Niske vode Dunava ugrozile su rad hidro i nuklearnih elektrana širom regiona. Među državama Zapadnog Balkana, Srbija je pod direktnim uticajem niskog vodostaja ove reke jer hidroelektrane Đerdap rade smanjenim kapacitetom. Rumunija i Mađarska gase reaktore na nuklearnim elektranama. Primenjuju se i ekstremnije mere u cilju normalizacije energetskog sistema. Probleme imaju i države koje nisu direktno ugrožene vodostajem Dunava. Manjak struje usled dugog toplog talasa, nadoknađuju uvozom. (Snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski boraviće u zvaničnoj posjeti Beogradu 8. avgusta saopšteno je iz kancelarije predsjednika Srbije Aleksandra Vučića. Još uvijek nema detalja posjete, no dva predsjednika su se sredinom jula susrela i u Kijevu na samitu Ukrajina - Jugoistočna Evropa. Vučić je tada potvrdio da je on jedini učesnik samita koji nije potpisao zajedničku deklaraciju o nastavku političke, vojne, finansijske i sigurnosne podrške Ukrajini i jačanju pritiska na Rusiju. U tom dokumentu se, pored ostalog, Rusija optužuje za nezakonitu, ničim izazvanu i neopravdanu agresiju na Ukrajinu i poziva da odmah okonča rat, kao i da potpuno i bezuslovno povuče vojsku i vojnu opremu sa cijele ukrajinske teritorije. Srbija je osudila invaziju Rusije na Ukrajinu, ali odbija da se pridruži sankcijama koje je zbog toga Evropska unija uvela Moskvi. Iako je kandidatkinja za članstvo u Evropsku uniju, Srbija skoro pet godina nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje. Dva mjeseca nakon otvaranja posljednjeg poglavlja u pregovorima o članstvu počeo je rat u Ukrajini, a Srbija nije uskladila svoju vanjsku politiku sa Evropskom unijom i uvela sankcije Rusiji. To je tada bio ključni razlog za zastoj u pristupnim pregovorima, a u međuvremenu je došlo do pogoršanja u oblasti vladavine prava. U Beogradu je nedavno boravio i potpredsjednik Vlade Ukrajine Taras Kačka, a sa Vučićem je razgovarao o jačanju ekonomske saradnje i nastavku pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini. Dan prije sastanka sa Kačkom, Vučić je telefonom razgovarao sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim, a nakon razgovora poručio da su Srbija i Ukrajina "opredjeljene su za unapređenje odnosa kroz dijalog". Obje zemlje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji. Vučić se sreo nekoliko puta sa Zelenskim na međunarodnim skupovima, a posjetio je i Ukrajinu nekoliko puta. Olena Zelenska, supruga predsjednika Ukrajine, boravila je u Beogradu u maju 2024. kada je doputovala sa tadašnjim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom, na poziv supruge predsjednika Srbije.

Državno tužiteljstvo u Zagrebu saopćilo je 30. jula da je ispitalo državljanina Srbije rođenog 1993. godine zbog sumnje na više krivičnih djela protiv računalnih sistema, programa i podataka, kao i zbog nedozvoljene upotrebe ličnih podataka. Nakon ispitivanja, tužiteljstvo je sucu Županijskog suda u Zagrebu predložilo određivanje istražnog zatvora zbog opasnosti od bijega, ometanja postupka i ponavljanja krivičnog djela, a sud je prijedlog prihvatio. Prema navodima tužiteljstva, postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni tokom 2026. godine, prikrivajući identitet i lokaciju te koristeći metode koje omogućavaju anonimizirani pristup računalnim sistemima, neovlašteno pristupao računalnim sistemima i podacima više tijela javne vlasti i pravnih osoba čiji je osnivač Republika Hrvatska. Ranije je hrvatska policija saopćila da je završila kriminalističko istraživanje nad punoljetnim državljaninom Srbije zbog sumnje na teška krivična djela protiv računalnih sistema, programa i podataka te nedozvoljenu upotrebu ličnih podataka. Policija je navela da su tokom istrage, na osnovu sudskih naloga, obavljeni pretresi prostora, vozila i elektroničkih uređaja, te izuzeti predmeti i digitalni podaci koji se dovode u vezu s krivičnim djelima. Osumnjičeni je 29. jula predan pritvorskom nadzorniku, a krivična prijava dostavljena je tužiteljstvu Zagrebu. Slučaj dolazi nakon niza cyber napada koje su posljednjih mjeseci prijavile hrvatske institucije. Hrvatske vlasti nisu saopćile postoji li povezanost između tih događaja i istrage protiv državljanina Srbije, a RSE to nije mogao neovisno potvrditi.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije navelo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da se utvrđuju činjenice i izvode dokazne radnje u vezi sa hapšenjem M.M. zbog sumnje da je počinio ratni zločin nad civilnim stanovništvom na Kosovu 1999. M.M. je uhapšen na graničnom prelazu Horgoš između Srbije i Mađarske, saopštilo je 2. avgusta Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Tada je navedeno da se sumnjiči za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u selu Klobukar kod Novog Brda na Kosovu u julu 1999. godine nad dve osobe. MUP Srbije nije objavio ime niti državljanstvo uhapšene osobe, za koju je samo rečeno da je rođena 1981. godine. Tužilaštvo za ratne zločine navelo je u odgovoru za RSE da u ovom trenutku krivični postupak nije u javnoj fazi i da zbog toga sada ne mogu da iznose konkretne podatke. Kada je objavljena vest o hapšenju kosovski advokat Arianit Koci je na Facebooku napisao da su srpske vlasti privele državljanina Kosova Mentora Mustafu (44) iz sela Jasenovik u opštini Novo Brdo.

Profesor na Fakultetu dramskih umetnosti i reditelj Stevan Filipović pretučen je u centru Beograda 5. avgusta uveče. Prvo osnovno javno tužilaštvo je navelo da je otvorilo istragu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je osuđujući napad pozvao nadležne institucije da procesuiraju i kazne odgovorne. Filipović je u videu na Instagramu rekao da ga je napala "grupa pristalica, članova, plaćenika vladajuće partije" koje je fotografisao dok su demolirali zaštićenu zgradu na uglu Makedonske i Nušićeve ulice. "Kriminalcima u službi režima više nije problem da pred 15 svedoka i nekoliko nadzornih kamera prebiju čoveka rukama, nogama i metalnom stolicom", naveo je Filipović. Ispričao je da mu je naipre jedan od njih oteo mobilni telefon, a da je onda došlo još njih petorica, da su ga oborili na zemlju, šutirali, udarali metalnom stolicom. Filipović je rekao da ima ima kopču na nozi, hematom na kuku, potres mozga i da je gubio svest tokom napada. "I mislim da to što se meni desilo nije ništa u odnosu na stvari koje se dešavaju ovde već 35 godina, 14 godina u kontinuitetu", poručio je. Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu navelo je za RSE da je tužilac naložio Ministarstvu unutrašnjih poslova da se utvrdi identitet svih lica kao i sve okolnosti događaja. "Odnosno da se prikupe raspoloživi dokazi, uključujući snimke video nadzora", stoji u odgovoru. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) nije odgovorilo na upit RSE da li su napadači identifikovani i uhapšeni. FDU pita policiju i tužilaštvo šta su preduzeliFakultet dramskih umetnosti (FDU) saopštio je da se fizičkim napadom na njihovog kolegu direktno i u najbrutalnijem fizičkom obliku manifestuju rezultati višemesečne kampanje targetiranja i ugrožavanja predstavnika akademske zajednice i drugih nivoa obrazovanja. "U vremenu kada profesorke i profesori, zajedno sa studentima, dosledno brane javni interes, ovakvi napadi imaju jasan cilj stvaranja kontinuirane atmosfere straha i represije prema zagovornicima slobode mišljenja", navedeno je. FDU je pozvao tužilaštvo i policiju da bez odlaganja izveste javnost koje su mere do sada preduzete. Vučić pozvao da se napadači procesuirajuPredsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da najoštrije osuđuje svaku vrstu nasilja. "Jutros sam video da je Filipović pretučen. Nadam se da će počinioci biti pronađeni i adekvatno kažnjeni ", rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara u Beogradu posle susreta sa mladim sportistima iz dijaspore. Predsednik Srbije je zatražio od nadležnih organa da osobe koje su počinile "bilo kakav fizički napad ili ugrožavanje fizičkog integriteta Filipovića i svakog drugog građanina u zemlji, odgovaraju." "Želeo bih da verujem da nije njegova politička izmišljotina ko ga je pretukao već da će dati adekvatne informacije nadležnim državnim organima", naveo je Vučić. Opozicija traži hitno prcesuiranje napadačaStranka slobodne i pravde (SSP) ocenila je da napad na Filipovića predstavlja još jednu potvrdu da je "nasilje u Srbiji izmaklo kontroli i da ulazimo u veoma opasan period kao društvo." "Profesor Filipović je godinama poznat kao borac za ljudska prava i prava LGBT+ zajednice. Nadležni su dužni da hitno utvrde motive napada i odgovore na pitanje da li je napadnut zbog svojih stavova, javnog delovanja ili zalaganja za ravnopravnost", navedeno je. U saopštenju se navodi i da politika vladajuće Srpske napredne stranke deceniju i po "proizvodi atmosferu u kojoj pojedinci misle da imaju pravo da presuđuju na ulici svakome ko misli drugačije." Demokratska stranka (DS) je ocenila da je napad na Filipovića očekivana posledica političkog sistema koji godinama gradi režim Aleksandra Vučića. "U kojem se neistomišljenici svakodnevno proglašavaju neprijateljima, umetnici, profesori, novinari i studenti pretvaraju u legitimne mete, a nasilje postaje poželjan i nekažnjen oblik političkog obračuna" navodi se. Zeleno-levi front (ZLF) izrazio je solidarnost sa Filipovićem. "Ako neko može biti brutalno pretučen zato što je kamerom zabeležio moguće protivpravno ponašanje, onda se svakom građaninu šalje upozorenje da ćuti, okrene glavu i ne reaguje kada vidi nasilje ili uništavanje javnog dobra", naveo je ZLF. I Pokret slobodnih građana (PSG) najoštrije je osudio napad na Filipovića. Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) nije se oglašavala nakon napada na Filipovića.

Međunarodna izložba EXPO, Srpska pravoslavna crkva (SPC), autoput u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska, Kancelarija za Kosovo. Na sve to je, između ostalog, država Srbija trošila novac iz rezerve u budžetu. Po pravilu, trebalo bi da se troši za nepredvidive rashode. Ali, od početka 2026. godine, novac iz rezerve je rešenjem Vlade povučen više od 130 puta, pokazuje analiza Radija Slobodna Evropa (RSE). Zašto je bilo potrebno da se toliko puta do sada koristi novac iz rezerve, do objave teksta nisu odgovorili ni Vlada, ni Ministarstvo finansija. Iznosi koji su dodeljeni različitim korisnicima državne kase premašili su 122 miliona evra. I to je samo deo novca. Jer, u više od 30 vladinih rešenja objavljenih u Službenom glasniku, iznos koji će se uzeti iz rezerve nije precizno definisan. "Preširoko i nedovoljno transparentno" - tako u svojim izveštajima trošenje budžetske rezerve opisuje Fiskalni savet, nezavisno telo koje kontroliše državne finansije. RSE donosi pregled na šta se sve trošila rezerva tokom 2026. godine. Osim za hitne troškove - kao što su lečenje građana van Srbije, nabavka vakcina ili kupovina rezervi goriva u mesecima svetske energetske krize - novac je dodeljivan i velikim projektima koji već imaju svoje mesto u budžetu, poput EXPO-a. Milioni za EXPO i iz rezerveNa jednom od najvećih gradilišta u Srbiji, u beogradskom naselju Surčin, trenutno su hiljade radnika i stotine mašina. Gradi se kompleks za međunarodnu specijalizovanu izložbu EXPO, čiji će Beograd biti domaćin naredne, 2027. godine. Izgradnja objekata za EXPO jedna je od najvećih stavki u ovogodišnjem Zakonu o budžetu. Ali, pored redovnih, planiranih izdvajanja, milioni evra idu i iz rezerve. Novac je dodeljen četiri puta. Više od 11,8 miliona evra dodeljeno je Republičkoj direkciji za vode i Elektroprivredi Srbije – pored ostalog, za obaloutvrdu kod Surčina i kablovske vodove na Nacionalnom stadionu. A u dva rešenja je kao opredeljeni iznos navedeno "1.000 dinara" (oko deset evra). I to za "podršku realizaciji" projekta EXPO i izgradnju objekata u zonama B i E, gde se nalaze izložbene hale i nacionalni paviljon Srbije. Ali, to ne znači da će Ministarstvo finansija za to zaista dodeliti samo hiljadu dinara. Reč je o takozvanom "tehničkom" iznosu, kojim se otključava novac za tu stavku u budžetu. Iznos se utvrđuje naknadno. "To znači da se time faktički otvara aproprijacija u budžetu i da se planiraju veća sredstva za dodelu. Ako aproprijaciju otvarate bez saglasnosti Skupštine i rebalansa budžeta, to je zloupotreba zakona", smatra ekonomista i profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević. Dok vlast, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, EXPO opisuje kao "istorijski projekat i simbol budućnosti", u delu javnosti ovaj projekat prate optužbe za korupciju i netransparentnost. Poslovi na izgradnji se, na osnovu specijalnog zakona, dodeljuju mimo tendera, dok je deo opozicionih partija i nevladinih aktivista ocenio da se ugovori dodeljuju firmama bliskim vlastima. Zbog toga su proteklih meseci tražili i da međunarodni organizatori preispitaju održavanje EXPO u Srbiji. Na pitanja o finansiranju izgradnje EXPO iz budžetske rezerve, ali i optužbama za netransparentnost, iz organizacije ove međunarodne izložbe u Beogradu nije odgovoreno. Uputili su nas na Ministarstvo finansija, iz kojeg takođe odgovor nije stigao. Milioni za Hram Svetog SaveSrpska pravoslavna crkva je, kao najveća verska zajednica u državi, novac iz rezerve dobila najmanje šest puta od početka godine. Oko dva miliona evra je, preko donacije Generalnog sekretarijata Vlade, obezbeđeno za završetak izgradnje Hrama Svetog Save u Beogradu. Rešenje je objavljeno dva dana uoči potpisivanja ugovora između Vlade Srbije i Srpske pravoslavne crkve, kojim je 28. juna dogovoreno da se iz državnog budžeta finansira završetak hrama. Gradi se više od 90 godina i opisan je kao najveći pravoslavni hram u Srbiji. Država je do sada više puta ulagala milione evra, ali nema preciznih podataka koliko je koštala njegova izgradnja. Tri donacije iz budžetske rezerve tokom 2026. dobile su eparhije SPC van granica Srbije. Eparhiji bihaćko-petrovačkoj u Bosni i Hercegovini dodeljeno je oko milion evra "za finansijsku pomoć". Ista ova eparhija je mesec dana pre dotacije odlikovala "ordenom novomučenika" predsednika Srbije Aleksandra Vučića, za "pokazano dobročinstvo i veliku ljubav prema toj eparhiji i manastiru Rmanj". Pomoć preko Generalnog sekretarijata Vlade, vrednu oko 300 hiljada evra, dobila je i Eparhija budimska SPC u Mađarskoj. Za obnovu patrijaršijskog dvora u Dalju u Hrvatskoj dodeljeno je oko 200 hiljada evra. A Vlada je opredelila novac i za izgradnju dve crkve u mestima u Srbiji gde su tokom proleća održani lokalni izbori. Za crkvu u Klokočevcu, nadomak Majdanpeka na istoku Srbije, donirano je oko 150 hiljada evra. Za izgradnju crkve u Lučanima, na zapadu Srbije, izdvojeno je oko 128 hiljada evra. A preko Ministarstva bez portfelja za međunarodnu ekonomsku saradnju, na čijem je čelu proruski ministar sa američke crne liste Nenad Popović, opredeljeno je oko 500 hiljada evra za "za dotacije crkvama u zemlji i inostranstvu radi poboljšanja društvenog položaja". Ovim je nastavljena ustaljena praksa finansiranja SPC iz državne budžetske rezerve, u mesecima kad je crkva stala na stranu vlasti i masovne antivladine proteste označila kao pokušaj destabilizacije države. SPC nije odgovorila na pitanja RSE o državnom finansiranju i kako se taj novac troši. Nepoznati iznos za KosovoČetiri rešenja Vlade Srbije od početka godine određuju da se novac iz rezerve preusmeri Kancelariji za Kosovo. Za "pomoć mladima i ženskom preduzetništvu" namenjeno je više od 400 hiljada evra, dok je nešto više od 75 hiljada evra izdvojeno za socijalne kartice za raseljene Srbe sa Kosova. A Kancelarija je dobila novac iz rezerve i za pomoć građanima srpske nacionalnosti koji se nalaze u zatvorima na Kosovu. Opredeljeno je više od 130 hiljada evra za pomoć onima za koje Beograd smatra da su žrtve "montiranih procesa pokrenutih u cilju političkog progona". Među takvim procesima pominju i suđenja za "navodno počinjene zločine" tokom rata na Kosovu 1998. i 1999. godine, za koje Srbija odbacuje odgovornost. A u jednom rešenju u upotrebi budžetske rezerve za Kosovo iznos nije preciziran. To je izgradnja i rekonstrukcija stambenih objekata na Kosovu. Kancelarija nije odgovorila na pitanja RSE o detaljima – koliko je novca opredeljeno iz rezerve i gde će se i kako on trošiti. Pod okriljem Kancelarije su srpske institucije na Kosovu, koje zvanična Priština smatra nelegalnim. Tendere za infrastrukturne radove u srpskim sredinama sprovode Privremeni opštinski organi, osnovani po zakonima Srbije. Oni su na Kosovu funkcionisali do 2024. godine. Nakon toga su ih, zajedno sa drugim institucijama Srbije, kosovske vlasti zatvorile uz obrazloženje da su ilegalni. Međutim, nastavili su svoj rad sa alternativnih lokacija u pograničnim gradovima u Srbiji. Donacija za autoput u Republici SrpskojOko deset miliona evra iz budžetske rezerve je početkom jula otišlo u susednu državu. Tim novcem je Srbija pomogla izgradnju autoputa od Rače do Bijeljine, u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska. Završetak radova na ovoj deonici, dugoj oko 20 kilometara, kasni, a rokovi se pomeraju. Autoput se od 2019. gradi sa obe strane granice, sa ciljem da spoji Beograd i Banjaluku. Deonica Bijeljina – Rača vredna je oko 180 miliona evra. Od toga Srbija osigurava 80 odsto novca, dok Republika Srpska sudeluje sa preostalih 20 odsto. Glavni izvođač radova je firma Integral Inženjering, iz Laktaša kod Banjaluke. Ta firma je od oktobra 2022. bila pod sankcijama SAD, zbog sumnji na korupciju u građevinskom sektoru i povezanost sa bivšim entitetskim predsednikom Miloradom Dodikom. Sankcije su joj ukinute 2024. godine. Iz republičke u lokalnu kasuBeograd, Niš, Irig, Čačak, Vrbas, Kladovo. Svi ovi gradovi i opštine dobili su tokom 2026. "pomoć" iz budžetske rezerve. Grad Niš je novac dobio dva puta, ukupno oko 9,4 miliona evra. U kasu Beograda stiglo je oko 1,2 miliona evra. Obrazloženje u rešenju Vlade bilo je uvek identično – da je novac potreban za "izvršavanje obaveza koje nije bilo moguće predvideti u momentu donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti". Detalja o tome čemu je novac tačno namenjen, međutim, nema. Rukovodstva ovih gradova i opština do objave teksta odgovorila na pitanja RSE. U malu opštinu Kladovo, na istoku države, uplaćeno je više od 480 hiljada evra. Rešenje Vlade objavljeno je u Službenom glasniku krajem februara 2026, manje od mesec dana pre lokalnih izbora u toj opštini. A na izborima u Kladovu, i još devet opština i gradova 29. marta, pobedu je odnela vladajuća Srpska napredna stranka (SNS). Kako pare iz rezerve troše sportski savezi?Sa dodelom novca iz rezerve počelo se već polovinom januara, dve sedmice nakon što je Zakon o budžetu za 2026. stupio na snagu. "To samo pokazuje da je gotovo sigurno bilo unapred poznato na šta će se trošiti budžetska rezerva i da je izvršna vlast dobila odrešene ruke da troši pare kako hoće. Tu se Generalni sekretarijat Vlade pojavljuje kao 'protočni bojler' za sve i svašta", ukazuje ekonomista Goran Radosavljević. Novac su, preko Generalnog sekretarijata Vlade, polovinom januara dobili sportski savezi – košarkaški i fudbalski. Kao obrazloženje je navedena "finansijska pomoć u redovnom radu sportskih udruženja". Dotacije Košarkaškom savezu (KSS) iz rezerve stigle su nakon toga još sedam puta. Ukupno im je iz rezerve do sada namenjeno više od 12 miliona evra. Do objave teksta, RSE nije dobio odgovor Košarkaškog saveza o trošenju ovog novca. Fudbalski savez Srbije (FSS) je tokom 2026. iz budžetske rezerve dobio više od šest miliona evra. Pored pet dotacija preko Generalnog sekretarijata Vlade, koje se vode kao "pomoć redovnom radu" saveza, jedna je namenjena za organizaciju sportskog kampa za decu iz Ukrajine. U odgovoru za RSE, FSS navodi da je iz budžetske rezerve, pored tog kampa, finansirano održavanje tri državna stadiona u Leskovcu, Loznici i Zaječaru, a da je ostatak novca bio namenjen za pomoć klubovima, na njihov zahtev. U odgovoru nije precizirano kojim je klubovima dodeljena pomoć. Kritike u delu javnosti, da vlast finansiranjem saveza obezbeđuje njihovu lojalnost, FSS odbacuje kao "neutemeljene" i "zasnovane na paušalnim optužbama, ali ne i na činjenicama". Ističu i da reviziju poslovanja FSS sprovode svetska i evropska fudbalska federacija (FIFA i UEFA), nezavisni revizor i Ministarstvo sporta. "Ti procesi su veoma zahtevni i sveobuhvatni i svaki nalaz o nenamenskom trošenju sredstava neizostavno bi doveo do problema, finansijskih i drugih sankcija za nacionalni savez", zaključuju u odgovoru. Novac iz rezerve je, preko Ministarstva sporta, bio namenjen i Teniskom savezu – oko 500 hiljada evra. U rešenju iz februara, objavljenom u Službenom glasniku, navodi se da je novac iz rezerve odobren Ministarstvu na ime dotacije TSS "u cilju realizacije redovnog programa". Teniski savez u odgovoru za RSE kaže da su tokom 2026. sa Ministarstvom sporta potpisana dva ugovora, na osnovu kojih je obezbeđen novac za finansiranje njihovog redovnog rada. "Sa iznosima na ta dva ugovora došlo se do ukupne sume koja je odobrena Teniskom savezu Srbije i ranijih godina, a odobrena je i za 2026. od strane Olimpijskog komiteta Srbije i kasnije Ministarstva sporta Republike Srbije, kada su predati redovni programi za 2026. godinu, još u aprilu 2025. godine", naglašavaju. Ističu i da kao savez nikad nisu dobili nijednu primedbu na utrošak budžetskih sredstava, te da njihove finansije proverava nezavisni revizor. Umesto vojnog roka, mobilne ambulanteBudžetska rezerva se tokom 2026. nije samo praznila, već je i punjena. Polovinom maja 2026, desetine budžetskih korisnika - od Predsedništva Srbije, preko ministarstava, sudova i upravnih okruga - prenele su novac u tekuću rezervu. Ukupno je preneto 148 miliona evra i time je taj novac dat Vladi na raspolaganje – da ga rešenjima raspoređuje dalje. A rešenja o trošenju novca iz budžetske rezerve pokazuju i kako je vlast odustajala od određenih planova za ovu godinu. Tako je iz budžeta Ministarstva odbrane, namenjenog za obavezni vojni rok, deo novca preusmeren za mobilne ambulante, sportska takmičenja i kupovinu umetničkih dela. Prema poslednjim najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, obavezno služenje redovnog vojnog roka, u trajanju od 75 dana, počinje u martu 2027. godine.

Mađarska nuklearka Pakš izbegla je gašenje za milimetar, rumunska Černavoda dobila je vodu za hlađenje miniranjem stena u koritu Dunava, a najveća hidroelektrana u Srbiji Đerdap 1 radi sa 20 odsto kapaciteta. Nivo Dunava, koji prolazi kroz ove zemlje, je na rekordno niskom nivou, zbog čega se zemlje regiona bore da održe rad elektrana i sačuvaju snabdevanje strujom. "Ova klimatska situacija veoma loše utiče na elektro-energetske sisteme u čitavom regionu, ali i u ostatku Evrope", kazao je za Radio Slobodna Evropa stručnjak za energetiku iz Beograda Miloš Zdravković. Energetski sistemi su na testu ovog leta zbog suše i dugotrajnog toplotnog talasa, dok vlasti apeluje na građane i industriju da racionalno troše struju i vodu. Istorijski nizak vodostaj Dunava i drugih evropskih reka smanjio je proizvodnju električne energije, primoravajući države na veći uvoz struje u jeku letnje potrošnje. Zdravković upozorava da će potrebe za uvozom da rastu, naročito tokom zime i grejne sezone. "Dodatno usložnjava priču i to što su i region i Evropa pogođeni manjkom električne energije. Tako da se ne postavlja samo pitanje cene, nego i odakle će se struja uvoziti", dodao je Zdravković. U uvozu struje prednjači Srbija, dok je Bosna i Hercegovina jedina koja trenutno proizvodi više struje nego što troši. Kakva je situacija u Srbiji?Hidroelektrane na Đerdapu, koje su u rad puštene sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, nikada nisu imale manju proizvodnju. "Đerdap jedan je na nivou 20 procenata sa prosečnim dotokom - istorijski najmanjim na nivou 1.400 kubika, a Đerdap dva je negde na oko 30 procenata. Nastaviće se ovakav period lošijeg dotoka (vode)", kazao je 5. avgusta gneralni direktor "Elektroprivrede Srbije" (EPS) Dušan Živković. Prema podacima ENTSO-E Transparency Platforme, hidroelektrane u Srbiji proizvele su 3. avgusta oko 15,8 gigavat sati električne energije, što je za oko 39 odsto manje nego 19. marta kad je bila povoljna hidrološka situacija. Nedostatak vode poremetio je i sisteme za hlađenje u termoelektranama Kostolac u Srbiji, zbog čega su morale smanjiti proizvodnju, saopštila je državna elektroprivreda Srbije EPS. Sa sednice Republičkog štaba za vanredne situacije 3. avgusta građani su pozvani da struju racionalno koriste i štede kad god je to moguće. Koje mere štednje država preduzima, nisu odgovorili iz Ministarstva energetike. Bez odgovora su ostala pitanja RSE i da li postoji opasnost od prekida u snabdevanju električne energije, te da li postoji dugoročan plan za održavanje energetske stabilnosti u slučaju da se ovakve vremenske prilike ponove i narednih godina kako to prognoziraju stručnjaci za klimatske promene. Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković ocenjuje da je aktuelna meteorološka situacija ogolila nagomilane probleme u vođenju elektro-energetskog sektora i državnog preduzeća Elektroprivreda Srbije. "Loše rukovođenje, neplanske, loše eksploatacije, pre svega uglja, nerađenje remonta, pogrešne procene u investicijama, neodržavanje prenosnog i distributivnog sistema", objašnjava. "Nama će sigurno da fali električne energije. U najboljem slučaju uvozićemo struju po višim cenama, u najgorem biće restrikcija zbog kojih stradaju i proizvodni pogoni i distributivni sistem koji je već načet", rekao je Zdravković. Najveći deo električne energije u Srbiji proizvede se u termoelektranama, pre svega na ugalj. Prema Godišnjem izveštaju Agencije za energetiku za 2025. godinu, na ovaj način proizvedeno je 69 odsto struje. Četvrtina je došla je iz hidroelektrana, dok je ostatak proizveden u vetro i solarnim elektranama, postrojenjima na bio masu. Pored EPS-a, koji je naveći i dominantan proizvođač električne energije u Srbiji, licencu za proizvodnju struje na kraju 2025. imalo je još 45 proizvođača. BiH jedina u regionu izvozi strujuBosna i Hercegovina trenutno je jedina zemlja Zapadnog Balkana koja je proizvela više električne energije nego što je potrošila. BiH je 3. avgusta izvezla struje za oko 571 hiljadu evra. Domaća proizvodnja bila je oko 12 posto veća od potrošnje, a višak električne energije uglavnom je izvezen prema Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori. "Sav izvoz iz BiH dolazi iz obnovljivih izvora, solarnih i vjetroelektrana koji je sagradio privatni sektor i koji sad ima 1.200 od oko 5.500 megavata proizvodnje u svakom trenutku", kazao je za RSE Edhem Bičakčić, predsednik Regionalnog ogranka Međunarodnog vijeća za velike elektroenergetske sisteme (SEERC-CIGRE) i bivši premijer Federacije BiH. Kaže da su trenutno u različitim fazama izgradnje još desetine privatnih solarnih i vetroelektrana zbog čega očekuje da BiH ostane izvoznik. Suša, visoke temperature i posledično nizak vodostaj osetio se, ipak, u proizvodnji električne energije u BiH. Hidroelektrane proizvele su 3. avgusta upola manje nego tokom marta, kada su zbog povoljne hidrološke situacije proizvodile oko 20 gigavat sati dnevno. Pad je posebno izražen kod protočnih hidroelektrana na Vrbasu i na Neretvi, čija je proizvodnja smanjena za približno 70 odsto, dok je na akumulacijskim elektranama koje koriste vodu sa brana pala za oko 44 odsto. Istovremeno, proizvodnja u termoelektranama u BiH je u avgustu veća za 6 do 11 odsto u odnosu na mart. BiH je do 2018. godine oko 70 odsto struje proizvodila u termoelektranama na ugalj i lignit, oko 30 odsto u hidroelektranama. Danas obnovljivi izvori čine oko deset odsto proizvodnje, a ostatak je gotovo ravnomerno raspoređen između hidro i termoelektrana. U BiH posluju tri javne elektroprivrede, jedna u vlasništvu entiteta Republika Srpska, a dve sa sedištima u Sarajevu i Mostaru su u vlasništvu Federacije BiH. Iz tih elektroprivreda nisu odgovorili na upit RSE o viškovima i manjkovima struje, kao ni o tome koliko su tačno zaradile na izvozu. Koliko košta ova energetska kriza?Energetski stručnjak Miloš Zdravković kaže da niko ne može pouzdano da proceni koliko će ova energetska kriza koštati jer to, napominje, zavisi od razvoja situacije na evropskom tržištu. Ipak, smatra da je izvesno da će uvoz biti skuplji što će povećati troškove i za građane i za privredu. "Mi sada ne možemo ni da da pretpostavimo koliko će ovo da traje, u kom smeru će da idu regionalne elektroprivrede, koliko će da fali struje na evropskom tržištu. Da li će da fali električne energije? Da, hoće. To je jedino sigurno". Srbija, Hrvatska, Crna Gora i Kosovo su i do 50 odsto svojih potreba morale da pokriju uvozom, pokazuju podaci Evropske mreže operatora prenosnih sistema električne energije ENTSO-E od 3. avgusta. Ako se kao referentna evropska cena struje uzme prosečna dnevna cena na mađarskoj berzi HUPX od 178,57 evra po megavatsatu, Srbija je za procenjeni deficit od 19 GWh tog dana morala da kupi energiju vrednu oko 3,4 miliona eura. Najveći deo uvoza stizao je iz Bugarske, zatim iz BiH i Mađarske. Domaća proizvodnja na Kosovu tog dana pokrila je oko 77 posto potreba, dok je preostalih 3,5 GWh osigurano uvozom. To je plaćeno oko 625 hiljada evra. Najveći deo uvoza od oko 50 odsto stizao je preko Severne Makedonije, zatim preko Crne Gore, a deo i preko Srbije. Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, u maju 2026. godine oko 18 odsto ukupne domaće proizvodnje struje došlo je iz hidroelektrana. Najveća hidroelektrana na Kosovu nalazi se na jezeru Gazivode. RSE se obratio Kosovskoj energetskoj korporaciji (KEK) i operatoru prenosnog sistema - KOSTT sa upitom da li je ovogodišnja suša uticala na proizvodnju električne energije i funkcionisanje elektroenergetskog sistema. Do objavljivanja teksta odgovori nisu stigli. Kosovo najveći deo električne energije proizvodi u termoelektranama "Kosovo A" i "Kosovo B", koje koriste lignit. Crna Gora je gotovo polovinu svojih potreba morala da podmiri uvozom iz BiH i Albanije. Manjak od 5,5 GWh platila je gotovo milion evra. Crna Gora je važno regionalnog tranzitno čvorište. Kroz podmorski kabal prema Italiji izvozilo se između 500 i 580 megavata električne energije, od čega je najveći deo dolazio iz smera Albanije, BiH, Srbije, Rumunije i Bugarske. Severna Makedonija proizvodila je proteklih dana približno osam do deset GWh električne energije dnevno uz manjak od tri do šest GWh koje je nadomestila uvozom. Oko 63 odsto struje iz te zemlje dolazilo je iz Grčke. Stvarna trgovina strujom se odvija po različitim cenama koje se menjaju po satu i bilateralnim ugovorima te navedeni iznosi mogu biti viši ili niži. Slični podaci o količinama uvezene i izvezene električne energije ponavljali su se i sedam dana pre toga. Količine uvezene struje, međutim, menjaju se iz dana u dan. Tako je na primer već narednog dana, 4. avgusta Srbija smanjila uvoz na 4,8 GWh. Mađarska na ivici zatvaranja nuklearne elektraneMađarska je bila na milimetar od potpunog zatvaranja nuklearne elektrane Pakš na kraju prošle nedelje, ali je narednog jutra nivo vode porastao za centimetar i po. To je 4. avgusta izjavio mađarski premijer Peter Mađar. Tokom dana vodostaj je porastao za još centimetar i po, a Mađar je saopštio da se situacija u nuklearnoj elektrani Pakš polako stabilizuje. Zbog pada nivoa, ali i porasta temperature Dunava mađarska nuklearna elektrana je prethodnih dana isključila sve reaktore osim jednog. Ta zemlja je zahvaljujući stabilnoj proizvodnji iz solarnih elektrana, ostvarila 3. avgusta višak od oko sedam GWh koji je uglavnom plasiran prema Austriji, Hrvatskoj, te Srbiji. Proizvođači u toj zemlji od toga su zaradili oko 1,25 miliona eura, po cenama sa HUPX-a. Međutim, već narednog dana dnevna potrošnja bila je veća od proizvodnje. Mađarskoj je nedostajalo približno 57 GWh električne energije, što je nadoknađeno uvozom, mahom iz Slovačke. Mađarske vlasti pozvale su građane i kompanije da smanje potrošnju električne energije kako bi se ublažila potražnja. Kakva je situacija u drugim zemljama u okruženju?Rumunija je početkom avgusta proglasila vanredno stanje zbog uticaja niskog vodostaja Dunava na proizvodnju električne energije. Njihova vojska je 3. avgusta izvela eksploziju kako bi uklonila stenu i preusmerila vodu za hlađenje iz Dunava, neophodnu za rad jedinog aktivnog nuklearnog reaktora u zemlji. Kako bi se do nuklearne elektrane Černavoda dodatno povećao protok vode, vlasti u Rumuniji najavile su i da će u vode Dunava biti potopljene četiri barže koje su natovarene kamenjem. Rumunska državna kompanija za proizvodnju nuklearne energije "Nuklearelektrika" (Nuclearelectrica), koja podmiruje petinu potreba zemlje za električnom energijom, morala je početkom prošle nedelje da isključi jedan od svoja dva reaktora usled pada vodostaja reke. Nizak vodostaj beleže i velike reke u Hrvatskoj. Zbog nepovoljnih hidroloških i meteoroloških uslova na Savi redukovan rad najavila je i nuklearna elektrana Krško, koja je u zajedničkom vlasništvu Hrvatske i Slovenije. Saopšteno je da će smanjiti snagu reaktora na 80 odsto. Nastavak rada punom snagom, kako su saopštili, biće tek kada se stvore uslovi za to. Hidrološke prilike, međutim, kako su saopštile hrvatske vlasti trenutno ne ugrožavaju snabdevanje električnom energijom. Ta zemlja inače se dosta oslanja na uvoz struje. Domaća proizvodnja 3. avgusta pokrila je tek nešto više od polovine potreba. Ostalo je stiglo iz uvoza, najviše Bosnie i Hercegovine - oko 56 odsto. Hrvatska elektroprivreda (HEP) je da smanjena proizvodnja električne energije saopštila u susednim državama može uticati na povećanu potražnju i cene na regionalnom tržištu, ali da to i dalje ne predstavlja rizik za snabdevanje strujom u zemlji. Ministarstvo energetike Severne Makedonije saopštilo je da je stanje akumulacija trenutno stabilno i da omogućava bezbedno upravljanje hidroenergetskim potencijalom zemlje. Saradnja na tekstu: Sandra Cvetković, Ljudmila Cvetković

Nakon višemesečne zajedničke međunarodne istrage u cilju razbijanja međunarodne mreže krijumčara ljudi, u Beogradu su po međunarodnoj poternici Interpola Nemačke uhapšeni državljani Sirije A. B. (1994) i F. B. (1994). Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije saopštilo je da je istragu inicirala nemačka policija, a da je sprovedena uz podršku Evropola i Evrodžasta. "Istog dana na teritoriji Nemačke uhapšen je još jedan pripadnik organizovane kriminalne grupe i izvršeno je više pretresa stanova i drugih prostorija na više lokacija koje koriste osumnjičeni", saopštio je ministar policije Srbije Ivica Dačić. Navedeno je da se sumnja da su dve povezane sirijske kriminalne mreže krijumčarile više od 900 migranata na teritoriju Evropske unije, a koje su istovremeno delovale duž ruta preko Sredozemnog mora i Zapadnog Balkana. U saopštenju stoji da je po informacijama policije Nemačke, prva kriminalna mreža, u cilju sticanja finansijske koristi, organizovala krijumčarenje veće grupe iregularnih migranata od Libije preko ostrva Lampeduza do Nemačke. Dodaje se da je druga kriminalna mreža, takođe u cilju sticanja finansijske koristi, organizovala krijumčarenje veće grupe iregularnih migranata duž Zapadnobalkanske rute do Nemačke i drugih evropskih zemalja. "U toku je procedura za ekstradiciju uhapšenih državljana Sirije A. B. i F. B. Nemačkoj", izjavio je ministar Dačić. U saopštenju MUP-a se dodaje i da je tokom 2025. godine pet visokopozicioniranih pripadnika te organizovane kriminale grupe uhapšeno u koordinisanim akcijama na teritoriji Nemačke, Holandije i Bosne i Hercegovine.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je porodičnu kuću kod Bugojna, u Federaciji Bosne i Hercegovine, dok je grupa od 30 osoba koja je učestvovala u obezbeđenju vraćena. Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH, koja je bila nadležna za organizaciju zaštite predsjednika Srbije, tvrdi da nije imala najavu o ulasku većeg broja pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske na područje Federacije BiH. U prvim zvaničnim reakcijama navedeno je da su vraćeni pripadnici MUP-a Republike Srpske, dok su izvori Radija Slobodna Evropa bliski policiji Srednjobosanskog kantona (SBK) naveli da nisu identifikovane sve osobe iz te grupe. Prema tim navodima "moguće je da su među njima bili i pripadnici Bezbednosno-informativne agencije (BIA) ili drugih bezbjednosnih službi Srbije". Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je je da je u BiH bilo "Vučićevih snaga". "Ja sam tu i sa momcima i devojkama iz Federacije i Republike Srpske, to je nešto kod njih bilo na nivou nadležnostima dva MUP ili tako nekako. A moji momci su tu, sve prijavljeno, nikakav problem nismo imali", rekao je Vučić za televiziju Informer iz Srbije 4. avgusta. Vučić boravi u trodnevnoj posjeti Bosni i Hercegovini, a 4. avgusta prisustvuje i centralnom obilježavanju godišnjice hrvatske policijsko-vojne akcije "Oluja" u Mrkonjić Gradu, južno od Banjaluke. Operacijom "Oluja" Hrvatska je 1995. povratila teritoriju pod kontrolom takozvane Republike Srpske Krajine. Procjene broja Srba koji su napustili Hrvatsku kreću se od 130.000 do 250.000, dok je Documenta evidentirala više od 2.300 žrtava, uglavnom srpskih civila. Hrvatska "Oluju" obilježava kao Dan pobjede i domovinske zahvalnosti, a Srbija kao dan sjećanja na stradale i prognane Srbe. Šta kažu u Direkciji za koordinaciji policijskih tijela?Direktor Direkcije za koordinaciju policijskih tijela BiH Enes Karić kaže za RSE da je obezbjeđenje predsjednika Srbije bilo organizovano u skladu sa međunarodnim procedurama, ali da Direkcija nije imala nikakvu informaciju o grupi koja je pronađena na području Federacije BiH. "Direkcija nije imala nikakvu najavu. Niti usmenu niti pismenu. Mi smo takođe bili zatečeni tom informacijom. Nemam više informacija o kojim se osobama radi", rekao je Karić. Prema njegovim riječima, Vučićevo zvanično obezbjeđenje iz Srbije bilo je uredno prijavljeno diplomatskim putem, preko Ambasade Srbije i Ministarstva vanjskih poslova Bosne i Hercegovine. "Zna se vrlo dobro ko su ta lica, znamo njihove podatke i dokumente. Bilo ko treći, peti sa strane, to je nešto drugo", rekao je Karić. On ističe da MUP Republike Srpske nije od Direkcije tražio nikakvu saglasnost za angažovanje dodatnih policijskih snaga na području Federacije BiH. Naveo je da je policija RS dužna obezbjeđivati Vučića tokom boravka u tom entitetu, a da je kantonalna policija imala obavezu štićenja tokom njegovog boravka u Bugojnu. Karić dodaje da zajedničke aktivnosti policijskih agencija jesu moguće, ali samo uz prethodno planiranje i precizno definisane nadležnosti. "Ako se radi o nekom opsežnom aktu gdje je potrebno učestvovanje više policijskih agencija, naravno da je moguć dogovor. Pravi se operativni plan i zna se ko ulazi, da li ulazi deset, petnaest ili dvadeset ljudi i ko su ti policijski službenici. U ovom slučaju to se nije dogodilo", rekao je Karić. Na pitanje da li postoji potreba da dio obezbjeđenja djeluje po šumskom području koristeći kvadove, Karić odgovara kako za tim "apsolutno nema potrebe". "Da je bilo potrebe, mi bismo to tražili", istakao je za RSE. Polemika ministara odbrane BiH i SrbijeMinistar odbrane BiH Zukan Helez jedan je od rijetkih državnih zvaničnika u BiH koji se oglasio, napisavši na Facebooku kako je Vučić "naučio da je Drina ipak granica". Helez je rekao da su pripadnici Specijalne jedinice MUP-a SBK krenuli u potragu kada su od građana dobili informaciju da se područjem tog kantona kreće grupa naoružanih muškaraca koja nije bila dio zvanično prijavljenog osiguranja predsjednika Srbije. "Kada su ih locirali i prišli im, muškarci su pobjegli glavom bez obzira", napisao je Helez na svom profilu na Facebooku. Ministar nije iznio dodatne detalje o identitetu osoba koje su zatečene na području Bugojna niti je precizirao da li su među njima bili i pripadnici policijskih ili obavještajnih struktura iz Srbije. Odgovarajući Helezu, ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić, koji boravi u Republici Srpskoj, poručio je da "Drina nije granica srpskog naroda, niti će to ikada biti." Gašić je ocenio da Helez pokušava da "proizvede incident tamo gde ga nije bilo", te da su njegove izjave pokušaj da "nedostatak rezultata prikrije napadima na predsednika Republike Srbije, Republiku Srpsku i srpski narod". "Helez bi morao da zna da predsednik Republike Srbije ne dolazi ni u čiju tuđu kuću, već na svoju dedovinu, među svoj narod, sa porukama mira, saradnje i stabilnosti", naveo je Gašić. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je 3. avgusta u Čipuljiću kod Bugojna, rodnom mjestu svoje porodice. Sa njim je bio i predsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik. Istog dana ministar unutrašnjih poslova Federacije BiH Ramo Isak potvrdio je za RSE da su pripadnici policije RS neovlašteno boravili na teritoriji Federacije BiH i da su nakon intervencije policije Srednjobosanskog kantona sprovedeni van tog kantona. RSE je nezvanično saznao da je vraćeno ukupno 30 osoba, od kojih se dio kretao pješice i kvadovima kroz šumsko područje u okolini Bugojna, dok su ostali bili u kombijima i džipu. Bez odgovora su ostali i upiti poslani Predsjedništvu Srbije i Bezbjednosno-informativnoj agenciji (BIA). Predsedništvo Srbije i BIA nisu odgovorili na upit RSE da li je među grupom vraćenom iz Federacije BiH bilo i pripadnici BIA ili ljudi koji ne pripadaju bezbednosnim strukturama. RSE nije dobio informacije ni od Ministarstva vanjskih poslova BiH, Obavještajno-sigurnosne agencije BiH, Granične policije BiH i Službe za poslove sa strancima. Pitanja su se odnosila na broj pripadnika Vučićevog obezbjeđenja koji su ušli u BiH, njihov pravni status tokom boravka u zemlji, kao i procedure koje se primjenjuju u situacijama kada strani bezbjednosni službenici prekorače odobrena ovlaštenja. Kako bi trebalo da izgleda zaštita stranog predsjednika u BiH?Prema riječima Enesa Karića, iz Direkcije za koordinaciju policijskih tijela BiH, procedura zaštite stranog predsjednika ili premijera u Bosni i Hercegovini jasno je definisana. Posjeta se najavljuje diplomatskim kanalima, preko ambasade države iz koje zvaničnik dolazi i Ministarstva vanjskih poslova BiH. Nakon toga Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH preuzima koordinaciju mjera zaštite zajedno sa drugim policijskim agencijama. Unaprijed se definišu rute kretanja, lokacije koje će štićena osoba posjetiti, broj ljudi iz stranog obezbjeđenja i njihov identitet. U zavisnosti od mjesta boravka uključuju se i lokalne policijske agencije koje su teritorijalno nadležne za određeno područje. U slučaju Vučićeve posjete, na teritoriji Republike Srpske partner Direkciji bio je MUP Republike Srpske, dok su na području Federacije BiH u aktivnosti bili uključeni kantonalni policijski organi. Karić kaže da su upravo zbog toga nadležne institucije bile iznenađene informacijama o grupi osoba koje nisu bile dio prijavljenog plana obezbjeđenja. 'Neobičan potez'Direktor Centra za sigurnosne studije iz Sarajeva Denis Hadžović smatra da je incident pokazao ozbiljne probleme u koordinaciji bezbjednosnih institucija. "To jeste neobičan potez. Ono što zabrinjava građane jeste pojava takvih lica na terenu. To unosi nemir i među građane i u sam sistem", rekao je Hadžović za RSE. Prema njegovim riječima, zaštita stranih državnika mora biti rezultat saradnje domaćih i stranih bezbjednosnih struktura. "Takve aktivnosti i obezbjeđenje visokih delegacija rade se u saradnji sa obavještajnim službama Bosne i Hercegovine i Direkcijom za koordinaciju policijskih tijela", ističe dodajući kako ovaj slučaj "ukazuje ili na ozbiljan problem u razmjeni informacija ili na moguće samostalno djelovanje pojedinih službi". "Ako je bio ilegalan ili nenajavljen boravak tih osoba, to svakako ugrožava sigurnosni sistem BiH, što zahtijeva reakciju institucija BiH", naveo je Hadžović. Dodaje da bi institucije morale utvrditi da li je neko zakazao u sistemu koordinacije ili je riječ o djelovanju koje nije bilo odobreno. "Morali bi se oglasiti Ministarstvo vanjskih poslova i sve nadležne agencije. Treba utvrditi kako je došlo do ovih neželjenih dešavanja na teritoriji Bosne i Hercegovine", zaključio je Hadžović. Prema Zakonu o predsedniku Republike, predsednika Srbije i članove njegovog domaćinstva obezbeđuju policija, Vojska Srbije i drugi organi u skladu sa potrebama predsednika i propisom koji donosi Vlada. Maja Bjeloš iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku navodi se predsjednik Srbije Aleksandar Vučić često okružuje lojalistima iz različitih dijelova bezbjednosnog sistema. "Svaki put su neki drugi ljudi u pitanju. Nekada je to policija, nekada BIA, nekada huligani ili neko drugi. Svaki put postoji neka druga kombinacija", navela je. Prema njenim riječima, javnost nema dovoljno informacija o stvarnim bezbjednosnim procjenama o ugroženosti predsednika Republika, niti o ljudima koji se nalaze u njegovom širem krugu zaštite prilikom stranih posjeta. "Upitan je način na koji se dogovaraju takve posjete i kako je moguće da država u koju dolazi nema apsolutno nikakvu predstavu o tome ko sve dolazi." Govoreći o slučaju kod Bugojna, kaže da vijest nije dobila gotovo nikakav prostor u provladinim medijima u Srbiji. Na pitanje kako bi opisala obrazac koji prati predsjednika Srbije tokom ovakvih posjeta, jer je sličnih situacija bilo i ranije, Bjeloš ističe kako je to "Vučićev modus operandi". "Ono što je javnost u Srbiji imala priliku da vidi nije taj dio priče (incident u Bugojnu). Mogla je da vidi kako se predsednik brije, kako pije i slično, što uopšte nije bila tema", zaključila je Bjeloš. Raniji sporni slučajeviOvo nije prvi put da se tokom posjeta Aleksandra Vučića u regionu otvaraju pitanja o ljudima koji učestvuju u njegovom obezbjeđenju. Tokom Vučićeve posjete Potočarima u julu 2015, u vrijeme kada je bio premijer, dvojica policajaca Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije izjavili su da su bili upućeni na tajni zadatak u Potočare po usmenom naređenju starešina, u civilu, bez legitimacija i naoružanja. Oni su govorili o nelegalnom boravku pripadnika Odjeljenja za opservaciju i dokumentovanje MUP-a Srbije i da su imali zadatak da tajno snimaju komemorativni skup u Potočarima ukoliko dođe do nereda. Nakon toga njih dvojica, Milan Dumanović i Mladen Trbović, bili su uhapšeni zbog sumnje da su odali službenu tajnu. Kasnije su oslobođeni optužbi odlukom Apelacionog suda, koji je zaključio da nije dokazano da je došlo ili moglo doći do štetnih posljedica za službu, niti da su informacije koje su iznijeli predstavljale službenu tajnu. Više učesnika komemoracije žrtvama genocida u Srebrenici napalo je 11. jula 2015. Vučića verbalno i fizički, gađajući ga kamenjem i flašama, nakon čega ga je obezbjeđenje evakuisalo. Slična pitanja otvorena su i tokom Vučićeve posjete Crnoj Gori u junu ove godine. Tada su crnogorske vlasti zabranile ulazak grupi od 87 državljana Srbije koji su čarter letom stigli u Tivat uoči Samita Evropska unija - Zapadni Balkan, navodeći da predstavljaju bezbjednosni rizik. Među njima su, prema nalazima Radija Slobodna Evropa, bili simpatizeri Srpske napredne stranke, a dio izvještaja povezivao ih je sa aktivnostima podrške Vučiću tokom njegove posjete Crnoj Gori. Vučić je potom izjavio da je odlazak te grupe organizovao neko iz njegovog okruženja kako bi mu tokom posjete pružio podršku, ocijenivši da je napravljena "glupost" koja mu je stvorila politički problem. Zbog toga se i nakon događaja kod Bugojna ponovo otvara isto pitanje koje već godinama prati posjete predsjednika Srbije van granica njegove zemlje, ko su ljudi koji ga prate, po čijem nalogu djeluju i da li sve njihove aktivnosti prolaze kroz institucije država u kojima boravi.

Skoro tri decenije nakon što su tela albanskih civila pronađena u jaruzi sela Račak na Kosovu, u Prištini je počelo suđenje za zločin koji zvanični Beograd do danas negira. Optuženička klupa bila je prazna. Više od 20 pripadnika srpske vojske i policije, kojima se za masakr 42 osobe sudi u odsustvu, nalazi se u Srbiji, rekla je sutkinja na početku procesa 31. jula. Neki od njih su članovi vladajuće stranke i nosioci visokih državnih priznanja. Drugi javno promovišu ono što nazivaju "istinom o Račku", utvrdio je Radio Slobodna Evropa (RSE) analizom dostupnih podataka i arhiva. Desetorica su zločin nad albanskim civilima negirali u filmu javnog medijskog servisa. Protiv njih se u Srbiji, zvanično, ne vodi nikakav postupak. Kosovska optužnica direktno osporava stav Beograda koji tvrdi da je masakr u Račku bio "legitima policijska akcija" u kojoj su ubijeni pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Iako je ubistvo civila potvrdilo više međunarodnih organizacija, uključujući i sud u Hagu, vlasti u Srbiji ponavljaju da je zločin insceniran. Ministarstva policije, odbrane i pravde nisu odgovorila na pitanja RSE o optuženima za kojima je raspisana međunarodna poternica. Na pitanja nije odgovorilo ni Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji. Optuženi na skupovima vladajuće stranke"Nema potrebe da se bojimo, znamo da smo se borili za svoju državu". Tako je Goran Radosavljević Guri u gostovanju na Radio-televiziji Srbije (RTS) januara 2024. odgovorio na pitanje strahuje li da će se naći na optužnici Specijalnog tužilaštva Kosova. RSE nije uspeo da stupi u kontakt sa njim i ostalim optuženima povodom početka suđenja u Prištini. Radosavljević je u ranijim izjavama zločin u Račku nazivao "perfektno izvedenom policijskom akcijom u kojoj su ubijeni naoružani teroristi". U vreme masakra bio je, prema navodima prištinske optužnice, pomoćnik komandanta Generalštaba za specijalne operacije na Kosovu. Danas je član Srpske napredne stranke, učesnik skupova vladajuće partije i gost televizija sa nacionalnom frekvencijom. Njegovo ime pominje se u presudi Haškog tribunala bivšem načelniku Resora javne bezbednosti Vlastimiru Đorđeviću, u kojoj je označen kao jedan od komandanata specijalnih policijskih snaga u operaciji u Račku. Na povezanost sa ovim i drugim zločinima na Kosovu ukazivao je nevladin Fond za humanitarno pravo, ali mu nikada nije suđeno. Sjedinjene Države dovode Radosavljevića u vezu sa ubistvom braće Bitići nakon rata na Kosovu 1999, zbog čega mu je zabranjen ulaz u SAD. Kada je 2019. Predstavnički dom Kongresa rezolucijom zatražio od Srbije da reši ovaj zločin, za RSE je rekao da "nije zabrinut" i da ne namerava da napusti vladajuću stranku. Uprkos međunarodnim pritiscima i sumnjama o umešanosti u ratne zločine, sve posleratne vlasti tretirale su ga kao visokopozicioniranog, uticajnog policijskog oficira, pružajući mu institucionalno napredovanje i političku zaštitu. Nakon demokratskih promena 2000. godine dobio je zadatak da formira Žandarmeriju i bio je prvi komandat ove policijske jedinice. Sa tog mesta ispraćen je 2004. sa najvišim činovima i više priznanja. Na obeležavanju Dana Žandarmerije 2021. uručena mu je plaketa "zahvalnosti za uspešnu saradnju". Ambasada SAD u Beogradu reagovala je porukom da bi umesto počasti trebalo da bude suočen s pravdom. 'Neizbrisiv trag' nekadašnjeg pomoćnika ministra policijeNa kosovskoj optužnici su bivši visoki vojni, policijski i bezbednosni zvaničnici Srbije. Među njima i nekadašnji pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Obrad Stevanović, koji je umro u Beogradu aprila 2025. U govoru na komemoraciji, aktuelni ministar policije Ivica Dačić nazvao ga je "herojem", koji je "ostavio neizbrisiv trag" u istoriji. Nakon Stevanovićeve smrti, u Skupštini Srbije otvorena je izložba pod nazivom "Komandant PJP general Obrad Stevanović sa svojim Obilićima na nebeskoj straži". Tokom rata u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu komandovao je Posebnim jedinicama policije (PJP) Resora javne bezbednosti. Bio je jedan od trojice potpisnika Kumanovskog sporazuma, kojim je 1999. dogovoren prekid rata na Kosovu i povlačenje srpskih snaga. Kao svedok odbrane na suđenju Miloševiću u Hagu, masakr u Račku opisivao je kao sukob srpske policije i OVK. Tužilaštvo je osporavalo njegove navode, ukazujući na forenzičke dokaze, fotografije žrtava i druge materijale. Iako je i sam bio pod istragom haškog Tužilaštva, protiv njega nije podignuta optužnica. Nakon penzionisanja, predavao je na državnom Kriminalističko-policijskom univerzitetu i pisao knjige. Nosilac je više odlikovanja za rezultate rada u MUP-u. Jedini optuženi u zatvoruBivši načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković jedini je sa kosovske optužnice koji je u Srbiji u zatvoru, ali ne zbog zločina nad albanskim civilima. Služi višedecenijsku kaznu za politička ubistva u Srbiji u vreme Miloševićevog režima. Uhapšen je nakon pada Miloševića 2001, a na 40 godina osuđen je zbog ubistva četvorice članova Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali 1999. i ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića 2000. godine. Bio je osuđen i za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, ali je Apelacioni sud oborio presudu. Marković je nasledio Jovicu Stanišića, a na čelu bezbednosne službe bio je u periodu rata na Kosovu i NATO intervencije. U Hagu je 2002. bio svedok na suđenju Miloševiću, a Tužilaštvo je njegov iskaz koristilo da pokaže kako je na Kosovu funkcionisao bezbednosni aparat Srbije. Državne promocijeNa kosovskoj optužnici je i Krsman Jelić koji je tokom rata na Kosovu komandovao 243. mehanizovanom brigadom Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije. Bio je direktno podređen tadašnjem komandantu Korpusa Vladimiru Lazareviću koji je u Hagu osuđen na 14 godina zatvora zbog zločina nad albanskim civilima. Jelić je kao svedok odbrane na suđenjima Lazareviću i Miloševiću tvrdio kako vojska nije učestvovala u policijskoj akciji u Račku. Nikada nije bio predmet istrage, a o Račku kao "falsifikovanom masakru" nad civilima govorio je 2022. godine u dokumentarnom filmu RTS-a. Tri godine ranije učestvovao je na tribini u organizaciji Medija centra Ministarstva odbrane Srbije na kojoj su, pored ostalog, promovisane knjige haškog osuđenika Nebojše Pavkovića. Okupljenima se obratio i ratni komandant Treće armije - video zapisom iz zatvora u Finskoj gde je do smrti 2025. služio kaznu od 22 godine zbog ratnih zločina nad kosovskim Albancima. Novac iz budžeta za 'istine' o zločinimaKnjige piše i promoviše i nekadašnji načelnik policije u Uroševcu i jedan od nadležnih za područje Račka Bogoljub Janićević. Tezu da je međunarodna javnost "pogrešno ili namerno" predstavila događaje u tom selu, uz svoju knjigu "Račak – potpuna istina", iznosi i na tribinama udruženja "Srce heroja", čiji je član. Ovo udruženje se najvećim delom finansira iz budžeta Srbije, pokazuje njihov javni finansijski izveštaj. Od početka 2025. Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja dodelilo im je 10 hiljada evra za programe "Sećanje na junake" i "Zločin koji traje". Ovo Ministarstvo nije odgovorilo na upite RSE o doniranom novcu. Tribine pod nazivom "Istina o Račku" posećuje i nekadašni pripadnik Operativne policijske grupe Priština Milan Jošanović. U novembru 2023. u sali Univerziteta u Nišu su uz njega, Gorana Radosavljevića i Vladimira Lazarevića, bili i predstavnici vlasti. Jošanović je član Udruženja penzionera Policijske uprave Niš. U februaru 2024. prisustvovao je prikazu naoružanja i vojne opreme koji je u tom gradu organizovan u prisustvu državnog i vojnog vrha. 'Dosije Račak'U dokumentarno - igranom filmu RTS-a o Račku, koji je snimljen u okviru serijala "Dosije Kosovo", 2022. godine govorila su ukupno desetorica osumnjičenih sa kosovske optužnice. Među njima i Milan Lečić koji je tokom rata na Kosovu bio na čelu Šeste čete PJP-a. Ubistvo civila u filmu negira i nekadašni pripadnik Operativne policijske grupe Priština Goran Petković koji je, prema podacima koje je objavio na društvenim mrežama, danas pripadnik Žandarmerije i živi u Nišu. Nije odgovorio na poruke RSE. U junu 2024. fotografisan je sa ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem na proslavi Dana policije. Gost televizija je i nekadašnji komandant Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) MUP-a Živko Trajković. "Svaki pripadnik tadašnje policije i Vojske Srbije koji je otišao na izvršenje zadatka u tom periodu, za mene je veliki heroj", rekao je 2023. u emisiji RTS-a povećenoj 45. godišnjici od osnivanja SAJ-a. Haški istražitelji su početkom 2004. sa njim u dva navrata obavili razgovor u svojstvu osumnjičenog, ali protiv njega nije podignuta optužnica. Pomilovanja za osuđeneNa kosovskoj optužnici je i policajac iz Uroševca Zoran Stanojević kojeg je 2001. Međunarodno veće suda u Prištini osudilo na 15 godina zatvora zbog ubistva jednog i ranjavanja dva civila u Račku. Do 2002. kaznu je izdržavao u Prištini, a potom je u razmeni zatvorenika prebačen u zatvor u Prokuplju u Srbiji. Tadašnji predsednik iz redova demokrata Boris Tadić pomilovao ga je 2009, kada je pušten na slobodu. Do danas negira da je bio u Račku. Na spisku optuženih je i policajac iz Štimlja Čedomir Aksić protiv kojeg je 2024. na Kosovu doneta prva presuda nakon suđenja u odsustvu. Osuđen je na 15 godina zatvora za zločine protiv civilnog stanovništva u selima Račak, Malopoljce i Petrovo. Bez saradnje institucijaTužilaštvo u Prištini navelo je da su ispunili sve zakonske uslove za početak suđenja u odsustvu pripadnicima srpske vojske i policije. Tokom 2021. svima je upućen poziv putem međunarodne pravne pomoći, rekao je na početku suđenja tužilac Ilir Morina i dodao da nikakav odgovor nisu dobili. Ministarstvo pravde Srbije nije odgovorilo na upit RSE o obavezi iz Briselskog sporazuma koji predviđa da sa Prištinom razmenjuju pravosudne zahteve preko predstavnika Evropske unije. Kako odgovor iz Beograda nije stigao, sud u Prištini je 2022. izdao nalog za hapšenjem, ali niko, prema rečima tužioca, nije pronađen na adresi na kojoj je na Kosovu živeo pre rata, niti na bilo kojoj drugoj adresi u toj državi. Potom je raspisana i međunarodna poternica. Početkom juna na društvenim mrežama pojavile su se optužbe da je Srbija kosovskim organima dostavila lične podatke svojih građana kojima "na kućne adrese stižu pozivi iz Prištine". Ministarstvo pravde odgovorilo je saopštenjem sa tim nemaju veze i da građani Srbije nemaju obavezu da se odazovu pozivima za, kako su naveli, "montirane političke procese". Suđenje u Prištini nije jedini proces vezan za masakr u Račku koji vodi kosovsko pravosuđe. Pet osoba srpske nacionalnosti uhapšeno je 12. juna u toj zemlji u okviru istrage ratnih zločina u slučaju poznatom kao "Račak II". Sumnjiče se da su bili deo specijalnih jedinica policije koje su učestvovale u operaciji u Račku.

Na severu Kosova iskopavanje zbog sumnji na masovnu grobnicu i hapšenja osumnjičenih. U Srbiji hapšenja zbog navodne špijunaže za "albansku službu" na Kosovu. Kosovske vlasti veruju da je reč o osobi koja je dala podatke o potencijalnoj masovnoj grobnici kod Zubinog Potoka na severu Kosova, ali u Srbiji nema zvanične potvrde. Za to vreme kosovski premijer Aljbin (Albin) Kurti traži pritisak međunarodne zajednice na Srbiju da otvori arhive kako bi se otkrila sudbina nestalih u ratu na Kosovu 1989. i 99. godine. Olga Kavran, nekadašnja portparolka tužilaštva Haškog tribunala kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su vlasti u Srbiji bile vrlo malo otvorene za bilo kakvu pomoć u radu tog međunarodnog suda, pa tako i po pitanju otvaranja arhiva. "Predali su samo ono na šta su bili primorani međunarodnim obavezama", rekla je. Sa početkom iskopavanja u Malom Kaluđeru, kod Zubinog Potoka na severu Kosova, pojačani su pozivi Prištine Srbiji da otvori civilne i vojne arhive koji se odnose na rat na Kosovu. Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP) kaže za RSE da je otvaranje arhiva jedan od najvažnijih zadataka da bi se utvrdilo šta se dogodilo i ko je odgovoran. "Ono što je najvažnije, da li ima još nekih masovnih grobnica koje bi pomogle da se sudbina još oko hiljadu nestalih Albanaca reši", navela je. Zašto se ne otvaraju arhive?Nataša Kandić iz FHP-a smatra da postoji više razloga zbog kojih vlasti Srbije ne otvaraju arhive. "Sigurno postoje i dokumenti kojima bi izašla na videlo odgovornost još nekih lica osim onih koja su osuđena", navela je. Kao jedan od mogućih razloga vidi i što ima, kako kaže, falsifikovanih dokumenata koji su u tom formatu predati i korišćeni u predmetu Slobodana Miloševića i drugim. Kandić navodi da se tokom suđenja bivšem predsedniku Jugoslavije i Srbije Slobodanu Miloševiću videlo da u jednom dokumentu nedostaje ključna stranica. Kako je rekla, reč je o dokumentu koji se odnosi na zatvor Dubrava na Kosovu. U tom zatvoru je tokom 1999. ubijeno 160 albanskih zatvorenika, a više od 300 ranjeno. Osim toga, dodaje, otvaranjem arhiva bili bi obelodanjeni podaci koji bi mogli da budu trag prema masovnim grobnicama. U masovnim grobnicama u Srbiji pronađeno je na stotine tela ubijenih kosovskih Albanaca, odakle je na Kosovo vraćeno oko 1.000 posmrtnih ostataka. Nekadašnja portparolka tužilaštva Haškog tribunala i ekspertkinja za međunarodno pravo Olga Kavran kaže da je zvaničnom Beogradu bilo važnije da prezentira Haški tribunal kao nešto što je neuspelo nego da pomogne u procesuiranju zločina. "Čak i kada je trebalo utvrđivati odgovornost ljudi za ubistva srpskih civila na Kosovu, vlasti iz Srbije nisu sarađivale sa Haškim tribunalom u potpunosti, čak naprotiv", rekla je. Međusobne optužbe Beograda i PrištinePriština i Beograd se međusobno optužuju zbog izostanka saradnje na pronalaženju oko 1.600 nestalih na Kosovu. Premijer Kosova je optužio Srbiju ne samo da ne želi da sarađuje, nego i da privodi ljude koji pružaju informacije o mogućim lokacijama masovnih grobnica. "Svi smo svedoci da Srbija hapsi Srbe koji su pre više od dve decenije UNMIK-u i međunarodnim organizacijama govorili o zločinima Srbije, i to pod optužbom za špijunažu", rekao je Kurti 1. avgusta u Zubinom Potoku. Više javno tužilaštvo i Viši sud u Kraljevu nisu odgovorili na upit RSE da li se uhapšeni za špijunažu tereti zbog davanja informacija o mogućoj masovnoj grobnici. Inicijali uhapšenog i osobe koja je, prema navodima kosovskih medija, dala informacije o grobnici još 2003. godine se poklapaju. U Beogradu, međutim, ocenjuju da Priština politizuju pitanje nestalih "brutalnim optužbama na račun Beograda dok čitavu jednu opštinu Zubin Potok žigoše, a njene stanovnike neosnovano hapsi". U saopštenju Kancelarije za Kosovo navodi se da Beograd insistira na rasvetljavanju sudbine nestalih lica, a da Priština godinama ne postupa po zahtevima Beograda za pretragom osam lokacija na Kosovu. Dodaje se da postoje "utemeljena saznanja i dokazi da se na tim lokacijama nalaze posmrtni ostaci Srba nestalih tokom sukoba 1999. godine. Međutim, Nataša Kandić iz FHP-a kaže da postoji odgovornost ne samo Srbije nego i Kosova, navodeći da ni albanska strana nije spremna da iznese nikakve papire, dokumenta. "Osim onoga što je Haški tribunal zaplenio pretresima pre hapšenja Tačija, Krasnićija, Seljimija i ostalih", rekla je. Specijalizovana veća za Kosovo u Hagu izreći će 16. septembra prvostepenu presudu četvorici bivših vođa Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) – Hašimu Tačiju (Hashim Thaçi), Kadriju Veseljiju (Veseli), Jakupu Krasnićiju (Krasniqi) i Redžepu Seljimiju (Rexep Selimi). "A da ne govorimo o tome da postoji značajna arhiva, koja je korišćena na zatvorenim suđenjima i da su države u skladu sa statutom Haškog tribunala imala pravo da povuku svoja dokumenta", dodala je Kandić. Provera informacija o Malom Kaluđeru traje duže od dve decenijePredsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović rekao je da su informacije o likvidaciji grupe intelektualaca iz Mitrovice dokumentovane još 2003. godine. On je 29. jula rekao za TV Prva da su nekoliko puta vršena iskopavanja u reonu gde se sumnja da se nalaze njihovi posmrtni ostaci, ali da te potrage do sada nisu dale rezultate. "Ovo sada je nešto što otprilike vodi ka možda još jednoj pretrazi. Pošto vodim Komisiju za nestala lica, razmenili smo određene informacije svojevremeno, koje smo mi imali. Dali smo im nešto što smo mi mogli da im damo kao podršku traženju nestalih lica", rekao je. Odalović nije odgovarao na pozive RSE da pojasni koje je informacije do sada srpska strana dala Prištini kada je reč o grupi iz Mitrovice. U aprilu 1999. godine na severu Kosova nestala su 23 albanska civila, među kojima su bili lekari, profesori, advokati i drugi ugledni građani. Oni su iz Mitrovce krenuli ka Crnoj Gori, ali tamo nisu stigli. Fond za humanitarno pravo Kosova i Fond za humanitarno pravo Srbije saopštili su da provera informacije o masovnoj grobnici u Malom Kaluđeru traje duže od dve decenije. U njihovim saopštenjima je navedeno da je informacija o mogućoj masovnoj grobnici u tom selu javno dostupna od 7. januara 2013. godine. Tada je dnevni kosovski list na albanskom jeziku Zeri (Zëri) objavio izjavu R.T. o ubistvu 23 albanska civila i tajnom ukopu njihovih tela u dolini sela Mali Kaluđer. Navedeno je da je svedok dao izjavu istražiteljima UNMIK-a i Kosovskoj policiji 7. februara 2003. godine. Osnivanje Komisije za nestaleZajednička komisija Beograda i Prištine za nestala lica formirana je u početkom 2026. godine, skoro tri godine nakon što su zvaničnici Srbije i Kosova u Briselu potpisali deklaraciju koja, između ostalog, predviđa osnivanje tog tela. U januaru je održan prvi i za sada jedini sastanak Komisije, čija misija je rasvetljavanje sudbine više od 1.600 nestalih tokom rata na Kosovu 1998. i 1999. godine. Srbija i Kosovo od 2004. imaju predstavnike u Radnoj grupi za nestala lica, koja radi pod pokroviteljstvom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Osnivanju Zajedničke komisije prethodilo je usvajanje Deklaracije o nestalim osobama, u kojoj se navodi da će potpisnici obezbediti "potpun pristup" materijalima, beleškama, naređenjima i svim drugim dokumentima, "uključujući one sa oznakom poverljivosti". U tekstu se dve strane obavezuju i da će blisko sarađivati na identifikaciji mesta sahranjivanja i praćenju iskopavanja, te da će adekvatno osigurati prava i odgovoriti na potrebe porodica nestalih osoba.

Više javno tužilaštvo u Kraljevu, u centralnoj Srbiji, saopštilo je da je protiv T.R. otvorena istraga zbog krivičnog dela špijunaža. Nakon saslušanja Viši sud u Kraljevu je na predlog tužilaštva odredio osumnjičenom pritvor, navedeno je u saopštenju 3. avgusta. Više javno tužilaštvo i Viši Sud u Kraljevu nisu odgovorili na upit RSE da li je T.R. osumnjičen zbog davanja informacija o mogućoj masovnoj grobnici kod Zubinog Potoka na severu Kosova. Do hapšenja je došlo nekoliko dana nakon što su kosovske vlasti započele iskopavanje u Malom Kaluđeru kod Zubinog Potoka zbog sumnje na postojanje masovne grobnice. Agencija Tanjug je, uz snimke hapšenja, objavila 30. jula da je uhapšen R.T. (1980) iz Istoka, na Kosovu, i da se sumnjiči da je duže vreme sarađivao sa "Albanskom obaveštajnom službom", koja deluje na Kosovu. Navedeno je da je zbog njegovih aktivnosti uhapšeno više lica srpske nacionalnosti na Kosovu, te da je došlo do progona većeg broja Srba sa područja Zubinog Potoka i severa Kosova. Prema tim navodima uhapšeni R.T. se tereti za prikupljanje i dostavljanje podataka i saznanja o aktivnostima nekadašnjih i sadašnjih pripadnika Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i drugih bezbednosnih struktura države. Na Kosovu su ocenili da je reč o sabotaži rasvetljavanja sudbine nestalih. Kosovski ministar rada, porodice, socijalne zaštite i vrednosti oslobodilačkog rata Andin Hoti naveo je 31. jula da je hapšenje osobe za koju tvrdi da je pomogla u otkrivanju navodne masovne grobnice na Kosovu "pokušaj ubistva istine". Hoti nije naveo na osnovu kojih saznanja tvrdi da je osoba uhapšena zbog navodne pomoći u otkrivanju grobnice, a nije bio dostupan za dodatni komentar. I kosovski premijer Albin (Albin) Kurti optužio je Srbiju da ne samo da ne želi da sarađuje, nego i da privodi ljude koji pružaju informacije o mogućim lokacijama masovnih grobnica. "Svi smo svedoci da Srbija hapsi Srbe koji su pre više od dve decenije UNMIK-u i međunarodnim organizacijama govorili o zločinima Srbije, i to pod optužbom za špijunažu", rekao je Kurti. Na drugoj strani, Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije ocenila je da Priština politizuje pitanje nestalih lica "brutalnim optužbama na račun Beograda dok čitavu jednu opštinu Zubin Potok žigoše, a njene stanovnike neosnovano hapsi". U saopštenju se navodi da Beograd insistira na rasvetljavanju sudbine nestalih lica, dok se tvrdi da Priština godinama ne postupa po zahtevima Beograda za pretragom osam lokacija na Кosovu. Dodaje se da postoje "utemeljena saznanja i dokazi da se na tim lokacijama nalaze posmrtni ostaci Srba nestalih tokom sukoba 1999. godine. Kosovske vlasti su saopštile da su tokom iskopavanja u Malom Kaluđeru pronađeni posmrtni ostaci na lokaciji za koju se sumnja da je masovna grobnica ljudskog porekla. Sumnja se da bi lokacija mogla biti povezana sa nestankom "grupe mitrovačkih intelektualaca". U aprilu 1999. godine na severu Kosova nestala su 23 albanska civila, među kojima su bili lekari, profesori, advokati i drugi ugledni građani. Fond za humanitarno pravo Kosova i Fond za humanitarno pravo Srbije saopštili su da provera informacije o masovnoj grobnici u Malom Kaluđeru traje duže od dve decenije. U njihovim saopštenjima je navedeno da je informacija o mogućoj masovnoj grobnici u tom selu javno dostupna od 7. januara 2013. godine, kada je dnevni kosovski list na albanskom jeziku Zeri (Zëri) objavio izjavu R.T. o ubistvu 23 albanska civila i tajnom ukopu njihovih tela u dolini sela Mali Kaluđer. Navedeno je da je R.T. dao izjavu istražiteljima UNMIK-a i Kosovskoj policiji 7. februara 2003. godine.

Osoba inicijala M.M uhapšena je na graničnom prijelazu Horgoš zbog sumnje da je počinila krivično djelo "ratni zločin protiv civilnog stanovništva", saopštilo je 2. avgusta Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. MUP Srbije nije objavio ime niti državljanstvo uhapšene osobe, za koju je samo rečeno da je rođena 1981. godine. Prema saopštenju, osumnjičen je da je 26. jula 1999. godine u selu Klobukar na Kosovu "počinio ratni zločin nad dvije osobe inicijala TS i SS". Vlasti Srbije su navele da su hapšenje izvršili pripadnici Službe za otkrivanje ratnih zločina, u saradnji sa Službom za borbu protiv terorizma i Graničnom policijom. Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Tužilaštvu za ratne zločine Srbije. Istovremeno je kosovski advokat Arianit Koci na Facebooku napisao da su srbijanske vlasti privele državljanina Kosova Mentora Mustafu (44) iz sela Jasenovik u opštini Novo Brdo. Prema njegovim riječima, Mustafa je zaustavljen oko 22:30 sati na graničnom prijelazu između Mađarske i Srbije dok je autobusom putovao iz Stuttgarta prema Kosovu zajedno sa svojim bratom Fejzullahom Mustafom. Koci je rekao da su, prema riječima Mustafinog brata, koji je bio prisutan prilikom zaustavljanja, srbijanske vlasti navele da je razlog zaustavljanja oštećena lična karta. Dodao je da je počeo raditi na razjašnjavanju okolnosti privođenja i pružanju pravne pomoći Mustafi. Institucije Kosova do sada se nisu oglašavale o ovom slučaju. Radio Slobodna Evropa kontaktirao je Vladu Kosova i advokata Arianita Kocija radi dodatnih informacija i potvrde da li je riječ o istom slučaju, ali odgovor nije stigao do objavljivanja ove vijesti.

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri američkom Ministarstvu finansija produžila je operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije do 28. avgusta, rekla je ministrica rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. Novom licencom Naftnoj industriji Srbije (NIS) se omogućava nastavak rada, odnosno prerada sirove nafte. Đedović Handanović je prethodno najavila da postoje indicije da će NIS od američke administracije dobiti licencu za nastavak operativnih aktivnosti, kao i da se očekuje zvanično pismo od administracije SAD-a kako bi to bilo i formalizovano. OFAC je ranije produžio operativnu licencu do 31. jula. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi spriječila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično obnavlja. Pregovori o prodaji ruskog udjela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku. Ruski vlasnici imaju 56,15 posto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tijela, kao i strateški ciljevi kompanije, saopšteno je tada iz Vlade Srbije i MOL-a. Ugovor će početi da se primjenjuje samo ako se MOL i Gaspromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri.

U Kraljevu, u centralnoj Srbiji, uhapšen je R.T. (1980) iz Istoka, na Kosovu, zbog sumnje da je izvršio krivično delo špijunaža, prenela je agencija Tanjug emitujući snimke hapšenja. Prema saznanjima te agencije, Viši sud u Kraljevu odredio je pritvor do 30 dana za R.T. nakon saslušanja u Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, Bezbednosno-informativna agencija i Više tužilaštvo u Kraljevu nisu odgovorili na upit RSE o hapšenju R.T., niti su zvanično potvrdili informaciju. Prema medijskim navodima R.T. se sumnjiči da je duže vreme sarađivao sa "Albanskom obaveštajnom službom", koja deluje na Kosovu. Dodaje se da je uhapšeni prikupljao i dostavljao podatke i saznanja o aktivnostima nekadašnjih i sadašnjih pripadnika Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i drugih bezbednosnih struktura države. Navedeno je da je zbog njegovih aktivnosti uhapšeno više lica srpske nacionalnosti na Kosovu, te da je došlo do progona većeg broja Srba sa područja Zubinog Potoka i severa Kosova. Kosovski ministar Hoti: Hapšenje sabotaža rasvetljavanja sudbine nestalihKosovski ministar rada, porodice, socijalne zaštite i vrednosti oslobodilačkog rata Andin Hoti ocenio je da je hapšenje osobe za koju tvrdi da je pomogla u otkrivanju navodne masovne grobnice na Kosovu "pokušaj ubistva istine". "Ovo nije država koja traži pravdu. Ovo je državni aparat koji nastavlja da štiti kriminalce, zastrašuje svedoke i sprečava rasvetljavanje sudbine nestalih osoba. Svako ovakvo hapšenje šalje jasnu poruku: ko govori o masovnim grobnicama, biva kažnjen", naveo je Hoti na Fejsbuku. On je ocenio da to nije nedostatak saradnje, već "direktna sabotaža procesa rasvetljavanja sudbine nestalih osoba i kršenje duha Deklaracije o nestalim osobama, dogovorene u Briselu". Hoti nije naveo na osnovu kojih saznanja tvrdi da je osoba uhapšena zbog navodne pomoći u otkrivanju grobnice, a nije bio dostupan za dodatni komentar. Do hapšenja je došlo nekoliko dana nakon što su kosovske vlasti započele iskopavanje u Malom Kaluđeru kod Zubinog Potoka zbog sumnje na postojanje masovne grobnice. Glavni tužilac Specijalnog tužilaštva Kosova Bljerim Isufaj potvrdio je 30. jula da su tokom iskopavanja pronađeni posmrtni ostaci na lokaciji za koju se sumnja da je masovna grobnica ljudskog porekla. Prema njegovim rečima, identifikacija žrtava zahtevaće vreme, jer će posmrtni ostaci biti podvrgnuti DNK analizi. Kosovske institucije sumnjaju da bi lokacija mogla biti povezana sa nestankom "grupe mitrovačkih intelektualaca". Vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti izjavio je 29. jula da je to prva pretpostavka institucija, ali je naglasio da će identitet pronađenih posmrtnih ostataka moći da bude potvrđen tek po okončanju svih istražnih procedura. U aprilu 1999. godine na severu Kosova nestala su 23 albanska civila, među kojima su bili lekari, profesori, advokati i drugi ugledni građani. Bez zvanične potvrde da li je reč o istoj osobiFond za humanitarno pravo Kosova i Fond za humanitarno pravo Srbije saopštili su da provera informacije o masovnoj grobnici u Malom Kaluđeru traje duže od dve decenije. U njihovim saopštenjima je navedeno da je informacija o mogućoj masovnoj grobnici u tom selu javno dostupna od 7. januara 2013. godine, kada je dnevni kosovski list na albanskom jeziku Zeri (Zëri) objavio izjavu R.T. o ubistvu 23 albanska civila i tajnom ukopu njihovih tela u dolini sela Mali Kaluđer. Navedeno je da je R.T. dao izjavu istražiteljima UNMIK-a i Kosovskoj policiji 7. februara 2003. godine. Nema zvanične potvrde da li je reč o istoj osobi R.T. koja je uhapšena u Kraljevu i svedoku o grobnici na severu Kosova.

Nivo jedne od najvećih evropskih reka, Dunava, danima je sve niži. Dugotrajna suša i temperature do 40 stepeni uticale su na vodostaj reke u brojnim državama duž njenog toka. U Srbiji je najkritičnije na severu zemlje, zbog čega je na teritoriji tri gradska naselja Vojvodine uvedena vanredna situacija. Davno potonuli brodovi, sidra, buradi, peščani sprudovi – sve to isplivalo je na površinu. Plitka voda je i na dunavskom toku kroz Beograd. (Snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)

Predsedniku Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veranu Matiću ponovo su, drugi dan zaredom upućene pretnje smrću. Pretnje su upućene preko društvene mreže X, jedna sa istog naloga kao prethodnog dana, a slična i sa drugog naloga na Fejsbuku. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zatražilo je hitnu reakciju nadležnih institucija povodom učestalih pretnji smrću Matiću, procenu njegove bezbednosti i obezbeđivanje adekvatne zaštite njemu i njegovoj porodici. "Imajući u vidu učestalost pretnji, uvreda, napada u onlajn prostoru, ali i ranije fizičke napade kojima je Veran Matić bio izložen, on je od Ministarstva unutrašnjih poslova zatražio procenu sopstvene bezbednosti", navodi se u saopštenju. NUNS je naglasio da pretnje dolaze nakon višemesečne kampanje targetiranja, diskreditacije i govora mržnje usmerenog protiv Verana Matića u pojedinim medijima i na društvenim mrežama. Dodaje se da prema saznanjima ANEM-a, iza naloga sa kojih su pretnje upućene stoji ista osoba, koja je i ranije upućivala pretnje novinarima i medijima, ali za to nije snosila nikakve zakonske posledice. I Udruženje novinara Srbije (UNS) ponovo je pozvalo nadležne da hitno identifikuju i kazne odgovorne, naročito imajući u vidu da je to samo jedna u nizu pretnji kojima je Matić bio izložen, te da se pretnje ponavlјaju. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos navela je nedavno da su predstavnici srpskog civilnog društva izloženi kampanjama blaćenja i ličnim napadima. "Snažno civilno društvo i angažovani građani prednost su svake demokratije i ključni za uspješan proces proširenja. Zaslužuju poštovanje i slobodu govora bez zastrašivanja ili pokušaja da se njihov rad delegitimiše", navodi se u objavi Kos 23. jula na mreži X. U nedavnoj Rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope izražena je zabrinutost zbog prekomerne upotrebe sile tokom antivladinih protesta, ali i drugih kršenja ljudskih prava i ugrožavanja slobode medija u Srbiji. Rezolucijom se upozorava i na pritiske, napade, targetiranja pripadnika civilnog sektora. Srbija je prema Indeksu slobode medija za 2026. godinu Reportera bez granica rangirana na 104. mesto, od ukupno 180, u grupu zemalja gde je "teška situacija".

Grafiti sa likom nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske i ratnog zločinca Ratka Mladića, ispisani su na ogradi objekta Islamske zajednice u Somboru, u Vojvodini. "Šovinizam i vandalizam ne poznaju vjeru niti imaju bilo kakve moralne granice", saopštila je Islamska zajednica u Srbiji. Na spoljašnjoj strani ogradnog zida molitvenog prostora u Somboru osvanuli su 29. jula uvredljivi i provokativni natpisi sa muralom osuđenog ratnog zločinca, navedeno je u saopštenju. Dodaje se da je to jako uznemirilo vernike Sombora i okoline. Objekat u vlasništvu Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, koji predstavlja molitveni prostor – mesdžid, otvoren je 12. jula. U saopštenju je izraženo verovanje da je reč o sporadičnom, neljudskom postupku pojedinaca "koji nastoje iskaliti svoju mržnju i bijes na sve one koji ne misle kao oni." Islamska zajednica u Srbiji zatražila je hitnu reakciju nadležnih organa na pronalaženju i adekvatnom sankcionisanju počinioca, navodeći da će se time potvrditi briga države prema manjinskim zajednicama. U saopštenju je navedeno i da su 12. decembra 2025, na istom objektu, koji je tada bio u fazi adaptacije, na istom mestu, ogradnom zidu, ispisani provokativni grafiti, nakon čega su državni organi blagovremeno reagovali. Nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić osuđen je u Haškom tribunalu na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, zločina protiv čovečnosti, kršenja zakona ili običaja ratovanja tokom rata u BiH 1992-1995. Skrivao se skoro 16 godina, uhapšen je u Srbiji 26. maja 2011. i šest dana kasnije izručen Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (ICTY) u Hagu.

Novinarska udruženja u Srbiji osudila su pretnje predsedniku Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veranu Matiću i zatražila procesuiranje odgovornih. Pretnja je objavljena na nalogu na društvenoj mreži X uz fotografiju Verana Matića, a posle njegovog gostovanja u jednoj televizijskoj emisiji. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) pozvalo je policiju i Tužilaštvo da bez odlaganja identifikuju osobu koja stoji iza naloga sa kojeg je upućena pretnja. NUNS je upozorio da poziv na ubistvo Matića ozbiljno ugrožava njegovu bezbednost. Dodaje se da pretnje dolaze nakon višemesečne kampanje targetiranja, diskreditacije i blaćenja kojoj je Matić izložen u režimskim medijima. "Kontinuirano označavanje pojedinaca kao "neprijatelja", praćeno govorom mržnje i pozivima na nasilje, stvara atmosferu u kojoj su ovakve pretnje očekivana posledica", navedeno je u saopštenju. Na otkrivanje i sankcionisanje odgovornog za pretnje Matiću, pozvalo je i Udruženje novinara Srbije (UNS). UNS je naveo da su pretnje novinarima i medijskim radnicima neprihvatljive i da je efikasno postupanje policije i tužilaštva od ključnog značaja za zaštitu bezbednosti novinara i sprečavanje atmosfere nekažnjivosti. Veran Matić je nedavno za RSE rekao da je prema podacima Vrhovnog javnog tužilaštva, u protekle dve godine evidentiran 271 slučaj napada, pretnji i drugih oblika ugrožavanja bezbednosti novinarki i novinara. "Pravosnažno je okončano svega 12 slučajeva. To znači da je u više od 95 odsto predmeta izostao pravosnažan sudski epilog", naveo je Matić. U nedavnoj Rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope izražena je zabrinutost zbog prekomerne upotrebe sile tokom antivladinih protesta, ali i drugih kršenja ljudskih prava i ugrožavanja slobode medija u Srbiji. Rezolucijom se upozorava i na pritiske, napade, targetiranja pripadnika civilnog sektora. Srbija je prema Indeksu slobode medija za 2026. godinu Reportera bez granica rangirana na 104. mesto, od ukupno 180, u grupu zemalja gde je "teška situacija".