Opozicioni poslanik u Skupštini Srbije Radomir Lazović izjavio je da ga je u petak fizički napao nepoznati muškarac na ulici u Beogradu. Član Zeleno-levog fronta (ZLF) napisao je na društvenoj mreži Facebook da se napad dogodio u blizini Narodne skupštine. "Fizički je nasrnuo na mene, telom se zaleteo i udario me ramenom dok sam hodao ulicom. Delovalo mi je kao da je poslat da time prenese neku poruku, ne znam da li da me zastraši ili samo uznemiri", saopštio je Lazović. Lazović je dodao da situacija nije eskalirala, te da je policija reagovala profesionalno. "Pokušao je da pobegne, ali sam uspeo da ga pratim i obavestim policiju koja je reagovala profesionalno", rekao je Lazović. On je uz objavu postavio i fotografiju navodnog napadača u trenutku dok sa njim razgovara pripadnik policije. Lazović je podsetio da je ovaj napad samo jedan u nizu napada i pretnji koje dobijaju članovi Zeleno-levog fronta. Radio Slobodna Evropa nije dobio odgovor na hitan upit upućen Ministarstvu unutrašnjih poslova da li je policija identifikovala napadača. Incident se dogodio u danu kada je delegacija Evropskog parlamenta u zvaničnoj poseti Srbiji. Evroparlamentarci su imali niz sastanaka, između ostalih, sa predstavnicima opozicije u parlamentu, među kojima je bio i Lazović. Režim u Srbiji optužio je evropsku delegaciju da su došli kako bi "podržali blokadere", aludirajući na studentske blokade fakulteta koje su mesecima trajale kao odgovor na tragediju u Novom Sadu krajem 2024. godine, kada je poginulo 16 osoba. Zvaničnici Srbije takođe su optužili predstavnike opozicije da su od evroparlamentaraca tražili "međunarodnu izolaciju" zemlje.

Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAK) produžila je operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 20. februara, saopštila je ova kompanija na svom sajtu 23. januara. "Nova licenca omogućava održavanje poslovanja, ugovora i drugih sporazuma koji uključuju NIS ili njegova operativna zavisna društva, uključujući rafinerijsku preradu, uvoz sirove nafte, obavljanje transakcija neophodnih za sigurnost snabdevanja i tehničko održavanje, kao i finansijska poravnanja", saopštio je NIS. NIS je trenutno pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je 20. januara da je NIS podneo zahtev američkoj administraciji za produženje licence za rad, dok traju dogovori o tome. Za zaključenje te transakcije neophodna je saglasnost Kancelarije za kontrolu inostrane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAC). Prethodna licenca za nastavak rada, koju je NIS dobio pre tri sedmice, ističe u ponoć.

Istraga o finansijskim malverzacijama u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu, kojom su obuhvaćeni članovi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), mogla bi da bude usporena ili obustavljena, ukoliko vladajuća većina donese izmene više pravosudnih zakona. Na to je upozorilo Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), koje vodi ovaj i brojne druge slučajeve, ali i stručnjaci iz oblasti pravosuđa. Ukoliko budu usvojene izmene Zakona o tužilaštvima i amandmani poslanika SNS, iz tužilaštva će u kratkom roku biti povučeni tužioci koji su ranije privremeno upućeni kao pomoć, a takvih je u TOK-u više od polovine. "Namera vladajuće koalicije je da Tužilaštvo za organizovani kriminal isprazni od ljudi", upozorava Sofija Mandić, članica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Dok vlast odbacuje optužbe i navodi da su izmene "u službi države i građana", Brisel kritikuje što su predložene bez javne rasprave, ocenjujući da se radi o "ubrzanom i netransparetnom procesu". Izmene dolaze nakon što su predstavnici vlasti prethodnih meseci iznosili niz optužbi i uvreda na rad TOK-a, koje u nekoliko slučajeva vodi istragu protiv državnih zvaničnika. Šta je sporno?Skupština prethodnih nekoliko dana raspravlja, između ostalog, o izmenama zakona o javnom tužilaštvu, sudijama i Visokom savetu sudstva. Odbor za pravosuđe, čiji je predsednik poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, ocenio je da su predlozi u skladu sa Ustavom Srbije. Na sednici odbora 13. januara je i prihvaćen amandman vladajućih naprednjaka koji se tiče prestanka privremenog upućivanja javnih tužilaca u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ako bi izmene Zakona o tužilaštvu bile usvojene sa ovim amandmanom, to bi značilo da se povlače svi tužioci koji su trenutno privremeno upućeni u druga tužilaštva. TOK je saopštio da bi to "značilo nasilno i trenutno smanjenje broja javnih tužilaca". "Trenutno u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal funkciju vrši 20 javnih tužilaca, od kojih je čak 11 privremeno upućeno u skladu sa važećim Zakonom o javnom tužilaštvu", naveo je TOK 19. januara. U praksi to bi, kako kažu, značilo "potpunu blokadu postupaka u predmetima najopasnijih organizovanih kriminalnih grupa", kao što su slučajevi "Jovanjica 1 i 2", "Balkanski kartel", predmet koji se odnosi na finansijske tokove u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu, gde se u novembru 2024. obrušila nadstrešnica i usmrtila 16 osoba. Šta kaže vlast?Uglješa Mrdić nije odgovorio na upit RSE da prokomentariše stavove TOK-a. On je 19. januara odbacio tvrdnje TOK-a da se tim predlogom narušava rad te institucije. Mrdić je u skupštinskoj raspravi 14. januara rekao da će izmene doprineti da se i deo "otuđenih sudija i tužioca" koji su, kako je kazao, "pod uticajem i domaćih centara moći", vrate da rade po zakonu i u skladu s Ustavom. Nije precizirao na koje je domaće centre moći mislio. "Svaki deo pravnog sistema treba da bude u službi države Srbije i njenih građana", kazao je Mrdić. 'Politička poruka tužilaštvu'Udruženje tužilaca Srbije saopštilo je da bi usvajanje izmena koje je predložio poslanik vlasti predstavljalo korak unazad i dodatno ugrozilo poverenje javnosti u rad tužilaštva. Lidija Komlen Nikolić, predsednica Predsedništva ovog udruženja, amandman koji se odnosi na privremeno upućivanje tužilaca tumači kao poruku zakonodavne vlasti TOK-u. "To je faktički onemogućavanje njihovog rada", kaže sagovornica RSE. Ona, međutim, napominje da je situacija sa TOK-om mnogo kompleksnija, s obzirom na to da je rad ovog tužilaštva u smanjenom kapacitetu aktuelan poslednjih deset godina. "Poslednji javni tužilac Tužilaštva za organizovani kriminal je imenovan davne 2017. godine. Iako po sistematizaciji oni treba da imaju 25 javnih tužilaca, oni ih imaju deset", kaže Lidija Komlen Nikolić. Ona dodaje da su od 2010. godine, četiri zamenika Apelacionog tužioca bila upućena u TOK i kao upućeni tužioci su otišli u penziju. "Ta kadrovska pitanja su se rešavala upućivanjem, što naravno nije bio odgovarajući način", kaže Komlen Nikolić. Prema Zakonu o javnom tužilaštvu, tužilac može iz opravdanih razloga, uz svoju pismenu saglasnost, biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo istog ili neposredno nižeg stepena najduže na tri godine. Odluku o njihovom upućivanju bi, prema predloženim izmenama, ubuduće donosio Visoki savet tužilaca, a ne kao do sada Vrhovni javni tužilac. Visoki savet tužilaštva je najviša tužilačka institucija u Srbiji. Rad ove institucije je blokiran, pošto još uvek nije okončana procedura izbora članova Saveta, koja se vodi od kraja decembra 2025. Kritike iz BriselaIz Evropske komisije su u pisanom odgovoru za RSE izneli kritike što prilikom donošenja izmena pravosudnih zakona nije bilo javne rasprave, "već se radi o ubrzanom i netransparentnom procesu". "Očekujemo da Srbija sprovede transparentan i inkluzivan proces konsultacija sa svim relevantnim akterima, Evropskom komisijom i Venecijanskom komisijom, pre usvajanja predloženih izmena", navodi se u odgovoru portparola Evropske komisije. Srpska napredna stranka je, prema rečima Sofije Mandića, izabrala kraći put za donošenje izmena zakona u oblasti pravosuđa, zato što ovakva zakonska rešenja ne bi dobila pozitivna mišljenja relevantnih instanci u redovnoj proceduri. "Ako se pre svega sa međunarodnog nivoa ne postave neke prepreke, bojim se da će postojati čvrsta garancija nekažnjivosti za sve ljude koji su na bilo koji način povezani sa vladajućom strankom", kaže Mandić. Centar za pravosudna istraživanja, zajedno sa grupom drugih nevladinih organizacija, se krajem prošle sedmice obratio izvestiteljki Ujedinjenih nacija za pravosuđe, sa molbom da pozove vlasti Srbije da obustave izmene zakona iz hitne procedure, a odgovor još uvek čekaju. Koje slučajeve vodi TOKU avgustu 2025. TOK je pokrenuo istragu zbog moguće korupcije tokom rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, u čijem sastavu je i Železnička stanica u Novom Sadu. Među osumnjičenima su dva bivša ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i Tomislav Momirović, te zvaničnici javnih preduzeća. Oni se terete da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara i da su konzorcijumu kineskih kompanija, koje su bili izvođači radova na rekonstrukciji pruge, pa i stanične zgrade u Novom Sadu, "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara. Na osnovu optužnice koju je TOK podigao pokrenut je i sudski postupak protiv 28 članova "Balkanskog kartela", optuženih za šverc najmanje sedam tona kokaina iz Južne Amerike. Među optuženima je i Mladen Papović, bivši direktor Javnog gradskog saobraćajnog prevoza u Novom Sadu, koji je uhapšen krajem novembra 2024. godine. Među važnijim slučajevima su i predmeti "Jovanjica 1" i "Jovanjica 2", koji se odnose na jednu od najvećih plantaža marihuane u Evropi. Policija je otkrila plantažu ove ilegalne biljke krajem 2019. godine na poljoprivrednom imanju "Jovanjica" u blizini Beograda, gde je pronađeno 1.600 kilograma skanka (vrsta kanabisa). U ovom slučaju optužen je Predrag Koluvija i još devet osoba. On se tereti da je bio organizator kriminalne grupe koja je uzgajala marihuanu za prodaju. Prvooptuženog Koluviju je u javnosti branio i sam predsednik države, rečima da "ne postoji sličan slučaj" da je čovek koji je "optužen za takvo krivično delo bio dve godine u pritvoru". Pred Specijalnim sudom u toku je ponovljeno suđenje Dijani Hrkalović, bivšoj državnoj sekretarki u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Hrkalović je u januaru 2025. prvostepeno osuđena na godinu i četiri meseca zatvora jer je iskorišćavanjem položaja u MUP-u kočila istrage i procesuiranje kriminala. Međutim, Apelacioni sud ju je u decembru oslobodio i naložio novo suđenje, pod obrazloženjem da su učinjene bitne povrede postupka. TOK tereti Dijanu Hrkalović da je u tri slučaja uticala na svoje kolege u MUP-u da koče istrage, između ostalih, protiv Veljka Belivuka, jednog od vođa kriminalnog klana koji je uhapšen i optužen za organizovani kriminal. Hrkalović je u junu 2025. bila viđena u kampu pristalica vladajuće stranke, koji je mesecima bio postavljen u centru glavnog grada. Pod istragom TOK-a je i sadašnji ministar kulture Nikola Selaković, u drugom slučaju koji se odnosi na ukidanje statusa kulturnog dobra kompleksu Generalštaba u centru Beograda. Selakoviću se na teret stavljaju dva krivična dela – zloupotreba službenog položaja i falsifikovanja službene isprave, što on negira. Vlada Srbije je planirala da zgradu Generalštaba da pod koncesiju američkoj kompaniji u vlasništvu Džareda Kušnera, sa idejom da na tom mestu bude izgrađen hotel. Nakon što je TOK pokrenuo istragu, Kušner je saopštio da odustaje od projekta. Zbog tog poslednjeg slučaja TOK-a našlo se na meti najviših predstavnika vlasti. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata tužioce nazivao "korumpiranom bandom". Mesec dana kasnije predsednik države je najavio da će, u slučaju da bude podignuta optužnica za "Generalštab", pomilovati sve koji su "navodno učestvovali u malverzacijama".

Predsednik Nadzornog saveta državnog preduzeća "Srbijagas" Aleksandar Vulin sastao se u Moskvi sa potpredsednikom Vlade Rusije Aleksandrom Novakom. Iz ruske vlade je saopšteno da su razgovarali o perspektivama bilateralne saradnje u energetskom sektoru. Srbija dominantno zavisi od ruskog gasa, a nije se pridružila sankcijama Evropske unije uvedenim Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu. Zvaničnici Srbije, koja je kandidat za članstvo u EU, nastavili su da održavaju kontake sa Moskvom. Prema saopštenju ruske vlade, Novak je naveo da se Srbija tradicionalno smatra glavnim partnerom Rusije. "Realizacija obostrano korisnih projekata u energetici, transportu, infrastrukturi i informacionim tehnologijama daje značajan zamah održavanju i produbljivanju bilateralnih odnosa", rekao je. Kako je navedeno Novak je dodao da u složenoj međunarodnoj situaciji trgovinski i ekonomski odnosi između Rusije i Srbije nastavljaju da se brzo razvijaju. Vulin je, kako su preneli srpski mediji, izrazio očekivanje da će u februaru biti nastavljeni razgovori o dugoročnom gasnom aranžmanu sa Rusijom. Srbija je u decembru dobila kratkoročni ugovor sa Rusijom za nabavku gasa do 31. marta. Aleksandar Vulin, koji je na čelu Ruskog istorijskog društva u Srbiji sreo se u Moskvi i sa Aleksandrom Duginom, jednim od vodećih ideologa Kremlja i bliskim prijateljem Vladimira Putina. Vulin je od sredine 2023. pod američkim sankcijama, između ostalog, i zbog saradnje sa Rusijom. U vreme kada je sankcionisan bio je na čelu Bezbednosno-informativne agencije Srbije, a ostavku je podneo nekoliko meseci kasnije. Vulin je prethodnu deceniju bio na političkim funkcijama - od direktora Vladine kancelarije za Kosovo, preko resora odbrane i unutrašnjih poslova koje je vodio, do pozicije prvog čoveka srpske bezbednosne službe. Direktne kontakte sa ruskim zvaničnicima Vulin je nastavio da održava i nakon početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Koalicioni partner je predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Glavni pregovarači Kosova i Srbije, zajedno sa specijalnim predstavnikom Evropske unije, 22. januara su prvi put u trilateralnom formatu sazvali Zajedničku komisiju za nestale osobe, potvrdio je specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen. Cilj Zajedničke komisije, prema njegovim rečima, jeste nadgledanje sprovođenja Deklaracije o nestalim osobama, koja ima za cilj da doprinese rasvetljavanju sudbine preostalih nestalih, uključujući i osobe koje su prisilno nestale, da obezbedi smirenje i zatvaranje tog pitanja za njihove porodice, kao i da podstakne trajno pomirenje i mir. O osnivanju ove komisije u maju 2023. godine dogovorili su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Albin Kurti, tokom jedne od rundi dijaloga održanih na najvišem političkom nivou. "EU ima velika očekivanja od Zajedničke komisije da će dati značajan doprinos rasvetljavanju sudbine nestalih i pomoći u zatvaranju bolnog poglavlja za porodice koje su predugo čekale na odgovore", naveo je Sorensen u saopštenju. Kako je objasnio, u skladu sa dogovorenim mandatom, Zajednička komisija će podržati napore Radne grupe za nestale osobe, kojom predsedava Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK), kroz olakšavanje aktivnosti strana u sprovođenju dogovora, rešavanje svih nesuglasica i praćenje ostvarenog napretka. Prema njegovim rečima, posrednik EU, Kosovo, Srbija ili Međunarodni komitet Crvenog krsta mogu Zajedničkoj komisiji uputiti svako pitanje koje se odnosi na sprovođenje, primenu i tumačenje Deklaracije o nestalim osobama, kao i svako sporno pitanje koje se pojavi u okviru Radne grupe za nestale osobe, uključujući razmatranje i ažuriranje mandata i opšteg okvira rada Radne grupe, ukoliko se o tim pitanjima ne postigne konsenzus. O formiranju Zajedničke komisije za nestale osobe glavni pregovarači Srbije i Kosova dogovorili su se u decembru 2024. godine. Prvi sastanak bio je planiran za januar 2025. godine, ali je srpska strana u to vreme odbila učešće u razgovorima o ovom pitanju, navodeći kao razlog zatvaranje kancelarija koje podržava Srbija na Kosovu. Glavni pregovarači Srbije i Kosova ujedno su i predsedavajući ove komisije. Na narednim sastancima u okviru Komisije, države će predstavljati zamenici glavnih pregovarača.

Hiljade radnika u metalskoj industriji Bosne i Hercegovine mogle bi ostati bez posla, a deseci miliona eura izvoza nestati preko noći, tvrde proizvođači iz BiH, nakon što je Srbija zatvorila svoje tržište za dio čeličnih proizvoda iz BiH. Odlukom Vlade Srbije o uvođenju kvota i visokih carina na uvoz građevinskog čelika i žice, bh. proizvođači upozoravaju da su dovedeni na ivicu opstanka. Posebno je ugrožena Željezara u Zenici, koja je u Srbiju izvozila 220.000 tona godišnje ili trećinu proizvodnje. Istovremeno, odluka bi mogla pogodovati najvećem srbijanskom proizvođaču čelika u kineskom državnom vlasništvu, HBIS-u Serbia, koji godinama posluje s gubitkom. Uredba Srbije, koja se primjenjuje od 1. januara do 30. juna 2026. godine, uvodi kvote na uvoz građevinskog čelika i žice iz BiH. Srbija je odredila 50 posto carine na sve preko tih količina, a one su upola manje od prosječnog izvoza iz BiH u Srbiju u prethodnim godinama. Vlada Srbije ove mjere pravda zaštitom domaće proizvodnje i osiguranjem stabilnosti industrija koje smatra strateški važnim, kako se navodi u uredbi, odnosno sprječavanjem prekomjernog uvoza koji bi mogao poremetiti domaće tržište i proizvođače. Sama uredba je doneta nakon najave EU da će u 2026. godine takođe uvesti nove kvote. Kakve su posljedice po BiH?Prema Uredbi Vlade Srbije, iz BiH će se u Srbiju u prvoj polovini 2026. godine moći uvesti oko 73.000 tona što je za oko 31.000 tona manje od polugodišnjeg izvoza prošle godine. Posebno je ugrožena Željezara Zenica, koja zapošljava oko 5.500 radnika, a indirektno o njoj ovisi više od 10.000. Ona je u Srbiju plasirala godišnje oko 220.000 tona čelika godišnje ili trećinu proizvodnje. Iz ove kompanije, koja je u fazi restrukturiranja nakon što ju je indijski Mittal prodao privatniku iz BiH, nisu odgovorili na upit RSE o utjecaju uvoznih kvota na njihovo poslovanje. Izvoz željeza i čelika iz BiH u Srbiju je u 2025. godini iznosio oko 210.000 tona ili oko 50.000 tona više u usporedbi s 2021. godinom i glavno je tržište za proizvođače iz ove zemlje. "Izvozili smo po par miliona eura godišnje u Srbiju. Sad nećemo ništa moći da radimo [u Srbiji]", kazao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nehad Kardović, vlasnik sarajevske firme Velbos. Ovo preduzeće proizvodi armaturu koja se koristi u izgradnji cesta i mostova u Srbiji. Prema riječima predsjednika Sindikata metalaca FBiH, Almira Salihovića, kvote, koje su uvedene, "praktično znače zatvaranje tržišta Srbije za naš čelik i ozbiljno ugrožavanje više hiljada radnih mjesta u jednom od rijetkih preostalih industrijskih sektora u zemlji". On kaže i da carine Srbije provode dodatne kontrole na granicama provjeravajući ispunjenost kvota, što uzrokuje kašnjenja, rast troškova i prekid proizvodnje. Damir Bećirović, profesor ekonomije iz Tuzle, kaže da će "svaka vrsta ograničenja slobodne trgovine u konačnici štetiti državi koja je uvela takve mjere i njenim kompanijama". "Zašto bi neka firma iz Srbije kupila skuplji proizvod iz Smedereva umjesto onog s Ilidže [grad kod Sarajeva]", kazao je za RSE. On dodaje da se, pod krinkom štićenja domaće industrijske grane, ustvari ruši konkurentnost na tržištu, stvara monopol i šteti vlastitim krajnjim kupcima koji će plaćati skuplje proizvode i sami biti manje konkurentni. Kakav je stav vlasti BiH?Iz Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH nisu odgovorili na upit RSE jesu li se obratili vlastima Srbije i sekretarijatu CEFTA-e vezano za ovaj problem. Reagirala je Vanjskotrgovinska komora BiH, udruženje kompanija i drugih privrednih asocijacija, koja je tražila od nadležnih institucija u BiH da se obrate Srbiji sa zahtjevom da ukine kvote, te da delegira ovo pitanje pred komitetima CEFTA-e. Ugovor o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA) je regionalni sporazum koji obuhvata zemlje Zapadnog Balkana i Moldaviju. Cilj je uklanjanje carina i necarinskih barijera te olakšavanja međusobne trgovine. Sporazum iz 2008. godine u pravilu zabranjuje uvođenje carina, kvota i mjera s istim učinkom između država članica. Iznimno, CEFTA dopušta privremene zaštitne mjere, uključujući kvote, samo u jasno definiranim slučajevima, poput ozbiljnih poremećaja na tržištu, ali one moraju biti proporcionalne, vremenski ograničene i unaprijed najavljene ostalim članicama. BiH i Srbija su u CEFTA-i od 2007. godine. Srbija od 2013. godine, a BiH od 2015. godine imaju sporazume o slobodnoj trgovini s EU, koji omogućava uvoz i izvoz proizvoda bez carina. Srbija od 2024. sličan sporazum i s Kinom, usprkos upozorenjima Brisela. Kakvi bi efekti mogli biti po kineski HBIS Serbia?Uvođenje kvota može dati konkurentsku prednost domaćim čeličanama iz Srbije u odnosu na uvoznike iz regije i EU. Najveći proizvođač čelika je HBIS Serbia, koja je u vlasništvu kineske Hebei Iron and Steel Group, koju nadzire Kineska državna komisija za upravljanje državnim imovinom (SASAC). Smederevsku željezaru kupili su za 46 miliona eura, dok je dugove čeličane preuzela Vlada Srbije. Specijal RSE: Kina na BalkanuPo posljednjim dostupnim podacima za 2024. godinu, među najvećim je izvoznicima iz Srbije, a posluje s gubitcima nakon 2019. godine kad je EU prvi put uvela kvote za uvoz čelika. Iz HBIS Serbia do zaključenja teksta nisu odgovorili na pitanja RSE hoće li uredba imati pozitivnog efekta na poslovanje željezare u Smederevu i kakve. Šta kažu u Srbiji?Vlada Srbije mjere pravda zaštitom domaće proizvodnje, osiguranjem stabilnosti strateške industrije i sprječavanjem prekomjernog uvoza. Iz Privredne komore Srbije nisu odgovorili na upit RSE o kvotama. Od januara do novembra 2025. godine Srbija je uvezla proizvode od čelika u ukupnoj vrijednosti od oko 157 miliona eura, od čega iz BiH oko 100 miliona eura ili gotovo dvije trećine. "Logično je da se zemlja brani od uvoza, čak, i ako bi on služio za dalju prodaju trećoj zemlji", kazao je za RSE beogradski ekonomist Milan Kovačević. On ukazuje da kvote nisu počele od Srbije, već su ih prvo uvele Sjedinjene Američke Države, zatim EU, što se dalje prelilo na druge države. "U takvim uslovima, svaka zemlja će pokušati da oteža uvoz i očuva svoj izvoz", smatra Kovačević. Vlada Srbije je uredbu o ograničenju uvoza čelika donijela nedugo nakon najave EU da će u junu 2026. godine uvesti nove kvote, pri čemu će carina na količine koje prelaze kvote biti 50 posto. Srbija će moći izvoziti u EU oko 400.000 tona čelika bez carina, što je upola manje nego prema kvotama iz 2019. godine. BiH je godišnje izvozila oko 300 tona željeza u EU. Ovakvu odluku u Briselu su obrazložili time da žele da osiguraju sektor čelika u EU. Srbija je, istovremeno, uvela porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda među koje, osim gvožđa i čelika, spadaju cement, đubrivo i aluminij. Istog dana su proizvodi od čelika dodatno opterećeni CBAM regulativom pri izvozu u Evropsku uniju, što znači nove takse za sve proizvođače izvan Unije, uključujući BiH i Srbiju, koje su povezane s emisijama ugljen-dioksida nastalih tokom proizvodnje. BiH može uvesti recipročne kvote prema Srbiji, ali bi takvu odluku Vijeća ministara morao pripremiti i za nju glasati i ministar trgovine Staša Košarac koji dolazi iz Republike Srpske, koji nije odgovorio na upit RSE o eventualnim takvim mjerama.

Šefica delegacije Evropskog parlamenta Marta Temido izjavila je da su evroparlamentarci dobili "zabrinjavajuće izveštaje" o represiji nad demonstrantima u Srbiji. Ona je to rekla na konferenciji za medije u Beogradu u petak, nakon niza sastanaka koje je petočlana delegacija imala sa predstavnicima vlasti, dela opozicije, medija, civilnog sektora i akademske zajednice. Proevropska opozicija je od evroparlamentaraca zatražila presumeravanje sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan civilnom društvu i nezavisnim medijima, dok je vlast optužila delegaciju EP da nije želela da čuje "činjenice". Fokus razgovora bio je na temama istaknutum u dve prošlogodišnje rezolucije EP o Srbiji, poput polarizacije i povećane represije nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu i stradanja 16 osoba. Na sastancima je, prema rečima Marte Temido, bilo reči o slobodi medija, izbornom procesu i implementaciji svih preporuka OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). "Dobili smo zabrinjavajuće izveštaje o represiji nad demonstrantima, uključujući njihovo praćenje. Mi pozivamo na hitnu i nepristrasnu istragu svih optužbi. Takođe smo dobili zabrinjavajuće izveštaje o finansijskim, administrativnim i fizičkim pritiscima na zaposlene u akademskoj zajednici i ograničenje medijskih sloboda", rekla je Temido. Ona je rekla da poseta delegacije Evropskog parlamenta pokazuje "da je Srbija prioritet za nas". Prema rečima šefice delegacije, zemlja beleži dobre rezultate u ekonomiji, ali su zajedničke vrednosti i vladavina prava ono što je važno. "Ekonomija može da nekad doživi neuspeh, ali naše vrednosti ne smeju", kazala je Temido. Temido je demantovala navode provladinih medija da su članovi delegacije Evropskog parlamenta tražili da ne posete izložbu o ustaškom logoru Jasenovcu, koja je postavljena uoči njihovog dolaska u holu parlamenta Srbije. "Mi to nismo tražili, već smo posetili tu izložbu. To pokazuje jedan mračan trenutak u istoriji. Svi imamo mračne trenutke u svojoj istoriji, ali je važnije da gledamo u budućnost", rekla je Temido. Izložbe o Jasenovcu i 'Oluji'Delegaciju EP su u institucijama Srbije dočekale dve izložbe. U holu Narodne skupštine izložena je postavka "Jasenovac – trajna opomena", o logoru u kojem je kvislinški režim u takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata ubijao Srbe, Jevreje, Rome i antifašiste. Predstavnici vlasti Srbije tvrdili da je delegacija EP "tražila da u Skupštini Srbije ne prođe kroz centralni hol, što su evroparlamentarci demantovali i ranije tokom dana. "Temelji Evropske unije zasnovani su na antifašizmu i nemam nikakav problem da pogledam izložbu o Jasenovcu", rekao je novinarima član Evropskog parlamenta Tonino Picula nakon obilaska izložbe. U Ministarstvu za evropske integracije Piculu je dočekala izložba fotografija iz akcije "Oluja" kojom je Hrvatska 1995. povratila deo svoje teritorije, koja je bila pod kontrolom takozvane "Republike Srpske Krajine". Picula je povodom obeležavanja godišnjice "Oluje" u avgustu 2025. objavio svoju fotografiju iz rata na kojoj je u uniformi i sa oružjem, što je izazvalo kritike Beograda. Ko se (ni)je sastao sa delegacijomDelegaciju EP, koju predvodi portugalska evroposlanica Marta Temido, nije primio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao ni predsednica parlamenta Ana Brnabić koji su bili van zemlje. Prethodno su i Vučić i Brnabić izjavili da ne žele da se sastanu sa evroparlamentarcima tvrdeći da ih nisu ni obavestili ni pitali o dolasku, što je EP demantovao. Devet članova delegacije Odbora za spoljne poslove (AFET) razgovaralo je sa predstavnicima medija, organizacija civilnog društva, istraživačkih centara, akademske zajednice i studenata. Evroposlanici će nakon posete Beogradu, koja traje od 22. do 24. januara, podneti izveštaj odboru u Evropskom parlamentu. Vlast: Delegacija nije bila spremna da čuje činjenicePotpredsednica Skupštine Srbije iz vladajuće SNS Marina Raguš izjavila je da misija EP "nije bila spremna da čuje činjenice". Ocenila je da su evroparlamentarci došli u Beograd sa "presudom", nazivajući tako Rezoluciju EP. "Neće nama nijedna strana misija određivati ko će biti vlast ovde ili pokušati da obara Ustavom garantovani pravni poredak", poručila je Raguš. Ona je ocenila da vladajuća većina "ne odgovara" misiji EP jer ne želi da prizna nezavisnost Kosova ili uvede sankcije Rusiji. Brnabić optužila misiju EP za 'podršku blokadama'Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić optužila je u petak članove delegacije Evropskog parlamenta u Srbiji da su u "političkoj misiji podrške blokaderima", aludirajući na studentske blokade koje su trajale mesecima nakon tragedije u Novom Sadu u novembru 2024. godine. Ona je na konferenciji za medije u parlamentu kritikovala i predstavnike opozicije u Srbiji koji su se sastali sa članovima EP, te ih optužila da su "ponovo zahtevali sankcije za Srbiju i njenu međunarodnu izloaciju". "Oni su se pohvalili da su tražili sankcije za ljude koji obavljaju najvažnije državne funkcije, ali i za ljude koji nisu funkcioneri, već im iz bilo kog razloga smetaju", rekla je Brnabić. Ranije u petak Brnabić je na društvenoj mreži X napisala da misija EP koja boravi u Beogradu "ne predstavlja duh Evropskog parlamenta, niti evropske vrednosti". Šta je zahtevala opozicija?Proevropska opozicija tražila je od delegacije EP presumeravanje sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan organizacijama civilnog društva i medijima koji doprinose očuvanju osnovnih ljudskih prava i sloboda. Lider Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović rekao je da vlast zloupotrebljava evropska sredstva. "Da bi kupovali softefere kojima prate novinare i aktiviste", naveo je. Zahtevali su i personalizovane sankcije za ljude iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i druge, među kojima su naveli novog načelniku Uprave kriminalističke policije Marka Krička. Takođe su tražili da Evropska narodna partija (EPP) razmotri pridruženo članstvo SNS u toj političkoj grupi u EP. Grbović je rekao da su od evroparlamentaraca dobili poruku da Srbija ima evropsku budućnost, a da su oni preneli da u Srbiji postoji evropska aleternativa. "Vučić je najveća prepreka za evropsku budućnost i mir u regionu", ocenio je Grbović govoreći o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. EP već ukazao na povećanu represiju u SrbijiEvropska delegacija dolazi u Srbiju tri meseca nakon što je u Evropskom parlamentu predsetavljena Rezolucija u kojoj se govori o polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji godinu dana posle pada nadstrešnice u Novom Sadu i stradanja 16 osoba. U prethodnoj Rezoluciji, iz maja 2025, konstatuje se određeni napredak, ali se navodi da Srbija i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka EU. To su unapređenje unutrašnjeg političkog dijaloga, sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom i potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU. Evroposlanici su u tom dokumentu izrazili duboku zabrinutost zbog sistemskih problema - građanskih sloboda, podele vlasti, korupcije, zaštite životne sredine, institucionalne i finansijske transparentnosti, posebno u vezi sa infrastrukturnim projektima, i odgovornosti. Sastav delegacije EPU delegaciji su tri člana konzervativne Evropske narodne partije (EPP), najveća grupa u EP, dva člana grupe Socijalisti i demokrate, a po jednog imaju Zeleni, liberalna grupa Obnovimo Evropu, desna grupa Evropski konzervativci i reformisti, i krajnje desna grupa Evropa suverenih nacija. Članovi delegacije iz EPP su Rajnhold Lopatka (Reinhold) iz Austrije, Davor Ivo Štir (Stier) iz Hrvatske i Rasa Juknjavičenje (Juknevičiene) iz Litvanije. Socijaliste i demokrate predstavljaju šefica delegacije Marta Temido i izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula iz Hrvatske. U ime Zelenih u delegaciji je Vladimir Prebilič iz Slovenije, grupu Obnovimo Evropu predstavlja Helmut Brandšteter (Brandstätter) iz Austrije, Evropske konzervativce i reformiste Šerban-Dimitrie Sturza (Serban-Dimitrie Sturdza) iz Rumunije, a Evropu suverenih nacija Petr Bistron (Bystron) iz Nemačke.

Dva zahteva Vašingtona pred Beogradom, oba nepoznata. Predsedništvo i Vlada Srbije ne odgovaraju za Radio Slobodna Evropa (RSE) koje su zahteve Sjedinjene Države uputile kako bi otpočeo strateški dijalog dve zemlje. Dva "formalna zahteva" pomenuo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon susreta sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom. Ali, detalje nije saopštio. Poznato je samo da će se oni razmatrati na predstojećoj vanrednoj sednici Vlade 24. januara. Ni američki Stejt department do objave teksta nije odgovorio na pitanja RSE o zahtevima upućenim Beogradu. Mijat Kostić, istraživač nevladinog Novog trećeg puta iz Beograda, ocenjuje da se američki zahtevi mogu "naslutiti" iz dokumenata koje je administracija američkog predsednika Donalda Trampa usvojila proteklih meseci. "Dugoročni interes i usmerenje SAD je da suzbiju ruski i kineski uticaj na Zapadnom Balkanu i u Srbiji", dodaje on. Koji su interesi SAD u Srbiji?Smanjenje energetske zavisnosti Zapadnog Balkana od Rusije našlo se i među ciljevima američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojenog polovinom decembra. Naftna industrija Srbije se mesecima ranije našla pod sankcijama SAD zbog većinskog ruskog vlasništva. Srpske vlasti sada se nadaju njihovom ukidanju jer je dogovorena prodaja ruskog udela u NIS-u mađarskoj kompaniji MOL. Ali, ostaje zavisnost Srbije od uvoza ruskog gasa, koji dominantno snabdeva tržište. "SAD će verovatno tražiti dugoročnu diverzifikaciju, odnosno dugoročnu nezavisnost od Rusije, i energetsku i političku", ukazuje Mijat Kostić. Srbija je nastavila blisku saradnju sa Rusijom, uprkos pozivima da uvede sankcije Kremlju od invazije na Ukrajinu. A dok sa Vašingtonom najavljuje "strateški dijalog", Beograd razvija bliske odnose i sa američkim rivalom Kinom i opisuje ih kao "čelično prijateljstvo". "U rudarskom sektoru posluje Zijin, tu je i fabrika Linglong, ove firme imaju veliki udeo u srpskoj privredi. Drugi američki zahtev mogao bi biti smanjenje uticaja Kine", dodaje Kostić. Upravo su se automobilske gume iz Linglonga krajem prošle godine našle na meti zabrane uvoza u SAD, zbog navoda o prinudnom radu u toj fabrici na severoistoku Srbije. Na koliko stolica sedi Srbija?Početak dijaloga, koji SAD vode sa desetinama država sveta kako bi produbile saradnju, najavljivan je od avgusta 2025. Ali, do njegovog pokretanja nije došlo. Predsednik Srbije je iz Davosa, gde je učestvovao na Svetskom ekonomskom forumu, poručio da "veruje" da će Beograd ispuniti zahteve Vašingtona i "konačno pristupiti" razgovorima. Nada se i da će Srbija postići "što povoljniju poziciju" u međunarodnom okruženju, uz ocenu da će se razdor između SAD i Evropske unije produbiti. Poručio je i da se ne odriče ni "tradicionalnih prijatelja"- Rusije i Kine. "Uveren sam da je jedna stranica istorije završena i da će se ona od sutra pisati drugačije", naveo je Vučić 21. januara. Time je referisao na govor američkog predsednika u Davosu i spor SAD i EU oko kontrole nad Grenlandom. Za Mijata Kostića su Vučićeve ocene "preuranjene". "Jer činjenica je da ni Amerika, ni EU, ne žele da u potpunosti raskinu transatlantsko partnerstvo, pogotovo kad je u pitanju NATO. Ni ova situacija oko Grenlanda nije uspela da uništi savez. Priči o potpunom razjedinjenju, možda se raduju drugi akteri, kao što su Kina i Rusija, a vrlo je malo verovatno da će se desiti", dodaje on. Pored susreta sa američkim državnim sekretarom, Vučić je u Davosu bio i sa predstavnicima EU. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je, nakon sastanka, poručila da je sa Vučićem pričala o reformama, kako bi Srbija "ostala čvrsto na svom evropskom putu". Na društvenoj mreži X joj je odgovorio izaslanik američkog predsednika Ričard Grenel, koji se smatra bliskim vlastima u Beogradu. Poručio je da bi Vučić bi trebalo da prati "američki put, a ne evropski". Predsednik Srbije je i na to imao komentar: "Imao sam dobar razgovor sa Martom Kos. Ako se nameću nove alternative – američka ekonomija je brža, jače raste. Mi se nalazimo na evropskom kontinentu i ne možete pri prvom problemu da pokažete da ste neko ko je slab i ko će da ide na drugu stranu", naveo je. Profesor američkog Univerziteta Džons Hopkins Danijel Server ocenjuje za RSE da bi Vučić "verovatno mogao" da nastavi politiku "sedenja na više stolica": ovog puta i između Evropske unije i Sjedinjenih Država. "Evropska unija deluje nesposobno da zauzme oštar stav prema Srbiji", dodaje. Mijat Kostić, ipak, smatra da na Zapadnom Balkanu Brisel i Vašington nemaju suprotstavljene interese. Podseća da i američki Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojen u sadašnjem sazivu Kongresa, eksplicitno pominje zabrinutost za stanje demokratije, vladavine prava i izbornih uslova u Srbiji. Sve su to kritike koje je vlastima u Beogradu upućivao i Brisel. "Uz svu tu Trampovu oštru retoriku prema Evropi, i dalje postoji strateška ujedinjenost EU i SAD kada je u pitanju pogled na Zapadni Balkan", ocenjuje Kostić. Zašto Srbija nije deo Odbora za mir u Gazi?Predsednik Srbije nije dobio pozivnicu da sa drugim svetskim liderima u Davosu bude deo Trampovog Odbora za mir u Gazi. Iz Predsedništva Srbije za RSE nije odgovoreno kako Beograd reaguje na izostanak poziva. Vučić je, međutim, iz Davosa poručio da "nije sasvim siguran" šta Trampova međunarodna inicijativa znači, te da je dodatno podelila Evropu. Rusija i Kina odbile su poziv da budu deo međunarodne organizacije koja bi trebalo da nadgleda upravljanje Pojasom Gaze, nakon što su SAD posredovale u sporazumu o prekidu vatre između Izraela i Hamasa. Poziv da učestvuje u osnivanju Trampovog Odbora nije prihvatila ni većina članica Evropske unije. Ali, pozivnica je stigla i pojedinim državama Zapadnog Balkana, među kojima su Albanija i Kosovo. Obe države prihvatile su učešće u Odboru, a kosovska predsednica Vjosa Osmani bila je među devetnaest svetskih lidera koji su 22. januara potpisali osnivačku povelju. Da je savez sa Amerikom "jedini put" Kosova, Osmani je poručila na društvenim mrežama, uz fotografiju sa Trampom iz Davosa. Kosovo proteklih meseci nastoji da poboljša odnose sa američkom administracijom i "otkoči" pokretanje strateškog dijaloga, koji je privremeno suspendovan u jesen 2025. Do suspenzije je došlo nakon što je Vašington izrazio zabrinutost zbog poteza Vlade Kosova - prvenstveno zbog pokušaja da na severu, većinski naseljenim srpskim stanovništvom, uspostavi potpunu vlast bez koordinacije sa međunarodnom zajednicom. "Za Trampovu administraciju je bitno da na Balkanu nema dodatnih tenzija i sukoba, tako da bi u suštini njihov zahtev bio da se dijalog Beograda i Prištine nastavi bez nepredvidivih momenata", smatra Mijat Kostić. Kosovo kao tačka sporenja Beograda i VašingtonaMomentalni napredak u dijalogu Srbije i Kosova propisan je i kao jedan od ciljeva američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, koji je Tramp potpisao 19. decembra. SAD, kako je navedeno, treba da podržavaju postizanje konačnog sporazuma Srbije i Kosova, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju. Profesor Danijel Server ističe da bi upravo odnos prema Kosovu mogao biti jedna od prepreka strateškom dijalogu Beograda i Vašingtona. "Vučić se protivi suverenitetu i nezavisnosti Kosova. Vašington priznaje Kosovo i trebalo bi da očekuje da njegovi strateški partneri učine isto", dodaje Server. A uz tenzije na relaciji Beograd-Priština, dijalog pod okriljem Evropske unije je zakočen već dve godine. Pokušaj rešavanja spora Srbije i Kosova video se u Trampovom prvom mandatu kroz potpisivanje Vašingtonskog sporazuma. Sporazum, koji je u svom fokusu imao uspostavljanje ekonomskih odnosa Beograda i Prištine, jedva da je sproveden. Proteklih godinu dana, po povratku u Belu kuću, Tramp je više puta izjavio da je "sprečio rat" koji je Srbija pripremala sa Kosovom. Poslednji put je to spomenuo na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Zvanični Beograd nije reagovao na te Trampove izjave. Međutim, izjave kosovskih zvaničnika koji su potvrđivali Trampove navode vlasti u Srbiji nazvali su "lažnim optužbama". Kakvi su odnosi Srbije i SAD od dolaska Trampa?Ukoliko bi ušla u nesuglasice sa Trampovom administracijom, Srbiju bi, kao i druge države, mogle da očekuju carine, kritike i izolacija, ističe profesor Danijel Server. "Ne mislim da su SAD zaista veoma važne Vučiću, koji je više zainteresovan da navede Džareda Kušnera da nešto izgradi, nego za strateški dijalog sa američkom vladom. Ali, naravno, te dve stvari mogu biti povezane", dodaje on. Zet američkog predsednika je bio najavljen kao investitor luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa na mestu zgrada Generalštaba u centru Beograda, teško oštećenih u NATO bombardovanju 1999. godine. Projekat je naišao na protivljenje dela javnosti i struke, uz masovne proteste i optužnicu za zloupotrebe protiv državnih zvaničnika koji su sa Generalštaba, kao spomenika kulture, skinuli zaštitu. Nakon kontroverzi koje su pratile projekat, Kušnerova kompanija je saopštila da se povlači "iz poštovanja prema građanima Srbije i Beograda". Iako su američki zvaničnici od leta 2025. najavljivali da će strateški dijalog Beograda i Vašingtona biti uspostavljen "uskoro", Stejt department nije precizirao tajming. Trebalo bi, kako su opisivali predstavnici vlasti i jedne i druge strane, da donese "novu eru" u odnosima – oživi političke veze, proširi poslovnu i odbrambenu saradnju, kao i saradnju na polju energetike i komunikacionih tehnologija. A dok su najavljivali produbljivanje odnosa, početkom avgusta su stupile na snagu i visoke carine, koje je administracija Donalda Trampa uvela na uvoz robe iz brojnih zemalja. Carine od 35 odsto, koje su SAD uvele na robu iz Srbije, druge su po visini među evropskim državama, posle Švajcarske. Predstavnici vlasti u Beogradu su, po uvođenju carina, istakli da im prave veliki problem zbog privlačenja stranih investicija. Saradnja na tekstu: Ljudmila Cvetković

Srbija i Kosovo saglasili su se na sastanku pregovarača u Briselu 22. januara o funkcionalizaciji Komisije za nestala lica tokom rata na Kosovu. Glavni pregovarač Kosova Besnik Bislimi izjavio je da sada preostaje da se predstavnici kosovske i srpske delegacije sastanu "u narednim sedmicama i utvrde prve prioritete za rad zajedničke komisije". Pregovarač Srbije Petar Petković današnju rundu dijaloga ocenio je kao "prvi sastanak Zajedničke komisije za implementaciju Deklaracije o nestalim osobama". "To je izuzetno važno i značajno i nadam se da će se nakon ovog prvog sastanka ubrzati svi procesi u pravcu pronalaženja svih nestalih lica", izjavio je Petković nakon runde dijaloga na nivou glavnih pregovarača. Glavni pregovarači ujedno su i predsedavajući ove Komisije. Današnja runda dijaloga predstavljala je inauguraciju Komisije za nestala lica. O daljim modalitetima rada Komisije naknadno će se baviti zamenici glavnih pregovarača, koji su nadležni za pitanja nestalih osoba. Dogovor je postignut nakon višesatnih razgovora koje je evropski posrednik u dijalogu Peter Sorensen vodio odvojeno sa glavnim pregovaračima Srbije i Kosova, Petrom Petkovićem i Besnikom Bislimijem. Na kraju ovih susreta, u večernjim satima održan je zajednički sastanak na kojem je dogovor formalizovan. Komisija za nestala lica je deo Zajedničke deklaracije o nestalim licima, koju su Kosovo i Srbija postigli 2023. godine, u okviru dijaloga za normalizaciju odnosa. Kosovo i Srbija su se 17. decembra 2024. saglasili da sprovedu tu deklaraciju. Međutim, srpska strana je u to vreme odbila učešće u razgovorima o ovom pitanju zbog akcija zatvaranja kancelarija koje podržava Srbija na Kosovu. Ovo je prvi susret u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova u ovoj godini, a nakon što je Sorensen nedavno posetio Beograd i Prištinu. Srbija i Kosovo dijalog o normalizaciji odnosa u kojem posreduje Evropska unija vode od 2011. godine. Normalizacija odnosa jedan je od ključnih uslova za obe zemlje kako bi postale punopravne članice evropskog bloka.

Bojkot nastave na svim fakultetima u Novom Sadu i novi protest studenata u blokadi. Ispred zgrade Filozofskog fakulteta okupili su se sa profesorima i građanima dan nakon što ih je policija nasilno izbacila sa tog fakulteta koji su blokirali jer je profesorki Jeleni Kleut uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa. Studenti su zbog toga zatražili ostavke dekana tog fakulteta Milivoja Alanovića i rektora novosadskog univerziteta Dejana Madića, ali i vraćanje na posao profesorke Kleut. "Studenti neće ići na nastavu i neće izvršavati svoje predisiptne obaveze sve dok se ovaj problem ne reši", rekao je novinarima student Boris Kojčinović nakon plenuma. Dok uprava Univerziteta tvrdi da je sve u skladu sa pravilima, studenti u blokadi navode da je profesorka otpuštena jer ih je podržavala u protestima zbog pogibije 16 ljudi u padu novosadske nadstrešnice. Šta se desilo na Filozofskom fakultetu?Dan nakon akcije policije na Filozofskog fakultetu, profesori i studetni broje modrice i povrede, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) profesorka Jelena Kleut. "Mislim da i oni koji su povređeni nisu dobro, a da nisu dobro ni oni koji su prošli nepovređeno, ali su svedočili onome što se dešavalo na fakultetu", kazala je. "To duboko uznemiruje". Povod za takvo postupanje policije bila je protestna akcija studenata, profesora i građana koji su se okupili na fakultetu u znak podrške profesorki Kleut. Smatraju da je odluka da se njoj ne produži ugovor o zaposlenju čin političke odmazde. Dekan tog fakulteta Milivoj Alanović više puta je zahtevao od okupljenih da napuste zgradu, što se nije desilo. Studenti su objavili da će blokirati fakultet, a onda su na Alanovićev poziv, stigle desetine policijaca u opremi za razbijanje demonstracija. Ubrzo je počelo potiskivanje okupljenih. Među njima bio je i student Prirodno-matematičkog fakulteta Radoman Radoman. "Policija je napravila obruč oko ljudi koji su bili u holu, pozvali su da napustimo fakultet, ali samo nekoliko minuta posle te naredbe krenuli su da ka izlazu guraju štitovima i udaraju sve koji su se tu našli", priča za RSE. "Pored mene su bile dve profesorke Filozofskog fakulteta, od kojih je jedna i Jelena Kleut. Ja sam video kako su ih gurali i udarali štitom, zajedno sa još jednim kolegom pokušao sam da ne dozvolim da se tako ophode prema njoj". Tada je, priča, od policije dobio nekoliko udaraca u glavu. "Ja sam pao, oni su me vukli i progurali su ka glavnom ulazu gde je bio špalir policajaca koji su udarali ljude dok su izlazili sa fakulteta. Ja sam tu dobio udarac nogom i još udaraca u glavu", kazao je. Predstavnici vlasti, s druge strane, smatraju ponašanje policije opravdanim. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je su oni obavili "svoj posao na civilizovan, pristojan način", negirajući da je to bilo nasilno. Da je policija postupala "visoko profesionalno i uskladu sa zakonom" smatra i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Šta kaže dekan?Dekan Filozofskog fakulteta Milivoj Alanović za RSE kaže da je odlučio da pozove policiju nakon što su studenti objavili da će da blokiraju fakultet. "Ja kao odgovorno lice ne pristajem ni na kakav ultimatum i moj stav je bio jasan - fakultet neće biti blokiran", rekao je. "Što se tiče same policije, moje insistiranje je bilo da koliko god je moguće njihova intervencija bude, kako oni to kažu, 'meka' i da se fakultet oslobodi". Na pitanje kako komentarišete to što su neke od njegovih kolega i studenata povređeni tom prilikom, Alanović kaže da mu je "zaista neprijatno". "Žao mi je naravno ako je neko doživeo bilo kakvu neprijatnost, a verovatno jeste, posebno ako su doživeli nekakve povrede. Ono što sam čuo u medijima, to nisu ozbiljne povrede i zbog toga sam izuzetno srećan. Ali moja savest je mirna jer sam ih prethodno pet puta upozorio", rekao je Alanović. Ovo nije prvi put da je Alanović pozvao policiju na fakultet. Prethodno, u avgustu prošle godine, nakon što je izbacio studente koji su blokirali taj fakultet, dekan je pozvao policiju koja je danima bila u zgradi. To je naišlo na osudu dela akademske zajednice, te optužbe za narušavanje autonomije univerziteta. Kako je profesorka Kleut ostala bez posla?Vanrednoj profesorki Filozofskog fakulteta Jeleni Kleut uručeno je rešenje o prestanku radnog odnosa čime je i formalno ostala bez posla. Tome je prethodila odluka Senata Univerziteta u Novom Sadu da ona ne bude izabrana u zvanje redovne profesorke. Kleut se žalila tu na odluku, ali je prošireni sastav Senata je odbio njen prigovor. Blizu 1.200 profesora potpisalo je pismo podrške Jeleni Kleut, uz ocenu da je reč o "političkom revanšizmu", s obzirom na to da su stručna tela dala pozitivnu ocenu na njen referat za izbor u zvanje. "Veliki deo kolega je iskreno mislio da ovo nije moguće da se desi i da Univerzitet u Novom Sadu ima dovoljno kičme da ne dozvoli da neko zbog svojih stavova i koje javno iznosi bude sa njega oteran", kazala je Kleut. "Mislim da je ovo jedan zapravo sistematski put da se uruše institucije državnog visokog obrazovanja", rekla je. Iz uprave Univerziteta tvrde da je postupak sproveden u skladu sa važećim pravilnicima i nadležnostima Senata koji je ocenio da Kleut, koja je bila vanredna, ne ispunjava uslove da bude izabrana u zvanje redovne porofesorke. To je bio preduslov da bi se njeno angažovanje na fakultetu nastavilo. Ona je zbog ove odluke predala tužbu Upravnom sudu. "Upravnom sudu se skreće pažnja na niz manjkavosti u samoj proceduri, od načina na koji je prigovor podnet, načina na koji se odlučivalo na sednici, načina na koji je odluka sročena", objašnjava. Napominje da u obrazloženju odluke Senata nije decidno navedeno koji kriterijum za izbor u zvanje redovne profesorke ne ispunjava. Neizvesna sudbina odsekaSmiljana Milinkov, šefica Odsek za medijske studije na kojem je Jelena Kleut radila, kaže da je odlukom da se profesorki ne produži ugovor, ugožena budućnost nekoliko studijskih programa na kojima je radila. "Jelena učestvuje i u pripremi akreditacije i ona je jedina kod nas u užoj naučnoj oblasti komunikologija jako bitna za samu akreditaciju jer mi nemamo koga da stavimo na te predmete. Tako da je i akreditacija sama po sebi vrlo ugrožena", kazala je Smiljana Milinkov. Kaže i da je, zajedno sa delom svojih kolega, odlučila da nakon incidenta na Filozofskom fakultetu ne drži nastavu. "Ja sam obavestila i kolege sa Odseka, ali i studente da u znak protesta, ali i zbog toga što smatram da mi je ugrožena bezbednost, ja danas ne mogu da uđem, nemam snage da uđem na fakultet i držim nastavu". Deo novosadskih studenata i profesora organizovao je prethodnih nedelja skupove podrške Jeleni Kleut koja je dvadeset godina radila na Filozofskom fakultetu. Ona je od početka javno podržavala studente koji duže od godinu dana predvode antivladine proteste širom Srbije. Akademci su gotovo godinu dana blokirali državne fakultete, od decembra 2024, zahtevajući utvrđivanje odgovornosti za pogibiju 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu, te raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Studenti Fliozofskog fakulteta u Novom Sadu bili su među prvima koji su sutupili u blokadu.

U Briselu će u četvrtak biti održana nova runda dijaloga Kosova i Srbije na nivou glavnih pregovarača, uz posredovanje Evropske unije. Glavni pregovarač Srbije Petar Petković i glavni pregovarač Kosova Besnik Bislimi (Bisljimi), prema nezvaničnim informacijama, razgovaraće s evropskom stranom o primeni Deklaracije o nestalim licima, koju su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti postigli 2023. godine. Kako se nezvanično saznaje, glavni pregovarači bi trebalo da se usaglase o funkcionalizaciji Zajedničke komisije za nestala lica iz rata na Kosovu. O ovom pitanju su se 2024. godine dogovorili glavni pregovarači, a prvi sastanak je trebalo da bude održan u januaru. Međutim, srpska strana je u to vreme odbila učešće zbog akcija zatvaranja kancelarija koje podržava Srbija na Kosovu. Ovo je prvi susret u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova u ovoj godini. On dolazi neposredno nakon što je evropski posrednik za dijalog Peter Sorensen posetio Prištinu i Beograd. Sorensen će u Briselu obaviti odvojene razgovore sa glavnim pregovaračima, nakon čega bi trebalo da usledi zajednički sastanak glavnih pregovarača Kosova i Srbije.

Članovi Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa glasali su u sredu za predlog zakona kojim bi se od američkog državnog sekretara zatražilo da pripremi sveobuhvatan izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini. Ovaj predlog zakona, koji je predložio republikanski kongresmen Kit Self (Keith), usvojen je sa 43 glasa "za", tri "protiv" i bez uzdržanih. Nakon što prođe punu proceduru u odboru, predlog zakona će Odbor uputiti na razmatranje Predstavničkom domu, gde će se o njemu glasati. Potom je potrebno da ga usvoji i Senat, kao i da ga potpiše američki predsednik Donald Trump (Tramp). Predlog zakona predviđa razmatranje važnih pitanja, uključujući: pasivizaciju adresa, ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, diskriminaciju u oblasti obrazovanja, uključujući nepriznavanje diploma sa Kosova i nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku te drugo. Pitanje diploma regulisano je kroz više sporazuma postignutih u okviru dijaloga Kosova i Srbije u Briselu, kao i sporazumom između zemalja Zapadnog Balkana na samitu u okviru Berlinskog procesa. Kosovo je te sporazume poštovalo. 'Dokument od suštinskog značaja'Iz Vlade Srbije i Ministarstva za ljudska i manjinska prava nisu odgovorili na upit RSE da prokomentarišu ovaj predlog američkih zakonodavaca. Iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti su za RSE rekli da ova institucija "sa pažnjom prati sve inicijative i aktivnosti koje se odnose na položaj nacionalnih manjina u Srbiji". Kako kažu, Poverenik je u 2025. godini utvrdio diskriminaciju u jednom predmetu koji se odnosio na pripadnike albanske nacionalne manjine, dok je tokom ove godine do sada primljeno sedam pritužbi. "Ne ulazeći u komentarisanje poteza drugih država ili njihovih zakonodavnih tela, važno je istaći da Republika Srbija, kao i Poverenik u okviru svojih zakonskih nadležnosti, kontinuirano prisustvuje i prati stanje na terenu, i reaguje na svaku prijavu diskriminacije", navodi se u odgovoru. Albanski političari u Srbiji pozdravili su odluku Odbora da unapredi proceduru usvajanja nacrta zakona. Enkel Redžepi (Rexhepi), predsednik Nacionalnog saveta Albanaca, izjavio je za RSE da značaj ove rezolucije nije samo simboličan, "već suštinski politički, jer uvodi mehanizam međunarodnog nadzora i političke odgovornosti nad praksama koje se odnose na prava manjina u Srbiji". " To znači da će se pitanje položaja albanske zajednice u Srbiji sada pratiti kroz zvanične mehanizme američke spoljne politike, uključujući izradu posebnog izveštaja, institucionalno praćenje i politički dijalog sa vlastima u Beogradu. Očekujemo da će ovaj proces doprineti većoj međunarodnoj pažnji, transparentnosti i konkretnom pritisku na institucije Srbije da unaprede stanje ljudskih i manjinskih prava", rekao je Redžepi u pisanom odgovoru. Prema njegovim rečima, albanski predstavnici održavaju dijalog sa predstavnicima republičke vlasti, ali su neophodni konkretni pomaci. "Suštinsko pitanje je da li će Republika Srbija konačno preći sa dijaloga na stvarnu i merljivu implementaciju preuzetih obaveza", kaže Redžepi. Šaip Kamberi (Shaip), narodni poslanik u Skupštini Srbije, napisao je na Facebooku da je "duga i pravedna borba danas krunisana uspehom". "Sjedinjene Američke Države traže pravnu i političku odgovornost od Beograda za sistematsku diskriminaciju Albanaca u Preševskoj dolini", naveo je Kamberi. Gradonačelnica Preševa Ardita Sinani opisala je odluku Odbora kao "jasnu poruku Beogradu". "Ovo je važan dan za Albance u Dolini [Preševskoj] i signal da nepravda nije večna. Duga borba, uz strpljenje, istrajnost i veru", napisala je na Facebooku. Šta kažu građani PreševaValjon Arifi ima 40 godina, rođen je u Preševu. Za Radio Slobodna Evropa kaže da se sa diskriminacijom susreo već u osnovnoj školi, pošto nije imao udžbenike na maternjem jeziku. "Hvatali smo beleške dok su nastavnici držali predavanje i iz njih učili. U mojoj generaciji nije bilo nijedne školske knjige na albanskom jeziku", kaže. Po struci je dizajner, ali se decenijama bavi aktivizmom u oblasti ljudskih prava. Arifi kaže da je predlog koji su usvojili američki zakonodavci važan čin, ali da nije siguran hoće li imati konkretne rezultate. "Hoće li to imati uticaja na vlast u Beogradu, zavisi od toga hoće li američka administracija imati želje da to izgura. Ali to je svakako važan čin", kaže Arifi. Prema njegovim rečima, Albanci u Srbiji se godinama suočavaju sa složenim problemima koje generiše sa jedne strane republička, a sa druge lokalna vlast. "Centralna vlast vrši institucionalnu diskriminaciju. Na primer, u lokalnoj policiji više je zaposlenih Srba nego Albanaca, a čak i ti Srbi nisu iz te Opštine Preševo, nego iz drugih gradova Srbije", kaže Arifi. Još jedan od gorućih problema je, kaže, pasivizacija adresa pripadnika albanske zajednice. Pasivizacija podrazumeva brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni. Ova mera dovodi do gubitka srpskog državljanstva, a samim tim i svih građanskih prava, uključujući pravo glasa, pravo na imovinu, zdravstveno osiguranje, penziju i zaposlenje. Ovo pitanje je pomenuto i u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2023. godinu. "To je, po mom mišljenju, etničko čišćenje na miran način", kaže Valjon Arifi. Drugi izvor problema je, kaže, na lokalnom nivou, gde su u poslednje dve decenije na vlasti političari iz albanske zajednice. "Tu je prisutna diskriminacija po političkoj pripadnosti, jer ako ne pripadaš stranci koja u tom trenutku drži lokalnu vlast, ne možeš da se zaposliš u javnom sektoru", kaže Arifi. Prema njegovim rečima, zbog manjka perspektive veliki broj mladih je napustio Preševsku dolinu poslednjih godina. Na šta se Albanci žale?Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji predstavljaju četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji. Albanci koji žive u Preševskoj dolini, termin koji se koristi za opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac, na jugu Srbije, često se žale na diskriminatorske prakse vlasti u Beogradu, dok su zvaničnici Vlade Kosova više puta podržali i ponavljali ove optužbe. Albanci u ovom delu Srbije žale se i na nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku, zbog čega im vlada u Prištini često dodeljuje finansijsku pomoć. Kosovo im je pomagalo i u drugim oblastima, poput poljoprivrede, ali se žalilo da Srbija blokira te isplate. U međuvremenu, odluka Beograda o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka takođe je izazvala strah među Albancima u tom području, koji navode da imaju bolna iskustva iz prošlosti. Krajem prošle godine, poslanik Šaip Kamberi podneo je zahtev za formiranje posebnog parlamentarnog odbora koji bi istražio slučajeve smrti albanskih vojnika u tadašnjoj jugoslovenskoj vojsci tokom 1980-ih godina. On je u zahtevu naveo da u Preševskoj dolini postoji zabrinutost zbog mogućeg pozivanja mladih Albanaca na služenje vojnog roka, "jer prošlost i njene posledice i dalje utiču na kolektivnu svest Albanaca". U izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji iz 2021. godine, Preševo, Medveđa i Bujanovac opisani su kao taoci odnosa između Kosova i Srbije. Predstavnici Preševske doline i država Srbija postigli su tri sporazuma, 2001, 2007. i 2013. godine, kojima je predviđena zaštita prava i integracija albanske manjine, ali ti sporazumi nisu sprovedeni. Integracija Albanaca u institucije predstavlja deo obaveza Srbije u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Ipak, smatra se da su nedostatak investicija i stalne prepreke doprinele odlasku oko 20.000 Albanaca iz ovog regiona, uglavnom u Kosovo.

Kako će odgovoriti Sjedinjene Države na dogovor MOL-a i Rusije o preuzimanju Naftne industrije Srbije, ko bi još mogao biti akcionar osim mađarske kompanije kao većinskog vlasnika. Ovo su samo neka od pitanja na koje javnost još čeka odgovore nakon što je objavljen dogovor o MOL-ovom preuzimanju NIS-a. (snimatelj: Dragan Kostić, montaža: Ana Toader)

Kosovski državljanin, Hazir Haziri, pušten je iz pritvora u Srbiji gde se nalazio oko četiri meseca, nakon što je uhapšen zbog sumnje da je počinio ratni zločin, saopštio je advokat Arianit Koci. Haziri je uhapšen 8. septembra 2025. na graničnom prelazu Merdare i od tada je bio u pritvoru u Srbiji. "Puštanje Hazirija potvrđuje da je hapšenje bilo neosnovano i zasnovano na tvrdnjama koje nisu potkrepljene činjenicama", poručio je Koci, advokat Hazirija. On je podvukao i da je neophodno da kosovski državljani dobiju pravnu podršku svaki put kada se suoče sa pritvaranjem u inostranstvu, te dodao da se njegov klijent Haziri nalazi u dobrom zdravstvenom stanju. Sedamdesetsedmogodišnji Haziri uhapšen je zbog sumnje da je juna 1999. godine u Podujevu počinio ratni zločin u saizvršilaštvu, sa nekoliko pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova vatrenim oružjem, te lišio života civila srpske nacionalnosti. Advokat Koci, koji sarađuje sa lokalnim advokatima u Srbiji jer kao advokat sa Kosova nema licencu da tamo zastupa državljane Kosova, rekao je decembra prošle godine za RSE da "ima mnogo ovakvih slučajeva". Govoreći o slučaju Hazirija, naveo je da su ga svedoci oslobodili krivice ali da je tužilaštvo tražilo da proveri njegov telefon 2025. godine zbog događaja iz 1999. Koci je rekao i da je Haziri ranije na desetine puta prolazio kroz teritoriju Srbije, te da nije bio zadržavan sve do septembra prošle godine. Ministarstvo spoljnih poslova Kosova ranije je pozvalo građane Kosova da "izbegavaju putovanja preko teritorije Srbije, kako bi se garantovala njihova bezbednost". S druge strane, srpski advokati na Kosovu navode kako se pred kosovskim pravosuđem optužuju pripadnici srpske zajednice za ratne zločine kada pokušaju da povrate svoju uzurpiranu imovinu. Fond za humanitarno pravo Kosovo je ukazao na nužnost uspostavljanja pravne saradnje sa Srbijom, potpisivanjem protokola o saradnji između specijalnih tužilaštava Kosova i Srbije. Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je preko 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Gotovo 1.600 ljudi se i dalje vodi kao nestalo, većina njih Albanaca.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sreo se američkim državnim sekretarom Markom Rubiom u Davosu gde se održava Svetski ekonomski forum. "Srdačan kratak susret sa sekretarom Rubiom sa kojim sam razmenio mišljenja o aktuelnim globalnim političkim kretanjima i izazovima, kao i o temama ovogodišnjeg foruma", naveo je Vučić na Instagramu. Vučić je dodao da je tokom susreta izrazio uverenje da će odnosi Srbije i SAD nastaviti da jačaju u oblastima od uzajamnog interesa. Vučić je najavio da će se na proširenoj, vanrednoj sednici Vlade Srbije 24. januara razgovarati o "dva formalna zahteva Sjedinjenih Američkih Država", ne navodeći detalje. "Verujem da ćemo ispuniti dva formalna zahteva SAD i moći da, konačno, pristupimo razgovoru o strateškom partnerstvu sa SAD, ali Srbija se nalazi na evropskom kontinentu", rekao je Vučić za RTS. Pre nekoliko meseci najavljen je strateški dijalog između SAD i Srbije. Strateški dijalog SAD vode sa desetinama država sveta kako bi produbile saradnju i obuhvata niz oblasti – od ekonomije, preko bezbednosti, do spoljne politike. Vučić je komentarisao i poruku specijalnog izaslanika SAD Ričarda Grenela upućenu evropskoj komesarki Marti Kos. Grenel je na objavu komesarke Kos posle susreta sa Vučićem u Davosu poručio da Srbija ne treba da sledi evropski, već američki put razvoja. "Imao sam dobar razgovor sa Martom Kos. Ako se nameću nove alternative – američka ekonomija je brža, jače raste. Mi se nalazimo na evropskom kontinentu i ne možete pri prvom problemu da pokažete da ste neko ko je slab i ko će da ide na drugu stranu", naveo je Vučić. Predsednik Srbije je nedavno rekao da su umesto očekivanih velikih pomaka od administracije predsednika Donalda Trampa (Trump) stigle odluke koje nisu u interesu Srbije. Prethodno je američka administracija uvela sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog većinskog ruskog vlasništva. Takođe su tarife za robu koja se uvozi u SAD najviše u regionu Zapadnog Balkana upravo za Srbiju i iznose 35 posto.

Oko 500 kompanija u Srbiji koje svoje proizvode izvoze u Evropsku uniju (EU) od ove godine plaća takse na zagađenje. Takse na emisije gasova sa efektom staklene bašte u više oblasti uveo je Brisel kako bi podstako čistiju industrijsku proizvodnju dobara koji ulaze u EU. Ovo će, prema rečima Ane Reičević iz Privredne komore Srbije, uticati na rad Železare u Smederevu, u blizini Beograda, kojom upravlja kineska kompanija HBIS Group i koju niz godina prate optužbe za zagađenje životne sredine. Prema podacima Komore, najveći deo izvoza čelika i gvožđa iz Srbije ide u zemlje EU. Reičević za Radio Slobodna Evropa (RSE) dodaje da će takse uticati i na državno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) koja takođe deo proizvedene struje izvozi u EU, a proizvodnja struje u Srbiji se najvećim delom bazira na eksploataciji uglja. Iz kompanije HBIS i Elektroprivrede nisu odgovorili na upit RSE o tome kako će uvođenje ove takse uticati na njihovo poslovanje. Srbija je jedna od potpisnica Pariskog sporazuma, međunarodnog ugovora o klimatskim promenama, koji je usvojen 2015. Srbiji je, prema oceni Fiskalnog saveta, za ostvarenje cilja iz tog sporazuma preostalo da u narednih pet godina smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za oko 10 odsto. To je, prema navodima iz izveštaja ove institucije, teško dostižno jer je Srbija do sada ostvarila napredak samo na planu donošenja propisa u ovoj oblasti, ali manje u njihovoj primeni. Iz Ministarstva zaštite životne sredine nisu odgovorili RSE na pitanja o tome šta je do sada urađeno na planu smanjenja emisija ugljen-dioksida. Ko su najveći zagađivači?Ministarstvo zaštite životne sredine za RSE je navelo da ne poseduje podatak o tome kojih pet postrojenja u Srbiji je 2024. emitovalo najviše gasova sa efektom staklene bašte jer će prve podatke o tome imati tek ove godine. Državna Agencija za zaštitu životne sredine vodi registar najvećih zagađivača u Srbiji, a na tom spisku je desetine postrojenja, među kojima su toplane, rudnici i više kompanija iz metalskog sektora. Železara, u vlasništvu HBIS, nalazi se u ovom registru, ali i u registru najvećih zagađivača vazduha zbog povećanih emisija više od 20 zagađujućih materija u periodu od 2020-2022. godine. Meštani sela Radinac svedočili su u septembru 2020. za RSE da se život godinama unazad odvija pod naslagama prašine iz postrojenja železare. Na listi zagađivača su i termoelektrane i kopovi Elektroprivrede Srbije (EPS) koji su takođe, prema izveštaju, emitovali desetine zagađenih materija u vazduh. Na to upozorava i EU. U poslednjem izveštaju EU za Srbiju navodi se da je energetska infrastruktura u velikoj meri zastarela, a ugalj i dalje glavni izvor energije. "Srbija treba da utvrdi datum za postepeno ukidanje uglja kao delotvorno sredstvo za postupanje u skladu sa svojim obavezama u okviru Zelene agende o postizanju klimatske neutralnosti do 2050. godine", piše u izveštaju. Zbog čega je EU uvela takse?Ana Reičević iz Privredne komore Srbije navodi da je ovaj mehanizam naplate uveden još 2023. godine za uvoznike roba iz šest sektora (gvožđe, čelik, aluminijum, električna energija, veštačko đubrivo, cement i vodonik), a 2026. se kreće sa naplatom takse. "Karbonska taksa je nešto što će morati da plate uvoznici (u zemlje EU), ali oni će sigurno deo tih troškova preneti na same proizvođače", kaže ona. Reičević objašnjava da uvoznici zapravo plaćaju taksu na količinu zagađenja (ispuštenog ugljen-dioksida tokom proizvodnje) po toni proizvoda koji je izvezen u EU. Te podatke dobijaju od proizvođača. "Jedna tona CO2 (ugljen-dioksida) ima svoju cenu i trenutno košta 88 evra. Ta cena se menja jer je berzanska, očekuje se da će rasti", kaže ona dodajući da ova taksa utiče na cenu i konkurentnost proizvoda iz Srbije. Reičević objašnjava da je propise u ovoj oblasti EU donela još pre 20 godina obavezujući proizvođače u EU u sektorima koje emituju najviše zagađenja da izveštavaju o emisijama i plaćaju za zagađenje koje emituju. Onda je, prema njenim rečima, došlo do fenomena "curenja ugljenika", odnosno do prebacivanja proizvodnje iz EU u zemlje koje nemaju striktne politike koje se tiču zagađenja. "Na taj način EU hoće da izjednači uslove za svoja postrojenja u određenim sektorima, koji su označeni kao sektori koji najviše doprinose emisijama gasova sa efektom staklene bašte, i proizvođačima roba koji nisu na teritoriji EU, ali hoće da svoje proizvode plasiraju u EU", kaže ona. Iz Evropske komisije su na upit RSE o CBAM taksama naveli da taj mehanizam nije osmišljen da puni budžet Evropske unije. "Budući prihodi od CBAM-a predstavljali bi samo sporedni efekat politike jer se očekuje da će uvođenje CBAM-a dovesti do smanjenja emisija CO2", navodi se u odgovoru. Iz EU takođe ističu da očekuju da će ova mera podstaći zemlje da uvedu svoje takse na zagađenje. Kako je Srbija reagovala?Srbija je napravila korak u tom smeru. Na uvođenje CBAM taksi Ministarstvo finansija Srbije reagovalo je donošenjem dva zakona u decembru 2025. - Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Ana Reičević iz Privredne komore Srbije za RSE kaže da je Srbija donela spomenute zakone kako bi se deo troškova za CBAM taksu platio u Srbiji i ostao u budžetu. "Deo (ovih) sredstava se može dodeliti nazad kompanijama za projekte dekarbonizacije, u opremu i postrojenja koje će smanjiti emisije", kaže ona. Ipak, donošenje ovih propisa u Srbiji bilo je praćeno kritikama pojedinih stručnjaka u oblasti ekologije. Mirko Popović iz beogradske nevladine Platforme za društveni razvoj i inovacije kaže za RSE da je ostalo nedefinisano kako će se koristiti sredstva koja će preduzeća na ime zagađenja uplaćivati u budžet. "Nema garancija da će taj novac da se investira u smanjenje emisija", kaže on. Iz Ministarstva finansija nisu odgovorili RSE na upit o ovim kritikama. Da li će EU takse smanjiti i zagađenje u Srbiji?Iz Fiskalnog saveta Srbije u izveštaju od oktobra 2025. procenjuju da uvođenje CBAM takse neće urušiti poslovanje preduzeća (u metalskoj industriji i proizvodnji đubriva i cementa), ali da će delimično smanjiti njihovu konkurentnost. Skoro dve trećine izvoza Srbije plasira se u članice EU, piše u izveštaju. U izveštaju se ističe i da će Srbija biti "u nepovoljnijem položaju od konkurenata iz EU, između ostalog, zbog dugogodišnjeg zapostavljanja energetskih i klimatskih politika", kao i da su nivoi zagađenja u Srbiji "znatno viši" nego u EU. "U EU su realizovani konkretni programi i mere, koje su znatno smanjile emisija gasova s efektom staklene bašte, naročito u regionu Centralne i Istočne Evrope (CIE) koji je imao relativno visoke zatečene emisije. U Srbiji se, međutim, sve uglavnom svelo na usvajanje nekoliko strategija i regulativa 'na papiru'", piše u izveštaju. Navodi se i da primena CBAM-a na električnu energiju predstavlja urgentni problem. Ističu da proizvodnja električne energije u Srbiji sektor koji beleži najveću razliku u emisiji CO2 u odnosu na EU. "Prevedeno u konkretne cene, izvoz megavat sata električne energije iz Srbije u EU dobio bi dodatni trošak od oko 60 evra zbog izuzetno velike emisije ugljenika u njegovoj proizvodnji. Budući da je trenutna prosečna cena električne energije koju izvozi EPS nešto iznad 100 evra/MWh, jasno je da bi ovoliki namet po MWh ugrozio konkurentnost EPS-a na tržištu EU", navodi se. Sa druge strane, ocenjuje se da su emisije zagađenja u sektoru gvožđa i čelika veće za oko 20 odsto u odnosu na države EU. Fiskalni savet ocenjuje da Srbija teško može da dostigne ciljeve Pariskog sporazuma da do 2030. smanji emisije za oko 30 odsto jer bi "prosečan godišnji tempo smanjenja emisija morao bi da bude oko šest puta brži nego u periodu 2010-2023". Ova institucija ukazuje da je Srbija do sada najviše smanjila emisije tokom devedesetih godina zbog "sloma srpske privrede usled političkih faktora i ratova, a ne reformi".

U više gradova Srbije održanu su protesti nakon što je policija u opremi za razbijanje demonstracija izbacila studente i građane sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koji su tu zgradu blokirali zbog toga što je profesorki Jeleni Kleut uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa. U Beogradu je protest održan ispred Skupštine Srbije gde je bio blokiran i saobraćaj. Kordon policije razdvajao je dve grupe, okupljene ispred parlamenta i pristalice vlasti u Pionirskom parku kod kancelarije predsednika Srbije. U Kragujevcu, u centralnoj Srbiji, održana je protestna šetnja do Policijske uprave. Profesor Fakulteta medicinskih nauka Vladimir Zdravković rekao je da je ulaskom policije u kampus u Novom Sadu još jednom zgažena autonomija univerziteta. U Nišu, na jugu zemlje, bila je blokirana raskrsnica kod Osnovnog suda, a potom je organizovana protestna šetnja do zgrade Policijske uprave. Dačić: Policija postupala profesionalnoMinistar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da je policija postupala na poziv dekana Milivoja Alanovića. Dačić tvrdi da je policija postupala "visoko profesionalno i u skladu sa zakonom prilikom potiskivanja građana koji su se oglušili o izdata upozorenja i naređenja". Naveo je da su policajci primenom fizičke snage potisnuli građane bez upotrebe drugih sredstava prinude. Kako je rekao, dekan Filozofskog fakulteta obavestio je policiju da se u zgradi nalazi oko 150 lica, koja ometaju rad fakulteta, zahtevajući postupanje policije. Šta se dogodilo u Novom Sadu?Oko podneva studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu okupili su se na tom fakultetu kako bi pružili podršku profesorki Jeleni Kleut zahtevajući da ona bude vraćena na posao. Smatraju da je odluka da se njoj ne produži ugovor o zaposlenju čin političke odmazde zbog njene podrške studentskim protestima. "Ako profesorka Kleut ne može da drži predavanja, neće moći niko", istakli su studenti tog fakulteta koji su se okupili. Dekan tog fakulteta Milivoj Alanović više puta je pozvao okupljene da napuste zgradu. Na sajtu te visokoškolske ustanove je u jednom trenutku objavljeno i da "Filozofski fakultet nije u blokadi". "Nastava i sve druge aktivnosti na Filozofskom fakultetu se održavaju redovno", pisalo je u saopštenju. Kako se okupljeni nisu razišli ni na poziv policije, koja je u međuvremenu došla na fakultet, policajci su upotrebljavajući fizičku silu izbacili iz zgrade studente, profesore i građane. Među izbačenima iz zgrade fakulteta bila je i profesorka Kleut. Protest koji je potom organizovan ispred zgrade fakulteta završen je dva sata kasnije. Okupljeni studenti, profesori i građani tokom su čitavog dana pravili buku, duvali u pištaljke i bili su raspoređeni po hodnicima zgrade fakulteta. Profesorka Kleut im je kratko rekla da je u toku borba za "odbranu univerziteta". "Znam da kad vičete 'Jelena!' mislite na ceo univerzitet, zato vičite, jer ga moramo odbraniti" rekla je Kleut. Dekan Filozofskog fakulteta rekao je okuplenima da ne postoji nikakav pravni osnov po kom bi Jelena Kleut mogla da zadrži radni odnos na fakultetu. "Ja bih zamolio koleginicu Kleut da vam saopšti da fakultet apsolutno nema nikakve pravne mogućnosti. Koleginica Kleut je upoznata sa svim pravnim postupcima", rekao je Alanović. Tokom njegovog obraćanja okupljeni su skandirali "Uprava napolje". Šta je prethodilo?Vanrednoj profesorki Filozofskog fakulteta Jeleni Kleut uručeno je rešenje o prestanku radnog odnosa čime je i formalno ostala bez posla u toj visokoškolskoj ustanovi. U rešenju piše da je radni odnos prestao 20. januara "usled isteka roka na koji je zasnovan". Tome je prethodila odluka Senata Univerziteta u Novom Sadu da ona ne bude izabrana u zvanje redovne profesorke. Kleut se žalila tu na odluku, ali je prošireni sastav Senata je odbio njen prigovor. Blizu 1.200 profesora potpisalo je pismo podrške Jeleni Kleut, uz ocenu da je reč o "političkom revanšizmu", s obzirom na to da su stručna tela dala pozitivnu ocenu na njen referat za izbor u zvanje. Iz uprave Univerziteta tvrde da je postupak sproveden u skladu sa važećim pravilnicima i nadležnostima Senata. Profesorka je zbog ove odluke najavila tužbu. Deo novosadskih studenata i profesora organizovao je prethodnih nedelja skupove podrške Jeleni Kleut koja je dvadeset godina radila na Filozofskom fakultetu. Ona je od početka javno podržavala studente koji duže od godinu dana predvode antivladine proteste širom Srbije. Akademci su i gotovo godinu dana blokirali državne fakultete, od decembra 2024, zahtevajući ztvrđivanje odgovornosti za pogibiju 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu, te raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Studenti Fliozofskog fakulteta u Novom Sadu bili su među prvima koji su sutupili u blokadu. Ona je prekinuta je kada je dekan Milivoje Alanović, 26. avgusta prošle godine izbacio studente koji su blokirali taj fakultet i pozvao policiju koja je danima bila neprekidno bilo u zgradi. Zbog toga je održano više protesta ispred zgrade fakulteta, tokom kojih je dolazilo do sukoba policije i demonstranata. Najveći protest održan je 5. septembra, kada je policija intervenisala na više mesta u kapmusu novosadskog univerziteta. Demonstranti su tada optužili policiju za prekomernu upotrebu sile, što je Ministarstvo unutrašnjih poslova negiralo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 20. januara da u naredna tri dana očekuje odgovor američke administracije na zahtev za produženje licence za rad Naftnoj industriji Srbije (NIS). On je novinarima u Davosu, na marginama Svetskog ekonomskog foruma, kazao da veruje da je preliminarni ugovor između "Gaspromnjefta" i mađarske MOL Grupe o kupovini ruskog udela u NIS-u "dovoljan da Amerikanci popuste". "Svi glavni elementi ugovora su tu sadržani, nema tajni. Ono što su tražili od nas oko različitih opcija, oko čega ne bih pričao, mi smo poštovali do kraja, uradili sve kako je traženo. Ne vidim prepreku, ne vidim smetnju na tom putu da operativna licenca bude produžena do konačnog zaključenja ugovora", kazao je Vučić, prenela je Beta. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je 20. januara da je NIS podneo zahtev američkoj administraciji za produženje licence za rad, dok traju dogovori o tome. Za zaključenje te transakcije neophodna je saglasnost Kancelarije za kontrolu inostrane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAC). NIS je trenutno pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Sa Plenkovićem o NIS-uNa marginama foruma u Davosu, Vučić se, između ostalih, sastao se i sa premijerom Hrvatske Andrejem Plenkovićem. Kako je objavio na Instagramu, razgovaralu su o pitanjima u vezi sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), ukupnom energetskom situacijom i obezbeđivanjem stabilnog snabdevanja u složenim okolnostima. Transport sirove nafte za NIS-ovu Rafineriju u Pančevu ide preko hrvatskog Jadranskog naftovoda (JANAF). 'Očekujem uskoro dolazak Alijeva u Srbiju i dogovor oko gasne elektrane'Predsednik Srbije izjavio je da uskoro očekuje dolazak predsednika Azerbejdzana Ilhama Alijeva u Srbiju i dodao da veruje da će biti potpisan dogovor oko gasne elektrane. "Sa Azerbejdžanom potpisujemo ugovor da oni dostave gas preko bugarskog interkonektora koji smo izgradili zajedno sa Evropljanima. To će u okolini Niša biti gasna elektrana, novi poslovi na jugu Srbije", rekao je Vučić novinarima u Davosu, prenela je Radio-televizija Srbije. Sporazum sa Azerbejdžanom o isporukama prirodnog gasa Srbija je potpisala u septembru 2024. u okviru napora da diverzifikuje izvore snabdevanja i smanji zavisnost od ruskog gasa, na koji se dominantno oslanja više od četvrt veka. Azerbejdžanski gas se u Srbiju doprema novim gasovodom do Bugarske, koji je delimično finansiran sredstvima Evropske unije. Gasovod je u probni rad pušten u decembru 2023. 'Očekujem poziv za zvaničnu posetu Kini'Vučić je izjavio i da veruje da će uskoro dobiti poziv za zvaničnu posetu Kini koja bi, kako je istakao, za Srbiju bila veoma važna. Vučić je prethodno, 12. decembra prošle godine, kazao da se priprema njegova zvanična poseta Kini, gde će ići "uskoro". On je tada izjavio da je razgovarao sa ambasadorom Kine u Beogradu Li Mingom o pripremama za tu posetu. Ni tada, ni sada nije precizirao kada bi to moglo biti. Zbog intenziviranja saradnje Srbije sa Kinom od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, na adresu zvaničnog Beograda u više navrata stizale su kritike iz Brisela i iz Vašingtona. Vučić o odnosima EU i SADVučić je tokom panela na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, ocenio da tenzije između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Evropske unije (EU) neće biti privremene. "Trajaće još dosta dugo i na kraju ćemo svi morati da platimo cenu", rekao je. "Nadam se da ćemo to moći da podnesemo bolje od nekih drugih. Ali hoćemo li biti pogođeni? Nema sumnje da ćemo biti pogođeni", dodao je. Do tenzija u odnosima između SAD i EU došlo je nakon što je američki predsednik Donalda Tramp (Trump) ponovo aktuelizovao namere Vašingtona da preuzme Grenland od Danske. Tramp tvrdi da je to ostrvo od ključnog značaja za bezbednost SAD-a zbog strateške lokacije i bogatstva mineralnih resursa, i nije isključio mogućnost upotrebe sile da ga preuzme. Ova najava naišla je na oštre osude evropskih država, nakon čega je američki predsednik najavio da će od februara uvesti tarife od 10 odsto na robu uvezenu iz osam evropskih zemalja zbog njihovog protivljenja postupanju Vašingtona prema Grenlandu. Iz EU su najavili da će odgovor na carine biti "nepokolebljiv, ujedinjen i proporcionalan". Obraćajući se novinarima na marginama Foruma u Davosu, Vučić je ocenio da tenzije između Vašingtona i Brisela dovode do toga da se politike primenjuju na dnevnom nivou. "Ta igra sa carinama i donošenje odluka na dnevnom nivou nije dobra (…) Polako, ali sigurno ulazimo u period dnevnog donošenja odluka, a u takvim okolnostima ne možete ništa ozbiljno da planirate", rekao je. U Davos dolazi i američki predsednik Donald Tramp (Trump). On je putem društvenih mreža ponovio nameru da preuzme Grenland, ali je najavio i da će se sastati sa "različitim stranama" na marginama Svetskog ekonomskog foruma. Osim najavljenog susreta sa generalnim sekretarom NATO-a, nema informacija s kim će se od evropskih zvaničnika sastati američki predsednik. Svetskom ekonomskom forumu prisustvuju brojni lideri država članica EU, koji će na marginama skupa pokušati da razgovaraju s američkim zvaničnicima kako bi pronašli rešenje za pretnje predsednika SAD o uvođenju dodatnih carina pojedinim evropskim državama.

Jedina rafinerija u zemlji, Petrohemija, više od 400 benzinskih stanica u regionu, istražne bušotine, skladišta nafte i derivata. Poslovanje u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Rumuniji i Angoli. Preko 13.000 zaposlenih. To je imovina NIS Grupe, koja je poslednju deceniju i po u većinskom ruskom vlasništvu. Sada bi trebalo da pređe u ruke mađarskog MOL-a, ukoliko američka administracija odobri tu kupovinu. MOL Grupa je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazum sa ruskom državnom kompanijom Gaspromnjeft o kupovini udela od 56,15 odsto u NIS-u. Naftna industrija Srbije (NIS) je pod američkim sankcijama od oktobra zbog većinskog ruskog vlasništva. Američka administracija sankcionisala je tu energetsku kompaniju kako bi onemogućila Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte. Bavi se i prometom naftnih i gasnih derivata, kao i projekatima u oblasti energetike i petrohemije. Glavna postrojenja nalaze se u Srbiji. Dobici i gubiciPrema finansijskom izveštaju NIS-a, ta kompanija je u 2024. imala više od 18 milijardi dinara (153,8 miliona evra) neto dobitka. To je manje u odnosu na prethodnu godinu kada je zabeležila 41 milijardu dinara (350,4 miliona evra). U julu 2025. kompanija je saopštila da su te godine "kompleksne okolnosti" uticale na poslovanje NIS-a. "Pored sankcija, uticali su i pad cena nafte na svetskom tržištu za 15 odsto, efekat skupih zaliha nafte i naftnih derivata, kao i negativan finansijski rezultat HIP Petrohemije", navedeno je. NIS grupa je u prvih devet meseci te godine, kako navode, zabeležila gubitak od 0,3 milijarde dinara (2,5 miliona evra). Najveći profit u prethodnim godinama kompanija je ostvarila 2022. godine, a poslovni gubitak zabeležen je samo u godini pandemije korona virusa (2020). Rafinerija u PančevuNIS upravlja Rafinerijom nafte Pančevo, nadomak Beograda, koja se bavi preradom sirove nafte. Ima kapacitet prerade od gotovo 4,8 miliona tona godišnje. Proizvodi motorna goriva, avio-gorivo, tečni naftni gas, naftni koks, ulje za loženje, bitumene i druge naftne derivate. NIS PetrolNIS Petrol se bavi prodajom goriva, a NIS ima 100 odsto vlasništva u tom akcionarskom društvu. Poseduje više od 400 stotine benzinskih pumpi u Srbiji i susednim zemljama. NIS-u pripada većina pumpi u Srbiji gde ih ima više od 300. Petrohemija u PančevuPreduzeće HIP Petrohemija u Pančevu u većinskom vlasništvu je NIS-a od 2023. NIS ima udeo od 90 posto, a preostalih 10 država Srbija. Petrohemija proizvodi hemikalije iz nafte, kao što su asfalt i bitumen za puteve. Takođe petrohemikalije, između ostalog, polietilenske cevi koje se koriste u građevinarstvu, aditiv za motorne benzine i druge proizvode. Najveći je proizvođač petrohemijskih proizvoda u Srbiji. Ipak, ovo preduzeće je nekoliko godina unazad u gubicima, pokazuju finansijski izveštaji. NIS je u oktobru 2025. saopštio da je u prvih devet meseci te godine zabeležio gubitak od 2,5 miliona evra zbog sankcija SAD i gubitka HIP Petrohemije. Kako se navodi do gubitka Petrohemije je došlo "zbog nepovoljne situacije u celoj petrohemijskoj industriji". HIP Petrohemija ima više od 1.200 zaposlenih. Gasne elektraneTermoelektrana toplana TE-TO Pančevo je kombinovano gasno-parno postrojenje za proizvodnju električne i toplotne energije. NIS ima 49 posto vlaništva u TE-TO Pančevo. To postrojenje koje radi na prirodni gas pušteno je u rad u oktobru 2022. Proizvodnja se odvija za potrebe NIS-a, ali i za tržište. Proizvodnja električne energije obavlja se i na gasnom polju Žombolj u Rumuniji i ta energija se prodaje na lokalnom tržištu. NIS se bavi i trgovinom električnom energijom na tržištima Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Rumunije, Slovenije i Mađarske. Kompanija od 2022. gradi solarne fotonaponske elektrane (FNE) na svojim benzinskim stanicama NIS-a, kao i na krovovima drugih objekata kompanije. Prema podacima iz jula 2025. bilo je 60 FNE na objektima NIS-a. Istražne bušotineNIS ima više od 300 istražnih bušotina u Srbiji, kao i skladišta nafte i derivata. Većina naftnih i gasnih polja NIS-a je u Srbiji, a istraživanja se vrše i u Rumuniji i Bosni i Hercegovini. Kako NIS navodi, najstarija inostrana koncesija je u Angoli, zemlji Centralne Afrike, gde je eskploatacija nafte počela 1985. godine. Sistemi NaftagasNaftagas naftni sistemi je ćerka kompanija NIS-a, koji je 100 postotni vlasnik. Pruža usluge naftnih servisa u istraživanju i proizvodnji nafte, gasa i geotermalne energije. Ima predstavništva u Mađarskoj i Rumuniji. Naftagas tehnički sistemi održavaju sisteme u naftnoj industriji i bave se izgradnjom sistema i cevovoda. I Naftagas tehnički sistemi su 100 odsto u vlasništvu NIS-a. NIS MTONIS MTO je zavisno preduzeće NIS-a koje pruža usluge putničkog transporta, kao i usluge skladištenja robe. Ima oko 80 zaposlenih. Pogon za proizvodnju vodeImaju i pogon za proizvodnju prirodne izvorske vode, čije se izvorište nalazi na obroncima Nacionalnog parka "Fruška gora" u Vojvodini. Naučno-tehnološki centarU sastavu NIS-a je i Naučno-tehnološki centar (NTC NIS), koji se bavi razradom novih tehnologija, efikasnošću biznis procesa, izrađuje naučno-istraživačke radove. Kako se navodi osnovan je u cilju naučno- tehnološkog praćenja delatnosti NIS-a i obezbeđenja inovacija u poslovanju. *Saradnja na tekstu: Sonja Gočanin

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je Naftna industrija Srbije (NIS) podnela zahtev američkoj administraciji za produženje licence za rad, dok traju dogovori o transakciji između Gaspromnjefta i MOL-a. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazum sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Đedović Handanović je za Radio-televiziju Srbije navela da se još nije došlo do kupoprodajnog ugovora već da "smo trenutno kod osnovnih odredbi budućih ugovora". "Ostaje još dosta posla da se uradi da bi se ceo ugovor i dogovorio. Međutim, ono što je važno jeste da su se ruski većinski vlasnici, Gaspromnjeft i NIS, dogovorili o osnovnim principima i da je NIS podneo zahteve OFAC-u", rekla je ona. Za zaključenje transakcije između MOL-a i Gaspromnjefta neophodna je saglasnost Kancelarije za kontrolu inostrane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAC). OFAC nije odgovorio na upit Radija Slobodna Evropa da li će odobriti prodaju. NIS je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Lavrov: Dogovor o prodaji obostrano koristan Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je 20. januara da preliminarni sporazum između MOL-a i Gaspromnjefta o kupovini ruskog udela u NIS-u "obostrano koristan" usred trenutne situacije u Srbiji. "Što se tiče Naftne industrije Srbije, sporazum o kojem je juče saopšteno ne bi bio postignut da je bio nepovoljan za rusku stranu, uključujući i Gasprom", rekao je Lavrov na konferenciji za novinare povodom rezultata rada ruske diplomatije u 2025, a prenosi ruska agencija Interfaks. Lavrov je dodao da je o koristi za Srbiju isto izjavio i predsednik te zemlje Aleksandar Vučić. Ministarka energetike Srbije izjavila je 19. januara rekla da je Beograd u pregovorima uspeo da poveća svoje vlasništvo u NIS-u za pet odsto. MOL Grupa je saopštila i da je u pregovorima sa kompanijom ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata o njenom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara.