Novinarska udruženja u Srbiji osudila su pretnje predsedniku Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veranu Matiću i zatražila procesuiranje odgovornih. Pretnja je objavljena na nalogu na društvenoj mreži X uz fotografiju Verana Matića, a posle njegovog gostovanja u jednoj televizijskoj emisiji. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) pozvalo je policiju i Tužilaštvo da bez odlaganja identifikuju osobu koja stoji iza naloga sa kojeg je upućena pretnja. NUNS je upozorio da poziv na ubistvo Matića ozbiljno ugrožava njegovu bezbednost. Dodaje se da pretnje dolaze nakon višemesečne kampanje targetiranja, diskreditacije i blaćenja kojoj je Matić izložen u režimskim medijima. "Kontinuirano označavanje pojedinaca kao "neprijatelja", praćeno govorom mržnje i pozivima na nasilje, stvara atmosferu u kojoj su ovakve pretnje očekivana posledica", navedeno je u saopštenju. Na otkrivanje i sankcionisanje odgovornog za pretnje Matiću, pozvalo je i Udruženje novinara Srbije (UNS). UNS je naveo da su pretnje novinarima i medijskim radnicima neprihvatljive i da je efikasno postupanje policije i tužilaštva od ključnog značaja za zaštitu bezbednosti novinara i sprečavanje atmosfere nekažnjivosti. Veran Matić je nedavno za RSE rekao da je prema podacima Vrhovnog javnog tužilaštva, u protekle dve godine evidentiran 271 slučaj napada, pretnji i drugih oblika ugrožavanja bezbednosti novinarki i novinara. "Pravosnažno je okončano svega 12 slučajeva. To znači da je u više od 95 odsto predmeta izostao pravosnažan sudski epilog", naveo je Matić. U nedavnoj Rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope izražena je zabrinutost zbog prekomerne upotrebe sile tokom antivladinih protesta, ali i drugih kršenja ljudskih prava i ugrožavanja slobode medija u Srbiji. Rezolucijom se upozorava i na pritiske, napade, targetiranja pripadnika civilnog sektora. Srbija je prema Indeksu slobode medija za 2026. godinu Reportera bez granica rangirana na 104. mesto, od ukupno 180, u grupu zemalja gde je "teška situacija".

Branioci bivšeg šefa beogradske policije Veselina Milića podneli su krivičnu prijavu protiv visokih policijskih zvaničnika Marka Krička i Boška Sekulovića, saopšteno je 30. jula iz advokatske kancelarije koja zastupa Milića. U saopštenju se navodi da su Višem javnom tužilaštvo u Beogradu podneli krivične prijave protiv načelnika Uprave kriminalističke policije Krička i načelnika Službe za suzbijanje kriminala Sekulovića - zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja. "Suština krivične prijave ogleda se u tome da prijavljena lica nisu nadležnom tužilaštvu dostavila dokaze kojima su raspolagala, a iz kojih je jasno i nedvosmisleno proizlazilo da činjenice navedene u krivičnoj prijavi protiv Veselina Milića nisu istinite", navodi se u saopštenju. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) do objave vesti nije odgovorilo na hitan upit Radija Slobodna Evropa (RSE) za komentar. Odgovor do objave vesti nije stigao ni iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Do hapšenja i smene bivšeg šefa beogradske policije Veselina Milića došlo je 15. maja, nekoliko dana nakon ubistva Aleksandra Nešovića. Nešović, koji se dovodi u vezu sa organizovanim kriminalom, ubijen je u noći 12. maja u restoranu "27" u beogradskom naselju Senjak. Njegovo telo je pronađeno 21. maja blizu Inđije. Za ubistvo je optužen Saša Vuković, zvani Boske. Veselin Milić je bio u pritvoru, pored ostalog, zbog sumnje da je pomagao počiniocu u prikrivanju krivičnog dela. Međutim, Tužilaštvo je 9. juna saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave koja se na to odnosila. Viši sud u Beogradu mu je 6. jula ukinuo pritvor i pustio ga da se brani sa slobode. Milić se u optužnom predlogu Tužilaštva sada sumnjiči da nije prijavio krivično delo i da je falsifikovao službenu ispravu. Advokatska kancelarija koja zastupa Milića ocenjuje da do "obrta" u slučaju "Senjak" nije došlo zbog toga što je bivši šef beogrske policije bio "privilegovan", već "oštećen nezakonitim i zlonamernim postupanjem" visokih policijskih funkcionera Krička i Sekulovića - protiv kojih su podneli krivičnu prijavu. "Takvo postupanje dovelo je do pokretanja krivičnog postupka i određivanja pritvora prema Veselinu Miliću, čime mu je neosnovano ograničeno pravo na ličnu slobodu i povređeno pravo na čast", dodaje se u saopštenju kancelarije Vasiljević legal. Ocenjuje se i da su dvojica čelnika MUP-a "nezakonitim postupanjem iz ličnih pobuda diskreditovali Veselina Milića u javnosti i doveli do njegovog udaljenja sa dužnosti načelnika Policijske uprave za grad Beograd". Iz advokatske kancelarije koja zastupa Milića nisu naveli o kakvim je ličnim pobudama reč. Ko je obuhvaćen optužnicama za ubistvo Nešovića?Za ubistvo Nešovića tereti se Saša Vuković, a još pet osoba je obuhvaćeno tom optužnicom. Oni se terete da su mu pomogli da prikrije tragove ubistva i ukloni telo. Prema navodima Tužilaštva, ubistvu je prethodila rasprava nakon koje je Nešović napustio restoran na Senjaku. Navodi se da ga je nakon toga Vuković pozvao da se vrati radi pomirenja, a da je, kad se Nešović vratio, Vuković izvadio pištolj i u njega ispalio najmanje deset hitaca. Ostali optuženi se terete da su nakon ubistva uklanjali čaure i druge tragove, izneli telo iz restorana, a potom ga prevezli do mesta gde je telo stavljeno u bure sa malterom i zakopano. U odvojenom optužnom predlogu protiv bivšeg šefa beogradske policije Veselina Milića navodi se da se Milić sumnjiči da nije prijavio teško ubistvo u restoranu '27' o kojem je imao saznanja, kao i da je službenu belešku uneo neistinite podatke i izostavio važne činjenice o svojim kontaktima sa učesnicima događaja. Odnosno, da se sumnja da je Milića u noći 12. maja pozvao vlasnik restorana da mu "kao policajcu kog lično poznaje i u koga ima poverenja" prijavi da je u njegovom restoranu ubijen Nešović, ali da Milić to nije prijavio. Navodi se i da je 13. maja u službenoj belešci u policiji Milić uneo "neistinite podatke", kao i da nije uneo "određene važne podatke".

Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da Bezbednosno-informativna agencija (BIA) nije odgovorila na njihove zahteve da se u istrazi ubistva u kafiću "Panda" na Kosovu 1998. obavi razgovor sa tadašnjim čelnicima Državne bezbednosti Jovicom Stanišićem i Frankom Simatovićem, kao i sa aktuelnim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Advokat porodica ubijenih Ivan Ninić zatražio je 27. jula reakciju vrhovnog javnog tužioca, navodeći da Tužilaštvo za organizovani kriminal duže od tri godine nije odgovorilo na njegov predlog da se kao svedoci u slučaju ubistva šestorice mladića srpske nacionalnosti saslušaju Stanišić, Simatović i Vučić. U Tužilaštvu za Radio Slobodna Evropa (RSE) navode da su "preduzeli radnje na utvrđivanju okolnosti da li predložena lica poseduju saznanja koja bi ih kandidovala kao kredibilne svedoke u istrazi, tako što su u više navrata od BIA-e zatražili obavljanje razgovora sa navedenim licima o okolnostima koje su značajne za istragu". "Međutim, odgovor na te zahteve još uvek nije dostavljen", kažu u Tužilaštvu i dodaju da će u zavisnosti od rezultata traženog izveštaja preduzeti dalje korake. BIA nije odmah odgovorila na pitanja RSE povodom ovih navoda. Advokat Ivan Ninić je u zahtevu vrhovnom javnom tužiocu naveo da je saslušanje Stanišića i Simatovića predložio zbog provere posrednih saznanja jednog od svedoka koja se odnose na Simatovića i njegova eventualna saznanja o događaju u kafiću "Panda" u Peći. Saslušanje Vučića predloženo je jer je više puta javno govorio da postoje određena saznanja o ubistvu u "Pandi". Vučić je 2013. godine, tada kao prvi potpredsednik Vlade, rekao da nema dokaza da su taj zločin počinili Albanci i da će se javnost u Srbiji suočiti sa strašnim saznanjima. Saslušanje je, kako je naveo advokat Ninić, predloženo "imajući u vidu Vučićeve državne funkcije, a posebno funkciju šefa Biroa za koordinaciju službe bezbednosti koju je obavljao od 2013. godine, što mu je omogućilo uvid u naročito osetljive informacije iz sektora bezbednosti". Uz zahtev za reakcijom vrhovnog tužioca, Ninić je od Tužilaštva za organizovani kriminal 27. jula zatražio da proveri navode da je Radomir Boban Baćović neposredni izvršilac masakra. Ove tvrdnje je u video obraćanju na društvenoj mreži Telegram 18. jula izneo crnogorski begunac Miloš Medenica, dodajući da je Baćović "još od devedesetih poznat kao lice koje je radilo za tadašnju službu državne bezbednosti". U Tužilaštvu za RSE navode da Baćović u slučaju "Panda" nije ispitan ni u kom svojstvu, jer ga u dosadašnjoj istrazi niko nije spomenuo kao kredibilnog svedoka. Dodaju i da se ne protive predlogu advokata porodica ubijenih, koji je zatražio vanredni nadzor nad njihovim radom na slučaju koji je počeo 2016. godine i još je u fazi istrage. "(Postupak) nije okončan zbog toga što se do ovog momenta nije došlo do dokaza potrebnih za postojanje osnovane sumnje ko su izvršioci", kažu u Tužilaštvu. Dodaju i da su spremni da Vrhovnom javnom tužilaštvu dostave izveštaj o svim preduzetim radnjama u istrazi". Srednjoškolci Ivan Obradović, Zoran Stanojević, Svetislav Ristić, Dragan Trifović i Vukosav Gvozdenović, i student Ivana Radović ubijeni su 14. decembra kada su dvojica maskiranih ljudi upala u kafić "Panda" u Peći i počela da pucaju. Ubistvo se dogodilo u vreme kada su međuetničke tenzije na Kosovu bile visoke. Rat između srpskih snaga i Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) je već počeo. Na dan ubistava u "Pandi", u zasedi srpskih snaga ubijeni su pojedini pripadnici OVK-a, dok su nosili oružje iz Albanije. Ubistva u "Pandi" su posmatrana kao čin osvete, što je rezultiralo hapšenjem Albanaca u Peći. Svi su oslobođeni 12 meseci kasnije pred sudom u Beogradu zbog nedostatka dokaza.

Paralelne institucije Srbije na Kosovu, za Naima Rašitija (Rashiti), iz nevladine Grupe za balkansku politiku, odraz su planiranog i namernog pokušaja Beograda da održi status kvo za Srbe na Kosovu. Drugim rečima, navodi ovaj sagovornik, reč je o pokušaju sprečavanja integracije Srba u kosovsko društvo i institucionalni sistem. Rada Trajković, iz Evropskog pokreta Srba sa Kosova, pitanje paralelizma povezuje sa pitanjem bezbednosti, navodeći da se poverenje srpske zajednice u kosovske institucije nije razvilo, zbog čega se ta zajednica vezala za one institucije koje joj obezbeđuju finansijski opstanak. Rašiti i Trajković izneli su ocene u "Uvidu" Radija Slobodna Evropa (RSE), u kome se govorilo o problemima paralelne vlasti, a povodom saznanja koja se vezuju za ime Snežane Paunović, ministarke lokalne samouprave u Vladi Srbije. Kako na Kosovu deluju paralelne institucije Srbije?O slučaju PaunovićUvidom u javne baze podataka RSE je utvrdio da je, pre nego što je 2025. postala ministarka, Snežana Paunović primala platu kao poslanica, ali i kao direktorka Apotekarske ustanove Peć na Kosovu. Ova ustanova, međutim, zvanično ne postoji od 2021. godine. Apotekarska ustanova Peć, sa sedištem u obližnjem Goraždevcu, ugašena je 7. oktobra 2021, odlukom Vlade Srbije. Zahtev da se obriše iz registra zdravstvenih ustanova 2021. podnosi upravo Snežana Paunović, pokazuju dokumenta koja je analizirao RSE. Ona je, međutim, nastavila da prima platu kao vršiteljka dužnosti direktora Apotekarske ustanove Peć sve do 15. aprila 2025, kada je postala ministarka. To pokazuju izveštaji o prihodima i imovini, koje je Paunović sama podnela Agenciji za sprečavanje korupcije. Tokom zasedanja Skupštine Srbije 28. jula Paunović je pak izjavila da ne postoji odluka Vlade Srbije o gašenju apotekarske ustanove Peć. "Iz 2021. godine postoji odluka Vlade o formiranju Apotekarske ustanove Kosovska Mitrovica i predlog za integraciju pet apotekarskih ustanova u tu novoformiranu ustanovu", navela je Paunović. Međutim, javna dokumentacija pokazuje da Vlada Srbije u odluci o osnivanju Apotekarske ustanove Kosovska Mitrovica navodi i da Apoteka Peć prestaje sa radom, kao i da Apoteka Kosovska Mitrovica preuzima sredstva, imovinu, prava, obaveze i zaposlene u apoteci Peć. Zašto se gubi poverenje u institucije?Poslednji slučaj, navodi Rada Trajković, samo produbljuje nepoverenje Srba, građana Kosova. Odnos vlasti Kosova prema njima ona opisuje kao represivan, ali dodaje da saznanja poput poslednjih vezanih za ministarku Paunović utiču i njihov pad poverenja u Beograd. "Oni se sve više okreću nekim momcima sa ćoška, da ne kažem paralelnim strukturama ili kriminogenim, jakim momcima u koje veruje da će ih zaštititi", kaže Trajković. Govoreći o nepoverenju u institucije sistema, Naim Rašiti konstatuje da se novac danas na Kosovu koristi, od obe strane, "za deljenje gotovine pred izbore kako bi se kupila podrška". Kako se stiglo dovde?Briselski sporazum o normalizaciji odnosa koji su Srbija i Kosovo potpisali 2013. godine, predviđao je i integraciju srpskih institucija u kosovski sistem. Odmah po potpisivanju predstavnici Srba su ušli u kosovski Parlament, Vladu, policiju i pravosuđe. Institucije su, međutim, od 2022. godine, masovno napuštene, zbog odluke Vlade Kosova o preregistraciji vozila sa srpskim na kosovske tablice, kao i zbog smene direktora policije na severu, delu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom, koji je odbio da tu odluku sprovede. Kosovske vlasti su odgovorile raspisivanjem vanrednih izbora za četiri opštine na severu, koje su u toj regiji većinom bojkotovali, pa su izabrani gradonačelnici albanske nacionalnosti. Usledili su protesti, pa i sukobi sa snagama reda. Polovinom 2025. godine ponovo su održani izbori, na kojima su se Srbi vratili u institucije, a proces povratka u policiju i pravosuđe još traje. U istom periodu nastavljeno je zatvaranje institucija koje finansira Srbija, što je one koji su imali dvostruki status, zaposlenih na Kosovu i u Srbiji, dovelo u poziciju da primaju plate sa dve strane. Plate sa dve straneKritike zbog dvostrukih zarada koje se upućuju Srbima zaposlenim u institucijama Srbije i Kosova, Rada Trajković, naziva "surovim". "Posebno zbog svega onoga što su Srbi na Kosovu preživeli u poratnom periodu. Kada ih sa jednog prostora izbacite iz gotovo svih institucija, onda se postavlja pitanje da li želite multietničko Kosovo ili ne. Ukoliko želite da Srbi opstanu, oni ne mogu opstati bez novca. Novac je jako važan. Suštinski tako su nastale te institucije, koje su bile međunarodno podržane", podvlači Trajković. "Situacija će ostati ovakva", konstatuje Rašiti verujući da do relaksacije odnosa ne može doći bez promene pristupa Srbije odnosima koje gradi sa državama u regionu Zapadnog Balkana. Govoreći konkretno o paralelizmu institucija, insistira: "Novac se danas koristi i u političkom sistemu Kosova za deljenje gotovine pred izbore kako bi se kupila izborna i politička podrška. Srpski sistem to radi u Srbiji već veoma dugo. Društvo više nema poverenja u institucije; politički lideri kupuju političku podršku, a institucije su generalno slabe, nepouzdane i neefikasne". Primeri i posledice- Izgradnja olimpijskog bazena u Leposaviću na severu Kosova, započeta je kroz sistem Srbije pre gotovo dve decenije. I pored toga, bazen do danas nije završen, na njegovom mestu je betonska rupa. Slučaj je doveo i do podizanja optužnice zbog sumnji u nepravilnosti prilikom javnih nabavki. Put novca za neizgrađeni bazen u Leposaviću na severu Kosova- Bolnica u Gračanici nedaleko od Prištine, dve decenije je u kontejnerima. Novac za ovu bolnicu izdvojila je Vlada Kosova. Međutim, pošto zdravstvene ustanove funkcionišu u sistemu Srbije, bolnica u ovoj enklavi naseljenoj Srbima nikada nije u potpunosti završena, niti stavljene u funkciju. Bolnica u Gračanici dve decenije u kontejnerima- Institucije Srbije na Kosovu su sa firmom Radula Stevića samo od početka 2026. sklopile deset ugovora, vrednih preko milion evra, iako firma do sada nije uspela da završi više od dvadeset ranije poverenih poslova u srpskim sredinama na Kosovu. Stević je pod sankcijama SAD, zbog veza sa kriminalom i korupcijom, a na Kosovu je i na optužnici zbog navoda o umešanosti u napad na policiju Kosova, i ubistvo jednog policajca, u Banjskoj septembra 2023. godine. Firma bez adrese i nerealizovani poslovi: Optuženom za Banjsku milioni iz Srbije za izgradnju bolnica, kuća i škola na Kosovu- Tri preduzeća u vlasništvu državne Elektroprivrede Srbije (EPS), čije je sedište upisano na Kosovu, dužna su više od pola milijarde evra. Termoelektrane Kosovo, Površinski kopovi Kosovo i Elektrokosmet svrstavaju se u 100 najvećih gubitaša u Srbiji - pokazuju javno dostupni finansijski izveštaji u srpskom privrednom registru. Ove firme, sa fiktivnim adresama na Kosovu, nastavljaju sa radom i 25 godina nakon što je Srbija izgubila kontrolu nad imovinom i poslovanjem kosovskog elektroenergetskog sistema. Adrese u Beogradu i milionski dugovi: Kako rade firme srpske Elektroprivrede sa fiktivnim sedištem na Kosovu?- Kosovo je po zakonu obavezno da lokalnim samoupravama obezbeđuje sredstva za plate zaposlenih u obrazovanju i zdravstvu. Zbog paralelnog funkcionisanja srpskog sistema ne postoji adekvatna kontrola trošenja tih sredstava, što otvara prostor za duple plate, fiktivne ugovore i moguće zloupotrebe javnog novca. U februaru 2024. RSE je utvrdio da su neka sredstva trošena na upitne načine. Duple plate i fiktivni ugovori: Gde ide novac iz budžeta Kosova u opštinama sa srpskom većinom?- Pre nego što je 2025. postala ministarka u Vladi Srbije, Snežana Paunović je primala platu kao poslanica, ali i kao direktorka Apotekarske ustanove Peć na Kosovu. Ova ustanova, međutim, zvanično ne postoji od 2021. godine. Direktorska plata ministarke Paunović u ugašenoj ustanovi na KosovuU lavirintu paralelizma"Pojedini ljudi, navodni privrednici, koji su inače bili pod zaštitom Milana Radojčića (koji je priznao odgovornost za napad na kosovske policajce u mestu Banjska, prim. red.), a koji su povezani sa vlašću u Beogradu, imali su privilegije da preuzmu sve velike poslove i tako su sticali bogatstvo. Ali, to je ograničen broj ljudi povezanih sa vlašću u Srbiji", kaže Trajković u komentaru na gore navedene primere. "Sve je moglo biti mnogo bolje", konstatuje Naim Rašiti. "Paralelizam zasnovan na međuinstitucionalnoj saradnji mnogo je biti koristan za zajednice, pre svega za kosovske Srbe. Ne bi bilo ništa sporno u tome da ljudi primaju penzije, dodatno primanje iz Srbije, ali da se istovremeno održavaju ključne usluge, pre svega obrazovanje i kultura. Takođe, mogao je da postoji sistem koji bi omogućio investiciju srpske zajednice u okviru institucionalnog sistema Kosova", podvlači Rašiti. "Uvid" pogledajte na YouTube kanalu Radija Slobodna Evropa.

Poslanici Skupštine Srbije u sredu nisu izglasali nepoverenje Vladi premijera Đura Macuta nakon trodnevne rasprave. Predsednica Skupštine Ana Brnabić konstatovala je da je "za" predlog glasalo 40 poslanika, "protiv" 135, dok je "uzdržan" bio samo jedan. Budući da je su se poslanici izjasnili oko jedine tačke dnevnog reda, predsedavajuća je konstatovala kraj sednice. Poslanici Skupštine Srbije od ponedeljka su raspravljali o poverenju Vladi premijera Đura Macuta. Vanredno zasedanje Skupštine počelo je govorom predsednika i poslanika Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić tokom kog je četiri sata obrazlagao predlog opozicije za izglasavanje nepoverenja Vladi, a premijer potom oko sat odgovarao na iznetu kritiku. Opozicioni poslanici su Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi podneli 13. februara, a razlog zbog koga traže glasanje o nepoverenju Vladi, kako se navodi u obrazloženju, jeste postojanje osnovane sumnje u, kako tvrde, umešanost pojedinih članova Vlade u aferu Generalštab, kao i to što predsednik Vlade tim povodom nije preduzeo nijedan akt.

Tri dana međusobnog propitivanja i prozivanja u Skupštini Srbije između poslanika opozicije i ministara. Afera Generalštab jedna je u nizu i povod zbog čega opozicija u parlamentu poziva članove Vlade na odgovornost. Ministri odgovaraju kontraoptužbama i navodima o političkoj motivisanosti zahteva opozicionih poslanika. Novinarka Antonela Riha kaže za RSE da veruje kako niko nije imao neka prevelika očekivanja od rasprave niti preveliku nadu da će Vlada da padne. Bitno je prema njenoj oceni što je opozicija imala priliku da postavi niz pitanja ministrima i pokrene niz priča o aferama. "A ono što smo videli to je da nema odgovora od strane vlasti. Nemaju odgovor na ključna pitanja koja opozicija postavlja, koja se tiču korupcije i organizovanog kriminala", navela je. Rasprava o nepoverenju Vladi odvija se u okolnostima kada vladajuća koalicija ima većinu za opstanak kabineta premijera Đura Macuta. Ali i sve učestalijih najava vlasti o skorašnjim vanrednim parlamentarnim izborima. Politikolog Dejan Bursać kaže za RSE da opozicija pokušava da nametne raspravu o odgovornosti. "A Srpska napredna stranka čeka mig Aleksandra Vučića, da li da izglasa nepoverenje sopstvenoj vladi i da onda idemo na eventualne izbore u oktobru", dodaje. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prethodno je najavio da će vanredni parlamentarni izbori biti održani u oktobru ili novembru, a predsednički nešto kasnije. Iako su 62 poslanika opozicije zahtev za raspravu o nepoverenju Vladi podnela još u februaru, trebalo je pet meseci da do nje i dođe. Opozicija je to pitanje pokrenula zbog skidanja zaštite sa kompleksa Generalštaba i krivičnog postupka koji se zbog toga vodi protiv ministra kulture Nikole Selakovića. Selakovića i još troje predstavnika državnih institucija, Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti da su falsifikovanjem dokumenata omogućili da Generalštab izgubi status zaštićenog kulturnog dobra. To je bio prvi korak vlasti, kako bi se na mestu Generalštaba u centru Beograda, porušenog u NATO bombardovanju 1999, omogućila gradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa. Nakon reakcije tužilaštva, kompanija "Affinity Partners" Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika, odustala je od izgradnje luksuznog kompleksa u centru Beograda na mestu porušenog Generalštaba. Za opoziciju Generalštab je 'politički pad' VladeI poslanici opozicije koji su tražili raspravu o poverenju svesni su da Vlada neće pasti na glasanju u parlamentu. Ali je poslanik Pokreta slobodnih građana (PSG) Vladimir Pajić ocenio tokom rasprave da je Vlada "politički pala kada je Generalštab postao simbol zloupotrebe države za privatne interese." "Strani partneri služili su kao paravan za koruptivne namere, dok je čitav državni aparat bio stavljen u službu jednog projekta", rekao je. Pajić je ocenio da ni ministri koji su izašli za skupštinsku govornicu "nisu branili rad Vlade, već su pokušavali da pobegnu od pitanja na koja građani očekuju odgovore". Ministar kulture Nikola Selaković je, odgovarajući poslanicima, odbacio krivicu tvrdeći da je reč o neutemeljenoj, paušalnoj optužbi, čak u mnogo čemu zasnovanoj na "autoprojekciji". On je naveo da niko nikome nije hteo da pokloni ruševine Generalštaba, već je bilo planirano da se zemljište da na korišćenje na 99 godina i da država Srbija ima pravo na 22,5 odsto dobiti od kompleksa koji bi bio napravljen. Novinarka Antonela Riha kaže da tri dana opozicija sa vrlo jakim argumentima iznosi optužbe na račun raznih odluka Vlade, pa i afere Generalštab. "A da odgovora sa druge strane nema ili odgovaraju kontra pitanjima, pa onda otvaraju priče šta je neko iz opozicije radio i njihove biografije. Dakle, oni nisu ovo ozbiljno shvatili", smatra ona. Riha dodaje da ključne odgovore u državi ne donosi ova Vlada i da se ministri u parlamentu upravo tako i ponašaju. "Statiraju tu kao što su statirali sve vreme. Tu nekoliko ministara vuče konce, svi ostali sede kao neka vrsta nemog hora", navela je. Čija je Vlada?Poslanici vladajuće koalicije brane rad ministara ocenjujući da je opozicija napravila politički rijaliti od sednice Skupštine Srbije, a da se nije moglo čuti ništa o radu Vlade. Opozicija, pak, smatra da ministri nisu odgovorili na njihove kritike i afere. Premijer Đuro Macut, odgovarajući na kritike opozicije, rekao je da se pojedinačne situacije koriste kao razlog za osporavanje rada čitave vlade. "Pojedinačne izjave često izvučene iz konteksta i spinovane manje su bitne od rada", rekao je. Poslanik Srpske napredne stranke Goran Nikolić smatra da je pokušaj izglasavanja nepoverenja vladi u stvari "pokušaj samopromocije i podizanja rejtinga opozicionih stranaka." On je ocenio da Vlada sprovodi "odgovornu, državničku politiku, koju je zajedno sa Srpskom naprednom strankom kreirao i vodi predsednik Aleksandar Vučić". Na drugoj strani, iz opozicionih klupa se poručivalo da je premijer Đuro Macut samo formalno na čelu Vlade. "Jako je zanimljivo da u prethodnih godinu dana kolege iz SNS nisu govorile o Vladi Đura Macuta, nego su branile politiku Aleksandra Vučića", naveo je poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) Dobrica Veselinović. Osvrćući se na stavove poslanika vladajuće većine, politikolog Dejan Bursać kaže da će biti zanimljivo kako će biti obrazložen zahtev za vanrednim parlamentarnim izborima. "SNS odbija priču o odgovornosti, sve te afere poriču, optužuju opoziciju za ko zna šta, a onda će možda doći u situaciju da kroz par dana ipak poruše sopstvenu vladu da bi se išlo na vanredne parlamentarne izbore", naveo je. Niz tema je pokrenut u parlamentu tokom rasprave o nepoverenju Vladi. Od Generalštaba, specijalizovane izložbe Ekspo 2027, pada nadstrešnice u Novom Sadu, stanja u medijima, obrazovanju i poljoprivredi, Kosova, pa do lične i imovine članova porodica. Deo opozicije nije učestvovao u skupštinskoj raspravi smatrajući da bi to bila "simulacija parlamentarizma". Demokratska stranka je saopštila da skupštinska rasprava odavno nije borba protiv vlasti, već fasada koja pomaže režimu da glumi državu i institucije. I koalicija NADA, koju čine Novi DSS i Monarhisti, saopštila je da nastavlja bojkot rada parlamenta, započet nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu u novembru 2024.

Rupa umesto bazena, bolnica u kontejnerima, milioni za firmu koja ne završava poslove, gubitaši iz Srbije na adresi na Kosovu. To su neki od primera o kojima je Radio Slobodna Evropa (RSE) pisao prateći u javno dostupnim izborima tragove novca koji se uplaćuje iz Srbije za Srbe na Kosovu. O tome govore RSE novinarke Sandra Cvetković i Nevena Bogdanović.

Evropska unija je poručila da treba izbegavati izjave koje odmažu procesu normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, naglašavajući da je dijalog jedini put ka napretku na evropskom putu. "Samo kroz dijalog može se ostvariti napredak u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Treba izbegavati izjave i postupke koji ne doprinose tom cilju", izjavio je portparol Evropske komisije, odgovarajući na pitanje o nedavnim izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića o Kosovu. "Napredak u dijalogu između Beograda i Prištine preduslov je da obe strane ostvare napredak na svom evropskom putu", poručio je briselski portparol. Predsednik Srbije je 25. jula, na svečanosti povodom promocije najmlađih oficira Vojske Srbije u Beogradu, izjavio da su jačanje vojske, očuvanje vojne neutralnosti i zaštita teritorijalnog integriteta među ključnim državnim prioritetima. Obraćajući se novim oficirima, Vučić je rekao da ih položena zakletva obavezuje na poštovanje Ustava Srbije i odbranu teritorijalnog integriteta zemlje. Dodao je da će se i oni i državno rukovodstvo suočavati sa različitim pritiscima, ali da je očuvanje teritorijalnog integriteta od najvećeg značaja. Tom prilikom ponovio je stav zvaničnog Beograda da je Kosovo deo Srbije, pozivajući se na Ustav Srbije i, kako je rekao, "pravdu Boga". Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost, koju Srbija ne priznaje. Srbija i Kosovo od 2011. godine vode dijalog o normalizaciji odnosa pod okriljem Evropske unije. U tom procesu postignut je niz sporazuma, ali je samo manji broj njih sproveden u praksi. I za Srbiju i za Kosovo napredak u procesu normalizacije odnosa predstavlja preduslov za napredak u procesu evropskih integracija.

Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu saopštila je da su unutar Specijalne zaštićene zone manastira Visoki Dečani ponovo započeti radovi na putu tranzitnog međunarodnog puta Dečani – Plav. U saopštenju se navodi da ni manastir Visoki Dečani ni Eparhija raško-prizrenska nisu prethodno obavešteni o ovim radovima, niti im je dostavljena projektna dokumentacija ili obrazloženje njihove svrhe, obima i pravnog osnova. Ministarstvo infrastrukture i transporta Vlade Kosova na dužnosti u odgovoru za Radio Slobodna Evropa kaže da radovi u blizini manastira Visoki Dečani nisu izvedeni po njihovom nalogu. Kako se navodi, ovo ministarstvo ima ugovor sa privrednim subjektom "Lika Trade" isključivo za poslove održavanja puteva, kao što je čišćenje kanala i slično. "Opština Dečani ima poseban ugovor sa istim privrednim subjektom, tako da su radovi na asfaltiranju mogli biti izvedeni po nalogu opštine", navodi se. Gradonačelnik opštine Dečani Baškim Ramosaj rekao je da se radi o dvodnevnoj aktivnosti održavanja pomenutog puta, odnosno popunjavanja rupa, uklanjanja trave i žbunja, te uklanjanja nakupljene prašine duž puta. On je dodao da su radovi završeni, te da ih je opština i ranije sprovodila na osnovu dogovora sa igumanom manastira visoki Dečani, Savom Janjićem. "Molim sve za razumevanje i da na ispravan način sagledaju potrebu za održavanjem ove putne deonice, uz uzdržavanje od ocena i kvalifikacija koje ne odražavaju stvarno stanje", rekao je Ramosaj. Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije pozvala je međunarodne predstavnike na Kosovu da bez odlaganja zaustave radove. Kancelarija je ocenila da su te aktivnosti očigledno deo "šire politike sistemskog pritiska na SPC i njene vernike" i da se zbog toga sprovode bez ikakve saglasnosti ili znanja Eparhije i manastira Visoki Dečani. U saopštenju se navodi da se čak i propisi koji su doneti u Prištini ne poštuju kada je reč o garantovanim pravima i imovini SPC na Kosovu. Na Kosovu je 2008. godine usvojen Zakon o zaštićenim zonama na osnovu Ahtisarijevog plana, koji ima za cilj zaštitu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu kao i njene imovine. Ovim Zakonom se osigurava zaštita srpskih pravoslavnih manastira, crkava i drugih verskih objekata na Kosovu i štite ostala kulturno-istorijska mesta koja su od posebnog značaja za srpsku zajednicu. Izgradnja magistralnog puta Dečani-Plav do sada je nekoliko puta prekidana jer prolazi kroz zaštićenu zonu ali je 2020. postignut Sporazum o obilaznici oko manastira Visoki Dečani kroz Savet za sprovođenje i nadgledanje, koji čine predstavnici Vlade Kosova, Srpske pravoslavne crkve i međunarodne zajednice. Tadašnji premijer Avdulah Hoti rekao je da je sporazum rezultat višemesečnih diskusija koje su bile konstruktivne. SPC na Kosovu je 29. jula navela da o ponovnim radovima u neposrednoj blizini manastira Visoki Dečani nije obavešten Savet za posredovanje i nadgledanje, koji čine dva kosovska ministra i mitropolit Teodosije, a učestvuju i šefovi misija EU i OEBS-a na Kosovu. "Ukoliko je njihov cilj nastavak izgradnje tranzitne trase Dečani–Plav kroz Specijalnu zaštitnu zonu, reč je o aktivnosti koju zakon zabranjuje. Ukoliko se radovi predstavljaju kao popravka ili unapređenje postojećeg lokalnog puta, oni i dalje podležu obavezi prethodne konsultacije i saglasnosti Crkve, kao i razmatranju pred nadležnim zajedničkim mehanizmom u slučaju da saglasnost nije postignuta", navodi se u saopštenju crkve. Napominje se da se Eparhija i manastir Visoki Dečani ne protive poboljšanju saobraćajnih veza, zakonitom ekonomskom razvoju ili potrebama lokalnog stanovništva, već da je predmet zabrinutosti "ponovno započinjanje radova unutar zakonom zaštićenog prostora bez zakonske utemeljenosti, konsultacija i propisane procedure". Eparhija je izrazila nadu da će policija Kosova i drugi nadležni organi bez odlaganja utvrditi "ko je naručio i odobrio radove, proveriti njihov pravni osnov i preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti kako bi se obezbedilo poštovanje zakona, pravnog poretka i režima Specijalne zaštitne zone i započeti radovi obustavili". Reagovala je Srpska lista, vodeća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, uz navode da svaki potez koji nije u skladu sa zakonom i procedurama predviđenim za zaštitu duhovnog i kulturnog dobra predstavlja "direktno narušavanje pravnog poretka i dodatno ugrožava bezbednost i opstanak baštine Srpske pravoslavne crkve na Kosovu". "Pozivamo sve nadležne institucije, kao i međunarodne predstavnike koji su garanti poštovanja postojećih zakonskih mehanizama, da hitno reaguju, obustave sve aktivnosti koje nisu u skladu sa režimom Specijalne zaštitne zone i obezbede doslednu primenu zakona", navodi se u saopštenju. Srednjevekovni manastir Visoki Dečani na Kosovu nedavno je posetio pastor Mark Berns (Burns), neformalni savetnik američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) za duhovna pitanja, koji je za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveo da će svoja zapažanja o položaju SPC i verskim slobodama preneti Stejt departmentu. On je potom na društvenoj mreži X napisao da je američki Stejt department započeo diplomatske razgovore sa Srbijom "o pozivanju Kosova na odgovornost zbog lošeg odnosa prema hrišćanima, uključujući i pripadnike Srpske pravoslavne crkve". Religijske slobode se spominju u Sporazumu o normalizaciji ekonomskih odnosa između Kosova i Srbije, poznatijem kao Vašingtonski sporazum, potpisanom septembra 2020. godine u Beloj kući tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata. "Obe strane se obavezuju na poštovanje religijskih sloboda, uključujući i obnavljanje međureligijskog dijaloga, zaštitu verskih znamenitosti i primenu sudskih odluka kojima se štiti Srpska pravoslavna crkva", piše, pored ostalog. U međuvremenu su Kosovo i Srbija 2023. godine usaglasili Aneks za implementaciju ranije prihvaćenog Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, u kome se pominje formalizacija statusa Srpske pravoslavne crkve, odnosno da "Kosovo treba da obezbedi dodatni nivo zaštite za objekte i nasleđe Srpske pravoslavne crkve na Kosovu". Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa nije potpisan, ali je Evropska unija, koja posreduje u dijalogu Kosova i Srbije, navela da je on pravno obavezujući za obe strane.

Zastupnik porodica ubijenih u kafiću "Panda" na Kosovu Ivan Ninić zatražio je hitnu reakciju vrhovnog javnog tužioca i vanredni nadzor nad radom Tužilaštva za organizovani kriminal na ovom predmetu. U zahtevu, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, Ninić navodi da to Tužilaštvo u Beogradu duže od tri godine nije odgovorilo na predloge za saslušanjem više svedoka u slučaju koji do danas nije rasvetljen. Među njima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je ranije izjavljivao da ima informacije o ubistvu šestorice mladića srpske nacionalnosti 1998. godine u kafiću u Peći. Iz Tužilaštva za organizovani kriminal i Vrhovnog javnog tužilaštva nisu odgovorili na pitanja RSE povodom zahteva advokata. Na upit nisu odgovorili ni iz kabineta predsednika Srbije. Srednjoškolci Ivan Obradović, Zoran Stanojević, Svetislav Ristić, Dragan Trifović i Vukosav Gvozdenović, i student Ivana Radović ubijeni su 14. decembra kada su dvojica maskiranih ljudi upala u kafić "Panda" u Peći i počela da pucaju. Advokat Ivan Ninić u zahtevu vrhovnom javnom tužiocu navodi da je 2023. predložio saslušanje tadašnjih čelnika Državne bezbednosti Srbije Jovice Stanišića i Franka Simatovića zbog provere posrednih saznanja svedoka Čedomira Jovanovića koja se odnose na Simatovića i njegova eventualna saznanja o događaju u "Pandi". Ninić je iste godine Tužilaštvu predložio i saslušanje Aleksandra Vučića, koji je prvi put o slučaju ubistva u "Pandi" govorio 2013. kao prvi potpredsednik Vlade. Tada je rekao da nema dokaza da su taj zločin počinili Albanci i da će se javnost u Srbiji suočiti sa strašnim saznanjima. Od tada je više puta navodio da postoje određena saznanja, ali ne i svi dokazi. Ninić u podnesku navodi da je saslušanje Vučića predložio "imajući u vidu njegove državne funkcije, a posebno funkciju šefa Biroa za koordinaciju službe bezbednosti koju je obavljao od 2013. godine, što mu je omogućilo uvid u naročito osetljive informacije iz sektora bezbednosti". Advokat je, u ime porodica žrtava, zatražio da vrhovni javni tužilac izda obavezno uputstvo glavnom tužiocu za organizovani kriminal kojim će naložiti hitno saslušanje svedoka Vučića, Stanišića i Simatovića. Ninić je ujedno od Tužilaštva za organizovani kriminal 27. jula zatražio i da proveri navode da je Radomir Boban Baćović neposredni izvršilac masakra. Ove tvrdnje je u video obraćanju na društvenoj mreži Telegram 18. jula izneo crnogorski begunac od pravde Miloš Medenica. Medenica, koji je u Crnoj Gori osuđen na 10 godina zatvora zbog organizovanog kriminala, naveo je da je "Boban Baćović još od devedesetih poznat kao lice koje je radilo za tadašnju službu državne bezbednosti" i da je ta služba "1998, kada je eskalirao sukob na Kosovu, planirala da inscenira napad na srpske civile kako bi dobila legitimitet za vojnu intervenciju". Ubistvo šestorice mladića srpske nacionalnosti dogodilo se u vreme kada su međuetničke tenzije na Kosovu bile visoke. Rat između srpskih snaga i Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) je već počeo. Na dan ubistava u "Pandi", u zasedi srpskih snaga ubijeni su pojedini pripadnici OVK-a, dok su nosili oružje iz Albanije. Ubistva u "Pandi" su posmatrana kao čin osvete, što je rezultiralo hapšenjem Albanaca u Peći. Svi su oslobođeni 12 meseci kasnije pred sudom u Beogradu zbog nedostatka dokaza. Vučić je 2013. nagovestio da zločin "možda nisu počinili Albanci". Tužilaštvo Srbije je istragu započelo 2016. godine, a rezultata za sada nema.

Snežana Paunović, ministarka lokalne samouprave u Vladi Srbije, prijavljivala je primanja iz apotekarske ustanove u Peći na Kosovu, iako je ustanova ugašena. Ta saznanja utvrđena u javno dostupnim bazama podataka, nameću raspravu o institucijama Srbije na Kosovu, koje bi po Briselskom sporazumu iz 2013. godine, trebalo da se integrišu u kosovski sistem. O tome su u "Uvidu" govorili Rada Trajković, iz Evropskog pokreta Srba na Kosovu, Naim Rašiti (Rashiti) iz Grupe za balkansku politiku i novinarke RSE Nevena Bogdanović i Sandra Cvetković.

Veličanje vlasti Vladimira Putina i ruske aneksije Krima. Ovo je sadržaj dela knjige "O Rusiji i Rusima", koju je fondacija "Ruski svet", pod sankcijama Evropske unije, donirala školama u Srbiji i entitetu Republika Srpska u Bosni i Hercegovini. Ova fondacija objavila je u julu da je uz pomoć ruskog Ministarstva spoljnih poslova obezbedila opremu i obrazovnu literaturu za 60 obrazovnih institucija u Srbiji, bh. entitetu i Tunisu. Knjige i oprema donirane su školama u kojima se uči ruski jezik, a iz fondacije ističu da su knjige donirane za desetine škola u Srbiji i 27 škola u Republici Srpskoj. RSE, zbog zaštite autorskih prava, nije imao uvid u ostale knjige donirane školama. Iz nadležnih ministarstava Srbije i Bosne i Hercegovine nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa o tome da li je sadržaj ovih knjiga sporan, a odgovor na pitanja o donaciji nije stigao ni iz "Ruskog sveta". Fondaciju finansira Vlada Rusije, a osnovana je ukazom predsednika Vladimira Putina 2007. godine. Aleksandar Majenberger (Alexander Meienberger), istraživač i autor knjige o delovanju fondacije "Ruski svet", kaže za RSE da nije iznenađen sadržajem knjige koja je donirana školama. "Fondacija 'Ruski svet' se predstavlja kao organizacija posvećena promociji ruskog jezika i kulture, ali njene aktivnosti su uvek sadržale ideološku komponentu", navodi on. Nakon ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu 2022, ova ruska fondacija našla se pod sankcijama Evropske unije. Vlasti u Srbiji i bh. entitetu Republika Srpska, međutim, i nakon invazije nastavile su da jačaju saradnju sa Rusijom, a Srbija se, iako kandidatkinja za članstvo u EU, nije pridružila zapadnim sankcijama protiv te zemlje. Ideološki motivi u knjizi o RusijiOsnovna škola "Isidora Sekulić" u Šajkašu, u blizini Novog Sada na severu Srbije, pohvalila se početkom jula na Fejsbuku vrednom donacijom. Ruska fondacija "Ruski svet" školi je donirala knjige i laptopove, kako navode, "čime su značajno doprineli unapređivanju nastave i učenja ruskog jezika". Navode da sa fondacijom imaju višegodišnju uspešnu saradnju, a iz fondacije su objavili da je predata oprema i literatura za opremanje 16 srpskih škola. Ceremoniju uručenja pratio je javni servis Radio-televizija Vojvodine, a na kadrovima su se mogle videti knjige na ruskom – o jeziku, kulturi i istoriji Rusije. Među doniranim knjigama može se uočiti i knjiga "O Rusiji i Rusima", koja obuhvata geografiju, istoriju, kulturu Rusije i napisana je kao priručnik za one koji uče ruski kao strani jezik. Ista knjiga može se videti i na fotografijama sa ceremonije primopredaje donacije "Ruskog sveta" namenjene školama u Republici Srpskoj. RSE je uvidom u njen sadržaj ustanovio da knjiga u nekim delovima sadrži tumačenja savremene istorije koja su usklađena sa politikom Kremlja. Knjiga u koju je RSE imao uvid izdata je 2015, pre ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu. U poglavlju knjige koje se bavi savremenom Rusijom navodi se da je od dolaska Putina na vlast 1999. Rusija "počela da vodi samostalniju spoljnu politiku". "Privreda je znatno ojačala, a životni standard građana Rusije porastao", navodi se i dodaje da je zbog toga Putin osvojio još jedan mandat. Putin je, inače, na vlasti u Rusiji skoro 27 godina, a kako bi izbegao ustavna ograničenja za ostanak na vlasti, naizmenično je bio na funkcijama predsednika i premijera države. Jedno poglavlje knjige nosi naziv "Povratak Republike Krim Rusiji" i u njemu se navodi da su u martu 2014. godine stanovnici Krimskog poluostrva "održali referendum na kojem su odlučili da se otcepe od Ukrajine i pripoje Rusiji". U knjizi se ne navodi da, osim u malom broju zemalja, aneksija nije priznata nigde u svetu. Moskva je okupirala, a zatim anektirala Krim 2014. godine. Aneksijom Krima počeo je rat u Ukrajini, koji se intenzivirao punom invazijom Rusije u februaru 2022. godine. Šta su odgovorile škole i institucije?"Ruski svet" donirao je knjige i Osmoj beogradskoj gimnaziji. Čelnici gimnazije su na Instagramu povodom donacije istakli da ona predstavlja "značajan korak u unapređenju uslova za učenje i razvoj naših učenika". Ipak, zvaničan odgovor RSE o ovoj donaciji nije stigao ni iz škole "Isidora Sekulić", ni beogradske gimnazije. Iz "Isidore Sekulić" nezvanično su rekli RSE da su knjige samo donacija i nisu za nastavu, kao i da će nastavnici tek pregledati knjige. RSE ovim povodom je kontaktirao Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Srbije, koji daje stručne ocene u procesu odobravanjem udžbenika u Srbiji. U odgovoru navode da nisu nadležni za odobravanje donacija knjiga, niti da vode evidenciju o knjigama koje škole dobijaju. Dodaju i da spomenuta knjiga "nije bila dostavljena Zavodu na stručnu procenu u postupku propisanom Zakonom o udžbenicima", ali da "dostupnost knjige u biblioteci ne znači da ona time dobija status udžbenika". "Dodatnu literaturu i priručnike za nastavnike, nastavnik može birati i koristiti u cilju dostizanja ishoda, u skladu sa kompetencijama i konkretnim časovima", navode iz Zavoda. Literatura je donirana i školama u Republici Srpskoj, uz prisustvo predstavnika Republičkog pedagoškog zavoda i Ministarstva prosvete i kulture Republike Srpske. Ceremonija je održana u Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci Republike Srpske koja od 2012. ima ruski kulturni centar koji je osnovala ta fondacija. Centar poseduje knjige sa oko 1.000 naslova i multimedijalne materijale, a primarni cilj je popularizacija ruskog jezika. Trenutno "Ruski svet" ima 48 ovakvih centara u 33 država sveta, navodi se u Fejsbuk objavi biblioteke o donaciji. Iz Narodne univerzitetske biblioteke i Ministarstva prosvjete i kulture RS-a nisu odgovorili na upit RSE o donaciji Ruskog sveta. 'Širenje ruske meke moći'Aleksandar Majenberger, autor knjige "Fondacija 'Ruski svet': Ideologija, ciljevi i mreža", analizirao je aktivnosti te fondacije u Austriji i Nemačkoj pre ruske invazije 2022. Fondacija je u tim zemljama osnivala ruske centre i kabinete ruskog jezika, sponzorisala obrazovne programe. "Aktivnosti fondacije nisu se svodile samo na promociju jezika. Cilj joj je bio da razvija dugoročne mreže simpatizera Rusije i da gradi pozitivnu sliku o ruskoj kulturi i ruskoj državi", navodi on. Mejenberger ističe da su zemlje na Balkanu, u Africi i Aziji postale sve važnije za nastavak ovih aktivnosti nakon 2022. kada su zapadne zemlje prekinule saradnju sa ruskom državom. Među nedavnim aktivnostima fondacije, kako se navodi na njenom sajtu, je i promocija ruskog jezika u afričkim zemljama, Latinskoj Americi i Aziji. "Iako fondacija obično ne funkcioniše kao direktan propagandni kanal, njene obrazovne i kulturne aktivnosti doprinose širenju tumačenja istorije i međunarodne politike koja se mogu koristiti za opravdanje ruske spoljne politike, uključujući narative oko Ukrajine i Krima", ističe on. Sankcije i 'propagandne poruke'Upravo zbog ovakvog delovanja, fondacija "Ruski svet" našla se na listi sankcija EU 2022. U obrazloženju se navodi da je Ruska Federacija koristi za unapređenje svojih interesa u postsovjetskim zemljama. Još 2016. Evropski parlament je u rezoluciji označio fondaciju "Ruski svet" kao instrument propagande Kremlja. U dokumentu se navodi da Rusija koristi ovu fondaciju, institucije i medije kako bi osporavala demokratske vrednosti, delila Evropu, stvarala podršku unutar Rusije, širila dezinformacije. Ideološki aspekt rada fondacije nakon 2022. vidljiv je na njenom sajtu. Sajt prenosi "najvažnije događaje nedelje" u okviru "specijalne vojne operacije" - izveštaj o ruskim uspesima na frontu. Prenosi i izjave zvaničnika Rusije o neophodnoj "denacifikaciji" i "demilitarizaciji" Ukrajine, što su termini koje Kremlj koristi da opravda rat protiv Ukrajine. Fondacija je i sama 2024. organizovala seminar "Denacifikacija u kulturi: Praktični aspekt" za rukovodioce i osoblje kulturnih institucija u DNR, LNR, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, oblastima Ukrajine koje je Rusija anektirala 2022. Fondacija promoviše i ideju ruskog sveta. Navode da ruski svet nisu samo Rusi, nego i strani državljani koji govore, uče ili predaju ruski jezik, svi oni koji su iskreno zainteresovani za Rusiju i zabrinuti za njenu budućnost. "Ruski svet" je termin u srcu spoljnopolitičke doktrine Kremlja koja ima za cilj promociju ruskog jezika, kulture i religije širom sveta. Saradnja na tekstu: Meliha Kešmer

Američki republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) kaže da bi Srbija trebalo da prestane da kupuje ruske energente i da se udalji od Moskve, Pekinga i Teherana ukoliko želi da bude u potpunosti integrisana u zapadne institucije. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), Vilson navodi da pregovori o smanjenju zavisnosti Srbije od ruske nafte "nisu dovoljni", ocenjujući da Beograd može da deluje jednostrano. Vilson je pokrovitelj rezolucije u Kongresu kojom se predlaže da se godišnje zasedanje Parlamentarne skupštine OEBS-a 2027. godine održi u Čarlstonu, u njegovoj matičnoj Južnoj Karolini, umesto u Beogradu.

Američki republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) kaže da bi Srbija trebalo da prestane da kupuje ruske energente i da se udalji od Moskve, Pekinga i Teherana ukoliko želi da bude u potpunosti integrisana u zapadne institucije. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), Vilson navodi da pregovori o smanjenju zavisnosti Srbije od ruske nafte "nisu dovoljni", ocenjujući da Beograd može da deluje jednostrano. Takođe je izjavio da bi Srbija konačno trebalo da postane članica i Evropske unije (EU) i NATO-a. Vilson je pokrovitelj rezolucije u Kongresu kojom se predlaže da se godišnje zasedanje Parlamentarne skupštine OEBS-a 2027. godine održi u Čarlstonu, u njegovoj matičnoj Južnoj Karolini, umesto u Beogradu. Dvopartijsku inicijativu je podržao 41 predlagač. Naveo je da je njegov glavni cilj da se skup održi u SAD, ali je kao dodatne razloge protiv toga da Beograd bude domaćin naveo ruski, kineski i iranski uticaj u Srbiji. Parlamentarna skupština OEBS-a saopštila je da ju je američka delegacija ranije obavestila da Čarlston nije u mogućnosti da bude domaćin zasedanja 2027. godine, nakon čega je, u skladu sa utvrđenim procedurama, izabran Beograd. "Ono što me zabrinjava kada je reč o održavanju skupa u Beogradu jeste ono što nazivam prekomernim uticajem ratnog zločinca (Vladimira) Putina u Srbiji. To kažem sa žaljenjem. Nije mi drago zbog toga, ali činjenica je da Srbija i dalje kupuje naftu i gas od Putina. Nažalost, nacionalna naftna kompanija NIS nalazi se u vlasništvu ratnog zločinca Putina. (Naftna industija Srbije, vodeća naftna kompanija u zemlji, u većinskom je vlasništu ruskog Gaspromnjefta, prim. red.) Pored toga, postoji i prekomeran uticaj Komunističke partije Kine u oblasti komunikacija i drugih investicija. A ono što mi je još neprihvatljivije jeste povezanost sa diktaturom u Teheranu. Godinama Srbija pokazuje povezanost sa Homeinijevom diktaturom i razumevanje za neprijatelje slobode u svetu. Smatram da je Srbija zemlja koja ima potencijal da bude velika i da treba da bude deo Evropske unije, ali i NATO-a." Navodi Vilson koji je nedavno posetio države balkanske regije. On pozdravlja njihove evro integracije, a kada je reč o Srbiji, koja je kandidatkinja za članstvo u EU, podvlači da je način da promeni sliku o sebi prekid uticaja Rusije, Kominističke partije Kine i veza sa Iranom. RSE: Imate li dovoljnu podršku u Kongresu ili u administraciji predsednika Donalda Trampa (Trump) da se promeni odluka o održavanju samita OEBS-a u Beogradu? Takođe, na osnovu vašeg prethodnog odgovora, moram da vas pitam: da li imate dovoljnu podršku za promenu američkog pristupa prema Srbiji? Podsećam da su Vašington i Beograd pre deset dana pokrenuli Strateški dijalog. Vilson: Pre svega zalažem se za to da SAD budu domaćin Parlamentarne skupštine 2027. godine. To čini 98 odsto mog interesovanja. Ali, istovremeno, zabrinut sam zbog prekomernog uticaja ratnog zločinca Putina u Srbiji. Beograd bi trebalo da bude deo moderne zapadne civilizacije, kao što sam imao priliku da vidim u Ljubljani prilikom nedavne posete. RSE: Zalažete li se premeštanje sastanka OEBS-a ili pozivate na preispitivanje šireg političkog, vojnog, ekonomskog odnosa prema Srbiji? Vilson: Znamo da je Srbija zemlja sa bogatom istorijom i da može i treba da ima veoma pozitivnu ulogu. Čak i tokom Hladnog rata postojala je određena nezavisnost od Moskve. Tu nezavisnost treba ojačati i omogućiti da se u potpunosti ostvari, na koji god način to bilo moguće. Srbija bi trebalo u potpunosti da bude povezana sa EU i NATO-om. Vreme je da prekine odnose sa diktaturama u Pekingu, Moskvi i Teheranu. Svet se menja. To vidimo. Diktatori su u povlačenju. Asad je iz Sirije otišao u Moskvu. Maduro je u zatvoru u Njujorku. Homeini je mrtav. Dakle, diktatori su u povlačenju. Sada je vreme da Srbija postane deo zapadne civilizacije, jer će zapadna civilizacija pobediti. RSE: Ali ako govorimo iz perspektive Beograda, tamo bi vas sigurno podsetili da je Beograd preduzeo određene korake. Srbija pregovara sa Rusijom o prekidu uvoza ruske nafte (pregovori o prodaji Naftne industrije Srbije, prim. red), a istovremeno vodi razgovore sa Vašingtonom o tom pitanju (Vašington je više puta odložio primenu sankcija NIS-u zbog ruskog vlasništva). Smatrate li da je to pozitivan signal? Da li je to dovoljno? Vilson: Ne, ne, ne. Pregovori nisu dovoljni. Ma dajte. Oni mogu da deluju jednostrano. Ne treba im dozvola Donalda Trampa. Vidimo da Mađarska preduzima sve korake kako bi obustavila kupovinu nafte i gasa. Znamo i da Bugarska uklanja uticaj ruskih naftnih kompanija, poput Lukoila. Iznova i iznova zemlje pokazuju svoj prezir prema masovnim ubistvima koja sprovodi ratni zločinac Putin. A način da se to zaustavi jeste da se prestane sa finansiranjem Putina. To se ne odnosi samo na Srbiju, već i na Indiju. Veoma sam zahvalan što predsednik Tramp sarađuje sa Indijom kako bi ona preusmerila svoju kupovinu energenata sa Rusije. Ovo je globalni napor i Srbija ne bi trebalo da pregovara. Srbija bi jednostavno trebalo to da učini zato što je to ispravna stvar, u interesu slobode i demokratije u svetu. RSE: Ako rezolucija koju je predložio 41 vaš kolega bude usvojena, da li mislite da bi to moglo da dovede do promene ili drugačijeg pristupa Stejt departmenta prema Srbiji? Šta možemo očekivati nakon toga i šta ako rezolucija ne bude uspešna? Vilson: Želim ponovo da istaknem koliko bi bilo značajno da se Parlamentarna skupština održi u SAD. Takođe, to bi bio važan način da se oda počast pokojnom senatoru Lindziju Grejemu (Lindsey Graham, republikanski senator nedavno preminuo) koji je bio veliki zagovornik naroda Ukrajine, veliki prijatelj naroda Izraela, i, iznova i iznova, veliki zagovornik naroda Tajvana i njihove nezavisnosti. Zato ću nastaviti da se zalažem za to da Sjedinjene Američke Države budu odgovarajući domaćin Parlamentarne skupštine OEBS-a 2027. godine. A kasnije se nadam da će, bez obzira na to koja zemlja bude domaćin — nisam protiv nijedne druge države — to biti zemlja koja će smanjivati uticaj ratnog zločinca Putina, uticaj Komunističke partije Kine i uticaj mula u Teheranu, koji žele smrt Americi.

Američki kongresmen Joe Wilson, predlagač inicijative za izmještanje godišnjeg sastanka Parlamentarne skupštine OSCE-a iz Srbije u Južnu Karolinu, objašnjava da mu je primarni razlog za takav prijedlog "prekomjerni uticaj" ruskog predsjednika Vladimira Putina u Srbiji. "Nažalost, ratni zločinac Putin kupio je nacionalnu naftnu kompaniju NIS. Pored toga, postoji i prekomjeran uticaj Komunističke partije Kine kada je riječ o komunikacijama i drugim investicijama. A ono što je za mene još neprihvatljivije jeste povezanost sa diktaturom u Teheranu," navodi Wilson u razgovoru za Radio Slobodna Evropa. Na konstataciju da Srbija pregovara o prodaji NIS-a koji je u većinskom ruskom vlasništvu Wilson odgovara "pregovori nisu dovoljni". Dok pristižu komentari stručnjaka koji podržavaju prijedlog američkih zastupnika da se naredni godišnji sastanak Parlamentarne skupštine Organizacije za sigurnost i saradnju u Evropi (PS OSCE) održi u Americi, a ne u Srbiji iz ove organizacije za RSE potvrđuju da su upoznati sa rezolucijom. "Kao međunarodna parlamentarna institucija, Skupština nastavlja s radom u skladu sa svojim utvrđenim pravilima i procedurama, uključujući i one koje regulišu odluke o mjestu održavanja njenih sastanaka", rekli su iz Međunarodnog sekretarijata OSCE-a za Radio Slobodna Evropa. Zašto je Srbija problematična?Veze Srbije sa Rusijom kao i nedavne izjave ministrice Snežane Paunović o Kosovu nalaze se u središtu napora američkih zastupnika da se zasjedanje Parlamentarne skupštine OSCE-a premjesti iz Srbije u Sjedinjene Američke Države. Predvođeni kongresmenom Joe Wilsonom, republikanskim predstavnikom i šefom američke delegacije u skupštini OSCE-a, dvostranačka grupa zastupnika predala je Kongresu rezoluciju kojom se traži da se naredna Parlamentarna skupština OSCE-a održi u Charlestonu, Južnoj Karolini umjesto u Beogradu. "Nedavne izjave visokih zvaničnika srbijanske vlade, zajedno sa kontinuiranim savezništvom Srbije s ratnim zločincem Putinom, postavljaju ozbiljna pitanja o tome da li je Srbija odgovarajući domaćin za jednu od vodećih evropskih institucija posvećenih demokratiji, ljudskim pravima i vladavini prava", navodi se u pismu koje je potpisao Wilson, rodom iz Južne Karoline, a koje je upućeno predsjedniku PS OSCE-a Pere Joanu Ponsu Sampietru i generalnom sekretaru Robertu Montelli. "Nažalost, prijetnje koje dolaze iz Srbije zaista ne bi smjele da postoje u 21. veku. To ne bi trebalo da se dešava," kaže Wilson u razgovoru za RSE. "Način da se to postigne jeste prekid odnosa i uticaja ratnog zločinca Putina u Srbiji, prekid uticaja Komunističke partije Kine, koji je veoma podmukao, kao i prekid svake povezanosti sa diktaturom u Teheranu, koja ima jasnu nameru da nanese smrt Americi," kaže američki zastupnik. Ukoliko želi da sačuva svoj kredibilitet, OSCE mora biti dosljedan sopstvenim principima, smatra Ivana Stradner iz Fondacije za odbranu demokratija iz Vašingtona. "Država koja odbija da uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskim partnerima, dok istovremeno produbljuje odnose sa Rusijom, Kinom i Iranom, teško može biti kredibilan domaćin skupa posvećenog evropskoj bezbednosti," kaže Stradner u komentaru za RSE. "Što su veze Beograda sa Moskvom, Pekingom i Teheranom dublje, to je teže objasniti zašto bi upravo Beograd bio domaćin organizacije koja počiva na demokratiji, vladavini prava i ljudskim pravima", dodaje. Sa njom se slaže i Edward P. Joseph, predavač na Univerzitetu Johns Hopkins SAIS, koji kaže da bi bila "strašna greška" da se Parlamentarna skupština održi u Beogradu. "Održavanje Parlamentarne skupštine OSCE-a u Beogradu u vrijeme kada zvanično, čak i iz ugla EU, vlada djeluje na prilično antidemokratski način, bilo bi slanje apsolutno pogrešnog signala", kaže Joseph u razgovoru za RSE. Joseph, američki predavač sa bogatim iskustvom na Zapadnom Balkanu, kaže da 100 posto podržava napore zastupnika. Dodaje i da ovaj potez predstavlja znak duboke zabrinutosti dvostranačkih članova Kongresa, uključujući neke istaknute republikance zbog "smjera Srbije". Rezoluciju je podržao 41 zastupnik, a Joseph također ističe značaj udruživanja članova obje stranke oko ove rezolucije. "Dvostranački potez bilo koje vrste u američkom Kongresu ovih dana je vrlo neobičan, tako da je ovo jasan pokazatelj ozbiljne zabrinutosti u Kongresu zbog ovog poteza", dodaje Joseph. "I nadam se da će OSCE ovo uzeti u obzir i da će preseliti Parlamentarnu skupštinu ili u Sjedinjene Američke Države ili u neku drugu zemlju." Godišnje zasjedanje zakazano je za narednu godinu u Beogradu nakon, pojašnjavaju iz Međunarodnog sekretarijata OSCE-a, odluke koju je donio njihov Stalni odbor tokom posljednjeg sastanka u Hagu. "Na istom sastanku Stalnog odbora, delegacija Sjedinjenih Američkih Država obavijestila je Skupštinu da neće moći nastaviti s organizacijom Godišnjeg zasjedanja 2027. u Charlestonu, Južna Karolina", objašnjava sekretarijat PS. "Nakon tog razvoja događaja i ponude delegacije Srbije, Stalni odbor je odlučio da će se sastanak održati u Beogradu." Beograd ranije bio domaćinParlamentarnu Skupštinu čine 323 člana iz 57 zemalja, uključujući Srbiju i Sjedinjene Američke Države. Članovi mandate dobiju od svojih državnih parlamenata, a sastaju se najmanje tri puta godišnje. Primarni zadatak Skupštine jeste olakšavanje međuparlamentarnog dijaloga radi unapređenja ciljeva OSCE-a po pitanju sveobuhvatne sigurnosti. Prvobitno osnovana na Pariškom samitu 1990. godine Parlamentarna skupština radi promovisanje većeg učešća nacionalnih parlamenata država učesnica u OSCE, a danas radi i na podršci jačanja i konsolidacije demokratskih institucija u zemljama članicama. Ovogodišnje godišnje zasjedanje održano je u Hagu, u Holandiji, s fokusom na međunarodno pravo i zajedničke principe. Beograd, za kojeg je najavljeno da će predsjedavati Parlamentarnom skupštinom sljedeće godine, već je bio domaćin istog događaja u junu 2011. godine. Ali Joseph ističe da je klima danas drugačija. "Izbori 2012. godine su dramatično promijenili smjer", kaže Joseph. Na tim izborima je Srpska napredna stranka, zajedno sa sadašnjim predsjednikom zemlje Aleksandrom Vučićem, došla na vlast, porazom političkih snaga koje su svrgnule autokratu Slobodana Miloševića 2000. godine. Iako je kandidatkinja za članstvo u Evropsku uniju, Srbija skoro pet godina nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje, između ostalog i zbog nedovoljnog napretka u oblasti vladavine prava, ali i neusklađivanja svoje vanjske politike sa EU. Dva mjeseca nakon otvaranja posljednjeg poglavlja počeo je rat u Ukrajini, a Srbija nije uskladila svoju vanjsku politiku sa Evropskom unijom i uvela sankcije Rusiji. To je tada bio ključni razlog za zastoj u pristupnim pregovorima, a u međuvremenu je došlo do pogoršanja u oblasti vladavine prava. U nedavnom izvještaju o vladavini prava za 2026. godinu Evropska komisija ukazuje na trajne, a u pojedinim oblastima i pogoršane probleme u pogledu nezavisnosti pravosuđa, autonomije tužilaštva, borbe protiv korupcije, slobode medija i demokratskog upravljanja u zemlji. U pismu OSCE-u i kongresmen Wilson naglašava da Srbija ostaje jedna od rijetkih evropskih zemalja koja odbija uvesti sankcije Rusiji "dok istovremeno nastavlja produbljivati političke, ekonomske i energetske veze s Moskvom". Kongresmeni također ističu činjenicu da Srbija i dalje održava bezvizni režim s Rusijom. Zahvaljujući bezviznom režimu, hiljade ruskih građana prošlo je kroz Srbiju nakon što je Moskva započela invaziju na Ukrajinu 2022. godine i uvođenja sankcija protiv Rusije. Prema prošlogodišnjim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije više od 48.000 ruskih građana ima privremeni boravak u Srbiji. Nadalje, uprkos upozorenjima EU o potencijalnim sigurnosnim rizicima, više od 300 Rusa dobilo je srpsko državljanstvo od početka smrtonosne invazije Moskve na Ukrajinu. "Šira politika Srbije dosljedno je očuvala ratnog zločinca Putina i njegov politički, ekonomski i diplomatski uticaj na Balkanu, što je u suprotnosti s koordiniranim odgovorom koji je usvojila većina država članica OSCE-a nakon ruske ubilačke invazije na Ukrajinu", navodi se u pismu. I Joseph naglašava da je usklađivanje sa sankcijama EU obaveza Srbije kao zemlje kandidatkinje. Srbija mora odlučiti na čijoj je strani, ponavlja Joseph riječi njemačkog kancelara Friedricha Merza sa samita EU-Zapadni Balkan. Merz je na samitu održanom početkom juna u crnogorskom Tivtu rekao da je neprihvatljivo balansiranje Srbije između Kine, Rusije i Evrope. "Srbija mora jasno da odluči gdje vidi svoju budućnost. A ako je odgovor Srbije Evropa, onda je odgovor Evrope Srbija", rekao je tada Merz. Joseph ipak naglašava da stvarni razlog zbog kojeg Srbija nastavlja svoje odnose sa Rusijom i odbija da uvede sankcije jeste jer su "SAD i EU to dozvolile." "I tek sada vidimo ovu važnu rečenicu kancelara Merza u Tivtu. Vidjet ćemo da li će Njemačka i EU reagovati. I ovo je veoma važan signal članova Kongresa i moramo vidjeti hoće li američka administracija prepoznati ovaj signal." Politiku srpskog balansiranja naglašava i Ivana Stradner koja kaže da Vučićeva vlast danas više liči na "pozornicu geopolitičkog balansiranja nego na simbol evropskih vrednosti." "Vučićeva politika nije neutralnost već je ona stalno pregovaranje o tome ko će ponuditi više: evropski novac, kineske investicije, rusku podršku i američki legitimitet," kaže Stradner. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno uprkos upozorenjima Zapada, najavio novu nabavku kineskih supersoničnih balističkih raketa. Prema međunarodno dostupnim registrima naoružanja, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja posjeduje ove rakete, a Peking je najveći vojni snabdjevač Beograda, dok su i EU i SAD više puta upozoravale Srbiju na opasnost produbljivanja vojne saradnje sa Kinom. Odnosi sa IranomOsim odnosa s Rusijom, američki kongresmen Wilson je u svom postu na X također naveo da Srbija ima pretjerani "ruski, kineski i iranski" uticaj i da je njihov zvaničnik prisustvovao sahrani Alija Hamneija, iranskog vrhovnog vođe ubijenog u zajedničkoj američko-izraelskoj akciji 28. februara. Srpski ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina bio je među rijetkim evropskim predstavnicima na sahrani vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamneija. Zvanični Beograd je posljednjih godina održavao prijateljske odnose s Iranom uprkos tome što je zemlja pod međunarodnim sankcijama zbog nuklearnih aktivnosti i kršenja ljudskih prava. Wilson u pismu spominje izjavu koju je ranije ovog mjeseca dala ministrica državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović, u kojoj je rekla "Da sam Slobodan Milošević, počinila bih etničko čišćenje na Kosovu 1998. godine." Istraživanje Radija Slobodna Evropa otkrilo je da je, godinama dok je bila poslanica u Srbiji, ministrica Paunović primala platu kao direktorica Apotekarske ustanove na Kosovu, čak i nakon što je ta ustanova prestala postojati. Ministrica poriče te informacije. "Izjave koje izgledaju kao da podržavaju etničko čišćenje su fundamentalno nekompatibilne s principima na kojima je OSCE osnovan", navodi se u Wilsonovom pismu. Tokom rata na Kosovu ubijeno je više od 13.000 civila, većinom Albanaca, dok su hiljade nestale. Čelnici tadašnje Jugoslavije i snaga bezbjednosti označeni su pred Haškim tribunalom kao ključni učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu nasilnog protjerivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. godine. Šta će biti sa godišnjim sastankom?Wilson kaže da će nastaviti da se zalaže za to da SAD budu odgovarajuća lokacija za održavanje Parlamentarne skupštine OSCE-a 2027. godine. Ukoliko ne uspije, stav mu je jasan. "Nadam se da će, bez obzira na to koja zemlja bude domaćin, to biti država koja će smanjivati uticaj ratnog zločinca Putina, uticaj Komunističke partije Kine i uticaj mula u Teheranu koji žele smrt Americi", zaključuje Wilson u razgovoru za RSE. Iz Narodne skupštine Srbije nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa o rezoluciji kojom se traži izmještanje Parlamentarne skupštine iz Srbije. Odgovor je izostao i iz kancelarije predsjednika Srbije.

U Beogradu je održana sednica Republičkog štaba za vanredne situacije na kojoj je razmatrana kritična hidrološka situacija izazvana istorijski niskim vodostajem Dunava, njene posledice po funkcionisanje Hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav i moguće mere za njihovo ublažavanje, saopšteno je iz ministarstva. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić naložio je, kako se navodi, da sve nadležne institucije i organi nastave sa sprovođenjem mera radi ublažavanja posledica nastale situacije. "Ovo nije pitanje jedne institucije, već celog državnog sistema. Očekujem da svako uradi svoj deo posla, da budemo potpuno koordinisani i da iskoristimo sve raspoložive kapacitete kako bismo posledice ove situacije sveli na najmanju moguću meru", rekao je Dačić. Republički štab za vanredne situacije ocenio je da trenutna hidrološka situacija zahteva stalno praćenje i koordinaciju nadležnih institucija. Preporučeno je da se nastavi sa merama za funkcionisanje sistema Dunav-Tisa-Dunav radi "ublažavanje posledica istorijski niskog vodostaja Dunava" i obezbeđivanje stabilnog vodosnabdevanja. Vodostaj Dunava, najveće reke koja teče kroz Srbiju. beleži istorijski minimum, a u Srbiji je situacija najkritičnija na severu zemlje. Najpogođeniji su rečni saobraćaj, transport nafte, kao i ekosistem Dunava. Nizak vodostaj zabeležen je i u drugim državama kroz koje reka prolazi, uključujući Hrvatsku, Mađarsku i Rumuniju.

Kosovske vlasti su u utorak počele iskopavanje u jednom selu na severu zemlje zbog sumnje da se na toj lokaciji nalazi grobnica sa posmrtnim ostacima koji bi mogli pripadati osobama nestalim tokom rata na Kosovu 1998–1999. godine. Portparolka Specijalnog tužilaštva Kosova, Arbnora Ljuta (Luta), rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da se iskopavanja sprovode na zahtev Tužilaštva i po nalogu Osnovnog suda u Prištini. "Nadležne institucije sprovode nalog za ekshumaciju, obdukciju i identifikaciju posmrtnih ostataka na jednoj lokaciji u opštini Zubin Potok", rekla je ona. Nije iznela više detalja o slučaju, navodeći da je za to još rano, jer je iskopavanje i dalje u toku. Kasnije je Tužilaštvo u saopštenju navelo da se dvojica muškaraca inicijala M.J. i M.B. koji su uhapšeni istog dana u regionu Mitrovice zbog sumnje na ratne zločine, sumnjiče upravo u vezi sa ovim slučajem. "Postupak se sprovodi u skladu sa sudskim nalogom i profesionalnim i međunarodnim standardima za identifikaciju posmrtnih ostataka i očuvanje dokaza, uz učešće nadležnih institucija i odgovarajućih stručnjaka", navodi se u saopštenju. Poslednjih meseci vlasti su više puta sprovodile iskopavanja na različitim lokacijama, gde su pronađeni posmrtni ostaci za koje se sumnja da pripadaju osobama nestalim tokom poslednjeg rata na Kosovu. Tokom rata 1998–1999. godine ubijeno je oko 13.000 ljudi, dok se više od 1.500 i dalje vodi kao nestalo. Većina ubijenih bili su albanski civili. Kosovo i Srbija su 2023. godine postigli saglasnost o Zajedničkoj deklaraciji o nestalim osobama, u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa uz posredovanje Evropske unije. Među preuzetim obavezama bili su: pun pristup pouzdanim informacijama, uključujući i one sa statusom poverljivih; stavljanje na raspolaganje svih dokumenata važnih za utvrđivanje sudbine nestalih osoba, kao i zajednički rad kroz komisiju kojom predsedava Evropska unija. Međutim, sve je i dalje ostalo samo na papiru, pošto nijedna od tih tačaka nije sprovedena. Početkom ove godine Kosovo i Srbija održali su prvi sastanak Zajedničke komisije za nestale osobe iz rata na Kosovu, koji nije dao nikakve rezultate.

Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog recipročnih zabrana ulaska novinarima između Srbije i Crne Gore, poručujući da mere koje ograničavaju rad medija nisu u skladu sa vrednostima koje se očekuju od zemalja kandidata za članstvo u EU. Iz sedišta Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa (RSE) poručuju da zemlje u procesu proširenja moraju postupati u skladu sa osnovnim evropskim vrednostima, uključujući poštovanje demokratskih principa, osnovnih prava, slobode izražavanja i slobode medija. "Napredak na putu ka EU zahteva jasnu posvećenost tim vrednostima. Zato mere koje mogu ograničiti rad novinara izazivaju zabrinutost. Od partnera u procesu proširenja očekuje se da obezbede da novinari mogu slobodno da obavljaju svoj posao, bez neopravdanih i neosnovanih ograničenja", naveo je portparol Evropske komisije u odgovoru za RSE. Dodaje se da su evropske institucije upoznate sa izveštajima o recipročnim zabranama ulaska novinara između Srbije i Crne Gore i da će nastaviti da pažljivo prate razvoj događaja. Reakcija iz Brisela usledila je nakon što je u proteklom periodu većem broju crnogorskih novinara zabranjen ulazak u Srbiju. Do ovih zabrana došlo je nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio recipročne mere zbog odluke vlasti u Podgorici da zabrane ulazak glavnom uredniku tabloida Informer Draganu Vučićeviću. Pozivajući se na informacije bezbednosnih službi, Vučić je saopštio da je Vučićeviću zabranjen ulazak u Crnu Goru, ocenjujući odluku Podgorice kao "veliku grešku". Direktoru RTV Podgorica Vladimiru Otaševiću 23. jula zabranjen je ulazak u Srbiju na graničnom prelazu između dve države. Početkom jula ulazak u Srbiju najpre je zabranjen novinaru Televizije Vijesti Petru Komneniću, a nekoliko dana kasnije i izvršnom direktoru BIRN-a (Balkanska istraživačka mreža) u Crnoj Gori Vuku Marašu. Krajem maja je regulatorno telo za elektronske medije u Crnoj Gori odlučilo da na šest meseci ograniči prijem i reemitovanje celokupnog programa televizije Informer TV iz Srbije na teritoriji Crne Gore. Odluka je obrazložena navodima da je sadržaj tog medija vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore. Više međunarodnih organizacija za zaštitu medijskih sloboda osudilo je ranije zabrane ulaska crnogorskim novinarima u Srbiju. Evropska federacija novinara ocenila je da takve mere predstavljaju rizik za istraživačko novinarstvo, dok su Reporteri bez granica i Međunarodni institut za štampu (IPI) pozvali vlasti u Srbiji da zabrane ukinu. Evropske institucije ovom pitanju pristupaju i iz regionalnog ugla. Iz Brisela podsećaju da dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ostaju ključni elementi procesa proširenja Evropske unije. "Stoga ohrabrujemo i Srbiju i Crnu Goru da izbegavaju korake koji bi mogli dodatno povećati tenzije i da se umesto toga konstruktivno angažuju na rešavanju otvorenih pitanja", poručio je portparol Evropske komisije.

Mreža pete generacije bežičnog interneta (5G) koju u Srbiji razvija državni operater za sada je zasnovana na opremi evropskih proizvođača. To za Radio Slobodna Evropa (RSE) kažu u Telekomu, koji je proteklih godina u unapređenju interneta sarađivao sa tehnološkim gigantom Huawei. Ova kineska kompanija je na crnoj listi Sjedinjenih Država zbog optužbi da njena 5G oprema predstavlja rizik od špijunaže za kinesku vladu. Ugovor o garanciji za kredit za razvoj mreže u Srbiji, koji je Telekom u maju sklopio sa američkom Uvozno-izvoznom bankom (EXIM), Vašington vidi kao moguću prekretnicu u suprotstavljanju onome što naziva malignim stranim uticajima. Aranžman je pozdravljen i na početku strateškog dijaloga SAD i Srbije sredinom jula. Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) i srpski šef diplomatije Marko Đurić poručili su u zajedničkoj izjavi da se uvođenjem 5G mreže "uz korišćenje pouzdanih dobavljača" unapređuje bezbednost komunikacionih sistema Srbije. I dok za Vašington kineske kompanije nisu pouzdani dobavljači, u srpskom Telekomu navode da aranžman sa američkom bankom "nema nikakvih restriktivnih klauzula". Iz Ministarstva informisanja i telekomunikacija poručuju da je izbor dobavljača opreme poslovna odluka operatera, dok države Zapada uvode ograničenja ili zabrane za kineske kompanije, koje smatraju rizičnim po nacionalnu bezbednost. Ukazujući da je reč o pitanju koje prevazilazi telekomunikacije, konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti Nikola Lunić ocenjuje da je Srbija na testu. "Da li pripada bezbednosnoj arhitekturi Zapada ili ostaje čvorište kroz koje prolaze i kineski i ruski interesi", ističe Lunić. Iz State Departmenta za RSE navode da su kritične tehnologije najbezbednije "ukoliko se svuda koriste pouzdani dobavljači". "Nastavićemo da ukazujemo našim partnerima i saveznicima da učešće nepouzdanih dobavljača, kao što su Huawei i ZTE u 5G mreži, ili kontrola nad njom, nosi neprihvatljive rizike po nacionalnu bezbednost, kritičnu infrastrukturu, privatnost i ljudska prava", saopštio je portparol State Departmenta. Američke institucije su i Huawei i ZTE (Zhongxing Telecommunication Equipment) proglasile pretnjom po nacionalnu bezbednost, što obe kompanije odbacuju. Ove kineske firme nisu odgovorile na pitanja RSE, dok je Huawei godinama prisutan u različitim projektima u Srbiji. Među njima su i sistemi "pametnih gradova" i masovnog nadzora, što je zbog tehnologije prepoznavanja lica i rizika od zloupotrebe podataka izazivalo zabrinutost i u delu javnosti u zemlji. Da li Huawei izlazi iz posla sa Telekomom?Uvođenje 5G mreže u Srbiji počelo je krajem 2025, u vreme kada su zapadne vlade uvele različite restrikcije na korišćenje Huawei tehnologije zbog pitanja nacionalne bezbednosti. Mreža danas fukcioniše u nekoliko gradova u Srbiji, a razvijaju je Telekom, operater u većinskom državnom vlasništvu, i dva privatna operatera – Yettel i A1. U razvoju prethodnih generacija mreža, Telekom se oslanjao na opremu Huawei-ja, sa kojim je 2017. potpisao strateški sporazum o nastavku izgradnje infrastrukture za širokopojasni internet. Ugovor o garanciji za kredit od 50 miliona dolara sa američkom EXIM bankom otvara pitanje da li se državni operater priključuje brojnim zapadnim kompanijama koje su prekinule saradnju sa kineskim gigantom. U Telekomu na to pitanje ne odgovaraju. Za RSE navode da je njihova 5G mreža za sada zasnovana na opremi švedske tehnološke kompanije Ericsson i finske Nokia-e. Dodaju i da ugovor sa američkom bankom podrazumeva povoljno finansiranje za projekte američkih tehnoloških kompanija Juniper i Cisco. "U budućnosti planiramo da ovaj aranžman proširimo i na ostale američke proizvode koje koristimo", kažu u Telekomu, i podsećaju da sličan ugovor imaju i sa Evropskom investicionom bankom. Nisu potvrdili da su se, uz druga dva operatera, obavezali da će u razvoju 5G mreže "koristiti isključivo pouzdane dobavljače". To u izveštaju o kineskom uticaju na tržištu Srbije navodi američka Uprava za međunarodnu trgovinu, uz ocenu da bi aranžman sa američkom bankom "mogao predstavljati prekretnicu za jačanje pozicije američkih dobavljača", ali i "suprotstavljanje štetnim stranim uticajima". "Za SAD, 5G jezgro nije samo telekomunikaciona mreža nego elemenat kontrole nad protokom podataka i, u krajnjoj liniji, sposobnost trećih aktera da u kriznoj situaciji utiču na funkcionisanje te infrastrukture", kaže Nikola Lunić. U izveštaju na sajtu Uprave iz decembra 2025. piše i da Huawei ima tradicionalno snažnu poziciju među državnim kompanijama, uključujući Telekom, te da se poslednjih godina jače pozicionira i kineska kompanija ZTE. Sa kim sarađuju privatni operateri?Kompanija Yettel, drugi operater koji je dobio dozvolu državnog regulatora za lansiranje 5G mreže, za RSE navodi da je razvijaju u partnerstvu sa Ericsson-om. "Godinama unazad Yettel sarađuje sa vodećim, svetskim tehnološkim kompanijama. Dobavljače bira na osnovu njihovih rezultata, inovativnosti, energetske efikasnosti, i bezbednosnih zahteva", navodi Yettel, koji je u vlasništvu češko-arapske "e& PPF Telekom Grupe". U kompaniji A1, koja posluje u okviru međunarodne "A1 Telekom Austria Grupe", za RSE kažu da je njihova 5G mreža, kao i 2G i 4G mreže, zasnovana na opremi evropskog proizvođača Nokia. "Ovakav pristup omogućava jedinstvenu tehnološku platformu na nacionalnom nivou i potvrđuje dugoročnu opredeljenost kompanije za primenu rešenja evropskog vendora (proizvođača). U RAN (radio-pristupna mreža) segmentu svoje mreže A1 Srbija nikada nije koristio opremu kineskih proizvođača." Državna procena 5G rizika i susreti sa kineskim partnerimaU Ministarstvu informisanja i telekomunikacija za RSE navode da "operateri koji pružaju 5G usluge samostalno donose poslovne odluke o izboru dobavljača u skladu sa važećim propisima". Kažu i da je u toku izrada Nacionalne procene rizika 5G mreže koja će, pored ostalog, klasifikovati dobavljače opreme po stepenu rizičnosti. "Pristup u izradi Nacionalne procene rizika zasniva se na proceni rizika, a ne na automatskom isključivanju određenih dobavljača, što je u skladu sa pristupom država članica Evropske unije i primerima dobre prakse", navode u Ministarstvu. Dodaju i da će procenjivati stepen diversifikacije dobavljača 5G opreme, u cilju smanjenja zavisnosti od pojedinačnih proizvođača i povećanja otpornosti mreža. U Ministarstvu podvlače i da u ovom procesu "prate međunarodnu praksu i preporuke, uključujući i aktivnosti Evropske unije i drugih međunarodnih partnera". "Saopštenje o usklađenosti sa evropskom praksom je diskurs namenjen Briselu i Vašingtonu, sastanak sa Huaweijem je paralelna stvarnost namenjena održavanju odnosa sa Pekingom", kaže konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti Nikola Lunić. Podseća na susret ministra informisanja i telekomunikacija Borisa Bratine sa predsednikom za globalne vladine poslove kompanije Huawei Tomijem Žouom u martu u Barseloni. Prema saopštenju ministarstva, tada su "razmenjena mišljenja o razvoju 5G mreža, saradnji u oblasti pametnih gradova, veštačke inteligencije i sajber bezbednosti". "Takva metodologija bez koordinacije je upravo ono što Srbiju čini nepredvidivim partnerom", ocenjuje Lunić. "Srbija dakle ne bira, već pokušava da zadrži oba koloseka saradnje istovremeno", dodaje. Kao kandidat za članstvo, Srbija ima obavezu i usklađivanja sa zakonodavstvom EU. Zakon o elektronskim komunikacijama, koji je usvojen 2023, u skladu sa EU propisima, uvodi detaljnije obaveze kada je reč o bezbednosti mreža. Dve godine kasnije, usvojena je i uredba koja propisuje obaveze za operatere i dobavljače opreme u upravljanju rizicima, bezbednosti 5G mreža i diversifikaciji dobavljača. U Telekomu za RSE navode da će se u razvoju 5G mreže "truditi da budu usaglašeni sa pravcima razvoja i preporukama Evropske unije". Šta propisuju EU mere?Kako bi ublažila bezbednosne rizike, Evropska unija je 2020. donela paket mera (EU 5G Clean Toolbox) koji postavlja stroge kriterijume za odabir i proveru dobavljača. Iako dokument eksplicitno ne navodi kineske kompanije, Evropska komisija je 2023. zvanično označila Huawei i ZTE kao dobavljače koji predstavljaju veći bezbednosni rizik u odnosu na druge 5G proizvođače. Tadašnji komesar za unutrašnje tržište EU Tijeri Breton (Thierry Breton) pozvao je sve države članice koje to još nisu učinile da bez odlaganja uklone ove kompanije iz svojih nacionalnih mreža. Huawei je poziv ocenio kao "politički potez" i odbacio navode da kompanija predstavlja bezbednosni rizik. Potpuno uklanjanje Huawei i ZTE opreme iz mreža do danas je završilo nekoliko evropskih država, dok je većina i dalje u procesu tranzicije. Zamena opreme pokazala se kao skup i tehnički složen proces, zbog čega mnoge zemlje pomeraju rokove. Obaveza iz Vašingtonskog sporazumaNa zabranu 5G mreže koju isporučuju neprovereni dobavljači, Srbija se obavezala i Vašingtonskim sporazumom iz 2020, ali su zvaničnici u Beogradu poručivali da u dokumentu ne piše da ne može da se koristi kineska oprema. Iste godine SAD su pokrenule i inicijativu "The Clean Network" sa ciljem zaštite mreža od dobavljača iz zemalja koje ne poštuju principe digitalne privatnosti i ljudskih prava. Inicijativu je, prema podacima State Departmenta, podržalo više od 50 zemalja sveta i preko 180 telekomunikacionih operatera. Za razliku od Kosova, Albanije i Severne Makedonije koje su sa SAD potpisale Memorandum o 5G bezbednosti, Srbija se nije zvanično priključila inicijativi. To nije učinila ni Crna Gora, u kojoj 5G mrežu razvija i srpski Telekom koji je vlasnik operatera m:tel. Iako je Ambasada SAD u Sarajevu pozivala institucije da podrže "The Clean Network", inicijativi se nije priključila ni Bosna i Hercegovina, jedina država Zapadnog Balkana koja još uvek nema komercijalnu 5G mrežu. Nastavak saradnje sa KinomKineski Huawei ostaje izvođač, dobavljač i partner sa kojim institucije u Srbiji sarađuju u nizu projekata. U susretu sa predstavnicima ove kompanije u julu 2025, predsednik Aleksandar Vučić je kao posebnu izdvojio saradnju sa Ministarstvom unutrašnjih poslova (MUP). Huawei sa MUP-om od 2017. razvija projekat "Bezbedan grad" u okviru kojeg je isporučio oko 1.000 kamera za video nadzor opremljenih tehnologijom za prepoznavanje lica. Sve informacije o projektu označene su kao tajne. Kina je, uz druge države, i partner Beograda u razvoju veštačke inteligencije (AI), što je potvrđeno i 16. jula u Šangaju kada je Srbija sa tom zemljom potpisala sporazum o osnivanju Svetske organizacije za saradnju u oblasti AI (WAICO). "Takva politika Beograda je održiva sve dok zapadni partneri procenjuju cenu tolerisanja u odnosu na cenu raskida. Ali frazeologija sa 'pouzdanim dobavljačima' ukazuje da ta tolerancija ima granicu - i da se ona upravo testira", ocenjuje Nikola Lunić. Sporazum o osnivanju WAICO potpisalo je ukupno 29 zemalja, među kojima su i Rusija i Belorusija. * Tekst je dopunjen 29. jula odgovorima kompanije A1 i Evropske komisije.

Kompanija naftna industrija Srbije (NIS) podnela je 27. jula Ministarstvu finansija SAD još jedan zahtev za licencu koja bi omogućila nastavak operativnog rada, prenela je Radio-televizija Srbije. Poslednja licenca za rad NIS-u koju je izdala Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD, ističe 31. jula. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično se obnavlja. Pregovori o prodaji ruskog udela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku. Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tela, kao i strateški ciljevi kompanije, saopšteno je tada iz Vlade Srbije i MOL-a. Ugovor će, međutim, početi da se primenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri.