkog diskursa", institucionalna dekriminalizacija i unutrašnja demokratizacija moraju stvoriti uslove za normalizaciju odnosa sa susjedima. Prema njegovim riječima, rasvjetljavanje zločina nad albanskim civilima, utvrđivanje lokacija masovnih grobnica i sudbine nestalih osoba"obaveza je prema žrtvama i njihovim porodicama". "Bez istine o prošlosti ne može se graditi povjerenje za budućnost. Želimo dobre susjedske odnose, mir i saradnju na osnovu ravnopravnosti i međusobnog poštovanja. Zato se nadamo da će novi razvoj događaja otvoriti put punoj normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, uz međusobno priznanje", rekao je Kurti. Nije govorio o mogućnosti nastavka dijaloga u Briselu, koji je posljednjih godina u zastoju. Ranije je Kurti nastavak dijaloga na visokom političkom nivou uslovio izručenjem Milana Radoičića iz Srbije. Radoičić je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj 2023. godine, kada su ubijeni jedan narednik Policije Kosova i trojica napadača nakon što je grupa naoružanih Srba napala policiju na sjeveru Kosova. Kosovo optužuje Srbiju za umiješanost u taj napad, što Beograd negira.

Šesnaest belih ruža položeno je u subotu na ulicu ispred Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu u 11.52 časova, u znak sećanja na 16 poginulih u padu betonske nadstrešnice na ulazu u Železničku stanicu u Novom Sadu 1. novembra 2024. Studenti u blokadi i drugi građani su tu u subotu poslednji put održali 16 minuta tišine. Studenti u blokadi zahvalili su građanima koji su bili s njima dve godine "uporno i hrabro" ne dopuštajući da se pogibija zaboravi. Zahvalili su im na "podršci, ljubavi i poverenju" koje su imali u njih. "Sutra je godišnjica pada nadstrešnice i pozivamo vas da u što većem broju dođemo da obeležimo taj tragični datum na komemorativnom skupu u Novom Sadu, da se ne ponovi i ne zaboravi", poručili su predstavnici studenata u blokadi. Svi su se okupili na ulici, kraj velikog transparenta "Mašinci protiv mašinerije", jednog od simbola koji su nosili na svim protestima. Tišina u znak sećanja i poštovanja prema stradalima prošla je u potpunom miru. Saobraćaj je bio blokiran, vozači su stali i niko se nije bunio. Kada je završena, neki su se u znak podrške oglasili sirenama.

Srbija je zabeležila dalje nazadovanje u slobodi medija i nije ostvarila napredak u Poglavlju 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, dok je u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala napredak ograničen. Napretka nema ni u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, gde se usklađenost Srbije sa Evropskom unijom ocenjuje kao niska. To su ključne ocene iz godišnjeg izveštaja o Srbiji koji će Evropska komisija objaviti u sredu, 4. novembra. Radio Slobodna Evropa (RSE) imao je uvid u sadržaj dokumenta, koji je najvažnija godišnja ocena za svaku državu koja teži članstvu u Evropskoj uniji. Izveštaj o Srbiji deo je takozvanog paketa proširenja, koji Evropska komisija objavljuje jednom godišnje, najčešće u oktobru ili novembru. Paket čine opšti dokument o politici proširenja, u kojem Komisija daje širu ocenu procesa i preporuke, kao i pojedinačni izveštaji za svaku zemlju kandidata i potencijalnog kandidata – za zemlje Zapadnog Balkana, Tursku, Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju. Evropska komisija u njima ocenjuje stepen pripremljenosti i napredak zemlje u protekloj godini, a države članice na osnovu tih ocena odlučuju o daljim koracima u pregovorima. Izveštajni period obuhvata vreme od kraja prošle godine do kraja septembra 2026. Ocene se stoga odnose na rad prethodne vlasti, koju je predvodila Srpska napredna stranka (SNS), i ne obuhvataju vanredne parlamentarne izbore održane 25. oktobra. Na tim izborima ubedljivu pobedu odnela je Studentska lista, a SNS posle 14 godina na vlasti prelazi u opoziciju. 'Zarobljena država' i polarizacijaSrbija se, uz Bosnu i Hercegovinu, Gruziju i Tursku, navodi kao zemlja u kojoj je rizik od "zarobljene države" i dalje izražen. Kada je reč o funkcionisanju demokratskih institucija, u izveštaju se ističe da ga je tokom izveštajnog perioda otežavala dugotrajna i polarizovana politička situacija, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Pominju se masovni studentski i građanski protesti, kao i nastavak incidenata i napada na studente, aktiviste i mirne demonstrante, pri čemu nadležne institucije, uključujući policiju, u većini slučajeva nisu preduzele dalje mere. Navodi se da je policija u više navrata ulazila u univerzitetske prostorije, uključujući intervenciju u Rektoratu u Novom Sadu u septembru 2025, posle koje je ostala na licu mesta nekoliko nedelja, kao i u zgradu Univerziteta u Beogradu u aprilu 2026. Podseća se i na upad u sedište jedne opozicione parlamentarne stranke u Beogradu u martu ove godine. "U nekoliko slučajeva napada na aktiviste, medije i domaće izborne posmatrače, policija je bila prisutna, ali nije reagovala. Bilo je veoma malo javnih izveštaja o merama preduzetim protiv policajaca koji su navodno učestvovali u slučajevima policijske brutalnosti", navodi se u dokumentu. Prema izveštaju, državni zvaničnici nastavili su da proteste predstavljaju kao "obojenu revoluciju" podržanu iz inostranstva i tvrde da je njen cilj rušenje ustavnog poretka, "bez potkrepljujućih dokaza". Dodaje se i da, iako je Evropski sud za ljudska prava još u aprilu 2025. izrekao privremenu meru, vlasti najavljuju gonjenje onih koji javno govore o navodnoj upotrebi zvučnog topa na protestu 15. marta 2025, što zastrašuje građane i guši slobodu izražavanja. Mediji i civilno društvo pod pritiskomIzveštaj potvrđuje da je Srbija nastavila da nazaduje u oblasti slobode medija, uz nastavak zastrašivanja novinara i govora mržnje prema njima. Bezbednost novinara u Srbiji i dalje je razlog za zabrinutost, jer, kako se navodi, došlo do "daljeg pogoršanja". Slična ocena odnosi se i na civilno društvo: organizacije civilnog društva izložene su sve većem pritisku, napadima i zastrašivanju. Od vlasti u Srbiji traži se i da proaktivnije i objektivnije komuniciraju o proširenju EU i da suzbijaju dezinformacije. Ratni zločiniPoseban deo izveštaja posvećen je reakciji državnih vlasti i političara u Srbiji na smrt osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Ocenjuje se da Mladićeva sahrana, uz podršku i prisustvo visokih zvaničnika, doprinosi glorifikaciji ratnih zločina. "To potkopava put Srbije ka EU", navodi se u dokumentu. Prema izveštaju, Srbija tek treba da pokaže istinsku posvećenost istraživanju i presuđivanju predmeta ratnih zločina. Navodi se da Srbija i dalje izbegava gonjenje visokorangiranih osumnjičenih, uz sporo procesuiranje i zaostatak od više od 1.800 predmeta, "što i dalje predstavlja veoma ozbiljnu zabrinutost". "Brojne srpske političke stranke, političari i mediji nastavili su da pružaju podršku osuđenim ratnim zločincima i negiraju ratne zločine, uključujući genocid u Srebrenici, bez ikakvih posledica", ocenjuje se u izveštaju. Odnosi sa susedimaKada je reč o dijalogu o normalizaciji odnosa sa Kosovom, u izveštaju se ocenjuje da su unutrašnjopolitičke preokupacije na obe strane sprečile odlučne korake ka sprovođenju Sporazuma o putu ka normalizaciji, dogovorenog 2023. u Briselu i Ohridu. Situacija na severu Kosova tokom izveštajnog perioda ocenjuje se kao mirna, ali krhka. Kao i prethodnih godina, Evropska komisija poručuje da je i za Srbiju i za Kosovo napredak na evropskom putu i dalje povezan sa suštinskim napretkom u normalizaciji odnosa. "Normalizacija nije samo uslov na evropskom putu. Ona je ključna za bezbednost, stabilnost i ekonomski razvoj oba društva i šireg regiona. Izostanak napretka nosi političku i ekonomsku cenu i preti da obe strane zaostanu u trenutku kada je proces proširenja ponovo dobio zamah", navodi se u dokumentu. Odnosi sa Crnom Gorom ocenjuju se kao "generalno stabilni", ali se dodaje da je tokom izveštajnog perioda bilo međusobnih optužbi, naročito u vreme obeležavanja 20. godišnjice crnogorske nezavisnosti. Navodi se da je (sada već bivši) predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao nekoliko izjava kojima je dovodio u pitanje nezavisnost Crne Gore. U izveštaju se pominje i incident uoči samita u Tivtu, kada je crnogorska policija 3. juna 2026. vratila u Beograd čarter let sa 87 Vučićevih pristalica, kod kojih su pronađeni komunikaciona oprema i transparent "Srbija pobeđuje". Srbija je zauzvrat pooštrila kontrole i zadržavala crnogorske državljane na granici i na beogradskom aerodromu. S tim u vezi spominje se da je Srbija učestvovala na samitu u junu u Tivtu, ali da je bojktovala samit EU-Zapadni Balkan prošlog decembra u Briselu.

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je oduzela dozvolu za rad Alta banci a.d. Beograd, kao i da će Agencija za osiguranje depozita rešenjem suda biti imenovana za stečajnog upravnika. Vlasnik banke Davor Macura jedan je od četvorice srpskih biznismena za koje je zatraženo uvođenje američkih sankcija. Izvršni odbor NBS je konstatovao da su oduzimanju dozvole prethodile kontrolne aktivnosti koje su bile usmerene na to da banka poveća nivo likvidnosti. Utvrđeno je da se u prethodnom periodu, finansijsko stanje banke znatno pogoršalo, te da postoji mogućnost dodatnog pogoršanja finansijskog stanja ili likvidnosti banke i s tim u vezi da su ugroženi interesi deponenata banke. Imajući u vidu da su se stekli uslovi za oduzimanje dozvole za rad banke, u skladu sa Zakonom o bankama, NBS je donela odluku da toj banci oduzme dozvolu za rad kako bi zaštitila interese deponenata i očuvala stabilnost finansijskog sistema, saopšteno je. NBS je navela da će štediše Alta banke biti blagovremeno, u što kraćem roku, obaveštene kod koje banke će moći da podignu svoje depozite do osiguranog iznosa od 50.000 evra, kao i o načinu prijave ostalih svojih potraživanja i o njihovoj isplati. "Navedeni postupak ni na koji način ne oslobađa dužnike banke njihovih obaveza, pri čemu ova lica mogu očekivati jasne instrukcije o načinu izmirenja svojih obaveza prema banci nakon pokretanja stečajnog postupka", navela je NBS. Nad Alta bankom a.d. Beograd pokrenut je stečajni postupak, izvestila je ova banka, navodeći da je odluka doneta u skladu sa važećim zakonskim propisima i odlukama nadležnih regulatornih organa. U saopštenju se ističe da nadležne institucije i stečajni organi preduzimaju neophodne korake radi zaštite interesa deponenata i poverilaca, kao i sprovođenja daljih zakonskih procedura predviđenih propisima Republike Srbije. Zatražene sankcije protiv četvorice biznismena iz SrbijeVlasnik Alta grupe Davor Macura, jedan je od četiri biznismena iz Srbije, bliskih donedavnoj vladajućoj strukturi u zemlji, koji su se našli na listi zahteva za uvođenje američkih sankcija, koju je republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) uputio državnom sekretaru Marku (Marco) Rubiju. Zahtev da im se zabrani putovanje u SAD i korišćenje američkog finansijskog sistema, kako se navodi u pismu u koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, upućen je 14. oktobra. Vilson se obratio američkom državnom sekretaru kao kopredsednik Komisije za bezbednost i saradnju u Evropi, poznate kao Helsinške komisije SAD. U tom zahtevu su četvorica biznismena označena kao saradnici doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji koriste javne resurse za lično bogaćenje. Ranije su iz Alta banke na upit RSE odbacili ove navode nazivajući ih neistinitim. U zahtevu za sankcije za Alta banku se navodi da je umešana u poslove koji uključuju pranje novca. Alta banka je ranije u odgovoru za RSE kategorički odbacila svaku tvrdnju da su Alta Grupa, Alta banka ili Davor Macura umešani u pranje novca, korupciju, zloupotrebu javnih resursa ili mešanje u izborni proces. "Nijedan nadležni organ ni u jednoj jurisdikciji nije doneo nalaz niti odluku kakva se u navodima pripisuje Alta banci, Alta Pay Grupi ili gospodinu Macuri", navedeno je u odgovoru portparola Alta banke.

Anđela Ruman iz Stare Pazove imala je 20 godina kada je 1. novembra 2024. poginula u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. U Novi Sad doputovala je vozom, a na stanici ju je čekao njen momak Miloš Milosavljević. Oboje su stradali pod nadstrešnicom koja se obrušila u 11 sati i 52 minuta. Dve godine kasnije, Anđelini roditelji Zorica i Zlatko Ruman za RSE kažu da je za njih i dalje "svako jutro prvi novembar".

Američka ambasada u Beogradu je putem mreže X uputila čestitku Studentskoj listi i građanima Srbije povodom parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra. "Radujemo se urednoj tranziciji vlasti i zajedničkom radu na unapređenju strateškog partnerstva između SAD i Srbije, kao i regionalne stabilnosti", navodi Ambasada Sjedinjenih Država. Srbija je poslednjih meseci sve više bila u fokusu članova američkog Kongresa. Tako su republikanac Joe Wilson i demokrata Bill Keating uputili u avgustu Predstavničkom domu predlog zakona kojim se traže mere za Srbiju zbog nazadovanja demokratije, Rusije i Kine. Potom je u Senat stigao dvostranački predlog zakona o Srbiji, koji su podneli republikanac Chuch Grassely i demokrata Richard Blumental. Tim predlozima se pored viznih i finansijskih sankcija za zvaničnike u Srbiji, predviđa i zaustavljanje ili uslovljavanje Strateškog dijaloga. Vlasti Srbije nisu komentarisale te zakonske predloge. Sjedinjene Države i Srbija pokrenule su sredinom jula Strateški dijalog, kako bi produbile saradnju. Dve zemlje su tada, u okviru Strateškog dijaloga, potpisale Memorandum o razumevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj bezbednosti. Susret američkih i srpskih zvaničnika otvorio je 17. jula državni sekretar SAD Marco Rubio.

Ko je nadležan da reaguje ukoliko se uništava dokumentacija u institucijama Srbije na Kosovu i ko može da spreči eventualno uklanjanje dokaza o zloupotrebama? Ovo pitanje se otvorilo nakon što je grupa studenata sa Univerziteta u Severnoj Mitrovici, koja podržava studente u blokadi, iznela sumnje da se u pojedinim institucijama Srbije na Kosovu, uništavaju službena dokumenta. Srpski pravosudni sistem nema nadležnost na Kosovu od 2017. godine, kada je, na osnovu sporazuma u okviru dijaloga koji se vodi posredstvom Evropske unije, integrisan u kosovski sistem. Poslednjih nekoliko dana u Srbiji kruže informacije da se u državnim institucijama Srbije uništava dokumentacija, zbog čega je vrhovna javna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac naložila 29. oktobra svim glavnim tužilaštvima da hitno upute zahteve policiji radi preduzimanja mera za sprečavanje uništavanja službenih i drugih spisa. Kako se navodi u uputstvu, informacije iznete u javnosti tiču se uništavanja dokumenata u državnim institucijama, bankama, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Vojnoobaveštajnoj agenciji i drugim institucijama od značaja za ekonomsku, finansijsku i pravnu sigurnost Republike Srbije. RSE se obratio kancelariji vrhovne javne tužiteljke sa upitom na koji način će proveriti sumnje o uništavanju dokumentacije u institucijama na Kosovu i onima koje su izmeštene u pogranične gradove u Srbiji nakon što su ih kosovske vlasti zatvorile. Odgovor do zaključenja teksta nije stigao. Na Kosovu trenutno funkcionišu uglavnom obrazovne i zdravstvene institucije. Na koje zloupotrebe se ukazuje?Grupa studenata sa Univerziteta u Severnoj Mitrovici, koji radi u sistemu Srbije, saopštila je da su dobili informacije da se uništava dokumentacija u Kliničko-bolničkom centru u Severnoj Mitrovici, kao i Privremenim opštinskim organima. Kliničko-bolnički centar radi u sistemu Srbije, kao i Privremeni opštinski organi, ali su ih kosovske vlasti zatvorile u prethodne dve godine, zajedno sa drugim institucijama koje su se finansirale iz budžeta Srbije, uz obrazloženje da su paralelne i ilegalne. Neke od zatvorenih institucija na Kosovu, a potom i izmeštene u Srbiju, su Banka Poštanska štedionica, Pošta Srbije, Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, trezor Narodne banke Srbije, centri za socijalni rad. Grupa studenata sa Univerziteta u Severnoj Mitrovici je 28. oktobra iznela sumnju da se u Privremenim organima navodno sprovode aktivnosti usmerene na uništavanje i uklanjanje službene dokumentacije, kao i na naknadno uništavanje dokumenata i moguće malverzacije u vezi sa isplatama zarada lekara. Kliničko-bolnički centar u Severnoj Mitrovici demantovao je ove optužbe, nazivajući ih neistinitim i neutemeljenim. U saopštenju je navedeno da niko ne uništava, ne sklanja niti prikriva službenu dokumentaciju, jer, kako se ističe, za takvim postupanjem ne postoji nikakav razlog. Ocenjeno je i da ovakvi napadi mogu da ugroze rad, kako je naveo, jedne od najznačajnijih institucija za pripadnike srpske zajednice. RSE se obratio i Kancelariji za Kosovo u Vladi Srbije sa upitom da odgovori na optužbe o uništavanju službene dokumentacije, ali odgovor nije stigao. Ko može da spreči uništavanje dokumentacije na Kosovu?Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose, inače pravnik po struci, za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da kosovsko tužilaštvo ima mandat da reaguje i proveri sumnje da se u srpskim institucijama koje rade po sistemu Srbije uništavaju službeni spisi, jer one funkcionišu ili su funkcionisale, kako kaže, uz toleranciju kosovskih vlasti. "Tu je u pitanju i platni promet. Siguran sam da i Kosovo ima nadležnost. Što se tiče tragova protoka novca, oni se ne mogu uništiti. Sada govorim o novcu. Ali novac koji je išao od ruke do ruke, za to se dokumenta mogu uništiti", smatra Janjić. Janjić podseća da je iz budžeta Srbije za Kosovo izdvajano mnogo novca, te da duži vremenski period postoje sumnje na njegovu zloupotrebu. "Ne čudi me da se uništava dokumentacija. To je bilo očekivano, jer tu su mnoge stvari rađene mimo zakona. Tu ima posla za najmanje tri vrste tužilaštva", kaže Janjić. Prema Ministarstvu finansija Srbije, za Kancelariju za Kosovo Vlade Srbije u 2025. godini bilo je predviđeno 17,2 milijardi dinara ili oko 147 miliona evra. Dodatne dve milijarde dinara bile su predviđene preko Nacionalne službe za zapošljavanje za pomoć nezaposlenima sa Kosova. Ovaj novac se, uglavnom, raspoređivao preko Privremenih opštinskih organa na Kosovu. Koja se dokumentacija može uništiti?Dušan Janjić smatra da čelnici srpskih institucija na Kosovu mogu da unište, pre svega, ona dokumenta koja ih na neki način dovode u vezu sa bivšim potpredsednikom Srpske liste, Milanom Radoičićem. On je preuzeo odgovornost za napad u Banjskoj septembra 2023. godine, a Kosovo je za njim raspisalo poternicu, jer je nedostupan pravosudnim organima. On navodi da je to razlog da kosovsko tužilaštvo reaguje, jer ono vodi postupke u slučaju Banjska. Institucije Srbije, uglavnom, vode predstavnici Srpske liste, najveće stranke Srba na Kosovu koja je do sada delovala uz podršku Srpske napredne stranke i bivšeg predsednika Aleksandra Vučića. Iz ove stranke su 30. oktobra naveli da su "primili k znanju" rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji, na kojima je pobedu odnela Studentska lista, te da ostaje dosledna institucionalnoj povezanosti s Beogradom. RSE do objave ovog teksta nije uspeo da dobije komentar Studentske liste na sumnje da se i u institucijama na Kosovu uništava dokumentacija. Predstavnici ovog političkog pokreta, nastalog iz studentskih protesta u borbi protiv korupcije, 29. oktobra su zatražili od zaposlenih u različitim institucijama da prijave uništavanje dokumentacije u tranzicionom periodu do formiranja nove vlasti. Rodoljub Šabić, pravnik i bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Srbiji, ukazuje da je u 2026. godini teško uništiti službenu dokumentaciju koja se čuva u elektronskoj formi. Ipak, ukazao je da je Srbija poslednjih desetak godina bila netransparentna zemlja, odnosno da je imala netransparentnu vlast, zbog čega se ne zna kako su čuvana ili pakovana važna službena dokumenta.

U Zaviri ispod površine analiziramo dvogodišnju istrajnost, uspjeh i energiju mladih u Srbiji. Govorimo o lekcijama koje se mogu naučiti od njih, snazi ideološki šarolikog pokreta koji je pobjedu izborio neprekidnom komunikacijom sa cijelim društvom, dobroj organizaciji.