Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 27. maja u Kini za Radio-televiziju Srbije da su tokom posete toj zemlji potpisani ugovori o novim investicijama u vrednosti od 953 miliona evra. Vučić je rekao da su ekonomski i politički rezultati posete ispunili očekivanja, kao da će imati razgovore sa desetinama kineskih kompanija o ulaganjima u Srbiju. Kada je reč o vojnom naoružanju, on je istakao da država sa svima razgovara o tome, kao i da je o tome razgovarano sa kineskim rukovodstvom tokom posete. "Velika nas tu pojačanja (čekaju) što se tiče naše vojske, vezano za Francusku, Rusiju, Izrael, naravno i za Kinu. Verujem da ćemo otvoriti i neke druge stvari u budućnosti. Neki su nas nekada uslovljavali, ovi ljudi nisu", kazao je o domaćinima u Kini. Dodao je da Srbija nabavlja oružje radi odbrane. Govoreći o energetici, Vučić je naveo da su sa kineskim kompanijama vođeni razgovori o modularnim nuklearnim reaktorima, gasnim generatorima i novim energetskim rešenjima. "Dobili smo ponudu sa veoma povoljnim cenama, kratkim rokovima izgradnje, obuke i treninga za naše ljude", rekao je Vučić. Zvaničnici Srbije najavili su u februaru da bi Srbija do 2040. mogla imati nuklearnu elektranu. Za taj posao, vredan milijarde evra zainteresovano je više zemalja, preneo je tada RSE. Vučić se nalazi u petodnevnoj poseti Kini, a tokom posete kineski predsednik Si Đinping odlikovao je Vučića Ordenom prijateljstva, najvišim kineskim državnim odlikovanjem za strane državljane. Vučić je za RTS o odlikovanju rekao da je to "nagrada, pre svega, narodu i građanima Srbije za mudrost, pametno i u skladu sa pravim međunarodnim ponašanjem u prethodnim godinama". Vučić i Si potpisali su i zajedničku izjavu o promovisanju i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri i zajedničku izjavu o zajedničkom unapređenju sprovođenja četiri globalne inicijative. Srbija se, iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, poslednjih godina sve više okreće Kini. Osim političke i ekonomske saradnje, intenzivira i vojno tehničku, pa je postala prva evropska zemlja koja je nabavila kinesko naoružanje. Zvaničnici te odnose nazivaju "čeličnim prijateljstvom". Srbija je i deo međunarodne inicijative "Pojas i put", koju je Kina pokrenula 2013. sa ciljem razvijanja novih trgovinskih puteva i tržišta za kineski izvoz. Predsednik Srbije je poslednji put boravio u Kini u septembru 2025. kada je prisustvovao vojnoj paradi povodom Dana pobede.

Kakav je plan nadležnih za desetine porodica koje žive na obodu starog rudnika kineske kompanije "Ziđin" na istoku Srbije, od maja ispituje Zaštitnik građana. "Prašina (iz rudnika) se raznosi na sve strane, to isparava. Dete mi je dobilo bronhitis i to nije jedini slučaj u naselju", kaže jedna od meštanki naselja u Boru Jasmina Petrović. Zaštitnik građana pokrenuo je postupak kontrole rada gradske uprave povodom informacija da oko 40 romskih domaćinstava živi na samom obodu rudarskog kopa u tom gradu u izuzetno teškim uslovima. Predmet kontrole je i da li gradska uprava planira preseljenje ovih porodica. Iz kompanije "Ziđin", koja od 2018. godine upravlja rudnicima bakra u istočnoj Srbiji, saopštili su za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su upoznati sa ovim problemom, ali da ta kompanija nije vlasnik ni zemljišta ni baraka u kojima meštani žive. Takođe ističu da meštani žive na obodu starog površinskog kopa koji je prestao da radi pre više decenija, a kompanija sada ispunjava jamu jalovinom i vrši sanaciju starog rudnika. Iz kabineta gradonačelnika Bora za RSE nisu odgovorili da li je planirano preseljenje porodica zbog loših uslova života. Prašina, buka i neuslovne barakePrema rečima Jasmine Petrović, koja na rubu rudnika živi već 12 godina, uslovi za život "trenutno ne postoje". Sa mužem i dvoje dece živi u stanu u starim barakama gde nedostaje osnovna infrastruktura. "Otpadne vode idu direktno na ulicu, gde nam se deca igraju, tu se sliva voda od mašina za veš i sudove. To je strašno", navodi ona. Osim toga, meštani već godinama trpe svakodnevnu buku. Prašina i zagušljiv vazduh, kako kaže, njihova su svakodnevnica. "Kad prostremo veš napolju, nakupi se prašina, mora opet da se istrese i da se pere". Najviše je zabrinjavaju posledice koje ovakvo okruženje ostavlja na zdravlje. Zagađenje vazduha je jedan od najvećih problema u Boru. RSE je u aprilu pisao o najnovijim izveštajima o kvalitetu vazduha u Boru koji pokazuju povećane koncentracije kancerogenog arsena. Stručnjaci Instituta za rudarstvo i metalurgiju iz Bora tvrde da to zagađenje nastaje zbog prerade koncentrata bakra sa viškom arsena u rudnicima, a nadležna ministarstva i kompanija Ziđin ne daju odgovore o merama kontrole i zaštite zdravlja građana. Jasmina kaže da se raduje mogućem preseljenju, ali nema mnogo nade da će grad za njih obezbediti novi smeštaj. "Dolazilo je više grupa ljudi da nam obećava preseljenje pre (lokalnih) izbora, mi smo se ponadali. Kad je prošlo glasanje, zaboravljeni smo", kaže ona. Lokalni izbori u Boru su održani u martu, a najveći broj glasova dobila je vladajuća Srpska napredna stranka. Kontrola zbog najave iseljavanjaZaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je za RSE da su slučajevi iseljenja stanovništva, poput ovog, uvek složeni jer treba voditi računa o potrebama meštana i u skladu sa tim odabrati alternativni smeštaj. On je 19. maja najavio gradskoj upravi Bora da će izvršiti nadzor nad njenim radom, kao i da će obići lokaciju i razgovarati sa romskim porodicama čije se raseljavanje planira. U saopštenju se navodi da su meštani, prema dostupnim informacijama, izloženi stalnom zagađenju prašinom i bukom, pa time i zdravstvenim rizicima. "Istovremeno, ukazuje se da porodicama nije obezbeđen adekvatan alternativni smeštaj, niti su (kako je objavljeno) doneta i usvojena odgovarajuća akta i planovi u vezi sa njihovim preseljenjem", piše u saopštenju. Kontrola je pokrenuta jer "postoji mogućnost da je aktom, radnjom ili nečinjenjem organa uprave došlo do povrede ljudskih prava i sloboda". 'Bez planova o iseljenju'Uroš Ranđelović iz nevladine Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 kaže za RSE da se pitanje iseljavanja meštana već dugo postavlja, ali ne realizuje. Lokalni mediji pisali su u oktobru 2025. o izgradnji novog stambenog kompleksa u Boru koji je namenjen socijalno ugroženim porodicama koje žive u blizini površinskog kopa. Ranđelović kaže da je to bio povod da zatraže od grada Bora dokumentaciju i planove o iseljavanju. "Iz Bora su nam rekli da ne poseduju tu dokumentaciju", kaže on. Zakon o stanovanju obavezuje lokalnu samoupravu da meštanima koji su socijalno ugroženi obezbedi odgovarajući alternativni smeštaj. Jasminina porodica, prema njenim rečima, koristi socijalnu pomoć države, a ona i suprug nemaju stalni posao. "Suprug radi na poziv kao pomoćni radnik, ja isto. Neće da nas prihvate nigde (u stalni radni odnos), stalno nam govore da nema posla", kaže ona. RSE nije dobio odgovor grada o planovima iseljenja. Rudnici Ziđina i zagađenjeIz kompanije Ziđin su za RSE naveli da prepoznaju da je ovde reč o "osetljivom društvenom pitanju koje se tiče ranjivih grupa i lokalnih životnih uslova". Ipak, kako ističu, romsko naselje smešteno je uz stari borski površinski kop koji decenijama nije aktivan. "Ovo područje nije obuhvaćeno ni razvojnim planovima kompanije koja je pravni sledbenik RTB-a Bor", naveli su u odgovoru. Ziđin je 2018. godine kupio državno preduzeće Rudarsko-topioničarski basen Bor i postao vlasnik cele imovine tog preduzeća. Na području Bora aktivno je više rudnika. Nalazište bakra Cerovo otkriveno je još 60-ih godina prošlog veka i nakon višegodišnje eksploatacije je zatvoren. Ponovo je otvoren 2020. nakon što je Ziđin preuzeo rudnik. "Veliki Krivelj" je najveći površinski kop bakra i takođe se nalazi u okolini Bora. Aktivan je i rudnik "Jama" koji se nalazi u blizini grada. Ovaj rudnik bio je 2021. privremeno zatvoren u cilju zaštite životne sredine. Rudnik bakra i zlata "Čukaru Peki" otvoren je 2021. kada je Ziđin od firme Friport Mekmoran (Freeport McMoran) otkupila udeo u donjoj zoni tog rudnika. Kompaniju Ziđin godinama prate optužbe za zagađenje životne sredine u istočnoj Srbiji, a u Boru je vazduh prekomerno zagađen. Kompanija odbacuje ove optužbe, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u februaru da će zamoliti kineskog predsednika Si Đinpinga da Ziđin u Boru "obrati pažnju na zagađenje vazduha" u tom gradu.

Na sistemu za vodosnabdevanje "Rzav", koji pijaćom vodom snabdeva oko 250 hiljada ljudi u više opština zapadne Srbije, došlo je do novog kvara 27. maja, javila je Radio-televizija Srbije. Sistem gubi vodu - 70 litara u sekundi, a za sada nema prekida vodosnabdevanja. Do novog kvara došlo je svega nekoliko sati nakon što je prvi kvar na cevovodu sistema "Rzav" otklonjen, a domaćinstva u delu zapadne Srbije dobila vodu posle dva dana prekida u snabdevanju. Voda, međutim, i dalje nije za piće, a lokalne institucije su saopštile da je voda iz slavina samo za teničku upotrebu, dok ne stignu rezultati analize ispravnosti u narednim danima. Bez vode su dva dana bila domaćinstva na teritoriji Čačka, Arilja, Požege, Lučana i Gornjeg Milanovca. Čačak je bio najviše pogođen kvarom, jer je bez vode bilo celo gradsko područje. Zbog toga su škole skratile časove, bolnica obustavila deo operacija, dok su na nekoliko lokacija u gradu bile postavljene cisterne za pijaću vodu. Građani su se snalazili tako što su kupovali flaširanu vodu. U Čačku i Gornjem Milanovcu je i dalje na snazi vanredna situacija. Kako je došlo do kvara?Do prekida u vodosnabdevanju iz sistema "Rzav" došlo je 25. maja, nakon kvara na cevovodu u mestu Gorobilje. Kvar je saniran u kasnim noćnim satima 26. maja, posle čega je krenulo punjenje sistema. Ujutro 27. maja u domaćinstva je stigla tehnička voda, ali su se javili problemi sa pritiskom na mreži. Štab za vanredne situacije u Čačku je naglasio da će javnost biti blagovremeno obaveštena kada voda bude bezbedna za piće.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je u utorak da posmrtni ostaci, koji su pronađeni 21. maja, pripadaju muškarcu A.N, u slučaju zbog kojeg je uhapšen i načelnik beogradske policije. Kako se navodi u saopštenju Institut za sudsku medicinu "Milovan Milovanović" je 26. maja dostavio Tužilaštvu zapisnik o izvršenoj identifikaciji posmrtnih ostataka koji su pronađeni u buretu na teritoriji Opštine Inđija, 60 km severno od Beograda. "DNK analizom utvrđeno je da se radi o A.N. čiji je nestanak prijavljen 13. maja 2026. godine", navodi Više javno tužilaštvo. Ovo tužilaštvo vodi istragu protiv 11 osoba zbog ubistva koje se 12. maja dogodilo u jednom restoranu u beogradskom naselju Senjak. U okviru istrage 15. maja je uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić, koji se sumnjiči za prikrivanje ubistva. Tužilaštvo je ranije navelo da je Milić bio u restoranu u društvu dvojice izvršilaca, te da je telefonom pozvao A.N. i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice. Takođe je saopšteno da je Milić žrtvi sugerisao da ne dođe u pratnji svog obezbeđenja. Šef beogradske policije Veselin Milić smenjen je nakon hapšenja 15. maja. Sud mu je odredio jednomesečni pritvor navodeći da okolnosti ukazuju da će u slučaju boravka na slobodi uništiti, sakriti ili falsifikovati dokaze i tragove krivičnog dela, kao i da će uticati na svedoke. Milić je u dva mandata bio načelik beogradske policije. U međuvremenu je bio savetnik predsednika Srbije koji ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost.

Fabrika Linglong u Zrenjaninu sada je registrovana kao “Seveso“ postrojenje, iako je kineska kompanija tvrdila da se tamo neće skladištiti velike količine opasnih hemikalija. Eksperti upozoravaju da bez potrebnih saglasnosti ovakav pogon ne bi smeo da radi. Uprkos tome, fabrika guma je radila 2 i po godine pre nego što je upisana u “Seveso” registar.

Dragoljub Mićunović, srpski filozof, univerzitetski profesor i političar, preminuo je 26. maja u 96. godini. Mićunović je bio osnivač obnovljene Demokratske stranke i jedan od lidera ujedinjene demokratske opozicije koja je 5. oktobra 2000. svrgla režim Slobodana Miloševića. Zastupao je proevropske i liberalno-demokratske stavove i smatra se jednom od istorijskih ličnosti srpske višestranačke demokratije. U vreme sukoba Jugoslavije i Sovjetskog Saveza 1948. godine bio je među članovima Komunističke partije koji su bili osumnjičeni za ideološku povezanost sa Josifom Staljinom, zbog čega je dvadeset meseci proveo na Golom otoku, zatvoru i radnom logoru za političke zatvorenike u Jugoslaviji. Po povratku sa Golog otoka upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, gde je 1954. diplomirao filozofiju. Sa grupom filozofa okupljenih oko časopisa "Praxis" bio je među organizatorima antivladinih studentskih demonstracija juna 1968. godine. Sedam godina kasnije je zajedno sa grupom profesora udaljen sa Filozofskog fakulteta zbog političke nepodobnosti. Na fakultet se vratio krajem 1989. godine. Krajem osamdesetih godina učestvovao je u obnavljanju rada Demokratske stranke, a 1990. godine izabran je za njenog predsednika. Godine 1994. stranku je preuzeo Zoran Đinđić, kasniji prvi demokratski premijer Srbije koji je ubijen u Beogradu 2003. godine. Nakon promena 2000. Mićunović je bio predsednik Veća građana Savezne skupštine, a potom i predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore. U narednim godinama više puta je biran za narodnog poslanika. Poslednjih godina nosio je titulu počasnog predsednika Demokratske stranke.

Delegacija američkih kongresmena, koja je 26. maja u poseti Preševskoj dolini, na jugu Srbije, naglasila je važnost stabilnosti i prosperiteta u rešavanju pitanja između Albanaca i Srba. Kit Self (Keith Self), republikanac, i Suhas Subramanjam (Subramanyam), demokrata, sastali su se sa više zvaničnika, uključujući i jedinog albanskog poslanika u Skupštini Srbije Šaipa Kamberija, kako bi dobili informacije i mišljenja iz prve ruke. "Videli smo da postoje stvarni problemi između Albanaca i Srbije, kao što znamo. Ali, otići ćemo i na Kosovo da saznamo više o srpskoj manjini tamo. Zato posećujemo obe zemlje kako bismo razumeli kako se prema manjinama postupa i koja su njihova prava", rekao je Self novinarima. Subramanjam je kao osnovne probleme manjinskih prava naveo obrazovni sistem i nejednak prosperitet Albanaca u odnosu na srpsku većinu u Srbiji. "Realnost je da Srbija, da bi napredovala, mora biti u stanju da reši ova pitanja", rekao je kongresmen. Kongresmeni se uverili u situaciju, rekao KamberiPoslanik Skupštine Srbije Šaip Kamberi iz Partije za demokratsko delovanje rekao je za RSE nakon sastanka da su se kongresmeni uverili "u situaciju na terenu". Kamberi je naveo da postoji širok spektar problema sa kojima se Albanci suočavaju. "Problem integracija u državne institucije je ključan. Nedostatak Albanaca u tim institucijama, od policije, granica, pravosuđa koje deluju na teritoriji naših opština", rekao je Kamberi. On je dodao da se na taj način ne samo krše prava Albanaca da budu direktno zastupljeni, "već je stvorena situacija u kojoj manjina, koja ovde čini 95 odsto stanovništva, ne veruje tim institucijama". Dodao je da vlasti u Beogradu koriste ruski i kineski uticaj kako bi navodno dokazale da Zapad nije jedina opcija, ali, prema njegovim rečima, Srbija nema alternativu Evropskoj uniji. "EU znači prihvatanje i poštovanje prava manjina, ali politika ove vlade je naštetila ne samo interesima manjina, ne samo interesima albanske zajednice, već i dugoročnim interesima same Srbije", navodi Kamberi. Šta kažu građani?RSE je razgovarao sa dvojicom građana Preševa o problemima sa kojima se, kao albanska manjina, suočavaju u Srbiji. Sabit Redžepi (Rexhepi) za RSE kaže da politika ugrožava prava nacionalnih manjina. "Država je takva, ali ljudi među sobom nemaju problema", kaže on. Što se tiče mogućih promena koje bi poseta američkih kongresmena mogla da donese, kaže da one zavise od političara. "Ali ne očekujem ništa bolje. Dok god je Aleksandar Vučić predsednik (Srbije), neće biti ničega", kaže Redžepi. Samet Maksuti iz Preševa ne očekuje nikakve promene nakon posete američkih kongresmena. "Nema posla, nema fabrika, ljudi nemaju gde da rade. Mnogi su emigrirali u Nemačku", kaže on za RSE. Poseta nakon inicijative o Preševskoj dolini u VašingtonuPoseta gradu na jugu Srbije, sa većinskim albanskim stanovništvom, dolazi nakon što je početkom godine Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa glasao za predlog zakona kojim se od američkog državnog sekretara traži da pripremi izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini. Predlog zakona, čiji je inicijator kongresmen Kit Self, predviđa razmatranje više pitanja koja se tiču albanske nacionalne manjine u Srbiji, uključujući pasivizaciju adresa, odnosno brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni, što dovodi do gubitka srpskog državljanstva. Predlog zakona se takođe bavi ograničenjem u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, nepriznavanjem diploma sa Kosova i nedostatkom školskih udžbenika na albanskom jeziku. Ovo pitanje je pomenuto i u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2023. godinu. Gradonačelnica Preševa Ardita Sinani izjavila je za Radio Slobodna Evropa da je ova poseta važan signal međunarodne pažnje prema položaju Albanaca u Preševskoj dolini. Dan ranije, 25. maja, američki kongresmeni su boravili u Beogradu, gde su se sastali sa državnom sekretarkom Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Nevenom Jovanović. Kako je saopšteno iz ovog Ministarstva, na sastanku je bilo reči o bilateralnim odnosima Srbije i SAD, globalnim temama, situaciji u regionu, kao i o položaju srpske zajednice na Kosovu. Trebalo je da bude održan i sastanak sa predsednicom Skupštine Srbije Anom Brnabić, ali je on otkazan. Ipak, predsednica Skupštine i ministar za evropske integracije Nemanja Starović sastali su se 26. maja, na odvojenim sastancima, sa delegacijom eksperata i savetnika iz Kongresa SAD-a. Delegaciju čine saradnici kongresmena iz saveznih država Njujork, Florida, Viskonsin, Severna Karolina, Ilinois, Virdžinija i Misuri. "Sagovornici su razmenili mišljenja o evropskom putu Srbije, regionalnoj saradnji i aktuelnim geopolitičkim izazovima", navodi se u saopštenju Ministarstva za evropske integracije. Kongresmeni su 24. maja posetili Sarajevo i istakli posvećenost Dejtonskom mirovnom sporazumu, kao i teritorijalnom integritetu BiH. Sastali su se sa predstavnicima Predsedništva BiH u Sarajevu. Očekuje se da će turneju po Balkanu nastaviti posetom Kosovu, gde će se 27. maja sastati sa vršiocem dužnosti predsednice Albulenom Hadžiju i vršiocem dužnosti premijera Aljbinom (Albin) Kurtijem. Kakav je položaj Albanaca u Srbiji?Pripadnici albanske zajednice koji žive na jugu Srbije, u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac, ranije su ukazivali na diskriminatorske prakse vlasti u Srbiji. U Beogradu su ove navode demantovali, dok su ih zvaničnici Vlade Kosova više puta potvrdili. Kosovo je Albancima na jugu Srbije pomagalo u oblastima poput poljoprivrede, ali su iz Prištine navodili da Beograd blokira te isplate. Predstavnici Preševske doline i država Srbija postigli su tri sporazuma, 2001, 2007. i 2013. godine, kojima je predviđena zaštita prava i integracija albanske manjine, ali ti sporazumi nisu sprovedeni. Integracija Albanaca u institucije predstavlja deo obaveza Srbije u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji predstavljaju četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji. U međuvremenu, odluka Beograda o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka takođe je izazvala strah među Albancima u tom području, koji navode da imaju bolna iskustva iz prošlosti. U izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji iz 2021. godine, Preševo, Medveđa i Bujanovac opisani su kao taoci odnosa između Kosova i Srbije.

Najavljeni sastanak članova Predstavničkog doma Kongresa SAD Kita Selfa (Keith Self) iz redova republikanaca i demokrate Suhasa Subramaniama (Subramanyam) sa predsednicom Skupštine Anom Brnabić u Beogradu je otkazan. Američke kongresmene u Beogradu je 25. maja primila državna sekretarka Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nevena Jovanović. Kako su iz tog Ministarstva saopštili, tokom sastanka su razgovarali o bilatеralnim odnosima dve zemlje, globalnim temema, situaciji u rеgionu, kao i o položaju srpske zajednice na Kosovu. Iz Skupštine Srbije za Radio Slobodna Evropa nisu naveli zbog čega je otkazan sastanak sa Brnabić, koji je prethodno najavljen iz kabineta predsednice parlamenta. Iz Ambasade SAD u Srbiji nisu odmah odgovorili na upit o razlozima zbog kojih sastanak nije održan. Kongresmeni su 24. maja posetili Sarajevo i istakli posvećenost Dejtonskom mirovnom sporazumu, kao i teritorijalnom integritetu BiH. Sastali su se sa predstavnicima Predsedništva BiH u Sarajevu. Vučić iz Kine o izveštaju Stejt departmentaPoseta regionu usledila je nakon što je Stejt department uputio Kongresu izveštaj o Zapadnom Balkanu u kom se, između ostalog, Srbija i Kosovo pozivaju da napreduju u normalizovanju odnosa. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je iz Kine, gde se nalazi u petodnevnoj poseti, poručio da su srpske vlasti "primile k znanju" izveštaj Stejt departmenta. "Poštujemo to što radi Stejt department, primili smo k znanju. Sarađivaćemo sa Amerikancima", kazao je Vučić srpskim medijima 25. maja. Stejt department je u izveštaju ocenio i da energetska zavisnost od Rusije i dalje predstavlja stratešku ranjivost regiona, kao i da Kina i Rusija aktivno pokušavaju da iskoriste nestabilnost, korupciju i slabo upravljanje u regionu. U Preševu očekuju posetu američkih kongresmenaPosetu kongresmena 26. maja očekuju čelnici Preševa, grada na jugu Srbije sa većinskim albanskim stanovništvom. RSE nije dobio zvaničnu potvrdu ove posete od Ambasade SAD, ali je Ardita Sinani, gradonačelnica Preševa u svom postu na Facebook-u objavila dobrodošlicu kongresmenima u tom gradu. Sinani je za RSE navela da će ova poseta biti važan signal međunarodne pažnje prema položaju Albanaca u Preševskoj dolini. Prema njenim rečima, sa kongresmenima bi trebalo da se sastanu predstavnici lokalne samouprave, albanskih političkih partija i institucija, kao i predstavnici Nacionalnog saveta Albanaca. Kongresmen Kit Self inicijator je zakona kojim se od američkog državnog sekretara tražilo da pripremi sveobuhvatan izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini. Članovi Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa glasali su u januaru za predlog tog zakona. Predlog zakona predviđa razmatranje više pitanja koji se tiču ove nacionalne manjine uključujući pasivizaciju adresa, ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, nepriznavanje diploma sa Kosova i nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku. Pasivizacija podrazumeva brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni, a to dovodi do gubitka srpskog državljanstva, a samim tim i svih građanskih prava. Ovo pitanje je pomenuto i u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2023. godinu. Prema rečima Ardite Sinani, gradonačelnice Preševa, ovo su i pitanja o kojima bi trebalo biti reči na sastanku sa kongresmenima. "Mnogi problemi o kojima govorimo prisutni su godinama i još uvek nisu sistemski rešeni", navodi ona. Albanci koji žive u Preševskoj dolini, opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac, na jugu Srbije, često ukazuju na diskriminatorske prakse vlasti u Beogradu, dok su zvaničnici Vlade Kosova više puta podržali ove navode. Predstavnici Preševske doline i država Srbija postigli su tri sporazuma, 2001, 2007. i 2013. godine, kojima je predviđena zaštita prava i integracija albanske manjine, ali ti sporazumi nisu sprovedeni. Integracija Albanaca u institucije predstavlja deo je obaveza Srbije u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji predstavljaju četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji.

Najmanje dvadeset jedna osoba povređena je kada je u ponedeljak tramvaj iskočio iz šina i uleteo u lokal u širem centru glavnog grada Srbije. Univerzitetski Klinički centar Srbije (UKCS) saopštio je da su pacijenti pregledani u njihovom Urgentnom centru stabilnog opšteg stanja. "Nakon urađene dijagnostike, na dalje lečenje, na ortopediji UKCS zadržan je jedan pacijent", navodi se u saopštenju. Prvo osnovno javno tužilaštvo ranije je saopštilo da je među povređenima i vozač tramvaja. Tužilaštvo je naložilo hitan tehnički pregled tramvaja, te pregled nadzornih kamera. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova su nezvanično rekli za RSE da se uzrok nesreće utvrđuje. Gradsko saobraćajno preduzeće "Beograd" saopštilo je da je jedan od mogućih uzroka nesreće "neprilagođena brzina kretanja prilikom prolaska kroz skretnicu". "Tramvaj je udario u obližnju zgradu, pri čemu je, nažalost, povređeno više putnika, kao i vozačica tramvaja. Najveći broj povreda je, prema dosadašnjim saznanjima lakše prirode, dok je kod dva putnika konstatovana teža telesna povreda u vidu preloma ekstremiteta", saopštio je GSP. Ana Stojkovski, zaposlena u lokalu u koji je uleteo tramvaj, rekla je za RSE da je u trenutku nesreće bila na prvom spratu. "Samo koleginica i ja smo bile u lokalu. Bile smo na spratu i čule smo jak udar, podsetilo me je na detonaciju. Onda je neko zakukao. Toliko smo se uplašile da nismo smele da siđemo", kaže Stojkovski. Ona dodaje da ne zna koliko je ljudi bilo u tramvaju, ali da je više od 10 vozila Hitne pomoći došlo brzo na lice mesta i odvelo ljude iz tramvaja. Službe Gradskog saobraćajnog preduzeća su nakon dva sata izvukle oštećen tramvaj iz objekta i odvezle ga u garažu.

Predsednik Kine Si Đinping izrazio je uverenje tokom susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem 25. maja u Pekingu da će sveobuhvatno strateško partnerstvo dve zemlje dovesti "do novih visina". Si je odlikovao Vučića Ordenom prijateljstva, najvišim kineskim državnim odlikovanjem za strane državljane. Vučić i Si potpisali su zajedničku izjavu o promovisanju i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri i zajedničku izjavu o zajedničkom unapređenju sprovođenja četiri globalne inicijative. Potpisano je više ugovora i memoranduma između Srbije i Kine o saradnji u različitim oblastima. Vučić se nalazi u petodnevnoj poseti Kini, a najavio je da će sa Sijem razgovarati o vojno-tehničkoj i ekonomskoj saradnji. Srbija se, iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, poslednjih godina sve više okreće Kini. Osim političke i ekonomske sradnje, intenzivira i vojno tehničku, pa je postala prva evropska zemlja koja je nabavila kinesko naoružanje. Zvaničnici te odnose nazivaju "čeličnim prijateljstvom". Vučić je na Instagramu naveo je tokom potpisivanja sporazuma posebna pažnja posvećena novim investicijama, infrastrukturnim projektima, razvoju industrije, energetike, modernih tehnologija, veštačke inteligencije. "Hvala vam predsedniče Si na svemu što smo zajedno postigli, na tome što sa nama učestvujete u izgradnji Srbije, što zajedno gradimo Ekspo, i hvala što ste pomagali Srbiji u teškim trenucima", naveo je. Komentarišući dodelu odlikovanja, Vučić je rekao da ne ne može da zamisli u svojoj profesionalnoj karijeri neki "lepši dan" i "veće priznanje". Prvi strani lider koji je dobio to odlikovanje bio je ruski predsednik Vladimir Putin, koga je Si odlikovao u junu 2018. godine. Neposredno uoči susreta sa Sijem, Vučić je rekao novinarima da će među temama u užem formatu sastanka sa kineskim predsednikom biti vojno-tehnička i ekonomska saradnja. ''Ne mogu da pričam o nekim škakljivim pitanjima koja nisu uvek u potpunosti za javnost, poput vojno-tehničke saradnje. Imamo i neke molbe, neke želje. To je za uži format", rekao je Vučić. Predsednik Srbije je sa kineskim premijerom Li Đijangom razgovarao o novim investicijama, infrastrukturnim projektima, kao i o ključnim geopolitičkim i regionalnim pitanjima. Naveo je da je zamolio kineskog premijera da pomognu da se nađe strateški partner za tekstilnu kompaniju Jumko i fabriku nameštaja Simpo u Vranju na jugu Srbije. Tema razgovora je bila i primena ugovora o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, a Vučić je rekao da je Srbija imala 20 odsto veći izvoz u Kinu u 2025. Predsednik Srbije je komentariso i odnose Zapada i Kine, rekavši da protekcionizam postaje ključna vrednost Zapada jer ne mogu da se takmiče na slobodnom tržištu sa Kinom. Odnosi Srbije sa Kinom jačaju od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast pre 14 godina.

Kineska fabrika Linglong u Zrenjaninu na severu Srbije dobila je upotrebnu dozvolu za delove fabrike poput miksera, skladišta sirovina, sumpora i čađi, i bez pribavljenih saglasnosti kojima se garantuje bezbednost od velikih hemijskih udesa, pokazuje istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE). Administracija pokrajine Vojvodine odobrila je upotrebu nekih od ekološki najrizičnijih delova fabrike guma, dok je istovremeno grad Zrenjanin odbio zahteve za izdavanjem dozvola. U javno objavljenim rešenjima o odbijanju, gradska uprava je navela da je Linglong svrstan u "Seveso" postrojenje koje ima obavezu pribavljanja saglasnosti Ministarstva zaštite životne sredine. "Seveso" postrojenja su fabrike sa velikim količinama opasnih hemikalija, zbog čega su po zakonu u obavezi da predvide mere za prepoznavanje opasnosti i plan u slučaju hemijskih nesreća. Sa tim merama mora da se saglasi nadležno ministarstvo. Prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine, Linglong je prijavio da skladišti hemikalije koje po vrsti i količinama mogu dovesti do hemijskih nesreća visokog rizika, tek u decembru 2025, dve i po godine nakon pokretanja proizvodnje u Zrenjaninu. Kompanija je tada predala Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od velikog udesa na koje Ministarstvo treba da da saglasnost. "Dok saglasnost nije pravosnažna, fabrika ne bi trebalo da radi. Ako deo kompleksa radi bez toga da je ispunjena obaveza za ceo kompleks, to predstavlja kršenje 'Seveso zakona', što direktno utiče na bezbednost i podobnost za upotrebu", kaže za RSE nezavisni ekološki konsultant Dušan Blagojević. Nadležno Ministarstvo zaštite životne sredine nije odgovorilo na pitanje RSE u kojoj je fazi postupak izdavanja "Seveso" dozvola kompaniji Linglong, dok Pokrajinski sekretarijat za građevinarstvo nije obrazložio odluku kojom je, bez tih dozvola, odobrilo upotrebu delova fabrike. Na upit RSE nije odgovorila ni kompanija Linglong. Grad Zrenjanin odbio zahtevePrema podacima iz baze građevinskih dozvola, uprava grada Zrenjanina je kompaniji Linglong odbila sve zahteve za izdavanjem upotrebnih dozvola koje je kompanija podnela od decembra 2025. do danas. U rešenjima o odbijanju se između ostalog navodi da kao "Seveso" postrojenje, Linglong čeka na saglasnost nadležnog ministarstva. Zbog nejasnog "Seveso statusa" kompanije, Linglongu je odbijeno izdavanje upotrebnih dozvola za niz objekata, poput skladišta gotovih proizvoda za gume za poljoprivredne mašine, skladišta kalupa za kamionske gume, čak i za šest bunarskih šahtova. Pokrajina odobrila radSamo dan nakon što je zbog nepotpune "Seveso" dokumentacije grad Zrenjanin odbio prvi zahtev Linglonga, administracija pokrajine Vojvodine odobrila je toj kompaniji upotrebu nekih od ekološki najrizičnijih delova fabrike, poput miksera za namešavanje, skladišta sirovina i skladišta sumpora i čađi. U rešenju u koje je RSE imao uvid, a kojim je Pokrajinski sekreterijat 30. decembra 2025. dozvolio upotrebu ovih objekata, ne pominje se da je Linglong prethodno svrstan u "Seveso" postrojenje višeg reda i da čeka na neophodne saglasnosti Ministarstva zaštite životne sredine. Prema Zakonu o izgradnji, Pokrajinska adminstracija zadužena je za izdavanje upotrebnih dozvola za složenije infrastrukturne objekte, dok za manje i prateće objekte dozvole izdaje grad, odnosno lokalna samouprava. "Reč je o velikoj industrijskoj lokaciji sa više povezanih tehnoloških celina: priprema sirovina, mešanje komponenti, vulkanizacija/presovanje guma, skladišta sirovina, postrojenja za energetiku (kotlarnice, parne stanice). Sve to je pod istim operaterom i na istoj lokaciji i obaveze se propisuju i sprovode na nivou kompleksa, a ne pojedinačnog dela", navodi konsultant za procene rizika od katastrofa kod tehničko-tehnoloških nesreća Dušan Blagojević. Dodaje i da nijedan deo kompleksa ne bi trebalo da prođe tehnički pregled bez saglasnosti po "Seveso" propisima. Iz Pokrajinskog sekreterijata za građevinarstvo nisu odgovorili na pitanje RSE kako je Linglongu izdata upotrebna dozvola za delove fabrike bez ispunjenih "Seveso" uslova, odnosno bez pravosnažnog rešenja o saglasnosti na Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa. Uprkos nalogu Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ovaj sekreterijat je odbio da novinarima RSE dostavi i kopiju Izveštaja o izvršenom tehničkom pregledu objekata, navodeći da sadrži poverljive podatke o tehnologiji koju kompanija Linglong koristi. "Procenjeno je da interes na čuvanju poslovne tajne preteže u odnosu na pravo pristupa informacijama od javnog značaja", navodi se u dopisu Pokrajinskog sekreterijata. Linglong ranije tvrdio da neće biti 'Seveso'Linglong je upisan u registar "Seveso" postrojenja u Srbiji u decembru 2025. godine. U izveštaju o bezbednosti, koji je kompanija tada podnela Ministarstvu zaštite životne sredine navodi se da fabrika rukuje sa nekoliko hemikalija koje se u proizvodnji koriste u količinama koje zahtevaju bezbednosne mere i plan za postupanje u slučaju nesreća. Ti podaci se ne poklapaju sa navodima iz dve odvojene studije o uticaju na životnu sredinu u kojima je Linglong tvrdio da će opasne hemikalije skladištiti u zanemarljivim količinama i da fabrika guma u Zrenjaninu, neće biti “Seveso postrojenje“. "Iz ove perspektive deluje da je Linglong predao nepotpunu dokumentaciju na osnovu koje je 2020. godine dobio saglasnosti na studije uticaja (na životnu sredinu). U tim studijama je morala da postoji analiza posledica udesa i plan zaštite od udesa", ocenjuje inženjer tehnologije Dušan Blagojević. Izveštaji o zagađenjuKinesku fabriku guma Linglong od početka izgradnje prate upozorenja aktivista i dela javnosti zbog potencijalnog zagađenja životne sredine. Izveštaji o uticaju rada Linglonga na životnu sredinu do sada nisu predstavljeni javnosti, a RSE je do pojedinih podataka došao putem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Prema izveštajima o merenju emisija zagađujućih materija u vazduh koje Linglong dostavlja lokalnoj samoupravi, a u koje je RSE imao uvid, emitovana količina zagađujućih materija tokom prethodne dve godine nije prelazila zakonom dozvoljene vrednosti. Reč je o merenjima koja sprovodi sama kompanija, dok grad nema automatsku mernu stanicu za redovno praćenje zagađenja vazduha u neposrednoj blizini Linglonga. Zavod za javno zdravlje Zrenjanina je za RSE potvrdio da ne vrše merenja emisija zagađujućih materija na toj lokaciji jer "prema studijama o uticaju na životnu sredinu, tu obavezu ima kompanija Linglong". Uticaj Linglonga na zagađenje vode kontroliše Javno preduzeće (JP) Vode Vojvodine. Prema podacima iz izveštaja koje je ovo preduzeće dostavilo RSE, od početka rada fabrike izmereni parametri nisu prekoračivali granične vrednosti. Reč je o uzorcima koji su uzeti na izlazu iz fabričkog postrojenja za prečišćavanje, a pre izliva u javnu kanalizaciju. Međutim, situacija je nešto drugačija kada je reč o merenjima kvaliteta vode u reci Begej, u koju Linglong ispušta vodu iz fabričkog kompleksa. Prema odgovoru JP Vode Vojvodine, do sada je izvršena samo jedna analiza koju je još tokom izgradnje fabričkog pogona 2022. uradio Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu. U analizi se navodi da u pogledu pojedinih štetnih materija postoji mogućnost narušavanja hemijske ravnoteže vode i rizik po ekosistem. Utvrđeno je i da uzorak vode iz pogona Linglonga nije usaglašen sa propisima u pogledu suspendovanih materija - čvrstih čestica u vodi poput mulja, peska, gline, industrijskih čestica, plastike i metala. Prema dokumentu JP Vode Vojvodine, kvalitet vode Begeja ocenjen je kao V klasa (loš). Nizvodno od ispusta Linglonga zabeležen veći broj parametara lošeg kvaliteta nego uzvodno, navodi se u dokumentu. Državne subvencije i gubiciFabrika guma kineske kompanije "Shandong Linglong Tire" u Zrenjaninu deo je inicijative "Pojas i put", kojom Kina nastoji da poveća ulaganja i uticaj kroz infratrukturne projekte u državama širom sveta. Izgradnja fabrike ugovorena je još 2018. potpisivanjem Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i kineske kompanije Linglong. Godinu kasnije, Vlada Srbije proglasila je Linglongovu fabriku projektom od nacionalnog značaja. Fabrika je podignuta na 100 hektara poklonjenog državnog zemljišta, uz 76 miliona evra bespovratne novčane pomoći. Najavljena je proizvodnja od 13 miliona guma godišnje, odnosno oko 40 hiljada pneumatika dnevno. Poslednji finansijski izveštaj pokazuje da je zrenjaninski Linglong tokom 2025. prodao gume u vrednosti do 324 miliona evra, ali je kompanija tu godinu završila sa gubitkom od 32 miliona evra.

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je kakav je odnos predsednika Srbije Aleksandra Vučića prema Kosovu. Sagovornici su u bili Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije, i Ognjen Gogić, politički analitičar iz Beograda. Bilo je reči o tome zašto Vučić, otkako su počeli studentski protesti u Srbiji, sve ređe govori o Kosovu? Da li zbog toga što je svestan da ta tema više ne može da se koristi u propagandne svrhe jer je građanima jasno da Kosovo nije više deo Srbije u šta ih je Vučićeva vlast godinama ubeđivala i da li se položaj Srba na Kosovu počeo naglo da pogoršava nakon što su na poziv Beograda krajem 2022. napustili kosovske institucije, a potom u proleće 2023. bojkotovali lokalne izbore u opštinama na severu Kosova i tako izgubili vlast u tim opštinama. Razgovaralo se i o tome da li je oružani sukob u Banjskoj bio katastrofalna greška Beograda nakon koje je politika Srbije prema Kosovu izgubila međunarodni kredibilitet, zašto Srbi na Kosovu uporno glasaju za Srpsku listu, koja je pod kontrolom Srpske napredne stranke, iako su nezadovoljni svojim položajem, i da li Vučić ima ikakvu politiku prema Kosovu ili je digao ruke od brige o kosovskim Srbima. Kardinalna greškaOmer Karabeg: Imate li utisak da predsednik Vučić, otkako su počeli studentski protesti, sve manje govori o Kosovu? Srećko Đukić: Rekao bih da je to počelo i pre studentskih protesta nakon što je Vučić krajem 2022. napravio grešku pozivanjem tamošnjih Srba da napuste kosovske institucije. Čini mi da je shvatio da je tada napravio kardinalnu grešku koja više ne može da se popravi, pa je digao ruke od Kosova i preneo to pitanje na Kancelariju za Kosovo i Metohiju koja se svaki dan oglašava nekakvim saopštenjima i vokabularom koji samo još više produbljuje jaz između Srba i Albanaca. Vučić je svojim potezima doveo Srbiju i srpski narod u bezizlaznu situaciju kad je reč o Kosovu. Zahvaljujući njemu Kosovo je postalo maksimalno samostalno, nezavisno i suvereno s obzirom da su sve državne funkcije praktično prepuštene vladi u Prištini. Time je Aleksandar Vučić završio svoju misiju na Kosovu na način kako to nije uradila nijedna vlast pre njega. A imao je mogućnosti da na dostojanstveniji način reši pitanje Kosova i Metohije. Ognjen Gogić: Ako se ne varam, poslednje veliko obraćanje predsednika Vučića povodom situacije na Kosovu bilo je u septembru 2024. godine nakon incidenata koji su tamo dogodili. On je tada naveo niz mera koje će Srbija da preduzme da bi se poboljšao položaj Srba na Kosovu od kojih se nijedna nije ostvarila. To je pokazalo svu nemoć, pa i poraz srpske politike prema Kosovu. Budući da nema rezultata kojima može da se podići, Vučić nema razloga da previše govori o Kosovu. Poslednjih nekoliko godina vlast u Prištini je sprovodila jednostrane akcije ukidajući srpske institucije i hapseći ljude, a Beograd nije mogao da uradi ništa, pa kad je tako onda ćuti prećutkujući poraz. Nakon pobune studenata i građana u novembru 2024. Vučić i ljudi oko njega nisu koristili Kosovo da bi homogenizovali birače i skrenuli pažnju sa zahteva demonstranata kao što to ranije radili u sličnim situacijama. Ta tema ne može više da se koristi u propagandne svrhe, njena upotrebna vrednost je pala jer ne izaziva veliko interesovanje građana kao što je to nekada bio slučaj. Srećko Đukić: Vučić je svestan da je politika prema Kosovu, koju on oličava zajedno sa svojim prethodnikom Tomislavom Nikolićem, doživela totalni poraz. Nijedna vlast u istoriji Srbije nije toliko promašila što se tiče Kosova i Metohije. Setimo se mitinga u Kosovskoj Mitrovici kada se je Nikolić zaklinjao u boga da će vratiti Kosovo u ustavno-pravni sistem Srbije. Nakon toga sve se obrnuto desilo. Vučić je uradio ono što je Boris Tadić, dok je bio predsednik, odbio Angeli Merkel. To je od početka do kraja pogrešna politika. A ceh plaća Srbija i srpski narod i ne samo srpski narod, već i svi građani Srbije. Suština problema je u tome što se srpska politika nalazi između realnosti i emocija. Emocije su postale politika i strategija i zato smo sa Kosovom i Metohijom došli u apsolutni ćorsokak. Recept za katastrofuOgnjen Gogić: Kada su novembra 2022. godine predstavnici Srba napustili kosovske institucije, ja sam to nazvao pokušajem SAO-izacije severa Kosova. To je delovalo kao nešto što je viđeno na početku ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Namera je bila da Srbi odbiju da priznaju kosovske institucije, da proglase srpsku autonomnu oblast, pa da onda usledi oružana akcija kojom bi se uspostavio novi poredak na severu Kosova. Sve se zapravo počelo da odigrava po tom scenariju. Nakon što su Srbi u novembru 2022. napustili institucije već u decembru su nikle prve barikade. Postalo je jasno da se na Kosovu nalazi naoružana grupa ljudi o kojoj se do tada nije govorilo. U maju 2023. godine došlo je do sukoba ispred opštine Zvečan između Srba i pripadnika KFOR-a, a kulminacija je bila oružani napad u Banjskoj koji je osujećen i nije dostigao one razmere koje je trebalo da ima i po priznanjima samih učesnika, pre svega Milana Radoičića koji je govorio da je to bio pokušaj da se podigne narodna pobuna. To je, dakle, bila neka vrsta oružne pobune na severu Kosova što je zapravo bio recept za katastrofu. Teško je reći ko je bio vinovnik te politike. Da li je ona bila dirigovana iz Beograda ili je veću autonomiju u svemu tome imala grupa na severu Kosova oko Milana Radoičića. Ko god da je za to kriv to je bilo katastrofalno i višestruko se negativno odrazilo na položaj Srba na Kosovu jer je nakon toga usledila serija jednostranih akcija prištinske strane počev od ukidanja platnog prometa sa Srbijom i zabrane dinara do ukidanje svih srpskih institucija na Kosovu. Nekim od tih akcija bio je ozbiljno narušen socijalni i ekonomski položaj Srba na Kosovu. Uvek je bio isti izgovor - da se time sprečava ponavljanje Banjske. Srećko Đukić: Po mom mišljenju SAO-izacija Kosova bila je uvod u ucenjivanje međunarodne zajednice da napravi Zajednicu srpskih opština ili neku vrstu Republike Srpske na Kosovu. Verovatno je postojao takav plan - najpre izlazak Srba iz institucija, pa onda SAO-izacija ili pravljenje Republike Srpske bilo mirnim putem ili oružanim akcijama koje su počele, pa su doživele fijasko i sad od toga svi peru ruke. Na kraju je Srbija izgubila i sever Kosova i autonomiju koju su imale tamošnje opštine. Ja sam 1999. i 2000. proveo na Kosovu tri meseca kao šef predstavništva Ministarstva spoljnih poslova u Ranilugu i stalno sam se suočavao sa apsolutnim nepoverenjem Vlade Srbije prema međunarodnim misijama i prema Albancima. Jedva su mi dozvoljavali da se sretnem i sa predstavnicima UNMIK-a i KFOR-a. I jedni i drugi su za vlast u Beogradu bili neprijatelji. Ali ako su vam i jedni i drugi neprijatelji, nemate s kime da pregovarate. Da bi opstao srpski živalj na Kosovu, morate sarađivati sa predstavnicima međunarodne zajednice i normalizovati odnose sa Albancima. Bez toga nema rešenja kosovskog pitanja. Ali vidimo da vlast ne priznaje greške. I dalje se zavlači glava u pesak i dalje se emocije prodaju za politiku i strategiju. Hvatanje za slamkuOmer Karabeg: Gospodine Gogiću, vi ste često na severu Kosova. Veruju li Srbi sa Kosova Vučiću? Ognjen Gogić: Provodim puno vremena Kosovu. Jedno vreme sam tamo stalno živeo i mogu da vam kažem da su ljudi sve više razočarani. Osećaju da su ostavljeni, da su pušteni niz vodu. Ali kada dođu izbori, bilo na Kosovu ili u Srbiji, oni daju podršku Srpskoj listi i Srpskoj naprednoj stranci. Kao da ponovo poveruju u iste laži ili žele da veruju da će ovaj put biti drugačije. U stvari Srbi na Kosovu ne mogu sebi da dozvole da istovremeno budu u sukobu i sa Beogradom i sa Prištinom. Glasaju za Srpsku listu i Srpsku naprednu stranku da bi održali savezništvo sa Beogradom. Jer kada bi u većoj meri glasali za opoziciju, onda bi imali protiv sebe i Beograd i Prištinu. Nije stvar u tome da li veruju ili ne veruju Vučiću, u pitanju je pragmatizam. Hvataju se za slamku. Prihvataju sve što dođe od vlasti u Beogradu jer drugu opciju nemaju. Srećko Đukić: Srbi na Kosovu su uvek glasali za vlast. Glasali su i za Miloševića i za njegove naslednike. Nikad nisu uspeli da inaugurišu svoj autonomni stav koji bi odgovarao realnoj situaciji. Mislim da veliki “patrioti“ iz Beograda, koji se toliko glasno busaju u prsa da se čuje sve do Kosova, nemaju veze sa životom na Kosovu. Dok sam bio na Kosovu i Metohiji išao sam u najzabitija mesta gde žive Srbi. Shvatio sam koliko oni veruju Beogradu i koliko nikada nisu mogli da osmisle svoju politiku koja ne bi bila politika Srbije. A beogradski političari, koji su definisali politiku Srbije prema Kosovu, u 99 posto slučajeva nisu ni tri dana proveli na Kosovu, niti znaju kako izgleda srpsko selo na Kosovu, kako ljudi tamo žive, kako komuniciraju sa susedima Albancima. Ti ljudi su kosovskim Srbima prodavali emocije, mitove i istoriju umesto da rešavaju njihove muke. "Otpriznavanje"Omer Karabeg: Vučić se ranije svaki čas hvalio kako je ova i ona država povukla priznanje Kosova i da je to rezultat aktivnosti srpske diplomatije. Nekada je to bilo tačno, nekada nije, a sada o tome retko govori. Ognjen Gogić: Jedno vreme se vodila kampanja za takozvano otpriznavanja Kosova. Srpska diplomatije je lobirala uglavnom kod manjih zemalja u razvoju iz Afrike i Azije da povuku svoja priznanja Kosova i neke od tih država su zaista promenile svoj stav i povukle priznanje. To nije bilo preterano značajno jer te zemlje nisu ni imale diplomatske odnose sa Kosovom. Ali to je završeno. Države koje su za neke protivusluge Srbije mogle da povuku priznanje već su to učinile. Novih nema, a u međuvremenu je jedan broj država priznao Kosovo. Tako da efekat kampanje “otpriznavanja“ nije značajan. To nije promenilo niti položaj Kosova u međunarodnim odnosima, niti položaj Srba na Kosovu. Srećko Đukić: Kampanja takozvanog otpriznavanja je dokaz krize srpske spoljne politike. Plasira se teza da što je manji broj država koje su priznale Kosovo time je Kosovo manje država - što nije tačno. Pa se onda kaže da Kosovo nije država zato što nije primljeno u Ujedinjene nacije. Ali ja bih podsetio da ni Savezna Republika Jugoslavija, koja je nastala nakon raspada SFRJ, osam godina nije bila članica Ujedinjenih nacija sve do 1. novembra 2000. kada je ponovo primljena. Po toj logici Savezna Republika Jugoslavija osam godina nije bila država. Švajcarska je 2002. postala članica Ujedinjenih nacija. Značili li to da pre toga nije bila država? Neko u timu oko Aleksandra Vučića smisli neku besmislicu i onda se to reprodukuje u medijima i pravi priča kako Kosovo nije država. A država je po osnovnom opredeljenju ona koja drži vlast na određenoj teritoriji. Ako vlada u Prištini vrši vlast na celoj teritoriji Kosova, onda Kosovo ima sve atribute države. Što je mi ne priznajemo i što je ne priznaje određen broj država - to ništa ne znači. Mi je ne moramo priznati, ali moramo rešiti status Srba koji tamo žive. Kosovski Srbi u ĆacilenduOmer Karabeg: U zaključku, ima li Vučić trenutno ikakvu politiku prema Kosovu ili beži od te teme jer mu je jasno da je tu bitku izgubio? Ognjen Gogić: Ja bih rekao da predsednik Vučić i vlada u Beogradu nemaju nikakvu predstavu šta da rade s Kosovom i kako da se prema njemu postave. Oni u izvesnoj meri finansijski podržavaju Srbe na Kosovu mada se ta podrška često pretvara u sredstvo za ucene i pritiske. Kosovski Srbi su dovođeni u Ćacilend kao da nemaju svoje probleme na Kosovu. Vlada u Beogradu gleda na Srbe na Kosovu samo kao na upotrebna vrednost, oni su za nju važni u onoj meri u kojoj se mogu upotrebiti za održanje vlasti. Mimo toga Kosovo nije predmet preteranog interesovanja. Politika Beograda je doživela potpuni debakl. Mislim pre svega na 2023. godinu kada su se na severu Kosova pojavili naoružani ljudi i kada se spremala pobuna. To se vratilo kao bumerang i izuzetno je naškodilo položaju Srba na Kosovu. Jedini način da im Beograd pomogne bio je da preuzme odgovornost i procesuira odgovorne za Banjsku. Kako se to nije desilo, neko drugi je morao da plati cenu, a to su Srbi koji žive na Kosovu. Oni danas plaćaju cenu pogrešne politike Beograda koji i dalje nastavlja da štiti ljudi koji su odgovorni za Banjsku. Srećko Đukić: Vučić može i da nema nikakvu politiku prema Kosovu jer se on više ne pita o Kosovu. Međunarodna zajednica je rešila pitanje Kosova Briselskim i Ohridskim sporazumom. Sa stanovišta međunarodne zajednice kosovski problem je rešen. U okviru ta dva dokumenta napravljena je normalizacija odnosa između Srbije i Kosova. Što Srbija to ne priznaje i gura pod tepih - to je druga stvar. Ovo nije bilateralni, već međunarodni problem. Međunarodna zajednica će se vratiti rešavanju kosovskog problema i tada će Srbija morati da sprovede dogovore koje su u Ohridu napravili Aleksandar Vučić i njegov partner Albin Kurti. Rešenje za Kosovo postoji, ono je dogovoreno, samo ga treba primeniti. Ognjen Gogić: Strateška greška srpske politike je to što je, kada je prihvatila Ohridski sporazum koji de facto znači priznanju Kosova, istovremeno pripremala oružanu akciju na terenu koja je doživela potpuni debakl. To je nepovratno urušilo međunarodni kredibilitet srpske spoljne politike i mislim da Beogradu, kad je reč o Kosovu, niko više ne veruje. Posledice se nisu osetile odmah. Nije bilo oštrih i burnih reakcija na napad u Banjskoj koji bi, da je uspeo, ostavio katastrofalne humanitarne posledice na terenu. Cena te pogrešne politike plaća se na rate. Došlo je do ukidanja platnog prometa sa Srbijom i zabrane dinara i do gašenje svih srpskih institucija na Kosovu. Na kraju će na dnevni red doći i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Potrošen je kredit koji je Srbija imala u međunarodnoj zajednici, kada je reč o Kosovu, i stvari dolaze na naplatu.

Još jedna osoba uhapšena je u istrazi povodom teškog ubistva koje se dogodilo 12. maja u Beogradu, saopštilo je 24. maja beogradsko Višee javno tužilaštvo. Tužilaštvo je objavilo da je uhapšen konobar P. U. (20) koji je, kako je saopšteno, bio na licu mesta u restoranu "27" u vreme izvršenja krivičnog dela. "Sumnja se da je zajedno sa drugim osumnjičenim licima u ovom postupku učestvovao u radnjama koje su usmerene na prikrivanje krivičnog dela teško ubistvo i učinilaca", navodi Tužilaštvo u saopštenju. Objavljeno je da mu je određeno zadržavanje do 48 časova zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca i pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. Radi se o predmetu u kom je uhapšen i načelnik Policije Beograda Veselin Milić, koji se sumnjiči za prikrivanje ubistva. Istraga se vodi protiv deset ljudi zbog sumnje da su izvršili različita krivična dela u vezi sa ubistvom A.N. Tužilaštvo je ranije navelo da je Milić bio u restoranu u društvu dvojice izvršilaca i da je telefonom pozvao A.N. i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice. Takođe je saopšteno da je Milić žrtvi sugerisao da dođe bez svog obezbeđenja. Šef beogradske policije Veselin Milić smenjen je nakon hapšenja 15. maja. Pre poslednjeg mandata na čelu Polucijeske uprave Beograd, bio je savetnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića za borbu kriminala i korupcije. Šaf države ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost. Sud je Miliću u slučaju ubistva A.N. odredio jednomesečni pritvor navodeći da okolnosti ukazuju da bi pri boravku na slobodi mogao da uništiti, sakrije ili falsifikuje dokaze i tragove krivičnog dela, kao i da bi mogao da utiče na svedoke. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 21. maja kod Inđije pronađeno telo za koje se veruje da bi moglo da bude ubijeni A.N. Tužilaštvo je izdalo nalog za obdukciju i DNK veštačenje.

Posle Trampa i Putina, i Vučić stiže u Peking. Petodnevna poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića, dolazi nakon decenije jačanja odnosa sa Kinom. Upravo sa Kinom Srbija gradi "čelično prijateljstvo", kako međusobnu saradnju nazivaju zvaničnici dve zemlje. Kao zemlja koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija se poslednjih godina sve više okreće Kini. Vučić će u Kini boraviti u petodnevnoj poseti, od 24. do 28. maja, na poziv kineskog predsednika Si Đinpinga. Bivši visoki zvaničnik Stejt departmenta Tomas Kantrimen (Thomas Countryman) ocenio je za RSE da je za Vučića ta poseta više od simbolike. "Kontinuirana podrška Pekinga važna mu je, i ekonomski i politički, a to Kinu ne košta puno", naveo je Kantrimen. Saradnja je sa ekonomske i infstrastrukturne proširena i na vojnu, pa je Srbija jedina evropska zemlja koja poslednjih godina nabavlja naoružanje od Kine. Protekle godine pripadnici specijalnih jedinica kineske i srpske vojske održale su u Kini i prvu zajedničku vojnu vežbu. Srbija je i deo međunarodne inicijative "Pojas i put", koju je Kina pokrenula 2013. sa ciljem razvijanja novih trgovinskih puteva i tržišta za kineski izvoz. Spoljnopolitički cilj Srbije je članstvo u EU, ali se istovremeno njena spoljna politika bazira na balansiranju između Zapada i Istoka. Kantrimen smatra da je Vučić bio relativno uspešan u nastojanju da balansira između Vašingtona, Brisela, Moskve i Pekinga, barem time što "nijednu od tih strana nije previše antagonizovao." "Međutim, to se dogodilo po cenu slabljenja težnji Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, posebno zbog bliskih i netransparentnih odnosa sa Rusijom", naveo je. Srbija od 2022. godine stagnira u evropskim integracijama, između ostalog i zbog neusklađenosti spoljne politike sa EU. Sa istorijom održavanja dobrih odnosa sa Rusijom, Beograd istrajava u odbijanju da se pridruži sankcijama EU Moskvi zbog invazije na Ukrajinu. Šta donosi put u Peking?Stefan Vladisavljev, programski direktor nevladine Fondacije BFPE za odgovorno društvo kaže za RSE da je Vučić putovao u Peking uglavnom u multilateralnim formatima. "Ovo će biti prilika da se na jednom visokom nivou usaglasi, ne samo buduća međusobna politika, već i konkretizuju određeni oblici saradnje", ocenio je. Uoči posete, Vučić je izjavio da je dogovorena milijarda evra u investicijama. On je 21. maja rekao za RTS da će biti potpisana najmanje 33 sporazuma, kao i dogovori i ugovori kojih "neće biti manje od 30." Dodao je i da će sa Sijem potpisati dve velike zajedničke izjave. Ali nije precizirao detalje o tim dokumentima. Najavio je i da će se razgovarati o proizvodnji čipova i humanoidnih robota u Srbiji. Vladisavljev kaže da će o značaju posete govoriti sporazumi koji će biti potpisani. "Moramo da vidimo da li će biti vezani za konkretne projekte, da li će biti na nivou memoranduma o saradnji ili konkretnih ugovora koji obavezuju da će projekti biti sprovedeni", naveo je. Upitan šta se može očekivati od posete predsednika Srbije Kine, bivši zvaničnik Stejt departmenta Tomas Kantrimen odgovara "vrlo malo". Vučić će se, kako je najavio portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Guo Đijakun, odvojeno sastati sa predsednikom Si Đinpingom i premijerom Li Ćijangom. On je 20. maja rekao novinarima da je Srbija prva evropska zemlja koja je zajedno sa Kinom izgradila zajednicu zajedničke budućnosti u novoj eri i da je važan partner Kine u Jugoistočnoj Evropi. "Kina posetu predsednika Vučića vidi kao priliku da izgradi čvrsto čelično prijateljstvo, proširi obostrano korisnu saradnju, obogati kulturnu razmenu i multilateralnu koordinaciju", naveo je Guo Đijakun. Kina i Srbija uspostavile su strateško partnerstvo u avgustu 2009. Tokom prve posete kineskog predsednika Beogradu, u junu 2016. potpisana je Zajednička izjava o uspostavljanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva. Za vreme druge posete Đinpinga Beogradu u maju 2024, potpisana je Zajednička izjava o izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri. Simbolika Tramp-Putin-Vučić?Vučiću ovo nije prva poseta Pekingu, ali je on opisuje kao krunu svoje političke karijere. I zbog toga što, kako je rekao, kod Sija putuje nakon predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa (Trump) i Rusije Vladimira Putina. Vučić će stići u Kinu nedelju dana nakon Trampove posete i samo nekoliko dana nakon Putina. Međutim, Vladisavljev, uz ocenu da je reč o pukoj slučajnosti, kaže će se teme razgovora sa Vučićem razlikovati od onih koje su vođene sa Trampom i Putinom. "Tramp je imao ideju da ublaži tenzije u bilateralnim odnosima, sa Putinom se radilo o produbljivanju bilateralne saradnje i fokus je bio na energetici." U slučaju Srbije, kaže, radiće se o bilateralnim sporazumima o saradnji dve države. "Samim tim uticaj koji će oni imati na neku geopolitičku dimenziju će ostati ograničen", ocenio je Vladisavljev. Srbija i Kina su 2023. godine potpisale i Sporazum o slobodnoj trgovini, koji su srpski zvaničnici opisivali kao događaj od "istorijskog značaja" za Srbiju. Od izgradnje puteva i pruga do nabavke oružjaU Srbiju stižu milijarde dolara kineskih investicija, a kineskim kreditima grade se infrastrukturni projekti. U toku je i izgradnja brze pruge Beograd – Budimpešta, koja je deo kineskog strateškog projekta "Pojas i put". Upravo je taj projekat izgradnje pruge do granice sa Mađarskom pod istragom Tužilaštva za organizvani kriminal zbog sumnje na korupciju. Istraga je pokrenuta nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. i stradanja 16 osoba, što je dovelo do masovnih protesta u Srbiji. Nije poznato da li se ispituje odgovornost kineskih investitora, dok su osumnjičena dva bivša ministra Vlade Srbije. Svi infrastrukturni projekti Srbije sa Kinom su ugovarani bez tendera, direktnom pogodbom vlada. Na netransparentnost takvog poslovanja su u više navrata upozoravali iz Brisela. Istovremeno, raste i zaduživanje Srbije kod Kine. Najveći deo kredita uzima se za infrastrukturne projekte, puteve, mostove i železnicu, mahom kod kineske EXIM banke (Export – Import Bank Of China). Ta banka, prema podacima Uprave za javni dug Ministarstva finansija, spada među najveće poverioce Srbije. Vlast u Beogradu je uzimanje kredita od Kine, umesto kreditiranja iz institucija EU, čijem članstvu Srbija teži, pravdala i time da su kineski krediti "brzi" u smislu lakših procedura. Finansiranje novcem iz EU morale bi da se poštuju evropske procedure koje podrazumevaju transparentnost i raspisivanje tendera. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, robna razmena sa Kinom u 2025. iznosila je 8,29 milijardi evra. Od toga je izvoz iz Srbije iznosio 1,87 milijardi, uvoz 6,42 milijardi. Kineske kompanije preuzele su nekadašnje državne gubitaše – Rudarsko topioničarki basen Bor i smederevsku Železaru, gde zapošljavaju hiljade ljudi. Kineski rudarski gigant Ziđin u vrhu je liste najvećih izvoznika iz Srbije, a kineska HBIS grupa preuzela je gotovo ugašenu Železaru 2016. godine. Dok lokalni ekološki aktivisti ukazuju na zagađenje ključnih životnih resursa - vazduha, vode i zemljišta, kineske kompanije odbacuju te optužbe. Kompanija HBIS je 2024. godine novčano kažnjena zbog zagađenja vazduha. Među poslednjim velikim kineskim investicijama je fabrika automobilskih guma Linglong, koju takođe prate optužbe za zagađenje i prinudni rad. Zbog optužbi za koriščenje prinudnog rada američka Carina i zaštita granica (CBP) izdala je u decembru 2025. nalog za zadržavanje uvoza guma proizvedenih u Linglongu u Srbiji. Pogled Beograda u Kinu"Srbija sa divljenjem gleda na kineski razvojni model", napisao je Vučić na Instagramu 20. maja nakon susreta sa kineskim ambasadorom Li Mingom. "Za Srbiju je od izuzetnog značaja da gradi snažna partnerstva sa prijateljskim državama koje poštuju našu samostalnost i pravo na sopstveni put", naveo je. Beograd i Peking se slažu oko ključnih političkih pitanja za obe zemlje. Vladisavljev iz Fondacije BFPE podseća da obe strane često u saopštenjima naglašavaju da je neophodno poštovanje teritorijalnog integriteta i suverniteta. "Srbija to radi zbog Kosova koje Kina ne priznaje kao samostalnu državu, za Kinu je to pitanje Tajvana". Vlasti u Beogradu podržavaju kineski stav da je Tajvan kineska teritorija, dok Tajvan sebe doživljava kao suverenu državu. Vučić je tokom posete Kini u oktobru 2023, rekao da je ponosan što se Srbija nije pridružila nijednoj deklaraciji protiv te zemlje. Odnosi sa Kinom jačaju od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast u Srbiji pre 14 godina. U nastojanju da se približi Kini, Vučić je progovorio na kineskom, kada Je u decembru 2019. u video poruci, obraćajući se na kineskom jeziku, najavio da će posetiti tu zemlju u aprilu naredne godine. Predsednik Srbije je poslednji put boravio u Kini u spetembru 2025. kada je prisustvovao vojnoj paradi povodom Dana pobede.

Neredi na ulicama Beograda počeli su po završetku masovnog antivladinog protesta u organizaciji studentskog pokreta. Deo učesnika uputio se ka Pionirskom parku koji su obezbeživale jake policijske snage zbog skupa pristalica vlasti. Više javno tužilaštvo saopštilo je da će svi koji su napali pripadnike policije, "biti procesuirani". Antivladin protest organizovan je na trgu Slavija kojem su se odazvale desetine hiljada građana. Studenti su, kažu, predstavili svoj program za vanredne izbore na kojima insistiraju već više od godinu dana.

Policija je privela više od 20 učesnika nereda koji su izbili nakon studentskog protesta na Trgu Slavija u Beogradu. Na protestu u organizaciji studenata u blokadi okupilo se desetine hiljada ljudi, a po završetku se deo antivladinih demonstranata sukobio sa policijom. Sukobi su počeli u blizini Pionirskog parka, gde je kamp pristalica vlasti koje su se okupile uoči početka studentskog protesta. Park su obezbeđivale jake policijske snage, a deo demonstranata je po okončanju protesta počeo da baca flaše, baklje i topovske udare na policiju. Kordon je potisnuo demonstrante, a sukobi su izbili i kod Pravnog fakulteta i na Cvetnom trgu. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je u subotu uveče da je policija privela 23 osobe. On je na konferenciji za medije u MUP-u rekao da u neredima ima i povređenih policajaca ali nije precizirao koliko. Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo je da će svi, koji su nakon završetka skupa na Slaviji napali pripadnike policije, biti identifikovani i procesuirani u skladu sa zakonom. Direktor policije Dragan Vasiljević izjavio je da je na skupu na Slaviji prisutno oko 34.400 građana. Sa druge strane, organizacija Arhiv javnih skupova, koja beleži broj prisutnh na skupovima, saopštila je da snimci ukazuju da će skup na Slaviji biti "u rangu najvećih studentskih do sada". Šta su poruke sa protesta?Studenti u blokadi su na protestu ponovili zahtev da vlast raspiše izbore. Na protestu su govorili predstavnici akademske zajednice, medicinske struke, pravosuđa, glumci, prosvetari. Studentkinja Elena je izjavila da su okupljeni tu zbog 16 nevinih ljudi "koje je ubila korupcija u Novom Sadu." "Ovo nisu samo studentski zahtevi, ovo su zahtevi pobunjenog naroda", poručila je. Ona je rekla da zahtevi studenata u blokadi nisu ispunjeni, a da su tražili ono najosnovnije, da institucije rade svoj posao. Mirjana Nikolić, rektorka Univerziteta umetnosti rekla je da se vlast plaši uzdignutog indeksa na kraju predstave i koncerta i da se plaše onih koji postavljaju pitanja. "Večeras sa Slavije poručujemo – kultura, umetnost, sloboda medija su polazište svega. Do pobede mora doći, jer studenti pobeđuju", poručila je. Na skupu je govorila i tužiteljka Bojana Savović, koja je ocenila da država u kojoj se zakoni ne primenjuju, ili se primenjuju selektivno, prestaje da bude država i postaje "mafijaška organizacija". Poručila je i da uloga tužilaštva nije da štiti ni vlast ni političke interese već zakon. "To što tužioci koji se nalaze na rukovodećim pozicijama štite vlast, a ne zakon, govori o dubini krize", navela je. Šta je poručila vlast?Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je u subotu uveče da učesnici studentskog protesta nisu pokazali svoj plan i program, nego "samo svoju nasilnu prirodu". On je u video poruci koja je objavljena na društvenoj mreži Instagram kazao da napadi na policiju šalju u svet lošu sliku o Srbiji. Nekoliko sati uoči početka skupa na Slaviji, u kampu pristalica vlasti u Pionirskom parku počeli su da pristižu simpatizeri vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Među njima je bila i predsednica Skupštine Srbije i članica SNS Ana Brnabić. Ona je izjavila da su se pristalice vlasti okupile u Pionirskom parku da proslave pobedu nad "obojenom revolucijom". Vlasti u Srbiji proteste studenata u blokadi nazivaju "obojenom revolucijom", što je naziv za demokratske promene u postsovjetskim državama. Odgovarajući na pitanje novinara zbog čega su okupljeni u Pionirskom parku, ona je rekla zato što žele da budu zajedno i što "ne žele da dozvole nasilje i smenu vlasti na ulici". Zašto se održavaju protesti?Masovni studentski i građanski protesti protiv vlasti izbili su nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je stradalo 16 osoba, a jedna je teško povređena. Stradali su nakon što se obrušila betonska nadstrešnica, četiri meseca nakon svečanog otvaranja stanične zgrade posle trogodišnje rekonstrukcije. Ni godinu i po dana od nesreće nije utvrđena odgovornost, niti je počelo suđenje. Studenti zahtevaju krivičnu i političku odgovornost za ovu tragediju, kao i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ove sedmice da će izbori biti raspisani u periodu između septembra i novembra.

Studenti u blokadi u Beogradu organizuju skup "Ti i ja, Slvija, jer studenti pobeđuju”. Istovremeno su se u Pionirskom parku kod Predsedništva Srbije nenajavljeno okupile pristalice vlasti. U okolini Pionirskog parka su jake snage policije u opremi za razbijanje demonstracija. Studenti u blokadi traže vanredne parlamentarne izbore nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu kada je stradalo 16 osoba.

Postoji optimizam oko ulaska dve zemlje Zapadnog Balkana, Crne Gore i Albanije, u Evropsku uniju (EU), poručeno je sa panel-diskusije o proširenju EU organizovane u okviru međunarodnog skupa GLOBSEC u Pragu. Ipak, učesnici panel-diskusije ocenjuju da bi ulazak ove dve zemlje u EU mogao dovesti i do produbljivanja podela u regionu Zapadnog Balkana. Takođe poručuju da bi proširenje Unije na ovaj region imalo pozitivan uticaj ne samo na zemlje kandidate, već i na bezbednost i ekonomiju zemalja EU. Panel-diskusija pod imenom "Od politika do ljudi: bezbednost i mogućnosti kroz regionalnu saradnju i proširenje EU" održana je u okviru skupa o srednjoevropskoj bezbednosti koji se održava u Pragu od 20. do 23. maja 2026. godine. Ljudi sa Zapadnog Balkana i dalje vide svoju budućnost u EUPavle Janković iz Saveta za regionalnu saradnju (Regional Cooperation Council) ističe da istraživanja koja ova organizacija sprovodi u zemljama Zapadnog Balkana pokazuju da je građanima ovog regiona značajna kako regionalna saradnja, tako i ulazak u Evropsku uniju. Istraživanje "Balkan Barometer" iz 2025. godine koje je sproveo Savet za regionalnu saradnju pokazuje da je u državama Zapadnog Balkana tokom 2025. godine porasla podrška građana ulasku u Evropsku uniju. Prema istraživanju, 64 odsto građana takozvane zapadnobalkaske šestorke (Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Kosova i Severne Makedonije) smatra da bi ulazak u EU bio pozitivan za njih, što je za deset procenata više u odnosu na 2024. godinu. Podrška ulasku u EU najizraženija je kod građana Albanije (86 odsto) i Kosova (78 odsto). S druge strane, najniži rezultat u regionu beleži Srbija sa 42 odsto. Istraživanje takođe pokazuje da većina građana regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu posmatra kao "važan pokretač napretka" u oblastima politike, ekonomije, bezbednosti i opšteg blagostanja. "Ovo nam govori da, uprkos frustracijama, sporim reformama i političkim tenzijama, ljudi i dalje vide svoju budućnost u Evropskoj uniji. Ali oni očekuju više od pukih deklaracija – očekuju radna mesta, mobilnost, sigurnost, predvidljivost, manje korupcije i više prilika", ističe Pavle Janković. Navodi primere praktične saradnje u regionu koji imaju značaj za obične ljude, poput ukidanja roming tarifa unutar Zapadnog Balkana ili mogućnosti putovanja sa ličnim kartama unutar regiona. Opasnost da 'uspeh jednih postane problem za druge'Pavle Janković upozorava da regionalna saradnja mora da se nastavi i nakon što neke od ovih zemalja pristupe Uniji. "Budućnost pristupanja jedne ili dve ekonomije Zapadnog Balkana Evropskoj uniji ne bi smela da stvori nove podele u regionu. Ako Crna Gora bude napredovala prva, a Albanija je bude pratila, regionalna saradnja ne bi smela da oslabi, već da postane relevantnija, fleksibilnija i zrelija", navodi. Kristijan Šmit (Christian Schmidt), odlazeći visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, slaže se sa Jankovićem. "Mislim da su Crna Gora i Albanija te koje zaista mogu da budu svetionik uspeha u narednim godinama, ali moramo biti veoma oprezni da uspeh jednih ne postane problem za druge", ističe Šmit. Husein Bagdži (Hüseyin Bağci), profesor na Bliskoistočnom tehničkom univerzitetu (Middle East Technical University) dodaje da je takođe važno da stanovnici balkanskih zemalja imaju ravnopravan položaj kada stupe u Evropsku uniju, a da se ne osećaju "kao dodatak koji EU prima iz milostinje". Koja su tri moguća scenarija?Ana Krstinovska, istraživačica iz Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku (Hellenic Foundation for European and Foreign Policy) ističe da postoje tri moguća scenarija u narednih deset godina. Najoptimističniji je onaj u kom bi sve države Zapadnog Balkana postale punopravne članice EU. Drugi, "srednji" scenario bio bi onaj u kom samo Crna Gora i Albanija postaju članice u narednoj deceniji. Krstinovska se slaže sa ostalim učesnicima panela da bi to moglo da stvori novu liniju podele u regionu, ali bi s druge strane bio signal da politika proširenja i dalje postoji, kao i motivacija drugim zemljama Zapadnog Balkana da ozbiljnije pristupe svojim reformskim agendama. Treći scenario, navodi ona, bio bi onaj najnepovoljniji i za region i za Evropsku uniju – scenario u kojem nijedna od zemalja Zapadnog Balkana ne postaje članica. Krstinovska smatra da Evropska unija već gubi time što se nije proširila na Zapadni Balkan. Navodi primer proizvodnje kritičnih sirovina. "U odnosu na svoju veličinu, Zapadni Balkan je značajan proizvođač bakra. Međutim, većina tog bakra, naročito iz Srbije, završava u Kini – u rukama jednog od najvećih ekonomskih konkurenata EU. Istovremeno, EU uvozi bakar iz Latinske Amerike, iz Brazila i Čilea, što nosi velike logističke troškove, ali i dodatne rizike povezane sa globalnom geopolitičkom neizvesnošću", objašnjava Krstinovska. Ona kaže da Zapadni Balkan danas obezbeđuje oko 3 odsto potreba EU za bakrom, a da bi se taj procenat mogao popeti na 8 odsto. Navodi i da slično važi za aluminijum, "posebno iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koji takođe u velikoj meri završava u Kini." Neujednačeni napredak zemalja na putu ka EUUčesnici panela više puta izrazili su optimizam po pitanju skorijeg ulaska Crne Gore i Albanije u Evropsku uniju. Te dve zemlje izdvojile su se kao predvodnice u procesu evropskih integracija – Crna Gora je najbliža članstvu, sa svim otvorenim poglavljima i ciljem zatvaranja pregovora do kraja 2026. godine, dok Albanija napreduje najbrže u regionu, iako još nije ušla u fazu zatvaranja poglavlja. Nasuprot njima, Srbija se suočava sa zastojem od 2021. godine zbog kombinacije faktora – pre svega odnosa sa Kosovom, ali i problema u oblasti vladavine prava, stanja demokratije i usklađivanja sa spoljnom politikom Evropske unije. Četiri godine nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija ostaje među retkim evropskim zemljama koje nisu uvele sankcije Rusiji. Pristupni pregovori su blokirani i u slučaju Severne Makedonije, koja je, uprkos velikim kompromisima poput promene imena države na zahtev Grčke, i dalje blokirana zbog bilateralnog spora sa Bugarskom. U ranijim fazama procesa nalaze se Bosna i Hercegovina i Kosovo, gde napredak ograničavaju strukturni i politički izazovi. Bosna i Hercegovina nije do kraja sprovela nijednu od ključnih 113 reformi na koje se obvezala Reformskom agendom koju je Evropska komisija odobrila u decembru prošle godine. BiH se obavezala da će do 2027. godine sprovesti reforme u 26 područja s ukupno 113 mera. Ključni deo te reforme odnosi se na jačanje pravosuđa. Kosovo još uvek ostaje bez kandidatskog statusa, pre svega zbog nerešenog odnosa sa Srbijom i činjenice da pet članica Unije ne priznaju nezavisnost Kosova. U nedavnoj poseti Kosovu, Komesarka za proširenje Evropske unije Marta Kos istakla je i da su mnoge reforme zastale zbog ponavljanja izbora na Kosovu tokom 2025. godine. Nedavno je otvorena diskusija o drugačijim modelima integracija zapadnobalkanskih zemalja u ekonomske tokove EU. Članice EU Austrija, Češka, Italija, Slovačka i Slovenija zagovaraju postepenu integraciju država kandidata u jedinstveno tržište EU kao način da se održi zamah proširenja i ubrzaju reforme. U non-pejperu u koji je Radio Slobodna Evropa imao uvid navodi se da bi pristup tržištu "korak po korak" podstakao ekonomsku integraciju i regulatorno usklađivanje, uz očuvanje perspektive punopravnog članstva. Ideju o integraciji zemalja Zapadnog Balkana u evropsko jedinstveno tržište u februaru 2026. su izneli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama. U zajedničkom autorskom tekstu za nemački list Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung) naveli su da zemlje regiona ne moraju odmah dobiti puno političko članstvo u EU, već da bi prvo trebalo da budu integrisane u jedinstveno evropsko tržište i Šengen zonu.