Državljani Kine, Rusije i Turske i dalje dolaze na Zapadni Balkan bez viza, a potom pokušavaju nastaviti put prema Europskoj uniji, upozorava Frontex u najnovijoj procjeni rizika. Iz Bruxellesa u isto vrijeme traže od zemalja regiona da pooštre viznu politiku i zatvore prostor za takve zloupotrebe. Granična policija Bosne i Hercegovine potvrdila je za Radio Slobodna Evropa da od Europske agencije za graničnu i obalnu stražu (Frontex), redovno zaprima informacije koje se odnose na nezakonite migracije, krijumčarenje ljudi i moguće zloupotrebe bezviznog pristupa, te da raspolaže saznanjima o pokušajima nezakonitog nastavka putovanja prema državama Europske unije. "Takve informacije ne odnose se isključivo na državljane Ruske Federacije i Narodne Republike Kine i Turske, već i na državljane drugih zemalja", naveli su iz Granične policije BiH, ističući da kontinuirano surađuju s Frontexom i drugim međunarodnim partnerima. Prethodnih godina kineski državljani dolazili su u region avionom i potom pokušavali nastaviti put ka EU, dok su pojedini ruski državljani, uključujući Čečene, Balkan koristili kao tranzit ili privremeno utočište nakon početka rata u Ukrajini. Frontex: Zloupotrebe će se nastavitiU godišnjoj procjeni rizika za period 2026. i 2027. godine, objavljenoj u junu, Frontex upozorava da će migracijska kretanja na Zapadnom Balkanu i dalje odražavati dešavanja na istočnomediteranskoj ruti te da će određene nacionalnosti nastaviti koristiti bezvizni pristup zemljama regiona kako bi pokušale nastaviti put prema Europskoj uniji. Među njima posebno navodi državljane Kine, Rusije i Turske, kao i "nosioce jordanskih pasoša palestinskog porijekla". Frontex procjenjuje da će pritisak biti ublažen policijskim akcijama, sezonskim faktorima te odvraćajućim učinkom nasilja i otmica koje provode krijumčarske mreže, ali upozorava da će se zloupotrebe bezviznog pristupa nastaviti. U istom izvještaju navodi se da neusklađena vizna politika zemalja Zapadnog Balkana i dalje olakšava korištenje avionskih ruta prema državama regiona kao odskočne tačke za neregularni ulazak u Europsku uniju. Frontex također navodi da će zapadnobalkanski koridor, koji vodi preko Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske prema Sloveniji i Austriji, ostati dominantna ruta za migracijska kretanja koja potiču s istočnomediteranske rute. Iz ove agencije nisu odgovorili na upit RSE o upozorenjima na moguće zloupotrebe bezviznog pristupa na Zapadnom Balkanu. Europska komisija godinama traži usklađivanje vizne politikeEuropska komisija već nekoliko godina upozorava zemlje Zapadnog Balkana da usklade svoje vizne politike s pravilima Europske unije kako bi se smanjio rizik od neregularnih migracija i zloupotrebe bezviznih režima. Ovo pitanje redovno se pojavljuje u godišnjim izvještajima o napretku, ali i u izvještajima o Mehanizmu suspenzije viza. Iz Delegacije Europske unije u BiH za RSE navode da se od BiH, kao zemlje kandidata, očekuje dalje usklađivanje vizne politike s listom trećih zemalja čijim je državljanima potrebna viza za ulazak u EU, posebno kada je riječ o državama koje predstavljaju migracijski ili sigurnosni rizik. Podsjećaju da se BiH Reformskom agendom obavezala da će između 2025. i 2027. godine svake godine ukinuti po jedan bezvizni sporazum sa zemljama čijim je državljanima potrebna viza za EU. Ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković rekao je ranije 2026. da će BiH do kraja godine uvesti vize jednoj od takvih zemalja, ne navodeći o kojoj je riječ. Ali je tada i vrlo jasno rekao da "nije realno" da to budu Turska, Kina ili Rusija. Bosna i Hercegovina održava stalni bezvizni režim sa sedam zemalja čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u EU - Azerbejdžan, Kina, Katar, Rusija, Turska, Kuvajt i Vanuatu. Osim toga, odobrava sezonsko ukidanje viza, uglavnom tokom ljeta, koje nije u skladu s pravnom tekovinom EU, Bahreinu, Omanu i Saudijskoj Arabiji. Iz Granične policije BiH za RSE navode da je u 2025. godini zabilježeno 147.910 državljana Narodne Republike Kine i 125.088 državljana Ruske Federacije. Od 1. januara do 16. juna 2026. godine, prilikom ulaska u BiH, zabilježeno je 55.359 državljana Narodne Republike Kine i 51.001 državljanin Ruske Federacije. Prema riječima Denisa Avdagića, vanjskopolitičkog analitičara zagrebačkog Instituta novih medijskih strategija (INMS), ako BiH ne bude u stanju ispuniti zahtjeve, to će biti jasna poruka Briselu. "Ne mogu sve probleme rješavati visoki predstavnici, nešto je i na građanima. Ako neko građane želi držati taocima politike, prvenstveno prema Rusiji, onda ti ljudi trebaju znati da je, prema posljednjim anketama, više od polovine građana Republike Srpske za članstvo u EU, dok je podrška u Federaciji BiH i Brčko distriktu među najvišima od svih zemalja kandidatkinja." Zapadni Balkan ne može biti izuzetakAvdagić kaže da je usklađivanje vizne politike zahtjev koji EU postavlja svim državama kandidatkinjama, zbog čega ni zemlje Zapadnog Balkana ne mogu biti izuzetak. Naglašava kako je jasno da uvođenje viznog režima nije politička želja pojedinih država. "Ako ste to već postavili prema ostalima i ako su ostali prihvatili zahtjev za usklađivanje viznih režima s državama članicama EU, onda su stvari posve jasne", kaže Avdagić. Vize za Ruse u Crnoj Gori do septembra?Crna Gora je prva zemlja regiona koja će, pod pritiskom Europske unije, ukinuti bezvizni režim za ruske državljane. U novembru 2025. godine vlada Crne Gore najavila je da će vizni režim za ruske državljane biti uveden najkasnije do septembra 2026. Ta mjera je dio obaveza koje je Crna Gora preuzela u okviru usklađivanja s pravilima Europske unije u poglavlju 24 – Pravda, sloboda i sigurnost. Iz Ministarstva vanjskih poslova za RSE su 26. juna potvrdili da će za državljane Rusije biti neophodna viza za ulazak u Crnu Goru i da bez te mere neće biti moguće zatvoriti poglavlje 24. Naglasili su da je Ministarstvo 2. juna 2026. pokrenulo "proces zaprimanja zahtjeva za vizu preko kompanije VFS Global u nekoliko gradova Ruske Federacije (...) čime će dostupnost crnogorske vize ruskim državljanima biti značajno unaprijeđena, a potencijalni negativni efekti ukidanja bezviznog režima svedeni na najmanju moguću mjeru." Od ukupnih dolazaka stranaca u Crnu Goru na godišnjem nivou, Rusi su uglavnom na drugom mjestu po brojnosti, odmah iza onih koji dolaze iz Srbije. Prema posljednjem popisu iz septembra 2024. godine, među svim stranim državljanima koji imaju stalan boravak u Crnoj Gori, najviše je Rusa – 13.550, dok zvanični podaci MUP ukazuju da ih više - 23.330. Crna Gora je zemlja koje se velikim dijelom ekonomski oslanja na turizam – prihodi od ovog sektora čine oko četvrtinu BDP-a, dok su ruski turisti među najbrojnijima. Tako je, na primer, u toku 2025. godine, Uprava za statistiku zabilježila da su 16 posto ukupnih broja noćenja stranih turista u Crnoj Gori činili Rusi, odmah iza srpskih turista sa 23 posto. Iako je Crna Gora 2022. uvela sankcije Moskvi zbog invazije na Ukrajinu, EU je kontinuirano upozoravala da je vizna politika ključna za napredak u pregovorima. Crna Gora ima najveće izglede da do kraja decenije postane članica EU, sa zatvorenih 16 od 33 pristupnih poglavlja. Kada je riječ o kineskim državljanima, Uprava za statistiku Crne Gore zabilježila je porast dolazaka iz te zemlje – 2025. broj dolazaka iz Kine (82.054) premašio je dotadašnji rekord iz 2019. Međutim, kineski državljani individualno ne mogu da borave u Crnoj Gori bez vize. Ali kada je riječ o grupnim putovanjima, omogućeno im je da putem crnogorskih agencija koje imaju ugovore sa kineskim agencijama, dobiju pozivna pisma. Tako, oni na osnovu plaćenog aranžmana, mogu da borave do 30 dana u Crnoj Gori. Kakve su moguće posljedice zbog neusklađivanja?Avdagić kaže da za sada nema konkretnih mjera protiv BiH, kao i protiv Srbije u kojoj je slična situacija, ali da se u Europskoj uniji vode rasprave o mogućim posljedicama za zemlje kandidatkinje koje odbijaju uskladiti viznu i vanjsku politiku. "Raspravljalo se o mogućnosti promjene viznog režima EU prema državama kandidatkinjama koje nisu spremne harmonizirati viznu i vanjsku politiku. Niko ne žuri s takvom vrstom kazne, ali će vjerovatno u nekom trenutku morati biti povučeni određeni potezi." Moguće posljedice, dodaje, mogle bi biti široke, od prekogranične suradnje, pristupa europskim fondovima, pa čak i putovanja za građana. "Ipak, mislim da će prije bilo kakvih sankcija uslijediti snažna poruka upozorenja. Dok još nema iskristalizirane odluke o konkretnim posljedicama, BiH ima vremena da o tome razgovara. Ta komunikacija vjerovatno će se odvijati diplomatskim kanalima, daleko od očiju javnosti, ali nijedna od tih poruka neće biti bezbolna za BiH." Srbija stagniraKada je riječ o Srbiji, uprkos pozivima iz EU, ni više od četiri godine od početka rata ova zemlja nije uvela sankcije Rusiji. Za ruske državljane važi bezvizni režim do 30 dana, dok se veliki broj Rusa preselio u Srbiju od 2022., prema popisu iz te godine, u Srbiji je živjelo više od 10.000 Rusa, dok je MUP iste godine saopćio da u Srbiji boravi više od 30.000 Rusa. Procjene nevladinih organizacija su i veće – prema Beogradskom centru za sigurnosnu politiku, od početka ruske agresije na Ukrajinu do kraja 2024. više od 67.000 Rusa u Srbiji dobilo je privremenu dozvolu boravka. Kinezi su također godinama unazad jedni od najbrojnijih turista u Srbiji, a za boravak do 30 dana u toj zemlji nije im potrebna viza. Kada je riječ o Kosovu, ta zemlja nema diplomatske odnose s Kinom, s obzirom na to da Kina ne priznaje nezavisnost Kosova. Građani Kine ne mogu stupiti na teritoriju Kosova bez vize. Isto važi i za ruske državljane – bez vize ne mogu boraviti na Kosovu. Severna Makedonija također zahtijeva vize i za državljane Kine i za državljane Rusije. 'Jasno je zašto Rusija i Kina'Govoreći o sigurnosnom aspektu, vanjskopolitički analitičar Avdagić ističe da ne može procjenjivati pojedinačne slučajeve zloupotrebe bezviznog režima, ali kaže da su ruski državljani i ranije povezivani s hibridnim djelovanjem. "Poznato je da su se ruski državljani bavili određenim hibridnim djelovanjem i izvan EU, u državama zapadnog Balkana, ali i unutar EU. Dok je u Europskoj uniji izrazito teško proći sigurnosne provjere, bilo pri izdavanju viza ili ulasku u zemlju, na Balkanu je situacija drugačija, posebno ako imate liberaliziran režim za ruske državljane", kaže Avdagić. Prema njegovom mišljenju, pitanje usklađivanja vizne politike prije svega je politički test za zemlje koje žele članstvo u Europskoj uniji. "Ako ćemo podvući crtu, svima je jasno zbog čega su upravo Rusija i Kina posebno izazovno pitanje za Europsku uniju. Na tim temama države kandidatkinje moraju pokazati koliko zaista žele članstvo u EU."

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u ponedeljak da Milan Radoičić, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad na kosovsku policiju u Banjskoj i za kojim je raspisana crvena poternica Interpola, nije gonjen zbog kriminala. Vučić je na konferenciji za novinare u Beogradu na pitanje o tome da Radoičića čuva aktivni pripadnik Žandarmerije uprkos njegovoj nedavnoj najavi da pripadnici policije Srbije ne treba da čuvaju privatna lica, rekao da on nema takve podatke. "Samo niste rekli zbog čega je Milan Radoičić na crvenoj poternici. Nije zbog kriminala već zbog Kosova", rekao je Vučić na konferenciji za novinare na kojoj je najavio mere za poboljšanje životnog standarda. Dok Evropska unija izražava očekivanje da vlasti u Srbiji uhapse i sudski procesuiraju odgovorne za napad na kosovsku policiju u Banjskoj na severu Kosova u septembru 2023, Radoičić je u Srbiji na slobodi s prijavljenim prebivalištem u Beogradu. Za Radoičićem je na zahtev Kosova raspisana i međunarodna Interpol poternica putem Misije Ujedinjenih nacija (UNMIK). Protiv njega u Srbiji nije podignuta optužnica iako je preuzeo odgovornost za oružani napad u kojem je ubijen jedan kosovski policajac, kao i trojica napadača. Vučić nije demantovao nezvanična saznanja, koje je objavila televizija N1, da Radoičića i njegovog bivšeg poslovnog partnera Zvonka Veselinovića, koji je u javnosti predstavljen kao biznismen sa severa Kosova, obezbeđuje pripadnik Žandarmerije, posebne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. U odgovoru na pitanje Vučić je kazao da pripadnik Žandarmerije ne bi trebalo da čuva Veselinovića. "Morate da mi kažete zašto je gonjen gospodin Veselinović ili nije, ali ako me pitate da li treba aktivna lica iz Žandarmerije da mu budu u obezbeđenju, postaraću se i učiniću sve da to ne bude slučaj. Ne možete ni da obavljate dva posla", rekao je Vučić. Veselinović i Radoičić su pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država više od četiri godine, zbog optužbi povezanih s organizovanim kriminalom i korupcijom. Vučić je u maju najavio zakon kojim će iz službe biti udaljeni policajci ili vojnici koji obavljaju poslove za koje nisu dobili direktnu dozvolu od države, nakon što je uhapšen prvi čovek beogradske policije Veselin Milić zbog sumnje da je da je prikrivao krivično delo u slučaju pucnjave u beogradskom restoranu u kojem je ubijen muškarac koji se dovodi u vezu s jednom od beogradskih kriminalnih grupa. Viši sud u Beogradu u junu je produžio pritvor Miliću do 30 dana. Tužilaštvo je saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave protiv Milića koja se odnosila na pomaganje počiniocu ubistva zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza.

Od "ruke su vam krvave" do kosovskog zaveta. O Kosovu, uz gusle, odjekivalo je sa gradskog trga u Kraljevu, u centralnoj Srbiji, stotinak kilometara udaljenog od granice sa Kosovom. Poruke o Kosovu, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje, dominirale su na antivladinom skupu održanom na poziv studenata u blokadi. Ranije optuživana za korupciju i nemarno upravljanje državom, vlast je sada kritikovana zbog postizanja sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. "Sumnjam da će reciklaža tema koje dominiraju poslednje četiri decenije doneti bolju budućnost ili čak uspeh na izborima, koji bi Srbiji pružio priliku da takvu budućnost izgradi", ocenjuje za RSE međunarodni analitičar Kurt Basener (Bassuener). Skupom je obeležen Vidovdan, verski i državni praznik u znak sećanja na bitku protiv otomanske vojske na Kosovu iz 14. veka kada je srpska vojska poražena. Krovna grupa "Studenti u blokadi", nije odgovorila na upit RSE o stavljanju Kosova u fokus vidovdanskog skupa i porukama u Kraljevu. Taj skup bio je još jedan u nizu na kojima se traži smena vlasti već godinu i po dana zbog stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu. U međuvremenu je zahtevima dodato i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što vlasti do sada nisu prihvatale. Dan pre vidovdanskog protesta predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je podnošenje ostavke za nekoliko nedelja. Šta je pokazao Vidovdan u Kraljevu?U gradu koji je postao utočište za hiljade izbeglih Srba 1999. godine, kada su se sa Kosova povukle srpska vojska i policija, okupljenima se obratilo više govornika sa Kosova. Osim bojazni zbog integracije u kosovski sistem institucija koje su funkcionisale u sistemu Srbije, izrekli su i kritike na račun vlasti u Beogradu. Na skupu su iznete ocene da integracija srpskih institucija, kao i podizanje optužnica protiv Srba, znači "nestanak Srba sa Kosova." Postavljeno je i pitanje zbog čega vlast u Beogradu ne preduzme "recipročne mere u Srbiji prema Albancima". Na skupu je govorila i poslanica u Skupštini Srbije Jelena Pavlović, koja je najavljena kao advokatica iz Beograda. "Ovaj narod vam nikada neće oprostiti Briselski, Vašingtonski, francusko-nemački plan i Ohridski sporazum za sramnu predaju Kosova i Metohije, temelja nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda", poručila je ona. Jelena Pavlović je donedavno bila u pokretu "Mi, snaga naroda", koju predvodi Branimir Nestorović, na čijoj listi je i izabrana za poslanicu. Parlamentarni pokret "Mi snaga naroda" je desno i proruski orijentisan, dok je Nestorović poznat po teorijama zavere. Do sada na studentskim skupovima nisu govorili poslanici ni opozicionari. Studenti u blokadi nisu odgovorili na upit RSE da li je time promenjena dosadašnja praksa, a pojedini opozicioni lideri koji podržavaju studente kritikovali su to što je Jelena Pavlović govorila na studentskom skupu. Ona je na društvenoj mreži X ocenila da je napad na nju, nakon govora u Kraljevu, "neoboriv dokaz da su vaš problem studenti, a ne ja". Normalizacija odnosa sa Kosovom, koja je kritikovana na vidovdanskom skupu, jedan je od uslova Srbiji za napredak u pridruživanju Evropskoj uniji. I Briselski i Ohridski sporazumi sklopljeni su posredstvom EU, dok je Vašingtonski potpisan u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Međutim, Kurt Basener iz Saveta za demokratizaciju politike iz Berlina kaže da je prilično skeptičan oko toga koliko Kosovo i nacionalne teme predstavljaju primarni pokretački motiv. "Kosovo nije ono što je izvelo ljude na ulice u novembru 2024. Iako je nacionalistička simbolika postajala sve prisutnija na protestima, retko je bila u prvom planu", naveo je. Taktički potez ili autentičan izraz?Basener kaže da mu je skretanje studentskog pokreta udesno oduvek "delovalo neskladno" zbog zahteva koje su imali, poput odgovornosti, vladavine prava i borbe protiv institucionalizovane korupcije. Na početku protesta studenti su ostavljali otiske krvavih šaka, poručujući time vlastima da su im "krvave ruke" u novosadskoj tragediji. Kako bi upoznali evropske institucije sa tim zahtevima, studenti su organizovali i biciklističke i maratonske ture do Strazbura i Brisela. Međutim, istovremeno je na studentskim protestima u zemlji često viđana zastava sa porukom da nema predaje Kosova i mapom na kojoj je ono u granicama Srbije. A nedavno su izašli i sa "Memorandumom" u kojem se Kosovo navodi kao "sastavni deo Srbije", što je podiglo prašinu u javnosti koja ih podržava. Basener kaže da je pitanje da li skretanje studentskog protesta predstavlja autentičan izraz pokreta, a u kojoj meri taktički izbor. Smatra da je reč o kombinaciji ta dva faktora, ali da prevladava taktika. "Vlast i provladini mediji pokušavaju studente da predstave kao strane plaćenike i izdajnike, čak i 'ustaše'. Studenti imaju potrebu da pokažu svoju 'patriotsku' verodostojnost", naveo je. Podseća da se odluka opozicije da Vojislav Koštunica predvodi listu DOS-a protiv Miloševića 2000. zasnivala na sličnoj proceni. Ali i da je reč o taktici pitanje je, kaže Basener, koliko je to mudar potez. "Prošle nedelje mi je jedan zvaničnik države članice EU rekao da 'ne postoji održiva alternativa' Vučiću u srpskoj politici", dodao je. Naime, Basener smatra da EU iako je nešto "kritičnija" prema Vučiću i sve više "frustrirana" njime, i dalje ga u "suštini podržava". Ocenjuje da su u Briselu i među vladama država članica EU duboko ukorenjeni "legitimistički" refleksi i oprez prema preuzimanju rizika. "Sumnjam da će narativi koji su (u Kraljevu) bili u prvom planu promeniti takav stav EU i njenih sagovornika. Sve to deluje veoma okrenuto prošlosti", naveo je Basener. Osim toga, kaže da takve nacionalističke teme slabe i regionalnu solidarnost sa studentima. "Uključivanje Novog Pazara i uzajamna solidarnost sa tim gradom pričaju jednu sasvim drugačiju priču. Ipak, ostaje otvoreno pitanje kakav bi odnos Srbija pod vođstvom studenata imala prema susedima", dodao je. Osim normalizacije odnosa sa Kosovom, uslovi za dalji napredak Srbije kaEU su vladavina prava, sloboda medija i uvođenje sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Političko povlačenje ili taktika za opstanak na vlasti? To pitanje prati objavu koju je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, izneo pred hiljadama svojih pristalica okupljenih na subotnjem mitingu u centru Beograda. Vučić im je rekao da će "još samo nekoliko nedelja biti predsednik" države. Ako se to desi, povukao bi se nešto manje od godinu dana pre nego što mu i po zakonu istekne predsednički mandat - u maju 2027. Vučić je dva puta biran za predsednika države, a pošto Ustav ne dozvoljava treći mandat, ponovo se ne bi mogao kandidovati. Međutim, to nije prvi put da je najavljivao povlačenje. U javnosti je nudio povlačenje u situacijama manjih i većih politikih kriza. Poslednjih godinu i po dana suočen je sa jednom od najozbiljnijih, u talasu protesta sa zahtevima da se zaustavi korupcija i raspišu vanredni izbori. Do sada je te pozive na izbore odbijao. Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka (FPN) Dušan Spasojević ocenjuje da bi se u njegovoj poslednjoj objavi mogla čitati njegova namera za prelazak na mesto premijera Srbije. "Njegov eventualni dolazak na poziciju premijera samo bi ga ustavno stavilo tamo gde on već jeste - ključna politička figura koja donosi sve odluke u zemlji", kazao je Spasojević za Radio Slobodna Evropa. Spasojević smatra da postoji više "računica" koje su mogle opredeliti Vučića da najavi svoju ostavku. "Jedna je to što više ne može da se kandiduje za predsednika i mora da se kandiduje za neku drugu poziciju, pa bi onda eventualno zajedno održavanje predsedničkih i parlamentarnih izbora, omogućilo njemu da u punoj meri učestvuje u kampanji", kazao je Spasojević. Vučić je na mitingu Beogradu, članovima svoje stranke kazao da će im pomoći da dobiju narodno poverenje na parlamentarnim izborima. Nije, međutim, rekao kad će oni biti raspisani, niti na koji način planira da se uključi u izbornu trku. "Druga računica može biti to da Vučić smatra da će kandidat SNS-a teško pobediti na narednim predsedničkim izborima i da unapred pravi neku vrstu odstupnice kako bi prešao na ustavno jaču funkciju", smatra profesor FPN-a. Vučić u svojim izjavama u prethodnih nekoliko meseci nije isključio mogućnost da se vrati na mesto premijera. Na pitanja RSE o tome nisu odgovorili ni iz njegove Srpske napredne stranke, ni iz Predsedništva. Šta ovim poručuje antivladinim demonstrantima?Vučić se od novembra 2024. suočava se sa masovnim antivladinim protestima. Studentski pokret, koji predvodi te proteste, vlast optužuje za korupciju i zahteva vanredne parlamentarne izbore. "On im ovim poručuje da je on i dalje akter koji određuje dinamiku procesa – da bi, na primer, mogao da predloži relativno brzo raspisivanje parlamentarnih izbora, pa da može i da ubrza predsedničke izbore, ili da ih spoji ili da ih razdvoji", ukazuje Spasojević. Od Vučića je sa protesta traženo da poštuje svoja Ustavna ovlašćenja kao predsednik države. Prema Ustavu Srbije, vlast je podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, dok je funkcija predsednika uglavnom protokolarna. Pored ostalog, predsednik predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, komanduje vojskom, proglašava zakone, predlaže skupštini kandidata za premijera, daje pomilovanja i odlikovanja. Antivladini demnostranti više puta su Vučića optuživali za prekoračenje tih ovlašćenja, a na to su ukazivale i brojne nevladine organizacije u Srbiji. 'Pokretanje plana Putin-Medvedev'Ovaj populistički lider i njegova Srpska napredna stranka su okosnica vlasti od 2012. godine. Vučić je za to vreme bio potpredsednik Vlade, pa premijer, a od 2017. je predsednik države. "Njegova vlast se od 2012. godine menjala tako da je s protekom vremena sve manje bio zavistan od drugih aktera i politički postajao sve snažniji", ukazuje profesor FPN-a Dušan Spasojević. Veruje da se njegovom ostavkom u tom smislu ne bi ništa značajno promenilo. "Deluje mi da je to pokretanje plana Putin-Medvedev ili akcije koje je (nekadašnji crnogorski lider) Milo Đukanović izvodio više puta", dodao je Spasojević. Aktuelni predsednik Rusije Vladimir Putin neprekidno je na vlasti od 1999. godine. Kako bi izbegao ustavna ograničenja za ostanak na vlasti naizmenično je bio na funkcijama predsednika i premijera države. Dok je Putin bio premijer, predsednik države je bio Dmitrij Medvedev Po sličnom modelu vladao je i Đukanković. On je tri decenije bio lider tada vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS), višestruki premijer i u dva navrata predsednik Crne Gore. Spasojević ukazuje da to nije uobičajena praksa u razvijenim evropskim demokratijama. "Mislim da je ovo ipak deo jedne srpsko-crnogorsko-ruske tradicije koja kaže da moć ide sa liderom, a ne sa sa funkcijom", dodaje. Vučić ponovo premijer – da li su za to neophodni izbori?Ukoliko podnese ostavku na mesto predsednika Srbije, raspisivanje parlamentarnih izbora nije neophodno da bi Vučić postao novi premijer. Vučićevi naprednjaci trenutno imaju većinu u Skupštini Srbije – 136 od ukupno 250 poslanika. Po Ustavu Srbije, premijera bira parlamentarna skupština na predlog predsednika države. Ustav ne zahteva da se premijer bira isključivo nakon izbora. U slučaju ostavke aktuelnog premijera Đura Macuta ili izglasavanja nepoverenja njegovom kabinetu, aktuelni skupštinski saziv može glasati za novog premijera i novu vladu. To znači da, ukoliko podnese ostavku kako je najavio, Vučić bi mogao da dođe na čelo Vlade Srbije. Na pitanje da li se takav scenario razmatra, iz vladajuće SNS nisu odgovorili. Šta nakon ostavke predsednika?Ukoliko Vučić podnese ostavku kako je najavio, prema zakonu, predsednik parlamentarne skupštine automatski postaje vršilac dužnosti predsednika države i tu funkciju može da obavlja najduže tri meseca. U ovom slučaju to je Ana Brnabić, koja je u tri mandata bila i premijerka Srbije. Izbore za predsednika države obavezna je da raspiše tako da se održe najkasnije tri meseca od nastanka ostavke. "Što bi značilo, hipotetički, ako bi recimo do kraja jula Vučić podneo ostavku, predsedničke izbore bismo imali negde u oktobru", ukazuje Dušan Spasojević. Odgovore na pitanja da li se i kada mogu očekivati prevremeni predsednički izbori RSE nije dobio ni iz Vučićevog kabineta, ni iz njegove Srpske napredne stranke.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 28. juna da država "povećati broj" kineskih raketa CM-400, kao i da će kupiti nove vazduhoplove. Vučić je to izjavio na vojnoj vežbi i prikazu naoružanja Vojske Srbije. Događaj je organizovan na vojnom aerodromu u Batajnici kod Beograda i poligonu "Pasuljanske livade" u centralnoj Srbiji, povodom državnog i verskog praznika Vidovdana. Na vojnoj vežbi prikazane su artiljerijsko-raketne jedinice za protivvazduhoplovna dejstva, kao i dejstvo avijacije, tenkovskih, mehanizovanih, pešadijskih i artiljerijskih jedinica, te dronova. Prethodno je Vučić, na aredromu u Batajnici "Potpukovnik-pilot Milenko Pavlović", obišao prikaz vojne opreme i naoružanja, među kojima su bile i rakete CM-400 koji je Srbija u martu kupila od Kine. "CM-400 su strašne rakete. Povećaćemo njihov broj", rekao je Vučić. Srbija, uprkos upozorenjima iz Brisela i Vašingtona unapređuje vojnu saradnju sa Kinom. Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira iz Stokholma, od 2020. do 2024, Srbija je najviše oružja uvezla upravo iz Kine (57 odsto), zatim iz Rusije (20 odsto) i Francuske (7,4 odsto). Vučić je u nedelju izjavio da se piloti Vojske Srbije već obučavaju za francuske borbene avione "rafal", koje je kupila Srbija 2024. godine, ali je dodao da "posle tih aviona dolaze novi vazduhoplovi". "Doći će uskoro, posle 'rafala', novi vazduhoplovi. Biće (aviona) lovaca i školskih aviona, biće svega, pa će nam biti potrebno još mnogo pilota", rekao je Vučić, po završetku vojne vežbe na Pasuljanskim livadama. Naglasio je da se neće odustati od vojne neutralnosti. Govoreći o učešću vojske u mirovnim misijama i vojnim vežbama sa stranim državama, rekao je da Srbija želi da sa svima izvodi vežbe, konstatujući da ih sada ima više sa Zapadom, jer je u toku rat Rusije i Ukrajine. "Ako biste imali vežbe sa bilo kim od njih, bilo bi da ste strana u sukobu, strana u ratu. Čim se prekinu sukobi mi ćemo sa svima da nastavimo vežbe. Čuvaćemo svoju vojnu neutralnost i od nje nećemo odustati", naveo je Vučić. Srbija je od 2006. godine članica NATO programa Partnerstvo za mir, ali insistira na vojnoj neutralnosti. Nakon što je Rusija započela vojnu invaziju na Ukrajinu februara 2022, Srbija je uvela moratorijum na održavanje vojnih vežbi sa stranim partnerima. Međutim, bilo je izuzetaka, poput vojnih vežbi "Platinasti vuk" 2023. i 2025, koje su održane sa oružanim snagama Sjedinjenih Država i još nekoliko članica NATO. Osim vežbi sa oružanim snagama SAD, u kojima su učestvovale još neke članice NATO-a, Vojska Srbije održala je i vojne vežbe sa kineskom vojskom. U julu 2025. održana je desetodnevna obuka specijalnih jedinica vojski Srbije i Kine u kineskoj provinciji Hebej na severu te zemlje uprkos upozorenju Brisela Beogradu.

Pod sloganom "Sve se vidi na Vidovdan", u nedelju je u Kraljevu, gradu u centralnoj Srbiji, održan skup na koji su pozvali studenti u blokadi. Hiljade ljudi okupilo se na centralnom Trgu srpskih ratnika u popodnevnim satima. Neki od njih su po visokim temperaturama prepešačili pedesetak kilometara kako bi se priključili mitingu, organizovanom samo dan nakon skupa vladajućih naprednjaka u centru Beograda. Okupljanje u Kraljevu jedan je u nizu protesta na poziv studentskog pokreta, koji su počeli novembra 2024. godine i tragedije u Novom Sadu, kada je u padu nadstrešice na Železničkoj stanici stradalo šesnaestoro ljudi. Protesti su započeli zahtevima za krivičnom i političkom odgovornošću za nesreću. Antivladini demonstranti smatraju da je do pada nadstrešnice dovela korupcija u projektu rekonstrucije novosadske stanice. Nakon višemesečnih protesta, zatražili su i vanredne izbore. Međutim, sa protesta u Kraljevu dominirale poruke koje se tiču Kosova, nekadašnje srpske pokrajine čiju nezavisnost Srbija ne priznaju. U sličnoj atmosferi protekao je i prošlogodišnji skup na koji su pozvali studenti istog dana, a koji je održan u centru Beograda. Prosest je inače održan na Vidovdan (28. jun), verski i državni praznik kojim se obeležava sećanje na bitku protiv otomanske vojske na Kosovu iz 14. veka. Šta je rečeno o Kosovu?Milena Petrović, profesorka sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Prištini sa privremenim sedištem u Severnoj Mitrovici, poručila je u obraćanju okupljenima da politički centri moći u Beogradu i Prištini sinhronizovano ostvaruju sopstvene interese, nauštrb običnih ljudi koji žive na Kosovu. "Takav pristup ne doprinosi međusobnom poštovanju, uvažavanju i prihvatanju između srpskog i albanskog stanovništva, što je preduslov trajnog mira na Kosovu", rekla je Petrović. Na skupu je govorio i Vladan Veselinović, ratni veteran kontroverzne 63. Padobranske brigade, koji je rekao da se "represija vlasti proširila" i na ratne veterane koji su podržali studentske proteste. "Hapsili su nas, pretresali, privodili, medijski linčovali, slali inspekcije, a neki od nas smo dobili i otkaze na poslu", rekao je Veselinović. Kao nekadašnje pripadnike ove jedince Vojske Srbije 63. Paodobransku brigadu, prate ih kontroverze po pitanju uloge koju su imali tokom rata na Kosovu. Ključne se tiču njihovog prisustva na mestu jednog od najmasovnijih zločina počinjenog od strane srpskih snaga nad albanskim civilima u opštini Đakovica, na jugozapadu Kosova. Student Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu Lazar Stevanović, rekao je da studenti nisu neprijatelji države. "Tamo gde su korupcija i nasilje postali svakodnevnica, najveća pretnja postaju oni koji traže odgovore", rekao je. Čekanje na datum izboraDok antivladini demonstranti insistiraju na vanrednim parlamentarnim izborima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je sa mitinga naprednjaka, 27. juna, da će za nekoliko nedelja podneti ostavku. Odgovarajući na studentski zahtev, Vučić je više puta do sada najavljivao parlamentarne izbore. Prema poslednjim njegovim najavama biće održani na jesen ove godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će u martu 2027. godine početi služenje "veoma kratkog" redovnog vojnog roka. On je to kazao u nedelju, 28. juna, tokom obilaska naoružanja i opreme na vojnom aerodormu "Milenko Pavlović" u Batajnici kod Beograda. "Pre toga će krenuti birokratske procedure, a u martu idemo na odsluženje veoma kratkog vojnog roka. To će dodatno da pojača naše odbrambene kapacitete", rekao je Vučić. On je početkom godine najavio da će obavezni vojni rok biti uveden u decembru 2026. ili martu 2027. godine, te da će trajati 75 dana. Uvođenje obaveznog vojnog roka mora da izglasa parlament, donošnjem zakona. Predstavnici vlasti u Srbiji su proteklih godina u više navrata najavljivali vraćanje vojnog roka. Ideja je konkretizovana u januaru 2024. Tada je Generalštab Vojske Srbije pokrenuo inicijativu i predložio predsedniku uvođenje vojnog roka. Vučić je potom, u septembru iste godine, potpisao saglasnost da se u Srbiju vrati obavezni vojni rok. Vojska Srbije je zvanično postala profesionalna početkom 2011, kada je stupila na snagu skupštinska Odluka o obustavi obaveze služenja vojnog roka. Redovno služenje oružane obaveze je bilo zamenjeno dobrovoljnim, a vojsku su počeli da popunjavaju profesionalni vojnici i oficiri. Vraćanje obaveznog vojnog roka je u oktobru 2025. godine izglasala i susedna Hrvatska. Među zemljama koje nisu ukidale obavezan vojni rok su Švajcarska, Norveška, Danska, Finska, Austrija, Turska, Estonija, Grčka, Kipar, Ukrajina, Rusija i Belorusija.

Četiri osobe su hospitalizovane nakon što je iscureo amonijak iz hladnjače u mestu Guča, u centralnoj Srbiji, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Akcident se dogodio u noći između subote i nedelje, pedeset minuta nakon ponoći. Kako je u saopštenju navedeno, po prijavi curenja amonijaka u Guči na lice mesta odmah su upućeni pripadnici Sektora za vanredne situacije koji su, u saradnji sa drugim nadležnim službama, preduzeli sve neophodne mere radi zaštite građana i stavljanja situacije pod kontrolu. Sedam osoba je evakuisano, od kojih su četiri primljene u bolnicu u Čačku. Intervencija vatrogasaca-spasilaca završena je u 6.55 časova u nedelju. Amonijak (NH3) je industrijska hemikalija sa širokom primenom u različitim oblastima. Simptomi trovanja amonijakom mogu uključivati kašalj, bol u grudima, kratak dah i iritaciju očiju. U teškim slučajevima, trovanje amonijakom može dovesti do respiratorne insuficijencije, kome, pa čak i smrti.

Aleksandar Vučić najavio je 27. juna, tokom skupa Srpske napredne stranke u Beogradu, da će uskoro da podnese ostavku na mesto predsednika Srbije. Pred hiljadama okupljenih pristalica predstavio je program za predstojeće parlamentarne izbore. Na njihovom vanrednom održavanju insistiraju antivladini demonstranti predvođeni studentskim pokretom. Poslednjih godinu i po dana, Srbiju su obeležili masovni protesti protiv vlasti a koji su usledili nakon nesreće u Novom Sadu gde je u padu nadstrešnice železničke stanice nastradalo 16 ljudi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 27. juna ostavku, ne precizirajući kad će je podneti. Na mitingu vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Beogradu, Vučić je, pred više hiljada pristalica, rekao da će "još samo nekoliko nedelja biti predsednik". "Ovo su moji poslednji dani i nedelje na mestu predsednika Republike. Tada podnosim ostavku. Rekao sam rukovodstvu SNS-a, da ću na predstojećim izborima pomoći da dobijemo narodno poverenje u naredne četiri godine", izjavio je on. Najavio je i da će lista oko naprednjaka na parlamentarnim izborima nositi naziv "Ujedinjena Srbija". Nije, međutim, rekao kad će izbori biti raspisani. Vučić se od novembra 2024. suočava sa masovnim antivladinim protestima, dok studentski pokret, koji predvodi proteste, vlast optužuje za korupciju i zahteva vanredne izbore. Na mitingu predstavljen politički programVučić je na mitingu predstavio politički program - od obećanja boljeg standarda, rasta plata i penzija, do spoljnopolitičke trase države. Naglasio je da će Srbija čuvati "tradicionalna partnerstva" sa Kinom i Rusijom. "Mi se svojih prijatelja kada je teško ne odričemo, a da li ćemo da požurimo na evropskom putu - da, hoćemo", ocenio je. U delu govora, Vučić je iznosio optužbe na račun studentskog pokreta, istovremeno ih pozivajući na dijalog. "Nismo i nećemo zaboraviti sve što je činjeno našoj zemlji u prethodnih godinu i po dana", rekao je, optužujući, bez dokaza, neimenovane političare i centre moći iz inostranstva da su se mešali u političke procese u zemlji. "Četrnaest godina verno služim svojoj zemlji. Nikada nikome drugom nisam hteo da služim, sem vama, građanima Srbije", naveo je on. Naglasio je da o Kosovu, čiju nezavisnost zvanični Beograd ne priznaje, "nema pregovora". "Uvek i u najtežim trenucima smo znali da kažemo, o svemu hoćemo da razgovaramo, ali nećemo da pregovaramo čija je to teritorija i kome pripada. Znate šta piše u Ustavu Srbije, to je za nas Sveto pismo i toga ćemo se držati", rekao je. Miting SNS-a, pod sloganom "Srbija, jedna porodica", održan je uoči Vidovdana - državnog i verskog praznika koji se vezuje za srednjevekovnu bitku na Kosovu, iz koje je potekao srpski nacionalistički mit. "Sutra je Vidovdan. Pogledajte snagu svoje vojske, šta sve vojska ima i zašto niko neće moći da napadne Srbiju", rekao je Vučić, najavljujući prikaz naoružanja i vežbu vojske 28. juna. Himna Srbije i roboti koji igraju koloZvanični deo skupa počeo je intoniranjem državne himne. Potom su humanoidni roboti, kineske tehnologije, obučeni u narodnu nošnju, zaigrali kolo na bini. "Od avgusta će u Srbiji biti lepša i bolja fabrika robota nego u Kini, ovde će da se proizvode roboti", najavio je Vučić. Organizovano na mitingKako je javila reporterka Radija Slobodna Evropa (RSE), velike grupe pristalica vlasti su uoči mitinga organizovano, u kolonama, stigle ispred Skupštine Srbije. Desetine autobusa kojima su stigli u Beograd bile su parkirane u više gradskih nasilja. Ministarstvo unutrašnjih poslova je u zvaničnom saopštenju iznelo procenu da je na mitingu bilo oko 207 hiljada građana. Jovo Gulić je na skup došao iz Beočina. "Ovde smo da podržimo Aleksandra Vučića. Srbija ne sme da stane, a Vučić je taj koji vodi, lokomotiva", rekao je on za RSE. Zlata iz Novog Sada je rekla da voli "sve novo što je napravljeno, brze saobraćajnice, fabrike". "Uvek može još da se menja, ali je više promenjeno nego u prethodnim mandatima, kada su bili drugi aktuelni političari na vlasti", dodala je. Savo Samardžić je rekao da je na skup došao jer mu je bitno da država napreduje. "Da se oslobodimo onih koji hoće da je razore", naveo je, ponavljajući narativ vlasti o "blokaderima koji žele da razore Srbiju". Centrom Beograda je tokom skupa prošla zastava Srbije, koja je prema najavama organizatora, bila duga više od 500 metara. Na čelu kolone bili su pojedini stranački funkcioneri i ministri u Vladi Srbije. Uz državne zastave, okupljeni su nosili i stranačka obeležja, obeležja raznih javnih preduzeća i gradova iz kojih dolaze, kao i Vučićeve fotografije i parole "Srbija pobeđuje" - što je jedan od slogana naprednjaka. Ulice u širem centru grada bile su zatvorene za saobraćaj, dok je prostor, na kojem je održan stranački miting, bio ograđen. 'Crvene beretke' i Guri u prvim redovimaU prvim redovima ispred bine ekipa RSE uočila je i veterane "Crvenih beretki" - nekadašnje pripadnike rasformirane specijalne jedinice Državne bezbednosti, koja je učestvovala u ratnim zločinima i likvidacijama političkih protivnika. Među veteranima "Crvenih beretki" bio je i bivši komandant srpske Žandarmerije Goran Radosavljević Guri. Sjedinjene Države dovode ga u vezu sa ubistvom braće Bitići nakon rata na Kosovu 1999. godine, a danas je član Srpske napredne stranke. Koncerti, hrana, piće i 'glasačke kutije'Pred početak stranačkog skupa SNS-a, na velikoj bini ispred Skupštine nastupali su pevači narodne muzike. Šatori i štandovi sa hranom i pićem, protezali su se duž centra grada, dok su okupljenima deljeni stranački rekviziti. Dok je temperatura u Beogradu prelazila 35 stepeni, u jednom od najtoplijih dana u godini, na prostoru gde je organizovan skup raspoređene su i cisterne sa vodom. U centru Beograda je, u danu mitinga, postavljena i "crna kutija", sa natpisom "blokaderska Srbija". U "kutiju" se moglo ući, a unutra su emitovani snimci, koji su, prema tumačenju vlasti, primeri nasilja antivladinih demonstranata - odnosno, "blokadera", kako ih predstavnici vlasti pogrdno nazivaju. Improvizovano 'glasanje' okupljenihNa više lokacija su postavljene i improvizovane "glasačke kutije" - gde su okupljeni mogli da ubace listiće na kojima su "glasali" za prioritetne oblasti za razvoj zemlje. Ponuđeno im je da se opredele za pet od ukupno petnaest oblasti koje bi, po njihovom mišljenju, trebalo da trasiraju politički put Srbije - od "veće brige o ljudima", do "borbe za očuvanje Kosova" i "evropskog puta Srbije". Ćiro Petrevski iz Novog Sada je, kako je rekao za RSE, "glasao" za svoje prioritete. "Da bude bolja penzija, da idemo prema Evropi, deca da nam se školuju, da fakulteti rade, da infrastruktura i železnica bude još bolja", nabrojao je. Ovo nije prvi skup naprednjaka kojim odgovaraju na masovne antivladine proteste. Počeli su nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024, u kojoj je poginulo 16 osoba, a jedna je teško povređena. Studenti i građani koji ih podržavaju od tada zahtevaju krivičnu i političku odgovornost za nesreću, a od maja 2025. insistiraju na izborima na kojima će i sami učestvovati. Dan nakon naprednjaka, i studenti u blokadi organizuju svoj protest - 28. juna u Kraljevu.

Slobodan Milošević, koji je deset godina autoritarno vladao Srbijom i tadašnjom Jugoslavijom, koju su činile Srbija, Kosovo i Crna Gora, isporučen je pre dvadeset pet godina. Ekstradicija je izvedena na srpski nacionalni praznik Vidovdan, koji se povezuje sa Kosovskim bojem protiv Turaka iz 1389. godine, događaj koji je pokretač srpskog nacionalizma do danas. Upravo oni potenciraju vezu Miloševićeve ekstradicije sa tim danom, dok su u društvu jake one snage koje umanjuju ili negiraju njegovu odgovornost za ratove koje je vodio u regionu i koji su odneli više od stotinu hiljada života, te za međunarodnu izolaciju Jugoslavije, što ju je survalo u duboku nemaštinu i kriminal, od čega se i danas oporavlja. Gde su Miloševićevi naslednici, a gde žrtve režima?Od Miloševićevih naslednika danas je u medijima najprisutniji njegov 27-godišnji unuk Marko Milošević. Njegov otac, Miloševićev sin, koji nosi isto ime Marko, napustio je Srbiju ubrzo posle sloma autokratske vlasti oktobra 2000. godine i sklonio se u Moskvu, gde i danas živi. Njegova prva supruga, međutim, sa tek rođenim detetom vratila se u Srbiju, uselila u porodičnu kuću Miloševića u njihovom rodnom Požarevcu, osamdeset kilometara istočno od Beograda. Nakon što je završio je Pravni fakultet, Marko Milošević je ušao u političke vode. Danas je najmlađi poslanik Socijalističke partije Srbije (SPS) u Skupštini Srbije. Slobodan Milošević je na čelu te partije bio do svoje smrti 2006. godine, a stranka se od njega nikada nije distancirala. U telefonskom razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) njegov unuk kaže da uvažava različita mišljenja o devedesetim godinama, ali ističe da je Miloševićevo izručenje predstavljalo kršenje ustavnog poretka Srbije. "Ja kao pravnik ne mogu na to drugačije da gledam", kaže Milošević. Marko Milošević je trenutno među medijski najeksponiranijim licima socijalista. Često gostuje u medijma naklonjenim vlasti aktuelnog predsednika države Aleksandra Vučića, kog prati senka vremena kada je kao ministar informisanja u jednoj od Miloševićevih vlada sprovodio ozloglašeni medijski zakon. Na drugoj strani, žrtve Miloševićeve režima iz redova drugih nacija nemaju medijski ni politički prostor. Sve ovo je za Murata Tahirovića, predsednika Udruženja žrtava genocida, formirano sa ciljem pomaganja žrtvama rata, dokaz da Srbija ne želi da se distancira od Miloševićeve politike: "Negiraju se počinjeni zločini, a svi oni koji su odgovarali za te zločine po povratku u Srbiju su u javnom prostoru." Za šta je bio optužen Milošević?Slobodan Milošević uhapšen je u aprilu 2001. godine, šest meseci nakon Petooktobarske revolucije, kojom je svrgnut sa vlasti. Masovne demonstracije u jesen 2000. godine izbile su nakon što je Milošević lažirao rezultate na predsedničkim izborima 24. septembra, na kojima mu je protivkandidat bio Vojislav Koštunica. Nova vlada hapsi Miloševića pod optužbom za zloupotrebu položaja. Za ta dela u zemlji mu nikada nije suđeno. "Tadašnje institucije nisu imale ni tehničkih kapaciteta niti političke volje i slobode da se obračunaju sa njegovim političkim i krivično-pravnim nasleđem", kaže Pavle Grbović, narodni poslanik u Skupštini Srbije iz opozicionog Pokreta slobodnih građana (PSG), jedan od rektih političara koji danas govori o Miloševićevoj ulozi u ratovima devedesetih. Dva meseca po hapšenju isporučen je Međunarodnom tribunalu u Hagu, gde je optužen za ratne zločine tokom sukoba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Tužilaštvo Međunarodnog suda je u 66 tačaka izvelo dokaze o Miloševićevoj umešanosti u više desetina zločina počinjenih protiv hiljada žrtava u tri zemlje tokom perioda od skoro deset godina. Izvedeno je više od 300 svedoka koji su govorili o zločinima počinjenim od Miloševićevih snaga. Presudu, međutim, nije dočekao. Preminuo je u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu u martu 2006. godine. Slavica Đukić Dejanović ušla je u Miloševićevu stranku pre 36 godina, a održala se na visokim pozicijama i nakon njegovog pada. Naime, socijalisti su već od 2008. pa do danas bili u svim srpskim vladama. U komentaru za RSE Đukić Dejanović konstatuje da su "neki elementi spoljne politike su mogli drugačije da se reše". Ipak, u prvi plan stavlja ono što vidi kao "tekovine" Miloševićeve vladavine. Po njoj su to Rezolucija Ujedinjenih nacija 1244 iz juna 1999, koja je usledila nakon tromesečnog NATO bombardovanja tadašnje Jugoslavije i odlaska srspkih snaga sa Kosova, i potpisivanje mirovnog sporazuma u Dejtonu novembra 1995. godine, čime je završen rat u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. "Sa ove distance, mislim da je malo političara koji bi bolje vodili državu nego što je on", zaključak je do kog je došla Đukić Dejanović. "Kada ljudi govore o prošlosti, oni je zapravo tumače iz perspektive sadašnjosti. Ponovnim vraćanjem tih aktera iz prošlosti, normalizuje se i njihova politika iz devedesetih", ocenio je Erik Gordi (Eric Gordy), profesor političke sociologije na Odseku za slavističke i istočnoevropske studije Univerziteta u Londonu u izjavi za RSE. "Ono što je jasno je da su ljudi koji su bili na vlasti u Srbiji tokom devedesetih i danas na vlasti", podvlači Gordi sugerišući na političku elitu predvođenu predsednikom Vučićem. Reč je o nekadašnjim radikalima, ultranacionalistima iz devedesetih koji su se 2008. godine transformisali u proevropsku snagu Srpske napredne stranke (SNS). Četiri godine kasnije su došli na vlast, i u neprekidnoj koaliciji sa socijalistima, na njoj ostali do danas. Vremenom, iako deklrativno orjentisani ka članstvu u EU, vratili su se nacionalistikčim narativma. Ne priznaju genocid počinjen u Srebrenici (BiH), niti odgovornost za zločine na Kosovu. Njihov lider iz vremena Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj, po povratku sa dvanaestogodišnje robije u Hagu, svakodnevno u medijima brani politiku zločina u kojoj je učestvovao i samog Miloševića. Odbrana zločinacaI ne samo Šešelj. Kada je u martu obeležavano dvadeset godina od Miloševićeve smrti, na jednoj od nacionalnih frekvencija u pozitivnom tonu o njegovom nasleđu, između ostalih, govorio je osuđeni ratni zločinac Veselin Šljivančanin. Suprotna mišljenja danas u Srbiji, koju vodi Aleksandar Vučić, većinom ne dopiru do vodećih medija. Predsednik opozicione Demokratske stranke Srđan Milivojević bio je aktivista studentske organizacije Otpor koja se borila protiv Miloševićog režima. I danas misli isto opisujući Miloševića kao "najveću političku i nacionalnu štetočinu u istoriji Srbije". "U trenutku kada je svet krupnim koracima grabio ka progresu, on je Srbija zaustavio sankcijama koje su joj nametnute zbog njegove politike", kaže Milivojević. Zbog aktivnog učešća u ratovima na prostoru Hrvatske i BiH, Ujedinjene nacije uvele su čitav niz sankcija tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji. Zabeležen je drastičan ekonomski pad praćen nestašicom energenata, rastom cena i padom domaće valute, što je rezultiralo jednom od najvećih hiperinflacija na svetskom nivou, traumom snažno usađenom u kolektivno sećanje. Tu deceniju su u Srbiji obeležili i obračuni sa političkim neistomišljenicima – neuspešni atentat na opozicionara Vuka Draškovića, te otmica i ubistvo političara Ivana Stambolića. Za oba zločina osuđeni su pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) Državne bezbednosti (DB) Srbije, a kao nalogodavac je označen Slobodan Milošević, ali mu za to nije suđeno. "Ako je to tako, zbog čega ga nisu osudili? Verujem da niko ne bi propustio takvu jednu priliku", kaže Marko Milošević. Međutim, suđenje za to ubistvo je počelo u vreme kada je Milošević već bio u Hagu, a pravosnažna presuda je izrečena 2007, godinu dana nakon njegove smrti. Na pitanje da li se, nakon svih sudskih presuda, njena stranka dovoljno distancirala od Miloševićeve politike, Slavica Đukić Dejanović kaže da svako ko je počinio zločin treba da snosi odgovornost, ali dodaje da je "zločina bilo na svim stranama". "Ono što je činjenica jeste da je masa naših generala i predsednika poslata u Haški tribunal da bi se osudio srpski narod i Srbija", kaže Đukić Dejanović, iznoseći i ono što je pozicija ne samo vladajućih snaga u Srbiji, nego i dobrog dela njihovih protivnika. Osuđeni ratni zločinci iz Miloševićevog aparata, tako se i tretiraju. Jedan od primera je Nebojša Pavković, koji je preminuo u oktobru 2025. godine, sahranjen je u beogradskoj Aleji zaslužnih građana uz državne i vojne počasti. Pogrebu su, uz vojni vrh, prisustvovali ministri u Vladi Srbije, izaslanica predsednika Srbije, pojedini haški osuđenici i veterani rasformiranih ratnih jedinica. Izdvajamo i Vladimira Lazarevića koji se nakon odsluženja kazne vratio u Srbiju 2015. godine, avionom Vlade uz doček ministara. Danas radi sa mladim, naime dobio je mesto predavača na vojnoj akademiji, a potom i titulu počasnog građanina jedne opštine na jugu Srbije. Ali ne samo haški osuđenici. Sličan je treteman i onih kojima su izrečene presude na lokalnom sudovima. Murat Tahirović podseća i na Novaka Đukića, nekadašnjeg generala Vojske Republike Srpske, koji je 2014. pred bosanksim Sudom osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva više od 70 ljudi na Tuzlanskoj kapiji. Đukić je uoči izricanja presude pobegao u Beograd gde živi slobodno. Na slobodi je i bivši komandant srpske Žandarmerije Goran Radosavljević Guri, kojeg Sjedinjene Države dovode u vezu sa ubistvom braće Bitići nakon rata na Kosovu 1999. godine, a koji je danas član vladajuće Srpske napredne stranke. "To je dokaz da taj politički establišment iz devedesetih još uvijek vodi glavnu riječ u Srbiji", kaže Tahirović. Opozicionar Pavle Grbović kaže da se u tome vidi da je način vladanja Vučićevih naprednjaka kontinuitet sa onim iz vremena Miloševića: "Razlika je u tome što se tada neprijatelj uglavnom tražio u pripadnicima drugih naroda van granica Srbije, a danas se taj neprijatelj traži unutar naše države, među onima koji nisu lojalni Srpskoj naprednoj stranci." Srbija je trenutno polarizovano društvo u kom se duže od godinu dana ne smiruju demonstracije protiv korupcije, centralizacije vlasti u rukama jedne stranke, zloupotrebe medija. Mnogobrojne su međunarodne ocene koje govore o tome, a poslednja je izveštaj Saveta Evrope, prvi o Srbiji nakon četrnaest godina. Milošević unuk o dedinom nasleđuZa Marka Miloševića danas je bitno to što je njegov deda, kako kaže, "aktuelizovao srpsko pitanje", počev od Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije – koja je označila početak političkog uspona tadašnjeg partijskog šefa Slobodana Miloševića. "On je postao popularan i voljen među Srbima u Jugoslaviji jer je bio njihov glas u vremenima kada nisu bili adekvatno zastupljeni", kaže Milošević. On odbacuje navode da je Slobodan Milošević ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini imao osvajačke ambicije i da je želeo da stvara "Veliku Srbiju". "Milošević se od početka borio za očuvanje federacije, a kada je to postalo nemoguće, zbog tendencija Hrvatske, Slovenije a kasnije i BiH, trudio se da objedini srpski narod", kaže Milošević. Erik Gordi smatra da nakon 2000. godine nije došlo do jasne delegitimizacije Miloševićeve politike u Srbiji. Za to, međutim, zasluga se može pripisati i delu onih snaga koji su Miloševića srušile. Naime, Gordi podseća, da je 2008. godine, u vreme dok je Demokratska stranka – koju je do 2003. godine vodio Zoran Đinđić ubijen upravo od militaraca koji su ostali u državnom aparatu i posle Miloševića – bila na vlasti potpisana Deklaracija o političkom pomirenju sa SPS-om. Taj potez je DS pravdala time da je to neophodno za stabilnost zemlje u budućnosti. "Tada su manje-više abolirali zločine koji su pripisani Socijalističkoj partiji. Mislim da je to ključni trenutak koji se odigrao pre dolaska Srpske napredne stranke na vlast", kaže Gordi.

Sudski pozivi koje pravosudne institucije Kosova šalju na adrese osoba koje žive u Srbiji, a koje se sumnjiče za ratne zločine, otvorili su raspravu u javnosti – kako su kosovske institucije došle do njihovih adresa i ko je učestvovao u dostavljanju poziva? Nakon što su se na društvenim mrežama pojavile optužbe da je Srbija kosovskim organima dostavila lične podatke svojih građana, Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je da državne institucije "nisu niti će učestvovati u dostavi pisama", te da će nadležni organi utvrditi sve okolnosti koje su, kako navode, "uznemirile javnost". "Građani treba da znaju da nisu u obavezi da se prema ovakvim pismima odnose kao prema validnim aktima", navodi se pored ostalog u saopštenju. Na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) koliko je poziva poslato na adrese u Srbiji i na koji način su dostavljeni, iz Specijalnog tužilaštva Kosova odgovorili su kratko "nemamo komentar". Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, proglašenu 2008. godine, zbog čega ne priznaje ni njegove institucije. Zbog toga između dve strane ne postoji direktna pravna saradnja, već se ona odvija posredstvom Misije Evropske unije za vladavinu prava (EULEX), čiji je mandat, pored ostalog, da nadgleda funkcionisanje kosovskog pravosudnog sistema. EULEX je 2018. godine predao sve predmete ratnih zločina lokalnim pravosudnim institucijama Kosova. Iz EULEX-a su za RSE naveli da nisu posredovali u poslednjem dostavljanju poziva za saslušanje u predmetima ratnih zločina na adrese u Srbiji. Kako su pozivi stizali na adrese u Srbiji?Bivši komandant srpske Žandarmerije Goran Radosavljević Guri rekao je početkom juna da ratnim veteranima iz vojske i policije stižu pozivi za saslušanja na adrese u Srbiji, te izrazio sumnju da je "neko naš" kosovskim organima dao njihove podatke. Radosavljevića, inače, Sjedinjene Američke Države dovode u vezu sa ubistvom braće Bitići nakon rata na Kosovu 1999. godine. U međuvremenu su na društvenim mrežama počele da kruže objave da je Kosovo sudske pozive na adrese u Srbiji dostavljalo preko Beča. Zoran Anđelković, vršilac dužnosti direktora "Pošte Srbije", kaže za RSE da sve pošiljke između Kosova i Srbije idu preko međunarodne razmene, pošto Beograd i Priština nemaju potpisan sporazum o saradnji. "Ta pošta ide ne samo preko Beča, već i preko drugih gradova, poput Ljubljane i Budimpešte. Sve pošiljke iz Prištine se u Beču razvrstavaju i u Srbiju se šalju one koje su tako adresirane. Isto važi i ukoliko se pisma šalju iz Beograda ka nekom mestu na Kosovu", kaže Anđelković. Milovan Drecun, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke i član skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, kaže da ne zna kako su kosovske institucije došle do adresa nekadašnjih pripadnika vojske i policije. Prema njegovim saznanjima, "ima mnogo pogrešnih i nepotpunih adresa". Drecun podseća da je Briselskim sporazumom dogovoren mehanizam međunarodne pravne pomoći koji bi trebalo da funkcioniše preko EULEX-a, ali da kosovske institucije zaobilaze taj mehanizam i "šalju pozive direktno ljudima". Kosovo i Srbija su 2013. godine, uz posredovanje Evropske unije, postigli Sporazum o međusobnoj pravnoj pomoći, ali ona u praksi ne funkcioniše. Bljakaj: Bez saradnje nema ni pravde ni pomirenjaBekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo Kosovo u izjavi za RSE podvlači da u fokusu ne bi trebalo da bude pitanje kako su kosovske institucije dostavljale pozive za saslušanje na teritoriji Srbije, već postizanje pravde. Prema njegovoj oceni, tranziciona pravda na prostoru bivše Jugoslavije nije postignuta upravo zbog nedostatka međusobne saradnje zemalja u regionu, te da je u tom kontekstu reakcija Ministarstva pravde Srbije "žalosna". "Umesto da se nađe način za saradnju sa kosovskim institucijama ili da sami procesuiraju te ljude, poziva se na bojkot (poziva za saslušanje). Zbog toga ne samo da će porodice žrtava ratnih zločina ostati bez pravde, već se negira istina. Tako će, umesto suočavanja, svako imati svoju istinu koja je u suprotnosti sa onom drugom", kaže Bljakaj. Napominje da je svaka nesaradnja oko procesuiranja ratnih zločina zapravo nepriznavanje žrtava, te da zbog toga nije moguće ni pomirenje. "Mir u regionu nije moguć ukoliko se ne suočimo sa prošlošću, ukoliko ne prihvatimo žrtve i zločine koji su počinjeni", kaže on. Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 ljudi, dok su hiljade nestale. Još se traga za oko 1.600 osoba, uglavnom iz albanske zajednice. Kosovo i Srbija su u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa usaglasili Deklaraciju o nestalim licima, nakon čega je formirana i Zajednička komisija koja bi trebalo da pruži političku podršku radnim grupama za identifikaciju mogućih masovnih ili pojedinačnih grobnica kroz razmenu informacija. Suđenja i presude u odsustvuIzmeđu Prištine i Beograda ne postoji sporazum o međusobnom izručenju, ali su od 2022. godine, izmenama Zakonika o krivičnom postupku Kosova, moguća suđenja u odsustvu. Takva suđenja su, prema zakonu, moguća samo pod uslovom da su tužilaštvo i sud iscrpeli sva sredstva kako bi obezbedili prisustvo optuženog. Prva presuda nakon suđenja u odsustvu doneta je u decembru 2024. godine u slučaju Čedomira Aksića, koji je osuđen na 15 godina zatvora za ratne zločine protiv civilnog stanovništva počinjene u selima Račak, Malopoljce i Petrovo. Iz nevladinog Kosovskog instituta za pravdu ranije su za RSE naveli da kosovske institucije imaju pravo da izdaju i crvenu Interpolovu poternicu za osobama koje su osuđene za ratne zločine u odsustvu. Kosovo nije član Interpola, pa se poternice raspisuju posredstvom Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). Ipak, crvena Interpolova poternica nije isto što i nalog za hapšenje, već svaka država članica primenjuje svoje zakonodavstvo i odlučuje da li će postupiti po njoj. To u praksi znači da Srbija najverovatnije ne bi postupila po poternici Kosova jer ne priznaje njegovu nezavisnost. Međutim, neka druga država članica Interpola mogla bi da uhapsi i izruči Kosovu osobu osuđenu za ratne zločine u odsustvu. Na osnovu važećeg zakona, svi koji su osuđeni u odsustvu imaju pravo na novo, bezuslovno suđenje ukoliko budu uhapšeni i izručeni Kosovu.

"Živeti u strahu i 'digitalnom zatvoru' nije lako". Tako novinar Slaviša Milanov za Radio Slobodna Evropa (RSE) govori o svojoj svakodnevici nakon što je pre dve godine otkrio da mu je policija u Srbiji instalirala špijunski softver u telefon. U februaru 2024. godine, Milanov je nakon rutinske saobraćajne kontrole priveden u policijsku stanicu da bi ga, kako mu je rečeno, testirali na konzumaciju droga. "Već tada mi je bilo sumnjivo, ali sam postupao po njihovim naređenjima", priča on za RSE. Na zahtev policijskih službenika, mobilni telefon ostavio je na portirnici stanice. Test je bio negativan, a kada je pušten primetio je određene promene na svom telefonu. Security Lab organizacije Amnesty International kasnije je utvrdio je da je u njegov uređaj tada ubačen špijunski softver. Vlasti u Srbiji su nalaze Amnesty International-a tada negirale. Policija je saopštila je da je izveštaj "apsolutno netačan", a BIA da je reč o "besmislenim navodima". Priča se ovde ne završava. Dalja istraživanja Amnesty Internationala tada su otkrila široke razmere digitalnog praćenja u Srbiji, uključujući upotrebu najmanje tri različita oblika špijunskog softvera, kao i kontinuiranu zloupotrebu visoko sofisticirane tehnologije za digitalnu forenziku kompanije Cellebrite. A organizacija Human Rights Watch nedavno je došla i do novih otkrića. Bugarske vlasti izdavale su dozvole za izvoz opreme za nadzor zemljama koje imaju dokumentovano špijuniranje aktivista, novinara, političkih oponenata vlasti i koje bi takvu tehnologiju mogle zloupotrebiti. Među tim državama je i Srbija. Šta stoji u dokumentima?Dokumenti do kojih je HRW došao, pokazuju da je bugarska kompanija Circles BG imala dozvolu za izvoz u Srbiju od avgusta 2023. do istog meseca naredne godine. "Ova izvozna dozvola odnosi se na isti vremenski period u kojem je ranije dokumentovana i upotreba alata za hakovanje mobilnih telefona i špijunskog softvera protiv nezavisnih novinara i pripadnika civilnog društva", kazao je za RSE istraživač međunarodne organizacije Human Rights Watch (HRW) Zach Campbell. "Dozvola je izdata za uređaj za praćenje mobilnih telefona 'Pixel Move' kompanije Circles, koji je sposoban da presreće glasovne komunikacije, poruke i internet saobraćaj", objašnjava Campbell. Circles je bugarska kompanija povezana sa NSO Group, izraelskom firmom koja stoji iza ozloglašenog špijunskog softvera Pegasus, korišćenog za tajna praćenja širom sveta, pa i u Srbiji. HRW nije uspeo da utvrdi da li je kompanija ove izvozne licence i upotrebila, odnosno da li je oprema i izvezena. To pitanje RSE je postavio nadležnima u Srbiji i Bugarskoj, kao i samoj kompaniji. Svi upiti ostali su bez odgovora. Na nezakonita praćenja novinara i aktivista u Srbiji do sada su ukazale brojne međunarodne institucije i tela. Među poslednjima Savet Evrope u svojoj Rezoluciji o stanju demokratije u Srbiji koja je usvojena 23. juna. Šta o svemu kažu vlasti Bugarske?Dokumenta u koje je HRW imao uvid pokazuju podatke o izdatim dozvolama za različite zemlje za period od 2018. do 2023. godine, pri čemu je svaka dozvola važila godinu dana. Izdala ih je Međuresorna komisija Vlade Bugarske za kontrolu izvoza i neširenje oružja za masovno uništenje. To je telo pri bugarskom Ministarstvu ekonomije i industrije. Bugarske vlasti nisu odgovorile na pitanja RSE u vezi sa kriterijumima kojima su vodile pri izdavanju dozvola za izvoz. U ranijem odgovoru za HRW bugarski ministar ekonomije i industrije naveo je da "izvoz koji je u suprotnosti sa nacionalnim, evropskim i međunarodnim obavezama zemlje, uključujući i one koje se odnose na zaštitu ljudskih prava, nije dozvoljen". Među zemljama u koje je kompanija Circles imala dozvole za izvoz su i Azerbejdžan, Bahrein, Brazil, Izrael, Jordan, Meksiko, Gana, Maroko, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE). Klijenti su bile obaveštajne službe, vojni i policijski organi, regionalne vlade, podaci su HRW-a. Zašto je sporan izvoz u Srbiju?Zach Campbell iz HRW kaže da je "veoma zabrinjavajuće" to što je upravo Srbija među državama za koje je Bugarska izdavala dozvole za izvoz opreme za praćenje. "Zakon u evropskim državama nalaže regulatorima zaduženim za izdavanje dozvola da prilikom odobravanja izvoza tehnologija za nadzor uzmu u obzir stanje ljudskih prava u zemljama koje su krajnje odredište", kazao je Campbell. Više međunarodnih organizacija, među kojima i Amnesty International, upozorile su krajem na zloupotrebu izraelskog špijunskog softvera "Pegasus" u Srbiji. Istraživanje Amnesty-ja pokazalo je da su 2024. za nezakonito praćenje novinara i aktivista u Srbiji korišćeni i do tada nepoznati špijunski softver "Novispy", kao i forenzički alati za otključavanje i prikupljanje podataka sa mobilnih telefona Cellebrite. "Redovna upotreba digitalnog nadzora odvijala se u kontekstu pojačane državne represije i ograničavanja prostora za delovanje civilnog društva", rekla je za RSE Rebecca White, istraživačica u Security Lab-u organizacije Amnesty. "To ima zastrašujući efekat na širu javnost i stvara atmosferu straha – ljudi se, na primer, mogu autocenzurisati ili odustajati od učešća u protestima iz straha da će i sami postati meta", ukazala je. O tome svedoči novinar Slaviša Milanov. "Teško je živeti tako kada znate da je neko u ime države zloupotrebljava takve stvari. I danas gde god se uputim trudim se da što više ljudi obavestim o tome gde sam", kazao je Milanov. Priča da je slučaj prijavio, podneo krivičnu prijavu, ali da do sada nije pozvan u Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Iz tog Tužilaštva nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa ovim slučajem. Šta se zna o kompaniji koja je dobila licence za izvoz?Jedan od dvojice osnivača kompanije Circles, Tal Dilian osnovao je i kompaniju za razvoj špijunskog softvera Intellexa, sa sedištem u Grčkoj. Sud u Atini ga je 26. februara proglasio krivim zbog toga što je špijunski softver te kompanije korišćen za nadzor grčkih novinara, političara, poslovnih ljudi i drugih osoba. On je najavio žalbu na presudu. Sjedinjene Američke Države su mu uvele sankcije 2024. godine zbog uloge njegove kompanije u "razvoju, upravljanju i distribuciji komercijalne špijunske tehnologije", za koju je američka vlada navela da je korišćena protiv državnih zvaničnika, novinara i stručnjaka za javne politike. Amnesty International je u jednom od svojih istraživanja iz 2024. potvrdio prisustvo mrežne infrastrukture kompanije Circles u Indoneziji. "Ovo pokazuje da, iako je kompanija sa sedištem u EU i podložna evropskoj regulativi, alati kompanije Circles se izvoze i van Evrope u zemlje u kojima svedočimo nazadovanju građanskih sloboda i odsustvu zakona koji regulišu upotrebu špijunskih softvera", ukazuje Rebecca White iz Amensty International-a. Pozovi EU da pojača kontrolu izvozaI HRW i Amnesty International kritikuju Evropsku uniji zbog nedovoljne kontrole izvoza tehnologija za nadzor iz zemlja koje su članice. Rebecca White ocenjuje da dokle god ne bude postojao stroži pristup izvozu tehnologija za nadzor, industrija špijunskih softvera nastaviće da cveta i da represivnim režimima olakšava kršenja ljudskih prava. "Ovi nalazi trebalo bi da budu iznenađujući, ali nažalost nisu", kazala je. "Ovo je obrazac koji se ponavlja – evropski laissez-faire (pasivan) pristup izvozu nadzorne tehnologije u praksi olakšava ozbiljna kršenja ljudskih prava", dodaje. White napominje da u EU postoji samo jedan obavezujući okvir za izvoz nadzornih tehnologija - Uredba o robi dvostruke namene. Prema toj uredbi, nacionalne vlasti moraju da procene da li bi alati za sajber-nadzor mogli biti korišćeni za unutrašnju represiju ili ozbiljna kršenja ljudskih prava pre nego što odobre njihov izvoz. "Očigledno je da ona ne daje očekivane rezultate", dodala je White. Brisel trenutno priprema reviziju sistema za kontrolu izvoza robe dvostruke namene. Očekuje se da Evropska komisija predstavi predlog do početka 2027. godine. Iz EU do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa ovim kritikama.

Naftna industrija Srbije zatražila je u petak još jedno produženje licence za rad od američke Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC), saopšteno je iz NIS-a. Kompanija, koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, navodi da je za nju "izuzetno značajno uredno snabdevanje domaćeg tržišta i energetska stabilnost Srbije". OFAC je 16. juna poslednji put produžio operativnu, kao i licencu za pregovore o prodaji ruskog udela u NIS-u mađarskoj kompaniji MOL. Obe licence ističu 1. jula. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično se obnavlja. Pregovori o prodaji ruskog udela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku. Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tela, kao i strateški ciljevi kompanije, saopšteno je tada iz Vlade Srbije i MOL-a. Ugovor će, međutim, početi da se primenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ocenila je 17. juna, nakon novih produžavanja licenci, da je kompanija "i dalje izložena rizicima" i da Srbija mora da nastavi da radi na tome da se NIS "što pre skine sa liste sankcija".

Vojni analitičar Aleksandar Radić napustio je Srbiju nakon što su mediji objavili video-snimke njegovog praćenja na kojima je i njegova maloletna kćerka, rekao je on 26. juna u pisanoj izjavi za agenciju Beta. "Na meti se našla moja kćerka koja za nekoliko dana puni 16 godina. U utorak 23. juna TV Informer je prikazao nju na snimcima praćenja, a tokom tog dana pustili su sveže snimke kako čekam u parku da ona završi neke obaveze. Šta učiniti kada je neprijatelja puno i ugroze vam dete? Otišli smo u inostranstvo", naveo je Radić u pisanoj izjavi. On je dodao da je očekivao "udar Srpske napredne stranke i Vojno-bezbednosne agencije" ali da nije očekivao da će sprovesti akciju praćenja velikog obima sa medijskom podrškom. Govoreći o eventualnom razlogu, Radić je ocenio da vlast želi da ga ukloni sa scene kao kritički nastrojenog pojedinca koji je "duboko povezan sa vojskom" i da je priča o navodnoj upotrebi zvučnog topa dobra prilika za to. Naveo je i da je vlast možda želela da on napusti zemlju. "Jer ako me stave u pritvor zbog informacije, to bi stvorilo lošu sliku o maltretiranju novinara. Šta da učine nakon što su stvorili atmosferu linča osim da me zatvore? Neki iz bezbednosnih struktura misle da je planirano da me presretne na ulici jedan ili više batinaša i da TV Informer kaže da su to 'pravdoljubljivi' građani", naveo je on. Radić je rekao da ga ne bi iznenadilo da ga optuže za "pripremu državnog udara, špijunažu za bar tri službe i ekstremizam", nakon što pregledaju njegove računare i telefone. Navodi da je policija uzela njegove elektronske uređaje, ali da oni nisu zaštićeni jer na njima nema ničega što ugrožava državu. Šta je prethodilo Radićevom odlasku iz zemlje?Policija u Beogradu je u 22. juna pretresala stan i kancelariju vojnog analitičara Aleksandra Radića zbog istrage koju je Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo u slučaju upotrebe "zvučnog topa" na antivladinom protestu 15. marta 2025. On je nakon toga izjavio je da je dobio poziv da se u utorak, 23. juna javi u prostorije Vojne policije radi veštačenja računara koje mu je Uprava kriminalističke policije oduzela tokom pretresa stana. Tada je za Betu rekao da "veruje da iza poziva Vojne policije stoji Vojnobezbednosna agencija", dodavši da ga ta agencija već duže vreme "prati, sprečava u radu i zastrašuje". Do pretresa policije došlo je tri dana nakon saopštenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top". Na masovnom antivladinom protestu 15. marta prošle godine hiljade ljudi razbežalo se sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. Učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji ih je naterao da se sklone. Tužilaštvo sumnja da je događaj bio "simulacija" koju su organizovali studenti u blokadi, što oni demantuju. Beogradski vojni analitičar Aleksandar Radić jedan je od prvih koji je u javnosti govorio o upotrebi "zvučnog topa" tokom protesta 15. marta. Policijsku akciju i informativni razgovor sa Radićem komentarisao je za televiziju Informer i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavom da će "svi koji su tvrdili da je vlast koristila "zvučni top" biti pozvani da daju izjave". Evropska unija i Ujedinjene nacije traže od vlasti u Srbiji da omoguće nezavisnu istragu ovog slučaja.

Evropska komisija (EK) procenjuje da li su izmene seta pravosudnih zakona, koje je usvojila Skupština Srbije, usklađene sa preporukama Venecijanske komisije, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) iz ove institucije. "Usvajanje novih izmena i dopuna pravosudnih zakona važan je korak u pravom smeru", navodi se u pisanoj izjavi pres službe EK za RSE. Međutim, Komisija istovremeno poziva vlasti u Srbiji da odlože primenu januarskih izmena i dopuna do stupanja na snagu novih zakonskih rešenja. Skupština Srbije usvojila je 25. juna nove izmene pravosudnih zakona, poznatih kao "Mrdićevi zakoni", čime bi ti propisi trebalo da budu usklađeni sa nedavnim preporukama Venecijanske komisije. Reč je o pet zakona usvojenih u januaru ove godine, koje je kritikovao deo stručne javnosti, ali i Evropska unija (EU), ocenjujući ih kao udar na nezavisnost pravosuđa. U pitanju su izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o sudijama, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Zakone je predložio Uglješa Mrdić, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke, zbog čega se u javnosti kolokvijalno nazivaju "Mrdićevi zakoni". Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope za ustavna i pravna pitanja, saopštila je 16. juna da su vlasti u Srbiji u potpunosti sprovele značajan deo njenih ključnih preporuka u vezi sa ovim zakonima. Iz Evropske komisije ranije su upozoravali da Srbija neće primati finansijska sredstva iz Plana rasta sve dok su na snazi januarske verzije ovih zakona.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je 23. juna Rezoluciju o funkcionisanju demokratskih institucija u Srbiji. U dokumentu se navodi zabrinutost zbog kršenja ljudskih prava i ugrožavanja slobode medija. Takođe i zbog prekomerne upotrebe sile policije i proizvoljnih hapšenja tokom antivladinih protesta nakon nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu. RSE razgovarao je sa aktivistima i novinarima koji su se suočavali s napadima i pritiscima. (Montaža: Ana Toader)

Grupa od više od 30 poslanika Evropskog parlamenta (EP) pozvala je Evropsku komisiju (EK) i institucije Evropske unije (EU) da "hitno i odlučno" intervenišu kako bi zaštitile miroljubive aktiviste, novinare i studente u Srbiji koji su, kako navode, izloženi brutalnoj odmazdi države zbog iznošenja istine. "Evropska unija ne može ostati nemi posmatrač dok zemlja kandidat koristi fabrikovane obaveštajne podatke kako bi terorisala svoje građane zato što govore istinu. Ovo je školski primer autokratske taktike kojom se guši neslaganje putem psihološkog rata i zloupotrebe pravosuđa", navodi se u pismu koje je potpisalo oko 30 evropskih zatsupnika iz pet političkih grupacija u Evropskom parlamentu. Od predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen (von der Leyen), komesarke za proširenje Marte Kos i šefa Delegacije EU u Srbiji Andreasa fon Bekerata (von Beckerath) traži se da javno osude, kako se navodi, uznemiravanje aktivista, izvrše pritisak na srpske vlasti da odmah odbace sve optužbe protiv mirnih demonstranata i jasno stave do znanja da je instrumentalizacija straha protiv civilnog društva u potpunosti nespojiva sa procesom evropskih integracija. "Očekujemo vašu hitnu i nepokolebljivu reakciju kako biste zaštitili žrtve ove represije i poslali jasnu poruku hrabrim građanima koji se bore za svoja prava: demokratska Srbija zaslužuje našu punu podršku i nije sama u ovoj borbi", navodi se u pismu koje je potpisalo više od 30 poslanika Evropskog parlamenta. U pismu se podseća da su nakon protesta održanih 15. marta prošle godine u Beogradu stotine građana svedočile da su vlasti upotrebile akustično oružje protiv mirnih demonstranata. Umesto da sprovedu nezavisnu istragu, vlasti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako se navodi, pokrenuli su "orvelovsku kontraofanzivu", optužujući same demonstrante da su koristili taj uređaj. Autori pisma ocenjuju da pravni i policijski postupci protiv učesnika protesta ne predstavljaju legitiman sudski proces, već koordinisanu kampanju zastrašivanja čiji je cilj širenje straha i slanje poruke javnosti da će svako ko digne glas protiv nepravde i autokratskog režima doživeti istu sudbinu. Na masovnom antivladinom protestu 15. marta 2025. hiljade ljudi razbežalo se sa ulice, a učesnici događaja su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji su ih naterale da se sklone. Istraga o ovom događaju je još uvek u predistražnoj fazi, a Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 19. juna da vodi novu istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top" navodeći da postoje informacije da je stampedo bio unapred dogovorena "simulacija". Nakon najave ove istrage, usledili su pretresi stanova i informativni razgovori sa pojedincima koji su navodno širili narativ da je vlast upotrebila zvučno oružje protiv demonstranata.

Skupština Srbije usvojila je 25. juna nove izmene seta pravosudnih zakona, poznatih kao "Mrdićevi zakoni", čime bi ti propisi trebalo da budu usklađeni sa nedavnim preporukama Venecijanske komisije, prenosi RTS. Reč je o pet zakona koji su usvojeni u januaru ove godine i koje je kritikovao deo stručne javnosti, ali i Evropska unija (EU), ocenjujući ih kao udar na nezavisnost pravosuđa. U pitanju su izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o sudijama, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Zakone je predložio Uglješa Mrdić, poslanik iz vladajuće Srpske napredne stranke , zbog čega se zakoni kolokvijalno nazivaju "Mrdićevi zakoni". Venecijanska komisija, telo Saveta Evrope za pravna i ustavna pitanja, 16. juna saopštila je da su vlasti u Srbiji u potpunosti primenile značajan deo njihovih ključnih preporuka u vezi sa tim zakonima. Preporuke koje nisu u potpunosti primenjene odnose se na kadrovska rešenja u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK), te na položaj Tužilaštva za visokotehnološki kriminal. Ministar pravde Srbije Nenad Vujić je na skupštinskoj sednici izjavio da su neispunjene preporuke "temporalnog karaktera, koje traže određeno vreme". S druge strane, iz opozicije su upozorili da se ne može govoriti o nezavisnosti srpskog pravosuđa ukoliko se ne ispuni svih devet preporuka Venecijanske komisije.

Vlasti u Srbiji do danas nisu odgovorile na inicijativu Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava Folkera Tirka (Volker Türk) iz 2025. da UN sprovede misiju utvrđivanja činjenica o slučaju "zvučni top", saopštili su iz kancelarije komesara za Radio Slobodna Evropa (RSE) 25. juna. Tirk je, kako se navodi, tu inicijativu vlastima izložio tokom posete Srbiji u maju 2025. Iz Kancelarije Visokog komesara za RSE su takođe naveli i da su upoznati sa tim da je vlast u Srbiji pokrenula istragu o incidentima na antivladinom protestu 15. marta 2025. "Ponavljamo poziv Visokog komesara Vladi Srbije da obezbedi transparentnost i sprovede brze i temeljne istrage svih navoda o nasilju nad mirnim demonstrantima", piše u odgovoru RSE. Iz Vlade Srbije nije odmah odgovoreno na upit RSE za komentar na ove navode. Četrnaest nevladinih organizacija civilnog društva u Srbiji zatražile su prethodno, u utorak, od nadležnih institucija da pozovu misiju Ujedinjenih nacija da utvrde činjenice o upotrebi "zvučnog topa". Istakli su i "duboku zabrinutost" zbog smera u kojem tužilaštvo vodi istragu o incidentu od 15. marta. Na masovnom antivladinom protestu 15. marta 2025. hiljade ljudi razbežalo se sa ulice, a učesnici događaja su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji su ih naterale da se sklone. Istraga o ovom događaju je još uvek u predistražnoj fazi, a Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 19. juna da vodi novu istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top" navodeći da postoje informacije da je stampedo bio unapred dogovorena "simulacija". Nakon najave ove istrage, usledili su pretresi stanova i informativni razgovori sa pojedincima koji su navodno širili narativ da je vlast upotrebila zvučno oružje protiv demonstranata. Saslušan je advokat i potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Olenik, a prethodno predmet istrage tužilaštva bio je i vojni analitičar Aleksandar Radić. Olenik je rekao da je nalog tužilaštva da bude saslušan "nezakonit i da je policija trebalo da ga odbije", a Radić je saslušavanje i istragu nazvao "pokušajem zastrašivanja". Vlast u Srbiji od početka negira da je protiv demonstrana koristila zvučno oružje, a nakon pokretanja istrage u junu predsednik Srbije najavio je da će biti ispitani "svi koji su tvrdili da je policija upotrebila 'zvučni top'". Evropska unija takođe je u junu ponovila svoj poziv za transparentnu i kredibilnu istragu navoda o upotrebi soničnog oružja protiv demonstranata u Srbiji, naveli su zvaničnici briselskih institucija.