Slučaj ruskog paravojnog kampa, otkrivenog uz reku Drinu na zapadu Srbije u septembru 2025. godine, i dalje je u fazi istrage, rečeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu koje vodi ovaj predmet. Iz ove institucije navode da se protiv dve osobe vodi postupak zbog krivičnog dela Organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi u saizvršilaštvu. Kako je RSE ranije pisao, pod istragom su Lazar Popović iz Beograda i Sava Stevanović iz Loznice. Obojica su povezani sa proruskim ministrom bez portfelja u Vladi Srbije Nenadom Popovićem. Lazar Popović je njegov nekadašnji savetnik, a Stevanović je najpre bio član Popovićeve Srpske narodne partije (SNP) a potom "Zdrave Srbije", članice vladajuće koalicije. Sumnja se da je borbeno-taktička obuka, koju su organizovali u ugostiteljskom objektu Sunčana reka, imala za cilj pružanje fizičkog otpora policiji Moldavije u slučaju nereda tokom izbornog dana 28. septembra 2025. Dvojica osumnjičenih su ranije saslušani i pušteni iz pritvora – Lazar Popović u februaru 2026, a Stevanović polovinom oktobra prošle godine. Oni su privedeni 26. septembra 2025. godine, dva dana uoči parlamentarnih izbora u Moldaviji, na kojima su se takmičili proevropska Stranka akcije i solidarnosti (PAS) i blok proruskih partija. Istog dana moldavska policija je objavila video snimak uz tvrdnju da pokazuje "vojne kampove u Srbiji koje je organizovala ruska tajna služba". U toj zemlji je privedeno više od 70 ljudi, a za većinu se sumnja da su obučavani u Srbiji. Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizacije Moldavije uoči parlamentarnih izbora koji su u toj zemlji održani 28. septembra. Obuka je, prema navodima srpske policije, organizovana u ugostiteljskom objektu "Sunčana reka" kod Loznice na zapadu Srbije, a kroz obuku je prošlo između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije. U saopštenju policije se ne spominje Rusija, a predsednik Aleksandar Vučić izjavio je nakon hapšenja da Srbija "ne sme da bude poligon za delovanje stranih službi". Moldavija je optužila Rusiju za hibridni rat, kampanju dezinformacija i nezakonito finansiranje proruskih partija, dok je Kremlj negirao mešanje u izborni proces. Osim ovog, u Srbiji se vodi još nekoliko istraga u vezi sa akterima povezanim sa ruskim tajnim službama. Tužilaštvo u Subotici, na severu zemlje, vodi istragu protiv grupe koja se sumnjiči da je "na teritoriji Srbije obezbeđivala i skladištila eksploziv, eksplozivne naprave i dronove, koje je kasnije prebacivala ka zemljama Evropske unije". Ta grupa se dovodi u vezu sa sabotažama za račun Rusije po zemljama Evropske unije. Jedna osoba iz grupe je u septembru osuđena pred subotičkim Višim sudom na godinu dana kućnog zatvora, jer je za novčanu naknadu pristao da preveze borbeni dron dugog dometa s eksplozivnim napravama. Taj slučaj istražitelji dovode u vezu sa ruskim obaveštajnim službama i incidentom početkom avgusta na aerodromu Lajpcig/Hale, gde je, u blizini ukrajinskih teretnih aviona pronađen dron s eksplozivnom napravom. Ranije, krajem 2025, tri osobe su osuđene za špijunažu u korist Rusije i izazivanje incidenata prema jevrejskoj i muslimanskoj zajednici u Francuskoj i Nemačkoj. Postupak protiv osmoro članova iste grupe i dalje je u fazi istrage.

Treće osnovno tužilaštvo u Beogradu formiralo je predmet i u toku je predistražni postupak protiv gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela teška telesna povreda i nasilničko ponašanje. Opozicioni pokret Kreni-Promeni optužio je gradonačelnika da je 28. septembra fizički napao njihovu odbornicu navodeći da joj je tada polomljen nos i deo gornje vilice, dok Šapić negira da je udario odbornicu Tatjanu Mićić. Tužilaštvo je navelo za RSE da je u dosadašnjem toku postupka, naloženo policijskim službenicima da pribave i izuzmu video-zapise sa svih dostupnih bezbednosnih i nadzornih kamera koje su mogle zabeležiti događaj. Navodi se i da je od Urgentnog centra zatraženo dostavljanje kompletne medicinske dokumentacije za sve ostale učesnike događaja, dok je za oštećenu Tatjanu Mićić javni tužilac ponovo zatražio dostavljanje kompletne medicinske dokumentacije. U odgovoru se dodaje da je tužilac saslušao Šapića u svojstvu osumnjičenog i ispitao oštećenu Tatjanu Mićić u svojstvu svedokinje. "U daljem toku postupka biće pribavljeni i analizirani svi raspoloživi dokazi, kao i preduzete druge neophodne radnje radi potpunog, objektivnog i zakonitog utvrđivanja svih činjenica i okolnosti od značaja za donošenje javnotužilačke odluke", navodi Tužilaštvo. Prema navodima odbornice Kreni-promeni Tatjane Mićić, gradonačelnik Šapić je kasno uveče 28. septembra napao nju i njenog supruga na Bežanijskoj kosi u Beogradu. Šapić je negirao da je fizički napao odbornicu tvrdeći da se samo branio od verbalnog i fizičkog napada od njenog supruga i nje. Gradonačelnik Beograda, koji je član predsedništva vladajuće Srpske napredne stranke, odbio je da podnese ostavku. Istovremeno se izvinio građanima Beograda i "prijateljima iz Srpske napredne stranke i Aleksandru Vučiću", koji je nosilac kampanje te stranke za vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra, navodeći da je njegova najveća greška što se nije udaljio i napustio to mesto. Opozicija i veći broj nevladinih organizacija traže Šapićevu ostavku. Predlog za njegovo razrešenje nalazi se na dnevnom redu sednice Skupštine grada Beograda, zakazane za 13. oktobar, kao jedina tačka dnevnog reda. Lider pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović saopštio je da je sednica zakazana na zahtev 41 odbornika opozicije, koji je predao taj pokret prošle nedelje.

Više javno tužilaštvo u Beogradu navelo je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je i dalje u toku istraga protiv Milana Radoičića u slučaju oružanog napada u Banjskoj, na severu Kosova, u septembru 2023. godine. Odgovor tužilaštva usledio je nakon što se Radoičić pojavio na predizbornom mitingu Srpske napredne stranke (SNS) u Kragujevcu, u jeku kampanje za parlamentarne izbore u Srbiji, zakazane za 25. oktobar. Nosilac izborne liste SNS-a je Aleksandar Vučić, donedavni predsednik Srbije. Vučić je ranije u nekoliko navrata iznosio stav da Radoičić nije kriminalac, već neko ko se bori za Srbe na Kosovu. Vlada Kosova je u međuvremenu za RSE navela da je prisustvo Milana Radoičića na predizbornom skupu izborne liste na čijem je čelu Aleksandar Vučić, "dokaz koji potvrđuje da je teroristički napad u Banjskoj, u opštini Zvečan, planirala, finansirala i organizovala država Srbija". Navedeno je i da prisustvo Radoičića "treba biti alarm za EU i druge zapadne zemlje". Radoičić je priznao da je bio na čelu oružane grupe Srba koja je izvršila napad u Banjskoj, kada je ubijen kosovski policajac Afrim Bunjaku, a potom u razmeni vatre i trojica napadača. Kosovo ovaj napad smatra "terorističkim aktom". Trojica od 45 optuženih u ovom slučaju su osuđeni pred kosovskim pravosudnim organima, dok se ostali, uključujući Radoičića, nalaze u bekstvu. U Srbiji se protiv Radoičića istraga vodi zbog sumnje da je, zajedno sa više NN lica, izvršio tri krivična dela – udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija i teška dela protiv opšte sigurnosti. Glavni tužilac Nenad Stefanović ranije je najavljivao da će optužnica biti podignuta krajem 2024. ili početkom 2025. godine, ali do sada to nije učinjeno, niti se zna šta je istragom utvrđeno. Radoičiću je ranije određena mera da se dva puta mesečno javlja policiji. Iz Višeg javnog suda u Beogradu nije odgovoreno na upit RSE da li je ova mera i dalje na snazi. Međunarodna zajednica redovno poziva Srbiju da odgovorni u slučaju Banjska budu izvedeni pred lice pravde. Milan Radoičić je godinama pod sankcijama SAD i Velike Britanije zbog umešanosti u međunarodni organizovani kriminal, dok se na Kosovu, pored ostalog, dovodi u vezu i sa ubistvom srpskog političara Olivera Ivanovića, te ratnim zločinima protiv civilnog stanovništva u regionu Đakovice.

Ambasada Ukrajine u Beogradu osudila je plasiranje ruske propagande u izbornoj kampanji u Srbiji pozivajući učesnike da se uzdrže od korišćenja ruske agresije na Ukrajinu kao sredstva u izbornoj kampanji. U saopštenju se dodaje da učesnici izborne kampanje treba da budu svesni posledica koje takve izjave mogu imati po razvoj ukrajinsko-srpskih odnosa. "Pokušaji da se ničim izazvana agresija Rusije, koja je odnela desetine hiljada života i prouzrokovala patnju miliona ljudi, predstavi kao borba za duhovne i istorijske vrednosti koje se dele sa srpskim narodom, predstavljaju ciničnu manipulaciju usmerenu na pridobijanje izborne podrške kroz zloupotrebu pitanja osetljivih za srpsko društvo", navedeno je. Podseća se i da je takva retorika u direktnoj suprotnosti sa stavom rukovodstva Srbije o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine. Ambasada Ukrajine je reagovala na izjavu Slobodana Dimitrijevića, predsednika Srpsko-ruskog pokreta na predizbornom skupu Socijalističke partije Srbije, dosadašnje članice vladajuće koalicije u Srbiji. Dimitrijević je na tom skupu 11. oktobra poklonio lideru SPS-a Ivici Dačiću ikonu navodeći da je iz Kijevsko-pečerske lavre. On je tada Kijevsko-pečersku lavru nazvao svetim ruskim mestom rekavši "gde se Rusi bore protiv svega onoga protiv čega smo se borili i mi". Ukrajinska ambasada je saopštila da se posvećenost ruske države pravoslavnim vrednostima jasno ogleda u bombardovanju Kijevsko-pečerske lavre 15. juna 2026. koje je prouzrokovalo znatnu štetu na Uspenskoj sabornoj crkvi. Kijevsko-pečerska lavra ili Pečerski manastir osnovana je u 11. veku i nalazi se na popisu svetske baštine UNESKO-a. Ukrajinska ambasada navodi da je Kijevsko-pečerska lavra od osnivanja postala duhovno središte kako za Ukrajinu, tako i za ceo pravoslavni svet. Vlasti Srbije priznaju teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, ali Srbija je među retkim evropskim zemljama koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Zvanični Beograd nastavio je da održava bliske odnose sa Kremljom uprkos pozivima Brisela da se, kao Srbija kao država kandidat za članstvo u Evrpskoj uniji, uskladi sa spoljnom politikom Unije. Na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra učestvuju i proruske stranke.

Evropski parlament zvanično je potvrdio da je od srpskih vlasti primio poziv da pošalje posmatračku misiju na predstojeće parlamentarne izbore. "Budući da je misija već odobrena, pod uslovom da stigne poziv, Parlament će večeras odlučiti o imenima evroposlanika koji putuju", navodi se u izjavi pres-službe EP. Posmatračku misiju činiće sedam evropskih poslanika. Konstitutivni sastanak, na kojem će biti izabran predsedavajući delegacije, biće održan u sredu, 14. oktobra. Formalni poziv iz Srbije stigao je u subotu, 10. oktobra, a uputila ga je vršiteljka dužnosti predsednika Republike Ana Brnabić. U Srbiji se 25. oktobra održavaju vanredni parlamentarni izbori. U proceduralnom smislu, rok za dobijanje poziva istekao je 8. oktobra, kada je održana Konferencija predsednika. Evropski parlament je, međutim, bio spreman da poziv iz Srbije sačeka najkasnije do ponedeljka, 12. oktobra. Konferencija predsednika, koja okuplja predsednicu Evropskog parlamenta i šefove političkih grupa, odlučila je 8. oktobra da se paralelno započne neophodno planiranje, kako bi pripreme mogle da se nastave ako misija bude potvrđena na vreme. Evropski parlament poslednji put je posmatrao izbore u Srbiji tokom vanrednih parlamentarnih izbora 17. decembra 2023. Tadašnja misija imala je pet poslanika i delovala je u okviru međunarodne posmatračke misije pod vođstvom OEBS-a/ODIHR-a. Prema opisu Evropskog parlamenta, delegacija se u danima pre izbora sastaje sa šefom Misije EU za posmatranje izbora ili šefom misije OEBS-a/ODIHR-a, izbornim vlastima, kandidatima, kao i predstavnicima civilnog društva i medija. Na dan izbora članovi delegacije posmatraju otvaranje, glasanje i zatvaranje odabranih biračkih mesta, kao i brojanje glasova na njima. Potom mogu da prate glasačke kutije do centara za unos i obradu rezultata i da posete te centre. Na kraju iznose sopstvena zapažanja i zaključke.

Ruski bloger i osnivač Telegram kanala Ribar Mihail Zvinčuk, koji je zajedno sa suprugom Valerijom i troje saradnika, protjeran iz Crne Gore iz razloga nacionalne i unutrašnje sigurnosti, vratio se u Rusiju. Zvinčuk i suradnici su prethodno iz Podgorice otputovali u Srbiju. Po dolasku u Moskvu iz Beograda, Zvinčuk je izjavio ruskim medijima da su u njegovo oslobađanje i povratak bile uključene ruske državne institucije, uključujući Ministarstvo vanjskih poslova i diplomatsku mrežu. Naveo je i da oprema oduzeta tokom privođenja u Crnoj Gori, među kojom su kamere i dron, još nije vraćena te da ruska ambasada pomaže u rješavanju tog pitanja. Zvinčuk i njegovi suradnici privedeni su u petak, 9. oktobra, na teritoriji općine Kotor. Kod njih je pronađena i oduzeta digitalna oprema i uređaji, uključujući opremu visoke rezolucije, dron, kameru, GoPro kameru, kao i više telefona. Iz policije je navedeno da će oprema će biti predmet vještačenja i analiza, u cilju utvrđivanja njene namjene i svrhe korištenja na teritoriji Crne Gore. Odluka o protjerivanju donijela je policija Crne Gore iz razloga nacionalne i unutrašnje sigurnosti države. Zvinčuk je prije Crne Gore boravio u Srbiji i Bosni i Hercegovini, utvrdio je RSE, gdje je sa timom navodno snimao dokumentarni serijal o odnosima Rusije i Balkana. Iz Ribara su rekli da su svih četvero ruskih državljana "legalno boravili u Crnoj Gori te da je planirano snimanje Cetinjskog manastira, za šta je ranije podnesen zvaničan zahtjev". Ribar je ruska medijsko-informaciona mreža koju je 2018. godine osnovao Mihail Zvinčuk, bivši zaposlenik pres-službe ruskog Ministarstva odbrane. Tokom rata u Ukrajini Ribar je postao jedan od najuticajnijih proruskih vojnih kanala na Telegramu. Zvinčuk je pod sankcijama Evropske unije od 2023. godine zbog podrške ruskom ratu protiv Ukrajine i širenja propaganda. Evropska unija navodi da je član radne grupe koju je ruski predsjednik Vladimir Putin formirao radi koordinacije mobilizacijskih napora povezanih s ratom protiv Ukrajine. Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija Ribar povezale s operacijama stranog uticaja i informacionog ratovanja. Američki State Department je 2024. godine, kroz program Rewards for Justice, ponudio nagradu do 10 miliona dolara za informacije o osobama povezanim s projektom Ribar, navodeći sumnje da je mreža sudjelovala u operacijama stranog uticaja.

Ruski diplomata Aleksandar Aleksandrovič Krasij (Aleksandr Krasii) postao je ove godine akreditovani pomoćnik vojnog atašea u Srbiji, pet godina nakon što su bugarski mediji objavili da je proteran iz te zemlje u špijunskom skandalu koji je izbio između Sofije i Moskve. Procureli podaci iz ruskih baza ukazuju na to da je Aleksandar Krasij povezan sa ruskom vojnom obaveštajnom službom (GRU), saznaje Systema, istraživačka jedinica Radija Slobodna Evropa na ruskom jeziku. Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske, kao ni tužilaštvo Bugarske, nije odgovorilo na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) o ovom slučaju. Istraživanje RSE ukazuje na to da je Krasij bio u Srbiji oko godinu dana nakon proterivanja iz Bugarske, ali se tek 2026. pojavljuje na diplomatskoj listi kao pomoćnik vojnog atašea. Proterivanje ovog ruskog diplomate dogodilo se u jeku istrage u Bugarskoj zbog serija eksplozija u skladištima oružja za šta su tada bili osumnjičeni ruski državljani. Moskva je tada porekla bilo kakvu umešanost u incidente. Bivši diplomata i konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti Nikola Lunić kaže za RSE da ovaj slučaj ukazuje da se odnos institucija Srbije prema tom problemu, koji već dugo traje, nije menjao. "Bezbednosne službe treba da rade svoj ustavno definisan posao i da štite državu u bezbednosnom i kontraobaveštajnom smislu. Vi (RSE) ste na to ukazivali i 2023. i institucije nisu nikako odgovorile", kaže Lunić. RSE je u ranijem istraživanju iz 2023. identifikovao trojicu ruskih diplomata koji su svoju diplomatsku misiju u Srbiji započeli nakon što su proterani ili stavljeni na "crnu listu" u zemljama EU, u mesecima nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. RSE je tada utvrdio da je jedan od njih povezan sa jedinicom Federalne službe bezbednosti (FSB) optuženom za sajber napade na američki energetski sektor, a drugi sa Ruskom obaveštajnom službom za spoljne poslove. Jedan od njih je i dalje ruski diplomata u Srbiji. Mediji otkrili identitet diplomateMinistarstvo spoljnih poslova Bugarske proteralo je krajem aprila 2021. još jednog ruskog diplomatu. To je bilo, kako su naveli u saopštenju od 29. aprila, jedno u nizu proterivanja, a ruski ambasador pozvan je na razgovor. Iako Ministarstvo nije objavilo njegov identitet, to su učinili bugarski mediji. Privatna informativna agencija Zona News i bugarski javni servis objavili su dva dana kasnije da je reč o potpukovniku Aleksandru Krasiju, koji je bio pomoćnik ruskog vojnog atašea. Zona News je navela da je to saznala "iz svojih izvora" i kasnije saopštila da je javni servis od njih preuzeo tu informaciju bez navođenja izvora. Ta agencija je objavila da Krasij mora da napusti Bugarsku najkasnije do 5. maja. Krasij je, prema navodima Bugarske nacionalne televizije, postao diplomata te zemlje krajem 2020, a u Bugarsku stigao početkom 2021. Navodi se i da je tokom četvoromesečnog boravka imao jedan javni događaj - u ime ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua dodelio je Orden aktivisti udruženja "Rusofil" u Bugarskoj. Na sajtu tog udruženja objavljena je vest sa tog događaja, kao i fotografija Krasija sa njenim članovima. RSE nije dobio odgovor Bugarske nacionalne televizije i Zone News kako su utvrdile da je Krasij proterani diplomata, a o njegovom proterivanju iz Bugarske nije stigao odgovor ni iz udruženja "Rusofil". Iz Bugarske u SrbijuNešto više od godinu dana od proterivanja, Krasij je fotografisan na događaju državnog Univerziteta odbrane u Beogradu. Fotografisan je među nastavnicima i polaznicima na usavršavanju u Školi nacionalne odbrane, vojnoškolske ustanove. RSE je tu identifikovao Krasija, između ostalog, i na osnovu oznake na uniformi koju je nosio na događaju i na kojoj piše – "A.A.Krasii". Ime Aleksandra Krasija prvi put se pojavljuje 2026. na diplomatskoj listi, zvaničnom popisu stranih diplomata koji se periodično ažurira, a koji objavljuje Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Iste godine, RSE ga je identifikovao na dva događaja u Beogradu. U aprilu je prisustvovao polaganju venaca uoči zasedanja Međuvladinog srpsko-ruskog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju. Nekoliko nedelja kasnije, u maju, fotografisan je u šetnji "Besmrtnog puka", ceremoniji koja je nastala u je Rusiji 2012. godine u znak sećanja na poginule borce Crvene armije u Drugom svetskom ratu. Iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Ambasade Rusije nije stigao odgovor na upit RSE za komentar o diplomatskoj misiji Krasija u Srbiji. Proterivanje usred istrage o eksplozijama i trovanjuKrasij je proteran iz Bugarske usred istrage u kojoj je šest ruskih državljana optuženo za umešanost u seriju eksplozija tokom deset godina. Bugarski tužioci saopštili su tada da postoji "razumna pretpostavka" da su eksplozije koje su potresle četiri skladišta i proizvodne pogone u Bugarskoj između 2011. i 2020. godine povezane sa trovanjem bugarskog trgovca oružjem Emiliana Gebreva 2015. godine, kao i sa eksplozijom u češkim skladištima municije 2014. godine. Portparolka Kancelarije generalnog tužioca saopštila je tada da se može zaključiti da je "svrha akcija ruskih građana bila da se prekine isporuka specijalnih proizvoda Gruziji i Ukrajini". Trgovac oružjem Emilian Gebrev je 2015. godine tokom večere u restoranu u Sofiji počeo da povraća, posle čega je prebačen u vojnu bolnicu, gde je imao intenzivne halucinacije i pao u komu. Njegov sin se takođe iznenada razboleo, kao i direktor Gebrevljeve kompanije za trgovinu oružjem EMCO. Gebrev se na kraju oporavio. Ceo slučaj istražitelji su tada povezali sa Češkom. Ta zemlja je 2021. optužila rusku vojnu obaveštajnu službu GRU da stoji iza diverzije u oktobru 2014. godine u gradu Vrbetice u kojoj je eksplodiralo 50 tona uskladištene municije i poginule dve osobe. Iz tužilaštva u Bugarskoj nisu odgovorili RSE dokle je stigla spomenuta istraga i da li je njom obuhvaćen i ruski diplomata Aleksandar Krasij. Adresa ruskih obaveštajacaNa veze Krasija sa ruskom vojnom obaveštajnom službom ukazuju njegove adrese, saznaje istraživačka jedinica RSE na ruskom jeziku. U većini procurelih ruskih baza podataka, uključujući, na primer, bazu državnih usluga "Gosuslugi", evidenciju jedne od najvećih privatnih laboratorija u Rusiji "Gemotest" i bazu podataka zdravstvenog osiguranja, Krasij kao svoju kućnu adresu navodi Pasaž Devojačkog Polja 4 u Moskvi. Nije reč o stambenoj zgradi, već o sedištu Kombinovane akademije kopnene vojske Oružanih snaga Ruske Federacije, jedne od ključnih ruskih vojnih obrazovnih institucija. Čini se da je Krasij svoju stvarnu adresu naveo samo u nekoliko navrata. Jedan takav slučaj bio je kada je podnosio zahtev za takozvane "kovid propusnice" uvedene 2020. godine, koje su bile neophodne za kretanje po Moskvi tokom lokdauna i za koje su podnosioci zahteva morali da navedu polaznu i krajnju tačku putovanja. U svih pet propusnica koje je Krasij dobio u proleće 2020. godine, kao polazna tačka navedena je adresa u ulici Maršala Birjuzova: jednom bez broja zgrade, jednom kao broj 2, jednom kao broj 7 i dva puta kao broj 4. Prema navodima istraživačkih novinara, na poslednjoj od tih adresa nalazi se dom namenjen smeštaju porodica oficira koji studiraju na takozvanom "Konzervatorijumu", odnosno Vojno-diplomatskoj akademiji. Mnogi budući obaveštajni oficiri i operativci ruskog GRU-a završili su ovu akademiju i živeli na toj adresi, uključujući i Anatolija Čepigu, koji je učestvovao 2018. u pokušaju trovanja ruskog dvostrukog agenta Sergeja Skripalja u Solsberiju u Engleskoj. S obzirom na to da je, prema pisanju bugarskih medija, Krasij krajem 2020. godine već bio raspoređen u ruski konzulat u Bugarskoj, izgleda da je njegov angažman tamo usledio neposredno nakon završetka studija na "Konzervatorijumu". Prema procurelim podacima, Krasij je gotovo dve godine, od 2013. do 2015, proveo u mestu Gorni u Zabajkalskom kraju Rusije. Gorni je jedan od oko 40 zatvorenih ruskih gradova, što znači da je za ulazak u ovaj grad potrebna dozvola. Gorni je zatvoren jer se u njemu do 2002. godine nalazila 4. strateška raketna divizija Strateških raketnih snaga Rusije. Divizija je kasnije rasformirana, a prema zvaničnim informacijama, u Gornom se danas nalazi nekoliko jedinica 29. kombinovane armije Oružanih snaga Rusije, od kojih nijedna nije povezana sa strateškim raketama ili nuklearnim naoružanjem. Ipak, Gorni je do danas zadržao status zatvorenog grada. Ovo nije prvi poznati slučaj da su oficiri GRU-a koji služe u inostranstvu prethodno živeli u zatvorenim vojnim gradovima Rusije. Oficir GRU-a Jurij Mihejev, koji pod diplomatskim pokrićem deluje u afričkim zemljama, živeo je od 2010. do 2015. godine u zatvorenom gradu Ozjorni u Tverskoj oblasti, koji je, poput Gornog, povezan sa Strateškim raketnim snagama Rusije. Još jedan proterani diplomata i dalje u SrbijiKrasij nije jedini ruski diplomata koji se nakon proterivanja iz zemlje Evropske unije našao u diplomatskoj misiji u Srbiji. Stotine ruskih diplomata proterane su iz zemalja članica Evropske unije ili stavljene na "crnu listu" u mesecima nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. RSE je utvrdio da su najmanje trojica tih diplomata postali akreditovani ruski predstavnici u Srbiji, uključujući dvojicu njih sa vezama sa ruskim obaveštajnim službama. Ruske diplomate 2022. nisu proterivane iz Srbije jer, za razliku od većine evropskih zemalja, ta zemlja nije uvela sankcije Moskvi i održava bliske odnose sa Rusijom. Između ostalih, na diplomatskoj listi u Srbiji se nakon proterivanja iz Hrvatske 2022. našao Aleksej Ivanenko. Procurele baze podataka ruske vlade ukazuju da je Ivanenko radio kao "inženjer" za vojnu jedinicu 71330, drugo ime za Centar 16 ruskog FSB-a. Ivanenko je i dalje na poslednjoj objavljenoj diplomatskoj listi Srbije iz septembra. Vlasti u Srbiji nisu reagovali na to istraživanje RSE iz 2023. 'Centar obaveštajnih aktivnosti Rusije'Bivši diplomata Nikola Lunić za RSE kaže da to što "prognane diplomate" svoju bazu pronašle u Srbiji pobuđuje sumnju da je Beograd "centar obaveštajnih aktivnosti Rusije". "Srbija je stvorila prostor u kom Rusija može da zadrži diplomatske kapacitete koje gubi u delu Evropske unije, tako se diplomatski kapaciteti Rusije povećavaju, što po pravilu prati i povećavanje obaveštajnih sposobnosti jedne zemlje", kaže on. Istraživanje RSE iz 2023. pokazalo je da se broj ruskih diplomata povećao između 2022. i 2023. godine, u vreme kada su zemlje EU proterivale diplomate iz Rusije zbog invazije na Ukrajinu. Međutim, broj ruskih diplomata je sada još veći. Na diplomatskoj listi iz septembra 2026. nalazi se 79 ruskih diplomata, dok je 2023. bilo 62. Ranije 'špijunske afere' u SrbijiPrethodnih godina u Srbiji bilo je i više "špijunskih afera" povezanih sa Rusijom. Tužilaštvo u Srbiji trenutno vodi istragu protiv grupe koja se sumnjiči da je "na teritoriji Srbije obezbeđivala i skladištila eksploziv, eksplozivne naprave i dronove, koje je kasnije prebacivala ka zemljama Evropske unije". Viši sud u Subotici, na severu Srbije, osudio je u septembru na godinu dana kućnog zatvora jednu osobu iz te grupe koja se dovodi u vezu sa sabotažama za račun Rusije po zemljama Evropske unije. Taj slučaj istražitelji dovode u vezu sa ruskim obaveštajnim službama i incidentom početkom avgusta na aerodromu Lajpcig/Hale, gde je, u blizini ukrajinskih teretnih aviona pronađen dron s eksplozivnom napravom. Ranije, krajem 2025, tri osobe su osuđene za špijunažu u korist Rusije i izazivanje incidenata prema jevrejskoj i muslimanskoj zajednici u Francuskoj i Nemačkoj. Srpske vlasti nisu odgovorile na pitanja RSE o ovom slučaju. Pred srpskim pravosuđem vodi se još jedan predmet povodom navoda vlasti u Moldaviji da je ruska služba na zapadu Srbije organizovala kamp za borbene obuke za izazivanje nereda pred parlamentarne izbore u Moldaviji krajem septembra 2025. Bez pravosudnog epiloga ostala je "špijunska afera" iz 2019. Tada je objavljen snimak na kom se navodno vidi kako ruski obaveštajac daje novac jednom penzionisanom pripadniku Vojske Srbije. Snimak je, prema rečima najviših zvaničnika Srbije, napravljen skoro godinu dana ranije, decembra 2018. godine. Tadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić se zbog toga 2019. sastao sa ambasadorom Rusije u Beogradu Aleksandrom Bocan-Harčenkom, nakon čega je konstatovao da je za njega afera s ruskim obaveštajcem u Srbiji zatvorena. Saradnja na tekstu: Jelena Janković, Dušan Komarčević

Bivši predsjednik posljednje Državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozar Marović (71) slobodan je nakon što je nastupila apsolutna zastara izvršenja zatvorske kazne na koju je bio osuđen zbog organizovanog kriminala. Kazna zatvora na koju je osuđen u Crnoj Gori prije deset godina zbog niza optužbi za korupciju u Budvi zastarjela je, rekao je Zdravko Begović, jedan od Marovićevih advokata, Radio-televiziji Crne Gore. Marović je i nekadašnji visoki funkcioner Demokratske partije socijalista (DPS). Apsolutna zastara nastupila je 10. oktobra za izvršenja zatvorske kazne u trajanju od tri godine i devet mjeseci. Nastupanjem apsolutne zastare prestaje mogućnost izvršenja izrečene zatvorske kazne, što znači da Marović više ne može biti upućen na izdržavanje kazne na osnovu presude. Time su sve potjernice protiv njega ukinute, a on je zvanično postao slobodan čovjek bez pravnih prepreka za kretanje. Srbija ignorisala zahtjeve za izručenjeNakon što je priznao da je bio vođa kriminalne grupe, Marović je po izlasku iz šestomjesečnog pritvora u maju 2016. umjesto na odsluženje kazne otišao u Beograd zbog liječenja od depresije. To su više puta saopštili njegovi advokati. Više se nije vraćao u Crnu Goru, koja je u maju 2017. za njim raspisala Interpolovu potjernicu. Dvije države, Srbija i Crna Gora su 2011. potpisale Ugovor o međusobnom izručenju sopstvenih državljana, koji predviđa izručenje lica koja se terete za teška krivična djela, organizovani kriminal, korupciju i djela protiv čovječnosti i ratnih zločina. I Evropska konvencija o ekstradiciji obavezuje Srbiju na izručenje. U slučaju Marovića ovaj sporazum nije primijenjen. Za šta je osuđen MarovićMarović je uhapšen u decembru 2015. a pet mjeseci kasnije 17. maja 2016. izašao je iz pritvora u Spužu nakon što je priznao da je bio šef organizovane kriminalne grupe, koja je Budvu oštetila za više desetina miliona eura. Osuđen je na tri godine i devet mjeseci zatvora i da državi plati odštetu od 1,1 milion eura i 100 hiljada eura u humanitarne svrhe. Marović taj novac nije uplatio u budžet, pa je mu je Viši sud u Podgorici tu kaznu zamijenio kaznom zatvora od godinu dana. Od aprila 2022. Svetozar Marović je na crnoj listi Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAC).

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je medijska scena u Srbiji uoči izbora 25. oktobra. Sagovornici su bili Aleksandra Krstić, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu i Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Bilo je reči o tome kako režimski mediji u Srbiji, a oni su u velikoj većini, posvećuju ogroman prostor promociji Aleksandra Vučića koji se kandiduje za premijera, da li narod veruje u svakodnevne laži koje o kandidatima sa studentske liste šire režimski mediji pokušavajući da ih predstave nasilnicima i kako je Telekom uspeo da obezbedi da se televizije portala, koje šire mržnju prema kritičarima režima, vide u svakom selu u Srbiji. Razgovaralo se i o tome u čemu se razlikuje sadašnje disciplinovanje medija koji ne odgovaraju vlasti od onoga kako je to rađeno u Miloševićevo vreme, kako novi vlasnik Nove Pedro Vargas iz portugalske kompanije Alpac Capital pokušava da u portal Nova dovede nove urednike i novinare iz režimskih medija, da li Vargas ima neke obaveze prema Vučiću i da li će, ako režim preuzme Novu, N1, Danas i Radar, zavladati potpuni medijski mrak u Srbiji. Omer Karabeg: Kako se mediji u Srbiji ponašaju uoči izbora? Koliko su u njima zastupljeni kandidati vladajuće stranke, a koliko kandidati studenata i opozicije? Postoje li pravila koja to regulišu? Aleksandra Krstić: Pravila postoje. Zakon o elektronskim medijima i drugi medijski zakoni propisuju da predstavljanje kandidata i izbornih lista mora da bude ravnopravno na svim medijima. Pogotovo na televizijama sa nacionalnim pokrivanjem. Međutim, ono čemu svedočimo poslednjih meseci, a ne samo poslednjih meseci, već i proteklih desetak godina, je zatvaranje televizija sa nacionalom frekvencijom za sva mišljenja koja kritikuju režim. A da ne govorim o tome da su predstavnici Studentske liste, kao novog političkog aktera na našoj sceni, potpuno zanemareni i na javnom medijskom servisu kao i na drugim televizijama sa nacionalnim pokrivanjem. Željko Bodrožić: Radio televizija Srbije i druge televizije sa nacionalnom frekvencijom i dosada su u potpunosti bile u službi vladajuće stranke, odnosno ličnosti Aleksandra Vučića, ali sada toj servilnosti nema granica. Vučićeva predizborna kampanja traje neprestano, a posebno je pojačana letos kada je tadašnji predsednik države svaki dan obilazio sela Srbije čemu su televizije sa nacionalnom pokrivenošću davale ogroman prostor. Trećinu vremena u dnevnicima RTS-a zauzeo je Vučić, a ostatak funkcioneri njegove stranke. Studentska i opozicione liste uopšte se ne vide, a, ako se i pojave, onda je to u negativnom kontekstu. Ni to režimu nije dovoljno već je Telekom, mimo zakona i odluke Saveta REM-a, u zemaljske kanale uvrstio Informer i druge tabloidne televizijske trovačnice, pa su oni sada vidljivi u svakom selu u Srbiji i mogu se uhvatiti na običnoj anteni. Laži i nasiljeOmer Karabeg: U ovim predizbornim danima čujemo gomilu laži sa režimskih medija o kandidatima studenata. Ide se dotle da se falsifikuju dokumenti kako bi se naškodilo njihovom ugledu. Da li će se laganje isplatiti vladajućoj stranci? Aleksandra Krstić: Dominira nasilni narativ koji vređa i diskredituje kandidate sa studentske liste. A prema pravilniku REM-a i važećim zakonima na televizijama ne sme biti bilo kakve diskreditacije ili negativne kampanje protiv bilo kog učesnika u izbornoj trci. U isto vreme imate serijale, koje režimski mediji nazivaju dokumentarnim, a to je u stvari propaganda protiv ljudi koji se nalaze na studentskoj listi. U tim video uradcima, koji se šire po različitim sajtovima, kandidati sa studentske liste se nazivaju špijunima i izdajnicima i povezuju sa kriminalnim grupama iz Crne Gore, Nemačke i Velike Britanije. Nasilje je glavni motiv režimske kampanje. Omer Karabeg: Da li je moguće da građani veruju silnim lažima koje se sa režimskih medija šire o studentskim kandidatima? Željko Bodrožić: Nažalost, moguće je. Ja živim u selu pored Kikinde - tamo sam kad nisam u Beogradu - i mogu da kažem da to prolazi kod mnogih ljudi pošto su im dostupni jedino televizijski kanali koji su pod kontrolom režima tako da oni nemaju druge izvore informacija. Oni često ponavljaju ono što čuju na tim televizijama, pominju nekakve strane sile, najviše se pominje Hrvatska kao neki arhineprijatelj, a studenti i opozicija se nazivaju ustašama. Došli smo dotle da pristalice režima svoje sugrađane nazivaju ustašama. Toliko se puta to ponavlja u režimskih medijima da oni u to veruju. Pod krinkom profesionalizmaOmer Karabeg: Čini mi se da je krenulo gušenje ono malo nezavisnih medija u Srbiji kao što su Nova i N1 i njihovi portali. Njihov novi vlasnik, portugalska kompanija Alpac Capital, postepeno ih davi. Najpre su skinuli popularnu satiričnu emisiju "24 minuta", a sada nastoje da im dovedu urednike i novinare iz režimskih medija. Aleksandra Krstić: To je vrlo sofisticirani pritisak. Za razliku od nekih ranijih vremena, kada se to radilo mnogo direktnije, ovde je reč o "finim" metodama pritiska na medije koji su nezavisni i koji jedini izveštavaju o studentskim protestima i građanskim inicijativama. Jedino ste u tim televizijama i medijima mogli da čujete kritičke glasove koji nikada nisu dobili prostor na mainstream medijima. Te televizije su prenosile ono što se dešava na ulici za razliku RTS-a koji nam uvek predstavlja idealizovanu sliku stvarnosti, pa jedan moj kolega kaže da bi voleo da živi kao u Dnevniku 2 RTS-a. Ali ovo što se sada dešava sluti na tragičan kraj nezavisnih medija. Počelo je prodajom tih televizija i čitave kompanije koja ih je posedovala. Sada vidimo da se u te televizije na takozvane debate dovode SNS političari i visoki funkcioneri vlasti. To mi liči na fasadu i dekor demokratije. Pravi se privid pluralizma pred međunarodmom javnošću da bi se pokrilo nasilje koje dominira na režimskim televizijama. Omer Karabeg: Da li se to radi pod pritiskom novog vlasnika portugalske kompanije Alpac Capital? Aleksandra Krstić: Naravno. Toga nije bilo u ranijim predizbornim kampanjama. Ovo što sada gledamo je inscenirana politička debata dok u isto vreme na režimskim televizijama imamo potpunu dominaciju vladajućeg narativa. Omer Karabeg: Mene sve ovo podseća na Miloševićevo vreme kada je januara 1993. tadašnji generalni direktor Radio Televizije Srbije Milorad Vučelić poslao na prinudni odmor 1500 zaposlenih u Televizijama Beograd i Novi Sad. Umesto njih došli su podobni koji su sprovodili Miloševićevu propaganda. Ovo što sada radi Alpak Capital je mnogo lukavije, oni to rade postepeno, korak po korak, ali namera je ista - da se dovođenjem podobnih novinara Nova i N1 pretvore u režimske medije. Mislite li da je to krajnji cilj? Željko Bodrožić: Nažalost da. To je paradoksalno. Mi smo zemlja koja je u procesu pridruživanja Evropskoj uniji i mislim da većina građana gleda prema Evropi kao prema nečemu što je ideal, a novi vlasnici ne dolaze iz Rusije ili Kine nego iz evropskih zemalja ovog puta iz Portugalije koja je članica Evropske unije. U razgrađivanju Nove i N1 učestvuju i neki poznati novinari, medijski eksperti. Ovo što sada radi gospodin Brent Sadler, nekada slavno ime CNN-a, je disciplinovanje nezavisnih medija pod krinkom da on želi profesionalne i neutralne medije. Prvi dan kada je došao u redakciju N1 bilo bi normalno da ih je upitao da li su bezbedni jer ima toliko napada na novinare N1 i Nove da bi svako ko imalo drži do novinarstva prvo to upitao umesto da im priča da nisu profesionalni i da pošto poto moraju da u studio dovode naprednjake, one iste koji su ih poslednjih 10 godina iz dana u dan kriminalizovali. Vargas i VučićOmer Karabeg: Pedru Vargasu iz Alpac Capitala, novom vlasniku Nove, N1, Danasa i Radara, se očigledno žuri da promeni njihovu uređivačku politiku. Ovih dana je u redakciju portala Nova doveo novog glavnog urednika Marka Stjepanovića, bivšeg glavnog urednika Blica, i njegovu zamenicu urednicu Informativnog programa Blic televizije Ivanu Mastilović Jasnić. Novinari i zaposleni na portalu i u novinama odbili su da s njima sarađuju do kraja parlamentarnih i predsedničkih izbora. Zašto se gospodinu Vargasu toliko žuri? Da li ima neke obaveze prema Aleksandru Vučiću? Željko Bodrožić: Mislim da se pre svega žuri Aleksandru Vučiću jer želi da nedelju 25. oktobra dočeka bez ijednog nezavisnog i slobodnog medija koji dopire do velikog broja ljudi. A portal Nova ima veliku čitanost. Očigledno im se ljulja stolica čim su se odlučili na ovakav korak za koji su znali da će izazvati pobunu i u redakciji i u javnosti. Izvesno je da se radi o dogovoru koji podrazumeva velike pare i zato novi vlasnik želi da što preuzme sve te nezavisne medije. Omer Karabeg: Zanimljivo je da su se odlučili za bivše i sadašnje novinare Blica. Zašto baš Blic? Željko Bodrožić: Blic je u protekloj deceniji sam sebe srozao tako što je promenio uređivačku politiku i lišio se velikog broja novinara koji su zbog toga otišli u nezavisne medije. Portal Blica, koji je nekada bio ubedljivo prvi i najčitaniji portal u Srbiji, sada je deo propagandne mašinerije vladajuće stranke, odnosno Aleksandra Vučića, ali to je mekša varijanta SNS propagande gde nema teške kriminalizacije studenata, opozicije i kritičara režima. Kuvanje žabeOmer Karabeg: Da li je izbor ljudi iz Blica za nove šefove portala Nova u skladu sa strategijom novog vlasnika da se nezavisni mediji dave sofisticirano, korak po korak a ne oštrim rezovima kao što je to radio Milorad Vučelić u Miloševićevo vreme? Željko Bodrožić: Tačno tako. To je ono kuvanje žabe, dave vas polako. Pobuna studenata i građana u Srbiji uticala na to da se cela ta transakcija uspori i da novi vlasnik vrši promene korak po korak, a ne drastičnim rezovima. Omer Karabeg: Operacija gušenja nezavisnih medija verovatno je debelo plaćena parama građana Srbije, ali bojim se da nikada nećemo saznati koliko je to koštalo. Željko Bodrožić: Mađarska nam nakon promene vlasti otvara put u tim istragama. Očigledno je da veliki deo navodnih investicija iz inostranstva, a tu pre svega mislim na arapske investicije, služe kao maska za privatne investicije ljudi iz vlasti ili bliskih vlasti. Tako da mnogi sumnjaju da je gospodin Vargas stvarni vlasnik Alpac Capitala jer je nešto slično radio u Mađarskoj gde je imao dobru saradnju sa Orbanovim režimom. EU licemerjeOmer Karabeg: Ostavimo na stranu privatne kompanije iz zemalja Evropske unije i njihovu glad za profitom. Ali kako je moguće da Evropska komisija sve to mirno posmatra? Zar se niko u Briselu nije zapitao kako je moguće da Alpac Capital, relativno nepoznata portugalska medijska kuća, kupi od United medija tolike televizije i portale u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Sloveniji za svega 30 miliona eura. I poslednjem laiku je jasno da tu nisu čista posla, a oni ćute. Aleksandra Krstić: Evropska unija je i do sada u brojnim slučajevima ćutala i nije reagovala. To je licemerno ponašanje. Mnoge nevladine organizacije iz Srbije, medijska i novinarska udruženja, organizacije civilnog društva pisale su i bile uključene u različite izveštaje koji su odavde išli kao neka vrsta alarma i obaveštenja Evropskoj unije o tome šta se dešava sa srpskim medijima ne samo poslednjih godinu-dve, već u poslednjih 10 godina naročito kada je reč o fizičkoj bezbednosti novinara i diskreditaciji njihovog ličnog i profesionalnog integriteta. Umesto konkretnih koraka da se zaštite nezavisni novinari i slobodni mediji iz Brisela su stizale one čuvene floskule Evropske komisije i da oni sa zabrinutošću posmatraju razvoj događaja. Željko Bodrožić: Neki dan je šef Evropske delegacije u Beogradu Andreas von Beckerath izjavio da će predstojeći izbori biti lakmus test za to koliko Srbija poštuje demokratske principe. Ne trebaju mu izbori kao lakmus test. Mogao je dva dana da sedi pred televizorom i utvrdi da ovde ne postoji D od demokratije, naročito u poslednje vreme kada je vlast podivljala u panici od pobune građana i studenata. Ne znam kakvo to treba istraživanje da bi se utvrdilo da se u Srbiji ne poštuju demokratski principi i da je ovo zarobljena država. Dan DOmer Karabeg: Ako režim preuzme N1, Novu, Danas i Radar, a to je cilj cele operacije, da li će zavladati potpuni medijski mrak u Srbiji? Aleksandra Krstić: Medijski mrak je kod nas odavno prisutan. Imamo samo male svetiljke, ja bih rekla baklje i signalne rakete koje svetle u ponoć. To su televizije o kojima govorimo i malobrojni štampani i onlajn mediji koji su nezavisni. Svima njima preti nestajanje. Htela bih posebno naglasiti da širenjem straha i nasilja, s jedne strane, i iscrpljivanjem medijskog prostora bukom i kakofonijom, s druge strane, vlast želi da kod građana stvori osjećaj da su svi isti i da proizvede neku vrstu rezignacije i odustajanja od učešća u političkom životu. To je glavna ideja. Poslednjih petnaestak dana televizije sa nacionalnim pokrivanjem šire priču da su svi ljudi sa Studentske liste, naročito prvi na listi doktor Ilija Srdanović, nasilnici i da su imali nasilnu prošlost. Tom pričom nastoje da zatrpaju vlastito nasilje, a cilj je da se građanima poruči - svi isti, ne treba da izdaješ da glasaš. Ali nadam se da ćemo uspeti da se iz toga izvučemo i da ćemo masovno da izađemo na izbore 25. oktobra. Željko Bodrožić: Slažem se da je kod nas već dugo medijski mrak. Sada je finale onoga što nam se dešava u poslednjoj deceniji i po. Mnogi ljudi su prešli na alternativne izvore informisanja, na internet i to je sada spas u ovom vremenu kada je pitanje da li će preživeti ovo malo nezavisnih medija ili će ih novi vlasnici pretvoriti u režimske. Na izborima 25. oktobra odlučuje se da li će osvanuti bolji dani ili ćemo zapasti u još veći glib. Jer ova vlast ne želi slobodu medija i kritičko izveštavanje, nego da ima monopol i da samo njihova istina bude u javnom prostoru. Zato je 25 oktobar dan D za građane Srbije i verujem da će, ako sve bude kako očekujemo, nezavisni novinari odahnuti jer je pritisak ogroman, mnogima je ugrožena bezbednost i žive u strahu svih ovih godina.

Evropski parlament primio je formalni poziv iz Srbije da pošalje posmatračku misiju na predstojeće izbore, koji će se održati 25. oktobra, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz izvora u toj instituciji. Poziv je uputila vršiteljka dužnosti predsednika Republike Ana Brnabić. U proceduralnom smislu, rok za dobijanje poziva istekao je 8. oktobra, kada je održana Konferencija predsednika. Evropski parlament je, međutim, bio spreman da poziv iz Srbije sačeka najkasnije do ponedeljka, 12. oktobra, kako bi poslao posmatračku misiju. Konferencija predsednika, koja okuplja predsednicu Evropskog parlamenta i šefove političkih grupa, odlučila je 8. oktobra da se paralelno započne neophodno planiranje misije, kako bi pripreme mogle da se nastave ako misija bude potvrđena na vreme. Posmatračku delegaciju činiće sedam poslanika. Evropski parlament je poslednji put posmatrao izbore u Srbiji tokom vanrednih parlamentarnih izbora 17. decembra 2023. Tadašnja misija imala je pet poslanika i delovala je u okviru međunarodne posmatračke misije pod vođstvom OEBS-a/ODIHR-a. Prema opisu Evropskog parlamenta, delegacija se u danima pre izbora sastaje sa šefom Misije EU za posmatranje izbora (ili šefom misije OEBS-a/ODIHR-a), izbornim vlastima, kandidatima, kao i predstavnicima civilnog društva i medija. Na dan izbora, članovi delegacije posmatraju otvaranje, glasanje i zatvaranje odabranih biračkih mesta, kao i brojanje glasova na njima. Potom mogu da prate glasačke kutije do centara za unos i obradu rezultata i da posete te centre. Na kraju iznose sopstvena zapažanja i zaključke.

Za Vladu Kosova prisustvo Milana Radoičića predizbornom skupu izborne liste na čijem je čelu donedavni predsednik države, Aleksandar Vučić, je "dokaz koji potvrđuje da je teroristički napad u Banjskoj, u opštini Zvečan, planirala, finansirala i organizovala država Srbija". To je iz Vlade Kosova saopšteno za Radio Slobodna Evropa (RSE), aludirujući na napad na policiju u selu Banjska na severu Kosova i ubistvo policajca iz 2023. godine, za šta je Radoičić priznao odgovornost. Radoičić, za kojim je Kosovo u proteklim godinama raspisalo pet poternica a SAD i Velika Britanija ga sankcionisale zbog veza sa međunarodnim kriminalom, u petak, 9. oktobra bio je na mitingu Vučićevih snaga u Kragujevcu, kako se vidi na snimcima televizije N1. Na istom skupu se pojavio i Vučićev sin, Danilo Vučić. U Vladi Kosova podvlače i da bi prisustvo Radoičića na predizbornom skupu SNS-a uz sina Aleksandra Vučića "trebalo biti alarm za EU i druge zapadne zemlje". "Ne samo da država Srbija ne izručuje Milana Radoičića našim vlastima kako bi odgovarao pred našim pravosuđem, ne samo da ga tamošnje vlasti ne gone, već on čak prati i obezbeđuje sina bivšeg predsednika Srbije", navodi se u odgovoru Vlade Kosova. RSE se obratio Srpskoj naprednoj stranci za komentar oko prisustva Radoičića na skupu u Kragujevcu. Odgovor se čeka. Kakva je uloga Radoičića u SNS?Ovo nije prvi put da se lica sa optužnice kosovskih institucija nalaze u blizini Aleksandra Vučića kao podrška. Istraživanje RSE je ranije pokazalo da je u grupi, koja se uz jedinice Policijske brigade nalazila u blizini zgrade Predsedništva Srbije, bio i Vladimir Vučetić. On je jedan od 45 osoba koje kosovsko tužilaštvo tereti za napad u Banjskoj. Nezavisna ekspertkinja za bezbednosna pitanja, Maja Bjeloš, u izjavi za RSE ocenjuje da je prisustvo Milana Radoičića na predizbornom skupu SNS-a, uz Danila Vučića, za cilj imalo da "zastraši političke protivnike". "Pre svega da zastraši simpatizere Studentske liste. Ujedno govori o političkim vezama i zaštiti koju najviši državni funkcioneri i porodica Vučić pružaju čoveku osumnjičenom za umešanost i organizovanje grupe koja je izvršila ubistvo (srpskog političara Olivera) Ivanovića i napad na kosovsku policiju u Banjskoj", navodi ona. Inače, na predstojećim izborima u Srbiji, Studentska lista "Studenti pobeđuju" smatra se glavnim konkurentom Srpskoj naprednoj stranci. Ova lista je nastala iz antivladinog studentskog pokreta, koji gotovo dve godine organizuje proteste širom Srbije, a vlasti optužuje za "korupciju i urušavanje institucija". Milan Radoičić i napad u BanjskojMilan Radoičić je priznao da je bio na čelu oružane grupe Srba koja je izvršila napad u Banjskoj 24. septembra 2023. godine, kada je ubijen kosovski policajac Afrim Bunjaku, a potom u razmeni vatre i trojica napadača. Tada je podneo ostavku na mesto potpredsednika Srpske liste, vodeće stranke Srba na Kosovu koja je formirana uz podršku Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića. Kosovo je Srbiju optužilo da stoji iza ovog napada, što je zvanični Beograd negirao. Trojica od 45 optuženih za napad u Banjskoj kod Zvečana na severu Kosova osuđena su pred kosovskim pravosudnim organima, dok se ostali, uključujući Radoičića, nalaze u bekstvu. Veruje se da su svi na slobodi u Srbiji. Kakav je status Radoičića u Srbiji?U Srbiji u slučaju Banjske još nije podignuta ni optužnica, uprkos pozivima EU, SAD i NATO-a, kao i obećanjima bivšeg predsednika Aleksandra Vučića da će odgovorni biti procesuirani. RSE se obratio Višem javnom tužilaštvu u Beogradu sa upitom o statusu istrage slučaja Banjska, o tome da li se istraga protiv Radoičića i dalje vodi, te da li je na snazi mera da se on dva puta mesečno javlja policiji. Na odgovor se čeka. Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti od napada u Banjskoj odbija dijalog na visokom političkom nivou sa Srbijom dok se Radoičić ne procesuira i isporuči Prištini. RSE se obratio Evropskoj uniji za komentar o prisustvu Milana Radoičića na skupu u organizaciji Srpske napredne stranke, ali se na odgovor čeka. EU je inače na treću godišnjicu napada u Banjskoj pozvala da odgovorni za napad budu suočeni s pravnim posledicama i izrazila žaljenje što Srbija do danas nije preduzela neophodne korake da privede i procesuira osobe koje se nalaze u Srbiji. Portparol Evropske komisije potvrdio je da je visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kallas pokrenula ovo pitanje tokom susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku. Kako je Vučić govorio o Radoičiću?Aleksandar Vučić je krajem juna ove godine, sa funkcije predsednika države, rekao da Milan Radoičić nije kriminalac, odnosno da poternica za njim nije raspisana zbog kriminala, već zbog Kosova. U to vreme su se u javnosti pojavile informacije da Radoičića i Zvonka Veselinovića, koji je takođe pod sankcijama SAD i Velike Britanije, čuva Žandarmerija, ali su vlasti tako nešto demantovale. Bivši predsednik Srbije je Radoičića ranije opisivao kao "borca za slobodu", navodeći da "nije cvećka", ali da je spreman "da se bori za srpski narod na Kosovu". Osim za napad u Banjskoj, Milan Radoičić se na Kosovu dovodio u vezu sa ubistvom srpskog političara Olivera Ivanovića, a za njim je raspisano i pet poternica, pored ostalog i zbog postavljanja barikada u četiri opštine sa srpskom većinom na severu 2022. godine i zastrašivanja svedoka u slučaju Brezovica, koji se tiče korupcije i nelegalne gradnje. Aprila 2025. Kosovo je za Radoičićem raspisalo i poternicu zbog sumnje da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva u regionu Đakovice, a Specijalno tužilaštvo je u avgustu ove godine podiglo i optužnicu u ovom slučaju.

Nekada jedna od ključnih tema na kojoj se gubila ili dobijala vlast. Deceniju i po kasnije, odnos prema Evropskoj uniji, nije među centralnim porukama biračima u predizbornoj kampanji u Srbiji, kandidatu za članstvo u EU. U zemlji koja je od nekadašnjeg predvodnika u evropskim integracijama pala skoro na njihovo začelje, samo jedna izborna lista referiše na Evropsku uniju. "Evropska Srbija", čiju okosnicu čine Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa i Srce Zdravka Ponoša, svoju kampanju zasniva na potrebi članstvu u EU. Kod ostalih, uključujući i stranke vlasti, to nije glavna tema. Srbija poslednjih pet godina nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o pridruživanju sa EU. Zastoj je usledio, jer se Srbija nije pridružila sankcijama koje je Evropska unija uvela Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, kao i zbog nazadovanja u vladavini prava. Posledica toga je da Srbije nema u mapi puta u procesu pristupanja koju Evropska komisija priprema za najnaprednije zemlje. Među njima su Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija. Birači u Srbiji izlaze 25. oktobra na vanredne parlamentarne izbore. Raspisivanju izbora prethodili su višemesečni masovni protesti na kojima se zahtevala odgovornost zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. kada je život izgubilo 16 osoba. Zašto je EU sada (ne)bitna?Doskorašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić u trci je za premijera dok predvodi listu Srpske napredne stranke "Ujedinjena Srbija". Ta stranka je sa svojim koalicionim partnerima na vlasti prethodnih 14 godina. Vučić poručuje da će Srbija, ukoliko pobedi ta lista, nastaviti da vodi "samostalnu i nezavisnu politiku koja znači put ka Evropi, ali i čuvanje nacionalnih interesa". Prilikom raspisivanja izbora ocenio je i da je Srbija izabrala "dobar evropski put uz očuvanje tradicionalnih prijateljstava, nacionalnog ponosa i dostojanstva". Vučić je tokom prethodne decenije vodio politiku balansiranja između Zapada i Istoka. Iako je ponavljao da je Srbija na putu evropskih integracija, poslednjih godina je intenzivno osnaživao saradnju sa Kinom, a nije odustajao ni od veza sa Rusijom. "Vučić ne govori nešto naročito o EU zato što mu to ne ide u prilog, jer oni su ti koji su zaustavili evropske integracije Srbije", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) politikolog i univerzitetski profesor Duško Radosavljević. Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o pridruživanju sa EU. Ni kod glavnog Vučićevog rivala studentske liste "Studenti pobeđuju" u programu nema članstva Srbije u EU. Među 11 tačaka navode se, između ostalog, borba protiv korupcije, nezavisnost pravosuđa, reforma policije, sloboda medija. Predstavnici studentske liste kažu da je njihov fokus trenutno na unutrašnjem uređenju Srbije, a da će se o pitanjima poput EU razmatrati nakon promena vlasti. Politikolog Duško Radosavljević kaže da je studentska lista odredila kao cilj "rušenje Vučića" i stvaranje uslova za rekonstituisanje države. "A kad se država iole rekonstituiše da se izađe sa političkim programima", dodaje Radosavljević. Naim Leo Beširi iz nevladinog Instituta za evropske poslove navodi za RSE da ono za šta se zalaže studentska lista spada u vrednosti EU. "I nisu studenti trčali ni vozili bajs do Moskve ili recimo Egipta, nego su trčali i vozili bajs do glavnih evropskih gradova, Brisela i Strazbura", naveo je. On dodaje da politike za koje se studentska lista zalaže u svom programu nije moguće sprovesti bez EU kao partnera. Istovremeno su studenti u blokadi u toku izborne kampanje objavili da su protiv uvođenja sankcija Rusiji. To su obrazložili time da sankcije bilo kojoj državi ne doprinose rešavanju političkih i bezbednosnih izazova, "posebno imajući u vidu sopstveno iskustvo i direktnih implikacija tih mera na lokalno stanovništvo". Nasuprot njima, lista "Evropska Srbija" jeste za potpuno usaglašavanja spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom i uvođenje sankcije Rusiji. Predstavnici "Evropske Srbije" poručuju da im je cilj da Srbiju vrate na ozbiljan evropski put i da do 2030. završe posao koji "ova vlast godinama odlaže". Evroskepticizam kao temaNa drugoj strani, EU je tema izbornih lista koje čine evroskeptične stranke. Tako se predstavnici liste "Autentične desnice", koju predvodi Nova Demokratska stranka Srbije, zalažu za saradnju sa EU, ali su protiv članstva. Oni poručuju da "neće da im Brisel bude glavni grad". Među porukama u kampanji predsednika Novog DSS-a Miloša Jovanovića je i da ulazak Srbije u EU "podrazumeva priznavanje istopolnih brakova". "Stalno imamo neke zalihe gromopucatelnih, rodoljubivih, suverenističkih izjava", kaže politikolog Duško Radosavljević komentarišući poruke evroskeptičnih stranaka. I lista "Alternativa za Srbiju", koju predvodi predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić, ističe se porukama protiv EU. Oni traže prekid pregovora o pridruživanju dok je, kako navode, uslov da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Gajić tokom kampanje poručuje da je "nemoguća politika 'i Kosovo i Evropa'". Vlasti u Srbiji ne priznaju nezavisnost Kosova, ali pod okriljem EU vode dijalog sa Prištinom o normalizaciji odnosa. Napredak u tom dijalogu uslov je i za Srbiju i za Kosovo u evropskim integracijama. Stranke desnice se takođe protive uvođenju sankcija Rusiji. Ne za NATO u kampanjiStranke koje su do sada činile vlast slabo se osvrću na EU, ali poručuju biračima da neće voditi Srbiju u NATO. U spotu liste "Ujedinjena Srbija", na zahtev mladih članova porodice za članstvo u EU i NATO, Vučić koji glumi konobara odgovara "NATO nemamo, ali imamo mir i stabilnost." Srbija je prema deklaraciji Narodne skupštine vojno neutralna zemlja, ali zemlja sarađuje sa NATO programom Partnerstvo za mir. Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove ocenjuje potenciranje NATO-a na takav način u kampanji kao marketinški trik SNS-a. "Verovatno pokušavaju da sugeriše da drugi, uključujući i studentsku listu, mogu biti ti koji će se zalagati za članstvo u NATO", naveo je. Beširi kaže da je Srbija najviše sarađivala sa NATO-om upravo u vreme vlasti Aleksandra Vučića. Prva vojna vežba "NATO–Srbija" održana je u maju ove godine na jugu Srbije, kada je oko 600 pripadnika Vojske Srbije i zemalja članica NATO-a razmenjivalo iskustva. Takođe se od 2014. godine održava vojna vežba "Platinasti vuk", koju organizuju Vojska Srbije i Evropska komanda snaga Sjedinjenih Sržava. Na tim vežbama osim SAD učestvuju i pripadnici vojski drugih članica NATO-a. I druga članica aktuelne vladajuće koalicije, Socijalistička partija Srbije, poručuje da se odlučno protivi ulasku u NATO. "Kad su oko vas sve zemlje ili u NATO-u ili u EU, ili i jedno i drugo, u toj situaciji vi ne možete postavljati pitanje, sarađujete sa onima koji su oko vas", navodi Radosavljević. I predstavnici desničarskih stranaka se protive ulasku Srbije u NATO. Studentska lista u svom programu nije se odredila prema NATO-u. Dok su predstavnici liste "Evropska Srbija" prethodnih godina govorili da Srbija ne treba da bude članica NATO-a, ali da treba da sarađuje sa tom vojnom alijansom.

Petočlana delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) boraviće sledeće nedelje u dvodnevnoj predizbornoj poseti Srbiji kako bi procenila izbornu kampanju i politički ambijent uoči prevremenih parlamentarnih izbora, saopštila je u petak ta panevropska institucija. Delegacija koju će predvoditi Italijan Pjero Fasino (Piero Fassino) iz grupe Socijalisti, demokrate i zeleni, 12. i 13. oktobra će se sastati s predsednicom Narodne skupštine i vršiteljkom dužnosti predsednika zemlje Anom Brnabić, srpskom delegacijom u PSSE, kao i s predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova i institucija nadležnih za izbore. PSSE je navela da su zakazani sastanci delegacije sa šefom i članovima Misije OEBS/ODIHR za posmatranje izbora, predstavnicima glavnih parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka i koalicija – i iz vlasti i iz opozicije – koje učestvuju na izborima, kao i s predstavnicima stranaka nacionalnih manjina u Skupštini. Pored toga, delegacija će se sastati s predsednikom i članovima Republičke izborne komisije, kao i sa predstavnicima diplomatskog korpusa, civilnog društva i medija. Posle posete sledeće nedelje, delegacija u punom sastavu od 20 članova doći će u Srbiju da posmatra izbore 25. oktobra, u okviru Međunarodne misije za posmatranje izbora. Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) potvrdila je da njene misija za praćenje izbora u Srbiji počela 16. septembra. ODIHR je specijalizovana institucija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) koja posmatra izbore u državama članicama i ocenjuje da li se poštuju demokratski standardi i međunarodne obaveze. Srbija nije uputila poziv Evropskom parlamentu da pošalje posmatračku misiju na vanredne parlamentarne izbore. Iako je u proceduralnom smislu, rok za dobijanje poziva istekao je u petak, Evropski parlament je spreman do ponedeljka, 12. oktobra, sačeka poziv iz Srbije kako bi poslao posmatračku misiju na vanredne parlamentarne izbore, saznaje Radio Slobodna Evropa iz pouzdanih izvora u toj instituciji.

Osamnaest lista, 2.418 kandidata. Samo njih 250 će ući u novi saziv Skupštine Srbije i dobiti priliku da formira vlast. Građani će na birališta 25. oktobra, na još jedne vanredne izbore - treće u proteklih pet godina. Da bi ušle u parlament, liste moraju da osvoje najmanje tri odsto od ukupnog broja glasova. Izuzetak su devet manjinskih lista. Za njih važe nešto drugačija pravila, odnosno niži prag koji moraju da pređu. Izbori se održavaju u duboko polarizovanoj atmosferi, podstaknutoj masovnim antivladinim protestima koji su otpočeli u novembru 2024. Ko su kandidati za ulazak u parlament i za šta se zalažu? RSE vam donosi pregled svih 18 lista. Aleksandar Vučić – Ujedinjena SrbijaListu koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke (SNS), predvodi Aleksandar Vučić. U kampanju je ušao sa pozicije predsednika države. Ostavku je podneo 27. septembra i najavio da po treći put želi na premijersko mesto. Prvi put, naprednjaci na republičke izbore izlaze sa ultranacionalističkom Srpskom radikalnom strankom (SRS), čiji je lider Vojislav Šešelj pravosnažno osuđen za ratni zločin podsticanja progona hrvatskog stanovništva iz Vojvodine. Radikali su otvoreno proruska stranka i zalažu se za prekid pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, što je suprotno zvaničnoj politici vladajućih naprednjaka. Na listi predloženih SRS kandidata za narodne poslanike je i Vjerica Radeta čije izručenje traži Rezidualni mehanizam u Hagu, u postupku protiv nepoštovanja Tribunala. Pored SNS i SRS, na ovoj listi su i kandidati Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije (PUPS), Radnička partija, te Narodna seljačka partija. Bez Vulina i njegove partijeOni kojih ovog puta nema, a tradicionalno su u izbornu trku išli sa naprednjacima, jeste proruski Pokret socijalista Aleksandra Vulina. Vulin, koji je na crnoj listi SAD zbog veza sa Kremljom, vodio je neke od ključnih resora u više sastava naprednjačke vlade. Bez obzira na to što nisu na listi, od svog članstva je zatražio da glasaju za "Ujedinjenu Srbiju". To što ih nema na listi ne znači da ukoliko SNS formira Vladu ne mogu biti njeni članovi. Ivica Dačić – Faktor stabilnostiNosilac ove liste je lider Socijalističke partije Srbije (SPS) i ministar policije u dosadašnjoj Vladi Ivica Dačić. Protekle gotovo dve decenije, nijedna postizborna kombinatorika nije prošla bez njegove stranke - SPS bio je partner u svakoj vladi. Sa naprednjacima su od njihovog dolaska na vlast 2012. godine. Poručuju da žele da se ta saradnja nastavi i nakon ovih izbora. Na listi socijalista je i stranka Jedinstvena Srbija, Zeleni Srbije, ali i nekoliko predstavnika Socijaldemokratske partije Srbije. Potresi u SPS pre izboraUoči raspisivanja izbora, socijalisti su iz svojih redova isključili jedno od najprepoznatljivijih lica i dotadašnjeg potpredsednika partije Branka Ružića. Stranka mu je zamerila višemesečno javno suprotstavljanje odlukama partijskih organa. Posebno odnos prema SNS-u i studentskom pokretu. Ružić je jedan od retkih političara iz redova vlasti, koji je pozitivno govorio o studentskim protestima. Nakon njegovog odlaska, više članova SPS podnelo je ostavke na stranačke funkcije, a neki su i napustili partiju. Studentska lista – Studenti pobeđujuStudenti u Srbiji prvi put izlaze na parlamentarne izbore sa svojom listom. Studentski pokret nastao je iz masovnih antivladinih demonstracija nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. kada je poginulo 16 ljudi. Dosadašnju vlast optužuju da je do nesreće dovela visoko rasprostranjena korupcija u državi. Raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora bio je jedan od njihovih zahteva. Većina kandidata studentske liste nikada nije bila na državnim funkcijama. Prvi na listi je Ilija Srdanović, profesor urgentne medicine i kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. Među kandidatima su i univerzitetski profesori, nastavnici, pravnici, ekonomisti, sportisti i umetnici. Studenti ističu da lista nema jednog političkog lidera, te da su svoje kandidate birali na plenumima na kojim su učestvovali studenti svih državnih fakulteta. Njihovu listu podržalo je nekoliko opozicionih stranaka koje su do sada bile u parlamentu, te desetine nevladinih udruženja i građanskih pokreta. Rasim Ljajić - LjudskiNa listi koja nosi ime Rasima Ljajića, dugogodišnjeg funkcionera i ministra u više vlada, su Sandžačka demokratsku partija (SDP) i Crnogorska demokratska partija (CDP). Ova bošnjačko-crnogorska koalicija ima status izborne liste nacionalne manjine. Ljajić nije kandidat za poslanika, ali aktivno učestvuje u kampanji. Uoči izbora podneo je ostavku na mesto predsednika Socijaldemokratske partije Srbije, koja nije manjinska stranka i koja na izborima nastupa u koaliciji sa SPS-om. Savez vojvođanskih Mađara – Dr Balint PastorI ova lista ima status manjinske. Savez vojvođanskih Mađara (SVM) je najveća partija ove nacionalne manjine u Srbiji. Prethodnih godina bili su deo vladajuće koalicije sa Srpskom naprednom strankom. Za SVM će to biti prvi izbori od političkog preokreta u Mađarskoj u aprilu, kada su saveznik SVM-a Viktor Orban i njegov Fides (Fidesz) izgubili vlast posle 16 godina. Usame Zukorlić (SPP) Pokret za ujedinjenjeNosilac ove liste bošnjačke nacionalne manjine je predsednik Stranke pravde i pomirenja Usame Zukorlić. Od 2022. ova stranka ima svoje ministre u Vladi Srbije. Ipak, krajem 2025. Zukorlić je javno izrazio nezadovoljstvo saradnjom sa Srpskom naprednom strankom. Ruska stranka – Srbija u Briksu – Slobodan NikolićI listi Ruske stranka je prihvaćen status liste nacionalne manjine. Nikolić je bivši potpredsednik Narodne seljačke stranke, koja je godinama članica vladajuće koalicije oko SNS-a. Ovo nije prvi nastup Ruske stranke na izborima. Do sada su imali predstavnike u lokalnim, kao i jednog poslanika u republičkom parlamentu. Sarađivali su sa Srpskom naprednom strankom. Autentična Desnica – Dr Miloš JovanovićOvu listu čine desno orijentisana koalicija Nova demokratska stranka Srbije, Monarhisti (Pokret za kraljevinu Srbiju - POKS) i koalicija NADA. Prvi na ovoj izbornoj listi je lider Novog DSS-a Miloš Jovanović. Evropska Srbija – Marinika Tepić – Zdravko PonošReč je o proevropskoj koaliciji u kojoj su okupljene Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, Srbija centar – Srce Zdravka Ponoša i Građanski pokret Solidarnost Gorana Ješića. Uprkos pritiscima u javnosti da odustanu od kandidature i podrže Studentsku listu, ova koalicija odlučila je da izađe na izbore. Obrazlažući tu odluku, kazali su da imaju "jasne ideje i program kako da se u 100 dana demontira režim Srpske napredne stranke". Podsetili su da studenti "ne žele saradnju sa opozicijom". SDA Sandžaka – Čuvari SandžakaI ova izborna lista ima položaj liste nacionalne manjine. SDA Sandžaka je jedan od političkih predstavnika bošnjačkog naroda u Srbiji. Bogoljub Karić – Pokret snaga Srbije – BKPosle više od 20 godina, biznismen i političar Bogoljub Karić ušao je samostalno u izbornu trku, a ne kao deo SNS koalicije. Pred svoj pokret je postavio visok cilj – 39 odsto osvojenih glasova. Veruje da će i studenti i SNS doći da razgovaraju sa njim posle izbora. Obraćanja biračima u kampanji, uglavnom, završava porukom: "Voli vas vaš Bogoljub". Karić je bivši predsednik BK kompanije. U Srbiji je bio osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja. On je 2006. pobegao u Rusiju, nakon čega je posao nastavio i u Belorusiji. Sa bratom Dragomirom Karićem je u ovoj državi izgradio građevinsku imperiju. Zbog poslovnih veza sa režimom beloruskog autokrate Aleksandra Lukašenka, Bogoljub se našao pod sankcijama Evropske unije. Firma Karića bila je i na listi sankcija Sjedinjenih Američkih Država. Nakon što je protiv njega ukinuta međunarodna poternica u Srbiju se vratio 2016. Nesmetano je nastavio biznis uz podršku vlasti Srpske napredne stranke. Istraga protiv njega je obustavljena. Liberalno zelena stranka - Za slobodnu i čistu SrbijuOvu listu predvodi lekar, specijalista pulmologije Dejan Žujović. Široj javnosti postao je poznat tokom pandemije korona virusa i kritikama državne zdravstvene politike tokom pandemije. Tada je i najavio svoj politički angažman. Pored ostalog, njegova stranka učestvovala je na lokalnim izborima u Negotinu i Zaječaru, kao i na izborima u nekoliko opština u martu ove godine. Pratile su ga optužbe da je "satelit" Srpske napredne stranke, što je Žujović negirao. Biram pravdu – Biram budućnost – Koalicija SnagaOvo je manjinska lista bošnjačko-grčke koalicije Snaga, koja je osnovana 2024. Čine je Stranka budućnosti i razvoja i Građanska stranka Grka Srbije. Nosilac liste je Ferid Bulić, univerzitetski profesor iz Novog Pazara. Stranka rusko-srpskog jedinstva - Rusi i Srbi braća zauvekJoš jedna ruska manjinska lista na ovim izborima. Podnela ju je Stranka rusko-srpskog jedinstva, koja je registrovana nekoliko dana pre raspisivanja izbora. Zastupnik stranke je sportista Rade Savić iz Smedereva. Sedište partije je u Beogradu. Navode da za svoje delovanje imaju "blagoslov" ruskog patrijarha i podršku vođe ultra-nacionalističke Liberalne demokratske partije Rusije (LDPR) Leonida Slucka, koji je i predsednik komiteta za spoljne poslove ruske Dume. Ćale ovo je za tebe - Petar Đurić – Premijer SrbijeLista grupe građana koju predvodi Petar Đurić poznat po sloganu "Ćale ovo je za tebe". Parola je nastala tokom protesta 2020. godine u vreme pandemije korona virusa, a kada je Đurić javno govorio o smrti svog oca koji je preminuo od COVID-19. Pokret "Ćale ovo je za tebe" formiran je godinu dana kasnije. Na ovim izborima ima svega devet kandidata za parlament. Ova lista je proglašena, pa poništena. Nakon što su ispravljeno nedostaci, komisija ju je ponovo proglasila. Vladimir Gajić - Alternativa za SrbijuOvu listu čine stranka ruske nacionalne manjine BUNT - Prava Srbija i njen lider Dušan Marković iz Jagodine i Narodna stranka, advokata Vladimira Gajića. Sebe predstavljaju kao "alternativu i vlasti i studentskoj listi". Albanska Koalicija - Koalicioni ShqiptarOsam albanskih stranaka iz Preševa, Bujanovca i Medveđe prvi put će pokušati da do poslaničkih mandata dođu sa jedne liste, "Albanska koalicija". U njihovom ujedinjenju važnu ulogu imao je Aljbin Kurti (Albin), kosovski premijer, koji je političke rivale doveo za isti sto. Na zajedničkoj listi su Partija za demokratsko delovanje, Alternativa za promene, Demokratska partija, Albanska demokratska partija, Pokret za demokratski napredak, Pokret za reforme, Alternativa za Dolinu, Demokratska unija Albanaca. Prvi na listi "Albanske koalicije" biće lider Partije za demokratsko delovanje Šaip Kamberi, drugi kandidat će biti iz Alternative za promene, a treći iz Demokratske partije. Kamberi je u prethodnom sazivu Skupštine Srbije bio jedini predstavnik albanskog naroda. Majka Srbija – GrudaOvo je lista slovačke nacionalne manjine. Prvi na ovoj listi je Vitomir Nedeljković, master inženjer iz Kragujevca. Nedeljković je nekadašnji potpredsednik Demohrišćanske stranke Srbije. Bio je i u Demokratskoj stranci, a kasnije i u Socijaldemokratskoj stranci Borisa Tadića. Bio je i odbornih Srpske napredne stranke u sazivu lokalnog parlamenta grada Kragujevca koji je formiran 2020. godine.

Nekoliko dana prije nego što je priveden u Crnoj Gori, Mihail Zvinčuk, osnivač ruske mreže Ribar, koja je pod zapadnim sankcijama zbog podrške ratu protiv Ukrajine i širenja propagande, boravio je u Bosni i Hercegovini i Srbiji, pokazuju snimci koje je objavio na svojim društvenim mrežama. Prema snimkama objavljenim na društvenoj mreži VKontakte, Zvinčuk je u Srbiji bio od 27. septembra, a tri dana poslije javio se ispred Narodne skupštine u Beogradu. U jednom od izvještaja, naveo je da njegov tim na Balkanu snima dokumentarni serijal o odnosima Rusije i balkanskih naroda te historiji regiona. "Ostajemo na Balkanu, gde snimamo dokumentarni serijal o različitim aspektima odnosa Rusije i balkanskih naroda, kao i o istoriji ovog regiona, bez koje je nemoguće razumeti kako ovde delovati", navodi u izveštaju datiranom na 3. oktobar. Sankcije Zapada i američka nagrada Zvinčuk je pod sankcijama je Evropske unije od 2023. godine zbog podrške ruskom ratu protiv Ukrajine i širenja propagande. Evropska unija navodi i njegovo članstvo u radnoj grupi koju je ruski predsjednik Vladimir Putin formirao radi mobilizacijskih napora povezanih s ratom u Ukrajini. Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija povezale su Ribar s operacijama stranog utjecaja i informacionog ratovanja. Američki State Department je 2024. godine ponudio nagradu do deset miliona dolara za informacije o osobama povezanim s tom mrežom, zbog sumnji u njegovo učešće u operacijama stranog utjecaja. Američke vlasti sumnjaju da su osobe povezane s Ribarom učestvovale u operacijama stranog utjecaja usmjerenim na američke izbore i širenju propagandne kojom se podstiču političke i društvene podjele. U okviru balkanske turneje, koja je prethodila privođenju u Crnoj Gori, Zvinčuk je nekoliko dana proveo i u BiH. Prema saznanjima RSE, na sarajevski aerodrom je sletio 2. oktobra oko 14.30 sati i najprije je bio prijavljen u hotelu u Sarajevu, a onda u Banjoj Luci. Također, prema snimkama koje je objavio, posjetio je i Mostar dok je 6. oktobra snimao u Donjoj Gradini, mjestu koje je dio memorijalnog kompleksa posvećenog žrtvama ustaškog logora Jasenovac. U jednom od objavljenih videa iz BiH, koji datira od 6. oktobra, osvrnuo se na rezultate Općih izbora u BiH koji su održani dva dana ranije, ističući "Rusiju kao politički pokretač i vjeoravnje ljudi da je ona garant slobode srpskog naroda". Protjerivanje iz Crne GoreZvinčuk je napustio BiH 7. oktobra, kako doznaje RSE, preko graničnog prijelaza Zupci, kada je otputovao Crnu Goru. Sa suprugom i još tri ruska državljana, 9. oktobra je priveden u Crnoj Gori, u akciji policije i Agencije za nacionalnu bezbjednost (ANB), a uslijedila je odluka o njihovom protjerivanju zbog nacionalne i unutrašnje bezbjednost. Ranije se na Telegramu oglasila i ruska mreža Ribar, ističući da je Zvinčuk u Crnoj Gori boravio legalno i s namjerom snimanja Cetinjskog manastira. Upozorenja o ruskom utjecaju na Zapadnom BalkanuOdluka o protjerivanju Zvinčuka i njegovih suradnika iz Crne gore dolazi u trenutku kada američke i evropske institucije upozoravaju na rusko djelovanje na Zapadnom Balkanu, o čemu je nedavno je raspravljano i tokom saslušanja u američkom Kongresu. Crna Gora najavila je od 1. novembra uvođenje viza za ruske državljane, pridružujući se mjerama EU zbog ruske invazije na Ukrajinu koja je počela 2022. BiH i Srbija održavaju bezvizni režim s Rusijom, iako Evropska unija godinama traži da uskladi viznu politiku s politikom Unije. Veze sa PrigožinomTelegram kanal Ribar osnovan je u februaru 2018. godine. Jedna od njegovih prvih objava odnosila se na izraelsku zračnu operaciju nad Sirijom, tokom koje je oboren izraelski F-16. U početku se kanal bavio prvenstveno Bliskim istokom, a nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022., fokus je prebacio na ukrajinsko ratište. Prije rata imao je oko 30.000 pratilaca, dok je njegov glavni kanal do oktobra 2026. narastao na približno 1,56 miliona. Prema istraživanju ruskog medija The Bell, osnivač plaćeničke grupe Wagner Jevgenij Prigožin od 2019. je financijski podržavao Ribar. Tokom 2020. i 2021. Ribar je imao rubriku u mediju RIA FAN, glavnom portalu Prigožinove medijske grupe "Patriot". Zvinčuk je u intervjuima navodio da su se njegovi putevi s Prigožinovim medijskim strukturama razišli 2022. godine. U martu 2023. osnovana je kompanija "Rybar", s osnovnim kapitalom od 12.000 rubalja, odnosno oko 130 eura. Kao osnivači firme navode se Mihail Sergejevič Zvinčuk, Valerija Vladimirovna Zvinčuk i Denis Valerijevič Vulf. Prema ruskom Jedinstvenom državnom registru pravnih lica, glavna djelatnost kompanije je djelatnost reklamnih agencija. U prve dvije godine poslovanja prihodi firme kretali su se između 80.000 i 200.000 eura. Na svojoj stranici Ribar navodi da se oslanja na donacije. Njegova mreža obuhvaća istoimeni Telegram kanal, kanal na platformi Rutube i zajednicu na mreži VKontakte. Na svojoj stranici Ribar navodi da je među najcitiranijim ruskim Telegram kanalima u stranim medijima te da se fokusira na vojnu analizu, informaciono ratovanje i vizuelnu propagandu. "Danas je naš tim na čelu informacionog rata, braneći interese Ruske Federacije. Znamo kako da lako i efikasno vodimo informacioni rat i predstavimo Rusiju u pravom svjetlu", navodi se u opisu projekta. Prema podacima platforme Telemetr, koja prikuplja podatke o Telegram kanalima i grupama, Ribar je u prosjeku imao oko 142.000 pregleda po objavi i objavljivao oko 26 puta dnevno. Zvinčuk je tvrdio da mu je iskustvo u ruskom Ministarstvu odbrane, gdje je prethodno radio u odsjeku za odnose sa javnošću, omogućilo mu je da razvije vlastiti pristup analizi vojnih informacija. Širenje utjecaja na BalkanuRibar je razvio mrežu kanala za različite dijelove svijeta, uključujući i Balkanar, posvećen Balkanu, koji objavljuje na ruskom jeziku pod sloganom "hronika bureta baruta Evrope". Balkanar uglavnom objavljuje komentare o aktuelnim političkim i sigurnosnim događajima u regiji te često kritikuju Evropsku uniju, NATO i zapadnu podršku pojedinim političkim akterima. Istovremeno, pozitivno predstavljaju rusku ulogu i odnose s lokalnim političkim strukturama. Tako o izborima u Srbiji kanal izvještava pretežno analitički, ali Rusiju koristi kao mjerilo za procjenu političkih poteza. Pozitivno ističe obećanja Studentske liste da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji, prenosi da Kremlj podržava predsjednika Aleksandra Vučića, dok njegova proevropska obećanja opisuje kao predstavu za Brisel. Otvoreno je naklonjen rukovodstvu entiteta Republika Srpska (RS), dok njenog bivšeg predsjednika i lidera vladajuće stranke Milorada Dodika predstavlja kao uspješnog lobistu koji ima pristup i Putinu i administraciji američkog predsjednika Donalda Trumpa. Visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH naziva "nelegitimnim", dok Sarajevo i "zapadne kuratore" optužuje za centralizaciju zemlje i izazivanje izbornog haosa. Prema Crnoj Gori zauzima kritičan stav zbog njenog prozapadnog kursa, dok uvođenje viza za ruske državljane opisuje kao "radikalan korak radi odobrenja Brisela". Balkanar rusku prijetnju naziva izmišljenom, a NATO vježbe i nabavke nepotrebnim. Prema podacima platforme Telemetrio, Balkanar je početkom oktobra imao oko 18.600 pratilaca i prosječno 12.400 pregleda po objavi. U prvih osam dana oktobra kanal je 80 puta spomenut ili prenesen preko više od 23 različita Telegram naloga, pretežno preko drugih Ribarovih kanala na stranim jezicima. Veze sa Srbijom i BiHZvinčuk je proteklih godina u nekoliko navarata posjećivao zemlje regije. U aprilu 2024. održao je predavanje u hotelu "Moskva" u Beogradu o Telegramu kao sredstvu za kontrolu informacionog prostora, uključujući analizu najpopularnijih Telegram kanala na srpskom jeziku. Javni servis Srbije emitirao je 27. juna emisiju u kojoj je Zvinčuk govorio o dešavanjima na ukrajinskom frontu i ulozi Telegrama u informisanju. U entitetu RS je ranije najavljivana saradnja s Ribarom na uspostavljanju "medijske škole". Entitetska agencija za informacione i komunikacione tehnologije potvrdila je 2024. da se priprema takav sporazum, a Ribar je najavljivao obuke na srpskom jeziku. U novembru 2025. snimio je u Banjaluci videoanalizu prijevremenih izbora za predsjednika RS ispred zgrade Vlade RS i objavio je na svom kanalu. Istraga čeških novinaraČeški portal Seznam Zprávy objavio je u septembru istragu o aktivnostima Ribara u Evropi. Navodi se da su članovi ekipe putovali su po evropskim zemljama i snimali intervjue s političarima, novinarima i stručnjacima, a sugovornici nisu uvijek bili jasno obaviješteni za koji se projekat snima. Češke vlasti ispitale su ruske državljane Vitalija Čaščuhina i Igora Dolmatova, povezane s Ribarom, a potom im naredile da napuste zemlju. Prema tadašnjem pisanju češkog portala, snimanja su bila planirana i u Srbiji, BiH, Slovačkoj, Austriji, Mađarskoj, Belgiji i Francuskoj.

Vanredni parlamentarni izbori koštali su do sada građane Srbije najmanje 16,5 miliona evra, pokazala je analiza RSE. Toliko je novca, za potrebe organizacije izbora, Vlada povukla iz budžetske rezerve tokom septembra. Međutim, to nije konačna cifra izbornog troška. Država učestvuje i u finansiranju izborne kampanje, na šta se može potrošiti maksimalno 12,5 miliona evra. A tu su i "skriveni" budžetski troškovi na koje upozoravaju domaći i međunarodni posmatrači izbornog procesa – kao što je korišćenje javnih resursa i državnih funkcija kako bi se promovisale stranke na vlasti.

Republička izborna komisija (RIK) utvrdila je zbirnu izbornu listu za predstojeće vanredne parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar, javlja Beta. Zbirna izborna lista sadrži sve izborne liste sa ličnim imenima svih kandidata za narodne poslanike i podacima o godini njihovog rođenja, zanimanju i mjestu prebivališta, redoslijed izbornih lista prema redoslijedu kojim su proglašene. Proglašeno je 18 izbornih lista, od kojih je sedam sa 250 kandidata za poslanike - "Aleksandar Vučič - Ujedinjena Srbija", "Ivica Dačić - Faktor Stabilnosti", "Studentska lista - Studenti pobeđuju", "Rasim Ljajić - Ljudski", lista Saveza vojvođanskih Mađara, "Autentična desnica - Miloš Jovanović" i lista Bogoljuba Karića. Iz RIK-a je rečeno da su u većini izbornih listi osobe od 40 do 59 godina, žene čini oko 47 posto, a mladi 10 posto. Zbirna izborna lista biće objavljena u Službenom glasniku tokom dana, 9. oktobra. Kako je saopšteno, Komisija će ponovo pokušati da kontaktira Ministarstvo vanjskih poslova vezano za glasanje dijaspore. Republička izborna komisija (RIK) odlučila je da se u inostranstvu glasa u istom terminu kao u Srbiji, od 7 do 20 sati po srednjoevropskom vremenu, bez obzira na to u kojoj vremenskoj zoni birač živi. Do sada su državljani Srbije u inostranstvu glasali od 7 do 20 sati po lokalnom vremenu. Za birače u prekookeanskim zemljama nova odluka praktično znači da će biračka mjesta raditi usred noći ili u ranim jutarnjim satima. Odluka nije prošla bez otpora u samoj Republičkoj izbornoj komisiji. Dio članova koji se protivio njenom donošenju nazvao ju je "nezakonitom" i "presedanom". Ministar vanjskih poslova Srbije Marko Đurić odbacio je tvrdnje da Ministarstvo opstruiše glasanje u inostranstvu i nazvao ih "potpunom laži". Brisel: Pravo na učešće na izborima temeljni element demokratskih državaU Briselu su upoznati sa problemima u vezi sa načinom glasanja državljana Srbije u inostranstvu na parlamentarnim izborima zakazanim za 25. oktobar, potvrdili su zvaničnici Evropske unije. EU podsjeća da je pravo na učešće na izborima i ostvarivanje biračkog prava temeljni element demokratskih država i jedno od osnovnih prava u Uniji. Portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier) izjavio je za RSE da su "slobodni, pošteni i transparentni izbori u samoj srži evropske demokratije". "To podrazumijeva pravo građana da slobodno i informisano donesu izbornu odluku, kao i jednake uslove za sve učesnike izbora, uključujući jednak pristup medijima, razdvajanje države i stranke i izbjegavanje neprimjerenih prednosti koje uživaju aktuelni nosioci vlasti", izjavio je Mersije.

Evropski parlament bio bi spreman da najkasnije do ponedeljka 12. oktobra da sačeka poziv iz Srbije kako bi poslao posmatračku misiju na vanredne parlamentarne izbore, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pouzdanih izvora u toj instituciji. Među pojedinim poslanicima koji bi potencijalno bili članovi posmatračke misije danas po podne kruži interna elektronska prepiska u kojoj se pokazuje fleksibilnost kada je reč o rokovima. "S obzirom na veoma kratke rokove, Evropski parlament mora da dobije poziv najkasnije do ponedeljka. U suprotnom, više nećemo biti u mogućnosti da učestvujemo u misiji", navodi se, između ostalog, u toj prepisci, u koju je RSE imao uvid. U proceduralnom smislu, rok za dobijanje poziva istekao je 8. oktobra, kada je održana Konferencija predsednika. Uprkos izostanku formalnog poziva, na tom sastanku odobreno je slanje delegacije Evropskog parlamenta koja bi posmatrala predstojeće izbore u Srbiji, "pod uslovom da bude upućen poziv", navodi se u zvaničnom odgovoru pres službe Parlamenta. Iz istog odgovora, međutim, vidi se i da konačna odluka još nije doneta, odnosno da vrata za misiju nisu sasvim zatvorena. "Ako poziv ne stigne, delegacija Evropskog parlamenta bi, nažalost, morala da bude otkazana, a o tom pitanju bi raspravljala Grupa Evropskog parlamenta za podršku demokratiji i koordinaciju izbora (DEG) na svom sledećem sastanku, 20. oktobra u Strazburu", navodi se u odgovoru pres službe za Radio Slobodna Evropa. Konferencija predsednika, koja okuplja predsednicu Evropskog parlamenta i šefove političkih grupa, odlučila je 8. oktobra da se paralelno započne neophodno planiranje misije, kako bi pripreme mogle da se nastave ako misija bude potvrđena na vreme. Bez formalnog poziva, Evropski parlament ne može da pošalje posmatračku misiju. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula potvrdio je da je Grupa Evropskog Parlamenta za podršku demokratiji i koordinaciju izbora blagovremeno uputila zahtev za posmatranje opštih izbora u Srbiji 25. oktobra 2026. Prema njegovim rečima, Konferencija predsednika odobrila je slanje delegacije od sedam članova, pod uslovom da budu ispunjeni relevantni kriterijumi, uključujući prijem zvaničnog poziva za upućivanje Misije za posmatranje izbora, kao i da članovi pre puta u Srbiju mogu da učestvuju u plenarnom glasanju u Strazburu u četvrtak, 22. oktobra. "Međutim, vlasti u Srbiji nisu pozvale Evropski parlament da posmatra izbore 25. oktobra, a rok za organizovanje misije Evropskog parlamenta je, u međuvremenu, istekao. Time je, praktično, propuštena prilika za slanje posmatračke delegacije Evropskog parlamenta", rekao je Picula za Radio Slobodna Evropa. Parlamentarni izbori u Srbiji zakazani su za 25. oktobar. Odnosi srpskih vlasti i Evropskog parlamenta godinama se zaoštravaju. Tenzije su porasle otkako je Tonino Picula iz Hrvatske imenovan za stalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, a kulminirale su i uvredama. Bivši predsednik Srbije i kandidat za budućeg premijera Aleksandar Vučić nazvao je evropske poslanike "ološem". Početkom ove godine predstavnici vlasti bojkotovali su misiju Evropskog parlamenta, tvrdeći da dolazi "nepozvana", što je Parlament demantovao. Evropska narodna partija (EPP), čiji je Sprska napredna stranka (SNS) pridruženi član, u septembru 2026. pokrenula je preispitivanje njegovog članstva. Za sada nema potvrde dokle se stiglo u tom procesu. EPP je osudila glorifikaciju lika i dela Ratka Mladića, koji je pred međunarodnim sudom osuđen za genocid i ratne zločine. Bio je to najoštriji ton EPP prema pridruženom članu, budući da političke grupacije tradicionalno podržavaju svoje članice. Poslednja rezolucija o Srbiji usvojena u Evropskom parlamentu u julu ocenjuje da Srbija stagnira na putu ka EU i osuđuje zapaljivu retoriku vlade prema članicama koje se protive otvaranju Klastera 3. Rezolucija kritikuje i to što je Srbija postala baza ruskih obaveštajnih aktivnosti, kao i nabavku kineskih raketa. Srbija je sada treća zemlja kandidat za punopravno članstvo u EU u kojoj Evropski parlament ne posmatra izbore. Turska je jedina zemlja kandidat čije izbore Evropski parlament nikada nije posmatrao. Gruziju je Parlament posmatrao na parlamentarnim izborima 2024. Za lokalne izbore 2025. vlada u Tbilisiju nije na vreme uputila poziv, ali Evropski parlament lokalne izbore po pravilu ne posmatra, kao što je bio slučaj i sa lokalnim izborima u Srbiji 2023. godine. Premijer Gruzije Irakli Kobahidze nagovestio je u julu ove godine mogućnost da vlada neće pozvati posmatrače iz Evropskog parlamenta na izbore koji bi trebalo da budu održani 2028. godine. Srbija je Evropski parlament pozvala na parlamentarne izbore u decembru 2023. Na izborima 2020. misije Parlamenta nije bilo zbog pandemije COVID-a 19. Turska je zemlja kandidat za članstvo u EU, ali su pregovori o članstvu zamrznuti od 2018. godine. Gruzija se u EU, zbog pogoršanja stanja vladavine prava, smatra kandidatkinjom "samo po imenu". Pregovori između Brisela i Beograda u zastoju su od 2021. godine.

Gotovo 50 osoba uhapšeno je u međunarodnoj policijskoj akciji protiv mreže za trgovinu drogom čiji su članovi povezani sa zemljama Zapadnog Balkana, saopštila je 8. oktobra Evropska policijska agencija EUROPOL. U saopštenju se ističe kako se uhapšeni dovode u vezu s ubistvima, otmicama, pucnjavama i napadima ručnim bombama širom Evrope. Akcija je kulminirala 6. oktobra pretresima na 42 lokacije u Sloveniji i Španiji, dok su hapšenja koordinisana iz operativnog centra koji je uz podršku EUROPOL-a uspostavljen u Ljubljani. Među osumnjičenima su državljani Bosne i Hercegovine i Srbije, zajedno sa osobama iz Slovenije, Bugarske, Turske i Nizozemske. U istrazi su učestvovale policijske i pravosudne službe iz 22 države. Najviše hapšenja u SlovenijiNajveći broj osumnjičenih uhapšen je u Sloveniji, njih 34, navode u EUROPOL-u, dok je po jedna osoba privedena u Španiji i Hrvatskoj. Još 11 osumnjičenih ranije je uhapšeno tokom višegodišnje istrage. Tokom posljednjeg dana akcije, u saopštenju se navodi i da je policija zaplijenila 66 kilograma droge, uključujući 51 kilogram kanabisa i 15 kilograma amfetamina, kao i vatreno oružje, nakit i gotov novac. Istraga je pokazala da je kriminalna grupa velike količine narkotika skrivala u komercijalnim teretnim pošiljkama, koristeći legalne transportne rute kao paravan za krijumčarenje. Članovi mreže, prema navodima EUROPOL-a, angažovali su vozače uglavnom iz Slovenije, Bosne i Hercegovine i Bugarske koji su kamionima, kombijima i automobilima prevozili drogu zajedno s legalnom robom. Za komunikaciju i koordinaciju koristili su šifrovane platforme SKY ECC i CryptCom. Kokain, kanabis, amfetamin, MDMA i metamfetamin transportovani su iz Belgije, Nizozemske i Španije prema drugim evropskim državama. Legalni transport robe istovremeno je donosio dodatnu zaradu i smanjivao troškove krijumčarenja. Gubici droge završavali nasiljemPrema rezultatima istrage, u EUROPOL-u ističu kako su zaplijenjene pošiljke droge ili sporovi među članovima mreže često završavali nasilnim obračunima. Istražioci grupu povezuju s više pucnjava, ubistava i pokušaja ubistava, kao i s otmicom jednog člana organizacije. U napadima su korištene eksplozivne naprave, uključujući ručne bombe, a mete su bili članovi kriminalne mreže i članovi njihovih porodica. Vlasti navode da je nasilje korišteno radi naplate gubitaka, kažnjavanja odgovornih za neuspjele pošiljke i održavanja kontrole unutar organizacije. Tokom istrage otkriven je i jedan pokušaj ubistva u Španiji. Od februara 2022. do septembra 2026. godine vlasti su zaplijenile 253 kilograma kokaina, 404 kilograma kanabisa, 18,8 kilograma metamfetamina i 825 grama MDMA. Oduzeto je i 550 litara anhidrida sirćetne kiseline, hemikalije koja se koristi u proizvodnji droge, automatsko oružje s prigušivačem, municija i više pištolja. Međutim, EUROPOL navodi da zaplijenjene količine predstavljaju samo dio ukupnih kriminalnih aktivnosti. Analizom komunikacija preko SKY ECC-a i drugim dokazima istražioci su rekonstruisali dodatne transporte i transakcije povezane sa osumnjičenima. Kako je Sky u BiH povezao političare, narko-kartele i policiju?Zbog toga se očekuje da će osumnjičeni biti procesuirani za promet dodatnih 2,5 tone kanabisa, 474 kilograma kokaina, 104 kilograma heroina, 30 kilograma amfetamina, 11,6 kilograma MDMA, po jedan kilogram ketamina i hašiša, 18.000 tableta ekstazija i 1.000 jedinica psihoaktivnih gljiva. Istražioci su takođe identifikovali 45 litara ulja namijenjenog za proizvodnju amfetamina. U saopštenju se navodi i kako je EUROPOL je tokom istrage pružao analitičku i operativnu podršku nacionalnim policijama, a na dan akcije stručnjak te agencije i hrvatski istražilac radili su iz koordinacionog centra u Ljubljani. Iz tog centra u realnom vremenu koordinisana su hapšenja i aktivnosti istražilaca na području više država.

U Briselu su upoznati sa problemima u vezi sa načinom glasanja državljana Srbije u inostranstvu na parlamentarnim izborima zakazanim za 25. oktobar, potvrdili su zvaničnici Evropske unije. EU podseća da je pravo na učešće na izborima i ostvarivanje biračkog prava temeljni element demokratskih država i jedno od osnovnih prava u Uniji. "Kao što je ranije naglašeno, slobodni, pošteni i transparentni izbori su u samoj srži evropske demokratije. To podrazumeva pravo građana da slobodno i informisano donesu izbornu odluku, kao i jednake uslove za sve učesnike izbora, uključujući jednak pristup medijima, razdvajanje države i stranke i izbegavanje neprimerenih prednosti koje uživaju aktuelni nosioci vlasti", izjavio je za RSE portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier). Birači iz Srbije koji žive u inostranstvu u nekim delovima sveta moraće ove godine da putuju stotinama, pa i više od hiljadu kilometara do biračkog mesta. U pojedinim državama biračkih mesta neće ni biti. Pored malog broja biračkih mesta, poseban problem je vremenski okvir glasanja. Republička izborna komisija (RIK) odlučila je da se u inostranstvu glasa u istom terminu kao u Srbiji, od 7 do 20 časova po srpskom vremenu, bez obzira na to u kojoj vremenskoj zoni birač živi. Do sada su državljani Srbije u inostranstvu glasali od 7 do 20 časova po lokalnom vremenu. Za birače u prekookeanskim zemljama nova odluka praktično znači da će biračka mesta raditi usred noći ili u ranim jutarnjim satima. Odluka nije prošla bez otpora u samoj Republičkoj izbornoj komisiji. Deo članova koji se protivio njenom donošenju nazvao ju je "nezakonitom" i "presedanom". Ministar spoljnih poslova Marko Đurić odbacio je tvrdnje da Ministarstvo opstruiše glasanje u inostranstvu i nazvao ih "potpunom laži".