Sve do zadnjeg momenta, saradnik Massima Morattija mislio je da će država Srbija povući odluku da ovog medijskog istraživača izbaci iz države. "Ali, ne," kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa Luka Zanoni, glavni i odgovorni urednik Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT). Moratti je početkom septembra dobio naredbu o protjerivanju iz Srbije nakon što je mjesecima ranije, u januaru, podnio zahtjev za dozvolu za privremeni boravak. "On je imao 15 dana da napusti zemlju. I sada je istekao rok", pojašnjava Zanoni, dugogodišnji urednik OBCT. "I to je nerazumljivo, jer se ne razumije zašto su odbili", kaže Zanoni. Jedini naveden razlog jeste da Moratti predstavlja "opasni rizik za Srbiju", kako je navedeno u zahtjevu za dozvolu za oduzimanje privremenog boravka. "Osim toga, niko ne zna ništa. Nije jasno zašto su to uradili", navodi. Misli da je Morattijev rad jedini razlog zbog kojeg mu je odbijena dozvola. "Ne vidim drugi razlog. Nije tajni agent koji radi za neke službene tajne, običan je čovjek koji je profesionalno radi." Kao dopisnik pisao je i o protestima, stručnjak je za ratne zločine, naglašava Zanoni. "Možda i zbog toga, ali ja ne mogu da potvrdim." OBCT je think tank koji se bavi jugoistočnom Evropom, Turskom i Kavkazom, istražujući društvene, političke i kulturne transformacije šest država članica Evropske unije, zemalja uključenih u proces proširenja EU i većeg dijela postsovjetske Evrope obuhvaćene evropskom politikom susjedstva. Sastanak u BIADa ništa više od toga ne znaju, kaže i Maja Sever, predsjednica Evropske federacije novinara. U razgovoru za RSE ističe da je već nekoliko dana "u ozbiljnom šoku", zbog toga šta se desilo Morattiju sa kojim godinama sarađuje. "U nekoliko misija smo bili zajedno i zaista jedan miran, pošten i profesionalan kolega", kaže Sever. "A ništa više od toga mi zapravo ne znamo, osim što je i odbijena žalba i Massimo koji je deset godina proveo na ovom području, čija žena radi u Srbiji, mora sa malim sa sa djetetom i sa ženom evo ovih dana seliti iz grada u kojem živi i u kojem je odlučio živjeti." Dodaje i da žalba i zahtjevi Evropske federacije novinara da se poništi odluka nisu prihvaćeni, kao i zahtjevi njegovog advokata. Postupak izvršenja nije obustavljen, dodaje Sever. "Iako i dalje nije pruženo konkretno objašnjenje od srpskih vlasti." Zbog čega se protjeruje medijski istraživač, Radiju Slobodna Evropa nisu odgovorili iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Massimo Moratti je talijanski državljanin i dugogodišnji borac za ljudska prava. U Srbiji živi od 2022. godine kada se preselio u Beograd nakon što je njegova partnerka dobila tamo posao. "Oni su živjeli u Beogradu zadnjih godina. Massimo je uvijek radio u regionu, u Sarajevu, na Kosovu, dosta je radio u tom području, od rata u Bosni i Hercegovini", prisjeća se njegov saradnik Zanoni. Njegovoj partnerki je u maju odobren privremeni boravak. U junu Moratti je dobio poziv na formalni sastanak u Bezbedonosno-informativnoj agenciji Srbije (BIA), koja ga je ispitivala o njegovim profesionalnim aktivnostima u zemlji. Zanoni kaže da ih je Moratti obavijestio nakon tog sastanka i da nije znao "šta hoće". BIA nije odgovorila na upit RSE o prirodi tog sastanka. Po povratku u Beograd, počeo je da sarađuje sa "Mrežom brzi odgovor za slobodu medija" (MFRR), mehanizma koji prati kršenja medijskih sloboda u Evropi i podržava novinare koji su pod prijetnjama. Dio mreže su i Evropska federacija novinara, OBCT, ali i Evropski centar za medijske slobode, kao i Article 19. Iz ovog konzorcijuma kažu da, iako vlasti Srbije nisu pružile konkretno objašnjenje za svoju odluku, "postoje osnove za sumnju da je nalog za protjerivanje povezan sa Moratijevim aktivnostima u oblasti zagovaranja ljudskih prava i slobode medija, sa njegovim izvještavanjem za OBCT o rastućim društvenim i političkim napetostima u Srbiji posljednjih godina ili sa njegovim radom u okviru konzorcijuma MFRR". Upravo je u julu mjesecu ovaj konzorcij objavio izvještaj zajedno sa Safety Journalists platformom Vijeća Evrope o stanju medija u Srbiji. U toj misiji učestvovao je i Moratti. Neke od preporuka koje su u tom izvještaju namjenjene vladi Srbije jesu, između ostalog, da "moraju prestati sa pozivima na nasilje nad medijskim radnicima i istražiti te slučajeve", zatim "suzdržavanje od opasne retorike, verbalnih prtisaka i javnog omalovažavanja medija i medijskih kuća". Iz MFRR podsjećaju da su oni kao i OBCT "dokumentovali produbljivanje krize slobode medija u Srbiji, uključujući eskalaciju fizičkog nasilja nad novinarima i pokušaje srpskih vlasti da cenzurišu i ućutkaju nezavisno novinarstvo i kritičke glasove". U tom kontekstu Srbiju su posjetili u martu 2026. sprovodeći misiju zagovaranja kojoj se ispred OBCT pridružio i Moratti. "Naše organizacije smatraju da odbijanje njegove boravišne dozvole i naknadna naredba o protjerivanju predstavljaju oblik administrativnog uznemiravanja u cilju zastrašivanja kao odmazde za njegov rad i podršku novinarima u zemlji i širem regionu", navodi se u zajedničkom saopštenju organizacija konzorcija i drugih uključujući i Reportere bez granica. Maja Sever iz Evropske federacije novinara kaže da je Moratti radio ono što ona i svako ko se bori za slobodne medije "radi svakodnevno". "Sudjelovao je u našim misijama i razgovorima i sa donositeljima odluka i sa predstavnicima novinarskog sektora u Srbiji i u Bosni i Hercegovini i u svim susjednim zemljama". kaže Sever i dodaje: "Ne znam što bi u svemu tome bio razlog za protjerivanje." Ističe rokPrema posljednjem izvještaju Freedom House-a Srbija je zemlja sa najvećim padom slobode tokom 2025. godine. Zemlja je te godine izgubila tri poena "nakon što su vlasti uzvratile uskraćivanjem plata i ugovora o radu nastavnicima i profesorima koji su učestvovali u široko rasprostranjenim, studentski vođenim antikorupcijskim protestima", piše u izvještaju. Izvještaj navodi da se Srbija suočava sa demokratskim nazadovanjem pod predsjednikom Aleksandrom Vučićem i Srpskom naprednom strankom, a da su policija i obavještajne službe koristile špijunske softvere za nadzor novinara, aktivista i organizatora protesta. Srbija je prema Indeksu slobode medija za 2026. godinu Reportera bez granica rangirana na 104. mesto, od ukupno 180, u grupu zemalja gdje je situacija opisana kao "teška". Sever naglašava da je do momenta protjerivanja Morattija šest novinara iz Srbije moralo otići iz zemlje zbog svoje sigurnosti. "To najbolje pokazuje kakva je situacija s novinarima u Srbiji", dodaje Sever i kaže da svakodevno na platformi Safe Europe objavljuju prijetnje, targetiranja i napade na novinare. "Kada bi zaista i govorili o brojkama i kada bi govorili o aktuelnoj situaciji, Srbija je jako opasno mjesto za novinare i novinarke u ovom trenutku u cijeloj Evropi i u ovom i šire." Nemoć da se situacija promijeni je, dodaje, bolna. "Cijela Evropa žmiri na na to što se događa u Srbiji". "Čak je frustrirajuće da sva pisma, zahtjevi zapravo ostanu bez rezultata, što više ljudi koji se zalažu za slobodu medija bivaju protjerani iz Srbije, poput Massima Morattija." Luka Zanoni kaže da nisu mogli ni pomisliti da će njihov kolega biti jedan od slučajeva o kojem će izvještavati. Kada je ranije razgovarao sa Massimom, on mu je rekao da nema razloga da se plaši. Ali. Zanoni dodaje da imajući u vidu da mu je i porodica uključena u cijeli slučaj, "jeste zabrinut". Rok za Massima Morattija da napusti zemlju ističe u subotu, 19. septembra. Jednom kada izađe, u Srbiju, zemlju koju je odabrao za život, neće se moći vratiti godinu dana. Iz Ambasade Italije u Srbiji do zaključenja teksta nisu odgovorili na upit RSE da li su upoznati sa slučajem protjerivanja svog državljanina, kao ni da li su se tim povodom obraćali vlastima u Srbiji.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) preskočiće Srbiju i Bosnu i Hercegovinu tokom svoje balkanske turneje, saopštila je u petak Evropska komisija. "Tokom turneje predsednica Fon der Lajen posetiće Tiranu, Prištinu, Podgoricu i Skoplje. Tamo će se sastati sa predsednicima i premijerima, kao i posetiti projekte koje finansira Evropska unija", izjavila je portparolka Evropske komisije Arijana Podesta. Poseta četiri zemlje regiona predviđena je između 30. septembra i 2. oktobra. Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije je najavio mogućnost da Fon der Lajen, ukoliko ne poseti Srbiju, izbegne i Bosnu i Hercegovinu. Spekulisalo se da Fon der Lejen neće posetiti Srbiju u okviru balkanske turneje zbog političkih i društvenih tenzija, dok je sahrana Ratka Mladića, osuđenog za ratne zločine i genocid, izazvalo oštre reakcije iz EU. I poslanici Evropskog parlamenta su pozvali šeficu Evropske komisije da ne odlazi u Beograd U svetlu predstojećih parlamentarnih i opštih izbora u Srbiji i BiH, predsednica Evropske komsije planira da ove zemlje poseti kasnije, rekla je Podesta. Biće ovo šesta turneja po regionu koja je postala tradicija predsednice Evropske komisije uoči objavljivanja godišnjeg paketa izveštaja o napretku zemalja kandidata. "Kao što je predsednica rekla na samitu u junu, naša Unija neće biti kompletna bez Zapadnog Balkana. Tokom razgovora ona će sa partnerima razgovarati o neophodnim koracima na putu ovih zemalja ka Evropskoj uniji, kao i o procesu postepene integracije koji podržava Plan rasta za Zapadni Balkan", rekla je portparolka Podesta.

Istaknuta američka senatorka iz redova demokrata Džin Šahin (Jeanne Shaheen) izjavila je da Rusija ima interes za destabilizaciju regiona Zapadnog Balkana koji Moskva vidi kao "potencijalni drugi front". U razgovoru za Radio Slobodna Evropa, Šahin je rekla da je naročito zabrinjavaju veze koje Srbija i Srbi u Republici Srpskoj imaju sa Rusijom.

Istaknuta američka senatorka iz redova demokrata Džin Šahin (Jeanne Shaheen) izjavila je da Rusija ima interes za destabilizaciju regiona Zapadnog Balkana koji Moskva vidi kao "potencijalni drugi front". Šahin je u intervjuu za RSE u četvrtak rekla da SAD moraju osigurati da Rusija zna da su američke snage u regionu "u stanju visoke pripravnosti i da prate šta se događa". Povodom zabrinutosti zbog mogućnosti nestabilnosti koja uključuje Kosovo, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, vodeća demokratkinja u Odboru za spoljne odnose Senata rekla je da je "reč o povezanosti Srbije i Srba u (bh. entitetu) Republici Srpskoj s Rusijom te o ruskom interesu za destabilizaciju regiona". "Rusija to vidi kao potencijalni drugi front, a mi moramo učiniti sve što možemo kako bismo očuvali stabilnost u regionu. Takođe moramo jasno dati do znanja da i naša vojska vrlo pažljivo prati situaciju", rekla je Šahin, koja je i kopredsednica Senatske grupe za posmatranje NATO. Navodeći da NATO ima snage na Kosovu i misiju EUFOR-a u BiH ona je istakla: "Moramo osigurati da Rusi znaju kako su te snage u stanju visoke pripravnosti i da prate šta se događa". 'Srbija usputna stanica Rusima'Šahin je rekla da se SAD moraju da osiguraju suzbijanje ruskog hibridnog ratovanja gde god je to moguće. "To nije samo u interesu Amerike, već i u interesu naših evropskih saveznika", dodala je ona. Na pitanje zabrinutost zbog aktivnosti Rusije duž istočnog krila NATO saveza, Šahin je rekla da Rusija ne sprovodi hibridno ratovanje samo u toj oblasti, a da Srbiju koristi kao "usputnu stanicu". "Upravo smo danas imali saslušanje u Odboru za spoljne poslove, a jedna od tema bila je činjenica da je Srbija poslužila kao usputna stanica Rusima prilikom izvođenja napada u Lajpcigu. Nakon toga su se vratili u Srbiju", rekla je ona. Nemačka je početkom septembra optužila Rusiju da je izvela, kako je rekao vodeći nemački policijski zvaničnik, "hibridni napad" koji je uključivao dron natovaren eksplozivom i koji je početkom avgusta poremetio letove na aerodromu u Lajpcigu. Zbog uticaja Rusije, ali i Kina na Zapadnom Balkanu, ranije ove nedelje je takođe izražena zabrinutost u američkom Kongresu.

Sjedinjene Američke Države ostaju predane suverenitetu i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine (BiH), kao i miru koji je donio Dejtonski mirovni sporazum. Ovo je izjavio Ronald Johnson, kandidat za ambasadora u BiH tokom saslušanja pred Odborom za vanjske poslove Senata SAD, 17. septembra Washingtonu. Odgovarajući na pitanja koja su mu postavljali senatori naveo je da je u Srebrenici 1995. godine nesumnjivo počinjen genocid, kao i da neće ostajati slijep na destabilizirajuće aktivnosti koje bi mogle doći od strane nekadašnjeg predsjednika bh. entiteta Republike Srpske (RS) Milorada Dodika. Na istom slušanju na pitanja je odgovarao i Michael Young, kandidat za ambasador SAD u Srbiji. Kao svoje prioritete naveo je rad na smanjenju uticaja Rusije i Kine u Srbiji, te na podsticanju interesa za američke privredne investicije u toj balkanskoj državi. Takođe, kazao je i da će se zalagati za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova. Obojica ambasadora pitana su i o poslovnim interesima za BiH i Srbiju koje su pokazali neki od članova porodice američkog predsjednika Donalda Trumpa. Kako Johnson vidi BiH?U svom uvodnom govoru, ovaj penzionisani brigadni general američkih marinaca, podvukao je da SAD teže stabilnoj, sigurnoj i prosperitetnoj BiH. To je posebno važno, naglasio je, u kontekstu opštih izbora koji se održavaju kroz dvije sedmice, 4. oktobra. "S obzirom na to da se izbori brzo približavaju, važno je da se politički čelnici usredotoče na odgovorno upravljanje i ostvare konkretne rezultate za građane Bosne i Hercegovine", naveo je Johnson. Kazao je i kako bi 30 godina nakon Dejtona, "budućnost Bosne i Hercegovine trebala sve više ovisiti o njezinim vlastitim čelnicima i institucijama". "Sjedinjene Američke Države mogu odigrati važnu ulogu kao partner i posrednik, pomažući u stvaranju uslova za dugoročni mir i prosperitet, istovremeno osnažujući lokalne čelnike da preuzmu veću odgovornost za budućnost svoje zemlje", napomenuo je Johnson. Istakao je i da će, ukoliko bude potvrđen na dužnost, dati prioritet širenju privredne i trgovinske saradnje. "Radiću na jačanju energetske sigurnosti, povećanju američkog izvoza i promicanju poslovnog okruženja koje potiče američka ulaganja u ključne sektore", kazao je Johnson. Takođe, je naveo da mu je na listi prioriteta pitanje uticaja Rusije i Kine. "Sarađivaću s Bosnom i Hercegovinom i našim partnerima na suzbijanju mogućnosti za štetan uticaj Rusije i Kine. Sarađivaću s kolegama na slabljenju transnacionalnih kriminalnih organizacija i drugih aktera koji djeluju na štetan način iskorištavajući političke, privredne i sigurnosne ranjivosti", rekao je Johnson. Odgovori na pitanje o Srebrenici i DodikuOdgovarajući na pitanje koje mu je postavila senatorka iz redova demokrata Jeanne Shaheen da li je u Srebrenici 1995. godine počinjen genocid, Johnson je odborio potvrdno: "Mislim da bih vam nedvosmisleno mogao reći 'da', Srebrenica je bila genocid, kao što su bile i presude koje su donesene kroz sudske sisteme. Apsolutno." Odgovarajući na pitanje o tenzijama koje podiže, kako je navela senatorka Shaheen Milorad Dodik, lider vodeće partije u Republici Srpskoj, Johnson je kazao: "Možete biti sigurni da ću, kada budem na funkciji, biti veoma odlučan u preporučivanju tih pravaca djelovanja." Johnson je ranije dobio agreman Predsjedništva Bosne i Hercegovine. Agreman predstavlja prethodnu saglasnost države prijema da određena osoba može biti imenovana za šefa diplomatske misije. Ukoliko bude potvrđen, Johnson će postati 11. američki ambasador u BiH od 1995. godine. Kandidat za ambasadora SAD u Srbiji o Kosovu i BiHProdubljivanje odbrambene i sigurnosne saradnje sa Srbijom. To je ono što je u svom govoru kandidat za ambasadora SAD-a u Srbiji Michael Young naveo kao jedan od svojih prioriteta. "Poticaću Srbiju da promiče sigurnost, stabilnost i prosperitet na cijelom području Zapadnog Balkana, uključujući i proces normalizacije odnosa s Kosovom", rekao je Young, nekadašnji službenik State departmenta u vreme administracije predsjednika Georgea Busha. Nastavio je da će podsticati Srbiju da iskoristi svoj uticaj u pravcu održavanja stabilnosti u regionu, posebno u Bosni i Hercegovini. Young o odnosima Srbije sa Rusijom i Kinom"Poticaću Srbiju da prihvati političku i privrednu budućnost koja donosi korist Sjedinjenim Državama, a ne konkurentima poput Rusije i Kine", kazao Young, precizirajući da će raditi i na smanjenju ruskog uticaja, uključujući i energetsku zavisnost Srbije od Rusije. SAD su uvele sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), vodećem snabdjevaču u zemlji koji je u većinskom ruskom vlasništvu još od januara 2025. godine. Primjena sankcija odlagana je osam puta u iščekivanju promjene vlasništva nad NIS-om. Posljednji rok za primjenu sankcija ističe za nešto više od dvije sedmice. Young je kazao da za američke kompanije u Srbiji postoji velik potencijal. "Osiguraću da američka industrija bude u dobrom položaju za zadovoljavanje rastućeg interesa Srbije za ispunjavanje odbrambenih potreba korištenjem američke opreme i saradnjom s američkom odbrambenom industrijom." SAD nemaju ambasadora u Srbiji od januara 2025. kada je tu poziciju napustio Christopher Hill. O poslovnim interesima porodice TrumpYoung i Johnson upitani su i da li bi preko ambasada SAD u Srbiji i BiH bili spremni da pomognu poslove američkog predsjednika Donalda Trumpa i njegove porodice. Pitanje je postavio demokrata Chris Murphy podsjećajući na posjete Srbiji Trumpovog sina, Donalda Trumpa Jr., kao i njegovu posjetu Banjaluci u Republici Srpskoj koju je opisao kao "vrlo bliskog saveznika Rusije". "Ne vjerujem, prije svega, da bi mi predsjednik Trump uputio takvu molbu. I ako bi mi se obratio sa takvom molbom obratio bih se State departmantu", odgovorio je Johnson. Na izjavu Younga da je "obaveza ambasadora da podstaknu sve poslovne mogućnosti", senator Murphy ga je preknuo u pola rečenice konstatacijom da bi na pitanje o tome da li bi se založio za poslove koje bi mogla pokrenuti predsjednikova porodica, trebalo dati jednostavan odgovor "Ne". Trump Jr. je posjetio Beograd više puta, a marta 2025. godine sastao se i sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu. Na poziv sina Milorada Dodika, Igora, Banjaluku je posjetio aprila 2026. godine gostujući na jednom poslovnom forumu. Young je tokom slušanja izjavio da je o posjetama Trumpa mlađeg BiH i Srbiji saznao iz medija, te da je tražio informacije od State deparmenta. "Postavio sam ta pitanja, ali nisam dobio pristup povjerljivim informacija, tako da ono što o tome znam dolazi iz medija", kazao je Yung. Procedura imenovanja ambasadora SADProcedura imenovanja ambasadora SAD bazira se na ustavnom principu "savjeta i saglasnosti" Senata. Predsjednik prvo nominuje kandidata za ambasadora, koji može biti karijerni diplomata ili politički imenovana osoba. Nakon toga nominacija ide u Senatski odbor za vanjske poslove, koji razmatra kandidata. Odbor često organizuje saslušanje na kojem kandidat odgovara na pitanja senatora o politici SAD, zemlji u koju ide kao ambasador i drugim relevantnim temama. Odbor glasa o nominaciji i šalje preporuku punom sastavu Senata. Ako se nominacija odobri bude upućena na glasanje u Senatu. Tek nakon što Senat potvrdi kandidata većinom glasova, predsjednik formalno imenuje ambasadora. Novi ambasador potom odlazi u zemlju domaćina i predaje akreditive šefu države, čime službeno preuzima dužnost. Za razliku od mnogih država, ambasadori SAD ne stupaju na funkciju odmah nakon predsjedničke nominacije. Potvrda Senata predstavlja mehanizam kontrole izvršne vlasti i često može potrajati sedmicama ili mjesecima, posebno ako postoje političke kontroverze oko kandidata.

"Nikom pare nisu višak", kaže Vesna, jedna od penzionerki iz Beograda koja je ovih dana dobila pismo-obaveštenje potpisano od predsednika države Aleksandra Vučića, a o isplati jednokratke novčane pomoći. Ubrzo je predsednik najavio i povećanje penzija od 1. decembra. Najave stižu nekoliko dana nakon što su za 25. oktobar raspisani vanredni parlementarni izbori u Srbiji. "Ima verovatno neke veze sa izborima, ali okej, kad god dođe – dobrodošlo", kaže penzionerka Vesna za Radio Slobodna Evropa (RSE). Dok je još na funkciji predsednika Srbije, Aleksandar Vučić, uoči vanrednih parlamentarnih izbora, najavio je povećanje penzija i plata. Istovremeno je prihvatio da bude nosilac liste koju predvodi vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), čiji je član, i najavio da će podneti ostavku na mesto predsednika i učestvovati u trci za premijera. Ovakvo povezivanje državne funkcije, odluka vlasti i predizborne kampanje ponovo je otvorilo pitanje funkcionerske kampanje u Srbiji. Uoči izbora zakazanih za 25. oktobar, penzioneri su tako dobili najavu povećanja penzija od 7,5 odsto, prethodno su pojedine kategorije dobile jednokratnu pomoć, a na kućne adrese stiglo im je i pismo koje potpisuje predsednik Srbije. Šta je najavio Vučić?Predsednik Srbije predstavio je takozvane mere za poboljšanje životnog standarda građana 11. septembra, dva dana nakon što je raspisao vanredne parlamentarne izbore. Vučić je najavio povećanje penzija od 1. decembra 2026. godine, dok će plate u javnom sektoru biti povećane za osam odsto. Objašnjeno je da će povećanje penzija biti procentualno, što znači da će penzioneri sa većim primanjima dobiti i veći iznos povišice. Prosečna penzija u Srbiji trenutno iznosi oko 485 evra, prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Nakon povećanja od 7,5 odsto trebalo bi da dostigne približno 520 evra. Novac pre izboraRebalans budžeta usvojen je 31. avgusta 2026. godine u Skupštini Srbije. Usvojen je i zakon kojim se predviđa jednokratna finansijska podrška pojedinim kategorijama građana. Penzionerima je, u zavisnosti od visine penzije, isplaćeno 35.000 (približno 300 evra), 27.500 (oko 234 evra) ili 20.000 dinara(oko 170 evra), dok su korisnici dečjeg dodatka, novčane socijalne pomoći i boračkog dodatka dobili po 25.000 dinara (oko 210 evra). Zakon predviđa i jednokratnu novčanu naknadu od 6.000 dinara (oko 50 evra) za sve punoletne građane Srbije. Potrebno je da se građani prijave za ovu pomoć kako bi primili novac. Nedelju dana nakon rebalansa budžeta, raspisani su vanredni izbori. Milan Ćulibrk, urednik ekonomske rubrike u nedeljniku "Radar", kaže da je praksa davanja takozvanog novca iz helikoptera postala uobičajena u Srbiji. "Ono što je naš problem jeste što tog novca zapravo nema, što država za taj novac mora da se zaduži i onda taj dug plaćaju svi građani ove zemlje, oni koji dobiju te pare. Tako da svako ko dobije 100 evra na kraju vrati 110 ili 115 evra u zavisnosti od kamate po kojoj se država zadužila i od roka otplate tih kredita", objašnjava Ćulibrk. Sa njim je saglasan i profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić navodeći da te mere ne donose dugoročnu korist, ali da kao "trajna posledica ostaje dodatno zaduživanje države". "Taj privremeni fiskalni stimulans dovodi do poboljšanja životnog standarda građana koji nije dugoročno održiv, utiče privremeno i na povećanje privredne aktivnosti, ali istovremeno može da utiče na povećanje inflacije i produbljivanje spoljnotrgovinskog deficita", navodi Arsić. Pismo od predsednikaU prve dve nedelje septembra, penzionerima su na kućne adrese počela da stižu i pisma u kovertama Republičkog fonda za penziono i invalidsko osiguranje (PIO Fond). U njima se nalazi na dve strane otkucano pismo koje potpisuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić, obraćajući se penzionerima. U pismu Vučić izražava svoju zahvalnost najstarijima koji su, kako navodi, "izgradili našu Srbiju". "Oni koji brigu o Vama izjednačavaju sa kupovinom glasova očigledno smatraju da ste pohlepni. Želim da Vam poručim da svaki čovek, svaki penzioner, svako od Vas ima i imaće ista prava kao i svaki drugi građanin da odluči kome će dati svoj glas", piše u pismu. Pavle Dimitrijević iz posmatračke misije Crta navodi da je pismo "još jedan u nizu primera da se institucije stavljaju u funkciju izborne kampanje". "Jer prosto nemamo nikakav logičan odgovor na pitanje zašto bi PIO Fond slao takvo pismo čiji je sadržaj isključivo u svrhu promocije predsednika Republike, politike koju on zastupa, odnosno stranke čiji je član", objašnjava Dimitrijević. Dodaje da je javnost ostala uskraćena i za odgovor na pitanje ko je platio za štampanje i slanje tih pisama. Povećanje penzijaPrema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, penzije se jednom godišnje usklađuju sa promenama zarada i cena. Način usklađivanja zavisi od toga koliki je udeo penzija u bruto domaćem proizvodu (BDP). Milan Ćulibrk objašnjava za RSE da povećanje penzija svakako proizilazi iz zakona, ali je predsednik Srbije, kako kaže, iskoristio svoju poziciju da saopšti penzionerima o kom se procentu povećanja zapravo radi. "Verovatno su dojavili njemu i ministru finansija Siniši Malom i onda su oni izračunali da će penzije od prvog decembra porasti 7,5%. I to je klasična zloupotreba. To ispada kao da je njegova dobra volja što će penzije biti povećane za 7,5%, a ne stvar zakona kojim je to sve definisano", navodi Ćulibrk. Pavle Dimitrijević iz Posmatračke misije Crta, navodi da je donošenje ovakvih odluka primer "brisanja granice između države i partije". "Zapravo se dešava da niko takve odluke ne može ni da kritikuje, jer onda ispada da su svi oni koji kritikuju takve odluke i protiv boljeg životnog standarda", objašnjava Dimitrijević. On dodaje da je organizacija Crta zabeležila slične poteze vlasti i u prethodnim izbornim ciklusima, ali da su se u ovom izbornom procesu obim i količina tih mera povećani. Šta kažu penzioneri?Penzioner iz Beograda Dositej kaže da je već primio jednokratnu pomoć, ali on smatra da to nema nikakve veze sa izborima. Njegova sugrađanka Milica kaže da će joj to povećanje "pojesti" rast cene struje i namirnica. "Znači, nominalno to je znatno povećanje, ali realno ja mislim da će posle mesec dana da bude gubitak", kaže ona. Vladanka, penzionerka iz Niša, za RSE kaže da penzije i plate generalno treba da budu veće, a ne samo da se povećavaju pred izbore. "Oni nam dali to povećanje, ali zato su cene otišle. I šta smo dobili? Ništa." Vladimir iz Beograda smatra da je to što se na ovaj način najavljuje povećanje penzija deo izborne kampanje. Smatra da to nije u redu, ali da je "deo savremene političke prakse". Kritike zbog funkcionerske kampanjeI prethodne izborne cikluse u Srbiji pratile su kritike domaćih i stranih posmatračkih misija o neravnopravnim uslovima za izbornu trku i takozvanoj funkcionerskoj kampanji. Misija OEBS-a otvorila je 16. septembra posmatračku misiju izbora u Srbiji, zbog navoda o pritiscima na birače, neravnopravnih uslova za učesnike izbora, stanja u medijima i bezbednosti novinara. Republička izborna komisija (RIK) odbila je 16. septembra kao neosnovane prigovore građana o tome da li postoji sukob interesa u vezi sa izbornom listom "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", čiji je nosilac predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji i dalje obavlja tu funkciju. Izbori su u Srbiji zakazani za 25. oktobar. Vanredne izbore tražili su studenti u blokadi u maju 2025. godine, nakon višemesečnih protesta na kojima su zahtevali odgovornost za smrt 16 ljudi prilikom urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine.

Dve nedelje nakon što je Srbija otvorila fabriku za proizvodnju robota kineskog proizvođača, Vojska Srbije prikazala je na velikoj vojnoj vežbi naoružane četvoronožne robote koji su delovali zajedno sa vojnicima. Upotreba robota pokazana je tokom vojne vežbe održane 13. septembra, na poligonu "Pešter" oko 280 kilometara južno od Beograda. Usledila je nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 29. avgusta, prilikom otvaranja fabrike robota u Šapcu na zapadu Srbije, najavio da će se kineski naoružani roboti u službi Vojske Srbije moći videti "u roku od 15 dana". Sa planom, kako je rečeno, proizvodnje više hiljadu robota godišnje fabrika je otvorena kroz strateško partnerstvo dve kompanije Minth i AGIBOT, te Vlade Srbije. Naoružani četvoronožni roboti prikazani na "Pešteru", podsećaju na D1 Max Pro, industrijskog robota kompanije AgiBot. Međutim, i dalje nije jasno da li su roboti prikazani na vojnoj vežbi sastavljeni u Srbiji. Vojska Srbije nije odgovorila na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) gde su robotski psi proizvedeni. Četvoronožni roboti korišćeni na vojnoj vežbi "Pobednik 2026" na jugozapadu Srbije bili su, prema zvaničnim navodima, naoružani protivoklopnim raketama "Osa", automatskim puškama i bacačima granata kalibra 40 mm. Na snimcima se vidi kako četvoronožni roboti pucaju iz automatskog oružja i ulaze u improvizovani objekat dok se vojnici kreću uz njih. S obzirom na to da fabrika robotike u Šapcu ima za cilj proizvodnju hiljadu do dve robota humanoidnih robota godišnje, snimci sa vojne vežbe podstakli su bojazni da bi se sa Balkana mogle pojaviti čitave armije robotskih pasa-ubica. Međutim, prema mišljenju posmatrača, malo je verovatno da će se to dogoditi u skorije vreme. "Srbija će se verovatno suočiti sa istim problemima zbog kojih su vojske počele da preispituju uvođenje robotskih pasa u upotrebu", rekao je za RSE Džerad Keler (Jared Keller), američki stručnjak za tehnologiju naoružanja. "U poređenju sa drugim bespilotnim platformama, četvoronožni roboti i dalje zahtevaju značajan razvoj kako bi se prevazišli problemi u vezi sa pouzdanošću i dometom", dodao je Keler. Ukrajinska vojska privukla je veliku pažnju javnosti nakon što je u avgustu 2024. godine objavila informacije o tome da njeni vojnici koriste pse robote. Međutim, tokom dve godine koje su usledile, ovi roboti su se retko mogli videti na bojnom polju. U istom periodu, kopneni dronovi na točkovima našli su široku primenu među jedinicama na prvoj liniji fronta. Predstavnik Brave1, ukrajinske inicijative koja stoji iza mnogih inovacija koje ta zemlja koristi u ratnoj zoni, saopštio je za RSE da dronovi na točkovima "mogu biti pogodniji (od četvoronožnih robota) za određene zadatke zbog nosivosti, izdržljivosti i mogućnosti korišćenja u misijama na velikim udaljenostima". Brave1 nije direktno odgovorio na pitanje da li su četvoronožni roboti postepeno izbačeni iz ukrajinskih ratnih operacija, ali je naveo da "platforme na nogama mogu da imaju prednosti na teškom terenu ili prilikom savladavanja prepreka". Ukrajinski kopneni dron na točkovima Spajder (Spider), koji koristi vojska te zemlje, težak je 50 kilograma, ali može da nosi teret težine do 100 kilograma. Poređenja radi, napredni četvoronožni robot iste težine kao Spajder može da ponese svega deset kilograma tereta. Beograd, pak, tvrdi da njihov "pas robot" ima maksimalnu nosivost od 50 kilograma. Robotski psi su mehanički daleko složeniji od dronova na točkovima. Svakom četvoronožnom robotu potrebno je oko dvanaest zasebnih morotra, uz složen sistem senzora. Takva mehanička složenost povećava potrošnju baterije i verovatnoću kvarova, a istovremeno podiže cenu tehnologije. Srpsko predstavljanje četvoronožne tehnologije namenjene za borbenu upotrebu dolazi u trenutku kada Beograd u svoj arsenal sve više uvodi napredne kineske sisteme naoružanja, uključujući raketne sisteme i bespilotne letelice. Gotovo šezdeset odsto srpskog uvoza naoružanja u periodu od 2020. do 2024. godine, po carinskim podacima u koje je RSE imao uvid, poticalo je iz Kine. I Evropska unija i Sjedinjene Države nagovestile su sve veću zabrinutost zbog odnosa koji Peking i Beograd nazivaju svojim "čeličnim prijateljstvom". Portparol američkog Stejt departmenta rekao je za Balkanski servis RSE da će "buduće ekonomske mogućnosti Srbije u velikoj meri zavisiti od investicija, političkih odluka i izbora partnerstava koje danas pravi". Beograd je takođe pozvan da bira "pouzdane izvore i dobavljače opreme i tehnologije veštačke inteligencije", kao i "pouzdane partnere poput Sjedinjenih Država". Keler kaže da bi javno predstavljanje naoružanih četvoronožnih robota u Srbiji moglo imati više veze sa geopolitičkom slikom koju zemlja želi da pošalje nego sa stvarnom strategijom na bojnom polju. "Lideri srednje rangiranih sila često javno predstavljaju napredno naoružanje kako bi demonstrirali tehnološku moć, čak i kada iza tih sistema često ne stoje jasno definisane taktike i doktrina koje predstavljaju osnovu za stvarne borbene operacije", rekao je.

Nakon iznošenja presude pred Specijalizovanim vijećima u Hagu, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da presudom četvorici bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) nisu obuhvaćeni svi zločini nad Srbima i da će konačnu presudu da donese Kosovo. "Čak i da bude potvrđena presuda, u šta mi je teško da poverujem, imate treći stepen Ustavni sud takozvanog Kosova, koji može da vrati na prvobitno odlučivanje ako nađe za shodno da je neko pravo Hašimu Tačiju ili bilo kojem od osuđenih u prvostepenom ili drugostepenom postupku provedeno," rekao je Vučić. Bivši predsjednik Kosova Hašim Tači osuđen je na 25 godina zatvora po četiri tačke optužnice za ratne zločine, bivši predsjednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići je također osuđen na 25 godina zatvora, dok je također bivši predsjednik Skupštine Kosova Kadri Veseli osuđen na 18, a bivši poslanik Redžep Selimi na 13 godina zatvora. Četvorica bivših komandanata OVK proglašena su krivično odgovornim za ratne zločine koji uključuju nezakonito ili proizvoljno pritvaranje, okrutno postupanje, mučenje i nezakonito ubistvo. Tokom izricanja presude u Hagu, pretresno vijeće je odbacilo optužbe Specijalizovanog tužilaštva za zločine protiv čovječnosti. Vučić je ocijenio da sud, Specijalizovana vijeća Kosova u Hagu koja čine međunarodne sudije, nije utvrdio sumnje o postojanju široko rasprostranjenog ili sistematskog napada na civilno stanovništvo, jer nije "hteo da uruši kredibilitet Oslobodilačke vojske Kosova." "Sud se nije bavio legitimitetom tzv. OVK i njenim ciljem da se izbori za nezavisno Kosovo što je samo po sebi zločin bez presedana," rekao je Vučić i dodao da nisu "obuhvaćeni zločini protiv srpskog i nealbanskog stanovništva." Rekao je i da ne treba da bude euforije zbog izricanje prvostepenih osuđujućih presuda. Timovi odbrane bivših komandanata OVK najavili su da će uložiti žalbu na osuđujuće presude koje je izreklo pretresno vijeće Specijalizovanih vijeća Kosova u Hagu. Naredni korak je Apelacioni sud, a nakon toga treća instanca je Ustavni sud. Svi sudovi se nalaze u Hagu i imaju međunarodne sudije. Prema Pravilniku o postupku i dokazima, strane koje se žale na odluku suda ili kaznu, ili na oboje, moraju podnijeti ono što se naziva podnesak o najavi žalbe, u kojem se navode razlozi za žalbu, u roku od 30 dana od izricanja presude. U obraćanju medijima Vučić je rekao i da je sa razlogom zakazao konferenciju navečer da bi sačekao izjašnjavanja "svih" i da se vidi sa koliko se "licemjerja Srbija suočava." Zatim je pročitao reakcije drugih na odluku sudskog vijeća, koja su uključivala i predsjednika vlade Albanije Edija Ramu koji je, kako Vučić rekao presudu nazvao sramnom." "Zamislite da sam to ja uradio?", rekao je Vučić i dodao "zamislite koliko bi rasprava bilo u Evropskom parlamentu ili hrvatskom ili bosanskohercegovačkom?" Čitajući komentare drugih državnika u kojima kritikuju presudu, između ostalog i premijera Kosova Albina Kurtija, Vučić je pitao da li će sada njima "zaustaviti evropske integracije pošto psuju po presudi." Njegovi komentari dolaze nekoliko dana nakon rasprave u Evropskom parlamentu u kojem je bilo govora o sahrani osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću u Beogradu i pozivima da EU zauzme oštriji stav prema Srbiji i da se razmotri da treba nastaviti pristupne pregovore s tom zemljom. Bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, kojeg je Haški tribunal osudio za genocid i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini, preminuo u Hagu 27. avgusta, tokom izdržavanja doživotne zatvorske kazne. Sahranjen je 7. septembra u Beogradu uz vojne i državne počasti. Učešće predstavnika Vlade Srbije na sahrani osudio je najviši vrh EU, izrazivši šokiranost prizorima iz Beograda na dan sahrane.

Novi izbori, stare teme, one od kojih ni BiH ni Srbija već tri decenije ne uspevaju da se odmaknu. Redovni opšti izbori u BiH zakazani su za 4. oktobar, dok će vanredni parlamentarni izbori u Srbiji biti održani 25. oktobra. Ipak, nije sve isto, ocenjuju sagovornici u poslednjem izdanju "Uvida" RSE. U Srbiji je ključno to što naspram Aleksandra Vučića, predsednika države, stoji Studentska lista, na kojoj su većinom manje poznata imena, koja sada teško mogu izbeći teme koje je studentski pokret uglavnom zaobilazio, kao što su evrointegracije, Kosovo i teret prošlosti. U BiH se kao kvalitativna razlika može uzeti to što se kampanja ne odvija u "ratnoj atmosferi", kako kaže Ivana Marić, politička analitičarka iz Sarajeva. Osim nje, u ovoj emisiji govore i Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka iz Beograda, i Kurt Bassuener iz Saveta za politiku demokratizacije.

Američki kongresmeni i vanjskopolitički analitičari izrazili su zabrinutost zbog predstojećih parlamentarnih izbora u Srbiji tokom briefinga održanog 16. septembra u američkom Kongresu, upozoravajući na rizike po integritet izbornog procesa i rastući utjecaj Rusije, Kine i Irana u zemlji. Skup je organizirao Kongresni kokus za borbu protiv kleptokratije, kojim predsjedava kongresmen Joe Wilson, povodom izbora raspisanih za 25. oktobar. Sudjelovali su analitičari Ivana Stradner iz Foundation for Defense of Democracies, Reuf Bajrović iz U.S.-Europe Alliance i Luke Coffey iz Hudson Institute. Otvarajući briefing, Wilson je rekao da je zabrinut da predstojeći izbori neće biti slobodni i pošteni. "Postoje snažne naznake da Rusija i sigurnosni aparat pod kontrolom Aleksandra Vučića koriste sve trikove kako bi namjestili ove izbore", rekao je Wilson, navodeći manipulacije biračkim spiskovima, propagandu i korištenje državnih resursa za političke svrhe. Govoreći o stanju demokratije u Srbiji, Ivana Stradner ocijenila je da će izbori predstavljati test sposobnosti građana da slobodno odlučuju o svojoj budućnosti. "Integritet ovih izbora bit će test da li srpski narod može slobodno odrediti svoju budućnost bez pritisaka, zastrašivanja ili stranog miješanja", rekla je Stradner. Ona je optužila vlast predsjednika Aleksandra Vučića za sistematsko slabljenje demokratskih institucija, kontrolu medija i korištenje nadzornih tehnologija protiv političkih protivnika, navodeći da Srbija istovremeno produbljuje veze s Rusijom, Kinom i Iranom. Stradner je pozvala Washington da uvede sankcije i vizna ograničenja prema osobama koje su odgovorne za korupciju, političko nasilje i podrivanje demokratskih institucija te da pojača pritisak na Srbiju zbog saradnje sa američkim geopolitičkim protivnicima. Reuf Bajrović kritizirao je dugogodišnju zapadnu politiku prema Zapadnom Balkanu, tvrdeći da je favoriziranje većih država regiona nauštrb susjeda proizvelo dodatnu nestabilnost. "Moj osnovni argument je jednostavan: popuštanje regionalnim teškašima na račun susjednih demokratija ne obuzdava nestabilnost, nego je subvencionira", rekao je Bajrović. Govoreći o BiH, kazao je da su lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik i predsjednik Hrvatske demokratske zajednice BiH Dragan Čović sarađivali u pokušajima blokiranja uvođenja tehnologija za zaštitu integriteta izbora. "Vrlo su uspješni u zajedničkom djelovanju kada je riječ o blokiranju osnovnih tehnologija za integritet izbora", rekao je Bajrović. Pozvao je američke vlasti da odbace praksu donošenja odluka o BiH, Crnoj Gori, Kosovu i Sjevernoj Makedoniji bez punog uključivanja tih država. Luke Coffey iz Hudson Institute izjavio je da je stabilnost Zapadnog Balkana važna za američke interese jer je povezana sa sigurnošću i ekonomskim prosperitetom Europe, najvećeg trgovinskog i investicijskog partnera Sjedinjenih Država. On je ocijenio da Srbija ostaje "glavno rusko uporište na Balkanu" te da je Beograd i dalje čvrsto vezan za Moskvu. "Predsjednik Vučić mora se posmatrati onakav kakav jeste, a ne onakav kakvim bismo željeli da bude", rekao je Coffey, upozoravajući da Zapad mora imati realističan pristup Srbiji. U najavi događaja organizatori su naveli da će briefing razmatrati mogućnost manipulacije predstojećim izborima u Srbiji, djelovanje studentskog pokreta protiv korupcije te posljedice izbora po utjecaj Rusije, Kine i Irana u regionu. Vanredni izbori u Srbiji zakazani su za 25. oktobar. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je 9. septembra ukaze o raspuštanju Narodne skupštine i raspisivanju vanrednih izbora. To će biti 15. po redu od uvođenja višestranačja, a 11. vanredni.

U roku od pet dana, dve susedne države Srbija i Hrvatska najavile su ulaganje u odbranu, i to u rakete velikog dometa. Dok je Hrvatska 4. septembra najavila nabavku 18 južnokorejskih lansera raketa velikog dometa Chunmoo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je proizvodnju raketa četiri dana kasnije. Vućić je to najavio na Poslovnom forumu Srbija – Uzbekistan, dodajući da je Srbija spremna da po tom pitanju sarađuje sa Uzbekistanom, državom koja je 2025. godine potipisala sporazum o strateškom vojnom partnerstvu sa Rusijom, koji podrazumeva i saradnju u oblasti naoružanja. Kada je o Srbiji kandidatkinji za članstvo u EU reč, zemlja nikada nije uskladila svoju spoljnu politiku prema Rusiji sa politikom Brisela, dok je iz Moskve kritikovana zbog navoda da municija proizvedena u toj zemlji preko trećih država završava u Ukrajini. Iz NATO-a nisu želili da za RSE komentarišu najavu o proizvodnji oružja u Srbiji, ali je zvaničnik NATO rekao da pomno prate razvoj događaja u regionu "budući da su Zapadni Balkan i njegova stabilnost od strateškog značaja za Alijansu". Prema zvaničnim podacima, Uzbekistan trenutno, baš kao ni Srbija, ne proizvodi rakete dugog dometa. Odgovore u vezi sa planovima za proizvodnju RSE nije dobio ni od Predsedništva, ni Ministarstva odbrane Srbije, čiji su predstavnici prisustvovali spomenutom forumu. Odgovor nije stigao ni od Vlade Uzbekistana. Najava proizvodnje bez mnogo detaljaProizvodnju raketa dugog dometa predsednik Srbije najavio je već u uvodnom obraćanju uzbekistanskim privrednicima na forumu 8. septembra u Beogradu. Forum je organizovan povodom zvanične posete predsednika Uzbekistana Šavkata Mirzijojeva Srbiji tog dana. Vučić je na forumu upitao pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse Nenada Miloradovića koliko je potrebno vremena za početak proizvodnje, a Miloradović odgovorio da može za godinu dana. "To možemo da uradimo, spremni (smo) i u toj oblasti da sarađujemo sa našom braćom i prijateljima iz Uzbekistana", rekao je Vučić. Vučić nije precizirao koliki bi domet imale te rakete, kao ni za koju namenu se proizvode. Proizvodnja raketa u SrbijiIpak, Vučić je rekao da Srbija već proizvodi rakete kratkog dometa. Privatna beogradska kompanija "EDePro" na svom sajtu zaista ističe da proizvodi balističku raketu "Jerina-1". Reč je o vođenom raketnom sistemu zemlja-zemlja i pripada klasi taktičkih balističkih raketa. Na sajtu se navodi da može da pogodi vojne baze, aerodrome, luke, raskrsnice, fabrike i druge značajne nepokretne objekte na udaljenosti do 280 km. Raketa pripada zajedničkom razvojnom programu srpskog državnog preduzeća Yugoimport SDPR i kompanije EDePro pod nazivom "Šumadija". Iz kompanije EDePro nisu odgovorili na upit RSE da li će proizvoditi rakete dugog dometa, koje je najavio predsednik Srbije. Saradnja sa UzbekistanomIako je predsednik Srbije najavio saradnju sa Uzbekistanom na polju razvoja raketa dugog dometa, ostalo je nejasno na kom polju će se odvijati ta saradnja. Iz Predsedništva i Ministarstva odbrane RSE nije stiglo razjašnjenje te najave, a na pitanja RSE nije odgovoreno ni iz Vlade Uzbekistana. U Uzbekistanu se trenutno ne proizvode balističke rakete, pa čak ni druge vrste vojnih raketa. Vlasti poslednjih godina govore o razvoju domaćih dronova, kao i o proizvodnji oklopnih vozila, ali podaci o obimu te proizvodnje nisu dostupni. Vojska Uzbekistana uglavnom koristi raketne sisteme sovjetskog porekla, uglavnom nabavljene iz Rusije. Ove godine zvanično je objavljena i kupovina kineskih protivvazdušnih raketnih sistema KS-1C i FM-90. Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), u poslednjih pet godina Uzbekistan je najviše vojne opreme uvozio iz Kine. 'Ruski interesi' i kinesko naoružanjeBivši diplomata i politički analitičar iz Uzbekistana Ališer Taksanov rekao je za Uzbekistanski servis RSE da se saradnja Srbije i Uzbekistana ne može posmatrati odvojeno od ruskih interesa. "Postavlja se pitanje zašto su Uzbekistanu potrebne takve rakete i ko bi bio njegov potencijalni protivnik.", ističe on. Taksanov navodi da je poznato da određeni proizvodi iz Uzbekistana "završavaju u Rusiji i koriste se za proizvodnju naoružanja koje se koristi u ratu protiv Ukrajine". "Smatram da bi i iznenadno interesovanje Uzbekistana za Balkan moglo biti povezano sa ruskim interesima", kaže on. Tokom obraćanja u Beogradu Vučić je rekao Mirzijojevu: "Obojica dobro poznajemo Putina", na šta su uzbekistanski predsednik i ministar spoljnih poslova Uzbekistana Bahitjor Saidov klimnuli glavom. Vlasti u Srbiji razvijaju saradnju sa Moskvom i nakon njene invazije na Ukrajinu, a Srbija se nije usaglasila sa zapadnim sankcijama protiv Rusije uprkos tome što je kandidatkinja za članstvo u EU. Sa druge strane, kao i Uzbekistan, Srbija se poslednjih pet godina u nabavkama naoružanja i vojne opreme oslanja na Kinu. Ove nabavke izazvale su podozrenje u regionu i Evropskoj uniji. Evropska unija i Sjedinjene Države više puta su upozoravale Srbiju na opasnosti produbljivanja vojne saradnje sa Kinom. 'Sigurnosna dilema'Najava proizvodnje raketa dugog dometa došla je samo nekoliko dana nakon saopštenja hrvatske vlade da ta zemlja nabavlja 18 južnokorejskih lansera raketa velikog dometa "Chunmoo". "Danas donosimo odluku koja je, prije svega, uvjetovana i kontekstom u kojem se nalaze svijet i Europa, a to su najozbiljnije sigurnosne prijetnje u posljednjih nekoliko desetljećima", kazao je premijer Hrvatske Andrej Plenković, preneo je sajt Vlade Hrvatske. Plenković je rekao i da je reč o jednoj od najvećih i najvažnijih investicija u modernizaciju Hrvatske vojske od završetka Domovinskog rata 1995. godine. Prema rečima vojnog analitičara Marinka Ogoreca, najave Srbije i Hrvatske jesu povezane. Srbija, prema njegovim rečima, poslednjih godina dosta ulaže u naoružanje i to izaziva bojazan u Hrvatskoj. "U Hrvatskoj prevladava takozvana sigurnosna dilema – kad vidite da se vaš susjed intenzivno naoružava, s pravom se pitate zbog čega", kaže on. Ogorec ističe da se Hrvatska oprema raketnim sistemom dugog dometa zbog sigurnosne dileme, ali i drugih razloga. "Hrvatska kao članica NATO saveza mora da obnavlja oružane snage. Mi u značajnom dijelu imamo naoružanje istočnog porijekla koje je dotrajalo", kaže on. Dodaje da su raketni sistemi dugog dometa "oni koji u suvremenim ratnim okolnostima donose prevagu u ratu". RSE do kraja rada na ovom članku nije dobio odgovor Vlade Hrvatske na upit za komentar o proizvodnji raketa u Srbiji. Tenzije zbog nabavke naoružanjaZbog nabavke naoružanja, između Srbije i Hrvatske su ove godine već izbile tenzije kada je potvrđeno da je Srbija od Kine kupila supersonične balističke rakete CM-400. Predsednik Hrvatske Zoran Milanović rekao je u martu na da ne razume zašto se Srbija snabdeva ofanzivnim oružjem. Ovim povodom premijer Hrvatske Andrej Plenković pisao je generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu navodeći da "takvo oružje nije još viđeno na evropskoj teritoriji". Reagujući na Plenkovićevu izjavu, Vučić je tada rekao da se Srbija "sprema da bude napadnuta od strane saveza koji formiraju Priština, Tirana i Zagreb". Hrvatska, Albanija i Kosovo su u martu 2025. potpisali Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, što su srpski zvaničnici opisali kao pretnju po bezbednost Srbije. Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), Srbija najviše izdvaja za vojsku u poređenju sa državama Zapadnog Balkana, koje su uglavnom članice NATO. Saradnja na tekstu: Uzbekistanski servis RSE

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) izjavila je u sredu da je bila "zgrožena snimcima" sa sahrane osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u Beogradu prošle nedelje Fon der Lajen je u govoru o Stanju Evropske unije u Evropskom parlamentu rekla da je bivši komandant Vojske Republike Srpske "počinio jedne od najstrašnijih zločina protiv čovečnosti". Govoreći o kandidatima za članstvo u EU – Ukrajini, Moldaviji i zemljama Zapadnog Balkana – ona je rekla da su sve te zemlje "blizu naše Unije" "I upravo zato što je njihova budućnost u našoj Uniji, uskoro ćemo predložiti mape puta za kandidate koji su najdalje odmakli u procesu", rekla je Fon der Lajen. Navodeći da će proces proširenja EU i dalje počivati na zaslugama, ona je istakla "poštovanje naših vrednosti nije predmet pregovora". "Bila sam zgrožena snimcima sa sahrane Ratka Mladića u Beogradu prošle nedelje", dodala je u tom kontekstu šefica Komisije, uz poruku "veličanju ratnih zločinaca jednostavno nema mesta u Evropskoj uniji". Mladić, osuđen na Haškom tribunalu za genocid i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini, sahranjen je 7. septembra u Beogradu uz vojne i državne počasti. Sahrana Mladića bila je i u utorak predmet rasprave u Evropskom parlamentu uz pozive da EU zauzme oštriji stav prema Srbiji i da se razmotri da treba nastaviti pristupne pregovore s tom zemljom.

Opozicione stranke okupljene u koaliciju Narodna Srbija, saopštile su da odustaju od prethodno najavljenog učešća na parlamentarnim izborima. Najpre su Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) predali potpise koje su prikupili za svoju listu. Potom je predsednik Narodnog pokreta Srbije, koja je deo te koalicije, saopštio da će svoju listu odmah i povući zarad podrške studentskoj borbi. "Naša odluka je da zarad referendumske atmosfere, mi našu listu povučemo i da to bude nešto što je naš doprinos jedinstvu", kazao je Miroslav Aleksić na konferenciji za medije ispred RIK-a. "Bez obzira na cenu, bez obzira na žrtvu, ne postoji ništa važnije i svetije svima nama od borbe za budućnost naše dece", dodao je. Tu koaliciju, pored Narodnog pokreta Srbije, čine i stranka Novo lice Srbije i Ekološki ustanak. Pored ove, učešće na izborima ranije su najavile još dve opozicione koalicije – jedna proevropska i jedna evroskeptična, desno orijentisana. Dosadašnja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je biračko telo u Srbiji, uglavnom, podeljeno na one koji podržavaju široku koaliciju okupljenu oko vladajuće Srpske napredne stranke i na one koji su za listu koju su kandidovali studenti. Zbog tako velike polarizacije, ali i najave izlaska opozicije u više kolona, prelazak cenzusa je upitan za sve ostale opozicione stranke, ukazuje profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Nebojša Vladisavljević. "Istraživanja javnog mnjenja u prethodnih nekoliko meseci su pokazivala da su te tri liste opozicionih stranaka negde malo iznad i malo ili malo ispod izbornog praga", kazao je Vladisavljević za Radio Slobodna Evropa. Međutim, napominje, kao i u slučaju koalicije Narodna Srbija, odluka o izlasku opozicionih partija nije konačna sve dok se Republičkoj izbornoj komisiji ne predaju liste. "Liste se predaju do početka oktobra. Tako da ostaje još vremena da se (još) neki predomisle", dodaje Vladisavljević. Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji raspisani su za 25. oktobar. Deo opozicionih partija od ranije je najavio da neće izaći na te izbore, nego da će svoju i podršku svojih birača usmeriti na Studentsku listu. Studenti će sa svojom listom prvi put izaći na parlamentarne izbore sa svojom listom, nakon višemesečnih antivladinih protesta pokrenutih zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Šta je prethodilo povlačenju iz izborne trke?Najava izlaska na izbore neke od partija koalicije Narodna Srbija koštala je podrške dela članstva, pa i čitavih lokalnih odbora. I pre nego što je njena stranka to uradila, profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Snežana Rakić odlučila je da se povuče iz izbornog procesa. "Kao profesor univerziteta smatram da, kao što kažu, na mlađima svet ostaje i da toj grupi mladih ljudi treba dati šansu da iskažu ono što misle i ono što su naumili, jer ipak ovo društvo njima ostaje u amanet". Drugi razlog je njenog odustajanja je "skretanje udesno" koalicije Narodna Srbija. "Nisam htela da prihvatim i da učestvujem u izbornom procesu u okviru ove koalicije Narodna Srbija zato što je na neki način, po meni bar, izneveren evropski put. Smatram da je prosperitet ove države moguć samo ukoliko se ide u pravcu Evrope i evropskih vrednosti", kazala je profesorka Rakić. Zbog neslaganja u vezi sa podrškom Studentskoj listi, tu stranku napustili su i članovi Gradskog odbora u Prokuplju, na jugu Srbije. Bez dela svojih lokalnih odbora, iz istog razloga, ostala je i stranka Novo lice Srbije. Zvonko Lazarević, predsednik Opštinskog odbora te stranke u Bajinoj Bašti, na zapadu Srbije, podneo je ostavku nekoliko dana po raspisivanju izbora. Sa njim je iz stranke istupio i ceo opštinski odbor, zajedno sa odbornicima u lokalnoj skupštini. Narednog dana, Goran Dačić, potpredsednik Novog lica Srbije, saopštio je da su iz stranke istupili i opštinski odbori u Malom Crniću i Kostolcu, kao i povereništvo u Kučevu. Šta za ishod izbora znači učešće opozicije?Novi akter na političkoj sceni Srbije doneo je prvu neizvesnu trku od dolaska na vlasti Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke 2012. godine. Profesor FPN-a Nebojša Vladisavljević objašnjava da ukoliko bi neke opozicione liste ostale ispod izbornog praga od tri odsto glasova, to moglo ići na ruku koaliciji oko SNS-a. To bi značilo, dodaje, da se "nekoliko procenata glasova protiv vlasti praktično ne računa". "Što znači da bi se promenio taj odnos snaga koji realno vidimo na terenu, gde trenutno dominiraju protivnici vlasti, ka tome da vladajuća koalicija, uprkos činjenici da ima više protivnika, zbog podeljenosti opozicije, ipak, ostane na vlasti". S druge strane Vladimir Jelić iz desno orijentisane koalicije NADA, koja će izaći na izbore sa Novom Demokratskom strankom Srbije, za RSE kaže da oni smatraju da "u Srbiji ne postoje samo dve političke opcije". "Postoji značajan broj građana koji žele smenu režima Aleksandra Vučića, ali istovremeno žele i promenu politike koju taj režim vodi. Upravo njima se obraća Autentična desnica, koju čine Srpska koalicija NADA – Novi DSS i MONARHISTI", kazao je. Dodaje da imaju "stabilno biračko telo", da su tokom prethodna dva izborna ciklusa osvojili oko 200 hiljada glasova, te da ovog puta očekuju i bolji rezultat. "Verujemo u svoju infrastrukturu, prepoznatljivu politiku i birače koji su nas podržavali i prethodnih godina", rekao je Jelić. Ipak, smatra Vladisavljević, na ovim izborima manje opozicione liste mogle bi da ostanu bez dela svojih glasača. "Postoji rizik da oni koji su podržavali te odvojene liste opozicionih sada glasaju za onu opozicionu listu koja ima šanse da dobije najviše glasova i da samim tim, čak, i one partije koje su bile prethodnih meseci preko izbornog praga, spuste ispod", ukazuje Vladisavljević. Zajednički nastup na izborima najavile su i proevropske Stranka slobode i pravde, SRCE i Građanski pokret Solidarnost. Nijedna od tih partija nije odgovorila na pitanja RSE. Izlazak opozicije u jednoj koloni?Uoči raspisivanja izbora, u javnosti se dosta govorilo o jedinstvenom nastupu opozicije na ovim izborima. Takav dogovor, ipak, nije postignut. "Mi smo u početku predlagali formiranje jedne, jedinstvene liste svih koji su protiv režima, sačinjene od studentske liste, opozicionih stranaka, sindikata, veterana. Međutim, studenti su odbili taj predlog i odlučili da samostalno nastupe", kaže Vladimir Jelić iz koalicije NADA. "To je njihovo pravo. I mi smo odlučili kasnije isto, da formiramo svoju izbornu listu", dodaje. Smatra i da "nije realno očekivati, kada već nije postignuto jedinstvo oko jedne liste, da se pod jednom zastavom nađu opozicione stranke koje imaju suštinski različite stavove o najvažnijim državnim pitanjima". "Srbija ima i levicu i desnicu, evrointegracijske i evroskeptične birače, konzervativne i liberalne građane. Smatramo da je prirodnije da svako od njih ima političku ponudu kojoj veruje, a da nakon izbora zajedno radimo na promeni vlasti i demokratizaciji Srbije", dodaje. Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka kaže da je i on imao ideju da se formira zajednička opoziciona lista, zajedno sa studentima. "Da sam ja odlučivao tome, ne bi se ništa raspalo, nego bi se radilo na jedinstvu". " Ja sam šansu video u dogovoru svih onih koji zaista žele bolje društvo i smenu vlasti. Ekološki ustanak bi podržao Studentsku listu, ali od nas se bez ikakvog poziva i bez ikakvog razgovora samo brutalno tražio da se sklonimo", rekao je Jovanović. Studenti su nakon raspisivanja izbora za RSE poručili da ne žele da komentarišu odluke političkih stranaka, ali da im svaka podrška "izuzetno znači". Opozicione partije koje su u startu odustale od izbora i svoju podršku ponudile studentima su Zeleno-levi front, pokret Kreni-promeni, Pokret slobodnih građana, te desničarska partija Dveri.

Predsednik Srbije kandidat na parlamentarnim izborima - da li je to protivzakonito? Na to pitanje Radiju Slobodna Evropa (RSE) ne odgovara Agencija za sprečavanje korupcije, nakon što je Aleksandar Vučić prihvatio da, sa funkcije predsednika države, postane i nosilac izborne liste Srpske napredne stranke (SNS). Debatu u javnosti pokrenuo je nevladin Biro za društvena istraživanja (BIRODI), nakon što je objavljena lista SNS i koalicionih partnera za predstojeće parlamentarne izbore 25. oktobra. Tražili su da se Agencija izjasni, ali do danas nema odgovora. Prigovor zbog Vučićevog učešća u kampanji BIRODI je 15. septembra podneo i Republičkoj izbornoj komisiji (RIK), nadležnoj da kontroliše izborni proces. RIK do objave teksta nije odgovorio za RSE da li će se i kako izjasniti. A da zakoni daju osnova da se slučaj ispita, smatraju pravnici. Profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić za RSE kaže da je predsednikovo ime na čelu izborne liste, dalo vladajućoj koaliciji "neopravdanu prednost" u odnosu na druge izborne učesnike. "I tu bi zaista bilo posla za Agenciju za sprečavanje korupcije", smatra. Sam Vučić je još krajem juna najavio ostavku na funkciju predsednika države da bi se posvetio izbornoj kampanji svoje stranke. Dva i po meseca kasnije i dalje je predsednik. Kao novi datum za ostavku najavio je za 27. septembar. Na problem funkcionerske kampanje u Srbiji, odnosno korišćenja državnih pozicija radi promovisanja stranke u izbornom procesu, godinama unazad ukazuju domaći i međunarodni posmatrači. "Jasno razdvajanje između zvaničnih funkcija i predizbornih aktivnosti nosilaca vlasti", preporuka je i Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) koja je, uz druge preporuke, Srbiji upućena nakon prethodnih parlamentarnih izbora decembra 2023. godine. Vlasti Srbije usvojile su određene izmene zakona kako bi se ispunile smernice ODIHR-a. Ali, organizacija Transparentnost Srbija smatra da to nije dovoljno. Kako su ocenili u saopštenju dan uoči raspisivanja izbora, predstojeća izborna trka održaće se "u gorim uslovima" nego prethodna. "Nedavne izmene Zakona o sprečavanju korupcije će biti od male pomoći za regulisanje funkcionerske kampanje ", smatra Transparentnost. ODIHR se u predizbornoj fazi neće izjašnjavati, rečeno je iz ove organizacije za RSE. Procenu o konkretnim pitanjima i problemima ODIHR neće moći da iznese pre završetka posmatračke misije koja obuhvata celokupan izborni proces, rekli su odgovarajući na pitanje RSE o Vučićevom simultanom radu na državnim i izborno-stranačkim aktivnostima. Kad će ostavka?Više puta do sada Aleksandar Vučić je najavljivao ostavku na funkciju predsednika Srbije. "Ovo su moji poslednji dani i nedelje na mestu predsednika", rekao je 27. juna. U međuvremenu je raspustio Skupštinu, raspisao vanredne izbore za 25. oktobar, a njegova stranka predala je izbornu listu Republičkoj izbornoj komisiji. Prvo ime na listi 250 kandidata za buduće poslanike Skupštine Srbije je Vučić. Pet dana nakon raspisivanja izbora, predsednik je najavio da će nakon što 27. septembra podnese ostavku, "poći u predizbornu kampanju". "Kao običan građanin" obilaziće, kaže, Srbiju u "kamiončetu i kamp kućici". Drugi petogodišnji mandat aktuelnog predsednika Srbije ističe krajem maja 2027. godine. Uoči novih parlamentarnih izbora najavio je da želi ponovo na premijersko mesto, poziciju na kojoj je takođe bio u dva mandata. I pre početka predizbornih aktivnosti, opozicija i izborni posmatrači više puta su kritikovali predsednika da zloupotrebljava državnu funkciju za promociju svoje stranke. Naprednjaci su te optužbe odbacili rekavši da se strankom bave "van radnog vremena". Kako tumačiti zakone?Zakon o predsedniku Srbije i Ustav govore o nespojivosti funkcija i sukobu interesa, odnosno da predsednik "ne može da vrši drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost". "Predsednik je dužan da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija", navedeno je. Da li Vučićevo ime kao prvo na izbornoj listi Srpske napredne stranke može da se tumači ovim članom Zakona ili "javna funkcija" i "profesionalna delatnost" pružaju mogućnost za slobodnija tumačenja. Programski menadžer Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Vladimir Erceg smatra da je neophodno preciznije definisati član Zakona koji govori o nespojivosti funkcija predsednika. "Imamo i dalje veliki problem i to je zapravo pitanje šta taj član tačno znači. Da li može da bude predsednik stranke u isto vreme, da li može da se kandiduje. Dakle, to je svakako jedno sporno pitanje koje bi trebalo u budućnosti rešiti", rekao je Erceg za RSE. Ali postoje i drugi zakoni čija je svrha da spreče potencijalne zloupotrebe položaja funkcionera. Reagujući na Vučićevu kandidaturu za izbore, nevladin Biro za društvena istraživanja citirao je odredbe Zakona o sprečavanju korupcije i pozvao Agenciju za sprečavanje korupcije da reaguje. BIRODI navodi odredbu člana 40. koja javnom funkcioneru zabranjuje da javni interes podredi privatnom. "Da li je partijski, odnosno politički interes predstavljao privatni interes javnog funkcionera i da li je korišćenjem funkcije predsednika ostvarivana politička korist", pitaju iz BIRODI-ja. Radio Slobodna Evropa obratio se Agenciji za sprečavanje korupcije ovim povodom ali do objavljivanja članka nije bilo odgovora. Šta je Agencija dužna da uradi?Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić kaže da je Agencija za sprečavanje korupcije već morala da pokrene postupak, čak "iako niko drugi to nije tražio". Osnov za delovanje Agencije, Rakić Vodinelić nalazi u Zakonu za sprečavanje korupcije, kao i u odredbi Zakona o predsedniku koja govori o nespojivosti funkcija. "U svakom slučaju, radi se o jednoj nečistoj situaciji sa stanovišta ravnopravne izborne utakmice i mislim da je to posao za Agenciju za sprečavanje korupcije", navodi. Nadležnosti i obaveze Agencije dodatno su definisane kroz nedavno usvojene izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije, čija je primena počela 1. septembra. Duga je lista obaveza koju ova, po zakonu, nezavisna državna institucija mora da prati. Između ostalog nastupe funkcionera u medijima, pres konferencijama, javnim skupovima, internet stranicama državnih institucija, zvaničnim nalozima na društvenim mrežama kao i na otvorenim privatnim kanalima za komunikaciju sa javnošću. Agencija novim izmenama ima obavezu da u roku od tri dana od dana raspisivanja izbora donese plan praćenja aktivnosti funkcionera u izbornoj kampanje. Jednom nedeljno dužna je da objavi nalaze praćenja. U slučaju da postoje sumnje na kršenje obaveza, Agencija "bez odlaganja" mora da pokrene postupak po službenoj dužnosti protiv funkcionera, navodi se u usvojenim dopunama Zakona. Organizacija Transparentnost Srbija ocenila je da uvedene zakonske izmene neće pomoći u regulisanju izborne kampanje. "Nova ograničenja se odnose samo na završni deo kampanje pri čemu je ostavljen prostor za izuzetke koji omogućava da se one lako izvrdaju", navodi se u saopštenju Transparentnosti objavljenom 8. septembra, u startu predizbornih aktivnosti. Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić kaže da Srbija nije jedina država u kojima funkcioneri učestvuju u izbornim kampanjama. "Ali radi se o demokratskim zemljama. U jednoj autokratiji u kakvoj mi živimo, mislim da bi Agencija trebalo striktnije da tumači tu nespojivost funkcija nego što je to do sada činila", objašnjava. Rakić Vodinelić podseća i na Ustavnu odredbu da predsednik Srbije "predstavlja jedinstvo" svih građana, a da je, kako smatra, Vučić "činio sve da podeli društvo". Izbori u Srbiji održaće se gotovo dve godine nakon nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je u padu nadstrešnice nastradalo 16 ljudi. Ova nesreća pokrenula je talas masovnih antivladinih protesta koje su duže od godinu dana predvodili akademci okupljeni u studentski pokret. Zahtevali su odgovornost za nesreću, a potom i vanredne izbore. Sada će i sami u izbornu trku. Uz građane, profesore i javne ličnosti koji ih podržavaju, studenti su svoju listu kandidata za poslanike zvanično predali 14. septembra. *Saradnja na tekstu Jelena Janković

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ponovila je da su prizori sa sahrane Ratka Mladića, međunarodno osuđenog za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, bili izuzetno uznemirujući. Posebno je pomenula učešće ministara iz Vlade Srbije, kao i političara iz Republike Srpske, koji su, prema njenim rečima, "odavali počast ratnom zločincu". "Biti prijatelj Srbije znači biti iskren prema Srbiji. Možemo se ne slagati oko politike. Možemo voditi teške razgovore o reformama i evropskom putu Srbije. Ali ne možemo pregovarati o dostojanstvu žrtava genocida i ratnih zločina", poručila je Kos na vanrednoj raspravi u Evropskom parlamentu, posvećenoj sahrani Ratka Mladića i glorifikaciji ratnih zločinaca. "Evropa nikada neće tražiti od Srbije da se odrekne svog identiteta ili istorije. Ali Evropa će tražiti od Srbije da se iskreno suoči sa svojom istorijom, uključujući i njena najmračnija poglavlja", navela je evrokomesarka. Ona je, u ime Evropske komisije, pozvala vlasti Srbije, kao i sve aktere u regionu, da doprinesu pomirenju i dobrim susedskim odnosima. Kos je pozvala da se prestane sa korišćenjem prošlosti kao prepreke budućnosti. Tokom rasprave je istakla da prizori iz Beograda na dan sahrane Ratka Mladića ne predstavljaju srpsko društvo u celini. Navela je da je dobila pisma građana Srbije koji su odbacili veličanje ratnih zločinaca. "Takva Srbija zaslužuje da bude saslušana, takva Srbija zaslužuje podršku i takva Srbija ima svoje mesto u Evropi", ocenila je Kos, izrazivši spremnost Evropske komisije da pomogne Srbiji na njenom evropskom putu. Štir traži oštriji odnos EU prema vlastima u SrbijiTokom debate je Ivo Davor Štir, zastupnik Evropske narodne stranke (EPP), najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu, kojoj je Srpska napredna stranka (SNS) pridruženi član, poručio je da je na građanima Srbije da odluče kakvu zemlju žele, ali da je na evropskoj strani da odluči kako će se prema tome postaviti. "Nemamo iluzije da će proraditi svest onih koji su i devedesetih bili inertni, ali zato mi u parlamentu moramo biti još glasniji i reći da je dosadašnja politika EU bila mlaka i neučinkovita. Trebamo jasno poručiti i odlučiti da nema mesta u evropskoj porodici za one koji veličaju Ratka Mladića, a ne treba biti ni evropskog novca za one koji se ne žele distancirati od politike Slobodana Miloševića", poručio je Štir. Ocenivši da srpski građani imaju pravo na evropsku perspektivu i da niko ne želi da se ta perspektiva "pokopa zbog Mladića", zastupnik EPP-a ocenio je da je bila velika greška gledati kroz prste onima koji slave Mladića. "Njegove žrtve su zaslužile našu solidarnost, ali i to da EU povuče sve potrebne poteze", podvukao je Štir. Picula: EU da razmotri da li nastaviti pregovore sa SrbijomIzvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu, zastupnik Tonino Picula, ocenio je da ispraćaj ratnog zločinca ne govori samo o potpuno neprihvatljivom odnosu prema nedavnoj i tragičnoj prošlosti, već i o tome u kom pravcu vlast danas usmerava Srbiju. "Vučić je jednog ratnog zločinca ispratio s državnim počastima, a s drugim, Šešeljem, dogovorio predizborni savez. Mi se u Evropskoj uniji kontinuirano borimo protiv lažnih vesti i dezinformacija, ali moramo se boriti i protiv istorijskog revizionizma i relativizacije zločina", rekao je Picula. "Ako već srpska vlast programirano luta, Evropska unija treba prestati lutati u odnosu prema takvoj vlasti. Ne sme se izolovati od činjenica koje jasno govore da Vučićevoj Srbiji nije mesto u Evropskoj uniji", dodao je on. Picula je takođe postavio, kako je naveo, opravdano pitanje da li Evropska unija uopšte treba da nastavi pregovore sa Srbijom dok ima ovakvu vlast. Bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, kojeg je Haški tribunal osudio za genocid i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini, preminuo u Hagu 27. avgusta, tokom izdržavanja doživotne zatvorske kazne. Sahranjen je 7. septembra u Beogradu uz vojne i državne počasti. Komemoraciju, opelo i sahranu u Beogradu pratila su upozorenja iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država o neprihvatljivosti veličanja osuđenih ratnih zločinaca. Učešće predstavnika Vlade Srbije na sahrani osudio je najviši vrh EU, izrazivši šokiranost prizorima iz Beograda na dan sahrane.

Primjedbe zbog ukidanja sankcija Miloradu Dodiku, bivšem predsjedniku entiteta Republika Srpska (RS), kao i kritike zbog odavanja počasti osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću u Srbiji, mogle su se čuti tokom rasprave održane 15. septembra u Kongresu Sjedinjenih Američkih Država. Debata o američkoj politici i sigurnosnim izazovima na Zapadnom Balkanu održana je pred Pododborom za Evropu Odbora za vanjske poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD-a, čijim se članovima obratio Daniel Lawton, zamjenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Euroaziju. Lawton je, među ostalim, kazao da SAD žele stabilan, miran i prosperitetan Zapadni Balkan koji doprinosi regionalnoj i globalnoj sigurnosti, ali da od lokalnih lidera očekuju da sami pronađu rješenja za probleme u svojim zemljama. Članovi Pododbora postavljali su Lawtonu pitanja o tome kako će se veličanje Mladića, bivšeg komandanta Vojske RS koji je preminuo u haškom pritvoru, te njegova sahrana uz državne počasti u Beogradu, odraziti na odnose SAD-a i Srbije. Također su od njega zatražene informacije o posljedicama ukidanja sankcija Dodiku, ruskom utjecaju na Zapadnom Balkanu i o unaprjeđenju suradnje između Srbije i Kine. Kritike zbog veličanja MladićaObraćajući se pristunima, Keith Self, predsjedavajući Pododbora za Evropu, kazao je da je nestabilnost na Zapadnom Balkanu najveća prijetnja američkim interesima nacionalne sigurnosti u Evropi, nakon rata u Ukrajini. Istaknuo je da je očuvanje stabilnosti ključno, ali da su u regiji i dalje prisutni hibridno ratovanje, mržnja, diskriminacija i stagnacija. Govoreći o Srbiji istaknuo je da treba biti snaga stabilnosti u regiji, ali je vlasti te zemlje uputio kritike zbog odavanja državnih počasti osuđenim ratnim zločincima. "Srbija bi trebala biti snaga stabilnosti u regiji, ali nažalost, umjesto da gleda u budućnost, tamošnja vlada i dalje predstavlja viktimizirajući narativ, ukorijenjen u prošlosti. To pokazuje odbijanjem priznavanja Kosova i odavanjem počasti osuđenim zločincima, kao što smo vidjeli s Mladićem", rekao je. Kritike Srbiji zbog glorificiranja Mladića i "tretiranja kao nacionalnog heroja", uputili su drugi članovi Pododbora za Evropu. Upitan da li je rekacija iz SAD-a u tom slučaju trebala biti oštrija, Lawton je kazao da SAD odbacuju veličanje ratnih zločinaca i ne zavoravljaju žrtava genocida u Srebrenici. Dodao je, također, da se zločini iz 90-ih godina prošlog stoljeća ne smiju upotrebljavati za političku korist, jer to vrijeđa žrtve i podriva regionalnu stabilnost. Pitanja o Dodiku i Južnoj interkonekcijiRasprava o Zapadnom Balkanu u američkom Kongresu zakazana je u danu kada je objavljen izvještaj demokrata u Pododboru za Evropu, a koji se bavi politikom administracije američkog predsjednika Donalda Trumpa prema Bosni i Herecegovini. Izvještaj je pripremio William Keating, najviše rangirani demokratski predstavnik u Pododboru, koji je tokom rasprave kritizirao ukidanje sankcija Dodiku, uz ocjenu da se radi o pogrešnoj odluci i da Dodik i dalje predstavlja destabilizirajući utjecaj. Posebno je problematizirao angažman lobista koji su radili na ukidanju sankcija Dodiku, kao i moguće sukobe interesa u poslovima vrijednim milijarde dolara. Osvrnuo se i na američko zalaganje za dodjelu koncesije za izgradnju plinovoda Južna interkonekcija, koji bi trebao povezati BiH sa mrežom u Hrvatskoj, kompaniji iz SAD-a koja je, kako se navodi, bez iskustva u energetskom sektoru i prethodnog iskustva u regiji. Lawton je odgovorio da je odluka o ukidanju sankcija Dodiku i osobama iz njegovog okruženja bila povezana sa smirivanjem velike političke krize u BiH. Naveo je i da se, kao rezultat američke diplomacije, povukao s funkcije predsjednika RS, dok je entitetska skupština odustala od većine antidajtonskih propisa, ističući da je time uklonjen glavni razlog za sankcije. No, naglasio je da SAD ne podržavaju Dodikovu destabilizirajuću retoriku. Smanjenje tenzija je, kako je naveo tokom obraćanja, otvorilo prostor za napredak na projektu Južne plinske interkonekcije koji bi trebao diverzificirati snabdijevanje BiH plinom, unaprijediti energetsku sigurnost te potaknuti ekonomski rast i stvoriti mogućnosti za američke kompanije. Tokom rasprave, bilo je riječi i o podijeljenim mišljenjima o ulozi i odgovornosti Ureda visokog predstavnika (OHR) u BiH. Mogle su se čuti ocjene da funkcija visokog predstavnika nije zamišljena kao trajna, već da je njen cilj bio pripremiti vlasti BiH da samostalno preuzmu odgovornost za upravljanje državom, bez međunarodnog nadzora. Predsjedavajući Self je istaknuo da BiH ponestaje vremena za ispunjavanje kriterija iz programa "5+2", kao i da međunarodni nadzor, više od 30 godina nakon rata, nije stanje koje bi trebalo trajati. Naglasio je da je cilj da vlasti samostalno preuzmu odgovornost za upravljanje državom, bez međunarodnog nadzora. Self se osvrnuo i otvoreno pitanje i podijeljena mišljenja o ulozi i odgovornosti Ureda visokog predstavnika (OHR). Zanimala ga je i situacija sa izborom novog visokog predstavnika, nakon što je Christian Schmidt u junu podnio ostavku na toj poziciji, te zašto on ne bi mogao biti iz SAD-a. Lawton je kazao da ne želi prejudicirati izbor njegovog nasljednika, ističući da prema tradiciji tu funkciju obavlja Evropljanin, ali da nakon Schmidtove ostavke nije postignut konsenzus o kandidatima. Ruski i kineski utjecajTokom debate mogle su se čuti ocjene da je iskazana rijetka dvostranačka zabrinutost zbog odnosa Srbije s Rusijom i Kinom, a postavljena su i pitanja da li je okviru Strateškog dijaloga SAD-a i Srbije razgovarano o "malignom utjecaju" Moskve i Pekinga. Republikanac Randy Fine postavio je pitanje kako odnosi Srbije s Rusijom i Kinom utiču na dugoročne ciljeve strateškog dijaloga SAD-a i Srbije. Govoreći o Rusiji, Fine je rekao da Moskva energetsku ovisnost koristi kao sredstvo kontrole i izvor prihoda za druge "maligne svrhe". Fine je, također, ukazao na produbljivanje veza Srbije s Kinom, uključujući sporazum o slobodnoj trgovini, nabavku naprednih kineskih odbrambenih sistema i učešće u zajedničkim vojnim vježbama. Lawton je kazao da geopolitički rivali, posebno Kina i Rusija, predstavljaju rizik za stabilnost Zapadnog Balkana, zbog čega SAD žele razvijati pozitivne odnose sa svim zemljama regije i poticati stabilnost. Govoreći o Srbiji, istaknuo je da SAD nastoje da budu prvi partner u suprotstavljanju štetnom utjecaju. Naveo je da američki napori daju rezultate, a bilateralno partnerstvo sa Srbijom postaje sve snažnije. Izdvojio prvi strateški dijalog SAD-a i Srbije, održan u julu, koji je obuhvatio energetsku, odbrambenu, sigurnosnu i komercijalnu saradnju. Lawton je naveo da će angažman s ovom "ključnom zemljom za regionalnu ravnotežu" i dalje biti od presudne važnosti za zaštitu interesa SAD-a". Nastavak dijaloga Kosova i SrbijeLawton je pozvao lidere zemalja na Zapadnom Balkanu da pronađu rješenja za lokalne probleme. Naglasio je da to ne znači povlačenje SAD-a iz regije, ističući da Washington želi i dalje učestvovati u postizanju konstruktivnih rješenja koja doprinose i američkim interesima. U dijelu obraćanja posvećenom Kosovu, naveo je da SAD ostaju posvećene nezavisnosti i teritorijalnom integritetu te zemlje. Istaknuo je da SAD podržavaju međunarodno priznanje Kosova i da će nastaviti razgovore o tom pitanju s državama koje ga ne priznaju, a koje su članice NATO-a. Naveo je da bi povratak Kosova i Srbije dijalogu o normalizaciji, uz posredovanje Evropske unije, doprinio tom smjeru. U raspravi o KFOR-u rekao je da veličinu i obim misije određuje Sjevernoatlantsko vijeće NATO-a, dok SAD svoj doprinos preispituju u skladu s prioritetima politike, potrebama misije i kapacitetima partnera. Na pitanje o mogućem smanjenju američkog prisustva nije najavio konkretnu odluku. Suradnju s Kosovom, kako je rekao, otežali su ponovljeni izbori, dugotrajna tehnička vlada i odgođeno formiranje institucija potrebnih za ostvarivanje zajedničkih prioriteta. Washington je pozvao kosovske lidere da proces formiranja institucija okončaju u skladu s Ustavom i sudskim odlukama. Lawton je kazao da je zabrinut zbog, kako je kazao, pretjeranog pravnog nadzora i policijskog postupanja prema srpskom stanovništvu na Kosovu. "Svi građani Kosova trebali bi uživati jednaka prava i zaštitu pred zakonom ako se želi očuvati stabilnost", poručio je. Normalizaciju odnosa i očuvanje mira između Srbije i Kosova označio je ključnom za regionalnu stabilnost, dodajući da je dijalog, uz posredovanje Evropske unije, zastao zbog nedostatka političke volje na obje strane. Beograd i Priština su pozvani da izbjegavaju provokacije, poštuju preuzete obaveze i nastave direktne razgovore bez preduvjeta. O situaciji u ostatku regijeLawton je naveo da SAD blisko sarađuju s Albanijom na razbijanju transnacionalnih kriminalnih organizacija i proširenju pristupa američkih kompanija tržištu. Sjevernu Makedoniju i Crnu Goru opisao je kao bliske NATO saveznike i sigurnosne partnere koji unaprjeđuju projekte važne za regionalnu povezanost. Za Sjevernu Makedoniju tvrdi da se nalazi na putu ispunjavanja obaveza NATO-a, u vezi s financijskim izdvajanjima za odbranu i jačanju odbrambene saradnje sa SAD-om. Ta zemlja bi, zbog svog geografskog položaja, trebala imati ulogu u prihvatu i povezivanju izvoza ukapljenog prirodnog plina, iz Grčke prema Srbiji, kao i u razvoju saobraćajne infrastrukture. Kada je riječ o Crnoj Gori, Lawton je izdvojio nedavno zaključeni sporazum sa SAD-om, koji uspostavlja okvir za suradnju, uključujući i Jadransko-jonski koridor.

"Iznenađenja su moguća" pre u Srbiji, nego u Bosni i Hercegovini (BiH), kaže Kurt Basener (Kurt Bassuener), iz nezavisne think-tank organizacije Savet za politiku demokratizacije, govoreći za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE) o predstojećim izborima u obe države. Opšti izbori u BiH zakazani su za 4. oktobar, dok su vanredni parlamentarni izbori u Srbiji raspisani za 25. oktobar. Pred samo raspisivanje izbora u Srbiji, odnosno na samom početku kampanje u BiH, odnosi između dve države su značajno zategnuti, a zbog državnih počasti koje su na sahrani odate osuđeniku za ratne zločine i nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću u Beogradu, 7. septembra. Bez obzira na razlike među njima, taj događaj naišao je na jedinstveni odgovor vladajućih i opozicionih snaga u bh. entitetu Republici Srpskoj (RS) čiji su predstavnici, rame uz rame sa nekima od zvaničnika Srbije, bili prisutni na Mladićevom sprovodu na Topčiderskom groblju u Beogradu. Ipak, podvlači Bassuener, političke refleksije tog događaja na izborne kampanje u dve države nisu iste. "Na neki način Mladićeva sahrana za neke kandidate nije mogla da dođe u boljem trenutku, da se profilišu, pozicioniraju i da pokažu svoje reakcije. Tako, na primer, imate ministra spoljnih poslova BiH Elmedina Konakovića koji je preduzeo niz mera i obratio se i Evropskoj uniji, koja je imala svoje slabe reakcije. Obratio se i Sjedinjenim Državama, koje, barem na nivou izvršne vlasti, koliko je meni poznato, nisu imale nikakvu reakciju na Mladićevu sahranu, za razliku od pojedinih članova Kongresa koji su bili veoma glasni. I naravno, Milorad Dodik (lider u RS vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata – SNSD) je bio tamo, ali i većina predstavnika opozicije iz RS. Dakle, neizbežno je da će to biti tema tokom čitave kampanje, naročito u okruženju u kojem postoji transatlantska podela koja se, između ostalog, ogleda i u sporu oko naslednika visokog predstavnika. To bi bila tema i u normalnim okolnostima, ali okolnosti su sve samo ne normalne. Što se tiče Srbije, ako govorimo o studentskoj listi definitivno postoje određene osnovne filozofske postavke koje su bile prisutne u i tokom trajanja protestnog pokreta. Ali on je veoma heterogen kada je reč o pitanjima nacije. Raspon ide od ljudi koji su oduvek bili protiv nacionalizma do ljudi koji smatraju da Aleksandar Vučić (predsednik Srbije) verovatno nije dovoljno nacionalistički nastrojen", navodi Bassuener. Studentska distanca od desnice?RSE: Prema imenima koja možemo da vidimo na listi, čini se da su napravili ozbiljan korak i doneli odluku da povuku one koji su bili kontroverzni, uključujući desničare iz srpskih intelektualnih krugova. Možemo li onda reći da studentska lista nije otišla udesno? Bassuener: Čini se da dosadašnji pokazatelji upravo na to ukazuju. I to (nacionalizam) nikada nije bila glavna tema studentskog pokreta. Tokom vremena je bilo određenih epizoda - recimo, na skupu za Vidovdan (2025. godine). To je za mene ohrabrujuće. Ali, u svakom slučaju, znate šta dobijate sa Vučićem i SNS (Srpska napredna stranka). To je sasvim jasno. On se oslonio na te teme, što se vidi, na primer vojne vežbe u Sandžaku tokom vikenda, na koje su, naravno, otišli Dodik i Nenad Stevandić (predsednik Skupštine RS) i govorili o Vojsci Srbije kao o "našoj vojsci". Dakle, sve je to već deo kampanje. Iako Dodik formalno neće biti ni na jednoj izbornoj listi (Dodiku je 2025. godine sudski zabranjeno obavljanje funkcija u RS na šest godina), on je i dalje šef SNSD-a i, sasvim jasno, neprikosnoveni lider u RS, čak i bez formalne funkcije. I upravo će se oko toga voditi izborna kampanja u Republici Srpskoj. Da li je Milorad Dodik 'zarobio' Republiku Srpsku?Razočaranje i niska očekivanjaRSE: Kada govorimo o BiH, pre dve godine su se desila politička iznenađenja na lokalnim izborima – tadašnja opozicija je došla na vlast u Sarajevu, kao i u Banjaluci. Iz današnje perspektive, možemo li govoriti o određenom nivou razočaranja u te snage ili je to bilo nešto što su analitičari i stručnjaci mogli da očekuju? Bassuener: Problem je sistemski i kako god da ponovo podelite karte, ne kažem da ne postoje razlike, ali sistemski podsticaji ostaju isti. Kada je reč o razlikama unutar političkog spektra RS i dalje mislim da neke razlike postoje, ali kada je reč o nacionalnim pitanjima teško. Znate, svi su bili u Beogradu zbog Mladića. Tako da će to, po mom mišljenju, definitivno ograničiti stepen podrške i spremnosti ljudi da, recimo, Branka Blanušu (kandidat Srpske demokratske stranke – SDS, za predsednika RS na izborima septembra 2025.) posmatraju drugačije. Govorim potpuno hipotetički. Na primer, ako izbori budu regularni i ljudi u razumnoj meri veruju rezultatima. Mnogo je tih "ako" ugrađeno u ovu tvrdnju. Ljudi ovde u Sarajevu, kao i drugde u zemlji, i dalje će se sećati toga. Reći će "da, ali vi slavite Mladića i dolazite iz stranke koja je bila na vlasti u vreme rata". Generalno, ta pitanja nisu bila glavna tema njegove kampanje. Zato bih rekao da je za njega trenutak Mladićeve smrti bio nepovoljan ukoliko želi da se distancira od Dodika. Dakle, da li su iznenađenja moguća? Da. Kako iz ćorsokaka?RSE: Šta bi predstavljalo iznenađenje? Ako govorimo o nacionalizmu kao vodećoj ideologiji svih strana, naročito u BiH, šta bi predstavljalo iznenađenje ili šta bi moglo da bude iznenađenje? Bassuener: Iznenađenje bi bilo da se pojavi neka konfiguracija koalicije koja bi zaista pokušala da bude razumnija, da se izvuče iz tog ćorsokaka i pokuša da pronađe način da država funkcioniše bolje nego do sada. Mislim da je to izuzetno malo verovatno, imajući u vidu političke aktere koje smo do sada videli, kao i sistemske podsticaje koji postoje. Teoretski je moguće, ali bi verovatno bilo potrebno da neke od tih ličnosti praktično dožive transplantaciju ličnosti da bi se tako nešto dogodilo. Nacionalizam je ugrađen u sam sistem. Rekao bih da je ekstremni nacionalizam od samog početka ugrađen u sistem, a jedina protivteža tokom prvih deset godina nakon rata bila je veoma snažna međunarodna zajednica, koja je tokom tih deset godina postajala sve strateški usmerenija. A onda, pre dvadeset godina, potpuno istovremeno sa periodom kada je Dodik došao na vlast u RS. Ne kažem da su te stvari slučajno povezane, ali tada je počeo taj uzročno-posledični lanac: ideja je bila da će proširenje Evropske unije rešiti sve ovo. Više nam nije potrebna ta čvrsta ruka. I zato smo danas ovde gde jesmo. To je imalo i regionalne posledice; uticalo je na kalkulacije ljudi poput Vučića, kao i ljudi poput Andreja Plenkovića (premijer Hrvatske) u Hrvatskoj. Da ni njih ne izostavimo. Dakle, rekao bih da je sve ovo dodatno pogoršala Evropska unija, koja nije želela da suštinski preispita svoje pretpostavke od pre dvadeset godina i da u skladu s tim prilagodi svoju politiku prema regionu, naročito prema Bosni, ali i prema regionu u celini. BiH i Srbija - U čemu su razlike?RSE: Da zaključimo: u BiH ćemo imati politički sukob tri nacionalizma — srpskog, bošnjačkog i hrvatskog. U Srbiji ćemo imati nacionalističke snage predsednika Aleksandra Vučića i studentsku listu, koja ideološki još nije potpuno ili jasno definisana. Ali ako bismo mogli da pronađemo neki zajednički opis, odnosno zaključak o izbornom procesu u BiH i Srbiji - kako bi on glasio? Bassuener: Rekao bih da je Srbija mnogo veća nepoznanica. Kada je reč o Srbiji, mislim da je potencijal za razumnu, pozitivnu promenu mnogo veći. Tamo je sve još veoma neoblikovano. Postoji mnogo elemenata u tom uzročno-posledičnom lancu koji moraju da se poklope, ali je to barem moguće. U Bosni, u sadašnjim okolnostima i uz trenutne stavove spoljnih aktera, ja čak ni ne vidim da je tako nešto moguće.

Velike nepoznanice, ali moguće promene u Srbiji vidi pred vanredne parlamentarne izbore raspisane za 25. oktobar, Kurt Bassuener, iz Saveta za politiku demokratizacije. Na drugoj strani, kaže ovaj sagovornik, promene se ne čine mogućim u BiH gde se opšti izbori održavaju 4. oktobra.

Vlada Srbije odbacila je u ponedeljak tvrdnje ministra spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedina Konakovića da je zahtev za prelet aviona Vlade Srbije, kojim je predsednik Vlade u tehničkom mandatu Đuro Macut, zajedno sa ministrima, trebalo da otputuje u Banjaluku na obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, poslat nekoliko minuta pre planiranog poletanja. "Zvaničan zahtev za prelet aviona upućen je još 11. septembra, više od 72 sata pre planiranog leta, kada je Ambasada Republike Srbije u Sarajevu prosledila zahtev Ministarstvu inostranih poslova Bosne i Hercegovine", navodi se u saopštenju srpske vlade. U ovom zahtevu su, shodno dosadašnjim uobičajenim procedurama, navedeni svi detalji planiranog leta, sa obaveštenjem o tačnom vremenu poletanja i povratka iz Banjaluke. Let iz Beograda bio je planiran za 17 časova, dodaje se u saopštenju. Vlada Srbije smatra da su tvrdnje ministra Konakovića neistinite i krajnje zlonamerne i da nikako ne doprinose dobrosusedskim odnosima i unapređenju saradnje u regionu, dodaje se u saopštenju. Portal Klix.ba preneo je ranije u ponedeljak da je zahtev za prelet BiH premijera Macuta stigao iz ambasade Srbije u Sarajevu u Ministarstvo spoljnih poslova BiH pet minuta nakon što je avion trebalo da poleti. Konaković i ministar odbrane BiH Zukan Helez prethodno su izjavili za Radio Slobodna Evropa kako nije bilo zahteva za prelet aviona Vlade Srbije preko Bosne i Hercegovine. Njihova reakcija dolazi nakon što je predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik na mreži X napisao kako je donesena odluka "da predsjedniku Vlade Srbije Đuri Macutu jednostrano bude zabranjen prelet". "Nismo ni dozvoljavali ni zabranjivali. Niko nam se nije obratio sa zahtjevom, samo je bila obavijest da je Ana Brnabić otkazala let za Banjaluku", izjavio je Konaković za RSE. Isto je potvrdio i ministar odbrane BiH, Zukan Helez, "Nisam dobio zahtjev za prelet premijera Srbije", kazao je Helez. Banjalučki mediji su javili da će Macut u Banjaluku stići automobilom i da ga to "što mu je zabranjen prelet preko BiH neće sprečiti da večeras bude u Banjaluci i prisustvuje obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave". Vlade Srbije i bh. entiteta Republika Srpska ustanovile su 2020. godine da se 15. septembar, dan kada je 1918. godine probijen Solunski front u Prvom svetskom ratu slavi kao praznik. Kao cilj su naveli njegovanje zajedničkog srpskog identiteta u zemlji i dijaspori i poštovanje kulta zastave. Na Dan srpskog jedinstva 2021. godine skupštine Srbije i RS usvojile su i zakone o očuvanju ćirilićnog pisma.

Buduće ekonomske mogućnosti Srbije će zavisiti od političkih odluka i partnerskih izbora koje danas donosi, upozorava State Department u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), na pitanje o rastućem približavanju Srbije i Kine u oblasti vještačke inteligencije. Istovremeno, iz Evropske komisije (EK) podsjećaju da je usklađivanje sa pravilima Evropske unije na polju vještačke inteligencije - dio šireg procesa evrointegracija. "Kao dio pristupnog procesa, Srbija se obavezala da svoje zakonodavstvo uskladi sa ovim propisima", izjavio je portparol EK za RSE. Iz Instituta EU za bezbjednosne studije, za RSE navode da bi dublja integracija sa kineskim tehnološkim ekosistemima mogla da zakomplikuje naknadno usklađivanje sa zahtjevima Brisela na evropskom putu. Srbija je kandidat za članstvo u EU od 2012. godine. U prethodnih nekoliko mjeseci, Srbija se značajno približila Kini u oblasti vještačke inteligencije, potpisivanjem sporazuma na najvišem nivou. Nije samo Kina zainteresovana za saradnju sa zvaničnim Beogradom na ovom polju. To bila jedna od tema posjete francuskog predsjednika, Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) u avgustu 2024. godine. Sta je Vučić potpisao sa Đinpingom?Tokom maja, u prisustvu državnih predsjednika Aleksandra Vučića i Si Đinpinga (Xi Jinping), u Pekingu je potpisan memorandum o saradnji dvije zemlje u oblasti vještačke inteligencije. Dva mjeseca kasnije, u julu, u Šangaju, predstavnici 29 zemalja među kojima je i Srbija, potpisali su sporazum o osnivanju Svjetske organizacije za saradnju u oblasti vještačke inteligencije (WAICO). Od evropskih zemalja, potpisnice su još samo Rusija i Bjelorusija. Potpisnice su većinom azijske i afričke države, a organizaciji se naknadno pridružio Iran. Sporazumi dolaze u trenutku kada država pokušava da ubrza razvoj nacionalnih AI kapaciteta. Vlada Srbije je početkom 2025. usvojila novu Strategiju razvoja vještačke inteligencije do 2030. godine, kojom su predviđena dodatna ulaganja u istraživanja, računarsku infrastrukturu i primjenu AI sistema u javnom sektoru. Iz Kancelarije za IT i eUpravu Republike Srbije nije odgovoreno na upit RSE o potpisanim sporazumima, da li će se kineska vještačka inteligencija koristiti u državnim institucijama, te nam potpisani memorandum nije ustupljen na uvid. Šta se zna o sporazumima sa Kinom?Memorandum o razumijevanju o unapređenju saradnje u oblasti vještačke inteligencije je u Pekingu tokom maja u ime Srbije potpisao Mihajlo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu Srbije, dok je sa druge strane dokument formalno odobrila Nacionalna komisija za razvoj i reforme Kine (NDRC). "Saradnja Srbije i Kine u oblasti savremenih tehnologija, uključujući vještačku inteligenciju, robotiku i digitalne inovacije, predstavlja jedan od najdinamičnijih i najperspektivnijih segmenata ukupnih bilateralnih odnosa i važnu osnovu za dalje povezivanje naučno-istraživačkih i tehnoloških kapaciteta dvije zemlje", rekao je tada Jovanović. Kako je saopšteno iz Razvojne agencije Srbije nakon Vučićeve posjete Kini, tokom nje je potpisano više od 30 sporazuma i memoranduma, te je navedeno da je Srbija potencijalni regionalni centar "za kineske investicije u industriji, logistici i tehnološkom razvoju". U julu je Srbija prišla korak bliže Kini na ovom polju, kada je u Šangaju osnovan WAICO, Svjetska organizacija za saradnju u oblasti vještačke inteligencije Vlada Srbije je mjesec dana prije toga usvojila Odluku o zaključivanju sporazuma o osnivanju ove organizacije, čime je država i zvanično preuzela status jednog od njenih osnivača. Inicijativu za njeno formiranje su predstavili Kinezi godinu dana ranije, kada je upozoreno da bi vještačka inteligencija mogla postati privilegija malog broja država i kompanija, ukoliko se na globalnom nivou ne uspostavi šira saradnja u oblasti visokih tehnologija. Članstvom u ovoj organizaciji, Srbija će između ostalog imati pristup besplatnim open-source AI modelima, koristiće kinesku vještačku inteligenciju kao jeftinu alternativu skupljim rješenjima zapadnih tehnoloških kompanija, te će imati mogućnost obuke svojih stručnjaka u Kini kroz najavljeni fond za stipendije. SAD poziva Srbiju na izbor 'pouzdanih izvora'State Department ne želi direktno da komentariše približavanje zvaničnog Beograda i Pekinga na polju vještačke inteligencije, ali ističe da je očigledno kojoj strani se treba prikloniti. "Sjedinjene Države podstiču Srbiju da razvije svoj puni potencijal – i da osigura svoju nacionalnu bezbjednost – izborom pouzdanih izvora i dobavljača opreme i tehnologije vještačke inteligencije, kao i izborom pouzdanih partnera poput Sjedinjenih Država", naglašava se u odgovoru. Takođe, podsjećaju da SAD prednjače u tehnologiji vještačke inteligencije i da su zlatni standard za tehnologiju koja je "odgovorno razvijena, utemeljena u transparentnosti i slobodna od ideoloških predrasuda i manipulacija koje nameću vlasti". "Kada zemlje usvoje američke sisteme vještačke inteligencije, one ne kupuju infrastrukturu samo kao potrošači – one otključavaju inovativne mogućnosti za svoje ekonomije i građane", navodi se u odgovoru. SAD od ranije ima zvanični stav da razvoj kineske vještačke inteligencije znači da ona može modernizovati njihovu vojsku i nadzorne kapacitet, zbog čega uvoze sve strožije izvozne kontrole. Američko Ministarstvo trgovine je 2022. uvelo ograničenja koja Kini zabranjuju pristup najnaprednijim AI čipovima, tehnologijama za superračunare i opremi za proizvodnju naprednih poluprovodnika, uz obrazloženje da štite nacionalnu bezbjednost SAD. Na šta Brisel podseća Srbiju?Evropska komisija u odgovoru za RSE navodi da se Srbija obavezala uskladiti sa briselskim propisima, uključujući evropski okvir za regulisanje AI, kao i usvojeni Akt o vještačkoj inteligenciji EU. Objašnjavaju da se pravila EU ne odnose samo na kompanije sa sjedištem u Uniji, već i na pružaoce AI sistema i modela koji posluju na tržištu EU, uključujući i kompanije iz trećih zemalja. Od ranije, EU pokušava da se pozicionira kao vodeći globalni regulator u oblasti vještačke inteligencije, stavljajući u prvi plan zaštitu ljudskih prava i strogu kontrolu rizika. Kroz primjenu Akta o vještačkoj inteligenciji (AI Act), koji je počeo da se primjenjuje u avgustu ove godine, Brisel želi osigurati da se napredne tehnologije razvijaju isključivo unutar demokratskih standarda, transparentnosti i zaštite privatnosti građana. U odgovoru Instituta EU za bezbjednosne studije, koji potpisuju analitičarke Bojana Zorić i Clotilde Bomont (Klotild Bomon), ističe se da partnerstvo u oblasti AI samo po sebi nije kršenje obaveza Srbije u sklopu zajedničke spoljne i bezbjednosne politike EU, ali otvara nova pitanja o strateškoj orijentaciji Beograda. "Za EU, glavna briga je da se Srbija postepeno ugrađuje u tehnološke i upravljačke ekosisteme koji se mogu razlikovati od evropskih. Ovo je posebno važno zato što je usklađivanje Srbije sa zajedničkom politikom već nepotpuno i daleko od zadovoljavajućeg", upozoravaju iz Instituta. Oni podsjećaju na tehnologiju Huawei Safe City, već usvojenu u Srbiji, te navode da je njena primjena uzrokuje zabrinutost zbog mogućnosti masovnog nadzora i bezbjednosti podataka – što vještačka inteligencija dodatno komplikuje. "Kombinovanje vještačke inteligencije sa osjetljivim podacima, infrastrukturom za nadzor i zavisnošću od spoljnih dobavljača povećava rizike po sajber bezbjednost i špijunažu i čini ranjivosti sistemskim", ocjenjuju u Institutu. Zorić i Bomon smatraju da postoji rizik od tehnološke zavisnosti od Kine. "Zavisnost nastaje kada isti tehnološki ekosistem postepeno pruža infrastrukturu, hardver, cloud ili računarske kapacitete, softver, AI modele i tehničku ekspertizu. Kada se ovi slojevi međusobno povežu, prelazak postaje skup i politički težak", pojašanjavaju. Smatraju da EU cijelom Zapadnom Balkanu mora pružiti svoje alternative AI integraciji sa Kinom, "olakšavajući pristup evropskoj računarskoj snazi, istraživačkim programima i poboljšavajući podršku i investicije u sajber bezbjednost". Kinesko-srpska saradnja na polju AISaradnja Srbije i Kine u oblasti vještačke inteligencije počela je intenzivnije još 2019. godine, kada je Kancelarija za IT i eUpravu Srbije u Šangaju potpisala memorandum sa kineskim tehnološkim gigantom Huawei o uspostavljanju nacionalne platforme za razvoj vještačke inteligencije. Dvije godine kasnije, 2021, Srbija je osnovala Institut za vještačku inteligenciju, dok je u Državnom data centru u Kragujevcu nastavljeno razvijanje nacionalne AI platforme zasnovane na infrastrukturi i tehnologijama koje su ranije dogovorene sa Huaweiem. Do posljednjeg memoranduma i članstva u globalnoj organizaciji, nije bilo drugih konkretnih koraka ka daljem zbližavanju u ovoj oblasti. Dvije države posljednjih godina sve intenzivnije sarađuju u oblasti digitalnih tehnologija, telekomunikacija, vještačke inteligencije i robotike. Saradnja je naročito vidljiva kroz dugogodišnje partnerstvo državnih institucija i kompanije Huawei – koja se nalazi na crnoj listi SAD – a koja učestvuje u više projekata digitalizacije, razvoja telekomunikacione infrastrukture i obrazovnih programa u Srbiji. Posljednji korak koji je još više zbližio dvije zemlje na polju tehnologije je fabrika humanoidnih robota koji bi trebalo da se izvoze u EU, otvorena u Šapcu na zapadu Srbije 29. avgusta. Saradnja na tekstu: Gjeraqina Tuhina