Šesnaest belih ruža položeno je u subotu na ulicu ispred Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu u 11.52 časova, u znak sećanja na 16 poginulih u padu betonske nadstrešnice na ulazu u Železničku stanicu u Novom Sadu 1. novembra 2024. Studenti u blokadi i drugi građani su tu u subotu poslednji put održali 16 minuta tišine. Studenti u blokadi zahvalili su građanima koji su bili s njima dve godine "uporno i hrabro" ne dopuštajući da se pogibija zaboravi. Zahvalili su im na "podršci, ljubavi i poverenju" koje su imali u njih. "Sutra je godišnjica pada nadstrešnice i pozivamo vas da u što većem broju dođemo da obeležimo taj tragični datum na komemorativnom skupu u Novom Sadu, da se ne ponovi i ne zaboravi", poručili su predstavnici studenata u blokadi. Svi su se okupili na ulici, kraj velikog transparenta "Mašinci protiv mašinerije", jednog od simbola koji su nosili na svim protestima. Tišina u znak sećanja i poštovanja prema stradalima prošla je u potpunom miru. Saobraćaj je bio blokiran, vozači su stali i niko se nije bunio. Kada je završena, neki su se u znak podrške oglasili sirenama.

Srbija je zabeležila dalje nazadovanje u slobodi medija i nije ostvarila napredak u Poglavlju 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, dok je u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala napredak ograničen. Napretka nema ni u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, gde se usklađenost Srbije sa Evropskom unijom ocenjuje kao niska. To su ključne ocene iz godišnjeg izveštaja o Srbiji koji će Evropska komisija objaviti u sredu, 4. novembra. Radio Slobodna Evropa (RSE) imao je uvid u sadržaj dokumenta, koji je najvažnija godišnja ocena za svaku državu koja teži članstvu u Evropskoj uniji. Izveštaj o Srbiji deo je takozvanog paketa proširenja, koji Evropska komisija objavljuje jednom godišnje, najčešće u oktobru ili novembru. Paket čine opšti dokument o politici proširenja, u kojem Komisija daje širu ocenu procesa i preporuke, kao i pojedinačni izveštaji za svaku zemlju kandidata i potencijalnog kandidata – za zemlje Zapadnog Balkana, Tursku, Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju. Evropska komisija u njima ocenjuje stepen pripremljenosti i napredak zemlje u protekloj godini, a države članice na osnovu tih ocena odlučuju o daljim koracima u pregovorima. Izveštajni period obuhvata vreme od kraja prošle godine do kraja septembra 2026. Ocene se stoga odnose na rad prethodne vlasti, koju je predvodila Srpska napredna stranka (SNS), i ne obuhvataju vanredne parlamentarne izbore održane 25. oktobra. Na tim izborima ubedljivu pobedu odnela je Studentska lista, a SNS posle 14 godina na vlasti prelazi u opoziciju. 'Zarobljena država' i polarizacijaSrbija se, uz Bosnu i Hercegovinu, Gruziju i Tursku, navodi kao zemlja u kojoj je rizik od "zarobljene države" i dalje izražen. Kada je reč o funkcionisanju demokratskih institucija, u izveštaju se ističe da ga je tokom izveštajnog perioda otežavala dugotrajna i polarizovana politička situacija, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Pominju se masovni studentski i građanski protesti, kao i nastavak incidenata i napada na studente, aktiviste i mirne demonstrante, pri čemu nadležne institucije, uključujući policiju, u većini slučajeva nisu preduzele dalje mere. Navodi se da je policija u više navrata ulazila u univerzitetske prostorije, uključujući intervenciju u Rektoratu u Novom Sadu u septembru 2025, posle koje je ostala na licu mesta nekoliko nedelja, kao i u zgradu Univerziteta u Beogradu u aprilu 2026. Podseća se i na upad u sedište jedne opozicione parlamentarne stranke u Beogradu u martu ove godine. "U nekoliko slučajeva napada na aktiviste, medije i domaće izborne posmatrače, policija je bila prisutna, ali nije reagovala. Bilo je veoma malo javnih izveštaja o merama preduzetim protiv policajaca koji su navodno učestvovali u slučajevima policijske brutalnosti", navodi se u dokumentu. Prema izveštaju, državni zvaničnici nastavili su da proteste predstavljaju kao "obojenu revoluciju" podržanu iz inostranstva i tvrde da je njen cilj rušenje ustavnog poretka, "bez potkrepljujućih dokaza". Dodaje se i da, iako je Evropski sud za ljudska prava još u aprilu 2025. izrekao privremenu meru, vlasti najavljuju gonjenje onih koji javno govore o navodnoj upotrebi zvučnog topa na protestu 15. marta 2025, što zastrašuje građane i guši slobodu izražavanja. Mediji i civilno društvo pod pritiskomIzveštaj potvrđuje da je Srbija nastavila da nazaduje u oblasti slobode medija, uz nastavak zastrašivanja novinara i govora mržnje prema njima. Bezbednost novinara u Srbiji i dalje je razlog za zabrinutost, jer, kako se navodi, došlo do "daljeg pogoršanja". Slična ocena odnosi se i na civilno društvo: organizacije civilnog društva izložene su sve većem pritisku, napadima i zastrašivanju. Od vlasti u Srbiji traži se i da proaktivnije i objektivnije komuniciraju o proširenju EU i da suzbijaju dezinformacije. Ratni zločiniPoseban deo izveštaja posvećen je reakciji državnih vlasti i političara u Srbiji na smrt osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Ocenjuje se da Mladićeva sahrana, uz podršku i prisustvo visokih zvaničnika, doprinosi glorifikaciji ratnih zločina. "To potkopava put Srbije ka EU", navodi se u dokumentu. Prema izveštaju, Srbija tek treba da pokaže istinsku posvećenost istraživanju i presuđivanju predmeta ratnih zločina. Navodi se da Srbija i dalje izbegava gonjenje visokorangiranih osumnjičenih, uz sporo procesuiranje i zaostatak od više od 1.800 predmeta, "što i dalje predstavlja veoma ozbiljnu zabrinutost". "Brojne srpske političke stranke, političari i mediji nastavili su da pružaju podršku osuđenim ratnim zločincima i negiraju ratne zločine, uključujući genocid u Srebrenici, bez ikakvih posledica", ocenjuje se u izveštaju. Odnosi sa susedimaKada je reč o dijalogu o normalizaciji odnosa sa Kosovom, u izveštaju se ocenjuje da su unutrašnjopolitičke preokupacije na obe strane sprečile odlučne korake ka sprovođenju Sporazuma o putu ka normalizaciji, dogovorenog 2023. u Briselu i Ohridu. Situacija na severu Kosova tokom izveštajnog perioda ocenjuje se kao mirna, ali krhka. Kao i prethodnih godina, Evropska komisija poručuje da je i za Srbiju i za Kosovo napredak na evropskom putu i dalje povezan sa suštinskim napretkom u normalizaciji odnosa. "Normalizacija nije samo uslov na evropskom putu. Ona je ključna za bezbednost, stabilnost i ekonomski razvoj oba društva i šireg regiona. Izostanak napretka nosi političku i ekonomsku cenu i preti da obe strane zaostanu u trenutku kada je proces proširenja ponovo dobio zamah", navodi se u dokumentu. Odnosi sa Crnom Gorom ocenjuju se kao "generalno stabilni", ali se dodaje da je tokom izveštajnog perioda bilo međusobnih optužbi, naročito u vreme obeležavanja 20. godišnjice crnogorske nezavisnosti. Navodi se da je (sada već bivši) predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao nekoliko izjava kojima je dovodio u pitanje nezavisnost Crne Gore. U izveštaju se pominje i incident uoči samita u Tivtu, kada je crnogorska policija 3. juna 2026. vratila u Beograd čarter let sa 87 Vučićevih pristalica, kod kojih su pronađeni komunikaciona oprema i transparent "Srbija pobeđuje". Srbija je zauzvrat pooštrila kontrole i zadržavala crnogorske državljane na granici i na beogradskom aerodromu. S tim u vezi spominje se da je Srbija učestvovala na samitu u junu u Tivtu, ali da je bojktovala samit EU-Zapadni Balkan prošlog decembra u Briselu.

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je oduzela dozvolu za rad Alta banci a.d. Beograd, kao i da će Agencija za osiguranje depozita rešenjem suda biti imenovana za stečajnog upravnika. Izvršni odbor NBS je konstatovao da su oduzimanju dozvole prethodile kontrolne aktivnosti koje su bile usmerene na to da banka poveća nivo likvidnosti. Utvrđeno je da se u prethodnom periodu, finansijsko stanje banke znatno pogoršalo, te da postoji mogućnost dodatnog pogoršanja finansijskog stanja ili likvidnosti banke i s tim u vezi da su ugroženi interesi deponenata banke. Imajući u vidu da su se stekli uslovi za oduzimanje dozvole za rad banke, u skladu sa Zakonom o bankama, NBS je donela odluku da toj banci oduzme dozvolu za rad kako bi zaštitila interese deponenata i očuvala stabilnost finansijskog sistema, saopšteno je. NBS je navela da će štediše Alta banke biti blagovremeno, u što kraćem roku, obaveštene kod koje banke će moći da podignu svoje depozite do osiguranog iznosa od 50.000 evra, kao i o načinu prijave ostalih svojih potraživanja i o njihovoj isplati. "Navedeni postupak ni na koji način ne oslobađa dužnike banke njihovih obaveza, pri čemu ova lica mogu očekivati jasne instrukcije o načinu izmirenja svojih obaveza prema banci nakon pokretanja stečajnog postupka", navela je NBS. Nad Alta bankom a.d. Beograd pokrenut je stečajni postupak, saopštila je ova banka, navodeći da je odluka doneta u skladu sa važećim zakonskim propisima i odlukama nadležnih regulatornih organa. U saopštenju se ističe da nadležne institucije i stečajni organi preduzimaju neophodne korake radi zaštite interesa deponenata i poverilaca, kao i sprovođenja daljih zakonskih procedura predviđenih propisima Republike Srbije. Zahtev za sankcije četvorici biznismena iz SrbijeVlasnik Alta grupe Davor Macura, jedan je od četiri biznismena iz Srbije, bliskih donedavnoj vladajućoj strukturi u zemlji, koji su se našli na listi zahteva za uvođenje američkih sankcija, koju je republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) uputio državnom sekretaru Marku (Marco) Rubiju. Zahtev da im se zabrani putovanje u SAD i korišćenje američkog finansijskog sistema, kako se navodi u pismu u koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, upućen je 14. oktobra. Vilson se obratio američkom državnom sekretaru kao kopredsednik Komisije za bezbednost i saradnju u Evropi, poznate kao Helsinške komisije SAD. U tom zahtevu su četvorica biznismena označena kao saradnici doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji koriste javne resurse za lično bogaćenje. Iz Alta banke su na upit RSE odbacili ove navode nazivajući ih neistinitim. U zahtevu za sankcije za Alta banku se navodi da je umešana u poslove koji uključuju pranje novca. Alta banka je u odgovoru za RSE kategorički odbacila svaku tvrdnju da su Alta Grupa, Alta banka ili Davor Macura umešani u pranje novca, korupciju, zloupotrebu javnih resursa ili mešanje u izborni proces. "Nijedan nadležni organ ni u jednoj jurisdikciji nije doneo nalaz niti odluku kakva se u navodima pripisuje Alta banci, Alta Pay Grupi ili gospodinu Macuri", navedeno je u odgovoru portparola Alta banke.

Anđela Ruman iz Stare Pazove imala je 20 godina kada je 1. novembra 2024. poginula u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. U Novi Sad doputovala je vozom, a na stanici ju je čekao njen momak Miloš Milosavljević. Oboje su stradali pod nadstrešnicom koja se obrušila u 11 sati i 52 minuta. Dve godine kasnije, Anđelini roditelji Zorica i Zlatko Ruman za RSE kažu da je za njih i dalje "svako jutro prvi novembar".

Američka ambasada u Beogradu je putem mreže X uputila čestitku Studentskoj listi i građanima Srbije povodom parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra. "Radujemo se urednoj tranziciji vlasti i zajedničkom radu na unapređenju strateškog partnerstva između SAD i Srbije, kao i regionalne stabilnosti", navodi Ambasada Sjedinjenih Država. Srbija je poslednjih meseci sve više bila u fokusu članova američkog Kongresa. Tako su republikanac Joe Wilson i demokrata Bill Keating uputili u avgustu Predstavničkom domu predlog zakona kojim se traže mere za Srbiju zbog nazadovanja demokratije, Rusije i Kine. Potom je u Senat stigao dvostranački predlog zakona o Srbiji, koji su podneli republikanac Chuch Grassely i demokrata Richard Blumental. Tim predlozima se pored viznih i finansijskih sankcija za zvaničnike u Srbiji, predviđa i zaustavljanje ili uslovljavanje Strateškog dijaloga. Vlasti Srbije nisu komentarisale te zakonske predloge. Sjedinjene Države i Srbija pokrenule su sredinom jula Strateški dijalog, kako bi produbile saradnju. Dve zemlje su tada, u okviru Strateškog dijaloga, potpisale Memorandum o razumevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj bezbednosti. Susret američkih i srpskih zvaničnika otvorio je 17. jula državni sekretar SAD Marco Rubio.

Ko je nadležan da reaguje ukoliko se uništava dokumentacija u institucijama Srbije na Kosovu i ko može da spreči eventualno uklanjanje dokaza o zloupotrebama? Ovo pitanje se otvorilo nakon što je grupa studenata sa Univerziteta u Severnoj Mitrovici, koja podržava studente u blokadi, iznela sumnje da se u pojedinim institucijama Srbije na Kosovu, uništavaju službena dokumenta. Srpski pravosudni sistem nema nadležnost na Kosovu od 2017. godine, kada je, na osnovu sporazuma u okviru dijaloga koji se vodi posredstvom Evropske unije, integrisan u kosovski sistem. Poslednjih nekoliko dana u Srbiji kruže informacije da se u državnim institucijama Srbije uništava dokumentacija, zbog čega je vrhovna javna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac naložila 29. oktobra svim glavnim tužilaštvima da hitno upute zahteve policiji radi preduzimanja mera za sprečavanje uništavanja službenih i drugih spisa. Kako se navodi u uputstvu, informacije iznete u javnosti tiču se uništavanja dokumenata u državnim institucijama, bankama, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Vojnoobaveštajnoj agenciji i drugim institucijama od značaja za ekonomsku, finansijsku i pravnu sigurnost Republike Srbije. RSE se obratio kancelariji vrhovne javne tužiteljke sa upitom na koji način će proveriti sumnje o uništavanju dokumentacije u institucijama na Kosovu i onima koje su izmeštene u pogranične gradove u Srbiji nakon što su ih kosovske vlasti zatvorile. Odgovor do zaključenja teksta nije stigao. Na Kosovu trenutno funkcionišu uglavnom obrazovne i zdravstvene institucije. Na koje zloupotrebe se ukazuje?Grupa studenata sa Univerziteta u Severnoj Mitrovici, koji radi u sistemu Srbije, saopštila je da su dobili informacije da se uništava dokumentacija u Kliničko-bolničkom centru u Severnoj Mitrovici, kao i Privremenim opštinskim organima. Kliničko-bolnički centar radi u sistemu Srbije, kao i Privremeni opštinski organi, ali su ih kosovske vlasti zatvorile u prethodne dve godine, zajedno sa drugim institucijama koje su se finansirale iz budžeta Srbije, uz obrazloženje da su paralelne i ilegalne. Neke od zatvorenih institucija na Kosovu, a potom i izmeštene u Srbiju, su Banka Poštanska štedionica, Pošta Srbije, Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, trezor Narodne banke Srbije, centri za socijalni rad. Grupa studenata sa Univerziteta u Severnoj Mitrovici je 28. oktobra iznela sumnju da se u Privremenim organima navodno sprovode aktivnosti usmerene na uništavanje i uklanjanje službene dokumentacije, kao i na naknadno uništavanje dokumenata i moguće malverzacije u vezi sa isplatama zarada lekara. Kliničko-bolnički centar u Severnoj Mitrovici demantovao je ove optužbe, nazivajući ih neistinitim i neutemeljenim. U saopštenju je navedeno da niko ne uništava, ne sklanja niti prikriva službenu dokumentaciju, jer, kako se ističe, za takvim postupanjem ne postoji nikakav razlog. Ocenjeno je i da ovakvi napadi mogu da ugroze rad, kako je naveo, jedne od najznačajnijih institucija za pripadnike srpske zajednice. RSE se obratio i Kancelariji za Kosovo u Vladi Srbije sa upitom da odgovori na optužbe o uništavanju službene dokumentacije, ali odgovor nije stigao. Ko može da spreči uništavanje dokumentacije na Kosovu?Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose, inače pravnik po struci, za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da kosovsko tužilaštvo ima mandat da reaguje i proveri sumnje da se u srpskim institucijama koje rade po sistemu Srbije uništavaju službeni spisi, jer one funkcionišu ili su funkcionisale, kako kaže, uz toleranciju kosovskih vlasti. "Tu je u pitanju i platni promet. Siguran sam da i Kosovo ima nadležnost. Što se tiče tragova protoka novca, oni se ne mogu uništiti. Sada govorim o novcu. Ali novac koji je išao od ruke do ruke, za to se dokumenta mogu uništiti", smatra Janjić. Janjić podseća da je iz budžeta Srbije za Kosovo izdvajano mnogo novca, te da duži vremenski period postoje sumnje na njegovu zloupotrebu. "Ne čudi me da se uništava dokumentacija. To je bilo očekivano, jer tu su mnoge stvari rađene mimo zakona. Tu ima posla za najmanje tri vrste tužilaštva", kaže Janjić. Prema Ministarstvu finansija Srbije, za Kancelariju za Kosovo Vlade Srbije u 2025. godini bilo je predviđeno 17,2 milijardi dinara ili oko 147 miliona evra. Dodatne dve milijarde dinara bile su predviđene preko Nacionalne službe za zapošljavanje za pomoć nezaposlenima sa Kosova. Ovaj novac se, uglavnom, raspoređivao preko Privremenih opštinskih organa na Kosovu. Koja se dokumentacija može uništiti?Dušan Janjić smatra da čelnici srpskih institucija na Kosovu mogu da unište, pre svega, ona dokumenta koja ih na neki način dovode u vezu sa bivšim potpredsednikom Srpske liste, Milanom Radoičićem. On je preuzeo odgovornost za napad u Banjskoj septembra 2023. godine, a Kosovo je za njim raspisalo poternicu, jer je nedostupan pravosudnim organima. On navodi da je to razlog da kosovsko tužilaštvo reaguje, jer ono vodi postupke u slučaju Banjska. Institucije Srbije, uglavnom, vode predstavnici Srpske liste, najveće stranke Srba na Kosovu koja je do sada delovala uz podršku Srpske napredne stranke i bivšeg predsednika Aleksandra Vučića. Iz ove stranke su 30. oktobra naveli da su "primili k znanju" rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji, na kojima je pobedu odnela Studentska lista, te da ostaje dosledna institucionalnoj povezanosti s Beogradom. RSE do objave ovog teksta nije uspeo da dobije komentar Studentske liste na sumnje da se i u institucijama na Kosovu uništava dokumentacija. Predstavnici ovog političkog pokreta, nastalog iz studentskih protesta u borbi protiv korupcije, 29. oktobra su zatražili od zaposlenih u različitim institucijama da prijave uništavanje dokumentacije u tranzicionom periodu do formiranja nove vlasti. Rodoljub Šabić, pravnik i bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Srbiji, ukazuje da je u 2026. godini teško uništiti službenu dokumentaciju koja se čuva u elektronskoj formi. Ipak, ukazao je da je Srbija poslednjih desetak godina bila netransparentna zemlja, odnosno da je imala netransparentnu vlast, zbog čega se ne zna kako su čuvana ili pakovana važna službena dokumenta.

U Zaviri ispod površine analiziramo dvogodišnju istrajnost, uspjeh i energiju mladih u Srbiji. Govorimo o lekcijama koje se mogu naučiti od njih, snazi ideološki šarolikog pokreta koji je pobjedu izborio neprekidnom komunikacijom sa cijelim društvom, dobroj organizaciji.

U saopštenju Javnog tužilaštva za organizovani kriminal Srbije od 30. oktobra navodi da je u cilju provere javno dostupnih informacija i saopštenja datih u javnosti od strane tadašnjeg predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića o pomilovanju 49 lica, uputilo zahtev Ministarstvu pravde Republike Srbije, Sektoru za normativne poslove i postupke pomilovanja. Tužilaštvo od Ministarstva pravde zahteva da bez odlaganja i sa naročitom hitnošću dostavi podatke o tome da li su pred tim ministarstvom pokrenuti postupci pomilovanja i ukoliko jesu, na koja konkretna lica i koje konkretne postupke se pomilovanja odnose. Takođe, kako se navodi, zahtevano je da Ministarstvo pravde Republike Srbije dostavi svu raspoloživu dokumentaciju, kao i celokupnu prepisku između Ministarstva pravde i kabineta tadašnjeg predsednika Republike Srbije koja se odnosi na pripremu odluka o pomilovanju, uključujući i akte ministra pravde o pokretanju postupka za pomilovanje po službenoj dužnosti, kao i obrazložena mišljenja ministra pravde. Ukoliko Ministarstvo pravde ne poseduje traženu dokumentaciju, od njega se zahteva da objasni razloge za to, kao i način na koji su postupci pomilovanja pokrenuti i sprovedeni. Tužilaštvo je zatražilo i da mu Ministarstvo pravde dostavi same odluke o pomilovanju, ukoliko ih poseduje. Uoči ostavke, Vučić je doneo odluku o pomilovanju i aboliciji 49 osoba, ali nije otkrio njihova imena. Zbog toga su se pojavile sumnje da su među pomilovanima i državni funkcioneri protiv kojih se vode krivični postupci. Vučić je podneo ostavku kako bi učestvovao u trci za premijersko mesto kao kandidat Srpske napredne stranke. Izbori su održani 25. oktobra, a prema preliminarnim rezultatima, pobedila je Studentska lista.

Studentska lista, pobednik parlamentarnih izbora, još nije preuzela vlast, ali su prve promene vidljive. Od uklanjanja šatorskog kampa ispred Predsedništva Srbije, farbanja grafita mržnje do ostavki, smena i izvinjenja u Javnim servisima. Uz to u Novi Sad se vraća muzički festival Egzit. Dok se čeka formiranje nove vlasti, RSE beleži događaje koji su obeležili prvih pet dana političkih promena u Srbiju, atmosferu koja prati te prve korake i poruke građana. Na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra Studentska lista porazila je Srpsku naprednu stranku i doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Time je okončana 14-godišnja vladavina naprednjaka i njihovih koalicionih partnera. Poslednje dve godine njihove vlasti obeležili su masovni antivladini protesti na kojima se zahtevala odgovornost zbog stradanja 16 ljudi u Novom Sadu. U tom gradu se 1. novembra 2024. obrušila betonska nadstrešnica rekonstruisane Železničke stanice. Otvoren Pionirski park, uklonjen 'Ćacilend'Pionirski park ponovo je otvoren za građane. Iz tog parka, oko Predsedništva Srbije, uklonjen je kamp pristalica vlasti poznat kao "Ćacilend". Šatori i metalne ograde oko kampa srušeni su tokom slavlja u prvim satima nakon proglašenja pobede Studentske liste. Sutradan je usledila "radna akcija" u kojoj su građani, uz pomoć komunalnih službi, vratili park u nekadašnje stanje. Izneto je đubre, očišćene su klupe i rekviziti za decu, posađeno cveće. "Evo čistim i plačem", rekla je tada Beograđanka Ksenija za RSE. Građani su se vratili u park u centru grada posle godinu i po dana koliko je bio zatvoren. "Bilo mi je strašno da gledam sa prozora da ne mogu da uđem, sad sam presrećna što mogu da čistim i da uđem u svoj park", ispričala je Mirjana Marković. "Ćacilend" je bio simbol vlasti Srpske napredne stranke i doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića u poslednjih godinu i po dana. Kamp je bio postavljen u martu 2025. kao odgovor na antivladine proteste sa kojih se tražila odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u Novom Sadu. U tom kampu su, među pristalicama vlasti, boravili i članovi ultradesničarskih grupa, osobe sa kriminalnim dosijeima, pa i osuđeni za ubistvo. Kampu nije mogao niko da priđe, pa ni novinari, a oko njega je bila raspoređena policija. Upravo je Pionirski park mesto na kome su predstavnici Studentske liste održali svoju prvu konferenciju za medije. Ostavke, smene i izvinjenje RTS-aU Radio televiziji Srbije (RTS) pljuše smene čelnih ljudi Javnog servisa. Najpre je generalna direktorka Manja Grčić smenila glavnu i odgovornu urednicu Informativnog programa Bojanu Mlađenović. Zatim je i sama podnela ostavku odgovarajući na zahteve dela zaposlenih i studentskog pokreta. Ubrzo su smenjeni urednici više redakcija, kao i centralnog Dnevnika u 19.30. Usledilo je i izvinjenje gledaocima za "sve izostavljeno u prethodnom periodu." To je u poruci, koju je pročitao voditelj, ocenjeno kao "prva mera ozdravljenja", a najavljen je rad na programskim sadržajima u javnom interesu. "Želimo da vratimo vaše poverenje", poručio je novi urednički kolegijum informativnog programa RTS-a. Studenti u blokadi su odgovorili da ne prihvataju izvinjenje, već samo ostavke. Prethodno su zatražili ostavke generalnog direktora, zamenika i uredništva Informativnog programa RTS-a. "Građani imaju pravo na istinito, potpuno i nepristrasno informisanje. Zahtevamo oslobađanje javnog servisa od političkih uticaja", naveli su 27. oktobra. Da vlast očekuje od RTS-a da "ne talasa, da ćuti, prećutkuje i bude lojalan", svojevremeno je za RSE svedočila jedna od zaposlenih. Medijske organizacije su godinama unazad upozoravale da Javni servis nije nezavisan od izvršne vlasti, te je da je izbegavao događaje koji ne odgovaraju vlasti. Čelnici RTS-a su takve navode odbacivali i istrajavali u svojoj uređivačkoj politici sve do izbora. Tokom proteklih godina više puta su održavani protesti ispred RTS-a zbog načina izveštavanja Javnog servisa. Izvinjenje i ostavke u RTV-uPrvog dana nakon izbora stiglo je i prvo izvinjenje. Uputila ga je Radio televizija Vojvodine zbog višegodišnjeg prećutkivanja, jednostranog informisanja i nekritičkog izveštavanja. "Prećutkivalo se, žmurilo na jedno oko, jednostrano informisalo, nekritički izveštavalo, nisu se postavljala prava pitanja ili pitanja nisu postavljana uopšte", deo je izvinjenja koje je pročitao voditelj Dnevnika. Te reči nisu odjeknule samo u zemlji. Među onima, koji su to izvinjenje preneli, bila je i nekadašnja slavna teniserka Martina Navratilova. Osim izvinjenja, pale su i ostavke čelnika RTV-a. Generalni direktor Goran Karadžić podneo je ostavku 30. oktobra. Prethodno su ostavke podneli glavni i odgovorni urednik Nenad Ćaćić, te urednice Prvog programa Radija i veb-redakcije RTV-a. Deo zaposlenih RTV-a je tokom protekle dve godine učestovao u odavanju pošte stradalima na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Takođe su zahtevali da Javni servis Vojvodine izveštava profesionalno. I RTV je ktitikovana zbog dugogodišnjeg jednostranog izveštavanja koje je trajalo od 2016., kada su smenjeni direktor programa i 14 urednika informativnog programa. Pojedini direktori su tada dali ostavke, a neki novinari napustili RTV zbog "cenzure". Komisijski nadzor u tužilaštvimaKomisija Vrhovnog javnog tužilaštva proverava zakonitost rada Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, na čijem je čelu Nenad Stefanović. Komisijski nadzor u javnim tužilaštvima vrši se po nalogu Vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac. Saopšteno je da se kontrolišu svi predmeti, a posebno oni koji se izdvajaju po težini društvene opasnosti krivičnog dela, zaprećenoj kazni i stepenu tajnosti. "Ranija traženja na uvid predmeta radi kontrole su u najvećem broju bila ignorisana ili odbijena", navelo je Vrhovno tužilaštvo. Više javno tužilaštvo (VJT) je saopštilo da je ovo četvrti komisijski nadzor njihovih predmeta koji se u poslednje dve godine sprovodi po nalogu Vrhovnog javnog tužioca. VJT u Beogradu tvrdi i da je u protekle dve godine dostavilo desetine predmeta na nadzor Vrhovnom javnom tužilaštvu. Oglasilo se i Ministarstvo pravde u tehničkom mandatu navodima da je komisijski nadzor u javnim tužilaštvima po nalogu Vrhovne javne tužiteljke "redovna praksa u skladu sa ovlašćenjima, a ne iznenađenje". U međuvremenu su predstavnici Studentske liste zatražili ostavke šefa VJT Nenada Stefanovića i njegovog zamenika Miodraga Markovića "zbog zloupotrebe službenog položaja". Od nadležnih tužilaštava zatražili su i hitno i nepristrasno postupanje u predmetima od velikog interesovanja javnosti, pre svega u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Studentska lista traži hitno postupanje u predmetima obrušavanja nadstrešnice u Novom Sadu, kompleks Generalštaba, prepiske sa aplikacije Skaj, Krušika, nesreće na naplatnoj rampi Doljevac, ubistva Olivera Ivanovića, rušenja u Savamali i pada vojnog helikoptera. I Nenad Stefanović i Zagorka Dolovac bili su predmet kritike stručne javnosti prethodnih godina. Kritike su se odnosile na nepostupanje ili nedovoljno odlučno postupanje u velikim korupcionaškim aferama, netransparentnost i politički uticaj na rad tužilaštva. Brisanje grafitaGrađani, aktivisti i umetnici uzeli su četke i farbu u ruke. Mogu se videti širom Beograda kako farbaju grafite mržnje i političke poruke protiv studenata u blokadi i neistomišljenika sada odlazeće vlasti. Farbaju se i murali ratnom zločincu Ratku Mladiću, ali i grafiti "Kad se vojska na Kosovo vrati". Beogradske fasade su tokom proleća preplavili uvredljivi grafiti protiv učesnika blokada, odnosno studenata i protivnika vlasti Srpske napredne stranke. Grafiti u kojima se učesnici blokada nazivaju teroristima i ustašama mogli su se videti u nekom ulicama skoro na svakoj fasadi. Sada se ti grafiti prekrivaju belom farbom, iscrtanim cvećem ili drugim pozitivnim sadržajem. Uhapšen direktor Jovine gimnazijeDirektor Jovine gimnazije u Novom Sadu Radivoje P. Stojković uhapšen je 28. oktobra, kada mu je određeno zadržavanje od 48 sati. Do hapšenja je došlo zbog njegovog odbijanja da postupi po pravnosnažnim sudskim odlukama kojima je naloženo da omogući povratak na posao četvoro profesora. Nakon hapšenja direktora, đaci Jovine gimnazije su priredili svečani doček suspendovanim profesorima, dok je školski hor otpevao školsku himnu. Hapšenje je usledilo nakon što direktor nije želeo da vrati na posao suspendovane i otpuštene profesore, među kojima je i profesorka sociologije Marija Vasić. Ona je bila uhapšena u martu 2025. godine pod optužbom za navodno "rušenje ustavnog poretka", što je u javnosti i opozicionim krugovima ocenjeno kao politički motivisan proces. Kada je raspisao parlamentarne izbore i pre podnošenja ostavke, tadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da je pomilovao novosadsku grupu, među kojima je bila i profesorka Vasić. Spor direktora i dela profesora, roditelja i đaka koji su bili nezadovoljni odlukama uprave traje od urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. To je dovelo, između ostalog, i do toga da učenici umesto u matičnoj, nastavu pohađaju u zgradama drugih novosadskih škola. Kriza je produbljena suspendovanjem četvoro profesora zbog štrajka i učešća na protestima. Iz tog perioda ostala je upamćena scena kada je tokom blokade škole od strane đaka, direktor više sati klečao u školskom dvorištu i molio se. Nakon blokade, direktor je promenio brave na školi, čime je nastavnicima privremeno bio onemogućen ulazak. Gimnazija "Jovan Jovanović Zmaj" je najstarija novosadska srednjoškolska ustanova koju pohađa više od 1.000 učenika. Egzit se vraća u Novi SadMuzički festival Egzit vraća se kući. Iz organizacije festivala su podsetili da su govorili da će se Exit vratiti kada se sloboda vrati u našu državu. "Iako je veliki povratak Exit-a planiran za 2028., već sledećeg jula ponovo se okupljamo na Tvrđavi kako bismo proslavili slobodu, jedinstvo i ljubav, uz posebno Exit iskustvo koje ćemo uskoro otkriti", poručili su. Egzit je bio prinuđen da napusti Novi Sad i Srbiju zbog podrške studentima u blokadi. Nakon 25 godina, ovogodišnji festival održan je na više lokacija širom sveta, od Crne Gore preko Malte do Egipta.

Glavno javno tužilaštvo u Minhenu potvrdilo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je u Nemačkoj vođen krivični postupak protiv maloletne osobe osumnjičene da je izvršila teroristički napad na Ambasadu Izraela u Beogradu. Tom prilikom je pripadnik Žandarmerije koji je obezbeđivao zgradu ubio napadača. Kako se navodi u odgovoru koji je RSE dobio 30. oktobra, Opštinski sud u Minhenu je u junu 2026. dao nalog za hapšenje sedamnaestogodišnjeg državljanina Srbije zbog sumnje da je počinio više krivičnih dela, među kojima je "davanje uputstava za izvršenje terorističkog krivičnog dela", kao i zbog širenja i javnog korišćenja simbola ekstremističke organizacije "Islamska država". "Osumnjičeni je navodno izviđao trg Sankt-Jakobs-Platz u Minhenu i pokušavao da nabavi oružje kako bi izvršio napad na tamošnji Jevrejski muzej. U periodu od 22. juna do 24. jula 2026. godine nalazio se u istražnom pritvoru u maloletničkoj kazneno-popravnoj ustanovi", navodi minhensko Glavno javno tužilaštvo. U ovoj instituciji kažu da osumnjičeni nije ranije bio osuđivan, te da je od 2022. godine živeo kod oca u Minhenu, a 24. jula 2026. je deportovan u Srbiju, kod majke koja tamo živi. Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, maloletni napadač naoružan sa dva noža je u noći između 27. i 28. oktobra napao pripadnika Žandarmerije koji je osiguravao zgradu Ambasade Izraela. Napadač je, uzvikujući "Allahu ekber", nasrnuo na žandarma sa dva noža, nakon čega je pripadnik Žandarmerije upotrebio vatreno oružje, saopštio je ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Ivica Dačić. On je saopštio i da da "iako njegov identitet još nije utvrđen, naša služba ga je pratila i poznato je da je bio pristalica Islamske države". Istragu vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal koje je za RSE ranije potvrdilo da je tužilac naložio policiji da sasluša očuha i majku "maloletnog D.N., za koga se sumnja da je N.N. lice koje je izvršilo napad". Napad na diplomatsko predstavništvo Izraela u Beogradu dogodio se i u junu 2024. godine, kada je Miloš Žujović (1999), poznat i pod imenom Salahudin, samostrelom napao i ranio pripadnika Žandarmerije koji je obezbeđivao ambasadu. Ranjeni žandarm je uzvratio vatru iz službenog pištolja i usmrtio napadača. Napad je okarakterisan kao terorizam, a posle incidenta pokrenuta je šira policijska akcija u kojoj je uhapšeno više osoba za koje su vlasti tvrdile da su povezane sa radikalnim islamističkim krugovima. U Srbiji je i 2019. pravosnažno osuđeno sedam osoba na ukupno 69 i po godina zatvora zbog udruživanja radi terorizma, ratovanja u Siriji i saradnje sa tzv. Islamskom državom.

Epizoda istražuje fenomen uspjeha studenata Srbije. Analiziramo moć nenasilnog otpora, prevazilaženje ideoloških podjela i važnost organizacije. Uz glasove građana Beograda i Sarajeva, u epizodi govore mirovna aktivistica Amra Pandžo i doktorand Samir Beharić.

Vršiteljica dužnosti predsjednika Srbije Ana Brnabić najavila je 30. oktobra da će predsjednički izbori biti raspisani u ustavnom roku, najkasnije do 27. novembra ili će to, ako se formiraju organi nove vlasti, učiniti novi v. d. predsjednika. Brnabić je pozvala novu većinu da što prije formira vlast. Upitana kada će sazvati sjednicu parlamenta nakon što budu proglašeni konačni rezultati parlamentarnih izbora, rekla je "u najkraćem mogućem roku". Na novinarsko pitanje koga je bivši predsjednik Aleksandar Vučić pomilovao, Ana Brnabić je kazala da pomilovanja po Ustavu nisu u nadležnosti v.d. predsjednika i da ona ne može o tome govori. Aleksandar Vučić, koji je podnio ostavku 27. septembra uveče, dan kasnije predao je dužnost predsjednici Narodne skupštine Ani Brnabić. Vučić je Brnabić uručio predsjednički pečat, dokumenta o pomilovanjima i ostala dokumenta koja je vodio kao predsjednik. Uoči ostavke, Vučić je donio odluku o pomilovanju i aboliciji 49 osoba. Do sada u javnosti nisu objavljena njihova imena. Vučić je podnio ostavku kako bi učestvovao u trci za premijersko mjesto kao kandidat Srpske napredne stranke. Izbori su održani 25. oktobra, a prema preliminarnim rezultatima, pobijedila je Studentska lista.

EUROPOL je 30. oktobra uputio javni apel tražeći pomoć građana nakon što je na popis najtraženijih bjegunaca u EU dodano pet novih osumnjičenih za koje se navodi da se nalaze na teritoriji Srbije. Radi se o četiri muškarca i jednoj ženi koji su dodani 29. oktobra na evropsku listu najtraženijih bjegunaca, takozvanu listu "Most Wanted", objavilo je holandsko tužilaštvo. Prema navodima tužilaštva holandske provincije Limburg i policije, svih pet osumnjičenih povezano je sa pljačkom na sajmu The European Fine Art Fair (TEFAF) u Mastrihtu, koja se dogodila 28. juna 2022. godine. Riječ je o Aleksandru Ceniću (50), Aleksandru Stojiljkoviću (50), Dušku Dimitrijeviću (50), Bratislavu Stojanoviću (41) i Ninoslavi Jović (41). Kako se navodi u saopštenju, poznato je da se osumnjičeni državljani Srbije najverovatnije nalaze u gradu Nišu ili u okolini Beograda. Tužilaštvo u Limburgu je ponudilo nagradu od 20.000 eura za informacije ili dojave koje bi dovele do hapšenja jednog ili više počinilaca pljačke nakita na sajmu TEFAF. Uprkos intenzivnoj saradnji sa više zemalja, uz podršku Europola i Eurojusta, do sada nisi uhapšeni, jer Srbija ne izručuje svoje državljane. Svih petoro se nalaze i na Nacionalnoj potjernici Holandije, a od aprila 2026. godine za njima je raspisana međunarodna poternica. Pljačka se istražuje već četiri godineOd juna 2022. godine se istražuje pljačka na sajmu umjetnosti koji se svake godine održava u Mastrihtu. Osumnjičeni su tog dana upotrijebili brutalnu silu i uspjeli da provale u vitrine u kojima je bio izložen skupocjeni nakit. Nakon toga pobjegli su sa plijenom vrijednim više miliona eura. Od ukupnog plijena do sada su pronađena tri dijamanta. Početkom ove godine jedan dijamant pojavio se u Bocvani. Ranije su pronađena i zaplijenjena još dva dijamanta iz ove velike pljačke. Jedan se nalazi u Hong Kongu, a drugi u Izraelu. Svih petoro se nalaze i na Nacionalnoj potjernici Holandije, a od aprila 2026. godine za njima je raspisana međunarodna poternica. Javno tužilaštvo ponudilo je nagradu od 20.000 eura za informacije ili dojave koje bi dovele do hapšenja jednog ili više počinilaca pljačke nakita na sajmu TEFAF u Mastrihtu. Raniji pokušaj pljačkeTokom istrage utvrđeno je da je još u martu 2020. godine pokušana pljačka na istom sajmu umjetnosti u Mastrihtu. Najmanje jedan od pet osumnjičenih može se dovesti u vezu sa tim pokušajem. Sumnje se zasnivaju na informacijama iz aplikacije Sky ECC, šifrovane komunikacione platforme koju su, uglavnom, koristili kriminalci za međusobnu komunikaciju. Istražni tim je nedavno, posredstvom Europola, sa kojim je tokom cijele istrage blisko sarađivao, dobio pristup relevantnim informacijama. Tokom 2021. godine istražni organi uspjeli su da pristupe milionima poruka korisnika ove platforme i da uživo čitaju šifrovane poruke kriminalnih organizacija. Policija je u martu 2021. godine ugasila Sky ECC i presrela podatke, ali zahvaljujući informacijama iz ove platforme, policija i danas dolazi do osumnjičenih. Inače, javna evropska lista najtraženijih kriminalaca postoji od 2016. godine. Riječ je o inicijativi policijskih službi država članica Evropske unije. Od njenog osnivanja uhapšen je veliki broj bjegunaca.

Crna Gora bi mogla da okonča pristupne pregovore sa Evropskom unijom u decembru 2026. godine, dok Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo nisu napredovali u takozvanim fundamentalnim oblastima, navodi se u nacrtu godišnjeg saopštenja Evropske komisije o politici proširenja, koje bi ova institucija trebalo da objavi naredne nedelje. Paket proširenja je skup dokumenata kojim Evropska komisija ocenjuje napredak zemalja kandidata i potencijalnih kandidata ka članstvu u Evropskoj uniji. Na osnovu njega države članice odlučuju o daljim koracima u pristupnim pregovorima, poput otvaranja i zatvaranja poglavlja. U nacrtu, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, ocenjuje se da je napredak zemalja regiona i dalje neujednačen. "Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo nisu napredovali u fundamentalnim oblastima", navodi se u dokumentu. Fundamentalne oblasti obuhvataju vladavinu prava, demokratske institucije, reformu javne uprave i ekonomske kriterijume, i one određuju ukupan tempo pregovora. Crna Gora: Izuzetan napredak ka EUCrna Gora je u dokumentu opisana kao predvodnik u procesu proširenja. Prema oceni Komisije, Podgorica je ispunila završna merila u svim pregovaračkim poglavljima i mogla bi da okonča pregovore do kraja ove godine. "Izuzetan napredak Crne Gore u pristupnim pregovorima sa EU dokaz je da je proširenje i dalje dostižna stvarnost", navodi se u nacrtu. Komisija ocenjuje i da je Crna Gora odlučno unapredila rad na fundamentalnim oblastima, sa dobrim rezultatima u vladavini prava, ekonomskom upravljanju i reformi javne uprave. Kao potvrdu da je Crna Gora predvodnik procesa proširenja navodi rad na ugovoru o pristupanju i predlog Komisije o finansijskom paketu. U crnogorskom ugovoru o pristupanju prvi put bi se primenio "ojačani pristup" zaštitnim klauzulama. Ugovor bi, kako se navodi, poslužio kao model za buduće ugovore o pristupanju. Među crnogorskim reformama Komisija ističe ustavne amandmane kojima je ojačana nezavisnost Sudskog i Tužilačkog saveta, "potpuno u skladu" sa preporukama EU i Venecijanske komisije. Navodi i politiku nulte tolerancije prema napadima na novinare, kao i usklađivanje vizne politike sa EU od 31. oktobra 2026. Srbija: Pritisak na civilno društvo i pravosuđeO Srbiji nacrt sadrži uglavnom kritične ocene i konstatuje izostanak napretka u ključnim oblastima, poput vladavine prava i slobode izražavanja. Navodi se i da je usklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU i dalje niska. Kada je reč o pravosuđu, Komisija beleži da je početno nazadovanje usvajanjem takozvanih "Mrdićevih zakona" naknadno ispravljeno. Ono je, kaže se u nacrtu, bilo izazvano zakonskim izmenama koje su uklonile deo garancija za autonomiju tužilaštva i nezavisnost sudstva. Istovremeno ocenjuje da je u Srbiji "neprimeren pritisak značajno porastao". Srbija se pominje kao zemlja u kojoj je, pored Bosne i Hercegovine, Gruzije i Turske, rizik od "zarobljene države" i dalje naglašen. Pojam označava situaciju u kojoj uske interesne grupe stavljaju institucije pod svoju kontrolu. Od pozitivnih pomaka navodi se da je Srbija ušla u geografski obuhvat Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA). Pokrenut je i pripremni rad na sporazumu o ocenjivanju usaglašenosti industrijskih proizvoda. Bosna i Hercegovina: Politička fragmentacijaZa Bosnu i Hercegovinu Komisija ocenjuje da je funkcionisanje izvršne i zakonodavne vlasti bilo otežano političkom fragmentacijom. Ista ocena data je i za Kosovo. "U Bosni i Hercegovini potrebno je unaprediti nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa, a zakonodavne reforme i provere integriteta ključne su za vraćanje poverenja javnosti u pravosudni sistem", navodi se u nacrtu. Komisija poziva BiH i da se "u potpunosti posveti" akcionom planu Radne grupe za finansijsku akciju (FATF). Pozitivno je ocenjeno što zemlja nastavlja potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU i što je usvojila novu procenu pretnje od teškog i organizovanog kriminala, u skladu sa metodologijom Evropola. Kosovo: Prvi put potpuna usklađenost sa spoljnom politikom EUKosovo se, uz Srbiju i BiH, navodi među zemljama bez napretka u fundamentalnim oblastima. Komisija ocenjuje i da se Kosovo bori sa političkim uticajem i uticajem interesnih grupa na sudove i tužilaštvo. Kao novinu nacrt ističe da je potpuna usklađenost Kosova sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU "prvi put" prikazana u posebnom poglavlju 31. Evropska komisija ocenjuje da nema napretka u formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, predviđene sporazumom iz dijaloga o normalizaciji odnosa sa Srbijom. Od zemlje se očekuje da pokrene taj proces u skladu sa obavezama iz dijaloga, uključujući Ohridski sporazum iz 2023. Takođe se traži da se status struktura i službi koje podržava Srbija reši u skladu sa sporazumima iz dijaloga i kosovskim zakonima, "a ne nekoordinisanim merama", te uz strukturisane konsultacije sa predstavnicima kosovskih Srba. Dijalog Srbije i KosovaKao i prethodnih godina, Komisija poručuje da je napredak i Srbije i Kosova na evropskom putu vezan za suštinski napredak u normalizaciji odnosa. "Sprovođenje Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Aneksa o sprovođenju i dalje je nedovoljno", navodi se u nacrtu. "Normalizacija nije samo uslov na evropskom putu. Ona je ključna za bezbednost, stabilnost i ekonomski razvoj oba društva i šireg regiona. Izostanak napretka nosi političku i ekonomsku cenu i preti da obe strane zaostanu u trenutku kada je proces proširenja ponovo dobio zamah", navodi se u dokumentu. Plan rasta i pomirenjePrema nacrtu, do septembra 2026. iz Plana rasta za Zapadni Balkan isplaćeno je 193,3 miliona evra bespovratnih sredstava od ukupno 1,6 milijardi evra, za 90 ispunjenih reformskih koraka. Komisija ocenjuje da sprovođenje mora da se ubrza. Navodi se i da je u toku rad na ukidanju troškova rominga sa zemljama Zapadnog Balkana. U delu o pomirenju Komisija poručuje da su istorijski revizionizam, negiranje ili veličanje ratnih zločina i zapaljiva retorika "nespojivi sa vrednostima" na kojima počiva proces pristupanja.

Generalni direktor Javne medijske ustanove Radio-televizije Vojvodine Goran Karadžić, podnio je ostavku na tu funkciju, saopšteno je iz ove medijske kuće. Ovu dužnost je obavljao od 2023. godine. Početkom ove sedmice ostavku su podnijeli i glavni i odgovorni urednik RTV1 Vojvodina Nenad Ćaćić, vršiteljica dužnosti direktorice Prvog programa radija Radio-televizije Vojvodine Verica Batić i urednica web redakcije Vesna Iskrin. Dan nakon izbora Dnevnik Radio-televizije Vojvodine (RTV) započeo je izvinjenjem gledaocima. Uz kadrove proslave građana izbornih rezultata voditelj je rekao da je to bio dio slika koje je RTV prethodne noći "ostala dužna gledaocima", poručujući da one nisu jedine. U toj objavi je rečeno i da javni servis "dugo godina nije izvršavao svoju funkciju", odnosno da se "prećutkivalo, žmurilo na jedno oko, jednostrano informisalo, nekritički izvještavalo, nisu se postavljala prava pitanja ili pitanja nisu postavljana uopšte". Nakon ovog izvinjenja iz Studenstke liste je poručeno da ne prihvataju izvinjenje, uz zahtjeve za ostavkama i promjenama odgovornih u javnim servisima. Ostavku je 28. oktobra podnijela i generalna direktorica Radio-televizije Srbije (RTS), Manja Grčić. Prije podnošenja ostavke smijenila je Bojanu Mlađenović sa mjesta glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa i predložila da na to mjesto dođe Borivoje Uskoković. Ostavka Manje Grčić uslijedila je nakon što su njenu i ostavku drugih članova rukovodstva i urednika informativnog programa zatražili kandidati Studentske liste i dio zaposlenih na RTS-u. Tokom antivladinih protesta zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, studenti i demonstranti više puta su blokirali zgradu RTS-a, tražeći objektivno i nepristrasno izvještavanje javnog medijskog servisa. I dok je rukovodstvo RTS-a i jedan broj zaposlenih studentsku blokadu te medijske kuće ocijenio kao pritisak i napad, jedan broj zaposlenih stao je uz studente i iznio neslaganje sa načinom na koji se vodi RTS, kao i načinom izvještavanja u informativnim emisijama.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) Srbije odbacio je optužbe o uništavanju dokumenata, navodeći da se materijal i stari papir sa poverljivim podacima osiguranika i korisnika, usitnjava i odlaže na adekvatan način. Pojedini zaposleni u tom fondu su izneli optužbe da se određena dokumentacija uništava noću u zaključanim kancelarijama i da postoji sumnja da se radi o važnim informacijama koje bi mogle da ukažu na neregularnosti. Iz PIO fonda, međutim, kažu da proces usitnjavanja hartija podrazumeva njihovo svakodnevno prikupljanje i usitnjavanje specijalizovanim seckalicama, nakon čega se materijal pakuje, obeležava i predaje na mesečnom nivou na dalje postupanje ovlašćenom licu. "Celokupan proces razvijen je u skladu sa međunarodnim standardima i za cilj ima isključivo zaštitu ličnih podataka građana", navodi se u saopštenju. S druge strane, Dragan Domazet, glavni poverenik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) za zaposlene u Republičkom fondu PIO, rekao je za Radio Slobodna Evropa kako se "nešto čudno dešava noću", te da nije uobičajena praksa da se materijal uništava nakon radnog vremena u zaključanim kancelarijama. U međuvremenu su pristigle informacije da se na sličan način navodno uništava dokumentacija i u drugim državnim institucijama Srbije, nakon što je Srpska napredna stranka, koja je na vlasti bila 14 godina, na izborima izgubila od Studentske liste. Kao odgovor na ove informacije, vrhovna javna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac naložila je 29. oktobra svim glavnim javnim tužiocima i vršiocima funkcije glavnog javnog tužioca da hitno upute zahteve policiji radi preduzimanja mera za sprečavanje uništavanja službenih i drugih spisa. Kako se navodi u uputstvu, informacije iznete u javnosti tiču se uništavanja dokumenata u državnim institucijama, bankama, Bezbedonosno informativnoj agenciji, Vojnoobaveštajnoj agenciji i drugim institucujama od značaja za ekonomsku, finansijsku i pravnu sigurnost Republike Srbije. Prema Krivičnom zakoniku Srbije, uništavanje, prikrivanje ili falsifikovanje službene isprave je krivično delo, za koje se predviđa kazna zatvora od tri meseca do pet godina. Uoči naloga kojeg je izdala Dolovac, Studentska lista, koja je nastala iz studentskih protesta u borbi protiv korupcije, pozvala je zaposlene u državnim institucijama da alarmiraju javnost i prijave uništavanje dokumentacije.

Crni džakovi za smeće puni uništenih dokumenata, zaključane kancelarije u državnim institucijama i aktivnosti koje se, prema svedočenjima zaposlenih, odvijaju noću. Ovo su informacije i fotografije koje se u javnosti pojavljuju nakon što je Studentska lista pobedila na izborima 25. oktobra Srpsku naprednu stranku (SNS), koja je na vlasti bila poslednjih 14 godina. Poslednja sumnja da se uništava važna dokumentacija pojavila se u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije (PIO). Da su fotografije sa džakovima sa uništenom dokumentacijom autentične, za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdio je Dragan Domazet, glavni poverenik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) za zaposlene u Republičkom fondu PIO. "Nešto vanredno i neuobičajeno se dešava noću", napominje Domazet, dodajući da su neke od uništenih dokumenata radnici uspeli da sačuvaju. RSE je imao uvid u email koji je Domazet, zajedno sa fotografijama, uputio i Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata kako bi se alarmirala javnost. Do objave ovog teksta PIO fond nije odgovorio na te optužbe. Vrhovna javna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac naložila je 29. oktobra svim glavnim javnim tužiocima i vršiocima funkcije glavnog javnog tužioca da hitno upute zahteve policiji radi preduzimanja mera za sprečavanje uništavanja službenih i drugih spisa. Kako se navodi u uputstvu, informacije iznete u javnosti tiču se uništavanja dokumenata u državnim institucijama, bankama, Bezbednosno-informativivnoj agenciji, Vojnoobaveštajnoj agenciji i drugim institucujama od značaja za ekonomsku, finansijsku i pravnu sigurnost Republike Srbije. Šta predviđa Zakon?Prema Krivičnom zakoniku Srbije, uništavanje, prikrivanje ili falsifikovanje službene isprave je krivično delo, za koje se predviđa kazna zatvora od tri meseca do pet godina. Uoči naloga kojeg je izdala Dolovac, Studentska lista, koja je nastala iz studentskih protesta u borbi protiv korupcije, pozvala je zaposlene u državnim institucijama da alarmiraju javnost i prijave uništavanje dokumentacije. "Pozivamo vas da sprečite svaku zloupotrebu koju pokušaju predstavnici odlazeće vlasti u prelaznom periodu", rekao je na konferenciji za novinare u Pionirskom parku u centru Beograda student Filip Ubović. RSE se obratio Srpskoj naprednoj stranci sa upitom da prokomentariše optužbe da ljudi bliskih njima uništavaju službenu dokumentaciju u državnim institucijama. Do zaključenja teksta, odgovor nije stigao. Na šta se još ukazuje?Opozicioni političar Đorđe Miketić preneo je na X nalogu 28. oktobra informaciju da se u ministarstvima građevinarstva i finansija takođe noću uništava dokumentacija. Ova ministarstva se do sada nisu oglasila oko ovih optužbi. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije imalo je nadležnosti u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu, sa koje se 1. novembra 2024. obrušila nadstrešnica. Ova tragedija i pogibija 16 ljudi bila je okidač za masovne studentske proteste, na kojima se tražila odgovornost. Protesti su se vrlo brzo proširili sa osnovnim zahtevima vezanim za suzbijanje korupcije i smanjenje pritiska na institucije. U međuvremenu je predstavnik Studentske liste, Nemanja Karović, gostujući na javnom servisu Srbije (RTS), rekao da je pokušano iznošenje oko milijardu dinara iz Poštanske štedionice, što je, prema njegovim rečima, moglo da ugrozi likvidnost banke i redovnu isplatu plata i penzija. Banka Poštanska štedionica je, međutim, 29. oktobra demantovala ove tvrdnje. Navela je da je Poštanska štedionica stabilna, likvidna i sistemski značajna finansijska institucija, koja svoje poslovanje obavlja u skladu sa važećim propisima. "Povezivanje nepostojećeg događaja sa navodnim ugrožavanjem likvidnosti Banke, redovnosti isplate zarada i penzija, pa čak i stabilnosti celokupnog finansijskog sistema, predstavlja neosnovano dovođenje u pitanje sigurnosti institucije koja više od jednog veka uživa poverenje građana Srbije", navodi se u saopštenju. Srpska napredna stranka je, inače, u svojoj kampanji pred izbore iznosila tvrdnje kako građani Srbije neće dobijati svoja redovna primanja ukoliko pobedi Studentska lista. Ko treba da proveri optužbe o uništavanju dokumentacije?Advokat Ahmed Delimeđac u izjavi za RSE ukazuje da bi nadležna tužilaštva u Srbiji morala da reaguju na optužbe oko uništavanja dokumentacije, jer je tako nešto krivično delo. "Nesporno je da, ukoliko se utvrdi da neko uništava službenu dokumentaciju, vrši krivično delo. Mislim da bi tužilac i policija, koja je dužna da odmah interveniše kada ima saznanja da se vrši neko krivično delo, morali da reaguju", kaže Delimeđac. Očekuje da tužilaštva u Srbiji reaguju i spreče uništavanje službene dokumentacije, nakon što je to zatražila vrhovna javna tužiteljka, Zagorka Dolovac. Podseća da je Dolovac pre dva dana svim javnim tužilaštvima poslala i uputstvo za omogućavanje uvida u svaki predmet na kojem rade. Prema verovanju Delimeđaca, ovakvi potezi vrhovne tužiteljke dolaze nakon promene vlasti i pokušaju da se, kako kaže, "dodvori" novim vlastima. "Ispravno je da se preduzmu ovi koraci, ali se s druge strane bojim da ti ljudi pokušavaju da ostanu na svojim mestima, da ne budu smenjeni. Oni se utrkuju sada ko će pre da pokaže da je lojalan novim vlastima", navodi. Kako se čuvaju službena dokumenta?Dragan Domazet, glavni poverenik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata za zaposlene u Republičkom fondu PIO, kaže i da postoje ozbiljne sumnje da se uništavaju i podaci sačuvani u elektronskom formatu. "Ukoliko neki entuzijasta nije napravio neku kopiju, postoji veliki rizik da se dobar deo dokaza za razne postupke uništi", ističe on. Veruje da je uništavanje dokaza "sistemski planirano i organizovano". Međutim, Rodoljub Šabić, pravnik i bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Srbiji, ukazuje da je u 2026. godini teško uništiti službenu dokumentaciju koja se čuva u elektronskoj formi. "To je moja procena. Ali znate, mi smo poslednjih 10 do 15 godina izrazito netransparentna zemlja, odnosno imali smo netransparentnu vlast. Kako su oni čuvali i pakovali dokumenta znaju samo oni. To otežava identifikaciju relevantnih pitanja", navodi. On dodaje da, kada pada autokratski režim, uvek postoji rizik brisanja i uništavanja dokumentacije koja dokazuje kršenja ljudskih prava, zločina, kriminalnih radnji ili velike finansijske manipulacije, ali ponavlja da je danas uklanjanje tragova znatno teže.

Vrhovna javna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac naložila je svim glavnim javnim tužiocima i vršiocima funkcije glavnog javnog tužioca da hitno upute zahtjeve policiji radi preduzimanja mjera za sprečavanje uništavanja službenih i drugih spisa. Odluka je donesena nakon saznanja i informacija objavljenih u javnosti prema kojima se u državnim institucijama, bankama, Bezbjednosno-informativnoj agenciji (BIA), Vojnoobavještajnoj agenciji (VOA) i drugim institucijama od značaja za ekonomsku, finansijsku i pravnu sigurnost Republike Srbije navodno uništavaju službeni i drugi dokumenti. "I bez odlaganja obaveste nadležno javno tužilaštvo u pogledu postojanja elemenata krivičnog dela Oduzimanje ili uništenje službenog pečata i službenog spisa iz člana 328. Krivičnog zakonika Repubike Srbije ili drugog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti", navodi se u uputstvu, koje je Dolovac potpisala 29. oktobra. U Novom Sadu je Osnovno javno tužilaštvo obavestilo javnost da je povodom dobijenih dojava u četvrtak, 29. oktobra više građana u dva navrata prijavilo iznošenje dokumentacije iz određene državne institucije i organa lokalne samouprave. Tim povodom su izdati hitni nalozi kako bi se obezbedili dokazi i utvrdilo postojanje krivičnog dela oduzimanja i uništenja službenog pečata i službenog spisa, navodi se u saopštenju. Uoči ove odluke, predstavnici Studentske liste i Studenata u blokadi zatražili su od zaposlenih u različitim institucijama da prijave uništavanje dokumentacije u tranzicionom periodu do formiranja nove vlasti, kao i ostavke rukovodilaca u brojnim institucijama. Na konferenciji za medije u Pionirskom parku u Beogradu, 29. oktobra, zatražili su ostavke nadležnih u brojnim sektorima za koje tvrde da su kršili zakone u korist bivše vlasti Srpske napredne stranke (SNS) - od sudova i tužilaštava, preko policije, do javnih medijskih servisa. Zatražene su ostavke rukovodilaca u policiji, Bezbjednosno-informativnoj agenciji (BIA), Vojno-bezbjednosnoj agenciji (VBA), tužilaštvima, predsjednika Ustavnog suda Vladana Petrova, kao i provjeru novca za projekte. Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je povodom tekstova na portalima, kao i snimaka s društvenih mreža, kojima se ukazuje na uništavanje službenih isprava i spisa u prostorijama državnih organa i javnih preduzeća, formiralo predmet. U saopštenju se navodi da je upućen zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova, Direkcije policije, Policijskoj upravi za Grad Beograd, Upravi kriminalističke policije – Prvom odeljenju, kojim je naloženo hitno preduzimanje uviđaja, kao i prikupljanje materijalnih dokaza, a sve u cilju rasvetljavanja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave i krivičnog dela oduzimanje i uništenje službenog pečata i službenog spisa. Predstavnici Studentske liste zatražili su i da sva javna tužilaštva zakonito, nepristrasno i hitno preduzmu postupanje u predmetima koji su izazvali veliku pažnju i uznemirenje javnosti i da o tome hitno obavijeste javnost. Prema preliminarnim rezultatima na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra Studentska lista osvojila je 52,71 glas, odnosno 140 mandata i apsolutnu većinu. Lista Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, koji su bili na vlasti posljednjih deset godina, osvojila je 39,17 odsto i 104 mandata.

Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) Srbije preuzelo je istragu slučaja napada na Ambasadu Izraela u Beogradu 28. oktobra u kom je ubijen mladi napadač, čiji identitet nije saopšten. Iz TOK-a su za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekli da je tužilac naložio policiji da sasluša očuha i majku "maloletnog D.N., za koga se sumnja da je N.N. lice koje je izvršilo napad". Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je prethodno da je napadač na ambasadu maloletna osoba. Ubijena je nakon što je napala pripadnika Žandarmerije koji je osiguravao ambasadu. Napadač je, uzvikujući "Allahu ekber", nasrnuo na žandarma sa dva noža, nakon čega je pripadnik Žandarmerije upotrijebio vatreno oružje, saopštio je ministar unutrašnjih poslova (MUP) Srbije Ivica Dačić. Napad je okarakterisan kao teroristički napad, a MUP je nivo sigurnosne pretnje od terorizma podigao na najviši, crveni stepen, što podrazumeva pojačano prisustvo policije i kontrole na ključnim lokacijama širom Srbije. Marko Todorović iz nevladinog Centra za evropske politike (CEP) kaže za RSE povodom ovog slučaja da su, prema istraživanjima koje je sproveo, mladi ljudi skloniji radikalizmu. "Zbog toga što tragaju za tim osećajem pripadnosti i možda nekim jednostavnim odgovorima na neka složena pitanja", kaže on. Ovo je drugi napad na Ambasadu Izraela za dve godine. U policijskoj intervenciji stradao je i napadač koji je u junu 2024. samostrelom teško ranio pripadnika Žandarmerije koji je obezbeđivao ambasadu. Zvanične i kontradiktorne informacijeNadležni organi oglašavali su se u više navrata o ovom napadu, ali su zvanične informacije od prvog saopštenja policije kontradiktorne. Ministar policije u tehničkom mandatu Ivica Dačić rekao je 28. oktobra da je napad izveden 15 minuta posle ponoći. Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje je preuzelo slučaj, navelo je 29. oktobra za RSE da su policijski službenici informisali tužioca o događaju u 01:30 časova nakon čega je izašao na lice mesta kako bi izvršio uviđaj. Iz TOK-a su takođe rekli za RSE da su naložili policijskim službenicima da obave razgovor sa očuhom i majkom osobe za koju se sumnja da je izvršila napad, ali nije naloženo njihovo lišenje slobode. "Javni tužilac za organizovani kriminal naložio da se obave razgovori i sa drugim licima na različite okolnosti od značaja za predmet", navodi se u pisanom odgovoru TOK-a. Dačić je saopštio da je napad izvršilo "maloletno lice, za sada neutvrđenog identiteta, za koje se osnovano sumnja da je iz Šapca (grada na zapadu Srbije)". "Uz povike 'Alahu akbar' nasrnulo je na pripadnika Žandarmerije i napalo ga sa dva noža“, rekao je Dačić. Dodao je da "iako njegov identitet još nije utvrđen, naša služba ga je pratila i poznato je da je bio pristalica Islamske države". "Na svom Instagram profilu držao je crnu zastavu i znak Islamske države", kazao je Dačić. Iz MUP-a do kraja rada na ovom članku nije odgovoreno na pitanje RSE kako njegov identitet nije utvrđen ako ga je srpska služba pratila i poznato je da je bio pristalica ekstremističke organizacije Islamska država. Spekulacije o identitetu napadačaU medijima su se nakon napada pojavljivale nezvanične informacije o identitetu napadača. Pojedini mediji naveli su da je reč o D.N. iz Šapca čija je porodica prethodno objavila da je nestao. RSE, međutim, nije dobio zvaničnu potvrdu o tome, ni potvrdu od članova porodice da je D.N. ubijen ispred Ambasade Izraela. Pojedini članovi porodice i prijatelja koje je RSE kontaktirao nisu želeli da govore o tome. RSE nije uspeo od zvaničnih organa da potvrdi ni informaciju da su nakon napada privedeni majka i očuh napadača. U medijima su se pojavile i nezvanične informacije da je napadač prethodno hapšen u Nemačkoj zbog pripremanja terorističkog akta i ove godine deportovan u Srbiju. Međutim, RSE nije stigao odgovor nemačke policije da li je to tačno. Regrutovanje preko društvenih mreža i širenje antisemitizmaMarko Todorović iz nevladinog Centra za evropske politike (CEP) i autor istraživanja o radikalizaciji mladih u Srbiji kaže da je u eri društvenih mreža lakše doći do sadržaja koji može dovesti do radikalizacije. "Da bi neko postao islamski ekstremista u zemlji koja nije većinski muslimanska, ranije je bilo teško uopšte doći do tih radikalnih interpretacija islama. Sada neko prosto može samo da bude zainteresovan i da onda krene da istražuje", kaže on. Todorović kaže da je istraživao da li se i kako mladi radikalizuju preko društvene mreže TikTok, ali kaže da nije uspeo da pronađe konkretno pozivanje ljudi na nasilje. "Ljudi zapravo sami dođu do toga ili osećaju, da kažemo, odgovornost za određeno činjenje. Pretpostavljam da određene marginalizovane društvene grupe lakše mogu da učine teroristički akt. Često im fali određena socijalna ili psihološka podrška upravo zbog toga što su manjina", kaže Todorović. On napad na Ambasadu Izraela interpretira u kontekstu "rasta antisemitizma u celoj Evropi", što se može videti i u objavama na društvenim mrežama. "(Na društvenim mrežama) prisutan je problematičan sadržaj koji se igra sa stereotipima o Jevrejima koji u aktuelnoj društvenoj klimi zbog sukoba na Bliskom Istoku treba doživljavati ozbiljno", smatra on. U 2025. godini je u 10 zemalja Evropske unije (EU) zabeleženo 45 terorističkih napada, od kojih su 24 povezana sa džihadizmom, navodi se u ovogodišnjem izveštaju Evropola, kriminalističke obaveštajne agencije EU. Kako navodi Evropol, džihadistički teroristički akteri na području EU najčešće su delovali samostalno ili kao deo neformalnih, često međunarodnih mreža istomišljenika, a ne u okviru strogo hijerarhijski organizovanih grupa. "Sve uspešno izvedene napade izvršili su pojedinci koji su delovali sami, a prema dostupnim podacima svi su bili odrasli muškarci. U nekim slučajevima zabeleženo je da su počinioci imali probleme sa mentalnim zdravljem", navodi se u izveštaju. Prema izveštaju, većina osumnjičenih bila je inspirisana propagandom tzv. Islamske države, a kod jednog broja je utvrđeno da su iskazivali podršku i Al Kaidi, pa čak i terorističkim grupama koje ne pripadaju salafističko-džihadističkom miljeu. Zajednički element u svim slučajevima bili su antisemitski narativi. Napad na Ambasadu Izraela 2024.Napad na diplomatsko predstavništvo Izraela u Beogradu dogodio se i u junu 2024. godine, kada je Miloš Žujović (1999), poznat i pod imenom Salahudin, samostrelom napao i ranio pripadnika Žandarmerije koji je obezbeđivao ambasadu. Ranjeni žandarm je uzvratio vatru iz službenog pištolja i usmrtio napadača. Žujović je bio rodom iz Mladenovca kod Beograda, a nakon prelaska u islam živeo je u Novom Pazaru, na jugozapadu zemlje. Prema navodima srpskih vlasti, bio je povezan sa vehabijskim krugovima. Nakon tog napada, takozvana Islamska država se na internet platformama pohvalila da je napadač bio njihov pristalica, iako nisu preuzeli odgovornost za taj teroristički akt. Napadačev otac Zoran Žujović je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa rekao da je njegov sin u dodir sa tom ideologijom i ekstremističkih stavova došao posredstvom interneta. Napad je okarakterisan kao terorizam, a posle incidenta pokrenuta je šira policijska akcija u kojoj je uhapšeno više osoba za koje su vlasti tvrdile da su povezane sa radikalnim islamističkim krugovima. Među njima su bili Igor Despotović, za koga je saopšteno da je održavao komunikaciju sa Žujovićem i da je ranije osuđivan zbog podsticanja na teroristička dela, Kemal Begović iz Novog Pazara i Haris Šund, državljanin Bosne i Hercegovine. Polovinom oktobra 2026. Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu prvostepeno je osudilo Igora Despotovića na pet i po godina zatvora zbog podstrekivanja na izvršenje terorističkih dela, odnosno zbog podstrekivanja Miloša Žujovića na napad ispred Ambasade Izraela. Nije poznato da li su Kemal Begović i Haris Šund pravno procesuirani. U Srbiji je i 2019. pravosnažno osuđeno sedam osoba na ukupno 69 i po godina zatvora zbog udruživanja radi terorizma, ratovanja u Siriji i saradnje sa tzv. Islamskom državom.

Četiri muškarca i jedna žena iz Srbije dodani su 29. oktobra na evropsku listu najtraženijih bjegunaca, takozvanu listu "Most Wanted", objavilo je holandsko tužilaštvo. Riječ je o Aleksanderu Ceniću (50), Aleksandru Stojiljkoviću (50), Dušku Dimitrijeviću (50), Bratislavu Stojanoviću (41) i Ninoslavi Jović (41). Prema navodima Javnog tužilaštva u Limburgu i policije, svih pet osumnjičenih povezano je sa pljačkom na sajmu umjetnosti The European Fine Art Fair (TEFAF), koja se dogodila 28. juna 2022. godine. Od juna te godine istražuje se pljačka na sajmu umjetnosti koji se svake godine održava u Mastrihtu. Osumnjičeni su tog dana upotrijebili brutalnu silu i uspjeli da provale u vitrine u kojima je bio izložen skupocjeni nakit. Nakon toga pobjegli su sa plijenom vrijednim više miliona eura. Od ukupnog plijena do sada su pronađena tri dijamanta. Početkom ove godine jedan dijamant pojavio se u Bocvani. Ranije su pronađena i zaplijenjena još dva dijamanta iz ove velike pljačke. Jedan se nalazi u Hong Kongu, a drugi u Izraelu. Svih petoro se nalaze i na Nacionalnoj potjernici Holandije, a od aprila 2026. godine za njima je raspisana međunarodna poternica. Javno tužilaštvo ponudilo je nagradu od 20.000 eura za informacije ili dojave koje bi dovele do hapšenja jednog ili više počinilaca pljačke nakita na sajmu TEFAF u Mastrihtu. Osumnjičeni državljani Srbije najverovatnije u Nišu ili u okolini BeogradaKako se navodi u saopštenju, Javno tužilaštvo i policija znaju ko je, prema njihovim saznanjima, odgovoran za ovu milionsku pljačku. Navodi se da je poznato da se osumnjičeni državljani Srbije najverovatnije nalaze u gradu Nišu ili u okolini Beograda. Uprkos intenzivnoj saradnji sa više zemalja, uz podršku Europola i Eurojusta, do sada nisi uhapšeni. To je razlog, dodaje se, što su policija i pravosudni organi odlučili da sada objave identitete osumnjičenih, uvrštavanjem na evropsku listu "Most Wanted“ i Nacionalnu potjernicu Holandije. "Došli smo do imena, pseudonima, fotografija i informacija o mjestima na kojima bi se osumnjičeni mogli nalaziti", izjavio je rukovodilac istrage. S obzirom na to da Srbija ne izručuje svoje državljane, kako se ističe, ne postoje mogućnosti da budu uhapšeni putem izručenja. "Zato se nadamo da ćemo uspjeti da obezbijedimo njihovo hapšenje u nekoj drugoj zemlji", navodi se. Raniji pokušaj pljačkeTokom istrage utvrđeno je da je još u martu 2020. godine pokušana pljačka na istom sajmu umjetnosti u Mastrihtu. Najmanje jedan od pet osumnjičenih može se dovesti u vezu sa tim pokušajem. Sumnje se zasnivaju na informacijama iz aplikacije Sky ECC, šifrovane komunikacione platforme koju su, uglavnom, koristili kriminalci za međusobnu komunikaciju. Istražni tim je nedavno, posredstvom Europola, sa kojim je tokom cijele istrage blisko sarađivao, dobio pristup relevantnim informacijama. Tokom 2021. godine istražni organi uspjeli su da pristupe milionima poruka korisnika ove platforme i da uživo čitaju šifrovane poruke kriminalnih organizacija. Policija je u martu 2021. godine ugasila Sky ECC i presrela podatke, ali zahvaljujući informacijama iz ove platforme, policija i danas dolazi do osumnjičenih. Inače, javna evropska lista najtraženijih kriminalaca postoji od 2016. godine. Riječ je o inicijativi policijskih službi država članica Evropske unije. Od njenog osnivanja uhapšen je veliki broj begunaca.