Više od 3.500 hektara Deliblatske peščare zahvatio je požar, a meštani sela na njenom obodu danima su gledali crni dim kako se približava njihovim kućama. U Šumarku, između Bele Crkve i Kovina, vatra je prišla na svega nekoliko stotina metara od kuća. Tanja Malinić morala je da napusti svoj dom i četiri dana provede van sela. "Jednostavno se zaledite i gledate, nemoćni ste", rekla je ona za RSE. "Vatra u tom momentu nije stigla, ali je bila jako blizu, ja nisam mogla da vidim vatru, ali veliki dim iz tog pravca šume iza nas se jako brzo širio", ispričala je. U specijalnom rezervatu prirode Deliblatska peščara, koja se nalazi na jugoistoku Vojvodine u Srbiji, veći deo čine šume bagrema i bora. Gašenje požara otežavaju jak vetar i peskovito tlo. "Naš teren je brdovit, tog momenta kada smo se evakuisali videla sam ogroman dim i padao je pepeo po kući, po kolima, po nama u dvorištu", rekla je Malinić. Vatrogasci se bore sa vatrom i na Stolovima, planini jugozapadno od Kraljeva, u centralnoj Srbiji, gde gori nisko rastinje. "Problem nastaje zato što je krševit predeo i nepristupačno je za dolazak vozila, odnosno za napajanje vodom. Jako je strmo i opasno", kaže za RSE Predrag Matović iz Dobrovoljno-vatrogasnog društva Padobranac iz Bogutovca. U Srbiji je trenutno aktivno 29 požara na otvorenom prostoru, prema navodima ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića. Evropska unija je, kako je saopšteno 24. avgusta iz Brisela, reagovala u roku od nekoliko sati na molbu Srbije za pomoć u gašenju požara. EU je mobilisala četiri helikoptera iz strateške rezerve flote, koji su bazirani u Češkoj, Rumuniji i Slovačkoj, kao i kopnene vatrogasne timove iz Nemačke i Rumunije. Srbija je aktivirala Mehanizam za civilnu zaštitu EU tražeći pomoć u gašenju požara 21. avgusta. Srpske vlasti su se prethodno obratile Rusiji zahtevajući pomoć, nakon čega je u Srbiju stigao avion Iljušin, koji može da izbaci do 42 tone vode u jednom naletu. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE koja površina je zahvaćena požarima, te da li su aktivni požari pod kontrolom. Dugotrajna borba sa požarimaPožar u Deliblatskoj peščari izbio je 21. jula i tada je ugašen. Međutim, samo pet dana kasnije ponovo se aktivirao, nakon čega je stavljen pod kontrolu. Vatra se zatim ponovo rasplamsala 2. avgusta, a potom i 5. avgusta, od kada požar još nije u potpunosti ugašen. "Ja nikad nisam videla požar tih razmera. Više od dvadeset godina imam kuću tu", kaže meštanka Tanja Malinić iz Šumarka. Dodaje da dim oseća svake večeri, "a pre nekoliko noći kad je gorelo Kajtasovo mi smo videli crveno, crveno, crveno nebo." Kaže da kiša nije pala mesec i po dana. "I kad ugase gornji sloj, u pesku tinja pa se širi kao žilice, žilice, pa posle bukne na drugoj strani", navela je Malinić. Ova žiteljka Šumarka kaže da u njihovom selu nije izgorela nijedna kuća ni vikendica, navodeći da su vatrogasci i dobrovoljci "odbranili sve što je bilo moguće odbraniti". I na Stolovima i Magliču, kako kaže Predrag Matović iz dobrovoljnog vatrogasnog društva Padobranac, nisu ugroženi kuće, imovina i ljudi. "Ni sama (srednjovekovna) tvrđava Maglič, ni volonterski kamp ispod Magliča, nisu ugroženi", dodao je. Matović kaže da trenutno na Stolovima požar gasi helikopterska jedinica. "Mi smo u Bogutovcu i pokušavamo da osposobimo uzletno poletište, gde bi još jedna ekipa sa helikopterima mogla da se napaja da bi se požar gasio iz Bogutovca", dodao je. Šta kažu vlasti u Srbiji?Dok se zemlja bori sa požarima nešto duže od mesec dana, vlasti odbacuju kritike da je međunarodna pomoć prekasno zatražena. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je obilazeći Deliblatsku peščaru 23. avgusta ocenio da je Srbija, proporcionalno svojoj veličini, "evropska velesila" kada je reč o opremljenosti letelicama koje gase požare. Ali je dodao da Mehanizam civilne zaštite EU ima ogroman potencijal, jer se iz različitih zemalja i brzo šalje pomoć. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je, odgovarajući na kritike, rekao da odluku o traženju pomoći u gašenju požara donosi Sektor za vanredne situacije. Naveo je da je na osnovu procene Sektora za vanredne situacije prosleđen zahtev EU za letelice iznad 4 tone i avione iznad 10 tona. "Prihvatili smo ponudu EU za helikoptere, dok za avion nije bilo ponude, jer ga nemaju. Što se tiče ruskog aviona, 17. avgusta smo poslali zahtev i odmah smo dobili dozvolu", rekao je Dačić. Evropska komisija je saopštila da je Srbija aktivirala Mehanizam civilne zaštite EU 21. avgusta, dok je 8. avgusta aktivirana Copernicus služba EU za upravljanje vanrednim situacijama, koja obezbeđuje satelitsko mapiranje i analizu pogođenog područja. Komesarka za upravljanje krizama Hadža Lahbib izjavila je da u vremenima izazova, Evropa stoji čvrsto uz svoje partnere. "Mehanizam civilne zaštite na delu, vatrogasni timovi iz Češke, Nemačke, Rumunije i Slovačke pridružili su se borbi protiv šumskih požara u Srbiji, radeći zajedno sa lokalnim službama", navela je. Profesor Šumarskog fakulteta: Najveća ekološka štetaProfesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Nenad Petrović ocenjuje za RSE da će najviše vremena trebati da se vrate efekti koje je šuma u Deliblatskoj peščari imala. "Mislim na uslove koje je ta šuma stvarala za biljni i životinjski svet, zatim količinu ugljen-dioksida koji je vezivan iz atmosfere i stvaranje kiseonika", naveo je. On smatra da će trebati godine da se eko sistem vrati u opseg u kome je šuma bila pre požara. "Vreme koje treba da posečete to što je izgorelo i pošumite novo je dosta kraće u odnosu na vreme koje je potrebno ekosistemu da se oporavi", naveo je. Ocenjuje i da će tek nakon gašenja požara moći da se sagleda šteta u Deliblatskoj peščari. Profesor Šumarskog fakulteta navodi i da klimatske promene ovaj region stavljaju na posebne izazove što zahteva dugoročno planiranje i promene. U BiH najkritičnije kod TrebinjaNa području Bosne i Hercegovine je aktivno nekoliko požara. Najkritičnija situacija je na jugu zemlje, u okolini Trebinja. Tamo je angažovan i helikopter Oružanih snaga BiH. Kako za RSE navodi Dejan Kašiković, komandir Vatrogasne jedinice Trebinje, trenutna situacija je stabilnija nego noć ranije. Na terenu je, kako ističe, 38 vatrogasnih vozila. Spasavaju se, kaže, svaka kuća, pomoćni objekat i materijalna dobra. "Jeste da smo iscrpljeni i na izmaku snage, ali ne odustajemo. Dijelovi gdje mogu doći vatrogasci sa ostalim službama zaštite se gasi pješke, sa naprtnjačama. Na nepristupačnim terenima požar gasi helikopter", navodi on. Kašiković podseća i da se na teritoriji Bosne i Hercegovine oko 80 posto požara svake godine događa na području Trebinja. Kao razloge navodi klimatske promene i gust, nenaseljen teren zbog čega bukti vegetacija. "U 99 odsto slučajeva razlog požara je ljudski faktor, što znači da mi nemamo tu ekološku svijest da cijenimo materijalna dobra koja imamo na našim prostorima", naveo je. On kaže da su objekti sačuvani, ali da je ekološka šteta "ogromna i neizmjerna samim tim što je izgorio veliki broj šuma, vegetacije koja nije gorila 10-15 godina". "Trebaće dosta godina da se obnovi", kaže Kašiković. Požar je tokom vikenda zahvatio i deo istočne Bosne i Hercegovine. U okolini Zvornika, selu Kamenica, požar je izbio na planinskom vrhu koji je nepristupačan. Požar nije zahvatio kuće, kaže za RSE Saša Ilić, zamenik starešine Profesionalne vatrogasno-spasilačke jedinice Zvornik. Vatrogasne ekipe su i dalje na terenu, a požar je zahvatio paprat i travu. "U posljednjih 20 dana smo imali preko 40 intervencija. Svaki dan imamo otprilike po tri-četiri intervencije i sve se radi se o šumskim požarima, odnosno požarima niskog rastenja", ističe on. Ilić navodi i da ova vatrogasna jedinica ima dovoljan broj ljudstva za gašenje požara, te da stambeni objekti i stanovništvo nisu ugroženi. "Ono što je u ovom trenutku nastala šteta je uglavnom na šumama, odnosno na niskom rastinju i na životinjskom svijetu koji nije uspio da pobjegne", dodaje on. Na pitanje koliko su česti požari tokom letnjih meseci na ovom području, Ilić odgovara da to nije bio slučaj u poslednjih 10-15 godina. "Tako da i najmanji uzrok, varnica i vatra može da izazove požar. Apelujem na građane da se uzdrže od paljenja bilo kakve vatre na otvorenom, da ne izbacuju opuške iz automobila zato što najmanja varnica kad padne na suvu biljku dolazi do paljenja", naveo je. Dodao je i da ne treba ostavljati staklene flaše ili čaše, jer prelom svetlosti može da izazove požar. Takođe da posle roštiljanja vatru treba ugasiti vodom ili nabacivanjem zemlje jer ako ostane pepeo, vetar može da prenese varnicu koja može da izazove požar.

Evropska unija je nekoliko sati nakon što je Srbija aktivirala Mehanizam civilne zaštite EU-a pružila hitnu pomoć toj zemlji u gašenju požara koji i dalje zahvata Specijalni rezervat prirode Deliblatska pješčara, gdje je do sada pogođeno više od 3.500 hektara, saopšteno je iz Evropske komisije. Srbija je aktivirala mehanizam 21. augusta nakon što se sedmicama borila sa šumskim požarom u ovom jedinstvenom području koje čini kombinacija pješčanih dina i šuma, oko 80 kilometara od glavnog grada Beograda, ali i sa drugim požarima na jugozapadu zemlje. U roku od nekoliko sati nakon zahtjeva Srbije, EU je mobilizirala četiri helikoptera iz strateške rezerve flote rescEU, stacionirane u Češkoj, Rumuniji i Slovačkoj, kao i kopnene vatrogasne timove iz Njemačke i Rumunije. Ove jedinice i dalje su angažovane i pružaju podršku operacijama gašenja požara. U Srbiju je stigao i oficir za vezu kako bi omogućio blisku koordinaciju između srbijanskih vlasti, Centra EU za koordinaciju odgovora na hitne situacije i angažovanih timova, čime se osigurava da pomoć brzo i efikasno stigne tamo gdje je najpotrebnija. Za potrebe procjene situacije i operativnog planiranja, Copernicusova služba EU-a za upravljanje vanrednim situacijama aktivirana je još 8. augusta, pružajući satelitsko mapiranje i analizu pogođenog područja. Požari traju duže od dvije sedmice, a dodatno ih raspiruju snažni vjetrovi, teški uslovi i teren koji je teško dostupan ekipama na zemlji. Razmjer i dugotrajnost vanredne situacije ugrozili su jedno od najvažnijih prirodnih područja Srbije. "Mehanizam civilne zaštite na djelu- vatrogasni timovi iz Češke, Njemačke, Rumunije i Slovačke pridružili su se borbi protiv šumskih požara u Srbiji, radeći zajedno s lokalnim službama. U vremenima izazova, Evropa ostaje snažna", izjavila je evropska komesarka za upravljanje krizama, Hadja Lahbib. Srbija nije članica EU, ali ima pristup hitnoj pomoći EU u okviru Mehanizma civilne zaštite. Istovremeno, ruski protivpožarni avion IL-76P Ministarstva za vanredne situacije sletio je 19. augusta u Niš, na jugu Srbije, kako bi pomogao u gašenju požara u Deliblatskoj pješčari, koji je od kraja jula uništio hiljade hektara borove šume. Do sada je u Deliblatskoj pješčari izgorjelo više od 3.500 od ukupno 35.000 hektara, na koliko se prostire prirodni rezervat. Deliblatska pješčara, poznata i kao 'Evropska Sahara', najveća je pješčana površina u Evropi i dom za mnoge životinje i više od 900 vrsta biljaka, od kojih su mnoge rijetke i endemske.

Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je sudu optužni predlog protiv Miloša N. zbog sumnje da je učestvovao u ratu u Ukrajini kao pripadnik vojne formacije Rusije, saopštilo je to tužilaštvo 24. avgusta. U saopštenju se navodi da postoji opravdana sumnja da je Miloš N. (40) od septembra 2024. godine do novembra 2025. godine na teritoriji Ukrajine učestvovao u ratu i oružanom sukobu, "a nije državljanin te strane države, kao ni pripadnik zvanične misije međunarodne organizacije čiji je Srbija član". Kako se sumnja, on je samoinicijativno otputovao u Moskvu, gde je potpisao ugovor sa predstavnicima Ministarstva odbrane Rusije kojim se obavezao da će u narednih 12 meseci biti deo oružanih snaga Ruske Federacije, za šta će mu na ime mesečne zarade biti uplaćivan novac. Kako se navodi, on je potom završio taktičku obuku i zadužio opremu (uniformu i obeležja), kao i vatreno oružje – pušku. Tužilaštvo navodi da je odveden u Zaporošku oblast, gde je u skladu sa potpisanim ugovorom dobijao i izvršavao naređenja od neposrednih starešina. "Jednom prilikom je usled dejstva dronova ukrajinske strane ranjen u podlakticu, te je pre povratka u Moskvu razdužio uniformu, obeležja i vatreno oružje", saopštilo je tužilaštvo. Optužni predlog podnet je Višem sudu u Beogradu. Krivični zakon Srbije propisuje kaznu zatvora od šest meseci do pet godina za učestvovanje u ratu u stranoj državi, kada učesnik nije državljanin te strane države, kao ni pripadnik zvanične misije međunarodne organizacije čiji je Srbija član. Detaljna analiza sudskih spisa u Srbiji od 2014. godine do septembra 2024. pokazuje da je 37 osoba osuđeno za učešće u ukrajinskom ratu i još jedna za organizovanje takvog učešća. U šest slučajeva određene su zatvorske kazne, dok se samo jedna tiče angažmana u ratu nakon eskalacije sukoba 2022. godine kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u punom obimu. Međutim, nema zvaničnih podataka o broju srpskih državljana koji učestvuju na strani Rusije u ratu u Ukrajini.

Borba sa požarima na više lokacija u Srbiji se nastavlja, a prema informacijama iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije u gašenju požara angažovani su svi raspoloživi kapaciteti.

Evropska komesarka za jednakost, pripravnost i upravljanje krizama Hadja Lahbib saopštila je da kao pomoć Srbiji Evropska unija šalje četiri helikoptera i dva tima za gašenje požara. "Četiri helikoptera iz naše flote u Češkoj, Rumuniji i Slovačkoj i timovi za gašenje požara na zemlji iz Nemačke i Rumunije raspoređeni su putem Mehanizma civilne zaštite EU", navela je Lahbib u objavi na platformi X. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije da je situacija sa požarom teška u Deliblatskoj peščari ali da je pod kontrolom i zahvalio zemljama Evropske unije na pomoći, kao i Rusiji zbog slanja aviona Iljušin velike nosivosti vode, navodeći da će otići vrlo brzo na to područje. "Želim da sednem sa našim vatrogascima, da porazgovaramo, vidim kakvi su problemi", rekao je Vučić u Leskovcu, nastavljajući obilazak Jablaničkog okruga i Pčinjskog okruga, prenosi Beta. I Vučić je rekao da kroz Mehanizam civilne zaštite EU u Srbiju stižu četiri helikoptera Bel, nosivosti po 3,5 tona vode za izbacivanje na požar, pominjući - Rumuniju, Slovačku, Češku i Nemačku. Kako je istakao, Srbija ima dobre helikoptere sa velikom nosivošću, kao što su Super puma i Kamov, ali, kako je istakao, "priroda je čudo", prenosi Beta. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić je rekao ranije da je EU upućen zahtev za angažovanje letelica sa većim kapacitetima nosivosti vode, dok je od Rusije zatražen avion Iljušin-76. Ruski avion već učestvuje u gašenju požara u Deliblatskoj peščari. Avion Il-76 je opremljen specijalnom opremom, uključujući uređaje za izbacivanje vode, koji omogućavaju efikasnu borbu protiv velikih požara, navelo je ranije rusko Ministarstvo za vanredne situacije. Na više lokacija u Srbiji nastavlja se borba sa požarima, najteže i dalje u Deliblatskoj peščari. Na gašenju požara u Deliblatskoj peščari, svakodnevno je angažovano oko 400 ljudi, a pomaže i ruski avion "Iljušin", javila je Radio televizija Srbije (RTS). Vanredna situacija je na delu teritorije Bele Crkve, a evakuisano je lokalno stanovništvo iz Trujinog naselja. Požari u okolini Kladova i na Fruškoj gori su ugašeni. Na planini Stolovi kod Kraljeva požar i dalje besni.

Evropska komisija potvrdila je u petak da je Srbija aktivirala Mehanizam Evropske unije za civilnu zaštitu za pomoć u gašenju požara, navodeći da trenutno radi sa srpskim vlastima i članicama Mehanizma kako bi se utvrdilo kakva se pomoć može mobilisati. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić ranije je izjavio da je Beograd zbog požara aktivirao Mehanizam civilne zaštite EU, koji je otvorio satelitski sistem za praćenje požara, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Porptarol Evropske komisije u pisanom odgovoru na upit RSE naveo je da "naš Centar za koordinaciju reagovanja u vanrednim situacijama radi danonoćno na koordinaciji odgovora". "Trenutno radimo sa srpskim vlastima i članicama Mehanizma kako bismo utvrdili kakva se pomoć može mobilisati", rekao je portparol Komsije. Dačić je rekao da je EU upućen zahtev za angažovanje letelica sa većim kapacitetima nosivosti vode, dok je od Rusije zatražen avion Iljušin-76. Ruski avion već učestvuje u gašenju požara u Deliblatskoj peščari. "Mehanizam civilne zaštite nam je otvorio satelitski sistem za praćenje požara, a istovremeno smo tražili da proverimo da li postoje avioni sa većom nosivošću od onih koji su tada bili na raspolaganju", rekao je Dačić. On je, nakon sastanka sa slovenačkim kolegom Francijem Matozom u Beogradu, rekao da je procena Štaba za vanredne situacije bila da nedostaje letelica koja u jednom naletu može da izbaci veliku količinu vode. "Iljušin nosi 42 tone vode i može da izvrši više naleta tokom dana. U tom trenutku nije postojalo efikasnije rešenje", rekao je Dačić a prenosi MUP. Ministar tvrdi da nema nema nikakve politike, već da je reč o tome šta je najefikasnije. On je dodao da će Srbija koristiti svaki mehanizam koji može da pomogne, uključujući i Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, na jugu zemlje. "U ponudi su bili kanaderi i Air Traktori, ali je procena ljudi sa terena bila da u uslovima snažnog vetra, nepristupačnog terena i razmera požara letelica velikog kapaciteta može najviše da doprinese zaštiti ugroženog područja", rekao je Dačić. On je poručio da je svaka pomoć u vidu aviona veće nosivosti i mehanizacije, ukoliko može da bude angažovana na zahtevnom peskovitom terenu, dragocena i da će je Srbija prihvatiti. Portparol Evropske komisije objasnio je u odgovoru za RSE da Mehanizam EU za civilnu zaštitu funkcioniše kroz kontinuirano operativno usklađivanje potreba i ponuda, kao i da slanje pomoći zavisi od identifikovanih potreba, raspoloživih ponuda, njihove prikladnosti za operaciju i onoga što zemlja primalac može efikasno da iskoristi u datom trenutku. Dačić je naveo da je stanje najteže u Deliblatskoj peščari, na severoistoku Srbije, u Vojvodini. Tamo je prema njegovim rečima angažovano više od 400 pripadnika različitih službi. "Na pojedinim delovima požarišta ni teška mehanizacija ne može da priđe zbog peskovitog terena, dok vetar neprekidno menja pravac i otežava gašenje", rekao je. Zbog ugroženog lovišta, "Vojvodinašume" otvorile su kapije kako bi se životinje sklonile od vatre, preneo je RTS. Na više lokacija u Srbiji vatrogasci se bore sa požarima. Republički hidrometeorološki zavod saopštio je da su meteorološki uslovi za gašenje požara izrazito nepovoljni zbog toplotnog talasa, uz južni i jugozapadni vetar. Navedeno je da će uz to izostanak padavina dodatno doprinositi isušivanju vegetacije i povećanju opasnosti od iniciranja i brzog širenja požara na otvorenom.

"Ponižavanje i neizvesnost, ja mislim da je to ono što nas najviše boli", kaže za Radio Slobodna Evropa Dejan Milutinović, redovni profesor srbistike na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zaposleni na tom fakultetu, na jugu Srbije, mesec dana nisu primili platu. Jedini su fakultet kome nisu odobrena sredstva iz republičkog budžeta za drugu polovinu godine. Bez objašnjenja resornog Ministarstva prosvete. Plate se isplaćuju 5. i 20. u mesecu, ali uplate u avgustu nisu legle zaposlenima, kojima je za sada uskraćena plata za jul. "Jul je konkretno meni bio udaran mesec, imali smo ispite i odbrane", navodi profesor Milutinović. On kaže da su svi zbog ovih kašnjenja u 'crvenoj zoni', ali da je je veći problem od toga ta neizvesnost šta donosi sutra. "Gledajte, ja imam 27 godina radnog staža, redovni sam profesor i sada na osnovu volje pojedinaca budem uskraćen za ono što sam zaradio", dodaje. Filozofski fakultet u Nišu ima preko 200 zaposlenih. Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na upit RSE zbog čega niškom Filozofskom fakultetu nije prebačen novac. Fakultet je u sudskom sporu sa Vladom zbog njene odluke o ukidanju tri departmana, za istoriju, srpski i ruski jezik kako bi se od tih odeljenja formirao Fakultet srpskih studija u Nišu. Vlada se ne obazire na privremenu meru suda do konačne odluke na žalbu fakultata zbog ukidanja tri departmana. I pored te sudske odluke, Vlada je ukinila budžetska mesta za brucoše, master i doktorske studije na istoriji, srbistici i ruskom jeziku. Uskraćivanje finansiranja poslednji je korak vlasti sa kojim su se suočili zaposleni. "Nismo iznenađeni, očekivali smo neki ovakav tip represije i kazne za naše istrajavanje u odbrani integriteta Filozofskog fakulteta", kaže za RSE Jelena Lepojević, upravnica Departmana za ruski jezik i književnost. Filozofski fakultet bio je među prvima koji su podržali studentske blokade zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu. Studenti u blokadi pokrenuli su masovne antivladine proteste zbog stradanja 16 osoba na novosadskoj Železičničkoj stanici 1. novembra 2024. Da li Vlada ukida finansiranje Filozofskog fakulteta?Profesor Dejan Milutinović kaže da nisu bitne samo plate, navodeći da nema novca za funkcionisanje fakulteta. Smatra da "studenti neće moći da završavaju studije, ne zbog nedostatka plata, nego mi nemamo novac za račune za struju, vodu, za bilo kakvo funkcionisanje fakulteta". "Ovo nije napad, odmazda samo prema profesorima, već i prema studentima, odnosno gasi se Filozofski fakultet, Vlada ga više ne finansira", ocenio je Milutinović. Ministarstvo prosvete nije odgovorilo za RSE da li će i kada biti prebačen novac Filozofskom fakultetu u Nišu, kao ni na osnovu kog zakonskog propisa je obustavljen. "Nismo do sada dobili nikakvu odluku u kojoj se kaže zbog čega samo Filozofski fakultet u Nišu nije dobio ta sredstva", navodi profesorka Jelena Lepojević. Ona nastalu situaciju ocenjuje paradoksalnom, navodeći da je reč o sredstvima koja su garantovana odlukom Vlade o budžetu i obavezi države da finansira ustanove koje je osnovala. "Nismo dobili nijedan dopis u kome se kaže da su neke eventualne nepravilnosti uočene koje treba ispraviti, tako da sve to govori u prilog tome da su u nadležnom Ministarstvu svesni nezakonitosti ovakvog postupanja", dodaje Lepojević. Dekan Filozofskog fakulteta u Nišu Vladimir Jovanović nije odgovorio na poziv RSE. Prethodnih dana je za medije naveo da je uprava više puta tražila od Ministarstva prosvete objašnjenje razloga i instrukcije za otklanjanje eventualnih uzroka neodobravanja sredstava, ali da odgovor nisu dobili. Prema Zakonu o radu poslodavac je dužan da isplati zaradu zaposlenom najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec. Zakon obavezuje poslodavca da zaposlenom dostavi i obaveštenje da isplata zarade, odnosno naknade zarade, nije izvršena i razloge zbog kojih nije izvršena isplata. Krajnji zakonski rok za isplatu plata niškom Filozofskom fakultetu je 31. avgust. "Ukoliko se to ne bude desilo mi ćemo se na svim mogućim sudovima, domaćim i evropskim sudom, boriti da bismo dobili ono što smo zaradili", kaže profesor Milutinović. Sudski spor protiv odluka VladeVlada Srbije ignoriše privremenu meru Upravnog suda kojom je stopirano izvršenje njenih odluka do konačne presude o ukidanju tri departmana na Filozofskom. U međuvremenu je Upravni sud odbacio žalbu Filozofskog fakulteta zbog ukidanja budžetskih mesta za brucoše. Obrazloženje je bilo da Zakon o visokom obrazovanju propisuje da broj studenata za upis u prvu godinu koji se finansira iz budžeta utvrđuje osnivač ustanove, a to je država. Na tu sudsku odluku Fakultet je uložio žalbu. Savet Filozofskog fakulteta u Nišu doneo je odluku da brucoši na srbistici, istoriji i ruskom jeziku, koji ispunjavaju utvrđeni uslov, budu oslobođeni plaćanja školarine za školsku 2026/27. godinu, uključujući refundiranje prve uplaćene rate. "Mi trpimo strašne pritiske od kada se pojavila ta ideja o Fakultetu srpskih studija", kaže profesor Dejan Milutinović. Odlukom Vlade Srbije formiran je Fakultet srpskih studija u Nišu izdvajanjem tri departmana Filozofskog fakulteta, ali on još nije počeo da upisuje studente. Ta odluka doneta je krajem 2025. u jeku studentskih protesta na kojima se tražila odgovornost vlasti za pad nadstrešnice i stradanje 16 osoba u Novom Sadu. Vlast je odgovarala najavama o promeni upravljačke strukture na univerzitetima i stvaranju konkurencije dovođenjem franšiza stranih univerziteta. Ministar posvete Dejan Vuk Stanković najavljuje ta rešenja, poručujući da je potrebno zakonom "rešiti problem politizacije na univerzitetima". On je rekao 20. avgusta za TV B92 da se nada da će takav propis doneti novi saziv Skupštine, posle izbora. Ispitni rok od 24. avgustaIako nema para za plate i plaćanje režija, profesore i studente čeka ispitni rok od 24. avgusta. Profesorka Jelena Lepojević ipak veruje da neće biti nekih velikih poteškoća što se tiče organizacije. "Sredstva za održavanje fakulteta nisu prebačena, ali ne verujem da će to uticati na profesore da ne izvode ispite", ocenila je. U međuvremenu su Akademske inicijative, koje obuhvataju više neformalnih akademskih organizacija, zatražile od Ministarstva prosvete odobravanje budžetskih sredstava i hitnu isplatu zarada zaposlenima na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zatražena je i trenutna obustava, kako jenavedeno, svih finansijskih, administrativnih i političkih pritisaka na Filozofski fakultet u Nišu. Akademske inicijative poručile su da "nijedan fakultet i nijedan radnik ne smeju biti uskraćeni za osnovna radna i ljudska prava zbog odbrane akademskog integriteta i zakonitosti."

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u četvrtak da će parlamentarni izbori biti 18. ili 25. oktobra i da će se tačan datum znati u narednim danima. Vučić već neko vreme najavljuje vanredne parlamentarne izbore, što je postao glavni zahtev studenata u blokadi koji su pokrenuli proteste tražeći utvrđivanje odgovornosti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. "Imaćete izbore", rekao je Vučić gostujući na Radio-televiziji Srbije. Na pitanje o odluci Socijalističke partije Srbije, koalicionog partnera njegove Srpske napredne stranke, da samostalno izađe na izbore, Vučić je rekao da on "neće da oduzima pravo svima da se kandiduju i da to urade". "I neću da zloupotrebljavam priliku kao predsednik Republike da govorim o stranačkim stvarima", rekao je Vučić. Vučić predsednički mandat ističe sledeće godine. On je ranije najavljivao da će posle vanrednih parlamentarnih izbora, biti predsednički, a kao potencijalne datume za njih je pominjao kraj decembra, januar, ili početak februara 2027, prenela je agencija Beta. On od početka avgusta obilazi gradove i sela po Srbiji gde u razgovorima s građanima, obećava povećanje penzija, bolji život i rešavanje problema, dok domaći i međunarodni posmatrači godianam ukazuju da funkcioneri u Srbiji koriste svoje pozicije za partijske promocije, naročito uoči izbora. On je te optužbe odbacio i rekao da "samo radi svoj predsednički posao". Vučić je i u gostovanju na RTS-u obećao povećanje penzija do kraja godine, "značajnom" povećanju minimalne zarade i snižavanju cena lekova.

NATO smatra da bi odluka o potencijalnom ponovnom otvaranju mosta između Severne i Južne Mitrovice za motorni saobraćaj trebalo da uzme u obzir potrebe svih lokalnih zajednica, izjavio je zvaničnik Alijanse u četvrtak. Zvaničnik NATO-a je to naveo u odgovoru na upit RSE da Alijansa prokomentariše izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića u kojoj je naveo da je od generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea (Rutte) tražio da KFOR, misija alijanse na Kosovu, zaustavi postepeno smanjenje prisustva na glavnom mostu preko reke Ibar u između Južne i Severne Mitrovice. U odgovoru zvaničnika NATO-a se navodi da je Rute "u redovnom kontaktu s predsednikom Vučićem". Vučić je uveče za Radio-televiziju Srbije rekao da očekuje u narednim danima da Rute odgovori "na ovaj ili onaj način". Glavni most preko reke Ibar, koji razdvaja Južnu Mitrovicu pretežno naseljenu Albancima i Severnu Mitrovicu gde je u većini Srpska zajednica, predstavlja jednu od najosetljivijih bezbednosnih tačaka na severu Kosova. KFOR je 10. avgusta saopštio da je započeo postepeno povlačenje stalnog prisustva s glavnog mosta u Mitrovici koji je trenutno otvoren samo za pešake. Vučić je ranije tokom dana na Instagramu objavio da je uputio pismo Ruteu i zatražio da KFOR, u skladu sa Rezolucijom 1244 UN, "zaustavi teror nad Srbima, njihov progon, hapšenja, rušenja kuća, kao i otvaranje mosta na Ibru". "Verujem da će njegov sud biti takav da su regionalni mir i stabilnost od velikog značaja", rekao je Vučić. NATO je u odgovoru na upit RSE naveo da je KFOR pokrenuo postepeni prelazak sa svog stalnog prisustva na glavnom mostu u Mitrovici, u skladu sa poboljšanom bezbednosnom situacijom na Kosovu, u okviru procesa optimizacije položaja KFOR-a. "Ovaj proces biće postepen, zasnovan na uslovima na terenu i reverzibilan ukoliko to budu zahtevali relevantni bezbednosni događaji", naveo je zvaničnik NATO-a. On je dodao da postoji bliska koordinacija sa svim relevantnim akterima, uključujući predstavnike institucija na Kosovu i međunarodnih organizacija, kao i sa predstavnicima Kosovske policije i Misije EU za vladavinu prava na Kosovu (EULEX). To obuhvata i lokalne aktere koji se, prema rečima zvaničnika NATO-a, takođe redovno uključivani i obaveštavani, uključujući i Srpsku listu, s kojom se komandant KFOR-a, general-major Ozkan Ulutaš (Ulutash) sastao 11. avgusta na njihov zahtev. Dodao je da Ulutaš nastavlja da održava bliske kontakte sa svim svojim glavnim sagovornicima u institucijama na Kosovu, međunarodnim organizacijama i Vojsci Srbije. "KFOR će zadržati vidljivo prisustvo u južnoj i severnoj Mitrovici i na severu Kosova, i nastaviće da doprinosi održavanju bezbednog i sigurnog okruženja za sve zajednice. KFOR je od kraja rata držao most na Ibru pod svojim nadzorom, jer je bio poznat po etničkim sukobima. Šta je Vučić još rekao?Prema Vučićevoj oceni, povlačenje KFOR-a sada bi "značilo velike pretpostavke za konačni obračun sa srpskim stanovništvom" na severu Kosova. Dodao je i da će vlast u Srbiji politički nastaviti da se bori "na sve moguće načine", ne isključujući mogućnost i sazivanja sednice posebne sednice Saveta bezbednosti UN. Vučić je još kazao je i da je načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović imao "veoma težak" i "loš" razgovor sa šefom KFORA general-majorom Ozkanom Ulutašem. Ulutaš se sastao 12. avgusta i sa predstavnicima Srpske liste, vodeće stranke kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, a koja se takođe protivi smanjenju prisustva KFOR-a na mostu preko Ibra. Komandant KFORA-a tada je rekao da je proces optimizacije pokrenut kao rezultat poboljšanja bezbednosne situacije na Kosovu, te naveo da će se proces odvijati postepeno. Glavni most preko reke Ibar predstavlja jednu od najosetljivijih bezbednosnih tačaka na severu Kosova. NATO misija je naglasila da nastavlja da ispunjava svoj mandat u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, doprinoseći održavanju bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve ljude na Kosovu. KFOR je saopštio da će nastaviti da deluje nepristrasno i u koordinaciji sa Kosovskom policijom i EULEKS-om, u skladu sa njihovim odgovarajućim ulogama u oblasti bezbednosti. Glavni most na Ibru otvoren samo za pešake, dok je kosovska vlada najavila njegovo otvaranje za saobraćaj jula 2024, što je izazvalo tenzije i reakcije međunarodne zajednice. U međuvremenu je Vlada Kosova izgradila još dva mosta u blizini glavnog – jednog za pešake i jednog za vozila sa ciljem povezivanja Severne Mitrovice sa Južnom Mitrovicom.

Na desetinama hiljada hektara od sjeveroistoka Bosne i Hercegovine do ravnica Vojvodine u susjednoj Srbiji, kukuruz je ove godine ostao bez zrna, suncokret je podbacio, a stočari upozoravaju da će zimu dočekati bez dovoljno hrane za stoku. Dok poljoprivrednici procjenjuju da su pojedini prinosi manji i do 90 posto, udruženja u Bosni i Hercegovini traže proglašenje elementarne nepogode zbog suše. Istovremeno, ekonomisti upozoravaju da će manji rod, povećana potražnja i kretanja na svjetskom tržištu gotovo sigurno dovesti do novih poskupljenja hrane. "To je samo klasura ostala, mi smo daleko ispod nule u gubitku", opisuje stanje na svojim njivama u Semberiji kod Bijeljine u BiH poljoprivrednik Radenko Arsenović, jedan od proizvođača koji strahuju da će zbog još jedne sušne godine morati dodatno smanjiti stočni fond. Posljedice višemjesečne suše, koju su pratili ekstremno visoke temperature i nedostatak padavina, sve su vidljivije u poljima kukuruza, voćnjacima i stočarskim farmama. Iz nadležnih ministarstava poljoprivrede u Bosni i Hercegovini i Srbiji nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa o tome kolike su procjene štete, te kakve mjere će preduzeti na ublažavanju gubitaka poljoprivrednika. 'Razmišljamo o smanjenju proizvodnje'Radenko Arsenović živi sa porodicom u selu Mala Obarska kod Bijeljine gdje je ove godine zasijao 15 hektara kukuruza, te drži i farmu muznih krava. Kaže da je ovogodišnja suša samo nastavak problema koji ga prate godinama. "Ovo vam je već pet godina kad je što se tiče kukuruza katastrofa. Od ukupno zasijanih površina, više od 12 hektara već je pretvoreno u silažu, ali ni to, neće biti dovoljno da prehrani stoku tokom zime. Mi smo pokušali to da sasiječemo i spasimo što se spasiti može, ali ta silaža nema nikakvu krajnju vrijednost", ispričao je za Radio Slobodna Evropa. Dodaje kako ga je samo zakup zemljišta za 15 hektara koštao više od 7.000 evra, "ne računajući dodatne troškove sjemena, goriva i zaštitnih sredstava". Najveći problem, međutim, nije izgubljeni rod već pitanje hrane za stoku. "Smanjujemo broj grla", kaže Arsenović, dodajući da zbog sve većih gubitaka već razmišlja o novom smanjenju proizvodnje naredne godine. Predsjednik Udruženja poljoprivrednika Semberije Savo Bakajlić, za RSE kaže da je ove godine u tom području bilo zasijano oko 26.000 hektara kukuruza, te da su slike sa polja "sablasne". "Dva mjeseca nije kiša pala. Država ne proglašava elementarnu nepogodu. Trenutno je gubitak na njivama od 80 do 100 posto. Ima njiva gdje nema ništa. Kukuruz je osnovna biljka za stočarstvo. Mi sad trenutno moramo kupovati, a ni zemlje u okruženju nemaju šta ponuditi", naveo je Bakajlić. Poljoprivrednici traže proglašenje elementarne nepogodePredsjednik Udruženja poljoprivrednika Federacije BiH Nedžad Bićo za RSE kaže da je šteta vidljiva na gotovo svim kulturama, od kukuruza i stočne hrane do voća i povrća. "Šteta je evidentna i praktično je ogromna", kaže Bićo, navodeći da bi ovogodišnji prinosi u tom bh. entitetu mogli biti manji za oko 50 odsto. "Trenutno je najgori kukuruz i silažni kukuruz. Kukuruz je osnova u stočnoj hrani i bogami ćemo imati velike probleme u zimu što se tiče stočne hrane", rekao je, dodajući kako je od svih 10 kantona u Federaciji BiH zatraženo proglašenje elementarne nepogode. Ističe kako su prošle godine to zatražili od entitetskih vlasti, ali da im je poručeno da Federacija BiH može proglasiti elementarnu nepogodu tek ako to prvo urade tri kantona od ukupno 10. Do sada, kaže, nijedan kanton nije proglasio stanje elementarne nepogode zbog suše, a to je jedini način, kako ističe, da poljoprivrednici dobiju odštetu. "Prije 15-ak dana je vrijeme bilo i to smo mi naglasili da bi se moglo na vrijeme obići te parcele koje su uništene, da se da se procjeni kolika je šteta. Jer tad bi imali taj odgovor tačan - kolika je šteta i šta šta se desilo. Međutim, evo još niko ne odgovara, oni se bave izbornom kampanjom ili su na godišnjim odmorima… kao da se ništa ne dešava", istakao je Bićo. Prema njegovim riječima, među najteže pogođenim područjima nalaze se Tuzlanski, Unsko-sanski i Livanjski kanton, gdje je proizvodnja kukuruza i silažnog kukuruza među najzastupljenijima. Iz ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Unsko-sanskog kantona za RSE kažu kako zahtjev poljoprivrednika nisu dobili. "Nemamo saznanja da je zatraženo proglašenje elementarne nepogode od strane općinskih/gradskih i Kantonalne uprave civilne zaštite, te nije dostavljen prijedlog za dodjelu i saniranju šteta", navodi se u odgovoru za RSE. U Banatu pojedine njive neće ni biti požnjeveneSuša je pogodila i Srbiju. Najteža situacija je u Banatu. Saša Tomas Ćapi iz Vojvode Stepe u srednjem Banatu, kaže da su prinosi kukuruza, pšenice i suncokreta ove godine prepolovljeni. Kukuruz, koji u normalnim godinama daje 10 do 12 tona po hektaru, ove će godine, prema njegovim procjenama, dati svega 3,5 do četiri tone. "Ovo je peta godina zaredom sušna koju imamo i mi jednostavno ne znamo kako ćemo zasnovati proizvodnju, ni kako ćemo uopšte nastaviti da se bavimo ovim poslom", kaže Ćapi za Radio Slobodna Evropa. Dodaje da ljudi na selu odustaju od poljoprivrede, daju zemlju u zakup, prodaju mehanizaciju, a često ne mogu da vrate kredite niti plate zakup zemljišta. Goran Filipović iz sela Kisača kod Novog Sada i predstavnik Inicijative za opstanak poljoprivrede Srbije, kaže da su dijelovi Banata pretrpjeli ogromne štete. "Neke parcele se neće ni skidati. Jednostavno tarupi ulaze u njivu i tarupiraju biljne ostatke pošto klipa jednostavno nema. Suncokret smo očekivali da će dati neki rod, ali sad kad su kombajni ušli, vidimo da će i to biti prepolovljeno", naveo je. Filipović procjenjuje da će ukupan rod kukuruza biti najmanje prepolovljen, dok će veliki broj parcela ostati bez prinosa, te se radi o problemu "koji traje godinama". "Sad recimo Banat koji je stradao u potpunosti, kad se poljoprivrednici pobune, u ministarstvu dobijamo odgovor da su protesti politizovani. Ministarstvo nema razumevanja za poljoprivrednike, a postavljeni su tu da uvide problem, da reše problem, da pomognu poljoprivredi. Međutim, jako to teško ide", rekao je. Filipović za RSE priča, kako porodica živi od poljoprivrede, te da je ove godine rod svih žitarica koje je sijao manji za 40-50 odsto, te da su sada oči uprte u rod jabuke. "Ove godine je jabuka rodila. Mogu reći da su stabla puna roda. Ali, recimo prošle godine je cena bila 60 dinara. Ove godine nam pričaju nešto obećavaju da će biti oko 40 dinara (0,34evra) po kilogramu. Tako da opet džabe što je jabuka rodila", kazao je. Problem su i cijene. Pšenica je ove godine plaćena oko 20 dinara (0,17 eura) po kilogramu, dok su uljare za suncokret ponudile akontnu cijenu od 40 dinara (0,34 eura), plus PDV. Ćapi navodi da su poljoprivrednici izborili subvencije od ukupno 300 eura po hektaru, ali im je do sada isplaćeno 18.000 dinara (oko 153 eura), dok je za preostalih 17.000 dinara (oko 145 eura) neizvjesno kada će biti isplaćeno. "Ako ne dobijemo taj drugi dio subvencija, to će biti ključ u bravu. Kraj za mnoge", upozorava on. Kao dodatni problem ističe nedostatak stručne pomoći poljoprivrednicima u prilagođavanju klimatskim promjenama. Poskupljenja bi mogli osjetiti svi građaniEkonomski analitičar Saša Đogović za Radio Slobodna Evropa upozorava da posljedice ovogodišnje suše neće ostati ograničene samo na poljoprivrednike. "Kada imamo manjak ponude određene robe, u ovom slučaju ratarskih kultura i poljoprivrednih proizvoda, dolazi do povećanja cena. Sve informacije za krajnje potrošače nisu povoljne i s jeseni treba očekivati rast cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda", kaže Đogović. Upozorava da problem nije ograničen samo na Bosnu i Hercegovinu i Srbiju, budući da suša pogađa veći dio Evrope, dok istovremeno dodatnu neizvjesnost izazivaju poremećaji na svjetskom tržištu hrane. "Treba uzeti u obzir situaciju u Evropi, ali i geopolitičke okolnosti poput poremećaja na tržištu pšenice zbog rata u Ukrajini. Sve to dodatno utiče na kretanja cena", navodi on. Dodaje da bi poskupljenja „mogla pogoditi proizvode koji se naslanjaju na kukuruz, soju i suncokret kao osnovne sirovine“. "To znači poskupljenje stočne hrane, jestivih ulja, a posredno i meso, mleko i druge prehrambene proizvode", istakao je. Đogović smatra da su zemlje regiona u ovakvim situacijama posebno ranjive, jer godinama nedovoljno ulažu u navodnjavanje i prilagođavanje poljoprivrede klimatskim promjenama. "Već odavno znamo da smo u procesu klimatskih promena koje donose ekstremne vremenske prilike, bilo da su u pitanju poplave ili suše. Zato su potrebna ozbiljna ulaganja u sisteme za navodnjavanje, razvoj otpornijih sorti i naučna istraživanja. Ako toga nema i samo se uzdate u nebo i čekate kišu, onda se vraćamo unazad i kada je reč o proizvodnji hrane i kada je reč o novčanicima građana", poručio je Đogović. Sve veća zavisnost od uvoza hraneMoguće posljedice ovogodišnje suše dodatno zabrinjavaju zbog stanja u kojem se već nalazi poljoprivredno-prehrambeni sektor Bosne i Hercegovine. Prema podacima Vanjskotrgovinske komore BiH, u prvih šest mjeseci 2026. godine izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iznosio je 605 miliona maraka (oko 309 miliona evra), dok je uvoz dostigao 2,7 milijardi maraka (oko 1,38 milijardi evra). Deficit je samo za pola godine porastao na 2,13 milijardi maraka (oko 1,09 milijardi evra). Godinu ranije ukupan deficit u poljoprivredno-prehrambenom sektoru iznosio je rekordnih 4,2 milijarde KM (oko 2,15 milijardi evra). Podaci pokazuju i da je BiH tokom 2025. godine uvezla žitarice vrijedne gotovo 279 miliona maraka (oko 143 miliona evra), dok je izvoz žitarica bio tek nešto veći od 14 miliona maraka (oko 7,2 miliona eva). Istovremeno je Srbija, koja raspolaže sa više od tri miliona hektara korištenog poljoprivrednog zemljišta, prošle godine izvezla poljoprivredno-prehrambene proizvode vrijedne oko 5,2 milijarde evra.

"Nama je najbitnije da neko odgovara i da saznam ko je tukao mog sina". Ovo su reči Marka Starčević godinu dana nakon što je njegov maloletni sin, kako priča, bio žrtva policijskog nasilja. Marko i njegova porodica žive u Odžacima, u Vojvodini. Zajedno sa sinom bio je 13. avgusta prošle godine u Novom Sadu na antivladinom protestu koji su obeležili neredi i sukobi demonstranata i pristalica vladajuće Srpske napredne stranke. Dan kasnije, obojica su privedeni. "Moj sin je tada imao šesnaest godina. Mi nismo bili sa njim, uhapsili su ga bez prisustva roditelja. Samo su mu rekli da je to zbog protesta na kojem je bio". "Onda su počeli da ga psihički i fizički maltretiraju prvo u policijskim kolima, a posle i u policijskoj stanici u Novom Sadu. Udarali su ga po prstima i glavi, šamarali ga", nastavlja. Kako objašnjava, Vukašin je te večeri, u pratnji svoje majke i dva inspektora, prebačen u dečiju bolnicu. "Tamo su mu utvrdili telesne povrede i nakon toga je ponovo vraćen u stanicu. Na kraju je pušten bez ikakve prijave protiv njega". Za to vreme i sam Marko je bio u pritvoru. Terete ga za napad na službeno lice tokom protesta, što on negira. "A za ono se desilo mom sinu do sada niko nije odgovarao. Osećamo se odbačeno. Odbačeno od društva, od svih". "Mi smo zato podneli krivičnu prijavu protiv policije. Sin je nedavno dobio poziv da se za nekoliko meseci javi tužiocu", dodaje. Priča i da njegov sin tada doživeo ozbiljnu psihičku traumu koju do sada nije prevazišao. "Više se ni sa kim ne druži i nigde ne ide", dodaje. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja u vezi sa ovim slučajem. U priču se uključio i Zaštitnik građana Zoran Pašalić. On je za Radio Slobodna Evropa kratko kazao da je postupak provera navoda da je policija u ovom slučaju upotrebila prekomernu silu i dalje u toku. Slučaj u Odžacima, nije izolovan primer. Na policijsku brutalnost, proizvoljna hapšenja i politički motivisana pritvaranja, posebno tokom antivladinih protesta, ukazao je i Evropski parlament u Rezoluciji o Srbiji koja je usvojena 2025. Grupa država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO) nedavno je ukazala i na to da Srbija treba da preispita mehanizme nadzora nad postupanjem policije. U izveštaju, koji je objavljen 18. avgusta, GRECO navodi da bi ti mehanizmi morali da omoguće nezavisne i transparentne istrage po pritužbama na rad policije. Da to trenutno nije slučaj, smatra i novinar i bivši policajac Uglješa Bokić. Kaže da "ne postoji efikasan sistem koji bi odvraćao policajce od određenih nezakonitih postupanja". Kao primer navodi to što do sada "nema javnih podataka" da je ijedan policijski službenik odgovarao za prekoračenje ovlašćenja i upotrebu sile od početka antivladinih protesta u novembru 2024. "To je statistički nemoguće na tako ogroman broj protesta koji je bio. Nije moguće da mi imamo najbolju policiju na svetu gde svi rade po zakonu, a svedočili smo jezivim stvarima". "S druge strane imamo na stotine uhapšenih građana. To dovoljno govori", smatra Bokić. Slučaj ValjevoIstog dana kada su Marko Starčević i njegov sin uhapšeni, nekih 170 kilometara dalje - u Valjevu na zapadu Srbije - odigravao se još jedan antivladin protest, u okviru talasa demonstracija koje su izbile u gradovima širom Srbije. Slike nasilja koje se desilo te večeri obišle su zemlju. "Protest je bio miran i odjednom je policija bez ikakvog upozorenja krenula da svojim štitovima potiskuje građane i da primenjuje sredstva prinude", priča za RSE advokatica Jana Aćimović Planojević. "Nakon toga je grupa huligana gađala policiju raznoraznim predmetima, nakon čega je policija krenula da se obračunava sa drugim građanima koji ih nisu napadali, niti su pružali bilo kakav otpor". Kaže da su meta policije bili, uglavnom, mladi ljudi. "Jedan od mojih klijenata imao je tada 15 godina. On je digao ruke, rekao da nije ništa kriv i da je maloletan". "Međutim, usledili su udarci od strane policije, oboren je na zemlju, a onda je pritrčala još jedna grupa policajaca. Na snimcima se vidi da ga šutiraju, udaraju službenim palicama. Njih možda 15-20", navodi Jana Aćimović Planojević. Priča da se policija obračunavala i sa građanima koji nisu učestvovali u protestu. "Tako su iz taksija, na primer, izvučena lica koja nisu bila na protestu. Iz kladionice, iz pekara su izvučeni maloletnici i mladi ljudi. Prema svima njima su protivzakonito primenjena sredstva prinude. Policajci su upotrebljavali uglavnom palice, šutirali i udarali oštećene", kaže. "To je sve toliko bilo surovo, brutalno, nečovečno", dodaje. Policija je tada negirala bilo kakvu upotrebu prekomerne sile. Istovremeno su saopštili da su desetine policajaca povređene te večeri. Krivične prijave protiv policijeJana Aćimović Planojević deo je advokatskog tima koji zastupa 27 građana koji su nakon te večeri podneli krivičnu prijavu protiv 28 policijskih službenika. "Prijava je podneta zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo zlostavljanje i mučenje", kaže. "Kako Osnovno javno tužilaštvo u Valjevu nije sprovelo hitnu, delotvornu i efikasnu istragu, mi smo kao advokatski tim podneli zahtev za vanredni nadzor Vrhovnom javnom tužilaštvu". Nakon toga slučaj je prebačen na Tužilaštvo za organizovani kriminal. Iz tog tužilaštva nisu odgovorili na pitanja RSE, ali advokatica kaže da je do sada saslušana većina oštećenih, te da se postupak nastavlja. "Mi se nadamo da će ovaj slučaj dobiti sudski epilog i da će svi izvršioci biti kažnjeni, kako bi žrtve dobile pravdu i satisfakciju na sudu, i kako se ovakav događaj nikada više ne bi ponovio", zaključuje. Postupak u ovom slučaju pokrenuo je i Zaštitnik građana. "Zbog složenosti činjeničnog stanja, kao i zbog činjenice da se pred Javnim tužilaštvom za organizovani kriminal razmatra krivična prijava podneta protiv policijskih službenika koji su navodno u Valjevu u noći između 14. i 15. avgusta 2025. godine izvršili krivična dela zlostavljanja i mučenja, kontrolni postupak pokrenut od strane Zaštitnika građana je još uvek u toku", navodi se u odgovoru za RSE. Zaštitnik građana, po pritužbi građana ili sopstvenoj inicijativi, u posebnom postupku proverava da li je u radu organa uprave bilo propusta. Ako ih utvrdi, može da traži da se ti propusti isprave. Da li policajci strahuju od zakona?Kao bivši policajac Uglješa Bokić kaže: "Dok sam ja radio taj strah je u određenoj meri postojao". Dodaje da je među policajcima strah od sankcija za nezakonito postupanje često uslovljen kontekstom – da li je u celu priču upletena politika ili nije. "Ukoliko nije onda je taj strah veći, jer kada politika nije upletena onda institucije mnogo mnogo bolje rade i izvesnije je da će neki policajac biti kažnjen ukoliko je nezakonito postupao". Napominje da je ipak "to sve individualno". "Dosta zavisi i od toga koliko nekome stalo do zakonitog obavljanja posla". U izveštaju GRECO-a stoji da su, prema navodima vlasti, tokom 2024. godine primljene 1.722 pritužbe građana, što je 17% više u odnosu na 2023. godinu. Nije svaka od tih pritužbi zbog sumnji na krivično delo. Samo u 127 slučajeva potvrđeni su nedostaci u radu policijskih službenika. "Postupak po pritužbama (građana) u najvećoj meri vođen je od strane policije i Ministarstva unutrašnjih poslova, te iz tog razloga ne predstavlja oblik spoljnog nadzora", navodi GRECO. Gde je ključni problem?Slučajevi u kojima navodi o postupanju policijskih službenika ukazuju na moguće krivično delo na štetu građana prosleđuju se Sektoru unutrašnje kontrole i nadležnom javnom tužilaštvu. Bokić objašnjava da pri pokretanju postupka tužilaštvo upućuje zahtev Sektoru kako bi se prikupili dokazi, ispitali svedoci i oštećeni. "Tu dolazi do zastoja, pošto Sektor unutrašnje kontrole često neće dalje da radi po nalozima tužilaštva. A tužilaštvo, s druge strane, nema mehanizam da ih na to natera". "Tu je jedna rupa u zakonu koja izgleda da svima odgovara. Svi spiraju ovaj odgovornost sa sebe", dodaje. Bokić ocenjuje da je zato neophodna reforma Sektora unutrašnje kontrole, te "jaka spoljna kontrola" Ministarstva unutrašnjih poslova. "Jer Sektor unutrašnje kontrole je deo MUP-a i onda tu dolazimo do apsurda da Ministarstvo praktično samo sebe kontroliše". Smatra i da bi za nepristrasnost istraga bilo bi važno i da u Sektoru ne rade ljudi koji su ranije bili policijski službenici. "Mnogi koji tamo rade su nekad bili policijski službenici i praktično dolaze u situaciju da istražuju kolege sa kojima su nekada radili", objašnjava. GRECO u svom izveštaju ističe da je predviđeno da ova pitanja budu regulisana novim zakonom o unutrašnjim poslovima. U Srbiji je takav dokument više puta najavljen. Međutim, do sada nije usvojen.

Rusija je poslala u Srbiju specijalno opremljen avion da pomogne u gašenju požara, saopštilo je u sredu rusko Ministarstvo za vanredne situacije. U Srbiji su aktivne desetine požara. Rusko Ministarstvo da je posle apela Srbije, po nalogu ruskog predsednika Vladimira Putina, poslat avion Il-76 s posadom i operativnom grupom Ministarstva radi gašenja šumskih požara. Avion Il-76 je opremljen specijalnom opremom, uključujući uređaje za izbacivanje vode, koji omogućavaju efikasnu borbu protiv velikih požara, navelo je rusko Ministarstvo za vanredne situacije. "Upućivanje avijacijske jedinice Ministarstva za vanredne situacije Rusije u Republiku Srbiju je potvrda spremnosti Rusije da deluje u zaštiti ljudi i teritorija, jačajući tradicije međunarodne solidarnosti i uzajamne pomoći", navodi se u saopštenju. Radio-televizija Srbije javila u sredu da je zbog požara na delu teritorije opštine Kladovo proglašena vanredna situacija, pošto vatra ugrožava nekoliko sela. Takođe vetar odmaže prilazak najkritičnijim tačkama u Deliblatskoj peščari kako bi se ugasila vatra koja tamo gori više dana. Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) upozorio je da će se usled novog toplotnog talasa, uz južni i jugozapadni vetar, meteorološki uslovi za gašenje požara značajno pogoršati. RHMZ dodaju da će vetar u četvrtak biti pojačan na istoku Vojvodine i na planinama, a od subote i u ostalim delovima Srbije. Pored toga, kako navodi RHMZ, nastavak perioda sa manjkom padavina dodatno će doprineti isušivanju vegetacije i povećanju opasnosti od iniciranja i brzog širenja požara na otvorenom.

Gotovo svakog dana od početka avgusta predsednik Aleksandar Vučić obilazi gradove i sela po Srbiji. U razgovorima sa građanima, obećava povećanje penzija, bolji život i rešavanje problema. Godinama unazad domaći i međunarodni posmatrači ukazuju da funkcioneri u Srbiji koriste svoje pozicije za partijske promocije, naročito uoči izbora. Slične optužbe stižu i sada. Vučić ih odbacuje i kaže "da samo radi svoj predsednički posao". U Srbiji još nisu raspisani vanredni parlamentarni izbori na čijem održavanju insistira studentski pokret.

Devetnaest godina nakon što su podele dovele do paralelnih islamskih institucija, džamija i sukoba među vernicima, otvara se nova faza u odnosima unutar muslimanske zajednice u Srbiji. Islamska zajednica Srbije, koja se vezivala za Beograd, pristupila je Islamskoj zajednici u Srbiji, čije je sedište u Novom Pazaru na jugozapadu Srbije, a duhovni centar u Sarajevu u Bosni i Hercegovini. Međutim, pred novim rukovodstvom ostaju brojna pitanja – od uključivanja onih koji još nisu prihvatili dogovor do vakufske imovine i organizacije budućih izbora. Prema dogovoru sedište jedinstvene islamske zajednice biće Novi Pazar, a predvodiće je predsednik Mešihata i muftija sandžački Mevlud Dudić. To je najviša verska titula u Sandžaku i Srbiji. Ujedinjenje 'verska obaveza čelnika islamske zajednice'Islamska zajednica podeljena je 2007. godine kada je deo imama formirao Rijaset Islamske zajednice Srbije. Podeljene džamije i podeljeni vernici, slika su prethodne dve decenije u Srbiji, što je naročito bilo izraženo u Sandžaku, na jugozapadu zemlje. Ponekad je dolazilo i do međusobnih sukoba sa potezanjem oružja i intervencijom policije. Dosadašnji čelnik Islamske zajednice Srbije Senad Halitović kaže za RSE da je ujedinjenje bilo verska obaveza čelnika islamskih zajednica. "Cilj nam je bio uspostavljanje harmonije među vernicima. Apsolutno delimo iste stavove, pripadamo istoj pravnoj školi i imamo jednaka tumačenja vere", naveo je on. Halitović napominje da su uspeli da eliminišu stvari koje su ih razdvajale i zauzmu jedinstven stav. "Zaključili smo da među nama ne postoje suštinske razlike, već samo različiti uglovi posmatranja pojedinih situacija", dodao je. Rešad Plojović, zamenik predsednika Mešihata Islamske zajednice u Srbiji kaže za RSE da je osim institucionalnog možda važniji značaj koji ujedinjenje ima za vernike. "Nažalost od te 2007. vjernici su se podijelili u nekoliko frakcija, uključujući Sandžak gdje su i džamije bile podijeljene. I mnoge druge vjerske aktivnosti uzrokovale su neprijatnost za vjernike", naveo je. RSE je tokom prethodne dve decenije pratio ozbiljne podele, institucionalne i fizičke sukobe unutar islamske zajednice u Srbiji, koji su eskalirali 2007. i 2008. godine. Ti sukobi su obuhvatili borbu dve suprotstavljene struje za legitimitet, kontrolu nad verskim objektima i vernicima. Dve suprostavljene islamske zajednice nisu jedna drugu priznavale kao legitimne predstavnike muslimana, što je dovodilo do tenzija u Novom Pazaru, Tutinu i drugim mestima. Fahrudin Kladničanin, iz nevladine novopazarske akademske inicijative "Forum 10", ocenjuje za RSE da se ne može govoriti samo o sukobu imama na verskoj osnovi. "Ovo je u biti imalo nezadovoljstvo koje je postojalo među imamima, ali je ono podgrejano od strane političkih aktera u tom trenutku", rekao je. Inicijativu za ujedinjenje pokrenula je grupa preduzetnika muslimanske veroispovesti iz Sandžaka, a rezultat je potpisivanje Povelje o jedinstvenoj Islamskoj zajednici u Srbiji. Prema tom dokumentu svi imami, džemati i zaposleni ustanova koji su delovali izvan sistema Islamske zajednice u Srbiji pristupaju jedinstvenoj Islamskoj zajednici u Srbiji. Time, kako se navodi, "u potpunosti prestaje da postoji paralelni sistem." Ipak za sada je izvan ujedinjene islamske zajednice ostala porodica Jusufspahić iz Beograda koja se nalazi na čelu beogradskog muftijstva. Njima je iz Novog Pazara upućen poziv za razgovor i dogovor. Muftija Muhamed Jusufspahić nije odgovorio na poziv RSE do objavljivanja ovog teksta. Verske institucije izvan političkih uticajaU Povelji se navodi da sve odluke koje se tiču unutrašnje organizacije i daljeg rada Islamske zajednice mogu da donose isključivo legalno izabrani organi, a da je svako vaninstitucionalno i paralelno delovanje ništavno. Prema tom dokumentu vakufska imovina koja je upisana kao vlasništvo ili suvlasništvo različitih titulara, biće uknjižena na Mešihat Islamske zajednice u Srbiji. Nakon postizanja dogovora o ujedinjenju, saopšteno je i da verske institucije moraju ostati autonomne i slobodne od političkih uticaja. Halitović ističe da Islamska zajednica mora biti strogo nadstranačka. "Ona će se baviti pitanjima koja se tiču muslimana i same zajednice, ali ne sme biti poligon za politiku, niti politika sme uticati na njen rad", podvukao je Halitović. Sumirajući rezultate dogovora, Plojović kaže da je jaka i jedinstvena islamska zajednica važna i za vernike i za državu. "Bitno je kada postoji adresa sa kojom država može da razgovara, jer se na taj način mogu prevenirati razne devijacije kojima je, nažalost, naše društvo generalno izloženo", dodao je. Dosadašnje podele su, kaže on, kočile i realizaciju važnih projekata i postupaka. "Posebno po pitanju vraćanja oduzete vakufske imovine ili u pogledu statusa veroučitelja islamske veronauke", naveo je. 'Pružena ruka' JusufspahićimaRešad Plojović, zamenik predsednika Mešihata Islamske zajednice u Srbiji kaže da se priča ne završava potpisivanjem Povelje već će se nastaviti aktivnosti prema porodici Jusufspahić u Beogradu. "Želimo da budemo jedna adresa, jedna islamska zajednica koja će djelovati, prije svega, za interes vjere, vernika muslimanskih, ali podjednako i svih građana Srbije", naveo je. Plojović dodaje da među njima ne postoje ni ideološke razlike, posebno u tumačenju vere, ni neke druge razlike. "Postoji samo razlika u nekoj viziji kako zajednica treba da izgleda, gdje treba da joj bude centar, da li ona na svom čelu treba da ima poglavara koji se zove reis-ul-ulema ili je dovoljno da to bude vjerski poglavar koji se zove muftija", rekao je. I muftija sandžački Mevlud Dudić pozvao je, nakon potpisivanja Povelje, porodicu Jusfuspahić na dogovor, poručujući da ne postoji razlog ni opravdanje za nastavak paralelnog delovanja. Naglašavajući da je većina predstavnika muslimana i imama učestvovala u razgovorima o ujedinjenju, i Halitović ponavlja da je poziv porodici Jusufspahić i dalje otvoren. "Ne želimo da bilo koja od oko 300 džamija u Srbiji ostane izvan ovog procesa, niti da se iko oseti odbačenim. Svima su otvorena vrata da delujemo zajedno", poručuje Halitović. Ukoliko, pak, odluče da ostanu izvan jedinstvene Islamske zajednice, Halitović zaključuje da oni mogu predstavljati samo deo beogradskog džemata, ali da nemaju legitimitet da nastupaju u ime svih muslimana niti da se predstavljaju kao Islamska zajednica. Šta donosi ujedinjenje?Nedžad Grabus, muftija sarajevski i redovni profesor na Fakultetu Islamskih nauka Univerziteta u Sarajevu očekuje da će ujedinjenje pozitivno uticati na sve muslimane u širem regionu. On smatra da će sigurno doći do pozitivnih pomaka, u smislu razvoja novih ideja, "koji su potrebni mladoj generaciji." "Doprinijeće tome da imami na području Islamske zajednice u Srbiji traže zajednički odgovor kako živjeti islam u savremenom sekularnom okruženju", naveo je. Dodaje i da će to dodatno pružiti jednu vrstu sigurnosti da su ljudi koji predvode zajednicu sposobni da zajedno deluju na temama koje su važne za muslimane, pitanja koja se tiču vere u Boga, obavljanje namaza… "To će osnažiti djelovanje džemata i imama", ocenio je Grabus. U prvim danima ujedinjenja čelnici Islamske zajednice u Srbiji obavili su prve razgovore i susrete. "Gdje smo uspjeli nakon 19 godina da na jednom mjestu okupimo sve imame koji su djelovali u različitim strukturama, da nakon toga objedinimo vjernike", kaže Rešad Plojović. Slede, kako kaže, pripreme za izbore u Islamskoj zajednici. Izbori za predsednika Mešihata su za godinu i po dana, a pre toga će biti održani izbori za nadležne organe Islamske zajednice po medžlisima, odnosno organizacionim jedinicama. Potpisnici Povelje pozvali su nadležne državne organe u Srbiji da primenom zakona daju puni doprinos prevazilaženju i ukidanju paralelnog delovanja unutar Islamske zajednice, kao tradicionalne verske zajednice u Srbiji. *Saradnja na tekstu: Dženana Karabegović

Hiljade ljudi na Fejsbuku i Instagramu prati stranicu "Govorit Moskva", čiji su gotovo jedini sadržaj obraćanja ruskog predsednika Vladimira Putina prevedena na srpski jezik. U jednom od obraćanja koje je objavila stranica, Putin kaže da "milioni ljudi na Zapadu shvataju da ih (vlasti) vode ka pravoj duhovnoj katastrofi". Dok stranica svakodnevno objavljuje Putinove govore u kojima se opravdava invazija na Ukrajinu, veliča ruska vojska i kritikuje Zapad, podataka o tome ko stoji iza te stranice nema. U Srbiji su aktivni i portali-agregatori, takođe nejasnog vlasništva, koji uglavnom ne proizvode originalan sadržaj, već samo prenose izveštaje ruskih medija. Rusija u Srbiji ima i svoje zvanične državne medije. Ruski mediji Sputnik i Rusija danas (Russia Today) rade neometano jer se Srbija nije usaglasila sa zapadnim sankcijama protiv Rusije nakon njene invazije na Ukrajinu. Srbija je i nakon invazije nastavila da razvija saradnju sa Rusijom uprkos tome što je kandidatkinja za članstvo u EU. U Srbiji rade i ruski novinari koji o domaćim događajima izvještavaju kroz narative bliske Kremlju, a njihovo izvještavanje u pojedinim slučajevima poklapa se i sa narativima vlasti u Srbiji. Tomas Brej (Thomas Brey), predavač i bivši dugogodišnji šef regionalnog biroa Nemačke novinske agencije (DPA) za Jugoistočnu Evropu, u svojoj analizi iz 2025. posebno se bavio ulogom Srbije u širenju ruskih propagandnih narativa na Balkanu. "Sve veće srpske novine i televizijski kanali, putem svojih digitalnih portala, takođe služe kao čvorišta za širenje srpsko-ruske propagande", kaže u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa. Sličnu ocenu dali su u izveštaju iz 2025. Reporteri bez granica ocenjujući da u Srbiji "cveta" propaganda Rusije, posredstvom ruske državne televizije. Ko stoji iza 'Govorit Moskva'?Stranicu "Govorit Moskva" koja prenosi Putinova obraćanja na Fejsbuku prati više od 20 hiljada ljudi. Ista stranica na Instagramu ima oko 14 hiljada pratilaca. Stranica na Fejsbuku napravljena je 2025, a prema dostupnim informacijama, administrator je iz Srbije. Na stranici je navedeno i da je vodi nevladina organizacija, ali RSE nije pronašao organizaciju pod tim nazivom u javno dostupnom registru Agencije za privredne registre Srbije. Isti sadržaj kao spomenuta stranica deli i profil "Sa vrha" na kanalu Jutjub (Youtube) od 2024, ali takođe nije navedeno ko stoji iza tog profila. Stranica "Govorit Moskva" nosi isti naziv kao moskovski radio naklonjen politici Kremlja. Glavni urednik ruskog radija je Roman Babajan koji obavlja više javnih funkcija u ruskim državnim institucijama i poznat je po podršci zvaničnoj politici Kremlja. Babajan je pod sankcijama Evropske unije od 2022. EU u obrazloženju sankcija navodi da je širio antiukrajinsku propagandu i promovisao pozitivan stav prema akcijama ruskih separatista u ukrajinskom regionu Donbas. Ni iz moskovskog radija, ni istoimene stranice "Govorit Moskva", nisu odgovorili na upit RSE o tome postoje li veze između radija i stranice na društvenim mrežama sa Putinovim govorima. Ruski narativi putem državnih medija i 'agregatora'Putinova obraćanja šire se na nešto drugačiji način u Srbiji i posredstvom ruskih medija koje finansira Rusija. RT (nekadašnji Russia Today) i Sputnjik pod sankcijama su EU od 2022. i ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu. EU je tada obustavila emitovanje programa Sputnjika i RT u EU "dok se agresija na Ukrajinu ne okonča i dok Ruska Federacija i njoj povezani mediji ne prestanu da sprovode dezinformacije i manipulaciju informacijama protiv EU i njenih država članica". Uprkos ovim sankcijama, "RT Balkan" počeo je emitovanje onlajn sadržaja na srpskom jeziku u novembru 2022, osam meseci nakon ruske invazije na Ukrajinu. Zbog širenja kanala RT u Srbiji, stizala su upozorenja iz EU. Bivši izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik je, povodom otvaranja redakcije RT-a u Srbiji u novembru, na X-u napisao da je pokretanje tog kanala u Srbiji u suprotnosti sa evropskom spoljnom politikom. 'Pravda Srbija' deo mreže ruske kampanje dezinformacija u EvropiMeđutim, ne samo da se proruski narativi u Srbiji šire preko zvaničnih ruskih medija, već i preko portala-agregatora koji preuzimaju i redistribuiraju vesti iz drugih medija. Jedan od njih je portal "Pravda Srbija" koji nema originalni sadržaj, već uglavnom prenosi vesti Sputnika i RT-a. Na sajtu ne postoje podaci o vlasništvu ili uredništvu, a sadržaje prenosi na više stranih jezika. Generalni sekretarijat za nacionalnu odbranu i bezbednost Francuske označio je u izveštaju iz 2024. ovaj portal kao deo mreže "ruske kampanje dezinformacija velikih razmera u Evropi". "Glavni cilj ovog sadržaja izgleda da je izveštavanje o rusko-ukrajinskom sukobu kroz pozitivno predstavljanje 'specijalne vojne operacije' i omalovažavanje Ukrajine i njenog rukovodstva", navodi se u izveštaju i dodaje da su portali na različitim jezicima počeli sa objavljivanjem 2023. Na sajtu EU navodi se da čak i nakon što je mreža otkrivena, širenje sajtova "Pravde" nije prestalo. RSE nije dobio odgovor ovog portala o tome ko uređuje sajt i kako odgovaraju na ove navode. Izveštaji o 'mirnim protestima vlasti' i 'obojenoj revoluciji'Narativi Kremlja vidljivi su i u izveštajima ruskih novinara koji borave u Srbiji. RSE je analizirao neke od tih izveštaja za ruske medije pod kontrolom Kremlja. U njima je primetno pozitivno izveštavanje o vlasti u Srbiji, dok se antivladini protesti stavljaju u kontekst "obojene revolucije", odnosno aludira se da su proteste organizovale zapadne obaveštajne službe. Neki od ovakvih izveštaja pojavili su se na sajtu ruskog lista Izvestija, čiju je distribuciju zabranila EU 2024. zbog promovisanja ruskog rata u Ukrajini. Novinar Sergej Petrov je za ovaj sajt 2025. izvestio o provladinom skupu u Vranju, na jugu Srbije, da je bio "miran, za razliku od studentskih skupova koji su se održavali u Beogradu i brojnih drugih protesta". Vladajuća stranka organizovala je niz skupova kao reakciju na antivladine skupove u Srbiji u kojima se tražila odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Sa druge strane, u izveštaju o antivladinom skupu organizovanom u martu kod Rektorata beogradskog Univerziteta zbog upada policije u tu instituciju, Petrov je izvestio da je skup povezan sa "porazom studentske liste na lokalnim izborima". Ovakvo tumačenje događaja ispred Rektorata poklapa se sa izjavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je takođe skup doveo u vezi sa prethodno održanim lokalnim izborima u više mesta u Srbiji na kojima je pobedila vladajuća stranka. Izbore je pratio niz incidenata koje je Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila kao neprihvatljive. Petrov je na upit RSE o izveštavanju sa protesta rekao da radi kao frilenser i nije "uključen u uređivačke politike medija" za koje izveštava. O antivladinim protestima u Srbiji izveštavala je i Darija Grigorova, dopisnica Sveruske državne televizijske i radio-difuzne kompanije (VGTRK) koja je takođe od 2022. pod sankcijama EU. Grigorovoj je Ukrajina zabranila ulaz 2016. godine na pet godina, što je izazvalo reagovanje i osudu Ministarstva spoljnih poslova u Rusiji. Ona je takođe 2018. spomenuta u izveštaju Državne službe bezbednosti Letonije u kontekstu "širenja informacija koje pogoduju geopolitičkim interesima Rusije". U martu 2025. pratila je veliki studentski i antivladin skup sa kog je u video prenosu izvestila da su se mogli čuti slogani po ugledu na "Majdan". "Glavni simbol ovih protesta je crvena šaka, klasični simbol obojene revolucije", navodi se u prilogu ukazujući na krvavu šaku kao simbol studentskih protesta u Srbiji. Grigorova nije odgovorila na upit RSE o tome. Protesti na Majdanu u Ukrajini 2014. godine su svrgnuli s vlasti ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, naklonjenog Moskvi, nakon što je odustao od planova za trgovinski sporazum s EU i umesto toga se okrenuo Rusiji. Kremlj ove događaje naziva obojenom revolucijom. Sa druge strane, vlasti u Srbiji antivladine proteste nazivaju "obojenom revolucijom", a ruske službe pridružuju se tim tvrdnjama. Kome odgovaraju proruski narativi?Prema oceni nemačkog novinara i predavača Tomasa Breja, proruski mediji, novinari, agregatori i stranice doprinose stvaranju "nerealnog pogleda na međunarodnu politiku" koji pogoduje vlasti u Srbiji. "Predstavljaju sledeću sliku sveta: svet kojim dominira Zapad se raspada i zamenjuje ga multipolarni poredak predvođen Rusijom i Kinom. Ističe se navodna superiornost ruskog političkog i društvenog sistema u odnosu na zapadni, sa Putinom kao ocem nacije na njegovom čelu", navodi Brej. On ističe da se proruska propaganda u Srbiji može prepoznati i u učvršćivanju narativa o Rusiji i Srbiji kao večitim žrtvama koje su navodno stalno nepravedno tretirane od strane ostatka sveta. Ovi narativi se, prema njegovim rečima, šire neometano jer pogoduju režimu predsednika Aleksandra Vučića. "Vučić održava svoju propagandnu mašineriju u pogonu kako bi Zapadu pokazao kakvo antizapadno raspoloženje može da podstakne u zemlji jednim pritiskom na dugme", smatra on. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić našao se na listi "Predatori medijskih sloboda" za 2025. godinu, u izveštaju organizacije Reporteri bez granica. Na listi su bili 34 lidera ili entiteta sile koje, prema oceni te organizacije, povezuje "mržnja prema slobodi štampe", kao i "ućutkivanje nezavisnih medijskih glasova", te "gaženje prava na informacije". Evropska komisija je u izveštaju o proširenju za Srbiju 2025. ocenila da je okruženje za medije i njihovo slobodno, nezavisno i profesionalno delovanje "ograničeno".

Srbija je do sada u potpunosti primenila samo tri od 24 preporuke Grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO), saopšteno je 18. avgusta. Kako se navodi u ovogodišnjem izveštaju‚ delimično je sprovedeno 10 preporuka, a 11 nije uopšte. GRECO zbog toga izražava zabrinutost i konstatuje da od prethodnog Izveštaja o usklađenosti iz jula 2024, "nisu ostvareni konkretni rezultati". "Preciznije, šefovi kabineta i savetnici i dalje nisu obuhvaćeni područjem primene Zakona o sprečavanju korupcije, dok provere integriteta i dalje nisu deo postupka imenovanja budućih ministara, šefova kabineta i savetnika", navodi se, pored ostalog, u izveštaju GRECO-a. "Nijedan kodeks ponašanja koji bi se primenjivao na lica sa najvišim izvršnim funkcijama nije usvojen, niti postoji dokument kojim bi se utvrdili standardi ponašanja predsednika Republike", dodaju. Zaključuju i da usvajanje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period 2024–2028. godine predstavlja značajan napredak, ali da poseban strateški dokument u oblasti sprečavanja korupcije među onima koji obavljaju najviše izvršne funkcije, još uvek nije izrađen. Od šefa delegacije Srbije pri Savetu Evropa, GRECO traži da do kraja juna 2027. godine dostavi izveštaj o napretku u sprovođenju preostalih preporuka. Srbija članica GREKO-a od 2003. i prošla je četiri kruga evaluacije, sa fokusom na različite teme u vezi sa sprečavanjem i borbom protiv korupcije. Ovaj peti krug evaluacije odnosi se na sprečavanje korupcije i unapređenje integriteta u centralnim organima vlasti i organima za sprovođenje zakona. Vlada Srbije je u maju formirala Radnu grupu za praćenje sprovođenja GRECO preporuka, kojom predsedava ministar pravde Nenad Vujić. Članovi Vlade i dalje uživaju imunitet kada je reč o korupcijiGRECO u svom izveštaju napominje da iako veći broj ministarstava nego ranije raspolaže jedinicama za internu reviziju, to nije slučaj sa svim kabinetima. "Pored toga, krivična dela korupcije nisu isključena iz obima imuniteta koji uživaju članovi Vlade". "Dok nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal za krivična dela protiv službene dužnosti i dalje ne obuhvataju sva lica sa najvišim izvršnim funkcijama, uključujući predsednika Republike", podvlače. GRECO konstatuje i da uspešna realizacija preporuka koje se odnose na nosioce najviših funkcija vlasti zavisi od predstojećih izmena Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o lobiranju. "GRECO izražava žaljenje zbog činjenice da zakonodavni postupak u vezi sa ovim izmenama nije ostvario značajniji napredak tokom skoro tri godine", istakli su. Pored ostalog, GRECO je preporučio i utvrđivanje pravila kojima bi se zahtevalo sprovođenje provera integriteta pre imenovanja ministara, kako bi se utvrdili mogući rizici od sukoba interesa pre stupanja na dužnost. GRECO konstatuje da je do sada obrazovana radna grupa sa ciljem analize mogućih načina sprovođenja provere integriteta javnih funkcionera pre njihovog imenovanja. "Iako navedeni razvoj događaja ide u dobrom pravcu i iako je novoosnovana radna grupa već održala svoja prva dva sastanka, do sada nisu ostvareni konkretni rezultati", zaključuju. Postupci koji se vode protiv policije bez spoljnog nadzoraU izveštaju GRECO-a ističe se da mehanizam postupanja po pritužbama građana i nadzora nad policijom nije izmenjen na način kojim bi se unapredili njegova nezavisnost i transparentnost. Napominju da je prema navodima vlasti, tokom 2024. godine primljeno više 1.700 pritužbi, što predstavlja povećanje od 17% u odnosu na prethodnu godinu. Samo u 127 slučajeva postupak po pritužbi utvrdio je nedostatke u radu policijskih službenika. "Postupak po pritužbama u najvećoj meri vođen je od strane policije i Ministarstva unutrašnjih poslova, te iz tog razloga ne predstavlja oblik spoljnog nadzora". Konstatuje se i da su uvođenja redovnih bezbednosnih provera svih policijskih službenika, registra dodatnog zaposlenja i institucionalizovanog sistema rotacije zaposlenih u oblastima sa visokim rizikom od korupcije, uključena u nacrt akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije. Međutim, sprovođenje ovih mera još nije započelo. Pored toga, GRECO ukazuje da "dugo očekivani" Operativni plan za sprečavanje korupcije u policiji još uvek nije formalno usvojen. "Od posebnog značaja je reforma postupaka zapošljavanja i imenovanja na rukovodeća mesta u policiji, kako bi se obezbedili postupci zasnovani na zaslugama i transparentni postupci izbora", dodaje se u izvešatju. To bi, napominju, takođe doprinelo unapređenju operativne autonomije policije u odnosu na Ministarstvo unutrašnjih poslova, "što i dalje predstavlja otvoreno pitanje". Navode se da su ostvareni i određeni rezultati - kroz kontinuirane obuke o pitanjima integriteta i zaštite uzbunjivača, punu integraciju Kodeksa policijske etike u obuku, kao i uspostavljanje Komisije za policijsku etiku. Bez saradnje Vlade i Agencije za sprečavanje korupcijeGRECO u svom izveštaju navodi da "iako se saradnja između Agencije za sprečavanje korupcije i drugih relevantnih institucija nastavlja", saradnja između Vlade Srbije i Agencije "još uvek nije formalizovana". "A Agenciji i dalje nisu obezbeđeni odgovarajući ljudski resursi", napominju. Ističu da je Agencija tokom 2024. godine nastavila sa proverama prijava o imovini i prihodima lica sa najvišim izvršnim funkcijama. Međutim, napominju da je fokus planiranih provera za 2025. godinu preusmeren na prijave koje su podneli narodni poslanici, sudije i javni tužioci. Šta je GRECO-ova evaluacija?Savet Evrope formirao je GRECO 1999. godine sa ciljem da nadzire primenu Konvencija Saveta Evrope, odnosno usklađenost zakonodavstava zemalja članica sa antikoruptivnim standardima Saveta Evrope. GRECO-ove evaluacije podrazumevaju prikupljanje informacija putem upitnika, posete državi koja se ocenjuje, kao i izradu evaluacionih izveštaja. Ovi izveštaji sadrže i preporuke državama koje se ocenjuju. Mere koje država preduzima radi sprovođenja preporuka naknadno se ocenjuju u okviru posebnog postupka praćenja njihove primene. GRECO je do sada pokrenuo pet krugova evaluacije koji se bave konkretnim temama. Peti krug evaluacije zvanično je pokrenut 20. marta 2017. godine. Izveštaj nije pravno obavezujući, ali prikazuje međunarodno ocenu učinka neke države u borbi protiv korupcije.

Hiljade uginulih kokošaka, prepolovljena proizvodnja i upitna sudbina porodičnog posla. To su samo neke od posledica požara koji je u julu zahvatio deponiju otpada na zapadu Kosova. I bez požara, prema rečima stanovnika koji žive u blizini, zagađenje sa deponije u opštini Peć učinilo je njihov život teškim i nesigurnim. Planirana kao privremeno rešenje, deponija radi više od 20 godina.

Pad vodostaja rijeke Dunav otkrio je usred suše koja je pogodila veći dio Evrope, nacističke ratne brodove u Srbiji i vojni motocikl u Mađarskoj.

Desetine vozila prodefilovalo je ulicama Beograda u nedelju uz isticanje srpskih, ruskih zastava i simbola ruske vojne invazije u znak protesta zbog posete ukrajinskog predsednika Volidimira Zelenskog Srbiji 7. avgusta. Učesnici su se prvobitno okupili u blizini Sava centra u Beogradu na skupu "podrške ruskom narodu" na koji su na društvenim mrežama pozvale ultradesne organizacije u Srbiji. Pojedini učesnici su obeležili automobile i nosili majice sa simbolom ruske vojne invazije na Ukrajinu – slovom "Z". Jedan od organizatora rekao je okupljenima da je protest organizovan zbog posete Zelenskog Srbiji, što smatraju "veleizdajom". Poziv na ovaj skup na društvenoj mreži Telegram objavljen je na kanalu krajnje desnice u Srbiji "Bunt je stanje duha", koji prati oko 78 hiljada ljudi. Objavu o automobilskom skupu je na Telegramu podelila i ultradesna grupa "Narodna patrola". Ova grupa poznata je po vezama sa ideološki bliskim grupama iz Rusije i antimigrantskim akcijama. U objavi na Telegramu se navodi da "mi kao generacija ne smemo dozvoliti da nas vlastodršci naprave neprijateljima Rusije i pre svega ruskog naroda". Navodi se i da je poseta Zelenskog organizovana "brzo, kako bi se izbegla reakcija naroda". Volodimir Zelenski bio je u avgustu u zvaničnoj poseti Srbiji, prvi put otkako je na funkciji predsednika Ukrajine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je da će Srbija nastaviti da pomaže Ukrajini slanjem humanitarne pomoći i zvaničnici Srbije su više puta izjavili da Srbija podržava teritorijalni integritet i suvernitet Ukrajine. Vučić je tokom posete poručio da će Srbija nastaviti da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine i da tu ne postoji nikakvo "ali". Takođe, rekao je da su vlasti Srbije ranije obećale da će se pobrinuti za obnovu jednog manjeg grada u Ukrajini koji je bio izložen tokom rata i da će to biti ispunjeno. Ipak, Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na tu zemlju, uprkos pozivima Zapada. Jedina je evropska država, uz Belorusiju i Tursku, koja se nije pridružila sankcijama koje je EU uvela Rusiji. Sa druge strane, Ukrajina podržava stav Srbije o njenoj nekadašnjoj južnoj pokrajini i ne priznaje nezavisnost Kosova. Povodom posete Zelenskog Beogradu, protestovala je u centru Beograda 8. avgusta manja grupa desničara sa zastavama Rusije i slikama Putina. Skup je organizovan na poziv Mladena Obradovića, lidera zabranjene ekstremno desničarske grupe Obraz, i parlamentarne stranke Mi snaga Naroda. Takođe, 100 ličnosti desne orijentacije uputilo je protestno saopštenje zbog pozivanja u zvaničnu posetu Srbiji Zelenskog kog smatraju "glavnim krivcem za rat između Rusije i Ukrajine i eksponentom NATO i Evropske unije".

Plata između 700 i 1.700 evra – toliko zarađuju gradonačelnici i predsednici opština u Srbiji. A u imovinskim kartama prijavljuju kuće, stanove, vikendice, automobile, njive, šume, udele u firmama i ušteđevinu u bankama, pokazuje analiza RSE.