Stočar Bora Šuljmanac iz sela kod Sremske Mitrovice, gde je zbog virusa afričke kuge svinja proglašena vanredna situacija, strahuje da zaraza ne dođe i do njegova farme. Za Radio Slobodna Evropa govori o merama koje preduzuna da bi zaštitio svoje životinje, ali i sopstvenu egzistenciju. Bolest ne predstavlja opasnost za ljude, ali može da nanese veliku štetu svinjarstvu. Novi talas afričke kuge svinja zahvatio je sedam okruga u Srbiji. (Snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)

Pripadnici kriminalističke policije u Sremskoj Mitrovici, u sjevernom dijelu Srbije, uhapsili su jednu osobu zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično djelo prenošenje zaraznih bolesti kod životinja i biljaka. Kako je saopšteno iz policije 22. jula, sumnja se da je ova osoba od 22. novembra 2025. do 21. jula 2026. godine postupala suprotno mjerama koje je donijela Uprava za veterinu radi sprječavanja i suzbijanja afričke kuge svinja na području naseljenog mjesta Salaš Noćajski. "Uprkos važećim merama, nastavio je da prerađuje i stavlja u promet svinjsko meso na svom gazdinstvu. Prilikom kontrole na gazdinstvu zatečeno je 7.060 kilograma svežeg mesa, poluproizvoda i proizvoda od mesa za koje osumnjičeni nije posedovao prateću dokumentaciju niti dokaz o poreklu", navodi se u saopštenju. Dodaje se da je po nalogu veterinarske inspekcije, zatečeno meso, proizvedeno u neregistrovanom objektu, nepoznatog porijekla, oduzeto i uništeno. Po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i, uz krivičnu prijavu, biće sproveden u nadležno tužilaštvo. Policijska akcija je sprovedena u saradnji sa Upravom kriminalističke policije, Službom za suzbijanje kriminala i inspekcijskim organima Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U Srbiji je trenutno aktivan virus afričke svinjske kuge. Uginulo je ili eutanazirano skoro trideset hiljada svinja. Virus afričke kuge svinja aktivan je u sedam okruga, 12 opština i 52 naseljena mesta u Srbiji, zaključno sa 19. julom. Pogođeni su Zapadnobački okrug, Južnobački, Sremski, Mačvanski, Kolubarski, Podunavski i Grad Beograd. Inače, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić razriješio je 21. jula Sašu Ostojića sa dužnosti rukovodioca Nacionalnog kriznog centra za suzbijanje afričke kuge svinja. Za novog rukovodioca imenovao je Ljiljanu Ivanjac, načelnicu veterinarske inspekcije u Upravi za veterinu. Od virusa afričke svinjske kuge ne mogu da obole druge životinje ni ljudi, a ne postoji lijek ni vakcina. Kontakt domaćih i divljih svinja predstavlja jedan od najvećih rizika za širenje bolesti. Virus prenosi i čovjek obućom, odjećom, opremom, vozilima.

Husein Memić, ministar turizma i omladine u Vladi Srbije osudio je, kako je napisao na svom Facebook profilu, "šovinističke ispade koji vređaju Bošnjake i nanose štetu manifestaciji Drinska regata u Bajinoj Bašti". Na ovoj manifestaciji, koja je održana tokom vikenda, kako je objavljeno na društvenim mrežama, može se vidjeti izvođenje nacionalističke pjesme "Ne volim te Alija", kao i prisustvo ikonografije s likovima presuđenih ratnih zločinaca. Incident se dogodio nakon obilježavanja 31. godišnjice genocida u Srebrenici. Na pismeni upit Radija Slobodna Evropa, upućen nadležnom ministarstvu za komentar o ovom incidentu, iz ministarstva je odgovoreno da je Memić stav iznio na društvenim mrežama. Memić je u objavi pozvao policiju i tužilaštvo da hitno reaguju, te naveo kako su "za takve postupke, koji raspiruju nacionalnu mržnju odgovorni isključivo oni koji ih čine i za to moraju snositi i odgovornost i javnu osudu". "Husein Memić ne može nikome da zabrani da dođe na bilo koji događaj, niti može biti odgovoran za pojedinačne ispade i uvrede. Drinska regata postoji još od 1994. godine, a Ministarstvo turizma i omladine je u poslednje četiri godine finansiralo više od 1.000 različitih manifestacija širom Srbije, među kojima je i ova manifestacija. Kako onda ministar može biti odgovoran za incidente i pojedinačne ispade na bilo kom događaju?", naveo je on. Iz turističke organizacije "Tara-Drina" Opštine Bajina Bašta, koja organizuje regatu, nije odgovoreno na upit RSE o cijelom slučaju. Povodom incidenta se na Facebook stranici oglasio i potpredsjednik Republike Srpske Ćamil Duraković. On je rekao kako se "Drinska regata u Bajinoj Bašti, koja je turistička i rekreativna manifestacija, svake godine pretvori u skup na kojoj se veličaju osuđeni ratni zločinci". "Turizam i rekreativna manifestacija. Rekreativno, svake godine, organizatori pozivaju i Bošnjake na Drinu, a učesnici, tradicionalno koriste priliku da veličaju osuđene ratne zločince", napisao je Duraković na Facebook profilu. Inače, regata u Bajinoj Bašti je najstarija i najmasovnija manifestacija na rijeci Drini i tradicionalno se održava svake godine sredinom jula.

Јavno tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije je podiglo optužnicu protiv Aleksandra Mijajlovića, kao organizatora, Ivana Dragnića, kao saorganizatora, Nebojše Spasojevića, Rada Spasojevića, Uroša Mladenovskog i Roberta Živkovića, kao pripadnika organizovane kriminalne grupe. Oni su optuženi da su tokom 2025. godine do 29. januara 2026. godine, na teritoriji Republike Srbije i Republike Sjeverne Makedonije djelovali kao organizovana kriminalna grupa osnovana radi vršenja krivičnog djela neovlaštene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, sa ciljem sticanja neposredne finansijske i druge imovinske koristi. Policija Srbije je u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal 29. januara zaplijenila na području sela Konjuh kod Kruševca, u centralnoj Srbiji, pet tona marihuane. Prema riječima ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, riječ je najvećoj zapljeni droge do sada u Srbiji, čija se vrijednost procenjuje na sedam do deset miliona eura. Iz tužilaštva se navodi da su iz prikupljenih dokaza organizatori kriminalne grupe osmislili način njenog funkcionisanja, uspostavili strukturu grupe, unaprijed podijelili uloge među pripadnicima i obezbijedili finansijska sredstva za realizaciju kriminalnog plana. "Kao prividno legalan poslovni subjekt korišćeno je privredno društvo Alphapharm Group d.o.o. iz Skoplja, koje je posedovalo dozvole nadležnih organa Republike Severne Makedonije za uzgoj medicinskog kanabisa i proizvodnju ekstrakata kanabisa u medicinske svrhe, a koje je, prema navodima optužnice, zloupotrebljeno radi prikrivanja organizovanja nabavke, skladištenja, prepakivanja i transporta velikih količina opojne droge marihuane", navodi se u sapštenju za javnost, 22 jula. Ističe se i da je, prema prikupljenim dokazima, tokom novembra 2025. godine organizovana nabavka ukupno 8.832 kilograma suhog cvijeta kanabisa od dobavljača CBD Med Plant d.o.o. Strumica, nakon čega je droga uskladištena u prostorijama privrednog društva Alphapharm Group d.o.o. "Tu je vršeno njeno merenje, prepakivanje i priprema za dalji transport. Radi prikrivanja kriminalnih aktivnosti korišćena je dokumentacija koja se odnosila na izvoz tekstilne robe, čime je prikrivan stvarni sadržaj pošiljki prilikom međunarodnog transporta", dodaje se u saopštenju. Optužnicom se okrivljenima stavlja na teret da je gotovo pet tona od ukupno nabavljene količine opojne droge prepakivano u objektima privrednog društva Alphapharm Group d.o.o., nakon čega je opojna droga transportovana u Srbiju i skladištena u stambenim i poslovnim objektima koje su koristili Nebojša i Rade Spasojević u mjestu Konjuh, gdje je droga dalje prepakivana i pripremana za distribuciju krajnjim kupcima. Robertu Živkoviću stavlja se na teret da je, postupajući po nalozima organizatora, neposredno rukovodio aktivnostima koje su se odnosile na skladištenje, kontrolu pakovanja i organizaciju transporta opojne droge, kao i da je nadgledao njen istovar i skladištenje na teritoriji Srbije. Okrivljeni Nebojša i Rade Spasojević obezbjeđivali su prihvat, skladištenje, prepakivanje i dalji transport opojne droge. "Uroš Mladenovski je 24. januara 2026. godine iz magacinskih prostorija okrivljenih Spasojevića preuzeo oko 100 kilograma opojne droge marihuane i prevezao je na teritoriju Novog Beograda, gdje je lišen slobode od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije", navodi se u saopštenju za javnost. Nebojši Spasojeviću optužnicom se na teret stavlja i krivično djelo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. Prilikom pretresa stambenih i poslovnih prostorija koje je koristila porodica Spasojević pronađena je veća količina automatskog vatrenog oružja, municije, kao i ručni raketni bacač "zolja". Ivan Dragnić, Nebojša Spasojević, Rade Spasojević i Uroš Mladenovski nalaze se u pritvoru, a optužnicom je predloženo da im se pritvor produži. Robert Živković nalazi se u bjekstvu i prema njemu je određen pritvor i naređeno raspisivanje potjernice, uključujući i međunarodnu. Aleksandar Mijailović je, nakon određivanja pritvora i raspisivanja međunarodne potjernice, 1. jula 2026. godine lišen slobode na teritoriji Austrije. U toku je postupak odlučivanja po zamolnici Srbije za njegovo izručenje. Istovremeno, pred nadležnim organima Republike Sjeverne Makedonije vodi se postupak u odnosu na druga lica za koja postoji sumnja da su učestvovala u nabavci, skladištenju, pakovanju i transportu opojne droge.

Pre nego što je 2025. postala ministarka u Vladi Srbije, Snežana Paunović je primala platu kao poslanica, ali i kao direktorka Apotekarske ustanove Peć na Kosovu. Ova ustanova, međutim, zvanično ne postoji od 2021. Ugašena je odlukom Vlade Srbije, a zahtev da se obriše iz registra podnela je upravo Snežana Paunović, pokazuju dokumenta koja je analizirao RSE. Za 11 godina, koliko je bila na čelu apoteke, Paunović je iz državne kase primila oko 146 hiljada evra. (Snimatelj: Nenad Branković, montaža: Ana Toader)

Više javno tužilaštvo u Kruševcu, u centralnoj Srbiji, zaključilo je da nema elemenata za pokretanje krivičnog postupka po službenoj dužnosti zbog plakata s natpisom "Seti se Gazimestana, ne kupuj kod Šiptara". Taj plakat se pojavio početkom jula ispred pekare u tom gradu čiji je vlasnik albanske nacionalnosti. Kako se navodi u odgovoru ovog tužilaštva za Radio Slobodna Evropa, 21. jula, policija u Kruševcu je obišla pekare i mjesta oko pekara na području ovog grada, a za koje je bilo poznato da su vlasnici albanske nacionalnosti. "Tom prilikom je utvrđeno da je na banderi, u blizini jedne pekare, čiji je vlasnik T.I. iz Kruševca, bila zalepljena nalepnica na kojoj je pisalo 'Seti se Gazimestana, ne kupuj kod Šiptara'. Policijski službenici PU Kruševac obavili su razgovor sa T.I. Nakon analize prikupljenih obaveštenja, Više javno tužilaštvo u Kruševcu zaključilo je da nema elemenata za pokretanje krivičnog postupka za bilo koje delo koje se goni po službenoj dužnosti", navodi se u odgovoru za RSE. Grad Kruševac, u centralnoj Srbiji, osudio je ranije svaki vid poziva na diskriminaciju, širenje mržnje i podsticanje podela među ljudima povodom plakata neprimerenog i diskriminatornog sadržaja, koji je nepoznata osoba postavila na javnoj površini. U saopštenju gradskih vlasti navodi se da je Kruševac oduvijek bio grad siguran za sve koji su u njemu rođeni, ali i grad dobrih domaćina za sve koji su u njega došli da žive, rade ili ga posjete. Gradske vlasti pozvale su nadležne državne organe da preduzmu sve neophodne mjere kako bi se u najkraćem roku otkrio počinilac, utvrdile sve okolnosti ovog slučaja i rasvijetlili motivi takvog postupanja. Policija Kosova je 28. juna tokom obilježavanja Vidovdana na Gazimestanu privela 37 osoba, a pred sudom je procesuirano njih 36, uglavnom iz Srbije i zemalja regiona. Mjera deportacije i zabrana ulaska na Kosovo na tri godine, uz novčane kazne izrečena im je zbog uzvikivanja "Kosovo je Srbija" uz podignuta tri prsta, što se, kako je navedeno u odluci Osnovnog suda u Prištini, smatra nacionalističkim porukama.

Dve osobe uhapšene u junu na srpsko-mađarskoj granici pod istragom su za više krivičnih dela, saopštilo je tužilaštvo u Subotici za Radio Slobodna Evropa, a povodom tvrdnji nemačkog lista Bild da su povezani sa ruskom obaveštajnom službom. Više javno tužilaštvo u Subotici saopštilo je 21. jula da je u junu donelo naredbu o sprovođenu istrage protiv B.D i Đ.S. Pod istragom su za nedozvoljeno držanje i nošenje oružja, municije i eksplozivnih materija u saizvršilaštvu, a B.D je pod istragom i za krivično delo falsifikovanje isprave. Tužilaštvo se poziva na član i stav Krivičnog zakona koji ukazuje na to da su osumnjičeni neovlašćeno nosili oružje za koje su imali dozvolu za korišćenje. Iz tužilaštva nisu dali više detalja o ovom slučaju. Ostao je nepoznat, između ostalog, i identitet osumnjičenih, kao i njihovo državljanstvo. Viši sud u Subotici je prethodno potvrdio za RSE da su osumnjičeni u pritvoru od 12. juna. Povod za obraćanje institucijama Srbije bilo je pisanje nemačkog Bilda da su specijalne snage na mađarsko-srpskoj granici početkom juna uhapsile dvojicu osumnjičenih "jednokratnih" agenata ruske tajne službe. To znači da su bili angažovani po zadatku, bez trajnog angažmana. Navodi se da su planirali podmetanje eksploziva u Nemačkoj. U izveštaju Bilda iz jula piše i da je eksploziv pronađen u prtljagu osumnjičenih i dodaje se da nije jasno koja je bila predviđena meta napada u Nemačkoj. Istražitelji navodno veruju da je meta mogla biti povezana sa proizvodnjom ili isporukom vojne opreme Ukrajini. Istog meseca, savezni ministar unutrašnjih poslova Nemačke Aleksander Dobrint (Alexander Dobrindt) rekao je da su nemačke službe sprečile napad eksplozivnom napravom čija meta je trebalo da bude Nemačka, kao i da je reč o strogo poverljivom slučaju. Iz nemačke policije odbili su da za RSE daju više detalja o ovom slučaju. U Srbiji je prethodnih godina bilo više slučajeva hapšenja zbog navoda o povezanosti sa obaveštajnim službama Rusije. Šest meseci pre hapšenja na srpsko-mađarskoj granici pred sudom u Srbiji tri osobe su osuđene za špijunažu u korist Rusije i izazivanje incidenata prema jevrejskoj i muslimanskoj zajednici u Francuskoj i Nemačkoj.

Skoro trideset hiljada uginulih ili eutanaziranih svinja u 618 aktivnih gazdinstava. Virus afričke kuge svinja aktivan je u sedam okruga, 12 opština i 52 naseljena mesta u Srbiji, zaključno sa 19. julom. Pogođeni su Zapadnobački okrug, Južnobački, Sremski, Mačvanski, Kolubarski, Podunavski i Grad Beograd. "Svaka zaražena životinja je fabrika virusa", kaže za RSE Miroslav Valčić, profesor beogradskog Fakulteta veterinarske medicine. On objašnjava da je virus vrlo otporan u spoljašnjoj sredini, gde opstaje preko godinu dana, naročito u hladu, zimi. "Onda moramo da se pomirimo sa činjenicom da je jedan od segmenata sprovođenja mera eutanazija životinja sa kliničkim simptomima i onih koje su mogle biti u kontaktu sa izvorom zaraze", objašnjava on. U Ministarstvu poljoprivrede kažu za RSE da je prioritet očuvanje proizvodnje i sprečavanje daljeg širenja bolesti. Navode da trenutna situacija ukazuje da se virus najčešće prenosi ljudskim faktorom. "Nelegalnim prometom svinja i proizvoda od svinjskog mesa, neprijavljivanjem bolesti, nepoštovanjem mera biosigurnosti i neadekvatnim odlaganjem leševa životinja", dodaje se. Dodatni rizik, kažu, predstavlja prisustvo virusa u populaciji divljih svinja, zbog čega je neophodna stalna saradnja veterinarske službe, lovaca, šumarskog sektora i lokalnih samouprava. Od virusa afričke kuge svinja ne mogu da obole druge životinje ni čovek, objašnjava profesor Valčić, ali za bolest nema leka i ne postoji do sada napravljena vakcina "Afrička kuga svinja za nas nije nova, ona je počela da se širi od 2007. godine teritorijom Evrope", naveo je on. Virus se lako širi, a može se preneti obućom, odećom, opremom i vozilima. "Prenosi se u Evropi nemarom ljudi, a u Africi rezervoari su bradavičasto svinjče i krpelji", kaže Valčić. I u susednoj Hrvatskoj zabeleženi su slučajevi afričke svinjske kuge. Koje su mere preduzete?Do sada je uginulo i eutanazirano 28.871 svinja. Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda kaže za RSE da se pored eutanazije i neškodljivog uklanjanja leševa u zaraženom području, sprovode mere biosigurnosti na farmama i u malim gazdinstvima u ostalim delovima zemlje. "Od dezinfekcije, deratizacije, zabrane ulaska u objekte nezaposlenima, kontrole ishrane, zabrane prirodnog pripusta, kontrole ili zabrane transporta", naveo je. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da mešoviti mobilni kontrolni timovi sprovode pojačane i nenajavlјene kontrole prometa i kretanja svinja, kontrole gazdinstava, biosigurnosti i ilegalnog prometa. U odgovoru za RSE navode da mere podrazumevaju i izradu posebnih planova zaštite velikih komercijalnih farmi i područja visokog rizika. Naloženo je i da zaražene farme i naselja budu jasno obeleženi. Ministarstvo navodi da su pojačane kontrole u saradnji sa šumskim gazdinstvima, lovačkim udruženjima i nadležnim službama kako bi se sprečilo kršenje mera u lovištima. Takva odluka doneta je s obzirom da kontakt domaćih i divljih svinja predstavlja jedan od najvećih rizika za širenje bolesti. "Ključno je dosledno sprovođenje svih biosigurnosnih mera, blagovremeno prijavlјivanje svake sumnje na bolest i sprečavanje nelegalnog prometa životinja", navedeno je u odgovoru. Dodaje se da su pooštrene i sankcije za nepoštovanje mera. Pored prekršajne odgovornosti, vlasnici koji namerno prikrivaju bolest, nelegalno premeštaju svinje ili na drugi način ugrožavaju zdravlјe životinja mogu odgovarati i za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do jedne godine. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je nakon obilaska zaraženih gazdinstava prethodnih dana ocenio da nadležne službe nisu radile svoj posao. Naveo je da u Obrenovcu ugrožena gazdinstva nisu obeležena, već su čak kapije širom otvorene. Upozorio je i na sve učestaliju pojavu nepropisnog odlaganja uginulih životinja. Koje su posledice?Profesor Valčić kaže da postoji stalni monitoring na afričku kugu svinja. "Međutim, razmere u ovom slučaju su takve da pokazuje da su se ljudi, pre svega držaoci svinja, opustili", ocenio je. On smatra da brojka od preko 28.000 uginulih ili eutaniziranih svinja nije alarmantna jer kaže da svinje imaju daleko bolji i jači kapacitet zanavljanja populacije nego, na primer, goveda. "Kada biste ubili 28.000 goveda, godinama bi taj region bio u problemu sa govedarstvom. Današnje krmače imaju do tridesetak prasića godišnje, tako da se ja ne bih brinuo što se tiče stočnog fonda, ali se brinem u vezi sa održivošću tog virusa u prirodi", dodao je. Dok Nenad Budimović iz Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda smatra da će se broj od skoro 30 hiljada svinja odraziti na već smanjen broj svinja svih kategorija. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je afrička kuga svinja jedna od najzaraznijih bolesti domaćih i divljih svinja i da se veoma teško kontroliše kada dospe u populaciju. Navode da svako žarište predstavlja gubitak za proizvođača i lokalnu zajednicu. "Ali Srbija raspolaže značajnim stočnim fondom i bolest se trenutno suzbija u ograničenim područjima", dodaje se. Navode da će osim zaštite malih proizvođača, posebno obratiti pažnju i na velike komercijalne farme zbog potencijalnih velikih ekonomskih šteta. "Ukoliko se sve propisane mere budu dosledno sprovodile, ne očekujemo dugoročne poremećaje u snabdevanju tržišta svinjskim mesom", dodaje se. Budimirović navodi da se ne može dati precizna projekcija oko cene mesa, ali ne veruje da bi u ovom trenutku afrička svinjska kuga mogla da se odrazi na snabdevanje i cenu mesa. U Ministarstvu kažu da će konačne procene materijalne štete biti moguće tek nakon završetka talasa bolesti, jer to zavisi od daljeg razvoja situacije i broja pogođenih gazdinstava. Dodatni problem predstavlja i to što mora da prođe određeno vreme da bi uzgajivači mogli da nastave uzgoj svinja. "Posle mehaničkog čišćenja i dezinfekcije mora da prođe određeno vreme kada se uvodi nekoliko svinja koje će nam pokazati da li je na toj lokaciji i dalje opstao virus. Tako da će to dugo da traje", kaže profesor Valčić. Budmirović kaže da je materijalna šteta sigurno velika, ali da će biti veća u reprodukciji jer za ponovni tov svinja na zaraženim gazdinstvima treba da prođe nekoliko meseci. "Smanjuje se izvoz svežeg mesa, i farmeri koji jednom ostanu bez životinja, teško se odlučuju za novi ciklus koji je veoma neizvesan", navodi on. Zabeleženi slučajevi u i HrvatskojAfrička svinjska kuga zabeležena je i u susednoj Hrvatskoj. Najviše zaraženih svinja je na području Osječko-baranjske županije, u mestu Beljevina, prenosi Hrvatska radio televizija. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ribarstva donelo je rešenje o zoni zaštite na području te županije. Veterinarska inspekcija Državnog inspektorata nakon hitnog nadzora na području Varaždina utvrdila je teške nepravilnosti u prevozu svinja iz zone ograničenja, te naredila usmrćivanje ukupno 341 životinje. Do 18. jula u Hrvatskoj su eutanizirane 2.822 svinje. *Tekst je ažuriran 21. jula odgovorima iz Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda.

Pre nego što je 2025. postala ministarka u Vladi Srbije, Snežana Paunović je primala platu kao poslanica, ali i kao direktorka Apotekarske ustanove Peć na Kosovu. Ova ustanova, međutim, zvanično ne postoji od 2021. godine. Kako je utvrdio Radio Slobodna Evropa (RSE), Apotekarska ustanova Peć, sa sedištem u obližnjem Goraždevcu, ugašena je 7. oktobra 2021, odlukom Vlade Srbije. Da apoteka više ne postoji, potvrdio je za RSE novinar lokalnog Radija Goraždevac Damjan Portić. Apoteka je bila smeštena u zgradi Pošte Srbije u Goraždevcu, kaže Portić. Zahtev da se obriše iz registra zdravstvenih ustanova 2021. podnosi upravo Snežana Paunović, pokazuju dokumenta koja je analizirao RSE. Ona je, međutim, nastavila da prima platu kao vršiteljka dužnosti (v.d.) direktora Apotekarske ustanove Peć sve do 15. aprila 2025, kada je postala ministarka. To pokazuju izveštaji o prihodima i imovini, koje je Paunović sama podnela Agenciji za sprečavanje korupcije. Podnošenje ovih izveštaja zakonska je obaveza javnih funkcionera. Vlada Srbije, njena Kancelarija za Kosovo, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), kao i resorna ministarstva u čijoj su nadležnosti državne bolnice i apoteke, do objave teksta nisu odgovorili na pitanja o prihodima Snežane Paunović i njenoj funkciji u instituciji koja je prestala da postoji. Na ova pitanja nije odgovoreno ni iz kabineta ministarke, koja je izjavom da bi 1998. godine "etnički očistila" Kosovo, izazvala oštre osude regiona i Evropske unije. Naknadno je tvrdila da je poruka izvučena iz konteksta, ali i da stoji iza svake reči. Osim što bi, kaže, umesto "etničkog čišćenja" upotrebila termin "deportacija" kako bi izbegla da je "razapinju". Izvinila se predsedniku i premijeru Srbije zbog reakcija koje je izazvala, ali ne i Albancima na Kosovu. Vlasti te države proglasile su je personom non grata, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da njena izjava ne odražava volju vlasti u Beogradu. Nema, međutim, odgovora na zahteve dela opozicije za smenom ministarke. Koliko je Snežana Paunović zaradila kao direktorka?U izveštaju o imovini i prihodima funkcionera za 2025. godinu, Snežana Paunović navodi da je 11 godina bila na čelu Apotekarske ustanove Peć. Prijavila je da je vršiteljka dužnosti (v.d.) direktora te ustanove bila od 16. aprila 2014. do 15. aprila 2025. A dan kasnije, postaje ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Srbije. Time su joj, po zakonu, prestale druge funkcije. Za 11 godina, koliko je, prema zvaničnim podacima, vodila apoteku Peć, iz budžeta Srbije je, na ime plate, primila oko 146 hiljada evra - pokazuje analiza RSE. Registar zdravstvenih ustanova Srbije ne pokazuje da li je i koliko zaposlenih imala ova apotekarska ustanova. Nisu javno dostupni ni finansijski izveštaji, koji bi pokazali kako je poslovala. Njeno sedište, zvanično, nije u Peći, već u Goraždevcu – obližnjem selu sa srpskom većinom. I više ne postoji. Novinar Radija Goraždevac Damjan Portić kaže da je radila do pre nekoliko godina, i da nikada nije bila dobro snabdevena. "Imali su samo najosnovnije lekove, ali su meštani Goraždevca lekove na recept uglavnom podizali u Kosovskoj Mitrovici", navodi Portić za RSE. Dodaje da čelnici Apotekarske ustanove godinama nisu činili ništa da građanima obezbede lakši pristup lekovima. Goraždevac danas ima jednu apoteku u okviru lokalnog Doma zdravlja, kaže Portić. Nakon rata 1999, kada je izgubio faktičku vlast na Kosovu, zvanični Beograd je pod svojim okriljem zadržao niz javnih preduzeća i ustanova, ali ih je izmestio u Srbiju ili u kosovske opštine sa srpskom većinom. Osnovane su i nove lokalne institucije, odnosno organi opština, koje je Priština, pod obrazloženjem da su nelegalni počela da zatvara 2024. A zdravstvene i obrazovne ustanove u srpskim sredinama i dalje, kao paralelni sistem, funkcionišu na Kosovu. Srbija ih osniva, zatvara i finansira po svojim zakonima i imenuje ljude koji su na njihovom čelu. Tako je Apotekarska ustanova Peć postojala do 7. oktobra 2021. godine. Tada Snežana Paunović, kao v.d. direktora, podnosi zahtev da se ustanova ugasi. U zahtevu se navodi da se Apotekarska ustanova briše iz registra odlukom Vlade Srbije, usvojenom nekoliko meseci ranije, u februaru 2021. Pojašnjava se da je osnovana Apotekarska ustanova u Kosovskoj Mitrovici - kako vlasti u Beogradu nazivaju Severnu Mitrovicu većinski naseljenu Srbima. Time su, kako je navedeno u dokumentu, prestale da postoje apoteke Peć, Prizren, Gnjilane i Priština. Ali, uprkos tome što je ustanova u Peći zvanično ugašena, Paunović nastavlja da prijavljuje direktorsku platu kao svoj prihod. U izveštajima, podnetim Agenciji za sprečavanje korupcije tokom 2023. i 2024. godine, prijavljuje da kao v.d. direktorka Apotekarske ustanove Peć zarađuje 131 hiljadu dinara mesečno. Odnosno, oko 1.100 evra. "Ovo nije jedini slučaj da se na funkcijama nalaze ljudi koji ne rade ništa, a nalaze se na platnom spisku Republike Srbije, dok mnogi koji žive na Kosovu nisu mogli da se zaposle", kaže novinar iz Goraždevca Damjan Portić. A prema sopstvenim navodima za beogradske medije, Snežana Paunović na Kosovu nije bila od 2022. godine, jer tvrdi da joj vlasti u Prištini to ne dozvoljavaju. Do objave teksta nije odgovorila na pitanja RSE kako je bila na čelu apoteke na Kosovu, ako nije mogla da pređe granicu. Vlada Srbije je, inače, krajem 2023. donela odluku da reorganizuje apotekarske ustanove na Kosovu. Time bi, kako je odlučeno, ponovo bile osnovane apoteke u Peći i još nekoliko kosovskih gradova. "Apotekarska ustanova počinje sa radom danom upisa u nadležni registar", navodi se u toj odluci. Međutim, do danas, apoteka u Peći nije ponovo upisana u registar zdravstvenih ustanova, koji je dostupan na sajtu Agencije za privredne registre Srbije. Šest izveštaja o prihodimaSnežana Paunović je Agenciji za sprečavanje korupcije do sada podnela šest izveštaja o imovini i prihodima funkcionera. U prvom izveštaju, iz januara 2014. godine, Paunović nabraja dve svoje funkcije - mesto poslanice u republičkom parlamentu i predsednice Nadzornog odbora aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu. U Narodnu Skupštinu je kao poslanica prvi put ušla u oktobru 2013. godine, dok je u nadzornom odboru beogradskog aerodroma bila je od jula iste godine. Na funkcije stupa u godinama kada vladajuća Srpska napredna stranka, predsednika Srbije Aleksandra Vučića učvršćuje svoju vlast, zajedno sa koalicionim partnerom – Socijalističkom partijom Srbije, u kojoj je Paunović visoka funkcionerka. Paunović je tada, kako je prijavila, primala dve plate, čiji je ukupan iznos bio veći od 1.200 evra. Kao poslanica je tada primala oko 710 evra i oko 560 evra za mesto predsednice nadzornog odbora aerodroma. Poslanica je bila do 2014. godine, kada je parlament raspušten zbog izbora. A ona preuzima vođenje Apotekarske ustanove Peć, odakle neće otići narednih 11 godina. Vlada Srbije je odluku o njenom imenovanju za v.d. direktorku usvojila 7. marta 2014. Dokument potpisuje Ivica Dačić, tadašnji premijer i lider Socijalističke partije Srbije. Nakon skoro dvogodišnje pauze u poslaničkom mandatu, Paunović se vraća u Skupštinu 2016, a birana je u saziv parlamenta i posle izbora 2020. i 2022. godine. Za to vreme, uz direktorsku platu, prima poslanički dodatak. On se dobija ukoliko poslanik istovremeno obavlja još neku funkciju i za nju prima platu. Paunović je bila i potpredsednica Narodne Skupštine od avgusta 2022. do aprila 2025, kada je stupila na mesto ministarke. Šta još od imovine ima ministarka?U prvom izveštaju podnetom Agenciji, iz januara 2014. godine, Paunović prijavljuje da je vlasnica kuće od 90 kvadrata. Nije, međutim, precizirano gde se ova kuća nalazi, niti kolika je njena vrednost. Navodi se samo da je kupljena "novčanom pozajmicom", ali bez navođenja iznosa. U izveštaju, podnetom četiri godine kasnije, kuće više nema na spisku imovine. Ni u narednim izveštajima Agenciji nije prijavila da poseduje nekretnine na svoje ime. Gde ministarka danas živi, nije poznato. U izjavi medijima kaže da ima srpska lična dokumenta, sa adresom u Peći. Njih Priština smatra nelegalnim. Sukob interesaA Agencija je 2018. godine ustanovila da je Snežana Paunović prekršila antikorupcijske propise. U odluci sa navodi da je kao v.d. direktorka Apotekarske ustanove u Peći, paralelno počela da radi u Skupštini Srbije, bez provere sukoba interesa. Zbog ovog slučaja joj je Agencija izrekla meru javnog objavljivanja odluke o povredi zakona. Prema analizi Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) iz 2020. godine, Paunović je bila i poslanica socijalista koja je najviše puta prekršila Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije. Dva puta je kasnila sa prijavom imovine i prihoda. Putni troškovi iz PećiCINS je ranije pisao i da je Snežana Paunović od Skupštine naplatila oko 22 hiljade evra, na ime putnih troškova na relaciji Beograd-Peć. Troškovi su nastali u vreme njenog poslaničkog mandata od 2016. do 2020. godine. Ali, kako je navedeno u istraživanju, Paunović je u tom periodu sa porodicom živela u Beogradu, a ne na Kosovu. Ministarka je u izjavi medijima 16. jula poručila da se o njenim putnim troškovima "kolektivno laže", ali nije obrazložila navedene iznose, niti kako su nastali. U SPS-u od devedesetihSnežana Paunović je rođena u Peći. U biografiji na sajtu SPS-a kaže da je ekonomistkinja, ali ne navodi na kom je fakultetu diplomirala. Članica SPS-a je, kako kaže, od 1992. godine. To je i vreme ratova na prostoru tadašnje SR Jugoslavije, kada je i stranku i zemlju vodio Slobodan Milošević. Pred Haškim tribunalom biće, uz ostalo, optužen za zločine nad albanskim civilima tokom rata na Kosovu od 1998. do 1999. godine. Izjavu o "etničkom čišćenju"Albanaca ministarka je dala upravo odgovarajući na pitanje šta bi, da je bila na njegovom mestu, 1998. uradila drugačije. "Možda je termin nesretan. Rekla bih verovatno deportacija, prosto da izbegnem da me razapinju i ovakvi i onakvi", rekla je Paunović nekoliko dana kasnije. Govoreći o životu na Kosovu, tvrdila je i da je ona tokom rata bila "žrtva etničkog čišćenja" od strane Albanaca. Sa ovom izjavom saglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dodajući da to ne menja potrebu za "odgovornim javnim nastupom". "Sama Snežana je žrtva etničkog čišćenja, ali ova poruka mora da bude kristalno jasna. Naša politika je mir, stabilnost, nema etničkih čišćenja", rekao je Vučić. Snežana Paunović u svojoj biografiji navodi i da je od 2006. do 2013. godine bila koordinatorka u opštinama Đakovica i Dečani na Kosovu. Na ove funkcije tada ju je imenovala Vlada Srbije. Dok je tokom karijere obavljala više funkcija u stranci, od 2024. je i potpredsednica socijalista. Saradnja na tekstu: Sandra Cvetković

Viši sud u Beogradu naredio je izdavanje potjernice za Aleksandrom Radićem, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz ovog suda, 20. jula. Dodaje se kako će naredbu izvršiti Policijska uprava za grad Beograd. Ist sud je, kako se navodi, 17. jula odredio Radiću pritvor. "Okrivljenom Radić Aleksandru određen je pritvor iz zakonskih razloga propisanih odredbom člana 498 stav 1 u vezi člana 211 stav 1 tačka 1 Zakonika o krivičnom postupku, i to usled postojanja okolnosti koje ukazuju da se okrivljeni nalazi u bekstvu odnosno da se krije", navodi se u odgovoru za RSE. Protiv ovog rješenja je dozvoljena žalba krivičnom vanpretresnom vijeću Višeg suda u Beogradu u roku od tri dana od dana prijema pisanog otpravka rešenja. Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije podnijelo je krivičnu prijavu protiv Aleksandra Radića zbog sumnje da je izvršio krivično djelo pripremanja djela protiv ustavnog uređenja i bezbjednosti Republike Srbije, kao i krivično djelo odavanja tajnih podataka. Kako je saopšteno, 17. jula, sumnje protiv beogradskog vojnog analitičara Radića proistekle su nakon pretresa njegovih elektronskih uređaja i vještačenja mobilnog telefona. Tužilaštvo navodi da je osumnjičeni koristeći kontakte sa, za sada nepoznatim licima zaposlenim u državnim organima, dolazio do informacija označenih različitim stepenima tajnosti. U saopštenju tužilaštva se navodi i da je Aleksandar Radić 24. juna 2026. godine napustio Srbiju, pa je predložilo određivanje pritvora, uz obrazloženje da se nalazi "u bjekstvu u inostranstvu, kao i da ne bi ponovio krivično djelo u kratkom vremenskom periodu, te da naredi raspisivanje potjernice za osumnjičenim A.R." Navodi se i da je Radić javno "iznosio kao činjenice informacije koje mu nisu bile poznate i dostupne tvrdnje" o navodnoj upotrebi "zvučnog topa" od strane državnih organa na protestu 15. marta 2025. u Beogradu. Istragom je, prema saopštenju, utvrđeno da je Radić te večeri putem aplikacije Signal komunicirao sa novinarkom televizije N1, nakon čega je iznio stav da je na protestu korišteno zvučno oružje američke proizvodnje, što je ubrzo, kako se navodi, i objavljeno na programu te televizije. Navodi se da je on u svojim daljim javnim nastupima i komunikacijama sa više sagovornika, među kojima su bili studenti, novinari, narodni poslanici, iznosio svoj stav da je na protestu upotrijebljeno zvučno oružje. Šta je prethodilo krivičnoj prijavi?Policija u Beogradu je 22. juna pretresala stan i kancelariju vojnog analitičara Aleksandra Radića zbog istrage koju je Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo u slučaju upotrebe "zvučnog topa" na antivladinom protestu 15. marta 2025. On je nakon toga izjavio je da je dobio poziv da se 23. juna javi u prostorije Vojne policije radi vještačenja računara koje mu je Uprava kriminalističke policije oduzela tokom pretresa stana. Tada je za Betu rekao da "veruje da iza poziva Vojne policije stoji Vojnobezbednosna agencija", dodavši da ga ta agencija već duže vrijeme "prati, sprečava u radu i zastrašuje". Radić je 26. juna za Betu rekao da je napustio Srbiju nakon što su mediji objavili video-snimke njegovog praćenja na kojima je i njegova maloljetna kćerka. Prethodno je Više javno tužilaštvo saopštilo da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top". Na masovnom antivladinom protestu 15. marta prošle godine hiljade ljudi razbježalo se sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. Učesnici su svjedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji ih je natjerao da se sklone. Tužilaštvo sumnja da je događaj bio "simulacija" koju su organizovali studenti u blokadi, što oni demantuju. Aleksandar Radić jedan je od prvih koji je u javnosti govorio o upotrebi "zvučnog topa" tokom protesta 15. marta. Policijsku akciju i informativni razgovor sa Radićem komentarisao je za televiziju Informer i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, najavom da će "svi koji su tvrdili da je vlast koristila "zvučni top" biti pozvani da daju izjave". Evropska unija i Ujedinjene nacije traže od vlasti u Srbiji da omoguće nezavisnu istragu ovog slučaja.

Virus afričke svinjske kuge u Srbiji pojavio se u sedam okruga i 52 naselja, a zadnja dva dana pojavila su se dva nova žarišta u Bezdanu, na granici s Hrvatskom, te u Južnobačkom okrugu u mjestima Žabalj i Gospođinci, izjavio je u subotu ministar poljiprivrede Srbije Dragan Glamočić. Zbog širenja afričke kuge svinja, vanredna situacija je uvedena u Rumi, Obrenovcu, na dijelu teritorije Sremske Mitrovice i u Šapcu. Glamočić je u nedelju, 19. jula tokom sastanka lokalnog kriznog štaba u Obrenovcu zbog pojave afričke svinjske kuge, upozorio na sve učestalije nepropisno odlaganje uginulih životinja i naglasio da takvo ponašanje predstavlja ozbiljnu opasnost po zdravlje životinja, životnu sredinu i ljude. "U uslovima proglašene vanredne situacije neće biti tolerancije prema neodgovornom ponašanju. Svaki slučaj biće prijavljen nadležnim organima i sankcionisan u skladu sa zakonom", poručio je Glamočić, saopštilo je Ministarstvo. Glamočić je, istaknuvši da su glavni prenosioci divlje svinje i ljudi, ukazao i na to da rekordno nizak vodostaj Dunava dodatno olakšava širenje bolesti jer divlje svinje mogu bez plivanja na pojedinim mjestima pređu rijeku. Od pojave zaraze do sada je usmrćeno ili uginulo oko 28.000 svinja, a pojedinim vlasnicima farmi uzgoj je zabranjen na mjesec dana. Tokom sastanka bilo je riječi o jačanju saradnje sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Vojskom Srbije, lokalnim samoupravama, javnim komunalnim preduzećima i veterinarskim službama, kako bi sva potrebna mehanizacija, ljudstvo i logistička podrška bili dostupni. Glamočić je ponovo ukazao na neophodnost strogog poštovanja mjera biosigurnosti, pravovremene eutanazije zaraženih životinja i njihovog bezbjednog uklanjanja, kako bi se spriječilo dalje širenje virusa, dodaje se u saopštenju. Dodao je da je virus prisutan u više od 70 zemalja sveta i u brojnim evropskim državama, uključujući i zemlje u neposrednom okruženju Srbije, zbog čega je neophodno neprekidno sprovođenje mjera biobezbjednosti. Ministar je apelovao na lokalne samouprave da pomognu domaćinstvima u obezbjeđivanju dezinfekcionih sredstava gdje je to potrebno, ali je podsjetio da je svako gazdinstvo u obavezi da sprovodi redovnu dezinfekciju i druge mjere zaštite. Ovo oboljenje se u Evropi pojavilo 2007. godine i nije opasno po čovjeka, ali je u slučaju svinja riječ o teškoj bolesti sa gotovo stoprocentnim mortalitetom. U Africi se afrička svinjska kuga javlja kod divljih svinja i prolazi sa blagom kliničkom slikom, a u Evropi i drugim dijelovima svijeta oboljevaju i divlje i domaće svinje.

U Pirotu, gradu na jugu Srbije, otkazan je Prajd karavan planiran za 18. juli usled napete situacije. Na lokalnom trgu su se okupili muškarci koji se protive ovoj manifestaciji te je procenjeno da je učesnicima ugrožena bezbednost. Udruženje "Da se zna!" saopštilo je u subotu uveče, 18. jula da su neposredno pred održavanje Prajd karavana u Pirotu, od Policijske uprave dobili usmeno obaveštenje da se javno okupljanje Prajd karavan zabranjuje iz bezbednosnih razloga. "Udruženje Da se zna najoštrije osuđuje odluku Policijske uprave Pirot da zabrani Prajd karavan. Policija je dozvolila huliganima da direktno ugroze živote aktivista i novinara, umesto da uhapsi i procesuira sve okupljene huligane zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti", naveli su oni. Dodali su da se okupila veća grupa navijača na mestu održavanja Prajd karavana i skandirala homofobične parole. "Huligani su pretili novinaru Mašine Aleksandru Đokiću i novinarki Tampon Zone Sari Stanojković i gurali ih, dok je novinarka N1 Gordana Bjeletić bila pogođena u glavu", saopštilo je udruženje, Zatražili su hitnu smenu načelnika Policijske uprave Pirot, jer nije obezbedio javno okupljanje u skladu sa zakonom i zbog toga što je dozvolio da novinari i novinarke budu napadnuti. "Zabrana Prajd karavana u Pirotu predstavlja brutalno kršenje prava na slobodu mirnog okupljanja garantovanu Ustavom Republike Srbije i međunarodnim konvencijama. Udruženje Da se zna! će se ovim povodom obratiti i međunarodnim organizacijama", piše u saopštenju. Organizacija "Da se zna!" su jedni od organizatora beogradskog Prajda, a Prajd karavanom pokušavali su da promovišu prava LGBT+ osoba u Srbiji. Iz udruženja kažu da i ove godine organizuju Prajd karavan, inicijativu koja će tokom jula obići šest gradova u Srbiji – Vranje, Pirot, Zaječar, Kraljevo, Šabac i Loznicu. Cilj karavana je, kako ističu, da skrene pažnju na položaj LGBT+ osoba u manjim sredinama, gde su homofobija, transfobija i diskriminacija i dalje deo svakodnevice, a veliki broj ljudi svoj identitet i dalje skriva iz straha od nasilja i odbacivanja. Istog dana organizovan i Prajd karavan u Vranju, koji je prošao bez incidenta.

Kosovska vlada pozvala je Evropsku uniju (EU) da učini više kako bi osudila izjavu srpske ministarke Snežane Paunović o "etničkom čišćenju" na Kosovu, rekavši da je početni odgovor Bloka bio "ograničen i odložen". Paunović, srpska ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, izjavila je prošlog vikenda za srpsku televizijsku stanicu Kurir da bi, da je bila na mjestu bivšeg srpskog lidera Slobodana Miloševića 1998. godine, "etnički očistila Kosovo". Izjava je izazvala široke reakcije, a Kosovo je sada podiglo optužnicu protiv nje i trajno joj zabranilo ulazak u zemlju. Kosovo ministarku Paunović proglasilo personom non grataU subotu je kosovska vlada objavila da je prvi potpredsjednik vlade i ministar inostranih poslova Glauk Konjufca poslao pismo visokoj predstavnici EU Kaji Kalas tražeći snažniji odgovor od evropskog kluba kojem i Kosovo i Srbija žele da se pridruže. U ovom pismu, od 16. jula, Vlada Kosova traži od EU "da jasno i javno osudi izjave ministarke Paunović, da jasno stavi do znanja srpskim vlastima da je takva retorika neprihvatljiva i suprotna evropskim vrijednostima, i da se ozbiljno pozabavi ovim pitanjem u okviru političkog dijaloga i procesa pristupanja Srbije EU". Izjava Paunović je već naišla na osudu od strane EU, a komesarka za proširenje Marta Kos je u četvrtak ponovila osudu, rekavši da je iznenađena što ona i dalje ostaje ministarka u Vladi Srbije. "Neću ni ponoviti šta je rekla. Bilo je zaista šokantno čuti takvu izjavu. Ne mogu da zamislim da ministarka, nakon takve javne izjave, može da nastavi da obavlja svoje dužnosti", rekao je Kos u četvrtak, 16. jula. U međuvremenu, u Srbiji je predsjednik, Aleksandar Vučić, rekao da izjava Paunović "ne odražava moju volju, niti volju srpske vlade", dodajući da je "politika srpske države dijalog, nikada etničko čišćenje". Izjava ministarke da bi 'etnički očistila Kosovo' ne odražava moju volju niti politiku Srbije, ocenio VučićPaunović, zamjenica lidera Socijalističke partije Srbije, bivše Miloševićeve stranke, nije povukla svoje riječi, ali je 16. jula rekla da su "izvučene iz konteksta" i izvinila se Vučiću i srpskoj vladi zbog reakcija koje su izazvale. S druge strane, jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije, Šaip Kamberi, objavio je u četvrtak da je 53 poslanika opozicije podnijelo zahtjev premijeru Srbije Đuri Macutu za smjenu Paunović. Zamolili su premijera Macuta da predloži njenu smjenu Skupštini Srbije "bez ikakvog odlaganja". Nije jasno da li će Macut iznijeti takav prijedlog Skupštini Srbije koja ima 250 mjesta. Posmatrači sa Kosova i iz Srbije rekli su za Radio Slobodna Evropa da je izjava ministarke Paunović dio političkog obrasca Srbije prema Kosovu, koji zahtijeva da se međunarodna zajednica ne zadovolji samo reakcijama, već da preduzme konkretne akcije protiv Srbije. Njene izjave dotiču se starih rana na Kosovu, nakon što su stotine hiljada albanskih civila protjerane sa Kosova tokom rata 1998-1999. godine. Taj rat je odnio živote preko 13.000 civila, uglavnom Albanaca, dok se hiljade drugih vode kao nestali. Preko 1.500 ljudi, uglavnom Albanaca, i dalje se vodi kao nestalo. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu imenovao je tadašnje lidere SRJ kao ključne učesnike u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" čiji je cilj bio nasilno protjerivanje stotina hiljada albanskih civila sa Kosova 1999. godine. Prema presudama, cilj je bio "promjena etničke ravnoteže kako bi se održala srpska kontrola nad Kosovom". Glavni optuženi, Slobodan Milošević, preminuo je u pritvoru prije završetka suđenja, dok je bivši predsjednik Srbije Milan Milutinović 2009. godine oslobođen optužbi.

Sjedinjene Američke Države i Srbija potpisale su Memorandum o razumijevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj sigurnosti u okviru procesa strateškog dijaloga održanog u Vašingtonu, 17. jula. Susret američkih i srbijanskih zvaničnika otvorio je državni sekretar SAD Marco Rubio. "Strateški dijalog", koji SAD vode sa desetinama država svijeta kako bi produbile saradnju, obuhvata niz oblasti – od ekonomije, preko sigurnosti, do vanjske politike. Kako se navodi u saopštenju State departmenta, Sjedinjene Države su pozdravile preliminarnu odluku Srbije da nastavi realizaciju hidroenergetskog projekta Đerdap III kao prvog projekta identifikovanog u okviru međuvladinog Sporazuma o energetici. Ovaj projekat predstavlja značajnu investiciju u regionalnu energetsku infrastrukturu i korak ka energetski nezavisnijoj Srbiji. Dvije zemlje pozdravile su najavu Izvozno-uvozne banke Sjedinjenih Država (EXIM Bank) o garanciji za kredit u iznosu od 50 miliona dolara za Telekom Srbija Grupu, namijenjen uvođenju 5G mreže u Srbiji korištenjem pouzdanih dobavljača, čime će biti unaprijeđena sigurnost i pouzdanost komunikacionih sistema Srbije. Sigurnosna i odbrambena saradnjaSjedinjene Američke Države i Srbija su potvrdile, kako se navodi u saopštenju State departmenta, zajedničku posvećenost očuvanju regionalnog mira i sigurnosti, te se obavezale na intenziviranje vojne saradnje. Srbija je zatražila kupovinu američke vojne opreme, što će doprinijeti, kako je rečeno, većoj interoperabilnosti oružanih snaga i dodatno ojačati odnose razvijene kroz bilateralne i multilateralne vojne vježbe, te zajedničke mirovne misije. Pored toga, State department je saopštio da je izdvojio 1,5 miliona dolara za nastavak saradnje na civilnom deminiranju radi uklanjanja mina i neeksplodiranih ubojnih sredstava. Dvije zemlje istakle su dvadeset godina bliske saradnje između Nacionalne garde Ohaja i Vojske Srbije u okviru Programa državnog partnerstva. Nauka i tehnologijaSjedinjene Države pozdravile su odluku Srbije da pristupi Sporazumu Artemis. Riječ je o skupu principa koji promovišu transparentno, sigurno i odgovorno civilno istraživanje i korištenje svemira, čime će biti omogućeno proširenje mirnodopske saradnje u istraživanju dubokog svemira kroz razmjenu znanja i naučnih podataka. Ostale bilateralne inicijativeU okviru Memoranduma o razumijevanju o zajedničkom finansiranju programa u oblasti obrazovanja obaveza Srbije je da godišnje izdvaja 300.000 dolara za proširenje. Program će omogućiti, kako se navodi, razmjenu i dodatne prilike vrhunskim studentima i naučnicima obje zemlje za predavanje i istraživački rad. Sjedinjene Države su potvrdile i svoju posvećenost, formalizovanu tokom posjete podsekretarke za javnu diplomatiju Sarah Rogers u maju 2026. godine, učešću na Expo 2027 u Beogradu, prvoj specijalizovanoj svjetskoj izložbi koja će biti održana na Zapadnom Balkanu. Sjedinjene Države, također, su pozdravile spremnost Srbije da razmotri pristupanje inicijativi "Najbolje prakse Vašingtonskih principa o umjetničkim djelima oduzetim tokom nacističkog režima". Srbija je najavila i namjeru da produbi odnose i saradnju sa Sjedinjenim Državama otvaranjem novih konzulata u Majamiju i San Francisku. Šta je rekao šef srbijanske diplomatije?Ministar vanjskih poslova Srbije Marko Đurić u saopštenju za javnost je poručio da je u Vašingtonu počelo novo poglavlje u odnosima Srbije i Amerike. "Razgovarano je o energetici, jer je veoma važno da nastavimo da jačamo našu energetsku bezbednost, da gradimo nove gasne koridore, nove elektroenergetske kapacitete i da nastavimo da gradimo našu putnu infrastrukturu kada je reč o saobraćaju, gde imamo partnerstvo sa američkim kompanijama, koje će nastaviti da jača i da se razvija", rekao je, između ostalog, Đurić. Kako je dan ranije rečeno iz State departmenta za Radio Slobodna Evropa, dijalog "odražava novo doba odnosa dvije zemlje". Istaknuto je i kako je "to znak predanosti obje zemlje proširenju i produbljivanju našeg partnerstva". "Kroz dijalog, Sjedinjene Države i Srbija radiće na zajedničkim ciljevima, uključujući regionalni mir i stabilnost, proširene poslovne i obrazovne veze, te izgradnju prosperitetnije budućnosti", ističe se u odgovoru iz State departmenta za Radio Slobodna Evropa. Dodaje se i kako je američki državni sekretar Marco Rubio najavio 6. augusta prošle godine da će Sjedinjene Države održati prvi strateški dijalog između SAD-a i Srbije. Šta je prethodilo odluci SAD?O mogućem otpočinjanju strateškog dijaloga sa Srbijom govorilo se u augustu 2025. godine, ali do njega tada nije došlo. Tada je opisano da bi dijalog trebalo da donese "novu eru" u odnosima – oživi političke veze, proširi poslovnu i odbrambenu saradnju, kao i saradnju na polju energetike i komunikacionih tehnologija. Srbija od septembra 2024. sa SAD ima potpisan prvi strateški sporazum u oblasti energetike. Zatim je u januaru ove godine predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je SAD dala Srbiji dva "formalna zahteva" kako bi se otpočeo strateški dijalog - jedan politički i drugi vezan za energetiku. Međutim, nije precizirao detalje u vezi sa tim zahtjevima. Vašington kao jedan od ključnih interesa na Zapadnom Balkanu vidi suzbijanje kineskog i ruskog uticaja. Smanjenje energetske zavisnosti Zapadnog Balkana od Rusije našlo se među ciljevima američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojenog polovinom decembra. U istom Zakonu se kao cilj navodi i smanjenje kineskog uticaja u ovoj regiji. Takođe, SAD kao cilj vide i momentalni napredak u dijalogu Srbije i Kosova. SAD, kako je navedeno, treba da podržavaju postizanje konačnog sporazuma Srbije i Kosova, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju. Još jedna od tema koja je obilježila odnose SAD i Srbije u posljednjih godinu i po dana jesu sankcije Naftnoj industriji Srbije zbog većinskog ruskog udjela u vlasništvu. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi spriječila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, licenca Američke Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) periodično se obnavlja. Posljednji put je OFAC produžio licencu na još 30 dana 30. juna. Pregovori o prodaji ruskog udjela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku. Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. Mađarski MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije.

Brojne članice Evropske unije (EU) ostvarile su napredak u reformi pravosuđa, navodi Evropska komisija u godišnjem izvještaju o vladavini prava za 2026. godinu. Ali također upozorava da u pojedinim zemljama reforme napreduju sporije, dok u nekim slučajevima i dalje postoje ozbiljni razlozi za zabrinutost. U izvještaju se ocenjuje stanje u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode medija i funkcionisanja demokratskih institucija. Ovo je sedmi godišnji izveštaj o vladavini prava za države članice EU i treći koji obuhvata i četiri zemlje kandidata – Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju. Evropska komisija počela je da objavljuje ovaj mehanizam 2020. godine, dok su zemlje proširenja prvi put uključene 2024. Za zemlje obuhvaćene politikom proširenja Komisija navodi da su nastavljeni napori na reformi pravosuđa, ali da su istovremeno ostale zabrinutosti zbog neprimerenog uticaja koji narušava nezavisnost pravosuđa. Napredak u vladavini prava jedan je od ključnih kriterijuma koji određuje tempo pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Dok je Crna Gora u završnoj fazi pregovora o članstvu, Srbija gotovo pet godina nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje, između ostalog i zbog nedovoljnog napretka u oblasti vladavine prava. Srbija: Pritisci na pravosuđe, korupcija i mediji ostaju najveći izazoviIzveštaj Evropske komisije ukazuje na trajne, a u pojedinim oblastima i pogoršane probleme u pogledu nezavisnosti pravosuđa, autonomije tužilaštva, borbe protiv korupcije, slobode medija i demokratskog upravljanja. Komisija identifikuje pravosuđe kao jednu od oblasti koja se suočava sa najvećim izazovima. Prema dokumentu, usvajanjem izmena pravosudnih zakona u januaru 2026. uklonjen je deo zaštitnih mehanizama namenjenih očuvanju autonomije tužilaštva i nezavisnosti sudstva, čime je, kako se navodi, otežana primena ustavnih reformi iz 2023. godine. Istovremeno, podseća se u dokumentu da je Venecijanska komisija naknadno ocenila da je Srbija u značajnoj meri odgovorila na njene preporuke koje se odnose na ove izmene. Uprkos tome, Komisija ocenjuje da je politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo znatno povećan, dok su odgovor nadležnih institucija i zaštita od neprimerenog uticaja ostali ograničeni. Autonomija tužilaštva i dalje predstavlja razlog za zabrinutost, stoji u objavljenom dokumentu i ddoaje da nedostaci u zakonodavstvu i praksi nastavljaju da podrivaju efikasnost i poverljivost krivičnih istraga. Zaključuje se da se zemlja i dalje suočava sa ozbiljnim izazovima u borbi protiv korupcije, naročito u predmetima visoke korupcije, gde i dalje nema ubedljivih rezultata u istragama, optužnicama i pravosnažnim presudama. Posebna zabrinutost izražena je zbog prepreka koje utiču na rad Tužilaštva za organizovani kriminal, kao i pokušaja neprimerenog uticaja na njegov rad. Evropska komisija podseća i da Srbija na Indeksu percepcije korupcije organizacije Transparency International ima 33 od mogućih 100 poena, što je svrstava među najslabije rangirane zemlje obuhvaćene politikom proširenja. Posebna zabrintost se izražava po pitanju stanja u medijskom sektoru. Komisija upozorava i na ograničenu uređivačku nezavisnost i nedovoljan pluralizam javnih medijskih servisa, kao i na pogoršanje bezbednosti novinara usled sve češćih napada, pretnji i zastrašivanja. U dokumentu se ukazuje i na nedostatke u sistemu demokratskih mehanizama kontrole i ravnoteže. Ocenjuje se da je pravni okvir za javne konsultacije pogoršan, što je dovelo do smanjenja prostora za učešće javnosti u kreiranju javnih politika. U izveštaju se navodi i da su organizacije civilnog društva izložene sve većem pritisku i napadima, uključujući javne kampanje usmerene protiv njihovih predstavnika. Crna Gora: Napredak uz trajne izazovePoglavlje o Crnoj Gori donosi uglavnom uravnoteženu ocenu napretka zemlje. Evropska komisija prepoznaje nastavak reformskih napora, ali upozorava da i dalje postoje izazovi u oblasti pravosuđa, tužilaštva, slobode medija, borbe protiv korupcije i funkcionisanja demokratskih institucija. Komisija navodi da uprkos postojećim mehanizmima za prijavljivanje neprimerenog uticaja, kritike i napadi usmereni prema tužilaštvu i njegovim odlukama traju tokom čitavog izveštajnog perioda. Takođe se ukazuje na nedostatak ljudskih resursa u pravosuđu, što negativno utiče na efikasnost i funkcionisanje pravosudnog sistema. Evropska komisija ocenjuje da postojeći institucionalni i zakonodavni okvir zahteva snažniju primenu. Naglašava se da su efikasne istrage, krivična gonjenja i pravosnažne presude, naročito u predmetima visoke korupcije, ključni pokazatelji stvarnog napretka. Crna Gora je na Indeksu percepcije korupcije organizacije Transparency International ostvarila 46 od mogućih 100 poena, što ukazuje da se korupcija i dalje smatra ozbiljnim problemom. Komisija ocenjuje da su potrebna dalja unapređenja u oblasti slobode medija. Navodi se da je Crna Gora nastavila reformu medijskog zakonodavstva, ali da efikasna primena propisa i zaštita uređivačke nezavisnosti ostaju među ključnim prioritetima. U decembru 2025. usvojene su izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama, ali Komisija ocenjuje da izazovi u njegovoj primeni i dalje postoje. Posebno se ukazuje na pitanje vlasništva nad medijima. Evropska komisija navodi da je unapređena transparentnost vlasništva nad audiovizuelnim medijima, ali da i dalje postoje nedostaci kada je reč o onlajn medijima. Istovremeno, izražava se zabrinutost zbog rastućeg uticaja medija u vlasništvu kompanija osnovanih u Srbiji. Komisija upozorava da kontinuirani politički pritisci i javni napadi na tužilaštvo mogu narušiti poverenje građana u nezavisne institucije i otežati dalje jačanje vladavine prava.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Srbije Snežana Paunović izjavila je 17. jula da bi bilo bolje da je u izjavi o "etničkom čišćenju" Albanaca sa Kosova upotrebila termin "deportacija", kako bi izbegla da je "razapinju". "Jedino je možda termin etničkog čišćenja nesretan. Rekla bih verovatno deportacija, prosto da izbegnem da me razapinju i ovakvi i onakvi", rekla je Paunović za TV Prva. Dodala je da će se povući sa mesta ministarke "ako većina građana odluči da je njena izjava problem za Srbiju". Paunović je ponovila da je sedam sekundi iz tog njenog intervjua "maliciozno izvučeno", istovremeno ponavljajući stavove koje je iznela u spornom intervjuu. Ministarka je prethodno 11. jula, odgovarajući na pitanje novinarke šta bi drugačije uradila da je bila na mestu tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića 1998. godine, izjavila da bi "etnički očistila Kosovo". Ona je optužila Kosovo za "etničko čišćenje Srba" i dodala da ga ona ne bi sprovela na način "na koji to oni rade". "Ne likvidacijom bilo koga, nego prosto jednom slobodnom voljom", rekla je Panunović. Izjava ministarke je izazvala brojne osude u Srbiji, regionu i Evropskoj uniji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da ona ne predstavlja ni njegov stav ni politiku Vlade Srbije, naglasivši da je politika države dijalog, a ne etničko čišćenje. Evropska unija osudila je izjavu, a europska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da je "šokantno" što je izrečena 2026. godine te izrazila nevericu da ministarka nakon takvih reči može ostati na funkciji.

Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije podnelo je krivičnu prijavu protiv Aleksandra Radića zbog sumnje da je izvršio krivično delo pripremanja dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, kao i krivično delo odavanja tajnih podataka. Kako je saopšteno, sumnje protiv beogradskog vojnog analitičara Radića proistekle su nakon pretresa njegovih elektronskih uređaja i veštačenja mobilnog telefona. Tužilaštvo navodi da je osumnjičeni koristeći kontakte sa za sada nepoznatim licima zaposlenim u državnim organima dolazio do informacija označenih različitim stepenima tajnosti. U saopštenju tužilaštva se navodi i da je Aleksandar Radić 24. juna 2026. godine napustio Srbiju, pa je predložilo određivanje pritvora, uz obrazloženje da se nalazi "u bekstvu u inostranstvu, kao i da ne bi ponovio krivično delo u kratkom vremenskom periodu, te da naredi raspisivanje poternice za osumnjičenim A.R." Navodi se i da je Radić javno "iznosio kao činjenice informacije koje mu nisu bile poznate i dostupne tvrdnje" o navodnoj upotrebi "zvučnog topa" od strane državnih organa na protestu 15. marta 2025 u Beogradu. Istragom je, prema saopštenju, utvrđeno da je Radić te večeri putem aplikacije Signal komunicirao sa novinarkom televizije N1, nakon čega je izneo stav da je na protestu korišćeno zvučno oružje američke proizvodnje, što je ubrzo, kako se navodi, i objavljeno na programu te televizije. Navodi se da je on u svojim daljim javnim nastupima i komunikacijama sa više sagovornika, među kojima su bili studenti, novinari, narodni poslanici, iznosio svoj stav da je na protestu upotrebljeno zvučno oružje. Komentarišući krivičnu prijavu protiv Radića njegov advokat Stefan Ćorda rekao je za N1 da je "neozbiljno da se ovakvo krivično delo i ovakva krivična prijava baziraju na ovakvim dokazima". Šta je prethodilo krivičnoj prijavi?Policija u Beogradu je 22. juna pretresala stan i kancelariju vojnog analitičara Aleksandra Radića zbog istrage koju je Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo u slučaju upotrebe "zvučnog topa" na antivladinom protestu 15. marta 2025. On je nakon toga izjavio je da je dobio poziv da se u utorak, 23. juna javi u prostorije Vojne policije radi veštačenja računara koje mu je Uprava kriminalističke policije oduzela tokom pretresa stana. Tada je za Betu rekao da "veruje da iza poziva Vojne policije stoji Vojnobezbednosna agencija", dodavši da ga ta agencija već duže vreme "prati, sprečava u radu i zastrašuje". Radić je 26. juna za Betu rekao da je napustio Srbiju nakon što su mediji objavili video-snimke njegovog praćenja na kojima je i njegova maloletna kćerka. Prethodno je Više javno tužilaštvo saopštilo da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top". Na masovnom antivladinom protestu 15. marta prošle godine hiljade ljudi razbežalo se sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. Učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji ih je naterao da se sklone. Tužilaštvo sumnja da je događaj bio "simulacija" koju su organizovali studenti u blokadi, što oni demantuju. Aleksandar Radić jedan je od prvih koji je u javnosti govorio o upotrebi "zvučnog topa" tokom protesta 15. marta. Policijsku akciju i informativni razgovor sa Radićem komentarisao je za televiziju Informer i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavom da će "svi koji su tvrdili da je vlast koristila "zvučni top" biti pozvani da daju izjave". Evropska unija i Ujedinjene nacije traže od vlasti u Srbiji da omoguće nezavisnu istragu ovog slučaja.

Sjedinjene Države saopćile su da čekaju stvaranje uslova za pokretanje Strateškog dijaloga s Kosovom, naglašavajući da oni uključuju i ispunjavanje obaveza Prištine prema srpskoj manjini. U odgovoru za Radio Slobodna Evropa, portparol američkog State Departmenta podsjetio je da je Strateški dijalog suspendovan u septembru 2025. godine, "na neodređeni period", zbog zabrinutosti u vezi s postupcima tehničke Vlade Kosova. "Ostajemo posvećeni unapređenju zajedničkih interesa Sjedinjenih Država i naroda Kosova. Radujemo se uključivanju u Strateški dijalog s Kosovom kada budu stvoreni odgovarajući uslovi, uključujući ispunjavanje obaveza Kosova prema kosovskim Srbima", navodi se u odgovoru. State Department nije dao rok kada bi Strateški dijalog mogao početi niti je dodatno precizirao koje korake očekuje od kosovskih vlasti. Odgovor dolazi na dan kada Washington pokreće prvu rundu Strateškog dijaloga sa Srbijom, procesa usmjerenog na produbljivanje bilateralne saradnje u oblastima poput sigurnosti, ekonomije i vanjske politike. "Kroz ovaj dijalog, Sjedinjene Države i Srbija radit će na ostvarivanju zajedničkih ciljeva, uključujući regionalni mir i stabilnost, proširenje veza u oblastima poslovanja i obrazovanja te izgradnju prosperitetnije budućnosti", rekao je portparol State Departmenta za Radio Slobodna Evropa. Kada i zašto je Strateški dijalog s Kosovom suspendovan?Ambasada Sjedinjenih Država u Prištini objavila je 12. septembra 2025. godine da su Sjedinjene Države suspendovale Strateški dijalog s Kosovom na neodređeni period. Ambasada je tada saopćila da je odluka donesena zbog "zabrinutosti u vezi s postupcima aktuelne Vlade", za koje je navela da su "povećali tenzije i nestabilnost" te ograničili sposobnost Sjedinjenih Država da produktivno sarađuju s Kosovom na zajedničkim prioritetima. Odluka je uslijedila nakon što su kosovske vlasti poduzele mjere protiv srpskih institucija koje djeluju na Kosovu. Također su javno kritikovale Ustavni sud zemlje zbog odluke koja se odnosila na mandate zastupnika. Washington je ove događaje opisao kao faktore koji su povećali političke tenzije i otežali saradnju, dok je tadašnja tehnička vlada saopćila da su njihove mjere bile "zakonite i ustavne". Šta se očekuje od Kosova u vezi sa srpskom manjinom?Sjedinjene Države i Evropska unija godinama pozivaju Kosovo da provede sporazume postignute u dijalogu sa Srbijom koji se vodi uz posredovanje Evropske unije. To prije svega uključuje uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom i osiguravanje određenog nivoa samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, u skladu s Osnovnim sporazumom iz 2023. godine i Ohridskim aneksom. Zapad također zahtijeva da Kosovo riješi sporove sa Srpskom pravoslavnom crkvom, zaštiti vjerske slobode i izbjegava jednostrane poteze na sjeveru zemlje, koji su, prema Washingtonu, povećali tenzije sa srpskom zajednicom. Kosovo tvrdi da provođenje obaveza iz dijaloga mora biti uzajamno, dok su njihove mjere na sjeveru, od uklanjanja srpskog dinara iz upotrebe do zatvaranja većine paralelnih srpskih institucija, bile usmjerene na proširenje vladavine prava.

Šta spaja Srbiju sa hiljadama kilometara udaljenom Indonezijom? Iz te države je u protekle četiri godine nabavljeno više od četiri miliona tona uglja, za potrebe državnog giganta Elektroprivrede Srbije (EPS). A kupovina uglja iz indonežanskih rudnika je, pored ostalog, išla preko posredničke kineske firme, koja je pod kontrolom vlade u Pekingu. Elektroprivreda Srbije je firmi "Shenhua (Shen Hua) International Trading", registrovanoj u Hong Kongu, platila oko 460 miliona evra za nabavku uglja iz Indonezije - pokazuju finansijski izveštaji koje je analizirao Radio Slobodna Evropa (RSE). Ovaj novac je toj firmi isplaćen između 2022. i 2025. godine. Ali, detalji posla ostaju nepoznati. Ugovori srpske Elektroprivrede nisu dostupni javnosti, niti su te dve firme odgovorile na pitanja o detaljima poslovnog aranžmana. Iako nastavlja nabavku uglja iz Indonezije, EPS za RSE kaže da "trenutno nema" ugovor sa kompanijom "Shenhua International Trading". "EPS ima veoma uspešnu saradnju sa kompanijama iz svih delova sveta, i jako dobru saradnju sa kompanijama iz Narodne Republike Kine", navode u odgovoru. Elektroprivreda, međutim, ne odgovara sa kojim firmama sada sarađuje kako bi ugalj iz daleke Indonezije stigao u Srbiju i zašto je u proteklim godinama kao jednog od partnera za uvoz birala kinesku državnu firmu. "Politika i energetika su vrlo tesno povezane u današnjem svetu", ocenjuje za RSE profesor beogradskog Tehnološko-metalurškog fakulteta u penziji Petar Đukić. Poslovi Beograda i Pekinga u sektoru energetike deo su šire saradnje dve države, koju njihovi lideri opisuju kao "čelično prijateljstvo". Srpska Elektroprivreda je sa kineskim firmama do sada imala nekoliko investicija, među kojima se izdvaja izgradnja novog bloka termoelektrane u Kostolcu, na istoku države. Zašto Indonezija?Sa godišnjom proizvodnjom koja premašuje 800 miliona tona, Indonezija je jedan od najvećih proizvođača uglja u svetu. Najveći uvoznici indonežanskog uglja su ključne ekonomije Azije: Kina, Indija, Japan. A od 2022, u drastično manjim količinama u odnosu na azijske države, uvozi ga i Srbija - pokazuju finansijski izveštaji EPS-a, dostupni na sajtu Agencije za privredne registre. I EPS i Ministarstvo rudarstva i energetike, koje je zaduženo za nadzor rada ove državne kompanije, u odgovoru za RSE ističu da se uvozni ugalj koristi za "unapređenje kvaliteta" domaćeg uglja, čiji kvalitet iz godine u godinu opada. Odnosno, kažu da se za proizvodnju struje u termoelektranama uvozni ugalj "meša" sa domaćim - jer ima znatno veću kalorijsku vrednost i sadrži minimalne količine sumpora i pepela, pa samim tim manje i zagađuje okolinu. "Obezbeđeni ugalj na tržištu iz Indonezije se upravo koristi za navedenu namenu", kažu u EPS-u. EPS ocenjuje i da je "energetska nestabilnost na globalnom tržištu" nametnula potrebu da diverzifikuju izvore energenata. Iako ne otkrivaju ko su im poslovni partneri u poslovima nabavke uglja, naglašavaju da zakone "strogo poštuju", a da su postupci transparentni. Prema njihovim podacima, EPS je prošle godine sam proizveo oko 95 odsto uglja utrošenog u termoelektranama, dok je oko pet odsto bilo iz uvoza. Koliko je uglja stiglo iz Indonezije?Iz Indonezije je EPS-u prošle godine stiglo nešto više od milion tona uglja, a oko 700 hiljada tona uvezeno je iz zemalja "u okruženju", kako su opisane u finansijskim izveštajima Elektroprivrede. To su Bosna i Hercegovina, Rumunija, Grčka, Crna Gora. Preko kojih je sve firmi ugalj iz susedstva stigao do Srbije, EPS ne odgovara, niti su detalji tih poslova opisani u finansijskim izveštajima - od kupovine preko transporta. Ali, izveštaji od 2022. do 2025. godine pokazuju da je ugalj iz Indonezije stizao preko jednog kineskog partnera. Za nabavku je, tako, bila zadužena kompanija "Shenhua International Trading", registrovana u Hong Kongu. Njena osnovna delatnost je, kako se navodi na sajtu firme, trgovina ugljem i drugim energentima na međunarodnom tržištu. Deo je korporativnog lanca pod kontrolom kineske vlade. Od 2022, kad je nabavka iz Indonezije počela, pa do 2025. godine, variraju količine uvezenog uglja. Rekordna je bila 2023. godina, kada je uvezeni indonežanski ugalj plaćen više od 170 miliona evra. EPS-ovi izveštaji opisuju i kako uglju iz Indonezije na dugom putu do Srbije raste cena. Početna cena energenta se, kako stoji u dokumentima, kretala između 30 i 50 evra po toni. Ali, dok stigne do Srbije skoči tri puta. Nakon troškova utovara i istovara, carine i komplikovanog transporta, cena po toni kretala se između 100 i 150 evra. Do kad će se uvoziti indonežanski ugalj?Iako je do prošle godine ugalj nabavljan i iz susedstva Srbije, sada to više nije slučaj. EPS se u 2026. oslanja samo na uvoz iz Indonezije, podaci su Ministarstva rudarstva. "EPS trenutno nema aktivnih ugovora o nabavkama uglja sa dobavljačima iz okruženja, već samo o nabavci iz Indonezije", kaže ministarstvo za RSE. Planirano je, kako stoji u EPS-ovim poslovnim dokumentima, da ove godine iz Indonezije stigne oko 1,4 miliona tona. A na pitanja zašto se ugalj uvozi baš iz Indonezije i da li su razmatrane alternative, nije odgovoreno. "Domaći ugalj koji eksploatišemo je prljav, nepodoban za našu tehnologiju, malo ga je i nedovoljno je kvalitetan", opisuje profesor Petar Đukić. A, kako kaže, u Evropskoj uniji, čije države uglavnom okružuju Srbiju, nije lako naći partnera za uvoz velikih količina uglja - jer je njegova proizvodnja u Evropi na istorijskom minimumu i beleži oštar pad. "Zemlje EU su uglavnom potrošile svoj kvalitetan ugalj i u dobroj meri su prešle na druge izvore, a vode računa i o uvozu i izvozu. Unija je sebi zadala visoke ciljeve da do 2040. bude energetski zasnovana samo na obnovljivim izvorima, da ide u brzu dekarbonizaciju", dodaje on. Odbacivanje uglja kao energenta deo je evropskog plana za smanjenje zagađenja. A da izbaci ugalj iz upotrebe do 2050. godine obavezala se i Srbija, kao država kandidat za članstvo u EU. Ali, od proizvodnje uglja za sada ne odustaje, niti od uvoza. "Ovo rešenje očigledno nije održivo, jer održiva energetika nikako ne podrazumeva dalji razvoj uglja, nego upravo drastično smanjivanje njegove upotrebe", ukazuje profesor Đukić. Dve trećine proizvedene struje u Srbiji i dalje dolazi iz termoelektrana, koje su na mapi najvećih zagađivača u Evropi. EPS kaže da ulaže u modernizaciju energetskog sistema, ali da su termoelektrane i dalje neophodne kako bi se osigurala stabilnost snabdevanja strujom. "Iako sa sve manjim učešćem, uz gradnju zamenskih baznih kapaciteta, rad termoelektrana i korišćenje uglja neophodno je do 2050. godine", naglasili su za RSE. Prema podacima EPS-a i resornog ministarstva, u domaćim kopovima je u 2025. proizvedeno 32,8 miliona tona uglja – što je dva miliona više u odnosu na godinu ranije. Uvoz se, kako kažu, smanjuje iz godine u godinu, a tokom 2025. uvezeno je 1,79 miliona tona uglja, što je manje nego u 2024. i duplo manje nego u 2023. "Trend smanjenja uvoza uglja nastavljen je i u 2026. godini i za šest meseci uvezeno je za 30 odsto manje nego u istom periodu prošle godine", ističu i EPS i ministarstvo u odgovoru za RSE. Kako ugalj iz Indonezije stiže do Srbije?Prva tačka na dugom putu uglja od Indonezije ka Srbiji su rudnici, iz kojih se ovaj energent dalje doprema do velikih indonežanskih luka. Prekookeanski brodovi potom započinju plovidbu ka Evropi, koja može trajati i do 40 dana. Najčešća i najbrža ruta podrazumeva put Indijskim okeanom, kroz Suecki kanal. A kad ugalj stigne u evropske vode, Srbiji su najbliže luke u susednim državama sa izlazom na more. Kako bi iz tih luka uvozni ugalj dopremila do krajnjeg odredišta, Elektroprivreda je raspisivala tendere za transport. Javno dostupni tenderi na portalu javnih nabavki, koje je analizirao RSE, ukazuju na tri rute. Brodovi su, tako, u protekle četiri godine stizali u crnomorsku luku Konstanca u Rumuniji i dve na Jadranskom moru – Bar u Crnoj Gori i Ploče u Hrvatskoj. Za transport iz Bara i Ploča do termoelektrana "Nikola Tesla" (TENT), najvećeg kompleksa u Srbiji, bili su zaduženi vozovi. A uz železničku trasu, za prevoz iz Konstance koristile su se rečne barže. Dunavom i Savom je, tako, ugalj stizao do TENT-a. Za dopremanje uvoznog uglja iz luka u okruženju do Srbije, EPS je izdvojio više od 160 miliona evra. Pored državnih železničkih firmi u Srbiji i Crnoj Gori - Srbija Kargo i Montecargo, kao partneri su birane i velike firme u Hrvatskoj i Rumuniji u oblasti transporta. Kad je EPS počeo uvoz uglja?Izveštaji EPS-a pre 2021. godine ne pokazuju uvoz uglja iz inostranstva. Domaći kopovi, pre svega Kolubara i Kostolac, bili su dovoljni za potrebe EPS-ovih termoelektrana. A onda je u decembru 2021. došlo do kolapsa elektroenergetskog sistema. U proizvodnim postrojenjima termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu dogodila se havarija, a više desetina hiljada domaćinstava ostalo bez struje. Uzrok je bio loš kvalitet domaćeg uglja. EPS je tada, kako se vidi u izveštajima, pokrenuo uvoz tog energenta iz inostranstva, kako bi održao rad termoelektrana. Ali, uvozila se i struja, a Elektroprivreda je zapala u gubitke. Uvoz je pravdan i poremećajima na tržištu, do kojih je dovela svetska energetska kriza prouzrokovana pandemijom COVID-19 i ruskom invazijom na Ukrajinu. Dok je deo stručne javnosti optuživao rukovodstvo EPS-a za loše upravljanje, kompanija je odgovarala da se svetska kriza "neizbežno prelila na Srbiju" sa "značajnim negativnim posledicama" na poslovanje. A u trku Srbije na svetskom tržištu uglja od tada se uključio i predsednik Aleksandar Vučić. "Nastavljamo da kupujemo (ugalj), svuda, gde stignemo, šta stignemo", opisao je u avgustu 2022. Ali, detalji tih nabavki su izostajali. EPS je ranije, još 2023. godine, odbio da Radiju Slobodna Evropa dostavi podatke o uvozu uglja – sa kojim firmama imaju potpisane ugovore, koliko košta ugalj i ko i kako ga transportuje. Obrazloženje je bilo da su te informacije "poverljive" i da bi njihovo objavljivanje "ugrozilo energetsku stabilnost" Srbije. Profesor Petar Đukić ukazuje da je EPS kao državna firma, vlasništvo građana i da zbog toga "ima posebnu odgovornost". "Zato bi bilo sasvim normalno da je poslovanje transparentno, da mi možemo da vidimo šta se tu radi i koji su strateški pravci", naglašava on. "Deo toga možda može da bude u domenu poslovne tajne, ali izveštaj o tome kako posluje, sagledavanje tih nekih paralelnih relacija između naših energetskih kompanija, odnosa države i drugih energetskih kompanija, to bi moralo da bude dostupno građanima", napominje. Na optužbe o netransparentnim poslovima sa uvozom uglja, Ministarstvo rudarstva odgovara da energenti ne podležu primeni Zakona o javnim nabavkama. Odnosno, da EPS može da ih nabavlja bez raspisivanja tendera, ali da uprkos tome poštuje načela konkurentnosti. "Iako nije obavezan da primenjuje odredbe tog Zakona na nabavke uglja za proizvodnju energije, EPS ugalj nabavlja putem javnog poziva na koji sve zainteresovane kompanije mogu da se prijave i koji se objavljuje javno", navodi Ministarstvo u odgovoru za RSE. Kako posluje EPS?EPS drži monopol u proizvodnji i snabdevanju građana i privrede strujom. U 2025. zaradio je više od 360 miliona evra, što ga dovodi u sam vrh najuspešnijih kompanija u Srbiji. EPS je i kompanija koja zapošljava najviše radnika, oko 19 hiljada njih. "Od velikih javnih sistema, najviše para se obrće u sistemu EPS-a", opisuje profesor Petar Đukić. "Ako imate veliku moć, skrivene relacije, nedovoljnu transparentnost i centralizovano odlučivanje, a naročito odlučivanje koje je pod uticajem vladajuće političke strukture, onda ćete uvek imati sumnje na korupciju. Na to nije imun nijedan sistem", dodaje on. Uprkos visokim prihodima od prodaje struje i vrednoj imovini, EPS je godinama zauzimao prvo mesto na listi srpskih kompanija sa najvećim ukupnim gubitkom, zvanični su podaci Agencije za privredne registre. Preneseni gubitak iz prethodnih godina je na kraju 2025. bio oko 1,8 milijarde evra. Elektroprivreda ga pravda ranije nastalim nagomilanim dugovima - odnosno da su decenijski problemi i finansijski kolapsi ostavili dubok trag u poslovanju ovog državnog giganta. Dok EPS poručuje da reforme "kontinuirano sprovodi" i da se "proces transformacije i modernizacije" kompanije nastavlja, reforma Elektroprivrede je godinama na listi zahteva koju Međunarodni monetarni fond postavlja pred vlasti u Beogradu.

U Novom Sadu je održan protest ljudi koji su nezadovoljni što se policija tog grada na severu Srbije do sada nije oglasila povodom slučaja prebijanja dečaka ispred Medicinske škole. Prema nezvaničnim informacijama, dečak se nalazio u parku sa vršnjacima, kada je naišlo više, za sada nepoznatih osoba, noseći drvene palice. Okupljeni dečaci su počeli da beže, ali se jedan od njih spotakao, pao i tada su napadači počeli da ga udaraju. Iz Dečije bolnice u Novom Sadu za Radio Slobodna Evropa su potvrdili da se povređeni 15-ogodišnjak nalazi na intenzivnoj nezi dečije hirurgije. Kako su naveli, zadobio je teške telesne povrede na licu i glavi. "Primenjuju se mere intenzivne terapije", dodali su. Policija u Novom Sadu uhapsila je dvojicu mladića, osumnjičenih da su maskirani palicama pretukli dvojicu maloletnika, pri čemu je jedan zadobio teške, a drugi lakše povrede, navelo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova, dok policija intenzivno traga za ostalim saučesnicima u napadu, dodao je MUP. Zborovi građana Novog Sada, koji su uz Forum roditelja Novog Sada organizatori ovog protestnog skupa, ocenili su da niko više nije siguran, a da su deca najmanje bezbedna. "Parkovi i školska dvorišta moraju biti mesta bezbrižnosti, a ne mesta gde se strahuje za život. Ne možemo i ne smemo da ćutimo dok nam prebijaju decu", naveli su zborovi.