Srpska lista, vodeća partija kosovskih Srba, podržava partiju Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, pred vanredne parlamentarne izbore u toj državi zakazane za 25. oktobar. Opozicione partije Srba na Kosovu, pak, okrenuli su se ka Studentskoj listi. Srpska lista odlučila se za listu "Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija" uz obrazloženje da to znači "nastavak institucionalne podrške Srbije i zaštitu srpskih nacionalnih interesa". Opozicione stranke Srba sa Kosova vlastima u Srbiji zameraju, kako navode, isključivanje iz donošenja odluka, netransparentno raspolaganje novcem iz budžeta Srbije namenjen Kosovu, političku kontrolu kroz zapošljavanje i slično. Studentsku listu je pored političkih opozicionih aktera na lokalnom nivou, podržala i stranka Za slobodu pravdu i opstanak, čiji je lider Nenad Rašić, ministar u Vladi Kosova na čelu sa Aljbinom Kurtijem (Albin Kurti). U izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nenad Rašić kaže da je podrška Studentskoj listi bezuslovna jer smatra da je ovo "biti ili ne biti" prekretnica za sve Srbe koji žive u zemljama regiona, posebno za one na Kosovu. Zašto Srpska lista podržava Vučića?Srpska lista, inače najveća stranka kosovskih Srba koja je formirana uz podršku Beograda i vladajuće Srpske napredne stranke, saopštila je da je podrška listi Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija za srpsku zajednicu na Kosovu od posebnog značaja "zbog nastavka institucionalne podrške, zaštite srpskih nacionalnih interesa i očuvanje prava, bezbednosti i uslova za ostanak i opstanak srpskog naroda na ovim prostorima". Srpska lista trenutno vodi svih deset opština sa srpskom većinom na Kosovu, dok u Skupštini ima devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu. Takođe, mnogi funkcioneri ove stranke su i na čelu institucija Srbije, poput predsednika Zlatana Eleka koji vodi Kliničko-bolnički centar u Severnoj Mitrovici. "Pobeda liste Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija predstavlja nastavak politike ekonomskog razvoja, otvaranje novih radnih mesta, povećanje plata i penzija, dalja ulaganja u zdravstvo, školstvo i infrastrukturu, kao i snažniju podršku srpskim porodicama i lokalnim sredinama na Kosovu i Metohiji", saopštila je Srpska lista. Kakav je stav Studentske liste o Kosovu?Studentski pokret u Srbiji je inače ranije objavio memorandumu u kome se navodi da je "Kosovo sastavni deo Srbije", koji je naišao na kritike dela javnosti na Kosovu i u Srbiji. Ovaj pokret je inače nastao pre oko dve godine, kada su studenti širom Srbije zatražili odgovornost posle pogibije 16 ljudi usled urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Ipak, politikolog Ognjen Gogić ocenjuje da Kosovo za sada nije među glavnim temama predizborne kampanje u Srbiji. "Vladajuća stranka se više koncentriše na birače u Srbiji, kojih je više nego na Kosovu, tako da moguće da će biti nešto manja aktivnost vlasti ka agitaciji Srba sa Kosova jer jednostavno nisu značajan deo biračkog tela", zaključuje Gogić u izjavi za RSE. Takođe napominje da podrška Studentskoj listi koja dolazi sa Kosova nije propraćena u Srbiji, te da na to nije ukazao ni sam pokret. "Pitanje je koliko građani Srbije uopšte znaju za tu podršku, kao da Kosovo nije stavljeno u prvi plan", dodaje on. Zašto partije opozicije podržavaju Studentsku listu?Nenad Rašić kaže da je unutar njegove stranke Za slobodu pravdu i opstanak odlučeno da "svim raspoloživim sredstvima snažno podrže Studentsku listu" na predstojećim izborima u Srbiji, te pojašnjava da će tokom predizborne kampanje animirati i svoje pristalice da 25. oktobra izdvoje vremena za glasanje. "Bez obzira što to znači da treba izdvojiti nekoliko sati kako bi se glasalo u Kuršumliji ili gde god to bilo, postoji jedna jaka volja kod naših simpatizera da pomognemo u ovom procesu. Mi ćemo koristiti normalne metode, od lične afirmacije do organizovanja kolektivnog odlaska na biračka mesta", kaže Rašić. Dodaje da je motiv njegove stranke za podršku Studentskoj listi na izborima u Srbiji, pre svega promena politike zvaničnog Beograda prema Kosovu, te da srpska zajednica može sama donositi odluke. "Institucije Kosova su jedine koje su nam ostale i moramo postati neki faktor unutar njih. Voleo bih da Beograd, ukoliko dođe do smene vlasti, shvati da mi ne možemo biti nemi posmatrači već da moramo da budemo uključeni i u dijalog koji se vodi u Briselu", kaže Rašić. Napominje da Srbi sa Kosova dobro znaju šta piše u Ustavu Srbije ali i u Ustavu Kosova, te da niko iz Beograda ne može bolje da zna kakva je realnost na terenu. "Komunikacija sa Srbima na Kosovu mora da bude dvosmerna, ne može Beograd da koristi Srbe sa Kosova zarad svojih interesa, da budu samo mehanizam u približavanju Srbije EU", napominje on. Vučković: Gore od ovoga ne možeIvan Vučković, lider Građanske inicijative "Koreni", u izjavi za RSE ocenjuje da je državna politika Srbije prema Kosovu pogrešna, te da su aktuelne vlasti srpsku zajednicu dovele do "stadijuma kada polako nestaje". On napominje da nakon raspisivanja izbora u Srbiji nije želeo posebno da ističe podršku Studentskoj listi, jer ovaj pokret, kako navodi, podržava od samog osnivanja pre oko dve godine. "Potpuno sam siguran da će se politika prema Kosovu promeniti ako dođe do promene vlasti (u Srbiji). Mi podržavamo mladost, stručnost, sada smo videli i listu koja je potvrdila naša očekivanja. Da svako preuzme odgovornost i da probamo da vadimo kestenje iz žara. Mi, Srbi na Kosovu smo u bezizlaznoj situaciji i nemam sumnju da će nešto da se promeni jer gore od ovoga ne može", kaže Vučković. Pripadnici srpske zajednice na Kosovu su se u poslednje dve do tri godine, pored ostalog, suočili sa zatvaranjem institucija Srbije a korake kosovskih vlasti ka utvrđivanju vlasti i na severu Kosova uglavnom vide kao "vid represije". Borba protiv korupcije ključna tačka i za Srbe na KosovuU programu Studnetske liste fokus je uglavnom na borbi protiv korupcije unutar institucija a Ivan Vučković podcrtava da je to pitanje važno i za opštine sa srpskom većinom na Kosovu, koje vodi Srpska lista. "Mora da se iskoreni korupcija, da se ravnopravnije rasporedi novac koji stiže iz Srbije, da se regularno, raspisuju konkursi, da se zapošljavaju najbolji a ne najpodobniji. Na drugoj strani da svi oni koji rade i počnu da rade a ne da samo budu primaoci plata, da probamo da na jedan drugačiji način Srbi na Kosovu dobiju odgovornost da odlučuju o svom životu, da odavde stižu predlozi a ne da dolaze iz Beograda", poručuje Vučković. Vučković pored ostalog očekuje da, ukoliko dođe do promene vlasti u Srbiji, zakonski odgovaraju svi koji su i na Kosovu bili uključeni u korupciju. Politikolog Ognjen Gogić kaže da je rano da se sada priča o eventualnim promenama ali da, ukoliko dođe do promene vlasti u Srbiji, može se očekivati istraga rada Srpske liste na Kosovu, odnosno kako je trošila novac iz budžeta Srbije. "Otvoriće se pitanje odgovornosti, transparentnosti, politike prema Srbima na Kosovu". Ipak, za njega nije iznenađenje što je srpska opozicija na Kosovu podržala Studentsku listu jer su oni protivnici Srpskoj listi koja ima podršku aktuelnih vlasti u Srbiji. Ko je još podržao Studentsku listu?Srpski narodni pokret je naveo da pruža punu podršku studentskoj listi "Studenti pobeđuju" jer je "izdajnička politika i neodgovorno vođenje pitanja Kosova i Metohije dovelo do situacije u kojoj se danas nalazimo". "Ovo nije samo podrška jednoj izbornoj listi. Ovo je podrška promeni, odgovornosti i pravu građana da sami odlučuju o svojoj budućnosti", navedeno je u saopštenju. Građanska inicijativa "Sever za sve" takođe je pozvala svoje pristalice da pruže bezrezervnu podršku Studentskoj listi jer su "SNS i Srpska lista srpski narod na Kosovu i Metohiji doveli je u najteži položaj od 1999. godine". "Institucije su devastirane, poverenje građana iznevereno, a prostor u kome živi srpski narod, kojeg je danas manje nego ikada, svakim danom je sve uži. Nastavak takve politike ne nosi sa sobom ništa osim daljih gubitaka, kako za Srbe na Kosovu i Metohiji, tako i za srpski narod u celini", navodi se. Iz istih razloga Studentsku listu je podržala i Srpska demokratija, te Kosovski savez.

Naftna industrja Srbije (NIS) podnela je 24. septembra Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za licencu koja bi omogućila nastavak operativnog rada. Aktuelna licenca za rad NIS-u koju je izdala Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD, ističe 30. septembra. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u, koji je u većinskom ruskom vlasništvu, kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana primene sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično obnavlja. Ruski vlasnici imaju 56,15 posto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. Mađarska naftna kompanija MOL i Gaspromnjeft sredinom januara su potpisali glavne odredbe okvirnog sporazuma, uz mogućnost uključivanja kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata kao manjinskog partnera, mada se treća kompanija skoro uopšte više ne pominje. Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović rekla je 28. avgusta da su pregovori o kupoprodaji NIS-a između mađarskog MOL- i većinskog vlasnika Gaspromnjefta u završnoj fazi MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tela, kao i strateški ciljevi kompanije. Ugovor će, međutim, početi da se primenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri.

Šest meseci kućnog pritvora. To je kazna koju je Viši sud u Beogradu dosudio Milošu N. zbog učestvovanja u ratu na jugoistoku Ukrajine, gde se borio za račun Ruske Federacije, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) iz suda. To je 35. pravosnažna presuda u Srbiji za ratovanje u stranoj zemlji, što je krivično delo za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora. Šta su nadležni utvrdili?Prema optužnici Višeg javnog tužilaštva, Miloš N. je kao pripadnik vojne formacije Ruske Federacije ratovao u Ukrajini u periodu od septembra 2024. do novembra 2025. godine. Tužilaštvo navodi da je on "samoinicijativno otputovao u Moskvu", gde je sa nadležnima iz Ministarstva odbrane potpisao ugovor na godinu dana. Prema ugovoru, za ratovanje u redovima ruske vojske mu je uplaćivan novac u iznosu od 13.318 rubalja (oko 140 evra). "Potom je završio taktičku obuku i zadužio opremu (uniformu i obeležja), kao i vatreno oružje – pušku, nakon čega je u sastavu puka '429. Šturm Osetija' odveden u Zaporošku oblast gde je u skladu sa potpisanim ugovorom dobijao i izvršavao naređenja od neposrednih starešina", navodi Tužilaštvo. U optužnici se navodi i da je Miloš N. "jednom prilikom usled dejstva dronova Ukrajine ranjen u podlakticu, te je pre povratka u Moskvu razdužio uniformu, obeležja i vatreno oružje", ali nije precizirano u kom periodu se to dogodilo. Tužilaštvo je predložilo da se optuženom izrekne kazna kućnog pritvora sa elektronskim nadzorom u trajanju od šest meseci, što je Viši sud prihvatio u presudi donetoj 10. septembra. "Navedenom presudom okrivljeni je upozoren da ukoliko prekrši izrečenu zabranu, odnosno jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora", navodi Viši sud u odgovoru za RSE. Šta se zna o puku 'Šturm Osetija"?Na osnovu javno dostupnih izvora, " Šturm Osetija" nije zaseban puk, već dobrovoljačka jurišna jedinica, sastavljena pretežno od dobrovoljaca iz Severne Osetije-Alanije, koja deluje u sastavu 429. motostreljačkog puka ruske vojske. Jedinica je bila angažovana na zaporoškom frontu i povezuje se sa borbama oko Lobkova, Pjatihatkija i Vasiljevskog rejona. Srbija kao rezervoar dobrovoljaca za RusijuPre najnovije, pred Višim sudom u Beogradu su donete 34 pravosnažne presude koje se odnose na krivično delo učestvovanja ili organizovanja učestvovanja u ratu u stranoj državi. Nije, međutim poznato kojim su zaraćenim stranama pripadali svi koji su osuđeni. Presude koje su stigle do domaće javnosti uglavnom se odnose na dobrovoljce koji su se borili na strani Rusije. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, državne institucije Srbije nisu objavljivale zvanične podatke o broju srpskih državljana koji učestvuju u tom ratu. Prema dostupnim podacima, osuđujuće presude za ratovanje na ukrajinskom frontu uglavnom su bile uslovne od šest meseci do tri godine. Hari Stivens (Harry Stevens), američki istraživač spoljne politike i odbrane, specijalizovan za Rusiju, kaže za RSE da srpski državljani ostaju "jedna od istaknutijih grupa stranih dobrovoljaca" u redovima ruske vojske. "Rekao bih da bi 1.000 poslužilo kao prilično konzervativna procena ukupnog broja srpskih državljana koji su služili u ruskoj vojsci od početka invazije velikih razmera do danas", kaže Stivens, te podvlači: "Pravi broj bi mogao biti znatno veći, mada bih se iznenadio da je veći od 2.000. Srbija nije velika zemlja i nestanak više hiljada muškaraca u inostranstvu bi verovatno bio primetan u svakodnevnom životu." Prema Stivensovim rečima, novac i pripadnost desničarskoj ideologiji su dva glavna motiva koji privlače dobrovoljce iz Srbije u redove ruske vojske. Kako kaže, iznosi za potpisivanje ugovora sa vojskom variraju, ali dostižu i do 30.000 dolara za ugovor i 3.000 dolara za mesečnu platu. "Desničarski nacionalizam svakako predstavlja značajan faktor, ali je teško utvrditi koliko je on važan kao motivacija u poređenju sa novcem", kaže Stivens. On dodaje da se čini da "najintenzivniji ultranacionalistički dobrovoljci dolaze iz srpske manjine u Bosni i Hercegovini ili sa Kosova". "Moguće je da njihov status manjine dodatno podgreva nacionalističko nezadovoljstvo u poređenju sa srpskom većinom u samoj Srbiji", smatra Stivens. O vezama ekstremno desničarskih grupa iz Srbije sa ruskim paravojnim formacijama RSE je pisao u nekoliko navrata. Pripadnici neregistrovane klerofašističke grupe Srbska akcija posetili su 2022. centar za obuku Imperijalnog legiona, koji učestvuje u ruskoj invaziji i nalazi se na listi terorističkih grupa Stejt departmenta. Srpski ultradesničari iz neformalne grupe Narodna patrola posetili su krajem 2022. centar ruske plaćeničke vojske Vagner u Sankt Peterburgu.

Međunarodni sistem kojeg znamo više ne postoji, danas svjedočimo novom poretku, rekao je na početku obraćanja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija predsjednik Srbije Aleksandar Vučić. Taj novi poredak, dodao je Vučić, sve je više stuktuiran oko "dva glavna centra moći." "Uz rastući broj snažnih regionalnih aktera sa značajnim političkim, ekonomskim, vojnim i tehnološkim sposobnostima, koji nastoje oblikovati vlastito okruženje i uticati na širi globalni razvoj pod vlastitim uslovima," rekao je Vučić. Rekao je i da granica između mira i konflikta postaje sve manje vidljiva "dok posljedice sukobljavanja globalnih i regionalnih sila sve više pogađaju čak i one zemlje koje nisu direktno uključene." Takvo okruženje, rekao je Vučić, za male i srednje države kao što je Srbija, predstavlja ogroman izazov. "Najveći problem današnjice nije nedostatak pravila ili političkih principa, već činjenica da se oni nisu poštovali ni u prošlosti, a ne poštuju se ni sada," rekao je Vučić. Rekao je i da je sada nemoguće zatvoriti Pandorinu kutiju koja je otvorena zahvaljujući kršenju Povelje UN-a i principa na kojima je bio utemeljen do skora važeći svjetski poredak. "Koliko ste puta u prethodna dva dana mogli da čujete pokliče i pozive na poštovanje principa međunarodnog javnog prava, posebno kada je u pitanju sukob u Ukrajini, a da većina tih zemalja bezobrazno i bezobzirno ćute na činjenicu da su sami učestvovali u gaženju Povelje," rekao je Vučić. Dodao je i da misli na sve zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova. Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost, koju Srbija ne priznaje. Beograd i Priština od 2013. uz posredovanje Evropske unije pregovaraju o normalizaciji odnosa. "Mnogima od vas to zvuči kao davna prošlost, ali rane koje su zadate međunarodnom javnom pravu su sve dublje i teže. Da budemo potpuno precizni, poredak poštovanja Povelje UN i na njoj zasnovanog prava više ne postoji, a srušili su ga oni koji su cepali teritorije drugih zemalja zarad svojih političkih i ekonomskih interesa", kazao je Vučić. Također se osvrnuo i na evropski put Srbije, rekavši da "imaju još mnogo toga za učiniti kako bi postali punopravna članica." "Zahvalni smo Evropskoj uniji, a posebno predsjednici Evropske komisije Ursuli von der Leyen i predsjedniku Evropskog vijeća Antoniju Costi, na svakom vidu pomoći koju su pružili našoj zemlji." Naglasio je da iako "punopravno članstvo u EU ostaje strateški prioritet", ne mogu zanemariti "zamor od proširenja, kako među pojedinim državama članicama EU, tako i među samim zemljama kandidatima." "Evropski put Srbije jasan je pokazatelj dužine i složenosti tog procesa. Iako je kandidatkinja za članstvo u Evropsku uniju od 2012. godine, Srbija skoro pet godina nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje, između ostalog i zbog nedovoljnog napretka u oblasti vladavine prava, ali i neusklađivanja svoje vanjske politike sa EU. Dva mjeseca nakon otvaranja posljednjeg poglavlja počeo je rat u Ukrajini, a Srbija nije uskladila svoju vanjsku politiku sa Evropskom unijom i uvela sankcije Rusiji. To je tada bio ključni razlog za zastoj u pristupnim pregovorima, a u međuvremenu je došlo do pogoršanja u oblasti vladavine prava. Na Generalnoj debati u okviru 81. zasjedanja UN, koja traje do 28. septembra, lideri država govore o globalnim izazovima i prioritetima, a tema je "Obnavljanje poverenja, upravljanje transformacijom: Ujedinjene nacije koje služe svima".

Srbija je uključena u " potencijalno eksplozivna pitanja", izjavio je Marco Rubio, američki državni sekretar, odgovarajući na novinarska pitanje prije odlaska sa Generalne skupštine UN-a u New Yorku. "Jasno je da je Srbija uključena u određena pitanja koja su potencijalno problematična i eksplozivna, te koja privlače međunarodnu pažnju," pojasnio je Rubio ne precizirajući na koja konkretna pitanja misli. Dodao je i da se u slučaju odnosa te države sa SAD, radi o strateškom partnerstvu koje "želimo produbiti." "I namjeravamo to učiniti dok istovremeno rješavamo potencijalne probleme koji bi se mogli pojaviti, a za koje znam da se duboko tiču i samih njih*", rekao je Rubio. On je također rekao da su zemlju već posjetili iz State Departmenta i drugih vladinih agencija. "Nadam se da ću i ja imati priliku za posjetu", rekao je Rubio i dodao. U julu su Sjedinjene Američke Države i Srbija potpisale Memorandum o razumijevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj sigurnosti u okviru procesa strateškog dijaloga održanog u Vašingtonu. Susret američkih i srbijanskih zvaničnika tada je otvorio državni sekretar SAD Marco Rubio. U avgustu su republikanski i demokratski članovi Predstavničkog doma američkog Kongresa podneli prijedlog zakona kojim se od SAD traže mjere u vezi sa Srbijom zbog "ozbiljnog nazadovanja" u demokratiji i vladavini prava u zemlji, kao i saradnje s Rusijom, Kinom i Iranom. Prema prijedlogu zakona, Srbija bilježi ozbiljno nazadovanje u oblasti demokratije, što je odraženo u Izvještaju o ljudskim pravima za 2024. i Izvještaju Evropskog parlamenta o Srbiji za 2025, u kojima se navode značajni problemi sa vladavinom prava, nezavisnošću pravosuđa, slobodom medija i korupcijom. Iako je kandidatkinja za članstvo u Evropsku uniju, Srbija skoro pet godina nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje, između ostalog i zbog nedovoljnog napretka u oblasti vladavine prava, ali i neusklađivanja svoje vanjske politike sa EU. Dva mjeseca nakon otvaranja posljednjeg poglavlja počeo je rat u Ukrajini, a Srbija nije uskladila svoju vanjsku politiku sa Evropskom unijom i uvela sankcije Rusiji. To je tada bio ključni razlog za zastoj u pristupnim pregovorima, a u međuvremenu je došlo do pogoršanja u oblasti vladavine prava. Nedavno je i američki kongresmen Joe Wilson predložio da se godišnji sastanak Parlamentarne skupštine OSCE-a premjesti iz Srbije u Južnu Karolinu, objašnjavajući da mu je primarni razlog za takav prijedlog "prekomjerni uticaj" ruskog predsjednika Vladimira Putina u Srbiji. Zvanični Beograd posljednjih godina održava i prijateljske odnose s Iranom uprkos tome što je zemlja pod međunarodnim sankcijama zbog nuklearnih aktivnosti i kršenja ljudskih prava. Srpski ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina bio je među rijetkim evropskim predstavnicima na sahrani vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamneija u julu mjesecu. *Ispravka: U ranijoj verziji ove vijesti pisalo je "same Srbije".

Susret između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen (von der Leyen) bio je spontan i nije bio unapred planiran, potvrdili su zvaničnici EK. "Oni su se slučajno i nakratko sreli na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Bio je to spontan susret, jedan od veoma retkih takvih slučajeva, tako da mislim da o tome nemamo ništa da dodamo osim onoga što sam već rekla. Susret je bio veoma kratak, spontan i ništa više od toga", izjavila je na konferenciji za novinare portparolka EK Ariana Podesta. Predsednik Srbije je na svom Instagram nalogu objavio fotografiju na kojoj se rukuje sa fon der Lajen i naveo da joj je tokom kratkog razgovora izrazio "iskrenu zahvalnost za sve što je činila za Srbiju u prethodnim godinama". Fon der Lajen je na društvenim mrežama objavila niz susreta koje je imala na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koja se ove nedelje održava u sedištu UN u Njujorku, međutim, nije objavila post koji se odnosi na razgovor sa srpskim predsednikom. Fon der Lajen će naredne nedelje otputovati u region u okviru svoje tradicionalne godišnje turneje po Zapadnom Balkanu. Međutim, ovog puta će zaobići Srbiju, kao i Bosnu i Hercegovinu. Zvanično objašnjenje Evropske komisije jeste da se u obe zemlje održavaju predizborne kampanje. Nezvanično, međutim, potvrđuje se da je i reakcija vlasti na smrt osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, kao i njegova sahrana uz državne počasti u Beogradu, imala važan uticaj na odluku fon der Lajen da ovog puta ne poseti Srbiju. Fon der Lajen je, 8 septembra zajedno sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom (António Costa), navela da je bila šokirana snimcima sa sahrane Ratka Mladića. Tokom godišnjeg obraćanja o stanju Evropske unije 16. septembra, fon der Lajen je rekla da je bila "zgrožena snimcima" sa sahrane osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića.

Visoka predstavnica Evropske unije za inostranu politiku i sigurnost Kaja Kallas na zvaničnom X profilu je "ukazala na potrebu za napretkom u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine". Do ove izjave šefice evropske diplomatije dolazi nakon njenih odvojenih sastanaka sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Albinom Kurtijem održanih u Njujorku 22. septembra. "Napredak u normalizaciji odnosa i napredak na putu prema EU moraju ići ruku pod ruku", naglasila je Kallas. "Sporazumi postignuti u okviru dijaloga uz posredovanje EU, a posebno Ohridski sporazum, obvezujući su", istakla je Kallas podsjećajući na Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa iz 2023. u javnosti poznat i kao Ohridski sporazum. "Njihovo provođenje nije usluga Briselu, već obaveza prema građanima i regiji koja iščekuje normalne odnose. EU će i dalje biti nepristran posrednik. Ali, posredovanje ne može zamijeniti političku volju u Beogradu i Prištini. Vrijeme je za iskorak", podvukla je Kallas. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je tokom razgovora s visokom predstavnicom EU Kajom Kallas u Njujorku bilo riječi i o predstojećim izborima u Srbiji. Kako je rekao za Radio-televiziju Srbije (RTS), Kallas nije iznosila pritužbe niti išta tražila, već je željela ukazati na ono što smatra neprimjerenim u izbornoj kampanji. Osim o izborima, Vučić je rekao da je sa Kallas razgovarao o slučaju sahrane osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, Kosovu te ispunjavanju obaveza iz Briselskog sporazuma. Premijer Kosova Albin Kurti, kako je napisao na društvenim mrežama, šefici diplomatije Evropske unije, rekao da će se zemlja angažovati da se u žalbenom postupku ispravi osuđujuća presuda protiv četvorice bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). "Izrazio sam duboku zabrinutost zbog teških i nepravednih kazni protiv bivših čelnika OVK-a u prvostepenoj presudi Specijalizovanih vijeća, nakon procesa koji u svojoj cjelini nije bio transparentan. Suđenje nije završeno i Republika Kosovo će se angažovati da se ovaj proces i presuda isprave u žalbenom postupku", napisao je Kurti na društvenim mrežama. Naveo je Kurti osvrćući se na presudu bivšim liderima OVK, Hashimu Thaçiju, Kadriju Veseliju, Jakupu Krasniqiju i Rexhepu Selimiju, koji su proglašeni krivim 16. septembra po četiri tačke optužnice za ratne zločine i zajedno osuđeni na 81 godinu zatvora. Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost, koju Srbija ne priznaje. Srbija i Kosovo od 2011. godine vode dijalog o normalizaciji odnosa pod okriljem Evropske unije. U tom procesu postignut je niz sporazuma, ali je samo manji broj njih sproveden u praksi. I za Srbiju i za Kosovo napredak u procesu normalizacije odnosa predstavlja preduslov za napredak u procesu evropskih integracija.

"Uvreda za žrtve Vojislava Šešelja." Tim rečima Marko Milosavljević, iz nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), ocenjuje zajedničku predizbornu listu vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i Srpske radikalne stranke (SRS), koju je početkom devedesetih osnovao Šešelj, pravosnažno osuđen za ratni zločin podsticanja progona hrvatskog stanovništva iz Vojvodine. Na listi predloženih kandidata za narodne poslanike Srpske napredne stranke pred vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra našlo se nekoliko članova Šešeljeve ultranacionalističke SRS. Među njima je i Vjerica Radeta, čije izručenje traži Rezidualni mehanizam u Hagu, u postupku protiv nepoštovanja Tribunala. Iz Rezidualnog mehanizma u Hagu nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) da prokomentarišu predizbornu saradnju SNS-a sa radikalima i kandidovanje Radete za narodnu poslanicu. Dve stranke već godinama sarađuju na lokalnom nivou, a ovo je prvi zajednički nastup na republičkim izborima otkako je Srpska napredna stranka osnovana 2008. godine, nakon što je veći deo članstva napustio partiju Šešeljevih radikala. Radikali su danas otvoreno pro-ruska stranka i zalažu se za prekid pregovora Srbije sa EU, što je suprotno zvaničnoj politici vladajućih naprednjaka. Srbija od 2012. godine ima status kandidata za članstvo u EU. Šta kažu radikali i naprednjaci?Radikali su početkom septembra saopštili da su stranački organi odlučili da SRS na predstojećim parlamentarnim izborima učestvuje na izbornoj listi "Ujedinjena Srbija" i da podrži aktuelnog predsednika države Aleksandra Vučića za sledećeg premijera. Kako su naveli, stranka je ovu odluku donela vođena "državotvornom politikom, u interesu očuvanja mira i stabilnosti", te "čuvanja ustavnog poretka Republike Srbije". Predsednik vladajuće stranke Miloš Vučević je na društvenoj mreži X ocenio da ovo predstavlja "okupljanje svih rodoljubivih i patriotskih snaga na jednoj listi". On je dodao da ovakav potez SNS-a pokazuje "maksimalnu odgovornost prema državi u trenutku kada se nad Srbijom vrše nezapamćeni geopolitički pritisci". Koliko glasova nose radikali?Dušan Vučićević, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, ocenjuje za RSE da ustupanje nekoliko mesta radikalima na izbornoj listi SNS neće doneti mnogo glasova vladajućoj stranci. "Radikali su se spustili na partiju koja nema preveliki uticaj i koja praktično sama ne može da pređe cenzus. Iz tog ugla ne vidim preveliki smisao ovog poteza. Da ih SNS nije stavio na listu, sumnjam da bi Srpska radikalna stranka izašla na izbore", smatra Vučićević. Na parlamentarnim izborima 2023. godine Srpska radikalna stranka je osvojila više od 55.000 glasova (1,50 odsto) i nije prešla cenzus od tri odsto. Ispod cenzusa ostala je i na parlamentarnim izborima 2022, kada su radikali osvojili 82.000 glasova, odnosno 2,22 odsto. Naprednjaci i radikali nastupili su na zajedničkoj listi i na lokalnim izborima u Beogradu decembra 2023. godine. Tada su, međutim, naprednjaci govorili da su političke razlike među njima prevelike za zajednički izlazak na parlamentarne izbore koji su istog dana održani. "Sa radikalima nećemo da formiramo vladu jer imamo značajne razlike u našim programima", rekao je tada Aleksandar Vučić. Na pitanje šta se u međuvremenu promenilo, pa su programske razlike premošćene, za RSE nije stigao odgovor na pisani upit ni iz Srpske napredne niti iz Srpske radikalne stranke. Prema rečima Dušana Vučićevića, Srpskoj naprednoj stranci postaje sve teže da pronađe "iole kvalitetne i prepoznatljive ljude na izbornoj listi". "Ako uporedimo poslednju vladu Đura Macuta sa prethodnim, uočićemo da smo ranije imali neke profesore i ljude koji su prepoznatljivi u svojim društvenim oblastima, dok u aktuelnoj vladi imamo nepoznata imena", kaže Vučićević, te dodaje: "U tom smislu se saradnja sa SRS-om uklapa u dobroj meri u taj tanki profil kandidata SNS-a na ovim izborima." Na listi Šešeljev sin i optužena u HaguNa 37. mestu od 250 imena za narodne poslanike koje je predložio SNS našlo se ime Aleksandra Šešelja, zamenika predsednika Srpske radikalne stranke na čijem čelu je od osnivanja 1991. njegov otac Vojislav. Mlađi Šešelj, inače 32-godišnji apsolvent prava, je na svom Instagram profilu 12. septembra objavio fotografije kako daje potpis podrške izbornoj listi Aleksandra Vučića u prostorijama SRS u Beogradu. RSE je kontaktirao Aleksandra Šešelja, ali je on odbio da govori za ovaj medij. Među istaknutim imenima iz redova radikala je i Vjerica Radeta, potpredsednica ove stranke, koja se našla pod rednim brojem 61. Izručenje Vjerice Radete i njenog stranačkog kolege Petra Jojića, od Srbije traži Međunarodni rezidualni mehanizam u Hagu već duže od decenije. Haški tribunal ih je oktobra 2012. godine optužio da su uticali na svedoke u procesu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja. Zvanični Beograd do danas odbija da ih izruči, uz obrazloženje da za to "nema osnova", pošto Zakon o saradnji Srbije s Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i optuženih za nepoštovanje suda. Ovo tumačenje sud u Hagu je više puta odbacio. Zašto baš sad?Za Marka Milosavljevića iz Inicijative mladih, indikativno je što stavljanje radikala na listu Srpske napredne stranke dolazi u vreme kada je Srbiju zapljusnuo talas glorifikacije osuđenog Ratka Mladića uoči i tokom njegove sahrane u Beogradu početkom septembra. "Kandidatura Vjerice Radete i savez radikala sa SNS-om znači da je Srpska radikalna stranka nagrađena za govor mržnje protiv političkih protivnika režima", ocenjuje Milosavljević. On podseća i da nije poznato u kom statusu je još jedan predmet protiv Vojislava Šešelja i četvoro radikala, optuženih za kršenje pravilnika o zaštiti identiteta svedoka i poverljive dokumentacije u Hagu, a koji je Rezidualni mehanizam ustupio Srbiji. Prema njegovim rečima, ova saradnja na simboličkom nivou predstavlja naznaku formalnog kraja evropskog puta Srbije. "Politika SNS-a pre 15 godina je, makar na deklarativnom nivou, bila usmerena ka Evropskoj uniji. Oni to i dalje ponavljaju, međutim to je neiskreno, imajući u vidu niz zaustavljenih reformi", kaže Milosavljević. Dušan Vučićević sa Fakulteta političkih nauka, međutim, podseća da je i u dosadašnjoj saradnji SNS-a sa drugim strankama bilo različitih političkih opcija. On podseća na Aleksandra Vulina, nekadašnjeg ministra i potpredsednika Vlade sa čvrstim političkim vezama u Moskvi. "Učešće Aleksandra Vulina u toj koaliciji nije značilo formalno zaustavljanje pregovora sa Evropskom unijom, Tako da mislim da neće u ovoj kampanji izaći sa idejom da treba zaustaviti proces pregovora sa Briselom", smatra Vučićević. Srbija je dobila status kandidata za članstvo u EU marta 2012. godine, četiri meseca pre što su naprednjaci ušli vlast. Srbija je od tada otvorila 22 od ukupno 35 poglavlja u pregovorima, dva su privremeno zatvorena.

Kosovske institucije ponovo su pokrenule pretragu na lokalitetu Kožlja, na području Novog Pazara u Srbiji, gdje se sumnja da se nalaze posmrtni ostaci osoba nestalih tokom posljednjeg rata na Kosovu. To je već treća godina zaredom da se ovaj lokalitet, za koji se vjeruje da krije posmrtne ostatke na dubini od oko 15 metara u nekadašnjoj deponiji otpada, nalazi na listi mjesta za pretragu, kaže Kushtrim Gara iz Vladine komisije za nestale osobe Kosova. "Iskopavanja će biti nastavljena, iako nemamo precizne informacije o tačnoj lokaciji. Kao institucija i delegacija ne možemo odbiti nijedno iskopavanje na teritoriji Srbije, ali ćemo biti veoma oprezni kada je riječ o očekivanjima", rekao je Gara u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE). Trenutno su identifikovane tri tačke za terensku procjenu, dijelom na osnovu satelitskih snimaka. Međutim, Gara ističe da ti snimci ne obuhvataju najvažniji period. "Ne znamo kakvo je stanje bilo u aprilu i maju 1999. godine, kada je provođena zvanična beogradska strategija 'Nema tijela, nema zločina', odnosno kada su tijela premještana s mjesta masakra na različite lokacije u Srbiji", kazao je. Identifikacija žrtava iz masovnih grobnica u Zubinom PotokuNa Kosovu se istovremeno nastavlja proces identifikacije posmrtnih ostataka pronađenih ovog ljeta u tri masovne grobnice u selima Mala Kaludra i Jabuka, u opštini Zubin Potok. Nakon potvrde identiteta prve tri žrtve, Idriza Rrecaja, Adema Beqirija i Saliha Meziua, nastavlja se rad na identifikaciji još dvadeset osoba. Prema Garinim riječima, rezultati za preostale ostatke zavisit će od laboratorijskih analiza i mogli bi zahtijevati više vremena. "Procijenili smo da bi rezultati mogli stići četiri do šest sedmica nakon slanja uzoraka, ali iskustvo pokazuje da je često potrebno i više vremena", naveo je. Proces identifikacije sada je u rukama laboratorije za DNK analize pri Međunarodnoj komisiji za nestale osobe u Hagu. Uzorci su poslani početkom septembra nakon završetka svih potrebnih forenzičkih pregleda. Nakon dobijanja DNK rezultata, kosovski Institut za sudsku medicinu mora završiti postupak potvrđivanja identiteta i pripadajuću dokumentaciju. 'Najmanje 11 masovnih grobnica na teritoriji Srbije'Gara navodi da područje Raške ostaje jedno od ključnih mjesta za buduće pretrage. Kosovske institucije od Srbije traže pristup listi od 16 masovnih grobnica koja je objavljena još 2001. godine. "Do sada je potvrđeno pet masovnih grobnica: Batajnica, Petrovo Selo, Perućac, Rudnica i Kiževak", rekao je Gara. Prema njegovim riječima, na tih pet lokacija pronađeno je više od 950 žrtava rata na Kosovu. "Ako je tih pet grobnica dio liste od 16 lokacija, to znači da se na teritoriji Srbije nalazi najmanje još 11 masovnih grobnica", istakao je. Među lokacijama za koje Kosovo traži pristup ili nastavak iskopavanja nalaze se Batajnica, Perućac i područje Štavalja. Gara smatra da su međunarodni pritisak i podrška partnera imali ključnu ulogu u identifikaciji i otvaranju lokacija za pretragu u Srbiji, uključujući i satelitske snimke dostavljene kroz međunarodnu saradnju. Kosovske institucije nastavljaju zahtijevati od Srbije pristup arhivama i dozvole za iskopavanja na njenoj teritoriji. Potrage i na KosovuNa teritoriji Kosova trenutno se vrše iskopavanja u potrazi za jednom nestalom osobom u opštini Srbica (Skenderaj). U narednim danima planirana su i iskopavanja na gradskom groblju u Sjevernoj Mitrovici, kao i na području Prizrena, Đakovice i Peći. Gara ističe da su gradska groblja posebno zahtjevna za istraživanje, jer postoji sumnja da su tokom i nakon rata korištena za prikrivanje tijela žrtava. "Svako iskopavanje može dovesti do pronalaska kostiju, ali to ne znači nužno da su povezane sa žrtvama rata", zaključio je.

Izborna jesen mogla bi biti prvi ozbiljniji test dugogodišnje političke dominacije Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), najveće partije ove nacionalne manjine u Srbiji. SVM će na predstojeće parlamentarne izbore izaći samostalno, ali je najavio nastavak saradnje sa Srpskom naprednom strankom, sa kojom je politički partner od dolaska SNS-a na vlast 2012. godine. Za SVM će to biti prvi izbori i od političkog preokreta u Mađarskoj u aprilu, kada su saveznik SVM-a Viktor Orban i njegov Fides (Fidesz) izgubili vlast posle 16 godina. Ta stranka godinama je uživala finansijsku i logističku podršku Orbanove Vlade. Po dolasku na vlast, novi mađarski premijer Peter Mađar najavio je promene na tom planu i poručio se javni novac za dijasporu više neće raspoređivati po stranačkim vezama. U međuvremenu, nekoliko novih političkih organizacija formirali su i vojvođanski Mađari, što je otvorilo pitanje da li se stvara opoziciona alternativa SVM-u, koji duže od decenije ima dominantnu poziciju u mađarskoj zajednici. Na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji, međutim, gotovo sve mađarske stranke i pokreti koji su opozicija SVM-u, odlučile su da ne učestvuju, nego da podrže Studentsku listu, novoformiranu opozicionu organizaciju koju predvodi studentski pokret. Direktan politički okršaj sa SVM-om planiraju na izborima za Nacionalne savete nacionalnih manjina, koji su zakazani dve nedelje nakon parlamentarnih. "Ja mislim da će sigurno nešto promeniti na ovim izborima, ali za velike promene treba jako puno vremena", rekao je za Radio Slobodna Evropa urednik portala Slobodni Mađar So (Szabad Magyar Szó) Janoš Teke. Osim partnerstva sa vladajućim SNS-om, prednost u političkoj utakmici SVM-u daje i dugogodišnja prisutnost u institucijama. SVM ima apsolutnu većinu u Mađarskom nacionalnom savetu (MNS), telu koje odlučuje o pitanjima koja se tiču mađarske zajednice u oblastima poput obrazovanja, kulture i informisanja. Istovremeno, najveća su manjinska partija u Skupštini Srbije. U dosadašnjem sazivu imali su šest od ukupno 250 poslaničkih mesta u republičkom parlamentu. U parlamentu pokrajine Vojvodine imaju sedam od ukupno 120 mandata, a iz njihovih redova dolazi i predsednik vojvođanske Skupštine Balint Juhas. Prema popisu iz 2022. godine, u Srbiji živi preko 184 hiljade Mađara i najbrojnija su nacionalna manjina u državi. Plan za parlamentarne izboreStudenti sa svojom listom prvi put izlaze na parlamentarne izbore. Njihov pokret nasto je iz višemesečnih antivladinih protesta zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojem je poginulo 16 osoba. "Uvideli smo da je u ovom momentu veoma bitno da se podrži studentska lista bezrezervno", kaže za RSE Aron Čonka, predsednik opozicione Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara (DZVM). Slično misli i Peter Červenak, osnivač i član Vojvođanskog plenuma vojvođanskih Mađara koji je formiran na talasu studentskih protesta. "Mi smo odlučili da osnujemo jednu civilnu organizaciju koja bi ovdašnjim Mađarima ukazala na to šta se dešava u Srbiji. Tri predstavnika mađarske zajednice na listi studenata", dodaje. Na ovim izborima, studenti će imati podršku i Vojvođanskog mađarskog novog početka, političke organizacije koja je osnovana u aprilu. "Osnovali smo je sa ciljem da podržimo reforme u Srbiji. Od samog početka smo u kontaktu sa studentima", rekao je jedan od osnivača Žombor Roža. Međutim, ima i onih koji ne misle da je podrška studentima umesto izlaska na izbore dobro rešenje. "Iako mi mislimo da je studentska lista za nas bolja nego SNS u ovom trenutku, mi svakako treba da gledamo naše stvari", kaže Laslo Rac Sabo, predsednik Gađanskog saveza Mađara. "Sasvim nam je jasno da mi ne možemo da promenimo sistem u Srbiji, ali moramo da za sebe da se izborimo", rekao je. Na izborima će nastupiti u koaliciji manjinskih stranaka "381", koju čine i Bošnjačka građanska stranka, Stranka Crnogoraca, Vlaška narodna stranka. SVM: Interese Mađara može da zastupa samo mađarska strankaSavez vojvođanskih Mađara nije odgovorio na pitanja RSE u vezi sa svojim nastupom i očekivanjima od ovih izbora. Predsednik SVM-a Balint Pastor izjavio je u razgovoru za Panon RTV da će u fokusu njihove kampanje biti "mađarsko zajedništvo", što je i njihov predizborni slogan. "Kada je reč o suštinskim stvarima, ukoliko želimo da naša nacionalna zajednica bude snažna, moramo pokušati da pronađemo zajednički jezik", naveo je Pastor. Na pitanje da prokomentariše to što je deo mađarskih stranaka i pokreta dao podršku Studentskoj listi, rekao je da interese Mađara može da zastupa samo mađarska stranka. U poslednjih desetak godina, SVM je na parlamentarnim izborima samostalno osvajao od 56 hiljada (1,54%), pa do nešto preko 75 hiljada (2,17%) glasova birača. "Ako SVM sada bude ispod 50 hiljada glasova, to će sigurno biti veliki udarac za njih", ukazuje urednik portala Slobodni Mađar So Janoš Teke. A neizvesno je i finansiranje iz Mađarske. "SVM je uvek dobijao pare od Orbana, odnosno od mađarske vlade za svaku kampanju. Ja sam siguran da sad više od kad je Petar Mađar na vlasti to nije tako. Verujem da će sada morati da žive od toga što su ranije dobili", kaže Teke. Vlada bivšeg premijera Viktora Orbana je od dolaska na vlast 2010. godine pokrenula nekoliko privrednih programa u Vojvodini, ali i u centralnom delu Srbije, u saradnji sa Savezom vojvođanskih Mađara. Programi su sprovođeni kroz fondaciju Prosperitati koju vodi SVM. Prosperitati je osnovan 2016. godine, kao regionalna neprofitna fondacija koju je Vlada Mađarske imenovala da "sprovodi strategiju ekonomskog i regionalnog razvoja" mađarske zajednice. Za deset godina rada, kako se navodi na sajtu Prosperitati fondacije, podržala je više od 16.000 projekata, vrednih oko 500 miliona evra. Kritike da novac dobijaju samo ljudi bliski SVM, stranka je u više navrata odbacivala. Kakva je uloga Petera Mađara?Po dolasku na vlast, novi premijer Peter Mađar i njegova stranka Tisa (Tisza) najavili su transparentnost u korišćenju sredstava koje Mađari u Srbiji dobijaju iz matične države. Poručili su i da će ispitati kako su te pare korišćene u poslednjih deset godina. Šta je od toga do sada urađeno, nisu odgovorili ni iz Tise, ni iz mađarske Vlade. Na terenu za sada nema promena, kaže Janoš Teke. "Svi oni subjekti koji su vezani za SVM, poput medija i civilnih organizacija, već su dobili za celu godinu pare od mađarske vlade. Međutim, bliži se kraj godine i moramo da sačekamo da vidimo kako će Petar Mađar sad organizovati to finansiranje", objašnjava. Mađar je, pored ostalog, ranije poručio da njegova Vlada neće favorizovati nijednu političku opciju u dijaspori. Od kako je stupio na vlast, Peter Mađar je na konsultacije najpre pozvao Savez vojvođanskih Mađara, kako bi ih "lično obavestio o planovima vlade Tise u vezi sa nacionalnom politikom". "Čim je postavljena nova vlada Petera Mađara, ponovo su SVM pozvali prvom prilikom. Inače bi ta stranka bila u mnogo nezavidnijem položaju, ali sama mađarska Vlada ih je 'izvukla' sa tim", kritikuje takav potez predsednik Građanskog saveza Mađara Laslo Rac Sabo. U Budimpešti je na razgovoru od tada bila još samo jedna politička organizacija – Vojvođanski mađarski novi početak. "Prethodna Vlada je izgradila jedan autoritarni režim nad mađarskim manjinama van granice Mađarske i uključila samo jednu stranku sa kojom je htela da sarađuje", kazao je Žombor Roža na pitanje o tom sastanku. "Nova mađarska Vlada želi mnogo otvorenije da sarađuje, uglavnom sa civilnim sektorom, tako da tu će doći do nekih promena", dodao je. To što na njihovu adresu do sada nije stigao poziv iz Budimpešte, nije naišlo na odobravanje dela političkih predstavnika Mađara u Vojvodini. "Mislim da je to napravilo jedan mali haos unutar opozicije i pokvarilo potencijalno jedinstvo među njima", komentariše Janoš Teke iz Slobodnog Mađar So-a. Bitka za Nacionalni savetIzbori za Nacionalne savete nacionalnih manjina zakazani su za 8. novembar. Na prethodnim je učestvovao samo Savez vojvođanskih Mađara kojem je pripalo svih 35 mandata u savetu. Ovog puta imaće oponente koji su, kažu, svesni da to neće biti lak zadatak. "Mi se sada spremamo za to, ali nemamo ni infrastrukturu, nemamo ništa", kazao je Peter Červenak iz Vojvođanskog plenuma vojvođanskih Mađara. "Mnogo će biti teško njih pobediti. Imaju para i infrastrukturu. Pomoć (Orbanove vlade) godinama je dobijao samo SVM, a nikog drugog nisu puštali ni u medije", dodaje Rac Sabo iz Građanskog saveza Mađara. Aron Čonka iz DZVM-a objašnjava da je tokom godina političke dominacije SVM-a, strukturalni ili organizacioni kapacitet drugih stranaka dosta opao. "Nadamo se da ćemo za ove izbore uspeti da okupimo opozicione pokrete i organizacije i da time napravimo prvi korak ka jačanju opozicionog pokreta unutar mađarske zajednice", dodaje. S druge strane, za Vojvođanski mađarski novi početak, ujedinjenje sa ostalim strankama nije opcija. "Kada smo osnovali našu organizaciju, ideja je bila da će to biti prvi izbori gde ćemo i mi da se pokažemo i da predstavimo svoju listu. Nadamo tome da ćemo ostvariti neki takav broj kandidata koji će već moći da utiču na rad tog veća", kazao je Žombor Roža. U Poseban birački spisak mađarske nacionalne manjine je na poslednjim izborima za savete 2022. godine bilo upisano oko 116 hiljada birača. Za ovu godinu spisak još nije objavljen.

Srpske vlasti povukle su naredbu izdatu 4. septembra, kojom je dopisniku Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT) iz Beograda, Masimu Moratiju, naloženo da napusti zemlju u roku od 15 dana zbog sigurnosnih pitanja, saopšteno je iz ovog media. Sada više nema nikakvih prepreka za dobijanje nove boravišne dozvole, navodi se iz OBCT. Morrati u Beogradu živi od 2022. godine. Početkom septembra dobio je rješenje o protjerivanju nakon što mu je odbijen zahtjev za privremeni boravak. Njegove kolege iz OBCT-a, Evropske federacije novinara i Mreže za brzi odgovor za slobodu medija (MFRR) tvrde da vlasti nisu pružile konkretne razloge za odluku. Smatraju da bi slučaj mogao biti povezan s njegovim radom na pitanjima ljudskih prava, slobode medija i izvještavanjem o društveno-političkim prilikama u Srbiji. I Evropska komisija je ranije izrazila zabrinutost zbog odluke Srbije da italijanskom novinaru i istraživaču slobode medija odbije boravišnu dozvolu. Prema posljednjem izvještaju Freedom Housea Srbija je zemlja sa najvećim padom slobode tokom 2025. godine. Zemlja je te godine izgubila tri poena "nakon što su vlasti uzvratile uskraćivanjem plata i ugovora o radu nastavnicima i profesorima koji su učestvovali u široko rasprostranjenim, studentski vođenim antikorupcijskim protestima", navodi se u izvještaju.

Ministarstvo pravde Srbije nije odgovorilo na brojne upite predstavnika Međunarodnog rezidualnog mehanizma u Hagu u vezi sa statusom postupka koji se pred sudom u Beogradu vodi protiv lidera ultradesničarske Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja i četvoro njegovih saradnika. To se navodi u 12. izveštaju o praćenju ovog slučaja, objavljenom 21. septembra, koji potpisuje posmatračica Dagmara Albreht (Albrecht). Izveštaj obuhvata period od 21. jula do 18. septembra. "Od podnošenja Jedanaestog izveštaja o praćenju nisam primila nikakav odgovor na brojne upite koje sam uputio Ministarstvu pravde Republike Srbije", navodi Albreht. Ona navodi da se 9. septembra ponovo obratila pomoćniku ministra u Sektoru za međunarodnu saradnju i strateško planiranje sa zahtevom za informacije o statusu predmeta, kao i sa predlogom za video-razgovor. Zahtev je, kaže, ponovila i 16. septembra, ali do dana podnošenja izveštaja nije stigao odgovor. "Prema informacijama koje sam ranije primila, predmet 'Šešelj i drugi' i dalje čeka preliminarno mišljenje Ministarstva pravde", navodi Dagmara Albreht. Mehanizam u Hagu je u aprilu 2024. godine predmet protiv lidera radikala Šešelja i još četvoro njegovih saradnika prepustio pravosuđu u Srbiji. Vojislav Šešelj, osuđen za podsticanje progona hrvatskog stanovništva iz Vojvodine, i četvoro članova njegove Srpske radikalne stranke – Ljiljana Mihajlović, Ognjen Mihajlović, Miroljub Ignjatović i Miljan Damnjanović – terete za nepoštovanje Međunarodnog tribunala u Hagu, odnosno kršenje pravilnika o zaštiti identiteta svedoka i poverljive dokumentacije. Reč je o dokumentima iz procesa u kojem je Šešelj 2018. godine u Hagu osuđen na 10 godina zatvora zbog ratnih zločina nad hrvatskim stanovništvom u vojvođanskom selu Hrtkovci. Šešelj ne krije da je u 56 knjiga objavljivao dokumente sa svog suđenja u Hagu, među kojima su i izjave zaštićenih svedoka. Sudija Mehanizma Liu Dakun (Daqun) je u odluci od 29. Februara 2024, koja je objavljena i na sajtu suda, naveo da je prosleđivanje ovog predmeta Srbiji "u interesu celishodnosti". U obrazloženju se navodi da su zločini navedeni u optužnici počinjeni na teritoriji Srbije i da su optuženi, koji borave u Srbiji, voljni da im se tamo sudi, te da su potvrdili da će se odazvati pozivu srpskih vlasti." Paralelno sa ovim postupkom, Mehanizam već duže od jedne decenije traži izučenje dvoje radikala - Vjerice Radete i Petra Jojića - u odvojenom postupku za nepoštovanje suda. Srbija odbija da ih izruči, uz obrazloženje da za to "nema osnova", pošto Zakon o saradnji Srbije s Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i optuženih za nepoštovanje suda. Inače, Šešeljeva Srpska radikalna stranka je na parlamentarnim izborima, koji će biti održani 25. oktobra, izašla na zajedničkoj listi sa vladajućom Srpskom naprednom strankom, a među kandidatima za parlamentarce je i Vjerica Radeta.

U svetu se 21. septembra obeležava Međunarodni dan mira. Pitali smo mlade u Beogradu i Sarajevu šta za njih znači mir i može li se on graditi bez suočavanja sa ratnom prošlošću.

Parlamentarni izbori u Rusiji organizovani su i u Srbiji u školi pri Ambasadi Rusije u Beogradu. Ispred glasačkog mesta Ana za RSE kaže da izlazi na glasanje jer je "važno glasati". "To je jedino što možemo i da pokažemo da imamo stav", kaže. "Ovo je protestno glasanje jer nažalost nemamo mnogo opcija. Neki kandidati nisu na listi", kaže Maria za RSE. Ispred glasačkog mesta, grupa Rusa, okupljenih u neformalnu organizaciju "Antiratna Srbija", postavila je štand kako bi skrenula pažnju na to da se na izbornom listiću nije našla partija Jabloko. Jevgenija iz ove organizacije kaže za RSE da je danas kod biračkog mesta organizovan piknik sa jabukama, kao simbolom te partije, i akcija solidarnosti. "Organizovali smo slanje pisama političkim zatvorenicima u Rusiji jer je strašna situacija. Svi protivnici rata su u zatvoru u Rusiji", kaže ona. Navodi da je policija dozvolila njihovu akciju i obezbeđivala skup. Kaže da je glasala na izborima. "Ovi izbori nisu važni i neće promeniti ništa. Ne možemo da glasamo za partiju za koju želimo, ali možemo malo da upropastimo rezultat vlasti", kaže ona. Prema poslednjim dostupnim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije koje je RSE dobio na zahtev o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja iz januara 2025, privremeni boravak u Srbiji imalo je nešto više od 48.000 državljana Rusije. U Rusiji se od 18. do 20. septembra održavaju parlamentarni izbori za svih 450 mjesta u Državnoj dumi, donjem domu parlamenta, prvi put otkako je Moskva pokrenula punu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Očekuje se da će vladajuća stranka Jedinstvena Rusija, koju podržava predsjednik Vladimir Putin, zadržati dominaciju u parlamentu. Građani biraju zastupnike na petogodišnji mandat. Izbori se održavaju u trenutku kada kritičari Kremlja upozoravaju na sve manji prostor za političku opoziciju. Četiri parlamentarne stranke kojima se predviđa ulazak u Dumu, uključujući Komunističku partiju i Liberalno-demokratsku partiju Rusije, uglavnom podržavaju rat u Ukrajini i ključne politike Kremlja. Posebnu pažnju privuklo je isključenje liberalne i antiratne stranke Jabloko, jedine registrovane političke partije u Rusiji koja se otvoreno protivi ratu u Ukrajini. Stranka je u julu dobila dozvolu Centralne izborne komisije za učešće na izborima, ali je potom nacionalistička stranka Rodina pred Vrhovnim sudom zatražila njenu diskvalifikaciju. Tokom višesatnog sudskog postupka podnosioci zahtjeva tvrdili su da je Jabloko u kampanji nezakonito koristio materijale zaštićene autorskim pravima, uključujući fotografije, simbole i stihove poznate sovjetske dječije pjesme "Neka uvijek bude sunca". Stranka je odbacila optužbe, navodeći da su fotografije pravilno pripisane, da su pojedini sadržaji u javnom vlasništvu te da se radi o pokušaju uklanjanja političkog protivnika iz izborne utrke. Vrhovni sud je 10. augusta prihvatio tužbu i poništio registraciju stranke za proporcionalni dio izbora. Time je Jabloko praktično uklonjen iz glavne izborne utakmice, iako pojedini njegovi kandidati i dalje mogu nastupiti u jednomandatnim izbornim jedinicama. Lider stranke Nikolaj Ribalov odluku je opisao kao pokušaj uklanjanja posljednjeg legalnog političkog glasa koji se protivi ratu u Ukrajini. Kritičari Kremlja smatraju da je stvarni razlog isključenja politička poruka stranke, koja je kampanju vodila pod sloganom "Za mir i slobodu". Analitičari navode da je odluka dodatno suzila prostor za opoziciju u Rusiji, gdje su mnogi protivnici rata u prethodnim godinama proglašeni "stranim agentima", onemogućeni da učestvuju na izborima ili su napustili zemlju. Ruske vlasti odbacuju takve ocene i tvrde da se izbori održavaju u skladu sa zakonom, optužujući zapadne zemlje da pokušavaju potkopati i destabilizirati izborni proces. Glasanje se održava i na Krimu, koji je Rusija anektirala 2014. godine, kao i u dijelovima ukrajinskih oblasti Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson pod kontrolom ruskih snaga. Vlasti su u pojedinim područjima počele s glasanjem ranije, navodeći sigurnosne razloge.

Dve nedelje nakon što je Srbija otvorila fabriku za proizvodnju kineskih robota, Vojska Srbije prikazala je tokom svoje vežbe naoružane četvoronožne robote. Da će iz pogona fabrike u Šapcu robotske pse koristiti vojska, najavio je prilikom njenog otvaranja predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Međusobno ispomaganje. Tako političke veze između Milorada Dodika i Aleksandra Vučića, pred izbore koji se u Bosni i Hercegovini (BiH) i Srbiji održavaju u oktobru 2026. godine, vidi Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Dodik, nekadašnji predsednik bh. entiteta Republike Srpske (RS), pod zabranom je kandidovanja za javne funkcije, dok Aleksandar Vučić najavljuje povlačenje sa mesta predsednika Srbije osam meseci pre isteka mandata, kako bi se mogao kandidovati za premijera. "Mislim da će za ove izbore iz perspektive Srpske napredne stranke (SNS) biti dosta važno ono što Dodik može da mu (Vučiću) isporuči. I kroz određeni broj glasova koji će stići iz Republike Srpske od građana koji imaju srpsko državljanstvo i pravo da glasaju, ali pretpostavljam i kroz insistiranje na nacionalnim temama koje bi možda mogle da budu važne Vučiću kao vrsta dodatnog argumenta, neka vrsta izazova za druge aktere", navodi Spasojević u razgovoru za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE). Može li se Vučić osloniti samo na Dodika?Ivana Marić, politička analitičarka iz Sarajeva, dodaje da Vučić u BiH igra na "sigurnu kartu". Objašnjava da je pogrešno pažnju usmeriti samo ka Dodiku, koji je avgusta 2025. godine odlukom suda smenjen sa čelne entitetske pozicije, a uz to mu je zabranjeno obavljanje javnih funkcija na šest godina, pri čemu je prva istekla. Ipak je ostao je vodeća politička ličnost u RS kao lider tamo vladajućeg SNSD-a (Savez nezavisnih socijaldemokrata). No, otkako je pre dve godine tadašnji opozicionar Draško Stanivuković postao gradonačelnik Banjaluke, Dodik mora računati i na tu konkurenciju. "Zbog toga Vučić ne igra samo na jednog igrača, već je vrlo primjetna bliža veza sa Draškom Stanivukovićem, koga smo vidjeli i na sahrani Ratka Mladića. Tu je na drugačiji način veličao Mladića, činio krivično djelo prema bh. zakonu, dok su drugi poput SDS-a (Srpska demokratska stranka) bili mnogo oprezniji", kaže Marić, uz zaključak da je Stanivuković "pošao stopama" Dodika, koji je takođe svoju karijeru započeo pozivima na pomirenje. Što se SDS-a tiče, kandidat partije Branko Blanuša na vanrednim izborima za predsednika RS poražen je za oko 11.000 glasova, odnosno za oko 2,75 odsto. Reč je o partiji u čijem je osnivanju jednu od ključnih uloga igrao osuđenik za ratne zločine Radovan Karadžić, ali koja oponira Dodikovim snagama odmerenijim nastupom prema pitanjima nacije. U Srbiji će Aleksandar Vučić odmeriti snage sa političkim protivnikom koji je svoj imidž manje ili više uspešno gradio na otklonu od tema prošlosti i s tim neizbežno povezanog pitanja odgovornosti Srbije za rat u BiH. Zaobilaženjem tih tema, a insistiranjem na onima vezanim za korupciju u zemlji, studentski pokret izrastao je u snagu koja parira vlasti. Zašto studentski pokret zazire od prošlosti i od lidera?Studentska izborna lista objavljena je skoro istovremeno sa raspisivanjem izbora, odnosno šesnaest meseci nakon što su studenti u protestu svojim zahtevima za rasvetljavanje okolnosti pogibije šesnaestoro ljudi usled obrušavanja dela krova na Železničkoj stanici u Novom Sadu dodali i onaj za raspisivanje vanrednih izbora. Na njihovoj listi nisu neka od imena koja su u bloku suprotnom od vlasti budila kontroverze, ali i nade, tokom proteklih godinu i po dana obeleženih talasom protesta. U prve se može svrstati profesor Milo Lompar, čiji je govor na velikom protestu juna 2025. u Beogradu rasplamsao diskusije o tome da li je studentski pokret otišao udesno. Ali nema ni rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića, istaknutog lica u otporu potezima koje je vlast preduzela prema pobunjenom univerzitetu, takođe žestoko osporavanog i targetiranog u vlasti naklonjenim medijima. Nosilac studentske liste je Ilija Srdović, kardiolog iz Novog Sada, do sada manje poznato lice protesta, baš kao što ni na samoj listi nema previše poznatih imena. Kao što je bio slučaj i tokom protesta, na izbore idu, zapravo, bez lidera. "Čini se da će studenti pokušati da od toga naprave neku vrstu svoje prednosti i da će u odsustvu jakih ličnosti koje bi bile javno prepoznate ponuditi koncept, ideju i ono što im je do sada donelo podršku građana", ocenjuje Spasojević, dodajući da su pred Srbijom, po prvi put posle duže vremena, zaista kompetitivni izbori. Zašto studenti više ne mogu birati o čemu će govoriti?Pokret stasao na zahtevima za vladavinu prava i borbu protiv korupcije uglavnom je ostavio izvan svog fokusa teška pitanja srpske politike: odnos prema Kosovu, prošlosti, genocidu u Srebrenici, te ratnim zločincima. "Sada će tokom kampanje verovatno morati da jasnije odgovaraju i na zamke i na teška pitanja, u šta spada i odnos prema Kosovu i odnos prema Evropskoj uniji. Dakle, studenti su, recimo, vrlo jasno obeležili sve datume stradanja srpskog naroda, recimo, godišnjicu 'Oluje' (hrvatska vojna operacija iz 1995. godine) ili slično, ali su u načelu prećutali Srebrenicu, kao što su prećutali i sahranu Ratka Mladića. To sada možete da interpretirate na milion načina. Ja mislim da je pitanje sahrane Ratka Mladića, na primer, jednostavno bežanje od osetljive teme u jednoj kontrolisanoj situaciji kada znamo da će biti izbori", navodi Spasojević. Sahrana Ratka Mladića, te državne i vojne počasti koje su odate tom osuđeniku za ratne zločine počinjene tokom rata u BiH, u vreme kada je vodio Vojsku Republike Srpske, nametnula se kao noseća tema baš u trenutku kada su u obe države raspisivani izbori. Ratko Mladić i izbori u BiH"Na neki način Mladićeva sahrana za neke kandidate nije mogla da dođe u boljem trenutku, da se profilišu, pozicioniraju i da pokažu svoje reakcije", kaže Kurt Basener (Kurt Bassuener), iz nezavisne think-tank organizacije Savet za politiku demokratizacije. "Tako, na primer, imate ministra spoljnih poslova BiH Elmedina Konakovića, koji je preduzeo niz mera. I naravno, Milorad Dodik je bio na sahrani, ali i većina predstavnika opozicije iz RS. Dakle, neizbežno je da će to biti tema tokom čitave kampanje, naročito u okruženju u kojem postoji transatlantska podela koja se, između ostalog, ogleda i u sporu oko naslednika visokog predstavnika. To bi bila tema i u normalnim okolnostima, ali okolnosti su sve samo ne normalne", kaže Basener. "Ta vrsta retorike je kod nas standardna. Naravno da se osjeti da se linija razgraničenja između Republike Srpske i Federacije BiH produbila, da je to unijelo određeni dodatni razdor među narodima", smatra Ivana Marić. "Međutim, ovog puta nije napravljena ta atmosfera rata, potencijalnog sukoba, već samo razmimoilaženje u stavovima – ko je za to da se podržavaju osuđeni ratni zločinci, a ko ne. To je nešto na šta smo navikli, a što je mnogo blaže od onoga što smo imali pred prošle izbore, kada su ljudi masovno pitali da li će biti rata, da li treba da ulažu, da li treba da podižu pare sa računa", podvlači ova sagovornica. Da li je klima u BiH "zdravija" nego u Srbiji?Bez obzira na težinu tema koje dominiraju u BiH, Marić veruje da jeste. Vidi to u otvorenim političkim kritikama i pluralnijem političkom životu nego što je to slučaj u susednoj državi, gde se, navodi, sa pojavom studentskog pokreta kristališe jaka opozicija, nasuprot partijskoj opoziciji koja je pod vlašću snaga Aleksandra Vučića išla ka punoj marginalizaciji. "Da me ne razumijete pogrešno, ne mislim da je u BiH sjajna situacija. Mi smo daleko od razvijenog demokratskog društva, ali nemamo situaciju dominacije jedne snage, jednog lidera. Možda je najsličnija situacija Srbiji u hrvatskom biračkom tijelu, gdje je uz pomoć Željka Komšića, kandidata za člana Predsjedništva, HDZ (Hrvatska demokratska zajednica) BiH uspio da homogenizuje hrvatsko biračko tijelo, tako da skoro da i nemamo neku opoziciju. I to je možda najsličnija situacija onoj u Srbiji", zaključuje Marić. Željko Komšić je četiri puta pobeđivao na izborima za hrvatskog člana Predsedništva BiH. U entitetu Federacija BiH svaki birač može glasati ili za bošnjačkog ili za hrvatskog člana Predsedništva, bez obzira na vlastitu nacionalnost. Pobedu su mu većinom doneli glasovi iz sredina u kojima su Bošnjaci većinsko stanovništvo. Šta je promenjeno sa Željkom Komšićem?Ostao je izolovan primer u BiH. Na oktobarskim izborima, zbog ustavnog ograničenja na dva uzastopna mandata ne može da se kandiduje. Njegov primer imao je i kontraefekat u vidu homogenizacije hrvatskog biračkog tela, podvlači Marić: "Njegovo biračko tijelo su Bošnjaci, ne zato što je on kao građanin, kao neko koga vide kao osobu koja će dobro zastupati interese građana, već da bi oduzeli to pravo Hrvatima. I to je ono što je pomoglo Draganu Čoviću i HDZ-u da homogenizuje hrvatsko biračko tijelo na priči da im drugi biraju predstavnike i da zbog toga moraju svi da se drže zajedno, inače će ih preglasati. I tako, evo, dvadeset godina već. Željko Komšić je trebalo da bude primjer nekoga ko će zastupati interese svih građana, ali on nije zastupao interese nikoga", zaključuje Marić. Nacionalizam kao sudbinaU BiH "nacionalizam je ugrađen u sam sistem", navodi Kurt Basener, dodajući da u tome treba tražiti objašnjenje zbog čega su promene teško ostvarive: "Teoretski je moguće, ali bi verovatno bilo potrebno da neke od tih ličnosti praktično dožive transplantaciju ličnosti da bi se tako nešto dogodilo. Rekao bih da je ekstremni nacionalizam od samog početka ugrađen u sistem." "Ako dođe do promjene vlasti u Srbiji, nama će (u BiH) biti mnogo lakše, jer smo, nažalost, pod velikim uticajem i Srbije i Hrvatske. U Hrvatskoj se situacija dosta smirila nakon nekih kadrovskih promjena, tako da nemamo više tolike zloupotrebe BiH. Međutim, sa strane Srbije još imamo", smatra Ivana Marić, ne krijući ličnu nadu da vodeći politički akteri u obe države pređu u opoziciju. Ne izuzima ni Aleksandra Vučića u Srbiji. "Ja to ne mogu da zamislim, zaista", zaključuje Spasojević. "Mislim da ako izgubi vlast, da ga nećemo gledati, a verovatno ni njegovu stranku, ali hajde da sačekamo još malo", kaže ovaj sagovornik. "Uvid" pogledajte na YouTube kanalu Radija Slobodna Evropa.

"Nestanak" lidera pokreta, tvrdnje o dogovorima u Moskvi, izbacivanje članova predsedništva, "procureli" video snimak. Sve se to dogodilo za nekoliko dana, uoči parlamentarnih izbora u Srbiji 25. oktobra, u proruskom pokretu "Mi-snaga naroda". U nizu događaja, najveću pažnju javnosti privukla je izjava predsednika tog pokreta Branimira Nestorovića da je krajem avgusta u Moskvi "bio primljen na najvišem nivou" i da je dobio "zahtev od Ruske Federacije" da okupi "sve rusofilske stranke i pokrete koji postoje u Srbiji". Bivši srpski diplomata Srećko Đukić ovaj slučaj vidi kao "ogoljeno priznavanje ruskog uticaja na srpsku unutrašnju politiku" i smatra da to treba da bude predmet istrage. Radio Slobodna Evropa (RSE) do kraja rada na ovom tekstu nije dobio odgovor Višeg javnog tužilaštva u Beogradu o tome da li ispituje Nestorovićeve navode. Odgovor na upit RSE o ovom slučaju nije stigao od Branimira Nestorovića, ali jeste od bivših potpredsednika pokreta Borislava Antonijevića i Dušana Komazeca. Dok Dušan Komazec, potpredsednik pokreta do aprila, tvrdi da je stranka imala kontakte sa ruskim zvaničnicima visokog nivoa, doskorašnji potpredsednik Borislav Antonijević to negira. "Ja mislim da je to sve fantazija profesora Nestorovića, njegova velika želja", rekao je Antonijević na pitanje o vezama "visokog nivoa" sa ruskom državom. Ipak, Nestorovićeva stranka imala je prethodnih godina više kontakata sa ruskom državom, što oni potvrđuju, ali tvrde da pokret nikada nije imao finansijsku podršku iz Rusije, niti da se Rusija meša u izbore u Srbiji. Sam Nestorović, koji je svoj uspon u javnosti započeo kada je na samom početku pandemije savetovao žene da putuju u Italiju, koja je u tom trenutku bila žarište, u javnosti je poznat po iznošenju teorija zavere, kao i antivakserskih stavova. Kako je Nestorović 'nestao'?Da je predsednik pokreta Branimir Nestorović "nestao", javnost je saznala od predstavnika poslaničke grupe "Mi-snaga naroda" na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije 14. septembra. Tada potpredsednik pokreta Borislav Antonijević izjavio je tada da niko iz stranke "ne može da nađe nigde" Nestorovića, a nakon sastanka predsedništva prethodne nedelje kada je, kako tvrdi, odlučeno da Pokret neće ulaziti u koaliciju sa Pokretom socijalista Aleksandra Vulina. Prema pisanju medija, Nestorović se pojavio iste večeri i zakazao sednicu na kojoj su smenjeni pojedini članovi predsedništva, među kojima je i Antonijević. Nestorović je narednog dana na konferenciji za novinare rekao da nije nestao i da su njegovi bivši saborci pokušali da preuzmu pokret. Problemi su, kako kaže, nastali nakon što je u avgustu u Moskvi "primljen na najvišem nivou i gde je naša partija dobila status strateškog partnera". Nestorović nije naveo sa kim se sastao, ali da je jedan od zahteva ruske strane bio da njegov pokret uđe u koaliciju sa Pokretom socijalista Aleksandra Vulina, nekadašnjeg potpredsednika vlade i šefa obaveštajne službe Srbije. Vulin je, inače, pod sankcijama SAD-a, između ostalog, zbog širenja ruskog malignog uticaja u Srbiji. "Tu je bilo malo natezanja jer sam ja to lično smatrao da nam smanjuje rejting. Imali smo buran sastanak koji se završio ničim, dogovor je bio da ću ja doneti odluku koju ću predložiti predsedništvu", rekao je on. Odluka o koaliciji sa Vulinom, kako navodi, nije doneta. Dan kasnije u medijima je procureo video snimak sa sastanka pokreta gde se govori o koaliciji sa Vulinovom strankom, a gde se moglo čuti da će Vulinu dati nakon izbora "šta Rusi budu tražili". Iz Ambasade Rusije u Srbiji, ni Pokreta socijalista, nisu odgovorili na upit RSE o ovim navodima. Srpske vlasti sarađuju sa Rusijom i nakon njene invazije na Ukrajinu i nisu se priključile zapadnim sankcijama protiv te zemlje uprkos pozivima Zapada. 'Upitni' ruski kontakti visokog rangaBivši potpredsednik pokreta Borislav Antonijević za RSE kaže da on, kao ni drugi članovi pokreta, nisu bili upoznati sa Nestorovićevim kontaktima u Rusiji. Kako kaže, znali su samo da je Nestorović bio u Rusiji, ali sumnja u njegove tvrdnje o kontaktima najvišeg ranga. "Potpuno vam je jasno da strateški partner Ruske Federacije može da bude samo država. Nikako ne može da bude ni pojedinac, ni politička partija", kaže on. Antonijević navodi da su predstavnici partija dva puta bili u Kazanju, u ruskoj Republici Tatarstan, gde su razgovarali sa parlamentarcima u Rusiji. "Videli smo se sa nekim industrijalcima koji su nam predlagali potencijalnu saradnju naših i njihovih poslovnih ljudi. Ali što se tiče kontakata na nivou države, to ne", kaže on. O ruskim kontaktima pokreta nešto drugačije govori Dušan Komazec, koji je ostavku na mesto potpredsednika pokreta dao u aprilu. U ostavci je, između ostalog naveo, da je tokom prethodne dve godine "predstavljao pokret i sprovodio poslove saradnje sa Ruskom Federacijom". Komazec tvrdi da partija jeste imala kontakte visokog ranga koji su sezali do kabineta predsednika Rusije kao pokret "koja gaji tradicionalne odnose sa Rusijom i koja je protiv ulaska u NATO i protiv evrointegracija". "Ali nikada nije postojala finansijska podrška. Sve (odlaske u Rusiju) smo sami platili, od hotela pa nadalje", kaže on. Komazec je u maju, nakon ostavke, osnovao svoj pokret "Jedina Srbija". 'Nesumnjiv ruski uticaj'Za bivšeg diplomatu Srećka Đukića ovaj slučaj pokazuje nesumnjiv uticaj Rusije na izbore u Srbiji i da je to Nestorović izneo "svesno ili nesvesno". "Oni (pokret) sada prave jednu buku koja je potrebna njima, a potrebna je i Rusiji jer Rusija preko toga hoće da pokaže da je ona u Srbiji prisutna", kaže Đukić. Đukić smatra da je indikativno to što zvanična Rusija nije demantovala Nestorovićeve navode. Đukić takođe smatra neozbiljnim navode da su ovi kontakti sa Rusijom samo "politički marketing". "Takav marketing je protivzakonit, on je kažnjiv. Ako bi postojale institucije koje u Srbiji prate izbore nezavisno, imale bi mnogo posla", kaže on i dodaje da stranke svakako ne bi priznale da imaju finansiranje spolja. Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti u Srbiji zabranjeno je finansiranje političkog subjekta od strane stranih država. Teorije zavere i uspeh na parlamentarnim izborimaNestorovićev pokret je pre tri godine osvojio 13 od 250 mesta u srpskom parlamentu, što je predstavljalo značajan izborni uspeh za političara poznatog po antivakcinalnim stavovima i teorijama zavere. Pokret je u međuvremenu pretpeo podele i sada ima pet poslanika u skupštini. Nestorović je kao nekadašnji načelnik pulmologije u Univerzitetskoj dečijoj klinici Tiršova i profesor Medicinskog fakulteta u penziji postao član Kriznog štaba, formiranog za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 2020. godine. Široj javnosti je postao poznat kada je korona virus nazivao "najsmešnijim virusom u istoriji čovečanstva, koji postoji na Fejsbuku". Tada je poručio ženama da mogu slobodno da idu u Milano u šoping. Poznat je i kao ljubitelj teorija zavere. Između ostalog, u aprilu 2023. rekao je za K1 televiziju da medicina koju je studirao laže. "90 posto onoga što sam učio na fakultetu je potpuna besmislica", rekao je tada. Saradnja na tekstu: Dušan Komarčević

Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski na svom X profilu objavio je da se sastao sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem na prvom samitu 'Karpatske osmorke'. Izrazio je zahvalnost što se Srbija pridružila ovom novom formatu sastanaka. "Važno je razvijati (novi format sastanaka) tako da svaka zemlja u regionu pronađe ekonomske i bezbjednosne prilike koje su joj potrebne. Činimo sve što možemo da to ostvarimo, a danas ću, zajedno sa drugim liderima, učestvovati i na prvom Karpatskom poslovnom forumu", napisao je Zelenski. Naveo je kako je sa predsjednikom Vučićem razgovarao o sporazumima postignutim tokom posjete Beogradu. "Detaljno smo razgovarali o evropskim integracijama Ukrajine i Srbije, kao i o situaciji u vezi sa ruskim napadima. Nastavićemo naš bilateralni dijalog", istakao je Zelenski koji je u prvu zvaničnu posjetu Srbiji došao početkom avgusta. Tada je u razgovoru sa Vučićem dobio obećanje da će Srbija nastaviti da pomaže toj, ratom zahvaćenoj, državi slanjem humanitarne pomoći. Posjeta Zelenskog Beogradu bila je u centru međunarodne javnosti jer je Srbija jedna od rijetkih država Evrope koja odbija da uvede sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu. Ukrajinski predsjednik je u Ukrajini pokrenuo novu regionalnu inicijativu sastanaka na vrhu koja okuplja osam država srednje i istočne Evrope kroz koje prolazi Karpati. Cilj inicijative je da promoviše trgovačku i sigurnosnu saradnju. Na sastanku u zapadnoj Ukrajini, Zelenski je zahvalio regionalnim saveznicima što su zadržali trgovačke i saobraćajne veze otvorene nakon ruske invazije 2022. Nova grupacija okuplja Rumuniju, Srbiju, Poljsku, Slovačku, Češku, Austriju, Mađarsku i Evropsku uniju.

Sve do zadnjeg momenta, saradnik Massima Morattija mislio je da će država Srbija povući odluku da ovog medijskog istraživača izbaci iz države. "Ali, ne," kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa Luka Zanoni, glavni i odgovorni urednik Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT). Moratti je početkom septembra dobio naredbu o protjerivanju iz Srbije nakon što je mjesecima ranije, u januaru, podnio zahtjev za dozvolu za privremeni boravak. "On je imao 15 dana da napusti zemlju. I sada je istekao rok", pojašnjava Zanoni, dugogodišnji urednik OBCT. "I to je nerazumljivo, jer se ne razumije zašto su odbili", kaže Zanoni. Jedini naveden razlog jeste da Moratti predstavlja "opasni rizik za Srbiju", kako je navedeno u zahtjevu za dozvolu za oduzimanje privremenog boravka. "Osim toga, niko ne zna ništa. Nije jasno zašto su to uradili", navodi. Misli da je Morattijev rad jedini razlog zbog kojeg mu je odbijena dozvola. "Ne vidim drugi razlog. Nije tajni agent koji radi za neke službene tajne, običan je čovjek koji je profesionalno radi." Kao dopisnik pisao je i o protestima, stručnjak je za ratne zločine, naglašava Zanoni. "Možda i zbog toga, ali ja ne mogu da potvrdim." OBCT je think tank koji se bavi jugoistočnom Evropom, Turskom i Kavkazom, istražujući društvene, političke i kulturne transformacije šest država članica Evropske unije, zemalja uključenih u proces proširenja EU i većeg dijela postsovjetske Evrope obuhvaćene evropskom politikom susjedstva. Sastanak u BIADa ništa više od toga ne znaju, kaže i Maja Sever, predsjednica Evropske federacije novinara. U razgovoru za RSE ističe da je već nekoliko dana "u ozbiljnom šoku", zbog toga šta se desilo Morattiju sa kojim godinama sarađuje. "U nekoliko misija smo bili zajedno i zaista jedan miran, pošten i profesionalan kolega", kaže Sever. "A ništa više od toga mi zapravo ne znamo, osim što je i odbijena žalba i Massimo koji je deset godina proveo na ovom području, čija žena radi u Srbiji, mora sa malim sa sa djetetom i sa ženom evo ovih dana seliti iz grada u kojem živi i u kojem je odlučio živjeti." Dodaje i da žalba i zahtjevi Evropske federacije novinara da se poništi odluka nisu prihvaćeni, kao i zahtjevi njegovog advokata. Postupak izvršenja nije obustavljen, dodaje Sever. "Iako i dalje nije pruženo konkretno objašnjenje od srpskih vlasti." Zbog čega se protjeruje medijski istraživač, Radiju Slobodna Evropa nisu odgovorili iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Massimo Moratti je talijanski državljanin i dugogodišnji borac za ljudska prava. U Srbiji živi od 2022. godine kada se preselio u Beograd nakon što je njegova partnerka dobila tamo posao. "Oni su živjeli u Beogradu zadnjih godina. Massimo je uvijek radio u regionu, u Sarajevu, na Kosovu, dosta je radio u tom području, od rata u Bosni i Hercegovini", prisjeća se njegov saradnik Zanoni. Njegovoj partnerki je u maju odobren privremeni boravak. U junu Moratti je dobio poziv na formalni sastanak u Bezbedonosno-informativnoj agenciji Srbije (BIA), koja ga je ispitivala o njegovim profesionalnim aktivnostima u zemlji. Zanoni kaže da ih je Moratti obavijestio nakon tog sastanka i da nije znao "šta hoće". BIA nije odgovorila na upit RSE o prirodi tog sastanka. Po povratku u Beograd, počeo je da sarađuje sa "Mrežom brzi odgovor za slobodu medija" (MFRR), mehanizma koji prati kršenja medijskih sloboda u Evropi i podržava novinare koji su pod prijetnjama. Dio mreže su i Evropska federacija novinara, OBCT, ali i Evropski centar za medijske slobode, kao i Article 19. Iz ovog konzorcijuma kažu da, iako vlasti Srbije nisu pružile konkretno objašnjenje za svoju odluku, "postoje osnove za sumnju da je nalog za protjerivanje povezan sa Moratijevim aktivnostima u oblasti zagovaranja ljudskih prava i slobode medija, sa njegovim izvještavanjem za OBCT o rastućim društvenim i političkim napetostima u Srbiji posljednjih godina ili sa njegovim radom u okviru konzorcijuma MFRR". Upravo je u julu mjesecu ovaj konzorcij objavio izvještaj zajedno sa Safety Journalists platformom Vijeća Evrope o stanju medija u Srbiji. U toj misiji učestvovao je i Moratti. Neke od preporuka koje su u tom izvještaju namjenjene vladi Srbije jesu, između ostalog, da "moraju prestati sa pozivima na nasilje nad medijskim radnicima i istražiti te slučajeve", zatim "suzdržavanje od opasne retorike, verbalnih prtisaka i javnog omalovažavanja medija i medijskih kuća". Iz MFRR podsjećaju da su oni kao i OBCT "dokumentovali produbljivanje krize slobode medija u Srbiji, uključujući eskalaciju fizičkog nasilja nad novinarima i pokušaje srpskih vlasti da cenzurišu i ućutkaju nezavisno novinarstvo i kritičke glasove". U tom kontekstu Srbiju su posjetili u martu 2026. sprovodeći misiju zagovaranja kojoj se ispred OBCT pridružio i Moratti. "Naše organizacije smatraju da odbijanje njegove boravišne dozvole i naknadna naredba o protjerivanju predstavljaju oblik administrativnog uznemiravanja u cilju zastrašivanja kao odmazde za njegov rad i podršku novinarima u zemlji i širem regionu", navodi se u zajedničkom saopštenju organizacija konzorcija i drugih uključujući i Reportere bez granica. Maja Sever iz Evropske federacije novinara kaže da je Moratti radio ono što ona i svako ko se bori za slobodne medije "radi svakodnevno". "Sudjelovao je u našim misijama i razgovorima i sa donositeljima odluka i sa predstavnicima novinarskog sektora u Srbiji i u Bosni i Hercegovini i u svim susjednim zemljama". kaže Sever i dodaje: "Ne znam što bi u svemu tome bio razlog za protjerivanje." Ističe rokPrema posljednjem izvještaju Freedom House-a Srbija je zemlja sa najvećim padom slobode tokom 2025. godine. Zemlja je te godine izgubila tri poena "nakon što su vlasti uzvratile uskraćivanjem plata i ugovora o radu nastavnicima i profesorima koji su učestvovali u široko rasprostranjenim, studentski vođenim antikorupcijskim protestima", piše u izvještaju. Izvještaj navodi da se Srbija suočava sa demokratskim nazadovanjem pod predsjednikom Aleksandrom Vučićem i Srpskom naprednom strankom, a da su policija i obavještajne službe koristile špijunske softvere za nadzor novinara, aktivista i organizatora protesta. Srbija je prema Indeksu slobode medija za 2026. godinu Reportera bez granica rangirana na 104. mesto, od ukupno 180, u grupu zemalja gdje je situacija opisana kao "teška". Sever naglašava da je do momenta protjerivanja Morattija šest novinara iz Srbije moralo otići iz zemlje zbog svoje sigurnosti. "To najbolje pokazuje kakva je situacija s novinarima u Srbiji", dodaje Sever i kaže da svakodevno na platformi Safe Europe objavljuju prijetnje, targetiranja i napade na novinare. "Kada bi zaista i govorili o brojkama i kada bi govorili o aktuelnoj situaciji, Srbija je jako opasno mjesto za novinare i novinarke u ovom trenutku u cijeloj Evropi i u ovom i šire." Nemoć da se situacija promijeni je, dodaje, bolna. "Cijela Evropa žmiri na na to što se događa u Srbiji". "Čak je frustrirajuće da sva pisma, zahtjevi zapravo ostanu bez rezultata, što više ljudi koji se zalažu za slobodu medija bivaju protjerani iz Srbije, poput Massima Morattija." Luka Zanoni kaže da nisu mogli ni pomisliti da će njihov kolega biti jedan od slučajeva o kojem će izvještavati. Kada je ranije razgovarao sa Massimom, on mu je rekao da nema razloga da se plaši. Ali. Zanoni dodaje da imajući u vidu da mu je i porodica uključena u cijeli slučaj, "jeste zabrinut". Rok za Massima Morattija da napusti zemlju ističe u subotu, 19. septembra. Jednom kada izađe, u Srbiju, zemlju koju je odabrao za život, neće se moći vratiti godinu dana. Iz Ambasade Italije u Srbiji do zaključenja teksta nisu odgovorili na upit RSE da li su upoznati sa slučajem protjerivanja svog državljanina, kao ni da li su se tim povodom obraćali vlastima u Srbiji.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) preskočiće Srbiju i Bosnu i Hercegovinu tokom svoje balkanske turneje, saopštila je u petak Evropska komisija. "Tokom turneje predsednica Fon der Lajen posetiće Tiranu, Prištinu, Podgoricu i Skoplje. Tamo će se sastati sa predsednicima i premijerima, kao i posetiti projekte koje finansira Evropska unija", izjavila je portparolka Evropske komisije Arijana Podesta. Poseta četiri zemlje regiona predviđena je između 30. septembra i 2. oktobra. Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije je najavio mogućnost da Fon der Lajen, ukoliko ne poseti Srbiju, izbegne i Bosnu i Hercegovinu. Spekulisalo se da Fon der Lejen neće posetiti Srbiju u okviru balkanske turneje zbog političkih i društvenih tenzija, dok je sahrana Ratka Mladića, osuđenog za ratne zločine i genocid, izazvalo oštre reakcije iz EU. I poslanici Evropskog parlamenta su pozvali šeficu Evropske komisije da ne odlazi u Beograd. U svetlu predstojećih parlamentarnih i opštih izbora u Srbiji i BiH, predsednica Evropske komsije planira da ove zemlje poseti kasnije, rekla je Podesta. Biće ovo šesta turneja po regionu koja je postala tradicija predsednice Evropske komisije uoči objavljivanja godišnjeg paketa izveštaja o napretku zemalja kandidata. "Kao što je predsednica rekla na samitu u junu, naša Unija neće biti kompletna bez Zapadnog Balkana. Tokom razgovora ona će sa partnerima razgovarati o neophodnim koracima na putu ovih zemalja ka Evropskoj uniji, kao i o procesu postepene integracije koji podržava Plan rasta za Zapadni Balkan", rekla je portparolka Podesta. Iako se javno predizborna kampanja navodi kao razlog za zaobilaženje Srbije i Bosne i Hercegovine, nezvanični izvori unutar Evropske komisije potvrdili su za RSE da je veličanje i glorifikacija Ratka Mladića imala važan uticaj na odluku predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da ne poseti Srbiju. Isti izvori napominju da već postoji presedan za posete zemljama tokom predizborne kampanje. Prošlog oktobra, na primer, predsednica Evropske komisije posetila je sve države Zapadnog Balkana, iako je na Kosovu i u Severnoj Makedoniji tada bila u toku predizborna kampanja. Jedina razlika u odnosu na ostale posete bila je ta što je u Skoplju i Prištini imala sastanke sa zvaničnicima, ali nije održala konferencije za novinare.