"Ni anđeo ni demon", komentariše Mladen Obrenović, doktor komunikoloških nauka i glavni urednik portala Media.ba, upotrebu veštačke inteligencije u medijima. Države Zapadnog Balkana još nemaju zakone koji regulišu oblast korišćenja veštačke inteligencije, dok se nižu primeri njene problematične upotrebe. Jedan od poslednjih je došao iz Srbije, gde je televizija sa nacionalnom frekvencijom voditelje vesti, zamenila njihovim AI "kolegama". Koja se pravila krše?Evropska federacija novinara (EFJ) objavila je u septembru 2025. godine dokument o upotrebi AI alata u novinarstvu. U njemu se, između ostalog, naglašava da "ljudska urednička kontrola ostaje ključna" prilikom upotrebe ove tehnologije. "Mislim da moralno i etički ne možemo pristati na to da AI može glumiti čovjeka i autorski rad", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Maja Sever, novinarka iz Hrvatske i aktuelna predsednica EFJ. "Nažalost, mnogi mediji pribegavaju tome da zamjenjuju novinare i novinarke u redakcijama sa umjetnom inteligencijom", dodaje Sever. Ona podseća da je nemački medijski konzorcijum "Axel Springer" bio prva velika kuća koja je 2023. otpustila nekoliko stotina zaposlenih, pod obrazloženjem da će njihove poslove obavljati AI. "Naravno da će nakladnici i vlasnici medija jedva čekati da iskoriste benefite umjetne inteligencije kako bi zamijenili ljude. To je nešto na šta ne smijemo pristati. AI može kao alat i kao pomoć u transkribiranju i eventualno prevođenju, ali autor teksta mora biti čovjek", podvlači Maja Sever. Gde je AI zamenio ljude?Zamena ljudi upravo je ono što je nedavno učinila privatna beogradska televizija "Hepi", koja je uvela AI generisane prezentere vesti u svom programu. Gledaoci ovog prorežimskog medija koji ima nacionalnu frekvenciju tako su "upoznali" nova TV lica – Bojanu Filipović i Marka Popovića. Za razliku od podgoričkog portala Dan koji je 2023. godine uveo vrtuelnu voditeljku "Anu" koja čita vesti i koji je o tome javnost obaveštao na početku svake emisije, u srpskom slučaju taj primer nije ponovoljen. Televizija "Hepi" ni u jednom trenutku nije obavestila javnost da su u pitanju avatari koje je kreirala veštačka inteligencija. Tako nešto može se naslutiti već po pogrešno akcentovanim rečima koje kompjuterski generisani prezenteri "izgovaraju". Iz ove kuće nisu odgovorili na upit RSE zbog čega nisu jasno obeležili AI generisan sadržaj. "Uprkos tome što su sa 'TV Hepi' za UNS potvrdili da su Bojana i Marko generisani uz pomoć veštačke inteligencije, pojedini korisnici u komentarima na Instagram nalogu UNS-a i dalje tvrde da je reč o stvarnim osobama", kaže Aleksandra Ničić iz Udruženja novinara Srbije (UNS) za RSE. "Takvi primeri mogu poslati poruku da se pojedine medijske pozicije mogu popunjavati AI generisanim tvorevinama i veštački kreiranim likovima, što otvara pitanje budućeg položaja zaposlenih u medijskoj industriji", kaže Aleksandra Ničić. Pažnju UNS-a privukli su potezi koja je preduzela beogradska filijala "Russia Today", medija koji je obuhvaćen EU sankcijama zbog ruske invazije na susednu Ukrajinu, dok u Srbiji deluje kao "RT Balkan". Krajem juna, ova medijska kuća saopštila je da je prekinula radni odnos sa između 20 i 30 zaposlenih, navodeći da sprovodi optimizaciju rada koja, između ostalog, uključuje uvođenje AI alata i drugih savremenih tehnologija. U odgovoru za sajt Udruženja novinara Srbije, iz "RT Balkan" nisu precizirali u kojoj meri je uvođenje veštačke inteligencije uticalo na odluku o smanjenju broja zaposlenih. Nije odgovoreno ni na upit RSE. "Ukoliko čelni ljudi u domaćim medijima veštačku inteligenciju posmatraju isključivo kao sredstvo za smanjenje troškova, postoji rizik da će broj zaposlenih na pojedinim pozicijama biti redukovan ili da će zaposleni biti pod dodatnim pritiskom", komentariše Ničić. Šta bi se moglo očekivati?Mladen Obrenović, glavni urednik portala Media.ba, kaže da je u Bosni i Hercegovini jedna komercijalna televizija pokušala da uvede AI voditelje, dok su pojedini portali nastojali da pripremljene tekstove generišu kroz AI modele. Međutim on dodaje da takvi potezi nisu imali dobar odjek u javnosti. "Pogotovo to nije dobar potez u kontekstu situacije u kojoj se nalazi novinarska profesija – slabo plaćena, angažirana uglavnom kroz honorarne ugovore i bez sigurnosti radnog mjesta. Umjesto u poboljšanje uvjeta u kojima rade medijski profesionalci, njihova radna mjesta se ukidaju, zahvaljujući i takvim eksperimentima", kaže Obrenović. On podseća da su se pozicije lektora, korektora i redaktora gotovo u potpunosti izgubile u redakcijama, te da su novinare zamenili "'agregatori vijesti', koji mehanički ubacuju po 10-20 naslova dnevno". "Jasno je da novinarstvo gubi ljudsku dimenziju. I to nije dobar put – zapravo je prilično opasna stranputica", smatra Obrenović. Primeri zloupotrebeRadikalan primer zloupotrebe veštačke inteligencije u srpskim medijima zabeležen je 2023. godine, kada je prorežimska komercijalna televizija "Pink" emitovala AI generisan video snimak u kojem opozicioni političar Dragan Đilas "izgovara" lažne i uvredljive tvrdnje. U julu 2024. Viši sud u Beogradu je doneo privremenu meru kojom je zabranio ovoj televiziji sa nacionalnom pokrivenošću da taj snimak reemituje ili na bilo koji drugi način učini dostupnim gledaocima. Sud je odluku doneo pozivajući se na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji dozvoljava obradu ličnih podataka ukoliko postoji pristanak osobe čiji podaci su korišćeni. To je za sada jedino zakonsko rešenje koje donekle reguliše upotrebu veštačke inteligencije u Srbiji. Bez zakonske regulativeU toj zemlji su trenutno na snazi Strategija razvoja veštačke inteligencije za razdoblje 2025-2030. i Etičke smernice za razvoj i upotrebu AI, koje nisu pravno obavezujuće. Te akte je pripremilo Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija koje je pre dve godine formiralo i radnu grupu za izradu nacrta zakona, ali nije poznato u kojoj je fazi taj proces. U Kodeksu novinara Srbije se navodi da sav sadržaj u čijem su kreiranju korišćeni AI alati "mora biti pod uredničkom kontrolom i u skladu sa Kodeksom novinara i novinarki Srbije". Kodeks propisuje i da korišćenje veštačke inteligencije koje značajno utiče na obradu novinarskog sadržaja mora biti jasno označeno i ne sme da dovodi javnost u zabludu. Aleksandra Ničić iz UNS-a kaže da mediji u Srbiji mnogo češće označavaju vizuelni sadržaj koji je generisan uz pomoć veštačke inteligencije nego tekstualni. "Retki su slučajevi u kojima bih naišla na oznaku da je za delove teksta korišćena veštačka inteligencija", kaže. Bosna i Hercegovina takođe nema zakon koji uređuje ovu oblast. Prema rečima Mladena Obrenovića, Kodeks za štampane i online medije BiH je poslednji put ažuriran pre pet godina i tada su u fokusu bile lažne vesti i "alternativne činjenice". "Upotreba umjetne inteligencije kao noviji pojam nije obuhvaćena Kodeksom, ali je najavljeno skora dorada, pa je pitanje AI za sada prepušteno samim redakcijama, svijesti i savjesti novinara i urednika", kaže Obrenović. Maja Sever smatra da sami etički standardi bez konkretnih konsekvenci nisu dovoljni za regulisanje ove oblasti. "Zato što odluke donose nakladnici i vlasnici kompanija kojima je etika ispod profita. To je pitanje države i Evropske unije da postavi okvire i mehanizme kažnjavanja onih koji ne poštuju te okvire", kaže Maja Sever. Evropska unija je u junu 2024. donela Uredbu o veštačkoj inteligenciji, prvi dokument u svetu kojom se uređuje ova oblast. U njoj se, između ostalog, navodi da se manipulacija audio ili video sadržajem pomoću AI alata mora jasno naznačiti. Propis takođe predviđa mere za označavanje AI-generisanog sadržaja i tzv. "deepfake" materijala kako bi se smanjio rizik od dezinformacija i manipulacije. Ovom oblašću bavio se i UNESCO. Ova organizacija Ujedinjenih nacija u svojim preporukama naglašava značaj transparentnosti, ljudskog nadzora, odgovornosti, pravičnosti i poštovanja ljudskih prava. Mladen Obrenović smatra da je između demonizacije i glorifikacije veštačke inteligencije neophodno naći sredinu. "Dakle, koristiti AI tamo gdje se to pokaže neophodnim i korisnim, ali uz neophodan oprez, savjesno i odgovorno, a u novinarstvu uz stalno korištenje jedne od ključnih metoda – provjeru", zaključuje Obrenović. Saradnja na tekstu: Meliha Kešmer

U specijalnom izdanju Perspektive iz Novog Pazara razgovaramo s mladima, generacijom koja je odbila da ćuti i postala glas promjena u Srbiji. Zajedno sa starijima koji su prepoznali njihovu borbu i pružili im podršku otvaraju pitanja odgovornosti, demokratije i uloge mladih u društvu. Kako je nastao ovaj pokret i šta znači za budućnost?

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li je Vučićev režim uspeo da se konsoliduje nakon više od godinu i po dana studentskih i građanskih protesta. Sagovornici su bili Rade Veljanovski, dugogodišnji profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka, i Oliver Tošković, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bilo je reči o tome da li će značajno povećanje penzija uticati da režim zadrži podršku najvećeg dela penzionera, koliko će skupovi uz obilnu hranu, piće i muziku, koje ovih dana Srpska napredna stranka organizuje po unutrašnjosti Srbije, povećati broj Vučićevih pristalica i da li je Evropska komisija preporukom da Srbija otvori Klaster 3 praktično ohrabrila režim da nastavi sa represijom koja je u poslednje vreme sve veća. Razgovaralo se i o tome ko može poverovati u najnoviji spin režima, u koji je uključeno i pravosuđe, da su studenti, a ne policija, ispalili zvučni top tokom velikog protestnog skupa 15. marta prošle godine u Beogradu, koliko je relevantno istraživanje agencije Faktor plus koja najavljuje Vučićevu sigurnu pobedu na izborima, kao i tome da li Vučić već vidi sebe u ulozi premijera Omer Karabeg: Da li je vidovdanski miting Srpske napredne stranke pokazao znake konsolidovanja vladajuće partije? Prvi put smo videli da su njihove pristalice stizale na skup peške, ne samo autobusima kako je bilo da sada. Osim toga među prisutnima je bilo dosta mlađeg sveta. Rade Veljanovski: Taj miting proizveden je na sličan način kao i raniji skupovi vladajuće stranke. Bez obzira što postoje izvesni prividi spontaniteta to sigurno nije spontano. I oni koji su došli peške, a i mladi ljudi kojih je bilo tamo naterani su da se pojave na tom skupu. Ali ja bih rekao da taj njihov miting uoči Vidovdana nije najbolja ilustracija njihove konsolidacije koja, bogami, traje već od jeseni prošle godine. Oni su u početku bili zbunjeni tolikim protestima studenata i građana, ali su se vrlo brzo organizovali, zloupotrebili sve resurse koji su im na raspolaganju i počeli da pojačavaju pritisak. I te kako se trude da suze prostor slobodnog mišljenja i kritičkih reakcija na njihova nezakonita, neustavna, i nedemokratska ponašanja. Naravno da to ne pokazuje da su se potpuno konsolidovali jer ima jako mnogo indicija koje govore suprotno. Potemkinova selaOliver Tošković: Posećenost vidovdanskog mitinga bila je nešto manja, nego onog koji je održan 15. februara prošle godine u Sremskoj Mitrovici – tako da su oni zapravo već duže vreme na istom trendu. To su Potemkinova sela. I ta pešačenja su lažna. Bilo ih je i ranije kada su njihove pristalice kao pešačile s Kosova, pa su snimljeni kako ulaze u autobuse. Oni bukvalno u svemu kopiraju studente. Čak je jedan od njihovih navodnih pešaka hodao sa štakom pokušavajući da kopira onog mladića iz okoline Zrenjanina koji je nakon operacije prešao na štakama stotine kilometra učestvujući u protestima. Njihov slogan "Srbija pobeđuje" je bukvalno kopija slogana "Studenti pobeđuju". Uz svu represiju i ogroman novac koji im je na raspolaganju, oni su zapravo u padu. S druge strane, prošlogodišnjim smenama i postavljanjem njima odanih ljudi na čelne funkcije u policiji i vojsci uspeli su da uspostave potpunu kontrolu nad policijom i vojskom. Omer Karabeg: Ko su ljudi koji danas nakon godinu i po dana studentskih protesta masovno podržavaju Vučića? Govori se da su ucenjeni i kupljeni. Rade Veljanovski: Nažalost, izgleda da ih ima prilično mnogo. To su ljudi koji su kupljeni raznim podmićivanjima – povećanjem penzija i plata kao i raznim davanjima. Ovih dana se ogroman broj skupova održava u unutrašnjosti Srbije. Vučić i njegova stranka izbegavaju velike gradove – Beograd, Novi Sad, Niš. Idu u takozvanu provinciju i tamo održavaju manifestacije sa ogromnom količinom hrane, pića i muzike – što znači da računaju na ljude najnižeg obrazovanja koji su spremni da primaju samo one informacije koje im se servira vlast. Ovih dana je objavljen podatak da otprilike trećina stanovništva u Srbiji ima završenu samo osnovnu školu. To je ne samo potencijalna, nego i stvarna glasačka vojska sadašnjeg režima. Nažalost, tu ima i mladih ljudi jer je Srpska napredna stranka videla da se bez mladih ne može ništa uraditi. Nisam uveren da će svi ti mladi, koji su se pojavljuju na njihovim skupovima, glasati za njih na izborima, ali jedan broj verovatno hoće. Sitne manipulacijeOmer Karabeg: Prema nedavnom istraživanju agencije Faktor Plus i izjavi njenog direktora studenti i opozicija nemaju gotovo nikakve šanse da pobede na izborima. Koliko je relevantno to istraživanje? A nema ih mnogo u poslednje vreme. Oliver Tošković: Sama činjenica da nema puno istraživanja, koja se objavljuju u javnosti, govori o tome da je vlast u defanzivi i da se plaši rezultata istraživanja javnog mnjenja. U stvari, istraživanja ima – znamo da se za Vučića gotovo svakodnevno rade istraživanja – ali se njihovi rezultati ne objavljuju. Na rezultate istraživanja značajno utiče kako se postavi pitanje. Neke agencije i to jako poznate su tokom 2025, čak u vreme kada su studenti tražili izbore, odbijale da postave pitanje o studentskom pokretu i njegovoj listi pravdajući se formalnim razlozima, kao još nisu registrovani i slično, iako je jasno da je studentski pokret vrlo važna društvenopolitička snaga. I naravno da će, kad pitate ljude za koga će glasati, a ne ponudite studentsku listu, prevagnuti vlast. To su sitne manipulacije koje drastično utiču na rezultate istraživanja. Inače, podrška Srpskoj naprednoj stranci dolazi od različitih grupa. Jedni su ucenjeni, drugi imaju neku korist ako glasaju za vlast, a polovina čvrste podrške dolazi od 800.000 penzionera koji žive u ruralnim sredinama gde gledaju samo RTS, Pink i Informer. Oni imaju penzije koje su im dovoljne za preživljavanje i vidimo da režim u svim svojim kampanjama targetira upravo te ljude. Vučić je nedavno najavio veliko povećanje penzija, on se i te kako trudi da sačuva taj deo svog biračkog tela. Rade Veljanovski: Nemojte zaboraviti da je Vučić ovoga puta najavio da će penzije biti povećane čak tri meseca pre Nove godine. Prethodnih godina penzije su povećavane od 1. januara. Sada je najavio da će povećanje stići možda u septembru, najkasnije u oktobru. Obećao je i jednokratna davanja, najviše onima koji imaju najmanje penzije, pa onda onima koji imaju srednje, čak će i oni koji imaju vrlo visoke penzije dobiti 20.000 dinara. Ljudi na to reaguju. Setimo se šta je radio predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma, on je uspevao da na svoju stranu privuče ljude kojima je davao po 2.000, 3.000 dinara. Možete onda zamisliti kako se ponašaju ljudi sa najmanjim primanjima koji dobiju 35.000. Njima taj novac mnogo znači, a režim preko svojih medija širi priču kako takvih mogućnosti više neće biti ako neko drugi dođe na vlast. Jako je važno pitanje odakle novac za ta povećanja. Izgleda da veliki broj građana to uopšte ne zanima. Čak ni oni koji se razumeju u finansije ne mogu uvek da dokuče odakle su ta sredstava, ali je prilično jasno da su to pare koje dobijamo iz Kine kreditima koji nisu transparentni i koji će predstavljati veliki teret narednih godina ko god bude na vlasti. Kada je Evropska unija saopštila Srbiji da neće dobiti oko 1,5 milijarde evra iz pristupnih fondova zbog toga što naša demokratija ne napreduje, Vučić je otišao u Kinu kod Si Đinpinga i dobio pare. Suluda optužbaOmer Karabeg: Da li sve veća represija, koju režim ispoljava u poslednje vreme, pokazuje da Vučić ipak nije toliko siguran u pobedu? Oliver Tošković: Naravno da pokazuje. Često se dešava da autokratski režimi u svojoj završnoj fazi pojačavaju represiju. Kako se bliži kraj, oni sve više pribegavaju represiji što u Srbiji vidimo u raznim prilikama – od nasilja na ulici koje sprovodi policija do angažovanja paravojnih formacija i lica sa kriminalnom prošlošću do administrativnog nasilja na fakultetima kao što se dešava sada u Nišu gde se oduzimaju budžetska sredstva Filozofskom fakultetu da bi se dala fakultetu koji nema studente. Ono što se sada dešava je kao završnica košarkaške utakmice. Ostalo je dva minuta do kraja, ali ta dva minuta mogu da traju 10 minuta jer se stalno prave faulovi. Dakle, vlast sada pokušava da pravljenjem stalnih faulova nad protivnicima, odnosno nad sopstvenim narodom, što više produži kraj utakmice. Što duže opstanu na vlasti, veća je verovatnoća da će zataškati sve ono što su radili, a, s druge strane, što se više približava EXPO, to je veća verovatnoća da će da obezbede svoj takozvani penzioni fond na račun troškova EXPO-a. Omer Karabeg: Da li potezi poput nedavnog kada je vlast naterala tužilaštvo da optuži studente da su oni, a ne policija, ispalili zvučni top tokom velikog protestnog skupa 15. marta prošle godine, mogu Vučiću naneti više štete nego koristi. Zar ta optužba nije van pameti? Pa, ljudi nisu toliko glupi da u to poveruju. Rade Veljanovski: Ljudi koji su pametni shvataju da je tako nešto nemoguće i da vlast optužuje one koji su bili žrtve zvučnog topa. Ja sam u tom momentu bio u Ulici kralja Milana, nešto bliže Slaviji, ali sam izdaleka video kako se masa ljudi ponaša u panici. To je apsolutno bilo nemoguće organizovati kao što tvrdi vlast. Ceo demokratski svet i u Srbiji i Evropi shvata da je to spin, ali ne i pristalice Vučića koji su pod neverovatnom medijskom presijom koja se sve više povećava. Proteklih dana je objavljeno da je nastalo dvadesetak novih režimskih medija. To su uglavnom razni portali koji su postali dosta uticajni. Ima nagoveštaja da će se nastaviti vlasnička i uređivačka transformacija nezavisnih medija kao što su televizije N1, Nova S i novine Danas i Radar. Ako se to nastavi, mi nećemo imati više gde da pričamo ovo što sada pričamo u ovoj emisiji. Očigledno je da režim neće prezati ni od čega da bi se po svaku cenu održao na vlasti. Oliver Tošković: Ne mislim da iko veruje da su studenti ispalili zvučni top, ali mislim da jedan deo stanovništva veruje da je u pitanju neka simulacija. Deo ljudi veruju u razne teorije zavere. A režim je nekoliko puta slao spinove koji liče na teoriju zavere posebno kad je reč o padu nadstrešnice u Novom Sadu. Za svaki deo svoje publike slali su poneku priču, pa šta se nalepi. A ljudi, koji su skloni teorijama zavere, spremi su da poveruju u priče koje se potpuno isključuju. Oni istovremeno veruju da su Lady Dianu ubile tajne službe kao i da uopšte nije ubijena, da korona virus ne postoji i da ga je napravila CIA. Tim ljudima ne smeta nelogičnost. Što se tiče spinova koje šalje naša vlast, oni ne misle da će neko poverovati u njihove laži, nego nastoje da izbace što više suludih priča. Stara je istina da cilj onoga ko lansira laži nije da ljudi poveruju u laž, nego da ispuca toliku količinu laži da istina deluje kao samo jedna od priča. ŠargarepaOmer Karabeg: Kako gledate na preporuku Evropske komisije da Srbija otvori Klaster 3? Da li će to ohrabriti režim da nastavi sa represijom? Rade Veljanovski: Kada se iz Evropske unije pruži šargarepa ovom režimu, on se i dalje ponaša kao da mu ta šargarepa uopšte nije potrebna. Čak i kada bi Brisel sasvim jasno nagovestio Srbiji da će biti primljena u Evropsku uniju, potpuno sam uveren da bi režim iskonstruisao bezbroj razloga da se to ne dogodi jer oni to ne žele. Njima to nije u interesu. Oni prave, kako bi Baudrillard rekao, informativnu mećavu spinujući jako mnogo tema, koje su navodno strašno važne, samo da bi skinuli sa dnevnog reda temu pristupanja Evropskoj uniji. Oliver Tošković: Plašim se da će preporuka Evropske komisije, mada nije prošla jer je osam zemalja stavilo veto, ohrabriti režim. Mislim da je izjava Marte Kos i Evropske komisije mogla drugačije da bude formulisana. Umesto da hvale režim i kažu da je Srbija postigla napredak i da zato nema razloga da se ne otvori Klaster 3, mogli su da kažu – otvorićemo to poglavlja zbog građana Srbije, ali da su svi nazovi pomaci, koje je režim napravio, uslovni. Zašto? Zato što ovom režimu uopšte nije bitno da li će ući u Evropsku uniju, ali im je mnogo bitan marketing i oni će izjavu Marte Kos da zloupotrebe i da je koriste zarad svog opstanka na vlasti. Oni će narodu da kažu – studenti i opozicija nemaju pojma, vidite kako nas hvali Evropska komisija. Zapravo je Evropska komisija podigla loptu na smeč režimu i dala mu snažan argument da poentira pred izbore koji se očigledno spremaju. Omer Karabeg: Predsednik Vučić svaki čas daje drugačije izjave o terminu izbora. Da li će on izaći na izbore tek onda kad mu njegova interna istraživanja, a on ih stalno radi, budu prognozirala sigurnu pobedu? On apsolutno ne može sebe da zamisli u bilo kakvoj ulozi osim u ulozi vladara Srbije. On već vidi sebe kao premijera. Rade Veljanovski: Potpuno je jasno da on već vidi sebe kao premijera pošto više nema prava da se kandiduje za predsednika. Milošević je išao sa jedne na drugu funkciju, isto su radili Putin i Đukanović. Naravno da se oslanja na interna istraživanja. On će raspisati izbore kad mu to apsolutno bude odgovaralo i ničije zahteve neće uvažiti. Kako izbeći Orbanovu sudbinuOmer Karabeg: S obzirom da Vučić kontroliše ogroman broj medija, da ima neograničen novac da potkupljuje građane, da kontroliše sve državne institucije, može li on uopšte da izgubi izbore kao što ih je izgubio mađarski premijer Orban? Uostalom Orbanov slučaj mu je dobra lekcija kako da izbegne da se to dogodi i njemu. Oliver Tošković: Naravno da on pokušava da to izbegne, ali mislim da Vučić ima sve manje prostora da nameštanjem dobije izbore i da će sve više pribegavati sili. On je sateran u ćošak. Sva nameštanja i sve manipulacije ne mogu mu pomoći da dobije onaj procenat glasova koji mu treba za sigurnu pobedu. Jer ne može da ukrade baš polovinu glasova. On može da namakne neki procenat, ali ne može baš toliko koliko mu treba. Bez obzira na izbornu mašineriju koja mu je na raspolaganju i sve manipulacije postoji mogućnost da izgubi izbore. Uz nedvosmislenu podršku studentskoj listi od strane opozicije velika je verovatnoća da će on izgubiti izbore. Zato će on pribegavati sve težim i gorim zloupotrebama jer mu izmiče tlo pod nogama. Rade Veljanovski: Mislim da će Vučić jako teško izgubiti izbore. Voleo bih da je drugačije. Bojim se da se svi politički akteri koji rade na njegovoj smeni nisu na najbolji način organizovali da bi se to dogodilo. Postoji, dabome, šansa da se on skine, ali se plašim da to nije tako izvesno kao što bismo voleli i kao što ljudi očekuju. Da bi pobedio na izborima, on će još više zloupotrebljavati poluge vlasti koje kontroliše. Voleo bih da bude skinut sa vlasti, ali u to nisam baš mnogo uveren. Omer Karabeg: Mislite li vi da će Vučić do kraja godine raspisati izbore? Oliver Tošković: Nisam u to siguran, ali kako se zahuktavaju aktivnosti Srpske napredne stranke, a najavljeno je i povećanje penzija, deluje mi da je sve izvesnije da će izbori biti do kraja ove godine. Činjenica je, međutim, da on sve to drži u magli i da sebi ostavlja prostor da, ukoliko mu interna istraživanja ne najavljuju sigurnu pobedu, pomeri izbore za sledeću godinu. Rade Veljanovski: Izbori će verovatno biti do kraja godine sem ako se u međuvremenu nešto radikalno ne dogodi, a nikad se ne zna šta se može dogoditi u ovakvim vremenima.

Svedočimo spiralnoj eskalaciji nasilja u društvu, kao posledici sistematskog upumpavanja nasilja korištenjem svih mogućih mehanizama od strane države, kaže za Radio Slobodna Evropa pisac i aktivista Vladimir Arsenijević. Dan ranije pretukla ga je grupa mladića u centru Beograda, na mestu na kome je trebalo da se održi komemoracija žrtvama genocida u Srebrenici. "Video sam mržnju u njihovim očima i to je mržnja koja je usađena u naše mlade generacije, kojom se oni uče unutar obrazovnog sistema, putem medija, koje im se servira za nedeljnim ručkom za stolom", kaže Arsenijević. On navodi da su napadači među ispisanim porukama na platou ispod Brankovog mosta ostavili i "451" i "Narodna patrola". Poruka predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je 11. jul dan pijeteta prema bošnjačkim žrtvama u Srebrenici i da se Srbija uvek duboko klanja žrtvama za njega je "cinična". "Jer on, naravno, odmah doda 'za razliku od onih drugih'. Tako da sve što bi taj čovek mogao da uradi, na sve moguće teme, jeste da jednom i zauvek umukne", poručuje Arsenijević. Vladimir Arsenijević je osnivač udruženja "Krokodil", koje se bavi kreiranjem književnih, kulturnih i društveno-političkih programa. Aktivisti tog udruženja su u više navrata prekrečili nacionalističke grafite u Beogradu. "Da se empatijski ophodite prema patnjama drugih, da pružate ruku pomirenja, da gradite nekakve odnose, to se ovde doživljava kao izdaja, antipatriotizam i nešto što je dubinski antisrpski", kaže Arsenijević. On izražava bojazan da će biti vrlo teško da se u budućnosti stvori društvena volja da se prekine sa "autoviktimizujućim pričama". "I da se pogleda istini u oči i da se prizna da su činjeni zločini i da je neko za njih u ovome društvu odgovoran", smatra Arsenijević. Specijal RSE: Dokumentovanje genocida u SrebreniciPisac Vladimir Arsenijević napadnut je u jutarnjim satima 11. jula na 31. godišnjicu genocida koji su pripadnici Vojske Republike Srpske počinili nad više od 8.000 muškaraca i dečaka u Srebrenici. Zvanični Beograd ne priznaje da se u Srebrenici dogodio genocid, već zvaničnici govore o "strašnom zločinu" i "masakru". Uprkos presudama međunarodnih sudova da se u Srebrenici desio genocid. Nema izlaza iz spiralne eskalacije nasiljaRSE: Šta Vam govori napad koji ste doživeli na mestu gde je trebalo da odate poštu žrtvama genocida u Srebrenici? Arsenijević: Mi svedočimo jednoj spiralnoj eskalaciji nasilja u društvu. To je posledica sistematskog upumpavanja nasilja u naše društvo korištenjem svih mogućih mehanizama od strane države. To je u medijima, to je na društvenim mrežama, to je u školskim udžbenicima, to je za stolovima za nedeljnim ručkom u porodicama. Na našim zidovima, na kraju krajeva, koji su unakaženi porukama mržnje. Tako da nema izlaza iz toga. Struktura je spiralna, mi se krećemo na dole, ali ona poslovična priča o dosezanju dna odavno je prestala da bude relevantna. S druge strane, mi u udruženju Krokodil zbog aktivnosti kojima se bavimo smo već duže u vidokrugu tih što formalnih što neformalnih grupa sa krajnje desnice, koje funkcionišu na ulicama, čiji su glavni jurišnici tinejdžeri praktično, izrazito mladi ljudi. I to je jedno preklapanje huliganskog mentaliteta besprizornosti, političke instrumentalizacije za krajnje desne ciljeve. Jasno je da postoji jedna nit, jedna vertikala koja seče kroz čitavo društvo, kroz sve njegove slojeve i ako se vi penjete time stići ćete do samih vrhova, a dobro znamo ko tamo sedi. Napadači su ostavili potpisRSE: Kako su izgledali napadači, da li su imali neka vidljiva obeležja? Arsenijević: Izuzev činjenice da su to golobradi mladići, isključivo muškarci, uglavnom u crnim majicama i sa crnim kačketima... Nisu nosili nikakva posebna obeležja, ali već je samo po sebi dovoljno kada ih vidite tako u toj grupi, da vam to pošalje vrlo jasne signale o kome se radi. Tamo su uz druge poruke kojima su ižvrljali čitav taj prostor platoa ispod Brankovog mosta ispisali i "451 Narodna patrola", oni se potpišu. Tako da jasno je o kome se radi. RSE: Šta Vam je rečeno u policiji, da li je nešto već utvrđeno? Arsenijević: Policajci su se odmah pojavili na licu mesta i moram da kažem oni se prema nama ophode izuzetno korektno. Oni obave svoj posao. Isto se desilo i u policijskoj stanici, gde smo davali izjavu. Oni su se zaista pozabavali time, sada mislim na inspektore. Ja sam dao detaljne opise počinilaca, oni su napravili zapisnik. Ali, po našim ranijim iskustvima, a ona nisu beznačajna, ja sam nekako gotovo sto posto siguran da će sve na tome da se završi i da nikakva dalja akcija neće uslediti. I čak da li je to u rukama policije, ja mislim da nije, policija radi na naređenje, a to se sve svodi na onaj famozni nedostatak političke volje. RSE: Kakve ste povrede zadobili? Arsenijević: Ugruvan sam, lice mi je otečeno, od jutros malo izgledam kao Kvazimodo, imao sam privremenu veštačku vilicu, to je polomljeno. Malo sam ugruvan, udaran sam još u stomak i leđa. Ne bih voleo da sada previše dramatizujem, nisu me ostavili da ležim u nesvesti na zemlji. Možda su želeli, ali se nije dogodilo. Što se mene tiče, nije to nešto sa čim ne mogu da izađem na kraj. Ali naravno, nasilje se odvija na različite načine i ono je samo jednim delom bilo fizičko. Drugim delom je bilo verbalno i takođe izvršeno govorom tela, a trećim delom se sastojalo u pretnjama da mi se bliži kraj, da pazim kuda se krećem, da sam prvi na njihovom spisku i tako dalje. To je jedno maksimalno zastrašivanje kome su prethodile različite aktivnosti, jer oni su izvržalji, opet su vandalizovali čitav naš prostor Krokodilovog centra različitim porukama. Ponovo je obnovljena ona odvratna poruka u Knez Mihajlovoj "Jedini genocid na Balkanu bio je nad Srbima" (na engleskom jeziku) koju smo mi, ne znam koliko puta, odatle uklanjali. A vi ste videli da je grad oblepljen plakatima sa šapkom Ratka Mladića natpisom "Đenerale, neka je tvojoj majci hvala". Znači vrtimo se i dalje u tom odvratnom toksičnom krugu i nekako ne uspevamo da nađemo izlaza. I ja to sve vidim kao deo pretnje koja je intenzivirana zbog tog simboličnog datuma. 'Vrtimo se u toksičnom krugu'RSE: Kakva je slika otišla sa tog mesta gde ste napadnuti, umesto poruke "Ljudi pamte ljude" i broja "8372", stoje grafiti veličanja Ratka Mladića i pozivanje na srpske žrtve? Arsenijević: Sviđalo se nama ili ne, nažalost, to je jedna veoma realistična slika Srbije. Mi smo prošlu godinu proveli baveći se jednim sjajnim projektom "Nije bajka, ali", koji se svodi na rekonstrukciju ženskog mirovnog aktivizma tokom 90-ih godina i antiratnog aktivizma. Bili smo svesni, koliko god se mi koncentrisali na mirovne pokrete, na crni flor za Sarajevo, na paljenje sveća za Dubrovnik i tako dalje, ona slika koja je otišla odavde je bila slika rezervista u tenku koji prolaze, idu Novim Beogradom prema zapadu zemlje, znači prema Vukovaru i Slavoniji, i dižu tri prsta i građani bacaju cveće na njih. Znači, te dve slike su koegzistirale. Mi smo živeli u jednoj, ali je veći deo ovog društva živeo u ovoj drugoj i jedna nažalost ne ukida drugu. Evo mi sada vidimo kako su ta dva pogleda na stvarnost u nekoj neprestanoj frikciji. Mi ćemo nastaviti da radimo to što radimo. Ja sam dobio, ja mislim na hiljade najrazličitijih poruka podrške, ne samo lično nego upravo spram onoga zbog čega se to nasilje dogodilo. Tako da ja mislim da u našoj zemlji postoji jako, jako mnogo ljudi koji bi želeli da žive u normalnom okruženju, u prijateljskim odnosima sa svojim neposrednim i nešto daljim okruženjem, a ne u neprestanoj borbi i frikciji i antagonizmima najrazličitijih vrsta. Ali, jednostavno metodologija kojom se ljudi koriste jer su mirni i ponašaju se normalno ne može u potpunosti da uzvrati na to divljanje kojima se služi druga strana. Poruka predsednika Srbije 'cinična'RSE: Kako ste doživeli izjavu predsednika Srbije koji je rekao da je 11. jul dan pijeteta prema bošnjačkim žrtvama u Srebrenici i da se Srbija uvek duboko klanja žrtvama? Arsenijević: To je toliko cinično, jer on naravno odmah doda "za razliku od onih drugih". Tako da mislim sve što bi taj čovek mogao da uradi na sve moguće teme jeste da jednom i zauvek umukne. Tako da ja to ne bih čak ni komentarisao dalje. RSE: Kako vidite to što su na paljenju sveća sinoć na Trgu republike za žrtve Srebrenice bili ambasadori Nemačke i Holandije, ali ne i neko iz institucija vlasti Srbije? Arsenijević: To je, takođe, očekivano. Mi smo samo pre nekoliko dana održali naš festival Krokodil. Mi smo se prošle godine suočili sa jako velikim pokušajima da se festival onemogući upravo od institucija naše zemlje i ujedno sa jednim medijskim linčem koji su sprovodili ti mediji bliski sa državom Srbijom. Ove godine smo dobili otvorenu i jako veliku podršku ambasadora Evropske unije u Srbiji, ambasadora Holandije, ambasadorke Nemačke, ambasadora Ukrajine. I svi su oni došli na pres konferenciju, na svečano otvaranje festivala, što je za nas bilo fenomenalno. To su ljudi koji razumeju šta mi radimo. Razumeju da, nažalost, uvek jedno manjinsko okruženje u Srbiji, koje se nalazi u neprijateljskom ambijentu u svojoj sopstvenoj zemlji, radi nešto što je vredno pažnje i pokušavaju svojim prisustvom da to podrže. A zašto nema reprezenata institucija Republike Srbije, nema ih pa ih nema. Krokodil postoji 18, 19 godina, mi sa Republikom Srbijom nemamo aposlutno nikakve veze, ne dobijamo ni dinara podrške, ništa ne radimo zajedno. Bez empatije prema drugimaRSE: Zašto u Srbiji ni posle tri decenije nema spremnosti da se prihvati ono što se dogodilo tokom ratova 90-ih? Arsenijević: Zato što mi živimo u fašističkom svinjcu koji traje. Ako možemo da uzmemo kao polaznu tačku tog skretanja u nepoznato, iz čega nikada više nismo našli izlaza, pojavu Slobodana Miloševića, onda je to 1987. godina kada on kaže "Niko ne sme da vas bije", na Kosovu. I evo dodajte samo još jednu godinu i mi smo u četrdesetoj godišnjici toga. I to vam daje odgovor na sve. Celokupna naša stvarnost je saobražena sa tom nakaznom ideologijom. Ljudi koji su se protiv toga borili su u manjini, izloženi stalnim pritiscima i kod nas jednostavno nema načina da nekakvi drugačiji narativi, izuzev tih neprestano autoviktimizujućih, sebičnih, čupanja kose nad sopstvenom sudbinom prodru u javnost. Da se vi empatijski ophodite prema patnjama drugih, da pružate ruku pomirenja, da gradite nekakve odnose, to se ovde doživljava kao izdaja, antipatriotizam i nešto što je dubinski antisrpski i to toliko dugo traje. Ja sam video na licima tih mladih ljudi koji su me tukli... za mene je, ipak, frapantno, nije pitanje toga da bi oni mogli da budu moja deca, ja imam mnogo stariju decu, oni bi mogli praktično da budu moji unuci već i to njima nije bilo apsolutno nikakav problem da me udaraju u lice. I ja sam video tu mržnju u njihovim očima i to je mržnja koja je usađena u naše mlade generacije, to je mržnja kojom se oni uče unutar obrazovnog sistema, kojim se uče putem medija, koje im se servira za nedeljnim ručkom za stolom, i sve što su im dali oni su uredno popili. Tako da oni su naslednici tih ideja, ja se bojim da će biti vrlo teško da se u budućnosti stvori opšta društvena volja da se prekine sa tim autoviktimizujućim pričama i da se pogleda istini u oči i da se prizna da su činjeni zločini i da je neko za njih u ovome društvu odgovoran.

U Beogradu su upaljene sveće za žrtve genocida u Srebrenici. Aktivisti i građani su na poziv Inicijative mladih za ljudska prava na Trgu republike odali poštu za više od 8.000 stradalih u Srebrenici pre 31 godinu.

Paljenjem sveća i polaganjem cveća u centru Beograda u subotu je obeležena 31. godišnjica genocida u Srebrenici u Beogradu na poziv Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR Srbija). Na taj način u Srbiji je obeležen 11. jul kao Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Nekoliko osoba je govorima preko megafona ometalo skup, dok je policija obezbeđivala učesnike komemoracije. Branimir Đurović iz Inicijative mladih za ljudska prava rekao je u obraćanju novinarima rekao je da je skup na Trgu republike organizovan "da se setimo žrtava genocida i da pošaljemo poruku empatije i solidarnosti i saučešća porodicama koje su izgubile članove u genocidu". On je istakao da je pisca Vladimira Arsenijevića iz organizacije Krokodil u subotu prepodne pretukla grupa huligana uoči planiranog komemorativnog skupa za žrtve genocida u Srebrenici, dodajući da je to "jedna od najozbiljnijih posledica poricanja genocida što je vrlo rasprostranjeno u Srbiji". "Taj narativ koji se plasira u javnosti na kraju dovede do toga da neko bude i pretučen zbog toga što vrlo jasno i otvoreno kaže da je u Srebrenici počinjen genocid", rekao je Đurović. Arsenijević je pretučen na platou kod stepeništa ispod Brankovog mosta, uoči održavanja komemorativnog skupa "Ljudi pamte ljude" na tom mestu, gde su prepodne ispisani grafiti "Ratko Mladić heroj", "Slava VRS" (Vojsci Republike Srpske) i "3627 srpskih žrtava". Organizatori su iz bezbednosnih razloga otkazali taj događaj kome je trebalo da prisustvuje i ambasador Holandije. Inicijativa mladih za ljudska prava je pozvala institucije Srbije da prihvate Rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o genocidu u Srebrenici i primene njene preporuke, uključujući i proglašenje 11. jula za dan sećanja na genocid u Srebrenici. U izveštaju Inicijative mladih za ljudska prava "Stanje poricanja - Srbija 2025" genocid u Srebrenici ostaje pojedinačno najporicaniji zločin od strane predstavnika institucija tokom 2025. godine, sa najmanje 30 dokumentovanih slučajeva. Vlasti Srbije ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid već govore o "strašnom zločinu" i "masakru". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u subotu da je danas vreme kada treba da se pokaže pijetet prema bošnjačkim žrtvama u Srebrenici. "Ja to činim i ovog puta. I uvek ćemo da činimo. Mi za razliku od drugih pokazujemo poštovanje i uvek se duboko naklonimo žrtvama, to je naša obaveza, time pokazujemo da smo ljudi", rekao je Vučić. U julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske počinile su genocid nad više od 8.300 Bošnjaka, većinom muškaraca i dečaka. U Memorijalnom centru u Potočarima do sada su ukopane 6.772 žrtve, oko 250 ubijenih pokopano je na drugim lokacijama prema željama njihovih porodica, dok se za više od 1.000 nestalih još uvek traga. Međunarodni sud pravde je 2007. godine presudio da su zločini u Srebrenici predstavljali genocid.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je u subotu presudu u Sloveniji protiv poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirija kojom je osuđen na uslovnu kaznu od četiri meseca zatvora. SPC je u petak ocenio da je odluka suda "skandalozna", bez navođenja za šta je patrijarh osuđen. Javni servis Radiotelevizija Slovenija je u martu preneo je da je Okružno tužilaštvo u Ljubljani podiglo optužnicu protiv patrijarha SPC zbog zlostavljanja na radu (mobinga) jednog sveštenika. Vučić je rekao da je patrijarh Porfirije u Sloveniji osuđen "zbog nečeg što nikad nije uradio", ali da to "pokazuje odnos prema SPC kao stubu srpskog društva", prenela je agencija Beta. "Patrijarh Porfirije, po mom sudu, čak i ovom presudom, može da se ponosi jer to pokazuje koliko je značajan srpskom narodu, šta o njemu misli svi koji srpski narod ne vole", rekao je Vučić, prilikom obilaska radova na modernizaciji opštinskog puta na deonici između Gornjih i Donjih Sinkovaca, kod Leskovca. Vučić je rekao da to "patrijarhu srpskom može da donese oreol žrtve i mučenika, još veću snagu da mu da od njegovog naroda kojem verno služi". Porfirije je bio na čelu Zagrebačko-ljubljanske mitropolije Srpske pravoslavne crkve, od 2014. pa do 2021. godine kada je izabran za patrijarha.

Četvoro izabranih kandidata za Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) saopštilo je da su posle usvajanja Autentičnog tumačenja Zakona o elektronskim medijima u Skupštini Srbije odlučili da preuzmu učešće u radu Saveta REM-a, čije je formiranje uslov za dalje evropske integracije Srbije. To telo u čijoj nadležnosti je da kontroliše i sankcioniše rad elektronskih medija ne postoji godinu i po dana nakon što je prethodnom sazivu istekao mandat. Posle usvajanja Autentičnog tumačenja Zakona o elektronskim medijima koje se odnosi na ostavke članova Saveta, Dubravka Valić Nedeljković, Ira Prodanov Krajišnik, Mileva Malešić i Rodoljub Šabić saopštili su da su odlučili da preuzmu učešće u radu Saveta REM-a, prenela je televizija N1. Oni su nakon izbora u novembru 2025. podneli ostavke uz obrazloženje da vlast favorizuje jednog kandidata Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Sada su naveli da je tek poslednjih nekoliko sedmica, nakon višemesečnog ignorisanja problema, očigledno pod pritiskom Evropske unije, intenzivirano rešavanje tog problema. "U skladu sa tim, Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine 25. juna obustavio je postupak izbora člana Saveta REM iz kategorije nacionalnih saveta nacionalnih manjina i pozvao nas da preuzmemo svoje funkcije u REM-u", navodi se u pismu nezavisnih kandidata. Skupština je u Autentičnom tumačenju konstatovala da ostavke članova Saveta REM-a važe od trenutka preuzimanja funkcija, a da njih četovoro koji su podneli ostavke nisu pre toga stupili na dužnost. Time je otvoren put za njihovo vraćanje u Savet regulatornog tela. Od devet članova Saveta REM-a izabrano je njih osam, dok će se za predlaganje devetog člana sačakati izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina, koji se očekuju uskoro. Evropska unija je upozorila da je formiranje Saveta REM-a jedan od uslova za nastavak evropskih integracija Srbije i pristup sredstvima iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Četvoro članova je pozdravilo, kako navode, "odustajanje od upornog, nezakonitog, pa i kriminalnog favorizovanja jednog kandidata koje je bilo neposredan povod za naše ostavke". Nakon što je prethodnim članovima Saveta REM-a istekao mandat u novembru 2024, izabrano je osam od devet članova tog tela, pošto je Savez vojvođanskih Mađara, koalicioni partner vladajuće Srpske napredne stranke, bio protiv izbora tog člana tvrdeći da dva kandidata ne odražavaju volju većine nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Pisac i aktivista Vladimir Arsenijević, osnivač udruženja Krokodil, pretučen je u subotu ujutru u centru Beograda uoči održavanja komemorativnog skupa "Ljudi pamte ljude" u znak sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Arsenijević je u objavi na Instagramu rekao da ga je na tom mestu par sati pre komemoracije sačekala grupa od 20-30 mladih ljudi koji su ga udarali, šutirali i pretili mu. Ambasador EU u Srbiji, britanska ambasada, poverenik za zaštitu ravnopravnosti i više opozicionih partija su osudili incident i tražili istragu. Na platou kod stepeništa ispod Brankovog mosta, gde je trebalo da se održi komemoracija, ispisani su grafiti "Ratko Mladić heroj", "Slava VRS" (Vojsci Republike Srpske) i "3627 srpskih žrtava". Organizatori su iz bezbednosnih razloga otkazali događaj kome je trebalo da prisustvuje i ambasador Holandije. Policija je izvršila uviđaj, a Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE o tome šta je do sada utvrđeno. Skup je najavila Koalicija "Ljudi pamte ljude", koju čine nevladine organizacije, fondacije, umetnice i umetnici okupljeni oko zajedničkog cilja čuvanja sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Bilo je planirano postavljanje platna sa porukom "Ljudi pamte ljude" i brojem "8372". U julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske počinile su genocid nad više od 8.300 Bošnjaka, većinom muškaraca i dečaka. Inicijativa mladih za ljudska prava organizuje komemoraciju žrtvama genocida u Srebrenici u 20 sati na Trgu republike u Beogradu paljenjem sveća. Na taj način će obeležiti 11. jul u Srbiji kao Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Vlasti Srbije ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid već govore o "strašnom zločinu" i "masakru". Osude napad i pozivi na hitnu reakciju vlastiAmbasador Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat (Beckerath) izrazio je očekivanje da nadležni organi hitno reaguju kako bi počinioce priveli pravdi i osigurali da javni prostori budu bezbedni za sećanje i slobodno izražavanje. "Šokirani smo i zgroženi nasilnim napadom na pisca Vladimira Arsenijevića, upravo dok se pripremao za komemoraciju žrtvama genocida u Srebrenici", naveo je fon Bekerat na X. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u Srbiji Milan Antonijević, najoštrije je osudio napad na Vladimira Arsenijevića. "U demokratskom društvu niko ne sme biti izložen nasilju ili zastrašivanju zbog svojih stavova, javnog angažovanja ili zalaganja za vladavinu prava, poštovanje ljudskih prava, kao i za suočavanje sa ratnim zločinima", saopštio je na X-u. Dodao je da od nadležnih organa očekuje da hitno utvrde okolnosti ovog slučaja i preduzmu sve mere kako bi odgovorni bili procesuirani u skladu sa zakonom. "Društvo u kojem se ljudi plaše da javno iznesu svoje stavove nije društvo jednakih prava i ravnopravnosti. Zaštita bezbednosti svih građana, uključujući branioce ljudskih prava i aktiviste, predstavlja obavezu institucija i jedan od temelja demokratskog poretka", naglasio je Antonijević. Ambasada Velike Britanije u Srbiji takođe je izrazila nadu da će nadležni organi brzo reagovati, privesti pravdi napadače na Arsenijevića i ukloniti provokativne grafite koji su ispisani na mestu gde je trebalo da bude održan komemorativni skup za žrtve genocida u Srebrenici. "Duboko smo potreseni današnjim napadom na Vladimira Arsenijevića. Mirno obeležavanje sećanja na žrtve genocida u Srebrenica nikada ne bi smelo da bude izloženo nasilju", navela je britanska ambasada na X. Opozicioni Pokret slobodnih građana (PSG) osudio je napad na Arsenijevića. "Ovo nije izolovani incident, već posledica atmosfere koju godinama stvaraju poricanje genocida, istorijski revizionizam i nekažnjeno širenje nacionalističke mržnje", navedeno je. PSG je izrazio punu solidarnost sa Arsenijevićem i svima koji istrajavaju u očuvanju sećanja na žrtve. Predsednik opozicione Lige socijaldemokrata Vojvodine - Vojvođani (LSV) Bojan Kostreš osudio je "brutalni napad fašističkih huligana" na Arsenijevića, ocenjujući da "Srbija klizi u fašizam". On je naveo da je taj "kukavički čin" direktna posledica "atmosfere linča koju godinama kreira i održava režim Aleksandra Vučića". I opoziciona Demokratska stranka (DS) je osudila napad na Arsenijevića, optužujući vlast da snosi odgovornost. "Vladimir Arsenijević je napadnut zato što je pokušao da učini ono što istog dana, pred kamerama, čini i ministar u Vladi Srbije – da oda počast žrtvama Srebrenice", navedeno je. Usame Zukorlić, ministar bez portfelja zadužen za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost u Vladi Srbije, pešačio je u Maršu mira do Potočara gde je na godišnjicu genocida odata pošta žrtvama. Zukorlić je predsednik Stranke pravde i pomirenja iz Sandžaka, koja je deo vladajuće koalicije u Srbiji. I Srpski PEN centar osudio je fizički napad na Arsenijevića, navodeći da on predstavlja izraz "zlokobne atmosfere u podeljenom društvu u kojoj nekažnjivost nasilne retorike i političke prakse dovodi do otvorenog nasilja nad političkim neistomišljenicima". Poslanik opozicione Stranke slobode i pravde Branko Miljuš osudio je napad na Arsenijevića, navodeći da je to "proizvod višegodišnje kampanje mržnje i nasilja prema neistomišljenicima", saopštila je ta partija. "Kada je pre više od tri decenije pisao 'U potpalublju', Arsenijević nije ni slutio da će se Srbija zaista naći u sopstvenom potpalublju nasukana na Šešeljevu ideologiju i opasno udaljena od obala uređene i razvijene demokratije", kazao je Miljuš. Radikali lepe plakate kojima veličaju MladićaDesničarska Srpska radikalna stranka (SRS), čiji je lider Vojislav Šešelj osuđen pred Haškim tribunalom za progon Hrvata iz Vojvodine tokom 90-ih, saopštila je da obeležava "Dan oslobođenja srpske Srebrenice"." Radikali su objavili da su njihovi aktivisti širom Srbije lepili plakate "izražavajući zahvalnost" generalu Ratku Mladiću, nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske. Na tim plakatima se veliča Mladić, koga je Haški tribunal osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici 1995. U Memorijalnom centru u Potočarima do sada su ukopane 6.772 žrtve, oko 250 ubijenih pokopano je na drugim lokacijama prema željama njihovih porodica, dok se za više od 1.000 nestalih još uvek traga. Međunarodni sud pravde je 2007. godine presudio da su zločini u Srebrenici predstavljali genocid.

Komemorativni skup na platou ispod Brankovog mosta otkazan je nakon što je pretučen Vladimir Arsenijević, osnivač udruženja Krokodil iz Beograda, koji je bio jedan od organizatora.

Iz Brisela su u nedelju dana stigle dve potpuno različite poruke o evropskom putu Srbije. Iako je Evropska komisija procenila da je Beograd spreman za otvaranje Klastera 3, nije uspela da za to dobije saglasnost svih članica.(Saradnja: Gjeraqina Tuhina)

Okružni sud u Ljubljani je patrijarhu Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfiriju izrekao uslovnu kaznu od četiri meseca zatvora sa rokom provere od godinu dana, saopštila je u petak, 10. jula SPC. Patrijarhu Porfiriju je, kako su naveli u saopštenju emitovanom na sajtu Patrijašije, izrečena i uslovna novčana kazna od 10.000 evra, takođe sa rokom provere od godinu dana. U saopštenju, SPC presudu naziva "skandaloznom", ali ne navodi za šta je patrijarh osuđen. Na to pitanje Radija Slobodna Evropa, do objavljivanja vesti, nisu odgovorili iz okružnog suda u Ljubljani. Javni servis Radiotelevizija Slovenija je u martu preneo je da je Okružno tužilaštvo u Ljubljani podiglo optužnicu protiv patrijarha SPC zbog zlostavljanja na radu (mobinga) jednog sveštenika. Porfirije je bio na čelu Zagrebačko-ljubljanske mitropolije Srpske pravoslavne crkve, od 2014. pa do 2021. godine kada je izabran za patrijarha.

Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je 10. jula optužnicu protiv Saše Vukovića zbog sumnje da je u maju ubio Aleksandra Nešovića u restoranu u beogradskom naselju Senjak. Dok je protiv bivšeg prvog čoveka beogradske policije Veselina Milića podnet optužni predlog zbog sumnje da nije prijavio krivično delo i učinioca i da je počinio falsifikovanje službene isprave. U noći 12. maja u restoranu "27" u beogradskom naselju Senjak ubijen je Nešović, koji se dovodi u vezi sa organizovanim kriminalom. Njegovo telo je pronađeno 21. maja blizu Inđije. Optužnicom protiv Vukovića obuhvaćeno je još pet osoba koje se terete da su mu pomagale da prikrije tragove ubistva i ukloni telo, navelo je Tužilaštvo. Vuković se optužnicom tereti i za neovlašćeno nošenje vatrenog oružja i municije. U optužnom predlogu protiv Veselina Milića se navodi da se opravdano sumnja da ga je vlasnik restorana 12. maja nakon 23 časa pozvao putem aplikacije “WhatsApp” da mu kao policajcu kog lično poznaje i u koga ima poverenja prijavi da je u njegovom restoranu ubijen Nešović. Za to krivično delo se može izreći kazna teža od 5 godina zatvora. ​Takođe stoji da postoji opravdana sumnja da je 13. maja u službenim prostorijama u službenu belešku uneo neistinite podatke, kao i da nije uneo određene važne podatke. Navodi se da je, između ostalog, neistinito uneo da se da se 12. maja u restoranu "27" slučajno sreo sa okrivljenim Vukovićem, iako ga je prethodno lično pozvao da dođe u restoran. Viši sud u Beogradu je Veselinu Miliću 6. jula ukinuo pritvor i pustio ga da se brani sa slobode. Iako mu se u početku na teret stavljalo i pomaganje počiniocu ubistva nakon izvršenja krivičnog dela, Više javno tužilaštvo u Beogradu je 9. juna saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave koja se na to odnosi na zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza. Tužilaštvo je saopštilo i da je sada odbačena prijava protiv dvojice policajaca, koji su bili i članovi Vukovićevog obezbeđenja. Oni su uhapšeni početkom juna pod sumnjom da su nisu prijavili ubistvo, te da su počiniocu pomogli nakon izvršenog krivičnog dela. Obustavljena je i istraga koja se vodila protiv Vukovićeve supruge. Šta je još saopštilo Tužilaštvo?Prema navodima Višeg javnog tužilaštva, Aleksandar Nešović je nakon rasprave napustio restoran, ali ga je Saša Vukotić telefonom pozvao da se vrati radi pomirenja. Kada se oštećeni vratio i seo za sto, osumnjičeni je izvadio pištolj i ispalio najmanje deset hitaca, od kojih je Nešović preminuo. Tužilaštvo sumnja da su nakon ubistva optuženi uklanjali čaure i druge tragove, izneli telo iz restorana, a potom ga prevezli do Jarkovca, gde je, prema optužnici, Dejan S. telo stavio u bure sa malterom i zakopao. Tužilaštvo je predložilo da se Saši Vukotiću, Mariju S., Nenadu L., Vuku Š. i Dejanu S. produži pritvor. Optužnica je predata Višem sudu u Beogradu na odluku o potvrđivanju.

Viši sud u Subotici odredio je pritvor dvema osobama, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) iz tog suda 10. jula, dok nemački mediji izveštavaju da su osumnjičeni za planiranje sabotaže u Nemačkoj i povezuju ih sa ruskom obaveštajnom službom. Nadležni u Srbiji zasad ne otkrivaju za šta se terete, niti njihov puni identitet. Prema pisanju nemačkog lista Bild, reč je o "jednokratnim" ruskim agentima koji su planirali podmetanje eksploziva u Nemačkoj. Iz suda navode da je okrivljenima B.D. i Đ.S. pritvor određen do 10. avgusta, ali da rešenje o pritvoru još uvek nije pravosnažno. U pritvoru su od 12. juna, a u julu im je produžen na još mesec dana. Iz Višeg suda su naveli da ne mogu da daju više informacija o samom postupku. Iz policije i Višeg javnog tužilaštva u Subotici, koje vodi istragu, nije stigao odgovor RSE. Šta pišu nemački mediji?Nemački Bild piše da su specijalne snage na mađarsko-srpskoj granici početkom juna uhapsile dvojicu osumnjičenih "jednokratnih" agenata ruske tajne službe. To znači da su muškarci bili angažovani po zadatku, bez trajnog angažmana. U izveštaju Bilda iz jula se navodi da je eksploziv pronađen u prtljagu osumnjičenih i dodaje se da nije jasno koja je bila predviđena meta napada u Nemačkoj. Istražitelji navodno veruju da je meta mogla biti povezana sa proizvodnjom ili isporukom vojne opreme Ukrajini. Nemački list piše i da su informacije nemačkih bezbednosnih vlasti i obaveštajnih službi bile su ključne za ovo hapšenje. Iz nemačke policije su u odgovoru za RSE naveli da ne komentarišu mere koje su preduzeli srpski organi bezbednosti. Iz EUROPOL-a nije stigao odgovor na pitanja RSE o ovom slučaju. Savezni ministar unutrašnjih poslova Nemačke Aleksander Dobrint (Alexander Dobrindt) rekao je u junu da su nemačke službe sprečile napad eksplozivnom napravom čija meta je trebalo da bude Nemačka, kao i da je reč o strogo poverljivom slučaju. Prema pisanju Bilda, to se smatra prvim uspehom novoosnovanog centra za suzbijanje hibridnih pretnji. Aleksandar Dobrint upozorio je takođe u godišnjem izveštaju nemačke Službe za zaštitu ustava za 2025. godinu da je Nemačka redovno meta hibridnih napada Rusije. "Ruska država želi da destabilizuje naše društvo, potkopa našu demokratiju i potkopa našu podršku Ukrajini", navodi se u izveštaju. Presude za špijuniranje u korist RusijeHapšenje na srpsko-mađarskoj granici usledilo je šest meseci nakon što su pred sudom u Srbiji tri osobe osuđene za špijunažu u korist Rusije i izazivanje incidenata prema jevrejskoj i muslimanskoj zajednici u Francuskoj i Nemačkoj. Trojica državljana Srbije – Aleksandar Savić, Filip Petrović i Nemanja Ćevap – uhapšeni su zajedno sa još osmoro osumnjičenih u septembru 2025. godine u Smederevu, u blizini Beograda. U decembru su sklopili sporazum o priznanju krivice pred smederevskim Višim sudom i osuđeni na kazne u rasponu od šest meseci do godinu i po dana kućnog zatvora, dok se protiv osmoro ostalih i dalje vodi istraga. U presudama, u koje je RSE imao uvid, navodi se da je grupa od aprila do septembra 2025. sprovela četiri akcije, usmerene na jevrejsku i muslimansku versku zajednicu, kako bi se pojačale tenzije u Nemačkoj i Francuskoj. Grupa je, pored ostalog, odgovorna za polivanje zelene farbe na Muzej holokausta i tri sinagoge u Parizu, kao i za ostavljanje svinjskih glava ispred devet džamija u tom gradu. U centru Berlina su, u blizini memorijalnog kompleksa posvećenog ubijenim Jevrejima, postavljali plastične skelete. Naloge, instrukcije i novac za akcije grupi su davale "strukture obaveštajne službe Ruske Federacije". Organizator grupe je bio Momčilo Gajić, srpski državljanin, koga je RSE locirao u Rusiji i koji je povezan sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Kamp za vojnu obukuPred srpskim pravosuđem vodi se još jedan predmet u koji je navodno umešana Rusija. Tužilaštvo u Šapcu, na zapadu zemlje, vodi istragu povodom navoda vlasti u Moldaviji da je ruska služba na zapadu Srbije organizovala kamp za borbene obuke za izazivanje nereda pred parlamentarne izbore u Moldaviji krajem septembra 2025. Srpska policija je tada uhapsila Lazara Popovića i Savu Stevanovića, za koje sumnja da su u blizini grada Loznice organizovali kamp za obuku za sukobe sa policijom tokom izbornog dana u Moldaviji. Nakon što su saslušani u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu, pušteni su na slobodu, a predmet je i dalje je u fazi istrage. Popović i Stevanović su povezani sa aktuelnim ministrom bez portfelja u Vladi Srbije Nenadom Popovićem, koji ima poslovne veze u Rusiji. Lazar Popović je njegov nekadašnji savetnik, dok je Savo Stevanović najpre bio član Popovićeve Srpske narodne partije (SNP) a potom "Zdrave Srbije", članice vladajuće koalicije. Moldavska policija je 26. septembra objavila video snimak za koji je navela da pokazuje "vojne kampove u Srbiji koje je organizovala ruska tajna služba". U okviru istrage u Moldaviji je privedeno više od 70 ljudi, a za većinu se sumnja da su obučavani u Srbiji. Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizacije Moldavije uoči parlamentarnih izbora koji su u toj zemlji održani 28. septembra, a na kojima je proevropska vladajuća partija ubedljivo pobedila prorusku koaliciju. Rusija je negirala mešanje u izborni proces, dok Moldavija optužuje Kremlj za hibridni rat, uključujući kampanju dezinformacija i nezakonito finansiranje proruskih partija. Prema informacijama koje je u septembru 2025. iznelo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, kroz borbeno-taktičku obuku, organizovanu u ugostiteljskom objektu "Sunčana reka", prošlo je između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije. U saopštenju policije se ne spominje Rusija, a predsednik Aleksandar Vučić izjavio je nakon hapšenja da Srbija "ne sme da bude poligon za delovanje stranih službi". On je naveo da u Srbiji deluju sve svetske službe, i sa Istoka i sa Zapada, i da je "to sve u redu dok ne dođete u fazu da borbeno obučavate određena lica." Ruske diplomate i slučaj ruskog obaveštajca u BeograduRadio Slobodna Evropa pisao je 2023. godine o stotinama ruskih diplomata, proteranih iz zemalja Evropske unije, zbog sumnji da su umešani u špijunske aktivnosti. RSE je tom prilikom detektovao najmanje trojicu tih diplomata koji su akreditovani ruski predstavnici u Srbiji, uključujući dvojicu njih sa vezama sa ruskim obaveštajnim službama. Nijedna institucija se nije oglašavala ovim povodom do danas. Bez pravosudnog epiloga ostala je još jedna "špijunska afera" pre sedam godina. Snimak na kom se navodno vidi kako ruski obaveštajac daje novac jednom penzionisanom pripadniku Vojske Srbije pojavio se na internetu u novembru 2019. godine. Snimak je, prema rečima najviših zvaničnika Srbije, napravljen skoro godinu dana ranije, decembra 2018. godine. Autentičnost snimka je medijima potvrdio Relja Željski, načelnik analitike Bezbednosno-informativne agencije (BIA), rekavši da se "na njemu nalazi ruski obaveštajac Georgij Kleban". Tim povodom zasedao je Savet za nacionalnu bezbednost, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je na čelu Saveta, izjavio je da su srpske obaveštajne službe u više navrata "konstatovale, dokumentovale fotografijama, video i audio zapisima Klebanove kontakte sa pripadnicima Vojske Srbije". Tih dana Vučić se sastao i sa ambasadorom Ruske Federacije u Beogradu Aleksandrom Bocan-Harčenkom, nakon čega je predsednik Republike konstatovao da je za njega afera s ruskim obaveštajcem u Srbiji zatvorena. Iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu su za RSE izjavili u decembru 2019. da ova institucija ne vodi postupak u ovom slučaju. Za razliku od većine evropskih zemalja, Srbija nije uvela sankcije Moskvi nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin započeo rat protiv Ukrajine u februaru 2022. godine. Iako vodi pregovore za članstvo u Evropsku uniju, Srbija održava jake veze sa Rusijom, koja je među zemljama koje ne priznaju nezavisnost Kosova i podržale su napore Srbije da blokira članstvo Kosova u međunarodnim institucijama.

Za Evropsku komisiju spremna za otvaranje novog klastera, za Evropski parlament zemlja koja beleži eroziju demokratskih standarda i destabilizujući uticaj na region. U nedelji važnoj za proces evropskih integracija Srbije, stigli su disonantni tonovi od nekih od ključnih tela Evropske unije. Evropski parlament (EP) usvojio je Rezoluciju kojoj je cenjeno da Srbija nazaduje u oblasti vladavine prava, demokratije i usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Evroposlanica iz Slovenije Irena Jovova za RSE napominje da taj dokument nije protiv Srbije i njenih građana, već još jedna opomena vlastima. "Ona je poruka da evropska budućnost Srbije zavisi od istinskih reformi, a ne od političkih kompromisa", naglasila je. Istovremeno, predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije Srbije Elvira Kovač ocenjuje da je "ovo možda najkritičnija Rezolucija o Srbiji do sada", ali ima i primedbu. "Naravno da određene kritike stoje, ali kako bi tekst bio objektivan i izbalansiran mislim da je trebalo priznati to što je do sada urađeno ili izazove kojih neke stvari nisu završene", ocenila je. Paralelno sa glasanjem o Rezoluciji, odlučivalo se i o otvaranju Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom. Iako je Evropska komisija (EK) pozivala na to, među državama članicama nije bilo konsenzusa za to da Srbija napravi korak bliže ka EU. "Evropska komisija nastavlja da gura Srbiju napred, a poslanici Evropskog parlamenta i, što je još važnije, države članice nastavljaju da se tome suprotstavljaju, ističe za RSE Tobi Vogel iz međunarodnog nevladinog Centra za politiku demokratizacije iz Brisela. "Postoji snažan osećaj među mnogim članicama da Srbija nazaduje ili da u najmanju ruku nije učinila dovoljno da bi opravdala otvaranje novih klastera", dodaje. Od 2021. Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima sa EU. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne smatra da je država uradila sve što se od nje očekivalo. Ipak, kaže da je nepostojanje konsenzusa da se odobri otvaranje Klastera za njega "očekivano". "Najviše me pogađa što su naši ljudi radili vredno i uradili su sve što Evropska komisija traži. Pokazali smo da imamo kapacitet da sprovedemo reforme brzo. Ali, ne možemo da promenimo političku volju ", rekao je Vučić gostujući 8. jula na Radio-televiziji Srbije (RTS). Iz Vlade Srbije i ministarstva zaduženog za evrointegracije Srbije, nisu odgovorili na upit RSE za komentar. 'Razumeli smo poruku'Nakon vesti da Klaster neće biti otvoren, predsednik Srbije je izjavio da je Beograd dobro razumeo poruku Brisela. "Ne ljutimo se, to su naši partneri, vi želite neke druge ljude, sve je to u redu. Ponavljam, imam određenu vrstu nade, zahvalan sam Ursuli (Fon der Lajen) i Antoniju Kosti (predsednik Evropskog Saveta)" "Oni su uložili napor, čak se i borili za Srbiju", rekao je Aleksandar Vučić. Komisija je planirala da 14. jula nastavi pristupne pregovore sa Srbijom. Reč je o takozvanom "super-utorku", kada će nekoliko država kandidata napraviti novi korak u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Države koje su se tome usprotivile izrazile su zabrinutost zbog stanja vladavine prava, demokratije i medijskih sloboda, kao i zbog neusklađivanja Srbije sa sankcijama Evropske unije protiv Rusije. Evropska komisija u non-pejperu, objavljenom u maju, ocenila je da u gotovo svim tim oblastima nije bilo značajnijeg napretka. Ipak, u najnovijoj preporuci zaključila je da je ukupni bilans reformi dovoljan za otvaranje Klastera 3. Analitičar Tobi Vogel ukazuje na to da po pitanju Srbije postoji podela u Evropskoj komisiji. "Postoji i podela između predsednice Komisije Ursule fon der Lajen, koja je veoma bliska Vučićeva saveznica, i komesara za proširenje, koji je mnogo kritičniji prema Vučiću i koji razume igru koju on vodi, ali nema kontrolu nad određenim delovima politike prema Srbiji", ocenio je. I u samoj Rezoluciji je izraženo žaljenje što ključne obaveze Srbije za otvaranje Klastera 3, uglavnom nisu ispunjene. Evroposlanica Irina Joveva ističe da nijedna od primedbi i preporuka iznetih u Rezoluciji EP "nije od juče". "Evropski parlament godinama upozorava na iste probleme – od vladavine prava i slobode medija do funkcionisanja demokratskih institucija", kazala je. "To znači da vlasti u Srbiji veoma dobro znaju šta se od njih očekuje. Pitanje više ni nije da li znaju, već da li žele da sprovedu reforme koje godinama obećavaju", dodaje. Kovač: Beograd bi trebalo više pažnje da posveti evroposlanicimaPoslanici Evropskog parlamenta Rezoluciju su usvojili sa 468 glasova za, 116 protiv, dok je 79 poslanika bilo uzdržano. Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno niti politički obavezujuće za države članice EU i evropske institucije. Evropski parlament je od početka pristupnih pregovora sa Srbijom usvojio više rezolucija u kojima je pozivao Beograd na reforme u oblasti vladavine prava, demokratije i usklađivanja sa spoljnom politikom EU. Poslednjih godina vlasti u Srbiji, uglavnom, su odbacivale kritike sadržane u tim dokumentima, uz optužbe da su rezolucije neobjektivne i politički motivisane. Predsednica Odbora za evrointegracije Elvira Kovač smatra da bi vlasti u Beogradu trebalo više pažnje da posvete saradnji sa evroposlanicima kako bi se popravila slika koju većina u EP ima o Srbiji. "Umesto da radimo sa njima i pokušamo im objasnimo složenost situacije i zašto neke stvari ne odrađujemo do kraja ili na vreme, mi njih ignorišemo. Ili čak jedni druge napadamo. Mislim da to nije dobro", kazala je. Kovač podseća na dolazak delegacije Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) u Srbiju u januaru u okviru posebne misije za utvrđivanje činjenica. Dolazak misije zatražen je rezolucijom EP o Srbiji iz oktobra 2025. zbog zabrinutosti oko stanja demokratije, pritisaka na antivladine demonstrante, akademsku zajednicu i javni sektor. Međutim, to nije naišlo na odobravanje dela vlasti u Beogradu, koji su tvrdili da delegacija dolazi "nepozvana". "Ja sam tada primila tu delegaciju, razgovarala sa svima i ja mislim da možda nije najbolji način kako su oni ovde bili primljeni. Od tada stalno čujem kritike da se ne poštuju dovoljno evroparlamentarci", komentariše Elvira Kovač. Uskraćivanje sredstava EU?Evropski parlament Rezolucijom poziva Komisiju da doslednije štiti osnovne vrednosti EU koristeći jasniji jezik prema Srbiji i otvoreno ukazujući na njene ozbiljne nedostatke, izostanak napretka i nazadovanje. Traži se i da se svako ozbiljnije nazadovanje odrazi na obim i intenzitet pretpristupne finansijske pomoći. Irena Joveva ukazuje da od sprovođenja reformi zavisi i pristup sredstvima iz Plana rasta - finansijskom programu podrške EU državama Zapadnog Balkana, dogovorenom 2023. godine sa ciljem ubrzanja njihovog priključenja Uniji. "Ako zbog neispunjenih obaveza ta sredstva budu trajno blokirana ili preusmerena drugim državama, najveću cenu platiće upravo oni kojima su namenjena – građanke i građani Srbije", kazala je. Analitičar Tobi Vogel za RSE kaže da je "jasno" da u slučaju Srbije pristup EU ne daje očekivane rezultate. "A to su duboke reforme - naročito u oblasti vladavine prava i demokratskih standarda". "EU bi morala da razmisli šta još može da uradi. Kako da na neki način produbi politički angažman, a da pritom ne nagrađuje Vučića. EU mora da bude mnogo odlučnija prema Vučiću. A ona nerado to čini", kazao je Vogel. Ima li zajedničke perspektive?U Evropskom parlamentu je 7. jula održana rasprava tokom koje je evropska komesarka Marta Kos obrazložila preporuku EK za otvaranje novog klastera sa Srbijom. Tada je poručila da se ne sme dozvoliti da zemlja zaostane u procesu evropskih integracija dok ostali kandidati napreduju. Većina poslanika koji su učestvovali u raspravi usprotivila se takvom stavu. Istovremeno, i sam Vučić je izjavio da ne veruje da će Srbija u skorije vreme postati članica EU. Vlasti u Srbiji članstvo u Evropskoj uniji deklarativno postavljaju kao svoj strateški cilj. Međutim, poslednjih godina nije napravljen "opipljiv" napredak na tom putu. "Ako vlast zaista smatra da je članstvo u Evropskoj uniji njen strateški cilj, krajnje je vreme da se pređe sa obećanja na konkretne rezultate", kazala je evroposlanica Irena Joveva. "Bez stvarnog napretka u oblasti vladavine prava, slobode medija i demokratskih standarda neće biti ni napretka u procesu pristupanja Evropskoj uniji", dodala je. I Tobi Vogel napominje da je dalji napredak u integracijama isključivo u rukama vlasti u Srbiji. "Sve ovo je u potpunosti pod kontrolom Vučića. Ako on želi da nastavi proces evropskih integracija, on to može da uradi. Ne mislim da je to u njegovom interesu. Mislim da mu je veoma prijatno tamo gde se trenutno nalazi", smatra. Srbija je 2021. otvorila prva dva klastera, odnosno seta poglavlja. Do sada su otvorena 22 poglavlja u pregovorima od ukupno 35. Privremeno su zatvorena samo dva.

Sjedinjene Američke Države traže partnere za izgradnju hidroelektrane "Đerdap 3", dok Srbija i Rumunija i dalje vode konsultacije o ovom projektu. Hidroelektranu na reci Dunav, jednu od najvećih u regionu, Srbija namerava da gradi u koordinaciji sa Rumunijom, jer je ova planirana investicija na granici dve države. Vašington se i formalno uključio u projekat, nakon što su dve države 2024. sklopile sporazum o saradnji u oblasti energetike. Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević ukazuje da već decenijama postoji strateški interes Sjedinjenih Država da se izgradnjom velikih pumpno-akumulacionih elektrana na Balkanu obezbedi stabilnost elektroenergetskog sistema Evrope. "I da se na taj način umanji zavisnost od uvoza gasa i nafte iz Ruske Federacije", rekao je on za Radio Slobodna Evropa (RSE). Vlada Srbije je izgradnju hidroelektrane još 2024. proglasila projektom od posebnog značaja. Dok, sa jedne strane, njena izgradnja predstavlja održivu alternativu sagorevanju uglja od kog i dalje primarno zavisi energetski sektor Srbije, projekat je na meti kritika dela stručne javnosti. Deo kritika odnosi se na to što bi se gradila na području Nacionalnog parka "Đerdap", najvećeg zaštićenog područja koje se prostire na istoku Srbije, dok se upozorava i na visoke troškove projekta. Iz Ministarstva energetike nisu odgovorili na pitanja RSE o projektu, njegovoj ceni i načinu finansiranja, dok su iz Ambasade SAD za odgovore uputili na Ministarstvo. Šta se zna o 'Đerdapu 3'?Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je 6. jula da se šest kompanija prijavilo na javni poziv za učešće u projektu izgradnje hidroelektrane. U toku evaluacija kako bi se videlo ko ispunjava kriterijume, a proces vodi posebna Radna grupa Vlade Srbije, na osnovu međudržavnog sporazuma sa SAD, rekla je Đedović Handanović za Radio Beograd. Gradnja hidroelektrane "Đerdap 3" planirana je na 1007. kilometru Dunava. Plan je da to bude reverzibilna hidroelektrana, odnosno, da funkcioniše kao "prirodna baterija" elektroenergetskog sistema. Voda bi se zahvatala iz Đerdapskog jezera i pumpala u bazene u periodima kada elektroenergetski sistem Srbije ima višak struje. U danima najvećeg opterećenja radila bi kao akumulaciona elektrana, koja obezbeđuje potrebne količine energije. Generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dušan Živković rekao je u junu za Radio-televiziju Srbije da projekat "Đerdap 3" treba da odgovori na više zahteva istovremeno - "od dekarbonizacije i razvoja obnovljivih izvora, do stabilnosti elektroenergetskog sistema". Srbija u ovom trenutku iz termoelektrana na ugalj dobija oko 70 odsto struje, ali se u procesu evropskih integracija obavezala do 2050. godine izbaci ugalj iz upotrebe, zbog zagađenja životne sredine. Srbija ima 16 hidroelektrana i one čine trećinu proizvodnje struje u Elektroprivredi Srbije, navodi se na sajtu tog preduzeća. Trenutno najveća hidroelektrana je "Đerdap 1" koja je puštena u rad 1972. godine, takođe na Dunavu, na srpsko-rumunskoj granici. Projekat su zajednički realizovali vlade tadašnje socijalističke Jugoslavije i Rumunije. Šta kaže Rumunija?Rumunija je kao država članica EU, prethodnih godina izražavala rezerve povodom izgradnje hidroelektrane, ukazujući da se "posledice po životnu sredinu i plovnost (Dunava)" moraju pažljivo uzeti u obzir. Ministarstvo energetike Rumunije je na upit RSE navelo da će svaka odluka u vezi sa ovim projektom biti "ispitana i usvojena u skladu sa važećim nacionalnim i evropskim pravnim okvirom, kao i relevantnim institucionalnim procedurama". Iz Evropske komisije i Evropske energetske zajednice nisu odgovorili na upit RSE o ovom projektu. Prema pisanju rumunskih medija, vlada te zemlje je u junu odobrila pregovore i potpisivanje memoranduma o razumevanju sa Srbijom o razmeni informacija o "Đerdapu 3". Šta će raditi SAD?Prva faza projekta, kako je objavila Ambasada SAD u Srbiji, uključuje poziv američkim kompanijama da učestvuju u izgradnji. Poziv je raspisan na osnovu Sporazuma između Vlade Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o strateškoj saradnji u oblasti energetike, koji je stupio na snagu 2025. Ovim sporazumom su Beograd i Vašington dogovorili saradnju, između ostalog, na planu "usvajanja i primene tehnologija čiste energije i ubrzanja procesa postepenog ukidanja proizvodnje struje iz uglja". Sporazumom je definisano i da će se postupak izbora dobavljača za projekte sprovoditi u skladu sa srpskim zakonom o javnim nabavkama i da Vašington neće imati nikakvu ulogu u izboru dobavljača. Interesovanje za ovaj projekat je ranije izrazila privatna američka kompanija "Bechtel", koja učestvuje na više infrastrukturnih projekata u državi, kao što je izgradnja autoputa kroz centralnu Srbiju. Na sastanku sa bivšom ministarkom energetike Zoranom Mihajlović u avgustu 2022, predstavnici "Bechtela" su najavili učešće kroz finansiranje prethodne studije izvodljivosti za projekat. RSE nije dobio odgovor kompanije "Bechtel" o njenoj dosadašnjoj i eventualnoj budućoj ulozi u izgradnji hidroelektrane. Ko i zašto kritikuje projekat?Primedbe su se prethodnih godina mogle čuti od predstavnika Akademijskog odbora za energetiku u okviru Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). U javno dostupnom dopisu Vladi Srbije iz 2023, Odbor ističe da planirani kapaciteti projekta "premašuju potrebe Srbije", kao i da je cena projekta "nepovoljna", uzevši u obzir odnos uloženog novca i skladišnih kapaciteta. Oni predlažu izgradnju manjih hidroelektrana. Energetski stručnjak Aleksandar Kovačević ne slaže se sa ovom ocenom i ukazuje da je projekat "Đerdap 3" evoluirao tokom prethodnih decenija i da bi danas mogao da se izvede "uz niže troškove i manje uticaje na životnu sredinu". "To što se naziva 'Đerdap 3' je rešenje koje je nastalo pre više decenija kada nije bila na raspolaganju današnja tehnologija i kada su geografske okolnosti bile drugačije", kaže on. Da je "Đerdap 3" veliki projekat koji prevazilazi potrebe Srbije navodi se i u Strategiji razvoja energetike koju je izradilo Ministarstvo rudarstva i energetike. Njegova izgradnja predviđena je strategijom do 2040. RSE nije dobio odgovor nadležnog Ministarstva energetike o ceni ovog projekta. Smanjenje zavisnosti od RusijeJačanje energetske bezbednosti Srbije kroz podršku raznovrsnijem snabdevanju kako bi zemlja bila manje zavisna od jednog dobavljača važan je deo odnosa Srbije i SAD još od 2015. godine. SAD podstiču razvoj solarnih elektrana, vetroparkova, sistema za skladištenje energije, modernizaciju elektroenergetske mreže i povećanje energetske efikasnosti. U geopolitičkom kontekstu, SAD nastoje da ograniče zavisnost regiona od ruskih energenata i kompanija. Gas iz Rusije i dalje je dominantan na tržištu Srbije. Prema rečima Aleksandra Kovačevića, značaj "Đerdapa 3" je veliki za region jer se njime osigurava stabilnost sistema centralne Evrope. Ipak, kaže, interesi Rusije i Kine su "suprotni tome". "Strateški interes Rusije je usmeren ka tome da stabilnost elektroenergetskog sistema Evrope suštinski i dugoročno zavisi od isporuka gasa iz Rusije i Kaspijskog regiona", ističe on. Sa druge strane, kako kaže, interes Kine je da proda svoju opremu, a Kina je "najveći izvoznik opreme za vetroparkove i solarne elektrane, odnosno kratkoročna baterijska skladišta energije". Iz Evropske komisije su na raniji upit RSE naveli da se Rusija više puta pokazala kao nepouzdan snabdevač, "koristeći energente kao geopolitičko sredstvo pritiska". EU je, tako, preporučila zemljama da diverzifikuju izvore snabdevanja i smanje zavisnost od ruskog gasa, naročito nakon ruske invazije na Ukrajinu. Susedi Srbije, Bosna i Hercegovina i Hrvatska, potpisale su u aprilu sporazum o gasovodu koji bi gradile SAD. Planiran je i niz projekata od Hrvatske preko Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, do Kosova i Srbije koji uključuju izgradnju gasovoda, LNG terminala i gasnih elektrana.

"Postoje samo dva naroda, srpski i jevrejski, ostalo su nacionalnosti." "Doći će do promena granica, Srbija će ponovo imati more." Tretiranje crnogorskog referenduma o nezavisnosti kao "izdaje zajedničke istorije, tradicije, vere i porodice". Zbog ovakvih poruka crnogorski regulator je u više navrata privremeno ograničavao emitovanje pojedinih emisija i čitavih programa televizija iz Srbije. U Srbiji, međutim, već godinu i po dana ne postoji telo koje može da donese sličnu odluku. Govor mržnje, diskriminacija, negiranje nacionalnog identiteta suseda i glorifikacija pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca ostaje bez sankcija. "Naša medijska scena je od katastrofalne ušla u terminalnu fazu apsolutnog izostanka odgovornosti, kontrole i obzira prema zakonima, ljudima ili bilo čemu", ocenjuje Ivana Stevanović iz nevladine Fondacije "Slavko Ćuruvija". I to jeste, kako kaže ona za RSE, delimično posledica nepostojanja Saveta REM-a od novembra 2024, kada je dotadašnjim članovima istekao mandat. Godinu i po dana ne postoji Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), u čijoj nadležnosti je da kontroliše i sankcioniše rad elektronskih medija. Spor oko izbora novih članova Saveta REM-a traje mesecima. Za to vreme Evropska unija upozorava da je formiranje tog tela jedan od uslova za nastavak evropskih integracija Srbije i pristup sredstvima iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Kako izgleda medijska scena?U Srbiji se stručnim službama REM-a mogu prijaviti potencijalne nepravilnosti, ali je donošenje odluka po tim prijavama odloženo dok parlament ne izabere nove članove Saveta. Nekadašnja članica Saveta REM-a Judita Popović trenutnu medijsku scenu opisuje kao prostor za manipulaciju vlasti. Popović, koja je podnela ostavku sredinom 2023. ocenjuje da nema velike razlike od situacije kada je postojao Savet REM-a. "Samo se propaganda pojačala i postala još primitivnija, prizemnija. Promoviše se ta situacija koja najviše odgovara vladajućem režimu", navela je. Evropska komisija je u više prethodnih izveštaja o napretku Srbije u evrointegracijama, tražila da REM postupa nezavisno i u skladu sa zakonom. Medijske organizacije su često kritikovale Savet REM-a da ne preduzima svoje zakonom propisane obaveze. Ivana Stevanović iz Fondacije "Slavko Ćuruvija" kaže da stari REM možda ne bi reagovao, ali bi se makar znalo ko je odgovoran i kome se mogu podnositi žalbe. "Ovo što sada imamo je 'Divlji zapad", ocenila je ona. Navodi da postoje svakodnevni "obračuni" sa nezavisnim novinarima, aktivistima, opozicionim političarima, studentima, svim kritičkim glasovima. "Mi sada već imamo ugrožavanje bezbednosti od strane različitih televizija prema tim ljudima s obzirom na to da se iznose njihovi najličniji privatni podaci, fotografije, da se danima vode kampanje protiv njih", dodaje. Kao jednu od posledica nefunkcionisanja regulatora navodi i elektronske medije kojima ističu dozvole za rad. "Imamo apsolutni haos, ne samo u smislu informisanja ili dezinformisanja, nego se nekim medijima ugrožava legalnost", rekla je. REM takođe ima ključnu ulogu tokom izbornih kampanja, u kojima mora da obezbedi ravnopravnu zastupljenost političkih aktera u medijima Šta koči izbor Saveta REM-a?Spor je nastao oko izbora člana koga predlažu nacionalni saveti nacionalnih manjina. Savet ima devet članova, ali je u novembru izabrano njih osam. Savez vojvođanskih Mađara (SVM), koalicioni partner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), bio je protiv izbora tog člana tvrdeći da dva kandidata ne odražavaju volju većine nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Međutim četvoro izabranih članova je smatralo da vlast favorizuje kandidata Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, pa su podneli ostavke. Sada se razmatra njihov povratak, ali su mišljenja podeljena da li je to moguće po zakonu. Elvira Kovač, potpredsednica Skupštine Srbije iz redova Saveza vojvođanskih Mađara, kaže za RSE da nikome ne odgovara da ne postoji REM. "Ali postoji Zakon o elektronskim medijima na osnovu koga smo, poštujući procedure sve odradili", tvrdi ona. Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje obustavio je postupak za člana Saveta REM-a koga predlažu nacionalne manjine i pozvao četiri člana koja su podnela ostavke da preuzmu funkcije. Obrazloženje je da se približava raspisivanje redovnih izbora za savete nacionalnih manjina, pa da će se to sačekati za izbor njihovog predstavnika u REM-u. Međutim, članovi koji su podneli ostavke zatražili su da se o njihovim mandatima izjasni i Skupština, a ne samo Odbor. Zato je na dnevnom redu Skupštine Srbije autentično tumačenje člana Zakona o elektronskim medijima koji se odnosi na ostavke. Međusobne optužbe vlasti i nevladinog sektoraElvira Kovač kaže da postoji dogovor oko usvajanja autentičnog tumačenja da se ostavkom može smatrati samo izjava nakon preuzimanja funkcije. Pošto članovi REM-a koji su podneli ostavke nisu zvanično preuzeli funkcije, tumačenje je da se njihove ostavke ne smatraju važećim i da mogu da nastave mandat. Kovač kaže da nije poštovana procedura za izbor predstavnika nacionalnih manjina, a da se SVM uvek borio za prava nacionalnih saveta. "Treba da imamo Savet REM-a barem od osmoro članova i da što pre, odmah posle izbora nacionalnih saveta, izaberemo i devetog", dodaje. Nekadašnja članica Saveta REM-a Judita Popović kaže da bi bilo dobro da se to telo konstituiše i da se, "ako ništa drugo, bar talasa." "Da se svakodnevno skreće pažnja na činjenicu da regulator ne radi svoj posao. Ja sam bila tamo i znam kako je meni bilo kada sam bila jedna naspram njih osmoro", ističe Popović. Ona kaže da Regulator u Srbiji "faktički nikada nije ni bio oslobođen i autonoman od vladajućeg režima. "To je već ustaljena praksa, koju su radikali doveli do nekih visina", navela je. Upitana kome ne odgovara formiranje Saveta REM-a, Ivana Stevanović iz Fondacije "Slavko Ćuruvija" kaže da joj se čini da to najviše odgovara vlasti. "Vlast sve što je do sada radila je išlo ka tome da se REM ne formira. Da bi po komandi tabloidne televizije mogle da krenu u kampanje protiv određenih ljudi za koje vlast proceni da ih ugrožavaju", ocenila je. Na drugoj strani, Elvira Kovač, poslanica vladajuće koalicije, odbacuje kritike da je vlast prepreka za formiranje REM-a. "Nikome ne odgovara da nemamo REM, ali postoji Zakon o elektronskim medijima na osnovu koga smo poštujući procedure sve odradili", tvrdi ona. Međutim, da je vlastima bitan sastav Saveta REM-a pokazuje izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića od sa zajedničke konferencije za medije sa predsednikom Evropskom saveta Antoniom Koštom (Kosta). "Nemam pojma kako da to rešimo, da nekom poklanjate većinu u pojedinim telima. To nema nigde na svetu, a neki bi poželeli da se desi ovde u Srbiji", rekao je on 27. maja. Četvoro članova Saveta REM-a koji su podneli ostavke, Rodoljub Šabić, Mileva Malešević, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković, saopštili su da će izneti stav o svom članstvu nakon što se Skupština izjasni o autentičnom tumačenju.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio kako je nepostojanje konsenzusa među državama članicama da se Srbiji odobri otvaranje Klastera 3, očekivano. "Više bi trebalo da brinemo koji ćemo put ili prugu da otvorimo, a ne koji klaster. Nema potrebe da se mnogo sekiramo, sve je otprilike očekivano", rekao je on gostujući u dnevniku Radio-televizije Srbije u srijedu navečer, 8. jula. Prema saznanjima Radija Slobodna Evropa na sastanku ambasadora EU, najmanje osam država članica "jasno i nedvosmisleno" usprotivilo se nastavku pristupnih pregovora sa Srbijom otvaranjem Klastera 3, pozivajući se na probleme u oblasti vladavine prava, neusaglašenost sa sankcijama Evropske unije protiv Rusije, kao i na nedovoljnu posvećenost evropskom putu. Prema istim izvorima, bilo je i nekoliko država koje nisu bile izričito protiv, ali nisu bile uvjerene da postoje uslovi za otvaranje Klastera 3, navodeći iste razloge – stanje u oblasti vladavine prava, neusaglašenost sa sankcijama EU i zabrinutost zbog medijskih sloboda. Mogućnost otvaranja Klastera 3 sa Srbijom bila je na dnevnom redu sastanka ambasadora država članica EU, nakon što je Evropska komisija uputila pisanu preporuku da se Srbiji već tokom jula omogući otvaranje ovog pregovaračkog klastera. Međutim, nakon rasprave koja je, prema navodima diplomatskih izvora RSE, trajala znatno duže od planiranog, predsjedavajući sastankom zaključio je da u Vijeću EU ne postoji konsenzus o ovom pitanju. Govoreći o odlasku ministra informisanja i telekomunikacija Borisa Bratina kao izaslanika vlade na sahranu ranskog vrhovnog lidera Alija Hamneija, Vučić je rekao da je to "njegova odluka, jer Iran nije priznao Kosovo". Uz Rusiju, Bjelorusiju, Jermeniju, Gruziju, Tursku, Kinu, Pakistan, Saudijsku Arabiju i druge, Srbija je imala predstavnika na sahrani iranskog lidera, koji je poginuo prvog dana američko-izraelskog rata protiv Irana 28. februara. Vučić je izjavio i kako Srbija u narednom periodu "neće menjati svoju politiku" prema Moskvi i Kijevu, te da će nastaviti dobre odnose sa obje zemlje. Predsjednik Srbije je najavio i da će odluka o raspisivanju izbora u Srbiji biti donesena u augustu ili septembru. "Najverovatnije će izbori biti u oktobru ili novembru, najverovatnije će prvo biti parlamentarni, pa predsednički", rekao je Vučić.

"Kakve veze ima etnička pripadnost, bitno da smo ljudi." Ovako Dragana iz Kruševca komentariše nedavni poziv na bojkot pekare u tom gradu u centralnoj Srbiji, koja je u vlasništvu Albanca. Ona u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) dodaje da poznaje vlasnika pekare i njegovu porodicu, koju opisuje kao "dobru i poštenu". "Oni su došli mnogo pre rata (1998-1999) ovde. Kakve veze ima što je Albanac, je l' treba samo zbog toga da idemo protiv njega? Mi da bojkotujemo Albance ovde (u Srbiji), oni da bojkotuju Srbe na Kosovu... Ne razumem čemu sve to, pustite narod da živi", kaže Dragana. U Kruševcu je tokom vikenda na banderi u neposrednoj blizini pekare nepoznata osoba zalepila plakat neprimerenog i diskriminatornog sadržaja. "Seti se Gazimestana! Ne kupuj kod Šiptara (pogrdan naziv za Albance)", pisalo je na ovom plakatu, koji je u međuvremenu uklonjen sa javne površine. Vlasnik pekare nije želeo da komentariše plakat protiv njega. Poziv na bojkot pekare u vlasništvu Albanca u Kruševcu izazvao je osude lokalnih vlasti i opozicije, a reagovao je i zaštitnik građana Srbije. Meštani Kruševca, sa kojima je ekipa RSE razgovarala u blizini pekare, koja se nalazi na oko kilometar od centra grada, takođe osuđuju diskriminaciju na osnovu etničke pripadnosti. Bojan veruje da se i pripadnici srpske zajednice na Kosovu suočavaju sa raznim vidovima "diskriminacije", ali napominje da pozivi na bojkot pekare u vlasništvu Albanaca u Srbiji ne mogu da doprinesu njihovom boljem životu. "To je glupost", zaključuje kratko. Danijela nije videla plakat na javnoj površini kojim se poziva na bojkot pekare, ali i da jeste, kako kaže, ne bi promenila svoj stav, odnosno ne bi prestala da kupuje u njoj jer je "ne zanimaju huškanja". "Zašto moramo da gledamo ko je koje nacije (etničke pripadnosti), ne razumem šta znači to, samo provociraju, da nekoga maltretiraju", dodaje ona. 'Progon ne sme da postane normalnost'Na plakat diskriminatornog sadržaja u Kruševcu prvi je 4. jula ukazao opozicioni Pokret slobodnih građana (PSG), uz napomenu da se konkretni ljudi izlažu "pritisku, progonu i mogućem nasilju". Odbornica u Skupštini grada Kruševca ispred ove stranke Ksenija Bradić Veljović za RSE kaže da bilo kakav progon na osnovu etničke pripadnosti ne sme postati normalnost, te da se svaki vid diskriminacije mora saseći u korenu. Kaže da je vlasnika pekare ona upozorila na plakat, ali da joj on nije delovao uznemireno ili uplašeno. "Verovatno je prvi put da se susreće sa tako nečim, rekao mi je da su 50 godina ovde (u Kruševcu), njegov deda je prvi došao, ovde pošteno žive i rade", navodi Bradić Veljović. Kako kaže, nacionalizam i dalje "tinja" u srpskom društvu, te da je zbog toga neophodno reagovati i na najmanju njegovu pojavu. "To što će se jedan čovek u Kruševcu progoniti i ugrožavati mu se egzistencija, neće rešiti političke probleme ili status Srba na Kosovu. Neće rešiti ni nečije frustracije jer ne može jedan običan čovek biti odgovoran za ono što se desilo zbog loše politike", navodi ona. Reakcija gradskih vlastiU međuvremenu je 7. jula i grad Kruševac osudio svaki vid poziva na diskriminaciju, širenje mržnje i podsticanje podela među ljudima. Kako se navodi u saopštenju gradskih vlasti, Kruševac je oduvek bio grad siguran za sve koji su u njemu rođeni, ali i grad dobrih domaćina za sve koji su u njega došli da žive, rade ili ga posete. "Vekovima smo gradili duh međusobnog poštovanja, tolerancije i suživota, zbog čega ovakvi pojedinačni postupci ne predstavljaju ni Kruševac ni Kruševljane", navedeno je. Vlasti u Kruševcu takođe pozivaju nadležne državne organe da preduzmu sve neophodne mere kako bi se u najkraćem roku otkrio počinilac, utvrdile sve okolnosti ovog slučaja i rasvetlili motivi takvog postupanja. Zaštitnik građana Zoran Pašalić takođe je zatražio da nadležni organi hitno utvrde sve okolnosti lepljenja plakata mržnje u Kruševcu usmerenih protiv pripadnika albanske nacionalne manjine i da identifikuju i procesuiraju odgovorne u skladu sa zakonom. Ministarstvo unutrašnjih poslova i Više javno tužilaštvo u Kruševcu nisu odgovorili na upit RSE o tome šta preduzimaju povodom plakata diskriminatornog sadržaja. Ovo inače nije prvi put da se u Srbiji iz različitih razloga targetiraju albanske porodice. Sredinom februara su kordoni policije čuvali pekare u vlasništvu Albanaca u Surdulici, na jugu Srbije, zbog masovnih protesta usled povećanih etničkih tenzija nakon pogibije sugrađanina u saobraćajnoj nesreći. Osumnjičeni za udes je inače bio mladić albanske nacionalnosti.