Osuda iz Evropske unije i Kosova, odbrana ili ćutanje iz Vlade Srbije. To su dosadašnje reakcije na izjavu ministarke državne uprave i lokalne samouprave Srbije Snežane Paunović "da bi etnički očistila Kosovo 1998. godine". Ministarka je to izjavila u subotu za televiziju Kurir navodeći da je to "najgrublja kvalifikacija koju je u životu rekla", ali da bi to učinila da je bila na mestu Slobodana Miloševića, haškog optuženika i bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti saopštio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da govor "koji može biti shvaćen kao opravdanje kolektivnog proterivanja ili diskriminisanje čitavih etničkih zajednica nije prihvatljiv i može dodatno produbiti podele". Iz ove institucije, pak, za RSE su naveli da se postupak protiv ministarke može pokrenuti "samo po pritužbi". "Nije predviđena mogućnost pokretanja postupka po službenoj dužnosti", navode. Izjavu je osudila portparolka Evropske unije Anitta Hipper navodeći da je "suprotna vrednostima ljudskog dostojanstva, pomirenja, odgovornosti i dobrosusedskih odnosa na kojima je EU zasnovana". Dok sa Kosova stižu oštre osude izjave, iz Vlade Srbije nisu odgovorili na upit RSE o ovoj izjavi. Reakcija na izjavu Paunović stigla je samo od Ivice Dačića, ministra unutrašnjih poslova i partijskog kolege ministarke Paunović. On je "napade" na Paunović zbog ove izjave ocenio "sramnim i licemernim". Iz Vlade Kosova za RSE navode da je "problem u tome što se država Srbija nikada nije ni na koji način ogradila od politike Miloševića". "Bilo bi dobro da svi, osim što će osuditi ovakav govor, to imaju na umu kada sa Srbijom razgovaraju o integracijama, reformama i fondovima, kao i da shvate da ovo nisu samo izjave, već težnje od kojih zvanična država Srbija nije odustala", saopštili su iz Vlade Kosova. Istoričar i direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović ocenjuje za RSE da je ministarka samo javno rekla ono što vlast u Srbiji misli i da je vlast 90-ih upravo i radila ono što bi i ministarka Paunović. Čelnici tadašnje države i snage bezbednosti SRJ osuđeni su pred Haškim tribunalom zbog nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Više od 1.500 ljudi, većinom Albanci, i dalje se vodi kao nestalo. Šta je izjavila ministarka?U izjavi za Kurir 11. jula ministarka Snežana Paunović izjavila je kako Albance ne bi "likvidirala onako kako se oni trude da do danas očiste etnički Kosovo, nego na način da svako onaj ko se oseća manje kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije, napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju". Paunović je naknadno u saopštenju od 14. jula navela da se ne odriče politike Socijalističke partije Srbije, partije čija je članica od 1992. godine. "Mi smo stranka koja je vodila Srbiju u neopisivo teškim istorijskim okolnostima, stranka koja je podnela velike žrtve, stranka čije se ime najčešće pominjalo u Hagu", napisala je ona. Paunović je od 2024. je na mestu potpredsednice te partije. Osude i odbrana ministarkePortparolka Evropske unije Anitta Hipper rekla je na konferenciji za novinare da u Evropi ne bi trebalo da bude mesta za "retoriku koja opravdava i zagovara etničko čišćenje". "Takođe su suprotne obavezama koje je Srbija preuzela u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa sa Kosovom", navela je ona. Izjavu ministarke Paunović osudilo je više opozicionih partija u Srbiji. Pokret slobodnih građana u saopštenju 14. jula zahteva hitnu smenu ministarke zbog govora mržnje. "Njeno naknadno objašnjenje da je pod tim podrazumevala proterivanje ljudi u navodnu 'matičnu državu' samo potvrđuje da nije reč o nespretno izgovorenoj formulaciji, već o svesnom zagovaranju etničkog progona", saopštili su. Stranka Srbija centar (SRCE) pozvala je premijera Đuru Macuta da se izjasni povodom izjave ministarke i obrazloži da li je "ova šovinistička izjava zvanična politika njegove Vlade". "Upravo su nas takva retorika i ta politika tada odvele u potpunu međunarodnu izolaciju, ekonomske sankcije i ratne sukobe, čije katastrofalne posledice svi građani plaćaju i danas", naveli su iz ove partije. Izjavu je najoštrije osudila i Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) navodeći da je reč o govoru mržnje i pozvali Vladu da razreši Paunović sa funkcije. Bivši premijer Albanije Pandeli Majko ocenio je da izjava srpske ministarke predstavlja dokaz da je duh politike Slobodana Miloševića i dalje prisutan u jednom delu srpske politike. "Javna iskrenost ministarke Snežane Paunović nije samo 'hrabrost', već i nastavak politike čoveka poput Slobodana Miloševića, koji je bio u pritvoru u Hagu zbog ratnih zločina", napisao je Majko na Fejsbuku. Majko je, inače, bio premijer Albanije tokom rata na Kosovu (1998–1999), kada je ta zemlja primila stotine hiljada kosovskih izbeglica i podržala međunarodne napore za okončanje rata. "Odbrana" ministarkine izjave stigla je od čelnika SPS-a Ivice Dačića. On je istakao da oni koji optužuju ministarku "za navodno pozivanje na etničko čišćenje istovremeno godinama ćute o etničkom čišćenju Srba sa Kosova i Metohije". 'Odsustvo suočavanja s prošlošću'Beljgzim (Belgzim) Kamberi iz nevladinog Instituta za socijalne politike "Musine Kokalari" u Prištini za RSE kaže da izjava ministarke Paunović pokazuje odsustvo istinskog suočavanja sa prošlošću, te da istovremeno govori o aktuelnoj politici, a "možda i o njenim budućim namerama". "Kada se etničko čišćenje predstavlja kao legitimno ili poželjno političko rešenje, onda više nije reč samo o tumačenju prošlosti, već o sistemu vrednosti i političkoj ideologiji", navodi on u izjavi za RSE. Kamberi ocenjuje da, ukoliko Paunović ne bude smenjena, vlast u Srbiji pokazuje da ne želi normalizaciju odnosa i pomirenje sa Kosovom. Srbija i Kosovo, inače, vode dijalog o normalizaciji odnosa pod pokroviteljstvom Evropske unije. Kamberi kaže da se poverenje ne može graditi dok se bez političkih posledica sa najviših državnih funkcija afirmiše retorika etničkog čišćenja. On dodaje da predstavnici i eksponenti vlasti "kontinuirano glorifikuju i uzdižu političke i druge ličnosti čiji su stavovi prema Kosovu veoma slični onome što je izjavila ministarka Paunović". Direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović takođe smatra da je izjava Paunović samo "ogolila" da se vlasti nisu odrekle politike 90-ih. "Vlast slavi generale koji su osuđeni pred Haškim sudom i proglašava ih herojima", kaže Popović. Vlasti u Srbiji prethodnih godina sa počastima su dočekivali osuđene pred Haškim tribunalom za ratne zločine na Kosovu. Nebojša Pavković, koji je preminuo u oktobru 2025. godine, sahranjen je u beogradskoj Aleji zaslužnih građana uz državne i vojne počasti. Vladimir Lazarević se nakon odsluženja kazne vratio u Srbiju 2015. godine, avionom Vlade uz doček ministara. Dobio je mesto predavača na vojnoj akademiji, a potom i titulu počasnog građanina jedne opštine na jugu Srbije. Pavković i Lazarević, između ostalih, osuđeni su pred Haškim tribunalom zbog deportacija, prisilnog premeštanja, ubistava i progona albanskih civila s Kosova 1999. Trojica čelnika tadašnje države, vojske i policije označeni su pred Haškim tribunalom kao ključni učesnici "u zajedničkom zločinačkom poduhvatu" nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. Cilj je bila, kako je navedeno, "promena etničke ravnoteže radi zadržavanja srpske kontrole" nad Kosovom. Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru, dok je nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen optužbi.

Političar iz Niša, sa juga Srbije, Dragoslav Ćirković dobio je pretnje nakon posete Potočarima i odavanja pošte žrtvama genocida. U Potočarima je 11. jula obeležena 31. godišnjica od genocida koji su snage Vojske Republike Srpske počinile na više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka. Ćirković je objavio na Fejsbuku fotografiju iz Potočara kako ostavlja cvet na spomenik žrtvama. Fotografiju je pratila poruka "Iskreno žalim za svim nevino stradalim. Teško ćemo ovu duboku ranu zalečiti kao srpski narod". Ćirković za RSE kaže da je neverovatno ono što je nakon objave stiglo u komentarima na društvenoj mreži čak i od njegovih sugrađana. "Spominjana je moja porodica, spominjano je da sam izdajnik srpskog roda, da sam ustaša", naveo je. On dodaje da je oficir 63. padobranske brigade u rezervi i da smatra da "Srbija može da se voli ne samo srcem nego i glavom". "I da shvatimo da je vreme da se posvetimo miru i izgradnji budućnosti", dodao je. Ćirković je u razgovoru za RSE rekao da su ga pretnje iznenadile i da je smatrao obavezom i dužnošću da ode i oda poštu ljudima u Potočarima koji su pobijeni. "Očekivao sam da ljudi nakon 31 godinu shvate da je na ovim prostorima bilo dosta rata i da je vreme da se posvetimo budućnosti, pre svega mislim na ekonomiju i saradnju", naveo je. Upitan ko je odgovoran što u Srbiji ni posle tri decenije ne postoji spremnost za suočavanje sa prošlošću i prihvatanje odgovornosti, Ćirković kaže da je vlast najodgovornija. "Vlast koja je morala po svaku cenu da radi na tome da se taj nesrećni rat smiri. 30 godina, pa to je pola ljudskog veka", rekao je. Zvanični Beograd ne priznaje da se u Srebrenici dogodio genocid, već zvaničnici govore o "strašnom zločinu" i "masakru". Međunarodni sud pravde i Haški tribunal presudili su da zločini u Srebrenici predstavljaju genocid.

Uhapšen je u Srbiji po zahtevu Crne Gore, sa lažnim dokumentima izdatim na Kosovu. Jedan od najtraženijih crnogorskih begunaca, optužen za organizovanje kriminalne grupe i šverc narkotika, u pritvoru je u Beogradu. Nadležni, međutim, ne odgovaraju na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) kako je i od kada Vuk Vulević boravio u Srbiji, niti da li će posle hapšenja 11. jula biti izručen Crnoj Gori. "Radi se o licu koje ima prilično dug staž i očigledno vrlo dobre konekcije, što mu je omogućavalo da se uspješno skriva", ocenjuje za RSE profesor kriminalistike na Pravnom fakultetu u Podgorici Velimir Rakočević. Crna Gora Vulevića traži od 2024. zbog sumnje da je bio deo međunarodne mreže krijumčara narkotika, pod vođstvom Vasa Ulića i Radoja Zvicera. Ulić je uhapšen 2024. u akciji crnogorske policije uz podršku EUROPOL-a i američkog FBI-ja, dok je navodni vođa ozloglašenog "kavačkog klana" Radoje Zvicer do danas u bekstvu. "Od početka devedesetih do dana današnjeg kriminalci nijesu poznavali granice. Ovaj primjer može dati nadu da izreka da su kriminalci uvijek jedan korak ispred države, ipak ne stoji", navodi Rakočević. U crnogorskom Ministarstvu pravde kažu da su izručenje Vulevića od Beograda tražili još početkom 2025, kada su dobili informaciju da se "begunac nalazi na teritoriji Srbije". U Beogradu nisu komentarisali ove navode. Da su kod Vulevića prilikom hapšenja nađene falsifikovane isprave izdate na Kosovu, za RSE nije komentarisala ni policija u Prištini, uz poruku da se hapšenje dogodilo u drugoj državi. Navode policije za RSE nije želeo da komentariše ni Vulevićev advokat Aleksandar Šćekić. Kako je uhapšen crnogorski begunac?Vulević je uhapšen 11. jula u jednom restoranu u Beogradu. Na izjavu crnogorskog ministra unutrašnjih poslova da je hapšenje rezultat koordinisanog rada nadležnih u Srbiji i Crnoj Gori, srpska policija odgovorila je da su "operativna saznanja, kao i planiranje i sprovođenje same akcije, rezultat rada srpskog MUP-a". Policija je u saopštenju navela da je Vuleviću pri hapšenju oduzela dva mobilna telefona i pronašla lažna lična dokumenta, te da će protiv njega zbog toga biti podneta krivična prijava. "Moguće je da se neko vreme krio u Srbiji", kaže za RSE Saša Đorđević, analitičar nevladine Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. Na to, kako dodaje, ukazuju okolnosti hapšenja jer je lociran u Beogradu, u ugostiteljskom objektu, sa falsifikovanim dokumentima i dva mobilna telefona. "To sugeriše da nije bio samo u prolazu, već da je pokušavao da prikrije identitet i verovatno imao određenu logističku podršku. Ipak, teško je proceniti koliko dugo je boravio u Srbiji i ko mu je eventualno pomagao", dodaje Đorđević. Šta kažu u Podgorici?Crna Gora navodi da su još početkom 2025. dobili informacije da je Vulević u Srbiji, i da očekuju da će sada biti izručen. "Pored međunarodne potjernice, za Vulevićem je na snazi i zahtjev za izručenje, koji je Ministarstvo pravde uputilo nadležnim organima Srbije 17. februara 2025", navelo je Ministarstvo pravde Crne Gore na Facebook nalogu. U Višem sudu u Beogradu za RSE potvrđuju da je susedna država ranije dostavila zamolnicu za izručenje i da je Vuleviću određen ekstradicioni pritvor "kako se ne bi sakrio ili pobegao s ciljem ometanja postupka odlučivanja o molbi ili sprovođenja izručenja". Konačnu odluku o ekstradiciji donosi Ministarstvo pravde Srbije, koje nije odgovorilo na pitanja RSE. "Očekujem da (odluka) ne bude kao u poznatom slučaju presuđenog šefa budvanske kriminalne grupe", kaže kriminolog Velimir Rakočević. Beograd deset godina ne odgovara na zahteve Podgorice za izručenjem nekadašnjeg predsednika Državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića, koji je zbog višemilionskih malverzacija u rodnoj Budvi osuđen na tri godine i deset meseci zatvora. Nakon što je priznao da je bio vođa kriminalne grupe, polovinom 2016. otišao je u Beograd zbog navodnog lečenja. Od tada se nije vraćao u Crnu Goru. Ko je Vuk Vulević?Ministar policije Crne Gore Danilo Šaranović označio ga je kao simbol i ključnu figuru organizovanog kriminala na severu te države. Poreklom iz Berana, Vulević je prema rečima ministra, "imao toliku moć da je uticao na izbor rukovodilaca beranske policije, određivao kretanje policijskih patrola i omogućavao nesmetano funkcionisanje krijumčarskih ruta cigareta". U prethodne tri decenije pominjan je u nekoliko istraga. Bio je optužen za šverc kokaina iz Venecuele i za ubistvo policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića 2005, ali je tih optužbi oslobođen. Crnogorska policija pominjala ga je i kao jednog od učesnika u nerasvetljenom ubistvu urednika lista "Dan" Duška Jovanovića 2004. u Podgorici, ali protiv njega u ovom slučaju nije pokrenut postupak. Za Vulevićem se tragalo i u okviru međunarodne akcije "General", kada je crnogorska policija u julu 2024. uz pomoć evropskih, američkih i australijskih službi, uhapsila devet osoba. Tužilaštvo ih tereti da su kao članovi međunarodne kriminalne grupe učestvovali u švercu oko 2,5 tone kokaina iz Južne Amerike prema Evropi i Australiji. Kao vođe te organizacije označeni su Vaso Ulić, Slobodan Kašćelan i Radoje Zvicer. Prva dvojica su od ranije u zatvoru u Crnoj Gori, dok se navodnom vođi "kavačkog" kriminalnog klana gubi svaki trag od kada je 2020. ranjen u Kijevu. Zvaničnici u Podgorici odbacili su nedavne optužbe predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Crna Gora "uvezla" narko klanove u Srbiju, i pozvali da se pitanja organizovanog kriminala rešavaju kroz saradnju institucija, a ne političkim optužbama. "Kavački" klan suprostavljen je "škaljarskom". Obe grupe vode poreklo iz okoline primorskog grada Kotora, a u sukobu su od 2014. godine, nakon nestanka tovara droge u Španiji. Od tada je u međusobnim obračunima na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno više desetina ljudi. "To je ubjedljivo najsmrtonosnija kriminalna organizacija, makar na balkanskim prostorima u poslednjim decenijama, upravo zbog toga što je internacionalnog karaktera i što je uspostavila kriminalnu zajednicu na međunarodnom nivou", kaže kriminolog Velimir Rakočević. Prekogranična saradnja"Pogledajte samo najznačajnije zaplene kokaina, kada govorimo o trouglu Južna Amerika, Evropa, čak i Afrika i Australija. One nisu mogle proći bez učešća visokoprofilnih kriminalnih grupa, vezanih upravo za ovaj i druge klanove", dodaje Rakočević. Grupe sa Zapadnog Balkana su u međunarodnim organizacijama, poput Europola i Interpola, označene među ključnim za krijumčarenje kokaina iz država Latinske Amerike do tržišta, pre svega Zapadne Evrope. Prema rečima Saše Đorđevića, sarađuju kao poslovne mreže - fleksibilno i pragmatično. "Povezuje ih profit, pa jedni obezbeđuju robu ili pružaju usluge, drugi transport i skladišta, treći dokumenta ili zaštitu. Zato se kriminal u regionu ne može posmatrati samo kroz nacionalne okvire, jer ove grupe deluju regionalno, a često i globalno". Prema poslednjoj godišnjoj analizi rizika Frontex-a, Zapadni Balkan ostaje ključni tranzitni koridor za prekogranični organizovani kriminal, posebno za krijumčarenje ljudi, droge, oružja i falsifikovanih dokumenata. U izveštaju Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu navodi se da kriminalne mreže nisu oslabile – one se prilagođavaju i menjaju način rada. Saradnja na tekstu Sandra Cvetković

Evropska unija reagovala je 14. jula na izjavu ministarke državne uprave i lokalne samouprave Srbije Snežane Paunović "da bi etnički očistila Kosovo 1998. godine". Evropska komesarka za proširenje Marta Kos rekla je da je šokirana izjavom ministarke Paunović. Izrazila je nadu da se radi o individualnom stavu, a ne o stavu cele Vlade Srbije. "Za ovakve izjave može postojati samo nulta tolerancija. U Evropi nema mesta za retoriku koja opravdava, zagovara i veliča etničko čišćenje. Lično sam zaista zgrožena što uopšte moramo da izgovaramo ovakve stvari u ovoj situaciji", izjavila je Marta Kos na konferenciji za novinare nakon zatvaranja dva pregovaračka poglavlja između EU i Crne Gore. Ocenila je da su takve izjave u direktnoj suprotnosti sa vrednostima ljudskog dostojanstva, pomirenja – koje je preko potrebno – odgovornosti i dobrosusedskih odnosa, na kojima počiva Evropska unija i bez kojih proces pristupanja ne može napredovati. "One su takođe u suprotnosti sa obavezama koje je Srbija preuzela u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Kosovom, koji se vodi uz posredovanje Evropske unije. Mogu samo da pretpostavim da su ovo stavovi jednog ministra, a ne zvaničan stav Vlade Srbije. Očekujemo da politički lideri postupaju odgovorno, uzdrže se od zapaljive retorike i doprinesu izgradnji poverenja, pomirenja i regionalne stabilnosti", poručila je evropska komesarka za proširenje. Portparolka Evropske unije Anitta Hipper rekla je na konferenciji za novinare da ne bi trebalo da bude mesta u Evropi za "retoriku koja opravdava i zagovara etničko čišćenje". "Takve izjave su suprotne vrednostima ljudskog dostojanstva, pomirenja, odgovornosti i dobrosusedskih odnosa na kojima je EU zasnovana", navela je. S druge strane, ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade, Ivica Dačić, ocenjuje "napade" na nju "sramnim i licemernim", saopšteno je iz njegovog kabineta. Dačić, koji je ujedno i šef Socijalističke partije Srbije (SPS) čiji je Paunović član, dodao je da oni koji optužuju ministarku "za navodno pozivanje na etničko čišćenje istovremeno godinama ćute o etničkom čišćenju Srba sa Kosova i Metohije". Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović rekla je u subotu za televiziju Kurir "da bi etnički očistila Kosovo 1998. godine", da je bila na mestu Slobodana Miloševića, haškog optuženika i bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije. "Ovo je najgrublja kvalifikacija koju sam ikad u životu rekla", dodala je Paunović. Istakla je kako Albance ne bi "likvidirala onako kako se oni trude da do danas očiste etnički Kosovo, nego na način da svako onaj ko se oseća manje kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju". Paunović je naknadno u saopštenju od 14. jula navela da se ne odriče politike Socijalističke partije Srbije, partije čija je članica od 1992. godine. "Mi smo stranka koja je vodila Srbiju u neopisivo teškim istorijskim okolnostima, stranka koja je podnela velike žrtve, stranka čije se ime najčešće pominjalo u Hagu", napisala je ona. Paunović je od 2024. je na mestu potpredsednice te partije. Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok se više od 1.500 ljudi i dalje vodi kao nestali. Stotine ubijenih Albanaca na Kosovu pronađene su u masovnim grobnicama u Srbiji. Njihova tela su premestile srpske snage u pokušaju da prikriju zločine. Čelnici tadašnje države i snaga bezbednosti SRJ označeni su pred Haškim tribunalom kao ključni učesnici "u zajedničkom zločinačkom poduhvatu" nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. Cilj je bila, kako je navedeno, "promena etničke ravnoteže radi zadržavanja srpske kontrole" nad Kosovom. Bivši general Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković je kao komandant Treće armije Vojske Jugoslavije pred Haškim tribunalom pravosnažno osuđen na kaznu od 22 godine zatvora zbog deportacija, prisilnog premeštanja, ubistava i progona albanskih civila s Kosova u prvoj polovini 1999. Zajedno sa njim, osuđeni su i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić, nekadašnji zapovednik Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević, policijski general Sreten Lukić i bivši potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović. Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru, dok je nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen optužbi.

U Vašingtonu je doneta odluka da se otpočne strateški dijalog sa Srbijom, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić za Radio-televiziju Srbije (RTS). Rekao je da prva sesija počinje u petak, a da je ova odluka Sjedinjenih Američkih Država jedna od najznačajnijih vesti u odnosima dve zemlje u poslednjih nekoliko godina. Đurić je ocenio da je pokretanje strateškog dijaloga rezultat dugogodišnjeg diplomatskog rada. Za RTS je rekao da na poziv američkog državnog sekretara Marka Rubija putuje u Vašington, gde će učestvovati na samitu u četvrtak. "Ovo što se dešava u petak je zaista diplomatska, a i, rekao bih, politička istorija u odnosima Srbije i SAD", naglasio je Đurić. Rekao je i da će ova odluka "osnažiti" ekonomsku situaciju i međuanarodni položaj Srbije. Takođe je naglasio da Srbiju to dovodi u "u krug zemalja sa kojima SAD imaju najviši nivo institucionalne saradnje". RTS prenosi da je Đurić rekao da je to važno i zbog "ključnih državnih i nacionalnih pitanja, pre svega Kosova i Metohije, Republike Srpske, kao i očuvanja unutrašnje stabilnosti Srbije". "Važno nam je i zbog Kosova, gde se oslanjamo na zaštitu našeg naroda, za Republiku Srpsku, gde smo prošle godine imali ozbiljno razumevanje administracije predsednika Trampa za rešavanje problema u Bosni i Hercegovini", rekao je. Šta je prethodilo odluci SAD?"Strateški dijalog", koji SAD vode sa desetinama država sveta kako bi produbile saradnju, obuhvata niz oblasti – od ekonomije, preko bezbednosti, do spoljne politike. O mogućem otpočinjanju strateškog dijaloga sa Srbijom govorilo se u avgustu 2025. godine, ali do njega tada nije došlo. Tada je opisano da bi dijalog trebalo da donese "novu eru" u odnosima – oživi političke veze, proširi poslovnu i odbrambenu saradnju, kao i saradnju na polju energetike i komunikacionih tehnologija. Srbija od septembra 2024. sa SAD ima potpisan prvi strateški sporazum - u oblasti energetike. Zatim je u januaru ove godine predsednik Srbije Aleksandra Vučić rekao da je SAD dala Srbiji dva "formalna zahteva" kako bi se otpočeo strateški dijalog - jedan politički i drugi vezan za energetiku. Međutim, nije precizirao detalje u vezi sa tim zahtevima. Vašington kao jedan od ključnih interesa na Zapadnom Balkanu vidi suzbijanje kineskog i ruskog uticaja. Smanjenje energetske zavisnosti Zapadnog Balkana od Rusije našlo se među ciljevima američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojenog polovinom decembra. U istom Zakonu se kao cilj navodi i smanjenje kineskog uticaja u ovoj regiji. Takođe, SAD kao cilj vide i momentalni napredak u dijalogu Srbije i Kosova. SAD, kako je navedeno, treba da podržavaju postizanje konačnog sporazuma Srbije i Kosova, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju. Još jedna od tema koja je obeležila odnose SAD i Srbije u poslednjih godinu i po dana jesu sankcije Naftnoj industriji Srbije zbog većisnkog ruskog udela u vlasništvu. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, a licenca Američke Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) periodično se obnavlja. Poslednji put je OFAC produžio licencu na još 30 dana 30. juna. Pregovori o prodaji ruskog udela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku. Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. Mađarski MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije.

Dok su na Telegram kanalima širile poruke kojima negiraju genocid u Srebrenici i veličaju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, krajnje desne organizacije i neformalne grupe u Srbiji organizovale su i akcije na ulicama. Bakljade, ispisivanje grafita, lepljenje plakata i transparenti u javnom prostoru prenosili su iste poruke. Na godišnjicu genocida, Telegram kanali organizacija i neformalnih grupa poput Narodne patrole, Srbske akcije, Kluba 451 i Srpske Sparte bili su ispunjeni tvrdnjama da je Srebrenica "oslobođena", da je genocid "mit" i da je Ratko Mladić heroj. RSE nije dobio odgovor Telegrama o tome na koji način moderiraju sadržaj koji promoviše govor mržnje i negiranje genocida. Paralelno s online porukama, ultradesne grupe u Srbiji objavile su da su organizovale bakljade, ispisivale grafite podrške Mladiću i sprečavale skidanje plakata kojim se veličaju ratni zločini. Trideset i prva godišnjica od genocida u Srebrenici u Beogradu obeležena je i napadom huligana na aktivistu i pisca Vladimira Arsenijevića, osnivača udruženja Krokodil, uoči održavanja komemorativnog skupa tog udruženja za žrtve Srebrenice. Organizatori su zbog tog incidenta otkazali događaj. Na mestu gde je trebalo da se održi komemorativni događaj ispisani su grafiti "Ratko Mladić heroj", a ispod pojedinih grafita potpisana je ultradesna organizacija "Klub 451". Ovakve akcije i poruke se, prema mišljenju istraživačice u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku Isidore Stakić, u Srbiji generalno ne sankcionišu jer su "na liniji" sa zvaničnom politikom Srbije. "Jedino što mi možemo da čujemo od institucija Srbije je negiranje da je to bio genocid", kaže ona. Vlasti u Srbiji ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid, već govore o "strašnom zločinu" i "masakru". Za to vreme, u susednoj Bosni i Hercegovini, komemoracijom i kolektivnom dženazom (verski obred) obeležena je godišnjica najtežeg zločina na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata. Koji narativ šire ultradesne grupe na Telegramu?Isti ili sličan narativ o Srebrenici mogao se pročitati u objavama na Telegramu više ultradesnih grupa u Srbiji. Genocid u tom mestu na istoku Bosne i Hercegovine pre 31 godinu nazivaju "oslobođenjem". "Ratko Mladić (je) sa svojim vojnicima oslobodio Srebrenicu, pri čemu je uništio neprijateljske vojnike koji nisu hteli da se predaju", objavljeno je u Telegram grupi ultradesne i antimigrantske grupe "Narodna patrola". Ultradesni "Klub 451" takođe opisuje genocid u Srebrenici kao "pobedu nad muslimanskim snagama", a na Telegram kanalu "Srpska Sparta" objavljeno je da je ime Ratka Mladića "odavno upisano u večnu istoriju srpstva". Neregistrovana ultradesničarska grupa "Srbska akcija" objavila je da je srebrnički genocid nad Bošnjacima "mit". Ove objave pratile su i ulične akcije. "Srbska akcija" objavila je da su, na godišnjicu genocida, njeni članovi organizovali bakljadu na nadvožnjaku u Beogradu i okačili transparent "Živela srbska Srebrenica". Članovi ove grupe lepili su i nalepnice po Beogradu sa likom Ratka Mladića i porukom "Junak, a ne zločinac", objavljeno je na istom kanalu. Ultradesni Telegram kanal "Srpska Sparta" objavio je video snimak sprečavanja skidanja plakata kojim se veliča Mladić u Novom Sadu. Taj plakat sa natpisom "Đenerale, nek je tvojoj majci hvala" pojavio se i u Beogradu, a njega potpisuje ultradesna Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja, osuđenog pred Haškim tribunalom za progon Hrvata iz Vojvodine tokom 90-ih. Radikali su objavili da su njihovi aktivisti širom Srbije lepili plakate "izražavajući zahvalnost" Mladiću. Na fasadi zgrade u centralnoj pešačkoj zoni Beograda bio je ponovo ispisan grafit kojim se negira genocid u Srebrenici, a koji potpisuje ultradesna organizacija Narodna patrola. Ova grupa poznata je po vezama sa ideološki bliskim grupama iz Rusije i antimigrantskim akcijama. Njihov grafit sa natpisom na engleskom "Jedini genocid na Balkanu bio je protiv Srba" je u međuvremenu prekrečen. Grafite "Kafa, slatko, Mladić Ratko" i natpis "Generale, hvala ti za Srebrenicu" potpisuje "Klub 451", koji, prema objavama, ima članove i u Republici Srpskoj, bh entitetu u kom pretežno živi srpsko stanovništvo. RSE je ovim povodom kontaktirao organizacije čiji kontakti su javno dostupni "Klub 451", Srbsku akciju i Srpsku radikalnu stranku. Iz "Kluba 451" stigao je šaljivi odgovor bez jasnog odgovora na pitanje šta je cilj njihovih akcija i da li negiraju da je više od 8.300 Bošnjaka ubijeno u Srebrenici 1995. Iz Srbske akcije su odgovorili da sve "jasno piše" u njihovoj objavi na Telegramu. Šta su činjenice?Genocid u Srebrenici dogodio se tokom rata u Bosni i Hercegovini koji je trajao od 1992-1995. Već tokom 1992. godine grad Srebrenica je postao utočište za izbeglice iz Bratunca, Zvornika, Vlasenice i drugih opština koje su zauzele snage bosanskih Srba. U aprilu 1993. godine proglašena je zaštićenom zonom Ujedinjenih nacija, u kojoj neće biti nikakvih oružanih napada niti neprijateljstava. Enklava je potom ostala odsečena od teritorije pod kontrolom vlasti u Sarajevu, uz stalne nestašice hrane, lekova i goriva. Snage Vojske Republike Srpske pod komandom Ratka Mladića započele su 6. jula 1995. napad na enklavu, a 11. jula ušle su u Srebrenicu uprkos njenom statusu zaštićene zone. U danima nakon pada grada, više od 25.000, dece i starijih osoba prisilno je premešteno iz Potočara, dok su hiljade bošnjačkih muškaraca i dečaka odvojene od porodica ili zarobljene tokom pokušaja proboja prema teritoriji pod kontrolom Armije Republike Bosne i Hercegovine. Većina njih je potom ubijena. Zarobljenici su odvođeni na više lokacija u okolini Bratunca i Zvornika, gde su sistematski pogubljeni i zakopavani u masovne grobnice, od kojih su mnoge kasnije prekopavane radi prikrivanja tragova zločina. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Međunarodni sud pravde utvrdili su da su ubistva više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka nakon pada Srebrenice predstavljala genocid. Tri decenije od genocida u Srebrenici osuđeno je više od 50 osoba na oko 780 godina zatvora, dok je petorici izrečena kazna doživotnog zatvora, uključujući bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića i bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića. U Memorijalnom centru u Potočarima, od 2003. do sada sahranjene su 6.782 žrtve genocida. Oko 250 ubijenih sahranjeno je na drugim lokacijama prema željama porodica, dok se za više od 1.000 nestalih osoba još traga. 'Atmosfera negiranja'Isidora Stakić, istraživačica u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP), kaže da su poruke ultradesnih grupa u kojima se eksplicitno slavi herojstvo Mladića "ekstremne", ali da ipak "doprinose zvaničnom narativu". Dodaje da godišnjicu genocida u Srbiji organizuju samo pojedine organizacije civilnog društva, a da nema nikakvog "zvaničnog obeležavanja". "Državne institucije nikada, pa ni ove godine nisu obeležile ovaj datum", kaže ona. Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici obeležila je nevladina Inicijativa mladih za ljudska prava paljenjem sveća i polaganjem cveća u centru Beograda. Događaj je organizovan uz ometanje nekoliko osoba koje su u blizini govorile preko megafona. Skup nevladine organizacije Krokodil nije održan zbog napada huligana na njenog aktivistu Vladimira Arsenijevića. Stakić ističe da vlast u Srbiji relativizuje ratne zločine, negira genocid i širi lažni narativ o kolektivnoj krivici. "Uporno se forsira ta laž da će priznanjem genocida u Srebrenici značiti da je ceo srpski narod genocidan", kaže Stakić. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u subotu da je danas vreme kada treba da se pokaže pijetet prema bošnjačkim žrtvama u Srebrenici. "Mi za razliku od drugih pokazujemo poštovanje i uvek se duboko naklonimo žrtvama, to je naša obaveza, time pokazujemo da smo ljudi", rekao je Vučić. Ipak, godinu dana ranije, vlast i provladini mediji optužili su studente u blokadi i antivladine aktiviste da srpski narod hoće da proglase genocidnim. Ovo je bila i glavna poruka državne kampanje protiv usvajanja Rezolucije Ujedinjenih nacija o Srebrenici 2024, iako se u tom dokumentu ne spominje nijedan narod, niti država. Na bilbordima širom Srbije pojavile su se poruke "Srbi nisu genocidan narod". Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. godine doneo presudu u kojoj je, između ostalog, Srbiju proglasio krivom za nesprečavanje genocida i saopštio da je Srbija prekršila obavezu da kazni počinioce genocida.

Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je optužnicu za pad nadstrešnice u Novom Sadu i među optužene vratio bivšeg ministra građevine Gorana Vesića, njegovu pomoćnicu Anitu Dimoski i nekadašnju direktorku preduzeća Infrastruktura Železnice Srbije Jelenu Tanasković. Sud je usvojio žalbu Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i preinačio rešenje Višeg suda, koji je izuzeo od krivičnog gonjenja Vesića, Dimoski i Tanasković. U potvrđenoj optužnici njih troje se terete za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti. Za to krivično delo tereti se i Nebojša Šurlan, takođe jedan od bivših direktora Infrastruktura železnice. Pored njih još devet osoba se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova, dok je Apelacioni sud odbacio žalbe sedmoro okrivljenih kao neosnovane. U padu betonske nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. stradalo je 16 osoba, a jedna mlada žena je teško povređena.

Osamnaestogodišnji Andrej iz Niša imao je najbolji rezultat na prijemnom za upis istorije na Filozofskom fakultetu u tom gradu na jugu Srbije. Ali studije će morati da plaća sam, umesto da njegovo školovanje bude finansirano iz budžeta. "Ja sam u svojoj generaciji, u svom gradu, u tom domenu najbolji, a ipak za mene moja zemlja nema para", kaže Andrej. Godišnja školarina iznosi 90 hiljada dinara (oko 800 eura), a mesečna rata 7,5 hiljada (65 eura). Olakšavajuća okolnost je, kako kaže, što neće morati sve odjednom da plati, jer "naša materijalna situacija je vrlo nezavidna, tako da osetiće se to." Vlada Srbije ukinula je mesta finansirana iz državnog budžeta za brucoše na smerovima istorije, srbistike i ruskog jezika na Filozofskom fakultetu u Nišu. Od tih departmana odlukom Vlade formiran je Fakultet srpskih studija u tom gradu, ali on još nije počeo da upisuje studente. "To još uvek ne postoji, pa ne mogu ni da razmišljam o tome. Kad bi postojalo moglo bi da se odluči za ili protiv toga", kaže Andrej. Ministarstvo prosvete ćuti, a Filozofski fakultet predlaže da se brucoši na istoriji, srpskom i ruskom jeziku oslobode plaćanja školarine. Naime, Vlada Srbije ignorisala je rešenje Upravnog suda koji je stopirao izvršenje njenih odluka do konačne presude tog suda o ukidanju tri departmana na Filozofskom. Osim toga, Vlada je kvote za brucoše koji će se finansirati iz budžeta objavila 2. jula, kada su prijemni ispiti na fakultetima već završeni. U obrazloženju za ukidanje budžetskih mesta za istoriju, srbistiku i ruski u Nišu pozvala se na raniju odluku o osnivanju Fakulteta srpskih studija izdvajanjem tri departmana Filozofskog. "Ja mislim da je ovo kazna Filozofskom fakultetu što nije pristao da bude rasparčan", ocenila je za RSE profesorka na departmanu za istoriju Irena Ljubomirović. Vlada Srbije donela je odluku o osnivanju Fakulteta srpskih studija u Nišu u jeku studentskih protesta na kojima se tražila odgovornost vlasti za pad nadstrešnice i stradanje 16 osoba u Novom Sadu. Filozofski je bio prvi fakultet koji je u Nišu podržao studentske blokade fakulteta širom Srbije. Studenti i Filozofski prepušteni sami sebiUpitan da li će biti samofinansirajući student, Andrej kaže "nemam drugog izbora, moram." "Istoriju sam volio celog života i nisam ni razmišljao ni o čemu drugom, tu sam ljubav od dede nasledio", rekao je on. Ne bi ni odlazio iz Niša da studira na nekom drugom Univerzitetu, osim ako baš mora. Profesorka Irena Ljubomirović kaže da samofinasirajući studenti nemaju određene benefite koje imaju studenti koji se finansiraju iz budžeta. "Nemaju pravo na dom, plaćaju menzu duplo skuplje", navela je. Filozofski fakultet u Nišu uputio je 6. jula molbu Ministarstvu prosvete da se ponovo razmotri odluka i dodeli budžetska kvota za sve smerove na tom fakultetu. U međuvremenu su članovi Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta predložili Savetu te visokoškolske ustanove da samofinansirajući brucoši na istoriji, srbistici i ruskom jeziku budu oslobođeni školarina. Sednica Saveta se očekuje 15. jula. Filozofski fakultet nije odgovorio na upit RSE. I studenti u blokadi Univerziteta u Nišu zatražili su hitno vraćanje budžetskih kvota za studijske programe istorije, srbistike, istorije i ruskog jezika. "Ovo je nastavak politike koja obrazovanje posmatra isključivo sa ciljem stvaranja poslušnih kadrova umesto slobodnomislećih građana", naveli su 12. jula na Instagramu. Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na upit RSE o tome što studenti na jugu Srbije u junskom ispitnom roku nisu mogli da se upišu za budžetsko finasiranje na tri smera. Izostao je i odgovor zbog čega je ignorisano rešenje Upravnog suda o zaustavljanju ukidanja tih departmana na Filozofskom do konačne odluke tog suda. Profesori kažu da Vlada diskriminiše studenteKandidati su polagali prijemni ispit prema konkursu koji je objavio niški Univerzitet. Po njemu je na departmanima za istoriju i srpski jezik trebalo da bude po 30 budžetskih mesta, a za ruski jezik osam. Uz napomenu ako se broj tih mesta koji odredi Vlada bude razlikovao, da će se primeniti odluka Vlade. Profesorka Irena Ljubomirović kaže da je Univerzitet morao da raspiše konkurs sa upisnim kvotama koje su bile ranijih godina, jer je Ministarstvo prosvete kasnilo. Navodi da je Ministarstvo kvote, odnosno konkurs za upis studenata u prvu godinu studija, uvek raspisivalo dva meseca pre upisnog roka, osim 2025. kada su bile studentske blokade. "Vlada je sačekala praktično da prođu prijemni ispiti skoro na svim fakultetima i onda je 2. jula donela tu odluku", dodala je. Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na upit RSE zbog čega je ove godine kasno objavilo budžetske kvote za upis brucoša. Profesorka Ljubomirović kaže da je zaposlene na fakultetu iznenadila odluka o ukidanju budžetskih mesta na tri smera s obzirom da postoji odluka Upravnog suda o privremenoj meri. "Jedini koji sada ima dozvolu za rad i studijske programe na ova tri departmana jeste Filozofski fakultet", rekla je. Profesori na niškom Filozofskom fakultetu ocenjuju da se odlukom Vlade diskriminišu studenti sa juga i jugoistoka Srbije, koji su upućeni na Niš kao najbliži univerzitetski centar. "Jedini u ovoj državi nemaju pravo da se školuju o trošku iz budžetskih sredstava na ova tri studijska programa", kaže profesorka Ljubomirović. Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na navode o dikriminaciji. Ni Fakultet srpskih studija nije odgovorio na upit RSE kada očekuju da će početi da upisuju studente. Ministarstvo prosvete oduzelo je 8. aprila dozvolu za rad Filozofskom fakultetu za istoriju, srbistiku i ruski. Istom odlukom odobrilo je Fakultetu srpskih studija da nastavi izvođenje tih studijskih programa. Nalaženo je da novi fakultet preuzme imovinu, prava, obaveze i matične knjige studenata tih departmana. Na Filozofskom fakultetu kažu da se protiv takve odluke jednoglasno izjasnilo Nastavno-naučno veće fakulteta, kao i Savet. Potom se Fakultet obratio Upravnom sudu, koji je 12. juna doneo privremenu meru kojom se odlažu rešenja Vlade do konačne odluke suda.

Državljaninu Crne Gore Vuku Vuleviću određen je ekstradicioni pritvor nakon što je 11. jula uhapšen u Beogradu, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) u Višem sudu. Za Vulevićem je na zahtev Podgorice raspisana međunarodna poternica, a tereti se za organizovanje kriminalne grupe i šverc narkotika. U Višem sudu u Beogradu je za RSE rečeno da je Crna Gora još ranije dostavila zamolnicu za njegovo izručenje. "Ekstradicioni pritvor mu je određen kako se ne bi sakrio ili pobegao u cilju ometanja postupka odlučivanja o zamolnici ili sprovođenju izručenja", kažu u Višem sudu. Iz Ministarstva pravde Srbije, koje odlučuje o ekstradiciji, nisu odmah odgovorili na pitanje RSE da li i kada bi Vulević mogao biti izručen Crnoj Gori. Crnogorsko Ministarstvo pravde saopštilo je nakon hapšenja Vulovića da je još 2025. nadležnima u Srbiji uputilo zahtev za izručenje, a "nakon dobijanja podataka da se nalazi na teritoriji te države". "S tim u vezi, razumijevanje je da je pred nadležnim pravosudnim organima Republike Srbije u toku ekstradicioni postupak po zahtjevu Crne Gore", objavilo je Ministarstvo na Facebook-u i dodalo da je posredstvom Interpola Podgorica obavešteno o hapšenju. Za Vulevićem je crnogorska policija tragala zbog sumnje da je deo organizovane kriminalne grupe Vasa Ulića i Radoja Zvicera, navodnog vođe kavačkog kriminalnog klana. Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore je u julu 2024. optužilo 19 osoba da su organizovale međunarodnu grupu koja je učestvovala u švercu oko 2,5 tone kokaina. Dok je devet navodnih članova ove grupe uhapšeno u julu 2024, deo njih je u bekstvu. Među njima je bio i Beranac Vuk Vulević. Srpska policija saopštila je 12. jula da je uhapšen u jednom beogradskom restoranu i da je imao falsifikovana lična dokumenta "izdata na Kosovu". Kosovska policija nije odmah odgovorila na upit RSE povodom ovih navoda. Vuk Vulević je ranije bio optužen za švrc kokaina iz Venecuele i za ubistvo iz 2005. policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića, ali je oslobođen tih optužbi. Crnogorska policija ga je ranije pominjala i kao jednog od učesnika u ubistvu urednika "Dan-a" Duška Jovanovića, ali protiv njega nije pokrenut sudski postupak.

Predstavnici mađarske kompanije Viz er (Wizz Air) predali su danas više od 21.000 zahteva građana Direktoratu civilnog vazduhoplovstva za očuvanje baze poslovanja u Beogradu. "Tražimo da se omogući neometano poslovanje Viz era u Beogradu, koje je nakon 15 godina poslovanja ugroženo", rekla je menadžerka baze kabinskog osoblja te kompanije u Beogradu Nevena Todorović za agenciju Beta. Dodala je da ta kompanija želi da nastavi poslovanje u Beogradu, ali da bi zbog promene pravilnika o izdavanju odobrenja stranom avio-prevozniku za obavljanje međunarodnog avio-prevoza sa Srbijom 200 zaposlenih moglo da ostane bez posla. "Promenom pravilnika onemogućava se kompanijama koje su registrovane u Evropskoj uniji (EU) da započnu i završe svoje letenje u Beogradu, i dozvoljava se samo poletanje aviona iz zemalja EU i vraćanje u te zemlje", rekla je ona. Dodala je da je održan samo jedan sastanak sa mađarskim civilnim vazduhoplovstvom i Direktoratom za civilnim vazduhoplovstvom Srbije, te pozvala na nastavak dijaloga sa nadležnim državnim institucijama. Iz Viz era tvrde da je njhov rad u Beogradu ugrožen nakon što je u junu Srbija rešila da izmeni pravila poslovanja za strane avio kompanije i uvede stroža pravila za letove koji počinju iz Beograda. Viz er smatra da je izmenama propisa Srbija prekršila evropski Sporazum o otvorenom nebu potpisan 2006, na osnovu kog i posluje u Beogradu. Iz državnog Direktorata civilnog vazduhoplovstva, koji je pravila menjao, negirali su te tvrdnje navodeći da nijednoj kompaniji nije uskraćeno obavljanje letova između Srbije i država EU. Ceo slučaj došao je do Evropske komisije kojoj se Viz Er obratio za pomoć. Iz Komisije su za Radio Slobodna Evropa potvrdili ispitiuju da li je prekršen Sporazum o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru.

Vuk Vulević, državljanin Crne Gore za kojim je bila raspisana crvena Interpolova poternica, uhapšen je 12. jula u jednom ugostiteljskom objektu u Beogradu, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP). "Prilikom hapšenja kod njega su pronađena falsifikovana lična dokumenta izdata na Kosovu, zbog čega će protiv njega, po nalogu nadležnog tužilaštva, biti podneta krivična prijava zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave", navodi se u saoštenju. MUP navodi da je za njim raspisana međunarodna poternica Interpola Podgorica za krivična dela organizovanje kriminalne grupe i neovlašćena proizvodnja, držanje i stavlјanje u promet opojnih droga. Dodaje se da je za njim raspisana i poternica Višeg suda u Beogradu, Posebnog odelјenja za organizovani kriminal, zbog krivičnih dela za koja ga tereti crnogorsko pravosuđe. Policija je, kako je saopšteno, pri hapšenju oduzela dva mobilna telefona i o svemu obavestila Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, a dodaje se i da će Vulević biti priveden Posebnom odelјenju za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu. Za Vulevićem crnogorska policija traga zbog sumnje da je deo organizovane kriminalne grupe Vasa Ulića i Radoja Zvicera. Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore je u julu 2024. optužilo 19 osoba da su organizovale međunarodnu kriminalnu grupu koja je učestvovala u švercu oko 2,5 tone kokaina. Dok je devet navodnih članova ove grupe u julu 2024. uhapšeno, deo se nalazi u bekstvu. Crnogorskim pravosudnim organima su u ovoj akciji, nazvanoj "General", pomogli EUROPOL, američki FBI (Federalni istražni biro) i DEA (Uprava za suzbijanje narkotika) i Australijska federalna policija. Kao vođe te kriminalne grupe Specijalno tužilaštvo je označilo navodnog vođu "kavačkog" kriminalnog klana Radoja Zvicera i Vasa Ulića. Beranac Vuk Vulević bio je među beguncima za kojima je tragala policija, pored Radoja Zvicera, koji je označen kao vođa ove kriminalne grupe. Vuk Vulević je ranije bio optužen za švrc kokaina iz Venecuele i za ubistvo iz 2005. policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića, ali je oslobođen tih optužbi. Crnogorska policija ga je ranije pominjala i kao jednog od učesnika u ubistvu urednika "Dan-a" Duška Jovanovića, ali protiv njega, po tom osnovu nije pokrenut sudski postupak.

Tri meseca nakon pogibije kineskog radnika na gradilištu novog mosta preko Save u Beogradu, radovi su nastavljeni, a epiloga o uzrocima i odgovornosti za nesreću nema. Radnik je stradao 7. aprila kada je ispao iz korpe, nakon što se kran nakrivio i obrušio pod teretom. Novi most je jedan u nizu projekata koji Beograd gradi sa Pekingom, a svi ugovori sa kineskim partnerima su tajni. (snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)

"Ni anđeo ni demon", komentariše Mladen Obrenović, doktor komunikoloških nauka i glavni urednik portala Media.ba, upotrebu veštačke inteligencije u medijima. Države Zapadnog Balkana još nemaju zakone koji regulišu oblast korišćenja veštačke inteligencije, dok se nižu primeri njene problematične upotrebe. Jedan od poslednjih je došao iz Srbije, gde je televizija sa nacionalnom frekvencijom voditelje vesti, zamenila njihovim AI "kolegama". Koja se pravila krše?Evropska federacija novinara (EFJ) objavila je u septembru 2025. godine dokument o upotrebi AI alata u novinarstvu. U njemu se, između ostalog, naglašava da "ljudska urednička kontrola ostaje ključna" prilikom upotrebe ove tehnologije. "Mislim da moralno i etički ne možemo pristati na to da AI može glumiti čovjeka i autorski rad", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Maja Sever, novinarka iz Hrvatske i aktuelna predsednica EFJ. "Nažalost, mnogi mediji pribegavaju tome da zamjenjuju novinare i novinarke u redakcijama sa umjetnom inteligencijom", dodaje Sever. Ona podseća da je nemački medijski konzorcijum "Axel Springer" bio prva velika kuća koja je 2023. otpustila nekoliko stotina zaposlenih, pod obrazloženjem da će njihove poslove obavljati AI. "Naravno da će nakladnici i vlasnici medija jedva čekati da iskoriste benefite umjetne inteligencije kako bi zamijenili ljude. To je nešto na šta ne smijemo pristati. AI može kao alat i kao pomoć u transkribiranju i eventualno prevođenju, ali autor teksta mora biti čovjek", podvlači Maja Sever. Gde je AI zamenio ljude?Zamena ljudi upravo je ono što je nedavno učinila privatna beogradska televizija "Hepi", koja je uvela AI generisane prezentere vesti u svom programu. Gledaoci ovog prorežimskog medija koji ima nacionalnu frekvenciju tako su "upoznali" nova TV lica – Bojanu Filipović i Marka Popovića. Za razliku od podgoričkog portala Dan koji je 2023. godine uveo vrtuelnu voditeljku "Anu" koja čita vesti i koji je o tome javnost obaveštao na početku svake emisije, u srpskom slučaju taj primer nije ponovoljen. Nedeljama su virtualni prezenteri "čitali" vesti a da gledaoci nisu bili obavešteni o tome da posmatraju AI generisana TV lica. To se promenilo tek 11. jula, nakon teksta objavljenog na sajtu Udruženja novinara Srbije, u kojem je javnost obaveštena o toj praksi. Sada je na početku i kraju vesti istaknuto pisano obaveštenje da su prezenteri plod veštačke inteligencije. Do sada se to moglo naslutiti već po pogrešno akcentovanim rečima koje kompjuterski generisani prezenteri "izgovaraju". Iz ove kuće nisu odgovorili na upit RSE zbog čega nisu jasno obeležili AI generisan sadržaj. "Uprkos tome što su sa 'TV Hepi' za UNS potvrdili da su Bojana i Marko generisani uz pomoć veštačke inteligencije, pojedini korisnici u komentarima na Instagram nalogu UNS-a i dalje tvrde da je reč o stvarnim osobama", kaže Aleksandra Ničić iz Udruženja novinara Srbije (UNS) za RSE. "Takvi primeri mogu poslati poruku da se pojedine medijske pozicije mogu popunjavati AI generisanim tvorevinama i veštački kreiranim likovima, što otvara pitanje budućeg položaja zaposlenih u medijskoj industriji", kaže Aleksandra Ničić. Pažnju UNS-a privukli su potezi koja je preduzela beogradska filijala "Russia Today", medija koji je obuhvaćen EU sankcijama zbog ruske invazije na susednu Ukrajinu, dok u Srbiji deluje kao "RT Balkan". Krajem juna, ova medijska kuća saopštila je da je prekinula radni odnos sa između 20 i 30 zaposlenih, navodeći da sprovodi optimizaciju rada koja, između ostalog, uključuje uvođenje AI alata i drugih savremenih tehnologija. U odgovoru za sajt Udruženja novinara Srbije, iz "RT Balkan" nisu precizirali u kojoj meri je uvođenje veštačke inteligencije uticalo na odluku o smanjenju broja zaposlenih. Nije odgovoreno ni na upit RSE. "Ukoliko čelni ljudi u domaćim medijima veštačku inteligenciju posmatraju isključivo kao sredstvo za smanjenje troškova, postoji rizik da će broj zaposlenih na pojedinim pozicijama biti redukovan ili da će zaposleni biti pod dodatnim pritiskom", komentariše Ničić. Šta bi se moglo očekivati?Mladen Obrenović, glavni urednik portala Media.ba, kaže da je u Bosni i Hercegovini jedna komercijalna televizija pokušala da uvede AI voditelje, dok su pojedini portali nastojali da pripremljene tekstove generišu kroz AI modele. Međutim on dodaje da takvi potezi nisu imali dobar odjek u javnosti. "Pogotovo to nije dobar potez u kontekstu situacije u kojoj se nalazi novinarska profesija – slabo plaćena, angažirana uglavnom kroz honorarne ugovore i bez sigurnosti radnog mjesta. Umjesto u poboljšanje uvjeta u kojima rade medijski profesionalci, njihova radna mjesta se ukidaju, zahvaljujući i takvim eksperimentima", kaže Obrenović. On podseća da su se pozicije lektora, korektora i redaktora gotovo u potpunosti izgubile u redakcijama, te da su novinare zamenili "'agregatori vijesti', koji mehanički ubacuju po 10-20 naslova dnevno". "Jasno je da novinarstvo gubi ljudsku dimenziju. I to nije dobar put – zapravo je prilično opasna stranputica", smatra Obrenović. Primeri zloupotrebeRadikalan primer zloupotrebe veštačke inteligencije u srpskim medijima zabeležen je 2023. godine, kada je prorežimska komercijalna televizija "Pink" emitovala AI generisan video snimak u kojem opozicioni političar Dragan Đilas "izgovara" lažne i uvredljive tvrdnje. U julu 2024. Viši sud u Beogradu je doneo privremenu meru kojom je zabranio ovoj televiziji sa nacionalnom pokrivenošću da taj snimak reemituje ili na bilo koji drugi način učini dostupnim gledaocima. Sud je odluku doneo pozivajući se na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji dozvoljava obradu ličnih podataka ukoliko postoji pristanak osobe čiji podaci su korišćeni. To je za sada jedino zakonsko rešenje koje donekle reguliše upotrebu veštačke inteligencije u Srbiji. Bez zakonske regulativeU toj zemlji su trenutno na snazi Strategija razvoja veštačke inteligencije za razdoblje 2025-2030. i Etičke smernice za razvoj i upotrebu AI, koje nisu pravno obavezujuće. Te akte je pripremilo Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija koje je pre dve godine formiralo i radnu grupu za izradu nacrta zakona, ali nije poznato u kojoj je fazi taj proces. U Kodeksu novinara Srbije se navodi da sav sadržaj u čijem su kreiranju korišćeni AI alati "mora biti pod uredničkom kontrolom i u skladu sa Kodeksom novinara i novinarki Srbije". Kodeks propisuje i da korišćenje veštačke inteligencije koje značajno utiče na obradu novinarskog sadržaja mora biti jasno označeno i ne sme da dovodi javnost u zabludu. Aleksandra Ničić iz UNS-a kaže da mediji u Srbiji mnogo češće označavaju vizuelni sadržaj koji je generisan uz pomoć veštačke inteligencije nego tekstualni. "Retki su slučajevi u kojima bih naišla na oznaku da je za delove teksta korišćena veštačka inteligencija", kaže. Bosna i Hercegovina takođe nema zakon koji uređuje ovu oblast. Prema rečima Mladena Obrenovića, Kodeks za štampane i online medije BiH je poslednji put ažuriran pre pet godina i tada su u fokusu bile lažne vesti i "alternativne činjenice". "Upotreba umjetne inteligencije kao noviji pojam nije obuhvaćena Kodeksom, ali je najavljeno skora dorada, pa je pitanje AI za sada prepušteno samim redakcijama, svijesti i savjesti novinara i urednika", kaže Obrenović. Maja Sever smatra da sami etički standardi bez konkretnih konsekvenci nisu dovoljni za regulisanje ove oblasti. "Zato što odluke donose nakladnici i vlasnici kompanija kojima je etika ispod profita. To je pitanje države i Evropske unije da postavi okvire i mehanizme kažnjavanja onih koji ne poštuju te okvire", kaže Maja Sever. Evropska unija je u junu 2024. donela Uredbu o veštačkoj inteligenciji, prvi dokument u svetu kojom se uređuje ova oblast. U njoj se, između ostalog, navodi da se manipulacija audio ili video sadržajem pomoću AI alata mora jasno naznačiti. Propis takođe predviđa mere za označavanje AI-generisanog sadržaja i tzv. "deepfake" materijala kako bi se smanjio rizik od dezinformacija i manipulacije. Ovom oblašću bavio se i UNESCO. Ova organizacija Ujedinjenih nacija u svojim preporukama naglašava značaj transparentnosti, ljudskog nadzora, odgovornosti, pravičnosti i poštovanja ljudskih prava. Mladen Obrenović smatra da je između demonizacije i glorifikacije veštačke inteligencije neophodno naći sredinu. "Dakle, koristiti AI tamo gdje se to pokaže neophodnim i korisnim, ali uz neophodan oprez, savjesno i odgovorno, a u novinarstvu uz stalno korištenje jedne od ključnih metoda – provjeru", zaključuje Obrenović. *Tekst je ažuriran u nedelju, 12. jula u 21.00 h. Saradnja na tekstu: Meliha Kešmer

U specijalnom izdanju Perspektive iz Novog Pazara razgovaramo s mladima, generacijom koja je odbila da ćuti i postala glas promjena u Srbiji. Zajedno sa starijima koji su prepoznali njihovu borbu i pružili im podršku otvaraju pitanja odgovornosti, demokratije i uloge mladih u društvu. Kako je nastao ovaj pokret i šta znači za budućnost?

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li je Vučićev režim uspeo da se konsoliduje nakon više od godinu i po dana studentskih i građanskih protesta. Sagovornici su bili Rade Veljanovski, dugogodišnji profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka, i Oliver Tošković, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bilo je reči o tome da li će značajno povećanje penzija uticati da režim zadrži podršku najvećeg dela penzionera, koliko će skupovi uz obilnu hranu, piće i muziku, koje ovih dana Srpska napredna stranka organizuje po unutrašnjosti Srbije, povećati broj Vučićevih pristalica i da li je Evropska komisija preporukom da Srbija otvori Klaster 3 praktično ohrabrila režim da nastavi sa represijom koja je u poslednje vreme sve veća. Razgovaralo se i o tome ko može poverovati u najnoviji spin režima, u koji je uključeno i pravosuđe, da su studenti, a ne policija, ispalili zvučni top tokom velikog protestnog skupa 15. marta prošle godine u Beogradu, koliko je relevantno istraživanje agencije Faktor plus koja najavljuje Vučićevu sigurnu pobedu na izborima, kao i tome da li Vučić već vidi sebe u ulozi premijera. Omer Karabeg: Da li je vidovdanski miting Srpske napredne stranke pokazao znake konsolidovanja vladajuće partije? Prvi put smo videli da su njihove pristalice stizale na skup peške, ne samo autobusima kako je bilo da sada. Osim toga među prisutnima je bilo dosta mlađeg sveta. Rade Veljanovski: Taj miting proizveden je na sličan način kao i raniji skupovi vladajuće stranke. Bez obzira što postoje izvesni prividi spontaniteta to sigurno nije spontano. I oni koji su došli peške, a i mladi ljudi kojih je bilo tamo naterani su da se pojave na tom skupu. Ali ja bih rekao da taj njihov miting uoči Vidovdana nije najbolja ilustracija njihove konsolidacije koja, bogami, traje već od jeseni prošle godine. Oni su u početku bili zbunjeni tolikim protestima studenata i građana, ali su se vrlo brzo organizovali, zloupotrebili sve resurse koji su im na raspolaganju i počeli da pojačavaju pritisak. I te kako se trude da suze prostor slobodnog mišljenja i kritičkih reakcija na njihova nezakonita, neustavna, i nedemokratska ponašanja. Naravno da to ne pokazuje da su se potpuno konsolidovali jer ima jako mnogo indicija koje govore suprotno. Potemkinova selaOliver Tošković: Posećenost vidovdanskog mitinga bila je nešto manja, nego onog koji je održan 15. februara prošle godine u Sremskoj Mitrovici – tako da su oni zapravo već duže vreme na istom trendu. To su Potemkinova sela. I ta pešačenja su lažna. Bilo ih je i ranije kada su njihove pristalice kao pešačile s Kosova, pa su snimljeni kako ulaze u autobuse. Oni bukvalno u svemu kopiraju studente. Čak je jedan od njihovih navodnih pešaka hodao sa štakom pokušavajući da kopira onog mladića iz okoline Zrenjanina koji je nakon operacije prešao na štakama stotine kilometra učestvujući u protestima. Njihov slogan "Srbija pobeđuje" je bukvalno kopija slogana "Studenti pobeđuju". Uz svu represiju i ogroman novac koji im je na raspolaganju, oni su zapravo u padu. S druge strane, prošlogodišnjim smenama i postavljanjem njima odanih ljudi na čelne funkcije u policiji i vojsci uspeli su da uspostave potpunu kontrolu nad policijom i vojskom. Omer Karabeg: Ko su ljudi koji danas nakon godinu i po dana studentskih protesta masovno podržavaju Vučića? Govori se da su ucenjeni i kupljeni. Rade Veljanovski: Nažalost, izgleda da ih ima prilično mnogo. To su ljudi koji su kupljeni raznim podmićivanjima – povećanjem penzija i plata kao i raznim davanjima. Ovih dana se ogroman broj skupova održava u unutrašnjosti Srbije. Vučić i njegova stranka izbegavaju velike gradove – Beograd, Novi Sad, Niš. Idu u takozvanu provinciju i tamo održavaju manifestacije sa ogromnom količinom hrane, pića i muzike – što znači da računaju na ljude najnižeg obrazovanja koji su spremni da primaju samo one informacije koje im se servira vlast. Ovih dana je objavljen podatak da otprilike trećina stanovništva u Srbiji ima završenu samo osnovnu školu. To je ne samo potencijalna, nego i stvarna glasačka vojska sadašnjeg režima. Nažalost, tu ima i mladih ljudi jer je Srpska napredna stranka videla da se bez mladih ne može ništa uraditi. Nisam uveren da će svi ti mladi, koji su se pojavljuju na njihovim skupovima, glasati za njih na izborima, ali jedan broj verovatno hoće. Sitne manipulacijeOmer Karabeg: Prema nedavnom istraživanju agencije Faktor Plus i izjavi njenog direktora studenti i opozicija nemaju gotovo nikakve šanse da pobede na izborima. Koliko je relevantno to istraživanje? A nema ih mnogo u poslednje vreme. Oliver Tošković: Sama činjenica da nema puno istraživanja, koja se objavljuju u javnosti, govori o tome da je vlast u defanzivi i da se plaši rezultata istraživanja javnog mnjenja. U stvari, istraživanja ima – znamo da se za Vučića gotovo svakodnevno rade istraživanja – ali se njihovi rezultati ne objavljuju. Na rezultate istraživanja značajno utiče kako se postavi pitanje. Neke agencije i to jako poznate su tokom 2025, čak u vreme kada su studenti tražili izbore, odbijale da postave pitanje o studentskom pokretu i njegovoj listi pravdajući se formalnim razlozima, kao još nisu registrovani i slično, iako je jasno da je studentski pokret vrlo važna društvenopolitička snaga. I naravno da će, kad pitate ljude za koga će glasati, a ne ponudite studentsku listu, prevagnuti vlast. To su sitne manipulacije koje drastično utiču na rezultate istraživanja. Inače, podrška Srpskoj naprednoj stranci dolazi od različitih grupa. Jedni su ucenjeni, drugi imaju neku korist ako glasaju za vlast, a polovina čvrste podrške dolazi od 800.000 penzionera koji žive u ruralnim sredinama gde gledaju samo RTS, Pink i Informer. Oni imaju penzije koje su im dovoljne za preživljavanje i vidimo da režim u svim svojim kampanjama targetira upravo te ljude. Vučić je nedavno najavio veliko povećanje penzija, on se i te kako trudi da sačuva taj deo svog biračkog tela. Rade Veljanovski: Nemojte zaboraviti da je Vučić ovoga puta najavio da će penzije biti povećane čak tri meseca pre Nove godine. Prethodnih godina penzije su povećavane od 1. januara. Sada je najavio da će povećanje stići možda u septembru, najkasnije u oktobru. Obećao je i jednokratna davanja, najviše onima koji imaju najmanje penzije, pa onda onima koji imaju srednje, čak će i oni koji imaju vrlo visoke penzije dobiti 20.000 dinara. Ljudi na to reaguju. Setimo se šta je radio predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma, on je uspevao da na svoju stranu privuče ljude kojima je davao po 2.000, 3.000 dinara. Možete onda zamisliti kako se ponašaju ljudi sa najmanjim primanjima koji dobiju 35.000. Njima taj novac mnogo znači, a režim preko svojih medija širi priču kako takvih mogućnosti više neće biti ako neko drugi dođe na vlast. Jako je važno pitanje odakle novac za ta povećanja. Izgleda da veliki broj građana to uopšte ne zanima. Čak ni oni koji se razumeju u finansije ne mogu uvek da dokuče odakle su ta sredstava, ali je prilično jasno da su to pare koje dobijamo iz Kine kreditima koji nisu transparentni i koji će predstavljati veliki teret narednih godina ko god bude na vlasti. Kada je Evropska unija saopštila Srbiji da neće dobiti oko 1,5 milijarde evra iz pristupnih fondova zbog toga što naša demokratija ne napreduje, Vučić je otišao u Kinu kod Si Đinpinga i dobio pare. Suluda optužbaOmer Karabeg: Da li sve veća represija, koju režim ispoljava u poslednje vreme, pokazuje da Vučić ipak nije toliko siguran u pobedu? Oliver Tošković: Naravno da pokazuje. Često se dešava da autokratski režimi u svojoj završnoj fazi pojačavaju represiju. Kako se bliži kraj, oni sve više pribegavaju represiji što u Srbiji vidimo u raznim prilikama – od nasilja na ulici koje sprovodi policija do angažovanja paravojnih formacija i lica sa kriminalnom prošlošću do administrativnog nasilja na fakultetima kao što se dešava sada u Nišu gde se oduzimaju budžetska sredstva Filozofskom fakultetu da bi se dala fakultetu koji nema studente. Ono što se sada dešava je kao završnica košarkaške utakmice. Ostalo je dva minuta do kraja, ali ta dva minuta mogu da traju 10 minuta jer se stalno prave faulovi. Dakle, vlast sada pokušava da pravljenjem stalnih faulova nad protivnicima, odnosno nad sopstvenim narodom, što više produži kraj utakmice. Što duže opstanu na vlasti, veća je verovatnoća da će zataškati sve ono što su radili, a, s druge strane, što se više približava EXPO, to je veća verovatnoća da će da obezbede svoj takozvani penzioni fond na račun troškova EXPO-a. Omer Karabeg: Da li potezi poput nedavnog kada je vlast naterala tužilaštvo da optuži studente da su oni, a ne policija, ispalili zvučni top tokom velikog protestnog skupa 15. marta prošle godine, mogu Vučiću naneti više štete nego koristi. Zar ta optužba nije van pameti? Pa, ljudi nisu toliko glupi da u to poveruju. Rade Veljanovski: Ljudi koji su pametni shvataju da je tako nešto nemoguće i da vlast optužuje one koji su bili žrtve zvučnog topa. Ja sam u tom momentu bio u Ulici kralja Milana, nešto bliže Slaviji, ali sam izdaleka video kako se masa ljudi ponaša u panici. To je apsolutno bilo nemoguće organizovati kao što tvrdi vlast. Ceo demokratski svet i u Srbiji i Evropi shvata da je to spin, ali ne i pristalice Vučića koji su pod neverovatnom medijskom presijom koja se sve više povećava. Proteklih dana je objavljeno da je nastalo dvadesetak novih režimskih medija. To su uglavnom razni portali koji su postali dosta uticajni. Ima nagoveštaja da će se nastaviti vlasnička i uređivačka transformacija nezavisnih medija kao što su televizije N1, Nova S i novine Danas i Radar. Ako se to nastavi, mi nećemo imati više gde da pričamo ovo što sada pričamo u ovoj emisiji. Očigledno je da režim neće prezati ni od čega da bi se po svaku cenu održao na vlasti. Oliver Tošković: Ne mislim da iko veruje da su studenti ispalili zvučni top, ali mislim da jedan deo stanovništva veruje da je u pitanju neka simulacija. Deo ljudi veruju u razne teorije zavere. A režim je nekoliko puta slao spinove koji liče na teoriju zavere posebno kad je reč o padu nadstrešnice u Novom Sadu. Za svaki deo svoje publike slali su poneku priču, pa šta se nalepi. A ljudi, koji su skloni teorijama zavere, spremi su da poveruju u priče koje se potpuno isključuju. Oni istovremeno veruju da su Lady Dianu ubile tajne službe kao i da uopšte nije ubijena, da korona virus ne postoji i da ga je napravila CIA. Tim ljudima ne smeta nelogičnost. Što se tiče spinova koje šalje naša vlast, oni ne misle da će neko poverovati u njihove laži, nego nastoje da izbace što više suludih priča. Stara je istina da cilj onoga ko lansira laži nije da ljudi poveruju u laž, nego da ispuca toliku količinu laži da istina deluje kao samo jedna od priča. ŠargarepaOmer Karabeg: Kako gledate na preporuku Evropske komisije da Srbija otvori Klaster 3? Da li će to ohrabriti režim da nastavi sa represijom? Rade Veljanovski: Kada se iz Evropske unije pruži šargarepa ovom režimu, on se i dalje ponaša kao da mu ta šargarepa uopšte nije potrebna. Čak i kada bi Brisel sasvim jasno nagovestio Srbiji da će biti primljena u Evropsku uniju, potpuno sam uveren da bi režim iskonstruisao bezbroj razloga da se to ne dogodi jer oni to ne žele. Njima to nije u interesu. Oni prave, kako bi Baudrillard rekao, informativnu mećavu spinujući jako mnogo tema, koje su navodno strašno važne, samo da bi skinuli sa dnevnog reda temu pristupanja Evropskoj uniji. Oliver Tošković: Plašim se da će preporuka Evropske komisije, mada nije prošla jer je osam zemalja stavilo veto, ohrabriti režim. Mislim da je izjava Marte Kos i Evropske komisije mogla drugačije da bude formulisana. Umesto da hvale režim i kažu da je Srbija postigla napredak i da zato nema razloga da se ne otvori Klaster 3, mogli su da kažu – otvorićemo to poglavlja zbog građana Srbije, ali da su svi nazovi pomaci, koje je režim napravio, uslovni. Zašto? Zato što ovom režimu uopšte nije bitno da li će ući u Evropsku uniju, ali im je mnogo bitan marketing i oni će izjavu Marte Kos da zloupotrebe i da je koriste zarad svog opstanka na vlasti. Oni će narodu da kažu – studenti i opozicija nemaju pojma, vidite kako nas hvali Evropska komisija. Zapravo je Evropska komisija podigla loptu na smeč režimu i dala mu snažan argument da poentira pred izbore koji se očigledno spremaju. Omer Karabeg: Predsednik Vučić svaki čas daje drugačije izjave o terminu izbora. Da li će on izaći na izbore tek onda kad mu njegova interna istraživanja, a on ih stalno radi, budu prognozirala sigurnu pobedu? On apsolutno ne može sebe da zamisli u bilo kakvoj ulozi osim u ulozi vladara Srbije. On već vidi sebe kao premijera. Rade Veljanovski: Potpuno je jasno da on već vidi sebe kao premijera pošto više nema prava da se kandiduje za predsednika. Milošević je išao sa jedne na drugu funkciju, isto su radili Putin i Đukanović. Naravno da se oslanja na interna istraživanja. On će raspisati izbore kad mu to apsolutno bude odgovaralo i ničije zahteve neće uvažiti. Kako izbeći Orbanovu sudbinuOmer Karabeg: S obzirom da Vučić kontroliše ogroman broj medija, da ima neograničen novac da potkupljuje građane, da kontroliše sve državne institucije, može li on uopšte da izgubi izbore kao što ih je izgubio mađarski premijer Orban? Uostalom Orbanov slučaj mu je dobra lekcija kako da izbegne da se to dogodi i njemu. Oliver Tošković: Naravno da on pokušava da to izbegne, ali mislim da Vučić ima sve manje prostora da nameštanjem dobije izbore i da će sve više pribegavati sili. On je sateran u ćošak. Sva nameštanja i sve manipulacije ne mogu mu pomoći da dobije onaj procenat glasova koji mu treba za sigurnu pobedu. Jer ne može da ukrade baš polovinu glasova. On može da namakne neki procenat, ali ne može baš toliko koliko mu treba. Bez obzira na izbornu mašineriju koja mu je na raspolaganju i sve manipulacije postoji mogućnost da izgubi izbore. Uz nedvosmislenu podršku studentskoj listi od strane opozicije velika je verovatnoća da će on izgubiti izbore. Zato će on pribegavati sve težim i gorim zloupotrebama jer mu izmiče tlo pod nogama. Rade Veljanovski: Mislim da će Vučić jako teško izgubiti izbore. Voleo bih da je drugačije. Bojim se da se svi politički akteri koji rade na njegovoj smeni nisu na najbolji način organizovali da bi se to dogodilo. Postoji, dabome, šansa da se on skine, ali se plašim da to nije tako izvesno kao što bismo voleli i kao što ljudi očekuju. Da bi pobedio na izborima, on će još više zloupotrebljavati poluge vlasti koje kontroliše. Voleo bih da bude skinut sa vlasti, ali u to nisam baš mnogo uveren. Omer Karabeg: Mislite li vi da će Vučić do kraja godine raspisati izbore? Oliver Tošković: Nisam u to siguran, ali kako se zahuktavaju aktivnosti Srpske napredne stranke, a najavljeno je i povećanje penzija, deluje mi da je sve izvesnije da će izbori biti do kraja ove godine. Činjenica je, međutim, da on sve to drži u magli i da sebi ostavlja prostor da, ukoliko mu interna istraživanja ne najavljuju sigurnu pobedu, pomeri izbore za sledeću godinu. Rade Veljanovski: Izbori će verovatno biti do kraja godine sem ako se u međuvremenu nešto radikalno ne dogodi, a nikad se ne zna šta se može dogoditi u ovakvim vremenima.

Svedočimo spiralnoj eskalaciji nasilja u društvu, kao posledici sistematskog upumpavanja nasilja korištenjem svih mogućih mehanizama od strane države, kaže za Radio Slobodna Evropa pisac i aktivista Vladimir Arsenijević. Dan ranije pretukla ga je grupa mladića u centru Beograda, na mestu na kome je trebalo da se održi komemoracija žrtvama genocida u Srebrenici. "Video sam mržnju u njihovim očima i to je mržnja koja je usađena u naše mlade generacije, kojom se oni uče unutar obrazovnog sistema, putem medija, koje im se servira za nedeljnim ručkom za stolom", kaže Arsenijević. On navodi da su napadači među ispisanim porukama na platou ispod Brankovog mosta ostavili i "451" i "Narodna patrola". Poruka predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je 11. jul dan pijeteta prema bošnjačkim žrtvama u Srebrenici i da se Srbija uvek duboko klanja žrtvama za njega je "cinična". "Jer on, naravno, odmah doda 'za razliku od onih drugih'. Tako da sve što bi taj čovek mogao da uradi, na sve moguće teme, jeste da jednom i zauvek umukne", poručuje Arsenijević. Vladimir Arsenijević je osnivač udruženja "Krokodil", koje se bavi kreiranjem književnih, kulturnih i društveno-političkih programa. Aktivisti tog udruženja su u više navrata prekrečili nacionalističke grafite u Beogradu. "Da se empatijski ophodite prema patnjama drugih, da pružate ruku pomirenja, da gradite nekakve odnose, to se ovde doživljava kao izdaja, antipatriotizam i nešto što je dubinski antisrpski", kaže Arsenijević. On izražava bojazan da će biti vrlo teško da se u budućnosti stvori društvena volja da se prekine sa "autoviktimizujućim pričama". "I da se pogleda istini u oči i da se prizna da su činjeni zločini i da je neko za njih u ovome društvu odgovoran", smatra Arsenijević. Specijal RSE: Dokumentovanje genocida u SrebreniciPisac Vladimir Arsenijević napadnut je u jutarnjim satima 11. jula na 31. godišnjicu genocida koji su pripadnici Vojske Republike Srpske počinili nad više od 8.000 muškaraca i dečaka u Srebrenici. Zvanični Beograd ne priznaje da se u Srebrenici dogodio genocid, već zvaničnici govore o "strašnom zločinu" i "masakru". Uprkos presudama međunarodnih sudova da se u Srebrenici desio genocid. Nema izlaza iz spiralne eskalacije nasiljaRSE: Šta Vam govori napad koji ste doživeli na mestu gde je trebalo da odate poštu žrtvama genocida u Srebrenici? Arsenijević: Mi svedočimo jednoj spiralnoj eskalaciji nasilja u društvu. To je posledica sistematskog upumpavanja nasilja u naše društvo korištenjem svih mogućih mehanizama od strane države. To je u medijima, to je na društvenim mrežama, to je u školskim udžbenicima, to je za stolovima za nedeljnim ručkom u porodicama. Na našim zidovima, na kraju krajeva, koji su unakaženi porukama mržnje. Tako da nema izlaza iz toga. Struktura je spiralna, mi se krećemo na dole, ali ona poslovična priča o dosezanju dna odavno je prestala da bude relevantna. S druge strane, mi u udruženju Krokodil zbog aktivnosti kojima se bavimo smo već duže u vidokrugu tih što formalnih što neformalnih grupa sa krajnje desnice, koje funkcionišu na ulicama, čiji su glavni jurišnici tinejdžeri praktično, izrazito mladi ljudi. I to je jedno preklapanje huliganskog mentaliteta besprizornosti, političke instrumentalizacije za krajnje desne ciljeve. Jasno je da postoji jedna nit, jedna vertikala koja seče kroz čitavo društvo, kroz sve njegove slojeve i ako se vi penjete time stići ćete do samih vrhova, a dobro znamo ko tamo sedi. Napadači su ostavili potpisRSE: Kako su izgledali napadači, da li su imali neka vidljiva obeležja? Arsenijević: Izuzev činjenice da su to golobradi mladići, isključivo muškarci, uglavnom u crnim majicama i sa crnim kačketima... Nisu nosili nikakva posebna obeležja, ali već je samo po sebi dovoljno kada ih vidite tako u toj grupi, da vam to pošalje vrlo jasne signale o kome se radi. Tamo su uz druge poruke kojima su ižvrljali čitav taj prostor platoa ispod Brankovog mosta ispisali i "451 Narodna patrola", oni se potpišu. Tako da jasno je o kome se radi. RSE: Šta Vam je rečeno u policiji, da li je nešto već utvrđeno? Arsenijević: Policajci su se odmah pojavili na licu mesta i moram da kažem oni se prema nama ophode izuzetno korektno. Oni obave svoj posao. Isto se desilo i u policijskoj stanici, gde smo davali izjavu. Oni su se zaista pozabavali time, sada mislim na inspektore. Ja sam dao detaljne opise počinilaca, oni su napravili zapisnik. Ali, po našim ranijim iskustvima, a ona nisu beznačajna, ja sam nekako gotovo sto posto siguran da će sve na tome da se završi i da nikakva dalja akcija neće uslediti. I čak da li je to u rukama policije, ja mislim da nije, policija radi na naređenje, a to se sve svodi na onaj famozni nedostatak političke volje. RSE: Kakve ste povrede zadobili? Arsenijević: Ugruvan sam, lice mi je otečeno, od jutros malo izgledam kao Kvazimodo, imao sam privremenu veštačku vilicu, to je polomljeno. Malo sam ugruvan, udaran sam još u stomak i leđa. Ne bih voleo da sada previše dramatizujem, nisu me ostavili da ležim u nesvesti na zemlji. Možda su želeli, ali se nije dogodilo. Što se mene tiče, nije to nešto sa čim ne mogu da izađem na kraj. Ali naravno, nasilje se odvija na različite načine i ono je samo jednim delom bilo fizičko. Drugim delom je bilo verbalno i takođe izvršeno govorom tela, a trećim delom se sastojalo u pretnjama da mi se bliži kraj, da pazim kuda se krećem, da sam prvi na njihovom spisku i tako dalje. To je jedno maksimalno zastrašivanje kome su prethodile različite aktivnosti, jer oni su izvržalji, opet su vandalizovali čitav naš prostor Krokodilovog centra različitim porukama. Ponovo je obnovljena ona odvratna poruka u Knez Mihajlovoj "Jedini genocid na Balkanu bio je nad Srbima" (na engleskom jeziku) koju smo mi, ne znam koliko puta, odatle uklanjali. A vi ste videli da je grad oblepljen plakatima sa šapkom Ratka Mladića natpisom "Đenerale, neka je tvojoj majci hvala". Znači vrtimo se i dalje u tom odvratnom toksičnom krugu i nekako ne uspevamo da nađemo izlaza. I ja to sve vidim kao deo pretnje koja je intenzivirana zbog tog simboličnog datuma. 'Vrtimo se u toksičnom krugu'RSE: Kakva je slika otišla sa tog mesta gde ste napadnuti, umesto poruke "Ljudi pamte ljude" i broja "8372", stoje grafiti veličanja Ratka Mladića i pozivanje na srpske žrtve? Arsenijević: Sviđalo se nama ili ne, nažalost, to je jedna veoma realistična slika Srbije. Mi smo prošlu godinu proveli baveći se jednim sjajnim projektom "Nije bajka, ali", koji se svodi na rekonstrukciju ženskog mirovnog aktivizma tokom 90-ih godina i antiratnog aktivizma. Bili smo svesni, koliko god se mi koncentrisali na mirovne pokrete, na crni flor za Sarajevo, na paljenje sveća za Dubrovnik i tako dalje, ona slika koja je otišla odavde je bila slika rezervista u tenku koji prolaze, idu Novim Beogradom prema zapadu zemlje, znači prema Vukovaru i Slavoniji, i dižu tri prsta i građani bacaju cveće na njih. Znači, te dve slike su koegzistirale. Mi smo živeli u jednoj, ali je veći deo ovog društva živeo u ovoj drugoj i jedna nažalost ne ukida drugu. Evo mi sada vidimo kako su ta dva pogleda na stvarnost u nekoj neprestanoj frikciji. Mi ćemo nastaviti da radimo to što radimo. Ja sam dobio, ja mislim na hiljade najrazličitijih poruka podrške, ne samo lično nego upravo spram onoga zbog čega se to nasilje dogodilo. Tako da ja mislim da u našoj zemlji postoji jako, jako mnogo ljudi koji bi želeli da žive u normalnom okruženju, u prijateljskim odnosima sa svojim neposrednim i nešto daljim okruženjem, a ne u neprestanoj borbi i frikciji i antagonizmima najrazličitijih vrsta. Ali, jednostavno metodologija kojom se ljudi koriste jer su mirni i ponašaju se normalno ne može u potpunosti da uzvrati na to divljanje kojima se služi druga strana. Poruka predsednika Srbije 'cinična'RSE: Kako ste doživeli izjavu predsednika Srbije koji je rekao da je 11. jul dan pijeteta prema bošnjačkim žrtvama u Srebrenici i da se Srbija uvek duboko klanja žrtvama? Arsenijević: To je toliko cinično, jer on naravno odmah doda "za razliku od onih drugih". Tako da mislim sve što bi taj čovek mogao da uradi na sve moguće teme jeste da jednom i zauvek umukne. Tako da ja to ne bih čak ni komentarisao dalje. RSE: Kako vidite to što su na paljenju sveća sinoć na Trgu republike za žrtve Srebrenice bili ambasadori Nemačke i Holandije, ali ne i neko iz institucija vlasti Srbije? Arsenijević: To je, takođe, očekivano. Mi smo samo pre nekoliko dana održali naš festival Krokodil. Mi smo se prošle godine suočili sa jako velikim pokušajima da se festival onemogući upravo od institucija naše zemlje i ujedno sa jednim medijskim linčem koji su sprovodili ti mediji bliski sa državom Srbijom. Ove godine smo dobili otvorenu i jako veliku podršku ambasadora Evropske unije u Srbiji, ambasadora Holandije, ambasadorke Nemačke, ambasadora Ukrajine. I svi su oni došli na pres konferenciju, na svečano otvaranje festivala, što je za nas bilo fenomenalno. To su ljudi koji razumeju šta mi radimo. Razumeju da, nažalost, uvek jedno manjinsko okruženje u Srbiji, koje se nalazi u neprijateljskom ambijentu u svojoj sopstvenoj zemlji, radi nešto što je vredno pažnje i pokušavaju svojim prisustvom da to podrže. A zašto nema reprezenata institucija Republike Srbije, nema ih pa ih nema. Krokodil postoji 18, 19 godina, mi sa Republikom Srbijom nemamo aposlutno nikakve veze, ne dobijamo ni dinara podrške, ništa ne radimo zajedno. Bez empatije prema drugimaRSE: Zašto u Srbiji ni posle tri decenije nema spremnosti da se prihvati ono što se dogodilo tokom ratova 90-ih? Arsenijević: Zato što mi živimo u fašističkom svinjcu koji traje. Ako možemo da uzmemo kao polaznu tačku tog skretanja u nepoznato, iz čega nikada više nismo našli izlaza, pojavu Slobodana Miloševića, onda je to 1987. godina kada on kaže "Niko ne sme da vas bije", na Kosovu. I evo dodajte samo još jednu godinu i mi smo u četrdesetoj godišnjici toga. I to vam daje odgovor na sve. Celokupna naša stvarnost je saobražena sa tom nakaznom ideologijom. Ljudi koji su se protiv toga borili su u manjini, izloženi stalnim pritiscima i kod nas jednostavno nema načina da nekakvi drugačiji narativi, izuzev tih neprestano autoviktimizujućih, sebičnih, čupanja kose nad sopstvenom sudbinom prodru u javnost. Da se vi empatijski ophodite prema patnjama drugih, da pružate ruku pomirenja, da gradite nekakve odnose, to se ovde doživljava kao izdaja, antipatriotizam i nešto što je dubinski antisrpski i to toliko dugo traje. Ja sam video na licima tih mladih ljudi koji su me tukli... za mene je, ipak, frapantno, nije pitanje toga da bi oni mogli da budu moja deca, ja imam mnogo stariju decu, oni bi mogli praktično da budu moji unuci već i to njima nije bilo apsolutno nikakav problem da me udaraju u lice. I ja sam video tu mržnju u njihovim očima i to je mržnja koja je usađena u naše mlade generacije, to je mržnja kojom se oni uče unutar obrazovnog sistema, kojim se uče putem medija, koje im se servira za nedeljnim ručkom za stolom, i sve što su im dali oni su uredno popili. Tako da oni su naslednici tih ideja, ja se bojim da će biti vrlo teško da se u budućnosti stvori opšta društvena volja da se prekine sa tim autoviktimizujućim pričama i da se pogleda istini u oči i da se prizna da su činjeni zločini i da je neko za njih u ovome društvu odgovoran.

U Beogradu su upaljene sveće za žrtve genocida u Srebrenici. Aktivisti i građani su na poziv Inicijative mladih za ljudska prava na Trgu republike odali poštu za više od 8.000 stradalih u Srebrenici pre 31 godinu.

Paljenjem sveća i polaganjem cveća u centru Beograda u subotu je obeležena 31. godišnjica genocida u Srebrenici u Beogradu na poziv Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR Srbija). Na taj način u Srbiji je obeležen 11. jul kao Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Nekoliko osoba je govorima preko megafona ometalo skup, dok je policija obezbeđivala učesnike komemoracije. Branimir Đurović iz Inicijative mladih za ljudska prava rekao je u obraćanju novinarima rekao je da je skup na Trgu republike organizovan "da se setimo žrtava genocida i da pošaljemo poruku empatije i solidarnosti i saučešća porodicama koje su izgubile članove u genocidu". On je istakao da je pisca Vladimira Arsenijevića iz organizacije Krokodil u subotu prepodne pretukla grupa huligana uoči planiranog komemorativnog skupa za žrtve genocida u Srebrenici, dodajući da je to "jedna od najozbiljnijih posledica poricanja genocida što je vrlo rasprostranjeno u Srbiji". "Taj narativ koji se plasira u javnosti na kraju dovede do toga da neko bude i pretučen zbog toga što vrlo jasno i otvoreno kaže da je u Srebrenici počinjen genocid", rekao je Đurović. Arsenijević je pretučen na platou kod stepeništa ispod Brankovog mosta, uoči održavanja komemorativnog skupa "Ljudi pamte ljude" na tom mestu, gde su prepodne ispisani grafiti "Ratko Mladić heroj", "Slava VRS" (Vojsci Republike Srpske) i "3627 srpskih žrtava". Organizatori su iz bezbednosnih razloga otkazali taj događaj kome je trebalo da prisustvuje i ambasador Holandije. Inicijativa mladih za ljudska prava je pozvala institucije Srbije da prihvate Rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o genocidu u Srebrenici i primene njene preporuke, uključujući i proglašenje 11. jula za dan sećanja na genocid u Srebrenici. U izveštaju Inicijative mladih za ljudska prava "Stanje poricanja - Srbija 2025" genocid u Srebrenici ostaje pojedinačno najporicaniji zločin od strane predstavnika institucija tokom 2025. godine, sa najmanje 30 dokumentovanih slučajeva. Vlasti Srbije ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid već govore o "strašnom zločinu" i "masakru". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u subotu da je danas vreme kada treba da se pokaže pijetet prema bošnjačkim žrtvama u Srebrenici. "Ja to činim i ovog puta. I uvek ćemo da činimo. Mi za razliku od drugih pokazujemo poštovanje i uvek se duboko naklonimo žrtvama, to je naša obaveza, time pokazujemo da smo ljudi", rekao je Vučić. U julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske počinile su genocid nad više od 8.300 Bošnjaka, većinom muškaraca i dečaka. U Memorijalnom centru u Potočarima do sada su ukopane 6.772 žrtve, oko 250 ubijenih pokopano je na drugim lokacijama prema željama njihovih porodica, dok se za više od 1.000 nestalih još uvek traga. Međunarodni sud pravde je 2007. godine presudio da su zločini u Srebrenici predstavljali genocid.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je u subotu presudu u Sloveniji protiv poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirija kojom je osuđen na uslovnu kaznu od četiri meseca zatvora. SPC je u petak ocenio da je odluka suda "skandalozna", bez navođenja za šta je patrijarh osuđen. Javni servis Radiotelevizija Slovenija je u martu preneo je da je Okružno tužilaštvo u Ljubljani podiglo optužnicu protiv patrijarha SPC zbog zlostavljanja na radu (mobinga) jednog sveštenika. Vučić je rekao da je patrijarh Porfirije u Sloveniji osuđen "zbog nečeg što nikad nije uradio", ali da to "pokazuje odnos prema SPC kao stubu srpskog društva", prenela je agencija Beta. "Patrijarh Porfirije, po mom sudu, čak i ovom presudom, može da se ponosi jer to pokazuje koliko je značajan srpskom narodu, šta o njemu misli svi koji srpski narod ne vole", rekao je Vučić, prilikom obilaska radova na modernizaciji opštinskog puta na deonici između Gornjih i Donjih Sinkovaca, kod Leskovca. Vučić je rekao da to "patrijarhu srpskom može da donese oreol žrtve i mučenika, još veću snagu da mu da od njegovog naroda kojem verno služi". Porfirije je bio na čelu Zagrebačko-ljubljanske mitropolije Srpske pravoslavne crkve, od 2014. pa do 2021. godine kada je izabran za patrijarha.

Četvoro izabranih kandidata za Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) saopštilo je da su posle usvajanja Autentičnog tumačenja Zakona o elektronskim medijima u Skupštini Srbije odlučili da preuzmu učešće u radu Saveta REM-a, čije je formiranje uslov za dalje evropske integracije Srbije. To telo u čijoj nadležnosti je da kontroliše i sankcioniše rad elektronskih medija ne postoji godinu i po dana nakon što je prethodnom sazivu istekao mandat. Posle usvajanja Autentičnog tumačenja Zakona o elektronskim medijima koje se odnosi na ostavke članova Saveta, Dubravka Valić Nedeljković, Ira Prodanov Krajišnik, Mileva Malešić i Rodoljub Šabić saopštili su da su odlučili da preuzmu učešće u radu Saveta REM-a, prenela je televizija N1. Oni su nakon izbora u novembru 2025. podneli ostavke uz obrazloženje da vlast favorizuje jednog kandidata Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Sada su naveli da je tek poslednjih nekoliko sedmica, nakon višemesečnog ignorisanja problema, očigledno pod pritiskom Evropske unije, intenzivirano rešavanje tog problema. "U skladu sa tim, Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine 25. juna obustavio je postupak izbora člana Saveta REM iz kategorije nacionalnih saveta nacionalnih manjina i pozvao nas da preuzmemo svoje funkcije u REM-u", navodi se u pismu nezavisnih kandidata. Skupština je u Autentičnom tumačenju konstatovala da ostavke članova Saveta REM-a važe od trenutka preuzimanja funkcija, a da njih četovoro koji su podneli ostavke nisu pre toga stupili na dužnost. Time je otvoren put za njihovo vraćanje u Savet regulatornog tela. Od devet članova Saveta REM-a izabrano je njih osam, dok će se za predlaganje devetog člana sačakati izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina, koji se očekuju uskoro. Evropska unija je upozorila da je formiranje Saveta REM-a jedan od uslova za nastavak evropskih integracija Srbije i pristup sredstvima iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Četvoro članova je pozdravilo, kako navode, "odustajanje od upornog, nezakonitog, pa i kriminalnog favorizovanja jednog kandidata koje je bilo neposredan povod za naše ostavke". Nakon što je prethodnim članovima Saveta REM-a istekao mandat u novembru 2024, izabrano je osam od devet članova tog tela, pošto je Savez vojvođanskih Mađara, koalicioni partner vladajuće Srpske napredne stranke, bio protiv izbora tog člana tvrdeći da dva kandidata ne odražavaju volju većine nacionalnih saveta nacionalnih manjina.