Četvoro državljana Srbije je među povređenima u požaru u Kran-Montani u Švajcarskoj, saopštile su 2. januara regionalne vlasti kantona Vale, prenela je Radio-televizija Srbije (RTS). Komandant lokalne policije Frederik Žisler rekao je da su među 119 povređenih i 71 državljanin Švajcarske, 14 državljana Francuske, 11 državljana Italije, po jedan državljanin Bosne i Hercegovine, Belgije, Luksemburga, Portugalije i Poljske. Predstavnici regionalnih vlasti saopštili su da je identifikovano 113 povređenih i da se radi na formalnoj identifikaciji još šest osoba. Žisler je naveo da su državljanstva 14 povređenih i dalje nepoznata i da je identifikacija poginulih prioritet. Ambasador Srbije u Švajcarskoj Ivan Trifunović ranije je u petak izjavio za agenciju Beta da Ambasada Srbije još nema zvaničnu potvrdu da je neko od državljana Srbije stradao ili je povređen u požaru u Kran-Montani ali da je porodica jednog srpskog državljanina prijavila nestanak. "U konstantnoj smo komunikaciji sa švajcarskim vlastima i lokalnom policijom", izjavio je Trifunović. Matis Rejnard, predsednik Vlade Kantona Vale, saopštio je da 40 ljudi poginulo u požaru 1. januara na dočeku Nove godine u ugostiteljskom objektu u Kran-Montani, preneo je BBC. Portparolka Vlade Severne Makedonije Marija Mitevska izjavila je da nema novih informacija o severnomakedonskom državljaninu koji se vodi kao nestao u požaru u švajcarskom skijalištu. "U kontaktu smo sa švajcarskim vlastima i policijom i očekujemo više detalja, nakon čega ćemo obavestiti javnost", rekla je Mitevska. Ukazala je i da je uspostavljen kontakt sa predstavnicima Švajcarske i ponuđena pomoć. Beatrisa Pijud, glavna tužiteljka kantona Vale, izjavila je da sve ukazuje na to da je požar izbio zbog prskalica postavljenih na boce šampanjca, koje su bile pomerene previše blizu drvenog plafona. Navela je da se sumnja da se iz toga vatra veoma brzo rasplamsala, kao i da su pribavljeni i analizirani video-snimci i obavljeno više razgovora sa svedocima. Francuska televizija BFM objavila je da se na fotografiji snimljenoj u trenutku izbijanja požara tokom novogodišnje proslave u baru Konstelasion u Kran-Montani vidi kako gosti drže u rukama visoko podignute flaše šampanjca u koje je zaboden mini-vatromet, dok se varnice raspršuju uvis, blizu plafona. Istraga uzroka požara u baru u Kran-Montani je u toku.

Komesarijat Srbije za izbeglice i migracije je u 2025. evidentirao 9.567 migranata, saopštila je 2. januara ova državna organizacija. "I u 2026. godinu Komesarijat ulazi spreman za sve eventualne izazove", rečeno je agenciji Beta. Migranti koji prolaze kroz Srbiju najčešće dolaze iz Avganistana, Egipta, Maroka, Turske i Sirije. Trenutno je aktivno šest prihvatnih i azilnih centara, u kojima boravi 235 osoba. Po poslednjim podacima, tokom 2025. u Srbiji je evidentirano skoro 50 odsto manje migranata u odnosu na prethodnu godinu. "Stanje migracija u Srbiji je stabilno. Sve nadležne institucije kontinuirano sarađuju kako bi se migracioni tokovi odgovorno pratili i njima efikasno upravljalo", naveo je Komesarijat. Prema zvaničnim informacijama domaćih organa, od početka svetske migrantske krize 2015. do danas kroz Srbiju je prošlo više od milion i po migranata takozvanom balkanskom rutom. Tim putem prolazilii su migranti i izbeglice iz Azije, Bliskog istoka i Afrike u pokušavaju da stignu do zemalja Evropske unije. Ruta je išla preko Turske, Grčke, Severne Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, ili alternativno preko Bugarske i Srbije ka zapadu Evrope. Jačom kontrolom na granicama Evropske unije, dogovorom Brisela sa Turskom 2016. i izgradnjom ograde koju je Mađarska podigla na granici sa Srbijom u najvećoj meri je prekinut prolaz migranata u velikim grupama, već su se migracije nastavile u manjem obliku uz organizovano krijumčarenje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u petak da očekuje da glavne tačke ugovora između Naftne industrije Srbije (NIS) i kupca, mađarske kompanije MOL, budu završene do 23. januara. On je za Radio-televiziju Srbije rekao da ne može da kaže da će mađarska MOL Grupa biti novi partner u NIS-u. "MOL je, zajedno sa NIS-om i državom Srbijom, radio i na pismu OFAC-u i na omogućavanju dobijanja operativne licence za dodatno snabdevanje sirovom naftom. Verujem da ako se bude izašlo sa takvim stvarima pred OFAC, da će OFAC onda odobriti", naveo je Vučić. Ukoliko ne bude odobrenja SAD, naveo je, ponovo će NIS-u biti oduzeta operativna licenca. Kancelarija američkog Ministarstva finansija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) 9. oktobra počela je primenu sankcija prema NIS-u zbog udela koji u vlasništvu ima ruska državna kompanija Gasprom njeft u cilju, kako je saopštio Vašington, sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Uslov Sjedinjenih Američkih Država (SAD) da se NIS skine sa liste američkih sankcija je da se oslobodi ruskog vlasništva. NIS je u vlasništvu Rusije; državna kompanija Gasprom, njena ćerka-firma Gasprom njeft i akcionarsko društvo Intelligence iz Sankt Peterburga, imaju 56,15 odsto akcija, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara. Zbog embarga i nemogućnosti da uveze sirovu naftu 2. decembra je zatvorena Rafinerija Pančevo, jedina u državi, koja je najznačajnije postrojenje u vlasništvu NIS-a. NIS je 1. januara saopštio da je Ministarstvo finansija SAD toj kompaniji izdalo posebnu licencu kojom joj se kompaniji ponovo omogućavaju operativne aktivnosti zaključno sa 23. januarom. "Njom se omogućava i ponovno pokretanje rafinerijske prerade, uvoz sirove nafte i obavljanje transakcija neophodnih za sigurnost snabdevanja i tehničko održavanje", saopštio je NIS. Vučić je za RTS rekao da bi 5. januara NIS mogao da plati 85.000 tona nafte uskladištene u Omišlju u Hrvatskoj i odmah je dopremi u Srbiju, kao i da naruči tanker sa 140.000 tona. Dodao je da je u međuvremenu u Srbiji proizvedeno 100.000 tona i da bi pančevačka Rafinerija od 20. januara mogla da radi punim kapacitetom. Sa početkom američkih sankcija zatvoren je transport Jadranskim naftovodom (JANAF) iz Omišlja na ostrvu KRK do pančevačke rafinerije nafte koja se do Hrvatske za NIS dovozi morskim putem. JANAF je 1. januara objavio da je toj firmi OFAC dao licencu za nastavak transporta nafte neruskog porekla NIS-u do 23. januara. Naftna industrija Srbije prodata je Gaspromu u januaru 2008, u okviru rusko-srpskog međudržavnog sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, za 400 miliona evra. Zvaničnih informacija o aktuelnoj kupoprodajnoj vrednosti ruskog dela NIS-a za sada nije bilo. Srbija je energetski zavisna od Moskve jer 80 odsto domaćeg tržišta naftnim derivatima snabdeva NIS. Takođe 80 odsto prirodnog gasa za građane i privredu Srbija kupuje od Rusije. Beograd i Moskva imaju bliske političke, ekonomske i vojne odnose. Srbija je od 2012. kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) ali se nije pridružila sankcijama Brisela Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

"Godina je bila nula." Ovim rečima Snežana, koja se voćarstvom bavi više od četiri decenije, opisuje kakva je za nju i njenu porodicu ekonomski bila 2025. godina. Voće prodaje na tezgi na pijaci Đeram u širem centru Beograda. Bez ikakvih subvencija države i mrazom koji je uništio značajan deo roda, borila se, kako kaže, za puko preživljavanje. "Jednu kajsiju na pijacu nisam iznela, šljivu i višnju isto tako", kaže Snežana za Radio Slobodna Evropa (RSE). Alternativu, kaže – nema. "Moram, nema druge, ja sam mnogo uložila, celog života se bavimo ovim", kaže ona. Sličnu ocenu, kada je reč o ekonomiji u Srbiji u prethodnoj godini, daje i ekonomista Danilo Šuković. "Mislim da je bila jedna godina, praktično, stagnacije i preživljavanja, sa određenom inflacijom, niskom stopom rasta, padom investicija i izvesnim padom standarda i nastavkom socijalnog raslojavanja, rasta nejednakosti", kaže Šuković za RSE. Ukazuje da su godinu u značajnoj meri obeležile i sankcije Sjedinjenih Američkih Država (SAD) prema Naftnoj industriji Srbije i antivladini protesti, sa kojih se traži odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Kako je došlo do pada investicija?Posle rekordne, 2024. godine po nivou stranih direktnih investicija, one u 2025. beleže značajan pad. Prema poslednjim dostupnim podacima Narodne banke Srbije, u prvih deset meseci strane direktne investicije su gotovo prepolovljene. Predstavnici vlasti za pad investicija optužili su učesnike masovnih antivladinih protesta i blokada koji traju više od godinu dana. I dok, prema rečima Šukovića, politička nestabilnost svakako nepovoljno utiče na privlačenje stranih investicija, razlog za njihov drastičan pad treba potražiti u samoj vlasti. "Vlast je za to kriva zbog samog koncepta privlačenja stranih investicija. Strane investicije u Srbiju nisu dolazile na način da svi subjekti u zemlji budu ravnopravni, nego su strani investitori koji su dolazili bili jako povlašćeni, u smislu velikih subvencija za jedno radno mesto koje su se kretale i 10.000 evra i više po jednom radnom mestu", pojašnjava Šuković. Tome dodaje i davanje zemljišta i amnestiju od poštovanja ekoloških propisa. "Sa tim i takvim konceptom, Srbija je, po meni, zanemarila izvoz domaće privrede i domaći privatni sektor, koji je zapostavljen i izvozna privreda stagnira zahvaljujući toj politici, sa jedne strane, i sa druge strane fiksnom deviznom kursu", ocenjuje Šuković. U 2025. godini ne samo da je usporio priliv novih investicija, već su se i neki postojeći investitori povukli sa tržišta Srbije. Tako bez posla u ovoj godini, kao tehnološki višak ostaje više od 23.000 ljudi. Uloga Naftne industrije Srbije u usporavanju privrednog rastaNa pad privrednog rasta u Srbiji u velikoj meri, prema oceni i predstavnika vlasti i stručnjaka, utiču sankcije koje su SAD uvele prema najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji. Sankcije uvedene još 10. januara 2025. zbog većinskog ruskog vlasništva u Naftnoj industriji odlagane su više meseci, da bi sa primenom počele početkom oktobra. Bez dotoka sirove nafte, sa radom je prestala i jedina rafinerija nafte u Pančevu, pa se Srbija sada oslanja isključivo na uvoz gotovih naftnih derivata. To za sobom, zbog logističkih troškova, povlači i veće cene na benzinskim pumpama. Takođe bi u narednim mesecima moglo dovesti do usporavanja industrijske i poljoprivredne proizvodnje, a posledično i ukupnog privrednog rasta. Višemesečni odvojeni pregovori zvaničnog Beograda sa Vašingtonom i Moskvom još nisu dali rezultate. Za eventualni otkup ruskog udela u NIS-u budžetom za 2026. godinu opredeljeno je 1,4 milijarde evra. Kakva je bila kupovna moć građana?Prema poslednjim dostupnim podacima Narodne banke Srbije, godišnja inflacija za mesec novembar iznosila je 2,8 odsto i ona je u okviru ciljane stope od tri odsto. To predstavlja pad u odnosu na 2024. godinu. Međutim, građanima Srbije niža stopa inflacije nije donela viši standard. "Ako je sad inflacija niža u odnosu na početak godine ili prethodnu godinu, to ne znači da su cene pale, one samo ne rastu više brzo kao što su ranije rasle", pojašnjava Šuković. Ukazuje da stopa inflacije od 2,8 odsto predstavlja ukupan rast cena, a da u obzir, pre svega, treba uzeti koliko je poskupelo ono najosnovnije – hrana i energenti. "To je ono gde nema elastičnosti tražnje, gde su građani prinuđeni da kupuju, moraju da se hrane i greju. A te cene znamo da su mnogo više skočile u odnosu na zvaničnu stopu inflacije", kaže Šuković. Prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, od prosečne zarade samo su građani Beograda, Novog Sada i Pančeva mogli da podmire prosečnu mesečnu potrošačku korpu. Ona je sačinjena na osnovu mesečne potrošnje tročlanog domaćinstva i njen najveći deo čine upravo troškovi u vezi sa hranom, stanovanjem, strujom i gasom. Poslednji dostupni podaci Ministarstva trgovine iz avgusta 2025. pokazuju da najmanju kupovnu moć imaju građani Subotice, Šapca, Zaječara, Kraljeva i Leskovca. Primera radi, građanima Leskovca na jugu Srbije je, da bi pokrili ono što obuhvata prosečna potrošačka korpa, bilo potrebno 119 evra više u odnosu na to koliko je iznosila prosečna zarada u tom gradu. Rešenje za povećanje standarda građana, prema Šukoviću, bio bi rast realni rast zarada. Na veća primanja od januara 2026. mogu, prema najavi vlasti, da računaju zaposleni u državnoj upravi i penzioneri. Međutim, sa većim cenama goriva usled situacije sa NIS-om, neizvesno je da li će zarade uspeti da prate korak sa inflacijom.

Najmanje 110 incidenata motivisanih mržnjom prema LGBT+ zajednici desilo se tokom 2025. godine u Srbiji, izjavio je izvršni direktor organizacije "Da se zna" Bojan Lazić. On je podvukao da je to najveći zabeležen broj u poslednjih devet godina, otkako ta organizacija vodi evidenciju. Lazić je za novinsku agenciju Beta kazao da je najveći broj incidenata povezan sa održavanjem Prajd karavana te dodao da su aktivisti doživeli neprijatnosti u Leskovcu, Užicu, Čačku, a da im je u Kruševcu policija zabranila skup. Šetnje u okviru Prajd karavana, koji promoviše vidljivost LGBT populacije, održane su u šest gradova Srbije. 'Nema komunikacije sa institucijama'Takođe, ocenio je da tokom 2025. godine nije bilo nikakvog pomaka kada je reč o pravima kvir ljudi u Srbiji te dodao da nema političke volje da ta tema dođe na dnevni red. Zahtevi LGBT+ osoba u Srbiji su već godinama isti - usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama i Zakona o rodnom identitetu. Lazić je rekao da je prethodnih godina organizovano nekoliko sastanaka predstavnika kvir zajednice sa ljudima iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, ali da tokom 2025. godine nije bilo nikakve komunikacije sa institucijama. "Osećamo već neko vreme da vlast uopšte ne želi da priča o tim temama i da kvir zajednica nije na dnevnom redu", dodao je. Premijer Srbije Đuro Macut je u junu izjavio za ruski državni mediji da "LGBT agenda ne može biti prihvaćena u Srbiji" jer je, navodno, "u suprotnosti sa tradicionalnim i hrišćanskim vrednostima". Takva izjava predsednika Vlade naišla je na osude organizacija za LGBT prava. U Srbiji je 2021. izrađen Nacrt Zakona o istopolnim zajednicama, koji bi istopolnim parovima doneo neka od osnovnih prava. To su pravo na podelu imovine, nasleđivanja imovine partnera ili učešća u donošenju odluka u slučaju bolesti, te posete partnera u bolnici ili zatvoru. Međutim, dalje od Vlade nije stigao, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić, bez čijeg potpisa zakon ne može da stupi na snagu, te 2021. godine je rekao da ne bi potpisao Zakon o istopolnim zajednicama "ni da ga Skupština usvoji". O zatvaranju Prajd info centraLazić, upitan kako je zatvaranje Prajd info centra 2024. godine uticalo na kvir zajednicu, kazao da LGBT+ osobe osećaju negativne posledice zbog toga i da se ređe sreću otkako je taj prostor zatvoren. "To mesto okupljanja nam veoma fali. Nakon šest godina rada, taj prostor je zatvoren pošto nije bilo finansijskih sredstava", rekao je. "U Zagrebu, Ljubljani i nekim drugim zemljama, gradovi i države finansiraju Prajd info centre. Grad Beograd i Srbija treba da prepoznaju važnost mesta gde će njihove građanke i građani drugačije seksualne orijentacije moći da se osećaju slobodno", dodao je Lazić. Prema podacima organizacije "Da se zna", koje evidentira transfobične i homofobične napade i pretnje, broj takvih incidenata u Srbiji raste iz godine u godinu. Tokom 2024. godine zabeleženo ih je 105. Pretnje ubistvom i silovanjem, fizički napadi, homofobne i uvredljive izjave - samo su neka od iskustava LGBT+ osoba koja su evidentirana u izveštaju te organizacije "Transfobija i homofobija u Srbiji". Kako se navodi u izveštaju LGBT+ osobe se sa diskriminacijom, pretnjama, napadima i uvredama suočavaju u svom svakodnevnom životu – od porodice, javnih prostora, uslužnih objekata do radnog mesta i škole ili fakulteta. Organizacija "Da se zna" je ranije ukazala da su jedini koji prikupljaju i obrađuju podatke o protivpravnom postupanju prema LGBT+ osobama u Srbiji, te da ne postoji centralizovana baza podataka o zločinima iz mržnje.

Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) izdalo je Naftnoj industriji Srbije (NIS) posebnu licencu kojom se kompaniji ponovo omogućava obavljanje operativnih aktivnosti zaključno sa 23. januarom, saopštio je NIS. "Ovom licencom kompaniji NIS se omogućava održavanje poslovanja, ugovora i drugih sporazuma koji se odnose na NIS i njegova operativna zavisna društva, uključujući ponovno pokretanje rafinerijske prerade, uvoz sirove nafte i obavljanje transakcija neophodnih za sigurnost snabdevanja i tehničko održavanje", saopštila je kompanija 1. januara. Od početka oktobra NIS , najveća naftna kompanija u Srbiji, nalazi se pod sankcijama Kancelarije za kontrolu inostrane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija, zbog većinskog ruskog vlasništva. Zbog nemogućnosti da uveze sirovu naftu 2. decembra je zatvorena Rafinerija Pančevo, nadomak Beograda. Presdednik Srbije Aleksandar Vučić je 1. januara izjavio da će NIS odmah nakon praznika početi da nabavlja i prerađuje naftu, a da će Rafinerija početi da radi "punom parom" između 17. i 19. januara, javila je agencija Beta. Janaf: Spremni smo za nesmetano snabdevanje rafinerijeZbog američkih sankcija zatvoren je i transport nafte Jadranskim naftovodom (JANAF) iz Omišlja do pančevačke rafinerije koja se do Hrvatske za NIS dovozi morskim putem. JANAF je 31. decembra saopštio da je američka administracija izdala licencu za nastavak transporta nafte NIS-u koja će važiti do 23. januara 2026. "JANAF d.d. je u saradnji s Vladom Republike Hrvatske ishodio licencu kojom se odobrava do 23. januara 2026. učešće u aktivnostima koje su uobičajene i nužne za transport nafte za izvršavanje Ugovora o transportu sirove nafte sklopljenog s kompanijom NIS a.d.", navodi se u saopštenju kompanije. JANAF je pozdravio odluku OFAC-a i istakao da je "u potpunosti spreman odmah da obezbedi nesmetan transport i opskrbu rafinerije u Pančevu sirovom naftom". "Takođe se nadamo skorom završetku pregovora između NIS-a i potencijalnih partnera o kupovini ruskog udela u toj kompaniji, čime bi se ispunili uslovi propisani sankcijskim režimom", saopštio je JANAF. RTS: Do 23. januara bi mogli biti završeni pregovori sa mađarskim MOL-omSAD insistiraju na izlasku ruskih kompanija iz vlasništva NIS-a, čiji udeo trenutno iznosi 56,2 posto. Radio-televizija Srbije je objavila, pozivajući se na neimenovane izvore, da bi do 23. januara mogli da budu završeni pregovori ruskih akcionara u NIS-u sa mađarskom kompanijom MOL. Da su ti pregovori u toku, prethodno su objavili srpski zvaničnici. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da Rusija "ima ideje" kako i u kom pravcu bi moglo ići rešavanje pitanja Naftne industrije Srbije i da je takav dijalog sa Srbijom u toku. Američke vlasti su krajem decembra produžile rok Naftnoj industriji Srbije za prodaju ruskog vlasništva. Međutim, tom odlukom nije ovlastio NIS da posluje tokom razgovora o pronalasku potencijalnog novog većinskog vlasnika. Cilj sankcija NIS-u jeste da onemogući Rusiji da prihode od energetike koristi za finansiranje invaziju na Ukrajinu.

Čistiji vazduh, više empatije, pomirenje i prevazilaženje podela. Više fabirka, manje korupcije i nepotizma. Veće plate, bolje zdravstvo. Građani Sarajeva, Prištine, Beograda i Skoplja za Radio Slobodna Evropa pričaju o tome kakve promene bi voleli da vide u 2026. godini.

Požari, tragedije, protesti... Ovo su neki od događaja koji su obeležili 2025. godinu u regionu iz objektiva novinara Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa.

Duže od devet meseci "političkog izgnanstva". Bez izgleda da bi uskoro mogli da se vrate kući. Tako dvoje članova neformalne studentske Organizovane grupe STAV, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), opisuju vreme koje provode van Srbije gde im se sudi za navodno pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije. Za RSE su govorili pred prvi novogodišnji doček koji provode u egzilu. "Neko vas stavi u situaciju da ste u drugoj državi - sa jednim malim koferom, bez dokumenta te države, bez posla, stana. Bez ičega. I vi se snalazite", opisuje Doroteja Antić. Doroteja i Branislav su među šestoro aktivista koje je vest da je pokrenut krivični postupak protiv njih zatekla u Hrvatskoj. Odlučili su tu i da ostanu. Povratak u Srbiju za njih bi značio momentalno hapšenje. "Mi smo zbog političkog procesa prisiljeni da budemo van svoje zemlje, zato što znamo da nam se neće suditi po zakonu, već po političkoj volji pojedinca, to jest aktuelnog predsednika (Srbije Aleksandra Vučića). Nismo mi ovde završili zato što smo nešto uradili, nego samo zato što mislimo drgačije", smatra Branislav Đorđević. "Ali, mislim, mi smo se snašli i sad smo dobro posle ovoliko vremena. Mislim da smo se pomirili sa situacijom", dodaje Doroteja. Uz šestoro članova STAV-a koji su van Srbije, za ista dela tereti se još šestoro studentskih i opozicionih aktivista. Krivični postupak protiv njih pokrenut je na osnovu prisluškivanog razgovora uoči velikog antivladinog protesta u Beogradu, u martu 2025. godine. Taj protest bio je jedan u nizu skupova koje duže od godinu dana predvode studenti tražeći odgovornost za smrt 16 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Branioci okrivljenih su u više navrata naveli da je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) razgovor aktivista prisluškivala nezakonito, navodeći da audio snimak ne može biti pravno valjan dokaz u tom procesu. U odgovoru za RSE Viši sud u Novom Sadu saopšio je da će "na glavnom pretresu utvrditi sve činjenice od značaja za donošenje zakonite odluke, uključujući i zakonitost audio-snimka kao dokaza". Suđenje je počelo 24. novembra pred Višim sudom u Novom Sadu. Glavni pretres odložen je za 2. februar pošto je odbrana okrivljenih zatražila izuzeće tužilaca, zbog sumnji u njihovu nepristrasnost. Slučaj privukao je pažnju i evropskih zvaničnika. Apel vlastima o poštovanju ljudskih prava i zakona stigao je iz evropskog parlamenta i od Evropske komisije. Kako su aktivisti završili u egzilu?Svemu je prethodilo objavljivanje audio snimka njihovog prisluškivanog sastanka. Tri dana uoči studentskog protesta u Beogradu 15. marta, jednog od najvećih u Srbiji u ovom veku, članovi gupe STAV i aktivisti opozicionog Pokreta slobodnih građana (PSG) su se sastali u prostorijama te stranke u Novom Sadu. Kako se čulo iz objavljenog sadržaja tajno snimanih razgovora, diskutovali su o predlogu da se tokom protesta nametne ideja prelazne vlade, te o ideji o upadu u zgradu Radio-televizije Srbije. Snimak je istovremeno emitovan na više provladinih televizija sa nacionalnom pokrivenošću. Program je nazvan "specijalnim", najavio ga je predsednik države, a gosti u studiju su udruženo već "osudili" aktiviste, nazivajući ih "teroristima" koji žele da izazovu "državni udar". Dan nakon toga, uhapšeno je šestoro aktivista koji su takođe učestvovali na sastanku. Preostalima, među kojima su i Doroteja i Branislav, određen je pritvor u odsustvu. "Mi smo nakon tog inicijalnog šoka seli i rekli: Dobro, mi ćemo verovatno provesti u Hrvatskoj najviše nedelju dana i onda ćemo videti sa advokatima kako će da izgleda prelazak granice i naš povratak u Srbiju", dodaje Branislav Đorđević. Međutim, nakon što je uhapšenim aktivistima određen pritvor, a za njih šestoro raspisana nacionalna poternica, planovi su se promenili. "Svi sa kojima smo se čuli u Srbiji, rekli su nam da se ne vraćamo, jer oni (vlast) planiraju nešto ozbiljno da urade. I to smo i videli kada je nakon 48 sati njima šestoro određen pritvor od 30 dana", kazao je Branislav. "Mi smo odlučili da se ne vraćamo zato što je predsednik (Srbije) odmah izjavio da ćemo biti uhapšeni u momentu kad pređemo granicu, a imali smo i savete našeg pravnog tima da to ne radimo, jer bi im bilo teže da se bore za 12 ljudi koji sede u pritvoru, nego za šestoro", napominje Doroteja. Dan nakon što je u provladinim medijima emitovan prisluškivani razgovor, Vučić je izjavio da on ne želi "da ih karakteriše na teži način", da je to "posao za tužilaštvo", ali da će "sva lica biti uhapšena". "Sva lica su uhapšena u ovom trenutku koja se nalaze na teritoriji Republike Srbije. Sva druga lica, onog sekunda kada stupe na teritoriju Republike Srbije, pretpostavljam da će biti uhapšena. Izdat je već nalog za ovih šest. I tih šest lica biće privedeno", rekao je Vučić 14. marta, uoči protesta u Beogradu. Kako izgleda njihov život u egzilu?Prvih nekoliko meseci bilo je najteže, pričaju Branislav i Doroteja. "Pre svega zbog priliva uglavnom loših informacija i gledajući sve ono što se dešava u Srbiji", kazao je Branislav. Najteže im je, napominju, padalo to što su njihove kolege mesecima bile u pritvoru u Srbiji. Posle više od dva meseca iza rešetaka, pod pritiskom javnosti, prebačeni su u kućni pritvor iz kojeg su pušteni u oktobru. "Meni je apsolutno najgore u toj celoj situaciji bilo to saznanje da oni sede i leže u pritvoru mesecima dok smo mi bili ovde", priseća se Doroteja. "Jeste teško biti razdvojen od porodice i prijatelja, to svakako, ali ono što je nas spasilo je to što možemo s njima da budemo u kontaktu. Ekipa u pritvoru, čak ni to nije mogla koliko je htela", dodaje. Međutim, napominju, vremenom su morali da se "izbore i pomire sa situacijom". "Mislim da je jako pomoglo to što smo mi ovde bili zajedno. Niko nije ni u jednom momentu nbio potpuno sam i prepušten sam sebi, nego smo to nekako prolazili kao ekipa", objašnjava. Posebno olakšanje bilo je, kažu, kada su čuli da su njihovi prijatelji pušteni da se brane sa slobode. U međuvremenu, Doroteja se u Zagrebu zaposlila, a Branislav je nastavio studije na Fakultetu političkih znanosti. "Pomogli su nam naravno i neki ljudi - srećom pa smo imali poznanike i prijatelje u Zagrebu koji su bili voljni da se potrude da nam olakšaju maksimalno taj ceo proces", dodaje Doroteja. Da li razmišljaju o povratku u Srbiju?U ovom momentu Doroteji i Branislavu, kao i ostalim aktivistima, sudi se u odsustvu. Iz Višeg suda u Novom Sadu su za RSE saopštili da je poternica za njima i dalje na snazi. "U slučaju povratka u državu, okrivljeni bi bili lišeni slobode po navedenoj poternici i rešenju o određivanju pritvora", naveli su iz Suda. Branislav priča da je svako od njih imao trenutke borbe sa sobom - da li da se vrate u Srbiju ili ne. "Svako od nas je imao neki moment kada bi pokretao priču tom o povratku i svaki put bi nam advokati objašnjavali da bismo time načinili više štete", nastavlja. Danas, ni on, ni Doroteja ne veruju da je momenat povratka blizu. "Dok situacija u Srbiji ne bude na nivou da može nama da omogući tamo da bezbedno živimo i radimo i ako je ikako moguće, doprinosimo zajednici", smatra Doroteja. "Možda je do toga što nam se život okrenuo naglavačke u poslednjih godinu dana, ali nisam preterano optimistična da će to biti uskoro. Jednog dana naravno", dodaje. Doroteja i Branislav su sa svojom aktivističkom organizacijom bili među prvima koji su organizovali proteste u Novom Sadu sa kojih se tražila odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice 1. novembra 2024. I pre toga učestvovali su u različitim antivladinim protestima. "Mi naravno razmišljamo o povratku, ali nekako dok je Aleksandar Vučić na vlasti, dok je Srpska napredna stranka tu, ne vjerujem da smo mi sigurni u Srbiji", nadovezuje se Branislav. Van zemlje, pričaju Branislav i Doroteja, trenutno se osećaju bezbednije. "Poslednjih nekoliko meseci je stvarno bilo nezgodno. Dosta članova naše grupe je bilo razvlačeno po tabloidima, praćeno, dobijali smo razne pretnje i uopšte nam nije bilo prijatno u nekim situacijama", rekla je Doroteja. "Ovde smo se konačno malo oslobodili toga da se okrećemo na ulici iza sebe, da proveravamo da li nas netko prati, ovde se osećam bezbednije nego tamo." Isto kaže i Branislav: "Ti sada i kad sedneš negde da popiješ kafu ili bilo šta da radiš, ne vidiš tog nekog upadljivog koji želi da ti da do znanja, da te prati, da te posmatra."

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u utorak da je jedini uslov koji Srbija ima u vezi s prodajom Naftne industrije Srbije, koja je pod sankcijama SAD zbog ruskog vlasništva, da nastavi da radi rafinerija te kompanije. Zbog nemogućnosti da uveze sirovu naftu 2. decembra je zatvorena Rafinerija Pančevo, jedina u državi, koja je najznačajnije postrojenje u vlasništvu NIS-a. "Ko god da uzme NIS, Rafinerija mora da radi. Inače oni neće da rade u Srbiji. To je jedini uslov koji imamo", izjavio je Vučić na godišnjoj konferenciji za novinare u Beogradu. Kancelarije za kontrolu inostrane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija prema NIS-u počele su 9. oktobra. Uslov SAD za skidanje NIS-a sa režima embarga je da se oslobodi ruskog vlasništva. Vučić je rekao da je održana energetska stabilnost zemlje, uprkos američkim sankcijama NIS-u i naveo da 83 dana ta kompanija naftovodom nije dobila sirovu naftu. "Trošimo rezerve. Zamislite da se zaledi Dunav ili opadne vodostaj, bez kog ne možemo da nadomestimo snabdevanje gorivom. Dnevne potrebe su nam 6.000 tona dizela", rekao je Vučić. Zbog američkih sankcija zatvoren je transport nafte Jadranskim naftovodom (JANAF) iz Omišlja do pančevačke rafinerije koja se do Hrvatske za NIS dovozi morskim putem. OFAC je 24. decembra izdao licencu NIS-u kojom se rok za pregovore za prodaju ruskog udela u toj kompaniji produžava do 24. marta 2026. ali se ne daje dozvola za ponovno poslovanje. Zvaničnici Mađarske i Srbije proteklih meseci objavili su da su mađarski MOL i ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) zainteresovani za kupovinu Naftne industrije Srbije. Te kompanije nisu odgovorile na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) u vezi sa potencijalnom akvizicijom u NIS-u. Naftna industrija Srbije (NIS) je u vlasništvu Rusije - fond iz Sankt Peterburga, državna kompanija Gasprom i njena ćerka firma Gasprom Njeft imaju 56,15 odsto akcija, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara. Naftna industrija Srbije prodata je Gaspromu u januaru 2008, u okviru rusko-srpskog međudržavnog sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, za 400 miliona evra. Zvaničnih informacija o aktuelnoj kupoprodajnoj vrednosti ruskog dela NIS-a za sada nije bilo. Srbija je energetski zavisna od Moskve jer 80 odsto domaćeg tržišta naftnim derivatima snabdeva NIS. Takođe 80 odsto prirodnog gasa za građane i privredu Srbija kupuje od Rusije. Beograd i Moskva imaju bliske političke, ekonomske i vojne odnose. Srbija je od 2012. kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) ali se nije pridružila sankcijama Brisela Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Proizvođači iz Šumadije i Pomoravlja u Srbiji počeli su 30. decembra da poklanjaju nekoliko tona mleka građanima u znak protesta zbog najavljenog smanjenja otkupne cene tog proizvoda. Predsednik udruženja mlekara Milorad Majstorović rekao je za agenciju Beta da su humanitarnu akciju počeli u Kraljevu nakon što su mlekare najavile da će od 1. januara otkupna cena biti manja do pet dinara po litru. "Kupili smo sterilne flaše i građanima delimo mleko. Sve što ostane poklonićemo u humanitarne svrhe", rekao je Majstorović. Naveo je da su tone mleka iz protesta nameravali da prospu na centralnom trgu u Kraljevu, 180 kilometara južno od Beograda, ali da su se predomislili i odlučili da ga podele. Dodao je da je kupovinu boca, po ceni od 35 dinara, finansiralo Udruženje proizvođača Šumadije i Pomoravlja i da litar mleka košta od 30 (0,25 evra) do 62 dinara (0,52 evra). Majstorović je rekao da je su se proizvođači odlučili na protest da bi vlasti skrenuli pažnju da zaštiti domaće tržište od mogućeg uvoza viškova mleka iz zemalja Evropske unije (EU). "Na to ukazuje činjenica da su neke mlekare smanjile i druge najavile smanjenje otkupne cene do pet dinara po litru jer bi iz EU mogle da uvezu mleko na koje su carinu uvele Sjedinjene Američke Države", rekao je Majstorović. Dodao je da proizvođači mleka očekuju da Srbija nađe način da zaštiti domaće tržište. Protekle sedmice poljoprivrednici širom Srbije iz protesta su prosipali mleko jer im je otkazan prevoz do mlekara zbog viška mleka na tržištu. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je 26. decembra da su to bili pojedinačni slučajevi. Dodao je da smatra da rešenje nije u uvođenju zaštitne carine, prelevmana, zbog toga što je izvoz mleka veći nego uvoz i jer bi bi, kako je naveo, EU mogla da zabrani uvoz iz Srbije. Naveo je da je Srbija ove godine povećala proizvodnju mleka i ustvrdio da je višak na domaćem tržištu nastao jer EU ne može da izvozi u SAD "pa se njeni viškovi mleka prelivaju kod nas". Podsetio je da su se prethodnih dana cene na spot-tržištu Evrope kretale od 11 do 25 evro-centi. Kao moguće rešenje ministar Glamočić navodi veću potrošnju. "U Americi, da bi rešili velike viškove mleka, dosetili su se čizburgera. U njemu ima sira i tako su povećali potrošnju mleka. Još jednom apelujem na naše građane da malo više pijemo mleko i konzumiramo mlečne proizvode”, rekao je Glamočić. Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da Srbija godišnje uveze oko 41.300 tona mleka i mlečnih proizvoda, kao i da izvozi 52.000 tona.

Policajac Marko Kričak imenovan je za načelnika Uprave kriminalističke policije Srbije, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije 30. decembra. Široj javnosti postao je poznat kada ga je studentkinja Nikolina Sinđelić optužila za pretnje silovanjem i preteranu upotrebu sile nakon privođenja na antivladinom protestu u Beogradu 14. avgusta. O policijskoj brutalnosti u javnosti su govorili i drugi koji su, zajedno sa njom, privedeni tog dana. U saopštenju o imenovanju Krička na novu poziciju u policiji, MUP je naveo da se on "istakao aktivnim učešćem u očuvanju bezbednosti države tokom prethodnih godinu dana, gde je požrtvovano i bezuslovno branio ustavni poredak Srbije". Duže od godinu dana u Srbiji traju antivladini protesti predvođeni studentima. Pokrenula ih je nesreća na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je u obrušavanju betonske nadstrešnice poginulo 16, a teško povređena jedna osoba. Optužbe za policijsko nasilje i brutalnostSinđelić, koja je i članica omladine opozicionog Narodnog pokreta Srbije, u avgustu je za Radio Slobodna Evropa navela da je tokom protesta privedena sa još dvoje kolega, a da su potom sprovedeni u garažu Vlade Srbije. O tome je za RSE govorio i student Dušan Cvetković. Takođe je naveo da je priveden u objekat Vlade gde, kako je rekao, doživeo torturu i gde su ga "tukla i gurala mu glavu u beton četvorica, petorica policajaca". Rekao je da ga je ispitivao komandant Kričak koji je u tom momentu bio komandant Jedinice za zaštitu određenih objekata i ličnosti (JZO). Među privedenima u objektu Vlade Srbije bio je i italijanski IT stručnjak Alesio Laterza, koji je je za portal Radar ispričao da je tamo vladala "necivilizovana, divljačka atmosfera." On je tvrdio da je priveden dok se vraćao iz bioskopa. MUP je tada odbacio navode o policijskoj brutalnosti, dok deo javnosti zahtevao smenu Krička i sankcionisanje policajaca koji su učestvovali u zlostavljanju i mučenje privedenih osoba. Sinđelić je, u međuvremenu, podnela krivičnu prijavu protiv Krička. Prema navodima medija, nekoliko meseci kasnije on je studentkinju tužio za povredu ugleda i časti i tražio novčanu naknadu u iznosu od 500.000 dinara, prenela je Beta.

Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu nije pokrenulo istragu nakon odluke Sjedinjenih Američkih Država (SAD) da blokira uvoz automobilskih guma proizvedenih u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji zbog navoda da postoje dokazi da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada. Kako su napisali u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), Tužilaštvu "do sada povodom navoda SAD nikakvi novi dokazi nisu predočeni". "Ukoliko to bude učinjeno, ovo javno tužilaštvo će ih u svakom slučaju razmotriti kao što je to činilo i uvek do sada i u skladu sa tim doneti javnotužilačku odluku", dodali su. Iz američke Carine i zaštite granica (CBP) su 18. decembra naveli da izveštaji ukazuju na to da su radnicima, između ostalog, zadržavana lična dokumenta i uskraćivane zarade, te da su izloženi zlostavljačkim uslovima života i rada. Kompanija Linglong nije odgovorila na pitanja RSE povodom navoda i odluke SAD. Sumnje na prinudni rad u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji pojavile su pre nekoliko godina kada su na to upozorile lokalne i međunarodne organizacije. Nevladina organizacija Astra je u februaru 2024. u ime 11 radnika iz Indije podnela nadležnima u Srbiji krivičnu prijavu zbog sumnji na trgovinu ljudima i radnu eksploataciju u fabrici Linglong u Zrenjaninu. Linglong je odbacio te optužbe, navodeći da indijski radnici nisu radili na izgradnji fabrike. Nekoliko godina ranije, svet su obišle slike nehumanih uslova u kojima je u krugu kineske fabrike bilo smešteno 400 radnika iz Vijetnama. Neki od radnika su navodili i da im je poslodavac oduzeo pasoš. Linglong je i tada odbacio odgovornost. Naveli su da je radnike angažovao jedan od njihovih podizvođača. Na pitanje RSE da li je postupalo po krivičnim prijavama nevladinih organizacija u vezi sa tim slučajevima, Tužilaštvo iz Zrenjanina kaže da je u saradnji sa policijom, Vladinim Centrom za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Zaštitnikom građana Srbije, te inspektoratom rada sprovedna istraga. "Kada su u pitanju državljani Indije, nisu nađeni elementi krivičnog dela trgovine ljudima, kao ni bilo kojeg drugog krivičnog dela za koje se krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, dok je u ostalom delu predmet i dalje u radu", saopštili su iz Tužilaštva. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u odgovoru na ranije optužbe o eksploataciji radnika u kineskoj fabrici poručivao da je reč o medijsko-političkoj kampanji protiv Linglonga. Američki Stejt department u izveštaju o trgovini ljudima za 2024. je naveo da "Vlada Republike Srbije nije u potpunosti istražila verodostojne optužbe o prinudnom radu, uključujući oduzimanje pasoša, nehumane uslove rada i života, već je nastavila da tvrdi da vijetnamski i indijski radnici nisu žrtve trgovine ljudima". Odgovori na pitanja RSE o novim navodima o prinudnom radu i odluci SAD nisu stigli iz nadležnih ministarstava, ni iz inspekcije rada koja kontroliše uslove u Srbiji. Na pitanja nisu odgovorili ni iz kabineta predsednika Srbije. Bez odgovora je ostao i zahtev Evropskog parlamenta koji je 2021. rezolucijom od Srbije zatražio istragu mogućeg prinudnog rada oko 400 vijetnamskih radnika u Linglongu. Nakon pet godina izgradnje, kineska fabrika automobilskih guma svečano je otvorena u septembru 2024. Kao investiciju od 800 miliona evra, Vlada Srbije je proglasila projektom od nacionalnog značaja.

"Sete nas se samo kad su izbori", kaže Faljim, žitelj jednog romskog naselja u Beogradu u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE). Pokazuje na ulicu u kojoj vodimo razgovor. "Ovde živim skoro 40 godina. Niko nikad nije došao da nam asfaltira ulicu", kaže sagovornik RSE. Usko izlokano sokače na obodu grada, sa kućama od blokova i maltera. Samo pedesetak metara niže je kartonsko naselje, čiji stanovnici žive u značajno lošijim uslovima. Na pitanje da li ima osećaj da neka institucija štiti njegova prava, odgovara odrečno. "Pogledaj okolo, pa sam reci da li smo mi nekome važni." Prema podacima nevladine Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11, Romi i Romkinje u Srbiji izloženi su sistemskoj institucionalnoj diskriminaciji. U izveštaju iz aprila 2025. godine, A11 navodi da veliki broj pripadnika ove zajednice i dalje živi u neformalnim naseljima bez osnovne infrastrukture, pristupa vodi i struji, u lošim i nebezbednim uslovima, dok nadležni "po pravilu reaguju ignorisanjem i okretanjem glave" kada je u pitanju unapređenje uslova života. Romska zajednica, jedna je od 23 manjinske grupe, ima svoj nacionalni savet. Reč je o telu u kome sede politički predstavnici nacionalnih manjina. Nacionalni saveti predstavljaju manjinske grupe u oblastima obrazovanja i kulture, te učestvuju u odlučivanju o pitanjima iz tih oblasti. Politički uticajSrđan Šajn, predsednik Romske partije, ocenjuje za RSE da su politički uticaj i izmene u legislativi praktično paralisali rad Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine. Prema njegovim rečima, u Srbiji su blokirane ključne institucije koje bi trebalo da štite prava pripadnika svih marginalnih grupa. "Nacionalni saveti su blokirani tako što su izbori manipulisani i vladajuće stranke su instalirale svoje poslušnike tamo", smatra Šajn. Šajn, međutim, napominje da su i prethodne vlasti pokušavale da vrše uticaj na nacionalne savete, ali dodaje da je to bilo u nešto manjoj meri nego što je to slučaj danas. "Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegov režim su samo završili sve sisteme kontrole, apsolutno su paralisali nacionalne savete posle 2015. godine. Oni to vrše na taj način što izbore za nacionalne savete kao i sve ostale izbore lažiraju", ocenjuje Šajn. Na izborima 2012. godine, kada je Srpska napredna stranka došla na vlast, Šajnova stranka bila je deo te koalicije. Na pitanje kada je shvatio da SNS nije opcija koja može da unapredi položaj nacionalnih manjina, Šajn odgovara da je to bilo jasno već tri godine kasnije, na izborima za članove nacionalnih saveta. "Već 2015. godine Romska partija je dobila izbore za nacionalni savet, ja sam bio izabran za predsednika. Srpska napredna stranka je učinila sve da ja ne budem upisan kao predsednik", kaže Šajn. Nakon izbora članova Nacionalnog saveta Roma, održana je sednica na kojoj je smenjen dotadašnji predsednik tog tela Vitomir Mihajlović, a na njegovo mesto je imenovan Srđan Šajn. Međutim, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ocenilo je da sednica nije zakazana i održana u skladu sa zakonom, te je potvrdila Mihajlovićev mandat. "Mi smo se tada obratili svim demokratskim faktorima u zemlji, međutim oni nisu prepoznali da je to jasan signal da se ovaj režim pretvara u nešto što je neodrživo", dodaje Šajn. On dodaje da je na poslednjim izborima za članove Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, u novembru 2022. godine, jedna od lista romske zajednice imala isti slogan kao i vladajuća Srpska napredna stranka. Upravo je ta lista osvojila ubedljivu većinu sa 95 odsto glasova. Prvo osnovani, pa uređeni zakonomNacionalni saveti nacionalnih manjina osnovani su 2007. godine. Dve godine kasnije donesen je prvi zakon koji reguliše rad tih saveta. Ksenija Marković, istraživačica Instituta društvenih nauka, kaže za RSE da se već na samom početku videlo da ta priča nije postavljena na dobrim osnovama. "Imali smo raskorak između realnosti i normative koja nije postojala. Kada je zakon donesen i kada su održani prvi izbori za nacionalne savete 2010. godine, postojalo je mnogo problema kako u organizaciji izbora, tako i u ostvarivanju izbornog prava i kasnije u funkcionisanju saveta", kaže Marković. Prema njenim rečima, glavni problem postojećeg modela funkcionisanja nacionalnih saveta je to što je on univerzalan i nije prilagođen potrebama manjina koje su malobrojne i nisu teritorijalno koncentrisane. "Sada je situacija takva da nacionalni saveti nacionalnih manjina zbog toga što imamo univerzalni problem ne mogu svi da odgovore na potrebe svih manjina, jer nemaju dovoljno kapaciteta", kaže Marković. Ona napominje da nisu svi saveti nacionalnih manjina nefunkcionalni, ali dodaje da Srbija nije definisala na kojim načelima čitavo društvo počiva, pa samim tim i kako se uređuju međuetnički odnosi. "Nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju problem i zbog ograničenih kapaciteta i resursa. Drugo, ostvarivanje prava nacionalnih manjina je pravo koje je Ustavom zagarantovano i to nije posao samo Nacionalnog saveta nego i svake institucije u ovoj državi. Dakle, većina je ta koja drži poluge moći", kaže Ksenija Marković. Smanjene kompetencije savetaPrema rečima Srđana Šajna, u prvobitnom Zakonu o nacionalnim savetima, ova tela su imala dvojaku ulogu – bavila su se odlučivanjem o pitanjima kulturne autonomije i imali su mogućnost da se obrate svim državnim organima koji donose odluke od suštinskog značaja za pripadnike nacionalnih manjina. Potonje je u međuvremenu izbačeno iz zakonskog okvira, kaže Šajn. "Dakle, smanjene su kompetencije nacionalnih saveta. S druge strane, nacionalni saveti koji treba da odlučuju o tome koje ustanove će biti kulture od značaja, postavljeni su ljudi iz vladajućih stranaka i oni ne slušaju ono što kaže zajednica", kaže Šajn. Ksenija Marković iz Instituta društvenih nauka ističe da su tolike izmene zakona koji uređuje rad nacionalnih saveta obesmislile njegovo postojanje u ovom obliku. "Postoje pravnici koji kažu da je on već toliko puta menjan da je izgubio svoju suštinu i sadržinu", kaže Marković. Kako unaprediti rad nacionalnih saveta?Ona kaže da postoje različiti predlozi za unapređenje strategije manjinske politike u Srbiji. "Neki od zagovornika kažu da bi bilo dobro da, umesto Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Zakona o zaštiti prava nacionalnih manjina postoji jedan ustavni zakon koji bi se bavio statusom i položajem nacionalnih manjina, ali i koji bi definisao načela integracije nacionalnih manjina u društvo Republike Srbije", kaže Ksenija Marković. Marković napominje da se u društvu mora povesti debata i o tome koliko su sami pripadnici nacionalnih manjina zadovoljni radom svojih nacionalnih saveta. "Manjinska zajednica je ta koja bira članove saveta i ona je ta koja treba o tome da raspravlja i da postavi pitanje svojoj eliti, zbog čega mi ne možemo da ostvarimo svoja Ustavom zagarantovana prava?", zaključuje Marković. Prema popisu iz 2022. godine, u Srbija živi 6,7 miliona stanovnika. Od toga se 80 odsto popisanih izjasnilo da su Srbi, dok se oko 20 posto stanovnika izjašnjava kao deo neke manjinske grupe ili se nije izjasnilo na popisu.

Studenti u blokadi objavili su u ponedeljak da je gotovo 400.000 građana podržalo njihov zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. "Ova akcija nam je dokazala da i nakon više od godinu dana neprestane borbe, volja i snaga ne jenjavaju", napisali su na Instagramu. Studenti su 28. decembra ogranizovali akciju prikupljanja potpisa u više od 100 opština i gradova, na više od 500 štandova, širom Srbije. Potpisi koje su prikupili neće biti poslati nijednoj instituciji kao formalan zhatev za raspisivanje izbora. To takođe nisu, kako su objasnili studenti, potpisi podrške za studentsku listu. Kako su naveli, osim umrežavanja sa građanima, daće im mogućnost da vide kolika je podrška za vanrednim izborima. Istog dana kada su studenti organizovali akciju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će prihvati "glavni zahtev" akademaca i da će izbora biti "uskoro, sledeće godine". Vlast predvođena Srpskom naprednom strankom (SNS) odbijala je da na zahtev akademaca raspšiše vandredne izbore. Studenti predvode proteste koji se duže od godinu dana organizuju širom Srbije. Ključni zahtev tih protesta jeste utvrđivanje odgovornosti za smrt 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Početkom maja, svojim zahtevima dodali su i raspisivanje vanrednih izbora. Tada su poručili da ulaze u "novu fazu borbe" jer vlast nije ispunila njihove zahteve. Zvaničnici tvrde da su zahtevi ispunjeni, navodeći da je objavljena dokumantacija o padu nadstrešnice, te da su pokrenuti pravni procesi protiv osumnjičenih. Godinu dana od nesreće u Novom Sadu niko nije osuđen. Viši sud u Novom Sadu obustavio je 24. decembra krivični postupak protiv bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića, njegove bivše pomoćnice Anite Dimoski i nekadašnje direktorke Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice. Njima se stavljalo na teret teško krivično delo protiv izazivanja opšte opasnosti. Tužilaštvo je uložilo žalbu na takvu odluku suda. Odvojenu istragu vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu. Ispituju moguću korupciju tokom rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, u čijem sastavu je i Železnička stanica u Novom Sadu. Tom istragom obuhvaćena su i dva bivša ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i Tomislav Momirović, kao i odgovorna lica privatnih firmi koje su bile podizvođači.

Više meseci građani Beograda nisu mogli da prolaze prometnom ulicom u centru grada. Prostor kraj Skupštine Srbije, bio je zatvoren i za pešake i za vozila jer je na tom mestu bio je 'Ćacilend' – kamp pristalica vlasti. Veći deo šatorskog naselja razmontiran je tokom jutra 29. decembra. I mada su mogli peške, Beograđani će na prolaz vozilima sačekati još malo. 'Ćacilend' će zameniti novogodišnji bazar. (Snimatelj: Dragan Kostić, montaža: Ana Toader)

Počelo je okupljanjem studenata "koji žele da uče" u Pionirskom parku, ispred Predsedništva Srbije, u centru Beograda. Ubrzo to mesto je postalo stecište pristalica vlasti, a među njima i osoba sa kriminalnim dosijeima.

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je saopštilo 29. decembra da je uložilo žalbu Apelacionom sudu u tom gradu protiv rešenja Višeg suda kojim je 24. decembra obustavljen postupak protiv bivšeg ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića i još petoro okrivljenih. Reč je o postupku u kojem treba da se utvrdi krivična odgovornost za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi, dok je jedna osoba teško povređena. Više javno tužilaštvo je u saopštenju navelo da je veće Višeg suda u Novom Sadu rešenjem o obustavljanju postupka "povredilo krivični zakon, kao i da je pogrešno i nepotpuno utvrdilo činjenično stanje". "Tužilaštvo je našlo da je veće Višeg suda u Novom Sadu u konkretnom slučaju izvelo pogrešan zaključak da nema mesta optužbi u odnosu na navedene okrivljene, a sledstveno tome i pogrešan zaključak u pogledu ukidanja mere zabrane napuštanja stana istim okrivljenima", navelo je tužilaštvo. Viši sud u Novom Sadu je 24. decembra doneo rešenje kojim se obustavlja krivični postupak protiv bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića, njegove bivše pomoćnice Anite Dimoski i nekadašnje direktorke Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice. Njima se stavljalo na teret teško krivično delo protiv izazivanja opšte opasnosti. Sud je doneo rešenje da se postupak obustavi i protiv Milana Spremića, Marine Gavrilović i Dejana Todorovića kojima se na teret stvavljalo teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova. Sud je ukinuo kućni pritvor za Tanasković, Spremića, Gavrilovića i Todorovića, dok Vesić i Dimoski ostaju u kućnom pritvoru po rešenju Višeg suda u Beogradu pred kojim se vodi odvojen postupak u slučaju pada nadstrešnice. Optužnica je potvrđena protiv Nebojše Šurlana, Slobodana Naumovića, Milana Jelkića, Ljiljane Milić Marković, Jasne Stojiljković Milić, Zorice Slavković Marjanović i Dušana Jankovića.

Skupštinski odbor za kulturu i informisanje odlučio je da pokrene postupak za predlaganje kandidata za izbor novih četvoro članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) nakon što su 19. decembra četiri člana podnela ostavke, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Skupštine Srbije. Postupak se pokreće za izbor članova Saveta REM-a koje treba da predlože ovlašćeni predlagači, a to su udruženja novinara u Republici Srbiji, udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i udruženja čiji su ciljevi zaštita dece. Četiri člana Saveta REM-a – Rodoljub Šabić, Mileva Malešić, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković podneli su 19. decembra ostavke, navodeći da je vladajuća većina obesmislila izbor članova tog regulatornog tela za medije sa širokim ovlašćenjima. Oni su tražili da se ponovo glasa o kandidatima nacionalnih manjina koji 12. novembra nisu dobili potreban broj glasova. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić poručila je, nakon što je četvoro članova podnelo ostavke da institucije Srbije neće biti blokirane i da će se nastaviti sa procesom izbora preostalih članova Saveta REM-a. Četvoro članova Saveta REM-a podnelo ostavke, tvrde da je proces izbora obesmišljen'Udarac ispod pojasa' ili zakonski potez: Izbor krnjeg Saveta REM-a u SrbijiSkupština je 12. novembra izabrala osam od devet članova Saveta REM-a, a Odbor za kulturu i informisanje je 23. decembra utvrdio novu listu kandidata koje su predložili nacionalni saveti nacionalnih manjina, a to su Ištvan Bodžoni i Sreten Jovanović. Izbor članova Saveta REM-a jedna je od stavki u okviru neophodnih reformi koje Srbija treba da sprovede u okviru pregovora za članstvo u Evropskoj uniji. U nadležnosti REM-a je da reguliše, kontroliše i sankcioniše elektronske medije – televizijske i radijske stanice koje imaju nacionalnu pokrivenost, i njihova onlajn izdanja. Srbija od 4. novembra 2024. godine nema Savet Regulatornog tela za elektronske medije. Tada je, po novousvojenom Zakonu o elektronskim medijima, istekao mandat svih devet članova. Zbog širokih nadležnosti tog regulatora Evropska komisija je u više prethodnih izveštaja tražila od Srbije, koja ima status kandidata za članstvo u EU, da REM postupa nezavisno i skladu sa zakonom.

Tokom noći između 28. i 29. decembra uklonjeni su svi šatori pristalica vlasti na platou ispred Skupštine Srbije, koji su tu stajali od marta. Na tom mestu, prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, trebalo bi da bude postavljeno Božićno selo, dok se normalizacija saobraćaja očekuje od "2. ili 3. januara". Vučić je 28. decembra posetio kamp, poznat kao "Ćacilend" i zahvalio se prisutnima što su, kako je naveo, "čuvali Srbiju i odbranili državu". Prema njegovim rečima, jedan broj onih koji su boravili u kampu ostaće još neko vreme ispred zgrade Predsedništva u Pionirskom parku. "Ćacilend" se prvo pojavio u martu kao šatorsko naselje u Pionirskom parku između Predsedništva i Skupštine. Bio je to odgovor vlasti na masovne proteste s kojih se traži odgovornost za novosadsku tragediju u kojoj je poginulo 16 ljudi i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Kasnije je proširen na široku ulicu ispred parlamenta čime je onemogućen prolazak vozila, uključujući i gradski prevoz, koji zbog toga mesecima ima izmenjene linije. Mesecima građani nisu mogli da koriste ni podzemnu garažu, koja se nalazi na tom mestu. Građani iz "Ćacilenda" u novembru su bacali pirotehnička sredstva, baklje, petarde i topovske udare, na građane koji su demonstrirali u blizini šatorskog naselja i državnog parlamenta. U tom naselju pristalica vladajuće Srpske napredne stranke u novembru se dogodila i pucnjava u kojoj je sedamdesetogodišnji muškarac iz pištolja ranio pedesetsedmogodišnjaka. Tokom godine kamp je proširivan i utvrđivan, okruživale su ga betonske barijere, prijavnice i ograde u više nivoa, mobilni toaleti, a sve vreme ga je obezbeđivala policija i maskirani civili.