Duže od godinu i po dana bio je simbol naprednjaka i odgovora vlasti na masovne antivladene proteste predvođene studentskim pokretom. Šatorsko naselje u Beogradu, poznato kao 'Ćacilend', prvi je osetio izborne promene. Razmontiran je za manje od 24 sata nakon što je na parlamentarnim izborima vlast izgubila Srpska napredna stranka. Dan posle izbora, brojni građani okupili su se u parku nadomak Predsedništva i Parlamenta Srbije i spontano priključili čišćenju parka. Tokom dana, ćišćenje se pretvorilo u slavlje.

Nekoliko desetina demonstranata nezadovoljnih načinom izveštavanja tabloida Informer, bliskog bivšoj vlasti Srpske napredne stranke, upalo je u redakciju tog medija u Beogradu. Ulazak demonstranata direktno je praćen na televiziji Informer. Prethodno se pred zgradom Informera okupio veći broj ljudi. Među demonstrantima je bila Dijana Hrka, majka Stefana Hrka koji je poginuo u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, prenela je agencija Beta. Ta tragedija je bila okidač za proteste koji su pokrenuli studenti tražeći odgovornost nadležnih, Po ulasku u redakciju, demonstranti su ušli u raspravu sa zaposlenima na Informeru, među kojima je i urednik Dragan J. Vučićević koji se raspravljao s Dijanom Hrka. Televizija Informer je tada uključila direktan prenos rasprave demonstranata sa zaposlenima. U jednom trenutku, došlo je i do guranja među prisutnima. Kako se videlo na prenosu uživo, ljudi koji su ušli u redakciju su izašli a došli su i pripadnici policije. Tokom protesta u Srbiji u prethodne dve godine Studenti u blokadi su tražili da se ukine taj privatni provladin medij zbog neprofesionalnog i huškačkog izveštavanja o studentskim protestima.

Potpuna tišina. Tako je Srpska lista reagovala na poraz Srpske napredne stranke (SNS) na nedeljnim izborima u Srbiji, na kojima je pobedu odnela Studentska lista. Ova vodeća stranka Srba na Kosovu formirana je 2013. godine, uz direktnu podršku SNS-a i Aleksandra Vučića, koji je 25. oktobra uveče priznao poraz. Uprkos tome, konstatovao je da je SNS pobedio "svuda gde Srbi žive u regionu", kao i na Kosovu. Upravo lista Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija je, prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije Srbije, dobila oko 71 odsto glasova na mestima gde su glasali Srbi sa Kosova. Studentska lista je osvojila oko 21 odsto. Na nivou Srbije, pobedu je odnela Studentska lista sa preko 52 odsto glasova, dok je Ujedinjena Srbija osvojila oko 39 odsto. Ovakvi rezultati za Ivana Vučkovića, opozicionog političkog predstavnika Srba sa Kosova, predstavljaju moguću prekretnicu u političkim odnosima unutar srpske zajednice. On smatra da bi promena vlasti u Beogradu mogla otvoriti prostor za drugačiju političku zastupljenost Srba na Kosovu, poručujući da "ništa više neće biti isto". "Sloboda nama stiže iz Beograda", ističe Vučković u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE). Vučković, kao i drugi predstavnici srpske opozicije na Kosovu, godinama kritikuju Srpsku listu i politiku Aleksandra Vučića, smatrajući da je njihovo delovanje doprinelo slabljenju institucionalnog položaja srpske zajednice. Deo opozicionih predstavnika ocenjuje da bi eventualne političke promene u Beogradu mogle otvoriti pitanje odgovornosti dosadašnjih vlasti za položaj Srba na Kosovu i odluke koje su, prema njihovom mišljenju, dovele do gubitka značajnog dela institucionalnih nadležnosti Srbije. Trenutno na Kosovu u sistemu Srbije u srpskim sredinama rade samo obrazovne i zdravstvene institucije. "Nakon ove veleizdaje posle koje nam nije ostalo ništa od Srbije na Kosovu i Metohiji, biće veoma teško", kaže Vladimir Radosavljević iz Srpske demokratije, opozicione stranke na lokalnom nivou. Šta će biti sa Srpskom listom?Radio Slobodna Evropa zatražio je komentar Srpske liste nakon objavljivanja prvih preliminarnih rezultata izbora u Srbiji, ali odgovor ove stranke nije stigao do objave teksta. U vezi saradnje sa Srpskom listom na upit RSE nije odgovorila ni Studentska lista. Srpska lista je, inače, na junskim izborima na Kosovu osvojila devet od deset poslaničkih mesta u Skupštini. Jedno mesto dobio je Nenad Rašić ispred stranke Za slobodu pravdu i opstanak. Rašić, koji je ministar u Vladi Aljbina Kurtija, podržao je studentski pokret na izborima u Srbiji. U izjavi za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da saradnja Srpske liste sa novim vlastima u Srbiji nije moguća. Ne isključuje mogućnost da je Srpska napredna stranka sada pozove da se povuče, odnosno da predstavnici Srpske liste podnesu ostavke na pozicije koje sada imaju. "To bi mogla da bude jedna od opcija, ali ne očekujem od njih da budu moralni i urade to. Oni su na vlasti na lokalnom nivou, jer ih je SNS na sve moguće načine postavio na ta mesta", kaže Rašić. Srpska lista je inače na čelu svih deset opština sa srpskom većinom na Kosovu. Takođe, funkcioneri ove stranke vode i institucije Srbije na Kosovu, poput predsednika Srpske liste Zlatana Eleka, koji je na čelu Kliničko-bolničkog centra u Severnoj Mitrovici. Da saradnja Srpske liste i nove Vlade Srbije nije moguća smatra i Ivan Vučković, odbornik u Skupštini opštine Leposavić. "Ja sam siguran da će se oni u narednim danima raspasti. Na drugoj strani, oni ne mogu da funkcionišu bez podrške Beograda", smatra on. Radosavljević, takođe odbornik u Leposaviću na severu Kosova, smatra da Srpska lista ne može da ostane na vlasti na Kosovu, jer bi u suprotnom, kako kaže, "cela borba bila uzaludna". I njegova stranka je podržala Studentsku listu i proteste na koje su studenti pozivali. "Kao neko ko je otpočetka uz studente, znam da nikada neće prihvatiti saradnju sa Srpskom listom, tvrdim jezgrom SNS-a (na Kosovu). Bili su direktni saučesnici Aleksandra Vučića u veleizdaji Kosova i Metohije. Ukratko – gotovi su, a uskoro će odgovarati za sve što su uradili", kaže on u izjavi za RSE. Stav Studentske liste po pitanju Kosova je da će se ponašati u skladu sa Ustavom, odnosno da je sastavni deo Srbije. Očekivanja od novih vlastiZa Ivana Vučkovića upitan je način na koji je novac iz Srbije dolazio na Kosovo. On veruje da je bilo brojnih zloupotreba od strane Srpske liste. Borba protiv korupcije bila je u središtu studentskih protesta iz kojih je ponikao studentski politički pokret u Srbiji. Vučković stoga smatra da bi nova vlast ovo pitanje morala postaviti kao prioritet i na Kosovu, posebno prilikom budžetskih ulaganja Srbije u tamošnje srpske sredine. U tom kontekstu kaže da bi predstavnici Srpske liste mogli da zatraže politički azil na Kosovu, jer će, kako veruje, u Srbiji biti optuženi za mnoga krivična dela. "Siguran sam da će i ovde (na Kosovu) doći do promene vlasti". S druge strane, on ne očekuje velike promene kada je reč o nadležnosti Srbije na Kosovu, ali smatra da bi zvanični Beograd u budućnosti morao reagovati i zaštititi preostale institucije. "Da možemo da računamo na podršku Srbije u onom kvantitativnom smislu, najrealnije i najpoštenije. Prosto neke stvari su se završile, ali se nadam da će nove vlasti uspeti da isprave neke greške prethodnih, u smislu ko je na čelu institucija, u smislu podrške, raspodele sredstava", navodi Vučković. Vladimir Radosavljević se, pak, nada da će nova vlast u Srbiji imati više sluha za Srbe sa Kosova, odnosno "da se mi pitamo za svoju sudbinu". "Studentska lista ne mora da učini ništa specijalno, samo da imenuje kvalitetne rukovodeće kadrove i da spreči krađu stotina miliona evra koji se svake godine sliju u privatne džepove, umesto u srpske sredine na Kosovu. Tako bi se drastično umanjio odliv Srba sa Kosova koji je dostigao vrtoglave razmere", poručuje. Preispitivanje uloge Srpske listeDirektor nevladine organizacije Aktiv Miodrag Milićević ukazuje da je Srpska lista, formalno pravno gledano, deo kosovskog sistema i da nemaju veze sa izbornim rezultatima u Srbiji. Ipak, napominje da je Srpska lista u praksi bila ogranak Srpske napredne stranke na Kosovu, te da će se sada postaviti pitanje njihovog daljeg funkcionisanja. "Što se politike tiče, tu će biti prostora za temeljnu rekonstrukciju. Tu ne mislim na Srpsku listu, nego na temeljnu rekonstrukciju politike prema Kosovu koja će obuhvatiti predstavnike Srpske liste. Postaviće se pitanje da li su zloupotrebili svoje funkcije (u srpskom sistemu) dok je na vlasti bila Srpska napredna stranka", kaže on. Milićević smatra i da pitanje Kosova za Studentsku listu nije prioritetno, ali da će se jedan ogranak svakako baviti njime. Prema njegovoj oceni, poslednjih par godina Beograd je Srbe na Kosovu ostavio u pravnom i bezbednosnom vakuumu. Podsetimo, lokalni civilni sektor je kritikovao potez Srpske liste u novembru 2022. godine da povuče Srbe iz kosovskih institucija. Kritike su upućene i na korake Vlade Kosova koja je dve godina kasnije počela sa zatvaranjem institucija Srbije, najavljujući integraciju srpskog zdravstva i obrazovanja uz obrazloženje da je dvojni sistem neodrživ. Međunarodna zajednica, s druge strane, insistira da se svi ovi koraci moraju sprovoditi u okviru dijaloga i konsultacija sa srpskom zajednicom.

Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović čestitao je u ponedeljak Studentskoj listi na pobedi na parlamentarnim izborima u Srbiji i izrazio nadu da će nova vlast u Beogradu poboljšanju saradnje s BiH i drugim državama u regionu. Posle pobede Studentske liste, koja je osvojila apsolutnu većinu u Skupštini Srbiji, Bećirović je na Instagramu naveo da "BiH ostaje posvećena izgradnji međudržavnih i dobrosusjedskih odnosa, zasnovanih na međusobnom uvažavanju, ravnopravnoj saradnji i zajedničkoj evropskoj perspektivi". "Nadam se da će nova vlast u Republici Srbiji raditi na poboljšanju međudržavne saradnje s Bosnom i Hercegovinom i drugim državama u regiji, te da ćemo kroz otvoren dijalog i ravnopravnu saradnju doprinositi miru, stabilnosti i boljoj budućnosti građana obje države", rekao je Bećirović. Prethodno je i ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković uz čestitku Studentskoj listi rekao da od novih vlasti u Srbiji očekuje bolju saradnju i puno poštivanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH, kao i svih ljudi koji u njoj žive. Dosadašnja praksa vlasti Srbije da pod plaštom 'brige o narodu' podržavaju i pomažu korumpirane političke elite u Bosni i Hercegovini nije donijela ništa dobro ni Bosni i Hercegovini ni Srbima koji žive u našoj zemlji", naveo je Konaković na Fejsbuku (Facebook). Odnosi Srbije i BiH su se pogoršali poslednjih meseci, posebno posle sahrane optuženog ratnog zločinca Ratka Mladića u Beogradu uz državne počasti. Konaković je tada prvo povukao deo diplomatskog osoblja iz ambasade BiH u Beogradu a zatim i proterao dvojicu srpskih diplomata iz BiH, navodeći da "odmah" prekinuo diplomatske odnose sa Srbijom da to može da uradi.

Kina je spremna da s novim vlastima u Srbiji nastavi saradnju i da unapređuje tradicionalno prijateljstvo dve zemlje, izjavio je u ponedeljak portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Đijakun. Posle ubedljive pobede "Studentske liste" nad listom "Ujedinjena Srbija" bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom čije vladavine su dve zemlje ojačale odnose, Guo je na konferenciji za novinare rekao da Kina "poštuje nezavisan izbor naroda drugih država". "Spremni smo da s novom vladom Srbije nastavimo da unapređujemo tradicionalno prijateljstvo, učvršćujemo političko uzajamno poverenje i proširujemo praktičnu saradnju na osnovama uzajamnog poštovanja, ravnopravnosti i obostrane koristi, kako bi se očuvao stabilan i kontinuiran razvoj bilateralnih odnosa", rekao je Guo. Srbija se, iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, poslednjih godina pod vlašću Vučića i njegove Srpske napredne stranke sve više okretala Kini, dok su lideri dve države isticali da Kinu i Srbiju vezuje "čelično prijateljstvo". Zbog odnosa s Kinom, ali i Rusijom, u amerčkom Kongresu je takođe iskazana dvostranačka zabrinutost zbog odnosa Srbije. "Studentska lista" nastala iz studentskih protesta zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, tokom predizborne kampanje se uglavnom fokusirala na unutrašnja pitanja poput korupcije i vladavine prava. Tragedija u Novom Sadu se dogodila četiri meseca posle svečanog otvaranja rekonstruisane stanične zgrade. Rekonstrukcija je urađena u okviru izgradnje brze pruge Beograd – Subotica, koja treba da bude deo međunarodne pruge do Budimpešte, kao deo kineske inicijative "Jedan pojas, jedan put". Istraga je pokrenuta nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. Nije poznato da li se ispituje odgovornost kineskih investitora, dok su osumnjičena dva bivša ministra Vlade Srbije.

Nakon što se slavlje na ulicama stišalo, građani Srbije probudili su se u drugačijoj političkoj realnosti. Srpska napredna stranka populističkog lidera Aleksandra Vučića odlazi u opoziciju nakon 14 godina vlasti koju su, pored ostalog, obeležile optužbe za korupciju i urušavanje demokratije. Vlast preuzima pokret predvođen studentima, koji je ubedljivu pobedu i natpolovičnu većinu u novom sazivu parlamenta, izvojevao nakon dvogodišnjih protesta. Nikola Xaviereff-Weckwerth, stučnjak za pitanja Balkana iz nevladinog Nemačkog saveta za spoljne odnose, Studentsku listu opisuje kao buntovni pokret. "Oni su rođeni iz frustracije zbog svega onoga unutar države čime nisu zadovoljni", kaže on za RSE. "I možemo da se vratimo na 2024. godinu, pad nadstrešnice i sve ono što se desilo, to jest ono što se nije desilo, a trebalo je da se desi u pravnoj državi", dodaje. Studenti su predvodili masovne proteste građana na kojima se zahtevala odgovornost zbog stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Novi premijer nepoznanicaStudentska lista "Studenti pobeđuju" bez očiglednih lidera, koju većinom čine stručnjaci iz različitih oblasti, prvi put ulazi u parlament. Novu vladu mogu da formiraju sami, a još je nepoznanica ko bi mogao biti novi premijer. Prvi na Studentskoj listi "Studenti pobeđuju" je Ilija Srdanović, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Na Studentskoj listi su i poznata imena, ljudi koji su se isticali u kampanji. Poput bivšeg guvernera Narodne banke Dejana Šoškića ili nekadašnjeg slavnog košarkaša Dejana Bodiroge. Ali niko od njih nije istaknut kao kandidat za premijera. "Njihova taktitka je bila da nemaju ličnost koja bi predvodila ovaj pokret, kako druga strana, odnosno Vučićeva partija, ne bi mogla da ih napada", napominje Xaviereff-Weckwerth. Kao što nije poznato ko bi mogao da bude premijer, nije saopštavano ni ko će biti članovi nove vlade. 'Čišćenje svoje kuće'Studentska lista se u svom predizbornom programu fokusirala na borbu protiv korupcije, nezavisne institucije, obrazovanje i poboljšanje životnog standarda. I pored nepoznanica u vezi sa daljim delovanjem novog političkog pokreta, građani su im dali poverenje razočarani u domete političkih stranaka. Xaviereff-Weckwerth kaže da sada ne bi govorio o tome kakva će biti njihova ekonomska ili spoljna politika. "Ali ono što mogu da kažem jeste da je to politika čišćenja svoje kuće", navodi on. "Čišćenja i iskopavanja onoga što je u sistemu oronulo, što je zarđalo kako bi se pokušala uspostaviti pravna država u kojoj su procesi bitni, a ne demagogija i ličnosti koje prevladavaju nad politikama", dodaje. Studentski pokret je u svom programu među ciljeve naveo potpunu transparentnost javnih nabavki, reviziju državnih projekata i otvaranje svih ugovora i tendera za javnost. Među tačkama se navodi i oduzimanje nelegalno stečene imovine i lustracija javnih funkcionera. O Zapadu, Rusiji i KiniIako je Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, odnosi sa Briselom nisu bili prioritet za Studentsku listu tokom kampanje. Njeni predstavnici nisu mnogo govorili o opredeljenju Srbije da postane članica EU, i pored toga što dele evropske vrednosti, poput vladavine prava. Na pitanja o EU uglavnom su odgovarali da će o članstvu odlučivati građani na referendumu kad za to dođe vreme. Istovremeno su u programu naveli da će produbljivati već zaključena strateška partnerstva sa članicama EU, poput Grčke, Italije, Mađarske, Francuske i težiti sličnim oblicima intenzivne bilateralne saradnje sa drugim evropskim državama. Takođe su iskazali nameru da prodube saradnju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Evropskom investicionom bankom. Brisel ih je u prvim čestitkama na pobedi pozvao da sprovedu reforme, kako bi Srbija ubrzala put ka Uniji. Poručeno je da su vrata otvorena, nakon četvorogodišnje stagnacije u pregovorima. Na drugoj strani, kada je reč o odnosima prema Kremlju, politika neuvođenja sankcija se neće menjati. To su sa Studentske liste pravdali time da veruju da sankcije kao odraz političkog stava ne doprinose rešavanju političkih i bezbednosnih izazova. Pozivali su se na sopstveno iskustvo uticaja sankcija na stanovništvo Srbije tokom 90-godina u vreme režima Slobodana Miloševića. Istovremeno su poručili da će se pridržavati poštovanja teritorijalnog integriteta Ukrajine. Kada je reč o odnosima sa Sjedinjenim Državama, naveli su da će nastaviti strateški dijalog o telekomunikacijama, energetici, saobraćaju, veštačkoj inteligenciji, gasnoj diversifikaciji i saradnji u odbrani. Izražena je i namera da se poveća trgovina sa SAD i dolazak visokotehnoloških investicija. Najavili su i razvijanje sveobuhvatnog strateškog partnerstva sa Kinom, kao najvažnijim trgovinskim partnerom u Aziji. Ali je navedeno da će u svim budućim projektima insistirati na "poštovanju domaćih propisa, ekoloških standarda, prava radnika i bezbednosti na radu." Jedan od ključnih projekata Vučića i kineskih partnera, modernizacija železnice, doveo je do protesta nakon pogibije 16 ljudi i optužbi za korupciju. Šta bi moglo da se promeni oko Kosova i regiona?Studentska lista se protivi priznanju Kosova, što je zvaničan stav Srbije od proglašenja kosovske nezavisnosti 2008. godine. Tokom kampanje predstavnici Studentske liste pozivali su se na Ustav Srbije, u čiju je preambulu 2006. godine uneto da je Kosovo deo Srbije. U programu Studentske liste stoji da će čuvati obrazovne, zdravstvene, socijalne i kulturne ustanove na Kosovu i štititi kulturnu i versku baštinu, kao i svojinu Srpske pravoslavne crkve. Takođe je u programu navedeno da će "čuvati ustavni položaj i utvrđene nadležnosti" bh entiteta Republike Srpske. Predviđeno je i da će u skladu sa Sporazumom o specijalnim i paralelnim odnosima između Srbije i Republike Srpske, pojačati saradnju i veze u nizu oblasti. O pitanjima poput genocida u Srebrenici i osuđenog za ratne zločine Ratka Mladića, predstavnici Studentske liste su govorili da nisu u prvom planu njihovog političkog delovanja. I tu su ponavljali svoj argument da je prioritet želja građana da se napravi bolja država. Stručnjak za Balkan Nikola Xaviereff-Weckwerth očekuje da će Srbija sa promenom vlasti postati malo stabilnija u odnosima sa državama regiona, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Kosovo. On smatra da nova vlast može da bude pozitivna upravo u odnosima sa Crnom Gorom, koja završava put integracije u EU. "Da uspjeh Crne Gore ne bude viđen kao neuspjeh Srbije i da ne bude hibridnih aktivnosti koje bi usporavale taj proces ili širile politiku mržnje prema Crnoj Gori", naveo je. Lideri iz regiona čestitali su Studentskoj listi i građanima Srbije izborne rezultate uz očekivanje otvaranja novog poglavlja u odnosima. Kako usmeriti očekivanja?Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević kao jedan od najvećih izazova za novu vlast, vidi to kako da usmerava očekivanja. "Ali mislim da bi bilo izuzetno važno da svedemo očekivanja i da ne verujemo da će već sledećeg petka Srbija biti pravna država i da će svi koji to zaslužuju biti u zatvoru", naveo je. Od novih vlasti očekuje da uspostave poštovanje zakona, slobodu medija i da vrate autonomiju Univerzitetu. "Verujem da bi već te neke osnovne stvari bile veliki korak unapred", dodao je. Pred Studentskom listom je zadatak da ispune obećanja koja su dali u kampanji - pre svega u borbi protiv kriminala i korupcije. Mnogima koji će sa njihove liste ući u parlament, to će biti prvi susret sa profesionalnom politikom.

Američki Stejt department je u izjavi za RSE pozdravio učešće građana Srbije na parlamentarnim izborima. Portparol Stejt departmenta je naveo da su upoznati sa preliminarnim rezultatima, uključujući i priznanje poraza od strane bivšeg predsednika Vučića. "Radujemo se nastavku i daljem unapređenju našeg partnerstva sa novoizabranim članovima Narodne skupštine Srbije i građanima Srbije, nadovezujući se na zamah ostvaren tokom protekle godine, između ostalog i pokretanjem Strateškog dijaloga", navedeno je. Prema preliminarnim rezultatima izbora održanim 25. oktobra Studentska lista je osvojila 52,54 odsto glasova izašlih birača, dok je "Ujedinjena Srbija" okupljena oko Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića osvojila 39,29 odsto glasova. Vučić je posle 14-godišnje vladavine priznao poraz i čestitao Studentskoj listi. Sjedinjene Države i Srbija pokrenule su sredinom jula Strateški dijalog, kako bi produbile saradnju. Dve zemlje su tada, u okviru Strateškog dijaloga, potpisale Memorandum o razumevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj bezbednosti. Susret američkih i srpskih zvaničnika otvorio je 17. jula državni sekretar SAD Marko Rubio.

Novosadska akademska mreža Slobodan univerzitet zatražila je danas od rektora Univerziteta u Novom Sadu Dejana Madića da, zajedno sa svojim timom, u roku od 72 sata podnese ostavku. U suprotnom će, kako su najavili, univerzitetski profesori pokrenuti postupak njihovog razrešenja. Optužuju ga za urušavanje autonomije univerziteta, između ostalog jer je nakon protesta u univerzitetskom kampusu 5. septembra 2025, koji je obeležilo policijsko nasilje i brutalnost, uveo policiju u Rektorat. Madić je na izborima koji su održani u nedelju 25. septembra podržao listu Srpske napredne stranke (SNS), koja je nakon 14 godina izgubila vlast. On se do sada se nije oglašavao povodom zahteva za ostavku. Odgovor nije stigao ni na hitan upit RSE Rektoratu. Madićevu ostavku studenti u blokadi i profesori zahtevaju od početka studentskih blokada koje su počele nakon smrti 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, a kojima se tražila politička i krivična odgovornost vlasti. Profesor Poljoprivrednog fakulteta Aleksandar Sedlar, naveo da ostavke treba da podnesu i dekani svih fakulteta koji nisu stali uz svoje profesore i studente. Kao one fakultete koji su bili uz svoje zaposlene i studente naveo je pet fakulteta Univerziteta u Novom Sadu – Prirodno-matematički fakultet, Akademija umetnosti, Pedagoški fakultet, Građevinski fakultet u Subotici i Ekonomski fakultet u Subotici. "Naša borba za slobodan Univerzitet se nastavlja, od danas na novi način", naglasio je Sedlar. On je upitao i da li postoji ijedan univerzitet na kojem su otkaze dobili profesori na način na koji su otpušteni Jelena Kleut i Vladimir Mihić, doskorašnji profesori Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Uprkos pozitivnim ocenama stručnih tela, dvoje profesora ostalo je bez posla nakon što Senat Univerziteta Jelenu Kleut nije izabrao u zvanje redovne profesorke, a Vladimira Mihića u zvanje vanrednog profesora. Deo akademske zajdenice ocenio je to kao politički pritisak vlasti zbog njihove podrške studentskim protestima. Predstavnici Slobodnog univerziteta su ispred Rektorata proslavili pobedu Studentske liste na parlamentarnim izborima. Njima se pridružio deo zaposlenih u Rektoratu. Zastavu Slobodnog univerziteta su okačili na zgradu Rektorata i uneli je u ovu instituciju. Slobodan univerzitet je mreža profesora, saradnika, istraživača i ostalih zaposlenih na Univerzitetu u Novom Sadu i drugim visokoškolskim ustanovama u Vojvodini. Nastala je kao odgovor i podrška studentskim blokadama. Između ostalog, pokrenuli su tužbe protiv Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije zbog povrede univerzitetske autonomije i policijskih intervencija u kampusu tokom studentskih blokada.

Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova, Nenad Rašić, očekuje da se nakon pobede Studentske liste u Srbiji obnovi dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, te da se obe strane okrenu evropskim integracijama. "Na evropskoj agendi je normalizacija odnosa Kosova i Srbije. Očekujem da će to biti jedna od prvih tema kada se formira nova Vlada u Srbiji. Da se obnovi dijalog koji je neko vreme u zastoju", kaže Rašić za Radio Slobodna Evropa. Kosovo i Srbija od 2011. godine vode dijalog posredstvom EU ali premijer Kosova Aljbin Kurti uslovljava njegov nastavak na visokom političkom nivou izručenjem Milana Radoičića iz Srbije, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj. Studentska lista se do sada nije oglašavala oko Banjske ili Radoičića. Stav ovog političkog pokreta, nastalog iz studentskih protesta širom Srbije u borbi protiv korupcije, je da je Kosovo po Ustavu sastavni deo Srbije, te da će ponašati u skladu sa njim. Uoči izbora pojedini kandidati na studentskoj listi su najavljivali da će, pored ostalog, preispitati sporazume postignute u okviru dijaloga sa Kosovom. Prema preliminarnim procenama Studentska lista je osvojila 52,65 posto glasova, dok je Ujedinjena Srbija bivšeg predsednika Aleksandra Vučića osvojila 39,22 posto glasova. RSE se obratio Vladi Kosova sa upitom da prokomentariše pobedu Studentske liste u Srbiji, ali se na odgovor čeka. Rašić, s druge strane, kaže da od Studentske liste ne može da se očekuje da se u javnosti izjašnjava protiv sopstvenog Ustava kada je u pitanju Kosovo. "Koji politički predstavnik ili neko iz šireg političkog pokreta rekao neću poštovati zakon i Ustav? To se zove ‘play safe’ (igraj na sigurno), kada nemate dovoljno informacija da bi mogli dublje da se bavite nekom temom. Ali odgovor je u tome da je stav Studentske liste bio i da podržavaju evropske integracije", ukazuje Rašić. Iz ugla političkog predstavnika kosovskih Srba, Rašić očekuje i da se zaustavi "zloupotreba" novca i drugih resursa koji dolaze iz Srbije. Nada se i da nova vlast u Srbiji neće "vršiti pritisak" na pripadnike srpske zajednice sa Kosova, kao što je to, prema njegovoj oceni, radila Srpska napredna stranka preko Srpske liste – vodeće stranke Srba na Kosovu koja je formirana uz podršku Aleksandra Vučića. Srpska lista je inače na poslednjim kosovskim izborima dobila devet od deset poslaničkih mandata rezervisanih za srpsku zajednicu, dok je jedan mandat dobila stranka Za slobodu pravdu i opstanak Nenada Rašića. Srpska liste se inače nije oglašavala nakon pobede Studentske liste na nedeljnim izborima.

Na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji Studentska lista osvojila je 52,65 odsto glasova, dok je lista "Ujedinjena Srbija" okupljena oko Srpske napredne stranke osvojila 39,22 odsto glasova, pokazuju podaci Republičke izborne komisije (RIK) na osnovu prebrojanih glasova sa 91 odsto biračkih mesta, prenosi Beta. Prema podacima RIK-a, za Studentsku listu je glasalo 2.246.423 građana, dok je za listu "Ujedinjena Srbija" glasao 1.673.241. Na trećem mestu je lista "Faktor stabilnosti" okupljena oko Socijalističke partije Srbije koja je osvojila 2,17 odsto glasova, odnosno za tu listu je glasalo nešto više od 95.000 birača. Sve ostale izborne liste osvojile su manje od jedan odsto glasova na izborima. Lista "Autentična desnica" osvojila je 0,9 odsto glasova, Savez vojvođanskih Mađara 0,8 odsto, izborna lista "Albanska koalicija" 0,65 odsto, "Rasim Ljajić - Ljudski" 0,48 odsto glasova, a "Bogoljub Karić - Pokret snaga Srbije" 0,46 odsto. Izborna lista SDA Sandžaka osvojila je 0,29 odsto glasova, a koalicija "Evropska Srbija" 0,28 odsto glasova, dok je lista "Usame Zukorlić - Pokret za ujedinjenje" osvojila 0,27 odsto glasova. Ruska stranka osvojila je 0,15 odsto glasova, a Stranka rusko-srpskog jedinstva 0,1 odsto, dok su manje od 0,1 odsto glasova osvojile liste Liberalno zelene stranke, Građanske stranke Grka u Srbiji, "Ćale ovo je za tebe", Narodne stranke i "Majka Srbija - Gruda". Tragedija u Novom Sadu pokrenula je masovne antivladine proteste koji su posle dve godine doveli do izbora na kojima su Vučić i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast posle 14 godina.

Dan posle ubedljive izborne pobede "Studentske liste" nad "Ujedinjenom Srbijom" bivšeg predsednika Aleksandra Vučića, brojni zvaničnici iz regiona i sveta su čestitali pobedu liste proizašle iz studentskog protesta posle pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železnničkoj stanici u Novom Sadu. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da je razgovarala s Ilijom Srdanovićem, prvim na listi Studentske liste" kako bi čestitala "na impresivnoj pobedi na izborima". Ona je na X navela da je EU spremna da "podrži novu Vladu Srbije u napretku na njenom evropskom putu". "Građani Srbije dali su snažan mandat za promene. Njihovi zahtevi za vladavinom prava, borbom protiv korupcije i slobodnim medijima predstavljaju reforme koje Srbiju mogu približiti Evropskoj uniji", navela je Kos. Nemački kancelar Firdrih Merc (Friedrich Merz) uz čestitike Studentskoj listi na pobedi, poručio je da će Berlin aktivno podržavati evropski put Srbije. Merc je na X ocenio da je Studentska lista "svojim zalaganjem za vladavinu prava, borbu protiv korupcije i za osnovne slobode uspela da dopre do ljudi". Studentska lista je ubedljivo pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima kojima je okončano 14 godina vlasti Srpske napredne stranke bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Najviši evropski zvaničnici su posle pobede Studentske liste takođe potvrdili spremnost evropskih institucija da pomognu napredak Srbije na putu ka EU. SAD su takođe izrazile očekivanje u nastavak saradnje sa Srbijom. Slične poruke su, međutim, stigle i iz Rusije, Kine i Irana. Helsinška komisija je saopštila da "Vučićev poraz na izborima pokazuje snagu narodnih pokreta, čak i u autoritarnim državama". "Srbija ima priliku da učvrsti postignuto jačanjem vladavine prava i nezavisnih medija, koji su neophodni za demokratiju. To je put ka ekonomskom rastu i regionalnoj stabilnosti", navela je na X u objavi američke komisije koja prati ljudska prava i međunarodnu saradnju u 57 zemalja članica OSCE-a. Prema preliminarnim procjenama "Studentska lista" je osvojila 52,65 posto glasova, dok je "Ujedinjena Srbija" osvojila 39,22 posto glasova. Tragedija u Novom Sadu pokrenula je masovne antivladine proteste koji su nakon dve godine doveli do izbora na kojima su Vučić i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast nakon 14 godina. Vučić je prvi objavio rezultate priznavši poraz svoje izborne liste. Pobjedu Studentskoj listi čestitao je i premijer hrvatske Andrej Plenković u telefonskom razgovoru sa nosiocem liste Ilijom Srdanovićem. "Nadamo se da će i taj dio vanjske politike, koji se odnosi na odnose sa susjednim zemljama, biti u njihovom fokusu", rekao je Plenković, prenosi Hrvatska radio-televizija (HRT). Rekao je i da očekuje da će odnosi Hrvatske i Srbije biti bolji, ocenjujući da su "jučerašnje poruke Studentske liste bile umjerene, racionalne i razumne". Čestitike su uputili i visoki zvaničnici BiH, izražavajući nadu za bolje odnose Srbije i BiH posle pobede Studentske liste. Kandidate na "Studentskoj listi" odredili su plenumi fakulteta, koji su izrasli u vodeću političku snagu tokom dvogodišnjih protesta fokusiranih na zahtjeve protiv korupcije i za vladavinu prava.

Ambasada Islamske Republike Iran u Srbiji čestitala je "Studentskoj listi" i drugim izabranim "predstavnicima naroda nakon vanrednih parlamentarnih izbora kojima je okončana 14 godina duga vladavina Aleksandra Vučića. "Kao Ambasador Islamske Republike Iran u Republici Srbiji, čast mi je da uputim čestitke ljubaznom narodu i Vladi Srbije na uspešnom i entuzijastičnom održavanju parlamentarnih izbora," navodi se na platformi X. Prema preliminarnim procjenama "Studentska lista" je osvojila 52,65 posto glasova, dok je "Ujedinjena Srbija" bivšeg predsjednika Aleksandra Vučića osvojila 39,22 posto glasova. Tragedija u Novom Sadu pokrenula je masovne antivladine proteste koji su nakon dvije godine doveli do izbora na kojima su Vučić i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast nakon 14 godina. Vučić je prvi objavio rezultate priznavši poraz svoje izborne liste. "Islamska Republika Iran je oduvek težila da razvija i jača prijateljske odnose sa Vladom i narodom Srbije i nada se da će ovaj događaj otvoriti put napretku i prosperitetu srpskog naroda i dalje ojačati dugogodišnje odnose i veze među narodima dve zemlje," stoji dalje u saopštenju iranske ambasade. Zvanični Beograd održavao je prijateljske odnose sa režimom u Iranu prethodnih godina uprkos kritika zapadnih partnera prije svega Sjedinjenih Država zbog prisustva srpskog ministra informisanja i telekomunikacija Borisa Bratine na sahrani iranskog vrhovnog lidera Alija Hamneija u julu ove godine. Vijeće Evropske unije usvojilo je u avgustu ove godine odluku kojom su izmijenjene postojeće restriktivne mjere prema Iranu sa kojima se nije uskladila Srbija. Također dok se u američkom Senatu raspravlja o inicijativi za uvođenje sankcija zvaničnicima Srbije zbog saradnje sa Rusijom, Kinom i Iranom, zvanični Beograd produbljuje veze sa Teheranom u oblasti veštačke inteligencije i informaciono-komunikacionih tehnologija. Beograd je sa Teheranom od februara 2025. godine potpisao memorandum o saradnji u toj oblasti, dogovoreno je formiranje zajedničkog komiteta za njegovo sprovođenje, dok su se dvojica ministara Vlade Srbije sastala sa iranskim kolegama i dogovarali produbljivanje saradnje. Sjedinjene Države su od 28. februara u ratu sa Iranom, dok je zvanični Teheran izložen i sankcijama Evropske unije, čijem članstvu teži Srbija.

Gradske službe, uz pomoć brojnih građana, počeli su 26. oktobra sa raščišćavanjem Pionirskog parka u centru Beograda, nekadašnjeg šatorskog naselja pristalica vlasti Aleksandra Vučića. Građani su prethodne noći ušli u Pionirski park i uklonili šatore i ograde oko kampa, u kojem su duže od godinu i po dana boravile pristalice vlasti. Ćacilend, ograđeni prostora kod Predsedništva Srbije, srušen je tokom slavlja pobede "Studentske liste" koja je na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji osvojila 51,47 odsto glasova, prema preliminarnim procenama nevladine organizacije CRTA. Prethodno, nosilac liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić priznao je izborni poraz. Tada su iz takozvanog Ćacilenda počeli da odlaze ljudi obučeni u crno koji su tamo došli nekoliko sati ranije, a potom su se povukle i brojne policijske snage koje su uoči zatvaranja birališta došle kod Republičke izborne komisije i Predsedništva. Ubrzo posle toga građani su ušli u Pionirski i počeli da uklanjaju šatore i ograde. Prvi šatori u Pionirskom parku postavljeni su u martu 2025. kao odgovor na antivladine proteste sa kojih se tražila odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra 2024. Od tada u "Ćacilendu" je zabeležen niz incidenata. Kako je RSE ranije pisao, u šatorskom naselju, među pristalicama vlasti, bili su i članovi ultradesničarskih grupa, osobe sa kriminalnim dosijeima, pa i osuđeni za ubistvo. Ljudi iz tog prostora bacali su pirotehnička sredstva, baklje, petarde i topovske udare na građane koji su demonstrirali 2025. u blizini "Ćacilenda" i Skupštine. Mediji u Srbiji izveštavali su i o nizu napada na novinarske ekipe koje su izveštavale u blizini šatorskog naselja navodeći da pripadnici policije ne reaguju na te incidente. Čelnici policije negirali su te navode.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski čestitao je na izbornim rezultatima vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji uz komentar da su se u zemlji dogodile "velike promjene" pobjedom "Studentske liste". "Ovo je, nesumnjivo, novo poglavlje u historiji ove zemlje i njenog naroda. Želimo Srbiji uspjeh, istinski razvoj i srdačne odnose s evropskom zajednicom," rekao je Zelenski. Prema preliminarnim procjenama "Studentska lista" je osvojila 52,65 posto glasova, dok je "Ujedinjena Srbija" bivšeg predsjednika Aleksandra Vučića osvojila 39,22 posto glasova. Tragedija u Novom Sadu pokrenula je masovne antivladine proteste koji su nakon dvije godine doveli do izbora na kojima su Vučić i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast nakon 14 godina. Iako podržava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, Srbija je među rijetkim evropskim zemljama koja nije uvela sankcije Rusiji nakon invazije na Ukrajinu i koja održava veze sa Moskvom uprkos upozorenjima Brisela i Washingtona. Protiv uvođenja sankcija Rusiji je i "Studentska lista". Studenti u blokadi su ranije izjavili da će Srbija zadržati "principijalno stanovište o neuvođeenju restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji". U objavi na platformi X Zelenski, koji je u avgustu po prvi put boravio u Srbiji, napisao je da u Ukrajini zahvaljuju Srbiji na poštovanju prema našem narodu, našoj državi i našoj nezavisnosti." "Uvijek slavimo naša zajednička postignuća – sve ono što jača naša društva i pruža ljudima više prilika. Spremni smo nastaviti širiti našu saradnju, a neka se sve dobre nade naroda Srbije ostvare." Uprkos vezama Beograda sa Kremljom Srbija i Ukrajina uspostavljaju saradnju, dok su obje zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji.

Kremlj želi nastaviti razvijati odnose sa Srbijom, uprkos što je na parlamentarnim izborima stranka njihovog saveznika bivšeg predsjednika Aleksandra Vučića izgubila od "Studentske liste" saopštila je Moskva. Glasnogovornik Kremlja Dmitri Peskov dodao je i da je "za tango potrebno dvoje", prenosi Reuters. Peskov je također izjavio da se Moskva nada kako će novi studentski lideri Srbije shvatiti da je saradnja s Rusijom u interesu njihove zemlje. Prema preliminarnim procjenama "Studentska lista" je osvojila 52,65 posto glasova, dok je "Ujedinjena Srbija" bivšeg predsjednika Aleksandra Vučića osvojila 39,22 posto glasova. Tragedija u Novom Sadu pokrenula je masovne antivladine proteste koji su nakon dvije godine doveli do izbora na kojima su Vučić i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast nakon 14 godina. Vučić je prvi objavio rezultate priznavši poraz svoje izborne liste. Zvanični stav Moskve prema Vučiću poslednjih godina uglavnom je bio jasan – Kremlj ga vidi kao političkog partnera i podržava nastavak odnosa Beograda i Moskve. Srbija je pod Vučićevim vodstvom nastavila da održava veze sa Moskvom uprkos upozorenjima iz Brisela i Vašingtona. Jedan od razloga zbog kojih Srbija poslednjih godina stagnira u procesu pridruživanja Evropskoj uniji je i zbog neuvođenja sankcija Rusiji, u čemu nije sledila spoljnu politiku Brisela. No, protiv uvođenja sankcija Rusiji je i "Studentska lista". Studenti u blokadi su ranije izjavili da će Srbija zadržati "principijalno stanovište o neuvođeenju restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji". Vlasti u Srbiji se oslanjaju na podršku Moskve u međunarodnim organizacijama u pojedinim pitanjima, prije svega, u nepriznavanju Kosova kao nezavisne države, ali i odbijanju da se u Srebrenici u julu 1995. dogodio genocid.

Studentska lista postigla je generacijski uspjeh, kaže Nikola Xaviereff-Weckwerth, stučnjak za pitanja Balkana iz nevladinog Nemačkog saveta za spoljne odnose, u prvom komentaru na rezultat vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. Dodaje da Aleksandar Vučić, lider Srpske napredne stranke (SNS), koja je državom vladala punih četrnaest godina, ostaje faktor koji će izbornim pobjednicima "disati za vratom". "Izborni rezultat oslikava da je srpsko društvo polarizovano. Međutim, ne u odnosu 50 prema 50, nego u sistemu koji nije fer i nije pravedan. Možemo da kažemo da studenti vjerovatno imaju veću podršku od ovih 52 posto, ali su morali da se bore protiv sistema koji je potpuno neuravnotežen. Tako da je ovo generacijska pobjeda, kontinentalna pobjeda za čitavu Evropu", kaže Xaviereff-Weckwerth u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), ubrzo nakon što je Vučić priznao poraz. Prema preliminarnim rezultatima izbornih posmatrača, "Studentska lista" dobila je oko 52 odsto glasova, za deset odsto više od "Ujedinjene Srbije" liste koju je predvodio Aleksandar Vučić. Kandidate na "Studentskoj listi" odredili su plenumi fakulteta, koji su izrasli u vodeću političku snagu tokom dvogodišnjih protesta fokusiranih na zahteve protiv korupcije i za vladavinu prava. Šta predstoji?RSE: Vučić je u svom govoru čestitao pobedu suprotnoj strani i istovremeno upotrebio rečnik koji se može definisati kao govor mržnje. Vidimo li u tome elemente buduće srpske političke svakodnevice? Xaviereff-Weckwerth: Svakako. Konflikt u srpskom društvu i srpskoj politici neće nigdje nestati. Mi ćemo sada da vidimo novi način politizovanja društva. Ovo će biti nova logika, gdje postoji novi sloj društva koji će u parlamentu i državnim institucijama biti aktivan, pokušati da preuzme poluge moći, ali, naravno, to neće biti ni lako ni brzo. Što se tiče Vučića, koji će sada sjediti u parlamentarnim klupama, on, naravno, koristi ovo priznanje poraza da bi se već pozicionirao za djelovanje u narednom periodu. Mislim da je bitno naglasiti da sada imamo i predsjedničke izbore i tu, naravno, vjetar u leđa ide studentima i opoziciji. Tu treba sačekati da se smire tenzije i studiozno pripremiti izbore za predsjednika. A što se tiče perioda poslije Nove godine, mislim da će, u svakom slučaju, biti puno prljavih taktika, puno demagogije od strane Vučića i njegovih kolega u parlamentu. I, u suštini, najteži dio posla na neki način tek sad dolazi, zato što smo to vidjeli i u drugim državama, i u Poljskoj i u Italiji. Kada se sruši desnica i kada dođu socijaldemokrati ili centristi na vlast, oni ne mogu građanima tako brzo da isporuče politike i rezultate koje bi željeli. Da li je nova vlast leva, desna ili centristička?RSE: Studentski pokret ne možemo smestiti ni na levicu, ni na desnicu, ni u centar. Oni idu ka većini u parlamentu, a istovremeno nemaju ni kandidata za premijera. Kako odgovoriti na tolike nepoznanice? Xaviereff-Weckwerth: Njihova taktitka je bila da nemaju ličnost koja bi predvodila ovaj pokret, kako druga strana, odnosno Vučićeva partija, ne bi mogla da ih napada. Ono što možemo da kažemo za "Studentsku listu" jeste da je to jedan buntovni pokret. Oni su rođeni iz frustracije zbog svega onoga unutar države čime nisu zadovoljni. I možemo da se vratimo na 2024. godinu, pad nadstrešnice i sve ono što se desilo, to jest ono što se nije desilo, a trebalo je da se desi u pravnoj državi. Tako da ja ne bih sad govorio o tome kakva će biti njihova ekonomska politika, kakva će biti njihova vanjska politika. Ali ono što mogu da kažem jeste da je to politika čišćenja svoje kuće. Čišćenja i jednostavno iskopavanja svega onoga što je u sistemu oronulo, što je zarđalo, kako bi se na neki način pokušala uspostaviti pravna država, institucionalna država, država u kojoj su procesi bitni, a ne demagogija i ličnosti koje prevladavaju nad politikama. Na neki način imam velika očekivanja, zato što bi ono što bismo mogli da dobijemo nastavkom vladavine Vučića i njegove partije bila daljnja autokratizacija. U suštini, ono što ćemo dobiti sa Studentskom listom biće pokušaj liberalizacije, ali to nije liberalizam, to je pokušaj. Mislim da će im trebati neko vrijeme da se, naravno, uopšte oglase o tome šta će i kako će raditi, kakav će biti njihov pristup prema Rusiji, prema Americi. Prema Evropskoj uniji će vjerovatno na neki način artikulisati novi početak odnosa između EU i Srbije. Menja li se odnos prema Rusiji i Kini?RSE: A prema Rusiji? Xaviereff-Weckwerth: Mislim da će nova vlada na neki način imati sreću što Rusija nema vremena za njih i što mogu da nastave dosadašnju politiku, da se ne miješaju direktno u odnose s Rusijom. Vjerovatno neće uvesti sankcije Rusiji, osim ako ne bude nekog ogromnog pritiska Evropske unije. To ne vidim. Moramo, naravno, da vidimo gdje će završiti ovi pregovori između NIS-a (Naftna industrija Srbije) i MOL-a (Rusija pregovara sa mađarskom kompanjom MOL o prodaji NIS-a, kako bi Srbija izbegla američke sankcije zbog visokog udela ruskog kapitala, prim.red.). To još uvijek nije gotovo, ali to je nešto što se vuče iz prošlog sistema, tako da oni to, u suštini, mogu da završe. Kina je najinteresantnija, po meni. Ja bih rekao da je Kina puno interesantnija nego Amerika. RSE: Zašto? Xaviereff-Weckwerth: Zato što je u protekle tri-četiri godine, u suštini, od ta četiri stuba međunarodne politike, Kina bila jedini stabilni stub za Srbiju. To je svjetska sila s kojom je Vučić uspijevao da održi dobre odnose i da dobije nešto za državu. Može li se održati ekonomski rast Srbije?RSE: Da li će to znači i promenu pogleda Kine na Srbiju? Xaviereff-Weckwerth: Mislim da će Kina tu biti pragmatična. S druge strane, za "Studentsku listu" će jedna stvar biti vrlo bitna u srpskom društvu, a to je da nastave ekonomski rast. Jer to je jedna stvar koja se može reći, pod vođstvom Vučića, ostvaren je ekonomski rast. Ne zbog njega samog, naravno, nego zbog više faktora. Postoji nejednakost u društvu, ali ipak je postojao rast i realizovani su mnogi infrastrukturni projekti, iako je dosta tih projekata povezano s nekim dubioznim iznosima novca. Ali mislim da je to nešto u čemu će ovaj pokret takođe morati da se dokaže: kako da zadrži ono što je dobro, a kako da odbaci ono što je loše. Može li region da odahne?RSE: Studentski pokret je malo govorio o pitanjima globalne, pa i regionalne politike, ali neke stvari su jasne. Ne nameravaju da uvedu sankcije Rusiji, a što se tiče regiona, Kosovo je za njih deo Srbije, a zalažu se i za bliske odnose sa Republikom Srpskom. Zašto po vama ova promena ipak može biti dobra vest za region? Xaviereff-Weckwerth: Postoji uvjerenje da je Srbija, kao najveća država, ključ za regionalnu stabilnost i regionalni ekvilibrijum. To znači da među državama regiona Zapadnog Balkana postoji određeni odnos snaga koji održava balans i ravnotežu. Srbija je kroz ovu prizmu posmatrana kao faktor stabilnosti. Međutim, kritičari uvijek kažu da je Srbija stabilan faktor nestabilnosti. Ja mislim da će s ovom promjenom vlasti Srbija postati malo stabilnija u odnosima s državama regiona, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Kosovo. Ovdje je najbitnije naglasiti, po meni, da Bosna ima svoje unutrašnje probleme, a Kosovo je jedno veliko problematično pitanje. Ono na šta bih ja obratio pažnju jeste Crna Gora, koja sad završava put integracije u EU. Bilo je problema i uticaja, to jest straha da će biti negativnog uticaja iz Beograda tokom ovog posljednjeg perioda integracije u EU. I to je nešto gdje ja vidim da ova nova vlast može da bude pozitivna, da uspjeh Crne Gore ne bude viđen kao neuspjeh Srbije i da ne bude hibridnih aktivnosti koje bi usporavale taj proces ili širile politiku mržnje prema Crnoj Gori. 25. oktobar i 5. oktobar - ima li sličnosti?RSE: Ovo nije prvi put da se Srbiji ovako nešto događa u skorijoj istoriji. Ono što se danas desilo u mnogo čemu podseća na 5. oktobar 2000, kada je srušen Slobodan Milošević. A znamo kako se taj eksperiment završio. Svi rizici su i dalje tu. Šta bi moglo buditi veru da se sličan scenario neće ponoviti? Xaviereff-Weckwerth: Aleksandar Vučić je u svojoj izjavi, u stvari, rekao da znamo kako je to bilo 2000. godine. Tako da ja mislim da mi ne gledamo kraj Aleksandra Vučića. On će zasigurno još mnogo godina biti politički akter. Mislim da je za "Studentsku listu" vrlo bitno da oni sad, u suštini, predstave ljudima plan i program. Šta, kako i zašto namjeravaju da rade. Jer ako oni to ne urade, imaju iza sebe jednu političku zvijer, jednu političku mašineriju koja će im disati za vratom i koja će na vrlo, vrlo spretne načine iskoristiti njihove probleme, njihove lapsuse, njihove greške i instrumentalizovati ih na najbolji način. Tako da, zato kažem, ovo će sad biti borba uzbrdo. Svaka čast Studentskom pokretu na ovom istorijskom postignuću. Ovo je generacijski simbol, ovo je pobjeda kontinentalne veličine, ali oni moraju da shvate da sad predstoji veliki rad i da ono što žele da urade moraju da predstave ljudima kao plan i program, da stvarno zasuču rukave i rade. Šta Evropa može da nauči?RSE: Šta u tom smislu primer Vučića govori u kontekstu evropskog populizma? U kojoj meri je on zaista specifičan? Xaviereff-Weckwerth: Populizam i autokratizacija društva u Srbiji od 2012. godine ipak imaju poseban naboj, zato što u Srbiji ne postoji kontekst evropskih institucija, gdje ipak postoje neki mehanizmi kontrole i ravnoteže (checks and balances), neke poluge, sistem u kojem je moć razdvojena. To je prva stvar. Drugo, moramo da povežemo ove izbore i frustraciju među stanovništvom u Srbiji s jednom opštom frustracijom u Evropi, zato što nešto što se dešava u Italiji ili u Parizu ima odjeka i, naravno, sličnosti i paralela s onim što doživljavaju ljudi koji žive u Srbiji. To je taj dio globalizacije koji omogućava svima nama da živimo u jednom vremenskom, socijalnom i tehnološkom prostoru, gdje dijelimo frustracije, dijelimo i sreću, ali vidimo i šta ne valja. I kriza demokratije, liberalne demokratije, nije prisutna samo u zemljama Evropske unije, a nije ni samo u Srbiji. Ta kriza postoji, ona je drugačija, ali u svakom slučaju ljudi u Srbiji su morali da se bore i da se napregnu puno više nego ljudi koji žive u stabilnim demokratijama Evropske unije.

Slavlje za Studentsku listu, poraz za, do sada vladajuću, Srpsku naprednu stranku. To je rezultat vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. "Jasno je da smo ove izbore izgubili", izjavio je doskorašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić sat i po vremena po zatvaranju birališta. Građani i predstavnici Studentske liste slavili su na ulicama širom zemlje.

Veliki broj građana izašao je na ulice gradova Srbije da proslavi pobedu "Studentske liste", pošto je bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić priznao poraz svoje liste "Ujedinjena Srbija"

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Layen) u zajedničkom saopštenju su čestitali Studentskoj list i potvrdili spremnost evropskih institucija da pomognu napredak Srbije na putu ka EU. "Spremni smo da podržimo reforme u oblasti vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije i jakih demokratskih institucija, i da zajedno radimo na ostvarivanju evropske budućnosti Srbije", poručili su fon der Lajen i Košta u objavi na mreži X. Prema preliminarnim rezultatima nevladinih organizacije CRTA i CeSID "Studentska lista" je dobila oko 52 odsto glasova, a "Ujedinjena Srbija" bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića oko 40 odsto. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da ishod izbora u Srbiji označava novi početak u odnosima sa Briselom. "Za Srbiju može da počne novo poglavlje. Vrata EU su otvorena i spremni smo da zajedno idemo napred", navela je Kos u pisanoj izjavi koju je njen kabinet podelio sa novinarima. Čestitajući Studentskoj listi na pobedi, ona je ocenila da je Srbija pokazala svoj glas i da su, posle skoro dve godine protesta za demokratiju, vladavinu prava i borbu protiv korupcije, građani izašli na izbore u istorijskom broju. "Upravo su to vrednosti koje su u samom srcu naše Evropske unije", poručila je Kos. U svom programu "Studentska lista" se fokusirala na unutrašnja pitanja Srbije.

"Ovo je jedna šansa da počnemo da se lečimo kao društvo, da kaznimo one koji su odgovorni i da pokušamo da živimo kao sav normalan svet", izjavio je za RSE Dušan Spasojević, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Nakon pobede Studentske liste na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji, Spasojević kaže da je to jedna velika i donekle neočekivana pobeda i vrlo ozbiljan poraz Srpske napredne stranke (SNS). "Iznenađenje je taj ubedljiv rezultat, kao i činjenica da baš niko nije prešao cenzus čime se potvrdilo ipak da je ovo bila bitka dve velike liste", naveo je. Doskorašnji predsednik Srbije i kandidat na listi "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić priznao je poraz na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra. On je rekao da je na osnovu uzorka jasno da je SNS izgubio izbore, a da je pobedila Studentska lista, koja će imati između 135 i 140 mandata, a SNS oko 105 mandata. Rekao je da druge liste, osim manjinskih, nisu prešle cenzus. 'Najveći izazov usmeriti očekivanja'Kao jedan od najvećih izazova za novu vlast, politikolog Dušan Spasojević vidi to kako da usmerava očekivanja. "Ali mislim da bi bilo izuzetno važno da svedemo očekivanja i da ne verujemo da će već sledećeg petka Srbija biti pravna država i da će svi koji to zaslužuju biti u zatvoru", naveo je. Spasojević kaže da je poraz Srpske napredne stranke i njenog kandidata za premijera Aleksandra Vučića takav da su morali da ga priznaju. Upitan da li su vanredni parlamentarni izbori bili referendumska atmosfera, Spasojević je naveo da se to može reći bez dileme. "Vučić je pokušao da preseče krizu raspisivanjem vanrednih izbora, ali to nije uspeo, nije mogao da preokrene taj trend", rekao je. Politikolog Spasojević kaže da je SNS kontrolisao sve do pre dve godine i tragičnog događaja u Novom Sadu, kada je u obrušavanju betonske nadstrešnice stradalo 16 osoba. "Njihov odgovor na to i ta želja da niko od njih ni za šta ne bude odgovoran, je dovela do ovoga. Da je neki ministar završio u zatvoru, da je neko uhapšen, ne bi gledali ove scene, a svakako ne na ovaj način", smatra on. Upitan za očekivanja od nove vlasti, Spasojević kaže da očekuje da uspostave poštovanje zakona, slobodu medija i da vrate autonomiju Univerzitetu. "Verujem da bi već te neke osnovne stvari bile veliki korak unapred", dodao je. Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) i agencija Ipsos saoštili su da je na osnovu 56 odsto obrađenog uzorka, pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima odnela Studentska lista sa 52 odsto glasova.