Više od 2.000 osoba osumnjičenih za ratne zločine počinjene tijekom ratova na području bivše Jugoslavije još nije bilo predmetom istraga nacionalnih pravosuđa, upozorio je 12. juna glavni tužitelj Međunarodnog rezidualnog mehanizma za kaznene sudove Serge Brammertz obraćajući se Vijeću sigurnosti Ujedinjenih naroda. Brammertz je rekao da su nacionalna pravosuđa preuzela ključnu odgovornost za nastavak procesuiranja ratnih zločina nakon završetka rada međunarodnih tribunala, ali da pred njima i dalje stoji opsežan posao. "U zemljama bivše Jugoslavije više od 2.000 osumnjičenih tek treba biti predmet istraga", rekao je Brammertz tijekom redovitog izvješća Vijeću sigurnosti o radu Mehanizma, nasljednika Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog kaznenog suda za Ruandu. Dodao je da vlasti Ruande i dalje tragaju za više od 1.000 osoba osumnjičenih za sudjelovanje u genocidu iz 1994. godine. Brammertz je istaknuo da uspjeh nacionalnih sudova u procesuiranju ratnih zločina u velikoj mjeri ovisi o dokazima, stručnosti i potpori koju pruža njegov ured. "Države članice dosljedno naglašavaju koliko je moj ured neophodan u pružanju podrške njihovom radu", rekao je Brammertz. Govoreći o nasljeđu međunarodnih sudova, Brammertz je podsjetio da su Ujedinjeni narodi tijekom protekla tri desetljeća ostvarili "neusporedive rezultate na području međunarodne kaznene pravde". Prema njegovim riječima, pred međunarodnim tribunalima i Mehanizmom optužene su ukupno 254 osobe, osuđene 154, a više nema bjegunaca koje traže te institucije. "To je potvrda predanosti Ujedinjenih naroda pravdi i odgovornosti", rekao je. Brammertz je također upozorio da su negiranje ratnih zločina i veličanje osuđenih ratnih zločinaca i dalje prisutni u društvima pogođenima sukobima. "Istina je danas potrebnija nego ikada", rekao je, dodajući da pomirenje ovisi o priznavanju i poštovanju patnje svih žrtava bez obzira na njihovu nacionalnu ili etničku pripadnost. Naglasio je važnost očuvanja arhiva Mehanizma i javnog pristupa dokumentaciji kako bi se sačuvala sjećanja na žrtve i omogućilo obrazovanje budućih generacija o počinjenim zločinima. Na kraju obraćanja predložio je da Mehanizam zadrži odgovornost za izvršenje kazni izrečenih pred međunarodnim sudovima, dok bi mandat Ureda tužitelja za pružanje pomoći nacionalnim pravosuđima bio prenesen na Tajništvo Ujedinjenih naroda zajedno s dijelom osoblja i arhivske građe. Međunarodni rezidualni mehanizam za kaznene sudove osnovan je 2010. godine kako bi preuzeo preostale funkcije tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu nakon završetka njihovih mandata.

Nacionalni praznik Rusije, koji petu godinu zaredom protiče u znaku invazije na Ukrajinu, obeležava se i u Beogradu propagandnim kulturnim događajima, ali i političkim skupom. Uoči Dana Ruske Federacije 12. juna, iz Ambasade je poslata poruka da Srbija zauzima "posebno mesto" među "tradicionalnim partnerima" Kremlja, dok vlasti odbijaju pozive Brisela da uvedu sankcije režimu Vladimira Putina. A na prijemu kod ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka, uz predstavnike srpske vlade, našli su se i članovi različitih udruženja, registrovanih u Srbiji, koja pružaju podršku Putinu. Desetine njih su poslednjih godina upisane u državni registar – od proruskih partija, preko fondacija, do udruženja građana. "To je u interesu Moskve jer joj omogućava da kroz lokalne organizacije širi svoje narative i utiče na javno mnjenje, ali takođe i u interesu vlasti u Srbiji, jer takve organizacije održavaju prorusko raspoloženje, proizvode propagandu i 'političku buku' protiv Zapada", ocenjuje Srđan Cvijić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Na samo jednoj adresi u Beogradu je u privrednom registru upisano šest organizacija, pokazuje analiza Radija Slobodna Evropa (RSE). Stan u maloj ulici u beogradskom naselju Dorćol sedište je jedne političke partije, tri udruženja građana i dve fondacije. Na adresi, RSE nije zatekao obeležja ovih organizacija. Pored adrese, ove organizacije dele zajedničke proruske stavove i malo zvaničnih podataka o finansijama. A zajednički su im i zastupnici. Udruženjima, fondacijama i strankom danas rukovode bivši funkcioneri desničarske Srpske narodne partije (SNP) Nenada Popovića, ministra bez portfelja u Vladi Srbije i dugogodišnjeg saradnika vlasti koji je na "crnoj listi" Vašingtona zbog veza sa Kremljom. Stara imena, nova partijaPolitičke organizacije, registrovane u stanu na Dorćolu, povezane su sa istom osobom – Dobrosavom Marićem. On je, kako priča za RSE, do marta 2025. bio predsednik izvršnog odbora Srpske narodne partije, kada ju je napustio zajedno sa "velikim brojem" funkcionera i lokalnih odbora. Ističe da se nije slagao sa Nenadom Popovićem, ali i da je bio nezadovoljan potezima vlasti, poput usaglašavanja Beograda sa sankcijama Evropske unije (EU) protiv Putinovog saveznika Belorusije. Iz Popovićeve stranke, do objave teksta, nisu odgovorili na pitanja RSE o istupanju nekadašnjih članova i udruženjima kojima danas rukovode. Sa udruženjem "Srpsko-ruski front" adresu deli istoimena stranka, koju je Dobrosav Marić osnovao u aprilu 2025. godine. Partija se, kako naglašava, protivi ulasku Srbije u Evropsku uniju i saradnji sa NATO savezom. Marić sebe opisuje kao "velikog rusofila", ističući podršku Vladimiru Putinu. "Doneli smo odluku da formiramo čisto srpsku-rusku priču, ali stavili smo da nam je Srbija na prvom mestu, da bude naslonjena na odnose sa Rusijom i Belorusijom, kao prijateljima", dodaje. Ali, registrovali su se kao stranka ruske nacionalne manjine. Rusi, inače, imaju najviše manjinskih partija u državi – njih deset, iako su, prema popisu, tek 16. po brojnosti manjinska zajednica, sa nešto više od deset hiljada pripadnika. Manjinske partije, kako nalaže zakon, na izborima imaju lakši put do mesta u parlamentu i lokalnim skupštinama. Tako su različite ruske stranke osvajale mandate u Skupštini i u opštinama u kojima Rusi gotovo da i ne žive, dok su domaći posmatrači i opozicija iznosili optužbe da su te stranke "sateliti vlasti". "Ekspanzija tih 'ruskih' stranaka ne govori samo o ruskom uticaju, već da se manjinski status može koristiti kao politički instrument koji nema veze sa zastupanjem prava manjina. Tu ima vrlo malo Rusa", ocenjuje Srđan Cvijić. "Služe za fragmentaciju političkog prostora, stvaranje privida pluralizma, ali pre svega za kontrolu dela biračkog tela koji glasa za neku 'rusku stranku', a u stvari glasa za neki budući prilepak vlasti", dodaje on. Dobrosav Marić tvrdi da sa njegovom partijom to nije slučaj. Ističe da "polovinu u svim organima stranke" čine Rusi koji žive u Srbiji, kao i da "godinama sarađuje" sa ruskim manjinskim udruženjima. A sa vlastima, kako kaže, ne sarađuje. "Nismo fiktivno formirali stranku, niti nas je iko finansirao. Skupljamo priloge, odvajamo mesečno od svojih plata (za rad stranke), a rashode nemamo velike", tvrdi. Na sajtu stranke su objavili i izveštaj dostavljen Agenciji za sprečavanje korupcije, za 2025. godinu, kada su se registrovali. U njemu nema ni prihoda, ni rashoda. Partija do sada nije učestvovala na izborima. Sastanci u Moskvi i MinskuIako je na računu, po zvaničnim podacima, bila "nula", stranačkih aktivnosti je bilo, poput putovanja u Rusiju i Belorusiju. Prema izveštajima sa zvaničnog sajta partije, Srpsko-ruski front se u Beogradu i Moskvi sastajao sa delegacijom koju je predvodila senatorka Jelena Afanasjeva, funkcionerka ruske ekstremno desničarske Liberalno-demokratske partije. Afanasjeva je, kao članica Saveta Federacije u Rusiji, na crnoj listi EU, SAD i Velike Britanije zbog podrške invaziji na Ukrajinu. Srpsko-ruski front je sa strankom Afanasjeve potpisao sporazume o saradnji, a sarađuje i sa istoimenom strankom u Belorusiji, koja podržava politiku autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka. Dobrosav Marić se u Moskvi sastajao i sa delegacijom Ruskog istorijskog društva. Na čelu ove ustanove je Sergej Nariškin, direktor Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije sa crne liste Vašingtona. Uz Marića je, kako se citira u objavi na sajtu, u Ruskom istorijskom društvu bio i predstavnik njegovog srpskog ogranka Aleksandar Vulin - nekadašnji prvi čovek obaveštajne službe Srbije, koji je takođe pod sankcijama SAD zbog veza sa Moskvom. Srpsko-ruski front je izvestio i o posetama ruskoj ambasadi u Beogradu, gde je dogovaran "zajednički plan aktivnosti". "Prijateljstvo koje traje i nastavlja da se jača", bila je poruka nakon sastanka sa predstavnicima Ambasade. "Saradnja ovih udruženja i partija sa Ambasadom nije samo protokolarna, ona je deo šire strategije održavanja političkog okruženja u kojem Rusija ima uticaj", ocenjuje Srđan Cvijić. "Moskva tako dobija lokalne aktere koji multiplikuju i prenose njene poruke i legitimišu rusku agresivnu, imperijalističku spoljnu politiku. Cilj je da se to predstavi kao nešto domaće, organsko i blisko srpskom društvu, a ne kao rezultat organizovane hobotnice spoljnog uticaja", dodaje on. Evropsko istraživanje javnog mnjenja Eurobarometar, iz septembra 2025, pokazuje da građani Srbije najviše veruju Rusiji i Kini, dok je EU, sa 38 odsto podrške, na trećem mestu. Za članstvo Srbije u Uniji glasalo bi 33 odsto građana, što je najniži nivo podrške među zemljama kandidatima. Svi 'besmrtni pukovi' na jednoj adresiUz srpske i ruske zastave, na Dan pobede nad fašizmom 9. maja, Beogradom je prošla povorka, predvođena predstavnicima ruske i beloruske ambasade. Na čelu kolone, koja je prošetala do Groblja oslobodilaca Beograda, nosili su veliki transparent "Besmrtni puk". Marš "Besmrtnog puka" nastao u je Rusiji 2012. godine, u znak sećanja na poginule borce Crvene armije u Drugom svetskom ratu. Praćen je kritikama da se antifašističko nasleđe instrumentalizuje za podršku Putinovom režimu i invaziji na Ukrajinu. U Srbiji se održava od 2016. godine, a u šetnjama su učestvovali i predstavnici vlasti. "Mi organizujemo to sami, dobrovoljno, bez ikakve pomoći bilo koga. Ništa država nije finansirala, ništa ambasada nije finansirala. Dolaze kao gosti", tvrdi Dobrosav Marić, koji sebe predstavlja kao direktora "Besmrtnog puka". Marić i njegovi stranački saradnici su, prema podacima APR-a, zastupnici dva udruženja i dve fondacije koje u svom nazivu imaju "Besmrtni puk". Te četiri organizacije su istoj adresi sa strankom "Srpsko-ruski front". Marić tvrdi da je "sve transparentno i legalno". Ali, o radu i finansiranju razgranate mreže "besmrtnih pukova" nema mnogo javno dostupnih podataka. On za RSE kaže da su udruženja i fondacije sličnog imena upisani kako bi se "zauzeo naziv u registru, da ga neko drugi ne bi zloupotrebio". Tako je udruženje "Besmrtni puk Srbija" osnovano u februaru 2024. godine – za "očuvanje sećanja na pale u oslobodilačkim ratovima, negovanje antifašističke tradicije i osnaživanje prijateljskih veza srpskog i ruskog naroda". Prijavili su da za dve godine postojanja, tokom 2024. i 2025. godine, nisu imali finansijskih aktivnosti. Bez poslovnih aktivnosti bila je i "Fondacija Besmrtni puk Srbije 2025",sa iste adrese, osnovana u aprilu 2025. A jedno od udruženja sličnog naziva našlo se na listi korisnika novca iz budžeta Srbije. "Besmrtnom puku Srbije i Rusije" je Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja u 2025. dodelilo oko četiri hiljade evra (500 hiljada dinara) za obnovu ruskog spomen-groblja u Novom Sadu, pokazuju javno dostupni rezultati konkursa. Ali račun, koji služi za prebacivanje novca iz budžeta, danas je blokiran. Dobrosav Marić za RSE objašnjava da udruženje taj novac nije dobilo, jer nisu mogli da ispune uslove konkursa. "Nismo to uspeli, odustali smo, nismo zloupotrebili novac. Nismo predali papire, jer smo smatrali da ne možemo da ispratimo rokove ministarstva", dodaje on. Udruženje, osnovano u decembru 2024, ima još jedan tekući račun u državnoj banci, Poštanskoj štedionici. Taj račun je aktivan. A "najstarija" na istoj adresi je fondacija "Besmrtni puk Srbija", osnovana 2018. godine. U finansijskim izveštajima iz proteklih godina prijavljuju da su "neaktivni". Prema podacima APR-a, fondaciju danas vode funkcioneri Srpsko-ruskog fronta, dok su do 2024. njom upravljali ljudi iz Popovićeve partije. Fondacija je ranije delila i sedište sa Popovićevom Srpskom narodnom partijom. Ovaj "Besmrtni puk" su osnovale dve fondacije – fondacija Nenada Popovića i Srpsko odeljenje Međunarodnog fonda duhovnog jedinstva naroda. "U Srbiji postoji čitav prostor političkog delovanja koji je formalno registrovan kao civilno društvo, kulturna saradnja ili zaštita prava sunarodnika, ali u praksi ima mnogo širu i drugačiju političku funkciju", opisuje Srđan Cvijić. Ističe da javnost često nema uvid u njihovu "mrežu saradnika, finansije, stvarne aktivnosti i ciljeve". Šta je Međunarodni fond duhovnog jedinstva naroda?Osnovan je devedesetih godina u Rusiji, sa ciljem "promovisanja vrednosti pravoslavne kulture i jačanja veza među slovenskim narodima". Postoji u više država bliskih Moskvi, a na čelu "srpskog odeljenja" je Natalia Kocev. Prema javno dostupnim finansijskim izveštajima, Fond je u Srbiji u 2025. godini prijavio oko 119 hiljada evra prihoda. Godinu ranije, prihodi su bili veći – oko 178 hiljada evra. U izjavi za RSE, Kocev kaže da se rad ovog fonda finansira donacijama: iz Srbije, ali i iz Rusije. Među ruskim donatorima pominje državne institucije. "Mi radimo dosta projekata. Napišemo projekat tamo u Rusiju, u različite ustanove, i ako dobijemo sredstva, eto to je to. To su uvek namenske donacije, za koje mi odgovaramo i prilažemo račune, fotografije, izveštaje i opis šta smo odradili", tvrdi ona. Aktivnosti Fonda opisuje kao "zajedničke srpsko-ruske događaje", sa fokusom na jeziku i kulturi. Optužbe da sprovode propagandu odbacuje kao "izmišljotine". "Ja stojim na tome da ruska propaganda ovde ne postoji", dodaje Kocev, dok rusku invaziju na Ukrajinu naziva "specijalnom vojnom operacijom". Taj izraz koriste ruske vlasti, negirajući agresiju na susednu državu. Kako kaže, ima poverenje u politiku Vladimira Putina. "Ja volim Putina, mislim da vrlo zna šta radi", dodaje. Saradnja sa ruskim fondom sa 'crne liste' EUNatalija Kocev je, inače, članica Saveta ruske nacionalne manjine – zvanične državne institucije koja okuplja rusku zajednicu i koju finansira Srbija. Savetnica je i Marićevog Srpsko-ruskog fronta. Za RSE naglašava da nije članica te partije, već da ih podržava, jer im "pomažu u različitim događajima". A među više funkcija koje ima, Kocev je i u Koordinacionom savetu ruskih sunarodnika u Srbiji. Ova krovna nevladina organizacija, kako kaže, okuplja više ruskih udruženja širom države. Savet ima svoj sajt, ali ne i registraciju u Srbiji. Pod tim imenom nema ga u bazi privrednog registra u kojem, po zakonu, moraju biti sva udruženja. Prema pisanju BBC, Savet ruskih sunarodnika u Srbiji sarađivao je sa Pravfondom – ruskom državnom fondacijom sa sedištem u Moskvi. Dok Moskva tvrdi da Pravfond pruža pomoć dijaspori, Evropska unija ga je sankcionisala pod optužbama za širenje propagande. "Pojedine organizacije i fondacije koje su povezane sa ruskim državnim interesima trpe sankcije ili institucionalni pritisak, zato što se prepoznaju kao deo šire infrastrukture Kremlja koji ima za cilj da destabilizuje Uniju ili da vodi hibridni rat protiv nje", opisuje Srđan Cvijić. Iz Pravfonda su se, prema istraživanju međunarodne istraživačke mreže OCCRP, slivali milioni dolara u desetine organizacija u svetu. Na osnovu procurelih mejlova, objavili su da je Pravfond od 2012. do 2024. dodelio više od 1.000 grantova udruženjima van Rusije, čija je prosečna vrednost bila 16.500 evra. Da li je i koliko grantova stiglo i do Srbije, nije javno poznato. Iako potvrđuje saradnju sa Pravfondom, Natalija Kocev kaže da "nije upoznata" da su organizacije iz Srbije, koje su deo Koordinacionog saveta ruskih sunarodnika, dobijale novac iz Moskve. Ističe i da organizacije, koje su deo koordinacionog saveta, pored ostalog pružaju "pravnu pomoć" Rusima u regulisanju statusa u Srbiji – poput prijave boravka. Ali, sa ovim organizacijama ne sarađuju hiljade Rusa koje su u Srbiju stigle od 2022. godine, bežeći od autoritarne vlasti i mobilizacije, napominje Srđan Cvijić. "Njih nema ni na zvaničnim događajima koji navodno promovišu kulturno-prosvetnu saradnju dve države, jer se ruska emigracija ovde velikom većinom protivi režimu Vladimira Putina i kloni takvih događaja", zaključuje on. Prema poslednjim dostupnim podacima, koje je RSE dobio od MUP-a Srbije u januaru 2025, privremeni boravak u Srbiji imalo je nešto više od 48.000 državljana Rusije.

Vlada Srbije je od početka 2026. godine dodelila četiri puta više državljanstava ruskim građanima nego svima ostalima zajedno. Među njima je troje Rusa pod međunarodnim sankcijama, utvrdio je Radio Slobodna Evropa uvidom u vladine odluke. Trend rasta broja ruskih građana sa srpskim pasošima, počeo je od 2022. godine, s početkom rata u Ukrajini. Pored redovne procedure, u Srbiji je do državljanstva moguće doći i po ubrzanom postupku - odlukom Vlade u slučajevima kada proceni da je to "u interesu" zemlje. (snimatelj: Nenad Branković, montaža: Ana Toader)

Viši sud u Beogradu produžio je pritvor bivšem čelniku beogradske policije Veselinu Miliću do 30 dana. Pritvor je produžen zbog postojanja okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni, u slučaju boravka na slobodi, uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela, navodi se u saopštenju suda. Prethodno je Tužilaštvo zatražilo produženje pritvora za Milića uhapšenog 15. maja, koji se sumnjiči za neprijavljivanje ubistva u restoranu na Senjaku u Beogradu. Protiv ovog rešenja o pritvoru dozvoljena je žalba. Pritvor je produžen i za ostalih šestoro osumnjičenih u slučaju ubistva u restoranu na Senjaku. Tužilaštvo je 9. juna saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave protiv Milića koja se odnosila na pomaganje počiniocu ubistva zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza. U noći 12. maja u restoranu "27" na Senjaku ubijen je Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezi sa organizovanim kriminalom. Njegovo telo je pronađeno 21. maja blizu Inđije, oko 60 kilometara od Beograda. Bivšem načelniku beogradske policije je nakon hapšenja 15. maja određen pritvor, a istog dana je Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da on više nije na toj funkciji. Tužilaštvo je nakon hapšenja Milića navelo da se sumnjiči da je u noći zločina bio u restoranu u koji je pozvao ubijenog Nešovića. Doskorašnji šef beogradske policije je pred Tužilaštvom tvrdio da protiv njega nije izveden nijedan dokaz koji ga dovodi u vezu sa ubistvom.

Na dvadeset petu godišnjicu ubistva novinara Milana Pantića, predstavnik Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za slobodu medija Jan Bratu pozvao je vlasti u Srbiji da reše taj slučaj. "Ponavljam svoj poziv srpskim vlastima da obnove svoje napore da reše ovaj slučaj i okončaju nekažnjivost za zločine protiv novinara", napisao je Bratu na društvenoj mreži Iks (X). Dodao je i da je ubistvo Pantića "grub podsetnik da odlaganje pravde znači uskraćivanje pravde". Novinar Milan Pantić ubijen je 11. juna 2001. godine u Jagodini u centralnoj Srbiji, u ulazu zgrade u kojoj je živeo sa porodicom. Tri puta je udaren čvrstim predmetom u glavu s leđa. Njegovo ubistvo nikada nije rasvetljeno. Kao dopisnik "Večernjih novosti", najviše je pisao o privrednom kriminalu, naročito o privatizaciji Jagodinske pivare i Cementare u Popovcu. Grupa novinara okupila se 11. juna u Jagodini kako bi obeležili godišnjicu njegovog ubistva, prenela je agencija Beta. Članica Uprave Udruženja novinara Srbije (UNS) Dragana Deurić je tom priliko poručila da je društvo koje ne kažnjava ubice novinara "zapravo dozvoljava otvoren lov na novinare". "Istina ne sme da bude ulog za život", kazala je ona. Deurić je ukazala da su novinari u Srbiji poslednje dve godine izloženi rastućem broju slučajeva "pritisaka, maltretiranja i fizičkog nasilja". "Milan Pantić ne može da svedoči tome, niti da se bori, ali mi nikada ne smemo da dozvolimo da se ovakvi zločini ponove", kazala je. Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić rekao je u Jagodini da se nada da će, s obzirom na to se približava apsolutna zastarelost krivičnog dela ubistva Pantića, neka nadležna institucija zvanično pitati Tužilaštvo za organizovani kriminal zbog čega je dva puta odbijalo da pokrene postupak zbog tog ubistva. Više javno tužilaštvo u Jagodini otvorilo je početkom 2018. istragu protiv N. N. lica. Ta institucija je polovinom 2022. godine dostavila predmet na dalje postupanje Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) u Beogradu. On je dve godine kasnije vraćen u Jagodinu pod obrazloženjem da je TOK nenadležan jer "za sada nema dokaza da je u pitanju delovanje organizovane kriminalne grupe". Veran Matić je poričio i da "ne smemo dozvoliti reprizu onoga što se dogodilo Milanu Pantiću, Dadi Vujasinović i Slavku Ćuruviji". Ubistvo Milana Pantića, jedno je od tri nerešena ubistva novinara u Srbiji, pored ubistva Slavka Ćuruvije i Radislave Dade Vujasinović. Koalicija za slobodu medija, koju čini više novinarskih udruženja, nedavno je upozorila da je bavljenje novinarstvom u Srbiji sve opasnije, a da su institucije sve pasivnije. Na porast nasilja nad novinarima i kritičarima vlasti ukazao je i komesar Saveta Evrope Majkl O’Flerti (Michael O’Flaherty) nakon posete Srbiji u maju ove godine. Na ovogodišnjoj listi indeksa medijskih sloboda u svetu, koju objavljuju Reporteri bez granica, Srbija se nalazi na 104. mestu - među najgore plasiranim evropskim državama.

Vojska, helikopteri, dronovi, psi tragači bili su angažovani pre dva meseca na severu Srbije u blizini mađarske granice. Vlasti u Beogradu su, nedelju dana uoči izbora u Mađarskoj, saopštile da je osujećen pokušaj diverzije gasovoda. Danas, Više javno tužilaštvo u Subotici, na severu Srbije kaže da ne raspolaže informacijama o tome ko je doneo materijal za pravljenje eksplozivne naprave. "Izvršioci još nisu otkriveni", navedeno je u odgovoru za RSE. Pre dva meseca vlasti su saopštile da je pronađen razorni eksploziv u blizini gasovoda kojim se ruski gas doprema u Mađarsku. U to vreme obe vlade su održavale kontakte sa Moskvom, nakon što je EU uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. U međuvremenu je Viktor Orban, dugogodišnji mađarski premijer i saveznik predsednika Srbije Aleksandra Vučića izgubio vlast. A u Srbiji, dva meseca od otkrića eksploziva, ćutanje. Tužilaštvo u Subotici navelo je da je u toku veštačenje dva ranca pronađena u blizini gasovoda koja sadrže eksplozivni materijal, a koje treba da usmeri dalji tok istrage. Dodali su da su do sada dobili deo veštačenja, ne navodeći detalje. Vojno-bezbednosna agencija Srbije je 5. aprila navela da su pronađeni eksploziv i pribor za pripremu "eksploziva za izvršenje diverzije". Tužilaštvo je slučaj kvalifikovalo kao krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i krivično delo diverzija. U Mađarskoj se ne vodi istraga povodom navoda o pokušaju diverzije gasovoda. To je za RSE potvrdila Policija Mađarske. Oko 60 odsto snabdevanja Mađarske prirodnim gasom obavlja se 400 kilometara dugim gasovodom kroz Srbiju, a koji je deo međunarodnog gasovoda Turski tok. Beograd i dalje ćuti"Ćutimo dok ne budemo sigurni šta se dogodilo i naročito dok ne prođu izbori u Mađarskoj", poručivao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić početkom aprila. Danas Predsedništvo Srbije ne odgovara na upit RSE zbog čega se i dalje ćuti. O tome da li su otkrili pozadinu slučaja nisu odgovorili ni Vojno-bezbednosna agencija Srbije, kao ni Ministarstvo unutrašnjih poslova. Za Predraga Petrovića iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) epilog slučaja Kanjiža nije ni bio očekivan. "Morale su srpske vlasti na neki način da se izvuku iz te celokupne situacije", naveo je. Sumnje s obe strane granice bile su izražene povodom pronalaska eksploziva i tvrdnji o pokušaju diverzije. Tim pre što su saopšteni nedelju dana pre izbora u Mađarskoj, na kojima su izborne ankete davale prednost Orbanovom protivkandidatu Peteru Mađaru. "Znali smo da se radi o operaciji 'pod lažnom zastavom', koja je za cilj imala da pomogne Orbanu da pobedi na izborima", kaže Petrović. Vlasti Srbije negirale su mešanje u mađarske izbore i navode da su "otkrićem" eksploziva želeli da pomognu Orbanu u privlačenju glasova. Vučić je poručio da mu ne bi palo na pamet da zloupotrebljava Vojsku Srbije da bi se mešao u tuđe izbore. Dok su nezavisni novinari i stručnjaci iz Budimpešte u nedeljama pre izbora 12. aprila govorili o scenariju da Srbija i Rusija utiču na ishod izbora u Mađarskoj. Šta se govorilo pre 'otkrića' eksploziva?Mađarski istraživački novinar Balaš Kaufman (Balazs Kaufmann) kaže za RSE da je mesecima pre "pokušaja" diverzije imao informacije o "nekoj vrsti navodne sabotaže u Srbiji protiv mađarske energetske infrastrukture". To je na društvenim mrežama objavio 25. februara. Vlasti u Beogradu održavale su bliske veze sa Orbanom i njegovom strankom Fides. Vladajuće partije u Srbiji pozivale su birače sa dvojnim državljanstvom da na mađarskim izborima podrže Orbana. Mađarska se u više navrata postavljala kao zaštitnica Srbije unutar EU. Novi premijer Peter Mađar najavio je da će nova vlada ispitati da li je postojala stvarna opasnost na gasovodu. On je 13. aprila rekao da se tokom izborne kampanje dogodila akcija koja je ličila na operaciju "lažne zastave". "Dakle, mogu da kažem da je to urađeno prilično nespretno i videlo se da su se organizatori povukli iz toga i nisu išli do kraja onoliko koliko su to očekivali nadređeni iz Rusije i Viktor Orban" rekao je Mađar. Iz njegovog kabineta nije odgovoreno na upit RSE da li su započeli istragu o incidentu. Mađarski novinar Kaufman kaže da se nova mađarska vlada nije bavila tim pitanjem od izbora. Kako je predstavljen slučaj?Tadašnji mađarski premijer Viktor Orban doleteo je helikopterom na granicu sa Srbijom kako bi se uverio o stanju gasovoda. Tada je rekao da će Srbija pružiti činjenice mađarskim vlastima. Prethodno su vlasti u Beogradu objavile da su službe imale informaciju da će lice iz grupe migranata pokušati da izvrši diverziju na gasnu infrastrukturu. Objavljeno je i da je jedna "vojno osposobljena osoba povezana sa migrantskom grupom" i dalje u bekstvu. Nije precizirano iz koje zemlje dolazi. Na to pitanje za RSE nije odgovorila ni VBA. Politikolog Dejan Bursać ocenjuje da izostanak epiloga govori o tome da je to bio "više markentinški trik nego stvarna teroristička pretnja." "Očigledno osmišljen da pomogne Viktoru Orbanu u završnici njegove kampanje", naveo je. U Srbiji je vojska sredinom marta započela pojačano obezbeđenje kompresorske stanice "Velika Plana" u Žabarima, u istočnoj Srbiji. Ta stanica predstavlja ključno postrojenje Balkanskog toka kroz Srbiju. Do toga je došlo nakon najave predsednika Srbije da će vojska čuvati glavnu kompresorsku stanicu u Žabarima iz bezbednosnih razloga zbog situacije na Bliskom istoku. Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na upit RSE da li su te mere i dalje na snazi.

Više javno tužilaštvo u Beogradu predložilo je da se bivšem načelniku beogradske policije Veselinu Miliću produži pritvor do mesec dana. Milić je uhapšen 15. maja, a sumnjiči se za neprijavljivanje ubistva u restoranu na Senjaku. Tužilaštvo je prethodno 9. juna saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave protiv Milića koja se odnosila na pomaganje počiniocu ubistva zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza. Produženje pritvora Miliću sudiji je predloženo da "ne bi uništio, sakrio, izmenio ili falsifikovao dokaze ili tragove krivičnog dela", saopštilo je Tužilaštvo 11. juna. Produženje pritvora za još do 30 dana predloženo je i za ostalih šestoro osumnjičenih u slučaju ubistva u restoranu na Senjaku. Među njima su i dvojica osumnjičenih da su počinili ubistvo kojima se produženje pritvora traži zbog opasnosti od bekstva, kao i da ne bi ponovili krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora od preko 10 godina. U noći 12. maja u restoranu "27" na Senjaku ubijen je Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezi sa organizovanim kriminalom. Njegovo telo je pronađeno 21. maja blizu Inđije. Bivšem načelniku beogradske policije je nakon hapšenja 15. maja određen pritvor, a istog dana je Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da on više nije na toj funkciji. Tužilaštvo je nakon hapšenja Milića navelo da se sumnjiči da je u noći zločina bio u restoranu u koji je pozvao ubijenog Nešovića. Doskorašnji šef beogradske policije je pred Tužilaštvom tvrdio da protiv njega nije izveden nijedan dokaz koji ga dovodi u vezu sa ubistvom.

Mađarska kompanija MOL saopštila je 11. juna da je uspešno okončala pregovore sa Vladom Srbije u vezi sa zaključivanjem akcionarskog sporazuma u procesu sticanja većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Pregovori sa prodavcem, ruskim Gaspromnjeftom koji ima većinsko vlasništvo u NIS-u, i dalje su u toku kako bi se finalizovala transakcija, navedeno je u saopštenju MOL-a. Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović je 10. juna saopštila da je Srbija sa MOL-om zatvorila sva otvorena pitanja i postigla kompromis kada je u pitanju ugovor akcionara u vezi sa mađarskim otkupom većinskog udela u NIS-u, koji se nalazi pod američkim sankcijama. Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) je, u okviru nastojanja SAD da onemoguće Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini, uvela sankcije NIS-u početkom 2025, ali je njihova primena počela u oktobru te godine. Đedović Handanović je navela da će Srbija, ukoliko Gaspromnjeft napravi dogovor sa MOL-om o prodaji 56,15 odsto udela u NIS-u, a američki OFAC odobri transakciju, kupiti dodatnih pet odsto akcija u NIS-u. Ministarka je saopštila i da se mađarska strana obavezala da će Rafinerija u Pančevu nastaviti da radi kao i do sada, sa najmanje istim prosečnim godišnjim kapacitetima kao i pre uvođenja američkih sankcija. Ona kazala i da će članovi srpske strane u Odboru direktora NIS-a imati "generalno veća ovlašćenja nego do sada" u donošenju ili blokiranju eventualno nepovoljnih odluka za Srbiju. Naftna industrija Srbije objavila je ranije da je podnela zahtev za dobijanje nove posebne licence OFAC-a kako bi se kompaniji omogućilo obavljanje aktivnosti i posle 16. juna, kada ističe važenje prethodne licence izdate u aprilu.

Odmazda. Tako deo akademske zajednice u Srbiji opisuje odnos vlasti prema visokom obrazovanju. Fakultetski profesori podržali su studente kada su akademci pre godinu i po dana stupili u blokade, u znak protesta zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici. Predstavnici vlasti su ih zbog toga optužili za "razaranje obrazovnog sistema" i najavili osnivanje novih fakulteta i univerziteta, ali i dovođenje stranih. Protiv te inicijative su u junu 2025. godine duže od dve sedmice protestovali univerzitetski profesori, nakon čega je vlada zvanično odustala od izmena zakona u tom pravcu. "Suštinski se ništa nije promenilo od tog protesta do danas", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ljubica Milović, redovna profesorka Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu. Poslednji u nizu slučajeva je uvođenje digitalnog sistema koji centralizuje račune fakulteta, univerzitetski profesori i naučni radnici tumače kao udar na finansijsku nezavisnost. Vlast, sa druge strane, to negira. Ukidanje računa fakultetaSistem za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje (SPIRI) počeo je sa radom u januaru 2026. godine. Uveden je na inicijativu Ministarstva finansija koje je to obrazložilo većom efikasnošću i transparentnošću. Predstavnici dela akademske zajednice podneli su 9. juna inicijativu Ustavnom sudu Srbije za preispitivanje odluke o uvođenju SPIRI sistema, uz ocenu da su finansije fakulteta prebačene u ruke Ministarstva finansija, što, prema rečima akademske zajednice, potkopava njihovu ekonomsku samostalnost. Redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal kaže za RSE da SPIRI utiče i na međunarodne naučne projekte u kojima su članovi akademske zajednice iz Srbije do sada učestvovali. On podseća da je Srbija potpisala ugovor sa Evropskom komisijom o procesu pristupanja Evropskoj uniji, te da naučni radnici iz Srbije time imaju mogućnost da učestvuju u evropskim naučnim projektima koje finansira Evropska komisija. Jedan od uslova je, objašnjava Baucal, da visokoškolska ustanova ima svoj račun i da može da garantuje da će trošiti sredstva u skladu sa odobrenim budžetom projekta. "Kada nemate račun, kada on nije vaš nego je praktično kod nekog drugog, vi više ne možete da garantujete da ćete moći da obavite svoje obaveze prema projektu i da garantujete da će to biti urađeno u skladu sa pravilima koje ste prihvatili kada ste potpisali ugovor o finansiranju", kaže Baucal. Ministarstvo prosvete negiralo je ove navode. U saopštenju su naveli da je "devizno poslovanje i mogućnost uključivanja u međunarodne projekte" i dalje moguće pod istim uslovima kao i pre uvođenja SPIRI-ja. Kako kažu, devizni podračuni visokoškolskih ustanova nisu ukinuti i one ih mogu otvarati za svaku pojedinačnu namenu, kao i pre uvođenja novog sistema. "Uslovi po kojima se sprovode međunarodni projekti uređuju se pravilima donatora i zakonima koji važe u državi u kojoj se projekat sprovodi i uvođenje ustanova visokog obrazovanja u sistem SPIRI ni na koji način to nije promenilo", navodi se u saopštenju Ministarstva prosvete. Sastanak premijera sa dekanimaU maju je premijer Srbije Đuro Macut održao nekoliko sastanaka sa dekanima društvenih i prirodnih nauka, kao i sa predstavnicima tehničkih fakulteta. Kako je saopštila Vlada Srbije, na sastancima se razgovaralo o unapređenju visokog obrazovanja, unapređenju rada visokoškolskih ustanova i modernizaciji studijskih programa. Nakon sastanka 28. maja, premijer je istakao da je cilj sastanaka sa predstavnicima univerziteta i fakulteta "usklađivanje sa društvenim tendencijama i izazovima koje nosi moderno doba". Ljubica Milović, međutim, kaže da premijer Macut nije saslušao argumentaciju dekana, već im je "izneo pretnje". "Rekao je da nije zadovoljan brojem upisanih studenata, na nekim fakultetima zato što je ispod a na drugim zato što je taj broj iznad kvote. Sa svima sa kojima je razgovarao rekao je da će morati da se radi nekakva revizija, koja će voditi tome da se neki fakulteti ukidaju ili da se otpusti višak radne snage", tvrdi Milović. Ona kaže da to predstavlja "nastavak pritiska vlasti na fakultete". Vlada Srbije nije odgovorila na upit RSE da prokomentariše ove tvrdnje. Strani fakulteti i dalje temaPredstavnici dela akademske zajednice obeležili su ove sedmice godinu dana od 17-dnevne blokade raskrsnice ispred Vlade Srbije. Jedan od zahteva tog protesta bio je da se rasformira Radna grupa za izradu izmena Zakona o visokom obrazovanju. Predsednik Srbije je ranije najavio da bi se izmenama "drugačije rasporedile pare fakultetima". "Zašto bismo mi (novac iz budžeta) davali onima koji ne žele da rade, onima koji ne žele da uče", rekao je Vučić u aprilu 2025, aludirajući na studentske blokade državnih fakulteta i dodao da ima "mnogo dobrih privatnih fakulteta, koji žele da rade". Istim zakonskim izmenama Vučić je najavio i dolazak stranih fakulteta u Srbiju. "Zaista je potpuno nelogično da primate strane univerzitete i dajete im finansijske olakšice, da studentima dajete stipendije za upis na te fakultete a da pri tome državne fakultete držite bez dovoljne visine sredstava za direktne materijalne troškove, bez ulaganja u opremu. Na taj način se stvara nelojalna konkurencija", kaže Ljubica Milović. Iako je Vlada ispunila zahtev akademske zajednice i obustavila rad na izmenama zakonskog okvira, dolazak stranih fakulteta i dalje je tema za državne zvaničnike. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je u februaru da bi otvaranje franšiza stranih fakulteta u Srbiji doprinelo zdravoj konkurenciji na tržištu visokog obrazovanja i naglasio da bi standardi akreditacije, koji važe u visokom obrazovanju, važili i za strane fakultete. On je dodao da novi Zakon o visokom obrazovanju nije u pripremi i da nije formirana Radna grupa koja bi se bavila tim pitanjem, već da su samo dati određeni predlozi za razmišljanje. 'Partijski fakulteti'U novembru 2025. godine, tačno godinu dana od pada nadstrešnice i početka studentskih i građanskih protesta, Vlada Srbije je donela odluku o osnivanju Fakulteta srpskih studija (FSS) Univerziteta u Nišu. Tom odlukom je predviđeno da se departmani za istoriju, srbistiku i ruski jezik sa niškog Filozofskog fakulteta prebace na novoosnovani FSS. "Nama se praktično oduzimaju departmani i studijski programi i pokušava se na silu da se ljudi tamo prebace", kaže za RSE Natalija Jovanović, bivša dekanka niškog Filozofskog fakulteta i redovna profesorka u toj visokoškolskoj ustanovi. Prema njenim rečima, najvećim pritiscima izloženi su zaposleni na ova tri departmana koji ne žele da pređu na Fakultet srpskih studija. Uprava Filozofskog fakulteta u Nišu, na jugoistoku Srbije, saopštila je 9. juna da nisu ispunjene zakonske pretpostavke za prelazak zaposlenih iz tri departmana. Prethodno je krajem aprila ta ustanova pokrenula spor pred Upravnim sudom protiv rešenja o oduzimanju četvrtine studijskih programa za potrebe novog fakulteta. Filozofski fakultet u Nišu bio je među prvima koji je podržao studentske blokade fakulteta, kaže Natalija Jovanović, koja je u to vreme bila dekanka. Ona smatra da je upravo to bio razlog da vlast napravi paralelni fakultet. "To je osveta, ali i pokazna vežba za ostale fakultete", kaže Jovanović. Paralelno sa ovim procesom, Vlada i Srpska pravoslavna crkva potpisale su u aprilu Memorandum o zajedničkoj saradnji na osnivanju Univerziteta "Sveti Sava". Za sada nije poznato više detalja u vezi sa ovom inicijativom. Iz Vlade su saopštili da se univerzitet formira "imajući u vidu potrebu za stalnim unapređivanjem obrazovnog sistema i podizanjem njegovog kvaliteta u skladu sa načelima znanja, vaspitanja i morala". "Namera je da se u potpunosti ukinu državni fakulteti, zato što oni nas gledaju kao svoje neprijatelje", smatra profesorka Ljubica Milović, sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu. Ona smatra da bi privatizovanje fakulteta dovelo do toga da profesori ne mogu da autonomno rade sa studentima. "Krajnja posledica tog procesa biće snižavanje nivoa obrazovanja", kaže Milović. Studentske blokade, koje je podržala akademska zajednica, prerasle su u višemesečne masovne antivladine proteste sa kojih se tražila krivična i politička odgovornost za novosadsku tragediju, kao i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Nijedan od ova dva zahteva još uvek nije ispunjen. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u nekoliko navrata optužio profesore i nastavnike koji su podržali studentske blokade za "razaranja obrazovnog sistema" tokom blokada, kako se ne bi dozvolile promene u njemu.

Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su u sredu uspešno rešena "sva otvorena pitanja" s mađarskom kompanijom MOL u vezi s mogućom kupovinom Naftne industrije Srbije (NIS) od ruskog Gaspromnjefta. Đedović Handanović je navela da će u slučaju da Gaspromnjeft postigne dogovor s MOL-om i da američke vlasti odobre kupovinu, država Srbija kupiti dodatnih pet odsto akcija NIS-a i imati veća ovlašćenja, kao i da se mađarska kompanija obavezala da će Rafinerija NIS-a u Pančevu nastaviti da radi kao dosad. Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) je, u okviru nastojanja SAD da onemoguće Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini, uvela sankcije NIS-u početkom 2025, ali je njihova primena počela u oktobru te godine. "Danas smo uspešno zatvorili sva otvorena pitanja sa mađarskim MOL-om i postigli kompromis kada je u pitanju ugovor akcionara između Republike Srbije i MOL-a", navela je Đedović Handanović na Instagramu. Ona je dodala će ako Gaspromnjeft napravi dogovor s MOL-om o prodaji 56,15 odsto udela u NIS-u i OFAC odobri transakciju, država Srbija kupiti dodatnih pet odsto akcija u NIS-u, čime će državi imati dodatna prava kada je u pitanju donošenje ili blokiranje važnih odluka za našu Srbiju. Povodom NIS-ove Rafinerije u Pančevu Đedović Handanović je navela da se mađarska kompanija obavezala da će to postrojenje nastaviti da radi kao dosad, s najmanje istim prosečnim godišnjim kapacitetima kao u poslednje četiri godine pre uvođenja američkih sankcija. "Upravo ovakav rad Rafinerije, neophodan da zadovolji srpsko tržište naftnih derivata, bio je jedno od ključnih pitanja za srpsku stranu i ponosna sam što smo uspeli da napravimo veoma važan i koristan dogovor za građane Srbije", navela je ministarka. Ona je dodala da će članovi srpske strane u Odboru direktora NIS-a imati "generalno veća ovlašćenja" nego dosad u donošenju, ali i blokiranju eventualno nepovoljnih odluka za Srbiju. MOL i Gaspromnjeft su sredinom januara dogovorili okvirni sporazum o kupovini ruskog udela od 56,15 odsto u NIS-u.

Policija duže od dve godine ne postupa po nalogu tužilaštva u istrazi o tome kako je u policijskom pritvoru u Boru preminuo brat jednog od osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić. To je 10. juna za Radio Slobodna Evropa saopštilo Više javno tužilaštvo u Nišu koje je vodi ovaj slučaj. Istuču da su ih iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije krajem aprila ove godine obavestili da im je potrebno "dodatno vreme". "Date naloge (tužilaštva) u konkretnom slučaju mogu da izvrše isključivo pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, od čijeg postupanja će zavisiti i dalje postupanje u predmetu", naveli su u saopštenju. MUP do objavljivanja vesti nije odgovorio na pitanja RSE zbog čega im je potrebno "dodatno vreme" za istragu, te šta je ono što su do sada utvrdili u vezi sa tim slučajem. Brat jednog od osumnjičenih za smrt devojčice preminuo je 7. aprila 2024. u policijskoj stanici u Boru, na istoku Srbije. Njemu je određeno zadržavanje zbog sumnje da je pomogao svom bratu nakon ubistva. Policija je saopštila da je, iste noći kada je priveden, umro "prirodnom smrću". Međutim, nakon što je nedeljnik "Radar" objavio da je obdukcija pokazala da je preminuo od posledica prebijanja, MUP je saopštio da je, po nalogu tužilaštva, Sektor unutrašnja kontrole započeo istragu. "Ukoliko bude ustanovljeno da je bilo zloupotreba i prekoračenja ovlašćenja biće pokrenute mere protiv onih koji su prekršili zakon i policijsku etiku", naveli su tada. Šta je ustanovljeno, do danas nije poznato.

Dva takozvana non-pejper dokumenta kruže poslednjih dana diplomatskim krugovima Evropske unije (EU). Jedan je francusko-nemački predlog, koji je obelodanjen dan uoči samita EU i Zapadnog Balkana održanog 5. juna u Tivtu u Crnoj Gori. Drugi je predlog pet država članica EU (među kojima su takođe Nemačka i Francuska) o ograničenim pravima budućih članica. Razlika između dva dokumenta odnosi se na period pre i posle prijema novih članica. Foto galerija: Tivat centar Evrope uoči prvog samita EU-Zapadni BalkanJedan ima za cilj pronalaženje rešenja za novu dinamiku država kandidatkinja za članstvo, opterećenih manjkavim institucionalnim reformama koje su nužni uslov postavljen od strane EU. Drugi dokument usmeren je na zaštitu funkcionisanja institucija EU i sprečavanje eventualnog nazadovanja budućih članica u poštovanju temeljnih evropskih vrednosti. Šta je iza novih predloga iz EU?Istovremeno, iza ovih predloga može se naslutiti i namera sužavanja mogućnosti da neka od budućih članica, nakon ulaska u EU, iskoristi svoje pravo veta kako bi blokirala pristupanje narednih kandidata koji čekaju članstvo. Dok francusko-nemački predlog nudi zemljama kandidatima benefite članstva i pre formalnog prijema u EU, najnoviji non-pejper bavi se ograničenjima koja bi nove članice imale i nakon što postanu deo evropskog bloka. Postojeće članice EU imaju to pravo u odlukama koje zahtevaju jednoglasje, među njima, prijema novih članica, spoljna politika, izmene osnivačkih ugovora Unije, i odluke o prijemu novih članica u Šengensku zonu. Romen Le Kiniu, generalni direktor francuskog tink-tenka "Euro Créative", smatra da predlog Nemačke, Francuske, Belgije, Holandije i Luksemburga još jednom pokazuje da su države članice podeljene oko toga kakvo proširenje EU treba da sprovede, iako postoji saglasnost o geopolitičkoj hitnosti tog procesa. "Neke zapadnoevropske zemlje, uključujući i države osnivačice, strahuju da bi dalje proširenje moglo da oslabi funkcionisanje EU i zato ga žele povezati sa širom raspravom o Evropi više brzina, pa čak i sa mogućim ograničenjima prava glasa za nove članice", kaže Le Kiniu u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE). "To bi predstavljalo veliku transformaciju evropskog projekta i nosilo jasan politički rizik: da bi zemlje kandidatkinje mogle da pristupe Uniji koja se značajno razlikuje od one kojoj su prvobitno težile da se pridruže", dodaje on. Crna Gora - izuzetak ili žrtva?Moguće i jedno i drugo. Na kraju prošlonedeljnog samita u Tivtu, predsednik Crne Gore, Jakov Milatović je nagovestio je da se francusko-nemački predlog, pod uslovom da bude primenjen, ne bi odnosio na njegovu državu, budući da je crnogorski slučaj, prema njegovim rečima, "donekle jedinstven". To je nagovestio i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, rekavši da francusko-nemački predlog, nije toliko važan za Crnu Goru koliko je važan za druge kandidate. Crna Gora se trenutno smatra najizglednijom narednom članicom Evropske unije. Prijem do kraja ove decenije ocenjuje se kao dostižan cilj, a EU je već odlučila da započne izradu Sporazuma o pristupanju. Crnoj Gori je i ranije predočeno da njen sporazum sa EU neće biti identičan prethodnim sporazumima te da će imati zaštitne klauzule. Kos najavila zaštitne mere u budućem sporazum o pristupanju Crne GoreUlazak Crne Gore označio bi kraj gotovo dvodecenijskog zastoja u procesu proširenja, što predstavlja najduži period u istoriji EU bez prijema nove članice. Hrvatska već 13 godina nosi status najmlađe članice Unije. Za Bertu Lopes Domeneh, političku analitičarku iz Centra za evropske politike, kada su u pitanju zemlje predvodnice, poput Crne Gore i Albanije, razgovor bi trebalo da bude usmeren na završetak reformi potrebnih za zatvaranje pregovora i ostvarivanje punopravnog članstva u narednim godinama, pre kraja ovog mandata institucija EU. Međutim, Crna Gora koja je pregovore o članstvu vodila polazeći od pretpostavke da će po ulasku u EU imati ista prava i obaveze, mogla bi biti izuzetak i ako bi se primenila ideja najnovijeg dokumenta pet država članica EU, jer bi se upavo ta država mogla među prvima da se suoči sa ograničenjima. Šta je smisao francusko-nemačkog predloga?Francusko-nemački predlogu i dalje ima status non-pejpera, odnosno neformalnog dokumenta koji se koristi u evropskim diplomatskim krugovima za iznošenje novih ideja, testiranje stavova ili predlaganje rešenja bez preuzimanja formalnih obaveza. Međutim ova inicijativa polako počinje da zauzima mesto i u evropskom političkom narativu. "Evropski savet ostaje posvećen unapređenju postepene integracije između Evropske unije i regiona tokom samog procesa proširenja, na način zasnovan na zaslugama i reverzibilan", stoji u nacrtu zaključaka samita koji će biti održan 18 i 19 juna u Briselu a u koji RSE ima uvid. Upravo naglasak na "postepenoj integraciji", kako stoji u nacrtu, odnosi se, doduše ne eksplicitno, na predlog koji su izradili kabineti nemačkog kancelara i francuskog predsednika. Iz Evropske komisije (EK) ocenjuju da se ideje iznete u ovom dokumentu podudaraju sa stavovima ove institucije. Gijom Mersije, portparol Evropske komisije, pozdravlja činjenicu da se ova diskusija odvija među državama članicama. "To pokazuje da postoji snažna posvećenost i od strane država članica. Vidimo mnogo podudarnosti sa našim sopstvenim stavovima o postepenoj integraciji sadržanim u ovom neformalnom dokumentu. Svi delimo isti cilj: moramo ostvariti završetak Unije sa svim partnerima iz procesa proširenja koji već dugi niz godina rade na pristupanju", izjavio je za RSE portparol Mersije. Kome je predlog Berlina i Pariza najprivlačniji?Predlozi za produbljivanje integracije pre članstva mogu pomoći u unošenju dinamike u procese pristupanja zemalja koje zaostaju, ali ne i za zemlje predvodnice u procesu, smatra Berta Lopes Domeneh, politička analitičarka u briselskom tink-tenku Centar za evropske politike (EPC). Ona podseća da Evropska komisija podržava ambiciju da Crna Gora i Albanije zaključe pregovore kraje ove, odnosno krajem naredne godine. "U tom kontekstu, razgovor o statusu posmatrača i pristupu jedinstvenom tržištu ne doprinosi pružanju podsticaja za reforme, već povećava skepticizam u pogledu stvarne posvećenosti država članica proširenju", kaže Lopes Domeneh za RSE. Zašto sada ideja o novom pristupu?Autori nezvaničnog dokumenta smatraju da je politici proširenja potreban novi politički impuls, da je proces spor i da su mu potrebni nova dinamika i smanjenje proceduralnih prepreka. Međutim, skeptičnije na to gleda francuski analitičar Romen Le Kiniu. "Rizik je u spremnosti nekih evropskih prestonica, onih manje voljnih, da se sakriju iza ovog novog ubrzanog procesa kako bi pravo proširenje stavile u drugi plan", upozorava on. Podsticaj za novi predlog, prema njemu, proizlazi iz saglasnosti da je proširenje hitan geopolitički proces koji jača Evropsku uniju i njeno susedstvo, ali i iz svesti da je pristupanje EU složen i politički zahtevan proces, kako za zemlje kandidate tako i za države članice koje na kraju moraju da ratifikuju prijem novih članica. Le Kiniu smatra da bi se ovaj predlog mogao tumačiti kao pokazatelj nemogućnosti EU da obezbedi proširenje u trenutku kada Brisel i države članice ne mogu sebi da priušte strateške poraze. Sličnog mišljenja je i Berta Lopes Domeneh. "Jedna od velikih prepreka proširenju i dalje je oklevanje i instrumentalizacija procesa pristupanja od strane nekih država članica. Stoga bi napori trebalo da budu usmereni na prikupljanje političke volje među EU27 kako bi ispunile svoje obaveze", podvlači ona. "U konačnici, pravi podsticaj za reforme za kandidate na začelju puta ka EU biće spoznaja da je obećanje o članstvu pretvoreno u stvarnost", poručuje Berta Lopes Domeneh.

Suđenje ministru kulture Srbije Nikoli Selakoviću i još troje predstavnika državnih institucija u slučaju "Generalštab", nastavljeno je 10. juna u Specijalnom odeljenju Višeg suda u Beogradu. To je bilo treće ročište u ovom slučaju, tokom kojeg su odbranu izneli sekretarka Ministarstva kulture Slavica Jelača i v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić. Jelača je pred sudom negirala krivicu, te izjavila da je "iznenađena" što se ovaj postupak uopšte vodi. Odbila je da odgovara na pitanja tužilaca. Vasić, koji se ranije izjasnio da nije kriv, izjavio je da ceo postupak "tendenciozno sproveden" i odbio da odgovara na pitanja i tužilaca i odbrane. Tužilaštvo za organizovani kriminal, Selakovića i još troje predstavnika državnih institucija tereti da su falsifikovanjem dokumenata omogućili da kompleks Generalštaba, porušen u NATO bombardovanju 1999, izgubi status zaštićenog kulturnog dobra. To je bio je prvi korak vlasti, kako bi se na tom mestu u centru Beograda omogućila gradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa. Među optuženima je i v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda Aleksandar Ivanović. Na početku suđenja 4. februara svi optuženi su se izjasnili da nisu krivi. Selaković je kasnije, iznoseći svoju odbranu, izjavio je da je postupak protiv njega "politički motivisan" i da ne bi ni trebalo da se vodi. Njega i ostale optužene je, kao i uoči prethodnih ročišta, zvižducima dočekala grupa antivladinih demonstranata. Šta su još rekli optuženi?Sekertarka Ministarstva kulture Slavica Jelača je tokom glavnom pretresa izjavila da je ona bila zadužena za administrativni deo postupka skidanja svojstva kulturnog dobra sa zgrade Generalštaba, te da tom prilikom "nije došlo do povrede zakona". Navela je i da je traženo da sa nje bude skinuta oznaka kulturnog dobra na osnovu toga što je uništena u bombardovanju 1999. Rekla je i da se ne seća sastanka u Ministarstvu na kom je to zatraženo. Tokom izlaganja rekla je i da je ispitivanje tužilaca bilo "nekorektno". Odbila je da ovog puta odgovara na njihova pitanja. Goran Vasić, v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, je pred sudom istakao da je od početka procesa doživeo medijski linč, te odbio da odgovara na pitanja i tužilaca i branilaca. Advokatica odbrane Aleksandra Rakić rekla je novinarima nakon ročišta da je Vasić ovim iskazom pred sudom "razjasnio da nije priznao izvršenje krivičnog dela", ali da nije želeo da iznosi više detalja kako njegov iskaz ne bi bio pogrešno interpretiran. "Iskaz Gorana Vasića kod tužioca je predstavljen kao priznanje krivice, što čitajući njegov iskaz apsolutno ne stoji. Nebrojano napisa (medijskih) je bilo takvih i prosto čovek nije znao šta da očekuje od daljeg toka postupka i mi smo mu savetovali da tako postupi", rekla je ona. Šta kaže tužilaštvo?Tužilaštvo u optužnom predlogu traži da se Nikoli Selakoviću izrekne kazna zatvora u trajanju od tri godine. TOK navodi da je Selaković "prekoračio granice svojih službenih ovlašćenja" i "naneo štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije". Ukidanje statusa zaštićenog kulturnog dobra bio je prvi korak vlasti, kako bi se na tom mestu u centru Beograda omogućila gradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa. Trebalo je da ga gradi privatna kompanija "Affinity Partners" u vlasništvu Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Međutim, 15. decembra, u danu kada je podignut optužni predlog protiv ministra kulture, Kušnerova firma je saopštila da se povlači iz projekta. Nisu direktno naveli razloge zbog kojih odustaju od gradnje, već su saopštili da je odluka doneta "iz poštovanja prema građanima Srbije i Beograda". Rušenju kompleksa Generalštaba i gradnji na tom mestu protive se studenti u blokadi, koji duže od godinu dana predvode antivladine proteste u Srbiji, opozicija i stručna javnost koja se zalaže da ti objekti zadrže status kulturnog dobra i da budu obnovljeni. Sa druge strane, vlast, predvođena predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pružala je podršku planiranom projektu – uz tvrdnju da zgrade ne mogu da se obnove i da ih treba srušiti. Kompleks Generalštaba je modernistička građevina koju je projektovao srpski i jugoslovenski arhitekta Nikola Dobrović. Građena je između 1956. i 1963. Zgrada je u Beogradu jedini objekat Nikole Dobrovića, koji je poznat po svojim građevinama u Pragu i Dubrovniku.

Četvorica pripadnika Interventne jedinice 92 beogradske policije uhapšena su zbog sumnje da su pokušali da prikriju tuču i pucnjavu u jednom beogradskom lokalu 5. novembra 2025. Više javno tužilaštvo saopštilo je da je uhapšen i direktor lokala "Steak and Wine Bar" na Autokomandi. Komandant Interventne jedinice 92, njegov pomoćnik i vođe interventnog tima uhapšeni su zbog sumnje da su sprečili procesuiranje osumnjičenog za pucnjavu u tom lokalu. Reč je o istom osumnjičenom koji se tereti za ubistvo Aleksandra Nešovića 12. maja u restoranu na Senjaku, u slučaju zbog kojeg je uhapšen i tadašnji načelnik beogradske policije Veselin Milić. Tužilaštvo je saopštilo da su se komandant Interventne jedinice 92 i njegov pomoćnik u novembru 2025. dogovarali kako da utiču na podređene vođe interventnih timova kada su obavešteni o tuči i pucnjavi u ugostiteljskom objektu na Autokomandi. "Sumnja se da su ih pozivali telefonom i govorili im da ne obaveste uviđajnu ekipu, da ne obezbede lice mesta, da se ne obavlja uviđaj i da se događaj prikaže kao verbalna rasprava i obična kafanska tuča", navodi se pored ostalog u saopštenju. Vođe interventnih timova se sumnjiče da nakon dolaska u lokal nisu preduzeli radnje koje su bili dužni da preduzmu. Na taj način su, prema navodima tužilaštva, omogućili osumnjičenom da protiv njega ne bude podneta krivična prijava za izazivanje opšte opasnosti i nedozvoljeno nošenje oružja. Direktor lokala sumnjiči se da je svesno propustio da prijavi krivično delo.

Četiri puta više državljanstava je Vlada Srbije dodelila ruskim građanima nego svima ostalima od početka godine. Među njima ima Rusa koji su pod međunarodnim sankcijama, utvrdio je Radio Slobodna Evropa (RSE) analizom vladinih odluka. Vlada Srbije dodeljuje državljanstva obrazlažući to "interesima" za Srbiju. Državljanin Srbije od 16. januara je Valerij Kazikajev. On je na listi američkih sankcija od aprila 2023, zbog poslovnih veza sa ruskim oligarhom Ališerom Usmanovim. Iz State departmenta za RSE nisu komentarisali odluku Vlade Srbije da mu dodeli državljanstvo. Jedan od novih nosilaca srpskog pasoša je i ruski državljanin Sergej Kondratenko, dobio ga je 13. novembra 2025. Nalazi se pod ukrajinskim sankcijama zbog "radnji na štetu nacionalnih interesa i nacionalne bezbednosti". Novi državljanin Srbije je i Igor Koljušev, ruski građevinski inženjer u oblasti mostogradnje. On je pod ukrajinskim sankcijama od 2022. godine. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine i ambasada te zemlje u Beogradu nisu odmah odgovorili na upit RSE povodom davanja srpskog državljanstava osobama koje su pod ukrajinskim sankcijama. Na pitanja zašto dodeljuje državljanstva sankcionisanim ruskim građanima nije odgovorila ni Vlada Srbije. Vlada Srbije nastavila je trend sve češćeg davanja državljanstava ruskim državljanima, uprkos upozorenjima Brisela da im to omogućava ulazak u EU bez viza. Na to se ukazuje i u nedavnom non pejperu Evropske komisije, u koji je RSE imao uvid. Upozoreno je da ubrzano sticanje prava putovanja bez viza u EU za državljane Rusije dodeljivanjem srpskog državljanstva, čiji se broj povećao, predstavlja potencijalne bezbednosne rizike za EU. "Srbija ne samo što ne uvodi sankcije Rusiji nego na razne druge načine zaobilazi spoljno-bezbednosnu politiku EU", kaže za RSE Bojana Selaković iz nevladinog Nacionalnog konventa o EU. Srbija kao kandidat za članstvo ima bezvizni režim sa EU i obavezu usklađivanja spoljne politike sa Unijom. Međutim, nije uvela vize za građane Rusije i nije se pridružila sankcijama koje je EU uvela toj zemlji zbog invazije na Ukrajinu. Ko su sankcionisana lica sa pasošem Srbije?Valeriju Kazikajevu američke sankcije su uvedene radi "daljeg ometanja uvoza kritičnih tehnologija koje Rusija koristi u svom ratu protiv Ukrajine". Te mere uvedene su mu u aprilu 2023. zbog njegovih poslova sa ruskim milijarderom Ališerom Usmanovim. Prema podacima američkog OFAC-a, Kazikajev je jedan od visokih članova uprave ili odbora direktora kompanija iz sektora metala i rudarstva povezanih sa Usmanovom — Metalloinvest i Udokan Copper. Kazikajev je takođe vlasnik slovačke kompanije KTH Group Spol SRO. Ta firma je takođe pod sankcijama SAD. Sankcije Kazikaevu uvela je i Ukrajina u novembru 2023. godine. Te mere uključuju zamrzavanje imovine, zabranu poslovanja i niz drugih finansijskih ograničenja. RSE nije uspeo da dođe do Valerija Kazikajeva. Inače, blizak vlastima u Kremlju oligarh Ališer Usmanov jedan je od najbogatijih Rusa. Usmanov ima poslove u oblasti rudarstva, metaloindustrije, telekomunikacija i informacionih tehnologija. SAD su Usmanova stavile na "crnu listu" marta 2022. U obrazloženju se navodi da je blizak sa više visokih ruskih zvaničnika koji su pod sankcijama SAD, uključujući i predsednika Rusije Vladimira Putina, kao i Dmitrija Medvedeva, zamenika predsednika Saveta bezbednosti. Američko ministarstvo finansija navodi i da Usmanov raspolaže mrežom kompanija registrovanih u takozvanim poreskim rajevima preko kojih može da obavlja finansijske transakcije, što mu potencijalno omogućava zaobilaženje sankcija. Nalazi se i pod sankcijama Australije, Kanade, EU, Japana, Novog Zelanda, Švajcarske i Ujedinjenog Kraljevstva. Novog nosioca srpskog pasoša, ruskog državljanina Sergeja Kondratenka, sankcionisale su ukrajinske vlasti. Ukrajinske vlasti utvrdile su da je Kondratenko krajnji vlasnik kompanije Royal Pay Europe, kojoj je ta zemlja 2023. uvela sankcije zbog "radnji na štetu nacionalnih interesa i nacionalne bezbednosti". To pokazuju podaci ukrajinskog ogranka organizacije Transparency International. Royal Pay Europe registrovan je u Letoniji i bavi se elektronskim plaćanjima i drugim finansijskim uslugama. Ukrajinski Državni istražni biro (SBI) pokrenuo je 2023. krivični postupak protiv ove kompanije zbog prisvajanja više od 30 miliona evra koje su strane banke izdvojile za jednu od ukrajinskih komercijalnih banaka. "Prema materijalima iz te istrage, kompanija je tokom borbenih dejstava u Harkivskoj oblasti pokušala da preregistruje vlasnička prava nad nekretninama jedne ukrajinske banke koja se nalazila u postupku likvidacije", navodi Transparency international. Odlukom Visokog antikorupcijskog suda u Ukrajini 2024. godine, kompaniji je oduzeta imovina u toj zemlji u vrednosti od oko 44 miliona dolara. Taj novac prebačen je u državni budžet Ukrajine. Ukrajinske bezbednosne vlasti Kondratenka su tokom istrage povezale i sa jednom ruskom kladioničarskom mrežom. Sergej Kondratenko nije odgovorio na upit RSE, poslat na mejl dostupan redakciji. Igor Koljušev, ruski građevinski inženjer u oblasti mostogradnje je pod ukrajinskim sankcijama od 2022. Mere protiv njega se, pre svega, odnose na zabranu iznošenja kapitala iz Ukrajine, te ograničenja finansijskih tokova. Prema podacima Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, Koljušev je tehnički direktor Instituta Giprostrojmost – Sankt Peterburg. To je jedna od vodećih ruskih firmi specijalizovanih za projektovanje mostova i transportnih objekata. RSE nije uspeo da dođe ni do Koljuševa. Državljanstvo je u aprilu dobio i sestrić predsednika Čečenije Ramzana Kadirova, Jakub Zakrijev, ali je Vlada Srbije posle četiri dana tu odluku povukla. Zakrijev je na listi sankcija SAD i Velike Britanije zbog uključenosti u institucije Rusije. A pod sankcijama SAD i EU je i Kadirov, koga godinama unazad prate optužbe za ignorisanje teških kršenja ljudskih prava, uključujući otmice, mučenja, ubistva i progon pripadnika LGBT populacije. Vlada Srbije nije odgavarala na upite ni o dodeli ni o ukidanju državljanstva sestriću Ramzana Kadirova. Podsetimo i da je Balkanska istraživačka mreža (BIRN) u septembru 2025. objavila da je najmanje četvoro ruskih državljana dobilo srpsko državljanstvo odlukom Vlade Srbije iako su bili pod sankcijama Velike Britanije i Kanade. Prema tim navodima državljanstva Srbije dobilo je troje menadžera u ruskom energetskom gigantu Gazpromu. Kao i bivši zamenik ministra poljoprivrede Čečenije i biznismen Ruslan Alisultanov, koji se danas predstavlja kao lider u prehrambenoj industriji Rusije. Istraživački portal KRIK i ruski portal "Važne priče" objavili su u aprilu 2025. da je među onima kojima je Vlada Srbije dodelila državljanstva više Rusa povezanih sa političkom elitom iz Kremlja i ruskom Federalnom službom bezbednosti (FSB). Kao i povezanih sa vojnom industrijom i onih koji su se obogatili u ratu u Ukrajini, te drugim poslovnim gigantima. Za Srbiju 'interes', za EU 'bezbednosni rizik'Analiza RSE pokazuje da je 44 državljana Rusije odlukom Vlade Srbije dobilo državljanstvo Srbije samo za prvih pet meseci 2026. godine. A od početka 2022. do juna ove godine preko 300 Rusa je dobilo srpsko državljanstvo. To je utvrđeno uvidom u rešenja Vlade Srbije o dodeli državljanstava objavljenih u Službenom glasniku. To nije i krajnji broj jer i Ministarstvo unutrašnjih poslova dodeljuje državljanstva po redovnoj proceduri uz ispunjavanje određenh uslova. MUP nije odgovorio na upit RSE koliko je ruskih državljana dobilo državljanstvo Srbije od 2022. Vlada Srbije može da dodeli državljanstvo po posebnoj i ubrzanoj zakonskoj proceduri, po kojoj se to pravda "interesom za Srbiju". Međutim, ono što za srpske vlasti predstavlja "interes za Srbiju", za EU je potencijalni "bezbednosni izazov". Srpsko državljanstvo dobijaju ruski sportisti, umetnici, ali i biznismeni povezani sa Kremljom i sankcinisana lica. Vlada Srbije nije odgovorila na upit RSE šta će preduzeti povodom upozorenja Brisela, niti kako objašnjava povećan broj dodeljivanja srpskog državljanstva Rusima. Marko Todorović iz nevladinog Centra za evropske politike (CEP) kaže da se od Srbije očekuje da vodi računa o interesima Unije kada donosi odluke koje utiču na bezbednost šengenskog prostora. "Kada EU iz opreza razmatra kako da oteža čak i turističke vize ruskim građanima, tendencija u Srbiji da im se dodeljuje državljanstvo koje automatski otvara vrata Šengenu, deluje kao kretanje u dijametralno suprotnom smeru", navodi on za RSE. Nekoliko država članica EU vrši pritisak na Evropsku komisiju da predloži zakon kojim bi se olakšalo odbijanje turističkih viza ruskim državljanima zbog ruske invazije na Ukrajinu. Prema podacima EU, broj izdatih turističkih viza za šengenski prostor ruskim državljanima porastao je tokom 2025. godine na gotovo 480.000, što je najviši nivo od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Koliko je Rusa u Srbiji?Zahvaljući bezviznom režimu, hiljade ruskih državljana prošle su kroz Srbiju nakon početka ruske invazije na Ukrajinu i uvođenja sankcija Rusiji. Jedni su bežali od mobilizacije, drugi su došli da bi mogli nesmetano da posluju sa zapadnim zemljama. Prema poslednjim dostupnim podacima MUP-a Srbije koje je RSE dobio na zahtev o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja iz januara 2025, privremeni boravak u Srbiji imalo je nešto više od 48.000 državljana Rusije. Na upit RSE koliko ih ima trenutno, MUP nije odgovorio do objavljivanja ovog teksta. Šta Srbija rizikuje?Dodeljivanjem državljanstva sankcionisanim licima, za Marka Todorovića iz CEP-a, Srbija direktno ugrožava sopstvene evropske integracije i podriva zajednicu kojoj želi da pristupi. "To sugeriše da postoji upliv ruskog uticaja na delove političkog i bezbednosnog aparata, koji takve 'usluge' čine u nadi da će proći neopaženo ili čak potpuno ne mareći za potencijalne političke posledice", smatra on. On smatra da je non-pejper i signal da će Komisija budno pratiti kako Srbija taj proces sprovodi, koliko je temeljit skrining i da li se zaista proverava pozadina aplikanata. Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa o EU kaže da povećan broj dodeljivanja državljanstava ruskim građanima, koji uključuje i sankcionisana lica, govori da Srbija nema spoljno-političku orijentaciju i da zadržava odnose sa Rusijom. "Sve to nije na liniji države koja želi da postane članica EU jer su tu pravila vrlo striktna i vrlo jasna", rekla je Selaković. Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima sa EU, a jedan od razloga je i neusklađivanje sa spoljnom politikom Unije. Srbiji je na nedavnom samitu EU-Zapadni Balkan u Tivtu u Crnoj Gori poručeno da treba da se opredeli između Rusije i Kine sa jedne strane i Evropske unije sa druge. Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je tada da Srbija mora da odluči gde pripada i da je "balansiranje između Rusije, Kine i Evrope neprihvatljivo." Kako je pojasnio, to su evropski lideri, jasno predočili predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. *Saradnja na tekstu Jelena Janković i Iva Martinović

Beogradska firma "Partizan Tech" srpskog trgovca oružjem Slobodana Tešića ostvarila je u 2025. profit od oko milion evra, uprkos višegodišnjim sankcijama Sjedinjenih Država. U finansijskom izveštaju ove kompanije, koji je objavljen na sajtu Agencije za privredne registre Srbije (APR), može se videti i da je firma imala značajna potraživanja od kupaca u inostranstvu. Radio Slobodna Evropa (RSE) nije mogao da utvrdi u koje je zemlje firma izvozila jer institucije Srbije ne objavljuju te podatke, a na pitanja nije odgovorila ni firma "Partizan Tech". Na pitanja RSE nije odgovorilo ni Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine koje izdaje dozvole za izvoz naoružanja i vojne opreme. Jedan od najvećih trgovaca oružjem na Balkanu, kako su Tešića označile američke institucije, ostvario je prihode u godini kada je izvoz, prema instrukcijama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, bio zabranjen osam meseci. Vučić je 2025. najavio da će se oružje ubuduće izvoziti uz posebne saglasnosti. Finansijski izveštaji pokazuju da su ostale firme u Srbiji koje su se našle na listi sankcija SAD-a zbog veza sa Tešićem prethodnih godina ugašene i pripojene njegovom "Partizan Tech-u". Profit ostvaruju i tri beogradske firme koje se dovode u vezu sa Tešićem, a koje se bave trgovinom naoružanjem i vojnom opremom. Slobodan Tešić je od 2017. na listi američkih sankcija jer je, kako je navedeno u obrazloženju, davao mito zvaničnicima da bi obezbedio ugovore o izvozu oružja sa više zemalja. Sankcije podrazumevaju da je sva njegova imovina u SAD-u blokirana, a građanima SAD je zabranjeno da obavljaju transakcije sa Tešićem. To praktično znači zabranu izvoza u tu zemlju. Ministarstvo finansija SAD dovelo ga je kasnije u vezu i sa nekadašnjim šefom obaveštajne službe Srbije Aleksandrom Vulinom koji mu je, kako se navodi, "pomagao u ilegalnoj trgovini oružjem". Vulin je zbog veza sa Rusijom i korupcije takođe na listi sankcija SAD. Nije odgovorio na pitanja RSE povodom navoda o vezama sa Tešićem. Poslovanje uprkos zabrani izvozaSrbija je, nakon instrukcija predsednika Aleksandra Vučića, krajem juna 2025. obustavila izvoz naoružanja - u jeku tadašnjeg izraelsko-iranskog sukoba i učestalih optužbi iz Moskve da preko posrednika izvozi municiju u Ukrajinu. Prema informacijama koje su za RSE ranije potvrđene iz dve državne fabrike oružja, izvoz u inostranstvo ponovo je pokrenut od februara 2026. Nakon višegodišnjeg poslovanja sa gubitkom, firma "Partizan Tech" u vlasništvu Slobodana Tešića je upravo u 2025. ostvarila profit, pokazuje javno dostupni finansijski izveštaj kompanije. U prethodnoj 2024. firma je bila u gubitku za iznos veći od milion evra, a gubitke je beležila i prethodnih godina. Izveštaj za 2025. pokazuje da "Partizan tech" ima oko 4,7 miliona evra potraživanja od prodaje od stranih kupaca, što ukazuje da je naoružanje izvozila u inostranstvo. "Partizan tech" se ranije u pojedinim medijima dovodio u vezu sa kompanijom "International Golden Group" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, jednog od vodećih dobavljača vojske te zemlje. Kompanija iz Emirata i Tešićeve kompanije bile su, između ostalog, na meti optužbi da su po povlašćenim cenama kupovale oružje od državne valjevske fabrike "Krušik". Ove tvrdnje izneo je 2019. uzbunjivač u ovoj fabrici Aleksandar Obradović navodeći da su na koruptivan način ovi privilegovani trgovci imali "jednaku ili manju (cenu) od cene koštanja proizvoda". Iz "International Golden Group" nisu odgovorili na upit RSE o saradnji sa Tešićevim kompanijama i kupovini oružja iz fabrika u Srbiji. U ranijim izveštajima državnog revizora fabrike "Krušik" iz 2018. i "Zastava oružje" iz 2019. može se videti da su Tešićeva firma "Partizan tech" i kompanija iz Emirata odvojeno bili kupci naoružanja iz tih državnih fabrika. Tešićeva firma spominje se i kao izvoznik naoružanja u izveštaju državnog revizora fabrike naoružanja "Prvi partizan" u Užicu, na zapadu Srbije, za 2018. "Partizan tech" samo je jedna od firmi u Srbiji povezanih sa Tešićem koja je pod sankcijama SAD. Na crnoj listi je od 2017. i firma "Technoglobal Systems" koja je godinu dana kasnije ugašena i pripojena firmi "Partizan Tech". Američko Ministarstvo finansija je 2019. objavilo širu listu firmi povezanih sa Slobodanom Tešićem. Sve te firme, između ostalih, "Falcon Strategic Solutions", "Vectura Trans" i "Araneks", "Velcom Trade" pripojene su firmi "Partizan Tech" tokom 2025. i 2026. Profiti 'povezanih' firmiJoš tri kompanije u Srbiji, koje se dovode u vezi sa Tešićem, posluju profitabilno u odbrambenoj industriji. Beogradska kompanija "Valir" profitirala je u 2025. skoro dva miliona evra. Najveći deo njenih prihoda je od izvoza robe na strano tržište, pokazuje njen finansijski izveštaj. Ova kompanija dala je Tešićevoj firmi "Partizan Tech" zajam sa malom kamatom od 0,1 odsto, pokazuje poslednji finansijski izveštaj firme "Partizan Tech". Istraživačka mreža BIRN ranije je dovodila u vezu "Valir" sa Tešićem, preko niza povezanih lica, navodeći da Tešić ovu kompaniju koristi kako bi zaobišao sankcije SAD-a i prodavao oružje toj zemlji. Ova firma našla se u žiži javnosti u julu 2021. kada se ukrajinski avion srušio na severu Grčke. Utvrđeno je da je za Bangladeš prevozio vežbovne mine koju je srpska firma "Valir" kupila od državne fabrike "Krušik". Još jedna firma koju su mediji dovodili u vezu sa Tešićem i izvozom u SAD uprkos sankcijama je "Zenitprom", koja je u 2025. ostvarila profit veći od 900 hiljada evra. I ova firma je u toj godini veći deo prihoda ostvarila prodajom robe u inostranstvu. RSE je uvidom u finansijske izveštaje utvrdio da je ova kompanija 2021. davala zajam Tešićevoj firmi "Partizan Tech", bez kamate. Sa dobitkom posluje još jedna kompanija povezana sa Tešićem. Firma "Sofag" u vlasništvu Jelene Petrović, Tešićeve ćerke, ostvarila je profit od oko 940 hiljada evra. U finansijskim izveštajima se vidi da je ostvarila finansijski prihod od oko 33 miliona evra od prodaje robe na inostranom tržištu. Iz kompanija "Sofag", "Zenitprom" i "Valir" nisu odgovorili na pitanja RSE u koje države su izvozile naoružanje. Tešić je, uz američke sankcije, skoro deceniju bio i na "crnoj listi" Ujedinjenih nacija zbog kršenja sankcija UN protiv izvoza oružja u Liberiju. Veze sa Aleksandrom VulinomŠest godina nakon Tešića, pod sankcijama SAD našao se i tadašnji direktor Bezbednosno- informativne agencije (BIA) Aleksandar Vulin. Američko Ministarstvo finansija sankcionisalo je 2023. Vulina zbog korupcije i umešanosti u trgovinu drogom, kao i zbog veza sa Rusijom. U saopštenju je doveden u vezu sa Tešićem. "Vulin je održavao obostrano koristan odnos sa srpskim trgovcem oružjem Slobodanom Tešićem pomažući da se Tešićeve ilegalne pošiljke oružja slobodno kreću preko granica Srbije", navelo je Ministarstvo u SAD-u. Predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin trenutno nema nijednu državnu funkciju. Iz Tešićeve firme "Partizan Tech" nisu odgovorili na pitanje o vezi sa Vulinom. Odgovor nije stigao ni iz Vulinovog Pokreta socijalista.

Više javno tužilaštvo odbacilo je krivičnu prijavu protiv bivšeg načelnika beogradske policije Veselina Milića u delu koji se odnosi pomaganje počiniocu ubistva u restoranu u Beogradu 12. maja. Tužilaštvo je saopštilo da nema dokaza koji ukazuju da je Milić izvršio krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. U saopštenju se navodi i da se nastavlja istraga u vezi sa delom prijave kojom mu se na teret stavlja neprijavljivanje krivičnog dela. Tužilaštvo je saopštilo da je na osnovu snimaka sa nadzornih kamera, veštačenja telefona Milićevog obezbeđenja, kao i analize iskaza ispitanih svedoka i drugih dokaza, "nesporno i nedvosmisleno" utvrđeno da nije bio u restoranu "27" na Senjaku kada je počinjeno ubistvo. "Odnosno, da osumnjičeni nije prikrivanjem tragova nastalih izvršenjem krivičnih dela pomogao drugim okrivljenima u ovom postupku da uklone tragove njihovog izvršenja", dodaje se u saopštenju. Tužilaštvo je navelo i da nastavlja istragu protiv Milića u pogledu neprijavljivanja ubistva jer "postoje osnovi sumnje da je imao saznanja da je izvršeno krivično delo, te da je kao službeno lice propustio da ga prijavi". "Iz prikupljenih dokaza proizilaze osnovi sumnje da je Veselin M. u noći između 12. i 13. maja telefonom od strane vlasnika restorana obavešten o događaju, te da po saznanju za učinjena krivična dela, ista nije prijavio nadležnim organima, a bio je dužan da to učini", navodi se. Doskorašnji šef beogradske policije je ranije u iskazu pred Tužilaštvom tvrdio da protiv njega nije izveden nijedan dokaz koji ga dovodi u vezu sa ubistvom. Tužilaštvo je nakon toga odbacilo krivičnu prijavu protiv trojice pripadnika njegovog obezbeđenja, jer je utvrđeno da nisu bili na licu mesta u vreme ubistva. U noći 12. maja u restoranu "27" u beogradskom naselju Senjak ubijen je Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezi sa organizovanim kriminalom. Njegovo telo je pronađeno 21. maja blizu Inđije. Bivši načelnik beogradske policije uhapšen je 15. maja, nakon čega mu je određen pritvor, a istog dana je Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da on više nije na toj funkciji. Tužilaštvo je nakon hapšenja Milića navelo da se sumnjiči da je u noći zločina bio u restoranu u koji je pozvao ubijenog Nešovića.

"Srbija je velika kuhinja iz koje snabdevamo celu Evropu", poruka je osnivača kineske kompanije "Minth", koja proizvodi auto delove. Jedna je u nizu kompanija sa kojima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete Kini krajem maja ugovarao nove poslove. Najave dolaze u vreme kada države Evropske unije (EU) razmatraju nove mere kako bi dodatno zaštitile svoje tržište i radna mesta usled naglog rasta ulagnja i uvoza iz Kine. Jedno od predloženih rešenja je Zakon, popularno nazvan "Made in Europe" ("Napravljeno u Evropi") kojim bi se u nekim segmentima ograničio pristup Kine tržištima Unije. Peking je najavljene mere Brisela nazvao diskriminatornim i najavio mogućnost recipročnog odgovora. Dok za vlast u Beogradu kineske investicije znače nova radna mesta i privredni rast, iz Privredne komore Srbije ocenjuju da bi nove EU mere mogle da utiču i na srpsku ekonomiju. Šta predlaže Evropska unija?Evropska komisija predložila je početkom marta nove mere za podsticanje industrije država EU o kojma će se uskoro izjašnjavati i Evropski parlament. Uobličene u Zakon o industrijskom akceleratoru - "Made in Europe", mere bi trebalo da "osnaže evropsku proizvodnju, obezbede čistu tehnologiju i podstaknu veće zapošljavanje građana država EU". Prema predlogu Zakona, mere će dodatno uticati na uvoz čelika, cementa, aluminijuma i na automobilsku industriju, uz mogućnost da se spisak proširi. Na udaru će biti strane investicije koje kontrolišu više od 40 odsto globalnih proizvodnih kapaciteta u sferi električnih vozila, baterija ili solarne energije. Zakon bi trebalo da spreči i nelojalnu konkurenciju jer kineski proizvođači, koristeći subvencije svoje države, odlaze na evropsko tržište sa znatno nižim cenama od konkurencije. Komesari EU sastali su se 29. maja, kako bi razgovarali o svim problemima i predloženim merama. Nakon sastanka saopštili su da "trenutno stanje trgovinskih i investicionih odnosa sa Kinom nije održivo". Da li će i kada nove mere početi da se primenjuju, znaće se sredinom juna kada će se o tome izjašnjavati EU institucije. Iz Brisela poručuju da će se u međuvremenu razgovarati i sa Kinom te da "Evropska unija ostaje jedno od najotvorenijih tržišta na svetu". Kina je treći najveći trgovinski partner EU, posle Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva. Ova robna razmena nije ravnopravna jer deficit konstantno beleži Evropska unija. Zašto bi Srbija mogla da oseti EU mere?Više od deceniju u Srbiju stižu milijarde evra kineskih investicija. Pored toga što učestvuje u infrastrukturnim projektima i eksploatiše rude, Kina investira i u otvaranje fabrika iz kojih sa srpskog tržišta lakše plasira robu u Evropsku uniju. Srbija sa EU ima Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji reguliše režim slobodne trgovine i omogućava srpskim privrednicima bescarinski izvoz za gotovo sve industrijske i poljoprivredne proizvode. Kineski proizvodi iz pogona fabrika u Srbiji imaće oznaku "Made in Serbia" i sa njom će se potom lakše i jeftinije naći u EU. "To je sve šrafciger industrija", kaže ekonomski novinar Miša Brkić objašnjavajući da fabrike u Srbiji samo sklapaju, u Kini proizvedene elemente. Nova pravila koje EU planira da uvede kako bi zaštitila svoje tržište od kineskog, mogla bi se osetiti i u Srbiji, smatra Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije. "Činjenica je da se kroz razne protekcionističke mere u značajnoj meri ograničava i naša saradnja sa Kinom", smatra Stanić. Podseća da Srbija već trpi posledice zbog ranije uvedenih mera Evropske unije koje se odnose na čelik. "Zbog smanjenja kvota na bescarinski izvoz čelika i povećanje carine ako se kvota prekorači", objašnjava. Evropska unija je 2019. godine prvi put uvela kvote za uvoz čelika iz država van EU kao odgovor na odluku Sjedinjenih Država da uvedu uvozne carine za čelik i aluminijum. Od tada su više puta menjane i produžavane, a sada ih Brisel dodatno pooštrava. Dozvoljena količina bescarinskog uvoza smanjena je za 47 odsto, dok je carina dvostruko uvećana. "Mi (Srbija) imamo taj pritisak jer Železara u Smederevu posluje sa gubicima, a finansira je matična firma iz Kine - HBIS grupa", kaže Stanić. HBIS grupa kupila je 2016. smederevsku Železaru za 46 miliona evra, dok je dugove čeličane preuzela Vlada Srbije. HBIS je jedan od najvećih proizvođača čelika u svetu sa više fabrika u Kini. Šta još Kina plasira u Evropu preko Srbije?U Srbiji posluje više kineskih kompanija koje proizvode auto delove koji potom odlaze na evropsko tržište. Među njima je i fabrika Minth koja ima pogone u dva grada – Šapcu i Loznici. Krajem maja, prilikom zvanične posete delegacije Srbije Kini na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, osnivač kompanije Minth Čin Ronghua rekao je da je Srbija sedište iz kojeg njihovi proizvodi izlaze na celokupno evropsko tržište. Po rečima Ronghua, Srbija je "velika kuhinja" za postrojenja u državama EU. Ekonomski novinar Miša Brkić ne isključuje mogućnost da se takva uloga Srbije promeni nakon novih mera EU. "Pitanje je kad se usvoji zakon 'Made in Europe' kolike će biti takse na uvoz proizvoda, bez obzira da li su proizvedeni u Srbiji ili u Kini. Dakle, Evropa će se braniti u svakom slučaju", smatra Brkić. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Evropska unija je glavno izvozno tržište Srbije, sa oko 58 odsto ukupne spoljne trgovine. Među najvažnijim izvoznim proizvodima u 2025. bili su električna oprema, kablovi, automobili i auto-delovi, bakar i proizvodi od bakra, čelik, industrijske mašine i proizvodi gumarske industrije. Kakva je trgovinska razmena Srbije sa Kinom?Baš kao i u slučaju Evropske unije, i Srbija je u deficitu. Uvoz iz Kine u Srbiju godinama je višestruko veći od vrednosti izvoza u tu zemlju. Iako postoji rast, on je i dalje daleko od mogućnosti da sustigne korist koju Kina ima kroz trgovinsku razmenu sa Srbijom. "Mi konstantno i drastično povećavamo deficit sa Kinom. S druge strane, naši proizvodi koji se izvoze nisu velike vrednosti", objašnjava Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije. Boljim brojkama nije doprineo ni Sporazumom o slobodnoj trgovini Srbije i Kine, koji su dve države počele da primenju od jula 2024. godine iako su vlasti Srbije to očekivale. Na Sporazum ne gleda blagonaklono ni Brisel. S početkom njegove primene, Evropska unija poručila je da Srbija može da sklapa trgovinske sporazume sa drugim državama pod uslovom da nisu u suprotnosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i sve dok i sama ne postane članica Unije. Jer, u procesu pristupanja EU, Srbija se, kažu, obavezala da će kao nova članica Unije, istupiti iz svih do tada potpisanih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. Moguće posledicePredsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je prilikom nedavne posete Kini da u Srbiju stižu dodatne kineske investicije vredne 945 miliona evra. Brkić smatra da i buduće poslove treba posmatrati u globalnom kontekstu i unapred procenjivati moguće posledice. Navodi primer zajedničkih poslova sa Rusijom zbog kojih Srbija, zavisna od ruskog gasa i nafte, sada trpi posledice. "Sve i da realizujemo dogovore sa Kinom, Srbija kao država koja hoće članstvo u EU i saradnju sa Zapadom, nikad ne zna u kakvoj će se situaciji naći u budućnosti usled globalnih prilika" smatra Brkić. Iz Vlade Srbije nisu odgovorili na pitanja RSE da li razmatraju eventualne posledice mera EU prema Kini i da li projektuju potencijalne probleme usled uloge Kine u svim ključnim projektima u zemlji. Ima li rešenja za kinesku tržišnu ekspanziju?Bojan Stanić iz Privredne komore smatra da će se Evropa i Srbija teško osloboditi ekonomske zavisnosti od Kine. "Evropa ostaje u velikoj meri zavisna od uvoza materijala, sirovina, proizvoda, mašina, telekomunikacione i druge opreme, automobila. Samim tim evropska privreda gubi konkurentnost na domaćem tržištu. Suficit koji je Kina ostvarila sa svetom je porastao", objašnjava i dodaje da zahvaljujući tom suficitu Kina dalje može da finansira subvencije kompanijama, kreditiranja drugih zemalja i direktne investicije. Stanić dodaje da je teško nadmetati se u neravnopravnoj tržišnoj utakmici u kojoj će posledica diverzifikacije biti veća cena za krajnje kupce. Kada je reč o Srbiji, Stanić smatra da bi u poslovima sa Kinom koji se ugovaraju međudržavnim sporazumima, trebalo insistirati na većem angažovanju srpskih mikrokompanija u lancu snabdevanja. Sve velike investicije i poslovi Kine u Srbiji ugovarani su na najvišem državnom nivou. U realizaciji tih projekata angažuju se kineske kompanije, neretko i kineski radnici, a poslovi se isplaćuju kreditnim zaduživanjima u Kini. Detalji aranžmana proglašavaju se tajnom, a na netransparentnost ovih poslova upozoravao je i Brisel. U svojim poslovima sa Kinom, Evropska unija pokušava dodatno da ojača sopstveni interes. U okviru novog Zakona "Made in Europe" predloženo je da strani investitori, moraju da obezbede najmanje 50 odsto radnih mesta za građane država Evropske unije. Predlogom zakona se traži i da zajednička ulaganja sa investitorima koji dolaze van EU budu ograničena na najviše 49 odsto stranog vlasništva. Time će, navode predlagači, moć odlučivanja ostati pod kontrolom EU.

Za svakog drugog građanina Bosne i Hercegovine rat u Ukrajini nije samo sukob u nekoj udaljenoj zemlji, već direktni podsjetnik na vlastito ratno iskustvo iz '90-ih. Ovo su pokazali podaci istraživanja instituta Univerziteta Ujedinjenih naroda UNU-WIDER, specijaliziranog za pitanja ekonomskog razvoja, javnih politika i društvenih promjena, objavljenog u maju 2026. "Tu poveznicu posebno su često pravili Bošnjaci i starije osobe", kaže za Radio Slobodna Evropa jedna od autorica istraživanja Laia Balcells, profesorica političkih nauka na Univerzitetu Georgetown. Navodi da su takve paralele naročito izražene među starijim ispitanicima, koji imaju lično iskustvo rata. Istraživanje su u proljeće 2024. proveli Laia Balcells, Ana Paula Pellegrino i Matthew Simonson. Online anketom obuhvaćeno je 1.345 ispitanika u Bosni i Hercegovini i 1.347 u Srbiji, uz dodatnu analizu medijskog sadržaja. Jedan ispitanik naveo je da ga rat u Ukrajini podsjeća na "rat, glad i smrt nevinih ljudi od 1991. do 1995. godine", dodajući da se "gotovo svaki sukob na kraju završava sporazumom, a rijetko oružanom silom". Drugi se prisjetio opsade Sarajeva. "Bila je to brutalna okupacija grada koji je skoro četiri godine bio meta srpske vojske. Ubijani su nevini civili i djeca, a grad je ostao bez struje i vode." Sličan obrazac zabilježen je i u Srbiji, gdje više od polovine ispitanika rat u Ukrajini povezuje s vlastitim iskustvima iz 1990-ih. "Svaki rat je apsurdan. Mi ljudi smo najgora bića na ovoj planeti. Uništavamo sami sebe i za to krivimo druge", jedan je od odgovora ispitanika iz Srbije. Drugi kaže: "Katastrofa. Apsolutno sam protiv rata. Na kraju su svi gubitnici, posebno Rusija i Ukrajina." "Meni lično je to pokazatelj da još nismo izvidali rane iz rata devedesetih godina. Trideset godina kasnije sve je to svježe u mislima većine građana", kaže politička analitičarka iz Banje Luke Tanja Topić. Ona dodaje da građani "traže poveznicu sa sopstvenom sudbinom" i rat u Ukrajini, odnosno rusku invaziju, posmatraju kroz vlastita iskustva. "U načinu interpretacije nalazimo razlike koje uglavnom dolaze pod političkim uticajem. U tom dijelu građani, njih najveći dio, ne misli sopstvenom glavom, u njihovo ime to čine vođe, koje oni nekritički slijede", smatra Topić. Građani rat u Ukrajini ne vide samo kao humanitarnu tragediju, već i kao sukob u kojem važnu ulogu imaju velike sile. U odgovorima se, istovremeno, često pojavljuju i stavovi o besmislenosti rata i potrebi njegovog okončanja. Ruska invazija na Ukrajinu, pokrenuta u februaru 2022. godine, izazvala je najveći oružani sukob u Europi od Drugog svjetskog rata. Razlike u stavovima prema RusijiIstraživanje je pokazalo i velike razlike u stavovima prema Rusiji među etničkim grupama u Bosni i Hercegovini. Dok 58 posto ispitanih Srba u BiH podržava Rusiju u ratu protiv Ukrajine, isti stav dijeli 13 posto Hrvata i sedam posto Bošnjaka. Istovremeno, među Bošnjacima i Hrvatima približno polovina ispitanika iskazuje podršku Ukrajini, dok je među Srbima takva podrška gotovo nepostojeća. "Iako Srbi u obje zemlje češće podržavaju Rusiju nego Ukrajinu, njihovi stavovi nisu jednoobrazni", kaže Balcells. Ona navodi da su među Srbima podršci Rusiji skloniji oni koji podržavaju nacionalističke politike ili zagovaraju veću autonomiju Republike Srpske, uključujući i formiranje vojske RS-a. "Također, što je kod pojedinaca izraženiji etnički identitet, a slabiji osjećaj pripadnosti državi, veća je vjerovatnoća da će podržavati Rusiju", kaže Balcells. "S obzirom na ulogu koju je Rusija imala kao zaštitnik srpskih interesa tokom ratova devedesetih godina, nije iznenađujuće da dio ispitanika i danas iskazuje veću podršku Rusiji", dodaje ona. Zbog toga je, kaže, teško precizno utvrditi u kojoj mjeri današnja podrška Rusiji proizlazi iz aktualnih kampanja, a u kojoj iz ranije formiranih stavova i historijskih veza. Topić smatra da podršku Rusiji u Republici Srpskoj nije moguće odvojiti od dugogodišnjeg političkog i medijskog narativa. "Politički establišment je godinama u Republici Srpskoj njegovao proruski sentiment. Igra se na kartu pravoslavne veze", kaže ona. Dodaje da su građani decenijama odgajani na nacionalističkom narativu i da će njegova razgradnja potrajati. Različiti medijski narativiAutori istraživanja analizirali su i izvještavanje medija o ratu u Ukrajini u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Njihova analiza pokazala je značajne razlike u načinu na koji je sukob predstavljan publici. U Bosni i Hercegovini polovina analiziranih tekstova bila je naklonjena Ukrajini, 37,5 posto ocijenjeno je kao neutralno, dok je 12,5 posto tekstova bilo naklonjeno Rusiji. U Srbiji je više od polovine analiziranih članaka ocijenjeno kao neutralno, 35 posto kao naklonjeno Ukrajini, a 13 posto kao naklonjeno Rusiji. Balcells navodi da postoji značajan jaz u načinu na koji mediji u Republici Srpskoj i Federaciji BiH izvještavaju o ratu. Prema ocjeni Tanje Topić, političari i mediji imaju ključnu ulogu u oblikovanju stavova građana. "Oni su imali i imaju dominantnu ulogu", kaže ona. Dodaje da u takvom okruženju dio građana "misli glavom političkih lidera". "Mediji koji su produžena ruka vlasti, uglavnom, protežiraju proruske stavove. Za njih je agresija 'specijalna vojna operacija' i opravdana je", kaže ona. Odnos prema ratu u Ukrajini, smatra Topić, danas je u velikoj mjeri odraz političkih i društvenih podjela koje već postoje u Bosni i Hercegovini. Muškarci skloniji podršci RusijiIstraživače je iznenadila izražena razlika između muškaraca i žena kada je riječ o stavovima prema ratu u Ukrajini, kaže autorica Balcells za RSE. Prema rezultatima istraživanja, muškarci su u Bosni i Hercegovini i Srbiji za oko 12 procentnih poena skloniji podršci Rusiji nego žene, a ta razlika prisutna je u svim etničkim grupama. Istovremeno, žene češće od muškaraca izražavaju zabrinutost zbog mogućnosti izbijanja novog sukoba i obnove nasilja. Odnos prema ratu u Ukrajini, navode autori istraživanja, nije jedinstven, već je u velikoj mjeri oblikovan etničkim identitetom i političkim opredjeljenjima građana. "Taj odnos je preslika naših politika, koje se nalaze kako u ideološkom tako i vrijednosnom, etničkom i religijskom konfliktu", zaključuje Topić.

Iako je politika državljanstva u nadležnosti Srbije, povećan broj ruskih državljana koji sticanjem srpskog državljanstva dobijaju mogućnost bezviznog ulaska u Evropsku uniju predstavlja potencijalni bezbednosni izazov za Uniju, smatra Evropska komisija. U najnovijem dokumentu Evropske komisije, kojim se procenjuje napredak Srbije u poglavljima 23 i 24 koji se odnosne na vladavinu prava, ova institucija navodi da je u proteklom periodu povećan broj dodeljenih državljanstava ruskim državljanima. "Uprkos suverenom pravu Srbije da odlučuje o svojim politikama državljanstva i naturalizacije, ubrzano sticanje prava putovanja bez viza u EU za državljane Rusije dodeljivanjem srpskog državljanstva, čiji se broj povećao u odnosu na prethodne godine, predstavlja potencijalne bezbednosne rizike za EU", navodi se u non-pejperu Evropske komisije u koji Radio Slobodna Evropa ima uvid. Ovaj dokument bio je krajem maja predmet rasprave na nivou diplomata država članica Evropske unije. "Srbija mora poboljšati proveru zahteva za vize koje podnose državljani zemalja za koje se smatra da predstavljaju rizik u pogledu iregularnih migracija ili bezbednosti", navodi se. Korupcija ne slabi, pritisak na medije raste, iz izveštaja EU o SrbijiU poslednje vreme nekoliko država članica Evropske unije vrši pritisak na Evropsku komisiju da predloži zakon kojim bi se olakšalo odbijanje turističkih viza ruskim državljanima zbog ruske invazije na Ukrajinu. Države EU se zalažu za strožija pravila za odbijanje turističkih viza RusimaPrema podacima EU, broj izdatih turističkih viza za šengenski prostor ruskim državljanima porastao je tokom 2025. godine na gotovo 480.000, što je najviši nivo od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić već je najavio da Srbija neće uvoditi vize za ruske državljane. Prema uslovima iz Plana rasta, Srbija do kraja godine treba da uvede vize za najmanje tri zemlje. Vizna politika Srbije je sa viznom politikom Evropske unije "samo delimično usklađena" sa listom trećih zemalja čijim je državljanima potrebna viza za ulazak u EU, navodi se u izveštaju o vladavini prava za Srbiju. Trenutno 12 takozvanih trećih zemalja uživa bezvizni režim sa Srbijom, ali ne i sa EU: Armenija, Azerbejdžan, Bahrein, Belorusija, Kina, Indonezija, Jamajka, Kirgistan, Kazahstan, Rusija, Surinam i Turska. "Nije postignut dalji napredak u usklađivanju sa viznom politikom EU od decembra 2024. godine, kada je Srbija ispunila svoje obaveze iz Reformske agende o usklađivanju sa viznim režimom EU sa najmanje tri zemlje čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u EU", navodi se u dokumentu. Reformskom agendom Srbija se obavezala da uvede vizni režim za najmanje tri od navedenih država. Vrednost ove obaveze u okviru Plana rasta iznosi nešto više od 27,1 miliona evra. Neispunjavanje ove obaveze do kraja 2026. godine rezultiralo bi gubitkom te sume financijskih sredstava. Primenu ove obaveze Srbija je predvidela do kraja decembra 2024. godine u svojoj Reformskoj agendi za Plan rasta. Evropska komisija je, međutim, svim državama regiona odobrila takozvani grejs odnosno produženi period. Za obaveze koje je trebalo ispuniti do kraja 2024. godine taj rok je produžen za 24 meseca, odnosno do decembra 2026. godine. U međuvremenu, pre eventualnog uvođenja viza za najmanje tri države, Evropska komisija od Srbije dokumentima traži da pooštri pravila za izdavanje viza državljanima zemalja koje još imaju bezvizni režim sa Srbijom li nemaju sa EU. Komisija smatra da bi se na taj način obezbedila veća kontrola i usklađenost sa standardima EU, kao i smanjio priliv iregularnih migranata ka Evropskoj uniji među državljanima trećih zemalja koji u Srbiju ulaze sa važećim vizama.