Dokumentovanih tri hiljade izjava svedoka upotrebe "zvučnog oružja" čine taj događaj od marta 2025. u Beogradu, najdokumentovanijim zvučnim incidentom u istoriji.

Predsednik opozicione stranke Srbija Centar Zdravko Ponoš saslušan je zbog slučaja zvučnog topa, saopšteno je iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Kako se navodi u saopštenju, informativni razgovor sa Ponošem obavljen je u vezi sa njegovom objavom na društvenoj mreži X 15. marta 2025. u večernjim časovima, za koju tužilaštvo navodi da je neistinitog sadržaja. Tužilaštvo je navelo da je Ponoš bio prvi koji je tvrdio da je upotrebljen zvučni top. Ponoš je u toj objavi tvrdio da je upotrebljen zvučni top prema okupljenim građanima na kraju protesta zbog stradanja 16 osoba u padu betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. On je nakon informativnog razgovora u Upravi kriminalističke policije (UKP) ocenio za Betu da vlast nastavlja sa zastrašivanjem političkih protivnika i običnih građana. "Sve je to sračunato da zastraše običan narod. Ako misle da će da me razuvere u to što sam rekao, i da nisam video to što sam video, naravno da se varaju", naglasio je Ponoš. On je naveo da je pripadnicima UKP-a objasnio da je tu tvrdnju bazirao na tri parametra, uključujući svoje stručno obrazovanje iz oblasti elektronskog izviđanja i ometanja. "Drugi razlog je to što sam video šta se dogodilo 15. marta u vreme odavanja minuta tišine za stradale u Novom Sadu i šta je to proizvelo, i treće što sam imao informacije da je policija nabavila nezakonito ta sredstva i da ih je posedovala", kazao je Ponoš. Tužilaštvo je citiralo Ponoševu objavu na mreži X: "Upotrebio si zvučni top. Pucao si na građane dok su u tišini odavali počast žrtvama tvog režima. Čoveče, pucao si na narod koji mirno protestuje. Nisi izdržao. Ovo ti je mir, stabilnost!" Tužilaštvo je sa Ponošem obavilo razgovor zbog utvrđivanja da li postoje elementi krivičnog dela izazivanja panike i nereda. A sama istraga Višeg javnog tužilaštva o događaju od 15. marta 2025. još je u početnoj, predistražnoj, fazi pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom, nakon prikupljenih 170 svedočenja u proteklih više od godinu dana. Na masovnom antivladinom protestu 15. marta prošle godine hiljade ljudi razbežalo se sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. U Učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji ih je naterao da se sklone. Iz tužilaštva su naveli da su došli do informacija o sastanku studenata u blokadi iz januara 2025. i da postoji sumnja da su učesnici sastanka nakon ovih razgovora počeli da rade na realizaciji plana da se "simulira situacija" u kojoj će izgledati da je policija na protestu protiv demonstranata koristila "zvučni top". Studenti u blokadi demantovali su ove tvrdnje istog dana na društvenim mrežama tvrdeći da je to "još jedna laž i skretanje pažnje sa suštinskog pitanja - šta se dogodilo 15. marta". I dok nadležni organi najavljuju da će biti još informativnih razgovora sa onima koji su tvrdili da je vlast koristila zvučno oružje, civilni sektor u Srbiji upozorava na "apsurdnu zamenu teza". Slučaj je privukao pažnju i međunarodne javnosti. Na istragu su pozvali iz Evropske unije i Ujedinjenih nacija.

Više javno tužilaštvo u Srbiji vodi istragu o događajima koji su se odigrali pre godinu i po dana, navodeći da postoje osnovi sumnje da su organizatori studentskog protesta iscenirali incident demonstracijama u martu 2025. godine, u Beogradu. U to vreme vlasti su bile optuživane da su upotrebile "zvučni top" kako bi rasterale okupljene. Brojni snimci prikazuju ljude kako u panici beže u centru Beograda nakon onoga što su mnogi kasnije opisali kao snažan i neprirodan zvuk koji je prošao kroz masu, praćen neobičnim atmosferskim efektima. U ovom izdanju "Uvida" razgovarali smo sa: Lorencom Abu Hamdanom (Lawrence Abu Hamdan), stručnjakom za zvuk iz britanske organizacije Earshot; Jirgenom Altmanom (Jurgen Altmann), fizičarem sa Univerziteta u Dortmundu; Aleksandrom Olenikom, advokatom koji zastupa neke svedoka incidenta i Tatjanom Rosić, teoretičarkom knjiženosti, koja je očevidac incidenta.

Mađarska naftna kompanija MOL saopštila je da je dobila licencu američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), pri Ministarstvu finansija SAD, kojom joj je omogućeno da nastavi pregovore sa Gaspromom o kupovini većinskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 31. jula 2026. godine. U saopštenju MOL-a, dostavljenom mađarskom tržištu kapitala, navodi se da je kompanija primila zvanično odobrenje OFAC-a, kojim se produžava dozvola za nastavak pregovora o preuzimanju većinskog udela u NIS-u. Nova licenca omogućava nastavak razgovora o potencijalnoj transakciji u uslovima američkih sankcija koje se odnose na rusko vlasništvo u NIS-u. Prethodno je Kancelarija za kontrolu strane imovine produžila na još 30 dana licencu za rad Naftne industrije Srbije, koja je pod sankcijama SAD zbog većinskog ruskog vlasništva, izjavila je ranije ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. NIS je prošle nedelje tražio još jedno produženje licence za rad od OFAC-a kako bi mogao da nastavi da snabdeva tržište u Srbiji. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično se obnavlja. Pregovori o prodaji ruskog udela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku. Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tela, kao i strateški ciljevi kompanije, saopšteno je tada iz Vlade Srbije i MOL-a. Ugovor će, međutim, početi da se primenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri.

Srbija nastavlja da se oprema kineskim naoružanjem. Nabavku dodatnih supersoničnih balističkih raketa CM-400, kao i kupovinu novih vazduhoplova, najavio je predsednik Srbije na vežbi i prikazu naoružanja Vojske Srbije 28. juna. Aleksandar Vučić je rekao CM-400 "strašna raketa" i da će Srbija povećati njen broj. Istraživačica Međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) Katarina Đokić za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da ova najava sugeriše da će i novi borbeni avioni biti nabavljeni iz Kine. "Besmisleno je nabavljati skupe rakete za avione koje vrlo brzo ne bi mogle da budu korišćene", smatra ona. Vučić je prvo u martu potvrdio da je Srbija od Kine kupila rakete, a zvaničnici do danas nisu otkrili po kojoj ceni i u kojoj količini. Prema međunarodno dostupnim registrima naoružanja, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja poseduje ove rakete, a Peking je najveći vojni snabdevač Beograda. Nabavka naoružanja iz Kine deo je jačanja veza Kine i Srbije koje zvaničnici dve zemlje nazivaju "čeličnim prijateljstvom". Evropska unija i Sjedinjene Države više puta su upozoravale Srbiju na opasnosti produbljivanja vojne saradnje sa Kinom, naročito imajući u vidu da je Srbija kandidatkinja za članstvo u EU. 'Pouzdana alternativa'Postoji više razloga zašto se Srbija okreće Kini kada je u pitanju naoružanje, smatra Katarina Đokić iz instituta SIPRI. "Kina se nameće kao pouzdana alternativa, naročito ako imamo u vidu da je njihovo naoružanje jeftinije od Zapadnog", kaže ona. Dodaje da postoje i politički razlozi zašto Srbija ne može da nabavlja "ozbiljnije sisteme naoružanja" od Sjedinjenih Država, kao jednog od najvećih izvoznika oružja u svetu. "S obzirom na to da Srbija nije članica NATO, nije pouzdan partner za SAD. Kad je reč o složenijim sistemima naoružanja, poput borbenih aviona ili PVO sistema, SAD će ta sredstva pre svega prodati svojim partnerima", navodi Đokić. Prema njenim rečima, kinesko naoružanje pravljeno je po uzoru na sovjetsko naoružanje, koje Srbija već poseduje, pa ga "nije teško integrisati". Osim raketa, Vojska Srbije je 2020. dobila kineske dronove CH92-A. To je bila prva nabavka iz Kine koja je ušla u borbeni sastav srpskih oružanih snaga. Potom su usledile nabavke borbenih dronova CH-95, i protivvazdušnih sistema FK-3 i HQ-17. Saradnja uprkos upozorenjimaOve nabavke kineskog naoružanja nisu ostale bez reakcije. Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta (AFET) u junu oštro je osudio nabavku kineskih raketa CM-400 uz ocenu da je takva nabavka u suprotnosti sa zajedničkom evropskom politikom. To, prema usvojenom dokumentu, "otvara ozbiljna pitanja o geopolitičkoj orijentaciji Srbije". Na raspravi o Zapadnom Balkanu Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma SAD u decembru 2025. ocenjeno je da Rusija i Kina doprinose nestabilnosti zemalja regiona Zapadnog Balkana. Republikanac Kit (Keith) Self naveo je da Kina koristi svoj uticaj sprovodeći vojne vežbe i šaljući oružje Srbiji. Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić ocenjuje da je kupovina kineskog naoružanja jaka politička poruka u trenutku u kom i SAD i Evropska unija očekuju da se "na niži nivo spuste odnosi sa Kinom i Rusijom". "To je u suprotnosti sa onim što se zvanično proklamuje, a to je privrženost Srbije EU integracijama", smatra Jakšić. Poruka regionuVučićeva prvobitna izjava o kupovini kineskih CM-400 raketa u martu izazvala je podozrenje i u regionu. Tada je reagovao Andrej Plenković, premijer Hrvatske. "Razgovarat ćemo s našim partnerima u Sjevernoatlantskom savezu i upozoriti ih na takvo naoružanje koje je jedna novost u arsenalu Vojske Srbije", rekao je tada Plenković. Vučić je tada odgovorio da "Zagreb neće odlučivati šta će Srbija da ima" i rekao da se Srbija "sprema da bude napadnuta od strane saveza koji formiraju Priština, Tirana i Zagreb". Hrvatska, Albanija, koje su članice NATO-a, i Kosovo su u martu 2025. potpisali Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, što su srpski zvaničnici opisali kao pretnju po bezbednost Srbije. Potpisnici Deklaracije su demantovali ove optužbe. Vučić je tada istakao da je domet kineskih raketa 200 do 400 kilometara i da je reč o oružju velike razorne moći. Katarina Đokić kaže da reakcija regiona na ovakve nabavke nije neočekivana imajući u vidu da je nejasno "šta Srbija želi da postigne". Spoljnopolitički analitičar iz Beograda Boško Jakšić ocenjuje da vlast ovim kupovinama neguje "politiku balansiranja", dok se istovremeno "takmiči sa regionom" u naoružanju. "To se sve uklapa u jednu politiku neracionalnog trošenja novca i tim našim novcem Vučić kupuje naklonost od Pekinga, preko Pariza, do Moskve", smatra Jakšić. Vučić je 28. juna, prilikom smotre vojnog naoružanja, medijima rekao da vojska ima "kineske, američke, ruske, francuske i srpske rakete". Podaci takođe pokazuju da Srbija kupuje naoružanje "sa više strana", ali da poslednjih godina kinesko naoružanje dominira. Prema podacima SIPRI, na drugom mestu je Francuska sa 12 odsto i Rusija sa sedam odsto. Jedna od najvećih nabavki je kupovina 12 borbenih aviona Rafal iz Francuske, u vrednosti od 2,7 milijardi evra. Srbija je od Rusije kupila polovne lovce MiG-29, helikoptere, PVO sistem Pancir-S1 i protivoklopne rakete Kornet. Povećani izdaci za odbranuPrema podacima SIPRI za 2025, Srbija najviše izdvaja za vojsku u poređenju sa državama Zapadnog Balkana, koje su uglavnom članice NATO. Katarina Đokić kaže da postoji trend povećanja izdataka za odbranu Srbije još od 2017. godine, ali da razlozi za to nisu jasni. Strategijski dokumenti odbrane Srbije na nejasan način definišu koje su to pretnje Srbiji. "Sa jedne strane, može se reći da je bilo očekivano da će doći do obnavljanja naoružanja u nekom trenutku. Sa druge, nemamo dovoljno jasnu komunikaciju o tome čemu to naoružanje služi", kaže ona. Zvaničnici Srbije u više navrata su navodili da Srbija nema nameru nikog da napada. Đokić ističe da postoji trend povećanja izdataka za odbranu svuda u Evropi, ali sa nešto jasnijim motivima. U nekim zemljama je, kako navodi, pojačana percepcija pretnje od Rusije, naročito nakon njene pune invazije na Ukrajinu. "Kad su u pitanju članice NATO, primećuje se pritisak koji dolazi iz Alijanse da se povećaju izdaci za vojsku i da se pokaže lojalnost savezu", kaže ona. Srbija je od 2006. godine članica NATO programa Partnerstvo za mir, ali insistira na vojnoj neutralnosti.

Prvi put posle dužeg perioda u Briselu se nezvanično govori o mogućnosti nastavka pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji (EU). Neke države članice zalažu se da se već tokom jula odobri otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima. Ovaj klaster odnosi se na konkurentnost i inkluzivni rast i obuhvata osam pregovaračkih poglavlja. Evropska komisija (EK) još je 2021. godine ocenila da su ispunjena merila za njegovo otvaranje. Izmene pravosudnih zakona smatraju se pozitivnim signalom za napredak Srbije na evropskom putu, barem među državama članicama koje su spremne da zanemare činjenicu da Beograd i dalje nije uveo sankcije Rusiji u skladu sa odlukama na nivou evropskog bloka. Međutim, nisu sve države EU saglasne da Srbija zaslužuje otvaranje Klastera 3, iako su unutar evropskih institucija već počele pripreme kako bi njegovo otvaranje bilo moguće u julu. Pretresi, informativni razgovori i napadi na neistomišljenike vlasti u Beogradu otežali su napore država članica koje se zalažu za nastavak evropskog puta Srbije kojoj iz Brisela poručuju da od nje očekuju poštovanje slobode izražavanja. Za otvaranje, odnosno zatvaranje svakog pregovaračkog poglavlja i klastera neophodna je saglasnost svih država članica EU. Ko podržava nastavak pregovora sa Srbijom?Francuska je među državama članicama EU koje zagovaraju nastavak pristupnih pregovora sa Srbijom. "Francuska podržava otvaranje trećeg bloka pristupnih pregovora između Srbije i Evropske unije, koji se fokusira na konkurentnost i inkluzivni rast, budući da Evropska komisija smatra da su kriterijumi za otvaranje, koje je prethodno postavio Savet, ispunjeni već nekoliko godina", naveo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) diplomatski izvor iz Pariza. Tokom jula meseca se očekuje održavanje niza međuvladinih konferencija, foruma na kojima se otvaraju ili zatvaraju pregovaračka poglavlja. Crna Gora će u julu nastaviti sa zatvaranjem poglavlja, dok će Ukrajina i Moldavija najverovatnije otvoriti nove klastere. U tom kontekstu, Srbija bi mogla da iskoristi pozitivan trenutak u politici proširenja. Više diplomatskih izvora u Briselu potvrdilo je za RSE da nije sporno da se radi na stvaranju okolnosti kako bi se i Srbiji tokom jula poslao pozitivan politički signal. Potezi vlasti zakomplikovali situacijuPoslednja dešavanja u Srbiji – pretresi i ispitivanja analitičara koji se bave mogućom upotrebom zvučnog oružja protiv demonstranata na protestu 15. marta 2025. zakomplikovala su situaciju i potkopala napore država članica koje se zalažu za otvaranje Klastera 3. Iz Evropske komisije ovim povodom za RSE navode da od Srbije očekuju da poštuje osnovna prava svih građana, uključujući slobodu izražavanja. "Očekujemo da svaka istraga u vezi sa ovim pitanjem bude sprovedena u potpunosti u skladu sa zakonom, bez bilo kakvog političkog pritiska ili percepcije političkog uticaja", kažu u Evropskoj komisiji. Više javno tužilaštvo u Beogradu je u junu pokrenulo istragu o tome da li je stampedo sa ulice u centru grada tokom antivladinog protesta, bila unapred dogovorena "simulacija". Policijske akcije pretresanja stanova i informativni razgovori usledili su u prvim danima istrage. Prvi je saslušan vojni analitičar Aleksandar Radić koji je nakon događaja na martovskom protestu prvi izašao sa ocenom da je "policija protiv demonstranata koristila zvučno oružje". Evropska poslanica Katlin van Brempt (Kathleen van Brempt) navodi za RSE da proširenje jeste i mora ostati proces zasnovan na zaslugama, te da sami tehnički kriterijumi nisu dovoljni. Članstvo u EU, podvlači ona, u konačnici zavisi od ispunjavanja Kopenhagenških kriterijuma: demokratije, vladavine prava i poštovanja osnovnih prava. "U sva tri slučaja, Srbija se kreće u pogrešnom smeru. Novinari se i dalje suočavaju sa zastrašivanjem i napadima koji prolaze nekažnjeno, nezavisni mediji su pod sve većim pritiskom, a nedavne pravosudne reforme dodatno su potkopale, umesto da ojačaju, nezavisnost pravosuđa. U ovim okolnostima, otvaranje Klastera 3 bilo bi istorijska greška", poručila je Van Brempt i dodala: "Ne možemo sebi priuštiti da napravimo tu grešku". Ena Bavčić, viša savetnica za zagovaranje i politiku u Evropskom centru za slobodu štampe i medija, upozorava da poslednje akcije ispitivanja novinara i analitičara u Srbiji služe zastrašivanju i cenzurisanju već izloženih novinara. Ispitivanja, zajedno sa napadima, poput poslednjeg slučaja novosadskog novinara Dinka Gruhonjića, dovode do povećane nesigurnosti i straha za posao i egzistenciju novinara, kaže Bavčić za RSE. "Ako zemlja teži da postane članica EU, moraće u potpunosti da primeni Evropski zakon o slobodi medija, što takođe podrazumeva pružanje snažne zaštite novinarskih izvora. Generalno, imajući u vidu celokupan kontekst, kršenja medijskih sloboda u zemlji ostaviće snažan trag i već se razmatraju u zvaničnim izveštajima EU o Srbiji", ocenjuje Bavčić. "Stoga dalja kršenja standarda slobode izražavanja mogu samo negativno uticati na status pristupanja ove zemlje", dodaje ona. I Francuska, kao jedan od ključnih zagovornika nastavka pristupnih pregovora, ne ignoriše novonastale okolnosti u Srbiji. "Francuska pažljivo prati situaciju i, kao i njeni evropski partneri, vodi temeljan dijalog sa Srbijom, uključujući i dijalog o vladavini prava. Očekujemo da će Srbija na inkluzivan i konstruktivan način nastaviti reforme koje očekuje Evropska unija i naglašavamo važnost dijaloga sa civilnim društvom", navodi francuski diplomatski izvor. Zahtevi za sankcijama RusijiDok Srbiju podržava značajan broj država članica, i dalje ne postoji potpuna saglasnost o otvaranju Klastera 3. Kako RSE nezvanično saznaje, baltičke zemlje i dalje insistiraju na uvođenju sankcija Rusiji, dok pojedine druge države članice ostaju pri stavu da je neophodan vidljiv napredak u oblasti vladavine prava. "Srbija ne može nastaviti da sprovodi kozmetičke reforme kako bi ostvarila napredak u procesu pristupanja, dok kod kuće i dalje postoji demokratsko nazadovanje. Ono što nam je potrebno jeste istinska politička volja za postizanje trajnih demokratskih promena, a ne simbolični gestovi usmereni na očuvanje statusa kvo", smatra Van Brempt. Izmene pravosudnih zakona nisu dovoljneJedan visokorangirani diplomata EU potvrdio je da izmene pravosudnih zakona same po sebi nisu dovoljne. Državama članicama EU, kaže ovaj diplomata, nije dovoljno to što je država samo poništila negativne posledice koje je sama proizvela. Zato je, tvrdi ovaj izvor, potrebno učiniti više. Kako objašnjava ovaj sagovornik, jul kao okvir za nastavak pristupnih pregovora Srbije bio bi moguć ukoliko se ostvari napredak i u drugim oblastima. Kao moguće korake navodi sprovođenje preporuka ODIHR-a, izbor članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM), u najboljem, ali teško ostvarivom slučaju, hapšenje Milana Radoičića. Milan Radoičić, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad na kosovsku policiju u Banjskoj u septembru 2023. godine, uprkos tome što je za njim raspisana crvena Interpolova poternica, u Srbiji nije krivično gonjen zbog tog slučaja. Iako Evropska unija očekuje da vlasti u Srbiji uhapse i procesuiraju odgovorne za napad na kosovsku policiju u Banjskoj na severu Kosova u septembru 2023. godine, Radoičić je i dalje na slobodi i ima prijavljeno prebivalište u Beogradu. Prema rečima ovog sagovornika, sprovođenje barem jednog od navedenih koraka, ili svih zajedno, predstavljalo bi značajan iskorak koji bi mogao da ubedi skeptične države članice da odobre otvaranje Klastera 3 i time deblokiraju pristupne pregovore sa Srbijom.

Američka Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) produžila je na još 30 dana licencu za rad Naftne industrije Srbije, koja je pod sankcijama SAD zbog većinskog ruskog vlasništva, izjavila je u utorak ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. NIS je prošle nedelje tražio još jedno produženje licence za rad od OFAC-a kako bi mogao da nastavi da snabdeva tržište u Srbiji. Đedović Handanović je na društvenim mrežama navela da je operativna licenca za nastavak rada NIS-a produžena do 31. jula, čime, prema njenim rečima, Rafinerija u Pančevu nastavlja da prerađuje sirovu naftu što je posebno značajno u globalnoj energetskoj krizi". OFAC je prethodno 16. juna poslednji put produžio operativnu licencu, kao i licencu za pregovore o prodaji ruskog udela u NIS-u mađarskoj kompaniji MOL. Obe licence ističu 1. jula. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično se obnavlja. Pregovori o prodaji ruskog udela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku. Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tela, kao i strateški ciljevi kompanije, saopšteno je tada iz Vlade Srbije i MOL-a. Ugovor će, međutim, početi da se primenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se, kako kaže, raspitao. I tvrdi da Milana Radoičića, koji je na crvenoj Interpolovoj poternici zbog oružanog napada u Banjskoj, na Kosovu, ne štite pripadnici Žandarmerije. To navodi i komandant te posebne policijske jedinice Radoslav Repac. Vlasti odbacuju navode medija da Radoičića, kao i njegovog poslovnog partnera sa Kosova Zvonka Veselinovića, štite pripadnici Žandarmerije. Na drugoj strani, pukovnica policije u penziji Slavica Radovanović kaže za RSE da je "javna tajna" da pripadnici Žandarmerije čuvaju određenu kategoriju ljudi kojima ne pripada policijsko obezbeđenje. "I moje insajderske informacije govore u prilog tome da postoje sigurno dve osobe iz Žandarmerije, koje uopšte ne dolaze na svoj posao, nego čuvaju Radoičića", rekla je. Radovanović je provela u policiji više od 30 godina, a od 2021. je opoziciona narodna poslanica. "Niko u odredu Žandarmerije ne sme da pita gde su ti ljudi i zašto ne dolaze na posao", dodala je ona. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na upit RSE da li Radoičića i Veselinovića obezbeđuje Žandarmerija i šta bi bio razlog za takvu odluku. Dok Evropska unija i Sjedinjene Države traže od Beograda procesuiranje odgovornih za Banjsku, Radoičić je u Srbiji na slobodi sa prijavljenim prebivalištem u Beogradu. On je priznao organizovanje oružanog napada na kosovsku policiju u septembru 2023. kada su ubijeni kosovski policajac i tri srpska napadača. Optužnica beogradskog tužilaštva, iako najavljivana, nije još podignuta. I Radoičić i Veselinović su pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država duže od četiri godine, zbog optužbi povezanih sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Radoičić za Vučića nije kriminalacVučić je tokom pokazne vežbe Žandarmerije u Lipovici kod Beograda rekao da Radoičića i Veselinovića ne obezbeđuju pripadnici te jedinice. Odgovarajući na pitanja novinara, rekao je da nije znao da će kriminalcima karakterisati one "koje progone neke druge zemlje, ili one koji nisu čak ni zemlje već entiteti", a zbog situacije na Kosovu. Potom se okrenuo ka komandantu Žandarmerije Radoslavu Repcu sa pitanjem "dakle, koliko sam razumeo, Radoslave to više nije slučaj ili nije slučaj, kako god?" Na to je komandant jedinice odgovorio da "Žandarmerija ne obezbeđuje navedena lica". Dan ranije, Vučić je na pitanja novinara rekao da nema takve podatke, ali i da Radoičić nije na crvenoj poternici zbog kriminala već zbog Kosova. Na snimku koji su objavile kosovske vlasti pre tri godine vide se naoružani muškarci, među kojima je i Radoičić, u maskirnim vojnim uniformama. Snimljeni su, kako je navedeno, u dvorištu manastira Banjska, nakon napada na policiju Kosova. U vreme napada za koji je preuzeo odgovornost, Radoičić je bio potpredsednik Srpske liste, najveće partije kosovskih Srba koju podržava Beograd. Viši sud u Beogradu do objavljivanja teksta nije odgovorio na upit RSE da li Radoičić i dalje ima zabranu napuštanja Srbije i obavezu javljanja policiji. U tom sudu je to poslednji put potvrđeno za RSE u aprilu, dok se više javno tužilaštvo ne oglašava. To tužilaštvo nije odgovorilo na upit RSE šta je prepreka za podizanje optužnice koju je glavni tužilac najavljivao još za kraj 2024. ili početak 2025. Dok je Radoičić kao organizator na slobodi u Beogradu, u Prištini su zbog Banjske krajem aprila prvostepenom presudom osuđena dvojica Srba na na doživotni zatvor, a jedan na 30 godina zatvora. Trojica optuženih su deo grupe od 45 osoba, uključujući Radoičića, koji je u kosovskoj optužnici opisan kao "šef terorističke grupe". Ostali su u bekstvu i za njima je Kosovo raspisalo Interpolovu poternicu. Kosovo je napad u Banjskoj okarakterisalo kao teroristički akt i optužilo Srbiju za umešanost, dok je Beograd odbacio tvrdnje vlasti u Prištini. Kako se angažuje Žandarmerija?Televizija N1 je objavila da je došla do saznanja da dvojica aktivnih pripadnika beogradskog odreda Žandarmerije rade kao privatno obezbeđenje Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića. Predsednik Srbije je odgovarajući na pitanja novinara rekao da moraju da mu kažu zašto je gonjen Veselinović ili nije. "Ali ako me pitate da li treba aktivna lica iz Žandarmerije da mu budu u obezbeđenju, postaraću se i učiniću sve da to ne bude slučaj", rekao je. On je poručio da ne mogu da obavljaju dva posla. Govoreći o svojim saznanjima da Radoičića obezbeđuju pripadnici Žandarmerije, pukovnica policije u penziji Slavica Radovanović kaže da je to protivno propisima. "Van propisa je da imate ljude koji su zvanično zaposleni u policiji, koji su policajci, a da njihovim kolegama nije poznato šta su njihove radne obaveze i gde ih obaljaju, osim rukovodiocima koji dozvoljavaju da vrše te poslove", navela je. Žandarmerija se angažuje na osnovu odobrenja direktora policije. A njeni osnovni zadaci su suzbijanje terorizma, lišavanje slobode članova organizovanih i drugih opasnih kriminalnih grupa i pojedinaca, uspostavljanje javnog reda narušenog u većem obimu. Može obezbeđivati i objekte od vitalnog bezbednosnog interesa za Srbiju i štićene ličnosti. Ko koga može da štiti?Predsednik Srbije je u maju najavio zakon kojim će iz službe biti udaljeni policajci ili vojnici koji obavljaju poslove za koje nisu dobili direktnu dozvolu od države. "Ali ako vidimo bilo koga da čuva nekog tajkuna, koji nije kriminalac, ili da čuva nekog kriminalca, e ti više ne možeš da radiš u policiji", poručio je 20. maja. Tada je rekao da garantuje da će sprečiti da "pola narko dilera ima policijsko obezbeđenje", tvrdeći da takva situacija postoji 40 godina. Međutim, Slavica Radovanović kaže da to nikada i nije bilo dozvoljeno. "Svaka vrsta obezbeđenja koja nije zvanično potvrđena u Ministarstvu unutrašnjih poslova, da imate nalog da idete u zaštitu neke ličnosti, podleže disciplinskoj odgovornosti, koja može biti čak i udaljenje sa posla", navela je. Zakon o policiji kao tešku povredu službene dužnosti navodi bavljenje poslovima koji su nespojivi sa službenom dužnošću. Prema Kodeksu policijske etike policijski službenik vodi računa da dodatni rad ne stvara mogućnost sukoba interesa ili da utiče na nepristrasnost u radu, kao i da ne narušava ugled Ministarstva. Za kontrolu zakonitosti rada policajaca zadužen je sektor unutrašnje kontrole.

Državljani Kine, Rusije i Turske i dalje dolaze na Zapadni Balkan bez viza, a potom pokušavaju nastaviti put prema Europskoj uniji, upozorava Frontex u najnovijoj procjeni rizika. Iz Bruxellesa u isto vrijeme traže od zemalja regiona da pooštre viznu politiku i zatvore prostor za takve zloupotrebe. Granična policija Bosne i Hercegovine potvrdila je za Radio Slobodna Evropa da od Europske agencije za graničnu i obalnu stražu (Frontex), redovno zaprima informacije koje se odnose na nezakonite migracije, krijumčarenje ljudi i moguće zloupotrebe bezviznog pristupa, te da raspolaže saznanjima o pokušajima nezakonitog nastavka putovanja prema državama Europske unije. "Takve informacije ne odnose se isključivo na državljane Ruske Federacije i Narodne Republike Kine i Turske, već i na državljane drugih zemalja", naveli su iz Granične policije BiH, ističući da kontinuirano surađuju s Frontexom i drugim međunarodnim partnerima. Prethodnih godina kineski državljani dolazili su u region avionom i potom pokušavali nastaviti put ka EU, dok su pojedini ruski državljani, uključujući Čečene, Balkan koristili kao tranzit ili privremeno utočište nakon početka rata u Ukrajini. Frontex: Zloupotrebe će se nastavitiU godišnjoj procjeni rizika za period 2026. i 2027. godine, objavljenoj u junu, Frontex upozorava da će migracijska kretanja na Zapadnom Balkanu i dalje odražavati dešavanja na istočnomediteranskoj ruti te da će određene nacionalnosti nastaviti koristiti bezvizni pristup zemljama regiona kako bi pokušale nastaviti put prema Europskoj uniji. Među njima posebno navodi državljane Kine, Rusije i Turske, kao i "nosioce jordanskih pasoša palestinskog porijekla". Frontex procjenjuje da će pritisak biti ublažen policijskim akcijama, sezonskim faktorima te odvraćajućim učinkom nasilja i otmica koje provode krijumčarske mreže, ali upozorava da će se zloupotrebe bezviznog pristupa nastaviti. U istom izvještaju navodi se da neusklađena vizna politika zemalja Zapadnog Balkana i dalje olakšava korištenje avionskih ruta prema državama regiona kao odskočne tačke za neregularni ulazak u Europsku uniju. Frontex također navodi da će zapadnobalkanski koridor, koji vodi preko Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske prema Sloveniji i Austriji, ostati dominantna ruta za migracijska kretanja koja potiču s istočnomediteranske rute. Iz ove agencije nisu odgovorili na upit RSE o upozorenjima na moguće zloupotrebe bezviznog pristupa na Zapadnom Balkanu. Europska komisija godinama traži usklađivanje vizne politikeEuropska komisija već nekoliko godina upozorava zemlje Zapadnog Balkana da usklade svoje vizne politike s pravilima Europske unije kako bi se smanjio rizik od neregularnih migracija i zloupotrebe bezviznih režima. Ovo pitanje redovno se pojavljuje u godišnjim izvještajima o napretku, ali i u izvještajima o Mehanizmu suspenzije viza. Iz Delegacije Europske unije u BiH za RSE navode da se od BiH, kao zemlje kandidata, očekuje dalje usklađivanje vizne politike s listom trećih zemalja čijim je državljanima potrebna viza za ulazak u EU, posebno kada je riječ o državama koje predstavljaju migracijski ili sigurnosni rizik. Podsjećaju da se BiH Reformskom agendom obavezala da će između 2025. i 2027. godine svake godine ukinuti po jedan bezvizni sporazum sa zemljama čijim je državljanima potrebna viza za EU. Ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković rekao je ranije 2026. da će BiH do kraja godine uvesti vize jednoj od takvih zemalja, ne navodeći o kojoj je riječ. Ali je tada i vrlo jasno rekao da "nije realno" da to budu Turska, Kina ili Rusija. Bosna i Hercegovina održava stalni bezvizni režim sa sedam zemalja čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u EU - Azerbejdžan, Kina, Katar, Rusija, Turska, Kuvajt i Vanuatu. Osim toga, odobrava sezonsko ukidanje viza, uglavnom tokom ljeta, koje nije u skladu s pravnom tekovinom EU, Bahreinu, Omanu i Saudijskoj Arabiji. Iz Granične policije BiH za RSE navode da je u 2025. godini zabilježeno 147.910 državljana Narodne Republike Kine i 125.088 državljana Ruske Federacije. Od 1. januara do 16. juna 2026. godine, prilikom ulaska u BiH, zabilježeno je 55.359 državljana Narodne Republike Kine i 51.001 državljanin Ruske Federacije. Prema riječima Denisa Avdagića, vanjskopolitičkog analitičara zagrebačkog Instituta novih medijskih strategija (INMS), ako BiH ne bude u stanju ispuniti zahtjeve, to će biti jasna poruka Briselu. "Ne mogu sve probleme rješavati visoki predstavnici, nešto je i na građanima. Ako neko građane želi držati taocima politike, prvenstveno prema Rusiji, onda ti ljudi trebaju znati da je, prema posljednjim anketama, više od polovine građana Republike Srpske za članstvo u EU, dok je podrška u Federaciji BiH i Brčko distriktu među najvišima od svih zemalja kandidatkinja." Zapadni Balkan ne može biti izuzetakAvdagić kaže da je usklađivanje vizne politike zahtjev koji EU postavlja svim državama kandidatkinjama, zbog čega ni zemlje Zapadnog Balkana ne mogu biti izuzetak. Naglašava kako je jasno da uvođenje viznog režima nije politička želja pojedinih država. "Ako ste to već postavili prema ostalima i ako su ostali prihvatili zahtjev za usklađivanje viznih režima s državama članicama EU, onda su stvari posve jasne", kaže Avdagić. Vize za Ruse u Crnoj Gori do septembra?Crna Gora je prva zemlja regiona koja će, pod pritiskom Europske unije, ukinuti bezvizni režim za ruske državljane. U novembru 2025. godine vlada Crne Gore najavila je da će vizni režim za ruske državljane biti uveden najkasnije do septembra 2026. Ta mjera je dio obaveza koje je Crna Gora preuzela u okviru usklađivanja s pravilima Europske unije u poglavlju 24 – Pravda, sloboda i sigurnost. Iz Ministarstva vanjskih poslova za RSE su 26. juna potvrdili da će za državljane Rusije biti neophodna viza za ulazak u Crnu Goru i da bez te mere neće biti moguće zatvoriti poglavlje 24. Naglasili su da je Ministarstvo 2. juna 2026. pokrenulo "proces zaprimanja zahtjeva za vizu preko kompanije VFS Global u nekoliko gradova Ruske Federacije (...) čime će dostupnost crnogorske vize ruskim državljanima biti značajno unaprijeđena, a potencijalni negativni efekti ukidanja bezviznog režima svedeni na najmanju moguću mjeru." Od ukupnih dolazaka stranaca u Crnu Goru na godišnjem nivou, Rusi su uglavnom na drugom mjestu po brojnosti, odmah iza onih koji dolaze iz Srbije. Prema posljednjem popisu iz septembra 2024. godine, među svim stranim državljanima koji imaju stalan boravak u Crnoj Gori, najviše je Rusa – 13.550, dok zvanični podaci MUP ukazuju da ih više - 23.330. Crna Gora je zemlja koje se velikim dijelom ekonomski oslanja na turizam – prihodi od ovog sektora čine oko četvrtinu BDP-a, dok su ruski turisti među najbrojnijima. Tako je, na primer, u toku 2025. godine, Uprava za statistiku zabilježila da su 16 posto ukupnih broja noćenja stranih turista u Crnoj Gori činili Rusi, odmah iza srpskih turista sa 23 posto. Iako je Crna Gora 2022. uvela sankcije Moskvi zbog invazije na Ukrajinu, EU je kontinuirano upozoravala da je vizna politika ključna za napredak u pregovorima. Crna Gora ima najveće izglede da do kraja decenije postane članica EU, sa zatvorenih 16 od 33 pristupnih poglavlja. Kada je riječ o kineskim državljanima, Uprava za statistiku Crne Gore zabilježila je porast dolazaka iz te zemlje – 2025. broj dolazaka iz Kine (82.054) premašio je dotadašnji rekord iz 2019. Međutim, kineski državljani individualno ne mogu da borave u Crnoj Gori bez vize. Ali kada je riječ o grupnim putovanjima, omogućeno im je da putem crnogorskih agencija koje imaju ugovore sa kineskim agencijama, dobiju pozivna pisma. Tako, oni na osnovu plaćenog aranžmana, mogu da borave do 30 dana u Crnoj Gori. Kakve su moguće posljedice zbog neusklađivanja?Avdagić kaže da za sada nema konkretnih mjera protiv BiH, kao i protiv Srbije u kojoj je slična situacija, ali da se u Europskoj uniji vode rasprave o mogućim posljedicama za zemlje kandidatkinje koje odbijaju uskladiti viznu i vanjsku politiku. "Raspravljalo se o mogućnosti promjene viznog režima EU prema državama kandidatkinjama koje nisu spremne harmonizirati viznu i vanjsku politiku. Niko ne žuri s takvom vrstom kazne, ali će vjerovatno u nekom trenutku morati biti povučeni određeni potezi." Moguće posljedice, dodaje, mogle bi biti široke, od prekogranične suradnje, pristupa europskim fondovima, pa čak i putovanja za građana. "Ipak, mislim da će prije bilo kakvih sankcija uslijediti snažna poruka upozorenja. Dok još nema iskristalizirane odluke o konkretnim posljedicama, BiH ima vremena da o tome razgovara. Ta komunikacija vjerovatno će se odvijati diplomatskim kanalima, daleko od očiju javnosti, ali nijedna od tih poruka neće biti bezbolna za BiH." Srbija stagniraKada je riječ o Srbiji, uprkos pozivima iz EU, ni više od četiri godine od početka rata ova zemlja nije uvela sankcije Rusiji. Za ruske državljane važi bezvizni režim do 30 dana, dok se veliki broj Rusa preselio u Srbiju od 2022., prema popisu iz te godine, u Srbiji je živjelo više od 10.000 Rusa, dok je MUP iste godine saopćio da u Srbiji boravi više od 30.000 Rusa. Procjene nevladinih organizacija su i veće – prema Beogradskom centru za sigurnosnu politiku, od početka ruske agresije na Ukrajinu do kraja 2024. više od 67.000 Rusa u Srbiji dobilo je privremenu dozvolu boravka. Kinezi su također godinama unazad jedni od najbrojnijih turista u Srbiji, a za boravak do 30 dana u toj zemlji nije im potrebna viza. Kada je riječ o Kosovu, ta zemlja nema diplomatske odnose s Kinom, s obzirom na to da Kina ne priznaje nezavisnost Kosova. Građani Kine ne mogu stupiti na teritoriju Kosova bez vize. Isto važi i za ruske državljane – bez vize ne mogu boraviti na Kosovu. Severna Makedonija također zahtijeva vize i za državljane Kine i za državljane Rusije. 'Jasno je zašto Rusija i Kina'Govoreći o sigurnosnom aspektu, vanjskopolitički analitičar Avdagić ističe da ne može procjenjivati pojedinačne slučajeve zloupotrebe bezviznog režima, ali kaže da su ruski državljani i ranije povezivani s hibridnim djelovanjem. "Poznato je da su se ruski državljani bavili određenim hibridnim djelovanjem i izvan EU, u državama zapadnog Balkana, ali i unutar EU. Dok je u Europskoj uniji izrazito teško proći sigurnosne provjere, bilo pri izdavanju viza ili ulasku u zemlju, na Balkanu je situacija drugačija, posebno ako imate liberaliziran režim za ruske državljane", kaže Avdagić. Prema njegovom mišljenju, pitanje usklađivanja vizne politike prije svega je politički test za zemlje koje žele članstvo u Europskoj uniji. "Ako ćemo podvući crtu, svima je jasno zbog čega su upravo Rusija i Kina posebno izazovno pitanje za Europsku uniju. Na tim temama države kandidatkinje moraju pokazati koliko zaista žele članstvo u EU."

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u ponedeljak da Milan Radoičić, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad na kosovsku policiju u Banjskoj i za kojim je raspisana crvena poternica Interpola, nije gonjen zbog kriminala. Vučić je na konferenciji za novinare u Beogradu na pitanje o tome da Radoičića čuva aktivni pripadnik Žandarmerije uprkos njegovoj nedavnoj najavi da pripadnici policije Srbije ne treba da čuvaju privatna lica, rekao da on nema takve podatke. "Samo niste rekli zbog čega je Milan Radoičić na crvenoj poternici. Nije zbog kriminala već zbog Kosova", rekao je Vučić na konferenciji za novinare na kojoj je najavio mere za poboljšanje životnog standarda. Dok Evropska unija izražava očekivanje da vlasti u Srbiji uhapse i sudski procesuiraju odgovorne za napad na kosovsku policiju u Banjskoj na severu Kosova u septembru 2023, Radoičić je u Srbiji na slobodi s prijavljenim prebivalištem u Beogradu. Za Radoičićem je na zahtev Kosova raspisana i međunarodna Interpol poternica putem Misije Ujedinjenih nacija (UNMIK). Protiv njega u Srbiji nije podignuta optužnica iako je preuzeo odgovornost za oružani napad u kojem je ubijen jedan kosovski policajac, kao i trojica napadača. Vučić nije demantovao nezvanična saznanja, koje je objavila televizija N1, da Radoičića i njegovog bivšeg poslovnog partnera Zvonka Veselinovića, koji je u javnosti predstavljen kao biznismen sa severa Kosova, obezbeđuje pripadnik Žandarmerije, posebne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. U odgovoru na pitanje Vučić je kazao da pripadnik Žandarmerije ne bi trebalo da čuva Veselinovića. "Morate da mi kažete zašto je gonjen gospodin Veselinović ili nije, ali ako me pitate da li treba aktivna lica iz Žandarmerije da mu budu u obezbeđenju, postaraću se i učiniću sve da to ne bude slučaj. Ne možete ni da obavljate dva posla", rekao je Vučić. Veselinović i Radoičić su pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država više od četiri godine, zbog optužbi povezanih s organizovanim kriminalom i korupcijom. Vučić je u maju najavio zakon kojim će iz službe biti udaljeni policajci ili vojnici koji obavljaju poslove za koje nisu dobili direktnu dozvolu od države, nakon što je uhapšen prvi čovek beogradske policije Veselin Milić zbog sumnje da je da je prikrivao krivično delo u slučaju pucnjave u beogradskom restoranu u kojem je ubijen muškarac koji se dovodi u vezu s jednom od beogradskih kriminalnih grupa. Viši sud u Beogradu u junu je produžio pritvor Miliću do 30 dana. Tužilaštvo je saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave protiv Milića koja se odnosila na pomaganje počiniocu ubistva zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza.

Od "ruke su vam krvave" do kosovskog zaveta. O Kosovu, uz gusle, odjekivalo je sa gradskog trga u Kraljevu, u centralnoj Srbiji, stotinak kilometara udaljenog od granice sa Kosovom. Poruke o Kosovu, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje, dominirale su na antivladinom skupu održanom na poziv studenata u blokadi. Ranije optuživana za korupciju i nemarno upravljanje državom, vlast je sada kritikovana zbog postizanja sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. "Sumnjam da će reciklaža tema koje dominiraju poslednje četiri decenije doneti bolju budućnost ili čak uspeh na izborima, koji bi Srbiji pružio priliku da takvu budućnost izgradi", ocenjuje za RSE međunarodni analitičar Kurt Basener (Bassuener). Skupom je obeležen Vidovdan, verski i državni praznik u znak sećanja na bitku protiv otomanske vojske na Kosovu iz 14. veka kada je srpska vojska poražena. Krovna grupa "Studenti u blokadi", nije odgovorila na upit RSE o stavljanju Kosova u fokus vidovdanskog skupa i porukama u Kraljevu. Taj skup bio je još jedan u nizu na kojima se traži smena vlasti već godinu i po dana zbog stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu. U međuvremenu je zahtevima dodato i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što vlasti do sada nisu prihvatale. Dan pre vidovdanskog protesta predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je podnošenje ostavke za nekoliko nedelja. Šta je pokazao Vidovdan u Kraljevu?U gradu koji je postao utočište za hiljade izbeglih Srba 1999. godine, kada su se sa Kosova povukle srpska vojska i policija, okupljenima se obratilo više govornika sa Kosova. Osim bojazni zbog integracije u kosovski sistem institucija koje su funkcionisale u sistemu Srbije, izrekli su i kritike na račun vlasti u Beogradu. Na skupu su iznete ocene da integracija srpskih institucija, kao i podizanje optužnica protiv Srba, znači "nestanak Srba sa Kosova." Postavljeno je i pitanje zbog čega vlast u Beogradu ne preduzme "recipročne mere u Srbiji prema Albancima". Na skupu je govorila i poslanica u Skupštini Srbije Jelena Pavlović, koja je najavljena kao advokatica iz Beograda. "Ovaj narod vam nikada neće oprostiti Briselski, Vašingtonski, francusko-nemački plan i Ohridski sporazum za sramnu predaju Kosova i Metohije, temelja nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda", poručila je ona. Jelena Pavlović je donedavno bila u pokretu "Mi, snaga naroda", koju predvodi Branimir Nestorović, na čijoj listi je i izabrana za poslanicu. Parlamentarni pokret "Mi snaga naroda" je desno i proruski orijentisan, dok je Nestorović poznat po teorijama zavere. Do sada na studentskim skupovima nisu govorili poslanici ni opozicionari. Studenti u blokadi nisu odgovorili na upit RSE da li je time promenjena dosadašnja praksa, a pojedini opozicioni lideri koji podržavaju studente kritikovali su to što je Jelena Pavlović govorila na studentskom skupu. Ona je na društvenoj mreži X ocenila da je napad na nju, nakon govora u Kraljevu, "neoboriv dokaz da su vaš problem studenti, a ne ja". Normalizacija odnosa sa Kosovom, koja je kritikovana na vidovdanskom skupu, jedan je od uslova Srbiji za napredak u pridruživanju Evropskoj uniji. I Briselski i Ohridski sporazumi sklopljeni su posredstvom EU, dok je Vašingtonski potpisan u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Međutim, Kurt Basener iz Saveta za demokratizaciju politike iz Berlina kaže da je prilično skeptičan oko toga koliko Kosovo i nacionalne teme predstavljaju primarni pokretački motiv. "Kosovo nije ono što je izvelo ljude na ulice u novembru 2024. Iako je nacionalistička simbolika postajala sve prisutnija na protestima, retko je bila u prvom planu", naveo je. Taktički potez ili autentičan izraz?Basener kaže da mu je skretanje studentskog pokreta udesno oduvek "delovalo neskladno" zbog zahteva koje su imali, poput odgovornosti, vladavine prava i borbe protiv institucionalizovane korupcije. Na početku protesta studenti su ostavljali otiske krvavih šaka, poručujući time vlastima da su im "krvave ruke" u novosadskoj tragediji. Kako bi upoznali evropske institucije sa tim zahtevima, studenti su organizovali i biciklističke i maratonske ture do Strazbura i Brisela. Međutim, istovremeno je na studentskim protestima u zemlji često viđana zastava sa porukom da nema predaje Kosova i mapom na kojoj je ono u granicama Srbije. A nedavno su izašli i sa "Memorandumom" u kojem se Kosovo navodi kao "sastavni deo Srbije", što je podiglo prašinu u javnosti koja ih podržava. Basener kaže da je pitanje da li skretanje studentskog protesta predstavlja autentičan izraz pokreta, a u kojoj meri taktički izbor. Smatra da je reč o kombinaciji ta dva faktora, ali da prevladava taktika. "Vlast i provladini mediji pokušavaju studente da predstave kao strane plaćenike i izdajnike, čak i 'ustaše'. Studenti imaju potrebu da pokažu svoju 'patriotsku' verodostojnost", naveo je. Podseća da se odluka opozicije da Vojislav Koštunica predvodi listu DOS-a protiv Miloševića 2000. zasnivala na sličnoj proceni. Ali i da je reč o taktici pitanje je, kaže Basener, koliko je to mudar potez. "Prošle nedelje mi je jedan zvaničnik države članice EU rekao da 'ne postoji održiva alternativa' Vučiću u srpskoj politici", dodao je. Naime, Basener smatra da EU iako je nešto "kritičnija" prema Vučiću i sve više "frustrirana" njime, i dalje ga u "suštini podržava". Ocenjuje da su u Briselu i među vladama država članica EU duboko ukorenjeni "legitimistički" refleksi i oprez prema preuzimanju rizika. "Sumnjam da će narativi koji su (u Kraljevu) bili u prvom planu promeniti takav stav EU i njenih sagovornika. Sve to deluje veoma okrenuto prošlosti", naveo je Basener. Osim toga, kaže da takve nacionalističke teme slabe i regionalnu solidarnost sa studentima. "Uključivanje Novog Pazara i uzajamna solidarnost sa tim gradom pričaju jednu sasvim drugačiju priču. Ipak, ostaje otvoreno pitanje kakav bi odnos Srbija pod vođstvom studenata imala prema susedima", dodao je. Osim normalizacije odnosa sa Kosovom, uslovi za dalji napredak Srbije kaEU su vladavina prava, sloboda medija i uvođenje sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Političko povlačenje ili taktika za opstanak na vlasti? To pitanje prati objavu koju je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, izneo pred hiljadama svojih pristalica okupljenih na subotnjem mitingu u centru Beograda. Vučić im je rekao da će "još samo nekoliko nedelja biti predsednik" države. Ako se to desi, povukao bi se nešto manje od godinu dana pre nego što mu i po zakonu istekne predsednički mandat - u maju 2027. Vučić je dva puta biran za predsednika države, a pošto Ustav ne dozvoljava treći mandat, ponovo se ne bi mogao kandidovati. Međutim, to nije prvi put da je najavljivao povlačenje. U javnosti je nudio povlačenje u situacijama manjih i većih politikih kriza. Poslednjih godinu i po dana suočen je sa jednom od najozbiljnijih, u talasu protesta sa zahtevima da se zaustavi korupcija i raspišu vanredni izbori. Do sada je te pozive na izbore odbijao. Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka (FPN) Dušan Spasojević ocenjuje da bi se u njegovoj poslednjoj objavi mogla čitati njegova namera za prelazak na mesto premijera Srbije. "Njegov eventualni dolazak na poziciju premijera samo bi ga ustavno stavilo tamo gde on već jeste - ključna politička figura koja donosi sve odluke u zemlji", kazao je Spasojević za Radio Slobodna Evropa. Spasojević smatra da postoji više "računica" koje su mogle opredeliti Vučića da najavi svoju ostavku. "Jedna je to što više ne može da se kandiduje za predsednika i mora da se kandiduje za neku drugu poziciju, pa bi onda eventualno zajedno održavanje predsedničkih i parlamentarnih izbora, omogućilo njemu da u punoj meri učestvuje u kampanji", kazao je Spasojević. Vučić je na mitingu Beogradu, članovima svoje stranke kazao da će im pomoći da dobiju narodno poverenje na parlamentarnim izborima. Nije, međutim, rekao kad će oni biti raspisani, niti na koji način planira da se uključi u izbornu trku. "Druga računica može biti to da Vučić smatra da će kandidat SNS-a teško pobediti na narednim predsedničkim izborima i da unapred pravi neku vrstu odstupnice kako bi prešao na ustavno jaču funkciju", smatra profesor FPN-a. Vučić u svojim izjavama u prethodnih nekoliko meseci nije isključio mogućnost da se vrati na mesto premijera. Na pitanja RSE o tome nisu odgovorili ni iz njegove Srpske napredne stranke, ni iz Predsedništva. Šta ovim poručuje antivladinim demonstrantima?Vučić se od novembra 2024. suočava se sa masovnim antivladinim protestima. Studentski pokret, koji predvodi te proteste, vlast optužuje za korupciju i zahteva vanredne parlamentarne izbore. "On im ovim poručuje da je on i dalje akter koji određuje dinamiku procesa – da bi, na primer, mogao da predloži relativno brzo raspisivanje parlamentarnih izbora, pa da može i da ubrza predsedničke izbore, ili da ih spoji ili da ih razdvoji", ukazuje Spasojević. Od Vučića je sa protesta traženo da poštuje svoja Ustavna ovlašćenja kao predsednik države. Prema Ustavu Srbije, vlast je podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, dok je funkcija predsednika uglavnom protokolarna. Pored ostalog, predsednik predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, komanduje vojskom, proglašava zakone, predlaže skupštini kandidata za premijera, daje pomilovanja i odlikovanja. Antivladini demnostranti više puta su Vučića optuživali za prekoračenje tih ovlašćenja, a na to su ukazivale i brojne nevladine organizacije u Srbiji. 'Pokretanje plana Putin-Medvedev'Ovaj populistički lider i njegova Srpska napredna stranka su okosnica vlasti od 2012. godine. Vučić je za to vreme bio potpredsednik Vlade, pa premijer, a od 2017. je predsednik države. "Njegova vlast se od 2012. godine menjala tako da je s protekom vremena sve manje bio zavistan od drugih aktera i politički postajao sve snažniji", ukazuje profesor FPN-a Dušan Spasojević. Veruje da se njegovom ostavkom u tom smislu ne bi ništa značajno promenilo. "Deluje mi da je to pokretanje plana Putin-Medvedev ili akcije koje je (nekadašnji crnogorski lider) Milo Đukanović izvodio više puta", dodao je Spasojević. Aktuelni predsednik Rusije Vladimir Putin neprekidno je na vlasti od 1999. godine. Kako bi izbegao ustavna ograničenja za ostanak na vlasti naizmenično je bio na funkcijama predsednika i premijera države. Dok je Putin bio premijer, predsednik države je bio Dmitrij Medvedev Po sličnom modelu vladao je i Đukanković. On je tri decenije bio lider tada vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS), višestruki premijer i u dva navrata predsednik Crne Gore. Spasojević ukazuje da to nije uobičajena praksa u razvijenim evropskim demokratijama. "Mislim da je ovo ipak deo jedne srpsko-crnogorsko-ruske tradicije koja kaže da moć ide sa liderom, a ne sa sa funkcijom", dodaje. Vučić ponovo premijer – da li su za to neophodni izbori?Ukoliko podnese ostavku na mesto predsednika Srbije, raspisivanje parlamentarnih izbora nije neophodno da bi Vučić postao novi premijer. Vučićevi naprednjaci trenutno imaju većinu u Skupštini Srbije – 136 od ukupno 250 poslanika. Po Ustavu Srbije, premijera bira parlamentarna skupština na predlog predsednika države. Ustav ne zahteva da se premijer bira isključivo nakon izbora. U slučaju ostavke aktuelnog premijera Đura Macuta ili izglasavanja nepoverenja njegovom kabinetu, aktuelni skupštinski saziv može glasati za novog premijera i novu vladu. To znači da, ukoliko podnese ostavku kako je najavio, Vučić bi mogao da dođe na čelo Vlade Srbije. Na pitanje da li se takav scenario razmatra, iz vladajuće SNS nisu odgovorili. Šta nakon ostavke predsednika?Ukoliko Vučić podnese ostavku kako je najavio, prema zakonu, predsednik parlamentarne skupštine automatski postaje vršilac dužnosti predsednika države i tu funkciju može da obavlja najduže tri meseca. U ovom slučaju to je Ana Brnabić, koja je u tri mandata bila i premijerka Srbije. Izbore za predsednika države obavezna je da raspiše tako da se održe najkasnije tri meseca od nastanka ostavke. "Što bi značilo, hipotetički, ako bi recimo do kraja jula Vučić podneo ostavku, predsedničke izbore bismo imali negde u oktobru", ukazuje Dušan Spasojević. Odgovore na pitanja da li se i kada mogu očekivati prevremeni predsednički izbori RSE nije dobio ni iz Vučićevog kabineta, ni iz njegove Srpske napredne stranke.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 28. juna da država "povećati broj" kineskih raketa CM-400, kao i da će kupiti nove vazduhoplove. Vučić je to izjavio na vojnoj vežbi i prikazu naoružanja Vojske Srbije. Događaj je organizovan na vojnom aerodromu u Batajnici kod Beograda i poligonu "Pasuljanske livade" u centralnoj Srbiji, povodom državnog i verskog praznika Vidovdana. Na vojnoj vežbi prikazane su artiljerijsko-raketne jedinice za protivvazduhoplovna dejstva, kao i dejstvo avijacije, tenkovskih, mehanizovanih, pešadijskih i artiljerijskih jedinica, te dronova. Prethodno je Vučić, na aredromu u Batajnici "Potpukovnik-pilot Milenko Pavlović", obišao prikaz vojne opreme i naoružanja, među kojima su bile i rakete CM-400 koji je Srbija u martu kupila od Kine. "CM-400 su strašne rakete. Povećaćemo njihov broj", rekao je Vučić. Srbija, uprkos upozorenjima iz Brisela i Vašingtona unapređuje vojnu saradnju sa Kinom. Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira iz Stokholma, od 2020. do 2024, Srbija je najviše oružja uvezla upravo iz Kine (57 odsto), zatim iz Rusije (20 odsto) i Francuske (7,4 odsto). Vučić je u nedelju izjavio da se piloti Vojske Srbije već obučavaju za francuske borbene avione "rafal", koje je kupila Srbija 2024. godine, ali je dodao da "posle tih aviona dolaze novi vazduhoplovi". "Doći će uskoro, posle 'rafala', novi vazduhoplovi. Biće (aviona) lovaca i školskih aviona, biće svega, pa će nam biti potrebno još mnogo pilota", rekao je Vučić, po završetku vojne vežbe na Pasuljanskim livadama. Naglasio je da se neće odustati od vojne neutralnosti. Govoreći o učešću vojske u mirovnim misijama i vojnim vežbama sa stranim državama, rekao je da Srbija želi da sa svima izvodi vežbe, konstatujući da ih sada ima više sa Zapadom, jer je u toku rat Rusije i Ukrajine. "Ako biste imali vežbe sa bilo kim od njih, bilo bi da ste strana u sukobu, strana u ratu. Čim se prekinu sukobi mi ćemo sa svima da nastavimo vežbe. Čuvaćemo svoju vojnu neutralnost i od nje nećemo odustati", naveo je Vučić. Srbija je od 2006. godine članica NATO programa Partnerstvo za mir, ali insistira na vojnoj neutralnosti. Nakon što je Rusija započela vojnu invaziju na Ukrajinu februara 2022, Srbija je uvela moratorijum na održavanje vojnih vežbi sa stranim partnerima. Međutim, bilo je izuzetaka, poput vojnih vežbi "Platinasti vuk" 2023. i 2025, koje su održane sa oružanim snagama Sjedinjenih Država i još nekoliko članica NATO. Osim vežbi sa oružanim snagama SAD, u kojima su učestvovale još neke članice NATO-a, Vojska Srbije održala je i vojne vežbe sa kineskom vojskom. U julu 2025. održana je desetodnevna obuka specijalnih jedinica vojski Srbije i Kine u kineskoj provinciji Hebej na severu te zemlje uprkos upozorenju Brisela Beogradu.

Pod sloganom "Sve se vidi na Vidovdan", u nedelju je u Kraljevu, gradu u centralnoj Srbiji, održan skup na koji su pozvali studenti u blokadi. Hiljade ljudi okupilo se na centralnom Trgu srpskih ratnika u popodnevnim satima. Neki od njih su po visokim temperaturama prepešačili pedesetak kilometara kako bi se priključili mitingu, organizovanom samo dan nakon skupa vladajućih naprednjaka u centru Beograda. Okupljanje u Kraljevu jedan je u nizu protesta na poziv studentskog pokreta, koji su počeli novembra 2024. godine i tragedije u Novom Sadu, kada je u padu nadstrešice na Železničkoj stanici stradalo šesnaestoro ljudi. Protesti su započeli zahtevima za krivičnom i političkom odgovornošću za nesreću. Antivladini demonstranti smatraju da je do pada nadstrešnice dovela korupcija u projektu rekonstrucije novosadske stanice. Nakon višemesečnih protesta, zatražili su i vanredne izbore. Međutim, sa protesta u Kraljevu dominirale poruke koje se tiču Kosova, nekadašnje srpske pokrajine čiju nezavisnost Srbija ne priznaju. U sličnoj atmosferi protekao je i prošlogodišnji skup na koji su pozvali studenti istog dana, a koji je održan u centru Beograda. Prosest je inače održan na Vidovdan (28. jun), verski i državni praznik kojim se obeležava sećanje na bitku protiv otomanske vojske na Kosovu iz 14. veka. Šta je rečeno o Kosovu?Milena Petrović, profesorka sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Prištini sa privremenim sedištem u Severnoj Mitrovici, poručila je u obraćanju okupljenima da politički centri moći u Beogradu i Prištini sinhronizovano ostvaruju sopstvene interese, nauštrb običnih ljudi koji žive na Kosovu. "Takav pristup ne doprinosi međusobnom poštovanju, uvažavanju i prihvatanju između srpskog i albanskog stanovništva, što je preduslov trajnog mira na Kosovu", rekla je Petrović. Na skupu je govorio i Vladan Veselinović, ratni veteran kontroverzne 63. Padobranske brigade, koji je rekao da se "represija vlasti proširila" i na ratne veterane koji su podržali studentske proteste. "Hapsili su nas, pretresali, privodili, medijski linčovali, slali inspekcije, a neki od nas smo dobili i otkaze na poslu", rekao je Veselinović. Kao nekadašnje pripadnike ove jedince Vojske Srbije 63. Paodobransku brigadu, prate ih kontroverze po pitanju uloge koju su imali tokom rata na Kosovu. Ključne se tiču njihovog prisustva na mestu jednog od najmasovnijih zločina počinjenog od strane srpskih snaga nad albanskim civilima u opštini Đakovica, na jugozapadu Kosova. Student Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu Lazar Stevanović, rekao je da studenti nisu neprijatelji države. "Tamo gde su korupcija i nasilje postali svakodnevnica, najveća pretnja postaju oni koji traže odgovore", rekao je. Čekanje na datum izboraDok antivladini demonstranti insistiraju na vanrednim parlamentarnim izborima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je sa mitinga naprednjaka, 27. juna, da će za nekoliko nedelja podneti ostavku. Odgovarajući na studentski zahtev, Vučić je više puta do sada najavljivao parlamentarne izbore. Prema poslednjim njegovim najavama biće održani na jesen ove godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će u martu 2027. godine početi služenje "veoma kratkog" redovnog vojnog roka. On je to kazao u nedelju, 28. juna, tokom obilaska naoružanja i opreme na vojnom aerodormu "Milenko Pavlović" u Batajnici kod Beograda. "Pre toga će krenuti birokratske procedure, a u martu idemo na odsluženje veoma kratkog vojnog roka. To će dodatno da pojača naše odbrambene kapacitete", rekao je Vučić. On je početkom godine najavio da će obavezni vojni rok biti uveden u decembru 2026. ili martu 2027. godine, te da će trajati 75 dana. Uvođenje obaveznog vojnog roka mora da izglasa parlament, donošnjem zakona. Predstavnici vlasti u Srbiji su proteklih godina u više navrata najavljivali vraćanje vojnog roka. Ideja je konkretizovana u januaru 2024. Tada je Generalštab Vojske Srbije pokrenuo inicijativu i predložio predsedniku uvođenje vojnog roka. Vučić je potom, u septembru iste godine, potpisao saglasnost da se u Srbiju vrati obavezni vojni rok. Vojska Srbije je zvanično postala profesionalna početkom 2011, kada je stupila na snagu skupštinska Odluka o obustavi obaveze služenja vojnog roka. Redovno služenje oružane obaveze je bilo zamenjeno dobrovoljnim, a vojsku su počeli da popunjavaju profesionalni vojnici i oficiri. Vraćanje obaveznog vojnog roka je u oktobru 2025. godine izglasala i susedna Hrvatska. Među zemljama koje nisu ukidale obavezan vojni rok su Švajcarska, Norveška, Danska, Finska, Austrija, Turska, Estonija, Grčka, Kipar, Ukrajina, Rusija i Belorusija.

Četiri osobe su hospitalizovane nakon što je iscureo amonijak iz hladnjače u mestu Guča, u centralnoj Srbiji, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Akcident se dogodio u noći između subote i nedelje, pedeset minuta nakon ponoći. Kako je u saopštenju navedeno, po prijavi curenja amonijaka u Guči na lice mesta odmah su upućeni pripadnici Sektora za vanredne situacije koji su, u saradnji sa drugim nadležnim službama, preduzeli sve neophodne mere radi zaštite građana i stavljanja situacije pod kontrolu. Sedam osoba je evakuisano, od kojih su četiri primljene u bolnicu u Čačku. Intervencija vatrogasaca-spasilaca završena je u 6.55 časova u nedelju. Amonijak (NH3) je industrijska hemikalija sa širokom primenom u različitim oblastima. Simptomi trovanja amonijakom mogu uključivati kašalj, bol u grudima, kratak dah i iritaciju očiju. U teškim slučajevima, trovanje amonijakom može dovesti do respiratorne insuficijencije, kome, pa čak i smrti.

Aleksandar Vučić najavio je 27. juna, tokom skupa Srpske napredne stranke u Beogradu, da će uskoro da podnese ostavku na mesto predsednika Srbije. Pred hiljadama okupljenih pristalica predstavio je program za predstojeće parlamentarne izbore. Na njihovom vanrednom održavanju insistiraju antivladini demonstranti predvođeni studentskim pokretom. Poslednjih godinu i po dana, Srbiju su obeležili masovni protesti protiv vlasti a koji su usledili nakon nesreće u Novom Sadu gde je u padu nadstrešnice železničke stanice nastradalo 16 ljudi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 27. juna ostavku, ne precizirajući kad će je podneti. Na mitingu vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Beogradu, Vučić je, pred više hiljada pristalica, rekao da će "još samo nekoliko nedelja biti predsednik". "Ovo su moji poslednji dani i nedelje na mestu predsednika Republike. Tada podnosim ostavku. Rekao sam rukovodstvu SNS-a, da ću na predstojećim izborima pomoći da dobijemo narodno poverenje u naredne četiri godine", izjavio je on. Najavio je i da će lista oko naprednjaka na parlamentarnim izborima nositi naziv "Ujedinjena Srbija". Nije, međutim, rekao kad će izbori biti raspisani. Vučić se od novembra 2024. suočava sa masovnim antivladinim protestima, dok studentski pokret, koji predvodi proteste, vlast optužuje za korupciju i zahteva vanredne izbore. Na mitingu predstavljen politički programVučić je na mitingu predstavio politički program - od obećanja boljeg standarda, rasta plata i penzija, do spoljnopolitičke trase države. Naglasio je da će Srbija čuvati "tradicionalna partnerstva" sa Kinom i Rusijom. "Mi se svojih prijatelja kada je teško ne odričemo, a da li ćemo da požurimo na evropskom putu - da, hoćemo", ocenio je. U delu govora, Vučić je iznosio optužbe na račun studentskog pokreta, istovremeno ih pozivajući na dijalog. "Nismo i nećemo zaboraviti sve što je činjeno našoj zemlji u prethodnih godinu i po dana", rekao je, optužujući, bez dokaza, neimenovane političare i centre moći iz inostranstva da su se mešali u političke procese u zemlji. "Četrnaest godina verno služim svojoj zemlji. Nikada nikome drugom nisam hteo da služim, sem vama, građanima Srbije", naveo je on. Naglasio je da o Kosovu, čiju nezavisnost zvanični Beograd ne priznaje, "nema pregovora". "Uvek i u najtežim trenucima smo znali da kažemo, o svemu hoćemo da razgovaramo, ali nećemo da pregovaramo čija je to teritorija i kome pripada. Znate šta piše u Ustavu Srbije, to je za nas Sveto pismo i toga ćemo se držati", rekao je. Miting SNS-a, pod sloganom "Srbija, jedna porodica", održan je uoči Vidovdana - državnog i verskog praznika koji se vezuje za srednjevekovnu bitku na Kosovu, iz koje je potekao srpski nacionalistički mit. "Sutra je Vidovdan. Pogledajte snagu svoje vojske, šta sve vojska ima i zašto niko neće moći da napadne Srbiju", rekao je Vučić, najavljujući prikaz naoružanja i vežbu vojske 28. juna. Himna Srbije i roboti koji igraju koloZvanični deo skupa počeo je intoniranjem državne himne. Potom su humanoidni roboti, kineske tehnologije, obučeni u narodnu nošnju, zaigrali kolo na bini. "Od avgusta će u Srbiji biti lepša i bolja fabrika robota nego u Kini, ovde će da se proizvode roboti", najavio je Vučić. Organizovano na mitingKako je javila reporterka Radija Slobodna Evropa (RSE), velike grupe pristalica vlasti su uoči mitinga organizovano, u kolonama, stigle ispred Skupštine Srbije. Desetine autobusa kojima su stigli u Beograd bile su parkirane u više gradskih nasilja. Ministarstvo unutrašnjih poslova je u zvaničnom saopštenju iznelo procenu da je na mitingu bilo oko 207 hiljada građana. Jovo Gulić je na skup došao iz Beočina. "Ovde smo da podržimo Aleksandra Vučića. Srbija ne sme da stane, a Vučić je taj koji vodi, lokomotiva", rekao je on za RSE. Zlata iz Novog Sada je rekla da voli "sve novo što je napravljeno, brze saobraćajnice, fabrike". "Uvek može još da se menja, ali je više promenjeno nego u prethodnim mandatima, kada su bili drugi aktuelni političari na vlasti", dodala je. Savo Samardžić je rekao da je na skup došao jer mu je bitno da država napreduje. "Da se oslobodimo onih koji hoće da je razore", naveo je, ponavljajući narativ vlasti o "blokaderima koji žele da razore Srbiju". Centrom Beograda je tokom skupa prošla zastava Srbije, koja je prema najavama organizatora, bila duga više od 500 metara. Na čelu kolone bili su pojedini stranački funkcioneri i ministri u Vladi Srbije. Uz državne zastave, okupljeni su nosili i stranačka obeležja, obeležja raznih javnih preduzeća i gradova iz kojih dolaze, kao i Vučićeve fotografije i parole "Srbija pobeđuje" - što je jedan od slogana naprednjaka. Ulice u širem centru grada bile su zatvorene za saobraćaj, dok je prostor, na kojem je održan stranački miting, bio ograđen. 'Crvene beretke' i Guri u prvim redovimaU prvim redovima ispred bine ekipa RSE uočila je i veterane "Crvenih beretki" - nekadašnje pripadnike rasformirane specijalne jedinice Državne bezbednosti, koja je učestvovala u ratnim zločinima i likvidacijama političkih protivnika. Među veteranima "Crvenih beretki" bio je i bivši komandant srpske Žandarmerije Goran Radosavljević Guri. Sjedinjene Države dovode ga u vezu sa ubistvom braće Bitići nakon rata na Kosovu 1999. godine, a danas je član Srpske napredne stranke. Koncerti, hrana, piće i 'glasačke kutije'Pred početak stranačkog skupa SNS-a, na velikoj bini ispred Skupštine nastupali su pevači narodne muzike. Šatori i štandovi sa hranom i pićem, protezali su se duž centra grada, dok su okupljenima deljeni stranački rekviziti. Dok je temperatura u Beogradu prelazila 35 stepeni, u jednom od najtoplijih dana u godini, na prostoru gde je organizovan skup raspoređene su i cisterne sa vodom. U centru Beograda je, u danu mitinga, postavljena i "crna kutija", sa natpisom "blokaderska Srbija". U "kutiju" se moglo ući, a unutra su emitovani snimci, koji su, prema tumačenju vlasti, primeri nasilja antivladinih demonstranata - odnosno, "blokadera", kako ih predstavnici vlasti pogrdno nazivaju. Improvizovano 'glasanje' okupljenihNa više lokacija su postavljene i improvizovane "glasačke kutije" - gde su okupljeni mogli da ubace listiće na kojima su "glasali" za prioritetne oblasti za razvoj zemlje. Ponuđeno im je da se opredele za pet od ukupno petnaest oblasti koje bi, po njihovom mišljenju, trebalo da trasiraju politički put Srbije - od "veće brige o ljudima", do "borbe za očuvanje Kosova" i "evropskog puta Srbije". Ćiro Petrevski iz Novog Sada je, kako je rekao za RSE, "glasao" za svoje prioritete. "Da bude bolja penzija, da idemo prema Evropi, deca da nam se školuju, da fakulteti rade, da infrastruktura i železnica bude još bolja", nabrojao je. Ovo nije prvi skup naprednjaka kojim odgovaraju na masovne antivladine proteste. Počeli su nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024, u kojoj je poginulo 16 osoba, a jedna je teško povređena. Studenti i građani koji ih podržavaju od tada zahtevaju krivičnu i političku odgovornost za nesreću, a od maja 2025. insistiraju na izborima na kojima će i sami učestvovati. Dan nakon naprednjaka, i studenti u blokadi organizuju svoj protest - 28. juna u Kraljevu.

Slobodan Milošević, koji je deset godina autoritarno vladao Srbijom i tadašnjom Jugoslavijom, koju su činile Srbija, Kosovo i Crna Gora, isporučen je pre dvadeset pet godina. Ekstradicija je izvedena na srpski nacionalni praznik Vidovdan, koji se povezuje sa Kosovskim bojem protiv Turaka iz 1389. godine, događaj koji je pokretač srpskih nacionalista do danas. Upravo oni potenciraju vezu Miloševićeve ekstradicije sa tim danom, dok su u društvu jake one snage koje umanjuju ili negiraju njegovu odgovornost za ratove koje je vodio u regionu i koji su odneli više od stotinu hiljada života, te za međunarodnu izolaciju Jugoslavije, što ju je survalo u duboku nemaštinu i kriminal, od čega se i danas oporavlja. Gde su Miloševićevi naslednici, a gde žrtve režima?Od Miloševićevih naslednika danas je u medijima najprisutniji njegov 27-godišnji unuk Marko Milošević. Njegov otac, Miloševićev sin, koji nosi isto ime Marko, napustio je Srbiju ubrzo posle sloma autokratske vlasti oktobra 2000. godine i sklonio se u Moskvu, gde i danas živi. Njegova prva supruga, međutim, sa tek rođenim detetom vratila se u Srbiju, uselila u porodičnu kuću Miloševića u njihovom rodnom Požarevcu, osamdeset kilometara istočno od Beograda. Nakon što je završio je Pravni fakultet, Marko Milošević je ušao u političke vode. Danas je najmlađi poslanik Socijalističke partije Srbije (SPS) u Skupštini Srbije. Slobodan Milošević je na čelu te partije bio do svoje smrti 2006. godine, a stranka se od njega nikada nije distancirala. U telefonskom razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) njegov unuk kaže da uvažava različita mišljenja o devedesetim godinama, ali ističe da je Miloševićevo izručenje predstavljalo kršenje ustavnog poretka Srbije. "Ja kao pravnik ne mogu na to drugačije da gledam", kaže Milošević. Marko Milošević je trenutno među medijski najeksponiranijim licima socijalista. Često gostuje u medijma naklonjenim vlasti aktuelnog predsednika države Aleksandra Vučića, kog prati senka vremena kada je kao ministar informisanja u jednoj od Miloševićevih vlada sprovodio ozloglašeni medijski zakon. Na drugoj strani, žrtve Miloševićeve režima iz redova drugih nacija nemaju medijski ni politički prostor. Sve ovo je za Murata Tahirovića, predsednika Udruženja žrtava genocida, formirano sa ciljem pomaganja žrtvama rata, dokaz da Srbija ne želi da se distancira od Miloševićeve politike: "Negiraju se počinjeni zločini, a svi oni koji su odgovarali za te zločine po povratku u Srbiju su u javnom prostoru." Za šta je bio optužen Milošević?Slobodan Milošević uhapšen je u aprilu 2001. godine, šest meseci nakon Petooktobarske revolucije, kojom je svrgnut sa vlasti. Masovne demonstracije u jesen 2000. godine izbile su nakon što je Milošević lažirao rezultate na predsedničkim izborima 24. septembra, na kojima mu je protivkandidat bio Vojislav Koštunica. Nova vlada hapsi Miloševića pod optužbom za zloupotrebu položaja. Za ta dela u zemlji mu nikada nije suđeno. "Tadašnje institucije nisu imale ni tehničkih kapaciteta niti političke volje i slobode da se obračunaju sa njegovim političkim i krivično-pravnim nasleđem", kaže Pavle Grbović, narodni poslanik u Skupštini Srbije iz opozicionog Pokreta slobodnih građana (PSG), jedan od rektih političara koji danas govori o Miloševićevoj ulozi u ratovima devedesetih. Dva meseca po hapšenju isporučen je Međunarodnom tribunalu u Hagu, gde je optužen za ratne zločine tokom sukoba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Tužilaštvo Međunarodnog suda je u 66 tačaka izvelo dokaze o Miloševićevoj umešanosti u više desetina zločina počinjenih protiv hiljada žrtava u tri zemlje tokom perioda od skoro deset godina. Izvedeno je više od 300 svedoka koji su govorili o zločinima počinjenim od Miloševićevih snaga. Presudu, međutim, nije dočekao. Preminuo je u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu u martu 2006. godine. Slavica Đukić Dejanović ušla je u Miloševićevu stranku pre 36 godina, a održala se na visokim pozicijama i nakon njegovog pada. Naime, socijalisti su već od 2008. pa do danas bili u svim srpskim vladama. U komentaru za RSE Đukić Dejanović konstatuje da su "neki elementi spoljne politike su mogli drugačije da se reše". Ipak, u prvi plan stavlja ono što vidi kao "tekovine" Miloševićeve vladavine. Po njoj su to Rezolucija Ujedinjenih nacija 1244 iz juna 1999, koja je usledila nakon tromesečnog NATO bombardovanja tadašnje Jugoslavije i odlaska srspkih snaga sa Kosova, i potpisivanje mirovnog sporazuma u Dejtonu novembra 1995. godine, čime je završen rat u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. "Sa ove distance, mislim da je malo političara koji bi bolje vodili državu nego što je on", zaključak je do kog je došla Đukić Dejanović. "Kada ljudi govore o prošlosti, oni je zapravo tumače iz perspektive sadašnjosti. Ponovnim vraćanjem tih aktera iz prošlosti, normalizuje se i njihova politika iz devedesetih", ocenio je Erik Gordi (Eric Gordy), profesor političke sociologije na Odseku za slavističke i istočnoevropske studije Univerziteta u Londonu u izjavi za RSE. "Ono što je jasno je da su ljudi koji su bili na vlasti u Srbiji tokom devedesetih i danas na vlasti", podvlači Gordi sugerišući na političku elitu predvođenu predsednikom Vučićem. Reč je o nekadašnjim radikalima, ultranacionalistima iz devedesetih koji su se 2008. godine transformisali u proevropsku snagu Srpske napredne stranke (SNS). Četiri godine kasnije su došli na vlast, i u neprekidnoj koaliciji sa socijalistima, na njoj ostali do danas. Vremenom, iako deklrativno orjentisani ka članstvu u EU, vratili su se nacionalistikčim narativma. Ne priznaju genocid počinjen u Srebrenici (BiH), niti odgovornost za zločine na Kosovu. Njihov lider iz vremena Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj, po povratku sa dvanaestogodišnje robije u Hagu, svakodnevno u medijima brani politiku zločina u kojoj je učestvovao i samog Miloševića. Odbrana zločinacaI ne samo Šešelj. Kada je u martu obeležavano dvadeset godina od Miloševićeve smrti, na jednoj od nacionalnih frekvencija u pozitivnom tonu o njegovom nasleđu, između ostalih, govorio je osuđeni ratni zločinac Veselin Šljivančanin. Suprotna mišljenja danas u Srbiji, koju vodi Aleksandar Vučić, većinom ne dopiru do vodećih medija. Predsednik opozicione Demokratske stranke Srđan Milivojević bio je aktivista studentske organizacije Otpor koja se borila protiv Miloševićog režima. I danas misli isto opisujući Miloševića kao "najveću političku i nacionalnu štetočinu u istoriji Srbije". "U trenutku kada je svet krupnim koracima grabio ka progresu, on je Srbija zaustavio sankcijama koje su joj nametnute zbog njegove politike", kaže Milivojević. Zbog aktivnog učešća u ratovima na prostoru Hrvatske i BiH, Ujedinjene nacije uvele su čitav niz sankcija tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji. Zabeležen je drastičan ekonomski pad praćen nestašicom energenata, rastom cena i padom domaće valute, što je rezultiralo jednom od najvećih hiperinflacija na svetskom nivou, traumom snažno usađenom u kolektivno sećanje. Tu deceniju su u Srbiji obeležili i obračuni sa političkim neistomišljenicima – neuspešni atentat na opozicionara Vuka Draškovića, te otmica i ubistvo političara Ivana Stambolića. Za oba zločina osuđeni su pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) Državne bezbednosti (DB) Srbije, a kao nalogodavac je označen Slobodan Milošević, ali mu za to nije suđeno. "Ako je to tako, zbog čega ga nisu osudili? Verujem da niko ne bi propustio takvu jednu priliku", kaže Marko Milošević. Međutim, suđenje za to ubistvo je počelo u vreme kada je Milošević već bio u Hagu, a pravosnažna presuda je izrečena 2007, godinu dana nakon njegove smrti. Na pitanje da li se, nakon svih sudskih presuda, njena stranka dovoljno distancirala od Miloševićeve politike, Slavica Đukić Dejanović kaže da svako ko je počinio zločin treba da snosi odgovornost, ali dodaje da je "zločina bilo na svim stranama". "Ono što je činjenica jeste da je masa naših generala i predsednika poslata u Haški tribunal da bi se osudio srpski narod i Srbija", kaže Đukić Dejanović, iznoseći i ono što je pozicija ne samo vladajućih snaga u Srbiji, nego i dobrog dela njihovih protivnika. Osuđeni ratni zločinci iz Miloševićevog aparata, tako se i tretiraju. Jedan od primera je Nebojša Pavković, koji je preminuo u oktobru 2025. godine, sahranjen je u beogradskoj Aleji zaslužnih građana uz državne i vojne počasti. Pogrebu su, uz vojni vrh, prisustvovali ministri u Vladi Srbije, izaslanica predsednika Srbije, pojedini haški osuđenici i veterani rasformiranih ratnih jedinica. Izdvajamo i Vladimira Lazarevića koji se nakon odsluženja kazne vratio u Srbiju 2015. godine, avionom Vlade uz doček ministara. Danas radi sa mladim, naime dobio je mesto predavača na vojnoj akademiji, a potom i titulu počasnog građanina jedne opštine na jugu Srbije. Ali ne samo haški osuđenici. Sličan je treteman i onih kojima su izrečene presude na lokalnom sudovima. Murat Tahirović podseća i na Novaka Đukića, nekadašnjeg generala Vojske Republike Srpske, koji je 2014. pred bosanksim Sudom osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva više od 70 ljudi na Tuzlanskoj kapiji. Đukić je uoči izricanja presude pobegao u Beograd gde živi slobodno. Na slobodi je i bivši komandant srpske Žandarmerije Goran Radosavljević Guri, kojeg Sjedinjene Države dovode u vezu sa ubistvom braće Bitići nakon rata na Kosovu 1999. godine, a koji je danas član vladajuće Srpske napredne stranke. "To je dokaz da taj politički establišment iz devedesetih još uvijek vodi glavnu riječ u Srbiji", kaže Tahirović. Opozicionar Pavle Grbović kaže da se u tome vidi da je način vladanja Vučićevih naprednjaka kontinuitet sa onim iz vremena Miloševića: "Razlika je u tome što se tada neprijatelj uglavnom tražio u pripadnicima drugih naroda van granica Srbije, a danas se taj neprijatelj traži unutar naše države, među onima koji nisu lojalni Srpskoj naprednoj stranci." Srbija je trenutno polarizovano društvo u kom se duže od godinu dana ne smiruju demonstracije protiv korupcije, centralizacije vlasti u rukama jedne stranke, zloupotrebe medija. Mnogobrojne su međunarodne ocene koje govore o tome, a poslednja je izveštaj Saveta Evrope, prvi o Srbiji nakon četrnaest godina. Milošević unuk o dedinom nasleđuZa Marka Miloševića danas je bitno to što je njegov deda, kako kaže, "aktuelizovao srpsko pitanje", počev od Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije – koja je označila početak političkog uspona tadašnjeg partijskog šefa Slobodana Miloševića. "On je postao popularan i voljen među Srbima u Jugoslaviji jer je bio njihov glas u vremenima kada nisu bili adekvatno zastupljeni", kaže Milošević. On odbacuje navode da je Slobodan Milošević ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini imao osvajačke ambicije i da je želeo da stvara "Veliku Srbiju". "Milošević se od početka borio za očuvanje federacije, a kada je to postalo nemoguće, zbog tendencija Hrvatske, Slovenije a kasnije i BiH, trudio se da objedini srpski narod", kaže Milošević. Erik Gordi smatra da nakon 2000. godine nije došlo do jasne delegitimizacije Miloševićeve politike u Srbiji. Za to, međutim, zasluga se može pripisati i delu onih snaga koji su Miloševića srušile. Naime, Gordi podseća, da je 2008. godine, u vreme dok je Demokratska stranka – koju je do 2003. godine vodio Zoran Đinđić ubijen upravo od militaraca koji su ostali u državnom aparatu i posle Miloševića – bila na vlasti potpisana Deklaracija o političkom pomirenju sa SPS-om. Taj potez je DS pravdala time da je to neophodno za stabilnost zemlje u budućnosti. "Tada su manje-više abolirali zločine koji su pripisani Socijalističkoj partiji. Mislim da je to ključni trenutak koji se odigrao pre dolaska Srpske napredne stranke na vlast", kaže Gordi.

Sudski pozivi koje pravosudne institucije Kosova šalju na adrese osoba koje žive u Srbiji, a koje se sumnjiče za ratne zločine, otvorili su raspravu u javnosti – kako su kosovske institucije došle do njihovih adresa i ko je učestvovao u dostavljanju poziva? Nakon što su se na društvenim mrežama pojavile optužbe da je Srbija kosovskim organima dostavila lične podatke svojih građana, Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je da državne institucije "nisu niti će učestvovati u dostavi pisama", te da će nadležni organi utvrditi sve okolnosti koje su, kako navode, "uznemirile javnost". "Građani treba da znaju da nisu u obavezi da se prema ovakvim pismima odnose kao prema validnim aktima", navodi se pored ostalog u saopštenju. Na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) koliko je poziva poslato na adrese u Srbiji i na koji način su dostavljeni, iz Specijalnog tužilaštva Kosova odgovorili su kratko "nemamo komentar". Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, proglašenu 2008. godine, zbog čega ne priznaje ni njegove institucije. Zbog toga između dve strane ne postoji direktna pravna saradnja, već se ona odvija posredstvom Misije Evropske unije za vladavinu prava (EULEX), čiji je mandat, pored ostalog, da nadgleda funkcionisanje kosovskog pravosudnog sistema. EULEX je 2018. godine predao sve predmete ratnih zločina lokalnim pravosudnim institucijama Kosova. Iz EULEX-a su za RSE naveli da nisu posredovali u poslednjem dostavljanju poziva za saslušanje u predmetima ratnih zločina na adrese u Srbiji. Kako su pozivi stizali na adrese u Srbiji?Bivši komandant srpske Žandarmerije Goran Radosavljević Guri rekao je početkom juna da ratnim veteranima iz vojske i policije stižu pozivi za saslušanja na adrese u Srbiji, te izrazio sumnju da je "neko naš" kosovskim organima dao njihove podatke. Radosavljevića, inače, Sjedinjene Američke Države dovode u vezu sa ubistvom braće Bitići nakon rata na Kosovu 1999. godine. U međuvremenu su na društvenim mrežama počele da kruže objave da je Kosovo sudske pozive na adrese u Srbiji dostavljalo preko Beča. Zoran Anđelković, vršilac dužnosti direktora "Pošte Srbije", kaže za RSE da sve pošiljke između Kosova i Srbije idu preko međunarodne razmene, pošto Beograd i Priština nemaju potpisan sporazum o saradnji. "Ta pošta ide ne samo preko Beča, već i preko drugih gradova, poput Ljubljane i Budimpešte. Sve pošiljke iz Prištine se u Beču razvrstavaju i u Srbiju se šalju one koje su tako adresirane. Isto važi i ukoliko se pisma šalju iz Beograda ka nekom mestu na Kosovu", kaže Anđelković. Milovan Drecun, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke i član skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, kaže da ne zna kako su kosovske institucije došle do adresa nekadašnjih pripadnika vojske i policije. Prema njegovim saznanjima, "ima mnogo pogrešnih i nepotpunih adresa". Drecun podseća da je Briselskim sporazumom dogovoren mehanizam međunarodne pravne pomoći koji bi trebalo da funkcioniše preko EULEX-a, ali da kosovske institucije zaobilaze taj mehanizam i "šalju pozive direktno ljudima". Kosovo i Srbija su 2013. godine, uz posredovanje Evropske unije, postigli Sporazum o međusobnoj pravnoj pomoći, ali ona u praksi ne funkcioniše. Bljakaj: Bez saradnje nema ni pravde ni pomirenjaBekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo Kosovo u izjavi za RSE podvlači da u fokusu ne bi trebalo da bude pitanje kako su kosovske institucije dostavljale pozive za saslušanje na teritoriji Srbije, već postizanje pravde. Prema njegovoj oceni, tranziciona pravda na prostoru bivše Jugoslavije nije postignuta upravo zbog nedostatka međusobne saradnje zemalja u regionu, te da je u tom kontekstu reakcija Ministarstva pravde Srbije "žalosna". "Umesto da se nađe način za saradnju sa kosovskim institucijama ili da sami procesuiraju te ljude, poziva se na bojkot (poziva za saslušanje). Zbog toga ne samo da će porodice žrtava ratnih zločina ostati bez pravde, već se negira istina. Tako će, umesto suočavanja, svako imati svoju istinu koja je u suprotnosti sa onom drugom", kaže Bljakaj. Napominje da je svaka nesaradnja oko procesuiranja ratnih zločina zapravo nepriznavanje žrtava, te da zbog toga nije moguće ni pomirenje. "Mir u regionu nije moguć ukoliko se ne suočimo sa prošlošću, ukoliko ne prihvatimo žrtve i zločine koji su počinjeni", kaže on. Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 ljudi, dok su hiljade nestale. Još se traga za oko 1.600 osoba, uglavnom iz albanske zajednice. Kosovo i Srbija su u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa usaglasili Deklaraciju o nestalim licima, nakon čega je formirana i Zajednička komisija koja bi trebalo da pruži političku podršku radnim grupama za identifikaciju mogućih masovnih ili pojedinačnih grobnica kroz razmenu informacija. Suđenja i presude u odsustvuIzmeđu Prištine i Beograda ne postoji sporazum o međusobnom izručenju, ali su od 2022. godine, izmenama Zakonika o krivičnom postupku Kosova, moguća suđenja u odsustvu. Takva suđenja su, prema zakonu, moguća samo pod uslovom da su tužilaštvo i sud iscrpeli sva sredstva kako bi obezbedili prisustvo optuženog. Prva presuda nakon suđenja u odsustvu doneta je u decembru 2024. godine u slučaju Čedomira Aksića, koji je osuđen na 15 godina zatvora za ratne zločine protiv civilnog stanovništva počinjene u selima Račak, Malopoljce i Petrovo. Iz nevladinog Kosovskog instituta za pravdu ranije su za RSE naveli da kosovske institucije imaju pravo da izdaju i crvenu Interpolovu poternicu za osobama koje su osuđene za ratne zločine u odsustvu. Kosovo nije član Interpola, pa se poternice raspisuju posredstvom Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). Ipak, crvena Interpolova poternica nije isto što i nalog za hapšenje, već svaka država članica primenjuje svoje zakonodavstvo i odlučuje da li će postupiti po njoj. To u praksi znači da Srbija najverovatnije ne bi postupila po poternici Kosova jer ne priznaje njegovu nezavisnost. Međutim, neka druga država članica Interpola mogla bi da uhapsi i izruči Kosovu osobu osuđenu za ratne zločine u odsustvu. Na osnovu važećeg zakona, svi koji su osuđeni u odsustvu imaju pravo na novo, bezuslovno suđenje ukoliko budu uhapšeni i izručeni Kosovu.