Tri ruska ordena "krasila" su revere Aleksandra Vulina na Cvetnom trgu u Moskvi. Na paradi povodom Dana pobede nad fašizmom kojoj je 9. maja, kako je saopštio, prisustvovao na poziv predsednika Rusije Vladimira Putina, predstavnik vladajuće koalicije u Srbiji nosio je odlikovanja ruskih državnih i bezbednosnih struktura. Dobijao ih je dok bio na visokim pozicijama u srpskoj vladi i bezbednosnom sektoru. Aleksandar Vulin trenutno nema nijednu državnu funkciju. Nekadašnji šef obaveštajne službe je od jula 2023. na sankcijama SAD zbog širenja ruskog malignog uticaja u Srbiji, kao i sumnji na umešanost u međunarodni organizovani kriminal, trgovinu narkoticima i zloupotrebu javne funkcije. Koje je ordenje nosio Vulin?Kako se može videti na fotografijama iz Moskve koje su objavljene u medijima i na društvenim mrežama u Srbiji, Vulin je na civilnom odelu nosio dva ordena koja su mu u Rusiji dodeljena 2024. godine i jedno priznanje koje novinari Radija Slobodna Evropa (RSE) nisu uspeli da identifikuju. Na Vulinovim fotografijama vidi se Orden Prijateljstva, odlikovanje koje dodeljuje predsednik Rusije Vladimir Putin. Vulinu ga je uručio Putinov izaslanik, direktor Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin u januaru 2024. godine u Moskvi. Kako je tada naveo Pokret socijalista čiji je Vulin osnivač, odlikovan je za "veliki lični doprinos u razvoju i unapređenju saradnje Bezbednosno-informativne agencije Srbije i Spoljne obaveštajne službe (SVR) Rusije u oblasti obezbeđivanja državne bezbednosti i zaštite nacionalnih interesa Srbije i Rusije". Na Paradi pobede u Moskvi 9. maja, Vulin je nosio i orden Federalne bezbednosne službe (FSB) Rusije, jedne od obaveštajnih agencija koje su nastale nakon ukidanja KGB-a. Ovaj orden mu je uručen u sedištu te službe u Moskvi u januaru 2024, za "izuzetan doprinos saradnji srpske i ruske službe". U periodu od 2000. do 2024. Vulin je primio i medalju Ministarstva odbrane Rusije, medalju povodom 30 godina od osnivanja Ministarstva za vanredne situacije Rusije, spomenicu direktora Federalne službe Ruske Federacije za ostvarenu vojno-tehničku saradnju, kao i orden za zasluge u unapređenju saradnje Srbije i Rusije u oblasti odbrane. Uz ordenje, Aleksandar Vulin je u Moskvi na desnom reveru nosio Georgijevsku traku, koja potiče još iz carske Rusije, obnovljena je 1945. kao znak pobede nad nacizmom, ali se od 2014. povezuje sa ruskom aneksijom Krima i ratom u istočnoj Ukrajini, zbog čega je taj simbol Ukrajina zabranila 2017. godine. Ovo je drugi put da se Vulin na Cvetnom trgu slika sa ruskim odlikovanjima. To je učinio i 2025. kada je Paradi pobede u Moskvi prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ove godine u Rusiji nije bila zvanična delegacija Srbije. Neposredno pred Paradu, pomoćnik predsednika Rusije Jurij Ušakov saopštio da Moskva ovoga puta nije slala pozive stranim gostima. Ušakov je dodao da su neki strani zvaničnici "sami izrazili želju da učestvuju u obeležavanju Dana pobede". Nove funkcije, stare veze sa RusijomOd početka vlasti Srpske napredne stranke, Aleksandar Vulin je bio na čelu Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, Ministarstva rada, Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije (BIA). U Vladi premijera Miloša Vučevića bio je potpredsednik zadužen za odnose sa Rusijom. Vulin je krajem 2023. godine, podneo ostavku na mesto direktora BIA nakon što su mu Sjedinjene Američke Države uvele sankcije, navodeći optužbe za korupciju i povezanost sa međunarodnim kriminalnim mrežama, kao i zabrinutost u vezi sa njegovim političkim vezama sa Rusijom. Nakon toga je maja 2024. izabran za potpredsednika Vlade Srbije, a sa te pozicije je otišao nakon izbora aktuelne Vlade u aprilu 2025. Već narednog meseca, odlukom Vlade imenovan je za predsednika Nadzornog odbora Javnog preduzeća "Srbijagas", kompanije preko koje se Srbija snabdeva gasom iz Rusije. Nadzorni odbor, po zakonu, ima velika zaduženja u kontroli preduzeća – od donošenja programa poslovanja, preko nadzora direktora, odluka o osnivanju ćerki firmi i ulaganjima. Tokom 2025. godine Vulin je postavljen i na čelo srpske ispostave Ruskog istorijskog društva, organizacije koju vodi Sergej Nariškin, direktor Obaveštajne službe Rusije. Nariškin je na "crnoj listi" Sjedinjenih Država još od 2014. kao zvaničnik ruske vlade zbog "umešanosti u situaciju u Ukrajini". Vulin i Nariškin su se sastali nekoliko puta otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Rusko istorijsko društvo je tačka okupljanja svih onih koji Srbiju vide kao državu koja će se "bez ikakvih ograda boriti za mirno stvaranje srpskog sveta" i za to da bude istinski saveznik Rusije i Kine, rekao je Vulin oktobra 2025. na Osnivačkoj skupštini tog društva u Beogradu. Nekadašnji saradnik Mirjane Marković, supruge Slobodana Miloševića, poznat je široj javnosti po oštroj retorici prema susedima u regionu i prijateljstvu prema Rusiji. Od kada je "srpski svet" prvi put pomenut u septembru 2020. godine, sa Zapadnog Balkana upozoravali su da ta kovanica neodoljivo podseća na aspiracije zvanične srpske politike koje su početkom devedesetih odigrali ključnu ulogu u krvavom raspadu bivše Jugoslavije. Kako se navodi na sajtu matične organizacije, Rusko istorijsko društvo je osnovano 2012. godine, a bavi se popularizacijom ruske istorije, izdavanjem publikacija, organizovanjem konferencija, radom sa arhivima i saradnjom sa državnim institucijama Ruske Federacije. Informacije o aktivnostima Ruskog istorijskog društva u Srbiji pojavile su se tek u aprilu ove godine, kada je osnovan Klub mladih Ruskog istorijskog društva i najavljeno održavanje "naučne konferencije povodom obeležavanja 150 godina od početka Srpsko-turskih ratova, u kojima su Srbi i Rusi zajedno učestvovali". Prema podacima o poslovanju, objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre Srbije, Rusko istorijsko društvo u Srbiji nema nijednog zaposlenog. Za četiri meseca rada, prihodovali su oko 15 hiljada evra, od čega je većina novca, kako se navodi u finansijkom izveštaju, prikupljena iz donacija fizičkih lica. Većinu prikupljenih sredstava potrošili su na troškove zakupa. Rusko ordenje za srpske zvaničnikeAleksandar Vulin nije jedini političar iz Srbije koji je dobio ruska odlikovanja. Orden prijateljstva, koji od 1994. stranim državljanima dodeljuje predsednik Rusije uručen je još 2010. godine Nenadu Popoviću, današnjem ministru bez portfelja u Vladi Srbije i biznismenu koji posluje u Rusiji. I Popović je zbog veza sa Moskvom pod sankcijama SAD. Isto odlikovanje dodeljeno je 2017. i bivšem predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, koji danas predvodi Nacionalni savet za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom. Godinu kasnije, Ivica Dačič, sadašnji ministar unutrašnjih poslova dobio je ruski Orden prijateljstva za doprinos razvoju političkih i diplomatskih odnosa između dve zemlje. Putin je odlikovao i aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića kojem je 2019. dodeljen orden Aleksandra Nevskog za, kako je tada saopštio Kremlj, "veliki lični doprinos multilateralnoj saradnji sa Ruskom Federacijom". Beograd je zbog bliskih veza i saradnje sa Moskvom i odbijanja da se, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, priključi zapadnim sankcijama Rusiji, na meti kritika Brisela.

Vojska Srbije i NATO počeli su u utorak prvu zajedničku vojnu vežbu u bazi "Jug" i na poligonu "Borovac" kod Bujanovca, na jugu zemlje, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije. Vežba se održava do 23. maja, u organizaciji Komande Kopnene vojske i Komande združenih snaga iz Napulja, a na njoj učestvuje oko 600 pripadnika Vojske Srbije i oružanih snaga Italije, Rumunije i Turske. Prisutni su i vojni planeri i posmatrači iz Velike Britanije, Italije, Nemačke, Rumunije, Sjedinjenih Američkih Država, Srbije, Turske, Francuske i Crne Gore. Rukovodilac vežbe je pukovnik Branislav Stevanović, zamenik komandanta Treće brigade kopnene vojske. "Tokom dvonedeljnih aktivnosti na terenu uvežbavaće se taktike, tehnike i procedure koje se primenjuju u operacijama podrške miru, kao što su obezbeđenje baze, rad na kontrolnom punktu, kontrola masovnih okupljanja i borba u urbanoj sredini", saopštilo je Ministarstvo odbrane. Kako navodi ovo Ministarstvo, vežba predstavlja nastavak saradnje Srbije i NATO u okviru NATO programa "Partnerstvo za mir". "Ta saradnja je u funkciji očuvanja mira i stabilnosti u regionu, unapređenja operativnih sposobnosti oružanih snaga i jačanja poverenja i međusobnog razumevanja", navodi se u saopštenju. Srbija je od 2006. godine članica NATO programa Partnerstvo za mir, ali insistira na vojnoj neutralnosti. Nakon što je Rusija započela vojnu invaziju na Ukrajinu februara 2022, Srbija je uvela moratorijum na održavanje vojnih vežbi sa stranim partnerima. Međutim, bilo je izuzetaka, poput vojnih vežbi "Platinasti vuk" 2023. i 2025, koje su održane sa oružanim snagama Sjedinjenih Država i još nekoliko članica NATO. U Srbiji postoji negativan narativ prema NATO-u, koji podržavaju i vlasti, kao posledica NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. zbog zločina srpskih snaga nad Albancima na Kosovu. Osim vežbi sa oružanim snagama SAD, u kojima su učestvovale još neke članice NATO-a, Vojska Srbije održala je i vojne vežbe sa kineskom vojskom. U julu 2025. održana je desetodnevna obuka specijalnih jedinica vojski Srbije i Kine u kineskoj provinciji Hebej na severu te zemlje uprkos upozorenju Brisela Beogradu. Za razliku od prethodnih godina, od 2022. nije bilo zajedničkih vežbi Srbije sa Rusijom i Belorusijom. Srbija je kritikovana iz Evropske unije zbog zajedničkih vežbi sa tim zemljama. Zbog toga je Beograd 2020. otkazao učešće na rusko-belorusko-srpskim vežbama jer su se održavale u Belorusiji u trenutku kada je tu zemlju potresala politička kriza nakon predsedničkih izbora.

Ministri spoljnih poslova država članica Evropske unije (EU) u ponedeljak su dali političku podršku produbljivanju saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana u pitanjima spoljne bezbednosti i odbrane. Na jutarnjoj sesiji ministarskog sastanka, šefovi diplomatija članica EU sastali su se sa šestoro kolega iz zemalja regiona. Visoka predstavnica EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas (Kallas) objasnila je na kraju sastanka da je Brisel spreman da zemlje regiona podrži u naporima u borbi protiv hibridnih pretnji i dezinformacija, kao i kroz veće korišćenje Evropskog mirovnog instrumenta za jačanje odbrambenih kapaciteta partnera. Međutim, evropski ministri su od zemalja regiona zatražili da se usklade sa zajedničkim vrednostima. "Države članice izrazile su očekivanje da će sve zemlje krenuti evropskim putem i biti u potpunosti usklađene sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, jer u ovim geopolitičkim vremenima u kojima živimo to nije samo odrađivanje obaveza radi reda, već zapravo pokazuje da li na svet gledamo na isti način", izjavila je Kalas. Ona je primetila da nisu sve zemlje regiona u potpunosti usklađene sa politikom sankcija Evropske unije. "Vrlo dobro znamo da su sve zemlje Zapadnog Balkana različite i da imaju drugačiji pogled na stvari, što se u velikoj meri odražava na usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom", dodala je Kalas. Ona je naglasila da se partnerstvo odvija u oba smera, zbog čega se od zemalja regiona očekuju dalje reforme, poštovanje vladavine prava, kao i jasno usklađivanje sa spoljnom politikom EU.

Poslednje deonice autoputa, koji Srbiju treba da spoji sa Crnom Gorom, označene su kao jedan od prioriteta vlasti predsednika Aleksandra Vučića. Uprkos višegodišnjim najavama, radovi na jugozapadu Srbije još nisu uzeli maha. Ali, oko Sjenice, neko već počinje da kopa. U neposrednoj blizini sela, pored kojih treba da prođe autoput, državne dozvole su u protekle dve godine dobila dva kamenoloma u većinskom vlasništvu firmi Zvonka Veselinovića - pokazuje istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE). Ministarstvo rudarstva izdalo im je dozvole za eksploataciju, u koje je RSE imao uvid. Na još dve lokacije oko Sjenice imaju dozvole za istraživanje terena, u potrazi za novim ležištima krečnjaka. Zvonko Veselinović je u javnosti predstavljen kao biznismen sa severa Kosova i nekadašnji poslovni partner Milana Radoičića, organizatora oružanog napada na kosovsku policiju u Banjskoj. Obojica su duže od četiri godine pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država, zbog optužbi za organizovani kriminal i korupciju. Država Srbija se, međutim, na "crnu listu" ne obazire, a Veselinovićevim firmama, koje su takođe pod sankcijama, nastavlja da dodeljuje unosne poslove – poput učešća u izgradnji puteva. Resorna ministarstva, niti Veselinovićeve firme, nisu odgovorili za RSE šta ih kandiduje za ove poslove. Građevinska firma "Inkop", i njene dve ćerke firme, "Novi Pazar-put" i "Betonjerka" Aleksinac, zajedno su na kraju 2025. zaradile oko 9,8 miliona evra - pokazuju njihovi finansijski izveštaji koje je analizirao RSE. Za zaradu na računima firmi zaslužni su, pored ostalog, poslovi koji se plaćaju iz državne kase. Ministarstvo građevinarstva je Veselinovićevim firmama (Zvonko Veselinović je većinski vlasnik građevinske firme "Inkop" iz Ćuprije sa 60 odsto vlasništva, dok njegov brat Žarko ima 40 odsto udela u toj firmi. "Inkop" ima nekoliko ćerki firmi. I braća Veselinović i njihova firma "Inkop" su pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država.)proteklih godina odobravalo da budu podizvođači na izgradnji više putnih deonica, dok su im građevinske poslove dodeljivali i državni Putevi Srbije, kao i nekoliko opština – pokazuju dokumenta. A dok firme stiču milionske zarade, poslovi se šire. Dva kamenoloma u sjeničkim selimaFinalna deonica autoputa ka Jadranskom moru, kroz jugozapadnu Srbiju, biće duga oko 100 kilometara. Rokovi za završetak ove trase se godinama pomeraju, a vlasti najavljuju da će im glavni partneri ponovo biti kineske kompanije kao glavni izvođači radova – sa poslom dogovorenim direktnom pogodbom, bez tendera. A do sada su se, među desetinama podizvođača kineskih kompanija, uz saglasnost države, nalazile firme Zvonka Veselinovića - građevinska firma "Inkop" iz Ćuprije i njena ćerka "Novi Pazar-put". Firma "Novi Pazar-put" je aprila 2024. dobila dozvolu Ministarstva rudarstva za eksploataciju krečnjaka kod sela Buđevo, u opštini Sjenica. Rezerve na ovoj lokaciji su oko 550 hiljada kubika (oko 1,5 miliona tona) kamena, sa radnim vekom kamenoloma od deset godina. Kamen, čije je iskopavanje odobreno na toj lokaciji, koristi se kao materijal za izgradnju puteva. Na eksploatacionom polju, veličine oko 13 hektara, planirano je iskopavanje oko 50 hiljada kubika (135 hiljada tona) krečnjaka godišnje. "Novi Pazar-put" je dozvolu tražio u septembru 2023, a Ministarstvo navodi da su dostavili svu potrebnu dokumentaciju kako bi im eksploatacija bila odobrena. Na ovoj lokaciji je, kako se vidi u odobrenju Ministarstva rudarstva, i ranije bila odobrena eksploatacija. Novu dozvolu je "Novi Pazar-put" tražio na osnovu rudarskog projekta, izrađenog 2023. godine. A satelitski snimci terena kroz godine pokazuju intenzivne radove u tom kamenolomu. "Novi Pazar-put" je, kao nekada državna građevinska firma specijalizovana za izgradnju puteva, od 2020. godine u vlasništvu "Inkopa", odnosno braće Zvonka i Žarka Veselinovića. Od tad joj rastu prihodi. Finansijski izveštaj za 2025. godinu, kojeg je analizirao RSE, pokazuje da je ova firma imala prihode od 29,8 miliona evra. Od toga je zaradila 2,7 miliona evra. Državne institucije su prošle godine ovoj firmi dodelile poslove vredne najmanje 1,4 miliona evra, pokazuju podaci portala javnih nabavki. Povereno im je asfaltiranje ulica u Vrnjačkoj Banji, održavanje lokalnih saobraćajnica u Tutinu, Sjenici, Novom Pazaru. Od početka 2026. godine dodeljeno im je pet ugovora, vrednih oko 600 hiljada evra. Četiri su, u jednom danu, potpisana sa lokalnim putarskim preduzećem iz Kraljeva, za nabavku kamenog agregata. "Novi Pazar-put" se poslednjih meseci na društvenim mrežama hvali i izgradnjom lokalnih puteva u opštini Lučani, na zapadu Srbije, izgradnjom kružnog toka u Prijepolju, u blizini granice sa Crnom Gorom, i obnovom puta od tog grada ka manastiru Mileševa. Ugovori za ove radove, međutim, nisu dostupni na portalu javnih nabavki, pa se ne može utvrditi pod kojim je uslovima "Novi Pazar-put" izabran za izvođača. A među ključnim partnerima firme "Novi Pazar-put" je, prema njihovom finansijskom izveštaju, državno preduzeće "Putevi Srbije". U izveštaju za 2025. navodi se avans "Puteva Srbije" od oko 220 hiljada evra. Kao partner, od kojeg je "Novi Pazar-put" primio avans, pominje se i kineski Šandong (Shandong), glavni izvođač radova na više putnih saobraćajnica u Srbiji. Veselinovići kupili firmu sa dozvolom za iskopavanje kamenaBiznis sa kamenolomima "Novi Pazar-put" širi i kroz preuzimanje firmi koje imaju dozvolu za eksploataciju oko Sjenice. Od decembra 2025. vlasnici su firme "Hots Kop" iz Novog Pazara. Međutim, ni ova firma, ni "Novi Pazar-put" nisu odgovorili na pitanja RSE o detaljima – pod kojim je uslovima Veselinovićeva firma postala vlasnik "Hots Kopa". "Hots Kop" ima samo jednog zaposlenog i dug na računu od oko sedam hiljada evra na kraju prošle godine. A u julu 2025. dobila je dozvolu Ministarstva rudarstva za eksploataciju krečnjaka na površinskom kopu "Tonjak", u selu Rasno kod Sjenice – pokazuju dokumenta koja je analizirao RSE. Na toj lokaciji se, prema dokumentaciji, nalaze rezerve od preko 7,7 miliona tona sirovine. Planirana godišnja eksploatacija je oko 100 hiljada kubika krečnjaka – odnosno, oko 250 hiljada tona. To je kamenolom srednje veličine. Na odobrenom eksploatacionom polju, veličine oko 16 hektara, do sada je bila šuma i pašnjaci u državnoj svojini. Dve dozvole za istraživanje terena kod SjeniceA pored važećih dozvola za kamenolome, "Novi Pazar-put" u okolini Sjenice ispituje teren u potrazi za novim ležištima. Ministarstvo rudarstva je u avgustu 2025. firmi "Novi Pazar-put" dalo odobrenje za geološka istraživanja krečnjaka kao sirovine za tehničko-građevinski kamen na lokalitetu Vranjevica, kod sela Duga Poljana. Time je firmi data dozvola da ispita da li na toj lokaciji postoji ležište kamena i kakvog je kvaliteta. Bušenja i uzorkovanja treba da utvrde količinu sirovine i da li je kamen pogodan - na primer, za izradu betona, puteva i slično. To je prvi korak pre eventualnog otvaranja kamenoloma. Istražni prostor je u prečniku od dva kvadratna kilometra, a dozvola za istraživanje izdata im je na dve godine. Firma "Novi Pazar-put" na teritoriji Sjenice ima još jednu važeću dozvolu za istraživanje – na lokalitetu Stupska Lisa, kod sela Stup, pokazuju dokumenta koja je Ministarstvo dostavilo RSE. Šta još rade firme Zvonka Veselinovića?Pored firme "Novi Pazar-put", "Inkop" u svom vlasništvu ima još tri ćerke firme različitih delatnosti – od građevinarstva, preko hotelijerstva, do saobraćaja. Među građevinskim poslovima "Inkopa", koje je ranije istraživao RSE, izdvaja se izgradnja brze saobraćajnice od Požarevca do Golupca na istoku Srbije, nazvana "Dunavski koridor". Tu je država u februaru 2022. godine dala saglasnost da "Inkop" bude jedan od podizvođača kineskoj firmi Šandong, o čemu je RSE ranije pisao. Posao sa Šandongom, vredan 337 miliona evra, ugovoren je bez tendera, direktnom pogodbom, na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine. Rokovi su pomerani više puta, a i cena radova je porasla – na 524 miliona evra. Poslednja najava je da će ta saobraćajnica biti gotova do kraja 2026. Dok radovi i dalje traju, nije poznato koliko je od ovog posla zaradio "Inkop" kao podizvođač. Na pitanja RSE firma nije odgovorila, a zarada na "državnim poslovima" ne vidi se u njihovim finansijskim izveštajima. Prema poslednjem dostupnom izveštaju, za 2025. godinu, "Inkop" je zabeležio poslovne prihode od preko 40 miliona evra. Od toga su zaradili više od 6,3 miliona evra. U izveštaju se ne precizira sa kim su poslovali. Suvlasnik "Inkopa" do oktobra 2023. bio je Milan Radoičić. Iz vlasništva je izašao nakon što je javno priznao da je organizator oružanog napada u Banjskoj. Svoj udeo u "Inkopu" i povezanim firmama poklonio je poslovnim partnerima, braći Zvonku i Žarku Veselinoviću. Zvonko Veselinović u "Inkopu" i povezanim preduzećima od tada ima 60 odsto vlasništva, dok njegov brat Žarko ima 40 odsto. A posao sa državom se nastavio. Firme imaju i milionsku imovinu – među kojima su stan i garaže u Beogradu, poslovni prostori u Raški, Kraljevu, Novom Pazaru, kao luksuzni hotel na Kopaoniku. Imovina firme "Dolly Bell", koja upravlja hotelom na Kopaoniku, bila je u 2025. godini vredna više od 18,5 miliona evra - pokazuje finansijski izveštaj. Prošle godine je ova firma poslovala u minusu, sa gubitkom od oko 1,68 miliona evra. Kako rade ostale Veselinovićeve firme?"Inkop" je proteklih godina u Srbiji preuzeo dve državne firme pod stečajem. Jedna je "Betonjerka Aleksinac", nekada prezaduženo preduzeće sa juga Srbije, koju je "Inkop" kupio u oktobru 2019. godine. A sa novim vlasnicima, tokom narednih godina, "Betonjerka" sklapa velike ugovore sa državom, a prihodi firme počinju da rastu. Ta firma je, takođe, od decembra 2021. pod američkim sankcijama. Prošlu, 2025. godinu "Betonjerka" je završila sa prihodima od oko četiri miliona evra i zaradom od preko 690 hiljada evra - pokazuju finansijski izveštaji. "Betonjerka" je deo grupe firmi koje su zajednički ugovarale poslove sa državnom "Elektrodistribucijom Srbije", pokazalo je ranije istraživanje RSE. Poslednji posao sa "Elektrodistribucijom" sklopljen je u avgustu 2024. – dogovorena je izgradnja stubova za dalekovode u vrednosti od preko 6 miliona evra. U finansijskom izveštaju za 2025, državna "Elektroprivreda" (EPS) se pominje kao jedan od ključnih poslovnih partnera "Betonjerke". "Inkop" je u decembru 2022. kupio i državno preduzeće "Velmortrans-plus" iz Ćuprije. To je bio gradski autoprevoznik koji je završio pod stečajem, a "Inkop" ga je kupio za oko pola miliona evra, odnosno za polovinu procenjene vrednosti. Time su Veselinovići postali vlasnici i vredne imovine preduzeća pored autoputa Beograd- Niš, među kojima su autobuska stanica u Ćupriji i više od dva hektara zemljišta. Ova firma ne pokazuje značajne finansijske rezultate. Za šta se optužuje Zvonko Veselinović?U izveštaju Sjedinjenih Američkih Država, kojim su 2021. obrazložene sankcije, navodi se da je Zvonko Veselinović lider organizovane kriminalne grupe, da je Milan Radoičić njegov zamenik, te da su umešani u šemu podmićivanja širokog spektra. Kriminalna grupa je, kako stoji u tom izveštaju, umešana u šverc narkotika, oružja i robe između Kosova i Srbije. U koruptivnoj šemi pominju se i političari, kojima je Veselinović, kako se navodi, pomagao u izbornoj kampanji, a zauzvrat bi ga oni "nagrađivali najboljim infrastrukturnim ugovorima". Nije precizirano o kojim je političarima reč. Pored SAD, Radoičić i Veselinović su zbog sumnji na korupciju od 2022. pod sankcijama i Velike Britanije. Dok u Srbiji posledica nema, sankcije su pravno obavezujuće za američke i britanske firme i građane, kojima je zabranjeno da posluju sa licima sa crne liste. A kosovske vlasti dovodile su Radoičića i Veselinovića u vezu sa teškim krivičnim delima, među kojima je i ubistvo političara sa severa Kosova Olivera Ivanovića.

Srbija traži od Evropske unije (EU) da ubrza proces proširenja i da što pre otvori Šengenski prostor za zemlje Zapadnog Balkana, izjavio je ministar spoljnih poslova Marko Đurić 11. maja. Đurić je nakon sastanka ministara spoljnih poslova EU i ministara zemalja Zapadnog Balkana rekao da "tvrde granice prekidaju krvotok ekonomije i turizma". "Nema razloga da Evropa već ovog leta ne omogući da se otključa pun potencijal uključivanja našeg regiona u Šengen, zato što bi to, po našoj proceni dovelo do 50 milijardi evra nove ekonomske aktivnosti, a ne bi umanjilo bezbednost EU", rekao je Đurić. Šef diplomatije Srbije je rekao da brže EU integracije diktiraju globalne okolnosti koje su "bez presedana". "Nije bilo generacije koja se istovremeno suočila sa usponom veštačke inteligencije, društvenih mreža i da istovremeno imamo potpunu promenu geopolitičkog poretka. Takve rapidne promene nalažu da EU u svoje redove bez odlaganja primi države koje još uvek nisu članice, a jesu na kontinentu", rekao je Đurić. Ideju o zajedničkom prijemu svih zemalja Zapadnog Balkana u EU izneo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem 2025. godine. Srbija je kao zemlja kandidat za članstvo u EU do sada otvorila 22 od 35 poglavlja, a samo dva zatvorila. Poslednje poglavlje otvorila je 2021. godine. Osim toga, zemlji preti ukidanje sredstava iz evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan, nakon što je skupštinska većina bez javne rasprave usvojila set spornih izmena zakona o pravosuđu. Nakon što je Venecijanska komisija iznela devet sugestija za korekciju ovih izmena, vlast je počela rad na novim izmenama.

Iako nema formalne odluke o zamrzavanju finansijskih sredstava Srbiji, evropska komesarka Marta Kos priznala je da zemlja nije primila evropski novac od usvajanja pravosudnih zakona. "Nikada nisam rekla da su sredstva zamrznuta. Zaista, ovo je veoma važno", rekla je Kos novinarima u Briselu. "Ono što sada radimo jeste da stalno proveravamo da li sve zemlje primaoci novca iz Plana rasta ispunjavaju kriterijume. I istina je da, otkako su usvojeni pravosudni zakoni pre nekoliko meseci, nismo izvršili nikakve isplate, ali nije doneta nikakva formalna odluka o neisplati", dodala je ona. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je 30. aprila da je Komisija stopirala isplatu finansijskih sredstava zbog spornih pravosudnih zakona. "Za sada smo zaustavili sve isplate iz Plana rasta zato što je Srbija nazadovala u oblasti pravosuđa i dokle god to ne popravi, neće moći da dobije finansijsku podršku EU", izjavila je komesarka Kos govoreći na Univerzitetu u Friburu u Švajcarskoj. Sporni, takozvani "Mrdićevi zakoni!, usvojeni u januaru ove godine, za Evropsku uniju predstavljaju korak unazad u procesu integracija Srbije ka EU. Komesarka Kos je i ranije u više navrata upozoravala da ovi zakoni ograničavaju nezavisnost pravosuđa. Marta Kos je rekla da, ukoliko Evropska komisija utvrdi da je Srbija ispunila kriterijume za isplatu, onda će i dobiti novac koji joj je dodeljen iz Plana rasta. "Status kandidata dolazi s obavezama s obe strane i očekujemo od zemlje kandidata da se razvija, a ne da nazaduje u određenim oblastima", poručila je Marta Kos.

Podsekretarka za javnu diplomatiju američkog Stejt departmenta Sara Rodžers (Sarah B. Rogers) potpisala je u Beogradu Sporazum o učešću SAD na međunarodnoj izložbi EXPO 2027. A sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarala je o saradnji u oblasti energetike, tehnologije, kulture. "SAD i Srbija ušli su u novu eru bilateralnih odnosa i EXPO će biti sjajna prilika da se istakne naše prijateljstvo i trgovinske veze", napisala je Rodžers na mreži Iks. Rodžers je nakon potpisivanja ugovora rekla da je predsednik SAD Donald Tramp (Trump) posvećen odnosima sa Srbijom. "Želimo da naglasimo posvećenost predsednika Trampa uzajamno korisnom odnosu sa Srbijom", dodala je. Govoreći o učešću SAD na međunarodnoj izložbi sledeće godine, Rodžers je izjavila da je svaki EXPO prilika da se promovišu američki ekonomski i komercijalni interesi. "Predsednik Tramp voli velike, spektakularne događaje poput ovog", navela je. Prethodno je Stejt department saoštio da svetske izložbe pružaju priliku za angažovanje i inspirisanje globalne publike, promovisanje ekonomskih i komercijalnih interesa SAD i isticanje američke izvrsnosti. Nakon sastanka sa Rodžers, predsednik Aleksandar Vučić poručio je da Srbija ostaje otvorena za dalju saradnju sa američkim partnerima, posebno u oblasti obnovljivih izvora energije i novih investicija Istovremeno je ocenio da učešće SAD na izložbi EXPO 2027 u Beogradu predstavlja "veliko priznanje za Srbiju i potvrdu ugleda na međunarodnoj sceni." Ugovor o učešću SAD na međunarodnoj izložbi EXPO 2027 sa američkom podsekretarkom potpisali su ministarka unutrašnje i spoljne trgovine u Vladi Srbije i komesarka za Ekspo 2027 Jagoda Lazarević i direktor kompanije Ekspo 2027 Danilo Jerinić. "Zaista želimo da još šire otvorimo vrata za američke kompanije i mislim da to može da bude izuzetna prilika da oni dođu i vide sve ono što region može da ponudi", rekla je ministarka Lazarević. Do sada je svoje učešće na specijalizovanoj izložbi EXPO 2027 Beograd potvrdilo 137 zemalja, među kojima su pojedine članice Evropske unije, kao i Turska, Kina i Rusija. EXPO koji organizuje Beograd nije svetska, već specijalizovana izložba koja se održava između dve glavne manifestacije. Kako je RSE ranije pisao, na osnovu podataka iz godišnjih budžeta Srbije, izdvajanja za izgradnju kompleksa i realizaciju EXPO izložbe u Beogradu su od 2024. godine premašila dve milijarde evra. Pored izgradnje kompleksa, ta sredstva su, između ostalog, predviđena i za izgradnju Nacionalnog stadiona i saobraćajnica za potrebe izložbe. Kako bi ubrzala procedure za izgradnju, Skupština Srbije je u oktobru 2023. usvojila poseban zakon, lex specialis, koji predviđa da se radovi ugovore direktnim pogodbama bez primene Zakona o javnim nabavkama. Za vlast, projekat je od izuzetnog značaja, jer će, kako navode zvaničnici, privući nove investicije u Srbiju. Stejt departmenta je najavio da će Rodžers sastati sa članovima Vlade Srbije sa kojima će razgovarati o zajedničkim prioritetima Srbije i SAD na Zapadnom Balkanu. Prethodnog dana srela se sa šefom diplomatije Marko Đurićem, koji je nakon susreta napisao na Instagramu da je taj sastanak "odrazio rastući pozitivan zamah u srpsko-američkim odnosima i rastući obim saradnje između dve zemlje." Američka podsekretarka boravi u Beogradu i Veneciji od 6. do 12. maja. Rodžers je u Veneciji prisustvovala otvaranju američkog paviljona na Venecijanskom bijenalu.

Visoka predstavnica Evropske unije (EU) za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas potvrdila je da su učestali izborni ciklusi na Kosovu glavni razlog zbog kojeg nije bilo nove runde dijaloga na nivou lidera. Ona je novinarima potvrdila da je postojala spremnost i kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kod premijera Kosova Aljbina Kurtija za sastanak u okviru dijaloga, međutim, raspisivanje novih vanrednih izbora na Kosovu je ponovo odložilo proces. "Mi smo zapravo planirali dijalog između Beograda i Prištine, politički dijalog na visokom nivou. Imali smo saglasnost oba lidera – sa Kosova i iz Srbije, ali sada nam se ponovo približavaju izbori na Kosovu, što naravno odlaže proces. Ali radim odvojeno sa obojicom kako bismo mogli da nastavimo sa implementacijom sporazuma koji su već na snazi", izjavila je šefica evropske diplomatije Kaja Kallas. Lideri Srbije i Kosova poslednji put su se u okviru dijaloga sastali u septembru 2023. godine. Kaja Kallas preuzela je dužnost visoke predstavnice EU u decembru 2024. godine i do sada nije imala priliku da bude domaćin dijaloga na najvišem političkom nivou. Ona je danas domaćin sastanka ministara inostranih poslova država članica Evropske unije (EU) i njihovih kolega sa Zapadnog Balkana. Rasprava između 27 šefova evropskih diplomatija i šest ministara inostranih poslova zemalja regiona poslužiće kao povod za nastavak diskusije o situaciji u regionu, koja će biti održana istog dana, ali samo na nivou evropskih ministara. Očekuje se da će ministri inostranih poslova EU i Zapadnog Balkana, između ostalog, razgovarati o pripremama za samit EU–Zapadni Balkan, koji će u junu biti održan u Tivtu, u Crnoj Gori. Evropske diplomate uključene u pripreme sastanka najavile su da će fokus rasprave između evropskih ministara i njihovih kolega iz regiona biti jačanje saradnje između EU i zemalja regiona, povećanje otpornosti država Zapadnog Balkana na negativne spoljne uticaje, usklađivanje sa spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije, kao i odnosi između samih zemalja regiona.

Grupa muškaraca bacila je suzavac tokom žurke u kvir klubu Mornar u Beogradu, saopštilo je u nedelju Udruženje "Da se zna", koje zastupa prava LGBT+ osoba. Kako je navelo ovo udruženje, incident se dogodio u noći između 9. i 10. maja. "Neposredno pre incidenta, jedan od napadača pretio je okupljenima ispred kluba. Ubrzo se vratio sa još dvojicom muškaraca, nakon čega su upali u klub i bacili suzavac, izazvavši kašalj, gušenje i paniku među gostima. Na osnovu dostupnih snimaka, lice je identifikovano i slučaj je prijavljen policiji", saopštilo je udruženje. Radio Slobodna Evropa (RSE) poslao je hitan upit Ministarstvu unutrašnjih poslova u vezi sa ovim incidentom, ali do objavljivanja vesti odgovor nije stigao. Ovo udruženje je upozororilo na porast mržnje i nasilja prema LGBT+ osobama širom Srbije, što, kako kažu, za posledicu ima sve učestalije napade na retka mesta okupljanja LGBT+ zajednice u Beogradu. "Podsećamo da su se slični napadi na kvir prostore dogodili i u oktobru prošle godine, kada su ispred Guvernanta bara ispisani homofobični i neonacistički grafiti, potom je provaljeno u klub Mornar, a zatim je došlo i do fizičkog napada u Guvernanta baru", navodi udruženje. Kako navode, zabeleženo je i nekoliko fizičkih napada na centralnom Trgu Republike u Beogradu, a u svim slučajevima "izostala je adekvatna reakcija policije i tužilaštva". Ovo udruženje je početkom godine saopštilo da je tokom 2025. u Srbiji zabeleženo najmanje 110 incidenata motivisanih mržnjom prema LGBT+ zajednici, što je najveći broj u poslednjih devet godina, otkako ta organizacija vodi evidenciju.

Podsekretarka za javnu diplomatiju Sjedinjenih Država Sara Rodžers (Sarah Rogers) doputovala je u nedelju u Beograd, gde se sastala sa ministrom spoljnih poslova Srbije Markom Đurićem. Đurić je na Instagramu 10. maja napisao da je na sastanku sa američkom zvaničnicom razgovarao o učešću SAD na specijalizovanoj izložbi EXPO u Beogradu 2027. godine, "kao i o novim mogućnostima za produbljivanje saradnje u oblasti javne diplomatije". "Naš sastanak je odrazio rastući pozitivan zamah u srpsko-američkim odnosima i rastući obim saradnje između naše dve zemlje", napisao je Đurić. Kako je dodao, Srbija " visoko ceni dijalog i partnerstvo sa Sjedinjenim Državama". Američki Stejt department (State Department) najavio je 5. maja da će podsekretarka Rodžers u Beogradu potpisati Sporazum o učešću SAD na međunarodnoj izložbi EXPO 2027. "Svetske izložbe pružaju priliku za angažovanje i inspirisanje globalne publike, promovisanje ekonomskih i komercijalnih interesa SAD i isticanje američke izvrsnosti", navedeno je u saopštenju. Iz Stejt departmenta je najavljeno i da će američka zvaničnica razgovarati sa predstavnicima vlasti u Srbiji o "zajedničkim prioritetima na Zapadnom Balkanu". Rodžers će se u ponedeljak, 11. maja, sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, najavljeno je iz Vučićevog kabineta. Tokom posete Evropi, američka zvaničnica boravila je i u Veneciji gde je prisustvovala otvaranju američkog paviljona na Venecijanskom bijenalu.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je u nedelju da očekuje već 10. ili 11. maja novi predlog kompanije MOL u vezi sa kupovinom Naftne industrije Srbije (NIS), koja je u većinskom ruskom vlasništvu. Ona je za TV Prva rekla da srpska strana nije zadovoljna detaljima u vezi sa budućim radom Rafinerije, pokrivenosti tržišta u veleprodaji i maloprodaji, kao i finansijskim obavezama na koje se NIS obavezao pre nekoliko godina. "Ako MOL nije zadovoljan time, mora da nam nešto da zauzvrat", rekla je Đedović Handanović. Kako je rekla, Srbija želi da postigne kompromis, "ali ne po svaku cenu". "Mislim da je MOL-u jasno koje su naše 'crvene linije'. Očekujemo novi predlog u najkraćem roku, ja očekujem danas ili sutra (10. ili 11. maj), da bismo uspeli da završimo te pregovore pre 22. maja, što je rok koji je postavila američka administracija", rekla je ministarka. Prema njenim rečima, Rafinerija u Pančevu će morati da radi i to se ne dovodi u pitanje. "Pitanje je u kom obimu, u kom kapacitetu, kako ćemo da nadgledamo, šta ako se to ne ostvari i kako Srbija onda brani svoju poziciju, jer Rafinerija ima uticaj na sigurnost snabdevanja, na bruto domaći proizvod, na zaposlenost i na industrijski rast", kaže Đedović Handanović 10. maja. Dan ranije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će mađarska kompanija, ukoliko želi da kupi ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS), morati da drži otvorenom rafineriju u Pančevu. Ruske energetske kompanije, Gaspromnjeft (Gazprom Neft) i Gasprom (Gazprom), drže više oko 56 odsto NIS-ovih akcija. Konačnu reč o kupoprodaji udela u NIS-u daje američki OFAC, koji mora da odobri transakciju MOL-a i Gaspromnjefta. NIS je pod američkim sankcijama od januara 2025. Posle više odlaganja, stupile su na snagu u oktobru te godine. Cilj sankcija usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našao i NIS, jeste da onemoguće Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu. U maju, u finišu pregovora o prodaji ruskog udela u NIS-u, pojavio se novi kupac. Firma "Senator Dva" Ranka Mimovića, koja je navodno poslala ponudu Gaspromnjeftu, osnovana je u Srbiji polovinom prošle godine. U kratkom telefonskom razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), Mimović je to potvrdio. Ponudio je navodno dve milijarde evra. Mimović je u javnosti ranije predstavljan kao biznismen sa nizom firmi u Srbiji i regionu, od kojih su mnoge ugašene. Njegovo poslovanje u Sloveniji pratile su sumnje na prevare i pranje novca. Vučić je ranije demantovao navode koji su se pojavili u javnosti da vlast stoji iza Mimovićeve ponude za kupovinu NIS-a.

Ministri inostranih poslova država članica Evropske unije (EU) imaće 11. maja zajednički sastanak sa svojim kolegama sa Zapadnog Balkana. Rasprava između 27 šefova evropskih diplomatija i šest ministara inostranih poslova zemalja regiona poslužiće kao povod za nastavak diskusija o situaciji u regionu koja će biti održana istog dana, samo na nivou evropskih ministara. Očekuje se da će ministri inostranih poslova EU i Zapadnog Balkana, između ostalog, razgovarati o pripremama za samit EU–Zapadni Balkan, koji će u junu biti održan u Tivtu, u Crnoj Gori. Evropske diplomate uključene u pripreme sastanka najavile su da će fokus rasprave između evropskih ministara i njihovih kolega iz regiona biti jačanje saradnje između EU i zemalja regiona, povećanje otpornosti država Zapadnog Balkana na negativne spoljne uticaje, usklađivanje sa spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije, kao i odnosi između samih zemalja regiona. S tim u vezi, zvaničnici upoznati sa pripremama sastanka naglasili su da će među temama koje Brisel želi da zadrži u fokusu biti i dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Ovi izvori upozoravaju da briselski zvaničnici nisu zadovoljni dinamikom procesa. "Iako je u poslednjih nekoliko meseci bilo određenih rezultata, dijalog Beograda i Prištine još nema dinamiku koju bismo želeli da vidimo. Očekujemo da će tokom diskusije biti dat dodatni podsticaj kako bi se proces unapredio", rekao je jedan evropski diplomata koji je želio da ostane anoniman. Ovaj zvaničnik je potvrdio spremnost visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kallas, da, kako je rekao, "odigra svoju ulogu" u ovom procesu. Međutim, briselske diplomate upozoravaju da, bez obzira na njenu spremnost da sazove novu rundu dijaloga na nivou lidera, unutrašnja situacija na Kosovu otežava realizaciju tog cilja zbog neprestanih izbornih ciklusa u zemlji, što se direktno odražava i na sam proces dijaloga. Lideri Srbije i Kosova poslednji put su se u okviru dijaloga sastali u septembru 2023. godine. Kaja Kallas preuzela je dužnost visoke predstavnice EU u decembru 2024. godine i do sada nije imala priliku da bude domaćin dijaloga na najvišem političkom nivou. Tokom 2025. godine opravdanje za izostanak susreta u okviru dijaloga bile su nepovoljne unutrašnje političke okolnosti, kako u Srbiji tako i na Kosovu, doduše različite prirode. U Srbiji se od novembra 2024. održavaju protesti nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je život izgubilo 16 građana. Kosovo se, s druge strane, tokom cele prošle godine suočavalo sa institucionalnom krizom zbog nedostatka političkog dogovora o formiranju institucija nakon izbora. Na Kosovu su parlamentarni izbori održani u februaru i decembru 2025. godine, dok su novi izbori zakazani za 7. jun.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 9. maja da će mađarska kompanija "MOL", ukoliko želi da kupi ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS), morati da drži otvorenom rafineriju u Pančevu. "Što bi MOL držao otvorenu rafineriju u Srbiji? Ima rafineriju u Bratislavi i Budimpešti. Što bi držao otvorenu i u Srbiji? Ne bi, ali će morati da je drži, ako hoće da kupi", rekao je Vučić novinarima prilikom obilaska Sremskog okruga, prenosi agencija Beta. Prema njegovim rečima, Srbija se drži "čvrsto" u pregovorima. "Mi smo rekli ne može. Izmislili su nekog biznismena da bi se sve prolongiralo još tri-četiri meseca, rekli smo ne može. Ili ćete to da kupite sad, ili ćemo to drugačije da rešavamo", rekao je Vučić. U maju, u finišu pregovora o prodaji ruskog udela u NIS-u, pojavio se novi kupac. Firma "Senator Dva" Ranka Mimovića, koja je navodno poslala ponudu Gaspromnjeftu, osnovana je u Srbiji polovinom prošle godine. U kratkom telefonskom razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), Mimović je to potvrdio. Ponudio je navodno dve milijarde evra. Mimović je u javnosti ranije predstavljan kao biznismen sa nizom firmi u Srbiji i regionu, od kojih su mnoge ugašene. Njegovo poslovanje u Sloveniji pratile su sumnje na prevare i pranje novca. Vučić je ranije demantovao navode koji su se pojavili u javnosti da vlast stoji iza Mimovićeve ponude za kupovinu NIS-a. On je izjavio i da ne poznaje biznismena Mimovića i da nije upoznat sa njegovim namerama da kupi NIS. Tvrdi i da mu to "ne bi dozvolio". Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović ranije je izjavila da je rad rafinerije u Pančevu, jedine rafinerije za preradu nafte, jedna od tačaka sporenja na relaciji Beograd-Budimpešta. Srbija, prema njenim rečima, nije zadovoljna iznetim predlogom koji se odnosi na rad te rafinerije. Ruske energetske kompanije, Gaspromnjeft (Gazprom Neft) i Gasprom (Gazprom), drže više oko 56 odsto NIS-ovih akcija. Gaspronjeft je za Reuters saopštio da u ovom momentu o prodaji pregovaraju samo sa mađarskim MOL-om. Konačnu reč o kupoprodaji udela u NIS-u daje američki OFAC, koji mora da odobri transakciju MOL-a i Gaspromnjefta. NIS je pod američkim sankcijama od januara 2025. Posle više odlaganja, stupile su na snagu u oktobru te godine. Cilj sankcija usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našao i NIS, jeste da onemoguće Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu.

Vlada Srbije novcem iz budžeta države finansira Udruženje veterana "Crvene beretke", organizacije koja okuplja nekadašnje pripadnike rasformirane specijalne jedinice Državne bezbednosti, čiji su pripadnici učestvovali u ratnim zločinima i osuđeni za likvidacije političkih protivnika. Prema analizi Radija Slobodna Evropa (RSE), samo kroz konkurse Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u poslednje dve godine ovom udruženju dodeljeno je 23.000 evra. Udruženje veterana Crvene beretke dobilo je novac na svim konkursima iz oblasti boračke zaštite koje je Ministarstvo rada realizovalo od trenutka kada je na čelo tog ministarstva postavljena Milica Đurđević Stamenkovski. Đurđević Stamenkovski je predsednica krajnje desničarske stranke Zavetnici i postala je deo vlasti 2024. godine, iako njena partija na tadašnjim izborima nije prešla cenzus. Iz Ministarstva rada nisu odgovorili na pitanja RSE na šta su konkretno potrošena dodeljena sredstva i koji je javni interes da se budžetskim novcem finanisraju projekti Udruženja veterana Crvene beretke. Odgovor je izostao i od Udruženja veterana Crvene beretke. "Kada uzmete takvu jednu jedinicu i od nje ponovo pravite heroje, a poznat je njihov 'ratni put', čovjek se mora zapitati kakve to vrijednosti ova vlast propagira", kaže za RSE Filip Švarm, glavni i odgovorni urednik nedeljnika "Vreme" i autor dokumentarca o "Jedinici za specijalne operacije". Šta finansira Ministarstvo?Prema podacima Agencije za privredne registre, Udruženja veterana Crvene beretke je osnovano 2019. godine. Javno dostupni podaci o poslovanju pokazuju da je prve prihode udruženje imalo 2021. godine, kada je prijavljen ukupan prihod od 4.800 evra. Najviše novca Udruženje je prikupilo tokom 2024, ukupno 29.000 evra. Podaci o iznosu prikupljenih donacija za 2025. još nisu objavljeni. Od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja su u 2024. i 2025. dobili 11. 500 evra po godini, ukupno 23.000 evra, pokazuju izveštaji Ministarstva. Javno dostupni podaci ne govore o tome odakle su još stizali prihodi. Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski je odobrila finansiranje Udruženja veterana Crvene beretke u cilju organizovanja "Veteranskog višeboja", realizacije projekata "Položaj boraca u društvu danas" i "Zavet slobode". Veteranski višeboj je sportsko takmičenje veterana koje Udruženje organizuje jednom godišnje i koje je uz donacije Ministarstva rada, prethodnih godina podržano i sredstvima Vlade Vojvodine. RSE je u vezi sa dodeljivanjem sredstava ovom udruženju pisao i Vladi Autonomne Pokrajine Vojvodine, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao. Prema podacima sa interneta, Udruženje veterana Crvene beretke je poslednje četiri godine organizovalo "Veteranski višeboj". Tom prilikom je udruženje dodelilo plaketu Dušanu Bajatoviću, funkcioneru vladajuće Socijalističke partije Srbije i dugogodišnjem direktoru državnog preduzeća "Srbijagas". Na skupu 2025. godine je, kako se može videti na objavljenim fotografijama, bio istaknut i baner "Drina je reka, a ne granica", aludirajući na prirodnu granicu između Srbije i Bosne i Hercegovine. O projektima Udruženja veterana Crvene beretke – "Zavet slobode" i "Položaj boraca u društvu danas", koje su sa 10.000 evra dotirani iz budžeta, nema javno dostupnih informacija o tome šta podrazumevaju, da li su i kada realizovani. Izveštaji o realizaciji tih projekata nisu objavljeni ni u konkursnoj dokumentaciji resornog Ministarstva. Krajem 2022. udruženje je podiglo spomenik nekadašnjem pripadniku Crvenih beretki Nikoli Simiću u beogradskom naselju Busije. Ko je prvi čovek udruženja?Zakonski zastupnik Udruženja Crvene beretke je Živorad Žika Ivanović, bivši pripadnik jedinice za specijalne operacije koji je, kako se može videti na snimku iz maja 1997. godine, raportirao tadašnjem predsedniku SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću na svečanosti povodom osnivanja Jedinice u Kuli na severozapadu Srbije. Iako se njegovo ime pominjalo na suđenju bivšim šefovima Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, protiv Ivanovića nije vođen sudski postupak ni pred međunarodnim niti pred domaćim sudovima. Veterani u odbrani vlastiPoslednji put, Ivanović je bio u fokusu javnosti u martu 2025. godine kada je predvodio veterane JSO u šatorskom naselju u Pionirskom parku, gde se duže od godinu dana nalaze pristalice vladajuće Srpske napredne stranke, među njima i pojedinci sa kriminalnim dosijeima. "Posebno je perverzno to što su se oni pojavili tamo doslovno nekoliko dana uoči godišnjice ubistva premijera Zorana Đinića", kaže Švarm. Uz Žiku Ivanovića, veterane je u Pionirskom parku u Beogradu predvodio i bivši komandant srpske Žandarmerije Goran Radosavljević Guri, kojeg Sjedinjene Države dovode u vezu sa ubistvom braće Bitići nakon rata na Kosovu 1999. Iz vladajuće stranke tada su naveli da ne vide problem u njihovom prisustvu na skupu podrške predsedniku Aleksandru Vučiću i aktuelnoj vlasti. U međuvremenu, veterani rasformirane JSO postali su redovni učesnici manifestacija koje organizuje vladajuća stranka – od obeležavanja godišnjica istorijskih događaja do svečanosti povodom dana beogradskih opština. U decembru 2025. bili su gosti Ministarstva rada a kako su naveli na svom Instagram profilu, tom prilikom su prisustvovali radnom sastanku sa temom “daljeg unapređenja položaja boraca”. Sa njima se tom prilikom fotografisala i resorna ministarka Milica Đurđević Stamenkovski. Đurđević Stamenkovski je kao predsednica krajnje desničarske stranke Zavetnici do 2024. bila u opoziciji. Kada je u maju 2024. formirana Vlada, dobila je mesto ministarke za brigu o porodici. U aktuelnoj Vladi prešla je na čelo Ministarstva za rad. U februaru 2024. godine, tadašnji ministar odbrane i predsednik vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević, posetio je štand Udruženja veterana Crvene beretke na Novosadskom sajmu. Udruženje je tada učestvovalo na manifestaciji "Sajam zavičaja", koju je organizovao Fond za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu, uz podršku Vlade Vojvodine. Proslava 35 rođendana jedinicePovodom 35 godina od osnivanja, deo veterana Jedinice za specijalne operacije organizovao je 4. maja 2026. proslavu na kojoj se u ime bivših članova ove jedinice, Vasilije Mijović zahvalio predsedniku Aleksandru Vučiću, navodeći da je njegovim dolaskom na vlast, jedinici vraćena slava. "Uvek računajte na nas, da našu otadžbinu još dugo vodite, odavno Srbija nije imala takvog vođu, vizionara", rekao je Mijović i dodao da je "kolegijum doneo odluku da se predsedniku dodeli pseudonim 'Veliki Aleksandar'". "U ovom trenutku mislim da je to usmereno ka onom najtvrđem nacionalističkom dijelu biračkog tijela naprednjaka", kaže Filip Švarm. Fotografije objavljene na Instagram profilu Udruženja veterana Crvene beretke, pokazuju da je Mijović na nekoliko događaja s početka ove godine, bio deo delegacije ovog udruženja. Vasilije Mijović, bivši je funkcioner crnogorske tajne policije. Kao pripadnik paravojnih formacija koje su delovale u Bosni i Hrvatskoj, učestvovao je u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. O njegovoj ulozi u ratnim sukobima tokom devedesetih, govorilo se i u Tribunalu za ratne zločine u Hagu gde su ga svedoci označili kao učesnika u nehumanim postupcima protiv stanovništva kao i kriminalnim radnjama poput krijumčarenja ukradenih automobila. Mijoviću se nije sudilo zbog uloge u ratu ni pred domaćim, niti pred međunarodnim sudovima. On je 1996. pred sudom u Novom Sadu osuđen na tri godine zatvora, jer je godinu dana ranije izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je poginulo dvoje dece. Sud mu je godinama odlagao izvršenje kazne, koju je odslužio tek nakon više od jedne decenije. Mijović je od 1998 do 2006. radio kao specijalni savetnik pomoćnika ministra u crnogorskoj Državnoj bezbednosti. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore otpušten je 2006. zbog falsifikovanja diplome Pravnog fakulteta. Iste godine je, uoči referenduma o crnogorskoj nezavisnosti, osuđen na 10 meseci zatvora pred podgoričkim Osnovnim sudom zbog povrede sloboda opredeljenja pri glasanju i izazivanja panike.

Memorandum o saradnji Srbije i Srpske pravoslavne crkve (SPC) na osnivanju Univerziteta "Sveti Sava" potpisan je 8. maja u zgradi Patrijaršije SPC u Beogradu. Potpisali su ga premijer Srbije Đuro Macut i patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije. "Svesni značaja trenutka za budućnost srpskog obrazovanja i kulture, uvereni smo da nastavljamo istorijski utemeljen prosvetni put srpskog naroda, crkve i države", kazao je Porfirije. Odluka o osnivanju nove visokoškolske ustanove dolazi u trenutku kada su predstavnici akademske zajednice u Srbiji su na meti kritika vlasti otkako su podržali studentske proteste pokrenute zbog tragedije u Novom Sadu u novembru 2024. godine. Srpska pravoslavna crkva stala je na stranu vlasti i označila antivladine proteste kao pokušaj destabilizacije države. Poglavar SPC je kazao da osnivanje Univerziteta Sveti Sava "nije upereno ni protiv koga" već da iskazuje "brigu za javno i opšte dobro". Potpisivanju memoranduma prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je izjavio da će se na novom univerzitetu školovati budući sveštenici i da će SPC imati finansijsku i "svaku drugu vrstu pomoći" države prilikom osnivanja te visokoškolske ustanove. "U vremenima kada smo gubili državnu, nismo izgubili sebe, jer smo imali crkvu i njenu školu. Na ovom univerzitetu će mladi moći da steknu izuzetno obrazovanje i baštine patriotizam", kazao je Vučić. Tekst Memoranduma je, početkom aprila, usvojila Vlada Srbije. Međutim, osim nekoliko rečenica nije detaljnije obrazloženo sa kojim ciljem se planira osnivanje univerziteta niti da li će se on voditi kao državna ili privatna ustanova, s obzirom na to da isključivo vlada može da formira državne univerzitete. Iz Vlade su za Radio Slobodna Evropa tada naveli da će nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju dve strane "započeti razgovore o detaljima osnivanja ovog univerziteta". Iz Ministarstva prosvete i Srpske pravoslavne crkve nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa o detaljima ove inicijative.

Ministar pravde Nenad Vujić najavio je da će prva verzija izmena seta pravosudnih zakona biti poslata Venecijanskoj komisiji 8. maja, nakon čega će sa njenim predstavnicima biti pojašnjeni određeni delovi, objavilo je Ministarstvo pravde u četvrtak, 7. maja. Zakonske izmene koje su predmet usklađivanja i diskusije tiču se Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o sudijama i Zakona o Visokom savetu tužilaštva. Skupština Srbije ih je usvojila na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića, pa su kolokvijalno nazvani "Mrdićevi zakoni". Opozicija i deo stručne javnosti i nevladinih organizacija bio izričito protiv njih. Potom je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić od Venecijanske komisija, savetodavnog tela Saveta Evrope za ustavna pitanja, zatražila mišljenje o tim zakonima. Venecijanska komisija objavila je 24. aprila hitno mišljenje o izmenama pet srpskih zakona koji uređuju pravosuđe i javno tužilaštvo i dala sedam ključnih preporuka za otklanjanje nedostataka koji narušavaju mehanizme zaštite autonomije javnog tužilaštva i nezavisnosti sudstva. Hitno mišljenje biće predstavljeno Venecijanskoj komisiji na potvrđivanje na njenoj plenarnoj sednici u Veneciji 12–13. juna. Ministarstvo pravde je na svom sajtu objavilo da je u četvrtak održano drugo javno slušanje mogućih rešenja za izmene seta pravosudnih zakona u skladu sa Ustavom, zakonima i preporukama eksperata Venecijanske komisije. Kako se navodi u saopštenju, u diskusiji su tokom dvodnevnog javnog slušanja učestvovale brojne sudije i javni tužioci iz sudova i javnih tužilaštava i Srbije, kao i predstavnici advokature. Međutim, Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za Poglavlje 23 upozorila je u sredu da resorno Ministarstvo nije na vreme obavestilo zainteresovanu javnost o datumu održavanja javnih slušanja. Kako kažu, Ministarstvo pravde je 4. maja u večernjim satima obavestilo javnost o tome. Prema oceni NKEU, takav rok, bez objavljenog nacrta izmena i bez mogućnosti da se zainteresovana javnost adekvatno pripremi, ukazuje da je reč o formalnom, a ne suštinskom uključivanju javnosti. Usvajanje "Mrdićevih zakona" je kritikovala Evropska unija, iz koje je stiglo upozorenje da bi Srbiji mogla biti uskraćeno 1,5 milijardi evra sredstava iz Plana rasta. Brisel do sada nije doneo zvaničnu odluku o zamrzavanju sredstava. Državni zvaničnici najavili su da bi preporuke Venecijanske komisije mogle biti usvojene pre juna, kada bi Srbiji trebalo da bude isplaćen deo EU novca.

Dve milijarde evra, koje je navodno obezbedio biznismen iz Srbije, ponovo su pokrenule pitanje – ko će biti novi vlasnik Naftne industrije Srbije (NIS). U kratkom telefonskom razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), Ranko Mimović je potvrdio da je dao ponudu za većinski udeo u NIS-u, kojeg drže ruski vlasnici. Ruski energetski gigant Gaspromnjeft (Gazprom Neft) je, sa druge strane, saopštio da u ovom momentu o prodaji pregovara samo sa mađarskom naftnom kompanijom MOL-om. Za predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ponuda srpskog biznismena je "neozbiljna". Firma "Senator Dva" Ranka Mimovića, koja je navodno poslala ponudu Gaspromnjeftu, osnovana je u Srbiji polovinom prošle godine, a o njenom poslovanju nema mnogo javno dostupnih informacija. Mimović je u javnosti ranije predstavljan kao biznismen sa nizom firmi u Srbiji i regionu, od kojih su mnoge ugašene. Njegovo poslovanje u Sloveniji pratile su sumnje na prevare i pranje novca. Biznismen bez odgovora o detaljima ponudeNIS je, zbog većinskog ruskog vlasništva, pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država (SAD), što je proteklih meseci otežalo poslovanje jedinog srpskog proizvođača nafte i naftnih derivata. Da bi se sankcije ukinule, Vašington traži izlazak ruskih energetskih kompanija iz NIS-a, a rok za to je 22. maj. A dok Moskva o prodaji pregovara sa mađarskim MOL-om, u javnosti se pojavio i "drugi igrač". Novinska agencija Rojters objavila je 6. maja da je biznismen Ranko Mimović, sa do sada javnosti nepoznatom firmom, ruskim vlasnicima ponudio dve milijarde evra za većinski udeo u NIS-u. Rekao je i da su ruski vlasnici ponudu "u načelu prihvatili", a da je o njoj obavestio i Kancelariju za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija. I to pre šest meseci. Na pitanja RSE koja su mu upućena mejlom, u vezi sa ponudom i poreklom kapitala kojim bi potencijalno kupio ruski udeo u NIS-u, Mimović do objave teksta nije odgovorio. Iz advokatske kancelarije, koja ga zastupa, u pisanom odgovoru za RSE je poručeno da "u ovoj fazi može jedino da potvrdi sve navode iznete od strane Rojtersa". Moskva tvrdi da pregovara samo sa BudimpeštomRuske energetske kompanije, Gaspromnjeft (Gazprom Neft) i Gasprom (Gazprom), drže više oko 56 odsto NIS-ovih akcija. Ali, tvrde da u ovom momentu o prodaji pregovaraju samo sa mađarskim MOL-om. "Gazprom Neft aktivno priprema prodaju svog udela u NIS-u mađarskoj kompaniji MOL. Neophodne korporativne i regulatorne procedure su trenutno u toku. Kompanija ne vodi nikakve druge pregovore po ovom pitanju", odgovoreno je Rojtersu. I MOL je za RSE potvrdio da su pregovori sa ruskim vlasnicima u toku. Vučić ponudu 'ne shvata ozbiljno'A predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ne poznaje biznismena Mimovića i da nije upoznat sa njegovim namerama da kupi NIS. Tvrdi i da mu to "ne bi dozvolio". "Čuj, našao neki dve milijarde. Srpska firma. Jeste ozbiljni? Nikada se u životu nije time bavio, pa će sad on da kupi to. Pa pita se valjda i Srbija. Evo ne možeš da kupiš. Ne da Srbija", rekao je Vučić 7. maja odgovarajući na pitanja novinara u Beogradu. Vučić je demantovao navode, koji su se pojavili u delu javnosti - da vlast stoji iza Mimovićeve ponude za kupovinu NIS-a. "To što ste vi naseli na nju, pa poverovali da iza toga stoji neko iz vlasti, to govori o vama", rekao je Vu;i'. Ocenio je i da "ta igra neće proći". "Ili će da dođe neko ko zna kako se time upravlja i kako se vode takva preduzeća i da upravlja na ozbiljan i odgovoran način, ili doviđenja svi", poručio je Vučić. Beograd, prema njegovim rečima, očekuje da pregovori između ruskih vlasnika i MOL-a budu gotovi tokom sledeće nedelje. "Ima nekih četiri-pet tačaka sporenja, ali mi smo spremni na kompromis, verujem i da je mađarska strana spremna za kompromis, kao i ruska", rekao je predsednik Srbije 7. maja. Država Srbija je, kao manjinski vlasnik NIS-a, uključena u pregovore. Cilj joj je da poveća svoj udeo u naftnoj kompaniji za pet odsto, ali i da sačuva rad rafinerije u Pančevu – jedine u državi. Ali, konačnu reč o kupoprodaji daje američki OFAC, koji mora da odobri transakciju MOL-a i Gaspromnjefta. OFAC do objave teksta nije odgovorio na pitanja RSE o prodaji NIS-a. Šta Ranko Mimović ima u Srbiji?Prema podacima privrednog registra Srbije, Ranko Mimović je vlasnik dve sestre firme, sličnog naziva – "KFT SENATOR TREASURY G.T.7. JEDAN" i "KFT SENATOR TREASURY G..7. DVA". Obe su registrovane na istoj adresi, istog dana –18. avgusta 2025. u Subotici. Firmi "Senator Jedan" je, kako se vidi u bazi Narodne banke Srbije, privremeno oduzet poreski identifikacioni broj (PIB), neophodan za poslovanje, a račun joj je blokiran zbog prinudne naplate. A firmi "Senator Dva", koja se i spominje kao potencijalni kupac NIS-a, blokiran je račun zbog duga od oko 80 evra. O radu ovih firmi nema mnogo dostupnih informacija. Nastale su podelom matične firme "KFT SENATOR TREASURY G.T.7. DOO", koja je, nakon dve godine poslovanja, ugašena u avgustu 2025. Ni o njoj nema mnogo informacija – osim da je njena imovina podeljena ćerkama firmama, koje su tu imovinu unele kao početni kapital. Firma "Senator Jedan" u svom kapitalu ima akcije jedne bugarske firme i obveznice Nemačke i Kine. Sve ovo vredi oko 822 miliona evra. Firma "Senator Dva" je kao kapital upisala potvrdu o depozitu sa pravom raspolaganja u švajcarskoj Union banci za 15 tona zlata, vrednog oko 950 miliona evra. I "Senator Jedan" i "Senator Dva" su registrovane za finansijske usluge. Nemaju zaposlenih. Obe su tokom 2025. godine bile neaktivne. Mimović je, u martu 2026, privrednom registru dostavio izveštaj o njihovoj neaktivnosti u prethodnoj godini. A pored ugašene matične firme "Senator", Mimović je u Srbiji tokom godina imao još sedam firmi različitih delatnosti koje više ne posluju. Bavile su se, pored ostalog, preradom voća i povrća, hotelijerstvom, trgovinom na veliko, prečišćavanjem vode, distribucijom goriva gasovodom. Sve su obrisane iz privrednog registra. Neke od njih završile su u stečaju, a neke u prinudnoj likvidaciji. To znači da su ugašene odlukom državnih institucija. Zašto sada 'novi kupac'?Ekonomskom novinaru Miši Brkiću je "zanimljivo" to što se "potencijalni kupac" NIS-a Ranko Mimović oglasio tek sad – u finalnim danima prodaje naftne kompanije. "Pitanje je zašto, ako je pre oko šest meseci podneo predlog američkom OFAC-u. Zašto o tome do sada ništa nije rekao američki OFAC? Možda zato što nije shvatio ozbiljno tu ponudu", smatra Brkić. Brkić smatra da iza te ponude srpskog biznismena "nema ničega". "Ne vredi komentarisati nešto što je van ekonomske logike, van tokova stvarnosti", dodaje Brkić. Brkić podseća da je u akvizicijama velikih kompanija, međunarodnih razmera, ključna transparentnost. "Kada neka firma javno obelodani namere o kupovini, onda obično kaže na koji je način prikupila novac za to. Ili ima vlasititi kapital od svog profita, ili je uspela da nabavi novac na berzi, ili je napravila konzorcijum sa grupom investitora koji su obezbedili taj novac", nabraja. "Ovako iskočiti i reći 'mi nudimo dve milijarde evra' – svaki građanin, iole ekonomski obrazovan, shvatiće da dve milijarde evra nisu dve milijarde klikera", dodaje on. MOL za RSE: Pregovori u skladu sa propisima o sankcijamaNIS je pod američkim sankcijama od januara 2025. Posle više odlaganja, stupile su na snagu u oktobru te godine. Cilj sankcija usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našao i NIS, jeste da onemoguće Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu. Mađarski MOL u odgovoru za RSE kaže da pregovore o prodaji sa Gaspromnjeftom nastavlja u skladu sa prethodno potpisanim okvirnim sporazumom, kao i u skladu sa propisima o sankcijama. "Zaključenje transakcije, između ostalog, zahteva odobrenje OFAC-a, kao i nadležnih organa Republike Srbije", navodi se u odgovoru MOL-a 7. maja. Ocenili su i da rafinerija u Pančevu ima veoma važnu stratešku ulogu u obezbeđivanju stabilnog i neprekidnog snabdevanja energentima. "Cilj kompanije MOL je da dodatno ojača sigurnost snabdevanja u Srbiji i regionu, kao i da razvija sinergije između rafinerija. Ukoliko transakcija bude uspešna, planiramo da upravljamo postrojenjem na duži rok", dodaje se. 'Tačke sporenja'Ali, prema rečima ministarke energetike Dubravke Đedović Handanović, upravo je rafinerija jedna od tačaka sporenja na relaciji Beograd-Budimpešta. Ona je 7. maja, nakon višesatnih razgovora sa menadžmentom MOL-a, izjavila da Srbija nije zadovoljna iznetim predlogom. "Tiče se crvenih linija za koje smo rekli da ih Srbija neće preći – pre svega budućeg rada rafinerije u Pančevu, kapaciteta prerade sirove nafte i kako da obezbedimo da nivoi koje dogovorimo ostanu ispoštovani", navela je Đedović Handanović na Instagramu. Sada se, kako je rekla, čeka novi predlog MOL-a. "Meni smešno deluje informacija kad ministarka energetike kaže da Srbija pregovara sa menadžmentom MOL-a o budućoj saradnji i poslovima", ocenjuje ekonomski novinar Miša Brkić. "Mi smo samo nemi posmatrač o tome kako dva partnera, mađarski i ruski, pregovaraju u kupoprodajnom procesu", dodaje on. Okvirni sporazum o kupovini ruskog udela u NIS-u, MOL i Gaspromnjeft su dogovorili sredinom januara. U ovim pregovorima, MOL je imao podršku dosadašnjeg premijera Mađarske Viktora Orbana. Orban je, međutim, izgubio izbore krajem aprila, a pobednik izbora Peter Mađar je najavio da će preispitati sve ugovore u vezi sa ruskim energetskim sektorom – odnosno, da će o njima ponovo pregovarati ili ih raskinuti ako to bude bilo neophodno. "Pregovarati sa starim menadžmentom MOL-a je potpuno besmisleno jer će novi menadžment, verovatno pod uticajem nove vlade, možda imati neku novu drugačiju poslovnu i investicionu strategiju o kojoj ništa ne znamo", ocenjuje Miša Brkić. Mađarska MOL Grupa, prema podacima sa sajta kompanije, posluje u više od 30 država. Poslovanje je pre svega u centralnoj i istočnoj Evropi preko maloprodaje goriva i rafinerija, ali i u Egiptu, Iraku, Kazahstanu, Azerbejdžanu, Rusiji i Pakistanu. Na Balkanu, MOL je prisutan u Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. MOL ima tri rafinerije nafte – u Mađarskoj, Slovačkoj i Hrvatskoj, a kupovinom NIS-a dobio bi još jednu, i stotine benzinskih pumpi.

Odluka vlasti u Novom Sadu da podignu spomenik poginulima u padu nadstrešnice Železničke stanice izazvala je negodovanje dela javnosti u Srbiji. Smatraju da je za nesreću, koja je pokrenula i masovne antivladine proteste, odgovorna vlast i da nije primerno da oni podižu spomenik poginulima. Čelnici Novog Sada iz redova Srpske napredne stranke sa druge strane poručuju da time žele da odaju "trajnu počast" žrtvama. Na meti kritika našlo se i idejno rešenje za spomenik. (montaža: Ana Toader)

Srbija je sa kineskom kompanijom Šandong potpisala ugovor o izgradnji brze saobraćajnice "Vožd Karađorđe" u centralnoj Srbiji, 7. maja. Projekat vredan oko milijardu i trista miliona evra predviđa izgradnju oko 90 kilometara puta. Prema podacima "Koridora Srbije" projekat obuhvata teritorije opština Sopot, Mladenovac, Lazarevac, Aranđelovac, Topola, Rača, Lapovo, Velika Plana, Svilajnac, Despotovac i Bor. Ugovor su potpisali su ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, direktor "Koridora Srbije" Aleksandar Antić i direktor ogranka "Šandong Srbija" Čang Sjusijen. Ambasador Kine u Srbiji Li Ming tom prilikom ocenio je da je ovaj projekat "značajno svedočanstvo i dokaz trajnog prijateljstva i zajedničkog razvoja između" Beograda i Pekinga. "Nadam se da će obe strane nastaviti da rade i da dalje istražuju potencijale infrastrukturne saradnje između Kine i Srbije i da će dati doprinos za izgradnju zajedničke budućnosti između Kine i Srbije u novom dobu", naveo je. U Beogradu je potpisan je i Ugovor o predfinansiranju. "Kineska kompanija je preuzela na sebe predfinansiranje i mi smo im zahvalni na tome", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je takođe prisustvovao potpisivanju ugovora. Vučić je na Instagramu napisao i da je zahvalan "kineskim prijateljima što su uvek otvoreni za konkretnu saradnju". Reč je o saobraćajnici čija je gradnja najavljena još 2019. godine. U maju 2020, Vlada Srbije je ovaj projekat proglasila projektom od posebnog značaja za državu. Ovo nije prvi posao Šandonga u Srbiji. Kompanija je učestvovala u više infrastrukturnih projekata, pretežno vezanih za izgradnju puteva. Kineske kompanije poslove u Srbiji uglavnom dobijaju bez tendera, direktnom pogodbom, na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine koji takve uslove omogućava. Da bi obezbedila novac za izgradnju te infrastrukture, Srbija prema pravilu novac pozajmljuje od kineskih banaka. Trenutno isplaćuje više od deset kredita Kini koje je podigla uglavnom za infrastrukturne projekte, a taj dug iznosi oko 2,8 milijardi evra. Zbog zaduživanja i poslova sa Kinom, koji se u izveštajima međunarodnih organizacija opisuju kao netransparentni i podložni korupciji, Srbija se našla i na meti kritika Evropske unije. Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast Srbija se priključila Inicijativi Pojas i put koju je pokrenuo kineski predsednik Si Đinping sa ciljem prodora te zemlje na Zapad. Inicijativa je na meti kritika zapadnih zemalja koje je vide kao iskorišćavanje ranjivih država nametanjem neodrživog duga kroz sporne ugovore, ali i kršenje pravila transparentnosti. Iako je Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, zvaničnici Beograda odnose sa Pekingom opisuju kao "čelično prijateljstvo".

Potpisivanje sporazuma o razmeni tajnih podataka u oblasti odbrane vratilo je u fokus vojnu saradnju Srbije i Izraela. Vlast navodi da se novim sporazumom stvaraju uslovi za saradnju dve države u oblasti namenske industrije, ali ne navodi detalje. Opozicija kritikuje produbljivanje saradnje sa Izraelom, uz ocenu da dolazi u pogrešnom momentu s obzirom na vojne operacije te države u Gazi i njeno učešće u sukobu sa Iranom. Komentarišući te ocene, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 5. maja izjavio da ne želi nikome da se pravda, te da država ima saradnju i sa Iranom i sa Izraelom. Konsultant iz oblasti bezbednosti i geopolitike Nikola Lunić kaže da su ovakvi sporazumi prvi korak koji države preduzimaju pri izvozu sofisticirane vojne tehnologije i pretpostavlja da je tako i u ovom slučaju. "Niti jedna kompanija odbrambene industrije sa savremenim proizvodima neće doći u treću zemlju ako se njihova tehnologija ne štiti na adekvatan način", rekao je Lunić za Radio Slobodna Evropa (RSE). Vlada Srbije i Ministarstvo odbrane nisu odgovorili na pitanja RSE o tome šta u saradnji dve države donosi ovaj sporazum. Na upit do objavljivanja ovog teksta nije odgovorilo ni Ministarstvo odbrane Izraela. Izrael nije jedina zemlja sa kojom Srbija razmenjuje i štiti tajne podatke. Takve sporazume Beograd ima sa više od 20 zemalja i međunarodnih organizacija. Šta je potpisano sa Izraelom?Ministarstva odbrane Srbije i Izraela potpisali su Opšti bezbednosni sporazum o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane. "Ciljevi ovog sporazuma su da obezbedi zaštitu tajnih podataka koji se prenose ili razmenjuju između strana, da obezbedi zaštitu objekata, bezbednost osoblja i drugih stvari o kojima se strane zajednički dogovore", rekao je predstavnik Ministarstva odbrane Marko Jovanović na sednici skupštinskog Odbora za odbranu. Nije precizirao na koje se tačno projekte odnosi ali je dodao da je inicijativa za sporazum došla od izraelske strane. Primena pre ratifikacijeSporazum sa Izraelom stupio je na snagu pre nego što su o njegovoj ratifikaciji glasali poslanici Skupštine Srbije. Na zahtev Vlade Srbije, skupštinski Odbor za odbranu i unutrašnje poslove dao je 29. aprila saglasnost za privremenu primenu do zvaničnog stupanja na snagu. To je po zakonu moguće ukoliko Vlada kao razlog navede da je neophodna hitnost primene. Na pitanja predstavnika opozicije zbog čega se insistira na hitnim procedurama, predstavnik Ministarstva odbrane Marko Jovanović rekao je da će primena sporazuma omogućiti što ranije stupanje na snagu ugovora o "opremanju naoružanjem i unapređenju operativnih sposobnosti Vojske Srbije". Nije odgovorio na pitanje da li to ima veze sa najavljenom zajedničkom fabrikom dronova. Šta se zna o fabrici dronovaPredsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 14. aprila da će država na svojoj teritoriji zajedno sa Izraelom graditi fabriku "najboljih dronova u ovom delu sveta". Balkanska istraživačka mreža i izraelski list Haaretz pisali su da je Beograd izgradnju fabrike dogovorio sa izraelskim gigantom za proizvodnju vojne opreme Elbit Systems. Po podacima koje je RSE dobio od Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, Srbija je ranije od kompanije Elbit Systems nabavljala naoružanje i vojnu opremu. U avgustu 2025. izraelski mediji preneli su da je Srbija sa tom kompanijom sklopila ugovor za nabavku sofisticiranog naoružanja i vojne opreme vredan 1,64 milijardi dolara. Vlasti u Srbiji to nisu potvrdile, ni demantovale. Sa kim Srbija ima sporazume o razmeni tajnih podatakaRazmena tajnih podataka sa drugim zemljama u Srbiji je predviđena zakonom, ali samo uz potpisane bilateralne sporazume. Takve dokumente Beograd od 2011. do danas ima sa NATO-om, Evropskom unijom i nekim njenim državama članicama, Rusijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Alžirom, kao i sa susednim državama Severnom Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Hrvatskom i Mađarskom. Nikola Lunić, konsultant iz oblasti bezbednosti i geopolitike, kaže da su takvi sporazumi posebno važni u odbrambenoj industriji kako podaci ne bi dospeli do trećih zemalja. "Ukoliko se dve kompanije saglase oko razvoja nekog projekta, onda se podaci, tehnologija, razvoj i istraživanje detaljno štite operativnim postupcima i pravilnicima koji se kao pravni osnov pozivaju na sporazum između dve zemlje", rekao je Lunić za RSE. Sporazumi o zaštiti podataka koji u naslovu nemaju "oblast odbrane" su opšti i ne odnose se isključivo na vojnu saradnju već obuhvataju sve resore u kojima ima poverljivih informacija. Radi se uglavnom o sektoru bezbednosti i policije u slučajevima razmene podataka o organizovanom kriminalu, terorizmu, trgovini ljudima i narkoticima. Takođe, takvim sporazumima štite se poverljivi izveštaji koje razmenjuju ministarstva spoljnih poslova država, poslovne tajne u strateškim projektima kao što su energetika i infrastruktura, podaci u okviru međunarodne pravne pomoći. Takav je, na primer, sporazum sa Evropskom unijom koji je potpisan 2011. za vreme prethodne vlasti demokrata. Omogućava saradnju u okviru zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i pristup podacima ključnim za reformu sektora bezbednosti i pravosuđa. Slični su ugovori sa Slovenijom, Češkom, Španijom, Rumunijom, Luksemburgom. Sporazumom sa NATO savezom iz 2008. uspostavljena su pravila za rukovanje poverljivim informacijama u okviru programa saradnje Partnerstvo za mir, čija je Srbija članica iako ne pripada tom vojnom savezu. Dokument je bio uslov za zajedničke vojne vežbe koje Srbija održava sa članicama Alijanse i učešće u internacionalnim mirovnim misijama. Po dolasku Srpske napredne stranke na vlast, sa Rusijom je u oktobru 2014. potpisan sporazum o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka u vojnoj i ekonomskoj saradnji. Mesec dana kasnije, u Srbiji je držana prva zajednička vojna vežba. Od tada je Beograd od Moskve nabavio polovne avione MiG-29, tenkove, oklopna vozila, helikoptere, protivvazdušne sisteme i rakete. Srbija je u poslednjih deset godina kupovala naoružanje i od Kine, među kojem su i sistemi za protivvazdušnu odbranu, borbeni dronovi i supersonične balističke rakete. Cena nije poznata. Beograd sa Pekingom nema krovni sporazum o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka već se poverljivost informacija rešava pojedinačnim klauzulama o tajnosti unutar konkretnih ugovora. Iako su EU i SAD više puta upozoravale vlasti u Srbiji na opasnosti produbljivanja vojne saradnje sa Kinom i Rusijom, konkretnije mere su do sada izostajale. Ni SAD sa Srbijom nemaju bilateralni sporazum o zaštiti tajnih podataka. Saradnja se posredno odvija kroz posebne ugovore kao što su Sporazum o statusu snaga iz 2006. koji reguliše boravak vojnog osoblja, Sporazum o kontroli narkotika i sprovođenju zakona iz 2014, kao i Ugovor o ekstradiciji iz 2016. Beograd od SAD nije kupovao moderno naoružanje, a američka strana je donacijama terenskih vozila pomagala vojsku u Srbiji. Sporazumom između Francuske i Srbije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka iz 2018, navodi se da je cilj da se utvrde bezbednosna pravila koja bi mogla da se primene u svim dogovorima o saradnji. Od tada su dve zemlje ojačale saradnju u oblasti odbrane, a Srbija je od Francuske kupila protivvazdušne i radarske sisteme i helikoptere. Ugovorom iz 2024, ugovorom vrednim 2,7 milijardi evra, Beograd je od Pariza naručio 12 borbenih aviona Rafal. Izvoz oružja IzraeluSporazum potpisan sa Izraelom specifičan je po tome što je fokusiran na oblast odbrane. Isporuka muncije iz Srbije Izraelu je, prema navodima predsednika države Aleksandra Vučića, ubrzana od oktobra 2023. Tada je Izrael napadnut od strane Hamasa, palestinske organizacije koju Sjedinjene Američke Države (SAD) i Evropska unija (EU) smatraju terorističkom. Izrael je potom pokrenuo kopnenu ofanzivu na Pojas Gaze, koja je dovela do masovnog stradanja palestinskih civila, razaranja gradova i humanitarne krize. Uprkos apelima Ujedinjenih nacija da se prodaja vojne opreme toj zemlji obustavi, međunarodni timovi istraživačkih novinara objavili da je izvoz oružja iz Srbije ka Izraelu uvećan 30 puta. Nakon napada Izraela na Iran u junu 2025, Vučić je ocenio da su mu obe države "prijateljske", a Ministarstvo odbrane je saopštilo da je izvoz naoružanja i vojne opreme, po njegovim instrukcijama, obustavljen. RSE je utvrdio da su samo tokom feburara i marta ove godine, dva teretna aviona privatne izraelske aviokompanije bila u Beogradu najmanje devet puta. Reč je o avionima specijalizovanim za prenos tereta, poput naoružanja. Po informacijama koje su za RSE potvrđene iz dve državne fabrike oružja, od februara je ponovo pokrenut izvoz naoružanja u inostranstvo. RSE je po zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja više puta tražio podatke o dozvolama za uvoz i izvoz oružja u Izrael. Podaci nisu dostavljeni. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Izrael je u 2025. izvezeno oko 1,3 miliona dolara dolara vredno naoružanje i municija. Ovo ne moraju biti konačni iznosi jer se u njima vidi samo deo izvoza oružja. Precizni podaci nisu javno dostupni, jer država već nekoliko godina ne objavljuje šta je od naoružanja i vojne opreme, kome i u kojim količinama izvozila i koliko je to koštalo.