U Novom Sadu u toku je protest ljudi koji su nezadovoljni što se policija tog grada na severu Srbije do sada nije oglasila povodom slučaja prebijanja dečaka ispred Medicinske škole. Prema nezvaničnim informacijama, dečak se nalazio u parku sa vršnjacima, kada je naišlo više, za sada nepoznatih osoba, noseći drvene palice. Okupljeni dečaci su počeli da beže, ali se jedan od njih spotakao, pao i tada su napadači počeli da ga udaraju. Iz Dečije bolnice u Novom Sadu za Radio Slobodna Evropa su potvrdili da se povređeni 15-ogodišnjak nalazi na intenzivnoj nezi dečije hirurgije. Kako su naveli, zadobio je teške telesne povrede na licu i glavi. "Primenjuju se mere intenzivne terapije", dodali su. Policija u Novom Sadu uhapsila je dvojicu mladića, osumnjičenih da su maskirani palicama pretukli dvojicu maloletnika, pri čemu je jedan zadobio teške, a drugi lakše povrede, navelo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova, dok policija intenzivno traga za ostalim saučesnicima u napadu, dodao je MUP. Zborovi građana Novog Sada, koji su uz Forum roditelja Novog Sada organizatori ovog protestnog skupa, ocenili su da niko više nije siguran, a da su deca najmanje bezbedna. "Parkovi i školska dvorišta moraju biti mesta bezbrižnosti, a ne mesta gde se strahuje za život. Ne možemo i ne smemo da ćutimo dok nam prebijaju decu", naveli su zborovi.

Evropska komisija izrazila je zabrinutost zbog izveštaja o mogućim zloupotrebama špijunskog softvera i forenzičkih alata za mobilne telefone za nezakonito praćenje novinara, branilaca ljudskih prava i drugih pojedinaca u Srbiji. Iz Brisela tako odgovaraju na pitanje Radio Slobodna Evropa u vezi sa nalazima Human Rights Watcha (HRW) da su bugarske vlasti izdavale dozvole za izvoz opreme za nadzor zemljama koje imaju dokumentovano špijuniranje neistomišljenika vlasti, a među kojima je i Srbija. HRW je upozorio da je reč o državama koje bi takvu tehnologiju mogle zloupotrebiti. Portparol Evropske komisije poručio je da "svaki pokušaj nezakonitog pristupa podacima građana, uključujući novinare i političke protivnike, ukoliko se potvrdi, nije prihvatljiv". Podseća da je u izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2025. godinu, naglašeno da takav nadzor "proizvodi zastrašujući efekat i može dovesti do autocenzure". "U Evropskoj uniji, istraga o ovakvim pitanjima u nadležnosti je svake države članice pojedinačno. Komisija očekuje da nacionalni organi temeljno ispitaju sve takve navode i obnove poverenje građana", poručuje. Dokumenti do kojih je HRW došao, pokazuju da je bugarska kompanija Circles BG imala dozvolu za izvoz u Srbiju od avgusta 2023. do istog meseca naredne godine. Iz te organizacije su za RSE podvukli da se dozvola odnosi na isti vremenski period u kojem je ranije dokumentovana i upotreba alata za hakovanje mobilnih telefona i špijunskog softvera protiv nezavisnih novinara i pripadnika civilnog društva. Dozvola je izdata za uređaj za praćenje mobilnih telefona "Pixel Move" bugarske kompanije Circles, koji je sposoban da presreće glasovne komunikacije, poruke i internet saobraćaj. Circles je bugarska kompanija povezana sa NSO Group, izraelskom firmom koja stoji iza ozloglašenog špijunskog softvera Pegasus, korišćenog za tajna praćenja širom sveta, pa i u Srbiji. HRW nije uspeo da utvrdi da li je kompanija ove izvozne licence i upotrebila, odnosno da li je oprema i izvezena. To pitanje RSE je postavio nadležnima u Srbiji i Bugarskoj, kao i samoj kompaniji. Svi upiti ostali su bez odgovora. Kontrola izvoza u zemljama EUHRW, ali i organizacija Amnesty International kritikovale su Evropsku uniji zbog nedovoljne kontrole izvoza tehnologija za nadzor iz zemlja koje su članice. Iz Brisela kažu da su upoznati sa izveštajem HRW i da analiziraju sadržaj. Portparol Komisije ukazuje da EU kontroliše izvoz, tranzit, posredovanje i pružanje tehničke pomoći u vezi sa robom dvojne namene – uključujući proizvode za sajber nadzor. "Sve sa ciljem da spreči, između ostalog širenje oružja za masovno uništenje (WMD) i očuva regionalni mir, bezbednost i stabilnost, kao i poštovanje ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava". Ističe da je EU značajno pooštrila kontrolu izvoza takvih proizvoda i donela smernica koje treba da podrže primenu izvoznih kontrola od strane izvoznika i nadležnih organa. Smernice podrazumevaju to da tehnologije za sajber nadzor ne mogu napustiti teritoriju EU bez izvoznog odobrenja (ili licence) koje izdaje nadležni organ države članice, objašnjava. Napominje i da su države članice isključivo odgovorne za izdavanje ili odbijanje dozvola za izvoz robe dvojne namene, kao i za njihovo sprovođenje. "Nadležni organi država članica naročito moraju uzeti u obzir rizik da bi se ti proizvodi mogli koristiti u vezi sa unutrašnjom represijom ili ozbiljnim kršenjima ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava", ističe portparol Komisije. Komisija naglašava da je kontrole izvoza potrebno redovno ažurirati kako bi se prilagodile promenljivim bezbednosnim rizicima i pretnjama, kao i brzom razvoju nauke i tehnologije. "U tom cilju, Komisija vodi kontinuirani dijalog sa industrijom, akademskom zajednicom i civilnim društvom, nastojeći da uspostavi odgovarajuću ravnotežu između bezbednosti i trgovine", kažu iz Brisela. Najavljuju da će uskoro biti pokrenuta sveobuhvatna evaluacija Uredbe EU o robi dvojne namene koja će obuhvatiti i kontrole proizvoda za sajber nadzor. Očekuje se da evaluacija bude završena početkom 2027. godine. Iz Brisela napominju da ovi principi važe i za Srbiju, kao zemlju kandidata za članstvo koja se obavezala da će svoje zakonodavstvo uskladiti sa pravnim tekovinama EU, kao i sa evropskim standardima i vrednostima. "Komisija će nastaviti da pažljivo prati razvoj događaja u oblasti vladavine prava i osnovnih prava u Srbiji", poručuju. Na nezakonita praćenja novinara i aktivista u Srbiji do sada su ukazale brojne međunarodne institucije i tela. Među poslednjima Savet Evrope u svojoj Rezoluciji o stanju demokratije u Srbiji koja je usvojena 23. juna.

Napad je zabeležen, napadači su pronađeni, ali krivičnog dela, prema oceni tužilaštva, nema. Slučaj napada na pisca Vladimira Arsenijevića pet dana posle se seli iz krivične u prekršajnu sferu, dok njegovi zastupnici tvrde da je reč o pokušaju zataškavanja. Tužilaštvo je identifikovalo dve osobe koje su 11. jula napale Arsenijevića, ali su konstatovali da to nije krivično delo. Protiv njih će biti podnete prekršajne prijave. RSE nije dobio odgovor iz policije za šta se tačno terete dvojica učesnika napada. Arsenijevićev advokat Miloš Janković smatra da je reč o "planiranom svođenju na prekršajni postupak". "Društvu se ovim šalje poruka da ljudi treba da budu u mišjoj rupi, u strahu i da mnogo ne 'talasaju'", kazao je. Arsenijević je prijavio da ga je na dan obeležavanja genocida u Srebrenici pretukla grupa mladića. Napad se desio u centru Beograda na mestu gde je nekoliko sati kasnije trebalo da se održi komemorativni skup žrtvama. Događaj je organizovalo udruženje Krokodil čiji je Arsenijević osnivač. "U ovom napadu je bitno kada, kako i gde se dogodio. I to je ono što ovaj napad ne može da liši kvalifikacije da je u pitanju krivično delo, jer se desio zbog slobode izražavanja u vezi suočavanjem sa prošlošću", ukazuje Katarina Golubović iz nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM). Dodaje da u Srbiji "postoji zid odbrane napadača koji čuvaju politiku poricanja genocida u Srebrenici". Pripadnici Vojske Republike Srpske počinili su genocid nad više od 8.000 muškaraca i dečaka u Srebrenici. Zvanični Beograd ne priznaje da se u tom gradiću na istoku Bosne i Hercegovine dogodio genocid, već govore o "strašnom zločinu" i "masakru". Uprkos presudama međunarodnih sudova. 'Ovo delo ima i obeležja zlostavljanja'Na platou kod stepeništa ispod Brankovog mosta, gde je trebalo da se održi komemoracija, kako je ispričao Arsenijević, sačekala ga je grupa od 20-30 mladih ljudi koji su ga udarali, šutirali i pretili mu. Advokat Miloš Janković kaže da, prema njegovom mišljenju, ovde "postoje elementi krivičnog dela nasilničkog ponašanja koje je izvršeno u grupi gde je zaprećena kazna do pet godina zatvora". "Smatram i da ovo delo ima obeležje zlostavljanja – nanošenja fizičke i psihičke boli u cilju zastrašivanja, a očigledno je da je ovo što se dešava želja za zastrašivanjem", kazao je. Piscu su napadači tog dana oduzeli i telefon. "Tužilaštvo potpuno eliminiše činjenicu da je nekom otet telefon, da su sa telefona skidani podaci i fotografije i da je time narušena njegov privatnost", ističe Janković. Na prostoru gde je trebalo da se održi komemoracija, pored ostalog, ispisani su grafiti "Ratko Mladić heroj", a ispod pojedinih grafita potpisana je ultradesna organizacija "Klub 451". Organizatori su zbog čitavog incidenta otkazali događaj. "Ovaj napad uznemirava i remeti spokojstvo svakog ko se usudi da govori o suočavanju sa prošlošću", ističe Katarina Golubović iz YUCOM-a. Dodaje da otkazivanje skupa govori o tome "koji je intezitet opasnosti", te da je pozornost policije "morala da bude na najvišem nivou". "Sama činjenica da se sve desilo u okviru organizacije visokorizičnog skupa podrazumeva pojačanu aktivnost policije. Incidenti koji se dešavaju godinama unazad dokazuju da policija nema jasnu naredbu da ljude koji se okupljaju 11. jula zaštiti". "Naprotiv", zaključuje Golubović. Kako je tužilaštvo obrazložilo odluku?Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu je za RSE saopštilo da su na osnovu prikupljenih dokaza zaključili da u napadu nema elemenata za krivično gonjenje osumnjičenih. "Nakon što je utvrđen identitet dva lica koja su se odvojila od grupe lica koja su bila prisutna, i koja su ušla u sukob, tužilaštvu su predočeni prikupljeni dokazi", navode. Dodali su da je nakon toga "utvrđeno da se u radnjama lica ne stiču bitni elementi krivičnog dela nasilničko ponašanje", kao ni "bilo kog drugog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti". Arsenijevićev advokat konstatuje "sve ide ka tome da se minimizira značaj napada". "Dežurni tužilac koji je rekao da ovo nije krivično delo, ukoliko bi njega presrela dvojica koji su se izdvojili iz neke grupe koja je prethodno pretila preko Telegrama, udarili mu šamare, zadali par udaraca pesnicom i oteli mu telefon, da li bi imao satisfakciju da se ti ljudi prekršajno gone", upitao je. Šta se može očekivati u nastavku postupka?Prema rečima advokata Miloša Jankovića, slučaj bi trebalo da bude vođen kao prekršaj za vređanje, nasilje ili pretnje kojima se narušava javni red i mir. Zakon o javnom redu i miru za to propisuje novčanu kaznu od 20 hiljada dinara (oko 170 evra) do 100 hiljada dinara (oko 850 evra), ili kaznu zatvora od 10 do 30 dana. "Dakle, oni mogu da se izvuku sa 20.000 dinara", kaže Janković. Ukazuje i na to da ukoliko se pokrene i sprovede prekršajni postupak protiv dvojice osumnjičenog, vođenje krivičnog postupka neće biti moguće. "Problem je u tome što žrtva, a time i njen punomoćnik nemaju nikakve metode kojima bi prinudili tužilaštvo da započne svoj rad. Sve što mi sada činimo je jedan krik i jedan vapaj, kako bismo skrenuli pažnju na ono što bi trebalo da čine", kaže. Napominje da bi pokretanje krivičnog postupka bilo važno ne samo zbog adekvatnog sankcionisanja napadača, nego i da bi se utvrdilo ko su "saizvršioci i organizatori napada". "A ima osnova da se istraže eventualni organizatori napada, s obzirom na dugogodišnju istoriju napada i pritisaka na Arsenijevića i udruženje Krokodil", dodaje. Udruženje "Krokodil" bavi se kreiranjem književnih, kulturnih i društveno-političkih programa. I ranije su bili meta krajnje desničarskih grupa. Između ostalog, i zbog podrške Ukrajini. "Bilo je više napada na njihove prostorije, zastrašivanja, a plasira se i govor mržnje i etiketiranje putem medija. Upućuju im se pretnje putem Telegrama i raznih objava desničarskih grupa", podseća Janković. 'Ovo je borba za sve nas'Katarina Golubović iz YUCOMA Katarina podvlači da je ovaj slučaj od značaja za javnost i da zaslužuje dalji epilog. "Ovo će postati politički slučaj koji ukazuje na stanje vladavine prava i ljudskih prava u Srbiji. Samo jedan u nizu u kojima će se tvrditi da nije bilo efikasne istrage napada na aktivistu", dodaje. "Ovo nije borba za Vladimira Arsenijevića ovo je borba za sve nas, jer svi mi možemo biti sledeća meta", zaključio je advokat Janković. Brojne međunarodne organizacije u svojim izveštajima godinama ukazuju na česte i nekažnjene napade na aktiviste, članove nevladinog sektora, novinare i neistomišljenike vlasti. Rezolucijom o funkcionisanju demokratskih institucija u Srbiji, koju je usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) 23. juna ukazano je da se suočavaju sa zastrašivanjima, praćenjima, fizičkim napadima, pretnjama smrću i kampanjama blaćenja.

Jedan potpis koji je izostao u Kijevu ponovo je skrenuo pažnju na poziciju Srbije u odnosu na Evropsku uniju, Rusiju i Ukrajinu. Pažnju je privukla odluka predsjednika Srbije Aleksandra Vučića da ne potpiše zajedničku deklaraciju na samitu Ukrajine i zemalja Jugoistočne Evrope, kojom se potvrđuje nastavak političke, vojne, finansijske i sigurnosne podrške Kijevu, ali i potreba za dodatnim pritiskom na Rusiju. Zvanični Kijev se o Vučićevom potezu još nije oglasio, no kako kaže ukrajinski analitičar Yevhen Mahda, Vučićev potez nije neočekivan. "Ovo nije prvi put da se predsjednik Vučić ovako ponaša. Već je odbio potpisati sličnu deklaraciju u Kijevu. Očito razmišlja o nadolazećim izborima, koji bi se trebali održati u Srbiji u bliskoj budućnosti", kaže Mahda, inače izvršni direktor nevladine organizacije "Institut za svjetsku politiku". Iz Evropske unije poručuju da ne žele komentarisati odluku Srbije da ne potpiše zajedničku deklaraciju usvojenu na Samitu Ukrajina–Jugoistočna Evropa. "Naš stav o ruskoj agresiji na Ukrajinu je jasan: ujedinjeni smo u nepokolebljivoj podršci Ukrajini suočenoj sa ruskim agresorskim ratom i nezakonitim pokušajima Rusije da anektira ukrajinsku teritoriju", navodi se u odgovoru pres službe Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako su objasnili evropski zvaničnici, deklaracija usvojena na samitu ne predstavlja zvaničan stav Evropske unije, jer su je potpisali učesnici skupa, odnosno pojedini lideri država članica EU. Zbog toga se, kako nezvanično pojašnjavaju u Briselu, njeno potpisivanje ne smatra pitanjem usklađivanja sa zajedničkom vanjskom i sigurnosnom politikom Evropske unije. Srbija je tokom 2025. godine povećala stepen usklađenosti sa Zajedničkom vanjskom i sigurnosnom politikom EU na oko 60 posto, ali je i dalje ostala jedina zemlja Zapadnog Balkana koja nije u potpunosti usklađena s evropskim stavovima. No, kako kaže Mahda, to neće uticati na odnos Evropske unije prema ovoj državi. "Ne mislim da će se na Srbiju vršiti bilo kakav pritisak, jer bi to značilo priliku da se potpuno sakrije pod kišobran Rusije. Mislim da se EU toga boji", navodi on. 'Politika balansiranja'Četiri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija ne odustaje od takozvane politike balansiranja. S jedne strane podržava neke stavove Evropske unije, ali izbjegava odluke koje bi značile jasniji prekid odnosa s Moskvom. Vanjskopolitički analitičar iz Beograda Boško Jakšić smatra da je upravo takva politika dovela Vučića u situaciju da pokušava održavati odnose sa suprotstavljenim stranama. "On pokušava da izigrava diplomatskog mađioničara i istovremeno želi da ima odlične odnose i sa Pekingom i sa Vašingtonom, zaboravljajući da su to trenutno najveći rivali u svetu. Pokušava da održi dobre odnose i sa Rusijom i sa Ukrajinom, prenebregavajući činjenicu da su oni nepomirljivi protivnici i da su u ratu", kaže za Radio Slobodna Evropa Jakšić. Pitanje koje se nameće je - da li je Vučić ovakvim potezom politički profitirao ili je Srbija izgubila novu priliku da ojača svoj položaj u međunarodnoj zajednici. Za Jakšića, odgovor je jednostavan. "Dobiće određene poene u Moskvi, ali nedovoljne da popravi narušene odnose sa Rusijom. Istovremeno će dobiti negativne poene u Evropskoj uniji, a najviše negativnih poena dobiće upravo od domaćina samita – Ukrajine. Kada se podvuče crta, od prilike koja je trebalo da bude iskorištena za jačanje međunarodne pozicije Srbije, ostvarena je samo šteta", ističe on. 'Vučićeva mjera spoljne politike'Za Marka Savkovića, profesora međunarodnih odnose na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Vučićev potez u Kijevu je u skladu sa dosadašnjim kursom Beograda. "S druge strane, to je politika koja ima svoj rok upotrebe i rok trajanja. Ako je mera naših odnosa sa Zapadom ova koju imamo sada, a čini se da jeste, onda je njegov odlazak tamo i prisustvo tom sastanku maksimum. Dakle, to je apsolutni maksimum", navodi on. Za razliku od zemalja Zapadnog Balkana koje su se usaglasile u oblasti zajedničke vanjske i sigurnosne politike gotovo u potpunosti sa stavovima EU, sa Srbijom to nije slučaj. "Ne pristajemo na režim sankcija. Doneto je 20 paketa sankcija, a mi nismo pristali ni na jedan. Naravno, vlast to pravda ekonomskim interesima. Mislim da to još uvek prolazi. Niko nije, da kažem, lupio šakom o sto i rekao: 'Gotovo, morate ili prekidamo odnose'. Ima tu, naravno, jako puno licemjerja, ali to je politika, to su međunarodni odnosi", kaže profesor Savković. Prema njegovim riječima, Beograd koristi činjenicu da Evropska unija ne želi potpuno udaljavanje Srbije. "Zbog toga ovi gestovi, koji, možda, i nisu mali ako se uzme u obzir koliko je ovde prisutan, jak, dodatno podgrijavan i njegovan proruski sentiment kroz pojedine medije i druge kanale, predstavljaju maksimum. To je maksimum. Ja stalno čekam da vidimo hoće li se desiti taj neki prekid, taj veliki momenat, to suočavanje. Ali, ono se ne dešava. I, iskren da budem, ne znam ni kada će se desiti", zaključuje Savković. Srbija je kandidat za članstvo u EU od 2012. godine. Uslov za članstvo je i usklađivanje njene vanjske politike sa politikom Brisela.

Pastor Mark Berns (Burns), neformalni savetnik američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) za duhovna pitanja, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da tokom nedavne posete Kosovu nije nastupao u svojstvu zvaničnog predstavnika SAD, pregovarača ili predstavnika zaduženog za utvrđivanje statusa Srpske pravoslavne crkve (SPC) ili bilo kog političkog pitanja, ali da će svoja zapažanja o položaju SPC i verskim slobodama preneti Stejt departmentu. Precizirao je da njegova poseta Kosovu i kulturnom nasleđu Srpske pravoslavne crkve nije bila koordinisana sa američkom administracijom, te ukazao da je njegova funkcija duhovnog savetnika predsednika Trampa "nezavisna verska inicijativa posvećena unapređenju mira, odbrani verskih sloboda i podsticanju dijaloga preko kulturnih, političkih i verskih podela". "Putovao sam kao hrišćanski pastor i osnivač pokreta 'Spiritual Diplomats' (Duhovni diplomata)", rekao je on, te pojasnio da ova nezvanična diplomatska funkcija postoji zbog ubeđenja da "postoje mesta gde sama politika ne može da zaleči rane". Pastor Berns je početkom jula u pratnji patrijarha srpskog Porfirija posetio srednjevekovne manastire Srpske pravoslavne crkve na Kosovu: Visoke Dečane, Pećku Patrijaršiju i Gračanicu - koji se nalaze i na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Iz SPC je tada saopšteno da su pastora Bernsa upoznali sa istorijom ovih pravoslavnih manastira. Pastor Berns je tom prilikom naveo da na Kosovo nije došao da produbljuje podele, već da sasluša i podrži mir, pomirenje i isceljenje širom Kosova i Balkana. Na ovaj stav je ukazao i u odgovoru za RSE, navodeći da je tokom svoje službe, bilo u Ukrajini, Moldaviji, Srbiji, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Izraelu ili drugim područjima pogođenim sukobima, njegova poruka ostala dosledna: "svaki ljudski život je svetinja, verske slobode moraju biti zaštićene, a trajni mir zahteva da se saslušaju oni čiji su glasovi prečesto ostajali neuslišeni". "Isto tako, na Kosovo sam došao kako bih bolje razumeo istorijske, duhovne i humanitarne brige ljudi sa kojima sam se susreo, verujući da odgovorno liderstvo počinje slušanjem pre nego što se progovori." O čemu je bilo reči na sastancima sa čelnicima SPC?Iz Eparhije raško-prizrenske na Kosovu nisu izneti detalji da li su čelnici SPC sa pastorom Bernsom razgovarali o položaju ili statusu pravoslavne crkve na Kosovu i drugim pitanjima. S druge strane, pastor Berns je naveo da su ga tokom posete Kosovu crkveni lideri upoznali sa svojim zabrinutostima, iskustvima i istorijskom perspektivom. "Kao što je uobičajeno na sastancima sa verskim liderima širom sveta, dobio sam informacije koje su imale za cilj da mi pomognu da bolje razumem njihovu zajednicu i izazove sa kojima se suočavaju. Dobijanje informacija nikada ne treba mešati sa podržavanjem svakog iznetog stava. Kao duhovni diplomata, moja odgovornost je da pažljivo slušam, tragam za istinom i sa poštovanjem razgovaram sa svim ljudima." Religijske slobode se spominju u Sporazumu o normalizaciji ekonomskih odnosa između Kosova i Srbije, poznatijem kao Vašingtonski sporazum, potpisanom septembra 2020. godine u Beloj kući tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata. "Obe strane se obavezuju na poštovanje religijskih sloboda, uključujući i obnavljanje međureligijskog dijaloga, zaštitu verskih znamenitosti i primenu sudskih odluka kojima se štiti Srpska pravoslavna crkva", piše, pored ostalog. U međuvremenu su Kosovo i Srbija 2023. godine usaglasili Aneks za implementaciju ranije prihvaćenog Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, u kome se pominje formalizacija statusa Srpske pravoslavne crkve, odnosno da "Kosovo treba da obezbedi dodatni nivo zaštite za objekte i nasleđe Srpske pravoslavne crkve na Kosovu". Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa nije potpisan, ali je Evropska unija, koja posreduje u dijalogu Kosova i Srbije, navela da je on pravno obavezujući za obe strane. 'Podeliću svoja zapažanja sa Stejt departmentom'Pastor Berns kaže da ono čemu je svedočio i što je čuo od predstavnika SPC na Kosovu "zaslužuje ozbiljnu pažnju". "Kao što sam činio i u drugim delovima sveta, nameravam da svoja zapažanja podelim sa odgovarajućim zvaničnicima Stejt departmenta SAD i drugim relevantnim donosiocima politika, kako bi bili upoznati sa zabrinutostima koje su mi prenete u vezi sa verskim slobodama, položajem verskih zajednica i širim humanitarnim pitanjima", naveo je on. Dodao je da nameravam da koristi "svoju javnu platformu kako bi podstakao veću svest o tim pitanjima, unapredio informisani dijalog i zalagao se za mirna rešenja koja štite ljudsko dostojanstvo i osnovno pravo svake osobe da slobodno ispoveda svoju veru". Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose je u izjavi za RSE ocenio da poseta pastora Bernsa Kosovu predstavlja "dobar primer neformalne diplomatije". "Berns je došao u svojstvu pastora Evangelističke crkve, nesporno je da on spada u duhovnog savetnika predsednika Trampa. On nije došao, niti je mogao da dođe u zvaničnu posetu ali je dobro što je došao (na Kosovo)", smatra Janjić. On je naveo da status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu mora da se rešava na nivou crkava, bez uključivanja vlasti u Beogradu ili Prištini. "Crkva ne može da se organizuje po državnim granicama, nego po mitropolijama koja je samostalna. Za savremene čitaoce, crkva mora da dobije status kao što imaju univerziteti - garantovanu autohtonost ili eksteritorijalnost", poručuje on. Janjić kaže i da se eventualni Sporazum o statusu SPC na Kosovu može postići samo uz saglasnost drugih hrišćanskih crkava, uključujući papu. Inače, Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu je avgusta 2025. demantovala navode koji su se pojavili u javnosti da se vode pregovori sa kosovskim institucijama o "temeljnom ugovoru". Janjić u izjavi za RSE zaključuje da još uvek nije poznata uloga pastora Bernsa ali veruje da je njegova poseta Kosovu važan korak jer će "ubrzati interesovanje američke administracije". Koliko je zaštićena SPC na Kosovu?Bivši finski predsednik Marti Ahtisari, koji je ispred Ujedinjenih nacija bio zadužen za pitanje statusa Kosova, 2007. godine izradio je dokument - u javnosti poznatiji kao Ahtisarijev plan - na osnovu kog se srpskoj zajednici daju jake garancije. Taj plan reguliše razna pitanja - od kulture, jezika, vere i tradicije, preko obrazovanja, zdravstva, ekonomskih i imovinskih pitanja, do formiranja opština sa srpskom većinom kroz proces decentralizacije. Ahtisarijevim planom zaštićena je i Srpska pravoslavna crkva na Kosovu kao i njena imovina, a 2008. godine je na osnovu tog dokumenta usvojen Zakon o specijalnim zaštićenim zonama. Tim Zakonom se osigurava zaštita srpskih pravoslavnih manastira, crkava i drugih verskih objekata na Kosovu i štite ostala kulturno-istorijska mesta koja su od posebnog značaja za srpsku zajednicu. Međutim, SPC na Kosovu je prekinula komunikaciju sa aktuelnim vlastima zbog "neprofesionalnih i politički zapaljivih izjava najviših kosovskih zvaničnika". SPC na Kosovu je inače 16 godina vodila sudski spor oko pitanja kome pripada 24 hektara zemlje i šume, društvenim preduzećima Apiko i Iljiria ili manastiru Visoki Dečani. Potom je Ustavni sud Kosova 2016. godine doneo odluku u korist manastira Dečani ali su lokalne vlasti odbijale da je sprovedu jer se smatralo da je "legalizovana" odluka bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodana Miloševića iz 1997. godine, kada je odlučio da tu imovinu pokloni manastiru Visoki Dečani. Odluka je, i pored konstantnog pritiska međunarodne zajednice, sprovedena tek marta 2024. na zahtev premijera Aljbina Kurtija, nakon čega je rekao da se stav o "ovoj nikad štetnijoj odluci" neće promeniti, te da je to učinjeno zbog članstva Kosova u Savetu Evrope. Manastir Visoki Dečani ima još jedan spor sa lokalnim vlastima u Dečanima, a to je izgradnja magistralnog puta Dečani – Plav. Radovi na izgradnji ovog puta se odvijaju kroz Zaštićenu zonu i prekidani su u više navrata na zahtev Vlade Kosova ili međunarodne zajednice. Takođe, Univerzitet u Prištini tvrdi da se hram Hrista Spasa SPC nalazi unutar Univerzitetskog kampusa, te da je taj objekat nelegalno izgrađen na univerzitetskom zemljištu 1990-ih godina u vreme režima Slobodana Miloševića. Trenutno se vodi sudski spor ispred Osnovnog suda u Prištini i oko tog pitanja.

Ministrica državne uprave i lokalne samouprave Srbije Snežana Paunović izvinila se predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Vladi Srbije i premijeru Đuri Macutu zbog, kako je navela, reakcija koje je izazvala njena izjava o "etničkom čišćenju Kosova", tvrdeći da je izvučena iz konteksta, ali i da stoji iza svake riječi. Gostujući na televiziji Informer, Paunović je ocijenila da je to urađeno tako što je jedna izjava njena izjava izvučena iz konteksta, odnosno iz jednosatne emisije izdvojeno svega sedam sekundi. "To je moja priča, ne izjava. Neprijatno je objašnjavati da to nije politika predsednika, ni Vlade", rekla je Paunović. "Stojim iza svake svoje reči", kazala je, navodeći da je meta "medijskog spina" vlasti u Prištini, koji su, kako tvrdi, iskoristili i pojedini europski parlamentarci i politički akteri u Srbiji. "Nisam mislila ni da će evroparlamentarci reagovati. Od njih sam navikla samo na 'pratimo situaciju'. Važno je da su svi čuli da u Vladi Srbije postoji ministarka koja je proterana sa tog Kosova, a još je važnije ako su čuli da je doneta odluka vlade u Prištini da sam proglašena 'personom non grata', a inače sam bila počasni građanin Kosova koji tamo ne može da uđe već četiri godine", rekla je gostujući na Informeru. Paunović je rekla i da je odluka vlasti na Kosovu da je proglase personom non grata dio, kako je navela, "Kurtijeve (Albin) propagande". Zahvalila je svima koji su je podržali, posebno Socijalističkoj partiji Srbije (SPS), čija je članica. Kritizirala je opozicione stranke, te dio medija koji su osudili njenu izjavu. Paunović je 11. jula, odgovarajući na pitanje novinarke TV Kurir, šta bi drugačije uradila da je bila na mjestu Slobodana Miloševića 1998. godine, izjavila da bi "etnički očistila Kosovo". Naknadno je tvrdila da je njena izjava izvučena iz konteksta i da nije pozivala na ubijanje Albanaca, već da je mislila da bi oni koji se nisu osjećali kao građani tadašnje Savezne Republike Jugoslavije trebalo da napuste Kosovo i odu u svoju "matičnu državu". Izjava je izazvala brojne osude u Srbiji, regionu i Europskoj uniji. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da ona ne predstavlja ni njegov stav ni politiku Vlade Srbije, naglasivši da je politika države dijalog, a ne etničko čišćenje. Europska unija osudila je izjavu, a europska komesarka za proširenje Marta Kos ocijenila je da je "šokantno" što je izrečena 2026. godine te izrazila nevjericu da ministarka nakon takvih riječi može ostati na funkciji. Kosovo je 14. jula proglasilo Paunović personom non grata i trajno joj zabranilo ulazak i tranzit preko svoje teritorije, uz obrazloženje da njene izjave predstavljaju govor koji podriva međunacionalne odnose i veliča politike povezane s ratovima devedesetih. Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Više od 1.500 ljudi, većinom Albanci, i dalje se vodi kao nestalo.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ponovila je osudu zbog izjave ministarke Vlade Srbije Snežane Paunović o etničkom čišćenju na Kosovu i izrazila iznenađenje što ona nastavlja da bude ministarka. Poručila je političarima u zemljama kandidatima da svaka izgovorena reč ima težinu. "Bilo je zapanjujuće da tako nešto čujemo 2026. godine. Neću ni ponavljati šta je ona rekla. Zaista je bilo šokantno čuti takvu izjavu. Ne mogu da zamislim da jedna ministarka, nakon ovakve javne izjave, može da nastavi da obavlja svoju funkciju", izjavila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je nastupila u Specijalnom odboru za Evropski štit demokratije Evropskog parlamenta. Ministarka državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije Snežana Paunović je, govoreći o životu na Kosovu i odlasku iz Peći usled ratnih okolnosti, 11. jula rekla kako Albance ne bi "likvidirala onako kako se oni trude da do danas etnički očiste Kosovo, nego na način da svako onaj ko se oseća manje kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je 15. jula da ova izjava ne odražava njegovu volju niti volju Vlade Srbije i da je politika države dijalog, a nikad etnička čišćenja. Kosovo ju je zbog ove izjave, koja je naišla na brojne reakcije i osude, 14. jula proglasilo personom non grata (nepoželjnom osobom), uz trajnu zabranu ulaska ili tranzita kroz Kosovo. Iz Vlade Kosova za RSE su ranije naveli da je "problem u tome što se država Srbija nikada nije ni na koji način ogradila od politike Miloševića". "Bilo bi dobro da svi, osim što će osuditi ovakav govor, to imaju na umu kada sa Srbijom razgovaraju o integracijama, reformama i fondovima, kao i da shvate da ovo nisu samo izjave, već težnje od kojih zvanična država Srbija nije odustala", saopštili su iz Vlade Kosova. Čelnici tadašnje države i snage bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije osuđeni su pred Haškim tribunalom zbog nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Više od 1.500 ljudi, većinom Albanci, i dalje se vodi kao nestalo. Govoreći u Specijalnom odboru Evropskog parlamenta, Marta Kos je ponovila da Evropska komisija veruje da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji (EU), ali je poručila da za taj cilj treba ispuniti određene uslove. Prema zvaničnim podacima Evropske komisije, stepen usklađenosti Srbije sa politikom sankcija je malo iznad 60 odsto. Zemlja do sada nije uvela sankcije Rusij ili Belorusiji u skladu sa odlukama EU koja je do sada uvela Moskvi 20 paketa sankcija kao odgovor na agresiju protiv Ukrajine. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je, govoreći pred evropskim poslanicima, ocenila da je niska podrška evropskim integracijama u Srbiji i posledica poruka koje šalju političari, kao i načina na koji mediji izveštavaju. Ona je poručila da je neprihvatljivo da zemlja kandidat koristi antievropsku retoriku, naročito protiv poslanika Evropskog parlamenta, novinara i svih koji kritički ukazuju na dešavanja u zemlji.

Vlasti Srbije su uhapsile pet osoba, uključujući i dva policajca zbog navodnog krijumčarenja velikog broja mikgranata između januara i jula 2026. godine. Kako izvještava Europol, koji je koordinisao akciju, grupa je prevozila migrante preko Bugarske, kroz Srbiju i prema zemljama zapadne Evrope. Tokom akcije pretraženo je pet lokacija, a oduzeta su tri automobila korištena za krijumčarenje migranata, oružje, municija, mobiteli i novac, odnosno 5.700 eura i 40.000 srpskih dinara (340 eura). Aktivna od 2025. kriminalna mreža se sumnjiči za krijumčarenje migranata iz Turske, preko Bugarske i Srbije do zapadne Evrope. "Ključni članovi su srpski državljani iz Pirota, a grupa je navodno uključena u krijumčarenje velikih grupa Afganistanaca," navodi Europol u izvještaju. Dalje, dodaje se da su migranti plaćali oko hiljadu eura po osobi za prevoz od granice Bugarske sa Srbijom do Beograda. Nakon toga plaćali su 300 eura za put od Beograda do srpsko-mađarske granice. "Većina isplata je napravljena preko Hawala sistema za transfer novca," dodaju iz Europola. Migranti koji prolaze kroz Srbiju najčešće dolaze iz Avganistana, Egipta, Maroka, Turske i Sirije. Prema zvaničnim informacijama domaćih organa, od početka svjetske migrantske krize 2015. do početka 2026. kroz Srbiju je prošlo više od milion i po migranata takozvanom balkanskom rutom. Tim putem prolazilii su migranti i izbeglice iz Azije, Bliskog istoka i Afrike u pokušavaju da stignu do zemalja Evropske unije. Ruta je išla preko Turske, Grčke, Severne Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, ili alternativno preko Bugarske i Srbije ka zapadu Evrope. Jačom kontrolom na granicama Evropske unije, dogovorom Brisela sa Turskom 2016. i izgradnjom ograde koju je Mađarska podigla na granici sa Srbijom u najvećoj meri je prekinut prolaz migranata u velikim grupama, već su se migracije nastavile u manjem obliku uz organizovano krijumčarenje.

Iz State departmenta navode za Radio Slobodna Evropa (RSE) kako strateški dijalog između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije "odražava novo doba odnosa dvije zemlje". Ističe se i kako je "to znak predanosti obje zemlje proširenju i produbljivanju našeg partnerstva". "Kroz dijalog, Sjedinjene Države i Srbija radiće na zajedničkim ciljevima, uključujući regionalni mir i stabilnost, proširene poslovne i obrazovne veze, te izgradnju prosperitetnije budućnosti", ističe se u odgovoru iz State departmenta za Radio Slobodna Evropa (RSE). Dodaje se i kako je američki državni sekretar Marco Rubio najavio 6. augusta prošle godine da će Sjedinjene Države održati prvi strateški dijalog između SAD-a i Srbije. Šta je rekao Đurić?Kako je prethodno najavio ministar vanjskih poslova Srbije Marko Đurić, strateški dijalog bi trebao biti održan 17. jula. "Ovo što se dešava u petak je zaista diplomatska, a i, rekao bih, politička istorija u odnosima Srbije i SAD", naglasio je Đurić za RTS, 14. jula. Rekao je i da će ova odluka "osnažiti" ekonomsku situaciju i međuanarodni položaj Srbije. Takođe je naglasio da Srbiju to dovodi u "u krug zemalja sa kojima SAD imaju najviši nivo institucionalne saradnje". RTS je prenio da je Đurić kazao da je to važno i zbog "ključnih državnih i nacionalnih pitanja, prije svega Kosova i Metohije, Republike Srpske, kao i očuvanja unutrašnje stabilnosti Srbije". "Važno nam je i zbog Kosova, gde se oslanjamo na zaštitu našeg naroda, za Republiku Srpsku, gde smo prošle godine imali ozbiljno razumevanje administracije predsednika Trampa za rešavanje problema u Bosni i Hercegovini", rekao je. Šta je prethodilo odluci SAD?"Strateški dijalog", koji SAD vode sa desetinama država svijeta kako bi produbile saradnju, obuhvata niz oblasti – od ekonomije, preko sigurnosti, do vanjske politike. O mogućem otpočinjanju strateškog dijaloga sa Srbijom govorilo se u augustu 2025. godine, ali do njega tada nije došlo. Tada je opisano da bi dijalog trebalo da donese "novu eru" u odnosima – oživi političke veze, proširi poslovnu i odbrambenu saradnju, kao i saradnju na polju energetike i komunikacionih tehnologija. Srbija od septembra 2024. sa SAD ima potpisan prvi strateški sporazum u oblasti energetike. Zatim je u januaru ove godine predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je SAD dala Srbiji dva "formalna zahteva" kako bi se otpočeo strateški dijalog - jedan politički i drugi vezan za energetiku. Međutim, nije precizirao detalje u vezi sa tim zahtjevima. Vašington kao jedan od ključnih interesa na Zapadnom Balkanu vidi suzbijanje kineskog i ruskog uticaja. Smanjenje energetske zavisnosti Zapadnog Balkana od Rusije našlo se među ciljevima američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojenog polovinom decembra. U istom Zakonu se kao cilj navodi i smanjenje kineskog uticaja u ovoj regiji. Takođe, SAD kao cilj vide i momentalni napredak u dijalogu Srbije i Kosova. SAD, kako je navedeno, treba da podržavaju postizanje konačnog sporazuma Srbije i Kosova, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju. Još jedna od tema koja je obilježila odnose SAD i Srbije u posljednjih godinu i po dana jesu sankcije Naftnoj industriji Srbije zbog većinskog ruskog udjela u vlasništvu. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi spriječila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, licenca Američke Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) periodično se obnavlja. Posljednji put je OFAC produžio licencu na još 30 dana 30. juna. Pregovori o prodaji ruskog udela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku. Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. Mađarski MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije.

Izraelski ombudsman, nezavisno telo koje sprovodi reviziju rada Vlade i drugih institucija, upozorio je polovinom maja 2026. godine da se država, koja je u ratu od oktobra 2023. godine, suočava sa nestašicom municije. Kobi Majkl (Michael), sa Instituta za studije nacionalne bezbednosti u Tel Avivu, kaže da je manjak bio uočljiv odmah po početku rata protiv Hamasa u Gazi, kada je, kako navodi, Izrael naučio važne lekcije. "Prva je da vratimo proizvodnju u sopstvenu, domaću industriju, jer smo ugasili velike delove odbrambene industrije koju smo nekada imali. Mislim na industriju koja proizvodi osnovnu municiju, kao i na potrebu da izgradimo kapacitete kako bismo mogli sami sebe da snabdevamo", kaže Majkl u razgovoru za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE). Već u prvoj fazi rata, navodi ovaj sagovornik, "pomoć" je stigla iz Srbije. Događaji koji su usledili učinili su uvoz oružja iz ove balkanske države posebno važnim, a veze između Jerusalima i Beograda čvršćim, možda više nego ikada ranije. Savezništvo u oružjuNajveći snabdevač Izraela oružjem tradicionalno su Sjedinjene Američke Države. Savezništvo se poljuljalo u maju 2024. godine, kada je administracija prethodnog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) zaustavila isporuku dela ofanzivnog naoružanja, kako je objašnjeno, zbog mogućnosti da bi ono moglo biti upotrebljeno protiv civila u Gazi. U ratu protiv Hamasa u Gazi, koji je usledio nakon napada na jug Izraela, ubistva više od hiljadu ljudi i otmice oko 250 Izraelaca, Izrael se suočio sa optužbama za teška kršenja ljudskih prava Palestinaca u toj oblasti, u kojoj je živelo više od dva miliona ljudi. U izraelskoj vojnoj intervenciji, prema procenama Ujedinjenih nacija, stradalo je desetine hiljada ljudi. Međunarodni krivični sud je u novembru 2024. izdao nalog za hapšenje premijera Benjamina Netanjahua zbog sumnje da je odgovoran za ratne zločine. Međunarodne okolnosti su se u međuvremenu potpuno promenile, a Izrael gradi nova savezništva, između ostalog i na Balkanu. Ključno je ono sa Beogradom, koje je Srbiju učinilo važnim partnerom Jerusalima, navodi Kobi Majkl, jednako kao i Indija, od koje je Izrael takođe nabavlja municiju. "To jeste posao, ali nije samo posao. Rekao bih da je to buduća strategija. To je svojevrsna rezervna pozicija koju Izrael gradi za slučaj da tokom rata dođe do problema sa kontinuiranim snabdevanjem", kaže Majkl. Nema zvaničnih podataka o tome koliko je Srbija oružja izvezla u Izrael. U martu 2026. godine, devet meseci nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio moratorijum na izvoz oružja, RSE je objavio saznanja o letovima teretnih aviona između Beograda i Tel Aviva. Zvanične podatke o izvozu oružja Ministarstvo odbrane Srbije ne objavljuje od 2022. godine. Po mišljenju Duška Lopandića, potpredsednika Evropskog pokreta u Srbiji, usmerenost ka Izraelu treba posmatrati i kroz prizmu odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. "Mislim da kada srpski rukovodioci posmatraju Izrael, jednim okom gledaju i na SAD. U stvari, postoji neka mentalna veza između ta dva odnosa", kaže Lopandić. Biti blizak i Izraelu i SADVedran Obućina, predsednik Centra za međureligijski dijalog iz Rijeke, smatra da je teško predvideti kako će se razvijati budući odnosi Izraela sa drugim državama, s obzirom na, kako navodi, "neracionalno" funkcionisanje te države. To vidi u nespremnosti tamošnje vlade da prihvati bilo koji oblik smirivanja stanja na Bliskom istoku, gde su se sukobi, osim u Gazi, proširili i na Liban, na čijoj teritoriji Izrael interveniše, kao i na Iran, gde to čini u savezništvu sa Sjedinjenim Američkim Državama: "Sa druge strane, naravno, Izrael itekako ima pravo da se brani i okružen je ozbiljnim bezbednosnim pretnjama. Ali isto tako mislim da trenutno postoji potpuno neracionalna politika koja će imati svoje posledice i na Balkanu. U posljednjih nekoliko tjedana vidimo mnoge ministre, pa i samoga premijera Izraela, da otvoreno govore o tome kako će napasti Tursku, dakle članicu NATO-a." Na isto ukazuje i Roland Bimo, nekadašnji ambasador Albanije u SAD. On podseća da su za tu balkansku državu odnosi sa Turskom tradicionalno značajni, što se ne podudara u potpunosti sa bliskošću koju je Albanija ostvarila sa Izraelom. Ipak, naglašava ovaj sagovornik, pozicija Albanije definisaće se pre svega u odnosu na veze koje ta država ima sa Sjedinjenim Američkim Državama. "To je toliko izraženo da se, sećam se, početkom devedesetih, kada sam preuzeo dužnost ambasadora Albanije u SAD, govorilo u šali da je moj zadatak da volim svoju zemlju onoliko koliko Albanci vole Ameriku. To je kontekst u kojem su se razvijali albansko-izraelski odnosi. Mislim da se tu pre svega radi o lojalnosti albanskih lidera prema Sjedinjenim Državama, koja se potom ispoljava kroz odnose sa Izraelom, a ne toliko o Izraelu kao zasebnom političkom akteru", kaže Bimo. Odnosi su utoliko čvršći što je jasniji albanski otklon od Irana, pogotovo nakon masovnog sajber napada na državnu onlajn infrastrukturu 2022. godine, za koji je istraga, sprovedena uz američku pomoć, pokazala da je delo iranskih službi. Odnosi Tirane i Teherana posebno su se zaoštrili u periodu od 2013. do 2016. godine, kada je Albanija primila oko 3.000 pripadnika iranske opozicione grupe Mudžahedin-e Halk. Tekuće "Flamingo proteste", pokrenute ekološkim zahtevima, premijer Edi Rama takođe je označio kao deo kampanje koju povezuje sa Iranom. Za razliku od Albanije, čija su savezništva jasna, Srbija istrajava na politici balansa, do te mere da je imala svog predstavnika na sahrani iranskog verskog lidera Alija Hamneija 4. jula u Teheranu. Uz Belorusiju, predstavnik Srbije bio je jedini evropski zvaničnik koji je prisustvovao tom događaju. "Postavlja se pitanje da li je uopšte moguće igrati na toliko stolica kada su odnosi tako zategnuti", navodi Duško Lopandić. Željka Cvijanović u JerusalimuSamo gest ili stav Izraela, koji je Bosnu i Hercegovinu (BiH) priznao 1992. godine? To pitanje nametnulo se nakon što je u junu ove godine Željka Cvijanović, članica Predsedništva BiH, u Jerusalimu dočekana zastavama entiteta Republika Srpska (RS), a ne državnim zastavama BiH. "To su, da tako kažem, više folklorni elementi nego što su suštinski. Ono što je bitno jesu pitanja povezivanja u tehnološkom i energetskom sektoru, kao i saradnja odbrambenih službi. Srbija je, pritom, u specifičnoj situaciji – nije članica nijednog bloka i stalno igra tu igru na više stolica. I sa zemljama Zaliva imala je relativno korektne odnose, kao i sa Iranom", pojašnjava Lopandić. Zastava Republike Srpske u Jerusalimu, prema mišljenju Vedrana Obućine, nosi određenu poruku Sarajevu, ali nije znak ozbiljnijih političkih poteza. Takođe, igranje na secesionističke sentimente u BiH, navodi Obućina, nije nešto što Izrael nije radio i u drugim delovima sveta. "Vidjeli smo da je Izrael napravio slično i u Africi. Nedavno je priznao Somaliland (oblast na severu Somalije koji funkcioniše samostalno, ali uglavnom ne uživa međunarodno priznanje, prim.red.). To ne znači apsolutno nikakvu konkretnu pomoć za bilo što se Izraela tiče, ali definitivno pokazuje da imaju jednu određenu strategiju u kojoj će izraelska gesta napraviti određene pomake ili promjene", navodi Obućina. Može li uticaj Izraela biti štetan?Deo javnosti u Sloveniji trenutno veruje da može. Naime, u toj članici Evropske unije u toku je istraga o ulozi koju je izraelska privatna obaveštajna kompanija "Black Cube" imala u izbornom procesu krajem prošle i početkom ove godine. Operativci te agencije boravili su u Sloveniji u decembru 2025. godine, a povezuju se sa navodima o tajnim snimanjima, korišćenju lažnih identiteta i kampanjama u korist pojedinih političara. Slovenačka vlada optužuje "Black Cube" da je pokušao da utiče na parlamentarne izbore tajnim snimanjima, lažnim identitetima i kampanjom kompromitovanja političkih protivnika, što opisuje kao strano mešanje u izborni proces. Slovenačka obaveštajna služba (SOVA) potvrdila je prisustvo operativaca "Black Cube" u zemlji i pokrenuta je istraga, ali optužbe o njihovoj konkretnoj ulozi u manipulaciji izborima i dalje su predmet istrage, dok kompanija i opozicija negiraju bilo kakvo nezakonito delovanje. Da je reč o nečemu više od pukih navoda, veruje Luka Lisjak Gabrijelčič, istoričar i politički analitičar iz Ljubljane. Izraelske motive pronalazi u činjenici da je prethodna slovenačka vlada bila među šest država Evropske unije koje su, nakon oktobra 2023. godine, priznale državu Palestinu, čime je broj članica Unije koje su to učinile porastao na 15 od ukupno 27. U koaliciji sa strankama desnice, izbore je dobio i vladu formirao desni populista, blizak Izraelu, Janez Janša, koji danas najavljuje povlačenje priznanja Palestine. "Iskreno, ne mislim da je taj veliki skandal zaista promenio ishod izbora. Na kraju su ljudi glasali gotovo tačno onako kako su predizborne ankete predviđale još pre izbijanja afere. Međutim, skandal je značajno povećao izlaznost birača. Tako je dodatno polarizovao društvo koje je već bilo duboko podeljeno. I danas je to jedno od ključnih političkih pitanja u Sloveniji. Trenutno se vodi velika politička polemika oko formiranja parlamentarne komisije koja bi upravo trebalo da istraži te navode", navodi Lisjak Gabrijelčič. 'Neobične kombinacije'Balkanske države izložene su različitim spoljnim uticajima u globalnom okruženju koje se poslednjih godina značajno promenilo. Duško Lopandić ne isključuje mogućnost da bi uticaj Izraela mogao imati i problematične posledice, ali odgovornost za to vidi pre svega na lokalnim političarima koji prihvataju "neobične kombinacije" i, kako kaže, "suviše se mešaju u nešto što nije naša tema". "Podsećam, na primer, da je predsednik Izraela Isak Hercog bio u Beogradu usred rata u Gazi, kada nije mogao, da tako kažem, da ode ni u jednu drugu zemlju. To su gestovi koji su možda pretirani. S druge strane, setimo se Vašingtonskog sporazuma iz 2020. godine, koji se odnosio na Srbiju i Kosovo. Taj sporazum imao je jednu vrlo bizarnu komponentu koja se ticala Izraela – Srbija se obavezala da će premestiti ambasadu u Jerusalim", podseća Lopandić i zaključuje da bi međunarodna politika morala da bude zasnovana na strateškim i etičkim principima. "Uvid" Radija Slobodna Evropa pogledajte na YouTube-u.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 15. jula da je jedini učesnik samita Ukrajine i Jugoistočne Evrope u Kijevu koji nije potpisao zajedničku deklaraciju o nastavku političke, vojne, finansijske i bezbednosne podrške Ukrajini i jačanju pritiska na Rusiju. "Jedini sam koji nije stavio potpis na deklaraciju. Pogledajte tekst ili će vam to tek sada doći, tekst te deklaracije. Proslediće vam verovatno i biće vam jasnije, a ne moram više ništa da objašnjavam", rekao je Vučić u Kijevu novinarima iz Srbije po okončanju petog samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa. Zajedničku deklaraciju, prema navodima Radio-televizije Srbije (RTS), potpisali su predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i predstavnici Albanije, Grčke, Moldavije, Rumunije, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore i Bugarske. U dokumentu se, pored ostalog, Rusija optužuje za nezakonitu, ničim izazvanu i neopravdanu agresiju na Ukrajinu i poziva da odmah okonča taj rat, kao i da potpuno i bezuslovno povuče vojsku i vojnu opremu sa cele ukrajinske teritorije. Deklaracijom se traži dodatno pooštravanje sankcija Rusiji, suzbijanje ruske "flote iz senke" i jačanje borbe protiv ruskog zaobilaženja sankcija. Ruski napadi na civile i kritičnu infrastrukturu ocenjuju se kao ratni zločini, i osuđuje se svaka politička, vojna, finansijska i tehnička podrška Moskvi iz trećih država. Potpisnici deklaracije su podržali i međunarodne napore za procesuiranje odgovornih za zločine počinjene u Ukrajini, uključujući rad Specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine, navodi RTS. Vučić je na Instagramu objavio da je na samitu predstavio pet pozicija Srbije, pre svega dosledno poštovanje Povelje i rezolucija Ujedinjenih nacija, i dodao da Beograd time podržava teritorijalni integritet Ukrajine, koja na isti način poštuje suverenitet Srbije. "Aktivno učestvujemo u pružanju finansijske, medicinske i energetske pomoći, a pokrenuli smo i pitanje saobraćajne povezanosti našeg regiona sa širim evropskim prostorom, kao preduslova za brži razvoj i sigurniju budućnost", naveo je Vučić. Uprkos podršci Ukrajini, Beograd se nije pridružio sankcijama koje je Rusiji uvela EU a zbog invazije na susednu državu. Vučić je naglasio da su na samitu "posebno razmatrali" uspostavljanje koridora koji bi povezivao Jermeniju, Azerbejdžan i Tursku. Vučić je novinarima iz Srbije rekao da je na marginama samita imao tri važna sastanka - sa Zelenskim, predsednikom Rumunije Nikušorom Danom, premijerom Slovenije Janezom Janšom, kao i "kratak, ali veoma važan" susret sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. On je objavio da je sa Fon der Lajen razgovarao o evropskom putu Srbije i narednim koracima u procesu evropskih integracija. "Zahvalio sam joj na ličnom angažovanju i podršci koju pruža Srbiji na njenom evropskom putu, uz uverenje da ćemo kroz otvoren dijalog i odgovoran pristup nastaviti da unapređujemo saradnju sa Evropskom unijom", napisao je Vučić na Instagramu. U obraćanju novinarima, Vučić je ponovo rekao da je za Srbiju ekonomski razvoj važniji od otvaranja klastera u pristupnim pregovorima sa EU. "Nastavićemo da radimo (u procesu evrointegracija), ali nam život ne zavisi od otvaranja klastera. Već smo pretekli u ekonomiji i životnom standardu sve zemlje (u regionu) koje su bile ispred nas", kazao je Vučić. On je rekao da je sa Zelenskim razgovarao o svim važnim pitanjima, o evropskom putu i bilateralnoj saradnji. Istakao je da je sa Janšom razgovarao o odnosima Srbije i Slovenije, unapređenju privredne saradnje i mogućnostima za dalje povezivanje dve zemlje. Novinarima je rekao da je sa Janšom razgovarao o gradnji Koridora 5 i o razvijanju železnice Beograd-Trst, koja bi potom bila produžena od Beograda preko Rumunije i Moldavije prema Ukrajini. Sastanak sa rumunskim predsednikom Danom Vučić je opisao kao dobar i sadržajan, navodeći da su razgovarali o odnosima Srbije i Rumunije, mogućnostima za unapređenje privredne saradnje, infrastrukturnom povezivanju i zajedničkim projektima od obostranog značaja. "Razgovarali smo i o unapređenju železničke i drumske povezanosti uz podršku fondova Evropske unije, kao i o projektu Đerdap 3, koji predstavlja važan potencijal za dalje jačanje saradnje Srbije i Rumunije", naveo je Vučić. Vučić je rekao da će zvaničnici Srbije i Rumunije 16. jula potpisati memorandum o razumevanju za projekat Đerdap 3, koji je opisao kao "ogromnu investiciju koja Srbiji daje kapacitete da se nosi sa sve većim zahtevima za ogromnim količinama struje". "Konačno smo to uspeli da ubrzamo uz pomoć SAD. Ako to uspemo da izgradimo zajedno sa Rumunima, to je odlična vest za sve nas. Razgovarali smo i o putevima, energetskom povezivanju, izgradnji gasnog i naftnog interkonektora", dodao je Vučić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je 15. jula da izjava ministarke državne uprave i lokalne samouprave Snežane Paunović, ne odražava njegovu volju niti volju Vlade Srbije i da je politika države dijalog, a nikad etnička čišćenja. Vučićeva izjava dolazi četiri dana nakon što je Paunović izjavila za beogradsku televiziju Kurir, pored ostalog, "da bi etnički očistila Kosovo 1998. godine" da je bila na mestu Slobodana Miloševića, haškog optuženika i bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije. "Neoprezno i nedovoljno odgovorno. Ne sme da se izlazi sa takvim izjavama u javnost i to nije politika, ni moja, niti vlade Srbije, naše je da to jasno kažemo", izjavio je Vučić novinarima u Kijevu, gde prisustvuje Samitu Jugoistočna Evropa - Ukrajina. Ministarka u Vladi Srbije Snežana Paunović je govoreći o životu na Kosovu i odlasku iz Peći usled ratnih okolnosti, 11. jula, rekla kako Albance ne bi "likvidirala onako kako se oni trude da do danas očiste etnički Kosovo, nego na način da svako onaj ko se oseća manje kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije, napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju". Kosovo ju je zbog ove izjave, koja je naišla na brojne reakcije i osude, 14. jula proglasilo personom non grata (nepoželjnom osobom), uz trajnu zabranu ulaska ili tranzita kroz Kosovo. Iz Vlade Kosova za RSE su ranije naveli da je "problem u tome što se država Srbija nikada nije ni na koji način ogradila od politike Miloševića". "Bilo bi dobro da svi, osim što će osuditi ovakav govor, to imaju na umu kada sa Srbijom razgovaraju o integracijama, reformama i fondovima, kao i da shvate da ovo nisu samo izjave, već težnje od kojih zvanična država Srbija nije odustala", saopštili su iz Vlade Kosova. Čelnici tadašnje države i snage bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije osuđeni su pred Haškim tribunalom zbog nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Više od 1.500 ljudi, većinom Albanci, i dalje se vodi kao nestalo.

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je 15. jula po dolasku u Vašington da će pristupanje Srbije svemirskom programu Artemis širom otvoriti vrata srpskim institucijama, zavodima, institutima i kompanijama da se uključe u istraživanje svemira. "Sutra pišemo istoriju srpske nauke ovde u Vašingtonu. Srbija će pristupiti svemirskom programu Artemis potpisivanjem serije sporazuma o saradnji sa (američkom svemirskom agencijom) NASA. Srbija je opredeljena za istraživanje svemira u miroljubive svrhe i za poštovanje međunarodnog prava. Ovaj sporazum će doprineti stvaranju povoljnog okvira za naš dalji razvoj", rekao je Đurić medijima iz Srbije. Đurić je kazao da sporazumi sa agencijom NASA imaju "i simboličku vrednost i politički značaj" i dodao da će biti potpisani u sklopu strateškog dijaloga Srbije i SAD, koji je opisao kao "istorijski korak napred" u odnosima dve zemlje. Agencija NASA je ranije 15. jula saopštila da će Srbija postati 69. zemlja koja se pridružila svemirskom programu Artemis, međunarodnom okviru za saradnju u oblasti civilnog istraživanja svemira, sa ciljem povratka ljudi na Mesec i priprema budućih misija ka Marsu. Sporazumi koje će Srbija i NASA potpisati definišu principe saradnje među državama u budućim svemirskim misijama, uključujući razmenu naučnih podataka, korišćenje svemirskih resursa u skladu sa međunarodnim pravom i odgovorno ponašanje u svemiru. Strateški dijalog Srbije i SAD biće otvoren 17. jula, a Đurić će 16. jula u Vašingtonu učestvovati i na konferenciji o političkom nasilju, u organizaciji šefa američke diplomatije Marka Rubija, sa ministrima iz oko 60 zemalja.

Od uvredljivih izraza i etiketiranja do poređenja sa nacistima i opravdavanja etničkog čišćenja. U tom krugu kreću se izjave pojedinih zvaničnika iz Beograda prema kosovskim Albancima i njihovim predstavnicima vlasti.

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu identifikovalo je dve osobe koje su bile u grupi koja je 11. jula napala pisca Vladimira Arsenijevića. Međutim, kako su u sredu saopštili za Radio Slobodna Evropa, konstatovali su da u njihovom slučaju nema elemenata krivičnog dela, zbog čega će biti podnete samo prekršajne prijave. "Nakon što je utvrđen identitet dva lica koja su se odvojila od grupe lica koja su bila prisutna, i koja su ušla u skub, tužilaštvu su predočeni prikupljeni dokazi", navode u saopštenju. Dodaju da je nakon toga "utvrđeno da se u radnjama lica ne stiču bitni elementi krivičnog dela" koje se godni po službenoj dužnosti, a "imajući u vidu da kritičnom prilikom osim Vladimira Arsenijevića, nije bilo drugih građana kod kojih bi mogla da nastupi posledica krivičnog dela". Tužilaštvo, kao ni policija, ne govore da li se radi na daljem utvrđivanju okolnosti, da li je identifikovan još neko od napadača, te da li se ispituju motivi i postojanje eventualnih organizatora napada. Arsenijevića, koji je i osnivač udruženja Krokodil, pretukla je grupa mladića u centru Beograda, na mestu na kome je trebalo da se održi komemoracija žrtvama genocida u Srebrenici. Kako je Arsenijević ranije naveo za RSE, napadači su na platou ispod Brankovog mosta, pored ostalog, ostavili potpis ekstremno desničarskih organizacija "Omladina 451" i "Narodna patrola". Arsenijevićev advokat, Miloš Janković ocenio je da odluka Tužilaštva predstavlja "zabrinjavajuću poruku za javnost". "Naročito (imajući u vidu) da se sve dogodilo u kontekstu višegodišnje kampanje targetiranja i ugrožavanja sigurnosti kojima su bili izloženi on lično i Udruženje Krokodil, a što je državnim organima dobro poznato", naveo je Janković. Ističe i da se "potpuno zanemaruje činjenica da je napad izvršen u okviru organizovane grupe od oko 20 lica". Ocenio je da "još više zabrinjava činjenica" da se eventualnim odustajanjem od krivičnog postupka odustaje i od mogućnosti da se utvrdi da li iza napada stoje podstrekači, organizatori ili širi obrazac koordinisanog nasilja. "Time država ne samo da propušta da zaštiti konkretnu žrtvu, već i da odgovori na pitanje koje je od interesa za celo društvo - ko organizuje i podstiče grupe koje poslednjih meseci vrše nasilje nad građanima zbog njihovih političkih stavova ili javnog delovanja", smatra Janković. Napad na Arsenijevića ranije su osudili ambasador EU u Srbiji, britanska ambasada, poverenik za zaštitu ravnopravnosti i više opozicionih partija i zatražili istragu. U julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske počinile su genocid nad više od 8.300 Bošnjaka, većinom muškaraca i dečaka. Zvanični Beograd ne priznaje da se u Srebrenici dogodio genocid, već zvaničnici govore o "strašnom zločinu" i "masakru", uprkos presudama međunarodnih sudova.

Tačan obim izvoza oružja iz Srbije u Izrael nije zvanično poznat, ali teretni avioni saobraćaju između Tel Aviva i Beograda. Kobi Majkl iz Instituta za studije nacionalne bezbednosti u Tel Avivu kaže da je Srbija pomogla Izraelu da prevaziđe "krizu nestašice naoružanja" sa kojom se suočio nakon napada Hamasa u oktobru 2023. godine. U "Uvidu" se između ostalog, govori i o tome: zašto je srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine u Jerusalimu dočekan sa zastavom entiteta, a ne državnom zastavom; kako Izrael gleda na bliske veze Srbije sa Iranom; zašto se saradnja sa Izraelom u Albaniji smatra izrazom lojalnosti Sjedinjenim Američkim Državama; i kako je Izrael izazvao političku krizu u Sloveniji. Sagovornici: Kobi Majkl, Institut za studije nacionalne bezbednosti (Tel Aviv); Roland Bimo, bivši ambasador Albanije u SAD (Tirana); Luka Lisjak Gabrijelčič, istoričar (Ljubljana); Duško Lopandić, Evropski pokret u Srbiji (Beograd); Vedran Obućina, Centar za međureligijski dijalog (Rijeka).

Za građane Srbije koji godinama slušaju obećanja o obračunu sa korupcijom, nova platforma za prijavu zloupotreba dolazi sa jednim ključnim pitanjem - kome prijaviti korupciju ako ne postoji poverenje u one koji bi trebalo da je iskorene? Platformu "Ko si bre ti" pokrenuo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predstavljajući je kao mesto gde građani mogu anonimno da prijave korupciju i "bahate funkcionere". Međutim, reakcije javnosti pokazuju duboku podeljenost - dok jedni u njoj vide dodatni kanal za prijavljivanje zloupotreba, drugi je smatraju nerelevantnom za problem koji tvrde da je godinama ukorenjen u samom vrhu sistema. "Kada neko 14 godina neguje i zaliva korupciju, posle toliko vremena, to se ne rešava na taj način. Mislim da je prekasno za to, a i kako u našem narodu kažu – riba smrdi od glave". Ovako Novosađanka Irena za Radio Slobodna Evropa odgovara na pitanje da li bi prijavila korupciju na ovoj platformi. "Ne bih prijavila problem ili korupciju na tom portalu zato što nemam poverenja u instituciju predsednika republike", kazala je četrdesetogodišnja Novosađanka. Mirjana iz Kragujevca, s druge strane, smatra da je ovo dobra inicijativa, jer će "građani u svakom trenutku moći da prijave nepravilnosti". "Ja trenutno nemam šta da prijavim, ali mislim da je predsednik u pravu što je inicirao pokretanje te platforme. Svi će biti oprezniji", smatra ona. Srbija ima javne institucije koje su zadužene za borbu protiv korupcije. Među njima su policija, tužilaštva, Agencija za sprečavanje korupcije. Agencija je za RSE saopštila da u ovom trenutku nije uključena u rad platforme. "Ali, podržava svaku inicijativu usmerenu na jačanje međuinstitucionalne antikorupcijske borbe u kojoj će, kada bude pozvana, učestvovati u okviru svojih nadležnosti", navode u pisanom odgovoru. Srbija je među najkorumpiranijim državama Evrope prema izveštaju Transparency Internationala o Indeksu percepcije korupcije (CPI) za 2025. Najlošije se kotira među zemljama Zapadnog Balkana - nalazi se na 116. mestu. Kako platforma doprinosi borbi protiv korupcije?Šta bi novo u borbi protiv korupcije mogla da donese platforma koju "potpisuje" kancelarija Predsednika Srbije, iz Vučićevog kabineta nisu odgovorili na upit RSE. On je ranije izjavio da će kreiranje tog portala biti "dodatni element" kontrole svakog člana vlasti. Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija ukazuje na to da predsednik republike "nema nadležnosti u vezi sa ispitivanjem koruptivnih krivičnih dela". "Osim toga, još nije poznato na osnovu kog akta i po kom pravnom osnovu je ova platforma uspostavljena, te zašto je tako nešto potrebno da postoji i kako je povezano sa drugim propisima i radom drugih institucija", kaže. "Ono što rade državni organi bi moralo da bude ustanovljeno na nekim propisima", podvlači. Bez odgovora ostalo je i to pitanje RSE upućeno kancelariji predsednika Srbije. 'Jedan čovek za sve probleme'U delu javnosti protumačeno je kao da se pokretanjem ove platforme građanima šalje poruka da postojeće institucije nisu dovoljne za prijavljivanje i kontrolu korupcije. Studenti u blokadi ocenili su da se pozivom građanima da prijave korupciju predsedniku države, poručuje da u Srbiji institucije nisu "ni sposobne, ni bitne". "Kao da postoji samo jedna adresa za sve probleme, samo jedan čovek", objavili su studenti na Instagramu. Iz policije i tela nadležnih za javna tužilaštva u Srbiji, nisu odgovorili na pitanja RSE kako gledaju na pokretanje platforme i ocenu da se time negiraju druge institucije zadužene za borbu protiv korupcije. Iz Agencije za sprečavanje korupcije su za RSE poručili da ne komentarišu rad drugih državnih organa, kao i tumačenje dela javnosti po ovom pitanju. Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija ukazuje na to da među građanima Srbiji postoji veliko nepoverenje u policiju i tužilaštvo, te da se zbog toga verovatno često obraćaju Vučiću, jer veruju da on može da reši njihove probleme. Ukazuje da im se takvo uverenje nameće godinama kroz provladine medije i Vučićeve odnos prema institucijama. "Bezbroj puta smo mogli da vidimo, a situacije gde se sve rešava preko predsednika države - čak i kad je reč o nekim naizgled banalnim stvarima poput asfaltiranja seoskih puteva i izgradnje trafo stanica". Dodaje da je ova platforma tu samo da učvrsti takav utisak. "Ipak, ja mislim da bi pravi put u jednoj demokratskoj državi bio da se institucije koje su zaista nadležne ohrabre da rade svoj posao, a građani da se upravo tim institucijama obraćaju", dodaje. Šta nudi platforma?Na adresi kosibreti.rs građanima je ponuđeno da ukoliko uoče anonimno prijave korišćenje funkcije, službenih ovlašćenja ili državnih resursa radi lične, političke ili finansijske koristi. Poziva se i na prijavu slučajeva podmićivanja, trgovine uticajem, nezakonitog posredovanja u poslovima državnih organa, zloupotreba javnih ovlašćenja i pribavljanja protivpravne koristi. Na kraju, na portalu se kaže da se tu mogu uložiti pritužbe i na "sve druge nezakonite radnje i nepravilnosti". U prijavi je potrebno da se navede šta se dogodilo, gde, kada, ko je uključen i koje institucije ili osobe su povezane sa slučajem. Građani mogu da, ukoliko imaju, dostave i dokaze. Na dnu stranice nalazi se zvaničan logo i potpis: Kabinet predsednika Republike Srbije. Danilo iz Kragujevca kaže da platformu neće koristiti, jer postoje nadležni organi koji bi trebalo da se bave ovim pitanjima, te da predsednik države ne može biti "šerif iznad svih". Strahuje i da ova inicijativa "neće biti od koristi građanima", nego da će biti zloupotrebljena od strane vlasti. Njegov sugrađanin Ivan ocenjuje da se slučajevi korupcije, zloupotrebe ili drugih nezakonitih radnji ne mogu rešiti prijavom na ovoj platformi. jer je, kako kaže, kontroliše predsednik Srbije, koji će, veruje on, zaštititi ljude iz svog okruženja. Dodaje da ima mnogo zamerki na rad gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića (kadar Srpske napredne stranke), ali da ih svakako neće prijaviti putem portala "Ko si bre ti". "Da su hteli, mogli su i do sada da reaguju. Nije im bila potrebna ova platforma", kaže. Ko upravlja prijavama?Prva poruka prilikom pristupa platformi "Ko si bre ti" jeste da će svaka pristigla prijava biti "pregledana i obrađena". Predsednik Srbije u više navrata se "pohvalio" koliko je prijava pristiglo. Rekao je da će on pregledati sve prijave. "Moj tim će sve da otvori, ja ću svaku da pogledam", naveo je 10. jula kada je platforma aktivirana. "Nećemo moći na sve uvek da odgovorimo, ali ćemo dati sve od sebe", rekao je Vučić dodajući da se "neće naljutiti" ni kada oni koji šalju prijave "nisu u pravu". Međutim, nije naveo ko je njegov tim koji upravlja pristiglim prijavama, niti prema kojim kriterijima će se o njima odlučivati. "Najspornija stvar je ko uopšte ima pristup tim pritužbama, ali i dalje postupanje sa tim podacima", napominje Nemanja Nenadić. "Na primer, ako je negde prijavljeno potencijalno krivično delo to mora da bude prosleđena tužilaštvu, a ne da neko vrši selekciju, šta će biti prosleđeno, a šta neće". Sva ova pitanja RSE je uputio kancelariji predsednika Srbije. Ostala su bez odgovora. Predizborna taktika?Iako izbori u Srbiji nisu zvanično raspisani, Vučić već mesecima licitira s mogućim datumima. Jedna od poslednjih njegovih najava je da će, kako je rekao za Financial times 14. jula, prevremeni izbori biti održani do početka decembra, te da planira da se "vrati na mesto premijera". Pokretanje platforme "Ko si bre ti" se u delu javnosti tumači i kao deo predizborne taktike Vučića i njegove Srpske napredne stranke. "Mislim da je to jedan populistički predizborni potez kojim predsednik pokušava da vrati izgubljeno poverenje nekih svojih birača. Ne očekujem nikakve druge rezultate od toga", kaže Marina iz Novog Sada. I Spomenka Ristović, penzionerka iz Beograda, smatra da je reč "o čistoj demagogiji" namenjenoj Vučićevom glasačkom telu. "Kao i starijim ljudima, penzionerima koji mu sve veruju. Ovo nije u nadležnosti predsednika Republike. Prema tome, sve je farsa i daj bože da se to jednom završi", dodaje. Optužbe za visoku korupciju bili su centralni motiv antivladinih protesta nakon pogibije 16 osoba u padu nadstrešnice tek renovirane Železničke stanice u Novom Sadu, u novembru 2024. Iako se vode tri paralelna postupka, a među osumnjičenima su i dva bivša ministra iz redova SNS-a, nijedno suđenje do sada nije počelo. Masovne demonstracije i studentski pokret koji je tada formiran, do sada su najveći test za Vučića i njegovu četrnaest godina dugu vlast. Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da postoji "velika sumnja" da bi podaci prikupljeni preko platforme mogli biti korišćeni i u partijske svrhe. "Ovi podaci bi mogli da budu njima vrlo značajni i da se vidi koji na primer lokalni funkcioneri su nepopularni kod građana zbog svog ponašanja i tome slično", kazao je Nenadić. Osim na republičkom nivou, Vučićeva Srpska napredna stranka, sa koalicionim partnerima, ima vlast u gotovo svim lokalnim samoupravama u Srbiji. Saradnja na tekstu: Sandra Cvetković, Ljudmila Cvetković

Ministarke državne uprave i lokalne samouprave Srbije, Snežane Paunović, proglašena je personom non grata (nepoželjnom osobom), uz trajnu zabranu ulaska ili tranzita kroz Kosovo, saopštio je ministar unutrašnjih poslova u Vladi Kosova na dužnosti, Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla). Paunović je u subotu za televiziju Kurir izjavila da "da bi etnički očistila Kosovo 1998. godine" da je bila na mestu Slobodana Miloševića, haškog optuženika i bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Precizirala je kako Albance ne bi "likvidirala onako kako se oni trude da do danas očiste etnički Kosovo, nego na način da svako onaj ko se oseća manje kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije, napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju". Svečlja je ocenio da je Paunović ovom izjavom potvrdila "ono od čega Srbija nikada nije odustala – projekat etničkog čišćenja Albanaca". "Ovakav govor i ovakve iskrivljene težnje nisu ništa novo. One predstavljaju nastavak državne politike koja je decenijama proizvodila nasilje, zločine i pokušaje istrebljenja Albanaca sa njihovih ognjišta", napisao je on u objavi na Facebooku. Dodao je da "kontinuirana mržnja, izražena pretećim tonom" prema Kosovu neprihvatljiva, te da mora biti "najoštrije sankcionisana od strane demokratskih država i društava koja štite mir, ljudska prava i ne tolerišu retoriku i ponašanje koje podstiče mržnju, destabilizaciju i ponavljanje zločinačkih politika iz prošlosti". Izjavu ministarke Paunović osudila je portparolka Evropske unije Anitta Hipper navodeći da je "suprotna vrednostima ljudskog dostojanstva, pomirenja, odgovornosti i dobrosusedskih odnosa na kojima je EU zasnovana". Paunović je naknadno u saopštenju od 14. jula navela da se ne odriče politike Socijalističke partije Srbije, partije čija je članica od 1992. godine. Studenti u blokadi, Pokret slobodnih građana i Stranka Srbija centar (SRCE) osudili su izjavu ministrke Paunović, te pozvali na političku odgovornost. Studenti u blokadi osudili izjavu o Albancima ministarke u Vladi SrbijeEU osuđuje izjavu srpske ministarke o Albancima, Ivica Dačić osude opisuje 'sramnim i licemernim' Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Više od 1.500 ljudi, većinom Albanci, i dalje se vodi kao nestalo. Stotine ubijenih Albanaca na Kosovu pronađene su u masovnim grobnicama u Srbiji. Njihova tela su premestile srpske snage u pokušaju da prikriju zločine. Čelnici tadašnje države i snaga bezbednosti SRJ označeni su pred Haškim tribunalom kao ključni učesnici "u zajedničkom zločinačkom poduhvatu" nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. Cilj je bila, kako je navedeno, "promena etničke ravnoteže radi zadržavanja srpske kontrole" nad Kosovom. Bivši general Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković je kao komandant Treće armije Vojske Jugoslavije pred Haškim tribunalom pravosnažno osuđen na kaznu od 22 godine zatvora zbog deportacija, prisilnog premeštanja, ubistava i progona albanskih civila s Kosova u prvoj polovini 1999. Zajedno sa njim, osuđeni su i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić, nekadašnji zapovednik Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević, policijski general Sreten Lukić i bivši potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović. Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru, dok je nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen optužbi.

Sjedinjene Države ulažu novi napor da Srbiju približe svojim strateškim ciljevima, naveo je za RSE Danijel Server (Serwer), sa Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu povodom najave otpočinjanja strateškog dijaloga dve zemlje. Vašington, prema najavama srpskog šefa diplomatije Marka Đurića pokreće sa Srbijom strateški dijalog 17. jula. Đurić je ocenio da je to diplomatska i politička istorija u odnosima Srbije i SAD. Rekao je i da je status strateškog partnera sa SAD važan i zbog ključnih državnih i nacionalnih pitanja u koje je ubrojao Kosovo, Republiku Srpsku i očuvanje unutrašnje stabilnosti Srbije. Početak dijaloga, koji SAD vode sa desetinama država sveta kako bi produbile saradnju, najavljivan je od avgusta 2025. Razgovori na visokom nivou, u Vašingtonu ili zemlji partneru, vode se o širokom spektru tema, kao što su odbrana, bezbednost, životna sredina, energetika, ekonomija. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će važno mesto u dijalogu imati energetika. On je u Parizu, gde boravi povodom proslave Dana pada Bastilje, rekao da će u dijalogu koji počinje 17. jula biti "važnih i ne uvek lakih i jednostavnih pitanja za Srbiju". Vučić je ocenio da novonajavljene američke carine zemljama koje uvoze rusku naftu i gas nisu dobre vesti za Srbiju, koja uvozi ruski gas. On je izrazio nadu da će početak strateškog dijaloga dati mogućnost Srbiji da sa Sjedinjenim Državama reši to pitanje na drugačiji način i da traži razumevanje američke strane. Strateško partnerstvo sa SAD je deklarativno unapređenje odnosa, kaže američki profesor Danijel Server, ali dodaje da njegov stvarni značaj zavisi od okolnosti. Server ocenjuje da je "stabilnost" ono što je strateški interes SAD kada je reč o Srbiji, navodeći da to ne bi bio njegov prioritet. "Voleo bih da vidim stvarne napore da se podrži povratak demokratiji i da se ograniče pokušaji Beograda, kroz koncept 'srpskog sveta', da utiče na Bosnu i Kosovo". Beograd ima razloga za 'oduševljenje'RSE: Šta za Srbiju znači pokretanje Strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Državama? Server: To znači da SAD ulažu novi napor, nakon brojnih neuspešnih pokušaja tokom Bajdenove administracije, da Srbiju približe svojim strateškim ciljevima. RSE: Postoji li razlog da Beograd bude oduševljen početkom ovog strateškog dijaloga? Server: Da. Da, to će pomoći predsedniku Vučiću da obezbedi da Vašington ne preduzima poteze protiv njega, niti pruža podršku njegovim političkim protivnicima na predstojećim izborima. Takođe, da se SAD ne usprotive njegovom pokušaju da sa mesta predsednika pređe na funkciju premijera. Nije prikladno da se strateški dijalog najavljuje ili održava uoči izbora. RSE: Kako bi odnosi Srbije sa Kinom i Rusijom mogli da utiču na ovaj proces? Server: Trampova administracija nije učinila mnogo na ograničavanju uticaja ni Kine ni Rusije na Balkanu, osim kroz sankcije Naftnoj industriji Srbije i insistiranje na izlasku Gasproma iz vlasništva, što je dobra stvar. Stabilnost je strateški interes SAD u SrbijiRSE: Koji su strateški interesi Sjedinjenih Država kada je reč o Srbiji? Server: Stabilnost, stabilnost, stabilnost. To ne bi bio moj prioritet, ali Vašington se, čini se, i dalje čvrsto drži tog pristupa. Takva stabilnost znači održavanje sve autoritarnijeg režima na vlasti. Voleo bih da vidim stvarne napore da se podrži povratak demokratiji i da se ograniče pokušaji Beograda, kroz koncept "srpskog sveta", da utiče na Bosnu i Kosovo. RSE: Šta u praksi znači biti strateški partner Sjedinjenih Država? Server: To je deklarativno unapređenje odnosa, ali njegov stvarni značaj zavisi od okolnosti. Vašington danas vodi politiku zasnovanu na interesima i razmeni ustupaka. Ako dobije ono što želi, pre svega kada je reč o NIS-u, verovatno će ponuditi nešto zauzvrat. Srbija ima dugu istoriju pravljenja ograničenih ustupaka Vašingtonu i pokušaće to ponovo. RSE: Kao strateški partner Sjedinjenih Država, može li Beograd očekivati veću podršku u zaštiti svojih interesa u vezi sa Kosovom i Republikom Srpskom? Server: Da. Kada je reč o Republici Srpskoj, Vašington je već napravio velike ustupke ukidanjem sankcija Dodiku. Na Kosovu će Beograd verovatno moći da nastavi da izbegava odgovornost za otmicu trojice kosovskih policajaca, incidente protiv pripadnika KFOR-a i teroristički incident u Banjskoj. Ne bih se iznenadio ako Vašington ponovo počne da insistira na Zajednici opština sa srpskom većinom (ZSO), što je za Kosovo moguće samo uz priznanje Srbije. ZSO je prepreka dijalogu.

Studenti u blokadi osudili su izjavu ministarke državne uprave i lokalne samouprave Snežane Paunović, koja je navela da bi, da je bila na mestu Slobodana Miloševića, "etnički očistila Kosovo 1998. godine". Ministarka je to izjavila u subotu, 11. jula za televiziju Kurir navodeći da je to "najgrublja kvalifikacija koju je u životu rekla". Studenti u blokadi su ocenili da je takva poruka nedopustiva i suprotna Ustavu, ljudskim pravima i osnovnim demokratskim vrednostima. "U demokratskom društvu ne postoji opravdanje za pozivanje na etničko čišćenje, ni kao istorijsku hipotezu, ni kao političku poruku, ni kao lični stav. Zato je izjava ministarke Snežane Paunović da bi, da je bila na mestu Slobodana Miloševića, 'etnički očistila Kosovo 1998. godine', nedopustiva i potpuno suprotna Ustavu, ljudskim pravima i dostojanstvu svakog čoveka", navodi se u saopštenju. Studenti su istakli da član vlade Srbije predstavlja državu i sve njene građane, uključujući i Albance koji žive na teritoriji Kosova i Metohije, te da je posebno zabrinjavajuće što ovakva izjava dolazi od ministarke zadužene za državnu upravu i lokalnu samoupravu. "Resor kojim rukovodi mora počivati na jednakosti građana, vladavini prava i zaštiti prava svih, bez obzira na nacionalnu pripadnost", poručili su studenti.U objavi na Instagramu je navedeno da Srbi, kao narod koji je i sam kroz istoriju doživeo progone, etnička čišćenja i stradanja, imaju posebnu moralnu obavezu da odbace svaki poziv na takvu politiku. "Poštovanje žrtava sopstvenog naroda podrazumeva doslednu osudu etničkog čišćenja nad bilo kim, jer patnja nikada ne sme biti opravdanje za novu nepravdu", naveli su studenti. Izjavu ministarke u Vladi Srbije osudila je i Evropska unija, a evropska komesarka za proširenje, Marta Kos je rekla da "za ovakve izjave može postojati samo nulta tolerancija". EU osuđuje izjavu srpske ministarke o Albancima, Ivica Dačić osude opisuje 'sramnim i licemernim' Paunović je naknadno u saopštenju od 14. jula navela da se ne odriče politike Socijalističke partije Srbije, partije čija je članica od 1992. godine. "Mi smo stranka koja je vodila Srbiju u neopisivo teškim istorijskim okolnostima, stranka koja je podnela velike žrtve, stranka čije se ime najčešće pominjalo u Hagu", napisala je ona. Paunović je od 2024. je na mestu potpredsednice te partije. Ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade, Ivica Dačić, ocenjuje "napade" na Paunović "sramnim i licemernim", saopšteno je iz njegovog kabineta. Dačić, koji je ujedno i šef Socijalističke partije Srbije (SPS) čiji je Paunović član, dodao je da oni koji optužuju ministarku "za navodno pozivanje na etničko čišćenje istovremeno godinama ćute o etničkom čišćenju Srba sa Kosova i Metohije". Stotine ubijenih Albanaca na Kosovu pronađene su u masovnim grobnicama u Srbiji. Njihova tela su premestile srpske snage u pokušaju da prikriju zločine. Čelnici tadašnje države i snaga bezbednosti SRJ označeni su pred Haškim tribunalom kao ključni učesnici "u zajedničkom zločinačkom poduhvatu" nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. Cilj je bila, kako je navedeno, "promena etničke ravnoteže radi zadržavanja srpske kontrole" nad Kosovom. Bivši general Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković je kao komandant Treće armije Vojske Jugoslavije pred Haškim tribunalom pravosnažno osuđen na kaznu od 22 godine zatvora zbog deportacija, prisilnog premeštanja, ubistava i progona albanskih civila s Kosova u prvoj polovini 1999. Zajedno sa njim, osuđeni su i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić, nekadašnji zapovednik Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević, policijski general Sreten Lukić i bivši potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović. Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru, dok je nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen optužbi.