Evropska unija sa žaljenjem konstatuje da Srbija i dalje nema funkcionalan Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), posle ostavki više izabranih članova koji su kao razlog naveli nepravilnosti u izbornom procesu, saopštila je Delegacija EU u Srbiji. Četvoro izabranih članova Saveta REM-a u petak je zvanično podnelo ostavke na članstvo u tom telu jer nije ponovljeno glasanje o kandidatu koga su predložili nacionalni saveti nacionalnih manjina. Članovi Rodoljub Šabić, Dubravka Valić Nedeljković, Mileva Mališić i Ira Prodanov Krajišnik najavili su sredinom novembra da će podneti ostavke, navodeći da je vladajuća većina obesmisla izbor članova tog regulatornog tela za medije sa širokim ovlašćenjima. U saopštenju Delegacije EU u Srbiji na X ističe se značaj "funkcionalnog Saveta REM-a za sprovođenje reformi u oblasti medija" i poziva da se Savet tog tela konstituiše "na transparentan i inkluzivan način, u skladu sa pravnim okvirom i kako je definisano Reformskom agendom". "EU će nastaviti da podržava Srbiju u napredovanju na njenom evropskom putu, uključujući kontinuiranu primenu ključnih reformi radi jačanja vladavine prava, slobode medija i izbornog okvira", navela je Delegacija EU. Zašto su podnete ostavke?Advokat Rodoljub Šabić kazao je da su nezavisni kandidati podneli ostavke jer nije poštovan zakon pri izboru članova tog regulatornog tela, prenela je agencija Beta. "Očigledno nije primenjen zakon u kom piše da ovlašćeni predlagači usaglašavaju stavove. Kad je došlo vreme da se usaglase stavovi, vlast je shvatila da će njihov kandidat biti preglasan pa su doveli na glasanje ljude koji nisu učestvovali u postupku, predstavnike saveta koji nisu podneli nikakav predlog. Zato smo bili protiv toga", kazao je Šabić novinarima ispred Narodne skupštine. On je kazao da svaki nacionalni savet po zakonu ima pravo da predloži kandidata ali da su to pravo iskoristila samo tri saveta. "Tražimo da se primeni zakon a oni su s ulice doveli ljude da bi izgurali svog kandidata. Birate na odboru, u skladu s zakonom kandidujete čoveka, podnesete formalan predlog s dokumentacijom koju predviđa zakon a to nije urađeno. Morate poštovati zakon i procedure, da su kandidovali ja ne bih mogao da imam ništa protiv", naveo je Šabić. Novi izbor članova REM-a?Upitan da li njihove ostavke znače da će proces formiranja Saveta REM krenuti ispočetka, Šabić je rekao da postoji opcija da se "na brzinu sprovede novi postupak". "Vlast će lako uz pomoć GONGO udruženja (lažne nevladine organizacije koje zastupaju interese vlasti) da napravi svoj REM", dodao je Šabić. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić rekla je da će posle ostavki biti ponovljen proces izbora članova Saveta REM u četiri kategorije, kao i da ostaje da se izabere kandidat nacionalnih manjina u tom regulatornom telu. Ona je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije rekla da odluka četvoro izabranih članova Saveta REM-a da podnesu ostavke pokazuje "nedostatak želje i kapaciteta za dijalog i pronalaženje zajedničkih rešenja". "Institucije Srbije neće biti blokirane, nastavićemo sa procesom izbora svih preostalih članova Saveta REM. To je sada petoro članova. Rešićemo to, izabraćemo Savet REM i rad će se nastaviti. Biće ponovljen postupak u kategorijama u kojima trenutno nemamo članove Saveta REM a oni koji su izabrani i nisu podneli ostavke ostaju članovi i tu nećemo ponavljati izbor", kazala je Brnabić. Dodala je da će nove kandidate u četiri upražnjenje kategorije predložiti ovlašćene organizacije. Članovi Saveta REM-a koji su podneli ostavke, to su najavili u novembru navodeći da je proces izbora članova Saveta REM "suštinski obesmišljen" posle odluke većine u Skupštini Srbiji da ne izabere svih devet članova tog regulatornog tela. Poslanici Skupštine Srbije su 12. novembra većinom glasova izabrali osam od devet članova za novi saziv Saveta REM-a. Parlament nije izabrao kandidata nacionalnih saveta nacionalnih manjina jer se tome usprotivio Savez vojvođanskih Mađara, deo vladajuće koalicije, koji tvrdi da predloženi kandidati ne odražavaju stvarnu volju tih saveta. U nadležnosti Saveta REM-a je, između ostalog, da reguliše, kontroliše i sankcioniše rad elektronskih medija – televizijske i radijske stanice koje imaju nacionalnu pokrivenost, i njihova onlajn izdanja. REM takođe ima ključnu ulogu tokom izbornih kampanja, u kojima mora da obezbedi ravnopravnu zastupljenost političkih aktera u medijima. Zbog širokih nadležnosti tog regulatora Evropska komisija je u više prethodnih izveštaja tražila od Srbije, koja ima status kandidata za članstvo u EU, da REM postupa nezavisno i skladu sa zakonom.

"Ono što smo doživeli u Srbiji je bio prinudni rad", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Rafik Buks iz Indije. Tokom 2024. radio je na izgradnji kineske fabrike Linglong na severu Srbije. "Bili smo kontrolisani, eksploatisani i tretirani bez dostojanstva", navodi Buks. On dodaje da nije iznenađen odlukom Sjedinjenih Američkih Država da blokiraju uvoz automobilskih guma iz ove fabrike u Zrenjaninu zbog navoda da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada. Iz američke carine su 18. decembra naveli da izveštaji ukazuju na to da su radnicima, između ostalog, zadržavana lična dokumenta i uskraćivane zarade, te da su izloženi zlostavljačkim uslovima života i rada. Ni kompanija Linglong, ni institucije u Srbiji nisu odgovorile na pitanja RSE povodom navoda i odluke SAD. "Ono što najviše zabrinjava je razlika u reakcijama međunarodnih institucija i institucija u Srbiji na ovaj slučaj", kaže za RSE Mirjana Mitić iz nevladine organizacije Astra koja se bavi trgovinom ljudima. Sumnje na prinudni rad u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji pojavile su pre nekoliko godina kada su na to upozorile lokalne i međunarodne organizacije. RSE je u više navrata izveštavao o nehumanim uslovima života i rada stotina vijatnimskih radnika tokom 2021. i 2022, a dve godine kasnije slični navodi pratili su angažovanje indijskih radnika u fabrici. Dok su srpske vlasti i kineski vlasnici odbacivali optužbe, prijave nevladinih organizacija nadležnim institucijama su do danas bez epiloga. Bez odgovora je ostao i zahtev Evropskog parlamenta koji je 2021. rezolucijom od Srbije zatražio istragu mogućeg prinudnog rada oko 400 vijetnamskih radnika u Linglongu. Nakon pet godina izgradnje, kineska fabrika automobliskih guma svečano je otvorena u septembru 2024. Kao investiciju od 800 miliona evra, Vlada Srbije je proglasila projektom od nacionalnog značaja. 'Trpeli smo zlostavljanja'Rafik Buks iz Indije nerado se seća meseci koje je proveo u Srbiji. "Bili smo pod stalnim pritiskom, pretnjama, a bilo je i fizičkih sukoba. Bili smo primorani da trpimo zlostavljanja", navodi Buks u pisanom odgovoru a RSE. Kaže da ih je agencija za koju su radili slala ne samo na gradilište fabrike, već i na druga gradilišta kineskih kompanija u Srbiji "dok je Linglong kasnije tvrdio da nikada nismo radili za njih". Kaže da je u Srbiju došao jer mu je obećan "legalan posao, dobra plata i humani uslovi života". "Ništa od toga nije bilo istina", navodi. Rafik je danas u Indiji. "Sada sam mnogo pažljiviji i proveravam svaku ponudu za posao u inostranstvu jer me je ono što se dogodilo u Srbiji zauvek promenilo". Slučaj indijskih radnikaNevladina organizacija Astra je u februaru 2024. u ime Rafika i još 10 radnika iz Indije podnela nadležnima u Srbiji krivičnu prijavu zbog sumnji na trgovinu ljudima i radnu eksploataciju u fabrici Linglong u Zrenjaninu. "Mi smo prijavljivali da ljudi žive u katastrofalnim uslovima, da jedu sa poda, da ne pričamo o opremi koju su koristili", kaže za RSE Mirjana Mitić iz Astre. Radnici su nevladinim organizacijama prijavili da su im oduzeti pasoši i da im nisu isplaćene plate. "Oni su stupili u kontakt sa nama. Doneli su zajedničku odluku da ne napuste Srbiju uprkos pritiscima kompanije. Odlučili da daju izjavu u tužilaštvu, tako da sigurno znamo da dokazi i podaci u tužilaštvu postoje", kaže Mitić. Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu je nakon prijave za RSE saopštilo da su policiji podneli zahtev "za prikupljanje potrebnih obaveštenja" u vezi sa ovim slučajem, a policija je potvrdila da po zahtevu postupa. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova sada nisu odgovorili na upit RSE šta je utvrđeno, dok su iz Tužilaštva naveli da će se javiti u najkraćem roku. Linglong je 2024. odbacio optužbe, navodeći da indijski radnici nisu radili na izgradnji fabrike. Mitić podseća da su radnici iz Indije na koncu od poslodavca dobili "naknadu i neisplaćene zarade", te da im je plaćena karta do kuće. Slučaj vijetnamskih radnikaNekoliko godina ranije, svet su obišle slike nehumanih uslova u kojima je u krugu kineske fabrike bilo smešteno 400 radnika iz Vijetnama. Posle izveštaja nevladinih organizacija o uslovima u kampu iz 2021, medijima je zabranjen pristup. Tako ni ekipi RSE nije bilo dozvoljeno da snimi barake, a neki od radnika su govorili o nehumanim uslovima i naveli da im dva meseca nije isplaćena zarada, te da im je poslodavac oduzeo pasoš. Linglong je odbacio odgovornost. Naveli su da je radnike angažovao jedan od njihovih podizvođača. "Nikada nismo dobili informaciju šta se sa tim desilo sem što smo dobili usmenu informaciju iz Centra za zaštitu trgovine ljudima da je slučaj zatvoren i da nisu uspeli da iskomuniciraju sa radnicima dok su bili u zemlji", navodi Mitić iz Astre. RSE do objavljivanja ovog teksta nije dobio odgovor Vladinog Centra za zaštitu trgovine ljudima, a radnici iz Vijentama su ubrzo nakon što su premešteni u uslovniji smeštaj napustili Srbiju. Kako su reagovale institucije?Odogovori na pitanja o novim navodima o prinudnom radu i odluci SAD nisu stigli ni iz nadležnih ministarstava, ni iz inspekcije rada koja kontrolište uslove u Srbiji. Na pitanja RSE nisu odgovorili ni iz kabineta predsednika Srbije. Aleksandar Vučić je u odgovoru na ranije optužbe o eksploataciji radnika u kineskoj fabrici poručivao da je reč o medijsko-političkoj kampanji protiv Linglonga. "Gledaćemo da pomognemo vijetnamskim radnicima, a da rasterujem investitore neću", rekao je tada Vučić. Šta se sada dešava u Linglongu?Kompanija nije odgovorila na pitanja RSE o navodima SAD, niti kako će odluka o zaustavljanju robe iz njihove fabrike u Srbiji uticati na poslovanje. Odgovori nisu stigli ni na pitanja koliko je radnika iz inostanstva trenutno angažovano u fabrici, niti u kakvim uslovima žive i rade. Na pitanja o broju radnih i boravišnih dozvola za strane radnike u Zrenjaninu nije odgovorilo ni Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Tara Rukeci, aktivistkinja lokalnog Zrenjaninskog socijalnog foruma koja je pružala pomoć stranim radnicima u Linglongu, kaže za RSE da i dalje u toj fabrici radi veliki broj radnika iz inostranstva, ali da njihov broj nije poznat. "U Linglongu od početka, od izgradnje fabrike, a sad i u proizvodnji, rade kineski radnici u lošijim uslovima nego radnici iz Srbije", navodi Rukeci. Ona dodaje da se za rad u fabrici i dalje angažuju radnici iz Azije, ali da ih ne angažuje direktno kompanija Linglong, nego podizvođači. "Ranije smo imali velike agencije kao što je 'China energy', koje su dovodile više stotina radnika. Sada je počeo da cveta veliki broj malih agencija", navodi ona. Prema podacima iz finansijskog izveštaja Linglonga, koji su dostupni u Agenciji za privredne registre, u fabrici je tokom 2024. radilo skoro 1.750 radnika. Izveštaji govore i da je broj radnika tokom prošle godine uvećan za 48 posto. Orijentisani na izvozKineska fabrika zvanično je otvorena u septembru 2024. Podignuta je na 100 hektara poklonjenog državnog zemljišta, uz 76 miliona evra subvencija. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na svečanom otvaranju u Zrenjaninu, fabriku nazvao "čudom". "Stvorili su ga naši kineski prijatelji uz našu podršku", rekao je Vučić 13. septembra prošle godine. Prema finansijskim izveštajima kompanije, ukupna davanja države su po svemu sudeći veća. Kroz stavku u finansijskom izveštaju, koja se odnosi na "kapitalne subvencije i druga državna dodeljivanja za izgradnju i nabavku osnovnih sredstava i nematerijalne imovine", može se videti da je od 2020. do 2024. Linglongu dodeljeno nešto više od 210 miliona evra. Iz Linglonga nisu odgovorili na pitanja na šta se ove subvencije odnose. Javno dostupni finansijski izveštaji Linglonga u Zrenjaninu pokazuju da su prihodi od prodaje robe na inostranom tržištu tokom prošle godine porasli 500 puta. Linglong je u 2024. u inostranstvo izvezao gume u vrednosti od 178 miliona evra. U izveštaju se ne navodi u koje zemlje je fabrika najviše izvozila. Ni iz Linglonga nisu odgovorili na pitanja RSE koliko je od ukupnog iznosa izvezeno u SAD. Da je proizvodnja u Zrenjaninu pre svega orijentisana na izvoz pokazuje podatak da su prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu bili 9,5 miliona evra. Kineski projekti u Srbiji pod lupomSlučaj radnika u zrenjaninskoj fabrici nije prvi u Srbiji koji je privukao pažnju međunarodne javnosti zbog sumnje da radnici za kineske poslodavce rade i žive u nehumanim uslovima, kao i da su žrtve radne eksploatacije. RSE je u januaru 2021. pisao o neuslovnom smeštaju kineskih radnika u privremenom kampu kod rudnika "Čukaru Peki" u Boru u istočnoj Srbiji. Više radnika tvrdilo je da im poslodavac ne dozvoljava da izađu iz neuslovnog kampa u kom su smešteni, kao i da im je zabranjen kontakt sa stanovništvom u Srbiji. Kineske investicije i infrastrukturni projekti u Srbiji deo su inicijative "Pojas i put". Reč je o "novom putu svile" kineskog predsednika Si Đinpinga, sa ciljem povezivanja Kine sa Evropom i prodora na Zapad. Projekti su pod lupom Evropske unije zbog kršenja evropskih transparentnosti i zaštite životne sredine. Na to su više puta upozoravali izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije, kao kandidata za članstvo u Uniji.

Predsjednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da Rusija "ima ideje" kako i u kom pravcu bi moglo ići rješavanje pitanja Naftne industrije Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama, i da je dijalog sa Srbijom u toku. "Imamo ideje o tome kako, na koji način i u kom pravcu bismo mogli da krenemo zajedno naprijed. Takav dijalog je u toku sa našim prijateljima u Srbiji. Nadamo se da ćemo pronaći pravo rješenje", rekao je Putin, javila je ruska agencija TASS, prenosi Beta. Najveća naftna kompanija u Srbiji nalazi se pod američkim sankcima od početka oktobra, zbog većinskog ruskog vlasništva. Sjedinjene Države insistiraju na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva NIS-a, čiji vlasnički udio trenutno iznosi 56,2 posto. Putin je na konferenciji za novinare, koja se održava krajem svake godine, naveo da Rusija pretpostavlja da će "prijateljsko rukovodstvo Srbije" ispuniti obaveze prema NIS-u. "Imamo međuvladin sporazum sa Srbijom u vezi sa usvajanjem bilo kakvih ograničenja u vezi sa ovim komercijalnim entitetom. I, naravno, pretpostavljamo da će prijateljsko rukovodstvo Srbije imati ovo na umu i ispuniti svoje obaveze. U suprotnom, postavlja se pitanje: kako možemo da uložimo novac u ekonomiju zemlje i gdje su garancije bezbjednosti ako čak ni međuvladini sporazumi ne funkcionišu", rekao je Putin. Brnabić: Vučić uskoro odgovara na Putinove navodePredsjednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nije želela da komentariše Putinove poruke, navodeći da vjeruje da će se predsjednik Srbije Aleksandar Vučić u narednim danima tim povodom obratiti javnosti. Na novinarsko pitanje o kojem sporazumu je govori ruski predsjednik, te šta je njime propisano, Brnabić je rekla da "neće da se meša u stvari o kojima ne zna dovoljno". "Ono što znam je da je Vučić dobro i detaljno proučio sve sporazume, ugovore i dokumente koji imaju veze s tim od kojih nijedan ne može da se primeni na ovu trenutnu situaciju", rekla je Brnabić i dodala da "zna da je Vučić te stvari predočio Putinu" tokom susreta u Moskvi i u Pekingu. Primjena američkih sankcija za NIS počela je 9. oktobra, nakon višemjesečnog odlaganja. Rafinerija u Pančevu ugašena je početkom decembra, dok Beograd tvrdi da traju razgovori sa Moskvom o promjeni vlasništa. Srbija je Rusiji postavila rok do 15. januara. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 16. decembra da ruska strana i jedna velika kompanija pregovaraju o NIS-u, ali da zvanični Beograd u tome ne učestvuje. "Mislim da se pregovori bliže kraju između ruske strane i jedne velike kompanije", rekao je tada Vučić, ne precizirajući o kojoj kompaniji je riječ. Ni američka ni ruska strana nisu javno izlazile sa informacijama o toku pregovora, a građanima su informacije o tome dolazile od zvaničnika Srbije, najvećim dijelom od Vučića. Cilj sankcija usmjerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji, jeste da onemogući Rusiji da dalje financira invaziju na Ukrajinu.

Kenan Škrijelj iz Novog Pazara više nije student državnog univerziteta u tom gradu na jugozapadu Srbije. Status je izgubio jer nije uspeo da obnovi upis na drugu godinu građevinarstva. "U pitanju je revanšizam zbog mog delovanja", kaže Škrijelj za Radio Slobodna Evropa (RSE) i navodi da je uprava Univerziteta za termin upisa studenata izabrala dane kada nisu bili u Novom Pazaru. Tada su peške prelazili više 400 kilometara do Novog Sada na obeležavanje godišnjice pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice. Studenti u blokadi duže od godinu dana traže odgovornost vlasti za nesreću, a Novopazarci tvrde da je zbog učešća u protestima i blokadama status izgubio veliki broj njihovih kolega. Oni traže smenu uprave i ostaju jedini univerzitet u Srbiji koji je još uvek blokiran. Optužbama za odmazdu pridružuju se i pojedini profesori koji su ostali bez posla zbog, kako tvrde, podrške studentima i kritike rada uprave. Rektorat Univerziteta za RSE odbacuje navode da studenti nisu imali prilike za upis i da je nastavno osoblje otpuštano zbog političkih neslaganja. Novopazarci su postali jedan od simbola studentskih protesta kada su pešačenjima širom Srbije prenosili poruku jedinstva iz ovog grada sa većinskim bošnjačkim stanovništvom. Šta kažu studenti, a šta uprava?Kenan Škrijelj bio je u grupi studenata koja je krajem oktobra 16 dana pešačila sa juga na sever Srbije. Kaže da je uprava Univerziteta tih dana odredila i termin za upis. "Ako nisi bio, dobiješ rešenje da si izgubio status studenta", navodi Škrijelj. Dodaje i da je na svoje rešenje podneo žalbu. "Ništa nisu uradili po tom pitanju, to je na čekanju", kaže on i dodaje da će, ukoliko ne dobije pozitivan odgovor, morati da se upiše na drugom univerzitetu. Škrijelj kaže da ovo doživljava kao "oblik odmazde" uprave jer je, između ostalog, u medijima kritikovao rad Univerziteta. Studentkinja hemije Emina Spahić uspela je da obnovi godinu. "Dala sam punomoćje mami, pa je ona obnovila umesto mene. Cela obnova godine se dešavala u vreme kada su studenti pešačili do Novog Sada, tako da mnogi studenti nisu stigli da daju punomoćje svojim roditeljima", kaže ona. Iz Rektorata negiraju navode studenata. "Status studenta izgubili su samo oni koji nisu želeli da upišu ili obnove godinu", kažu u Rektoratu. Oni takođe navode da je došlo do pada broja upisanih studenata na prvu godinu studija. Prema navodima Rektorata, upisano je 100 studenata manje zbog, kako navode, atmosfere "koja je bila negativna, puna tenzija i koja je izazivala strah i zbunjenost kod budućih brucoša". Doskorašnja rektorka Državnog univerziteta u Novom Pazaru Zana Dolićanin dala je u martu podršku "studentima koji žele da uče" koji od marta kampuju u parku u centru Beograda uz šatorsko naselje pristalica vlasti. Disciplinske prijaveI bivši asistent i doktor elektrotehnike i računarstva Emir Ugljanin tvrdi da je žrtva revanšizma uprave novopazarskog Univerziteta. Ugljanin za RSE kaže da je dobio otkaz u decembru nakon što je na društvenim mrežama kritikovao rad uprave i pružao podršku studentskim protestima. Navodi i da su pritisci na profesore i saradnike postojali i pre studentskih blokada i da nije jedini koji je bio "na meti". "Sve je naročito intenzivirano i sve se prikazalo kao jasno vidljivo nakon studentskih protesta", kaže on. Ugljanin za RSE kaže da je radio kao asistent na više predmeta na univerzitetu i da je prvu disciplinsku prijavu dobio u junu. "Ja sam došao na ispit, nije mi omogućen pristup. Fizički sam izguran iz učionice i pokrenuta je disciplinska prijava protiv mene", kaže on. Dodaje da je kasnije usledila i druga disciplinska prijava, kao i da mu je na kraju uručen otkaz, a da je povod za to bilo to što je, kako kaže, javno kritikovao rad uprave. "Kada sam (na društvenim mrežama) objavio isečak govora koji sam imao na protestu u centru grada, prekosutra mi je stigao otkaz. Oni su samo tražili način da me uklone sa univerziteta, cilj im je da nas potpuno ućute", kaže on. Iz Rektorata Državnog univerziteta u Novom Pazaru negirali su u saopštenju iz decembra da je Ugljanin bio žrtva progona tvrdeći da je otpušten zbog "grubih povreda" radnih obaveza. Ugljanin sa druge strane navodi da su drugi profesori i nastavno osoblje, njih oko 30, izgubili posao jer su kritikovali upravu ili podržali proteste. "Na primer, uprava ne produži ugovor, a raspiše konkurs za više ili niže zvanje za koje taj nastavnik ne može da konkuriše", kaže on. Uprava negira da su pojedini profesori otpušteni zbog izmena uslova konkursa. Na pitanje da li je podrška studentskim blokadama i protestima uticala na ugovore odgovaraju da nije "ukoliko njihov aktivizam ili politički angažman nije ugrožavao njihove radne obaveze". Zahtevi za smenom upraveUgljanin smatra da je jedini izlaz iz situacije u kojoj se blokirani Univerzitet nalazi uvođenje prinudne uprave koja bi omogućile, kako kaže, zakonit rad. Za novu rektorku univerziteta 18. decembra odabrana je Tanja Soldatović koja će zameniti Zanu Dolićanin čiju je smenu tražio deo studenata i profesora. Ugljanin, međutim, navodi da upravu univerziteta čini više organa i da samo smena rektora ne dovodi do, kako kaže, neophodnih promena. Navodi da su se više puta obraćali Ministarstvu prosvete povodom problema sa upravom, ali da odgovor nisu dobili. Ministarstvo prosvete nije odgovorilo ni na upit RSE povodom zahteva za uvođenjem prinudne uprave na univerzitetu u Novom Pazaru. Kako funkcioniše nastava?Iz Rektorata navode da je situacija na fakultetima u Novom Pazaru teška jer se nastava odvija po hibridnom modelu (kombinovana nastava online i uživo), a ispiti se organizuju van sedišta univerziteta. Studentkinja Emina Spahić kaže da je zgrada univerziteta u blokadi, a da se nastava održava online. "Ispiti će se verovatno kao i do sada održavati u osnovnim školama, sportskim halama, bolnici, što ćemo mi bojkotovati dok se uprava ne promeni", kaže ona. Univerzitet u Novom Pazaru je jedini u Srbiji koji je još uvek u fizičkoj blokadi. Studenti drugih fakulteta prekinuli su blokade na početku jeseni. Iako njihove zahteve, koji uključuju i raspisivanje vanrednih izbora, vlast odbija i odbacuje odgovornost za novosadsku nesreću, studenti su rekli da borbu za ispunjenje nastavljaju na druge načine.

Američki Kongres ocenio je u predlogu obimnog zakona o odbrani da zavisnost zemalja Zapadnog Balkana od ruskih fosilnih goriva vezuje njihove ekonomije i politiku za Moskvu i sputava njihove težnje ka evropskim integracijama, dok korupcija, uključujući i među ključnim političkim liderima, i dalje predstavlja jednu od najvećih prepreka daljem ekonomskom i političkom razvoju regiona. U predlogu Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane koji je u oba doma Kongresa usvojen glasovima i republikanaca i demokrata i koji treba da potpiše predsednik Donald Tramp (Trump) navodi se da je smanjenje zavisnosti Zapadnog Balkana od ruskog gasa i fosilnih goriva u nacionalnom interesu SAD, kao i da Vašington treba da podrži pristupanje zemalja regiona Evropskoj uniji i NATO-u. "Zavisnost zemalja Zapadnog Balkana od ruskih izvora fosilnih goriva i prirodnog gasa vezuje njihove ekonomije i politiku za Rusku Federaciju i sputava njihove težnje ka evropskim integracijama", navodi se tekstu. Rast uticaja Kine na Zapadnom Balkanu takođe može imati štetan uticaj na stratešku konkurenciju, demokratiju i ekonomsku integraciju s Evropom, navodi se u predlogu zakona u kojem se traži da državni sekretar u koordinaciji s ministrom odbrane direktorom Nacionalne obaveštajne službe i drugim relevantnim agencijama, redovno podnosi izveštaj Kongresu i o malignom uticaju Rusije i Kine na zemlje Balkana. Kosovo i SrbijaU predlogu je iznet stav da Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, postignut 27. februara 2023. uz posredovanje EU, predstavlja pozitivan korak u normalizaciji između dve zemlje koje "treba da teže hitnom napretku u primeni Aneksa implementacije tog sporazuma". "Nakon dovoljnog napretka, SAD treba da razmotre inicijative za jačanje bilateralnih odnosa sa obe zemlje", navodi se u predlogu zakona o odbrani, dodajući da to uključuje uspostavljanje bilateralnih strateških dijaloga i konkretne inicijative za produbljivanje ekonomskih veza i investicija. SAD treba da nastave podršku sveobuhvatnom konačnom sporazumu između Kosova i Srbije zasnovanom na uzajamnom priznanju, pri čemu neće zagovarati razmenu teritorija, podele ili druge promene granica po etničkim linijama u Zapadnom Balkanu radi rešavanja sukoba i treba da podrže pluralističke demokratije u regionu kao sredstvo za sprečavanje povratka etničkih sukoba. 'Duboka zabrinutost' za stanje demokratije u SrbijiU predlogu Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane koji uspostavlja ili nastavlja odbrambene programe i aktivnosti Ministarstva odbrane SAD i drugih federalnih agencija, takođe je izražena zabrinutost za stanje demokratije u Srbiji. "Parlamentarni i lokalni izbori održani u Srbiji 17. decembra 2023. i njihova neposredna posledica izazivaju duboku zabrinutost u vezi sa stanjem demokratije u Srbiji, uključujući zaključke konačnog izveštaja OEBS/ODIHR-a", navodi se u tekstu predloga zakona. Dodaje se da je OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava na tim izborima utvrdila "nepravedne uslove" za izbore, "brojne proceduralne nedostatke, uključujući neujednačenu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i brojanja, česta pretrpavanja biračkih mesta, povrede tajnosti glasanja i brojne slučajeve grupnog glasanja". OEBS je takođe naveo da su srpski zvaničnici optuživali uglavnom mirne demonstrante, opozicione partije i civilno društvo da "pokušavaju da destabilizuju vlast", što predstavlja zabrinjavajuću tvrdnju koja ugrožava bezbednost važnih delova srpskog društva, navodi se u tekstu Kongresa i ističe da demokratske zemlje čije su vrednosti usklađene s vrednostima SAD predstavljaju snažnija i dugotrajnija partnerstva. Podrška Euforu u BiHMeđu stavovima Kongresa, kako je navedeno u tekstu, jeste da treba podržati održavanje punog mandata Eufora u Bosni i Hercegovini, smatrajući to u interesu nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Država. Takođe se traži podsticanje NATO-a i EU da preispitaju svoje mandate i raspored misija u BiH kako bi se osiguralo da igraju proaktivnu ulogu u uspostavljanju bezbednog i sigurnog okruženja, posebno u oblasti odbrane. Podrška evroatlantskim integracijamaZemlje Zapadnog Balkana – Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija – čine pluralistički, multietnički region u srcu Evrope koji je od ključnog značaja za mir, stabilnost i prosperitet tog kontinenta, navodi se na početku odeljka posvećenom regionu za šta je navedeno da se može nazvati "Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana". Trajni mir, stabilnost i prosperitet na Zapadnom Balkanu direktno su povezani sa mogućnostima za demokratski i ekonomski napredak tih šest zemalja i u zajedničkom je interesu SAD i zemalja regiona da unapređuju stabilan i održiv ekonomski rast i razvoj u regionu. Reforme i integracija sa Evropskom unijom koje sprovode zemlje Zapadnog Balkana dovele su do značajnog demokratskog i ekonomskog napretka u regionu, ali uprkos tom poboljšanju, stope siromaštva i nezaposlenosti na Zapadnom Balkanu ostaju više nego u susednim zemljama iz EU. Pored toga, navodi se da "korupcija, uključujući i među ključnim političkim liderima, i dalje pogađa Zapadni Balkan i predstavlja jednu od najvećih prepreka daljem ekonomskom i političkom razvoju regiona", dok "kampanje dezinformisanja usmerene na Zapadni Balkan potkopavaju kredibilitet demokratskih institucija, uključujući integritet izbora". Povodom toga je iznet stav Kongresa da bi SAD, između ostalog, trebalo da sarađuju sa saveznicima i partnerima posvećenim jačanju vladavine prava, diverzifikaciji energetskih izvora, demokratskim i ekonomskim reformama i smanjenju siromaštva; podstiču jačanje poslovnih veza i investicija između SAD i saveznika i partnera na Zapadnom Balkanu; prošire američku pomoć naporima regionalne integracije u regionu. SAD treba da podržavaju pristupanje zemalja Zapadnog Balkana koje nisu članice Evropske unije i NATO-a za zemlje koje žele članstvo, ispunjavaju uslove za članstvo, imaju podršku svih saveznika za dobijanje poziva za članstvo i da su u stanju da dalje promovišu principe Severnoatlantskog ugovora i značajno doprinesu kolektivnoj bezbednosti NATO-a. SAD bi trebalo da povećaju poslovne veze i investicije na Zapadnom Balkanu, naročito radi smanjenja zavisnosti od ruskih energetskih izvora, povećanja energetske diverzifikacije, efikasnosti i štednje, kao i olakšavanja prelaska na čistije i pouzdanije izvore energije, navodi se u predlogu zakona. Dodaje se da bi trebalo da nastave da podržavaju razvoj snažnog civilnog društva, javno-privatnih partnerstava, nezavisnih medija, transparentnog i odgovornog upravljanja, političke stabilnosti i modernih tržišnih ekonomija. U predlogu zakona o odbrani se od državnog sekretara traže i inicijative za demokratski i ekonomski razvoj i prosperitet koji bi se proširila tehnička pomoć u svakoj zemlji Zapadnog Balkana, uzimajući u obzir lokalne uslove i saglasnost vlade domaćina, jačale postojeće nacionalne strategije protiv korupcije, uključujući protiv političke korupcije, posebno u sudstvu, nezavisnim telima za nadzor izbora i javnim nabavkama, uz promovisanje uloge nezavisnih medija u borbi protiv korupcije. U predlogu zakona Kongres je izrazio podršku i sajber bezbednosti i sajber otpornosti u Zapadnom Balkanu, inicijativi za regionalnu ekonomsku povezanost i razvoj, kao i promovisanju međukulturne i obrazovne saradnje SAD i zemalja Zapadnog Balkana. Autor predloga zakona o Zapadnom Balkanu, član Predstavničkog doma iz redopva demokrata Vilijam Kiting (William Keating), rekao je za televiziju Insajder da je usvajanje predloga zakona dokaz da je Balkan i dalje na američkom radaru. "Važna poruka je da je Amerika i dalje zainteresovana za Zapadni Balkan. Ja se već godinama unazad bavim regionom i uvek sam ga smatrao područjem koje je važno za nas. Ljudi treba da znaju da i u ovoj vladi SAD postoje ljudi koji Balkan vide kao prioritet", rekao je Kiting. On je objasnio da je predlog podneo još u septembru, a da je nedavno uključen je u zakon o odbrani kako bi se osiguralo njegovo usvajanje.

Američka Carina i zaštita granica (CBP) saopštila je u četvrtak da je izdala nalog za zadržavanje uvoza automobilskih guma proizvedenih u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji zbog navoda da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada. "Službenici CBP-a će na svim ulaznim lukama u SAD zadržati pošiljke tih guma zbog dokaza koji razumno ukazuju na upotrebu prinudnog rada u njihovoj proizvodnji", navodi se u saopštenju. Agencija je dodala da je nalog u vezi s gumama proizvedenim u fabrici Linglonga u Zrenjaninu na severu Srbije, rezultat istrage i analize informacija koje ukazuju da su automobilske gume proizvedene uz korišćenje prinudnog rada – izjave radnika, fotografije, ugovore o radu, terenske beleške fokus grupa, snimke ekrana tekstualnih poruka, izveštaje nevladinih organizacija, medijske izveštaje i akademska istraživanja. Ti dokazi su, prema američkoj Carini, pokazali da su radnici u Linglongu izloženi devet pokazatelja prinudnog rada prema Međunarodnoj organizaciji rada (ILO): zadržavanje ličnih dokumenata, zastrašivanje i pretnje, izolacija, prekomerni prekovremeni rad, uskraćivanje zarada, dužničko ropstvo, zlostavljački uslovi života i rada, obmana i zloupotreba ranjivosti. "Poruka je jasna – Sjedinjene Države neće tolerisati prinudni rad u lancima snabdevanja", rekao je komesar Carine i zaštite granica Rodni Skot (Rodney S. Scott). Vršiteljka dužnosti izvršnog pomoćnika komesara Suzan Tomas (Susan S. Thomas) iz CBP-ove Kancelarije za trgovinu rekla je da "Amerikanci ne bi trebalo da se takmiče s proizvodima nastalim kroz eksploataciju" "Sprečavanjem ulaska robe proizvedene prinudnim radom na američko tržište, CBP pomaže da američki radnici i preduzeća posluju pod ravnopravnim uslovima", navela je Tomas u saopštenju u kojem se navodi da podaci CBP-a pokazuju da se gume iz zrenjaninske fabrike uvoze ili da je verovatno da će biti uvezene u SAD. Američka Carina je dodala da uvoznici zadržanih pošiljki mogu zatražiti uništenje ili izvoz svojih pošiljki, ili pokušati da dokažu da roba nije proizvedena prinudnim radom. RSE je u više navrata pisao o slučaju fabrike Linglong u Zrenjaninu i navodima o zloupotrebi radnika i kršenju radničkih prava. Početkom 2024. nevladina organizacija Astra podnela je krivičnu prijavu u ime 11 radnika iz Indije zbog sumnji na trgovinu ljudima i radnu eksploataciju. Nekoliko godina ranije sumnalo se i na eksploataciju više stotina radnika iz Vijetnama, koji su u to vreme bili angažovani na izgradnji fabrike u Zrenjaninu. Evropski parlament je rezolucijom iz 2021. tražio od Srbije da istraži slučaj "modernog ropstva", međutim on je okončan bez pokretanja postupka, povratkom radnika u Vijetnam. Linglong je odbacio odgovornost, tvrdeći da je radnike angažovao jedan od njihovih podizvođača. Zbog navoda o prinudnom radu, američki Stejt department u izveštaju o trgovini ljudima za 2024. je naveo da "Vlada Republike Srbije nije u potpunosti istražila verodostojne optužbe o prinudnom radu, uključujući oduzimanje pasoša, nehumane uslove rada i života, već je nastavila da tvrdi da vijetnamski i indijski radnici nisu žrtve trgovine ljudima".

Gruzijski predsednik Mihail Kavelašvili optužio je 18. decembra u Beogradu Evropsku uniju za, kako je naveo, "dvostruke standarde prema Gruziji i Srbiji". "Ono što evropske birokrate imaju kada je reč o našim zemljama često su nejednaki aršini, to je poznato i Srbiji", rekao je Kavelašvili u obraćanju novinarima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. "Mi se nadamo da ćemo i mi biti nosioci evropskog nasleđa, zato što smo i mi i Srbija deo toga", dodao je. Tenzije u odnosima Gruzije sa EU dodatno su produbljene posle parlamentarnih izbora u toj zemlji u oktobru 2024. na kojima je stranka Gruzijski san ostala na vlasti, zamrznula pregovore o pristupanju Uniji i optužila Brisel da pokušava da organizuje puč u Tbilisiju. Gruzijski san tvrdi da i dalje želi ulazak u EU, ali samo ako može da sačuva, kako navodi, tradicionalne pravoslavne vrednosti Gruzije, kao i "miroljubive" veze s Rusijom. Demonstracije u Tbilisiju se održavaju svakodnevno od spornih izbora, za koje međunarodni posmatrači kažu da nisu bili slobodni i pošteni, a intenzivirane su pošto je Gruzija objavila obustavu pregovora o pristupanju. Protesti su i u Srbiji, gde antivladini demonstranti duže od godinu dana na ulicama optužuju vlast za korupciju nakon pogibije 16 ljudi u padu rekonstruisane nadstrešnice u Novom Sadu i traže vanredne izbore. Zemlja je u zastoju na putu ka članstvu zbog nedovoljnog napretka u vladavini prava, normlanizaciji odnosa sa Kosovom, te nastavka saradnje sa Rusijom i odbijanja da uvede sankcije toj zemljni zbog njene invazije na Ukrajinu. Navodeći da su Gruzija i Srbija "pod velikim pritiscima", Kavelašvili je rekao da dve zemlje treba da imaju tešnju saradnju. Dodao je da je Kavkaz "ključni region između istoka i zapada", i da će i Srbija "umeti da iskoristi tu prednost". Istakao je "obostrano poštovanje teritorijalnog integriteta Gruzije i Srbije". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je Tbilisiju zbog nepriznavanja nezavisnosti Kosova i dodao da je sa gruzijskim predsednikom dogovorio uzajamnu podršku dve zemlje u Ujedinjenim nacijama i drugim svetskim organizacijama. Vučić je najavio i skoro otvaranje ambasade Srbije u Tbilisiju.

Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je da je Beograd zainteresovan za kineske tehnologije u agraru, šumarstvu i vodoprivredi, naučnoistraživačkom i inovacionom sektoru. „Srbija snažno podržava zajedničko lansiranje prvog satelita za poljoprivredne i naučne svrhe u orbitu u što skorijem roku. Nastojaćemo da učinimo sve što je potrebno na ovom planu”, rekao je ministar Glamočić. Dodao je da je primena savremenih tehnologija važna u oblasti daljinske detekcije, praćenja useva, upravljanja vodnim i šumskim resursima, kao i unapređenja sistema ranog upozoravanja. Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, Glamočić je u Beogradu ugostio delegaciju Harbinskog instituta za tehnologiju (Harbin Institute of Technology HIT) iz Hejlunđanga na severoistoku Kine, jednog od vodećih tehničkih univerziteta u svetu koji se po globalnim rang-listama nalazi među četiri najznačajnije institucije u oblasti naprednih tehnologija. Harbinski institut za tehnologiju radi u okviru kineskog Ministarstva industrije i informacionih tehnologija. Delegaciju u Beogradu predvodila je prorektorka Instituta Sun Sjue. Predstavnici Harbinskog instituta za tehnologiju ukazali su na iskustvo ove naučne institucije u razvoju i lansiranju satelita, kao i u primeni veštačke inteligencije u agraru. Naglasili su da bi svemirske tehnologije mogle direktno da doprinesu razvoju precizne poljoprivrede, digitalizaciji agrarnog sektora, analizi zemljišta i vegetacije, kao i efikasnijem korišćenju prirodnih resursa. „U tom smislu, u razgovoru su razmotrene mogućnosti za zajedničke naučnoistraživačke projekte i razvoj tehnoloških platformi”, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Dan ranije, u sredu 17. decembra, u Beogradu je održan konesko-srpski seminaru o aero-svemirskim tehnologijama na kom je ministar Glamočić saopštio da Kina i Srbija planiraju saradnju u toj oblasti. Istog dana delegacija Medijskog centra Ministarstva za javnu bezbednost Kine posetila je Beograd i Ministarstvo unutrašnjih poslova u cilju, kako je saopšteno, razmene iskustava i dobrih praksi u komunikacijama sa javnošću. Srbija je od 2012. kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) ali istovremeno od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) iste godine i Aleksandra Vučića na vlast ima jaku političku, ekonomsku i vojnu saradnju sa Kinom. Brisel je zbog toga više puta upozorio Srbiju da bi spoljnu politiku trebalo uskladi sa Evropskom. Vučić je u poslednjoj deceniji više puta je bio u Pekingu. Pre pet dana saopštio je da se priprema njegova nova poseta Kini. Prethodno je Vučić 4. septembra u Pekingu prisustvovao obeležavanju 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu.

U četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova, Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku, 18. decembra izabrani su predsednici skupština opština nakon čega su odbornici u svim opštinama izglasali izlazak iz Asocijacije kosovskih opština. Ovakva odluka dolazi nakon što su gradonačelnici iz Srpske liste početkom decembra preuzeli vlast u četiri opštine na severu i najavili “neophodnost sprovođenja detaljne pravne i finansijske analize zatečenog stanja, kako bi se u narednom periodu donele odluke u skladu sa zakonom i u najboljem interesu građana“. Gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević je obrazlažući zahtev za izlazak iz Asocijacije kosovskih opština rekao da to nikada nije bila želja većinskog srpskog stanovništva, već da se radilo o „političkoj odluci“. Severnu Mitrovicu, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok su od maja 2023. vodili albanski gradonačelnici nakon što su su oni iz Srpske liste novembra 2022. podneli ostavke tokom kolektivnog istupanja Srba iz institucija kako bi se usprotivili odlukama Vlade u Prištini. Potom su bojkotovali i izborne procese. Ove opštine su se od avgusta do septembra 2023. priključile Asocijaciji kosovskih opština koja deluje kao nevladina organizacija sa ciljem razmene iskustava i zaštite interesa svojih članica. Tome se usprotivila Srpska lista ocenivši da odluka „nije doneta u korist građana i da je nelegitimna“. Tada je reagovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić uz ocenu da opštine sa srpskom većinom treba da budu deo Zajednice opština sa srpskom većinom koja je dogovorena u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa sa ciljem da pripadnici srpske zajednice dobiju veću autonomiju. Dolaskom albanskih gradonačelnika na vlast 2023. lokalne vlasti su, pored ostalog, preuzimale objekte u njihovom vlasništvu u kojima su funkcionisale srpske institucije, zabranile „nelegalnu“ gradnju koju je finansirala Srbija ili najavljivale rušenje bespravno izgrađenih naselja. Opština Severna Mitrovica sredinom ove godine potpisala je memorandum o razumevanju sa opštinom Južna Mitrovica koji je predviđao izgradnju mostova preko reke Ibar za pešake i automobile, što je podržala Vlada Kosova. Srpska lista je najavila da će zatražiti reviziju svih ovih odluka. Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da se za neku odluku ili drugi akt opštine neusaglašen sa Ustavom i zakonima može zatražiti ponovno razmatranje od strane nadzornog organa, u ovom slučaju Ministarstva lokalne samouprave, ili druge odgovorne institucije Vlade Kosova. U četvrtak 18. decembra u Severnoj Mitrovici je na redovnoj sednici za predsednika skupštine opštine izabran Nemanja Biševac, u Zvečanu Srđan Milosavljević, u Leposaviću Marko Rakić i u Zubinom Potoku Nemanja Jakšić.

Beograd u novu 2026. ne ulazi svečano jer dočeka na trgovima i ulicama neće biti. "Pa to je zaista smešno. Da nisu u stanju da organizuju žurku u gradu. Mladi su želeli da se zabave na ulicama, a sada im ruše planove. Pitam se zašto", rekla je Milena, stanovnica Beograda, za Radio Slobodna Evropa (RSE). U pitanju su razlozi bezbednosti, saopštio je 11. decembra gradonačelnik Aleksandar Šapić. "Ne želim da dovedem u opasnost nijedno dete. Prošle godine smo imali doček na Trgu gde je jedna grupa ljudi pokušavala da uleti. Obezbeđenje i policija su ih sprečili", rekao je Šapić. Doček 2025, o kom je Šapić govorio, u Beogradu je održan na Trgu Republike u organizaciji vlasti koju predvodi Srpska napredna stranka (SNS), dva meseca od pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice glavne železničke stanice u Novom Sadu. Deo građana predvođen studentima koji traže odgovornost vlasti za tu nesreću proslavu je bojkotovao. Na ulicama glavnog grada održali su protest i u tišini ispratili staru i dočekali novu godinu. Informacija nadležnih o incidentima na dočeku koji je pre godinu organizovala vlast nije bilo. Centralni Trg Republike, između zgrade Narodnog pozorišta i šetališta u Knez Mihailovoj, proteklih decenija bio je mesto gde su nove godine dočekivane uz muziku, piće i vatromet. "Pa, ako stvarno nije bezbedno onda je u redu da proslave nema. Ko bi bio lud da dete pusti na rizičan doček", rekao je za RSE Vladimir iz Beograda. "Ovde na Trgu je uvek zabavno, jeftino i ludo. Neka sklone 'Ćacilend pa će biti bezbedno", kaže za RSE Marko, jedan od mlađih stanovnika glavnog grada Srbije. 'Javna proslava rizična'Nekoliko stotina metara od Trga Republike danas je takozvani Ćacilend, šatorsko naselje koje su podigle pristalice SNS-a i bivšeg predsednika te stranke i aktuelnog šefa države Aleksandra Vučića. Nikao je pre deset meseci u parku i na bulevaru kod zgrada Predsedništva i Narodne skupštine kao odgovor vlasti na masovne proteste sa kojih se traži odgovornost za novosadsku tragediju. Pristalice vlasti iz šatorskog naselja su, po podacima medijskih organizacija i grupa za ljudska prava, više desetina puta fizički napali novinare i građane koji su želeli da prođu tuda ili snime dešavanja u kampu. Kako je RSE ranije pisao, u ograđenom prostoru ispred najvažnijih državnih institucija borave i osobe sa kriminalnim dosijeima, bivši pripadnici paravojnih formacija i članovi ultradesničarskih grupa. Ministarstvo unutrašnjih poslova u novembru nije odgovorilo na pitanja RSE ovim povodom. Nije odgovorila ni vladajuća partija SNS. Maja Bjeloš, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže da kamp mora da se ukloni. "Doček na Trgu pre svega ne bi bio bezbedan zbog Ćacilenda. Javna okupljanja građana su rizična jer postoji opasnost da ih neko od pristalica vlasti ili kriminalaca napadne u centru grada. U takvim slučajevima posebno zabrinjava što nema reakcije policije", navela je Maja Bjeloš. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na pitanje RSE zbog čega policija na licu mesta nije odmah reagovala u slučajevima napada osoba iz takozvanog Ćacilenda na građane. 'Utvrđenje' u centru grada"Stanovnici" Ćacilenda u novembru su bacali pirotehnička sredstva, baklje, petarde i topovske udare, na građane koji su demonstrirali u blizini šatorskog naselja i državnog parlamenta. U tom naselju pristalica SNS-a u novembru se dogodila i pucnajva u kojoj je sedamdesetogodišnji muškarac iz pištolja ranio pedesetsedmogodišnjaka. Ranije su se događali manji požari i padovi šatora zbog vetra. Tokom godine kamp je proširivan i utvrđivan, okružuju ga betonske barijere, prijavnice i ograda u više nivoa premazana tovatnom mašću, mobilni toaleti, a obezbeđuju ga policija i maskirani civili. Posle niza incidenata u kojima su učestvovali "stanovnici" tog šatorskog naselja i poseta zvaničnika Evropske unije (EU) Domu Narodne skupštine, pred čijim vratima su mogli da vide naprednjački kamp, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će ih zamoliti da se pomere. "Ljudi koji tu borave uspeli su da odbrane državu. Tako je bilo i tako će i biti", naveo je Vučić. Vučić ga je ranije nazvao "simbolom slobode u srcu Evrope koji se suprotstavlja okupaciji Srbije". Uklanjanje tog naselja zbog kog je blokiran i saobraćaj u centru Beograda zatražili su studenti koji godinu dana predvode masovne antivladine demonstracije. Predsednik Vučić je u maju studente optužio da "ruše Srbiju" i da je "zbog protesta u prva tri meseca turizam opao za 22,8 odsto". Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu od januara do maja broj dolazaka inostranih turista u Srbiju opao je za 3,1 odsto, dok je putovanja domaćih manje za 5,6 odsto. U protekloj deceniji gradska i republička vlast navodile su da je prihod od dolaska inostranih turista na doček Nove godine prosečno bio od 25 do 30 miliona evra, a organizacija oko milion. "Neverovatno je da grad u kom se održavaju skupovi i utakmice visokog rizika zbog bezbednosti nema proslavu. Loš je to izgovor jer ne mora da bude u blizini šatorskog naselja, na primer može na Ušću. Čini mi se da je ipak prazna gradska kasa razlog zbog kog je neće biti", rekao je Nikola Radin, iz nevladine organizacije Beograd u pokretu, za Radio Slobodna Evropa (RSE). Uprava Grada Beograda nije odgovorila na pitanja RSE u vezi sa ovom temom. Od praznične raskoši do starih ukrasaU glavnom gradu Srbije se na jednom mestu ipak održava novogodišnja manifestacija uoči predstojeće 2026. U Beogradu na vodi, naselju iz projekta aktuelne vlasti na obali Save par kilometara udaljenom od Trga Republike. Najavljeni su muzički program, vatromet i svetlosna projekcija na fasadi Kule Beograd, najviše zgrade u Srbiji sa 168 metara i 42 sprata koja je deo tog luksuznog naselja iz zajedničkog projekta Vlade Srbije i kompanije Eagle Hills iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Gradonačelnik Šapić rekao je da se radi o privatnoj organizaciji koja nije u nadležnosti Grada. Dok u Beogradu na vodi sve deluje raskošno, vlast Beograda predvođena SNS-om saopštila je da ove godine nije nabavljano novo novogodišnje osvetljenje. Postavljeno je staro, pa ulicama grada u decembru opet dominiraju lampioni i ukrasi u obliku zvezdica, pahulja, jelki i kišobrana. Maja Bjeloš, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže da je suvišna priča o dočeku. "Nemamo razloga za slavlje. U dubokoj smo društveno-političkoj krizi. Pare se mogu trošiti na milion drugih načina", navela je Maja Bjeloš. Dočeci novih godina na trgovima širom Srbije održavani su redovno od Drugog svetskog rata. Zvanično se Nova godina obeležava od 1955. kada je proglašena za državni praznik. Jedina do sada otkazana proslava u Beogradu bila je 2021. u vreme korona virusa.

Više od decenije pregovora Srbije o članstvu u Evropskoj uniji (EU), od toga četiri bez otvaranja ijednog pregovaračkog poglavlja ili klastera. Napretka nema ni ovog decembra. Savet za opšte poslove EU je u zaključcima naglasio potrebu za daljim napretkom Srbije u vladavini prava i normalizaciji odnosa s Kosovom što će, kako se navodi, ubuduće određivati tempo pristupnih pregovora. Temi otvaranja klastera, kako dodaju, vratiće se naknadno, bez preciziranja kada bi Srbija mogla dobiti novu priliku. "Srbija nije preduzela reforme neophodne da bi države članice dale zeleno svetlo za otvaranje Klastera 3", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) spoljnopolitički analitičar iz Brsela Tobi (Toby) Vogel. Usledila je reakcija zvaničnog Beograda. Za stolom za kojim zajedno sede predstavnici država EU i Zapadnog Balkana u okviru redovnog samita – prvi put nije bilo predstavnika Srbije. Tu odluku doneo je, kako je sam rekao, predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji tvrdi da je Beograd ispunio uslove za otvaranje Klastera 3, seta pregovaračkih poglavlja koja, pored ostalog, uključuju ekonomsku i monetarnu politiku, industriji i obrazovanje. "Smatram da sve što radim, radim zbog građana Srbije. Bez obzira na to što znam da će ova odluka izazvati kritike, kako u Briselu, tako i od onih koji uvek kritikuju, i onda kada ne znaju šta tačno kritikuju", rekao je Vučić 16. decembra za Radio televiziju Srbije. Prema Vučićevim rečima, "dok je on predsednik", Srbija "će nastaviti evropski put". Reagovao je šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Andreas fon Bekerat. On je 17. decembra izjavio da je "pažljivo primio k znanju" Vučićeve komentare i poručio da je želja EU bila da Vučić bude u Briselu na Samitu. U sedištu EU, predsednik Srbije bio je nedelju dana ranije, 10. decembra, kada je predsednici Evropske komisije i drugim zvaničnicima predložio da ceo Zapadni Balkan zajedno uđe u EU. Novinarima je preneo da su ga domaćini saslušali, ali da nisu ništa rekli po tom pitanju. "Vučićevu ideju niko nikada nije shvatao ozbiljno", kaže Tobi Vogel i podseća da su Crna Gora i Albanija su na kraju svojih pristupnih procesa. Šta su moguće posledice?Odluka da Srbija nema predstavnika na Samitu u Briselu, prema oceni Nikole Burazera iz nevladinog Centra za savremene politike, poruka je vlasti u Beogradu da nisu zadovoljni time što Srbija četvrtu godinu zaredom neće otvoriti nijedan pregovarački klaster. "To nepojavljivanje vidim i kao neku vrstu pretnje u smislu – ukoliko vi nećete sa Srbijom da ubrzate proces evropskih integracija, onda sve što radite neće uključivati Srbiju i samim tim je to onda nekompletno", kaže Burazer za RSE. On, međutim, sumnja da će to u Briselu proizvesti željeni efekat, odnosno da EU u pregovorima sa Srbijom krene korak dalje. "Mislim da realni efekti ovoga ne mogu biti dobri. Možda može biti dodatno učvršćivanje država članica EU da, sa Srbijom koja se ovako ponaša, napretka ne može i ne sme biti", kaže Burazer. Šta kaže EU o Srbiji?Srbija je otvorila 22 poglavlja, a samo dva je zatvorila. U zaključcima Saveta navodi se da su reforme su usporene, a napredak u pravosuđu i borbi protiv korupcije je minimalan. Savet se osvrće i na masovne proteste nakon nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 16 osoba, i poziva na nepristrasne istrage i zaštitu slobode okupljanja. Takođe, Savet EU traži sveobuhvatnu izbornu reformu i finalizaciju revizije biračkog spiska. Kada je reč o usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, konstatuje se da se usklađenost povećala, ali da se očekuje puna primena, koja bi podrazumevala uvođenje sankcija Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu. Napredak na evropskom putu zavisi i od pune implementacije sporazuma iz 2023. o normalizaciji odnosa s Kosovom. Savet EU je izrazio zabrinutost zbog nedostatka pune odgovornosti Srbije za nasilje na Kosovu 2023. u Banjskoj i pozvao na hitne korake ka sveobuhvatnom, pravno obavezujućem sporazumu. Šta se promenilo u odnosu Brisela prema Srbiji?Iako godišnji izveštaji Evropske komisije ocenjuju da je Beograd "tehnički" spreman za otvaranje Klastera 3, taj korak izostaje. Za taj korak potreban je konsenzus svih država članica EU. Ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović izjavio je da put Srbije ka članstvu "jedino može biti realan i održiv ukoliko je zasnovan na zaslugama, međusobnom poštovanju i iskrenoj posvećenosti zajedničkoj budućnosti". "Kratkovidim odsustvom volje da se rezultati reformi u poslednje četiri godine vrednuju jednim simboličkim procesnim korakom u pristupnim pregovorima, našim građanima je poslata veoma loša poruka koja samo pothranjuje antievropske narative i obeshrabruje nosioce reformskih procesa u društvu", naveo je Starović u saopštenju 17. decembra. Vlasti u Srbiji tvrde da je odluka o neotvaranju Klastera politička i da se time Beograd kažnjava zato što ne uvodi sankcije Moskvi. Analitičar iz Saveta za demokratizaciju politike sa sedištem u Briselu Tobi Vogel ističe da odnosi Srbije i Rusije nisu sporedno pitanje za EU. "Države članice postaju sve nestrpljivije zbog 'sedenja na dve stolice' predsednika Vučića i njegove politike balansiranja između dve strane", rekao je Vogel. "Naravno da je odluka o neotvaranju Klastera 'politička odluka', isto kao što je 'politička odluka' i to što Vučić nastavlja srdačne odnose sa ruskim režimom", dodao je. Vogel navodi da je narativ u Briselu dugo bio takav da se Vučić "ne pritiska previše" po pitanju vladavine prava i slobode medija kako ga to ne bi odvelo "dalje u zagrljaj" Rusije i Kine. "Ali, to je prazna (Vučićeva) pretnja. Rusija i Kina imaju malo toga značajnog da ponude Srbiji", kaže Vogel. Iako je zvanični strateški put Srbije članstvo u Evropskoj uniji, vlast ne odustaje od partnera na Istoku – Kine i Rusije i odbija da uvede sankcije Kremlju, što je zahtev Brisela. Vogel kaže i da su pitanja vladavine prava i slobode medija postala naročito važna u kontekstu antivladinih protesta u Srbiji u proteklih godinu dana i odgovora vlasti na te proteste. Vogel je rekao i da je EU je godinama unazad bila fokusirana na stabilnost koju je predsednik Srbije "navodno garantovao". "Već neko vreme je očigledno da je posvećenost vlasti u Srbiji članstvu u EU površna. Mislim da im je status kvo prilično pogodan - dobijanje finansiranja i političke podrške od EU, posebno Evropske komisije, bez podsticaja da se zaista sprovedu reforme", kaže Vogel. Koliko je EU značajna za Srbiju?Srbija ekonomski u velikoj meri zavisi od Evropske unije, koja je najveći investitor. U prvoj polovini 2025. prema podacima Narodne banke Srbije, investicije iz EU činile su 85 odsto ukupnih stranih direktnih investicija. To znači da je na svakih 100 evra uloženih u Srbiju, 85 došlo iz država EU. Takođe, sa državama EU ima značajnu spoljnotrgovinsku razmenu. Srbija računa i na sredstva od oko 1,59 milijardi evra za period do 2027. godine u okviru Plana rasta EU za Zapadni Balkan, od čega je u 2025. prema podacima Ministarstva finansija Srbije, već dobila 51 milion evra. Reč je o planu koji je krajem 2023 usvojila Evropska komisija, sa ciljem jačanja procesa približavanja regiona Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i jačanja reformi i regionalne saradnje. Koliko novca će ukupno pristići iz Plana rasta u Srbiju, zavisi od toga koliko će efikasno sprovoditi reforme na kojima insistiraju članice evropskog bloka. Saradnja na tekstu Nevena Bogdanović

Komesarijat Srbije za izbeglice i migracije (KIRS) od 2015. je pružio smeštaj i usluge za više od 1,5 miliona migranata iz 120 država sveta, saopštila je ova državna organizacija povodom Međunarodnog dana migranata, 18. decembra. „Svi oni dobili su usluge u skladu sa najboljim mogućnostima koje je Srbija u datom trenutku mogla da pruži”, naveo je KIRS. Dodaje se da trenutno radi šest prihvatnih i azilnih centara i da je u nijima smešteno 235 migranata. Komesarijat je objavio da je tokom 2025. u Srbiji evidentirano 9.567 migranata, a da ih je u 2024. bilo 18.899. „Prema njima je postupano odgovorno, humano i u skladu sa najvišim standardima zaštite. Sa politikom solidarnosti i brige nastavićemo i u narednom periodu”, naveo je KIRS. Dodaje se da je najviše migranata iz Avganistana, Egipta, Turske, Maroka i Sirije, kao i da su među njima više od 70 odsto punoletni muškarci. Saopšteno je da su svi migranti koji su prošli kroz centre Komesarijata dobili smeštaj, hranu, odeću, medicinsku negu i da je deci smeštenoj u centrima obezbeđen pristup obrazovanju. „Stanje migracija u Srbiji je stabilno. Sve institucije drže situaciju pod kontrolom i spremne na mogući porast broja migranata u narednoj godini”, saopštio je KIRS. Navodi se da se u 2025, kroz program dobrovoljnog povratka, u zemlju porekla vratilo ukupno 54 osobe, kao i da je od 2009. 136 migranata dobilo supsidijarnu zaštitu i 118 utočište. „Komesarijat će nastaviti da obezbeđuje adekvatnu podršku i human pristup migrantima, uz puno poštovanje zakona Srbije i očuvanje javnog reda, mira, zdravlja i bezbednosti građana”, objavio je KIRS. Predsednik Upravnog odbora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović rekao je da je „u svakom trenutku najmanje 700 do 1.000 ljudi u iregularnom boravku” i da je po procenama te nevladine organizacije najmanje 35.000 prošlo kroz Srbiju u ovoj godini. Đurović je za agenciju Beta rekao i da je kontinuiran priliv legalne radne snage jer, kako je naveo, radni migranti dolaze u Srbiju sve više u hroničnom nedostatku domaće radne snage. Napomenuo je da je položaj migranata i dalje osetljiv i ranjiv pošto, kako je dodao, nemaju legalan boravak u zemlji. "Uglavnom zaobilaze preostale otvorene kampove, manje su vidljivi medijima i javnosti, a sve više su u rukama krijumčara, koji im obezbeđuju prihvat, smeštaj i organizuju njihov put dalje ka EU", rekao je Đurović. Naveo je da su migranti često u riziku da budu izloženi nasilju, eksploatisani zbog njihovog neregulisanog i ranjivog položaja jer, kako je rekao, često nisu u mogućnosti da prijave zloupotrebe, nasilje i krijumčarenje sa kojim se gotovo svakodnevno suočavaju. Đurović je rekao je i da se iregularni migranti koji traže azil i dalje susreću sa dugim i neefikasnim procedurama, između ostalog i sa problemima da brzo podnesu zahtev za azil. Naveo je da te procedure u prvom stepenu traju i više od godinu dana. U poslednjih deset godina kroz Srbiju su kroz Srbiju su prolazili migranti i izbeglice iz Azije, Bliskog istoka i Afrike u pokušavaju da stignu do zemalja Evropske unije. Takozvana Balkanska migrantska ruta ka zapadu Evrope išla je preko Turske, Grčke, Severne Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, ili alternativno preko Bugarske i Srbije. Jačom kontrolom na granicama Evropske unije, dogovorom Brisela sa Turskom 2016. i izgradnjom ograde koju je Mađarska podigla na granici sa Srbijom prekinut je prolaz migranata u velikim grupama. Migracije su se nastavile u manjem obliku uz organizovano krijumčarenje.

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) pozvala je nadležne u Srbiji da hitno procesuiraju osobu koja je izrekla pretnje novinaru beogradskog nedeljnika Radar Vuku Cvijiću. ANEM je 17. decembra saopštio da su pretnje Cvijiću upućene zbog teksta koji će biti objavljen u novom broju tog časopisa. "Danas u 16 časova i 10 minuta novinar Vuk Cvijić dobio je poziv sa nepoznatog broja iz inostranstva. U kratkom razgovoru nepoznata osoba mu je rekla da pazi šta će sutra da objavi", naveo je ANEM u saopštenju. Dodaje se da je pretnja prijavljena nadležnom tužilaštvu i apeluje na institucije da zaštite Cvijića i redakciju Radara. "Nekažnjivost napada na Vuka Cvijića očigledno predstavlja poziv da se može slobodno napadati ovaj najproduktivniji profesionalac, koji se bavi istraživačkim novinarstvom, posebno korupcijom u vrhu vlasti i važnim institucijama", rekao je Veran Matić iz ANEM-a. ANEM navodi da su Cvijić u proteklih godinu dana nekoliko puta na javnim mestima fizički napali vlasnik tabloida i pripadnici policije. Nijedan od tih slučajeva nije dobio sudski epilog. Redakcija nedeljnika Radar pozvala je institucije da hitno utvrde identitet osobe koja je pretila. "Podsećamo tužilaštvo da nijedan napad na Cvijića do sada nije rasvetljen, čak ni onaj koji su snimile nadzorne kamere. Prskanje sprejom u oči Cvijiću koji je bio na novinarskom zadatku i napad policajca na njega ispred Pravnog fakulteta i danas su u fazi predistražnog postupka", saopštila je redakcija Radara. "Da li to znači da ova država u stvari ne želi da zaštiti novinare i tako faktički postaje saučesnik u njihovom ugrožavanju", upitali su u saopštenju iz Radara. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) najoštrije osuđuje pretnje Cvijiću, kao i pretnje, kako je saopštila ta organizacija, upućene autorima i voditeljima emisije "Dobar, loš, zao" Marku Vidojkoviću i Nenadu Kulačinu. Navodi se da su pretnje njima dvojici upućene putem Jutjub naloga emisije. NUNS je saopštio da je jedan od korisnika ostavio je komentar "Za ove budale metak i bombice". To udruženje ocenjuje da takve poruke predstavljaju direktan poziv na nasilje i ozbiljno ugrožavaju bezbednost novinara. NUNS podseća da Kulačin i Vidojković godinama trpe kontinuirane pretnje i targetiranje. "Uprkos brojnim prijavama, izostanak efikasnih institucionalnih reakcija i sudskih epiloga stvara atmosferu nekažnjivosti koja ohrabruje napade i podstiče eskalaciju", naveo je NUNS. NUNS poziva tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) da bez odlaganja identifikuju počinioce pretnji i preduzmu zakonom predviđene mere. Četiri puta više fizičkih napada, saopštio tužilac Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Branko Stamenković izjavio je da je od početka 2025. svim tužilaštvima u Srbiji prijavljeno 117 slučajeva u kojima je došlo do ugrožavanja bezbednosti novinara. "Broj prijavljenih slučajeva fizičkog napada četiri puta je veći u odnosu na isti period prethodne godine", rekao je Stamenković na konferenciji za novinare u Beogradu posvećenoj zaštiti novinara. Naveo je da zabrinjava što je povećan i broj fizičkih napada na novinare tokom izvršenja radnih zadataka. "Podaci su izuzetno zabrinjavajući i na javnom tužilaštvu, novinarskim udruženjima, medijskim asocijacijama i državnim organima je teret odgovornosti kako ćemo se suočiti sa ovom situacijom", dodao je Stamenković. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je krajem oktobra da je u 2025. zabeleženo više od 280 incidenata prema novinarima u Srbiji. Od toga su 90 fizički napadi, a ostalo pretnje smrću i uvrede. NUNS je naveo da su napadi na novinare učestali na antivladinim protestima koji se odvijaju u Srbiji od pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice glavne železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine. Ta novinarska organizacija saopštila je da su registrovani napadi maskiranih civila, pristalica vlasti i pripadnika policije na novinare na zadatku. Vlast Srpske napredne stranke (SNS) odbacila je odgovornost za tragediju u Novom Sadu, optužbe za policijsku represiju tokom građanskih protesta i nekažnjivost napadača na novinare. U rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji iz novembra konstatuje se da su novinari napadani ili im je uskraćena zaštita tokom izveštavanja na protestima. Ta institucija pozvala je vlast u Beogradu da obezbedi slobodu medija i prekinu sa retorikom koja podstiče nasilje. Po indeksu slobode medija Reportera bez granica Srbija je na 96. mestu od 180 zemalja.

Zid ćutanja oko smrti predstavnika srpske državne firme za trgovinu oružjem u Moskvi. Državne službe Srbije ne odgovaraju na pitanja o okolnostima smrti Radomira Kurtića, zaposlenog u predstavništvu firme Jugoimport SDPR u glavnom gradu Rusije. Ne odgovara ni Moskva, kako tvrdi predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Upravo je on potvrdio pisanje beogradskih medija o smrti Kurtića. I to mesec dana nakon što je radnik Jugoimporta preminuo u Moskvi. Vučić nije izneo detalje. Kako je rekao, "ne želi da se bavi spekulacijama", dok Beograd čeka zvanični odgovor Rusije na upućene pozive, molbe i zahteve za dostavljanjem forenzičkih nalaza i drugih informacija iz istrage. Na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o smrti Kurtića do objave teksta nisu odgovorila ministarstva odbrane, unutrašnjih i spoljnih poslova, niti obaveštajne službe – Bezbednosno-informativna (BIA), Vojnobezbednosna (VBA) i Vojnoobaveštajna agencija (VOA). Odgovor nije stigao ni iz firme Jugoimport SDPR. Tako je bez zvaničnog objašnjenja ostalo i pitanje šta predstavnici srpskog državnog trgovca oružjem rade u Moskvi, duže od tri godine nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu. Srbija je političku i ekonomsku saradnju sa Kremljom nastavila uprkos pozivima Zapada da se pridruži sankcijama, uvedenim nakon invazije. Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za RSE da je predstavnik Jugoimporta u Moskvi bio zadužen za administraciju i da nije imao diplomatski status. "Nije reč o visokoj poziciji, niti o poziciji koja bi činila predstavnike Jugoimporta u Moskvi licima od važnosti u kontekstu politike i diplomatije", dodaje on. Po njegovoj oceni, ne čudi što iz Moskve mesec dana kasni izveštaj o uzrocima smrti Radomira Kurtića. "Sa Rusima je uvek teško u birokratskoj saradnji i mislim da ne postoji razlog da se napravi priča oko toga zašto su ruska policija i njihovi istražni organi nezainteresovani i spori. To je njihova tradicija, ne postoji ništa što je u neskladu sa ranijim iskustvima", smatra Radić. Ukazuje i da su srpske službe ćutale mesec dana, pre nego što je slučaj dospeo u javnost. "Naši državni organi naravno treba da odrade svoj deo posla, da se bave slučajem koji je imao fatalne posledice, ali ne postoji ništa u čitavom razvoju događaja što bi trebalo da se pretvori u aferu", zaključuje Radić. Da li je smrt Kurtića 'sumnjiva'?Vest o "sumnjivoj smrti" u Moskvi, plasirali su provladini mediji u Srbiji 16. decembra - ne pružajući mnogo informacija šta se zapravo desilo. Prema njihovim tvrdnjama, Radomir Kurtić je preminuo mesec dana ranije - na ulici u glavnom gradu Rusije, 17. novembra. Tvrde i da su srpske službe bezbednosti o "sumnjivoj smrti" obavestile predsednika na sastanku. A onda se javnosti obratio predsednik države. U izjavi za Radio-televiziju Srbije, Vučić nije govorio o tom sastanku, niti o svojim saznanjima. "Imam više informacija nego što je objavljeno, ali nemam dovoljno", rekao je on. Istakao je i da "ne želi da učestvuje u širenju sumnji i teorije zavere". "Znamo da su tamo nestali određeni hard diskovi i još neke stvari, ali to ne mora da znači da ima veze sa samim događajem. Dakle, to može da bude i rutinska akcija neke službe, kada ustanove identitet nekoga (ko je umro) na ulici", rekao je. I tom izjavom potvrdio je medijske navode o "nestalim dokumentima i hard diskovima" iz kancelarije Jugoimporta u Moskvi. Jugoimport je, kao kompanija u državnom vlasništvu, jedna od najvećih u regionu u oblasti odbrambene industrije. Registrovana je za proizvodnju i promet naoružanja i vojne opreme, kao i za razvoj složenih borbenih sistema. Kako opisuju na sajtu, zaduženi su i za promociju "srpske vojno-industrijske proizvodnje na svetskom tržištu". Zadatak im je i da vojsku i policiju Srbije opremaju složenim borbenim sistemima iz domaće proizvodnje i iz uvoza. Šta se zna o Radomiru Kurtiću?Ne mnogo. Firma Jugoimport SDPR se nije javno oglašavala o njegovoj smrti, niti je odgovorila na pitanja RSE. Predsednik Srbije ga je opisao kao "uzornog građanina i čoveka koji je dugo godina radio u jednoj dobroj srpskoj kompaniji". Vučić je rekao da je Kurtić služio drugi mandat kao predstavnik Jugoimporta u Moskvi. RSE je pretragom javnih baza i društvenih mreža pokušao da dođe do detalja o Kurtićevim aktivnostima i radu u Jugoimportu, ali o tome nema dostupnih informacija. Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da u slučaju preminulog predstavnika Jugoimporta "ne treba učitavati političku ili diplomatsku aferu". Smatra da je predsedniku "potrebno da od strane medija koji mu nisu skloni dođe što više analiza u kojima se govori da on ima zapravo loše odnose sa Moskvom, jer to će onda Zapad da čita kao relevantnu informaciju". Brisel i Vašington od Beograda traže distanciranje od Moskve. Saradnju Srbije i Rusije u ovom momentu opterećuje pitanje Naftne industrije Srbije (NIS) koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a novi gasni aranžman sa Moskvom kojem se Beograd nadao nije ugovoren. Šta radi Jugoimport u Moskvi?O predstavništvu Jugoimport SDPR-a u Moskvi nema informacija na zvaničnom sajtu firme – gde se nalazi, koliko ima zaposlenih i šta su njihove dužnosti. Vojni analitičar Aleksandar Radić ukazuje za RSE da je uobičajeno da ova državna firma ima predstavništva u zemljama sa kojima Srbija ima razvijene poslove u oblasti odbrane. Na toj mapi je Rusija visoko pozicionirana proteklih decenija. Od početka ruske agresije na Ukrajinu 2022, Beograd je tvrdio da se drži "principa neutralnosti" i da zaraćenim stranama ne isporučuje naoružanje i vojnu opremu. Ipak, prijateljski odnosi Srbije i Rusije su se nastavili uprkos zapadnim sankcijama, a vlasti u Beogradu su ostale među retkim evropskim saveznicima Kremlja. A onda je Moskva optužila Beograd da "pokušava da im puca u leđa", jer isporučuje municiju Ukrajini preko posrednika, među kojima se ističu pojedine NATO članice u Evropi. U saopštenju koje je ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) objavila 29. maja ove godine, izlistane su i srpske državne firme koje su učestvovale u isporukama. Na spisku firmi koje su Ukrajini isporučile "sto hiljada granata i milion komada municije za automatsko oružje" našao se i Jugoimport SDPR. Ruska služba je srpske firme optužila da učestvuju u "antiruskim aktivnostima", te da "zaboravljaju ko su im prijatelji, a ko neprijatelji". Zvaničnici Srbije su više puta odbacili optužbe da se Kijevu direktno isporučuje municija, ali su naglasili i da ne mogu da utiču na to gde će završiti naoružanje koje država legalno prodaje na međunarodnom tržištu. Predsednik Srbije je rekao i da je sa ruskom stranom dogovorio formiranje radne grupe koja će utvrditi kako oružje srpske proizvodnje stiže do ukrajinskih frontova. A onda je Beograd u junu, oko mesec dana nakon ruskog saopštenja, uveo moratorijum na sav izvoz naoružanja i vojne opreme koja se proizvodi u domaćoj namenskoj industriji. Embargo na izvoz je i dalje na snazi. Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da bi povezivanje smrti predstavnika Jugoimporta sa izvozom oružja iz Srbije bilo "neozbiljno". "Jer Moskva očigledno ima mnogo snažnije mehanizme pritiska na Beograd nego što bi bilo sprovođenje odmazde nad jednim čovekom, administratorom jedne firme, naročito u okolnostima kada embargo od strane Srbije funkcioniše i firme ne izvoze oružje", naglašava. Na pitanje šta Jugoimport radi u Rusiji u vreme embarga, Radić podseća da je Srbija i uvoznik oružja, ne samo izvoznik. "Jugoimport SDPR je po našem zakonu ekskluzivni nosilac uvoza svih strategijskih sistema odbrane i ta je lista postavljena jako široko, tako da ta firma uvozi najveći deo svega što je potrebno vojsci", nabraja Radić. Da li i šta Jugoimport u ovom momentu uvozi iz Rusije, zvanično nije poznato. Iako je država prema zakonu obavezna da objavljuje godišnje izveštaje o uvozu i izvozu oružja, ti podaci su poslednji put objavljeni za 2022. godinu. Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), Rusija je od 2020. do 2024. godine bila druga na listi država iz kojih je Srbija uvezla oružje. Iz Rusije je u tom periodu stiglo 20 odsto od ukupnog uvoza naoružanja. Uvoz i dogovorene isporuke ka Srbiji su otežale zapadne sankcije Moskvi.

Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je u sredu da Kina i Srbija produbljuju strateško partnerstvo saradnjom u oblasti aero-svemirskih tehnologija. "One su postale temelj savremene industrije i digitalne transformacije i otvaraju prostor za rešenja koja imaju dugoročni društveni i ekonomski značaj", rekao je Glamočić u Beogradu na prvom kinesko-srpskom seminaru posvećenim aero-svemirskim tehnologijama. Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, njihova primena u industriji i poljoprivredi može da unapredi bezbednost hrane, doprinese racionalnom korišćenju resursa i otpornosti agrara. Ministarstvo je navelo da je na skupu u Beogradu održana ceremonija otvaranja Zajedničkog inovacionog centra za kinesko-srpske vazduhoplovno-kosmičke tehnologije. "Satelitsko osmatranje, precizna poljoprivreda, napredni sistemi za prognozu klimatskih rizika i digitalne platforme za podršku proizvođačima unaprediće domaću poljoprivrednu proizvodnju", naveo je Glamočić. Dodao je da Srbija raspolaže kvalitetnim stručnim kadrovima, istraživačkim institucijama i poljoprivrednom osnovom, dok Kina ima napredna tehnološka rešenja i iskustvo u primeni. Na ovom skupu učestvuju stručnjaci Harbinskog politehničkog instituta iz Čongćinga u Kini koji se bavi istraživanjima u domenu svemirskih tehnologija. Poseta kineskog ministarstva bezbednostiMinistarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je 17. decembra da je u poseti Beogradu delegacija Medijskog centra Ministarstva za javnu bezbednost Kine u cilju, kako se navodi, razmene iskustava i dobrih praksi u komunikacijama sa javnošću. "Savremeni bezbednosni izazovi zahtevaju brzu i efikasnu komunikaciju sa javnošću", izjavio je ministar policije Ivica Dačić. Dodaje se da je na sastanku ocenjeno da razgovori o odnosima sa javnošću ministarstava Srbije i Kine predstavljaju podsticaj za dalje jačanje saradnje MUP-a i kineskog ministarstva. Srbija je od 2012. kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) ali istovremeno od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) iste godine i Aleksandra Vučića na vlast ima jaku saradnju sa Kinom. Brisel je zbog toga više puta upozorio Srbiju da bi spoljnu politiku trebalo uskladi sa Evropskom. Srbija i Kina imaju sporazume o strateškoj saradnji i slobodnoj trgovini. Tokom posete predsednika Kine Si Đinpinga Beogradu u maju 2024. Beograd i Peking potpisali su 28 bilateralnih sporazuma, među njima i ugovor o izručenju i jačanju saradnje u sferi medija. Kina je posle EU sa 698 miliona evra drugi najveći investitor u srpsku privredu, pokazuju podaci Narodne banke Srbije za 2024. Kineske firme su vlasnici Železare u Smederevu i nekadašnjeg Rudarsko-topioničarskog basena Bor na istoku Srbije. U porastu je i spoljnotrgovinska razmena, u prvih deset meseci 2024. bila je 5,7 milijardi evra. Izvoz robe iz Srbije u Kinu je tri puta manji. Srbija, koja je zvanično vojno neutralna, i Kina imaju izraženu vojnu saradnju. Kineski dronovi i sistemi za protivvazdušnu odbranu (PVO) u sastavu su Vojske Srbije. Carinski podaci za 2024. i prvu polovinu ove godine pokazuju da je domaća namenska industrija iz Kjine uvezla robu vrednu oko 240 miliona evra. Srbija je prva evropska zemlja koja je nabavila kineske PVO sisteme FK-3 i HQ-17 i dronove CH-92 i CH-95. Na raspravi o Zapadnom Balkanu Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država (SAD) 3. decembra ocenjeno je da Kina doprinosi nestabilnosti zemalja regiona. Republikanac Kit (Keith) Self rekao je da Kina koristi uticaj "šaljući oružje Srbiji". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u poslednjoj deceniji više puta je bio u Pekingu. Pre pet dana saopštio je da se priprema njegova nova poseta Kini. "Mnogo sam puta bio ali to su bile radne posete. Ovo će biti zvanična poseta", rekao je Vučić. Prethodno je Vučić 4. septembra, na poziv kineskog predsednika, u Pekingu prisustvovao obeležavanju 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu.

Uz ruske "migove" i francuske "rafale", Srbija se okrenula i kineskim dronovima i sistemima za protivvazdušna (PVO) dejstva. U poslednje dve godine domaća namenska industrija uvezla je iz Kine robu vrednu oko 240 miliona evra. To pokazuju carinski podaci u koje je RSE imao uvid, a odnose se na 2024. i 2025. do juna meseca. Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na upit RSE šta je tada plaćano Kini. U tom periodu srpski zvaničnici nisu najavljivali i promovisali veće nabavke naoružanja iz Kine, pa nije poznato da li je Srbija tada kupovala novo oružje ili isplaćivala ranije naručeno. Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) iz Stokholma, tokom 2024. nisu prijavljene nabavke naoružanja iz Kine. A od 2020. do 2024, kako pokazuju podaci SIPRI, Srbija je najviše oružja uvezla upravo iz Kine (57 odsto), zatim iz Rusije (20 odsto) i Francuske (7,4 odsto). SIPRI, kako objašnjava istraživačica ovog instituta Katarina Đokić, dodeljuje određenu vojnu vrednost sistemima naoružanja na osnovu njihovih taktičko-tehničkih karakteristika. "I u poslednjih pet godina zbog isporuke sistema PVO srednjeg dometa FK-3, koji nose relativno veliku vrednost u odnosu na drugo naoružanje koje je isporučeno u istom periodu, Kina izgleda kao vodeći izvoznik naoružanja, odnosno vodeća zemlja iz koje Srbija uvozi naoružanje", navela je. Ona, međutim, dodaje da je kompleksna slika uvoza naoružanja u Srbiju, pošto postoji tendencija da se kupuje sa raznih strana. "Tako da će u narednim godinama, ukoliko bude isporučeno ono što je potvrđeno ili naručeno, Francuska, a verovatno i Izrael preuzeti vodeću ulogu ispred Kine", kaže Đokić. Srbija je, naime, poručila 12 novih borbenih aviona Rafal a isporuka prvih letelica, prema najavama, očekuje se 2028. Dok je zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i deklarisana kao vojno neutralna, Srbija istovremeno poslednjih godina "čelično prijateljstvo" sa Kinom jača i vojnom saradnjom. Prva je evropska zemlja koja je nabavila kineske dronove CH-92 i CH-95, te PVO sisteme FK-3 i HQ-17. "Ne postoje pouzdani podaci jer Srbija nikada nije zvanično objavila broj sistema naoružanja i vojne opreme koji su stigli iz Kine", rekla je za RSE Katarina Đokić iz SIPRI. "Možemo da se oslanjamo na ono što je već prikazano", dodala je. Srbija je prema zakonu obavezna da objavljuje godišnje izveštaje o uvozu i izvozu oružja, ali su ti podaci poslednji put objavljeni za 2022. godinu. Srbija je uz Belorusiju i Rusiju, jedina evropska zemlja koja uvozi veća sredstva naoružanja i vojne opreme, i pored upozorenja iz Brisela i Vašingtona. Upravo je na kineski uticaj preko isporuke oružja Srbiji i zajedničkih vojnih vežbi ukazano na nedavnoj raspravi o Zapadnom Balkanu u Spoljnopolitičkom odboru Predstavničkog doma SAD. Kinesko oružje u Srbiji, šta se do sada zna?Srbija je, prema podacima SIPRI, veće nabavke naoružanja iz Kine obavila u periodu od 2019. do 2023. Taj institut koristi podatke iz zvaničnih izvora svake države, ali i Registra konvencionalnog naoružanja Ujedinjenih nacija (UNROCA). Srbija je 2019. poručila šest CH-92 bespilotnih letelica, kao i 50 raketa (FT-8) kineske proizvodnje. CH-92 koristi se za prikupljanje obaveštajnih podataka, nadzor i precizne udare po ciljevima na zemlji. To oružje je isporučeno 2020. Iste godine, prema proceni SIPRI, poručena su tri PVO sistema HQ-22 sa 300 raketa, koji su isporučeni tokom 2022 i 2023. Sistem, čija je izvozna varijanta poznata kao FK-3, ima srednji domet od 100 kilometara, a predstavljen je u aprilu 2022. na vojnom aerodromu Batajnica u blizini Beograda. U 2022. nabavljeno je 10 kineskih izviđačko-borbenih besposadnih letelica CH-95. Isporučene su te i naredne, 2023. godine. Ta letelica je predstavljena javnosti tokom prikaza nove opreme Vojske Srbije u aprilu 2023. Zatim su, prema podacima SIPRI, u 2023. kupljena četiri PVO sistema HQ-17A sa 100 odgovarajućih raketa, što je isporučeno sledeće godine. Taj PVO sistem je uveden u naoružanje Vojske Srbije 2024, a u septembru te godine je i predstavljen na prikazu vojnih sposobnosti Vojske Srbije "Zastava 2024." u septembru 2024. Nije javno objavljeno koliko je Srbija platila kinesko naoružanje. Sumnje da je nabavljen HQ-9Pojedini mediji su spekulisali da je Srbija nabavila još jedan kineski PVO sistem HQ-9 navodeći sletanja transportera egipatskog ratnog vazduhoplovstva u julu i avgustu na vojni aerodrom u Batajnici kod Beograda. Na taj način je i ranije dopremano kinesko naoružanje u Srbiju. Međutim, u tim avionima je moglo da bude isporučeno i ranije dogovoreno naoružanje čije su nabavke već poznate. U svim otvorenim vojnim bazama podataka Srbija se ne navodi kao korisnik HQ-9 sistema. Za sada su taj kineski sistem dometa preko 200 kilometara nabavili Pakistan, Egipat, Maroko, Uzbekistan, Turkmenistan. RSE je potvrdio preko servisa za praćenje letova FlightRadar da je 24. oktobra vojnotransportni avion egipatskog vazduhoplovstva poleteo iz Egipta, ali je pre nego što se približio kineskom vazdušnom prostoru isključio uređaj za identifikaciju letelice. Isti avion je četiri dana kasnije poleteo iz Kine i sleteo u vojnu vazduhoplovnu bazu Al Minhad u blizini Dubaija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Potom je taj transporter 29. oktobra sleteo na vojni aerodrom u Batajnici. Ministarstvo odbrane Srbije nije odgovorilo na upit RSE da potvrdi ili demantuje navode o kupovini HQ-9. Na to pitanje nije odgovorila ni kineska ambasada. Zašto iz Kine i zašto dronovi i PVO sistemi?Katarina Đokić iz SIPRI kaže da kada je reč o PVO sistemima, "verovatno igra ulogu što se oni baziraju na sovjetskim i ruskim PVO sistemima". "I postoji ta vrsta logističkog konfora da je lakše obučiti se na njima i integrisati ih", dodala je. Đokić smatra da je kod bespilotnih letelica verovatno u početku veliki motiv bio ponuda transfera tehnologije za razvoj bespilotne letelice "pegaz" Vojnotehničkog instituta Srbije. Tokom nabavke kineskih dronova CH-92, sa kineskim partnerima je razvijana domaća bespilotna letelica "pegaz", koja može da gađa laserskim vođenim raketama. "Pegaz" je deo naoružanja Vojske Srbije, a prvi put je predstavljen javnosti u aprilu 2022. na prikazu sposobnosti Vojske Srbije "ŠTIT 2022" u Batajnici. Da će Srbija i Kina raditi i na transferima proizvodnih tehnologija i jačanju veza između odbrambenih industrija, nedavno je najavio ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić. Na rast izvoza naoružanja iz Kine, kako kaže Katarina Đokić iz instituta SIPRI, utiču i povoljne cene. "Cena ima veliku ulogu u atraktivnosti kineskog naoružanja, a može da bude i težnja za dobrim političkim odnosima sa Kinom", dodala je. Osim toga, kaže ona, Kina nema političke uslove koji bi određenu zemlju ili kupca učinili osetljivim, kao što je slučaj sa praksom Sjedinjenih Država. "Srbija ne bi mogla, i kad bi htela, da nabavlja ozbiljnija, veća sredstva naoružanja iz SAD, jer SAD takvo naoružanje prodaju samo saveznicima i partnerima", napominje Đokić. Kako je navela, pitanje je da li bi SAD dale dozvolu za kupovinu i u slučaju da se naoružanje proizvodi u drugim zemljama ukoliko ima komponente koje se proizvode u SAD. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je pravdao nabavke naoružanja iz Kine. Tako je u aprilu 2022. ocenio da je kupovina kineskog protivvazdušnog raketnog sistema FK-3 "legitimna, potpuno regularna i transparentna". Moguće nove nabavkePredsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je vojnoj paradi u Pekingu 3. septembra, nakon čega je izjavio da je gledao "šta bi bilo zanimljivo da se nabavi za potrebe Vojske Srbije". On je tada rekao da su zvaničnici Srbije razgovarali sa predstavnicima više od 10 kineskih vojnih kompanija, ali nije naveo više detalja. Rekao je da Srbija nije zainteresovana za kineske balističke i hipersonične rakete, ali da Kina ima vrhunske višenamenske avione i savremene helikoptere. Ministarstvo odbrane Srbije nije odgovorilo na upit RSE da li su u planu nove nabavke kineskog naoružanja i šta bi moglo biti predmet kupovine. Na taj upit nije odgovorila ni Ambasada Kine u Beogradu. Šta govori jačanje vojne saradnje sa Kinom?Osim što Kina predstavlja glavnog partnera Srbije u oblasti sistema protivvazdušne odbrane i bespilotnih letelica, dve zemlje su vojnu saradnju "krunisale" i zajedničkom vojnom vežbom. Težište te desetodnevne obuke specijalnih jedinica, u kineskoj provinciji Hebej u drugoj polovini jula, bilo je na taktici primene dronova. Ta vežba je održana uprkos upozorenju Brisela upućenom Srbiji. Srbija je jedina zemlja sa Zapadnog Balkana, koja kao kandidat za članstvo u EU, naoružava svoju vojsku kineskim oružjem. Katarina Đokić iz stokholmskog instituta SIPRI kaže za RSE da su druge zemlje Zapadnog Balkana uglavnom članice NATO, ali i da nemaju toliko velike izdatke za odbranu. "I imaju niže ambicije u pogledu kupovine naoružanja i vojne opreme", kaže ona. Srbija je, prema podacima SIPRI, u proteklih pet godina zemlja koja najviše novca izdvaja za vojsku u regionu. Đokić dodaje da Albanija, Severna Makedonija, Crna Gora imaju vrlo jasne ciljeve u pogledu vojnih nabavki i da su to uglavnom pešadijsko naoružanje ili helikopteri koji mogu da služe i za civilne svrhe. "Znači, manje su ambicije i druge zemlje imaju opcije koje Srbija nema, a takođe ne žele da kupuju iz Kine jer Kina je strateški takmac njihovog glavnog saveznika", navela je. Ona podseća da SAD prepoznaju Kinu kao strateškog takmaca, tako da zemlje koje su saveznice SAD, u okviru NATO ili imaju dobre partnerske odnose, ne žele da kupuju naoružanje iz Kine. "Teško da bi Srbija mogla da nabavlja naoružanje iz SAD koje članice NATO generalno mogu", navela je. Ona dodaje i da druge zemlje nabavljaju oružja iz Turske, koja je takođe članica NATO. Vlasti Srbije su još pre nekoliko godina izrazile nameru za kupovinom turskih "barjaktara TB-2". Međutim, kupovina tih vojnih dronova do danas nije realizovana.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje odgovor od ruskih službi kada je reč o smrti predstavnika kompanije Jugoimport-SDRP Radomira Kurtića. Kako su u četvrtak objavili beogradski mediji, Kurtić je 17. novembra pronađen mrtav u Moskvi, a ruske službe do danas nisu poslale forenzičke izveštaje. Vučić je 16. decembra u intervjuu za Radio-televiziju Srbije (RTS) rekao da ima više informacija nego što je objavljeno, ali nema dovoljno informacija i ne želi da se bavi spekulacijama. "Očekujemo odgovor od ruskih službi. Zvanično su im upućeni i pozivi i molbe i zahtevi. Znamo da su nestali određeni hard diskovi, da su nestale još neke stvari, ali to ne mora da znači da ima veze sa samim događajima. Dakle, to može da bude i rutinska akcija neke službe, kada ustanovi identitet nekoga na ulici", rekao je Vučić. Naveo je da je Kurtić u drugom mandatu bio predstavnik Jugoimport-SDPR-a. Dodao je da se mora saznati više detalja i da srpska strana da sada nije dobila ništa od forenzičkih nalaza. "Nadam se da ćemo u narednom periodu dobiti. Ja ću da se borim da se istina sazna. Reč je o našem građaninu, uzornom građaninu i čoveku koji je dugo godina radio u jednoj dobroj srpskoj kompaniji", rekao je Vučić. Jugoimport-SDPR je kompanija koja se bavi trgovinom, naoružanjem, odbrambenom opremom, kao i transferom tehnologija. Reč je o jednoj od najvećih regionalnih kompanija u oblasti odbrambene industrije. Podsetimo, Spoljna obaveštajna služba (SVR) Ruske Federacije optužila je u dva navrata ove godine Srbiju da "uprkos zvanično deklarisanoj neutralnosti" nastavlja da isporučuje municiju Ukrajini. U saopštenju iz maja SVR je optužio čitav niz preduzeća iz Srbije da učestvuju u "traci smrti", a među njima je pomenut i "Jugoimport SDPR". Nakon toga, predsednik Srbije je saopštio da će dati nalog da se ne ostvaruju ugovori o prodaji oružja i municije kod kojih postoji sumnja o zloupotrebi i slanju na ukrajinsko ratište.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ruska strana i jedna velika kompanija pregovaraju oko Naftne industrije Srbije (NIS), ali da zvanični Beograd u tome ne učestvuje. "Mislim da se pregovori bliže kraju između ruske strane i jedne velike kompanije", rekao je Vučić 16. decembra, ne precizirajući o kojoj kompaniji je reč. NIS je pod američkim sankcima zbog većinskog ruskog vlasništva. Predsednik Srbije je gostujući na Radio-televiziji Srbije najavio trilateralne razgovore oko NIS-a u kojima će učestvovati i Srbija, "do ponedeljka ili utorka". Naglašava da prodaju NIS-a mora da odobri i Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država. Vučić je rekao da građani Srbije ne treba da brinu ni za naftu, ni za gas zato što su rezerve pune. "Naša su skladišta puna i u Banatskom dvoru i u Mađarskoj. Imamo preko 530 miliona kubnih metara gasa", rekao je. Primena američkih sankcija prema najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji počela je 9. oktobra, nakon višemesečnog odlaganja. SAD insistiraju na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva NIS-a, čiji vlasnički udeo u toj kompaniji trenutno iznosi 56,2 odsto. Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji, jeste da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu. Ni američka ni ruska strana nisu javno izlazile sa informacijama o toku pregovora, a građanima su informacije o tome dolazile od zvaničnika Srbije, najvećim delom od Vučića.

Integracija Zapadnog Balkana ključna je za mir, sigurnost i stabilnost Europe, zaključci su Vijeća Europske unije, koji bi trebali biti usvojeni na sjednici 16. decembra. Brisel je još jednom potvrdio strateški značaj proširenja Europske unije i zemljama Zapadnog Balkana poručio da proces ostaje zasnovan na zaslugama, vladavini prava i temeljnim vrijednostima Unije, dok dobrosusjedski odnosi i regionalna suradnja ostaju neizostavni elementi. Crna Gora prednjači u pregovorimaCrna Gora prednjači u pregovorima, navedeno je u zaključcima. Zemlja je otvorila svih 33 poglavlja, a 12 je privremeno zatvoreno. Vlada je pozvana da nastavi ambiciozan plan za završetak pregovora, uz očuvanje političkog konsenzusa. Poseban fokus ostaje na poglavljima 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava. Crna Gora mora dodatno ojačati pravosuđe, slobodu medija i borbu protiv korupcije i organiziranog kriminala, navodi se u dokumentu. Broj presuda u slučajevima visoke korupcije je nizak, pa EU traži bolji učinak u istragama, konfiskaciji imovine i transparentnim postupcima. Potrebno je i usklađivanje izbornog zakonodavstva s europskim standardima, zaključak je EU. Pozitivno je zabilježen napredak u upravljanju migracijama i ekonomiji, rast je stabilan, bankarski sektor siguran, a tržište rada se poboljšava. Vijeće traži nastavak strukturnih reformi, smanjenje javnog duga i jačanje fiskalne transparentnosti. Implementacija Plana rasta ide prema planu, donoseći konkretne koristi građanima. Crna Gora ostaje primjer u regiji po punoj usklađenosti sa zajedničkom vanjskom i sigurnosnom politikom EU, uključujući sankcije, te aktivnom učešću u misijama EU, navedeno je u dokumentu Vijeća EU. Albanija mora ubrzati reformeAlbanija je otvorila svih šest pregovaračkih klastera, što je značajan korak naprijed. Međutim, tempo reformi mora biti ubrzan, posebno u poglavljima koja se odnose na vladavinu prava, navodi se u dokumentu. Pozitivno je ocijenjena pravosudna reforma i rad Specijalizirane strukture za borbu protiv korupcije, koja bilježi rezultate u slučajevima visoke korupcije. EU traži nastavak jačanja neovisnosti pravosuđa, zaštite od političkog utjecaja i dosljednu primjenu sudskih odluka. Napredak je ostvaren i u borbi protiv organiziranog kriminala, uz dobru suradnju s EU i državama članicama. Albanija je usvojila zakone o pravima manjina, zaštiti podataka i rodnoj ravnopravnosti, ali sloboda medija i izražavanja ostaju izazov. Potrebno je osigurati pluralizam, transparentnost vlasništva i sigurnost novinara. Vijeće traži sveobuhvatnu izbornu reformu prije narednih izbora, istaknuto je u zaključcima Vijeća EU. Ekonomija je dobro pripremljena, ali potrebne su dodatne strukturne reforme. Implementacija Plana rasta napreduje, donoseći koristi građanima, a EU pohvaljuje punu usklađenost Albanije sa vanjskom politikom EU, uključujući sankcije, te aktivno učešće u misijama EU. U Srbiji napredak usporenSrbija zadržava europski put kao strateški cilj, ali napredak je usporen. Otvorena su 22 poglavlja, a samo dva zatvorena. Dalji napredak zavisi od reformi u vladavini prava i normalizacije odnosa s Kosovom. Reforme su usporene, a napredak u pravosuđu i borbi protiv korupcije je minimalan. Vijeće traži ispunjenje obaveza iz poglavlja 23 i 24, jačanje medijskih sloboda i zaštite novinara, te borbu protiv dezinformacija. Vijeće se osvrće i na masovne proteste nakon nesreće na željezničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 16 osoba, i poziva na nepristrane istrage i zaštitu slobode okupljanja. Pozdravlja izmjene medijskog zakonodavstva, ali naglašava potrebu za njihovom punom primjenom. Također traži sveobuhvatnu izbornu reformu i finalizaciju revizije biračkog spiska. Na ekonomskom planu, Srbija je dobro pripremljena, ali mora ubrzati strukturne reforme i nastaviti diverzifikaciju energetskih izvora. Implementacija Plana rasta napreduje, donoseći koristi građanima, navedeno je. Vijeće EU naglašava važnost rješavanja ratnih zločina i nestalih osoba, te pune suradnje s međunarodnim mehanizmima. Poziva da se prekine glorifikacija ratnih zločinaca i negiranje zločina. Srbija je povećala usklađenost sa zajedničkom vanjskom i sigurnosnom politikom EU, ali se očekuje potpuna primjena, posebno sankcija protiv Rusije i Bjelorusije. Vijeće traži da se izbjegnu potezi i izjave suprotne stavovima EU, te pozdravlja pomoć Ukrajini i aktivno učešće Srbije u misijama EU. Napredak na europskom putu zavisi od pune implementacije sporazuma iz 2023. o normalizaciji odnosa s Kosovom. Srbija treba početi primjenu obaveza, uključujući priznavanje dokumenata i simbola, te odustajanje od blokiranja članstva Kosova u međunarodnim organizacijama. Status srpskih struktura na Kosovu mora se rješavati transparentno, a reintegracija kosovskih Srba u institucije je prioritet, zaključak je u dokumentu. Obje strane moraju izbjegavati provokacije i osigurati sigurnost građana, poručuju iz Brisela. Vijeće izražava zabrinutost zbog nedostatka pune odgovornosti Srbije za nasilje na Kosovu 2023. i poziva na hitne korake ka sveobuhvatnom, pravno obavezujućem sporazumu. U Sjevernoj Makedoniji nisu provedene ustavne promjeneSjeverna Makedonija ostaje privržena europskom putu, ali ustavne promjene na koje se obavezala još nisu provedene. Nakon njihove implementacije, EU je spremna odmah otvoriti prvi pregovarački klaster. Napredak zavisi od ispunjenja obaveza iz "fundamentals" klastera, posebno reformi u pravosuđu, borbi protiv korupcije i organiziranog kriminala. Potrebno je jačanje nezavisnosti sudstva, donošenje novog krivičnog zakonika i bolji učinak u istragama i presudama u slučajevima visoke korupcije. Vijeće traži jačanje osnovnih prava, slobode medija i izražavanja, te sveobuhvatnu izbornu reformu. Lokalni izbori 2025. bili su konkurentni, ali uz proceduralne nedostatke, navodi se. Napredak je ostvaren u javnoj administraciji, a ekonomski pokazatelji su solidni, uz očekivanje dodatnih strukturnih reformi. Pozitivno je zabilježen razvoj Koridora VIII, važnog infrastrukturnog projekta. Implementacija Plana rasta napreduje, donoseći koristi građanima, a EU pohvaljuje i punu usklađenost Sjeverne Makedonije s vanjskom politikom EU, uključujući sankcije. Dobrosusjedski odnosi i primjena Prespanskog sporazuma ostaju ključni za dalji napredak. Pred BiH važni zakoniNakon odluke Europskog vijeća iz marta 2024. o otvaranju pregovora, Vijeće EU očekuje da BiH ispuni uvjete iz preporuke Europske komisije i 14 ključnih prioriteta definiranih još 2019. Proces je, međutim, u zastoju. Vijeće poziva sve političke aktere da obnove fokus na europski put i hitno usvoje zakon o Visokom sudskom i tužiteljskom vijeću, zakon o sudovima, te imenuju glavnog pregovarača. Napredak u pravosuđu i borbi protiv korupcije izostaje, dok se traži poštovanje odluka Ustavnog suda. Pozitivno je zabilježena ratifikacija sporazuma s Eurojustom i zakon o zaštiti podataka, ali nedostaje jasna evidencija istraga i presuda. Vijeće traži jačanje osnovnih prava, slobode izražavanja i poboljšanje izbornog integriteta prije izbora 2026. Potrebne su i ustavne i izborne reforme u skladu s presudama Europskog suda za ljudska prava, kako bi se osigurala jednakost svih građana. EU naglašava važnost ekonomskih reformi, implementacije Plana rasta i ratifikacije sporazuma za korištenje sredstava iz Fonda za reforme i rast. Pozdravlja punu usklađenost BiH sa zajedničkom vanjskom i sigurnosnom politikom EU, produženje mandata EUFOR-a i poziva na jačanje regionalne suradnje i dobrosusjedskih odnosa. Navedeno je i da politička blokada u BiH ostaje ozbiljan problem. Na Kosovu ograničen napredakVijeće EU pozdravlja opredijeljenost Kosova za europski put, ali konstatira da je napredak u reformama ograničen. Potrebno je ubrzati reforme javne uprave, konsolidaciju pravosuđa, borbu protiv korupcije i zaštitu osnovnih prava, posebno slobode izražavanja, gdje nije bilo pomaka. Zabilježen je određeni napredak u borbi protiv organiziranog kriminala. Parlamentarni izbori u februaru 2025. bili su konkurentni, ali uz izazove, navedeno je. Vijeće traži jačanje izbornog okvira i upozorava na političku blokadu nakon izbora, dok su lokalni izbori ocijenjeni kao transparentni. Kosovo treba uskladiti viznu politiku s EU i nastaviti ekonomske reforme. Implementacija Plana rasta je u toku, ali isplate iz Fonda za reforme ovise o ratifikaciji sporazuma. EU pozdravlja suradnju s EULEX-om i Specijaliziranim vijećima, kao i dobrovoljno usklađivanje sa zajedničkom vanjskom i sigurnosnom politikom EU i sankcijama protiv Rusije. Vijeće naglašava važnost konstruktivnog pristupa regionalnoj suradnji i dijalogu sa Srbijom. Napredak na europskom putu zavisi od pune primjene sporazuma iz 2023, uključujući formiranje zajednice općina sa srpskom većinom i reintegraciju kosovskih Srba. Obje strane moraju izbjegavati provokacije i osigurati sigurnost i participaciju svih građana, poruka je iz dokumenta Vijeća EU. Šta je s drugim kandidatkinjama?Izvan Zapadnog Balkana, Ukrajina i Moldova su uspješno završile screening proces i spremne su za otvaranje svih klastera, uz snažnu podršku EU u reformama, energetskom sektoru i borbi protiv korupcije. Turska ostaje kandidat, ali pregovori su u zastoju zbog ozbiljnog nazadovanja u demokratiji, vladavini prava i ljudskim pravima. Gruzija je suočena s ozbiljnim političkim nazadovanjem, što je dovelo do zastoja u procesu pristupanja. EU naglašava potrebu za ubrzanim reformama, jačanjem medijskih sloboda i regionalnom suradnjom, uz jasnu komunikaciju o prednostima članstva.