Dvadesetdvogodišnji student novosadskog Fakulteta tehničkih nauka (FTN) prisustvovao je sahrani svoga oca vezanih nogu lisicama i lancem. Bogdan Jovičić je u pritvoru u Novom Sadu od sredine avgusta nakon što su tokom antivladinog protesta demolirane prostorije vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u tom gradu. Fotografija na kojoj je mladić na groblju vezanih nogu izazvala je negodovanje javnosti, dok nadležni tvrde da se postupalo u skladu sa zakonom. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija saopštila je da su poštovane bezbednosne procedure tokom izvođenja iz pritvora kako lice ne bi izvršilo bekstvo. Pravnik Nikola Kovačević kaže za RSE da svaka mera prinude, u koje spada i vezivanje, treba da se sprovodi samo u meri u kojoj je potrebno da se postigne legitimni cilj. "Svaka neproporcionalna upotreba sile vodi ka ponižavajućem postupanju", naveo je. Za dovođenje mladića na sahranu ocu sa lisicama na nogama i lancem, ocenjuje da bi moglo biti "potencijalno disproporcionalno postupanje." Da bi se procenilo da li je mera bila proporcionalna, kako kaže, treba znati da li je lice bilo osuđivano, kako se vlada u pritvoru, kako se ponaša prema zaposlenima u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. "Branioci imaju pravo da zahtevaju od Uprave dostavljanje individualne procene zbog čega je došlo do stroge bezbednosne mere u vrlo osetljivom trenutku kao što je sahrana njegovog oca i da na osnovu toga vide da li je ta procena bila proporcionalna ili nije", kaže Kovačević. Student koji se tereti za krivično delo nasilničko ponašanje na javnom skupu, stupio je u štrajk glađu 12. septembra nakon produžavanja pritvora. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija saopštila je da je Jovičić kasno popodne 17. septembra prebačen u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu. Navedeno je da je smešten u bolnicu na osnovu odluke lekara i uz odobrenje suda. Masovni antivladini protesti, koje predvode studenti u blokadi, pokrenuti su nakon obrušavanja betonske nadstrešnice Železničke stance u Novom Sadu kada je stradalo 16 osoba i jedna teško povređena. Zahteva se odgovornost vlasti i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što vlast odbacuje. Šta kažu nadležni?Uprava za izvršenje krivičnih sankcija tvrdi da prema Bogdanu Jovičiću nije primenjen degradirajući tretman. "Imajući razumevanje za gubitak najbližeg člana porodice nisu, kako nalaže procedura, upotrebljene lisice za ruke, već samo za noge kako bi mu omogućili da primi izraze saučešća", navedeno je u saopštenju. U saopštenju se kaže da su pripadnici Službe za obezbeđenje dužni da poštuju bezbednosne procedure tokom izvođenja lica iz pritvora, što uključuje lisice i za ruke i za noge kako bi se sprečilo bekstvo. "Kada ne bi na propisan način to uradili, snosili bi disciplinsku odgovornost koja bi u ovakvom odstupanju od bezbednosne procedure tokom sprovoda lica značila i gubitak posla", dodaje se. U Pravilniku o merama za održavanje reda i bezbednosti u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, navodi se da se "vezivanje nogu vrši samo izuzetno kada je to izričito navedeno u nalogu za sprovođenje". Uprava za izvršenje krivičnih sankcija nije odgovorila na upit RSE da li je rizik od bekstva mogao da se u osetljivoj situaciji kakva je sahrana spreči na drugi način, tim pre ako pritvorenik nema kriminalni dosije. Advokat Srđan Kovačević koji zastupa privedenog studenta kaže za RSE da je Uprava navela da bi njihovi službenici disciplinski odgovarali da su mu skinuli lisice, primećujući da mu ih nisu ni stavili na ruke. Zahtevi da se student brani sa slobodeSkoro 300 zaposlenih na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka pokrenuo je "Apel za odbranu prava, slobode i dostojanstva", kojim traže da se student Bogdan Jovičić brani sa slobode. U apelu su naveli da je student prisustvovao sahrani oca "okovan bukagijama". "Za kakav god prestup da je optužen, ovakav tretman prema jednom mladom, pametnom, obrazovanom čoveku, budućem akademcu i intelektualcu, ne priliči organima vlasti države u srcu Evrope u 21. veku", saopšteno je. Neformalna mreža profesora Akademski plenum pozvala je javnost u Srbiji da kroz "svakodnevni snažni pritisak" omogući studentu Bogdanu Jovičiću, pritvorenom zbog napada na prostorije SNS, da se brani sa slobode. U saopštenju su upozorili da je Jovičić u pritvoru "iako nikog nije povredio" a da su "nasilnici koji su naneli teške telesne povrede studentkinji Akademije umetnosti na slobodi". "Goran Vesić, koji je optužen za pad nadstrešnice ispod koje je poginulo 16 ljudi, privođen je bez lisica, vrlo brzo posle toga je pušten na slobodu, da bi sada već mesecima navodnim boravkom u bolnici izbegao pritvor", stoji u saopštenju Akademskog plenuma. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo je 16. septembra optužnicu protiv 13 osoba, uključujući i bivšeg ministra građevine Gorana Vesića, zbog pada nadstrešnice železničke stanice u tom gradu. Podignuta optužnica protiv Vesića i još 12 osoba zbog pada nadstrešnice u Novom SaduBivšim ministrima Vlade Srbije određen kućni pritvor umesto zatvorskogStudent Bogdan Jovičić je u pismu javnosti kada je stupio u štrajk glađu naveo da traži od institucija da postupaju u skladu sa zakonom, a ne nalozima režima. "Budući da oni očigledno žele da me predstave kao jednog od najvećih neprijatelja ove zemlje, smatrao sam da je ovo jedini vid borbe koji mi preostaje", naveo je Jovičić. Njegov advokat predao je 17. septembra žalbu na produženje pritvora, a Viši sud u Novom Sadu ima rok od četiri sati da po njoj odluči.

Poslanik iz Bujanovca Šaip Kamberi saopštio je u sredu da je podneo zahtev za formiranje posebnog parlamentarnog odbora koji bi istražio slučajeve smrti albanskih vojnika u tadašnjoj jugoslovenskoj vojsci tokom 1980-ih godina. Kamberi je ovaj zahtev uputio predsednici Skupštine Srbije, Ani Brnabić, u trenutku kada se Srbija priprema da ponovo uvede obavezno služenje vojnog roka. U objavi na svom profilu na Fejsbuku, Kamberi je zatražio rasvetljavanje smrti 135 albanskih vojnika u redovima Jugoslovenske narodne armije (JNA) tokom 1980-ih. "Mnogi od ovih slučajeva, registrovani kao 'samoubistva', 'nesreće' ili 'disciplinski prekršaji', porodice žrtava su smatrale sumnjivim, jer su često prijavljivali tragove nasilja na telima koja su im vraćena", rekao je Kamberi. Dodao je da je nedostatak nezavisnih istraga i transparentnosti u vezi sa tim ubistvima učvrstio uverenje da "imamo posla sa ubistvima iz etničkih i političkih motiva, u periodu kada su se Albanci u JNA suočavali sa diskriminacijom, stigmatizacijom i otvorenim neprijateljstvom". "Ovaj fenomen ostao je tih i nedokumentovan u javnom diskursu u Srbiji, što odražava ozbiljan nedostatak suočavanja s prošlošću i institucionalne diskriminacije prema Albancima", naglasio je on. Kamberi je istakao da bi komisija, ukoliko bude odobrena, uključivala i predstavnike civilnog društva i albanske zajednice. Vraćanje obaveznog vojnog roka u SrbijiPrema rečima Kamberija, ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka izaziva zabrinutost među Albancima u Preševskoj dolini zbog "bolnih istorijskih iskustava diskriminatorskog tretmana i tragedija koje su u prošlosti doživeli mladi Albanci tokom služenja u JNA". U Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji čine četvrtu po veličini manjinsku zajednicu, prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine. Albanci u Preševskoj dolini – termin koji obuhvata Preševo, Medveđu i Bujanovac, opštine na jugu Srbije sa većinskim albanskim stanovništvom – neprestano se žale na diskriminaciju. U međunarodnim izveštajima, Preševska dolina se opisuje kao potpuno izolovana i navodi se da pažnju dobija samo u vreme izbora. Srpske vlasti su prošle godine pokrenule proces vraćanja obaveznog vojnog roka. Prošlog leta, Vlada Srbije je najavila da će obavezno služenje vojske, koje je ukinuto 1. januara 2011. godine, biti ponovo uvedeno 2025. godine. Ove nedelje, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, Milan Mojsilović, izjavio je da zemlja nije odustala od ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka, ali je dodao da se sprovode intenzivne pripreme. Prema njegovim rečima, uložena su značajna sredstva u renoviranje kasarni i nabavku opreme. Dodao je i da će sledeći korak biti "usklađivanje pravnog okvira sa onim što želimo, 75 dana vojnog roka", te da se očekuje da Skupština Srbije usvoji zakon o tom pitanju.

Evropska federacija novinara (European Journalists Federation - EFJ) osudila je 17. septembra nove pretnje smrću koje su dobili novinar i univerzitetski profesor iz Novog Sada Dinko Gruhonjić i njegova porodica i zatražila da odgovorni za to budu procesuirani. "Novinar Dinko Gruhonjić dobio je nove pretnje smrću, što ukazuje na obrazac napada na nezavisne novinare, koji su podstaknuti kampanjama blaćenja od strane javnih zvaničnika i provladinih tabloida. Pozivamo na procesuiranje odgovornih za pretnje protiv Gruhonjića, koje traju od marta 2024. godine", naveo je EFJ u saopštenju. Komitet za zaštitu novinara (CPJ) iz Njujorka saopštio je 16. septembra da je uznemiren zbog novog talasa pretnji smrću i poruka mržnje usmerenih protiv novinara, univerzitetskog profesora i borca za slobodu Dinka Gruhonjića. "Srbija mora hitno da reaguje - da procesuira počinioce i obezbedi njegovu i bezbednost njegove porodice", naveo je CPJ u saopštenju za javnost. Gruhonjiću je nedavno upućena pretnja u vidu pisma koje je stiglo na adresu Filozofskog fakulteta na kojem radi kao profesor, a koje je potpisano sa "Pozdrav od Ratka Mladića". "A sada začepi ta ustaška usta da ne bude kasno!", navodi se, između ostalog, u pismu. Gruhonjić je nedavno prijavio i pretnje koje je dobio putem SMS poruke u kojoj je pisalo "Smrt porodici Gruhonjić!" Mehanizam Mapiranje slobode medija (Mapping Media Freedom), koji vodi Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF) i koji je deo Brzog odgovora na ugrožavanje slobode medija (Media Freedom Rapid Response - MFRR), evropskog mehanizma koji prati, nadgleda i reaguje na kršenja slobode štampe i medija u državama članicama EU i zemljama kandidatima, takođe je osudio pretnje upućene Gruhonjiću i njegovoj porodici. Podsetili su da je Gruhonjić stalna meta napada provladinih tabloida i kampanja blaćenja koje podstiču javni funkcioneri, s ciljem da ga predstave kao političkog protivnika, što je rezultiralo ozbiljnim pretnjama, uključujući i one smrću. Preteći grafiti na ulazu u zgradu u kojoj Gruhonjić u Novom Sadu živi sa porodicom podstakli su konzorcijum MFRR da mu prošle godine obezbedi mere zaštite. "Usred aktuelnih antikorupcijskih protesta zbog smrtonosnog urušavanja krova železničke stanice u Novom Sadu, novinar je neprestano na meti i čak optuživan da vodi 'obojenu revoluciju' zbog podrške svojim studentima novinarstva i zbog posvećenosti nezavisnom pisanju", piše u saopštenju. I Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) zatražila je istragu o novoj pretnji smrću upućenoj Gruhonjiću i njegovoj porodici. Gruhonjić je oba slučaja pretnji smrću prijavio nadležnim organima u Srbiji.

Optužbe Kremlja protiv Evropske unije (EU), ali bez dokaza. To je glavna poruka ruskih obaveštajaca, koji Uniju i njene države članice, optužuju da stoji iza antivladinih demonstracija u Srbiji. Dok se 1. novembra navršava godišnjica pogibije 16 ljudi u nesreći koja je razbuktala masovne proteste, hiljade demonstrante koji traže odgovornost vlasti, Kremlj vidi kao "isprane mozgove". U saopštenju ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) od 15. septembra, tvrdi se da je na delu "subverzivno delovanje" Brisela. Studente u blokadi fakulteta, koji predvode proteste, opisuju kao "omladinu koja se radikalizuje" i "prelazi od mirnog protesta ka 'revolucionarnim' metodama borbe i nasilju". "Cilj evropskog liberalnog mejnstrima jeste da na vlast u ovoj najvećoj balkanskoj zemlji dovede poslušno rukovodstvo lojalno Briselu", poručila je SVR . Ivana Strander, saradnica nevladine Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona, ocenjuje da Kremlj nastavlja sa podrškom režimu predsednika Aleksandra Vučića, koji već tri godine odbija da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. "Ruski predsednik Vladimir Putin koristi Balkan za obilaženje sankcija i finansiranje ratne mašinerije. Takođe, Putinu odgovara haos na Balkanu i Vučić mu u tome pomaže", ocenjuje ona. Demantovanje BriselaBrisel je odbacio ruske optužbe. "Optužbe da EU ili države članice podstiču proteste jednostavno nisu tačne", saopštila je Evropska komisija za televiziju N1. "Ovo je još jedan pokušaj Rusije da širi dezinformacije i neprijateljsku političku retoriku protiv EU, njenih država članica i zemalja kandidata. Žalimo što se ova naracija intenzivno pojačava u brojnim srpskim medijima", kaže se u pisanom odgovoru Od početka masovnih antivladinih protesta u Srbiji, Brisel je bio uzdržan. EU je nedavno pozvala na zaustavljanje poslednjeg talasa nasilja, oličenog u sukobima policije sa demonstranatima, kao i međusobnim sukobima pristalica vlasti i opozicije, u više gradova Srbije. Istraživač nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović smatra da je teško optuživati EU dok mnogi demonstranti "ispoljavaju bes i frustraciju tišinom koja stiže iz Brisela - sa izuzetkom komesarke Marte Kos i debate u Evropskom parlamentu". "A Rusija će koristiti svaku priliku da 'pljune' po EU, koja im je u ovom momentu omraženiji deo Zapada, u odnosu na Sjedinjene Države pod Trampovom komandnom palicom", naveo je on. Ivana Stradner ukazuje da, dok Kremlj optužuje Brisel da pokušava da svrgne vlast u Srbiji, postoje dokazi ruskog mešanja i saradnje sa autoritarnim režimima širom sveta. "Rusija je pomagala autoritarnim režimima poput Belorusije, Venecuele, ili svojim satelitima u Gruziji", nabraja. Rusi kao 'partneri' za VučićaU prvoj reakciji zvaničnog Beograda, Aleksandar Vučić je ruske obaveštajce nazvao "partnerima". "Vučić se poziva na Rusiju i napada Zapad za 'obojenu revoluciju' u javnosti, dok će iza zatvorenih vrata pokušavati da se postara da mu zapadne vlade ne otkažu prijateljstvo u jeku političke krize u Srbiji", smatra Vuk Vuksanović. Predsednik Srbije od početka protesta ponavlja ruski narativ o navodnoj "obojenoj revoluciji". Tim terminom, ruski zvaničnici označavaju pobune u bivšim sovjetskim republikama protiv autoritarnih režima, optužujući Zapad za mešanje. Istovremeno, Beograd intenzivira odnose sa Moskvom, koja je suočena sa zapadnom izolacijom. Vučić najavljuje i da će srpske bezbednosne službe "dodatno kontaktirati" ruske obaveštajce nakon saopštenja. "Ovo je ozbiljan test za Evropu. Ako Evropa ne može da disciplinuje lidera poput Vučića, kako će disciplinovati Putina?", pita Ivana Stradner. A kao "završni pokušaj obojene revolucije", bez navođenja dokaza, ruska služba najavljuje 1. novembar, odnosno godišnjicu nesreće. Vučić ocenjuje da su sada srpske vlasti "mnogo spremnije", te da su "stvari drugačije" u odnosu na početak protesta. U odnosu na početno nereagovanje policije na ulicama, poslednjih meseci primetna je upotreba sile. Demonstranti policiju optužuju za nasilje i represiju, dok država tvrdi da postupa "u skladu sa zakonom". "Vučićeva represija u Srbiji izgleda kao iz 'priručnika' ruske službe, posebno jer Vučić potpuno želi da kontroliše informacioni prostor i da upotrebljava silu protiv građana", navela je Ivana Stradner. Do objave teksta, na pitanja RSE o tvrdnjama ruske službe nisu odgovorili Vlada i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Studenti u poruci Vučiću na ruskomSa zvaničnog naloga studenata u blokadi za sada nema reakcije na optužbe ruskih obaveštajaca. Za RSE su odgovorili studenti u blokadi beogradskog Elektrotehničkog fakulteta. Kako kažu, navikli su na pokušaje diskreditacije studentskog pokreta. "Jer režim na sve načine pokušava da diskredituje naš pokret svih ovih meseci", dodaju. Odbacujući ruske optužbe, opisuju ih kao "predstavu" režima. "Koju oni igraju zajedno sa jedinim međunarodnim partnerima spremnim da na takve igre pristanu, a to su upravo partneri iz podneblja isto tako diktatorskih režima", dodaje se u pisanom odgovoru. "U prilog tome ide činjenica da su navodna saznanja tajne obaveštajne službe poslata javno", ističu. A jedan fakultet je predsedniku Vučiću poslao poruku na ruskom jeziku. "Naši zahtevi su jasni: raspiši izbore, ne koristi usluge drugih službi radi svog rejtinga — to će se obiti Srbiji o glavu", poručili su studenti niškog Pravnog fakulteta u blokadi. Ova dva fakultea bila su među desetinama onih čiji su rad blokirali studenti krajem 2024. godine - sa zahtevima usmerenim ka sankcionisanju odgovornih za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Poslednji zahtev, upućen vlastima, je raspisivanje vanrednih izbora. Uz negiranje krivice za nesreću, Vučić i ostali predstavnici vlasti odbijaju da raspišu izbore. Oštre reakcije opozicije u SrbijiNa optužbe ruskih vlasti oštro je reagovao i deo proevropske opozicije u Srbiji. Demokratska stranka nazvala ga je uvredom za građane i neistinom. "Ovde ne postoji nikakav spoljni plan, nikakav 'Majdan' i nikakva zavera. Postoji samo volja građana Srbije da raskinu sa korupcijom, pljačkom i diktaturom", naglasili su u DS-u. Predsednik opozicione Stranke slobode i pravde Dragan Đilas je ocenio da je ruska služba "izmišljanjem 'srpskog Majdana' ponovo punom snagom podržala Vučićev režim". Podsetio je da su ruske vlasti slično saopštenje izdale tokom antivladinih protesta u Srbiji sa kraja 2023. godine. Ti protesti su izbili nakon optužbi da je vlast, predvođena Srpskom naprednom strankom, pokrala izbore. Optužbe protiv medijaRuska spoljna služba je sastavila i spisak nezavisnih medija u Srbiji, koje optužuje da se bave "ispiranjem mozga srpske omladine". Bez navođenja izvora informacija, tvrdi da su finansirani iz Brisela. Pavol Salaj iz međunarodne novinarske organizacije Reporteri bez granica ocenjuje da ruska služba lažno optužuje nezavisne medije u Srbiji. "Pošto se ruska obaveštajna služba bavi transnacionalnom represijom u zemlji kandidatu za članstvo u EU, njene institucije i države članice ne smeju ostati tihe", ističe Salaj za RSE. Među medijma koji su prozvani, našli su se agencija FoNet i nedeljnik Vreme, kao i više lokalnih medija. Na spisku ruske službe su i RAM, Južne vesti, Slobodna reč, Bum 93 (Boom93), Podrinske, novopazarska FreeMedia, SOinfo, FAR, Storiteler (Storyteller), kao i nevladina organizacija Link. "Označavanje novinara, bez ikakvih dokaza, kao 'oruđa stranog utjecaja' nije samo neutemeljeno, nego predstavlja i prijetnju njihovoj sigurnosti te slobodi obavljanja posla", ukazuje za RSE Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara. "Svaki napad na njih istovremeno je i napad na pravo građana da budu točno i nepristrano informirani", dodaje ona. Pored reakcija Brisela, predstavnici novinarskih udruženja, zatražili su i reakciju srpskih vlasti, dok provladini tabloidi u Srbiji nakon ruskog saopštenja targetiraju lokalne nezavisne medije. Saradnja: Vojislav Stevanović

Premijer Srbije Đuro Macut i potpredsednik Stalnog komiteta Svekineskog narodnog kongresa Peng Ćinghua (Qinghua) izjavili su nakon sastanka 16. septembra u Beogradu da će Srbija i Kina nastaviti da "produbljuju partnerstvo kroz zajedničke ekonomske projekte i blisku političku saradnju". U saopštenju Vlade Srbije navodi se da su Macut i Ćinghua zaključili da će dve države to nastaviti da rade u duhu prijateljstva i uzajamne podrške. Macut je, kako je saopšteno iz Vlade Srbije, istakao značaj strateškog partnerstva Srbije i Kine i izgradnju odnosa sa zajedničkom budućnošću, te naglasio prijateljske odnose i dobru saradnju predsednika dve države. Dodao je da zajednički projekti doprinose ekonomskom razvoju i dobrobiti građana obe države. U saopštenju Vlade Srbije navodi se da je Ćinghua istakao da Kina Srbiju prepoznaje kao važnog prijatelja i partnera i da će nastaviti da podržava mir, stabilnost i razvoj zemlje, kao i njene napore u očuvanju suvereniteta i nezavisnosti na međunarodnoj sceni. Srbija je deo kineske državne inicijative "Pojas i put" sa zemljama Centralne i Istočne Evrope za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala. Infrastrukturni projekti u okviru te inicijative čine okosnicu ekonomskih odnosa dve zemlje. Srpsko-kineski infrastrukturni projekat modernizacije pruge koja povezuje Srbiju i Mađarsku pod lupom je istražnih organa Srbije zbog moguće korupcije, nakon urušavanja betonske nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi. Izvođač na rekonstrukciji i modernizaciji deonice pruge Novi Sad – Subotica u okviru koje je i stanična zgrada u Novom Sadu, je konzorciju kineskih kompanija China Railway International (CRIC) i China Communications Construction Company (CCCC), koje su osim na modernizaciji pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, angažovane na najmanje šest infrastrukturnih projekata u Srbiji. Od 13 osoba koje Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) sumnjiči za zloupotrebu službenog položaja i korupciju, njih pet, među kojima su i dva bivša ministra u Vladi Srbije, pod sumnjom su da su kineskom izvođaču "pribavili imovinsku korist" od najmanje 18,7 miliona dolara, a budžet oštetili za 115,6 miliona dolara. Sa dolaskom Srpske napredne stranke na vlast 2012. Srbija je intenzivirala saradnju sa tom dalekoistočnom zemljom. Godine 2016. potpisan je Sporazum o strateškom partnerstvu, a 2024. tokom posete kineskog predsednika Si Đinpinga (Xi Jinping) Beogradu odnosi dve zemlje su sa strateškog partnerstva podignuti na nivo "zajednica za zajedničkom budućnošću". Iste godine, u julu, na snagu je stupio i Sporazum i slobodnoj trgovini dogovoren između kineskog predsednika Si Đinpinga i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Zbog intenziviranja saradnje političke i ekonomske saradnje Srbije sa Kinom na adresu zvaničnog Beograda u više navrata stizale su kritike i upozorenja iz Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, čijem članstvu Srbija teži. Vučić i premijer Slovačke jedini su evropski lideri koji su u Pekingu prisutvovali vojnoj paradi kojom Kina obeležava 80 godišnjicu od završetka Drugog svetskog rata. Tokom posete Pekingu, Vučić je najavio moguće dodatne nabavke naoružanja iz Kine.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je 16. septembra da Evropska unija (EU) ostaje zabrinuta za stanje vladavine prava u državama kandidatima za članstvo, iako u njima postoji opipljiv napredak u toj sferi. "Mešanje u sudske postupke, pritisci na zvaničnike koji istražuju korupciju i politizacija medijskih regulatora opstaju, što je neprihvatljivo", rekla je Kos novinarima na konferenciji Saveta EU za opšte poslove, nakon diskusije ministara više zemalja članica i kandidata za članstvo o vladavini prava u EU. Tim Savetom trenutno predsedava Danska, a njena ministarka za evropske poslove Mari Bjere izjavila je da je vladavina prava u EU trenutno njena najvažnija vrednost. Bjere je rekla da su ministri tokom diskusije razgovarali o stanju vladavine prava u državama Zapadnog Balkana, sa osvrtom na Izveštaj koji je na tu temu Evropska komisija (EK) objavila u julu ove godine. Na diskusiji Saveta EU učestvovali su i ministri za evropske integracije Srbije, Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije, koji se nisu oglasili o ishodu razgovora, prenela je agencija Beta. Kos je dodala da se članice EU oslanjaju na vladavinu prava, koja podrazumeva nezavisno pravosuđe, izbore i medije, kao i da zemlje koje pretenduju na članstvo, a ne mogu da garantuju određen nivo vladavine prava, ne mogu da uđu u Uniju. Ona je navela i da su države Zapadnog Balkana trenutno "u centru procesa proširenja", a da im vladavina prava garantuje slobodu i snagu u tom procesu. "Jasno je da, ukoliko kandidati ne poštuju sprovođenje vladavine prava u svojim zemljama, oni neće moći da budu članovi Unije", rekla je Kos. Bjere i Kos su govorile i o uvođenju dodatnih sankcija Rusiji, a one su zaključile da je potrebna jača evropska podrška Ukrajini, kao i jači otpor Rusiji. "Rusija je pretnja po EU. Moramo da pokažemo odlučnost i izvršimo dodatan pritisak na nju", rekla je Bjere. Od svih država Zapadnog Balkana, jedino se Srbija nije priključila sankcijama EU protiv Rusije. Najviši zvaničnici Srbije i dalje održavaju bliske odnose sa Kremljom, uprkos pozivima iz Brisela da je Srbija u obavezi, kao država kandidat za članstvo u EU, da postepeno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, iz redova vladajuće Srpske napredne stranke, reagovao je na zahtev Državne revizorske institucije (DRI) za njegovom smenom zbog napravilnosti u obračunu i isplati zarada, osam dana nakon što je DRI saopštio da je zatražio Šapićevu smenu. Šapić je na konferenciji za medije 16. septembra izjavio da su otklonjene tri od pet nepravilnosti na koje je ukazala DRI i upitao da li bivši gradonačelnici treba da budu utamničeni ako je za njega zatražena smena za šest meseci "gradonačelnikovanja". Tih šest meseci odnose se na period od jula 2022. do 1. januara 2023. godine. DRI je inače zahtev za smenu Šapića podneo zbog nepravilnosti utvrđenih tokom 2022. godine. "Ispravljene su tri sada, za zaposlene i koeficijent obračunavanja plata u Ateljeu 212, kao i dve stavke koje se odnose na Centar dečjih letovališta i oporavilišta", rekao je on. Državni revizori traže razrešenje gradonačelnika Beograda zbog nepravilnosti u isplatamaŠapić je kazao da problem Centra dečjih letovališta u vezi sa oko 80 zaposlenih na određeno vreme, za koje je DRI konstatovala da nisu adekvatno zavedeni i da to postoji od 2017, a da problem zaposlenih u Gradskoj upravi i koeficijenta obračuna plata postoji od 2012. godine. Dodao je da problem za predškolske ustanove, takođe postoji od 2012. godine, odnosno od te godine, se po njemu obračunava veći koeficijent nego što je propisan. Dalje, gradonačelnik je naveo da problem u Centru dečjih letovališta za utvrđivanje obračuna plata postoji od 2001. godine, a da problem 19 zaposlenih u Ateljeu 212 postoji od 2003. godine. Šta je utvrdila DRI?Nakon prvobitno utvrđenih nepravilnosti prilikom obračuna i isplata zarada u ustanovama čiji je osnivač Grad Beograd u 2022. godini, grad je neke od njih otklonio, da bi ih zatim ponovio. Zaposlenima su uvećavani koeficijenti za obračun i isplatu plata, van propisa, pa je na taj način iz budžeta više isplaćeno oko četiri miliona evra u dinarskoj protivvrednosti. Plate u javnom sektoru u Srbiji računaju se prema sistemu koeficijenata. Svako radno mesto ima svoj koeficijent, koji pokazuje kolika je vrednost tog posla u odnosu na druge - zavisi od stručne spreme, složenosti i odgovornosti. Plata se dobija tako što se koeficijent pomnoži sa osnovicom koju propisuje Vlada, a na to se dodaju dodaci (staž, noćni i prekovremeni rad). Među ponovljenim nepravilnostima su isplate solidarne i jednokratne novčane pomoći kod direktnih budžetskih korisnika, 17 predškolskih ustanova, 31 ustanove kulture i dve ustanove socijalne zaštite. Zarade po većim koeficijentima u odnosu na propisane isplaćivane su u svim predškolskim ustanovama. Nakon prvobitnog izveštaja DRI, otklonjene su nepravilnosti u svim vrtićima osim dva – jedan se nalazi u Opštini Zvezdara, drugi u Opštini Novi Beograd. Kako su ranije naveli u Državnoj revizorskoj instituciji za Radio Slobodna Evropa (RSE), zbog nepravilnosti su podneli zahteve za pokretanje prekršajne prijave protiv 24 lica. Zahtev za smenu Šapića podneli su 6. avgusta, a rok od 15 dana da se o zahtevu izjasni Skupština Grada Beograda istekao je 4. septembra. Kao kandidat vladajuće Srpske napredne stranke Šapić je na poziciju gradonačelnika Beograda izabran u junu 2024. i u prethodnom mandatu je obavljao tu funkciju - od juna 2022. do kraja septembra 2023, kada je, uoči decembarskih izbora, podneo ostavku na tu funkciju.

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo je optužnicu protiv trinaest osoba u vezi sa padom betonske nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu kad je poginulo 16 osoba a jedna teško povređena. Među optuženima je i bivši ministar građevinarstva Goran Vesić. Na optužnici je i njegova bivša pomoćnica Anita Dimoski, zatim dotadašnja direktorka "Infrastrukture železnice Srbije" Jelena Tanasković i njen prethodnik na čelu tog javnog preduzeća Nebojša Šurlan. Osim njih, na optužnici su i S.N, odgovorni projektant građevinske konstrukcije, M.J, glavni projektant idejnog projekta, Lj.M.M, glavni projektant projekta za građevinsku dozvolu, M.S, izvestilac Republičke revizione komisije, J.S.M, lice odgovorno za tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu, Z.S.M. i D.J, lica odgovornih za izvođenje građevinskih radova, M.G. i D.T. lica odgovornih za stručni nadzor nad izvođenjem radova. U saopštenju Tužilaštva stoji da je optužnica podignuta zbog opravdane sumnje da su učinili krivična dela koja se pravno kvalifikuju kao Teška dela protiv opšte sigurnosti iz Krivičnog zakonika. Optužnicom je predloženo da Viši sud u Novom Sadu odredi pritvor optuženima zbog i dalje velikog uznemirenja javnosti "koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka". Takođe je predloženo određivanje pritvora i zbog opasnosti da će ponoviti krivično delo. U saopštenju se navodi da je optužnica podignuta zbog krivičnog dela kojima je omogućena upotreba javnog objekta - stanične zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, krila B, iako su u toku bili građevinski radovi i da nije bila izdata upotrebna dozvola. Kako se dodaje i zbog krivičnog dela u vezi sa prethodnim neodržavanjem konstrukcije objekta stanične zgrade, kao i zbog krivičnih dela u fazi projektovanja i izvođenja radova prilikom renoviranja stanične zgrade Železničke stanice u Novom Sadu. "Predloženo je da se svim optuženima izrekne mera bezbednosti Zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, kao i da se svi optuženi obavežu da u celini naknade troškove krivičnog postupka", stoji u optužnici. Goran Vesić je nekoliko dana posle pada nadstrešnice dao ostavku, a tada je poručio da ne oseća krivicu već da ostavku daje kao "odgovoran čovek". Rekao da je u njegovom mandatu urađen samo konačan projekat za izvođenje radova na Železničkoj stanici koji, kako je naveo, ne odobrava njegovo ministarstvo. Vesić i ostali zvaničnici su odmah nakon tragedije u Novom Sadu izjavljivali da pala nadstrešnica nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom stanične zgrade. Četiri meseca nakon rekonstrukcije i svečanog otvaranja, u novembru 2024. u obrušavanju nadstrešnice stanične zgrade život je izgubilo 16, a jedna osoba je teško povređena. Tragedija na novosadskoj Železničkoj stanici pokrenula je talas masovnih antivladinih protesta širom Srbije. Stotine hiljada građana u proteklih devet meseci izlazile su na ulice sa ključnim zahtevom - da se utvrdi krivična i politička odgovornost za nesreću. U fokusu protesta su optužbe da je do pada nadstrešnice dovela korupcija.

"Bio sam šokiran i ogorčen kada sam saznao da su Cui Guanghaj i Džon Miler nestali iz kućnog pritvora u Beogradu." Ovo je u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao Bo Hui, stanovnik Los Anđelesa u Sjedinjenim Državama, koji je, kako tvrdi, bio žrtva njihovog proganjanja zbog toga što je kritikovao kineskog predsednika Si Đinpinga (Xi Jinping). Kineski državljanin Cuj Guanghaj (Cui Guanghai) i britanski Džon Miler (John Miller) pobegli su iz kućnog pritvora u Beogradu i skinuli elektronske narukvice, a za njima je raspisana poternica, objavio je u septembru Viši sud u Beogradu. Oni su prethodno uhapšeni u aprilu u Beogradu po međunarodnoj poternici na zahtev SAD-a. Prema saopštenju Ministarstva pravde SAD-a iz maja, njih dvojica su optuženi za organizovanje praćenja, krijumčarenje i kršenje Zakona o kontroli izvoza oružja u SAD-u. Iz Ministarstva pravde SAD-a naveli su za RSE da ne žele da komentarišu to što su Guanghaj i Miler pobegli iz pritvora u Beogradu. Hui kaže da bekstvo ove dvojice ljudi iz pritvora "ističe ozbiljne rizike" po njegovu ličnu bezbednost. "(To je) znatno produbilo moje strahove", napisao je. On je na društvenoj mreži X 10. septembra pozvao SAD i međunarodnu zajednicu "da istraže ovo bekstvo, zaštite žrtve poput mene i pozovu na odgovornost sve odgovorne strane – uključujući i državne aktere". "Neću biti ućutkan. Pravda mora da pobedi", napisao je na mreži X. 'Saradnja sa FBI zbog praćenja i uznemiravanja'Bo Hui za Radio Slobodna Evropa kaže da je 2023. godine od FBI-ja saznao da je meta praćenja dvojice ljudi. "Napravio sam 2023. statue Si Đinpinga i njegove supruge kako kleče. Time sam izrazio nezadovoljstvo politikama koje je (Đinping) sproveo tokom pandemije. Dva agenta FBI-ja došla su 11. oktobra 2023. godine u moj dom i obavestila me da sam postao meta operacije koju je planirala kineska vlada", tvrdi on. Kako navodi, obavešten je da je planiran fizički napad na njega i uništavanje njegovih skulptura. "Odmah su organizovali da se moja porodica i ja preselimo na sigurno mesto i obezbedili besplatan smeštaj, što me je navelo da shvatim koliko je pretnja bila stvarna i hitna", kaže Hui. Na sajtu Kancelarije američkog tužioca (centralni okrug Kalifornije) u aprilu je objavljeno da su Cui i Miler angažovali dve osobe u Sjedinjenim Državama da "kako bi sprečili žrtvu da protestuje protiv pojavljivanja (kineskog) predsednika Sija na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK) u novembru 2023". Ono što njih dvojica nisu znali, kako piše u saopštenju, je da su osobe koje su angažovali bile povezane sa FBI-em i delovale po uputstvima te službe. "U nedeljama koje su prethodile samitu APEK-a, Cui i Miler su rukovodili i koordinirali međudržavni plan praćenja žrtve, instaliranja uređaja za praćenje na automobil žrtve, bušenja guma na automobilu žrtve i kupovine i uništavanja umetničkih statua koje je napravila žrtva, a koje prikazuju predsednika Sija i njegovu suprugu", piše u saopštenju. Hui za RSE kaže da su uspeli da unište par statua koje je izradio. Tadašnji predsednik SAD-a Džo Bajden i Si Đinping sastali su se tada nedaleko od San Franciska, na marginama samita APEK-a, preneo je Guardian. Prema izveštajima državnih organa u SAD-u, praćenje se nastavilo i 2025. Hui kaže da je 2025. napravio "Memorijal pandemije", gde su bile izložene statue Si Đinpinga i njegove supruge kako kleče. "Trojica napadača 25. februara 2025. godine su vandalizovala spomenik. Dvojica su uhapšena na licu mesta i sada se suočavaju sa ozbiljnim krivičnim prijavama. Lokalna policijska uprava mi je izdala izveštaj od 28 stranica u vezi sa ovim incidentom", kaže Hui. Hui kaže da je skulptura i dalje izložena u "Memorijalu pandemije" u Los Anđelesu, ali da zbog zabrinutosti zbog daljih napada, spomenik nije otvoren za javnost unutra. "Može se videti samo kroz prozor i putem online prenosa", navodi on za RSE. Prema navodima Kancelarije američkog tužioca iz aprila, nakon što je žrtva objavila da "planira da objavi onlajn video snimak koji prikazuje dve nove umetničke statue predsednika Sija i njegove supruge", ponovo je postala meta. "Cui i Miler su platili dvema osobama približno 36.500 dolara da bi ubedili žrtvu da odustane od onlajn prikazivanja statua", navodi se u saopštenju i dodaje da su i te dve osobe, koje su platili, "povezane sa FBI-em i delovale po uputstvima FBI". U saopštenju je tada navedeno da, ukoliko budu osuđeni, Cui i Miler se suočavaju sa maksimalnim kaznama od pet godina zatvora za zaveru i pet godina za međudržavno praćenje (putovanje preko državnih granica sa namerom da se povredi ili uznemiri druga osoba). Hui za RSE kaže da je za spomenuto plaćanje saznao tek "kroz optužnicu koju je podiglo Ministarstvo pravde SAD". U saopštenjima organa SAD-a nije navedeno ime žrtve dvojice ljudi. Balkanska istraživačka mreža BIRN objavila je u junu da su Cui Guanghaj, poznat i kao "Džek", i Džon Miler optuženi za organizovanje proganjanja i zastrašivanja kineskog umetnika i disidenta Huija Boa koji živi u SAD-u. 'Nedopustiva' kritika kineskog predsednikaBo Hui za RSE kaže da smatra da je jedini razlog zašto je postao meta proganjanja taj što "autoritarni režimi ne dozvoljavaju nikakvo slobodno izražavanje ili alternativne oblike umetničkog izražavanja". "Takođe verujem da su moja umetnost i postupci uticali na mnoge ljude u Kini", kaže on. Bo Hui ima oko 11 hiljada pratilaca na društvenoj mreži X i tu je u više navrata objavljivao fotografije i video snimke statua kineskog predsednika koje je izradio. U avgustu je uz fotografiju statua kineskog predsednika i njegove žene kako poluodeveni kleče napisao – "Diktator". Hui za RSE objašnjava da je njegova kritika kineskog predsednika pre svega usmerena na postupke Kine tokom pandemije korona virusa 2020. "Verujem da su obmana i prikrivanje od strane kineske vlade tokom pandemije bili osnovni uzroci globalne katastrofe. To je takođe detaljno dokumentovano u eksponatima u 'Memorijalu pandemije'", kaže. Pandemija korona virusa, čiji je prvi slučaj zabeležen u Kini, odneo je milione života, uništio ekonomije i onesposobio zdravstvene sisteme u mnogim zemljama. Svetska zdravstvena organizacija je krajem 2024. pozvala Kinu da podeli podatke da bi se razumelo poreklo COVID 19, pet godina od početka pandemije. Nevladina organizacija iz Njujorka "Human rights in China" (Ljudska prava u Kini) objavila je na društvenoj mreži Linkedin u maju navode o slučaju zastrašivanja Hui Boa. "Huijev slučaj ističe kako je mirno političko izražavanje, posebno simbolički protest kroz umetnost, i dalje glavna meta transnacionalne represije Kine", navodi se u objavi. Prema navodima organizacije "Human Righs Watch" iz 2025, u Kini ne postoji nezavisno civilno društvo, nema slobode izražavanja, udruživanja, okupljanja ili veroispovesti, a branitelji ljudskih prava i drugi percipirani kritičari vlade su progonjeni. Optužnica i zbog krijumčarenja oružjaPrema navodima sa sajta Ministarstva pravde SAD-a iz maja, protiv Cui i Milera podignuta je i druga optužnica u državi Viskonsin za krijumčarenje oružja. "Miler i Cui su od dve osobe tražili nabavku američkih odbrambenih proizvoda, uključujući rakete, radar za protivvazdušnu odbranu, dronove i kriptografske uređaje sa pripadajućim kripto ključevima za paljenje, radi nezakonitog izvoza iz Sjedinjenih Država u Narodnu Republiku Kinu", piše u saopštenju. Navodi se i da su njih dvojica sa drugim osobama "razgovarali o načinima za izvoz kriptografskog uređaja iz Sjedinjenih Država u Narodnu Republiku Kinu". Najveća zaprećena kazna za ova dela je 20 godina zatvora zbog kršenja Zakona o kontroli izvoza oružja i 10 godina zatvora zbog šverca. U saopštenjima državnih organa SAD-a ne navodi se eksplicitno da su Cui i Miler delovali po nalogu kineskih vlasti, ni u slučaju proganjanja ni krijumčarenja. Ipak, portal BIRN objavio je u junu da je FBI godinama tajno pratio i snimao osumnjičene, te da iz njihove komunikacije "proizilazi da su delovali po nalogu kineskih vlasti, s obećanim višemilionskim budžetima i državnim logistikama". Poternica i navodi o sastancima funkcionera Srbije i KineViše javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 12. septembra da se Cui i Miler traže po međunarodnoj poternici INTERPOL-a koja je raspisana na osnovu odluke Okružnog suda SAD (Centralni okrug Kalifornije) od aprila 2025.godine, "zbog krivičnog dela udruživanje radi proganjanja i proganjanje". Iz tužilaštva su demantovali navode lokalnih medija da se oni traže zbog "špijunaže i šverca vojne tehnologije". "Ukazujemo da je odmah po saznanju da su se tražena lica dala u bekstvo, prekršivši meru zabrane napuštanja stana sa elektronskim nadzorom, Više javno tužilaštvo u Beogradu predložilo Višem sudu u Beogradu da obojici odredi pritvor i da naredi raspisivanje poternice za njima", piše u saopštenju. Istraživačka mreža BIRN ranije je objavila da su Cui i Meler 21. maja, nepunih mesec dana nakon hapšenja, pušteni u kućni pritvor. Prema navodima BIRN-a, dan nakon hapšenja u Beogradu "kineska vlada je reagovala na najvišem nivou", a kineski ambasador u Srbiji Li Ming je razgovarao sa ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem. Prema navodima tog portala, sastanak je bio "vrlo neprijatan", a Dačić je, odgovarajući na njihova pitanja, kazao da je sastanak sa ambasadorom Kine održan desetak dana nakon hapšenja i da nije bio neprijatan. RSE nije dobio odgovor MUP-a o ovom sastanku do kraja rada na ovom članku, kao ni odgovor na pitanje da li je kineski ambasador tražio njihovo puštanje na slobodu. Srbija i Kina održavaju dobre diplomatske odnose od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine. Beograd i Peking u okviru kineske međunarodne inicijative "Pojas i put" imaju čitav niz zajedničkih projekata iz oblasti infrastrukture i energetike.

Spoljna obaveštajna služba Rusije (SVR) je optužila Evropsku uniju (EU) i njene države članice da stoje iza antivladinih protesta u Srbiji. "Nemiri u Srbiji, uz aktivno učešće mladih, u velikoj meri predstavljaju proizvod subverzivne delatnosti Evropske unije i država članica tog saveza. Cilj evropskog liberalnog mejnstrima jeste da na vlast u ovoj najvećoj balkanskoj zemlji dovede poslušno rukovodstvo lojalno Briselu", navela je SVR u saopštenju, objavljenom na njihovom sajtu 15. septembra. SVR, agencija zadužena za aktivnosti van Rusije, u saopštenju ne pruža dokaze za svoje tvrdnje i optužbe na račun EU. Iz sedišta Evropske komisije u Briselu do objavljivanja ove vesti nije bilo komentara na optužbe iz Moskve. Iz EU je nedavno pozvano na zaustavljanje poslednjeg talasa nasilja u Srbiji, oličenog u sukobima policije i demonstranata, kao i međusobnim sukobima pristalica vlasti i opozicije, u više gradova Srbije. Kao razlog zbog kog "scenario obojene revolucije ne daje očekivane rezultate", SVR između ostalog navodi uticaj Srpske pravoslavne crkve (SPC) u zemlji. Ruska spoljna služba je sastavila i spisak nezavisnih medija u Srbiji, koje optužuje da se bave "ispiranjem mozga srpske omladine", te bez navođenja izvora informacija navodi da su finansirani iz Brisela. Među njima su navdeni FoNet, RAM, Vreme, Južne vesti, Slobodna reč, Bum 93 (Boom93), Podrinske, Frimidija (FreeMedia), SOinfo, FAR, Storiteler (Storyteller), kao i nevladina organizacija Link. Terminom obojena revolucija, ruski zvaničnici označavju pobune u bivšim sovjetskim republikama protiv autoritarnih režima. 1. novembra navršava se godinu dana od pada nadstrešice rekonstruisane stanice u Novom Sadu. U nesreći je stradalo 16 ljudi, a tragedija je inspirisala masovne proteste koji traju do danas. Na protestima, koje predvode studenti, pre svega je tražena odgovornost vlasti za nesreću. Šest meseci po početku protesta demonstranti su formulisali i zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast odbija da raspiše izbore.

Poljoprivrednici šest udruženja u Srbiji počeli su u podne u Novom Sadu protest zbog neispunjenih ranijih zahteva o gorivu, kreditima, berzi i dugovima prema Penzijsko-invalidskom fondu (PIO). Oni su dovezli desetine traktora ispred kompleksa zgrada Pokrajinske vlade i Skupštine Vojvodine, prenela je agencija Beta. Iako je bilo najavljeno da neće biti blokade saobraćaja, do nje je ipak došlo, jer je ispred zgrade vojvođanske vlade parkirano više desetina traktora. Predstavnik Inicijative za spas poljoprivrednika Srbije Mileta Slankamenac rekao je novinarima da se radi o protestu upozorenja, kao i da će s ostalim udruženjima koordinirati dalje aktivnosti. "Ovde ćemo biti parkirani, mi smo se nadali da neće biti blokade. Da su nas pustili na parking, bila bi zauzeta samo jedna traka. Ja ne znam ko radi ovde (u zgradi Banovine) pa moraju da ga ograđuju", rekao je Slankamenac. Blokada, kako navodi agencija Beta, trebalo bi da potraje narednih nekoliko sati. Protest poljoprivrednika su podržali i studenti u blokadi sloganom "Traktor stiže, huljo moja", preneo je portal 021.rs. Odluka o protestu doneta je u četvrtak na zajedničkom sastanku udruženja Inicijativa za spas poljoprivrednika, Dolovački paori, Banatska crnica, Savez udruženja poljoprivrednika Banata, Udruženje poljoprivrednika Aradac i Udruženje poljoprivrednika Srbobran. Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović rekao je tada da je neispunjenim zahtevima iz ranijih dogovora s Ministarstvom poljoprivrede, dodat zahtev o pomoći od 300 evra po hektaru za registrovane ratarske i voćarske zasade u sistemu e-agrara. Filipović je rekao da je stanje u poljoprivredi neizdrživo i da je suša uništila od 50 do 100 odsto roda kukuruza i soje, kao i drugih useva i voća, a da Ministarstvo poljoprivrede "ćuti". "Tri godine čekamo na ispunjenje zahteva o uređenju robne berze, oslobođenju goriva od posebnog poreza - akcize, rešavanju problema sa ogromnim dugovima PIO fondu, a nema ni obećanih povoljnih kredita sa jedan odsto kamate, kao ni pomoći zbog suše", rekao je Filipović. On je rekao da je poseban bes kod poljoprivrednika izazvala informacija da su preduzeća koja grade objekte za međunarodnu izložbu EXPO oslobođena akcize na gorivo.

Ministarstvo unutrašnjih poslova demantovalo je 14. septembra da je policija na antivladinom skupu u Novom Sadu koristila takozvani CN gas. Policija takvo sredstvo uopšte ne poseduje, pa samim tim nije moglo biti ni upotrebljeno, navodi se u saopštenju. U saopštenju se dodaje da su sredstva koja policija koristi "strogo regulisana, zvanično odobrena i nisu štetna po zdravlje ljudi i okolinu, u propisanoj meri upotrebe". "Konkretno, policija raspolaže isključivo hemijskim metkom oznake MN-01, koji sadrži CS gas, kao i ručnom hemijskom bombom oznake RB-N2, koja takođe sadrži CS gas. Ističemo da se navedena sredstva koriste isključivo od strane policijskih službenika posebno obučenih za upotrebu ovih sredstava", navodi se. Iz policije tvrde da se ova sredstva nalaze na zvaničnoj listi odobrenih sredstava i koriste se u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima. "Iznošenje neutemeljenih tvrdnji o navodnoj upotrebi opasnih ili zabranjenih hemijskih sredstava predstavlja grubo dezinformisanje javnosti, izazivanje neopravdane panike i narušavanje ugleda policije", piše u saopštenju MUP-a. Prethodno su studenti Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) u Novom Sadu objavili da su laboratorijskim analizama utvrdili da je policija 5. septembra u kampusu tamošnjeg univerziteta koristila protiv studenata, profesora i građana "opasan gas CN", zbog čega su zatražili istragu protiv odgovornih za upotrebu tog sredstva. Naveli su da gas CN može biti opasan za oči, izazvati oštećenje rožnjače, a i za pluća jer ima veću toksičnost. "Zbog visoke toksičnosti i ozbiljnih zdravstvenih posledica, gas CN je tokom 1970-ih godina u potpunosti zamenjen CS gasom, koji je u policijskoj praksi i vojsci postao standarno sredstvo za kontrolu mase. Naša poruka je jasna: upotreba CN gasa ne predstavlja sredstvo kontrole, već trovanje sopstvenih građana", naveli su studenti u saopštenju. U međuvremenu je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ocenila da su tvrdnje studenata novosadskog Prirodno-matematički fakultet u blokadi, da je za suzbijanje protesta 5. septembra u kampusu tamošnjeg univerziteta korišćen gas CN, "još jedan poziv na građanski rat, surovo i opasno obmanjivanje javnosti, širenje panike", prenosi Beta. Policija je na više mesta intervenisala u Novom Sadu 5. septembra tokom antivladinog protesta na koji su pozvali studenti koji blokiraju visokoškolske ustanove.

"Planine" od miliona tona smeća širom države. Srbija ima 131 nesanitarnu deponiju, odnosno smetlište, zvanični su podaci državne Agencije za zaštitu životne sredine.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović izjavio je 14. septembra, povodom predstojeće vojne parade u Beogradu, da vojska ne želi da učestvuje u političkoj areni i igrama. On je odbacio kritike da se vojnom paradom zastrašuju građani i preti susedima nazvavši to "manipulacijom", prenosi Beta. "Svi bi trebalo da se ujedinimo oko toga da je ono što se prikazuje u narednu subotu državno, na ponos svima. Oni koji ne vole vojsku, ima i takvih sigurno, da steknu poverenje da mogu da mirno spavaju. Dok je ovakve vojske, Srbija je bezbedna", rekao je Mojsilović za TV Prva. Vojna parada se održava 20. septembra u Beogradu povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji Srbija i Republika Srpska zajedno obeležavaju. Najavljen je defile savremenih borbenih sredstava na vozilima i plovnih objekata na Dunavu, nalet vazduhoplova i prikaz dela sposobnosti jedinica Vojske Srbije. Mojsilović je govoreći o kritikama povodom parade rekao da je uveren da neki žele da time steknu političke poene navodeći i da će vojska nadoknaditi štetu ako je bude. On je naglasio da će "parada imati poruku za svakog - za prijatelje, saveznike radost i veselje, a za one druge verovatno bes i nervoza" jer će se videti da je vojska moderna, savremena, dobro naoružana i opremljena, dodajući da će se nastaviti sa njenim jačanjem. Srbija je, prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI), država na Zapadnom Balkanu koja je u proteklih pet godina najviše izdvojila za vojsku. U 2024. Srbija je za vojsku opredelila 2,2 milijarde američkih dolara, što čini 2,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega onoga što je u Srbiji proizvedeno. Mojsilović je na pitanje o vraćanju obaveznog vojnog roka rekao da se od toga nije odustalo, već se sprovode intenzivne pripreme. On je precirizao da je uložen značajan novac da se srede kasarne i kupi oprema. On je naveo da je sledeće što bi trebalo da se uradi "upodobljavanje zakonodavne sfere sa onim što želimo - 75 dana služena vojnog roka", za šta je potrebno da Skupština Srbije donese zakon. Vlasti u Srbiji najavile su 2024. da će ove godine biti ponovo uveden vojni rok, ukinut 1. januara 2011. godine.

U više gradova Srbije 13. septembra održani su paralelni skupovi pristalica i protivnika vlasti, predvođene Srpskom naprednom strankom (SNS). Policija je građane okupljene u zboru beogradske opštine Voždovac kod zgrade Fakulteta organizacionih nauka (FON) odgurala u sporednu ulicu, insistirajući da se uklone zbog pristalica vlasti koji su u protestnoj šetnji prolazili pored. Prvo je reagovala Interventna jedinica, a zatim i pripadnici policijskih brigada u punoj opremi za razbijanje demonstracija. Oni su prethodno oko okupljenih građana napravili obruč, a u samoj blizini FON-a i u okolnim ulicama bilo je više od 20 policijskih vozila "marica". "Mi smo imali redovan zbor, onda su došli pripadnici javnog reda i mira i Interventne jedinice policije i saopštili nam da će drugi skup protiv blokada proći ovuda i da mi moramo da se sklonimo iz parkića", rekao je Ivan iz zbora građana Voždovac za Radio Slobodna Evropa (RSE) pre početka policijske intervencije. Pristalice vlasti prvobitno su se okupile na oko tri kilometra od zgrade FON-a, koja im je bila na trasi protestne šetnje. Tokom okupljanja onih koji se protive blokadama i podržavaju aktuelnu vlast, sa razglasa su mogle čuti i nacionalističke pesme, poput "Đenerale, tvojoj majci hvala". Kako je za RSE rekao jedan od okupljenih, Ivan Alanović, hoće "prvenstvo mir, da ne bude protesta". Na skup u Beograd došao je iz Šapca, udaljenog oko 90 kilometara od glavnog grada. Okupljeni su nosili zastave Srbije, a razvili su i veliki transparent na kojem piše: "Srbija je večna dok su joj deca verna". Kada su prolazili pored zgrade FON-a, vikali su "Živela Srbija" i "Aco, Srbine", obraćajući se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji im se priključio u protestnoj šetnji. Vučić je obraćajući se novinarima ponovo izjavio da je "propala obojena revolucija". Taj termin predstavnici vlasti u Srbiji koriste za višemesečne proteste sa kojih se traži odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu. "Ljudi samo hoće da žive normalno, da ih niko ne maltretira i da budu slobodni i imaju prava kao i svi drugi", rekao je Vučić na Voždovcu, okružen pristalicama vlasti. Dok je policija potiskivala građane iz zbora, Bulevarom oslobođenja prošla je kolona motociklista, iz pravca skupa pristalica vlasti. Turirali su motorima i svirali. Građani okupljeni u zboru su im dovikivali "Gotovi ste". Pomoćnik direktora policije Vladan Radosavljević saopštio je da je više od 144.000 građana učestvovalo na prijavljenim skupovima "Građani protiv blokada" 13. septembra na više od 100 lokacija širom Srbije. Paralelni skupovi u drugim gradovima SrbijeParalelni skupovi pristalica i protivnika vlasti su održani, između ostalog, u Novom Sadu, Nišu, Zaječaru, Šapcu i Zrenjaninu. U koloni građana protiv blokada na Petrovoradinu viđen i gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin, prenela je N1. Žandarmerija je blokirala Varadinski most, kako bi prošle pristalice vlasti. U Zaječaru su organizovana dva skupa - jedan su organizovale pristalice vlasti, drugi - protivnici. Policija je razdvajala dva skupa. Slična situacija bila je i u Zrenjaninu, gde je građane koji su se odazvali pozivu Zborova građana grada Zrenjanina i krenuli u susret učesnicima skupa "Zrenjanin protiv blokada i nasilja", sprečio kordon policije. Kako je javila N1, u Gornjem Milanovcu, građani su sa dve strane blokirali pristalice SNS-a, a potom ih zasuli jajima. Građanski protesti u Srbiji, predvođeni studentima, na kojima se zahteva odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice glavne Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra, traju deset meseci. Deo tih protesta su i blokade fakulteta koje su sa istim zahtevom organizovane na više od 60 fakulteta na šest državnih univerziteta. Danas neki rade, neki delimično, a ostali su blokirani. Početkom maja, studenti u blokadi izašli su sa zahtevom za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora da bi se, kako su saopštili, uspostavio sistem u kojem će nadležne institucije raditi svoj posao. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, do polovine 2023. predsednik vladajuće Srpske napredne stranke, prvobitno je odbio da ih raspiše tvrdeći da su zahtevi ispunjeni. Izbore je u izjavi datoj 12. septembra za Informer najavio za april-maj ili decembar 2026. godine, uz napomenu da bi on "voleo" da budu u decembru. Tokom višemesečnih protesta u više navrata je dolazilo do sukoba policije i demonstranata. Učesnici antivladinih protesta i opozicija su optužili policiju za prekomernu upotrebu sile u razbijanju protesta, što vlast odbacuje. Antivladini protesti u Srbiji bili su tema i u Evropskom parlamentu. Na debati održanoj 9. septembra u Strazburu, pod nazivom "Talas nasilja i kontinuirana upotreba sile nad demonstrantima u Srbiji", evroposlanici raspravljali su, između ostalog, i o uvredama koje je Vučić uputio pojedinim evropolasnicima koji su prisustvovali protestu 5. septembra u Novom Sadu, tokom kojeg je došlo do sukoba policije i demonstranata. Predstavnici pet opozicionih stranaka iz Srbije zatražili su prethodno, u Strazburu, tokom obraćanja poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu, uvođenje sankcija Vučiću i dugim visokim državnim funkcionerima zbog represije nad građanima koji zahtevaju vanredne izbore.

Iako je Srbija jedna od zemalja koja će imati svoje predstavnike 20. septembra na muzičkom takmičenju u Rusiji Intervizija, osnovanom kao ruski pandan Evroviziji, prisustvo Srbije na ovom takmičenju prati niz nepoznanica. Na sajtu Intervizije objavljeno je da je predstavnik Srbije pevač i kompozitor Slobodan Trkulja, ali učesnici takmičenja i državni organi u Srbiji ne odgovaraju na pitanja RSE kako je predstavnik Srbije odabran i koja je uloga države kada je reč o učešću na ovom takmičenju. Dean Vuletić, istoričar i autor istraživačkog projekta o takmičenju Intervizija tokom Hladnog rata na univerzitetu u Beču, za Radio Slobodna Evropa potvrđuje da u javnosti nema informacija "da li iza srpskog predstavnika stoji srpska vlada, vladina agencija ili privatna tvrtka". "Ista je situacija i kod mnogih drugih zemalja", navodi on. Osim Srbije, na takmičenju će učestvovati još 17 zemalja, između ostalih, Kina, Indija, Sjedinjene Države, Belorusija, Kuba. Posebnu pažnju javnosti privuklo je učešće predstavnika SAD-a na ovom takmičenju budući da organizovanje ovog muzičkog događaja ima političku konotaciju. Ukaz o njegovom održavanju potpisao je ruski predsednik Vladimir Putin u februaru pošto je njegovoj zemlji zabranjeno učešće na Evroviziji zbog agresije na Ukrajinu, koja je u punom obimu počela 2022. Za šefa organizacionog komiteta Intervizije imenovan je potpredsednik vlade Dmitrij Černišenko. Inače, takmičenje pod imenom Intervizija već je održavano u pojedinim zemljama saveznicama SSSR-a u sovjetsko doba. Poznato i nepoznato o učešću Srbije na IntervizijiRadio Slobodna Evropa uputio je pitanja o učešću na ovom takmičenju Ministarstvu kulture i Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, ali iz ovih institucija nije stigao nikakav odgovor o tome da li država koordinira aktivnosti u vezi sa ovim takmičenjem, kao i da li učestvuje u finansiranju učešća. Takođe, bez pitanja je ostao odgovor na koji način je predstavnik Srbije odabran. Odgovor nije stigao ni od učesnika takmičenja Slobodana Trkulje, kao ni od Mirka Radenovića koji je odabran za člana žirija ovog takmičenja. RSE je dobio odgovor jedino od privatne televizije Toxic TV koja će, kako je potvrdila za RSE, u Srbiji ekskluzivno prenositi takmičenje. Ipak, ni iz ove televizije nije stigao odgovor kako je odabran predstavnik Srbije ni da li je učešće Srbije odobrila država. "Mi kao emiter nemamo uvid u ostale tražene podatke", odgovorili su iz ove televizije. Ko su učesnici Srbije na Interviziji?Kako je navedeno na sajtu Intervizije, predstavnik Srbije Slobodan Trkulja predstavljen je kao "legenda moderne balkanske muzičke scene". Tokom svoje karijere, kako se navodi, Trkulja je dobio važno priznanje i titulu "kulturnog ambasadora od strane Ministarstva spoljnih poslova Srbije". Trkulja dugi niz godina sarađuje sa državnim organima i lokalnim samoupravama u Srbiji. On je još 2013. bio ambasador kulture Novog Sada, a tadašnji gradonačelnik Novog Sada, sada predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević, pozvao ga je tada da pomogne Gradu nа putu ka osvajanju titule Evropskе prestonice kulture 2020. godine, navedeno je na sajtu grada. Vučević je tada potvrdio da je grad finansirao štampanje njegovog kompakt diska (albuma). Prethodnih godina, Trkulja je u medijima predstavljan kao koordinator kulturne razmene Srbije i Kine, a 2020. bio je među muzičarima koji su u Beogradu nastupili na koncertu podrške kineskom narodu u borbi sa korona virusom. Događaj su inicirali Vlada Srbije, grad Beograd i Ambasada Kine u Srbiji. Trkulja je u januaru 2023. organizovao kineski festival svetla u Beogradu i Novom Sadu kojim je obeležen početak kineske Nove godine, a te godine učestvovao je u novogodišnjem programu na kineskoj televiziji "CCT", prenela je Beta. Srbija, kandidatkinja za članstvo u EU, inače, neguje saradnju sa Kinom, a vlast Srbije i Kine međusobne odnose opisuju kao "čelično prijateljstvo", uprkos upozorenjima koje Srbija dobija iz Brisela. Na sajtu Intervizije takođe je objavljeno da će u žiriju takmičenja biti Mirko Radenović, koji je predstavljen kao producent, umetnički direktor, osnivač kulturnih projekata i ključni predstavnik srpske dijaspore u Rusiji. On je suosnivač "Kustendorfa", filmskog festivala koji je osnovao proslavljeni srpski reditelj Emir Kusturica koji je u više navrata izražavao podršku Kremlju. Koju poruku Srbija šalje učešćem na Interviziji?Istoričar Dean Vuletić smatra da ovim učešćem Srbija šalje poruku da vodi prorusku politiku i da "građani u Srbiji podržavaju Rusiju". "Srbija je jedina zemlja koja ove godine sudjeluje na Interviziji, ali isto tako i na Euroviziji. Tu vidimo tu politiku koju vodi srpska Vlada da imamo dobre odnose i sa Rusijom i sa EU", kaže Vuletić. Vlast u Srbiji godinama blisko sarađuje sa Rusijom i odbija da se pridruži zapadnim sankcijama zbog ruske invazije na Ukrajinu. Istovremeno, Srbija je ekonomski zavisna od Evropske unije čijem članstvu teži. Vuletić takođe navodi da umetnik koji se odluči da ode na ovo takmičenje mora da podržava rusku politiku. "Ići u Rusiju na nešto što je Putinov kulturni projekt. To takmičenje ima očigledno njegov pečat i svaki umetnik zna da će na neki način biti žigosan", smatra Vuletić. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine u maju osudilo je Interviziju "kao instrument neprijateljske propagande i sredstvo za prikrivanje agresivne politike Ruske Federacije". Zbog ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu 2022, Evropska radiodifuzna unija, organizator Evrovizije, zabranila je učešće Rusije, što znači da ne može da učestvuje na takmičenju niti ili da ga emituje. Rusija je učestvovala na Evroviziji od 1994. do 2021. godine, a ruski umetnik Dima Bilan je pobedio 2008. godine, a godinu dana kasnije takmičenja je bilo u Moskvi. Promocija 'tradicionalnih vrednosti' i 'sporni kontinuitet'Najava održavanja Intervizije u februaru bilo je praćeno izjavama zvaničnika da će manifestacija promovisati "tradicionalne vrednosti". Ruska senatorka Lilija Gumerova rekla je za TASS da će takmičenje Intervizija biti "prilika za promociju prave muzike" a "ne lažnih vrednosti koje su tuđe bilo kojoj normalnoj osobi", aludirajući na Evroviziju zbog toga što uključuje LGBT izvođače, kao što je austrijska "drag kraljica" Končita Vurst (Conchita Wurst). U uslovima takmičenja na sajtu Intervizije navedeno je da je jedan od ciljeva takmičenja promovisanje "univerzalne, duhovne, porodične, kulturne, etičke i verske tradicije različitih naroda". Dean Vuletić smatra da se "promocija tradicionalnih vrednosti" u ovom slučaju svodi na to da se neće promovisati prava seksualnih manjina. "Evrovizija ima dugu povijest sa gej zajednicom i Evrovizija je bitna u gej kulturi. Intervizija ne želi promovirati te vrijednosti jer mi znamo da u Rusiji postoji zakon koji zabranjuje promoviranje seksualnih manjina", kaže on. Rusija je 2022. godine donela zakon koji zabranjuje "LGBT propagandu", a Vrhovni sud Rusije je 2023. LGBT pokret proglasio "ekstremističkom organizacijom". Takmičenje pod imenom Intervizija organizovano je i ranije, od 1965-1968. u Češkoj i od 1977-1980. u Poljskoj. Ove zemlje su u to vreme bile deo Sovjetskog saveza. Dean Vuletić smatra da današnja Putinova Intervizija nema mnogo veze i nije nastavak takmičenja iz sovjetske ere. "To je počelo kao projekt čehoslovačke televizije i oni su željeli da organiziraju jedno natjecanje kao što je Eurovizija, ali za zemlje istočnog bloka, ali su htjeli isto da dođu pjevači sa Zapada", kaže on dodajući da je tada Intervizija zamišljena kao "most između Istoka i Zapada". On kaže da su pobednici Evrovizije gostovali na ovom takmičenju, za razliku od današnje Intervizije koja, prema njegovoj oceni, ima "antizapadni sentiment". Rusko Ministarstvo kulture predložilo je ovo takmičenje još 2023. godine, a o tome je bilo reči i tokom političkih razgovora Moskve i Pekinga. Putin je 2024. rekao da su "kineski prijatelji" Rusije podržali ideju o osnivanju muzičkog nadmetanja pod nazivom Intervizija.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je u petak u Briselu, na brifingu o evrointegracijama Srbije, da odgovornost za eroziju poverenja u institucije države nije samo na vlasti, već i na opoziciji. "Ne možete u parlamentarnoj demokratiji imati opoziciju koja na sve kaže 'ne', koja ne želi da učestvuje u dijalogu, koja nema kapacitet da kaže da je vlast i nešto dobro uradila", rekla je Brnabić na brifingu u zgradi Misije Srbije pri Evropskoj uniji (EU). Ovaj brifing je zakazan pošto je briselska neprofitna organizacija Centar za evropske politike (EPC) otkazala panel sa Brnabić. Predsednica parlamenta je antivladine demonstrante, opoziciju i nezavisne medije predstavljala kao glavne krivce za stanje u društvu, a vlast Aleksandra Vučića kao demokratsku, proevropsku i "spremnu za dijalog", prenela je agencija Beta. Na pitanje novinara da li Brisel stoji iza pokušaja "obojene revolucije" u Srbiji, za koji vlast tvrdi da postoji, Brnabić je rekla da "ne stoji zvanični Brisel", ali je dodala da je "zbunjena zbog činjenice da veliki novac iz evropskih zemalja ide nevladinim organizacijama u Srbiji koje nisu naklonjene vlastima". Vlasti u Srbiji su u više navrata antivladine skupove nazivali "obojenom revolucijom". Brifing u Misiji Srbije pri EU je zakazan u četvrtak, nakon što je briselski Centar za evropske politike (EPC) u sredu saopštio da "zbog nepredviđenih okolnosti" mora da otkaže panel sa Brnabić na temu "Srbija: Strateški važan kandidat na kritičnom raskršću". Brnabić je u petak u zgradi Misije Srbije pri EU održala još jedan brifing - sa predstavnicima članica EU, a potom se sastala sa zamenikom direktora za Evropu i Centralnu Aziju u Evropskoj službi za spoljne poslove Emanueleom Žofreom, bivšim šefom Delegacije EU u Srbiji. Brnabić je izjavila da je sastanak sa Žofreom "bila sjajna prilika da otvoreno razgovaraju o svim pitanjima u vezi sa evropskim integracijama Srbije", prenela je Skupština Srbije. "Centralna tema je bio Klaster 3 u našim pristupnim pregovorima, za koji se nadam da će biti otvoren do kraja ove godine, što bi bilo od nemerljivog značaja za Srbiju", kazala je Brnabić. Brnabić je u Brisel otišla tri dana nakon rasprave u Evropskom parlamentu o antivladinim protestima u Srbiji, na kojoj su pojedini evroposlanici predložili i razmatranje dalje finansijske podrške Srbiji kao kandidatkinji za članstvo u EU. U Srbiji traje višemesečna kriza i organizuju se antivladine demonstracije koje su prvobitno počele zbog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi. Na protestima, koje predvode studenti, traži se odgovornost vlasti za ovu nesreću, a kasnije demonstranti su formulisali i zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast odbija da raspiše izbore.

"Obljuba bez pristanka", sa zaprećenom kaznom zatvora od tri do dvanaest godina novi je član u predlogu izmena i dopuna Krivičnog zakonika Srbije, koje je Ministarstvo pravde na javnu raspravu stavilo 9. septembra. Time se, navode organizacije za zaštitu prava žena, uvodi "lakši oblik silovanja", koji bi se odnosio na slučajeve u kojima žrtva nije pružila otpor, sa blažim kaznama u odnosu na krivično delo silovanja u postojećoj verziji zakona. "Silovanje nije samo da li ste se vi branili, već da li ste nekome rekli – ne", kaže za RSE Vanja Macanović iz nevladinog Autonomnog ženskog centra (AŽC). Ističe da je "nepristanak" na seksualni odnos u osnovi krivičnog dela silovanje i da bi to trebalo da prepozna i zakon u Srbiji. U postojećem Krivičnom zakoniku "obljuba bez pristanka" ne postoji kao krivično delo. Za silovanje je zaprećena kazna zatvora od pet do dvanaest godina. U slučaju nanošenja teških telesnih povreda, kazna ide do 15 godina, a ukoliko usled silovanja osoba premine ili je u pitanju dete propisana kazna može biti i doživotni zatvor. Ovo nije prvi put da Ministarstvo pravde pokušava da u Krivični zakonik Srbije uvede "obljubu bez pristanka". Od toga su 2016. odustali i povukli predlog iz javne rasprave, nakon kritika organizacija za zaštitu prava žena. Šta je sporno?Definicija silovanja u Srbiji i u mnogim evropskim državama je zastarela, zato što traže upotrebu sile ili pretnju da će se sila upotrebiti, ukazuje Macanović. "Sa druge strane se onda podrazumeva da je žrtva morala da pruža otpor iako postoje mnogobrojne situacije u kojima žrtva ne može da pruži otpor", kaže ona. Studija objavljena u maju 2023. u međunarodnom naučnom časopisu "Nature" pokazala je da žrtve silovanja često prijavljuju da nisu mogle da se pomere tokom silovanja i seksualnih napada. Ovakvu reakciju naučnici su obrazložili time da kao rezultat straha i pretnje dolazi do "nevoljne ukočenosti" žrtava, koje u takvom stanju nisu sposobne da pruže fizički otpor ili da viču. Prema toj studiji, 70 odsto žrtava silovanja prijavilo je da su se "zaledile" uoči i tokom samog čina i da nisu mogle da reaguju. "Pružanje otpora kod krivičnog dela silovanja znači da vi sebe dovedete u ozbiljnu opasnost da budete i ubijeni. I takvih je slučajeva bilo u Srbiji. To je dodatni razlog zašto mi tražimo da mora da se promeni definicija krivičnog dela silovanje", ističe Macanović. U objavljenoj dokumentaciji u vezi sa javnom raspravom, Ministarstvo pravde nije dalo obrazloženje za pojedinačne izmene i dopune Krivičnog zakonika. Do zaključenja teksta, Ministarstvo nije odgovorilo na pitanja RSE čime obrazlažu uvođenje novog krivičnog dela i kako komentarišu kritike nevladinih organizacija da se time uvodi "lakše" krivično delo, koje u prilog ide počiniocima, a ne žrtvama silovanja. Kakvi bi bili efekti?Uvođenje "obljube bez pristanka" kao krivičnog dela, za advokata Jugoslava Tintora otvorilo bi "veliki broj dilema" u sudskoj praksi. "Pod udar krivičnog zakonika potencijalno će doći svi slučajevi u kojima nije eksplicitno izražena volja da do seksualnog odnosa dođe", kaže on za RSE. Dodaje da je sasvim realno očekivati da u slučaju "obljube bez pristanka", pogotovo u situaciji kada je jedini dokaz iskaz žrtve, sudovi neće određivati pritvor, "jer nisu uvereni da u konkretnom slučaju figurira dovoljno dokaza". "To će posledično umanjiti značaj silovanja kao inkriminacije i relativizovati postupak dokazivanja tako da u svakom slučaju ishod postupka može biti i osuđujuća i oslobađajuća presuda", ocenio je Tintor. Slučaj Hrvatske – uveli lakše delo, pa ga izbrisali iz zakonaVanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra ukazuje na slučaj Hrvatske, u kojoj je 2016. uvedeno krivično delo "obljuba bez pristanka". "Tada je primećeno da su tužioci, čak i kada ima elemenata krivičnog dela silovanja, išli na ovo blaže delo, zato što im je to bilo lakše da dokažu. Vi na taj način, sa blažim kaznama, praktično privilegujete učinioce silovanja", ocenjuje Macanović. Pominje da u pojedinim slučajevima, kada je delo bilo kvalifikovano kao "lakše", nije bilo pritvora za osumnjičene. "To daje mogućnost počiniocima tih krivičnih dela da vrše pritisak i da utiču na žrtve i da ih zastrašuju", istakla je. Ukoliko bi se "obljuba bez pristanka" uvela u Krivični zakonik Srbije, Macanović smatra da bi to dodatno obeshrabrilo žrtve da prijave silovanje. Gotovo svaka deseta žena ili devojčica u Srbiji je doživela silovanje ili pokušaj silovanja, pokazali su rezultati istraživanja iz 2022. koje je sprovedeno u okviru projekta Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women). Međutim, Macanović kaže da je mali broj njih koji se odluči da silovanje prijavi. Od toga ih, kako je navela, prema iskustvu žena sa kojima su radili, odgovaraju već u samoj policiji, kada se žrtvama koje su došle da prijave silovanje sugeriše da bi ukoliko se ne dokaže da su bile silovane, protiv njih mogla biti podneta krivična prijava za lažno prijavljivanje. Žrtve su, takođe, tokom postupka primorane da više puta ponavljaju svoj iskaz, a neretko ih, prema rečima Macanović "šetaju" od jedne do druge institucije, pri čemu se gubi vreme za prikupljanje fizičkih dokaza.