Većina evropskih zvaničnika izostala je sa sahrane iranskog vrhovnog lidera Alija Hamneija, dok je Srbija u Teheran poslala ministra Borisa Bratinu kao izaslanika vlade. Uz Rusiju, Belorusiju, Jermeniju, Gruziju, Tursku, Kinu, Pakistan, Saudijsku Arabiju i druge, Srbija je imala predstavnika na sahrani iranskog lidera, koji je poginuo prvog dana američko-izraelskog rata protiv Irana 28. februara. Na zvaničnom Instagram nalogu ministra informisanja i telekomunikacija Borisa Bratine objavljeno je da je u Teheran otišao kao izaslanik Vlade Srbije. A Ministarstvo spoljnih poslova Irana navelo je da je specijalni izaslanik predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Sam Bratina poručuje da je "imao zadatak da ode" i da u Iranu nije bio ni da hvali, niti da kudi njihovu vlast. Potez, za koji vlasti nisu javno objasnile ko ga je odobrio niti zbog čega je donet, dolazi u trenutku kada Beograd pokušava da produbi odnose sa Sjedinjenim Državama. Ali i dalje odbija da uskladi svoju politiku prema Iranu sa Evropskom unijom. "Poruka je da oni (vlasti Srbije) i dalje rade na sve strane", ocena je Vladimira Međaka, potpredsednika nevladinog Evropskog pokreta u Srbiji. Do objavljivanja ovog teksta na upit RSE nije odgovoreno iz Brisela kako komentarišu ovu odluku Beograda. Ni Vlada Srbije ni Predsedništvo nisu odgovorili na upit RSE na osnovu čega je doneta odluka za slanje predstavnika na sahranu iranskog lidera. Zvanični Beograd održavao je prijateljske odnose sa režimom u Iranu prethodnih godina. To se događalo uprkos tome što je ta zemlja bila pod međunarodnim sankcijama zbog nuklearnih aktivnosti, kršenja ljudskih prava i represije prema demonstrantima. Vašington je dao Teheranu "nedelju dana" za sahranu pre nastavka indirektnih pregovora s Iranom o sprovođenju okvirnog mirovnog sporazuma. Šta je rekao ministar Bratina?Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina je za beogradski Insajder rekao da dan pre odlaska nije ni znao da će ići, a da je onda dobio "obaveštenje, naređenje sa vrha vlasti". Prisustvo Srbije na sahrani ne vidi kao podršku Iranu u sukobu, s obzirom na odnose Srbije sa SAD i Izraelom, navodeći da je Srbija neutralna država. "Na mnoga mesta bismo otišli da neki lider bude ubijen, sahranjen i tako dalje. Tako da, ja tako gledam i na ovo", rekao je Bratina. Prema njegovim rečima Iran je prijateljska zemlja i zbog nepriznavanja Kosova kao države, čijoj se nezavisnosti Srbija protivi. Na ministrovom zvaničnom Instagram nalogu objavljeno je da se Bratina upisao u knjigu žalosti i u ime Vlade i naroda Srbije izjavio saučešće narodu Irana. Tokom boravka u Iranu, Bratina se sastao sa ministrom informacionih i komunikacionih tehnologija Irana Sejedom Satarom Hašemijem i ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem. Iransko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je Bratina naveo da Vlada i narod Srbije gaje najdublje poštovanje prema "poginulom vođi i hrabrom narodu Irana". Zahvalnost Iranu ili usluga Moskvi?Srbija održava prijateljske odnose sa više država uključenih u sukob na Bliskom istoku. To primećuje i Vladimir Međak iz Evropskog pokreta. "Znam da u isto vreme mnogo radimo sa Izraelom, a onda odemo u Iran, da li je to usluga Moskvi, da li je došao poziv iz Moskve da je neko morao da ode tamo, jer Iran jeste moskovski saveznik", naveo je Međak. Srbija je jedini kandidat za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana koja se nije usaglasila sa evropskim sankcijama Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Par dana nakon objavljivanja vesti da je ministar Vlade Srbije u Teheranu na sahrani ajatolaha, predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa premijerom Izraela Benjaminom Netanjahuom. Vučić je 6. juna saopštio da su razgovarali o Bliskom istoku, regionalnim i globalnim bezbednosnim izazovima, kao i o daljem razvoju bilateralnih odnosa Srbije i Izraela. Stejt department do objavljivanja teksta nije odgovorio na upit RSE o prisustvu ministra Vlade Srbije u Teheranu. Međak smatra da se može dogoditi da to u Vašingtonu ne bude shvaćeno pozitivno. "U svetlu najava da hoćemo da pokrenemo strateški dijalog sa SAD i u svetlu najava da hoćemo da se približimo, verujem da ovo nije mudar potez", naveo je. On ocenjuje da ministar Bratina nije iz prvog ešalona ministara Vlade Srbije, koji se inače šalju u Brisel, "kada treba da se pokaže proevropsko lice Srbije." "Ako zaista hoćeš strateški dijalog sa SAD i da se približiš američkoj administraciji što očigledno Vučić hoće, slanje čoveka u Iran nije dobra stvar, i mislim da i on to zna, i zato je poslao ministra Bratinu koji je u drugom ešalonu". Bratina je javnosti poznat po antievropskoj retorici i zagovaranju zabrane Parade ponosa. Na mitingu povodom desetogodišnjice NATO bombardovanja SR Jugoslavije, u Beogradu je zapalio zastavu Evropske unije. Bio je član ultradesničarskih organizacija, poput "Srpskog narodnog pokreta 1389", čiju je zabranu tražilo tužilaštvo zbog izazivanja nacionalne, verske i seksualne mržnje. Krajem 2025. izjavio je da je Radio Slobodna Evropa RSE "opasan zbog svog antisrpskog programa". *Saradnja na tekstu: Jelena Janković

Viši sud u Beogradu ukinuo je pritvor bivšem čelniku beogradske policije Veselinu Miliću, u ponedeljak 6. jula. Milić je uhapšen 15. maja i sumnjiči se za neprijavljivanje ubistva u restoranu na Senjaku u Beogradu. Pušten je da se brani da se slobode. Kako su iz Suda naveli za Radio Slobodna Evropa, pritvor mu je ukinut pošto je usvojena žalba Milićevog branioca. "Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu preinačilo je rešenje sudije za prethodni postupak ovog suda od 12. juna 2026. kojim mu je produžen pritvor i određeno joj je da se on ima odmah pustiti na slobodu", rekli su iz Suda. Dodaju da više nema zakonskih razloga za njegov pritvor. "On je bio u pritvoru zbog postojanja opasnosti da će uništiti, sakriti, izmeniti dokaze ili tragove krivičnog dela. Međutim, nalazeći da takva opasnost više ne postoji, samim tim otpali su i zakonski razlozi za pritvor zbog čega je doneta ovakva odluka". Ukazuju da na ovu odluku ne postoji pravo žalbe. U noći 12. maja u restoranu "27" na Senjaku ubijen je Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezi sa organizovanim kriminalom. Njegovo telo je pronađeno 21. maja blizu Inđije, oko 60 kilometara od Beograda. Tužilaštvo je nakon hapšenja Milića navelo da se on sumnjiči da je u noći zločina bio u restoranu u koji je pozvao ubijenog Nešovića. Istog dana je Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da on više nije na toj funkciji. Iako mu se u početku na teret stavljalo i pomaganje počiniocu ubistva nakon izvršenja krivičnog dela, Više javno tužilaštvo u Beogradu je 9. juna saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave koja se na to odnosi na zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza. Doskorašnji šef beogradske policije je pred Tužilaštvom tvrdio da protiv njega nije izveden nijedan dokaz koji ga dovodi u vezu sa ubistvom.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić zatražio je da nadležni organi hitno utvrde sve okolnosti lepljenja plakata mržnje u Kruševcu usmerenih protiv pripadnika albanske nacionalne manjine i da identifikuju i procesuiraju odgovorne u skladu sa zakonom, prenosi agencija Beta. Pašalić je u saopštenju od nadležnih zatražio da preduzmu sve neophodne mere radi sprečavanja ponavljanja sličnih incidenata, ističući da su državni organi dužni da dosledno štite prava svih nacionalnih manjina i da odlučno reaguju na svaki oblik diskriminacije, govora mržnje i podsticanja nacionalne ili etničke netrpeljivosti. U Kruševcu su se nedavno, ispred pekare čiji su vlasnici Albanci, pojavile poruke mržnje uz poziv građanima da se "sete Gazimestana" i da ne kupuju kod Albanaca. Zaštitnik građana je upozorio da postupci poput lepljenja tih plakata predstavljaju nedopustiv izraz netrpeljivosti i diskriminacije, koji ugrožava sigurnost građana i narušava međunacionalno poverenje. "Širenje mržnje i netrpeljivosti prema bilo kojoj nacionalnoj zajednici nema mesta u demokratskom društvu zasnovanom na poštovanju ljudskih prava, ravnopravnosti i vladavini prava. Svaki građanin Srbije ima pravo da živi bez straha od diskriminacije, zastrašivanja i govora mržnje, bez obzira na svoju nacionalnu pripadnost", naveo je Pašalić. On je pozvao sve građane, predstavnike institucija, medije i nosioce javnih funkcija da svojim delovanjem doprinesu izgradnji društva u kojem se različitosti poštuju, a nesuglasice rešavaju dijalogom i uvažavanjem, a ne govorom mržnje i pozivima na diskriminaciju. Ranije je opozicioni Pokret slobodnih građana (PSG) zatražio od policije i tužilaštva da bez odlaganja utvrde ko stoji iza izrade i lepljenja plakata u gradu u centralnoj Srbiji, kojima se građani pozivaju da ne kupuju kod Albanaca. U saopštenju PSG-a je ocenjeno da je posebno opasno što je plakat zalepljen ispred pekare čiji je vlasnik Albanac, navodeći da se time "konkretni ljudi izlažu pritisku, progonu i mogućem nasilju." "Ovakva poruka nije politički stav niti protest, već otvoreno targetiranje ljudi isključivo zbog njihove nacionalne pripadnosti i pokušaj da se mržnja sa društvenih mreža preseli na ulice", ocenjeno je ranije iz PSG. U saopštenju je navedeno da za bilo koje krivično delo odgovara pojedinac, a ne čitav narod i da politika "recipročnih mera" prema Albancima koji žive i rade u Srbiji mora biti javno odbačena i zaustavljena. Policija Kosova je 28. juna tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu privela 37 osoba, a pred sudom je procesuirano njih 36, uglavnom iz Srbije i zemalja regiona. Mera deportacije i zabrana ulaska na Kosovo na tri godine, uz novčane kazne izrečena im je zbog uzvikivanja "Kosovo je Srbija" uz podignuta tri prsta, što se, kako je navedeno u odluci Osnovnog suda u Prištini, smatra nacionalističkim porukama. U međuvremenu su se u javnosti pojavile tvrdnje da su privedeni tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu bili navodno "psihički i fizički" maltretirani od strane policajaca. Radio Slobodna Evropa nije uspeo nezavisno da potvrdi ove tvrdnje, a iz Inspektorata policije Kosova su rekli da će ih proveriti po službenoj dužnosti, iako nisu dobili nijednu prijavu o dešavanjima na Gazimestanu.

Izvršni direktor BIRN-a (Balkanska istraživačka mreža) za Crnu Goru Vuk Maraš izjavio je u ponedeljak da mu je zabranjen ulazak u Srbiju, navodeći da veruje da je reč o nastavku "recipročnih mera" Beograda prema crnogorskim novinarima. Vlasti u Beogradu su prošle nedelje već, kako je izvešteno, izrekle zabranu ulaska u zemlju crnogorskom novinaru Petru Komneniću, nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio recipročne mere zbog odluke vlasti u Crnoj Gori da zabrane ulazak uredniku tabloida Informer Draganu Vučićeviću. Maraš je na Fejbuku (Facebook) naveo da je od policije na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu dobio zabranu ulaska u Srbiju i objavio odluku koja mu je uručena. Prema dokumentu koju je priložio u objavi, reč je o "zaštitnoj meri udaljenja, meri bezbednosti proterivanja stranca, odnosno zabrani ulaska u Republiku Srbiju". "Vjerujem da je ovo nastavak 'recipročnh mjera' Beograda prema ljudima iz medijske zajednice u Crnoj Gori, te da sam ovu zabranu "zaradio" zbog kritika na račun slobode medija u Srbiji koje sam javno iznosio u medijima u Crnoj Gori. I iza kojih naravno stojim stoprocentno", naveo je Maraš. On je najavio da će rešenje o zabrani ulaska procesuirati pred nadležnim sudom, pošto, prema njegovim rečima, "ne postoji paralelni univerzum u kojem ja mogu biti bilo kakva opasnost za državu Srbiju, ili bilo kojeg njenog stanovnika ili stanovnice". Maraš je rekao da je preko Beograda krenuo za Rim, ali da je s obzirom na dugu pauzu između letova, nameravao da ode centra glavnog grada Srbije. Dodao je da u čekaonici čeka da bude deportovan u Crnu Goru. Vučić je u junu rekao da je od bezbednosnih službi stigla informacija da je glavnom uredniku Informera zabranjen ulazak u Crnu Goru i da je to "velika greška" zbog koje će Srbija možda morati da uvede recipročne mere. Posle toga je prošle nedelje novinar i autor emisije na Televiziji Vijesti Petar Komnenić naveo je da mu je po izlasku iz Srbije na granici rečeno da mu je ubuduće zabranjen ulazak u tu zemlju. Emitovanja programa televizije Informer iz Srbije po odluci Regulatornog tela za medije u Crnoj Gori krajem maja ograničeno je na šest meseci uz obrazloženje da je sadržaj na tom mediju vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore.

Evropska komisija predstaviće članicama Evropske unije pisanu preporuku da je Srbija spremna za otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima i preporučiće da se ovaj klaster otvori tokom jula, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pouzdanih izvora u Briselu. Preporuka će se naći na dnevnom redu sastanka ambasadora članica EU, zakazanog za 8. jul. Srbija je već uvrštena na zvaničnu agendu tog sastanka. Prema izvorima upoznatim sa sadržajem pisma, Evropska komisija će pozitivno oceniti izmene spornih pravosudnih zakona usvojenih krajem juna. Izvori RSE navode da će Komisija u pismu koje će biti predstavljeno ambasadorima članica pomenuti i imenovanje članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i njegovu punu funkcionalnost, izborni okvir usklađen sa preporukama ODIHR-a, kao i napredak u usklađivanju sa sankcijama i viznom politikom Evropske unije. Prema poslednjim zvaničnim podacima, stepen usklađenosti Srbije sa restriktivnim merama EU iznosi 60 odsto. Međutim, Srbija se i dalje nije uskladila sa sankcijama koje se odnose na Rusiju, Belorusiju i Kinu. Kada je reč o viznoj politici, prema podacima Evropske komisije, Srbija je uvela vize za državljane četiri treće zemlje, dok je potrebno da to učini za još 12 zemalja kako bi se u potpunosti uskladila sa viznom politikom EU. Pokušaj da obezbedi saglasnost svih članica EUEvropska komisija nastoji da ovim dokumentom ubedi članice Evropske unije da odobre otvaranje klastera 3 za Srbiju već naredne nedelje. Preporuka da je Srbija tehnički spremna za otvaranje ovog klastera postoji još od 2021. godine, ali članice EU dosad nisu dale zeleno svetlo za nastavak pregovora između Beograda i Brisela. Prvobitni razlog bilo je neusaglašavanje Srbije sa sankcijama protiv Rusije, a kasnije i pogoršanje stanja u oblasti vladavine prava. Srbija od decembra 2021. godine nije otvorila nijedan klaster u pristupnim pregovorima i u međuvremenu je izgubila status lidera u procesu evropskih integracija. Za otvaranje ili zatvaranje klastera, odnosno pregovaračkih poglavlja, neophodna je jednoglasna saglasnost svih država Evropske unije. RSE je prošle nedelje objavio da među državama članicama i dalje ne postoji konsenzus o otvaranju Klastera 3. Određeni broj zemalja ostaje rezervisan zbog dva ključna pitanja – neusaglašavanja Srbije sa sankcijama protiv Rusije i stanja u oblasti vladavine prava. Ključna nedelja za odlukuOva nedelja smatra se ključnom za eventualno otvaranje Klastera 3, budući da će naredne sedmice biti održane međuvladine konferencije sa ostalim zemljama. Ove konferencije su forum na kojem se otvaraju ili zatvaraju pregovaračka poglavlja. Crna Gora bi 14. jula trebalo da privremeno zatvori dva pregovaračka poglavlja, dok se očekuje da istog dana Ukrajina i Moldavija otvore po jedan pregovarački klaster. U institucijama EU deo zvaničnika smatra da je ovo pogodan trenutak da i Srbija dobije ohrabrujući signal iz Brisela odobravanjem otvaranja Klastera 3, za koji Evropska komisija već godinama ocenjuje da je zemlja tehnički spremna.

Prazno sedište firme, a poslovi nerealizovani. Građevinske firme "Rad 028", u vlasništvu Radula Stevića, nema na adresi na Kosovu, na kojoj je registrovana u srpskom sistemu, utvrdio je Radio Slobodna Evropa (RSE). Ipak, to ne sprečava institucije Srbije da joj dodeljuju milionske ugovore za građevinske radove. Stević i njegova firma su u poslednjih pet godina pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država (SAD), zbog veza sa Milanom Radoičićem i Zvonkom Veselinovićem i optužbi za organizovani kriminal i korupciju. Na Kosovu je i na optužnici, jer je, kako tvrde vlasti u Prištini, umešan u oružani napad u Banjskoj. Srpske institucije su sa Stevićevom firmom samo od početka 2026. sklopile deset ugovora, vrednih preko milion evra, iako firma do sada nije uspela da završi više od dvadeset ranije poverenih poslova u srpskim sredinama na Kosovu. To pokazuje tenderska dokumentacija, u bazi javnih nabavki Srbije, koju je analizirao RSE. A dok na terenu mašina i radnika nema, RSE nije uspeo da utvrdi da li je na svim lokacijama na Kosovu, gde se radovi zvanično vode kao "izvršeni", njih zaista i bilo. Prema kosovskoj optužnici za Banjsku, Stević je putem svojih firmi pomagao vođi oružane grupe, Milanu Radoičiću, da opere novac. Zvanični Beograd, koji ne priznaje Kosovo kao državu, odbacuje te optužbe. A dok se dva sistema međusobno ne priznaju, Stevićeva firma sa Srbijom nastavlja da posluje, iako je njen vlasnik, po zahtevu Prištine, na međunarodnoj poternici. Nije poznato gde se Radule Stević nalazi, a policija i beogradsko tužilaštvo ne odgovaraju za RSE da li je u Srbiji i da li je pod istragom. Na pitanja nije odgovorila ni Stevićeva firma, niti institucije Srbije koje sa njom sklapaju ugovore. Renoviranje škola, bolnica, crkava i manastira u srpskim sredinama na Kosovu, kao i izgradnja kuća za socijalno ugrožene građane, samo su neki od poslova koji im se dodeljuju. Zgrada firme 'odavno prazna'Kao sedište Stevićeve firme je, u poslovnom registru Srbije, upisana zgrada u centru Zvečana, na severu Kosova. Ali, višespratnica na toj lokaciji je prazna, vrata su zaključana i nema nikakvog obeležja da tu posluje "Rad 028". "Odavno nema nikoga, prazno je", rekla je za RSE jedna meštanka Zvečana, koja je insistirala da joj se ne otkriva identitet. Građani Zvečana sa kojima je razgovarao RSE kažu da se firma preselila u Rašku, grad u Srbiji nadomak granice sa Kosovom. RSE to nije mogao nezavisno da potvrdi. A da li "Rad 028" zaista gradi na Kosovu? Ekipa RSE je obišla šest lokacija, gde je ugovorima, sklopljenim sa srpskim institucijama u proteklih godinu i po dana, predviđeno da ta firma izvodi građevinske radove. Ni na jednoj lokaciji, u tom trenutku nije bilo radova, niti je postojala građevinska tabla sa podacima o investitoru i izvođaču radova. Da li je radova bilo u proteklim mesecima i ko ih je izvodio, Radiju Slobodna Evropa nije poznato, dok firma na ta pitanja ne odgovara. Sa kim radi 'Rad 028'?Stevićeva firma je najveći broj ugovora sklapala sa Privremenim opštinskim organima, osnovanim po zakonima Srbije. Oni su na Kosovu, u srpskim sredinama, funkcionisali do 2024. godine. Nakon toga su ih, zajedno sa drugim institucijama Srbije, kosovske vlasti zatvorile uz obrazloženje da su ilegalne. Međutim, nastavili su svoj rad sa alternativnih lokacija u pograničnim gradovima u Srbiji. Privremeni organi opština za RSE ne odgovaraju po kojim kriterijumima dodeljuju poslove Stevićevoj firmi i kako se ti projekti realizuju – budući da je "Rad 028" na kosovskoj optužnici i pod međunarodnim sankcijama. Na pitanja nisu odgovorili ni Vlada Srbije i njena kancelarija za Kosovo. Vlasti u Prištini su u prethodne tri godine obustavile građevinske projekte koje finansira Beograd, uz obrazloženje da nemaju dozvole kosovskih institucija. Od deset ugovora, sklopljenih sa firmom "Rad 028" od početka 2026, samo dva se u bazi javnih nabavki vode kao realizovana – što bi značilo da je posao obavljen. Jedan od njih je nabavka novogodišnjih paketića za đake osnovnih škola na Kosovu. A tokom 2025. godine, sa ovom firmom je sklopljeno više od 30 ugovora, vrednih više od 6,4 miliona evra – od izgradnje kuća za socijalno ugrožene u nekoliko opština na Kosovu, do renoviranja škola, vrtića, bolnica. Obrazovne i zdravstvene institucije u mestima sa srpskom većinom i dalje funkcionišu pod okriljem zvaničnog Beograda. Od poslova, ugovorenih u 2025. godini, zvanični podaci pokazuju da je njih 20 i dalje nerealizovano. A među 11 ugovora, koji se vode kao "izvršeni", su izgradnja kuća za građane, renoviranje javnih objekata. RSE nije mogao da utvrdi da li su svi ovi radovi zaista gotovi na terenu – odnosno, da li su sve kuće izgrađene, a objekti renovirani. Finansijski izveštaji firme "Rad 028", dostupni u poslovnom registru Srbije, pokazuju da je ona u 2025. imala svega devet zaposlenih i prihode koji su premašili 8,7 miliona evra. Izveštaji ne otkrivaju mnogo drugih detalja - na primer, da li je i koga firma angažovala kao saradnike, kako bi im pomogli da ispune ugovorne obaveze sa državnim institucijama. Tenderska dokumentacija koju je analizirao RSE, pokazuje da je "Rad 028" tokom godina sarađivao sa nekoliko firmi koje se pominju u kosovskoj optužnici za Banjsku – kao deo šeme "pranja novca". Lokacija 1: Bolnica u Lapljem SeluU Lapljem Selu, firmi Radula Stevića poverena je rekonstrukcija krova i krečenje levog krila kliničko-bolničkog centra. Posao, vredan oko 200 hiljada evra, dodelio im je Privremeni organ Prištine. Kliničko bolnički centar, koji radi u sistemu Srbije, izmešten je iz Prištine u Gračanicu i Laplje Selo nakon rata na Kosovu 1999. I danas funkcioniše uglavnom u limenim kontejnerima, dok su neki delovi godinama dograđivani. RSE na terenu nije uspeo da utvrdi da li je od novembra rekonstruisan krov i da li je krečeno levo krilo, a potvrdu radova, do objave teksta, nismo dobili ni iz Kliničko-bolničkog centra. Vlada Srbije je još 2018. godine najavila da će izdvojiti novac za izgradnju nove bolnice u Gračanici, ali ti radovi do danas nisu počeli. Lokacija 2: Studentski centar u Severnoj MitroviciKompanija "Rad 028" je u julu 2025. osvojila tri tendera u jednom danu, vredna oko 250 hiljada evra. Sva tri ugovora dodelio im je Studentski centar "Priština" u Severnoj Mitrovici, za radove na njihovim objektima - od krečenja, gletovanja i izrade fasade, do zamene krova, oluka i prozora. Na portalu javnih nabavki, kojeg je analizirao RSE, tvrdi se da se da su ovi ugovori "izvršeni" u oktobru i novembru 2025 - odnosno, da su radovi gotovi. RSE, međutim, na terenu nije mogao da utvrdi šta je urađeno. Na ta pitanja ne odgovara ni Studentski centar, koji funkcioniše u obrazovnom sistemu Srbije. Centar ima studentske domove, menzu, polikliniku i druge sadržaje namenjene studentima. Njegovi korisnici su studenti Univerziteta u Prištini, izmeštenog u Severnu Mitrovicu nakon 1999. A preko puta Studentskog centra u tom gradu, nalazi se i nedovršena zgrada Univerziteta. Novac za nju je izdvojila Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije. Ali, jula 2023, kosovske vlasti obustavljaju radove, uz obrazloženje da ne postoje dozvole za gradnju. I ovu zgradu je gradila firma Radula Stevića. RSE je pitao Ministarstvo lokalne samouprave na Kosovu imaju li saznanja o projektima koje plaćaju i realizuju srpski organi. Odgovor do objave teksta nije stigao. Bez odgovora je ostalo i pitanje da li kontrolišu te radove i da li su, nakon optužnice protiv Stevića, stopirani svi projekti njegove firme u srpskim sredinama na Kosovu. Lokacija 3: Škola u ZvečanuDeo krova i renoviranje toaleta osnovne škole u Zvečanu koštali su oko 40 hiljada evra. U bazi javnih nabavki, ovaj se posao ne vodi kao završen. Prema ugovoru, zaključenom u decembru 2025, rok za završetak radova je godinu dana. RSE, međutim, na terenu nije zatekao nikakve radove ili tablu sa informacijama da se ovaj posao sprovodi. Lokacija 4: Crkva u ŽerovniciU Žerovnici, nadomak Zvečana, firmi "Rad 028" su u januaru 2026. povereni radovi na seoskoj crkvi. Ugovoreno je da "Rad 028" dobije 120 hiljada evra za sanaciju i dogradnju crkve, kapele i pomoćnog objekta. Posao im je dodelio Privremeni organ Zvečana, sa rokom za završetak radova od godinu dana. RSE, međutim, na terenu nije mogao da ustanovi da li je i šta do sada rađeno – odnosno, da li su radovi uopšte počeli. Objekat preko puta crkve je nedavno obnovljen ili dograđen, ali nema potvrde da su to radovi iz ugovora. Da li je i šta rađeno, ali i ko izvodi radove, RSE je pitao Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) na Kosovu. Do objave teksta, odgovor nije stigao. Eparhija raško-prizrenska SPC tako nije odgovorila ni da li su upoznati sa činjenicom da je za radove na verskim objektima u njihovoj nadležnosti zadužena firma koja je na Kosovu optužena za pranje novca. Jer crkva u Žerovnici nije jedina gde bi trebalo da se pojave mašine i radnici "Rada 028". Poverena im je i rekonstrukcija objekta u porti crkve u Banovom Dolu kod Zvečana, vredna oko 60 hiljada evra, kao i izgradnja etno sela u blizini manastira "Draganac" kod Gnjilana, na istoku Kosova. Predviđeno je da Stevićeva firma za radove u etno selu dobije više od 1,2 miliona evra. Ugovor je sklopljen u junu 2025, sa trajanjem od godinu dana, ali se i dalje ne vodi kao završen. Lokacija 5: Hladnjača u GračaniciU aprilu 2025. godine, firma Radula Stevića dobija ugovor vredan oko 280 hiljada evra – da, u roku od šest meseci, izgradi protivpožarne saobraćajnice i nadstrešnicu za mašine oko hladnjače u Badovcu, kod Gračanice. Posao im dodeljuje Privremeni organ Prištine. Još dva tendera u prvoj polovini 2025, vredna oko 300 hiljada evra, predviđala su još radova oko hladnjače, poput izgradnje trafostanice i rezervoara za stajsko đubrivo. Hladnjača i drugi objekti se nalaze na imanju u vlasništvu Eparhije raško-prizrenske. Na tom posedu, manastir Gračanica upravlja ekonomijom u čijem su sastavu farme goveda i živine, objekti za preradu mleka, mesa, voća i povrća. Farma živine pak, prema saznanjima RSE, još uvek nije funkcionalna. Na terenu se vidi i da put iznad glavnog dela ekonomije, koji vodi ka hladnjači i farmi živine, ne postoji. A tri ugovora, kojima bi trebalo da budu izgrađeni put i nadstrešnica, ne vode se kao završeni, iako je rok istekao. Lokacija 6: Putevi u BadovcuZa obnovu makadamskog puta u Badovcu, "Rad 028" je novembra prošle godine dobio oko 187 hiljada evra. Ugovor je potpisan na tri meseca, a posao se i dalje ne vodi kao sproveden. Dragan iz Badovca je za RSE rekao da on "ne zna" za tu investiciju, a da su nedavno asfaltirane dve ulice, duge svega oko 200 metara. Ne zna ko ih je asfaltirao. "Rađena je i vodovodna mreža, ali ni to nisu dovršili", kaže on. Da li su upoznati sa ugovorima firme "Rad 028" u Gračanici i okolini, RSE je pitao rukovodstvo te opštine. Do objave teksta odgovor nije stigao. Ko je Radule Stević?Stević je svoje firme registrovao i u kosovskom i u srpskom sistemu. Putem tendera je godinama dobijao unosne ugovore milionskih vrednosti – i iz Beograda i iz Prištine. Dok je Kosovo prestalo da mu dodeljuje poslove nakon američkih sankcija, tenderi iz Srbije su se nastavili. Kosovska optužnica navodi da je Stević, putem svojih firmi, pomagao Milanu Radoičiću da "prihode stečene kriminalnim aktivnostima pretvori u imovinu" i da "prikrije njihovo poreklo". Za pranje novca, koje se Steviću stavlja na teret, na Kosovu je zaprećena kazna do deset godina zatvora. Optužnicom su obuhvaćene i Stevićeve firme na Kosovu i u Srbiji. Navodi se da je o poslovanju Stevićevih firmi odlučivao Milan Radoičić, koji je pranjem novca dobio veliku moć i kontrolisao sever Kosova kroz kriminalne aktivnosti. A Radoičić, koji je po sopstvenom priznanju organizovao napad na kosovsku policiju u selu Banjska u septembru 2023, na Kosovu se tereti za terorizam i teška dela protiv ustavnog poretka. Odnosno, da je "šef terorističke grupe" koja je pokušala da sever Kosova, naseljen srpskom većinom, nasilno i pod teškim naoružanjem pripoji Srbiji. U napadu u Banjskoj je ubijen jedan kosovski policajac, a potom su u razmeni vatre ubijena i trojica napadača srpske nacionalnosti. Na Kosovu je 24. aprila stigla i prva presuda za Banjsku – dvojica optuženih su dobili doživotni zatvor, a jedan je dobio kaznu od 30 godina zatvora. Više od 40 ostalih optuženih nisu dostupni kosovskom pravosuđu. Srpske vlasti tu presudu i optužnicu ignorišu, a na međunarodne sankcije protiv Radoičića, Veselinovića i njihovih saradnika se ne obaziru. Radoičić je u Srbiji, gde ima zabranu napuštanja zemlje, a optužnica beogradskog tužilaštva za Banjsku, iako najavljivana, još nije podignuta.

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je zašto se pogoršavaju odnosi između Srbije i Rusije. Sagovornice su bile dve članice Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji - Jelica Minić i Branka Latinović. Bilo je reči o tome da li su odnosi počeli da se pogoršavaju nakon što je maja prošle godine Spoljna obaveštajna služba Ruske federacije optužila Srbiju da isporučuje oružje Ukrajini ili rusko nezadovoljstvo politikom Beograda datira od ranije, zašto je najoštrija u kritici bila Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva inostranih poslova koja nije štedela ni samog Vučića, kao i o tome zašto je Rusija i pored svih kritika učinila uslugu Vučiću, pa je Ruska služba bezbednosti na njegov poziv potvrdila da na velikom protestu 15. marta prošle godine policija nije protiv demonstranata upotrebila zvučni top. Razgovaralo se i tome da li je Milorad Dodik mnogo bliži ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, nego Aleksandar Vučić, kako predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sve više kritički govori o Rusiji, dok je veliki saveznik Moskve Aleksandar Vulin nestao sa političke scene, kako Rusija kinji Srbiju odbijanjem Gasproma da svoj većinski udeo u NIS-u proda Srbiji, kao i o tome da li je Moskva sve manje spremna da toleriše Vučićevo balansiranje između Rusije i Evropske unije koja je sada za Moskvu neprijatelj broj jedan. Omer Karabeg: Kada su odnosi između Moskve i Beograda krenuli da se znatno pogoršavaju? Da li je to počelo nakon što je krajem maja prošle godine Spoljna obaveštajna služba Ruske federacije optužila Srbiju da preko posredničkih država isporučuje oružje Ukrajini? Jelica Minić: Moglo bi se tako reći mada su malo diskretnije poruke tog sadržaja slate i ranije, ali srpska strana očigledno nije reagovala. Prošle godine Rusija je reagovala vrlo direktno i vrlo oštro. Reagovali su ne samo ljudi iz obaveštajne službe, nego i političke ličnosti i to veoma grubim i uvredljivim formulacijama. Posebno se isticala Marija Zaharova, direktorka Odeljenja za informisanje i štampu Ministarstva inostranih poslova Rusije, ali bilo je drugih koji su osuđivali Srbiju da zabija nož u leđa ruskoj braći. Branka Latinović: To je pre svega rezultat nepoverenja između dve strane, pre svega Moskve prema predsedniku Vučiću. Zahlađenje je počelo nakon agresije Rusije na Ukrajinu i nakon što je Srbija glasala za rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kojima se osuđuje agresija na Ukrajinu. Rusija je posebno oštro reagovala kada je Srbija prošle godine glasala za takvu rezoluciju, čak je i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov javno izrazio negodovanje. Pritisak je bio veliki pa je, nakon što je Vučić izjavio da je to bila greška, Srbija promenila svoj glas od "za" u "uzdržano". Zaharova i DuginOmer Karabeg: U kritici Vučića najoštrija je Marija Zaharova dok njen šef Sergej Lavrov daje mnogo umerenije izjave o odnosima dve zemlje. Kakvu težinu imaju njene kritike? Jelica Minić: Naravno da izjave ministra inostranih poslova formalno imaju veću težinu, ali Zaharova ima vrlo značajnu poziciju u Ministarstvu inostranih poslova i ona već duže vremena šalje poruke kojima izražava sumnjičavost i nepoverenje prema Srbiji, posebno prema predsedniku Vučiću. Vrhunac njenih reakcija bio je kada su u javnosti isplivale informacije o isporukama oružja Ukrajini mada se o tome znalo već duže vreme. Srbija se tada obavezala da će to zaustaviti. Predsednik Vučić je obećao da Srbija više nikome neće da isporučuje oružje. A onda je maja ove godine dao objašnjenje da Srbija iz ekonomskih razloga ne može da prekine izvoz municije, ali da to ne radi direktno, nego preko posrednika kao što su SAD, Španija i Češka. Omer Karabeg: Najoštrija kritika Vučića došla je od Aleksandra Dugina, istaknutog ideologa bliskog Kremlju. On je jula prošle godine u jeku studentskih protesta rekao je da je Vučić gotov i da svi Srbi žele da on ode. Ima li Dugin uticaja na zvaničnu politiku Rusije? Branka Latinović: Ima, to nije sporno. Dugin se smatra jednim od vrlo značajnih ideologa s kojim rusko rukovodstvo i sam Putin imaju vrlo dobre odnose. Neki smatraju da ima značajan uticaj i na Putina. Što se tiče njegovog oštrog napada na predsednika Vučića, mislim to je to podela uloga, kao što je to slučaj sa oštrim izjavama Marije Zaharove i umerenim Sergeja Lavrova. Dugin u stvari šalje poruku da je poverenje već duže vreme narušeno, da se nepoverenje posebno povećalo nakon ruske agresije na Ukrajinu 2022. i da Rusija sve manje može računati na Vučića. Ali to pre svega treba shvatiti kao opomenu jer ne treba zaboraviti da je Rusija u jednom trenutku studentski pokret nazvala obojenom revolucijom. Rekla bih da odnosi između Rusije i Srbije idu cik-cak linijom, ali Rusiji je jako stalo da održi svoje poluge uticaja na Balkanu, a to jedino može preko Srbije. Nakon što je (mađarski premijer Viktor) Orban izgubio vlast, Beograd je glavna poluga za delovanje Rusije na Balkanu. Jelica Minić: Rusi nikada ne nastupaju asinhrono, uvek je reč o podeli uloga što je uostalom karakteristično i za komunikaciju koju Srbija ima sa Rusijom. Očigledno je da je Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije, sada dobila ulogu da deluje oštro prema Rusiji. Ona je nedavno izjavila da odnose između Srbije i Rusije ne bi nazvala bratskim. Rekla je da Srbija nema veliku trgovinsku razmenu sa Rusijom, da, recimo, ima veću trgovinsku razmenu sa Bosnom i Hercegovinom, nego sa Rusijom. Relativizuju se saradnja sa Rusijom na svim mogućim nivoima, bilo da je reč o slobodnoj trgovini, kulturnim i religijskim vezama. Sve je to dosada bilo u paketu, a sada se izvlači jedna po jedna stvar i ta građevina se kruni. Omer Karabeg: Da li to znači da je sada u nemilosti Aleksandar Vulin koji ima otvorena vrata u Moskvi i koji se tamo sastajao sa moćnim ljudima kao što su bivši i sadašnji sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaj Petrašev i Sergej Šojgu? Branka Latinović: On je nestao sa političke scene. Nema onih njegovih učestalih antizapadnih izjava. Možda su to neki privatni razlozi, a možda se povukao jer ga Rusi planiraju za neku drugu ulogu kada procene da za to dođe vreme. A možda je neko sa Zapada sugerisao Vučiću da nije dobro da ima Vulina sa takvom antizapadnom i antievropskom retorikom ako Srbija želi da napreduje prema Evropskoj uniji. UslugaOmer Karabeg: I pored svih kritika Moskva je prošlog proleća nakon velikog protesta 15. marta učinila Vučiću veliku uslugu. Ruska služba bezbednosti je potvrdila da na tom skupu policija nije upotrebila zvučni top protiv učesnika protesta. Vučić se na to saopštenje poziva i danas kada je vlast aktivirala aferu zvučni top s ciljem da za nju optuži studente. Zašto je Moskva tada izašla u susret Vučiću? Jelica Minić: Imala je svoju računicu. Rusija na mnogo načina drži srpsku vlast u šaci, posebno predsednika Vučića. Saopštenje Ruske službe bezbednosti bilo je vrlo kratko. Rečeno je da oni potvrđuju da protiv demonstranata nije upotrebljen LRAD, Long Range Acoustic Device. Ali to ne znači da nije korišćen neki drugi uređaj. Oni, dakle, nisu rekli da uopšte nije korišćen zvučni top, nego samo da nije korišćen LRAD što policija priznaje da poseduje, ali mi ne znamo šta ona još ima. Tako da je ta njihova potvrda i usluga prilično problematična. S druge strane, Vučić je pustio Spoljnu obaveštajnu službu Rusije da se instalira u Srbiji. Pored toga, u Srbiji je trenutno masa Rusa koji su pobegli od rata. Mi ne znamo koliko tu ima raznih obaveštajaca. Mi uopšte nemamo predstavu o razmerama kontrole i uticaja Rusije u Srbiji preko raznih mehanizama od kojih su neki naizgled potpuno benigni. Dodik, Vučić, PutinOmer Karabeg: Da li Milorad Dodik ima mnogo bolje veze sa ruskim predsednikom Putinom, nego Aleksandar Vučić? Putin mnogo češće prima Dodika, nego Vučića. Da li Moskva u Dodiku vidi lojalnog saveznika za razliku od Vučića? Branka Latinović: Moskva ima pragmatski odnos sa Banjalukom, odnosno sa Miloradom Dodikom. Dodik igra na dve stolice. On je učinio maksimum da se oslobodi američkih sankcija, a istovremeno održava dobre odnose sa Moskvom. Dodik treba Moskvi jer ona ostvaruje uticaj u Bosni i Hercegovini preko Dejtonskog sporazuma koji je potpisala kao svedok. Ona je to vešto iskoristila da ojača svoj uticaj preko Drine. Dodik je naizgled više blizak Putinu, ali Vučić za Putina ima mnogo veći značaj. Jelica Minić: Dodik je svaki čas u Rusiji. On tako utvrđuje svoju poziciju u Bosni i Hercegovini, a preko veze sa Moskvom stabilizuje svoje odnose sa Vučićem. On je istovremeno i Vučićev glasnogovornik, prenosi njegove poruke Moskvi. Rekla bih da Dodik ima ulogu neke vrste poštara koji pritom ima i svojih političkih i ličnih interesa. Ali to u jednom trenutku može da mu se obije o glavu. Sve zavisi od toga u kom pravcu će se razvijati odnosi Srbije sa Rusijom, odnosno koliko će se Beograd okrenuti prema Zapadu. Srbija je čvrsto verovala da će Rusija biti veliki pobednik u ratu u Ukrajini, da je to neupitno i da će onda i ona moći da realizuje neke svoje interese. Međutim, kako rat ide dalje to je sve manje izgledno i otuda skretanje srpske politike. Omer Karabeg: Ne bi godilo Vučićevoj sujeti da je Dodik bliži Putinu, nego on. Jelica Minić: Ne mislim da je Vučić uveren da je Dodik bliži Putinu nego on. Tu ima i dilova, i dogovora, i svega ostalog. Omer Karabeg: Kako se pogoršanje odnosa sa Rusijom odražava na Vučićevo biračko telo koje je uglavnom prorusko? Kako ti ljudi reaguje na izjave Ane Brnabić o Rusiji? Ruska igra oko NIS-aBranka Latinović: Mislim da je broj ljudi u Srbiji koji su proruski orijentisani iznenađujuće veliki i to nije od juče. Neverovatno je da sve ovo što se dešava sa NIS-om ne utiče da se ti ljudi osveste i da prestanu da gledaju Rusiju kao idola. Javnost nikako da se probudi. Kad je reč o odnosu Putina prema Beogradu, pade mi na pamet jedan detalj. Ruski predsednik je četiri puta posetio Srbiju, a nikad nije noćio u Beogradu. On se je uvek u kasnim satima vraćao Moskvu, a čini mi se da je nakon one posete, kada je prisustvovao vojnoj paradi u Beogradu, odleteo u Sloveniju i tamo prenoćio. Mislim da se takvim protokolom šalje nekakav signal. Veliki problem predstavljaju proruski mediji koji su snažno prisutni u Srbiji. Rusija izdvaja značajne sume za njihovo finansiranje - i ne samo za medije, nego i za ukupnu propagandu. Vlast bi morala da to jednom preseče i povuče odlučan potez. Mislim da je propuštena prilika da se to učini kada je Gasprom odbio da svoj većinski paket akcija u NIS-u proda Srbiji kako je predviđeno sporazumom. To se prilično stidljivo prećutalo. Jelica Minić: Kad je reč o NIS-u, mislim da Rusija kinji Srbiju i drži je u neizvesnosti oko pitanja koje je bitno za bezbednost zemlje. Jer posle vojne najvažnija je energetska bezbednost, a mi smo potpuno zavisni od ruske nafte. Vidim da sada u javnosti počinju neke reakcije. Međutim, teško je promeniti prorusko raspoloženje kada vlast godinama vrši propagandu protiv Evropske unije i stvara mit o Rusiji. Ispada da je Evropska unija godinama davala novac Srbiji da vrši propagandu protiv Evropske unije, a u korist Rusije. Ako je suditi po obraćanju predsednika Vučića Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Donaldu Trumpu koje je bilo toliko servilno da je izazivalo nelagodu, onda je očigledno da u ključnim političkim krugovima u Srbiji dolazi do pomeranja. Ali da bi došlo to promene i u svesti ljudi bila bi potrebna ozbiljna kampanja kao što je to bio slučaj sa uvođenjem bezviznog režima kad je 75 posto građana Srbije bilo za Evropsku uniju. Ako je to bilo moguće tada, moguće je i sada. Ni NATO, ni EUOmer Karabeg: U zaključku, da li pogoršanje odnosa znači da je Moskva sve manje spremna da toleriše Vučićevo balansiranje između Istoka i Zapada, posebno između Rusije i Evropske unije koja je sada za Rusiju neprijatelj broj jedan? Branka Latinović: To nije sporno. Mislim da Rusija ne gleda dobronamerno na saradnju Srbije sa Briselom i uopšte na približavanje Srbije Evropskoj uniji mada su do početka rata u Ukrajini zvaničnici Rusije izjavljivali da Srbija ne može u NATO, ali može u Evropsku uniju. Sada se to promenilo. Sada ne možemo ni u Evropsku uniju. Rusija se više ne ustručava da svojim javnim izjavama otežava put Srbije ka Evropskoj uniji. Jelica Minić: Tačno je da je Moskva sve manje spremna da toleriše Vučićevo balansiranje između Rusije i Evropske unije. Srbija nije ključna preokupacija ruske politike, ali nije im ni beznačajna jer jedino preko nje mogu da ostvaruju svoje interese regionu. Napetost u regionu, a Srbija ima loše odnose sa takoreći svim susedima, svakako je u interesu Rusije. Bilo kakvi incidenti u regionu mogli bi Rusima stvoriti prostor za delovanje i ozbiljno uticati i na bezbednost Evropske unije.

Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina, kao izaslanik Vlade Srbije, prisustvovao je ceremoniji oproštaja od vrhovnog lidera Islamske Republike Iran, ajatolaha Alija Hamneija, saopšteno je na zvaničnom ministrovom Instagram nalogu. Navedeno je da se ministar Bratina upisao u knjigu žalosti i u ime Vlade i naroda Srbije izjavio saučešće narodu Irana. Na sajtu iranskog Ministartva tehnologije, inovacija i međunarodnih poslova navodi se da je Bratina stigao u Teheran 3. jula i da ga je na aerodormu dočelao zamenik ministra Mohammad Hafez Hakami. U Iranu je 4. jula počela višednevna sahrana vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hameneija, koji je poginuo prvog dana američko-izraelskog rata protiv Irana, 28. februara. Opoziciona Stranka slobode i pravde upitala je da li je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obavestio američku administraciju da šalje ministra u Teheran. "Nakon ovoga jasno jeda nema ništa od koordiniranja i usaglašavanja spoljne politike sa EU, bez obzira što je to jedan od ključnih uslova za 'odmrzavanje' evropskih integracija" poručeno je. Zvanični Beograd održavao je prijateljske odnose sa Iranom prethodnih godina uprkos tome što je ta zemlja bila pod međuanarodnim sankcijama zbog nuklearnih aktivnosti i kršenja ljudskih prava.

Srbija nastavlja da se oprema kineskim naoružanjem. Nabavku dodatnih supersoničnih balističkih raketa, kao i kupovinu novih vazduhoplova, najavio je predsednik Srbije. Prema međunarodno dostupnim registrima naoružanja, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja poseduje rakete CM-400, a Peking je najveći vojni snabdevač Beograda. Evropska unija i Sjedinjene Države više puta su upozoravale na opasnosti produbljivanja vojne saradnje sa Kinom, imajući u vidu da je Srbija kandidatkinja za članstvo u EU. (Snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)

Devedesete se na prostoru bivše Jugoslavije se gotovo neizostavno spominju u kontekstu rata. Izložba "Devedesete, lično" zagrebala je iza druge strane medalje. Više od trideset ličnosti iz regiona – pisci, novinari, muzičari i drugi – vratili su se u devedesete prošlog veka i podelili deo svoje privatnosti i jedno upečatljivo sećanje na taj period.

Zašto je bilo teško snimiti zvuk sredstva upotrebljenog tokom demonstracija održanih u centru Beograda 15. marta 2025. godine? Lorenc (Lawrence) Abu Hamdan, ekspert za pitanje zvuka angažovan pri nevladinoj organizaciji Earshot iz Velike Britanije, objašnjava da je odgovor u načinu rasprostiranja zvuka u kratkoj jedinici vremena. "Reč je o zvuku koji je kod tog oružja izrazito usmeren. Ono koristi poništavanje faze kako bi fokusiralo snop zvuka u veoma usko područje. To znači da, ako se nalazite samo 12 stepeni van ose tog zvučnog snopa, nivo zvuka koji ćete čuti biće oko 20 decibela niži od onoga u samom centru dejstva. Ako ste 18 stepeni van ose, razlika će biti oko 35 decibela. Tada bi nivo zvuka bio oko 60 decibela, otprilike kao normalan razgovor ili kao jačina mog glasa u ovoj prostoriji, iako ste udaljeni svega 18 stepeni od ose", kaže Abu Hamdan u razgovoru za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE). Kako je Tužilaštvo aktuelizovalo 'zvučni top'?Pitanje upotrebe "zvučnog topa", kako je u javnosti označeno oružje od čijeg efekta su se demonstranti koji su odavali poštu žrtvama tragedije pri rušenju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, iznenada razbežali na dve strane Ulice Kralja Milana u centru Beograda, aktuelizovano je nakon nedavnog saopštenja Tužilaštva. Sa te adrese navode da su u pretresu Filozofskog fakulteta u Beogradu, pronađeni zapisnici sa sastanaka studenata na kojem je tema bio "zvučni top". Zbog toga se proverava da li je incident bio simulacija. Hamdan, pak, ostaje na stanovištu da je stampedo bio posledica upotrebe zvučnog oružja LARD, koje Srbija jeste uvezla iz SAD, ali kako su nakon incidenta saopštili policijski zvaničnici, nikada ga nije koristila. Podvlači da bi srpsko Tužilaštvo trebalo da uzme u obzir svedočenja koja je sa drugim ekspertima Earshot-a analizirao, i dalje pojašnjava zbog čega audio u ovom slučaju nije bilo lako zabeležiti: "Zbog te izrazite usmerenosti verujemo da većina video-snimaka, koji su nastali sa spoljne strane mase, zapravo nije zabeležila zvuk u trenutku kada je pogodio ljude. Zamislite da se dejstvo dogodi u veoma kratkom trenutku. Čim se to desi, odmah nastaje snažna buka mase koja reaguje, ljudi se naglo razmiču u stranu, a kamere se takođe brzo pomeraju. Ako su u tom trenutku bile samo 12 ili 18 stepeni van ose, vrlo brzo će završiti 30 ili 40 stepeni van nje, uz ogromnu buku gomile. Štaviše, s obzirom na način na koji ovo oružje funkcioniše, smatramo da je verovatnije da je reč o sistemu LRAD. Zapravo, činjenica da se zvuk ne nalazi na snimcima u skladu je sa poznatim načinom rada LRAD-a. Drugim rečima, ako pogledate kako se to oružje ponaša i kako se zvuk prostire, odsustvo zvuka na uređajima za snimanje može predstavljati pokazatelj, a ne argument protiv, upotrebe visoko usmerenog akustičnog oružja." Šta su govorili svedoci?RSE: Earshot je analizirao oko 3.000 sakupljenih izjava očevidaca incidenta. Šta se moglo zaključiti? Lorenc: Ovo je jedan od najvećih istorijski gledano najdokumentovanijih događaja ove vrste. Dakle, to bi značilo nešto poput, recimo, Krakatoe. Erupcija Krakatoe bila je toliko snažna da se čula širom sveta (eksplozija vulkana u Jugoistočnoj Aziji iz 1883. godine, prim.red.). Ovde je, naravno, reč o mnogo lokalnijem događaju, ali imamo veliki broj veoma doslednih svedočenja ljudi koji su ga čuli. Prikupili smo više od 3.000 pisanih izjava, a sa 15 osoba obavili smo detaljne intervjue. Ti ljudi bili su raspoređeni širom područja protesta i vodili smo računa da uzorak bude što raznovrsniji. Zato smatram da je krajnje malo verovatno, zaista krajnje malo verovatno, da je ovo moglo biti inscenirano. RSE: Možemo li da pronađemo zajedničku nit u svim tim svedočenjima? Lorenc: Svakako. Mislim da velika većina, više od 60%, opisuje zvuk sa izuzetnom doslednošću. Opisuju ga kao zvuk nalik mašini ili vozilu koji se približava veoma velikom brzinom. Gotovo svi ljudi koje smo intervjuisali potvrđuju pravac iz kog je zvuk dolazio, iako su se nalazili na različitim mestima. Više od 60% ispitanika nije moglo precizno da opiše zvuk. Kažu da nikada ranije nisu čuli nešto slično, pa koriste dva ili tri poznata zvuka kako bi dočarali kakav je taj zvuk bio. Sve to nam govori da je reč o veoma jedinstvenom zvučnom događaju, odnosno zvučnom iskustvu. Velika većina, tačnije 72%, što odgovara približno 2.335 izjava, ne opisuje samo slušno već i fizičko iskustvo. Taj fizički osećaj, kako ga opisuju, dolazio je iz njihove unutrašnjosti. Osećali su ga u grudima, glavi – nije bio nešto što prolazi pored njih ili oko njih, kao što se od zvuka inače očekuje, već nešto što na neki način remeti organizam iznutra. Upravo to nalazimo kada ljudi opisuju zvukove visoko usmerenog akustičnog oružja. Poređenja sa sličnim događajimaRSE: Na osnovu vaše dokumentacije, možemo li ovaj incident da uporedimo sa nekim sličnim dokumentovanim slučajem? Ako možemo, kakvi su to bili incidenti? Lorenc: Reč je o novoj vrsti oružja koja se, očigledno, u mnogim slučajevima i na mnogim mestima koristi prvi put. Ranije smo viđali upotrebu manjih zvučnih oružja. Imamo dokumentaciju o njihovoj upotrebi u Fergusonu, u američkoj saveznoj državi Misuri, kao i u Francuskoj. Međutim, za ove veće sisteme, poput modela 450XL koji poseduje srpska vlada, nemamo sličan dokumentovan slučaj. Upravo zato želimo da radimo na ovome. Kada se nova vrsta oružja upotrebi protiv stanovništva, važno je da se njegova upotreba dokumentuje što detaljnije, kako bismo znali šta možemo očekivati u budućnosti. Šta bi Tužilaštvo moglo da uzme u obzir?RSE: Ako biste bili pozvani u srpsko tužilaštvo da govorite o svemu što se dogodilo u martu 2025. godine, šta biste im predočili? Lorenc: Dao bih im kompletan izveštaj od 21 stranice i stojimo iza svega što je u njemu napisano. On se zasniva na 15 detaljnih intervjua koje smo sproveli, kao i na objedinjavanju i analizi 3.244 pisane izjave. Sadrži detaljnu analizu zašto se taj zvuk ne čuje na snimcima, kao i analizu načina na koji se dejstvo tog oružja širi kroz masu ljudi, što osporava komentare i zaključke iz izveštaja Ruskog FSB-a o istom incidentu (Ruska Federalna služba bezbednosti je navela da "zvučno oružje" nije korišćeno, prim.red). Posebno bih im skrenuo pažnju da ne slede liniju argumentacije kojom se svedoci pokušavaju diskreditovati tvrdnjama da ih je uznemirio neki drugi zvuk, poput vatrometa, kako se navodi u izveštaju FSB-a, ili drona ili aviona, pa da je to izazvalo masovno razdvajanje okupljenih. Ono što smo mi videli jeste da su, upravo zbog petnaestominutne tišine i činjenice da su ljudi bili izuzetno usredsređeni na tu tišinu – jer je ona predstavljala smislen čin kolektivnog izražavanja – bili veoma svesni svih zvukova oko sebe. Mogli su da prave izuzetno preciznu razliku, mnogo precizniju nego što to obično činimo u svakodnevnom životu, između sasvim tihih zvukova, poput obaveštenja na telefonu ili pucanja kokica, i jačih zvukova poput aviona, dronova, vatrometa ili komešanja unutar mase. Lako su razlikovali te zvukove od zvuka zvučnog napada. To imamo veoma dobro dokumentovano. Posebno bih ih uputio na taj deo, imajući u vidu njihovu tvrdnju da je sve bilo inscenirano. "Uvid" pogledajte na YouTube kanalu Radija Slobodna Evropa.

Opozicioni Pokret slobodnih građana (PSG) zatražio je od policije i tužilaštva da bez odlaganja utvrde ko stoji iza izrade i lepljenja plakata u Kruševcu, gradu u centralnoj Srbiji, kojima se građani pozivaju da ne kupuju kod Albanaca. U saopštenju PSG-a je ocenjeno da je posebno opasno što je plakat zalepljen ispred pekare čiji je vlasnik Albanac, navodeći da se time "konkretni ljudi izlažu pritisku, progonu i mogućem nasilju." RSE se obratio za informacije Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije i tužilaštvu u Kruševcu, koji nisu bili dostupni da odmah odgovore. Na plakatu se, prema saopštenju PSG-a, poručuje građanima da se sete Gazimestana i da ne kupuju kod Albanaca, pri čemu se Albanci nazivaju pogrdnim imenom "Šiptari". "Ovakva poruka nije politički stav niti protest, već otvoreno targetiranje ljudi isključivo zbog njihove nacionalne pripadnosti i pokušaj da se mržnja sa društvenih mreža preseli na ulice", ocenio je PSG. U saopštenju je navedeno da za bilo koje krivično delo odgovara pojedinac, a ne čitav narod i da politika "recipročnih mera" prema Albancima koji žive i rade u Srbiji mora biti javno odbačena i zaustavljena. Stranka je zahtevala od policije i tužilaštva da bez odlaganja utvrde ko stoji iza izrade i lepljenja plakata i ispitaju postojanje odgovornosti za izazivanje nacionalne mržnje i netrpeljivosti. "Pokret slobodnih građana neće ćutati na pokušaje da se naši sugrađani albanske nacionalnosti pretvore u mete zbog političkih sukoba, ratne propagande i nacionalističkog revanšizma", navedeno je. Policija Kosova je 28. juna tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu privela 37 osoba, a pred sudom je procesuirano njih 36, uglavnom iz Srbije i zemalja regiona. Mera deportacije i zabrana ulaska na Kosovo na tri godine, uz novčane kazne izrečena im je zbog uzvikivanja "Kosovo je Srbija" uz podignuta tri prsta, što se, kako je navedeno u odluci Osnovnog suda u Prištini, smatra nacionalističkim porukama. U međuvremenu su se u javnosti pojavile tvrdnje da su privedeni tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu bili navodno "psihički i fizički" maltretirani od strane policajaca. Radio Slobodna Evropa nije uspeo nezavisno da potvrdi ove tvrdnje, a iz Inspektorata policije Kosova su rekli da će ih proveriti po službenoj dužnosti, iako nisu dobili nijednu prijavu o dešavanjima na Gazimestanu.

Na zabranu ulaska u Crnu Goru vlasniku provladajućeg srpskog tabloida, takođe i novinara bliskog predsedniku Aleksandru Vučiću, vlast u Srbiji je odgovorila istom merom prema popularnom crnogorskom talk show novinaru. Iz ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Crne Gore nisu obrazložili svoje odluke, niti odgovorili na upite Radija Slobodna Evropa (RSE). Ali, da se radi o zvaničnim odlukama jasno je iz toga što su ih komentarisali vodeći ljudi dve države, Vučić u Srbiji, i premijer Milojko Spajić u Crnoj Gori. Kakvo objašnjenje je dato proteranom Komneniću?Da mu je ubuduće zabranjen ulazak u Srbiju, Petru Komneniću je, kako je rekao za Vijesti, nezvanično saopšteno u trenutku napuštanja zemlje, nakon što je nekoliko dana pre toga nesmetano u nju ušao. Komnenić je rekao da je na granici zadržan sat vremena, da je pretres obavljen na primeren način i da nema primedbe na postupanje graničnih policajaca. Komnenić vidi ovu zabranu kao recipročnu meru. To je 26. juna najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon što je potvrdio da je vlasniku i glavnom uredniku televizije Informer Draganu Vučićeviću zabranjen ulazak u Crnu Goru. Vučić je ocenio da predstavnici Crne Gore "godinama vode hajku i harangu protiv Srbije i njenog državnog rukovodstva", a na pitanje kako će izabrati kome će biti uvedene recipročne mere, Vučić je rekao će to biti uvedeno "mnogima koji su se bavili hibridnim ratovanjem protiv Srbije", a onda vikendima "obilazili svoje stanove u Beogradu na vodi". Draganu J. Vučićeviću je ulaz u Crnu Goru zabranjen 26. juna, prenele su Vijesti, pozivajući se na izvor iz crnogorske policije. Kako se stiglo dovde?Do toga dolazi u periodu pojačanih tenzija između Srbije i Crne Gore koje su eskalirale uoči samita Evropska Unija - Zapadni Balkan u Tivtu, kada je 3. jula oko 90 muškaraca iz Srbije deportovano iz Crne Gore zbog sumnje da predstavljaju "rizik po bezbednost". Radi se o muškarcima koje je Aleksandar Vučić opisao kao aktiviste koji su došli da ga podrže, dok je RSE među njima identifikovao njegove pristalice i one koji su optuženi za napade na demonstrante u Srbiji. Dragan Vučićević je tog dana na televiziji Informer crnogorske institucije nazivao "antisrpskim" i "ustaškim" te ih optužio za direktno ugrožavanje života Aleksandra Vučića. Emitovanje programa te televizije je Regulatorno telo za medije u Crnoj Gori krajem maja ograničilo na šest meseci, uz obrazloženje da je sadržaj na Informeru kontinuirano vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore. Komentarišući zabranu ulaska u Crnu Goru, urednik Informera Dragan Vučićević negirao je da je izrekao bilo kakve uvrede i podsetio da je njegova televizija zabranjena u toj zemlji. "Šta ćete mi zabranjivati ulazak u Crnu Goru, a ja tamo nisam ni hteo da idem, niti ću da idem", rekao je Vučićević, a preneo Informer. "Ono što je tragično je da se ovom odlukom ono što radim maltene poistovjećuje s bestijalnim kampanjama beogradskog tabloida", rekao je Petar Komnenić Vijestima. Milojko Spajić, premijer Crne Gore, povodom izjednačavanja ova dva slučaja ocenio je da se ne može govoriti o recipričnoj meri "niti u istu ravan stavljati novinarski pristup gospodina Komnenića i gospodina Vučićevića". Dodao je da Vučićević "svojim javnim nastupima i sadržajem koji plasira kontinuirano vrijeđa Crnu Goru, njene građane i državne funkcionere". Ko donosi odluke o zabrani ulaska u Crnu Goru i Srbiju?Ministarstva unutrašnjih poslova ove dve države nisu obrazložile odluke o zabrani ulaska. Prema Zakonu o strancima Crne Gore, ulazak u zemlju može biti zabranjen strancu iz razloga nacionalne ili unutrašnje bezbjdnosti, javnog zdravlja ili ukoliko mu je već izrečena mera proterivanja ili zabrane ulaska. O zabrani odlučuje policija, a žalba Ministarstvu unutrašnjih poslova ne odlaže njeno izvršenje. U Srbiji, ulazak u zemlju može biti zabranjen strancu koji predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik po ustavno uređenje, bezbednost države ili međunarodno zaštićena dobra. Procenu da li takav rizik postoji MUP donosi na osnovu mišljenja nadležnih bezbednosnih službi, najčešće Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Advokat Sead Spahović, koji je i ranije branio osobe kojima je bio zabranjen ulazak u Srbiju, kaže za RSE da se takvo rešenje donesi na osnovu takozvane diskrecione ocene organa bezbednosti. "Kod nas se to shvata kao samovolja. Inače diskreciona ocena mora biti u skladu sa ciljem i prirodom poverenih ovlašćenja, što kod nas nije slučaj. Inače svaka država ima pravo da vam uskrati ulazak. Vlasti se pozivaju na reciprocitet, ali za to nema realnog osnova jer nema nikakve sličnosti između slučajeva", pojašnjava on. Šta kažu u medijskim organizacijama o zabranama?Da ne bi trebalo praviti paralelu između rada Dragana Vučićevića i Petra Komnenića smatraju i iz Društva profesionalnih novinara Crne Gore. Mila Radulović, predsednica te organizacije, za RSE kaže da onemogućavanje rada novinara ne doprinosi evropskim integracijama i "reformama koje sve treba da nas uvedu u EU". "Mislim da nije ni dobro rešenje zabraniti ulazak Vučičeviču u Crnu Goru jer se time ne dobija ništa. Važno je da Agencija za audovizuelne usluge radi svoj posao i da se ne dozvoljava emitovanje i reemitovanje sadržaja koji krše standarde Saveta Evrope, šire govor mržnje, omalovažavaju i slično. Ako oni štite naš medijski i javni prostor, zabrana ulaska gradjanima Srbije u Crnu Goru je besmislena. Izuzev kriminalaca, naravno", navodi Radulović. Kada je reč o potezu Beograda koji je usledio, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Čedomir Čupić ga opisuje kao vrstu "odmazde i nemoć vlasti u Beogradu". Ocenjuje i da zabrana ulaska s crnogorske strane takože nije dobro rešenje, ali da je opravdana odluka regulatornog tela da zabrani emitovanje televizije informer zbog govora mržnje. Smatra da je reakcija Beograda s jedne strane izazvana time što vlasti u Srbiji "ne mogu da podnesu ulazak Crne Gore u EU za dve godine", a s druge strane, to što je vlastima u Srbiji neophodno, kako kaže, konstantno kreiranje neprijatelja u regionu. "Više je to bitka za neke unutrašnje pozicije gde oni u stvari hoće da pokažu da su svi okolo protiv i da su to neprijatelji, a s druge strane da su Srbi koji žive u zemljama regiona ugroženi. Oni u stvari prave ugroženost, iako oni uopšte nisu ugroženi", ocenjuje Čupić. Ko je na listi proteranih iz Srbije i Crne Gore?Kada je reč o proteranim državljanima Crne Gore, u junu 2025. godine ulazak u Srbiju zabranjen je reditelju Danilu Marunoviću, nakon što su ga u Beogradu priveli i saslušali pripadnici Bezbednosno informativne agencije (BIA). To je bio poslednji slučaj u nizu proterivanja crnogorskih državljana iz Srbije, pre odluke o uskraćivanju gostoprimstva Komneniću. Kada je reč o zabrani ulaska u Crnu Goru, ovakvih primera je poslednjih godina bilo manje, do tivatskog slučaja kada je u Srbiju vraćeno 87 njenih državljana.

Sa svojih prozora, gleda na Dunav zelenilo i ostatke nekadašnje industrijske zone. Sanja iz Novog Sada strahuje da bi, za nekoliko godina, taj pogled mogli da zamene beton i višespratnice. "Zelenilo je danas retkost u ovom gradu. Čula sam za novi projekat i iako kažu da će time urediti obalu i napraviti parkove, ja slabo u to verujem. Navikli smo da su profit i investitori ispred nas građana", kazala je za Radio Slobodna Evropa. Povod za njena strahovanja je novi urbanistički plan kojim je na obali Dunava predviđena izgradnja poslovno-stambenog kompleksa sa zgradama visine do 14 spratova. Na ovaj plan, gradskim vlastima stiglo je više od 5.000 primedbi Novosađana. "Oni žele da nama građanima oduzmu svu prirodu koju smo imali. Pristup Dunavu. Žele da to sve padne u privatne ruke", smatra Novosađanka Nataša Matijević. Nataša je predsednica Saveta Mesne zajednice Liman – dela grada gde je planiran novi projekat. "Liman je jedan od retkih delova grada koji su urađeni po meri čoveka, odnosno da tu može humano da se živi – nije prenaseljeno, ima dovoljno prostora i zelene površine, mesta za parkiranje". "Ne želimo da nam neko to uništi", kazala je. Njen sugrađanin Duško smatra da se građani malo pitaju kada se donose ovakve odluke. "Ova priroda je nešto prelepo što svaki grad treba da ima, a o tome šta će se ovde graditi odlučuju oni koji imaju više smisla za interes – da li je to ekonomski ili gradski", kaže on. Ipak, nisu svi protiv. "Bolje da bude nešto novo nego ovako napuštena fabrika i šuma gde se gnezde pacovi. Ako će to biti korisno za ljude, neka se sruši staro i napravi novo", smatra Džimi iz Novog Sada. Dok deo Novosađana ovaj projekat naziva "urbanističkim nasiljem" i "otimanjem" rečne obale, gradske vlasti odbacuju takve kritike kao neosnovane. Uveravaju da će transformacija zapuštene bivše industrijske zone doprineti savremenom razvoju grada. Najavljuju nove parkove, sportsko-rekreativne sadržaje, uređeno priobalje dostupno svim građanima. Na pitanja Radija Slobodna Evropa nisu odgovorili. Projekat brani i investitor Aleksandar grupa. U odgovoru za RSE navodi da je cilj "uređenje i aktiviranje prostora" koji danas ne ostvaruje svoj puni potencijal. "Poseban akcenat stavljen je na sadržaje koji će biti dostupni građanima, uključujući više od jednog hektara zelenih površina, kao i ulaganje od 100 miliona dinara za formiranje zelenih površina i sportskih sadržaja na toj lokaciji", navodi se u odgovoru. Teren na kojem se planira nova izgradnja prostorno se naslanja na još nerealizovani projekat koji je kolokvijalno nazvan "Novi Sad na vodi", a koji je prethodnih godina takođe izazvao protivljenje dela građana i stručne javnosti. Šta je sve u planu?Aleksandar grupa kaže da na prostoru nekadašnje industrijske zone razvija projekat "urbane regeneracije". "Prema trenutno predloženom konceptu, oko 55% lokacije predviđeno je za izgradnju stambeno-poslovnih objekata, dok je preostali deo namenjen zelenim površinama, sportskim i drugim javno dostupnim sadržajima", navode. Dodaju i da će tačan broj stambenih jedinica, kao i procena broja budućih stanovnika, biti poznati "nakon dalje razrade planske i tehničke dokumentacije". "Prema planu većina objekata imaće pet do deset spratova. Predviđena su i dva objekta visine do 12 spratova, što je u skladu sa karakterom šireg urbanog okruženja u kojem već postoje objekti visine do 16 spratova", kažu. Kompanija Neimar, članica Aleksandar grupe, od 2022. godine je većinski vlasnik prostora obuhvaćenog projektom, izuzev dela zemljišta koji je i dalje u vlasništvu grada Novog Sada. Projekat obuhvata površinu od 21,4 hektara. Taj prostor je 1920. postao prva planska industrijska zona u Novom Sadu. Objekti koji tu i dalje postoje zakupljeni su kao magacini, proizvodni i ugostiteljski prostori. U planskom dokumentu koji je izradilo novosadsko Javno preduzeće Urbanizam istaknuto je da se na tom prostoru trenutno nalaze i industrijski objekti nekadašnje fabrike betona "Neimar", koji nisu prenamenjeni zbog lošeg stanja ili nedostatka volje investitora. Tu je smešten i deo kompleksa posebne namene, te je za ovaj deo potrebna saglasnost Ministarstva odbrane. Deo slobodne površine služi kao poligon za polaganje vožnje. "Dislociranjem postojećih industrijskih objekata i kompleksa posebne namene, koji se nalaze u okviru planskog područja, stvaraju se nove mogućnosti za korišćenje i uređenje priobalja", navodi se u nacrtu plana koji je Grad sačinio. Od postojećih objekata biće zadržani Spomen-soba Rečne flotile i crkva Svetog Stefana Štiljanovića. Planirano je i da se spomenik kulture Češki magacin koji je industrijsko nasleđe iz 1921, obnovi i postane muzej mašinstva. Projekat je i dalje u fazi planiranja. Grad je napravio nacrt plana koji bi omogućio realizaciju ovog projekta. Potrebno je da plan odobri i novosadska skupština. Nepogodan teren za gradnju?Nataša Matijević, građevinska inženjerka, ukazuje da je ovaj teren nepogodan za gradnju planiranih višespratnica. "Sam taj teren, ako pogledate predloženi plan, geološki je podeljen u dve boje. I jedno i drugo označavaju teren nepogodan za gradnju, s tim što je ovaj gde je veći deo planiranih objekata, izrazito nepogodan", kaže. "Tu su do sada bile fabrike baš iz tih razloga, jer to nije ni namenjeno visokoj gradnji", dodaje. Iz Aleksandar grupe kažu da je će projekat biti "razvijan isključivo u skladu sa važećim propisima, urbanističkim procedurama, uslovima nadležnih institucija i pravilima struke". "Kada je reč o karakteristikama zemljišta, pitanja koja se odnose na bezbednost gradnje već su razmatrana kroz stručne analize, geotehničke provere i tehnička rešenja predviđena za ovakve lokacije". Dodaju da u Novom Sadu i drugim gradovima "postoje brojni primeri izgradnje u blizini reka i na terenima sa sličnim karakteristikama". Ana Ferik-Ivanovič iz Društva arhitekata Novog Sada objašnjava da gradnja na takvom terenu verovatno nije nemoguća, ali da traži složenije objekate. "Sve to će više koštati, a ja se nadam da se ne bi niko usudio da dovede u pitanje stabilnost objekta, a po svaku cenu da bi se izvelo to što je planirano", dodaje. Koje su još zamerke?Ana Ferik-Ivanovič kaže da bi se izgradnjom visokih zgrada do same obale narušila vizura grada. "Time se zatvara grad od obale. To nije uobičajena praksa u gradovima koji se nalaze na tako vrednim i lepim rekama kao što je Dunav". Ističe i da u tom delu postoji drveće i rastinje staro 70-80 godina. "Ekosistemi koji tu žive, kada se naruše, oni više nikad neće moći da se uspostave kada izlijete beton tu", dodaje Ferik-Ivanovič. Ukazuje i na infrastrukturne izazove koje bi donele nove višespratnice. "Pitanje je kako bi infrastrukturni sistemi, na primer, toliku količinu kanalizacije odveli iz tog prostora, kako će se to prikopčati, na koji sistem, ako će na već postojeći, da li će on to moći da izdrži", dodaje. Nataša Matijević, koja tu stanuje celog života, ukazuje i na potencijalne probleme u saobraćaju. "Liman je već poprilično naseljen. Dovođenjem još hiljada ljudi na ovo mesto ulice će biti preopterećene, stvaraće se svakodnevni saobraćajni čepovi", dodaje. Burna sednica o prigovorimaNakon što je plan kojim je najavljen projekat stavljen na javni uvid, Gradu su pristigle hiljade primedbi građana. Sednica na kojoj je Komisija za planove odlučivala o tim prigovorima protekla je burno. Građani koji su joj prisustvovali tražili su njeno odlaganje i izuzeće članova komisije, uz tvrdnje da su u sukobu interesa zbog veza sa investitorom. Kako je komisija, ipak, nastavila sednicu, okupljeni građani su počeli da negodujući prave buku. U toj atmosferi, urbanistkinja je ispred ugašenog mikrofona čitala odgovore Komisije na prigovore, tako da se gotovo ništa od izgovorenog nije moglo čuti. Posle nepuna dva sata, građani i aktivisti napustili su salu. Ko je investitor?Aleksandar Group posluje duže od tri decenije. Kako se navodi na sajtu kompanije, do sada je na području Novog Sada i Beograda izgradila oko pola miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora. Jedan od vlasnika ove firme je biznismen Aleksandar Gajić koji ima 50 odsto vlasničkog udela. Druga polovina u rukama je kiparske kompanije Kaylara Limited. Gajić je 2013. priveden, zajedno sa bivšim direktorom Zavoda za izgradnju grada Borislavom Novakovićem i vlasnikom Industrije mesa "Matijević" Petrom Matijevićem. Uhapšeni su pod sumnjom da su malverzacijama sa građevinskim zemljištem oštetili Novi Sad za 1,3 miliona evra. Međutim, dve godine kasine istraga je obustavljena. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu tada je bez obrazloženja odustalo od daljeg krivičnog gonjenja. Šta je sa 'Novim Sadom na vodi'?Novi projekat planiran je odmah do prostora na kom najavljena izgradnja još jednog velikog stambeno-poslovnog kompleksa na obali Dunava u javnosti poznatog kao "Novi Sad na vodi". Tu ideju od početka su pratile kritike dela javnosti da se obala predaje u ruke investitorima, te da će time biti ugrožena životna sredina, ali i postojeća zaštita od poplava. Veliki broj uličnih akcija i protesta, kao i više od 10 hiljada potpisa i primedbi, nisu sprečili gradske institucije da na kraju usvoje Generalni urbanistički plan kojim je otvoren put za dalju realizaciju tog projekta. Usvajanje tog dokumenta 2022. ispraćeno je protestom ispred lokalne skupštine, uz nerede, povređene i privedene građane. Tadašnji gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je odgovarajući na kritike naveo je da je plan "razvojan, dobro odmeren, koncipiran i definisan od strane struke". U međuvremenu, usvojen je još jedan planski dokument u korist tog projekta. Protesti i hapšenja pratili su i izgradnju mosta preko Dunava u istom reonu. Građani i predstavnici lokalnih ekoloških udruženja, smatrajući da su izgradnjom ugrožene zelene oaze uz Dunav, mesecima su boravili u kampu kako bi pokušali da spreče izvođenja radova. U smenama su čuvali područje od seča šuma. Izgradnja mosta počela je uz intervenciju policije. Glavni investitor je država, dok je jedan od izvođača kineska firma China road and bridge corporation (CRBC) koja je taj posao dobila bez tendera. Urbanistički haos u Novom SaduPoslednjih nekoliko godina, deo stručne javnosti ukazuje na intenzivnu stambenu gradnju u Novom Sadu koja otežava njegovo funkcionisanje. "To je dovelo do jako velikog haosa. Mislim da se ne vodi uopšte računa o tome kako će tolika ogromna stanogradnja na infrastrukturu grada da utiče", kaže arhitektica Ana Ferik-Ivanovič. Dodaje i da se "urbanizam Novog Sada trenutno radi bez vizije". "U poslednjih nekoliko godina se često menjaju razni planski dokumenti grada. Kada se tako parcijalno i delimično samo neke zone izmene, onda se gubi koncept i struktura prostora grada", kazala je. A preuređenje priobalja Dunava nije jedini poduhvat koji je u proteklim godinama naišao na negodovanje i protest Novosađana. Pored ostalog, početkom 2016. godine srušena je zgrada nekadašnje Komunalne banke, koja je bila pod zaštitom države. Tada je sklonjen, a kasnije i vraćen spomenik jermenskoj porodici u centru grada. Na tom mestu je izgrađena zgrada od trinaest spratova. Dve godine kasnije, u širem centru grada prodata je jedina slobodna parcela koja je bila u javnom vlastništvu. Tu je nikao veliki tržni centar čiju izgradnju su pratili različiti problemi: od problema sa pribavljanjem upotrebne dozvole, do pribavljanja dokumenata u vezi sa protiv požarnom zaštitom.

Policija Srbije uhapsila je na graničnom prelazu Mutivode sa Kosovom jednu osobu zbog postojanja sumnje da je izvršilac ratnog zločina. Uhapšen je O. S. (1953) zbog sumnje da je u junu 1999. u Sofaliji kod Prištine u saizvršilaštvu, sa nekoliko pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), lišio života civile srpske nacionalnosti, bračni par Stanisavljević, Vladimira i Persu. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije saopštilo je da je osumnjičenom pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu određen pritvor do 30 dana. Uhapšeni je Osman Seljmani (Selmani), objavio je na Fejsbuku njegov sin Fljorie (Florie). Naveo je da je uhapšen 1. jula i da se suočava sa optužbama koje porodica smatra "neosnovanim i neistinitim." "Verujemo u njegovu nevinost i stajaćemo uz njega dok se ne otkrije puna istina", dodao je u objavi Fljorie Selmani. Srbija je više puta hapsila državljane Kosova pod optužbama za ratne zločine na Kosovu 1998-99, a samo 2025. godine zabeleženo je nekoliko takvih hapšenja. Tokom 1990-ih, Srbija je OVK okarakterisala kao terorističku organizaciju, dok je za Kosovo OVK organizacija koja je štitila lokalno stanovništvo od represije jugoslovenskih oružanih snaga. Kosovske vlasti su nedavno uhapsile brojne osumnjičene i podigle niz optužnica za ratne zločine na Kosovu.

Šta se zna o dvojici muškaraca, navodnih pripadnika srpske Žandarmerije, koji su u javnosti označeni kao obezbeđenje ljudi sa crne liste Sjedinjenih Američkih Država? Dok vlasti u Srbiji negiraju da specijalna policijska jedinica čuva Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića, televizija N1 je pozivajući se na svoja saznanja, objavila dva imena. Jedan je Nikola Milutinović koga je Radio Slobodna Evropa (RSE) identifikovao u društvu Veselinovića na prošlogodišnjem skupu vladajuće Srpske napredne stranke. Na fotografiji objavljenoj na portalu Nova S, koju je RSE analizirao uz pomoć alata za prepoznavanje lica, Milutinović je ispred Zvonka Veselinovića. Budući da je u civilu, RSE nije mogao da potvrdi da li je u tom trenutku aktivni pripadnik specijalne policije. Ranija slika iz 2023, međutim, ukazuje da je u vreme njenog nastanka bio deo Žandarmerije. Drugo ime je Damnjan Vukićević, opisan kao obezbeđenje Milana Radoičića. RSE je osobu tog imena i prezimena, na osnovu javno dostupnih informacija iz medija i sa društvenih mreža, identifikovao kao pripadnika odreda Žandarmerije u Kraljevu. I Vukićević i Milutinović su, kako je utvrdio RSE, poreklom sa Kosova, odakle su i Veselinović i Radoičić. Njih dvojica su pod sankcijama Vašingtona zbog optužbi za organizovani kriminal i korupciju, dok je Radoičić i na crvenoj poternici Interpola zbog organizovanja oružanog napada u Banjskoj na Kosovu. Vlasti u Beogradu ove optužbe ne priznaju, dok predsednik Srbije Radoičića i Veselinovića ne smatra "kriminalcima". Aleksandar Vučić tvrdi i da ih ne obezbeđuju pripadnici Žandarmerije. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) nisu odgovorili na pitanja RSE da li su Damnjan Vukićević i Nikola Milutinović deo specijalne policije. MUP nije odgovorio ni da li je Milutinović 2025. kada je fotografisan u društvu Zvonka Veselinovića, bio zaposlen u policiji. Šta pokazuju fotografije?RSE je ime Nikole Milutinovića najpre pronašao u saopštenju Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije iz 2021. godine. Tada je, kako je prenela Kancelarija, pobedio u plivanju za "časni krst" koje je povodom pravoslavnog praznika Bogojavljenje održano na jezeru Gazivode, u kosovskoj opštini Zubin potok. Uz njegove fotografije je objavljeno da je Nikola Milutinović iz Leposavića. Pomoću Milutinovićeve fotografije sa tog događaja, a uz alate za prepoznavanje lica, RSE ga je pronašao kao pripadnika Žandarmerije. To pokazuje slika lokalnih medija iz 2022. gde je fotografisan kao član tima Žandarmerije na turniru u malom fudbalu u Zrenjaninu, na severu Srbije. Godinu dana kasnije, snimljen je u terenskoj uniformi sa amblemom Žandarmerije i vidljivom pločicom sa prezimenom, tokom obeležavanja verskog praznika Bogojavljenje u Beogradu. Na jednoj od retkih fotografija Zvonka Veselinovića u javnosti, nastaloj u aprilu 2025, RSE je uočio i Nikolu Milutinovića. U crnoj majici i maslinasto-zelenoj jakni, sa crnim kačketom, stoji ispred Veselinovića na skupu Srpske napredne stranke kod Skupštine Srbije. RSE nije uspeo da kontaktira Nikolu Milutinovića, a na pitanja o njegovom angažmanu nije odgovorio ni MUP. MUP nije odgovorio ni na pitanja o Damnjanu Vukićeviću koji se povezuje sa obezbeđenjem Milana Radoičića. Prema istraživanju RSE, osoba pod tim imenom, poreklom sa Kosova, pripadnik je odreda Žandarmerije u Kraljevu, gradu u centralnoj Srbiji, ali nema potvrde da je angažovan kao Radoičićeva pratnja. Žandarmerija Srbije nema javno dostupan spisak aktivnih pripadnika, jer identiteti policijskih službenika predstavljaju službenu tajnu. Šta kaže vlast?Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 29. juna da nema informacije da aktivni pripadnici Žandarmerije čuvaju Veselinovića i Radoičića. Tako je odgovorio na pitanje novinara da li ih obezbeđuju Nikola Milutinović i Damnjan Vukićević. Dan kasnije, Vučić je prisustvovao vežbi Žandarmerije kod Beograda i rekao da se "raspitao". Izjavio je da Radoičića i Veselinovića ne obezbeđuju pripadnici Žandarmerije. Odgovarajući na pitanja novinara, rekao je i da nije znao da će kriminalcima karakterisati one "koje progone neke druge zemlje, ili one koji nisu čak ni zemlje već entiteti", referišući na Kosovo, koje Srbija ne priznaje. Uz Vučića je tada bio i komandant Žandarmerije Radoslav Repac, koji je takođe rekao da pripadnici njegove jedinice ne obezbeđuju Radoičića i Veselinovića. Zvonko Veselinović je u Srbiji predstavljen kao "biznismen" sa severa Kosova. Od 2021. Je pod sankcijama američkog Ministarstva finansija (OFAC), koje ga optužuje za korupciju i organizovani kriminal. Vlasti u Prištini su Veselinovića povezivale sa organizacijom barikada i nereda na severu Kosova, švercom nafte, droge i oružja. Beograd, međutim, te optužbe nije ispitivao. U Srbiji mu se sudilo dva puta zbog malverzacija i zloupotrebe položaja i oba puta je oslobođen. Bio je dugogodišnji poslovni partner Milana Radoičića, koji je takođe pod sankcijama SAD. Za Radoičićem je na zahtev Kosova raspisana Interpolova poternica, zbog organizovanja oružanog napada na kosovsku policiju u Banjskoj u septembru 2023. Protiv njega u Srbiji nije podignuta optužnica, iako je preuzeo odgovornost za napad u kojem je ubijen kosovski policajac. Dok Evropska unija i Sjedinjene Države traže od Beograda procesuiranje odgovornih za Banjsku, Radoičić je u Srbiji na slobodi sa prijavljenim prebivalištem u Beogradu. Šta radi Žandarmerija?Žandarmerija se angažuje na osnovu odobrenja direktora policije. A njeni osnovni zadaci su suzbijanje terorizma, hapšenje opasnih kriminalaca, uspostavljanje javnog reda u kriznim situacijama. Može obezbeđivati i objekte i ličnosti od vitalnog bezbednosnog interesa za Srbiju. Prema Zakonu o policiji i policijskom kodeksu, policijski službenici ne smeju da obavljaju poslove koje dovode do sukoba interesa ili narušavaju nepristrasnost i ugled službe. To se smatra teškom povredom službene dužnosti, zbog koje im je zaprećen i otkaz. Za kontrolu rada policajaca, zadužen je sektor unutrašnje kontrole. Policajci mogu da rade dodatne poslove, samo uz saglasnost nadređenih. U Zakonu o privatnom obezbeđenju se navodi da usluge privatnog obezbeđenja ne spadaju u policijske poslove. Uprkos postojećoj regulativi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u maju najavio novi zakon, koji predviđa da će svi koji "uprljaju značku" biti otpušteni i uhapšeni. Zakon je najavljen nakon hapšenja tadašnjeg čelnika beogradske policije Veselin Milić zbog sumnje da je da je prikrivao ubistvo muškarca koji se dovodi u vezu s jednom od beogradskih kriminalnih grupa.

Premijer Crne Gore Milojko Spajić ocenio je u četvrtak da se odluka vlasti u Srbiji o zabrani ulaska crnogorskom novinaru Petru Komneniću ne može smatrati recipročnom merom nakon što je Podgorica prethodno zabranila ulazak uredniku tabloida Informer. Novinar i autor emisije na Televiziji Vijesti Petar Komnenić rekao je da je po izlasku iz Srbije ranije ove nedelje na granici rečeno da mu je ubuduće zabranjen ulazak u tu zemlju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je prošle nedelje da je od bezbednosnih službi stigla informacija da je glavnom uredniku Informera Draganu Vučićeviću zabranjen ulazak u Crnu Goru i da je to "velika greška" zbog koje će Srbija možda morati da uvede recipročne mere. On je dodao da predstavnici Crne Gore "godinama vode hajku i harangu protiv Srbije i njenog državnog rukovodstva", a na pitanje kako će izabirati kome će biti uvedene recipročne mere, Vučić je rekao će to biti uvedeno "mnogima koji su se bavili hibridnim ratovanjem protiv Srbije", a onda vikendima "obilazili svoje stanove u Beogradu na vodi". Crnogorski premijer je rekao da se ne može govoriti o reciprocitetu "niti u istu ravan stavljati novinarski pristup gospodina Komnenića i gospodina Vučićevića", pošto je urednik Informera "svojim javnim nastupima i sadržajem koji plasira kontinuirano vrijeđa Crnu Goru, njene građane i državne funkcionere" "Samim tim, teško je mjeru kojom je Srbija reagovala na zabranu ulaska glavnom i odgovornom uredniku Informera u Crnu Goru smatrati recipročnom", naveo je Spajić na X. Regulatorno telo za medije u Crnoj Gori krajem maja je ograničilo na šest meseci emitovanja programa televizije Informer iz Srbije uz obrazloženje da je sadržaj na tom mediju kontinuirano vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore. Komnenić je za Vijesti rekao da je u Srbiju bez problema ušao par dana ranije. "Kad sam došao na granični prelaz sa Crnom Gorom, predao sam dokumenta, a zatim vidio komešanje graničih policajaca koji su bili, na kraju krajeva, veoma ljubazni i koji su me nezvanično upoznali s tim da mi je ime označeno 'crvenom bojom' u sistemu", rekao je Komnenić. RSE je poslao upit Ministarstvu unutrašnjih poslova povodom tih navoda. Komnenić je rekao da je na granici zadržan sat vremena, da je pretres obavljen na primeren način i da nema primedbe na postupanje graničnih policajaca. "Ono što je tragično je da se ovom odlukom ono što radim maltene poistovjećuje s bestijalnim kampanjama beogradskog tabloida. Doduše, za to ne krivim samo srbijanske vlasti, nego i crnogorske institucije koje ne nalaze sistemski odgovor na maligne kampanje i strane uticaje, nego posežu za odlukama koje se odnose na izvođače radove, a ne na naručioce. Hrvatska je, recimo, kad je s nama imala problem, na listu stavila najviše crnogorske zvaničnike, a Podgorica umjesto da zauzme zvaničan stav prema onome što izgovaraju i naručuju najviši srbijanski zvaničnici, kažnjava njihove kerbere", rekao je Komnenić. Srbija je u junu takođe sprovodila recipročne mere prema Crnoj Gori, pošto je iz te zemlje po sletanju na aerodrom Tivat deportovano oko 90 srpskih državljana, uz obrazloženje policije Crne Gore da su "rizik po bezbednost". To se desilo dva dana pre samita Zapadni Balkan – Evropska unija u Tivtu na kojem je učestvovao i Vučić. Crnogorska policija je dostavila fotografije predmeta koji su zaplenjeni od grupe iz Srbije, među kojima su uređaj za komunikaciju na daljinu i pomorska radio-stanica, kao i transparent sa natpisom "Srbija pobeđuje", kojeg proteklih meseci koristi Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) na svojim mitinzima. Vučić je povodom potonjeg zaustavljanja crnogorskih državljana na graničnim prelazima, rekao da se državni organi Srbije ponašaju u skladu s reciproceitetom. "Ja ih molim da to ne rade. Građani Crne Gore su naša braća i sestre, treba da ih puštaju da ulaze u Srbiju", rekao je Vučić tada u Tivtu.

Umesto obaveštajnog rada, BIA u kontroli turističkih vaučera za penzionere. Bezbednosno-informativnu agenciju je za taj posao u pomoć pozvao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Na koji način bi agencija sprečavala da turistički vaučeri za penzionere ne završe u pogrešnim rukama nije poznato. U sindikatu penzionera Srbije "Nezavisnost" kažu da treba pooštriti kontrolu, ali da to ne treba da radi BIA. "BIA nema tu šta da traži", kaže za RSE predsednik tog sindikata Miloš Grabundžija. Rešenje vidi u kontroli da hotel mora da ima za gosta onoga na koga vaučer glasi. Predstavljajući nove mere za penzionere, Vučić je 29. juna najavio da će onima sa penzijom do 80.000 dinara (oko 700 eura), biti podeljeno 30.000 turističkih vaučera. Distribucija vaučera od 10.000 dinara (oko 85 evra) ići će preko Pošte, ali uz striktnu kontrolu BIA, najavio je predsednik države, uz obrazloženje zbog čega će to raditi agencija, čiji je prevashodni zadatak onemogućuvanje napada na ustavni poredak. "To je završavalo u rukama malog broja ljudi koji su time trgovali na različite načine, a nije uvek lako i jednostavno završavalo u penzionerskim rukama", rekao je Vučić. Nije pojasnio ko je trgovao i da li su ti slučajevi prijavljeni nadležnim službama. Tako će, ako se Vučićeva zamisao sprovede u delo, BIA kontrolisati vaučere za banjski, planinski turizam, jezera, reke. I to nije prvi put da se u prethodnoj deceniji vlasti Srpske napredne stranke BIA angažuje za poslove koji joj nisu u opisu delatnosti. Iz te agencije nije stigao odgovor na upit RSE na koji način i po kom zakonskom osnovu bi njeni pripadnici kontrolisali turističke vaučere i kakav je njihov stav o tome. Šta kaže zakon?Za advokata i nekadašnjeg Poverenika za zaštitu ličnih podataka Rodoljuba Šabića, uključivanje BIA u kontrolu turističkih vaučera bilo bi "najblaže rečeno kontroverzno". "To podrazumeva da se BIA stavlja u funkciju ne državne bezbednosti, nego bezbednosti aktuelnog režima. To nisu identične stvari i to nije intencija zakona", navodi. Zakon o BIA propisuje da agencija obavlja poslove koji se odnose na zaštitu bezbednosti države, otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje ustavnog poretka. Agencija treba da se bavi prikupljanjem, obradom i procenom bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije. Zakon pominje i otkrivanje i suzbijanje organizovanog kriminala sa elementom inostranosti, unutrašnjeg i međunarodnog terorizma i najtežih oblika krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Uključivanje institucija u situacije koje im nisu u opisu posla, za Šabića je potvrda da stvari ne funkcionišu u skladu sa zakonom. "I državni organi i drugi mehanizmi ne funkcionišu u skladu sa zakonom nego sa političkom voljom ili čak samovoljnom", ocenio je. BIA nije odgovorila ni na kritike da agencija ne štiti bezbednost države nego vlasti. Zašto se BIA poziva i kad ne treba?Ni iz Predsedništva Srbije nije odgovoreno na upit RSE zbog čega bi se BIA angažovala za turističke vaučere i zašto nadležne institucije ne mogu to da kontrolišu. "Ako će BIA da se bavi time, onda je to potvrda verovatno poražavajućeg stanja u Ministarstvu turizma", smatra advokat Rodoljub Šabić. Za njega je krajnje zabrinjavajuće ako nadležni državni organ koji distribuira te vaučere nije u stanju da spreči njihovu zloupotrebu. "Ako čak ni ministarstvo policije nije u stanju da kontroliše, nego mora da se uključuje državna bezbednost, onda je to gotovo karikaturalno", ocenjuje Šabić. Ministarstvo turizma nije odgovorilo na upit RSE o tome šta su preduzimali kako bi se sprečile zloupotrebe i kakve mehanizme imaju za to. Predsednik sindikata penzionera Srbije "Nezavisnost" Miloš Grabundžija kaže da je bilo zloupotreba ocenjujući ih zanemarljivim, te da je kontrola na institucijama koje su u sistemu podele i korišćenja vaučera. On se slaže da pošta kao institucija koja ima najširu mrežu treba da radi podelu vaučera, ali da posle treba da se sa turističkim agnecijama i hotelima proveri ko ih je iskoristio. "Da se ne prodaju ti vaučeri, neko uzme vaučere na pet drugih imena, pa ih preprodaje upola cene", kaže on. BIA prema zakonu može da preuzme i obavi poslove koji su u nadležnosti ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, ali kada to zahtevaju posebni razlozi bezbednosti Republike Srbije. Odluku o preuzimanju sporazumno donose direktor agencije i ministar nadležan za unutrašnje poslove. Dok strane službe 'vršljaju'Opozicioni poslanik i član parlamentarnog Odbora za kontrolu službi bezbednosti Miroslav Aleksić kaže da depolitizacija i dekriminalizacija bezbednosnih službi, pravosuđa i policije treba da bude jedan od prioriteta nove vlasti. "Bezbednosne službe služe predsedniku Republike za kampanju i manipulaciju građanima", ocenjuje on za RSE. Predsednik Srbije je nedavno najavio da će u narednim nedeljama podneti ostavku u susret vanrednim parlamentrnim izborima, na kojima postoji mogućnost da se kandiduje za premijera. Upitan o kontroli bezbednosnih službi od strane skupštinskog odbora, Aleksić kaže da se to svelo na formu. RSE nije uspeo da kontaktira članove skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti iz vladajuće koalicije. Angažovanje BIA za kontrolu turističkih vaučera Aleksić vidi kao "potpuni slom države", navodeći da Agencija "štiti isključivo interese vladajuće partije", a ne države Srbije niti njenih građana. "I Vučić kaže da ovde vršljaju strane službe, da prave Kazablanku od Srbije, a to je zato što su naše službe bezbednosti potpuno razorene i politizovane", naveo je. Vučić je početkom 2023. rekao da su obaveštajni podaci potvrdili da je "Beograd za Novu godinu bio kao Kazablanka". On je tada za TV Pink rekao da takav broj špijuna od 20. decembra do 5. januara u Beogradu nije zabeležen od Drugog svetskog rata. Ali nije izneo više detalja ni da li su vlasti Srbije reagovale na "pretvaranje" Beograda u Kazablanku u vreme Drurog svetskog rata. Tada je taj grad u Maroku na obali Atlantskog okeana bio važna strateška luka gde su se ukršali izbeglice, trgovci, krijumčari, ali i obaveštajci. Uloga BIA: Od Grdelice, blokada poljoprivrednika do GeneralštabaBIA je još 2018. bila angažovana u istrazi rušenja potpornog zida u Grdeličkoj klisuri na Koridoru 10 na jugu zemlje. Nakon trećeg obrušavanja u pet meseci, tadašnja ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović zatražila je pomoć od BIA, smatrajući da je važno otkriti šta se dogodilo kod infrastrukture od nacionalnog značaja. Godinu dana kasnije ona je rekla da istraga BIA još nije zvaršena, kao i da je agencija "angažovana duži vremenski period na gotovo svim infrastrukturnim projektima". Rezultati te istrage nisu poznati ni danas. Zatim, prema svedočenima poljoprivrednika, BIA ih je pozivala zbog protesta i blokada puteva u prethodne dve godine tražeći da uklone traktore sa blokada. U više slučajeva su nakon tih navoda blokade uklanjane. U to vreme je resorni ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović ocenio proteste poljoprivrednika kao hibridni rat protiv države kako bi se zaustavio ekonomski rast. BIA se u tim slučajevima nije oglašavala. Ulazili su pripadnici BIA u novembru 2024. i u Republički zavod za zaštitu spomenika, čiji su se službenici protivili ukidanju zaštite kulturnog dobra za bivši kompleks Generalštaba. To je bio uslov za revitalizaciju kompleksa Generalštaba koju su srpske vlasti planirale sa Džaredom Kušnerom (Jared Kushner), zetom američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Generalštab je bombardovan 1999. godine u NATO akciji zbog zločina srpskih snaga na Kosovu i od tada zdanje nije obnovljeno. Nakon posete BIA, zaposleni u Zavodu su tih dana prestali da daju izjave za medije. BIA tada nije odgovorila na upit RSE šta je bio razlog posete. Tu agenciju je spominjao u avgustu 2024. i tadašnji premijer Miloš Vučević navodeći da će se BIA obračunati sa onima koji podižu cene. Na čelnom mestu BIA poslednjih godina nalazili su se stranački ljudi iz vladajuće koalicije, bliski predsedniku države Aleksandru Vučiću.

Holandska vlada ne podržava nastavak pristupnih pregovora između Evropske unije i Srbije otvaranjem Klastera 3 zbog stanja u oblasti vladavine prava, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) u Hagu. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Holandije u izjavi za RSE podsetio je da je Evropski savet još u zaključcima iz 2024. godine naveo da je ključno da Srbija ostvari značajan dalji napredak, između ostalog, u oblasti vladavine prava. "Procena vlade Holandije o Paketu proširenja za 2025. godinu i dalje važi: otvaranje Klastera 3 u ovom trenutku ne bi bilo zasnovano na zaslugama, imajući u vidu zabrinutost u pogledu vladavine prava", navodi se u odgovoru portparola Ministarstva spoljnih poslova Holandije. Kako RSE saznaje iz diplomatskih izvora, najmanje pet država članica Evropske unije ne podržava otvaranje Klastera 3. Pored Holandije, koja je ovaj stav zvanično potvrdila, među zemljama koje se protive nalaze se, između ostalih, tri baltičke države i Švedska. Razlozi za protivljenje uglavnom se odnose na stanje u oblasti vladavine prava, dok se kod pojedinih država, kako je rečeno za RSE, ne može zanemariti ni činjenica da Srbija nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Neuvođenje sankcija Rusiji bio je prvi razlog zbog kojeg je proces pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom praktično blokiran od decembra 2021. godine. U međuvremenu je došlo do pogoršanja stanja u oblasti vladavine prava, što je odraženo u izveštajima Evropske komisije. U poslednjem non-pejperu o vladavini prava, Evropska komisija je navela da Srbija nije ostvarila ključni napredak u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode medija, koje i dalje predstavljaju glavnu prepreku za nastavak pristupnih pregovora sa EU. EU izražava ozbiljnu zabrinutost zbog pojačanog političkog pritiska na pravosuđe, izostanka rezultata u procesuiranju slučajeva korupcije na visokom nivou, sve učestalijih napada na novinare, kao i zbog pogoršanja izbornog okruženja. Klaster 3 odnosi se na konkurentnost i inkluzivni rast i obuhvata osam pregovaračkih poglavlja. Evropska komisija je još 2021. godine ocenila da su ispunjena merila za njegovo otvaranje. Kako je RSE već izvestio, u evropskim institucijama razmatraju se mogućnosti da Srbija tokom jula dobije ohrabrujuće političke signale, u trenutku koji se u Briselu ocenjuje kao povoljan za politiku proširenja. Tu inicijativu podržavaju i pojedine države članice, uključujući Francusku. Međutim za otvaranje ili zatvaranje klastera u pristupnim pregovorima neophodna je saglasnost svih država članica Evropske unije. Beograd očekuje odluku tokom julaZvanični Beograd smatra da je krajnje vreme da Evropska unija odobri otvaranje Klastera 3 u pregovorima o članstvu Srbije. Ambasador Srbije pri Evropskoj uniji i glavni pregovarač u pregovorima o članstvu, Danijel Apostolović, kaže da želi da veruje da će države članice doneti odluku o otvaranju ovog klastera tokom jula. "To bi bilo važno, ne samo za Srbiju, već i za EU. Po oceni Evropske komisije, mi smo za to bili spremni još pre pet godina. Zato očekujem da će države članice ostati dosledne principu zasnovanom na zaslugama i da će uvažiti preporuku Evropske komisije, koja je pet puta ponovljena u njenim izveštajima", rekao je Apostolović za RSE. On ističe da vlasti u Beogradu ozbiljno rade na ispunjavanju reformskih obaveza. Navodi da su završeni brojni važni koraci, uključujući usklađivanje seta pravosudnih zakona sa preporukama Venecijanske komisije, ispunjavanje preporuka ODIHR-a za unapređenje izbornih uslova, kao i izbor članova Saveta REM-a. 'Izuzetno naivno' očekivati da će Srbija ispuniti preuzete osobeSrđan Majstorović iz Centra za evropske politike smatra da je očekivanje da će vlast u Beogradu primeniti suštinu preuzetih obaveza iz pristupnih pregovora "izuzetno naivno". Podseća da je Srbija poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava, otvorila pre gotovo jedne decenije. "Umesto da, u skladu sa preuzetim obavezama, unapređuje standarde u ovoj oblasti, realnost u Srbiji, kao i brojni nezavisni izveštaji uglednih međunarodnih organizacija, pokazuju upravo suprotno", rekao je Majstorović za RSE. On ukazuje da se slična situacija beleži i u poglavljima 25 i 26, koja se odnose na nauku i obrazovanje i koja su privremeno zatvorena još pre deset godina. Zbog pritisaka na univerzitete tokom prethodnih godinu i po dana, upozorava, nije isključeno da bi moglo doći čak i do njihovog ponovnog otvaranja. To bi, smatra Majstorović, predstavljalo presedan u pristupnim pregovorima, ali i jasan pokazatelj ozbiljnog nazadovanja izazvanog potezima vlasti. "Imajući sve ovo u vidu, neozbiljno je razmišljati o otvaranju Klastera 3 kao svojevrsnoj panaceji, posebno imajući u vidu da se u njemu nalazi oblast medija, koji su u najvećoj meri pod kontrolom režima, i verovati da će zbog protokolarnog čina otvaranja Klastera režim pristati da se odrekne kontrole na kojoj počiva njegova moć, pored kontrole ekonomskih tokova i bezbednosnog aparata. Isto tako, teško je očekivati da će otvaranje Poglavlja 19 u okviru Klastera 3 dovesti do odustajanja od mehanizama kontrole zapošljavanja u javnom sektoru koji se koriste za političke pritiske i ucene zaposlenih u izborne svrhe", ocenio je Majstorović. Srbija je status kandidata za članstvo u EU dobila u martu 2012. godine, a pristupni pregovori formalno su otvoreni u januaru 2014. godine. Od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, otvorena su 22, dok su dva privremeno zatvorena. Od decembra 2021. godine Srbija nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje. Nekada smatrana predvodnikom evropskih integracija u regionu, u međuvremenu je izgubila tu poziciju zbog neuvođenja sankcija Rusiji, zastoja u sprovođenju reformi i nedovoljnom napretku u pristupnim pregovorima.

"Ja sam Vaš virtualni asistent, dobro došli", poruka je takozvanog četbota s kojom se sve češće susreću građani zemalja Zapadnog Balkana pri posjeti zvaničnim stranicama institucija ili banaka koje tako odgovaraju na njihova pitanja. Zakoni koji bi jasno uredili njihovu primjenu ne postoje. Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija i Kosovo nalaze se u različitim fazama razvoja i primjene umjetne inteligencije (AI), prije svega u javnoj upravi. Iz odgovora više državnih institucija koje je prikupio Radio Slobodna Europa vidi se da većina institucija nema jedinstvena pravila o tome smiju li činovnici koristiti javno dostupne AI alate poput ChatGPT-a, Copilota ili Geminija. Ne postoji ni evidencija njihove upotrebe, a u nekim institucijama ni tehničke mjere koje bi spriječile unošenje službenih ili ličnih podataka građana u takve AI alate. Jedni priznaju da javni službenici AI alate koriste, uglavnom za pripremu dokumenata, prijevode, lekturu, administrativne poslove, rad s velikim bazama podataka ili pretraživanje informacija, a drugi to negiraju. Gotovo svi istodobno upozoravaju da nedostaje poseban regulatorni okvir kao i da najveće rizike predstavljaju zaštita ličnih podataka i informacijska sigurnost. Na koncu navode da konačnu odgovornost za eventualnu zloupotrebu i tačnost službenih dokumenata snosi onaj ko koristi AI alate. "Upotreba vještačke inteligencije ne može se zabraniti. To je isto kao da ja znam tri jezika i da mi vi zabranite da neki od njih koristim. Ali, može se precizno regulisati", kazao je za RSE sudski vještak IT struke Enes Čengić. Govoreći o privatnosti i sigurnosti podataka, Čengić kaže da brisanje historije pregleda u praksi ne postoji i da svi podaci koje korisnici ostavljaju na internetu, pa tako i u AI alatima i sistemima, ostaju trajno zapisani jer su sistemi tako dizajnirani da podaci prolaze kroz više servera te ih je moguće kasnije rekonstruirati i koristiti. AI alati bez uputstava za upotrebuDok članice Europske unije već provode Zakon o umjetnoj inteligenciji (AI Act), zemlje Zapadnog Balkana uglavnom tek pripremaju zakone, strategije i smjernice korištenja te procjenjuju usklađenost s pravilima EU. Kako je EU regulirala korištenje AI alata?EU je donijela sveobuhvatni Zakon (AI Act) koji na više od 140 stanica uređuje razvoj, stavljanje na tržište upotrebu sistema umjetne inteligencije. Određene prakse potpuno su zabranjene, dok su za sve AI sisteme propisani strogi zahtjevi u pogledu sigurnosti, transparentnosti, upravljanja podacima i ljudskog nadzora prije i tokom njihove upotrebe. Pravila se odnose ne samo na kompanije sa sjedištem u EU, već i na sve pružatelje AI sistema čiji se proizvodi ili usluge koriste na tržištu EU. Bosna i Hercegovina nema zakon koji uređuje upotrebu umjetne inteligencije, prije svega u državnim institucijama, ni u formi nacrta. U nekim odgovorima koje je RSE prikupio od više državnih tijela se navodi da su "primijetili" da zaposleni AI alate ili "uopće ne koriste" ili ih "koriste u ograničenom opsegu", uglavnom za izradu tekstova, prijevode, lekturu i administrativne zadatke. Sve institucije koje su odgovorile upozoravaju da BiH nema jedinstven pravni okvir kojim bi se uredila upotreba AI alata u javnoj upravi te pozivaju na donošenje propisa usklađenih s EU standardima. Iz Tužiteljstva BiH su, naprimjer, naveli da zaposlenici smiju koristiti isključivo AI alate "koje je odobrila informatička služba institucije", naprimjer za obradu teksta, prijevode ili "generiranje ideja". Istodobno je zaposlenicima Tužiteljstva zabranjeno unositi osobne podatke građana, podatke iz kaznenih predmeta, službene tajne, nacrte neobjavljenih akata ili druge povjerljive informacije u javno dostupne AI sisteme. Iz Generalnog tajništva Vijeća ministara BiH navode da institucijama, među kojima je oko 50 ministarstva i agencija, zasad "pružaju stručne preporuke" o sigurnoj i odgovornoj primjeni AI alata, posebno kada je riječ o zaštiti podataka i kibernetičkoj sigurnosti. Istodobno iz tajništva državne vlade ističu da je za izradu budućeg zakonodavnog okvira nadležno Ministarstvo komunikacija i prometa BiH, iz kojeg su za RSE naveli da trenutno "rade na planu usklađivanju propisa s EU i međunarodnim standardima". Iz Agencije za zaštitu osobnih podataka BiH su za RSE naveli da upotreba umjetne inteligencije u obradi podataka nije posebno uređena Zakonom o zaštiti osobnih podataka niti je reguliranje korištenja AI alata u javnoj upravi u njihovoj nadležnosti. Naglašavaju, međutim, da institucije koje obrađuju osobne podatke moraju provoditi odgovarajuće tehničke i organizacijske mjere zaštite te procijeniti rizike svake obrade podataka, uključujući i onu u kojoj se koriste AI alati. Većina nadležnosti je na razinama dva entiteta čija administracija broji oko 28.000 službenika, ali ni Federacija BiH niti Republika Srpska nemaju posebne propise kojima bi se detaljno uredila upotreba AI u javnom sektoru. Iz Agencije za informacijsko-komunikacijske tehnologije Republike Srpske su za RSE kazali da pojedine institucije već koriste digitalne alate koji uključuju elemente umjetne inteligencije "radi analize podataka i automatizacije administrativnih procesa". Iz Vlade Federacije BiH nisu odgovorili na upit RSE o ovom pitanju. Dok pojedine institucije, kao što je Agencija za javne nabavke BiH, razvijaju tzv. chatbots (prozori za razmjenu poruka), komercijalni sektor poput banaka ili veliki trgovački lanci već koriste takve alate, razvijene najčešće u suradnji s aplikacijama za razmjenu poruka kao što su Viber ili WhatsApp. Modernizacija usluga na KosovuNi Kosovo nema poseban zakon koji izravno uređuje korištenje umjetne inteligencije u javnoj upravi. Strategija e-uprave za razdoblje 2023. - 2027. predviđa uvođenje naprednih digitalnih rješenja, uključujući AI alate i analitiku velikih podataka, kao dio šire digitalizacije javnih usluga. U praksi se već testiraju digitalna rješenja poput platforme e-Kosovo 2.0 i projekata u poreznoj administraciji, koji bi, kako se navodi, trebali omogućiti automatizaciju i personalizaciju usluga za građane. U državnim institucijama Kosova upotreba alata umjetne inteligencije uglavnom je na individualnom nivou službenika. Iz Državnog tužiteljstva Kosova su, naprimjer, kazali za RSE da zaposlenici ne koriste nijedan AI alat u istražnom, administrativnom ili pomoćnom radu. Prema Ministarstvu digitalizacije i javne uprave Kosova, oni se koriste za administrativne funkcije, analizu podataka, javnu komunikaciju, pripremu dokumenata ili pretraživanje informacija. U odgovoru za RSE ovo ministarstvo je navelo da Vlada Kosova može koristiti alat umjetne inteligencije Copilot, u ovisnosti od licenci za Microsoftove usluge koje ima na raspolaganju. Ovo ministarstvo namjerava da uvede umjetnu inteligenciju u upotrebu kako bi se automatizirali brojni procesi unutar javnih institucija. "Očekuje se da će upotreba umjetne inteligencije rasti kako bi podržala planiranje, izradu javnih politika, provođenje administrativnih procesa, upravljanje zasnovano na riziku, analizu podataka i praćenje učinka institucija", navodi se u odgovoru. Istodobno, cilj je da se razviju kapaciteti kako bi državni službenici koristili umjetnu inteligenciju u svom svakodnevnom radu u javnoj upravi. Istodobno, kosovske institucije navode da rade na usklađivanju s EU standardima pa je tokom 2026. godine pokrenuta procjena spremnosti Kosova za usklađivanje s EU Aktom o umjetnoj inteligenciji i GDPR-om. Krenare Zgojeva Dërmaku, povjerenica za informiranje i privatnost na Kosovu, kazala je za RSE da Zakon o zaštiti podataka nije predvidio posebna pravila za "curenje" osobnih podataka u kontekstu umjetne inteligencije, već se svako zloupotreba tretira na isti način. Podsjeća da je Kosovo član Europskog odbora za zaštitu podataka kojem se građani i institucije mogu obratiti ako se njihovi podaci zloupotrijebe. Crna Gora i Srbija već uvode AI u javne uslugeCrna Gora i Srbija su, u usporedbi s Kosovom i Bosnom i Hercegovinom, već ušle u aktivniju fazu. Crna Gora još uvijek nije potpuno uskladila zakonodavstvo s Aktom o umjetnoj inteligenciji EU, a taj proces je dio obveza u okviru pregovora o članstvu. Ministarstvo pravde najavilo je izradu novog zakonskog okvira kojim bi se regulirala primjena i sprječavanje zloupotreba umjetne inteligencije, dok je Vlada pokrenula izradu Strategije razvoja umjetne inteligencije 2026.-2030. Iz Ministarstva javne uprave su za RSE naveli da Crna Gora, u suradnji sa Svjetskom bankom, radi na definiranju mape puta razvoja umjetne inteligencije kroz digitalnu transformaciju javnog sektora. U području kibernetičke sigurnosti Crna Gora je usvojila novi zakon usklađen s EU Direktivom NIS2 koja propisuje obvezne standarde za zaštitu mrežnih i informacijskih sistema u javnom i privatnom sektoru, te su uspostavljeni i operativni centri za nadzor digitalne infrastrukture. Srbija je AI alate već počela uvoditi u pojedine javne usluge, iako još nema zakon koji bi uređivao razvoj i primjenu. Virtualni asistenti (chatbots) dostupni su na internetskim stranicama Porezne uprave, Agencije za privredne registre ili portala eUprava, gdje odgovaraju na pitanja korisnika i pomažu pri korištenju pojedinih usluga. To sve i košta. Prema analizi baze javnih nabava koju je proveo Radio Slobodna Europa, samo je virtualni asistent Porezne uprave u 2026. godini plaćen oko 196.000 eura. Istodobno, nijedna od institucija koje koriste takve AI sustave nije odgovorila na pitanja RSE o tome kako štite podatke građana koje korisnici mogu unositi u komunikaciji s virtualnim asistentima. Srbija se trenutno oslanja na Strategiju razvoja umjetne inteligencije za razdoblje 2025-2030. i Etičke smjernice za razvoj i upotrebu vještačke inteligencije, koje nisu pravno obvezujuće. Povjerenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocjenjuje da je nužno donošenje zakona, kako bi se uredili nadzor nad AI sistemima, zaštita podataka građana i zabrana rizičnih ili diskriminatornih primjena. Naglašavaju da, iako Zakon o umjetnoj inteligenciji još nije usvojen, bezbjednost privatnih podataka u onlajn prostoru regulišu drugi akti – poput Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Služba Povjerenika je, po zakonu, nadležna i za inspekcijski nadzor u slučajevima zlouporabe privatnih podataka. Posebna pažnja se pridaje biometrijskim podacima (na primjer, alati za prepoznavanje lica) – jer njihova obrada nije dozvoljena bez zakonskog osnova. "Povjerenik do sada nije imao registriran veliki broj formalnih postupaka inspekcijskog nadzora, zbog činjenice da masovna primjena ovakvih sistema u Srbiji još uvijek nema širok karakter, niti jasan zakonski okvir", naveli su za RSE. Nacrt posebnog zakona, usklađen s EU Zakonom o umjetnoj inteligenciji (AI Act), još je u fazi izrade, a njegovo usvajanje očekuje se do kraja 2026. godine. "Nacrt je usklađen sa AI aktom EU", kazala je za RSE Irena Đorđević iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), organizacije koja je u radnoj grupi za izradu zakona. Pojašnjava da je predviđeno je da se AI sistemi i modeli rangiraju prema stepenu rizika. "Imaćemo zabranjene sisteme, koji uopšte ne mogu da budu na tržištu, visokorizične, one sa srednjim nivoom rizika i sa minimalnim rizikom. Zakon će se odnositi na proizvođače AI sistema i modela na tržištu, ali i uvoznike, distributere i korisnike, ako ih koriste u poslovne svrhe", navodi Đorđević. Ana Toskić Cvetinović iz nevladine organizacije "Partneri Srbija" upozorava da Nacrt zakona sadrži sporne iznimke, među kojima je i izuzimanje obrambenog sektora iz njegove primjene. Ističe i da su dosadašnji propisi omogućavali državi da reguliše zaštitu privatnih podataka, zabranu diskriminacije, zaštitu konkurencije i autorskih prava u AI sektoru. Ali je, kako kaže, primjena izostala, a zlouporabe dešavale. "Zbog toga Zakon o umjetnoj inteligenciji u Srbiji mora biti restriktivniji, a ne permisivniji, od svog evropskog uzora - dok god institucionalna pretpostavka odgovornosti vlasti ne bude ponovo uspostavljena", stav je organizacije "Partneri Srbija". Toskić Cvetinović upozorava i da trenutno ne postoji službeni pregled AI alata koje koriste državne institucije, niti interni pravilnici koji uređuju njihovu uporabu, iako se, tvrdi, u javnom sektoru već koriste alati poput ChatGPT-a. Sudski vještak IT struke Enes Čengić kaže da je upotreba AI kao alata dobra jer značajno ubrzava rad, ali i da AI griješi pa je na kraju sve do čovjeka koji ju koristi, dok zloupotrebu takvih alata slikovito opisuje kao kad neko napiše doktorski rad o romanu "Na Drini ćuprija", a da ga nije pročitao.