Građani i novinari okupili su se 7. aprila ispred zgrade televizije N1 u Beogradu, na poziv novinarskih udruženja, na protestu zbog razrešenja dosadašnjeg direktora te televizije Igora Božića. Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić rekao je na skupu da ostati bez medija znači "ostati bez glasa, bez prava na slobodan pristup informacijama". "Sudbina N1 nije samo sudbina jednog medija, već i sudbina cele Srbije", rekao na protestu. Okupljeni su uzvikivali "N1 ne damo". Pojedini nose transparente "N1ko nije sam" i "Ne utišava se boja istine". Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je istog dana da izražava "ozbiljnu zabrinutost" zbog odluke novog menadžmenta te televizije da dosadašnjeg direktora Igora Božića razreši sa funkcije, zabrani mu obavljanje uredničkih i direktorskih poslova i praktično ga udalji sa radnog mesta. "NUNS smatra da se ovaj potez ne može posmatrati kao izolovana kadrovska promena, već kao ozbiljan signal da se unutar Adria News Networka odvija širi proces smena, pritisaka i restrukturiranja koji može imati dalekosežne posledice po nezavisno informisanje u Srbiji", naveli su u saopštenju. Ovim povodom oglasio se i portparol Evropske komisije nadležan za pitanja proširenja Gijom Mersije (Guillaume Mercier) navodeći da institucije u Briselu prate dešavanja u N1 nakon smene programskog direktora. "Nezavisni mediji moraju biti u mogućnosti da vrše svoju ulogu nadzornika kako bi povećali transparentnost i odgovornost funkcija javnih ličnosti i institucija", podvukao je portparol Mersije. On je potvrdio da se na ovu novonastalu situaciju gleda i u kontekstu pristupnih pregovora između Srbije i Evropske unije jer je sloboda medija, prema izjavama EU zvaničnika, ključna za zemlju kandidatkinju kako bi napredovala na svom putu ka EU. "To uključuje zaštitu uredničke nezavisnosti, što je među ključnim principima Evropskog zakona o slobodi medija kao dela pravne tekovine EU, a s kojim se od zemalja kandidatkinja očekuje da usklade svoje zakonodavstvo i u potpunosti ga sprovedu u praksi", naveo je Mersije u pisanoj izjavi. Deo zaposlenih N1 televizije okupio se i prethodnog dana ispred zgrade televizije zbog zabrinutosti da bi smena dosadašnjeg programskog direktora mogla značiti promenu uređivačke politike te kuće. Božić, koga je novi menadžment 3. aprila obavestio da je razrešen sa funkcije direktora, informisan je u ponedeljak da je "neraspoređen", preneo je N1. "Trenutni status Božića je zaposlen, ali neraspoređen i ne rukovodi više redakcijom N1, a novi bord sagledava njegovu poziciju, koju će definisati narednih dana", navode iz te medijske kuće. Naveli su i da Adria News Network (ANN), u okviru koje posluje i N1, odluku o razrešenju Igora Božića nije javno obrazložio. Novi direktor N1 televizije je izvršni direktor za informativni program ANN Brent Sadler. On je 3. aprila kada je naveo da kadrovske promene neće uticati na uredničku strukturu. "One se isključivo odnose na korporativno upravljanje, zakonsko zastupanje i finansijski nadzor. One ne utiču na uređivačku strukturu, donošenje odluka, radne procese, niti linije izveštavanja", rekao je Sadler. Preduzeće Adria News Network osnovano je 19. februara kao deo restrukturiranja medijske kompanije United Group. Tada je deo medija, među kojima i N1, prebačen "pod kapu" tog novoosnovanog preduzeća. Urednici i novinari N1 i tada su izrazili bojazan da je to uvod u promenu uređivačke politike, što su iz United Group-a odbacili. Na takvu mogućnost ukazivali su i sredinom prošle godine kada je došlo do smene čelnih ljudi u United Group-a. Predstavnici vlasti u Srbiji, na čelu sa predsednikom Srbije, godinama unazad iznose najrazličitije optužbe na račun N1. Pritisci na tu medijsku kuću privukli su i međunarodnu pažnju, poput onog iz juna 2025. kada se Evropska federacija novinara oglasila povodom pretnji smrću novinarima N1.

Osnovni sud u Prištini odredio je jednomesečni pritvor bivšem pripadniku Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije pod inicijalima A.D., koji je uhapšen 4. aprila zbog sumnje da je počinio ratni zločin u Kačaniku. Prema navodima Specijalnog tužilaštva Kosova, osumnjičeni je bio pripadnik srpskog MUP-a u Uroševcu i saobraćajni policajac u regionu Kačanika marta 1999. godine, te se sumnja da je u tom periodu počinio zločine u selu Ivaja i okolnim mestima u opštini Kačanik. Tužilaštvo je ranije saopštilo da je tokom hapšenja osumnjičenog pronađeno i zaplenjeno jedno vatreno oružje, dva okvira, 30 metaka, jedna vazdušna lovačka puška i uniforma Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. S druge strane, Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije je saopštila da je A.D. iz mesta Grnčar u Kosovskom Pomoravlju, policajac u penziji, te da se radi o "politički motivisanom" hapšenju. Kosovsko tužilaštvo pak navodi da je A.D. zajedno sa drugim osobama iz redova srpske policije i vojnih snaga, 9. marta 1999. godine, tokom organizovane policijsko-vojne akcije protiv albanskog civilnog stanovništva, "primoravao meštane da napuste svoje domove, koji su potom spaljeni i uništeni". Tužilaštvo takođe navodi da je osumnjičeni tokom ispitivanja u policijskoj stanici u Kačaniku tukao i zlostavljao civile "na brutalan i nehuman način, fizički i psihički", nanevši im "teške telesne povrede". Reč je o 13 civila koji su bili među 91 muškarcem koje su srpske snage izdvojile iz grupe od oko 400 muškaraca, žena, starijih osoba i dece, privedenih u policijsku stanicu u Kačaniku, navodi Specijalno tužilaštvo Kosova. Hapšenje A.D. dolazi nekoliko nedelja nakon što je sud u Prištini osudio dvojicu bivših pripadnika policijskih i vojnih snaga Srbije za ratne zločine na Kosovu tokom rata 1998–1999. Sud u Prištini je 18. marta osudio Zorana Kostića na 15 godina zatvora, dok je Dragana Milovića osudio na sedam. Tokom rata na Kosovu 1998–1999. godine ubijeno je oko 13.000 osoba, dok je oko 6.000 nestalo. Još uvek se traga za oko 1.600 lica. Od 2000. do 2008. godine, ratne zločine na Kosovu je istraživala Misija Ujedinjenih nacija (UNMIK), dok je od 2008. godine za istrage ratnih zločina bila odgovorna Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEX). Ova misija je 2018. godine dokumenta predala kosovskom tužilaštvu i lokalnim sudovima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je optužbe da su navodi o osujećenoj diverziji ruskog gasovoda u Srbiji imali veze sa izborima u Mađarskoj. On tvrdi da vlasti Srbije imaju određene tragove, ali da neće izvlačiti zaključke dok ne budu potpuno sigurni ko iza toga stoji i dok ne prođu izbori u Mađarskoj. Vlasti Srbije saopštile su 5. aprila da je sprečen pokušaj diverzije na gasovodu kojim se ruski gas doprema u Mađarsku. Vest da je pronađen eksploziv blizu gasovoda nedaleko od mađarske granice, objavljena je sedam dana uoči parlamentarnih izbora u Mađarskoj na kojima je neizvesno da li će premijer Viktor Orban uspeti da sačuva vlast. Vučić je na konferenciji za medije rekao da su sa "pojedinih regionalnih telefona upućivani pozivi nekim ambasadama u Srbiji". "I sad mi vama da kažemo koje su to ambasade, vi biste razne teorije zavere izvlačili", dodao je. Naveo je i da je lice koje je trebalo da izvrši diverziju imalo vojni čin u armiji svoje zemlje odakle je prebeglo, između ostalog, i na teritoriju Srbije. Predsednik Srbije je izjavio da je mađarski premijer Viktor Orban "veliki lider, izuzetno zaslužan za najbolje odnose Srba i Mađara". "Da li bih voleo da on pobedi, nikada to nisam krio. Nikada nisam krio da bih voleo da pobedi. Da li bih zloupotrebio vojsku da se meša u mađarske izbore, ne bih nikada ni u srpske, kamoli u mađarske", poručio je. Koje su sumnje iznete?Mađarski istraživački novinari pišu da se nedeljama pre objave o sprečenoj sabotaži, imali saznanja da se priprema "operacija pod lažnom zastavom" uz pomoć Srbije i Rusije. "Srbija. Srbi ili Rusi će izvršiti 'napad' na mađarske interese u naredne tri nedelje. Toliko do sada znamo. Orbanov cilj je da uvede vanredno stanje." Tu poruku je 25. februara od izvora dobio istraživački novinar Balaš Kaufman. Istraživački novinari su takođe krajem marta pozivajući se na izvore pisali da su osobe koje je navodno poslao Kremlj da utiču na izbornu kampanju u Mađarskoj stigle u Budimpeštu nekoliko nedelja ranije. Mađarski novinar Sabolč Panji, koji istražuje ruski uticaj, objavio je da je ruski predsednik Vladimir Putin angažovao grupu "političkih tehnologa" sa zadatkom da utiču na izborni proces i pomognu Orbanu. Prema tim navodima operaciju koordinira blizak Putinov saradnik i prvi zamenik šefa administracije ruskog predsednika Sergej Kirijenko. Kirijenko je ranije bio povezan sa operacijama za koje se sumnja da su uključivale mešanje u izbore u Moldaviji. Nema navoda da je ta grupa povezana sa događajem u Srbiji. Mađarske vlasti se nisu oglašavale, a Ambasada Rusije u Budimpešti, oštro je demantovala navode o aktivnostima Putinovih ljudi u Budimpešti. Na drugoj strani, lider opozicije u Mađarskoj Peter Mađar izjavio je da su on i njegova stranka Tisa nedeljama dobijali upozorenja iz više izvora da Orban, uz pomoć Srbije i Rusije, možda planira da odloži ili otkaže izbore. "Mnogi ljudi su sugerisali da bi nešto moglo kao slučajno da se dogodi u Srbiji, moguće u vezi sa gasovodom, oko Uskrsa. I sada se desilo", napisao je 5. aprila Mađar na mreži Iks. Rusko mešanje u izbore u MoldavijiVlasti Moldavije su u dva navrata iznele tvrdnje da se u zemljama Zapadnog Balkana organizuju obuke za izazivanje nereda u organizaciji Rusije. Paravojni kamp uz reku Drinu na zapadu Srbije otkriven je u septembru 2025. Sumnja se da je njemu organizovana borbeno-taktička obuka za pružanje fizičkog otpora policiji Moldavije u slučaju nereda tokom izbornog dana 28. septembra 2025. Vlasti u Srbiji su, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, ustanovili da su u kampu bila tri državljanina Rusije. Međutim, on nije doveo rusku obaveštajnu službu u vezu sa kampom. Rusija se zvanično ne pominje u saopštenjima srpske policije i tužilaštva. U okviru istrage u Moldaviji je privedeno više od 70 ljudi, a za većinu se sumnja da su obučavani u Srbiji. Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizacije Moldavije uoči parlamentarnih izbora 28. septembra na kojima je proevropska vladajuća partija ubedljivo pobedila prorusku koaliciju. Dok je Rusija negirala mešanje u izborni proces Moldavije, sud u Moldaviji je zbog organizovanja obuke 2024. u Bosni i Hercegovini i Srbiji osudio tri osobe. I uoči parlamentarnih izbora i referenduma u oktobru 2024, zvanični Kišinjev objavio je da su na lokacijama u Srbiji i BiH organizovane obuke koje su vodile osobe povezane sa ruskim plaćeničkim oružanim grupama Ferma i Vagner. Ruske službe vrbovale građane SrbijePresudama srpskog suda, u koje je RSE imao uvid, utvrđeno je da je grupa iz Srbije po nalogu ruske obaveštajne službe izazivala nerede u Francuskoj i Nemačkoj. Državljani Srbije učestvovali su u nizu rasističkih akcija u Parizu i Berlinu u proleće i leto 2025. Viši sud u Smederevu, u severoistočnoj Srbiji, osudio je trojicu državljana Srbije za špijunažu i rasnu diskriminaciju. U presudama se navodi da su akcije grupe bile usmerene na jevrejsku i muslimansku versku zajednicu, kako bi se pojačale tenzije u Nemačkoj i Francuskoj. Naloge, instrukcije i novac za akcije, grupi su davale "strukture obaveštajne službe Ruske Federacije". Evropski parlament je još u izveštaju iz 2023. ocenio da Rusija koristi uticaj u Srbiji pokušavajući da destabilizuje i meša se u pitanja susednih suverenih država. Pre toga je američki Stejt department 2019. okarakterisao Srbiju, koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, kao državu sa "najpropustljivijim okruženjem" za ruski uticaj na Zapadnom Balkanu.

Radnik iz Kine poginuo je 7. aprila kada se na gradilištu novog mosta u Beogradu obrušio kran. Tri osobe su povređene, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) u policiji. Navedeno je da je policija na licu mesta i da se okolnosti utvrđuju. Iz Hitne pomoći rečeno je za RSE rečeno da je prijavljena nesreća na gradilištu i da su na lice mesta upućene tri ekipe. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštilo je da je državljanin Kine izgubio život i izrazili saučešće porodici nastradalog radnika, prenela je Radio-televizija Srbije. Radovi se izvode na mestu nekadašnjeg Starog savskog mosta koji su vlasti uklonile kako bi na toj lokaciji izgradili novi jer stari, kako su tvrdile, nije bio bezbedan. Na izgradnji novog mosta angažovane su dve kineske kompanije, direktnom pogodbom bez raspisivanja tendera, na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine. Kako je RSE ranije pisao, ključni podaci o ugovorima, postupku izbora izvođača i uslovima projekta nisu javno dostupni. Delovi za novi most prave se u istočnoj kineskoj provinciji Đangsu, u pogonu kineske državne kompanije "China State Construction Engineering". Izvođač radova na ovom projektu je druga državna kineska kompanija Pauerčajna (PowerChina). Ona je u Srbiji angažovana na nizu infrastrukturnih projekata, između ostalih, na izgradnji izložbenog prostora za međunarodnu specijalizovanu izložbu EXPO. Prema poslednjim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova iz januara, koje je RSE dobio po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, u Srbiji dozvolu za privremeni boravak i rad ima 14.721 državljanin Kine.

Nadomak gasovoda "Turski tok" život u vojvođanskim selima vratio se u normalu nakon što su policija i vojska intervenisale zbog navoda o otkrivenom eksplozivu. U Mađarskoj, premijer Viktor Orban obišao je gasovod sa druge strane granice. Vlasti Srbije izvestile su 5. aprila o pokušaju diverzije na gasovodu na severu zemlje. (Snimatelj: Dragan Kostić, montaža: Ana Toader)

Deo zaposlenih N1 televizije okupio se u ponedeljak ispred zgrade tog medija u Beogradu kako bi ukazali na zabrinutosti da bi smena dosadašnjeg programskog direktora Igora Božića mogla značiti promenu uređivačke politike te kuće. "Nama niko nije zvanično došao i objasnio zbog čega Igor Božić više nije programski direktor i šta ovo znači za dalji rad redakcije", rekao je novinar N1 Mladen Savatović. Pozivom na podršku novinarima N1 oglasila se i grupa "Studenti u blokadi", beogradskih fakulteta. "Našu stranu priče do sada ste mogli da čujete zahvaljujući novinarima kojima se sada svete svi predsednikovi ljudi. Sada je njima potreban naš glas i podrška", napisali su na društvenim mrežama. Božić, koga je novi menadžment 3. aprila obavestio da je razrešen sa funkcije direktora, informisan je u ponedeljak da je neraspoređen, preneo je N1. "Trenutni status Božića je zaposlen, ali neraspoređen i ne rukovodi više redakcijom N1, a novi bord sagledava njegovu poziciju, koju će definisati narednih dana", navode iz te medijske kuće. Dodaju i da Adria News Network (ANN), u okviru koje posluje i N1, odluku o razrešenju Igora Božića nije javno obrazložio. Novi direktor N1 televizije, kao i kodirektor portala Nova.rs, jeste izvršni direktor za informativni program ANN Brent Sadler. Sadler se inače obratio 3. aprila kada je naveo da kadrovske promene neće uticati na uredničku strukturu. "Uvođenje jedinstvenog upravljačkog okvira u okviru ANN-a uključuje i ovakve administrativne promene. One se isključivo odnose na korporativno upravljanje, zakonsko zastupanje i finansijski nadzor. One ne utiču na uređivačku strukturu, donošenje odluka, radne procese, niti linije izveštavanja", objasnio je Sadler. Šta je prethodilo?Preduzeće Adria News Network osnovano je 19. februara kao deo restrukturiranja medijske kompanije United Group (UG). Tada je deo medija, među kojima i N1, prebačen "pod kapu" tog novoosnovanog preduzeća. Izabran je novi odbor, s britanskim novinarem Brentom Sadlerom na čelu, kao i novi bord direktora. Urednici i novinari N1 i tada su izrazili je bojazan da je to uvod u promenu uređivačke politike, što su iz United Gruop-a odbacili. Na takvu mogućnost ukazivali su i sredinom prošle godine kada je došlo do smene čelnih ljudi u United Group-a. Izrazili su zabrinutost da bi iznenadna smena mogla značiti da je BC Partners, većinski akcionar UG, izložen "političkom pritisku i da otvara prostor za uređivački uticaj od strane vlada i interesnih grupa koje su neprijateljski nastrojene prema slobodi medija". Priča o tome otvorena je i nakon što je Projekat za istraživanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) objavio u avgustu 2025. audio snimak telefonskog razgovora direktora United Grupe (UG) Stena Milera i direktora Telekoma Srbije Vladimira Lučića. Miler i Lučić razgovarali su, prema onome što je objavljeno, o strategiji da se umanji uticaj medija koji kritički izveštavaju o vlasti Aleksandra Vučića. Predstavnici vlasti u Srbiji, na čelu sa Vučićem, godinama bez dokaza iznose najrazličitije optužbe na račun N1. Pritisci na tu medijsku kuću privukli su i međunarodnu pažnju, poput onog iz juna 2025. kada se Evropska federacija novinara oglasila povodom pretnji smrću novinarima N1.

Mađarski premijer Viktor Orban čeka informacije iz Srbije o navodnim planovima diverzije Turskog toka, kojim ruski gas stiže u Mađarsku. "Sačekajmo činjenice, Srbi će nam ih pružiti", rekao je Orban tokom obilaska gasovoda sa mađarske strane. On je tada naveo da "Ukrajinci imaju mogućnost da to urade", ali je dodao da se ne zna da li stoje iza ove akcije. Međutim, Beograd je odbacio mogućnost umešanosti Ukrajine kada su srpske vlasti iznele navode o pronalasku eksploziva u blizini gasovoda. Tim gasovodom doprema se ruski gas, preko Turske, Bugarske i Srbije, u Mađarsku. Ali još nema odgovora ko stoji iza planova o sabotaži gasovoda u Srbiji, koji su objavljeni nedelju dana uoči neizvesnih parlamentarnih izbora u Mađarskoj. Dan kasnije na mestu na kome je pronađen eksploziv nema ni vojske ni policije. Za Srđana Cvijića iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) mnogo je nepoznanica zbog kojih smatra da je reč o operaciji "pod lažnom zastavom" kako bi se Orbanu pomoglo u finišu kampanje. "Napada se gasovod na tački gde potencijalno razaranje, a i efekti tog razaranja, nisu tako ozbiljni", primećuje on. Kaže da bi na drugim neuralgičnim tačkama, kao što je konvertorska stanica u Žabarima, na istoku Srbije ili gde gasovod prolazi ispod reka, posledice bile ozbiljnije. "Bira se tačka na izuzetno preglednoj ravnici na severu Vojvodine, zgodno blizu granice sa Mađarskom u oblasti gde živi većinsko mađarsko stanovništvo, izborna baza Orbana", naveo je Cvijić. Na tom mestu bi, prema njegovim rečima, čak i ako zemlja ne bi u dovoljnoj meri amortizovala eksploziju, posledice bile ograničenog karaktera jer bi se prekid dotoka gasa relativno brzo mogao sanirati. Pripadnici Vojske Srbije započeli su sredinom marta pojačano obezbeđenje kompresorske stanice "Velika Plana" u Žabarima, u istočnoj Srbiji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da se to čini iz bezbednosnih razloga zbog situacije na Bliskom istoku. Šta je rečeno o Ukrajini?Mađarske vlasti, koje su u sporu sa Ukrajinom zbog obustave isporuke ruske nafte preko naftovoda Družba, nisu direktno optužile Kijev. Mađarski šef diplomatije Peter Sijarto izjavio je da su poslednjih nedelja desetine dronova napale gasovod Turski tok koji snabdeva Mađarsku. "Ova serija napada takođe uključuje pokušaj napada i sabotaže koji su sprečili Srbi", rekao je Sijarto. Međutim, u Beogradu izričito tvrde da nije tačno da su Ukrajinci pokušali da organizuju sabotažu. Đuro Jovanić, direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA), rekao je da postoje dezinformacije da će pripadnici Vojske Srbije da rade za neku drugu ili treću stranu tako što će pronaći ukrajinski eksploziv i time optužiti Ukrajince. On je na konferenciji za medije 5. aprila dodao da "to nije tačno". Takođe je poručio da to ko je proizvođač eksploziva, ne znači da je on i naručilac ili izvršilac. Otkrio je da se po oznakama na eksplozivu nedvosmisleno vidi da je proizveden u Sjedinjenim Državama. "Da li će sada neko da kaže da možda u ovom momentu Sjedinjenim Državama odgovara ovako nešto", upitao je. Kijev je odbacio mogućnost umešanosti, ocenjujući da je verovatno reč o lažnoj ruskoj operaciji, sa ciljem mešanja u mađarske izbore. Dok je portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio da je "vrlo verovatno da će i ovog puta biti pronađeni znaci umešanosti kijevskog režima". Peskov je naveo da je i ranije "kijevski režim bio direktno umešan u takve akte sabotaže protiv kritične energetske infrastrukture". Za bezbednosnog analitičara Srđana Cvijića to što Beograd nije upro prstom u Ukrajinu jeste političko odmeravanje. "Naši ipak ne smeju direktno da izađu sa optuživanjem Ukrajine nego izmišljaju neke tobož migrante, zgodno se uklapajući u Orbanovu antimigracionu retoriku." Srpske vlasti su objavile da su službe imale informaciju da će lice iz grupe migranata pokušati da izvrši diverziju na gasnu infrastrukturu. Objavljeno je da je jedna "vojno osposobljena osoba povezana sa migrantskom grupom" i dalje u bekstvu. Nije precizirano iz koje zemlje dolazi taj migrant. A po tvrdnjama vlasti biće uhapšena. "Pitanje je samo da li će istraga trajati tri dana ili više meseci", rekao je Đuro Jovanić, direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA). Kakvi su efekti?Osim toga ko stoji iza navodne diverzije, otvoreno je i pitanje da li će i na koji način ta objava uticati na mađarske izbore 12. aprila. Ta vest bi bila korisna za Orbana, kaže za RSE mađarski novinar iz Budimpešte Gabor Bodiš, da je pronađena ukrajinska veza. "Pošto iz Srbije nije stigla vest da su Ukrajinci umešani, taj događaj ne može da se iskoristi za nešto bombastično u finišu predizborne kampanje", smatra on. Bodiš to objašnjava u kontekstu toga da su, kako je rekao, glavna meta Orbanovog Fidesa u predizbornoj kampanji Ukrajinci, a potom Brisel. Istovremeno Orban svog protivnika Petera Mađara, lidera opozicione Tise, pokušava da predstavi kao eksponenta Brisela. Sumnju povodom navoda o eksplozivu iznela je opozicija i u Srbiji i u Mađarskoj. Orbanov protivkandidat Peter Mađar je događaj nazvao operacijom "pod lažnom zastavom" sa ciljem uticaja Rusije na izbore. "Peter Mađar je rekao ako je tako ozbiljna stvar neka se Viktor obrati NATO-u, čija je Mađarska članica", naveo je novinar Gaboš Bodiš. Nema informacija da li se Mađarska obratila NATO-u. Nezavisni novinari i stručnjaci iz Budimpešte kažu da su nedeljama govorili o scenariju da Srbija i Rusija utiču na ishod izbora u Mađarskoj. Na iznete sumnje u navode o planiranoj diverziji nisu odgovorili na upit RSE u kabinetu predsednika Srbije, ni VBA. Na taj upit nije odgovorio ni kabinet mađarskog šefa diplomatije Petera Sijarta. Odnosi vlasti u Beogradu i BudimpeštiVlasti u Beogradu i Budimpešti održavaju bliske veze. A vladajuće partije u Srbiji su pozvale birače sa dvojnim državljanstvom da na mađarskim izborima podrže Orbana. Obe vlade su nastavile da održavaju kontakte sa Moskvom, nakon što je EU uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Mađarska se u više navrata postavljala kao zaštitnica Srbije unutar EU. Srđan Cvijić iz BCBP-a ocenjuje da mu sve nedorečenosti koje prate slučaj diverzije ukazuju da se "želelo pomoći prijatelju Orbanu u nevolji". "Sa druge strane, u Beogradu su ipak donekle bili svesni da će takav potez odmah biti prozren u većini evropskih zemalja i da će proizvesti odijum većine evropskih partnera i doprineti daljoj izolaciji režima u Srbiji." Srbija od kraja 2021. ne napreduje u evropskim integracijama, čime je izgubila status predvodnika u evrointegacijama na Zapadnom Balkanu. Jedan od razloga je i neusklađivanje sa spoljnom politikom EU, odnosno odbijanje uvođenja sankcija Rusiji. Bezbednosni analitičar Srđan Cvijić ocenjuje da se u operaciji navodne diverzije prepoznaju sve teze ruskog dezinformacionog diskursa koji se plasira u ovim delovima Evrope i šire. U prethodnom periodu su na teritoriji Srbije organizovani kampovi za izazivanje nereda u Moldaviji u cilju ruskog mešanja u izbore u toj zemlji. Takođe su državljani Srbije bili uključeni u izazivanje međurasnih incidenata u Francuskoj i Nemačkoj po nalogu ruskih službi.

Nakon izjave da policija "ima pravo da bije i ubije studente", ministar informisanja i telekomunikacija Srbije Boris Bratina saopštio je u ponedeljak da on "nikada" nije rekao da "studenti, treba da budu izloženi nasilju". Bratina je prethodno, gostujući na televiziji Tanjug na Dan studenata 4. aprila, izjavio da studenti nisu svesni da "policija ima pravo da ih bije i da ih ubije" u trenucima kada im neko "proda anarhističku ideologiju". Nakon zahteva više opozicionih partija i strukovnih udruženja da bude smenjen sa ministarske funkcije zbog te izjave, Bratina je na Instagramu objavio da je to što je rekao "izvučeno iz šireg konteksta". "Želim da naglasim da su moje reči izvučene iz šireg konteksta i interpretirane na način koji ne odražava suštinu onoga što sam želeo da saopštim. Nikada nisam rekao, niti bih ikada podržao, da bilo ko, a posebno studenti, treba da budu izloženi nasilju", napisao je. Dodao je i da se njegova izjava "odnosila isključivo na širi istorijski i društveni kontekst" i da nije bila usmerena protiv studenata kao društvene grupe već da je predstavljala "upozorenje na složenosti situacije". Na početku studentskih blokada i protesta krajem 2024, zbog stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu, Bratina je izjavljivao da je reč "o čistoj zloupotrebi" tragedije i da na to "treba zakonski reagovati". Aktuelni ministar u Vladi Srbije, nekadašnji je član ultradesničarskih organizacija. Osim po antievropskoj retorici i paljenju zastave Evropske unije, javnosti je poznat i po zagovaranju zabrane Parade ponosa. Bio je član ultradesničarskih organizacija, poput "Srpskog narodnog pokreta 1389", čiju je zabranu tražilo tužilaštvo zbog izazivanja nacionalne, verske i seksualne mržnje. I premijer Srbije tvrdi da su reči ministra 'izvučene iz konteksta'Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut takođe tvrdi da je izjava Bratine pogrešno interpretirana. "Reči su ponekad rezultat gneva čoveka koji vredno radi i ceo svoj život i zdravlje podredi boljitku svoje zemlje, a taj rad nažalost bude umanjen ili srušen zbog nedela drugih", napisao je Macut na Instagramu 6. aprila. Macut se osvrnuo i na nedavnu izjavu ministra za javna ulaganja Darka Glišića koji je gostujući na TV Pink poručio 1. aprila građanima da "ne upisuju decu na blokaderske fakultete jer će vam ih vratiti kao što su vratili ovu devojku, u kovčegu". Macut je naveo da se sa ministrima Glišićem i Bratinom čuo povodom izjava "koje su im zamerene u delu javnosti". "U ovom slučaju su izjave bile lične i izvučene iz šireg konteksta, ali ne i kao članova i mišljenja vlade", smatra Macut. Glišić je to izjavio nakon što je na platou Filozofskog fakulteta je 26. marta pronađeno telo studentkinje. Policija i tužilaštvo su do sada saopštili da su na petom spratu Filozofskog fakulteta zapaljena pirotehička sredstva, nakon čega je 25-godišnja devojka skočila kroz prozor. U okviru istrage tužilaštvo ispituje i propuste u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih na fakultetu. Policija je 31. marta takođe skoro 10 sati vršila pretres u Rektoratu Univeziteta u Beogradu koji se nalazi do Filozofskog fakulteta, što je za vlast bila legitimna istraga smrti studentkinje, dok su rektor i deo akademske zajednice ocenili da je reč o zastrašivanju i osveti zbog podrške studentskim protestima. Dok je policija vršila pretres u Rektoratu, ispred zgrade su se okupili studenti, profesori i građani. Došlo je i do više incidenata i fizičkih sukoba između policije i demonstranata.

Smrti studentkinje posle pada s petog sprata na Filozofskom fakultetu u Beogradu nastupila je usled povreda nastalih padom s visine, dok toksikološkim analizama nije detektovano prisustvo lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci, saopštilo je u ponedeljak Više javno tužilaštvo u Beogradu. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je primilo obdukcioni zapisnik s toksikološkom analizom Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u vezi sa smrću 25-godišnje studentkinje 26. marta. "U interesu javnosti saopštavamo da nalazi ukazuju da je smrt nastupila usled povreda nastalih padom sa visine, dok toksikološkim analizama nije detektovano prisustvo lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci", navodi se u saopštenju. Više javno tužilaštvo u Beogradu je navelo da nastavlja predistražni postupak povodom smrti studentkinje i okolnosti pod kojima je došlo paljenja pirotehničkih sredstava na petom spratu Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 26. marta oko 22.40, kao i utvrđivanja da li postoje propusti odgovornih lica u vezi s bezbednošću studenata i zaposlenih na fakultetu. Nakon smrti 25-godišnje studentkinje čije je telo pronađeno na platou Filozofskog fakulteta, istragu je preuzelo Odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva zbog, kako je navedeno, "postojanja sumnje na propuste dekana, prodekana i prodekana za nastavu u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih". Policija je 31. marta takođe skoro 10 sati vršila pretres u Rektoratu Univeziteta u Beogradu koji se nalazi do Filozofskog fakulteta, što je za vlast bila legitimna istraga smrti studentkinje, dok su rektor i deo akademske zajednice ocenili da je reč o zastrašivanju i osveti zbog podrške studentskim protestima. "Uzimali su bilo kakve rekvizite povezane sa studentskim protestima kao dokazni materijal, razvlačili transparent, slikali ga", rekao je posle toga za RSE profesor Filozofskog fakulteta Goran Vidović. Dok je policija vršila pretres u Rektoratu, ispred zgrade su se okupili studenti, profesori i građani. Došlo je i do više incidenata i fizičkih sukoba između policije i demonstranata. Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva saopštilo je 1. aprila da je pretres Rektorata jedna od brojnih preduzetih istražnih radnji. U saopštenju je navedeno da su pored servera s video-zapisima oduzeti i pirotehnika (topovski udari i petarde), sprejevi, špricevi, igle, braunile, infuzije, megafoni, radio-stanice, voki-tokiji, vojne gas maske, farbe, zavoji. Među oduzetim predmetima se navodi i više transparenata sa političkim sadržajima i zapisnici sa studentskih plenuma tokom blokada fakulteta, ali i papirni tanjiri. Tužiteljka Zorica Šćekić rekla je da će petarde i sprejevi pronađeni u Rektoratu biti upoređeni sa zapaljenim petardama i sprejevima koji su zatečeni prilikom uviđaja posle smrti studentkinje. Prethodno je dekan Filozofskog fakulteta u Danijel Sinani rekao da policija u toj ustanovi nije pronašla ništa od pirotehničkih i bilo kakvih zapaljivih materija, dok je pravni zastupnik rektora naveo da policija ni u Rektoratu nije pronašla ništa što je predmet krivičnog dela.

Mađarski premijer Viktor Orban obišao je 6. aprila ujutru deo gasovoda "Turski tok" na granici Mađarske i Srbije, dan pošto su vlasti u Beogradu izvestile o pronalasku eksploziva na srpskoj strani gasovoda. "Juče su hteli da dignu u vazduh gasovod. Proveravamo da li je sve u redu na mađarskoj strani", napisao je Orban na društvenoj mreži Facebook. Kremlj je 6. aprila saopštio da je, mada zasad nema čvrstih dokaza, "vrlo verovatno" da će se pronaći dokazi koji pokazuju da je Ukrajina postavila eksploziv pronađen u blizini gasovoda u Srbiji koji prenosi ruski gas do Mađarske, preneo je Rojters (Reuters). Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine odbacilo je svaki pokušaj da se Kijev poveže s eksplozivom. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da je i ranije "kijevski režim bio direktno umešan u takve akte sabotaže protiv kritične energetske infrastrukture". "Vrlo je verovatno da će i ovog puta biti pronađeni znaci umešanosti kijevskog režima", dodao je on, navodeći da se Moskva nada da će Budimpešta i Beograd preduzeti mere kako bi minimizirali pretnju. Orban je u obraćanju novinarima ispred mađarskog dela gasovoda rekao da je "situacija izuzetno ozbiljna", da snabdevanje Mađarske gasom, za sada, nije ugroženo, ali da treba biti "veoma oprezan". Orban je naveo da je i ranije dolazilo do zatvaranja gasovoda koji vodi ka Mađarskoj, zbog čega je "Turski tok" i izgrađen. "Trenutno smo pod ukrajinskom blokadom, ali možemo nadoknaditi gubitak sa juga. Ako se ta pupčana vrpca preseče, mađarska ekonomija će stati", rekao je Orban. Orban je potvrdio i da je pojačana vojna zaštita mađarske deonice gasovoda "Turski tok". Budimpešta je takođe u sporu s Ukrajinom zbog obustave isporuke nafte putem naftovoda "Družba". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izvestio je 5. aprila Orbana da su kod sela Velebit na severu Srbije u blizini gasovoda koji transportuje ruski gas u Mađarsku pronađena dva velika paketa eksploziva. Vojnobezbednosna agencija (VBA) saopštila je da su pronađeni eksploziv i pribor za pripremu "eksploziva za izvršenje diverzije". Direktor VBA Đuro Jovanić rekao je da je ta služba raspolagala "informacijama da će lice iz grupe migranata pokušati da izvrši diverziju na gasnu infrastrukturu" i dodao da će "to lice sigurno biti privedeno". On je rekao i da postoje dezinformacije koje ukazuju da će Vojska Srbije pronaći navodno ukrajinski eksploziv, a samim tim optužiti Ukrajince da su pokušali da organizuju diverziju. "Odmah da vam kažem, to nije istina, to nije tačno. Vojska Srbije ne meša se u političke procese ni u Republici Srbiji, kamo li u političke procese u bilo kojoj drugoj zemlji", rekao je Jovanić. Direktor VBA je rekao i da oznake na pronađenom eksplozivu pokazuju da je proizveden u Sjedinjenim Američkim Državama. Orban je posle vanredne sednice Saveta za odbranu, bez direktnog optuživanja Ukrajine za incident u Srbiji, rekao da "Ukrajina godinama pokušava da odseče Evropu od ruskih energenata". Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova odlučno je odbacilo optužbe. "Ukrajina nema nikakve veze s tim. Najverovatnije je reč o ruskoj operaciji pod lažnom zastavom, kao deo snažnog mešanja Moskve u mađarske izbore", naveo je portparol Ministarstva spoljnih poslova Heorhij Tihi na mreži X. Vest o incidentu dolazi u politički napetom trenutku u Mađarskoj, gde ankete pokazuju da bi Orban mogao da izgubi parlamentarne izbore 12. aprila, posle 16 godina na vlasti. I Peter Mađar (Magyar), lider opozicione stranke Tisa (Tisza) izrazio je sumnju u vezi sa incidentom u Srbiji, rekavši da se čini da je njegov cilj povećanje izborne šanse za Orbana. Mađarski premijer je tokom obilaska gasovoda 6. aprila odbacio ove navode. "Ovaj događaj ne utiče na izbore, već na energetsku bezbednost Mađarske. Nemojmo mešati kampanju sa upravljanjem državom", rekao je Orban odgovarajući na pitanja novinara. Premijer Mađarske je dugo u sukobu sa Evropskom unijom (EU) po brojnim pitanjima, a najnovije je odbijanje da se odobri kredit od 90 milijardi evra Ukrajini. Lideri 27 zemalja članica EU odobrili su taj kredit u decembru, ali mađarski premijer, koji održava dobre odnose sa Moskvom, blokira njegovo formalno usvajanje, koristeći kao izgovor zatvaranje naftovoda Družba koji snabdeva njegovu zemlju ruskom naftom preko Ukrajine. Mađarska, kao i Slovačka, takođe sa proruskim stavom, optužuju Ukrajinu da je odgovorna za kvar tog naftovoda, dok Kijev tvrdi da je štetu izazvao ruski dron, napominjući da su popravke u toku.

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo o tome da li su prošlonedeljni lokalni izbori u deset opština u Srbiji pokazali da se vlast konsolidovala i da je spremna da raspiše parlamentarne izbore. Sagovornici su bili Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, i Milomir Mandić, istraživač u Istraživačko izdavačkom centru Demostat. Bilo je reči o tome da li je Srpska napredna stranka imala razloga da tako bučno proslavi pobedu u svih deset opština, zašto su studenti i opozicija postigli dobar rezultat, zašto je Vučiću stalo da pobedi u svakoj, pa i najmanjoj opštini u Srbiji, pa se ponaša kao da bi poraz u samo jednoj opštini bio katastrofa za njegov režim, kao i o tome u kojoj meri su represija i nasilje vlasti uoči izbora i na dan glasanja uticali na rezultate izbora. Razgovaralo se i o tome da li će Srpska napredna stranka biti u stanju da na parlamentarnim izborima pokrije sve opštine u Srbiji svojim ljudima i batinašima kao što je to učinila na prošlonedeljnim lokalnim izborima, da li su ti izbori pokazali da studenti i opozicija imaju šansu da pobede Vučića na parlamentarnim izborima samo ako nastupe sa jedinstvenom listom, kao i o tome šta se krije iza Vučićeve najave da bi parlamentarni izbori mogli biti i do Vidovdana. Omer Karabeg: Predsednik Vučić i Srpska napredna stranka su vrlo bučno proslavili pobedu na lokalnim izborima u deset opština koji su održani prošle nedelje. Da li je bilo razloga za toliko slavlje? Dragan Popović: Naravno da nije. To slavlje bilo je nategnuto jer su rezultati izbora pokazali da se nastavlja trend pada poverenja u Srpsku naprednu stranku. On nije toliko velik, ali ja to ni ne očekujem. Ne verujem da Vučićeva ogromna mašinerija može pasti ispod 45 posto. Ali oni su sigurno zabrinuti zbog toga što po prvi put sa druge strane imaju ozbiljnu alternativu. Nikada do sada u tih 10 opština, gde su Srpska napredna stranka, Socijalistička partija i radikali uvek bili dominantni, opozicija nije ostvarila tako dobre rezultate kao na prošlonedeljnim izborima. Studenti i opozicija dobili su između 30 i 50 posto glasova u tim opštinama. Milomir Mandić: Cilj Srpske napredne strane bio je da zadrži vlast u svih 10 opština. Taj cilj su ostvarili. S druge strane, opozicija je ostvarila značajno bolje rezultate u odnosu na lokalne izbore 2022. i parlamentarne 2023. godine. Međutim, opozicija – kada kažem opozicija mislim na studente i političke partije – može to da shvati kao dobitak samo ukoliko izvuče pouku iz ovih izbora. Pitanje života i smrtiOmer Karabeg: Zašto je Vučiću toliko stalo da pobedi ne samo na opštim izborima, nego i u svakoj opštini? Zašto je za njega pobeda u svakoj, pa i najmanjoj opštini, pitanje života i smrti? Zašto je za njega katastrofa poraz makar i u najmanjoj opštini? Dragan Popović: To, naravno, nije njegov izum. Tako se ponašaju svi autoritarni vladari širom sveta, ali on je posebno fokusiran na to. U Srbiji je višestranačka demokratija suspendovana. Političke stranke su tokom četrnaestogodišnje Vučićeve vladavine praktično uništene. Ne samo opozicione, nego i Srpska napredna stranka. Imate nekakvu gomilu obožavatelja lika i dela Aleksandra Vučića koji su nekad Srpska napredna stranka, a nekad Pokret za narod. Oni su ono što im on kaže da jesu. U takvoj situaciji izbori nisu takmičenje političkih ideja i političara, već su predstavljeni kao pitanje opstanka naroda i države. Kada je predsednik Vučić prošle nedelje uveče proglasio pobedu, on je rekao: "Zamislite kakva bi bila katastrofa da smo izgubili makar jednu opštinu". On to svojim biračima predstavlja kao katastrofu za državu. A reč je o tome da, ako se u piramidi vlasti koja se ne zasniva na poverenju, nego na strahu i ucenama, pojavi pukotina na bilo kojoj strani, preti opasnost da se cela piramida uruši. Koliko god Vučićeva piramida vlasti delovala moćno, ona je ipak na staklenim nogama. Milomir Mandić: Kada u jednom proporcionalnom izbornom sistemu postoji partija koja ima preko 45 ili 50 posto podrške, to su visoko postavljene lestvice koje zahtevaju velike finansijske i ljudske resurse što izaziva tenzije u društvu. U hibridnim režimima sa autoritarnom strukturom pristalica i autoritarnim liderom gubitak jedne opštine smatra se velikim porazom, pa se teži ka tome da se ne izgubi čak ni jedna mesna zajednica. Videli smo šta je sve Srpska napredna stranka radila na prošlonedeljnim izborima u nastojanju da po svaku cenu ostane na vlasti. To je bila borba za svaki glas. Ucenjivanje, zastrašivanje, podmićivanjeOmer Karabeg: U kojoj meri je na rezultate izbora uticala represija režima uoči izbora i na samim izborima? Da li su se građani uplašili? Dragan Popović: Njihova represija usmerena je na dve strane. Najpre prema ljudima koji za njih glasaju. Ta represija se ogleda u ucenama, pritiscima i zloupotrebi sistema socijalne zaštite jer veliki broj ljudi u Srbiji prima socijalnu pomoć. Oni ih uoči izbora obilaze po kućama i traže da izađu na birališta i za njih glasaju. Postoji i represija prema zaposlenim u javnim službama i državnim preduzećima na koje se vrši pritisak da izađu na birališta i glasaju za Srpsku naprednu stranku. Druga vrsta represije je prema protivnicima. To je primena sile, zastrašivanje policijom i batinašima – ljudima pod maskama i u kapuljačama. To je imalo efekta na prošlonedeljnim izborima, ali, rekao bih, nikad manjeg. Vlast i pojačava represiju zato što vidi da ona nema dovoljno efekta. Ljudi pružaju otpor bez obzira na visoku cenu koju ponekad plaćaju. Završavaju u urgentnim centrima zbog nasilja Srpske napredne stranke, ali uprkos tome otpor nikada nije bio jači. Tako da represija utiče na rezultate izbora, ali ima veći uticaj na glasače Srpske napredne stranke, nego na njene protivnike. Milomir Mandić: Represije je svakako imala uticaj na rezultate izbora, ali mnogo manji nego pre pojave studentskog pokreta. Došlo je do neke vrste oslobađanja od straha. Naveo bih tri vrste pritisaka za vreme svakih izbora koji su posebno bili vidljivi na prošlonedeljnim izborima. To su ucenjivanje, zastrašivanje i podmićivanje, odnosno korumpiranje birača. Ali ono što ne smemo da zaboravimo je da se podrška Vučiću ne bazira samo na pritiscima. Značajan deo podrške je dobrovoljan i zasnovan na emocijama. Karakteristično je za protekle izbore da su studentski pokret i opozicija bili mnogo bolje organizovani nego ranije. Nije bilo isto u svim opštinama, ali izdvojio bih Aranđelovac, Kulu, Bajinu Baštu i Sevojno. Otpor represiji je bio mnogo uspešniji nego ranije. Omer Karabeg: Koliko je na rezultate izbora uticala činjenica da je vlast povećala penzije uoči izbora, a penzioneri čine značajan deo birača? Dragan Popović: Uvek je bilo povećanja penzija i socijalnih davanja pred svake izbore. To je populistička mera, a naprednjaci su 2012. došli na vlast na populističkom talasu. Drugo je pitanje da li je to uz ovu inflaciju dovoljno. Ne bih rekao da time mogu da privuku nove glasače, ali ne bih potcenio uticaj na one koji za njih već glasaju. Milomir Mandić: Mislim da je povećanje penzija pre svega uticalo na dosadašnje pristalice Srpske napredne stranke. To su većinom stariji ljudi koji očekuju pomoć od države, kao i građani srednjeg i nižeg obrazovanje iz ruralnih i prigradskih sredina. Ali birači nisu bili korumpirani samo povećanjem penzija i socijalnih davanja. U nekim opštinama su uoči izbora podeljene i 13. plate. Ne treba zaboraviti da Srpska napredna stranka kontroliše lokalne samouprave i javna preduzeća i ustanove u opštinama u kojim su održani izbori. Bilo je raznih finansijskih podsticaja i to je dalo rezultat. Ohrabrujući rezultatOmer Karabeg: Očekivalo bi se da će velika izlaznost, koja je bila u svakoj od deset opština, doneti pobedu studentskoj i opozicionoj listi bar u jednoj opštini. Međutim, to se nije desilo. Dragan Popović: Te opštine su bile jako težak teren za opoziciju. Sem Bora, sve ostalo su bile dosta jaka uporišta Srpske napredne stranke, pa je teško bilo očekivati pobedu opozicije u bilo kojoj od njih. Ali u četiri opštine situacija je maltene pola-pola. U tim opštinama Srpska napredna stranka i njeni koalicioni partneri imaju samo jednog odbornika više od opozicije. To je ohrabrujući rezultat kada se ima u vidu da je u svih deset opština bila skoncentrisana cela država, da je Srpska napredna stranka koristila sve javne resurse i da su u pograničnim opštinama dovodili ljude iz Republike Srpske da za njih glasaju. Milomir Mandić: Podsetio bih na lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru juna prošle godine u jeku studentskih protesta. Tada je u Kosjeriću, pre ponavljanja izbora na jednom biračkom mestu, rezultat bio 49:49 što je nezapamćen rezultat opozicije u zadnjih 14 godina otkako su naprednjaci na vlasti. Tada su studenti i opozicione političke partije nastupili zajedno. To je bio sjajan rezultat. To se posle ponovilo i u Mionici. Na prošlonedeljnim izborima studenti i opozicija su u nekim opštinama dobili preko 40, a negde i blizu 50 posto. Navešću primer Aranđelovca. Vučić je procenio da bez socijalista, radikala i Zavetnika, koji su i na prošlim izborima bili zajedno sa Srpskom naprednom strankom, ne može da pobedi. Jedva je pobedio, ali je izgubio veliki deo biračkog tela. To se desilo u još nekim opštinama. 2:0 foreOmer Karabeg: Da li će Srpska napredna stranka imati dovoljno snage i sredstava da na parlamentarnim izborima nastupi tako snažno u svakoj opštini Srbije kao što je to učinila u 10 opština prošle nedelje? Milomir Mandić: Mislim da nema snage da s tom silinom nastupi u svih 145 opština i 29 gradova koliko ih ima u Srbiji. Teže će im biti kada se snaga bude rasula. Ali će im lakše biti nego opoziciji zato što je ona u neravnopravnom položaju. Srpska napredna stranka je u startu u prednosti, ona ima, sportskim rečnikom rečeno, 2:0 fore. Pre svega ima medije. Svi mediji sa nacionalnom frekvencijom su pod kontrolom vlasti. Na njima nema mesta ni za kakvu opoziciju. Dragan Popović: Apsolutno je nemoguće da na parlamentarnim izborima Srpska napredna stranka u svim opštinama i gradovima nastupi sa intenzitetom s kakvim je prošle nedelje nastupila u deset opština. S druge strane, prednost studentskog pokreta i opozicije je što su oni decentralizovani. Njihovi aktivisti misle svojom glavom, bore se za svoje opštine i gradove. Naprednjaci su vojska. Idu gde im se kaže. Na prošlonedeljnim izborima takoreći pola Vojvodine je bilo u Boru, sva javna preduzeća iz Subotice imala su obavezu da pošalju svoje ljude u Bor da vrše pritisak, vode kampanju od vrata do vrata i zastrašuju meštane. Bilo ih je i iz drugih gradova. U Boru su SNS-ovci iz Pančeva pretukli novinare i studentske aktiviste. Ali na parlamentarnim izborima neće moći da ih šalju. Moraće da ostanu u svojim opštinama i gradovima. Imaju oni dosta ljudi jer su im na raspolaganju svi javni resursi Srbije, ali neće to biti nivo pritiska kao u 10 opština. Nemaju 150 kolona motora bez registarskih tablica kakve smo videli na izborima prošle nedelje. Referendumska atmosferaOmer Karabeg: Da li su ovi izbori pokazali da studenti i opozicija imaju šanse da obore Vučića na parlamentarnim izborima jedino ako izađu sa jednom listom? Milomir Mandić: Mi iz Demostata to stalno govorimo. Ali nije naše da određujemo nekome kako će da nastupi na izborima. Mi samo radimo istraživanja. A ona pokazuju da je najbolje rešenje jedna lista svih opozicionih aktera. To stvara referendumsku atmosferu. To su pokazali izbori u Kosjeriću i Mionici, a to se videlo i na prošlonedeljnim izborima. Kad kažem jedna lista, ne zanima me da li će da je naprave studenti, pa da je podrže opozicione partije ili će napraviti zajedničku listu. Najvažnije je da bude jedna lista i referendumska atmosfera jer referendumska atmosfera izvodi ljude na birališta. Dakle, jedna lista je recept za pobedu. To pokazuju istraživanja javnog mnjenja i rezultati 15 lokalnih izbora koji su održani u zadnjih godinu dana. Omer Karabeg: Gospodine Popoviću, mislite li i vi da je jedna lista recept za obaranje Vučića? Dragan Popović: Ne umem da vam dam definitivan odgovor. Referendumska atmosfera je jako važna, a nju je teško napraviti bez jedne liste. S druge strane, ima i drugih primera. Pomenuo bih crnogorski primer gde je opozicija išla u tri kolone i pobedila. Po meni najvažnije je da postoji dogovor između različitih opozicionih aktera. Bilo da se ide sa jednom listom ili sa dve najvažnije je da to bude rezultat dogovora i da svim građanima bude jasno da je u pitanju dogovor. Onda i sa dve liste može da se pravi referendumska atmosfera. Ali ipak čini mi se da jedna lista ima prednost. BlickrigOmer Karabeg: Da li je Vučić toliko ohrabren pobedom na prošlonedeljnim izborima – naziva je pobedom 10:0 – da će uskoro raspisati parlamentarne izbore? Ovih dana je rekao bi izbori mogli da budu i do Vidovdana. Milomir Mandić: Postoji scenario da izbori budu i krajem maja. Kada će biti raspisani, zavisi od nekoliko faktora. Vučić nije jedini faktor od koga to zavisi. Po mom mišljenju postoje tri faktora. Jedan je Vučić koji kao predsednik države raspisuje izbore, drugi je masovnost i intenzitet eventualnih protesta i treći Brisel i zemlje Evropske unije. Kada su počeli protesti, Vučić je najavio da će izbori biti do kraja 2025, pa onda da će biti u aprilu ili maju 2026, a nakon toga je pominjao je da će biti sledeće godine zajedno sa predsedničkim izborima. On stalno menja izjave. Možda će ići na izbore za nekih mesec-dva, da to bude nekakav blickrig gde bi sa širokom koalicijom, sa kakvom je išao na prošlonedeljne lokalne izbore, pokušao da iznenadi opoziciju koja još nije napravila dogovor, da ih, da tako kažem, neorganizovane i nepripremljene uhvati na spavanju. A možda i računa da bi mu bilo bolje da sada ide na izbore i zbog toga što će se na jesen zbog ratova na Bliskom istoku i u Ukrajini verovatno povećati inflacija i pogoršati standard građana. Mislim da još uvek ne zna. Čeka istraživanja. Dragan Popović: Ako Vučić narednih meseci raspiše izbore, raspisaće ih iz straha od toga kakva će biti situacija na jesen i u zimu. On sve teže kontroliše situaciju i treba mu neka vrsta reseta. A to su vanredni parlamentarni izbori. Ali teško je prognozirati. Njegova odluka će zavisiti od mnogo faktora, pre svega od istraživanja javnog mnjenja, pa i od toga kako će da prođe Orban na izborima 12. aprila. Pad Orbana bio bi mu ozbiljan psihološki udarac. I to bi mnoge ljude u Srbiji mobilisalo protiv njega. Vučić će da uzme u obzir mnoge faktore kada bude odlučivao o raspisivanju izbora, ali ja mislim da će ova godina svakako biti izborna. A studentima, opoziciji i celom građanskom frontu, koji pokušava da se izbori za demokratiju u Srbiji, ostaje da se rukovode onom čuvenom Titovom izrekom – živimo kao da će sto godina biti mir, spremajmo se kao da će sutra da izbije rat. Dakle, studenti i opozicija moraju da budu spremni da izađu na izbore kad god budu, makar i za mesec dana.

Eksploziv velike razorne moći pronađen je blizu gasovoda kojim se ruski gas iz Turske doprema u Mađarsku, izjavili su 5. aprila predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Viktor Orban. Vučić je rekao da je u telefonskom razgovoru upoznao Orbana o incidentu kod gasovoda Balkanski tok blizu vojvođanskog sela Velebit kod Kažnjiže u Vojvodini na severu Srbije gde su, prema njegovim rečima, pronađena dva velika paketa eksploziva. Vojnobezbednosna agencija Srbije je navela da su pronađeni eksploziv i pribor za pripremu "eksploziva za izvršenje diverzije", dok je Tužilaštvo u Subotici navelo da su pronađena dva ranca s oko četiri kilograma materije za koje pretpostavlja da je u pitanju plastični eksploziv. Orban je posle vanredne sednice mađarskog Saveta za odbranu, koju je sazvao posle vesti o incidentu, rekao da je "operacija sabotaže pripremljena na vojvođanskom delu gasovoda Turski tok koji snabdeva Mađarsku", preneo je Rojters (Reuters). "U koordinaciji sam s predsednikom Srbije. Niko nije povređen i gasovod radi bez ometanja", rekao je Orban. Vučić je ranije tokom dana posle razgovora s Orbanom rekao da je "očito da nas geopolitičke igre neće ostaviti na miru". Incident se dogodio nedelju dana pre ključnih izbora u Mađarskoj 12. aprila, na kojima Orban nastoji da produži svoju 16-godišnju vladavinu, dok njegova partija u anketama zaostaje za opozicionom strankom Tisa. Orban je u februaru podigao nivo bezbednosti oko energetske infrastrukture u zemlji. On je dodatno podigao uloge u izbornoj trci, navodeći da je reč o izboru između rata ili mira. Budimpešta je takođe u sporu s Ukrajinom zbog obustave isporuke nafte putem naftovoda Družba. Orbanova partija Fides pokušala je da poveže lidera opozicije Petera Mađara sa Briselom i Ukrajinom, sugerišući da glasanje za njegovu partiju Tisa znači glasanje za rat. Orban je posle sednice Saveza za odbranu, bez direktnog optuživanja Ukrajine za incident u Srbiji, rekao da "Ukrajina godinama pokušava da odseče Evropu od ruskih energenata". "Ruski deo Turskog toka je takođe pod stalnim vojnim napadima. Napori Ukrajine predstavljaju životnu opasnost za Mađarsku", dodao je on. Portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova je rekao da Kijev "kategorički odbacuje" pokušaje povezivanja Ukrajine s eksplozivom koji je pronađen blizu gasovoda u Srbiji. "Ukrajina nema nikakve veze s ovim. Najverovatnije je reč o ruskoj operaciji pod lažnom zastavom, kao deo snažnog mešanja Moskve u mađarske izbore", naveo je portparol Heorhi Tihi na mreži X. Dva ranca s oko četiri kilograma materije, navodi TužilaštvoMinistarstvo odbrane Srbije saopštilo je da su u pretresu terena na teritoriji opštine Kanjiža, u rejonima sela Velebit, Trešnjevac i Vojvoda Zimonjić, "sumnjivi predmeti locirani u neposrednoj blizini gasovoda, odnosno gasne infrastrukture koja povezuje Srbiju i Mađarsku". Direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA) Đuro Jovanić rekao je da su pronađeni hermetički zatvoren eksploziv, detonatorske kapisle pripremljene i upakovane za transport, kao i detonirajući štapin i alat i pribor za pripremu "eksploziva za izvršenje diverzije". On je rekao da postoje i dezinformacije koje ukazuju da će Vojska Srbije i njeni pripadnici pronaći navodno ukrajinski eksploziv, a samim tim optužiti Ukrajince da su pokušali da organizuju diverziju. "Odmah da vam kažem, to nije istina, to nije tačno. Vojska Srbije ne meša se u političke procese ni u Republici Srbiji, kamo li u političke procese u bilo kojoj drugoj zemlji", rekao je Jovanić. Direktor VBA je rekao da oznake na pronađenom eksplozivu pokazuju da je proizveden u Sjedinjenim Američkim Državama. Vučić je ranije tokom dana rekao da su obaveštajni ograni Srbije "uradili dobar posao". "Mislimo da znamo iz koje grupacije su lica koja je trebalo da izvrše taj poslednji korak u aktiviranju eksploziva. Namera je bila da se pošalje politička poruka. Svakoga koga budemo uhvatili žestoko ćemo kazniti", naveo je Vučić. Direktor Vojnobezbednosne agencije je rekao da je akciji prethodio "dobar rad na terenu" i da je njegova služba raspolagala "informacijama da će lice iz grupe migranata pokušati da izvrši diverziju na gasnu infrastrukturu". "To lice će sigurno biti privedeno. Pitanje je samo da li će istraga trajati tri dana ili više meseci", naveo je Jovanić. Tužiteljka Mladenka Manojlović iz Višeg javnog tužilaštvu u Subotici izjavila je da je tužilaštvo slučaj u kojem je pronađen eksploziv kvalifikovalo kao krivično delo nedozvoljena proizvodnja, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija u sticaju sa krivičnim delom diverzija, prenose mediji. Manojlović je kazala da su tokom uviđaja između naseljenih mesta Gornji Breg i Vojvoda Zimonjić, u blizini puta pronađena dva crna ranca sa oko četiri kilograma materije. "Pretpostavljamo da je u pitanju plastični eksploziv, kao i materijal koji upućuje na to da bi se mogla sačiniti eksplozivna naprava", dodala je Manojlović. Po odobrenju Višeg javnog tužilaštva u Subotici policija i vojska pretraživali su teren na severu Srbije u opštini Kanjiža, petnaestak kilometara od granice sa Mađarskom, u rejonu sela Trešnjevac, Vojvoda Zimonjić i Velebit. Pripadnici Vojske Srbije 19. marta započeli su pojačano obezbeđenje kompresorske stanice u Žabarima, na istoku Srbije, na gasovodu Balkanski tok kojim se ruski gas transportuje od Turske do Mađarske. Do toga je došlo posle najave Vučića da će taj objekat iz bezbednosnih razloga zbog situacije na Bliskom istoku čuvati vojska.

Više opozicionih partija i strukovnih udruženja zatražilo je u subotu smenu ministra informisanja i telekomunikacija Vlade Srbije Borisa Bratine zbog izjave da policija "ima pravo da bije i ubije studente". Bratina je na Dan studenata gostujući na televiziji Tanjug rekao da studenti nisu svesni da "policija ima pravo da ih bije i da ih ubije" u trenucima kada im neko "proda anarhističku ideologiju". Boris Bratina je nekadašnji član ultradesničarskih organizacija koji je palio zastavu Evropske unije. "I negde smo svi smatrali da je dobro da mladi mogu da se izraze, i tako dalje. Međutim, u trenutku kada mladi shvate nešto na sasvim ozbiljan način, kada je neko u stanju da im proda anarhističku ideologiju, znate, oni nisu svesni da tamo ona policija ima pravo da ih bije i da ih ubije", rekao je ministar. Na primedbu novinara "ne da ih ubije", Bratina je odgovorio: "Pa ne, ali kako da ti kažem, svedočimo, gledajući istorijski, svašta se dešavalo." Reagujući na takvu izjavu ministra Vlade Srbije, Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) upitala je po kom zakonu "policija ima pravo i da ubije", bilo koga, pa i mlade. U saopštenju te strukovne organizacije akademskih radnika Srbije navodi se da nakon takve izjave "Vlada mora pasti". "Ovakav govor mržnje i nasilja ne sme dobiti prostor u javnosti", navela je MASA. Predsednik Sindikata sudske vlasti Nemanja Đurić saopštio je, kako prenosi Beta, da Ustav i zakoni Srbije ne poznaju "pravo policije" da bilo koga ubija, već isključivo strogo ograničena ovlašćenja koja služe zaštiti života i prava, uz kontrolu i odgovornost. "Kada ministar šalje poruku koja relativizuje granice zakonitosti, on podriva poverenje u institucije, otvara prostor za nekažnjivost i povećava rizik po bezbednost mladih ljudi koji koriste svoja ustavna prava", naveo je Đurić. Lider Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas ocenio je da izjava ministra Bratine predstavlja jedan od najopasnijih i najsramnijih trenutaka u savremenoj političkoj istoriji Srbije. "Čovek koji sedi u Vladi Srbije i šalje poruku studentima da država ima pravo da ih ubije – ne može ostati na toj funkciji ni jedan jedini dan", naveo je Đilas. Biljana Stojković, profesorka Univerziteta i članica Predsedništva Demokratske stranke, ocenila je da se ne radi o izjavi jednog pojedinca "koji najavljuje režimski rat protiv mladosti". "Već o načinu uzurpacije vlasti koja opstaje na užasnim pretnjama, propagandi i zloupotrebi institucija koje bi trebalo da proizvedu strah", navela je Stojković. Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović naveo je na mreži X da premijer Đuro Macut ima obavezu da smeni ministra informisanja Borisa Bratinu zbog "monstruoznih pretnji studentima". Stranka Srbija centar (SRCE) zatražila je hitnu ostavku i krivičnu odgovornost ministra informisanja i telekomunikacija. "Ovakva izjava upućena učesnicima protesta predstavlja i direktnu pretnju po život velikog broja ljudi", navedeno je u saopštenju. Smenu Bratine traži i Narodni pokret Srbije (NPS). "Čovek koji sa pozicije ministra normalizuje mogućnost da država polugama sile ubija mlade ljude po ulici, ne sme da ostane niti jedan dan duže na javnoj funkciji", poručila je poslanica NPS-a Ivana Roković. Zborovi Novog Sada ocenili su da izjava ministra Bratine predstavlja otvoreno veličanje represije, brutalnu normalizaciju nasilja nad građanima i direktnu pretnju svima koji se usuđuju da misle, govore i deluju slobodno. Zatražili su hitnu ostavku i procesuiranje ministra Bratine. Na početku studentskih blokada i protesta krajem 2024, zbog stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu, Boris Bratina je izjavljivao da je reč "o čistoj zloupotrebi i da na nju treba zakonski reagovati". Javnosti je poznat po antievropskoj retorici i zagovaranju zabrane Parade ponosa. Bio je član ultradesničarskih organizacija, poput "Srpskog narodnog pokreta 1389", čiju je zabranu tražilo tužilaštvo zbog izazivanja nacionalne, verske i seksualne mržnje.

Kosovske vlasti u subotu sz uhapsile jednog muškarca za koga sumnjaju da je počinio ratne zločine protiv civilnog stanovništva na Kosovu tokom rata 1998–99. Specijalno tužilaštvo Kosova u saopštenju je identifikovalo osumnjičenog samo inicijalima A.D. i navelo da se sumnja da je navodna krivična dela počinio u selu Ivaja i okolnim selima u južnom kosovskom gradu Kačaniku. Tužilaštvo nije navelo gde je uhapšen, ali je saopštilo da je prilikom njegovog hapšenja pronađeno i zaplenjeno jedno vatreno oružje, dva okvira, 30 metaka, jedna vazdušna lovačka puška i uniforma Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije saopštila je da je A. D. iz mesta Grnčar u Kosovskom Pomoravlju, policajac u penziji i da je priveden 26 godina nakon sukoba. Kancelarija je ocenila da "Priština nastavlja sa progonom srpskog naroda". U saopštenju Kancelarije se tvrdi da vlasti u Prištini "u želji da isprovociraju i zastraše srpski narod, nastavljaju sa praksom arbitrarnog hapšenja Srba i po pravilu bez ikakvih relevantnih dokaza i kredibilnih svedoka". Ovo hapšenje je usledilo nekoliko nedelja nakon što je sud u Prištini osudio dvojicu bivših pripadnika policijskih i vojnih snaga Srbije za ratne zločine na Kosovu tokom rata 1998–99. Sud u Prištini je 18. marta osudio Zorana Kostića na 15 godina zatvora, dok je Dragana Milovića osudio na 7. U poslednje vreme, kosovske vlasti su uhapsile više osumnjičenih i podigle niz optužnica za ratne zločine na Kosovu. U međuvremenu, od završetka rata, desetine osumnjičenih su osuđene za ove zločine pred domaćim i međunarodnim institucijama. Tokom rata na Kosovu 1998–1999. godine ubijeno je oko 13.000 osoba, dok je oko 6.000 nestalo. Još uvek se traga za oko 1.600 lica. U masovnim grobnicama u Srbiji pronađeno je na stotine tela ubijenih kosovskih Albanaca, odakle je na Kosovo vraćeno oko 1.000 posmrtnih ostataka.

Studenti u blokadi beogradskih fakultata poručili su povodom Dana studenata 4. aprila da već 17 meseci traje njihova borba za pravedno društvo. Tokom akcije "Sloboda studentima" ispred zgrade Rektorata Univerziteta u Beogradu u 11 časova i 52 minuta održana je šesnaestominutna tišina za žrtve pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Na zgradi Rektorata okačen je veliki transparent "Studenti pobeđuju". Potom su okupljeni otišli do Policijske uprave "29. novembar" gde je zatraženo puštanje studenata privedenih posle protesta ispred Rektorata 31. marta. Obraćajući se okupljenima studentkinja Marija Šljuka rekla je da su studenti savest jednog društva i pokretači promena u njemu. "Autonomija univerziteta nije poklon. Za nju su se izborili studenti i članovi akademske zajednice pre nas, a na nama je da je sada odbranimo od pokušaja da je unište", poručila je ona. Dan ranije Univerzitet u Beogradu zatražio je trenutno obustavljanje hapšenja studenata i oslobađanje privedenih. Univerzitet je zatražio i objavljivanje kompletnog spiska uhapšenih sa pravnim osnovom za svako hapšenje. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije nije odgovorilo na upit RSE koliko je studenata privedeno i zbog čega. Do navoda o privođenju studenata došlo je nekoliko dana nakon upada policije u Rektorat Univerziteta u Beogradu i potom sukoba policije i okupljenih građana ispred Rektorata. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković čestitao je svim studentima 4. april – Dan studenata. Uz želje za mnogo uspeha u sticanju znanja, ministar je u čestitki poručio da je za funkcionisanje obrazovnog sistema vrlo važno striktno odvajanje politike od obrazovanja. Poručio je da za univerzitet "nije dobro da bude opterećen dnevnom politikom, jer time gubi na svojoj misiji, a studenti gube fokus kada je reč o sticanju znanja". Dodao je da je misija univerziteta posvećena sticanju znanja i stalnog usavršavanja i razvijanja slobodnog i kritičkog mišljenja. Obeležavanje Dana studenata završeno je polaganjem venca na grob studenta Žarka Marinovića na Novom goblju, koji je ubijen 4. aprila 1936. tokom studentskih demonstracija. Venac su položili rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić i jedan student. Dan studenata se u Srbiji obeležava 4. aprila kao znak sećanja na hrabrost i pogibiju studenta Žarka Marinovića.

"Znanje, vaspitanje i duhovno iskustvo" – tim rečima je Srpska pravoslavna crkva 3. aprila obrazložila najavljeno osnivanje novog Univerziteta Sveti Sava, u saradnji sa Vladom Srbije. Tekst Memoranduma o saradnji usvojen je dan ranije na sednici Vlade. Međutim, osim nekoliko rečenica nije detaljnije obrazloženo sa kojim ciljem se planira osnivanje univerziteta niti da li će se on voditi kao državna ili privatna ustanova, s obzirom na to da isključivo vlada može da formira državne univerzitete. Iz Vlade su za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveli da će nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju dve strane "započeti razgovore o detaljima osnivanja ovog univerziteta". Iz Ministarstva prosvete i Srpske pravoslavne crkve nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa o detaljima ove inicijative. "To je protivustavno, jer se u ovom slučaju udružuju vrh crkvene i državne vlasti u sekularnoj državi. To se daleko odmiče od našeg Ustava", ocenjuje za RSE Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu. Najava o osnivanju nove visokoškolske ustanove dolazi u danima kada vlast optužuje državni Univerzitet da je odgovoran za smrt studentkinje koja je krajem marta pronađena mrtva ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu. Zbog toga je policija u nekoliko navrata pretresala Rektorat i zgradu fakulteta, što deo akademske zajednice vidi kao zloupotrebu tragedije kako bi se ograničila autonomija Univerziteta. Predstavnici akademske zajednice u Srbiji su na meti kritika vlasti otkako su podržali studentske blokade i proteste pokrenute zbog tragedije u Novom Sadu u novembru 2024. godine. Srpska pravoslavna crkva stala je na stranu vlasti i označila antivladine proteste kao pokušaj destabilizacije države. Šta je do sada poznato?Informacija o tome da je Vlada potpisala sa SPC Memorandum o razumevanju saopštena je u četvrtak, 2. aprila nakon sednice u Nemanjinoj 11. Kako je navedeno, dve strane su ušle u ovaj projekat, "imajući u vidu potrebu za stalnim unapređivanjem obrazovnog sistema i podizanjem njegovog kvaliteta u skladu sa načelima znanja, vaspitanja i morala". Dan kasnije, 3. aprila, oglasila se i Srpska pravoslavna crkva koja je u saopštenju navela da je ova "crkvena inicijativa" prirodna posledica "viševekovne brige Srpske pravoslavne crkve za prosvećivanje sopstvenog naroda". "Istovremeno, sâm Memorandum treba razumeti u njegovoj pravoj meri: on nije konačno rešenje niti gotov institucionalni oblik nego uvod u složeni proces u kojem tek predstoji da se precizno odrede ciljevi, metodi rada, unutrašnja struktura, kao i odnosi između učesnikâ", navodi se u saopštenju SPC. Privatna škola na državnom budžetuVukašin Milićević, teolog i bivši docent Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, kaže za RSE da je u ovom slučaju naročito sporno što bi se privatni univerzitet mogao finansirati iz budžeta Republike Srbije. "SPC ne može da osniva niti suosnivač državne ustanove. Ona ima prava pravo da – ukoliko ispunjava uslove – osniva svoje obrazovne ustanove. Međutim, ovde postoji partnerstvo koje direktno dovodi u pitanje princip Ustavom garantovane sekularnosti, odnosno odvojenosti Crkve od Države, i to na polju na kojem je tako nešto najneophodnije", kaže Milićević. U članu 11 Ustava navodi se da je Republika Srbija svetovna država, te da su "crkve i verske zajednice odvojene od države". Prema rečima Vukašina Milićevića, o ovoj inicijativi se već neko vreme priča u crkvenim krugovima. "To je jedna u nizu akcija ovog režima usmerenih ne samo direktno protiv Univerziteta, već i protiv bilo kog vida obrazovanja koje neguje kritičku misao", ocenjuje sagovornik RSE. Hoće li Bogoslovski fakultet biti deo novog univerziteta?Nije poznato koji bi fakulteti bili osnovani u okviru novog Univeziteta Sveti Sava niti da li je predviđeno da Pravoslavni bogoslovski fakultet pređe pod okrilje Univerziteta Sveti Sava. O tome se do sada nisu izjašnjavali ni Vlada niti SPC. Ovaj fakultet trenutno radi u okviru državnog Univerziteta u Beogradu. Vukašin Milićević kaže da bi izmeštanje te visokoobrazovne ustanove iz Beogradskog univerziteta predstavljalo pravno nasilje. "Taj fakultet je formalno-pravno državna ustanova. To bi značilo da Republika Srbija prepusti svoju obrazovnu ustanovu koja ima tradiciju dužu od 100 godina nekakvom privatnom univerzitetu, koji će po svoj prilici biti na državnim jaslama", ocenjuje Milićević. On kaže da je vrh SPC "protivzakonitim postupcima razorio" tu instituciju i učinio nemogućim dalji opstanak Bogoslovskog fakulteta u sastavu Beogradskog univeziteta. Podsetimo, prethodnih godina je nekoliko profesora izbačeno sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, kojem je Statutom zagarantovana samostalnost. Bez posla na fakultetu ostali su profesor Rodoljub Kubat i vladika Maksim Vasiljević nakon što im je Sinod SPC uskratio blagoslov za nastavu. Docentu Marku Vilotiću je uskraćena nastava, a docent Andrej Jeftić je otpušten 2022. Vukašin Milićević je ostao bez posla jer nije reizabran u zvanje docenta, kasnije je lišen svešteničkog čina i isključen iz SPC. Poznat je po kritici crkvenog vrha. Vasiljević i Milićević bili su među nekoliko profesora Bogoslovskog fakulteta koji su 2017. uputili javni apel protiv peticije za reviziju izučavanja teorije evolucije 2017. godine. "Ono što ljudi koji vode SPC očekuju od obrazovnog sistema je da bude sistem indoktrinacije", kaže Milićević. Srpska pravoslavna crkva je zvanično zauzela stav vlasti o studentskim blokadama. Predstavnici vlasti nazvali su ih "obojenom revolucijom", što je termin kojim Kremlj opisuje svrgavanje autoritarnih režima u bivšim sovjetskim republikama. Istu sintagmu upotrebio je i poglavar Srpske pravoslavne crkve Porfirije u Moskvi tokom susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. "Inicijativom za formiranje Univerziteta Sveti Sava se verifikuje simbioza između vladajuće Srpske napredne stranke i vrha Srpske pravoslavne crkve", smatra Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu. "To je do sada bilo intenzivno u lukrativnim poslovima i podršci SPC-a vladavini Aleksandra Vučića", dodaje. Prema njenim rečima, ovo je istovremeno i poruka akademskoj zajednici koja je pružila podršku studentskim blokadama i građanskim protestima nakon tragedije u Novom Sadu u novembru 2024. godine. Pritisci na UniverzitetInicijativa o osnivanju novog univerziteta obznanjena je u danima kada policija i tužilaštvo vode istragu o smrti studentkinje nakon pada sa petog sprata na Filozofskom fakultetu krajem marta. Uprava kriminalističke policije upala je 31. marta u Rektorat, gde je provela 10 sati, dok su profesori, studenti i građani protestovali ispred zgrade. Policija je zaplenila veliku količinu dokumentacije i studentskih rekvizita iz vremena blokada, pravdajući to slučajem koji vodi. Sa druge strane, rektor Vladan Đokić i deo akademske zajednice ovaj čin su ocenili kao zastrašivanje i osvetu zbog podrške studentskim protestima. "To je bio očigledan udar na Univerzitet. Ta ofanziva na zgradu Rektorata je bila značajna za osvešćivanje građana do koje mere je Univerzitet ugrožen", kaže profesorka Biljana Stojković. Prema njenim rečima, vlast već dugo pokušava da centralizuje rad javnih visokoškolskih ustanova, a ti pritisci su se pojačali nakon što je akademska zajednica podržala studentske blokade. Blokade su pokrenute zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, a studenti su predvodili masovne građanske proteste širom Srbije, kojima se zahtevala najpre krivična i politička odgovornost za ovu tragediju, a potom i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast je negirala odgovornost za tragediju u Novom Sadu koja se dogodila četiri meseca nakon svečanog otvaranja rekonstruisane Železničke stanice. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković optužio je čelnike univerziteta da koriste blokade "za njihove političke ambicije". Predsednik Srbije i član predsedništva Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić optužio je rektora Vladana Đokića za terorizam. Kao odgovor na blokade, koje je podržao deo profesora, Vlada Srbije je izmenila Uredbu o standardima rada univerziteta, na osnovu koje su zaposlenima na fakultetima na kojima se ne odvija nastava značajno umanjene zarade. Takođe, Vlada je pokušala da donese izmene zakona kojima bi se dozvolilo stranim fakultetima da u Srbiji otvaraju svoje ispostave bez akreditacije, koje su inače neophodne svim državnim fakultetima. Akreditaciju fakultetima odobrava Nacionalno akreditaciono telo, utvrđuje da li visokoškolska ustanova ispunjava standarde u pogledu studijskih programa, potrebnog broja nastavnog osoblja sa odgovarajućim kvalifikacijama, odgovarajućeg prostora i opreme. "Sve to zajedno jasno ukazuje da ovaj režim želi da uništi obrazovanje", podvlači Biljana Stojković. Nakon 17 dana protesta dela akademske zajednice okupljene oko inicijative "Pobunjeni univerzitet" u centru Beograda, Vlada je u junu 2025. odustala od spornih izmena zakona. * Saradnja na tekstu: Ljudmila Cvetković

Univerzitet u Beogradu zatražio je trenutno obustavljanje hapšenja studenata i oslobađanje privedenih. U saopštenju objavljenom na Instagramu, navedeno je da Univerzitet traži i objavljivanje kompletnog spiska uhapšenih sa pravnim osnovom za svako hapšenje. Takođe se zahteva da advokati i porodoce dobiju pristup privedenima. RSE se obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Srbije sa pitanjima koliko je studenata privedeno i zbog čega. Do navoda o privođenju studenata dolazi nekoliko dana nakon upada policije u Rektorat Univerziteta u Beogradu i potom sukoba policije i okupljenih građana ispred Rektorata. Rektor Vladan Đokić poručio je da je hapšenjem studenata uoči Dana studenata "napisana završna rečenica istorije ovog režima koji se obračunava sa Univerzitetom". Zbog privođenja kolega okupili su se studenti ispred Policijske uprave za grad Beograd u Bulevaru Despota Stefana. Studenti u blokadi objavili su da je jedan njihov kolega priveden u policijsku stanicu 3. aprila ujutru i da mu je određeno zadržavanje od 48 sati. Oni su u objavi na Instagramu naveli da je zadobio udarac pesnicom u predelu oka od strane službenog lica dok je pokušavao da kontaktira advokata. Takođe su naveli da je tokom današnjeg i jučerašnjeg dana privedeno još dosta studenata. Policija je 31. marta ušla u Rektorat, kako je navedeno u sklopu istrage smrti studentkinje na Filozofskom fakultetu. Telo 25-gdišnje studentkinje pronađeno je 26. marta na platou Filozofskog fakulteta nakon pada sa petog sprata te ustanove. Dokje za vlast u pitanju legitimna istraga smrti studentkinje, rektor i deo akademske javnosti smatraju da se istraga zloupotrebljava kako bi se zastrašio Univerzitet.

Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti pokrenuo je inspekcijski nadzor privatne klinike iz koje je, kako se sumnja, procurelo više hiljada ličnih podataka pacijenata, potvrdili su iz kancelarije Povernika za Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako su naveli u pisanom odgovoru, postupak u vezi sa mogućom povredom bezbednosti podataka o ličnosti pokrenut je 2. aprila, "odmah po saznanju za navedeni slučaj". "Postupak nadzora u ovoj stvari pokrenut je (...) izdavanjem naloga za vanredni inspekcijski nadzor i prethodnim radnjama obezbeđenja dokaza i prikupljanja podataka od značaja za predstojeći nadzor", istakli su. Informacije o novom "curenju" ličnih podataka u Srbiji objavljene su na forumu Bezbedan Balkan. Fajl objavljen na dark netu sadrži navodno oko 6.300 redova sa osetljivim podacima pacijenata, uključujući ime i prezime, broj telefona, JMBG, adresu, imejl i dijagnoze vezane za polno prenosive bolesti i infekcije. U objavi na dark netu se navodi da klinika "nije platila otkup", zbog čega hakeri objavljuju ukradene podatke. Na hitan upit RSE poslat ovoj beogradskoj klinici odgovor nije stigao. RSE se obratio i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal o ovom slučaju, ali je odgovor takođe za sada izostao. Kako građani da zaštite svoje podatke?Bojan Perkov iz Fondacije Share, koja se bavi digitalnom bezbednošću, za RSE kaže da "ne postoji način da građani u potpunosti zaštite podatke koje su drugima predali". "U ovom slučaju zaštita podataka pacijentkinja je obaveza klinike", dodaje. Ovaj slučaj dospeo je u javnost dve sedmice nakon što je iz državne kompanije "Telekom Srbija" ukradeno više stotina hiljada podataka korisnika. Kompanija je saopštila da su hakeri uspeli da upadnu u bazu i ukradu podatke korisnika usluge satelitske televizije. Napadači su se obratili kompaniji i ponudili otkup podataka u visini od 180.000 evra u kriptovalutama. Prema rečima Perkova, čini se da ova dva slučaja nisu povezana. "Deluje da nije reč o talasu ili obrascu napada", kaže i napominje da "ovakvi incidenti zahtevaju detaljnu forenziku pogođenih informacionih sistema kako bi se došlo do preciznijih nalaza i zaključaka". U Srbiji je poslednjih godina zabeležen niz velikih napada na informaciono-komunikacione sisteme državnih službi i institucija. Ovog puta na meti hakera bila je privatna klinika. "Mete ovakvih napada mogu biti i javni i privatni akteri, napadačima to u određenim slučajevima i nije previše važno sve dok mogu da ostvare sopstveni interes, na primer da dobiju finansijsku korist od napada", objašnjava Perkov. Kako su ranije za RSE ukazali iz Fondacije Share, nema informacija da je bilo ko u ovim slučajevima procesuiran u Srbiji. "Efikasno pravno procesuiranje ovakvih i sličnih slučajeva je širi institucionalni odnosno sistemski problem, koji u jednoj meri ima veze sa vladavinom prava i mehanizmima pravne države", ističe Perkov. "Dok su sa druge strane problema nedovoljni resursi i nedostatak šire institucionalne podrške koji su potrebni nadležnim institucijama poput Poverenika ili Tužilaštva za VTK", dodaje. Prema podacima Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima (CERT) za 2024. godinu, u Srbiji je evidentirano više od 111 miliona napada na informacione sisteme. Od toga najveći broj incidenata otpada na neovlašćeno prikupljanje podataka – više od 108,6 miliona, dok je 2,4 miliona incidenata povezano sa upadima u informaciono-komunikacione sisteme. Na trećem mestu su onlajn prevare sa 66.250 prijavljenih slučajeva.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da država "neće još dugo moći da izdrži sa minimalnim povećanjem cena goriva". U Srbiji, Vlada nedeljno određuje cenu za benzin i dizel. Kao odgovor na globalnu naftnu krizu, dodatno je smanjila i akcizu. Time je omogućeno da nedeljna poskupljenja budu minimalna. Ipak, potrošači osećaju i takva pomeranja u ceni dok, dugoročno, mere Vlade imaju i druge ekonomske posledice. Snimatelji: Dragan Kostić, Slaven Miljuš. Montaža: Dragan Kostić

Dvojica studenata iz Novog Pazara Hamza Ziljkić i Nikola Marjanović pušteni su iz pritvora u petak 3. aprila, potvrdila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) njihova pravna zastupnica Maida Toković. Studenti su uhapšeni 22. marta pod sumnjom da su "pripremali dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije", a Osnovni sud u Novom Pazaru im je dva dana kasnije odredio pritvor do 30 dana. "Oni su sada pušteni da se brane sa slobode", rekla je Toković. U međuvremenu, vest je potvrdio i sud u Novom Pazaru. Obrazloženje Osnovnog javnog tužilaštva, na osnovu kojeg im je ranije odeđen pritvor, bilo je da postoji opasnost da će uticati na dokazni materijal. Policija je tokom hapšenja Ziljkića i Marjanovića zaplenila njihove laptopove i telefone. Iz Osnovnog suda su za RSE saopštili da je branilac osumnjičenih podneo predlog da im se pritvor ukine pošto su u međuvremenu obavljena veštačenja oduzetih uređaja. "Pa je time onemogućeno uništenje ili falsifikovanje podataka sadržanih u tim uređajima", dodaju. Sud je taj predlog odbrane usvojio. Do sada nije zvanično saopšteno šta je bio povod da policija Ziljkića i Marjanovića liši slobode. Iz suda su za RSE ranije rekli da im se na teret stavlja pripremanje ubistva državnih zvaničnika, za šta je zaprećena kazna od jedne do pet godina zatvora. Nakon hapšenja advokatica Maida Toković je rekla da se njih dvojica terete na osnovu, kako navodi, tajno snimljenog telefonskog razgovora koji je bio obojen šaljivim tonom. Istakla je i da nema dokaza da su nadležne službe imale odobrenje da prisluškuju telefonske razgovore studenata. Iz Osnovnog tužilaštva u Novom Pazaru nisu odgovorili na upit RSE na osnovu kojih dokaza su dvojica studenata uhapšeni i da li je istina da su prisluškivani. Studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru su, zajedno sa kolegama na državnim fakultetima širom Srbije, mesecima blokirali nastavu, u okviru masovnih protesta zbog smrti 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu novembra 2024. godine. Postali su simbol studentskih protesta u Srbiji kada su pešačenjima širom zemlje prenosili poruku jedinstva iz tog grada sa većinskim bošnjačkim stanovništvom. Građani i studenti protestima zahtevaju krivičnu i političku odgovornost vlasti Srpske napredne stranke (SNS). Vlast SNS-a negira odgovornost i odbacuje kritike za korupciju.