Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da u grupi deportovanih srpskih državljana od oko 90 muškaraca sa aerodroma u Tivtu u Crnoj Gori nije bilo kriminalaca, već da su to aktivisti koji su samo želeli da razvuku banere "Srbija pobeđuje". "Oni su došli ovde da omoguće bolje okruženje, da bih se ja bolje osećao, a da me niko nije pitao", rekao je Vučić novinarima u Tivtu, gde učestvuje na samitu Evropska unija – Zapadni Balkan. Nije otkrio čija je odluka bila da se sa tim transparentima pošalje grupa u Tivat gde Crna Gora organizuje najveći međunarodni politički događaj od proglašenja nezavisnosti 2006, rekavši da on radi na tome i da je to unutrašnja stvar. "Vrlo pogrešna politička odluka da neko dolazi ovde i kači banere, meni je napravio problem. Izvinjavam se svakome kome je to izazvalo nelagodu", poručio je Vučić. Na pitanje da li su srpske bezbednosne službe proverile deportovane osobe, on je izneo tvrdnju da među njima nema kriminalaca, već da je bilo pet osoba koje su prolazile kroz krivičnu evidenciju. "Moram samo da vam kažem da je to manje od proseka u bilo kojem vozu, bilo kojem autobusu, bilo kojem avionu", tvrdi Vučić. Dodao je da oni nisu imali ni oružje, ni palicu, nego transperante. Crnogorska policija je zaplenila na aerodromu u Tivtu komunikacione uređaje, transparente sa političkom porukom "Srbija pobeđuje", koju Vučićeva Srpska napredna stranka koristi na svojim skupovima, kao i dva autobusa. Grupa srpskih državljana je u Tivat stigla čarter letom nacionalne aviokompanije "AirSerbia", preko beogradskog aerodroma. Vučić je rekao da bi se svojim domaćinima izvinio zbog dolaska i namere te grupe, dodajući da su navodi o destabilizaciji i hibridnom ratovanju besmisleni. "Rekao bih izvinite zbog nelagode, ja sam taj koji će da plati političku cenu zbog toga što je neko iz mog okruženja doneo lošu procenu. Ali onda smo videli zloupotrebu podataka", naveo je Vučić. Ocenio je da je iznošenje podataka i snimaka o deportovanima "brutalno kršenje zakona". "Ko ste vi da iznosite podatke o njima", upitao je. Crnogorska policija je objavila fotografije deportovanih. Opisani su kao "lica od bezbednosnog interesa", te da su "prisustvovali brojnim javnim okupljanjima visokog bezbednosnog rizika". Dodaju da su pojedini "evidentirani zbog krivičnih dela i prekršaja sa elementima nasilja". Pored napadača na antivladine demonstrante, RSE je na fotografijama crnogorske policije pronašao i pristalice SNS-a, viđene na skupovima te stranke, zaposlene u javnim preduzećima ali i lokalne funkcionere beogradskih opština. Vučić je odgovarajući na pitanja novinara rekao da je saznao za odlazak srpskih državljana kada je ta grupa zaustavljena u Crnoj Gori, navodeći da je saznao sa dva sata zakašnjenja. Govoreći o zaustavljanju crnogorskih državljana na graničnim prelazima, Vučič je izjavio da se državni organi Srbije ponašaju u skladu sa reciproceitetom. "Ja ih molim da to ne rade. Građani Crne Gore su naša braća i sestre, treba da ih puštaju da ulaze u Srbiju", naveo je. Kamere Ministarstva unutrašnjih spolova Srbije postavljene na graničnim prelazima Jabuka, Gostun i Špiljani pokazale su 4. juna kolone vozila koje čekaju na ulazak u Srbiju. Podgorički mediji preneli su da su razlog "rigorozne i detaljne kontrole" koje sprovodi granična policija Srbije. Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je da je više crnogorskih državljana od njih zatražilo pomoć i pojašnjenje razloga postupanja srpskih graničnih organa. Predsednik Srbije je rekao i da želi bolje odnose sa Crnom Gorom i najavio da će pozvati predsednika Crne Gore Jakova Milatovića da do kraja godine poseti Srbiju. Poručio je da kada su u pitanju odnosi Srbije i Crne Gore "morali smo svi da budemo mnogo racionalniji, pažljiviji." Vučić boravi u Tivtu u jeku povišenih tenzija na relaciji Beograd-Podgorica. Prethodile su im Vučićeve optužbe da je Crna Gora u Srbiju "uvezla" narko klanove, što je zvanična Podgorica ocenila kao politički neodgovornim izjavama. Takođe je odbio da prisustvuje nedavnom obeležavanju 21. godišnjice nezavisnosti Crne Gore. Tada je rekao da bi "pljunuo sebi i svom narodu u lice" ako bi učestvovao na proslavi "otcepljenja" Crne Gore od Srbije. Vlasti u Crnoj Gori odgovorile su da je neprihvatljivo i politički neodgovorno da se jubilej obnove crnogorske nezavisnosti predstavlja kao čin usmeren protiv Srbije. Vučić je kasnije tokom večeri objavio na Instagramu da prisustvuje svečanoj večeri priređenoj za učesnike Samita EU – Zapadni Balkan gde je, kako je naveo, razgovarao o unapređenju saradnje i jačanju međusobnog poverenja. "U manje formalnoj atmosferi razgovaram sa brojnim evropskim zvaničnicima i partnerima iz regiona o ključnim pitanjima za budućnost Zapadnog Balkana, evropskom putu naših zemalja, kao i o mogućnostima za dalje unapređenje saradnje i jačanje međusobnog poverenja", naveo je Vučić.

Srpska ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je u četvrtak da je Srbija obezbedila dodatna tri meseca snabdevanja gasom iz Rusije. Đedović Handanović je posle sastanka s predsednikom Upravnog odbora ruskog gasnog giganta Gasproma Aleksejom Milerom rekla da je potvrđeno dodatno snabdevanje gasom, odnosno produžetak za još tri meseca posle 30. juna, prenela je Radio-televizija Srbije. "To je važno za našu zemlju, za naše građane, za našu privredu jer su to stabilne isporuke, cenovno izuzetno povoljne ali i zbog fleksibilnosti i zbog količina koje one nose", rekla je Đedović Handanović. Ona je posle sastanak s Milerom tokom ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu je rekla i da se mora naći "održivo rešenje" za Naftnu industriju Srbije koja je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva preko kompanije Gaspromnjeft. Srbija je decenijama zavisna od uvoza gasa iz Rusije, odakle zadovoljava više od 80 odsto potreba za tim energentom, iako nema dugoročni ugovor s Rusijom o isporukama tog energenta. Moskva je u oktobru produžila gasni aranžman do kraja godine, a ne na tri godine, kako su vlasti u Srbiji očekivale. Posle toga su bila dodatna produženja na po tri meseca.

Dva autobusa, komunikacioni uređaji i transparenti sa političkom porukom "Srbija pobeđuje" – sve to je crnogorska policija zaplenila nakon što je sa aerodroma u Tivtu deportovala grupu od oko 90 muškaraca, srpskih državljana. Grupa, u kojoj je Radio Slobodna Evropa (RSE) identifikovao pristalice vlasti u Srbiji i napadače na antivladine demonstrante, proterana je uz obrazloženje da su "bezbednosni rizik", uoči samita Evropske unije i Zapadnog Balkana – najvećeg međunarodnog političkog događaja kojeg Crna Gora organizuje od proglašenja nezavisnosti 2006. godine. "Ovo je bukvalno operacija iz priručnika hibridnog ratovanja", opisuje za RSE Marko Savković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC). "Gde vi na načine koji nisu konvencionalni, i koji ne uključuju konvencionalno naoružanje, već razne neke druge tehnike, nastojite da naudite drugoj strani. E sad je u ovoj konkretnoj situaciji pitanje koliko se želelo nauditi Crnoj Gori, a koliko se zapravo želela projektovati ta neka moć ili prestiž Srbije", dodaje on. Ocenjuje, međutim, da je operacija doživela "fijasko". Zvanični Beograd je prvo ćutao na navode Podgorice da je u Crnu Goru pokušala da uđe grupa "bezbednosno interesantnih lica". Potom je predsednik Srbije iz Tivta poručio da među deportovanima nije bilo kriminalaca, već da su to aktivisti koji su želeli da razvuku transparente "Srbija pobeđuje". "Oni su došli ovde da omoguće bolje okruženje, da bih se ja bolje osećao, a da me niko nije pitao", rekao je Vučić. Nije otkrio čija je odluka bila da se grupa pošalje u Tivat, rekavši da on radi na tome i da je to unutrašnja stvar. "Vrlo pogrešna politička odluka da neko dolazi ovde i kači banere, meni je napravio problem. Izvinjavam se svakome kome je to izazvalo nelagodu", poručio je Vučić. Bezbednosne službe Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) - do objave teksta nisu odgovorili na pitanja da li su proveravale deportovane osobe. Na pitanja ko je organizovao grupu, ko su oni i šta im je bila namera u stranoj državi nije odgovorila ni Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS). "Srbija pobeđuje" je proteklih meseci postao politički slogan kojeg ta stranka koristi na svojim mitinzima. "S obzirom na to ko je otišao i kako su ti ljudi otišli, mislim da se samo od sebe crta da je ovo bio pokušaj vlasti u Srbiji da pokažu kako predsednik uživa veliku podršku i van granica. Dakle, da je on regionalni lider", zaključuje Marko Savković. Ocenjuje da je cilj njihove "političke agitacije" bio da se "skrene pažnja sa skupa na kome je u prvom planu zapravo trebalo da bude Crna Gora i crnogorski uspeh (oko evrointegracija i organizacije samita)". Deo medija je, pozivajući se na neimenovane izvore, pripadnike deportovane grupe opisivao i kao Vučićevo "neformalno obezbeđenje". RSE ove navode nije mogao nezavisno da potvrdi. Ko je vraćen iz Crne Gore?RSE je pojedince iz deportovane grupe identifikovao na osnovu alata za prepoznavanje lica. Njihove fotografije objavila je crnogorska policija. Opisuje ih kao "lica od bezbednosnog interesa", te da su "prisustvovali brojnim javnim okupljanjima visokog bezbednosnog rizika". Dodaju da su pojedini "evidentirani zbog krivičnih dela i prekršaja sa elementima nasilja". Pored napadača na antivladine demonstrante, RSE je na fotografijama crnogorske policije pronašao i pristalice SNS-a, viđene na skupovima te stranke, zaposlene u javnim preduzećima ali i lokalne funkcionere beogradskih opština. Tako se, među fotografijama deportovanih iz Crne Gore, našao i Igor Vjetrović, odbornik vlasti u beogradskoj opštini Obrenovac. RSE je, putem njegovog zvaničnog mejla u Opštini Obrenovac, pitao Vjetrovića šta je radio u Crnoj Gori i ko je i sa kojom namerom organizovao put. Do objave teksta odgovor nije stigao. Prema ranijim objavama na društvenim mrežama, Vjetrović je viđan u šatorskom naselju pristalica vlasti u centru Beograda, poznatom pod nazivom "Ćacilend", koje je nastalo kao odgovor vlasti na masovne antivladine proteste. Ko je bio 'logistička podrška'?Crnogorska policija je, u danu deportacije, pored komunikacionih uređaja oduzela i dva autobusa srpskih registarskih oznaka, za koje se sumnja da su bili angažovani za prevoz grupe iz Srbije. Na fotografijama koje je objavila policija, na autobusima se vide oznake "Omega 014". RSE je utvrdio da su u privrednom registru Srbije pod tim imenom zavedene dve preduzetničke agencije iz Valjeva. Jedna je "Omega 014 Valjevo". Druga je "Omega Turs 014". Obe su registrovane u valjevskom naselju Beloševac. Prva, čiji je vlasnik Ivan Joksimović, osnovana je 2017. godine. U javnim bazama nema podataka o finansijama ovog autoprevoznika do 2023. godine, kada su prijavili prihod od oko 47 hiljada evra (5,6 miliona dinara). U naredne dve godine taj prihod je dupliran, pa je 2025. iznosio oko 100 hiljada evra. Prema podacima Uprave za javne nabavke, firma je u poslednje dve godine na tenderima dobila ugovore za prevoz, uglavnom učenika iz Valjeva i Mionice, ukupne vrednosti oko 55 hiljada evra. A "Omega Turs 014" registrovan je 2024. godine. Vlasnik je Jovan Joksimović, a Fejsbuk pretraga pokazuje da je on sin Ivana Joksimovića. Ova firma nema objavljene finansijske izveštaje, a prema podacima privredne baze kojoj RSE ima pristup, sklapala je ugovore za prevoz sa Opštinom Mionica i njenom turističkom organizacijom, vredne oko 4,7 hiljade evra. Broj telefona, koji se navodi kao kontakt za oba autoprevoznika, danas je isključen. Na pitanja RSE upućena mejlom, ko je, za koje relacije i na koji vremenski period iznajmio njihove autobuse koji su zaplenjeni u Crnoj Gori, do objave teksta odgovori nisu stigli. Grupa srpskih državljana je u Tivat stigla čarter letom nacionalne aviokompanije "AirSerbia", preko beogradskog aerodroma. Istim avionom su, nakon nekoliko sati bezbednosnih provera, vraćeni za Srbiju. Iz ove kompanije, međutim, ne odgovaraju na pitanja ko je zakupio let i organizovao odlazak grupe u Crnu Goru. "Nije nimalo lako izaći iz zemlje, naročito preko međunarodnog aerodroma koji ima veoma razvijene sisteme praćenja ljudi koji prelaze granicu. I materijal koji su nosili, koji se u principu ne može uneti u avion. Ovo sve zajedno je jedna međunarodna blamaža", ukazuje Marko Savković. Vučić u Tivtu, uprkos 'savetu' srpskih službi da ne ideVučić je poručio odlazi na samit u Tivat uprkos savetu Bezbednosno-informativne agencije da ne ide, zbog "bezbednosnog rizika". U retkom javnom oglašavanju, objavljenom nakon deportacije srpskih državljana, BIA se nije osvrtala na tu akciju crnogorskih službi. Poručila je samo da Vučić ne treba da ide u Crnu Goru zbog "neprijateljskog delovanja stranih službi i kriminalnih klanova" u toj zemlji. Saopštenje bezbednosnih službi je za Marka Savkovića "pokušaj" da "skrenu pažnju" sa akcije crnogorskih vlasti na tivatskom aerodromu. "Mi živimo poslednji stadijum potčinjavanja sektora bezbednosti predsedniku Vučiću i njegovoj stranci. Imali smo u tom sektoru niz imenovanja ljudi za koje se, očigledno opravdano, pretpostavljalo da su bliski vladajućoj opciji. Oni izgleda bespogovorno izvršavaju ono što im se predloži, sugeriše ili možda čak i naredi", dodaje on. BIA je u saopštenju navela da procenu bazira na operativnim saznanjima da se u Crnoj Gori nalazi Radoje Zvicer, koji važi za vođu "kavačkog" kriminalnog klana. "Suprotno svim pravilima profesije i odgovornog odnosa, bezbednosna procena koja je više puta tražena od službe domaćina skupa u Crnoj Gori nije nam dostavljena", naglasili su u saopštenju. Nije, međutim, poznato na čemu BIA temelji tvrdnje da je Zvicer u Crnoj Gori. Zvicer je među 50 najtraženijih evropskih begunaca, na poternici je Interpola, a od 2020. godine, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi mu se svaki trag. Crnogorska policija je do sada više puta sprovodila akcije, ali nikad nije zvanično potvrđeno da postoje saznanja da se on krije na teritoriji te države. "Kavački" kriminalni klan suprostavljen je "škaljarskom". Povezuju se sa međunarodnim švercom droge, ubistvima i drugim krivičnim delima. Obe grupe vode poreklo iz okoline primorskog grada Kotora, a u sukobu su od 2014. godine, nakon nestanka tovara droge u Španiji. Od tada je u međusobnim obračunima na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno više desetina ljudi. Aleksandar Vučić je, suočen sa kritikama dela javnosti da je vrh policije u Srbiji povezan sa organizovanim kriminalom, prethodnih dana optuživao Crnu Goru da je u Srbiju "uvezla" narko klanove. Te poruke je Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore ocenilo kao politički neodgovorne. A uoči samita u Tivtu, premijer Crne Gore Milojko Spajić je ocenio da "prvi put postoji miks spoljnopolitičkih faktora i organizovanih kriminalnih grupa koje zajednički deluju protiv evropskog puta" te države. "Od prije nekih četiri, pet meseci je tako, a EU nam pomaže da se borimo protiv toga", rekao je Spajić u skupštini Crne Gore. Nije, međutim, precizirao na koga misli i kakve se akcije sprovode. Marko Savković iz nevladinog ISAC fonda smatra da dešavanja na crnogorskom aerodromu mogu biti "podstrek" za Crnu Goru. "Jer oni sada vide u kojoj meri je važno da uđu u Evropsku uniju i privedu kraju taj proces. Između ostalog, da bi se uspešnije branili od ovakvih operacija, ako za nešto što je ovako loše izvedeno uopšte može da se upotrebi izraz 'operacija'", dodaje on. Kada je reč o posledicama po Beograd, Savković smatra da će odnosi sa zvaničnom Podgoricom biti "dodatno degradirani", kao i reputacija Srbije, čije vlasti pokušavaju da se na međunarodnom planu predstave kao "konstruktivni akter u regionu". 'Skupovi podrške' Vučiću u regionuPokušaj odlaska grupe ljudi iz Srbije u Crnu Goru, sa političkim sloganom vladajuće stranke, Marka Savkovića podseća na nedavni skup u Severnoj Makedoniji. Uz srpske i makedonske zastave i transparente "Srbija pobeđuje", u Kumanovu je 23. maja održan miting koji su provladini mediji u Srbiji opisali kao "veliki skup podrške Vučiću". Makedonska opozicija je kao organizatore skupa označila vladajuću koaliciju u Skoplju, ali su oni to demantovali. U istom danu je u Beogradu organizovan jedan od najvećih antivladinih skupova, u organizaciji studenata u blokadi. A Vučića su, tokom poseta regionu, na skupovima podrške proteklih godina dočekivali i u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska. RSE je, nakon parlamentarnih izbora 2023. godine, otkrio da su birači iz Republike Srpske, koji imaju prebivalište u Srbiji i pravo glasa, organizovano dovoženi na glasanje u Beograd kako bi dali glas Srpskoj naprednoj stranci. Autobusi su dovozili birače iz Rudog, Foče, Višegrada, Novog Goražda, Čajniča. Srpska napredna stranka je tada odbacivala optužbe domaćih i međunarodnih posmatrača o izbornoj krađi. **Tekst je ažuriran izjavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz Tivta, koju je dao na konferenciji za novinare nakon što je stigao u Crnu Goru 4. juna u večernjim satima.

U jeku povišenih tenzija na relaciji Beograd-Podgorica, predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je na samit Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana koji se održava 5. juna u Crnoj Gori. Potvrda učešća dolazi nakon saopštenja obaveštajne službe Srbije da Vučić u Crnu Goru ne bi trebalo da ide zbog "bezbednosnog rizika". Saopštenje je usledilo pošto je crnogorska policija deportovala 87 muškaraca koji su 3. juna čarter letom stigli iz Beograda stigli u Tivat, navodeći da su rizik po bezbednost. Kod njih je pronađena komunikaciona oprema, ako i veliki transparent sa natpisom "Srbija pobeđuje", što je slogan vlasti. RSE je ustanovio da među deportovanima ima pristalica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), kao i optuženih za napade na antivladine demonstrante. Od deportacije putnika čarter leta, na graničnim prelazima iz pravca Crne Gore ka Srbiji su velike gužve. Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je da je pokrenulo diplomatske korake, pošto je primilo više prijava crnogorskih državljana da im je odbijen ulazak u Srbiju ili da su zadržani na graničnim prelazima. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije ne odgovara na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) u vezi sa tim. "To su sve stvari koje Srbija radi nasuprot politike dobrosusedstva i saradnje koju Evropska unija kroz ceo proces sa državama zapadnog Balkana pokušava da sprovede", rekao je za RSE Nemanja Todorović Štiplija iz nevladinog Centra savremene politike. Evropska komisija (EK) pozvala je 4. juna na međusobno poštovanje i dijalog, dodajući da samit EU–Zapadni Balkan naglašava značaj regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa. Vlasti u Podgorici saopštile su da Crna Gora, kao odgovorna i kredibilna članica NATO, svim svojim gostima garantuje bezbedan, siguran i prijatan boravak. Vučić: Idem u Tivat da predstavljam SrbijuPredsednik Srbije je u Beogradu 4. juna ugostio predsednika Evropskog saveta Antonia Koštu koji je posetio države Zapadnog Balkana uoči samita u crnogorskom Tivtu . "Idem u Crnu Goru, veoma je važno da tamo predstavljam Srbiju", rekao je Vučić novinarima nakon sastanka sa Koštom. Naveo je i da je upoznat sa saopštenjem Bezbednosno-informativne agencije (BIA) koja mu je savetovala da u Crnu Goru ne ide zbog, kako je navela, "neprijateljskog delovanja stranih službi i kriminalnih klanova" u toj zemlji. Navodeći da ne može pouzdano da zna da li su upozorenja BIA zasnovana na stvarnim obaveštajnim podacima, Todorović Štiplija veruje da su takve poruke više "za unutrašu upotrebu" i dodatno "porudubljivanje jaza" između Srbije i Crne Gore. Profesor Fakulteta političkih nauka u Podgorici Zlatko Vujović smatra da je saopštenje BIA "kontrola štete" nako što je crnogorska policija otkrila i deportovala grupu srpskih državljana. "Trebalo je skrenuti pažnju sa toga", dodaje. Šta o bezbednosti kažu vlasti u Crnoj Gori?Nakon "upozorenja" srpske obaveštajne službe Vučiću, ministar spoljnih poslova Crne Gore Ervin Ibrahimović saopštio je da će njegova zemlja "svim svojim gostima obezbijediti dostojanstven, bezbjedan i ugodan boravak". Ibrahimović je 4. juna naglasio i da se "ne smije dozvoliti da bilo čiji neodgovorni postupci bace sjenku na uspjeh samita". Prethodno je iz njegovog Ministarstva saopšteno da "kao odgovorna i kredibilna NATO članica, Crna Gora svim svojim gostima garantuje bezbjedan, siguran i prijatan boravak". Mere reciprociteta?Kamere MUP-a postavljene na graničnim prelazima Jabuka, Gostun i Špiljani pokazale su 4. juna kolone vozila koje čekaju na ulazak u Srbiju. Podgorički mediji preneli su da su razlog "rigorozne i detaljne kontrole" koje sprovodi granična policija Srbije. Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je više crnogorskih državljana od njih zatražilo pomoć i pojašnjenje razloga postupanja srpskih graničnih organa. "Primljeno je i više upita posredstvom Ambasade Crne Gore u Beogradu, od građana i članova njihovih porodica koji navode da su zadržani na graničnim prelazima ili da im je odbijen ulazak u Republiku Srbiju". Navode i da su se tim povodom obratili Ambasadi Srbije u Crnoj Gori sa molbom za dostavljanje svih relevantnih informacija o prijavljenim slučajevima, uključujući i pravni osnov za zadržavanje ili odbijanje ulaska crnogorskih državljana. Iz MUP-a Srbije nisu odgovorili na upit o razlozima gužvi na granicama, te da li i zbog čega granična policija sprovodi pojačane kontrole putnika. Iz EU su poručili da prate situaciju na graničnim prelazima u Srbiji. "Podstičemo povratak redovnim procedurama kako bi se sprečili dalji poremećaji", navodi se u saopštenju pres službe Evropske komisije. Nemanja Todorović Štiplija ovo vidi kao "mere reciprociteta" nakon što je iz Tivta deportovana grupa muškaraca iz Srbije. Nakon deportacije, bezbednosnih organa Crne Gore saopštili su da su "prikupili operativne i obavještajne podatke koji nedvosmisleno ukazuju" da se radi o licima čije bi prisustvo predstavljalo rizik po bezbednost države. Naveli su da će nastaviti aktivnosti kako bi se razotkrilo "djelovanje kriminalnih grupa i sa njima povezanih lica koja djeluju na teritoriji Crne Gore, uključujući i njihove veze sa inostranim elementima, čiji je krajnji cilj podrivanje stabilnosti države i usporavanje evropskih integracionih procesa". Nisu precizirali o kakvom je malignom delovanju reč, niti kakve su veze kriminalnih grupa sa drugim državama. Dolazak Vučića na samit u Tivtu je njegova prva zvanična poseta Crnoj Gori od 2023. Poljuljani odnosi Srbije i Crne GoreU međuvremenu, odnose Beograda i Podgorice obeležavaju tenzije. Među poslednjima su Vučićeve optužbe da je Crna Gora da je u Srbiju "uvezla" narko klanove, što je zvanična Podgorica ocenila kao politički neodgovorne. Teške reči na račun Crne Gore Vučić je uputio i kada je ta zemlja obeležavala 21. godišnjicu nezavisnosti od Srbije. Tada je rekao da bi "pljunuo sebi i svom narodu u lice" ako bi učestvovao na proslavi "otcepljenja" Crne Gore od Srbije. Vlasti u Crnoj Gori odgovorile su da je neprihvatljivo i politički neodgovorno da se jubilej obnove crnogorske nezavisnosti predstavlja kao čin usmeren protiv Srbije. Profesor Fakulteta političkih nauka u Podgorici Zlatko Vujović smatra da se može očekivati još veće zahlađenje u odnosima. Ukazuje da do zaoštravanja dolazi od kako Crna Gora ostvaruje značajan napredak u integracijama. "Teško je objasniti građanima Srbije, kada Crna Gora postane članica Unija 2028. godine, zašto nije i Srbija u EU", kaže Vujović. Crna Gora je jedina država regiona koja trenutno ima kredibilnu opciju članstva, dok Srbija od 2021. nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o pridruživanju sa EU. Srbija je zemlja kandidat za članstvo koja se nije uskladila sa sankcijama EU uvedenim Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, a trpi kritike i zbog izostanka napretka u dijalogu sa Kosovom o normalizaciji odnosa. Saradnja na tekstu: Dušan Komarčević, Ljudmila Cvetković

Misija Ujedinjenih nacija u Libanu (UNIFIL) pokrenula je preliminarnu istragu o incidentu u kojem je smrtno ranjen pripadnik te misije iz Srbije Milovan Jovanović, rekao je u četvrtak portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik (Stephane Dujarric) Dižarik je rekao da je generalni sekretar UN Antonio Gutereš (Gutteres) osudio ubistvo srpskog pripadnika UNIFIL-a i tražio krivično gonjenje odgovorih, prenela je agencija Beta. Pripadnik Vojske Srbije stariji vodnik Jovanović, koji je bio angažovan u sastavu UNIFIL-a, preminuo od posledica ranjavanja, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije 4. juna. Dižarik je rekao da se ona na osnovu preliminarnih zapažanja, misli da je "položaj pogođen indirektnom vatrom severno od reke Litani". Izraelska vojska optužila je libanski pokret Hezbolah da stoji iza napada, koji se dogodio kasno u sredu uveče u Ebel As Sakiju, u kojem je stradao Jovanović, dok ranjena dva pripadnika UNIFIL-a iz Španije i El Salvadora. Jovanović je ranjen u padu projektila na bazu UN u kojoj su smeštene mirovne snage, uključujući i deo srpskog kontingenta. Drugi detalji nisu navedeni. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije pozvalo je na "hitnu, temeljnu i transparentnu istragu" i utvrđivanje odgovornosti za incident u kojem je stradao Jovanović. "Najoštrije osuđujemo napad na mirovnu misiju Ujedinjenih nacija u Libanu, koji je rezultirao smrću srpskog pripadnika UNIFIL i ranjavanjem još dvojice pripadnika Privremenih snaga UN u Libanu iz Španije i El Salvadora, nakon granatiranja baze UN, 3. juna 2026. godine", navelo je Ministarstvo spoljnih poslova. Ministarstvo odbrane je navelo da je Jovanoviću nakon ranjavanja pružena hitna medicinska pomoć u bolnici unutar baze, a potom je helikopterom transportovan do univerzitetskog medicinskog centra u Bejrutu, gde je preminuo. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, ministar odbrane Bratislav Gašić i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović uputili su telegrame saučešća porodici. Saučešće zbog pogibije pripadnika Vojske Srbije u Libanu izrazio je i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta tokom obraćanja javnosti sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu. Milovan Jovanović je na službi u Vojsci Srbije bio od decembra 2011, a u mirovnoj misiji u Libanu od januara ove godine. Rođen je 6. juna 1989. godine u Kraljevu, u centralnoj Srbiji. Za sobom je ostavio suprugu i dvoje maloletne dece.

"Put pred vama je zahtevan, ali je putanja jasna", poručio je u Beogradu predsednik Evropskog saveta Antonio Košta. Košta je u poseti Srbiji, zemlji kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji, koja poslednjih godina stagnira u evropskim integracijama. "Mi želimo i spremi smo da učinimo više, ali tempo je na Srbiji. Prostor za odlučne akcije je sada", poručio je Košta. Koštin dolazak u Beograd poklopio se sa usvajanjem izveštaja u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta o Srbiji, u kojem se ponavlja da je zaustavljen napredak zemlje ka Evropskoj uniji. U tom izveštaju se navodi i da Beograd nije ostvario pomak u ispunjavanju uslova za članstvo, uz posebnu zabrinutost zbog nazadovanja u oblasti vladavine prava i stanja demokratije. Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o pridruživanju sa EU. Jedina je zemlja kandidat za članstvo koja se nije uskladila sa sankcijama EU uvedenim Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, a trpi kritike i zbog izostanka napretka u dijalogu sa Kosovom o normalizaciji odnosa. Tokom obraćanja novinarima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Košta je rekao da su pred Srbijom tri obaveze. Kao prvu je pomenuo negovanje dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje. Naveo je da su u tome ključni dijalog između Beograda i Prištine i primena Ohridskog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Kao drugu obavezu Košta je izneo usklađivanje sa politikom EU, naročito sa spoljno-bezbednosnom politikom. Košta je podsetio da je treća obaveza Srbije sprovođenje reformi. "Podstičemo vas da ubrazno radite na vladavini prava, uključujući preporuke Venecijanske komisije o setu pravosudnih zakona", rekao je. Zatim je naveo slobodu medija i obavezu osnivanja novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kao i reformu izbornih zakona u skladu sa preporukama ODIHR-a pre narednih izbora. Predsednik Evropskog saveta je na turneji po zemljama Zapadnog Balkana uoči ovogodišnjeg samita EU-Zapadni Balkan, koji se održava 5. juna u Tivtu, u Crnoj Gori. Tema tog samita je "Zajednički prosperitet i stabilnost Evropske unije i Zapadnog Balkana". Vučić: Odličan i sadržajan razgovor"Za nas je važno da se usklađujemo sa pravilima koje je EU propisala za kandidate", rekao je predsednik Srbije Aleksandra Vučić. Naveo je da je sa Koštom razgovarao o temama od pravosuđa do formiranja novog Saveta REM-a i potrebi usvajanja zakona koji se tiču finasiranja političkih organizacija i učešća funkcionera u kampanjama. "To ćemo da izgiramo u naredne dve nedelje, izguraćemo i druge stvari", poručio je Vučić. Ponovio je da će Srbija u potpunosti ispuniti preporuke Venecijanske komisije o setu nedavno usvojenih pravosudnih zakona. Venecijanska komisija je u hitnom mišljenju u aprilu ocenila da se nedavnim izmenama seta pravosudnih zakona u Srbiji uklanjaju prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva. "Što se REM-a tiče, nemam pojma kako da to rešimo, da tako poklanjate većinu u nekim telima to nema nigde na svetu, ali nekakako ćemo da rešimo", dodao je. Predsednik Srbije je rekao da ima velika očekivanja od samita EU-Zapadni Balkan u Tivtu. Naveo je da ima nekih najava o mogućoj promeni metodologije za pristupanje EU. Vučić je prethodno ocenio da je imao odličan i sadržajan razgovor sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom. U objavi na Instagramu predsednik Srbije je naveo da je sa Koštom razgovarao o budućnosti odnosa Srbije i Evropske unije, nastavku evropskog puta Srbije i ključnim izazovima sa kojima se suočavaju Srbija, Zapadni Balkan i Evropa. "Uveren sam da samo kroz iskren dijalog, međusobno poštovanje i zajednički rad možemo da gradimo stabilniju, bezbedniju i prosperitetniju budućnost za sve građane", napisao je Vučić. Košta se nalazi u Beogradu u okviru turneje po Zapadnom Balkanu. U Beogradu se, osim sa predstavnicima državnog vrha, sastaje i sa predstavnicima civilnog društva.

Ruski partneri su i dalje većinski vlasnici Naftne industrije Srbije (NIS). Prolongiraju se pregovori o promeni vlasničke strukture kompanije, koja je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva. Moguće je i dalje produžavanje jer je američkoj Кancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC) podnet nov zahtev za produženje licence za pregovore za još mesec dana. To je saopštila ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. "I ruska i mađarska strana su posvećene da usaglase sva preostala pitanja", kaže ministarka, koja u Sankt Peterburgu učestvuje na Međunarodnom ekonomskom forumu. Ona je nakon razgovora sa predsednikom Upravnog odbora Gaspromnjefta Aleksandrom Djuokvim navela da su "sve bliže postizanju dogovora" sa mađarskom kompanijom MOL. Postojeća licenca za pregovore o prodaji ruskog udela ističe 6. juna. MOL i Gaspromnjeft su sredinom januara dogovorili okvirni sporazum o kupovini ruskog udela od 56,15 odsto u NIS-u. Beogradski profesor ekonomije Goran Radosavljević kaže za RSE da produžavanje pregovora odgovara ruskoj strani. "Rusima ide na ruku kupovina vremena", ocenjuje. On smatra da Rusi "nikada nisu ni hteli da prodaju NIS". "Pristali na sve zarad kupovine vremena, kompanija u međuvremenu radi, u nadi da će se nešto promeniti", dodao je. SAD sankcijama nastoje da onemoguće Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u susednoj Ukrajini. OFAC je uveo sankcije NIS-u početkom 2025, ali je njihova primena počela u oktobru te godine. I mađarski stručnjak za energetiku Atila (Atilla) Holoda smatra da Rusija takođe može imati razloge za odlaganje pregovora, poput nastojanja da se postignu povoljniji finansijski uslovi. "Kao i zbog očuvanja političkog uticaja u Srbiji što je duže moguće, ali i čekanja na više pojašnjenja OFAC-a u vezi sa sankcijama". Istovremeno, dodaje on, pritisak sankcija stvara i podsticaj za Rusiju da pronađe održivo rešenje za izlazak iz vlasništva. Čitajte: Pred istek roka za prodaju: Preuzima li MOL ruski udeo u NIS-u?Iz Vašingtona nije odgovoreno na upit RSE o tome da li se razmatra potencijalno uklanjanje NIS-a sa liste sankcija, te da li postoji spremnost za produženje licence za pregovore o promeni vlasništva kompanije. Dok je ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović poručila iz Vašingtona da Srbija svakodnevno radi na iznalaženju dugoročnog rešenja, dok se NIS ne ukloni sa liste sankcija. Ona je navela na Instagramu da je 1. juna razgovarala o NIS-u sa izvršnim direktorom Nacionalnog saveta Bele kuće za energetsku dominaciju Džerodom Ejdženom (Jared Agen). Ali nije iznela više detalja. Rusija je pristala na prodaju svog udela u NIS-u nakon što je američka administracija počela primenu sankcija prema kompaniji. Time je njen rad doveden u pitanje jer je Rafineriji u Pančevu obustavljen dotok sirove nafte koji stiže preko hrvatskog naftovoda Janaf. Ruska državna kompanija Gaspromnjeft nije odgovorila na upit RSE o toku pregovora. Holoda smatra da glavna prepreka nije samo cena, već pronalaženje strukture koja je prihvatljiva za sve ključne aktere. "I koja će biti usklađena sa američkim sankcijama, prihvatljiva za Vladu Srbije, komercijalno razumna za MOL i politički održiva za ruske prodavce", naveo je. Možda vas zanima: Srbija sa Vučićem od balansiranja do distanciranjaUticaj promene vlasti u MađarskojKao drugi faktor koji bi mogao da utiče na tok i brzinu pregovora pominje se i promena vlasti u Mađarskoj. Vlada Viktora Orbana održavala je dobre odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i pružala diplomatsku podršku MOL-u u preuzimanju ruskog udela u NIS-u. Dok je novi premijer Peter Mađar (Magyar) najavio preispitivanje svih ugovora u vezi sa ruskim energetskim sektorom. Mađarska vlada nije odgovorila na upit RSE da li podržavaju MOL u preuzimanju većinskog udela u NIS-u i da li imaju nekih uslova za tu transakciju. Ali je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u maju izjavio da mu je Mađar tokom telefonskog razgovora rekao da Mađarska ostaje zainteresovana za NIS. Čitajte: Promene u Budimpešti i Mađari u Vojvodini: 'Loš signal za Vučića'Energetski ekspert Atila Holoda kaže da nova mađarska vlada na osnovu javno dostupnih informacija još nije odigrala vidljivu direktnu ulogu u toj transakciji. Međutim, on očekuje "više kontinuiteta nego radikalnih promena". "Imajući u vidu da je MOL strateška i najveća mađarska kompanija, kao i da je NIS regionalno značajan energetski resurs, svaka mađarska vlada bi prirodno imala interes za ishod", naveo je. Kako je objasnio MOL je delimično u manjinskom vlasništvu fondova bliskih državi. "Jačanje regionalne pozicije MOL-a ostaje mađarski ekonomski i energetsko-strateški interes", dodao je. Zahtevi Srbije kao manjinskog vlasnikaVlasti u Beogradu, nakon nedavnih pesimističnih izjava, sada kažu da je napravljen napredak u pregovorima. Ministar finansija Siniša Mali najavio je da se očekuje odgovor MOL-a na poslednji predlog Srbije, koji se tiče rada Rafinerije u Pančevu i još nekih otvorenih pitanja. Srbija insistira da NIS-ova Rafinerija u Pančevu radi u što većem obimu i da domaće tržište bude snabdevano pre svega iz domaće prerade, a ne iz uvoza. Mali je 2. juna izjavio za Tanjug da je optimista da do kraja nedelje može da se uspešno zatvori ova runda pregovora. Ministarstvo energetike Srbije nije odgovorilo na upit RSE da li su strane bliže kompromisu i da li je MOL prihvatio zahteve Srbije. Prethodno je ministarka Dubravka Đedović Handanović izjavila da je prethodnih dana sa MOL-om bilo više rundi razgovora i razmene nacrta ugovora akcionara. Ona je 24. maja rekla za RTS da su "približili stavove u cilju pronalaženja kompromisa" i da misli da će uspeti da dođu do zadovoljavajućeg ishoda. Objasnila je da MOL nastoji da zadrži veću operativnu fleksibilnost unutar svoje grupe, dok Srbija želi da NIS ostane dominantna kompanija na srpskom tržištu. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja eksploatiše i prerađuje naftu, od čega zavisi i rad NIS-ove rafinerije. U međuvremenu su vlasti u Srbiji izrazili nameru o povećanju udela države Srbije u vlasništvu NIS-a za 5 odsto, dok sada iznosi 29,9. Kada je 22. maja produžena licenca za pregovore, predsednik i generalni direktor MOL Grupe Žolt (Zsolt) Hernadi saopštio je da su ušli u završnu fazu veoma složenih pregovora. "Ostajemo optimistični, ali određeni uslovi i dalje treba da budu finalizovani u narednim nedeljama", naveo je. MOL nije odgovorio na upit RSE da li se uslovi koji treba da budu finalizovani odnose samo na srpsku ili i na rusku stranu. Energetski stručnjak Atila Holoda kaže da za Srbiju, Rafinerija nije samo korporativna imovina, već ključni element nacionalne bezbednosti snabdevanja gorivom. On navodi da je razumljivo da srpska strana traži čvrste garancije. "U pogledu domaćeg snabdevanja, kapaciteta za preradu sirove nafte, investicionih obaveza i operativne kontrole u okviru bilo kakve nove vlasničke strukture", dodao je. Srbija je 2008. prodala ruskom Gaspromu 51 odsto NIS-a za 400 miliona evra bez tendera, uz obavezu da ruska strana investira u tu kompaniju najmanje 500 miliona evra do 2012, kao i da bude izgrađen gasovod kroz Srbiju. Ugovor predviđa da, osim ako nije drugačije precizirano, bilo koja prava i obaveze ne mogu biti preneseni bez prethodne pisane saglasnosti druge strane. Gasprom se obavezao da NIS-ova rafinerija neće prestati sa radom i da količina prerade sirove nafte u NIS-u može da zadovolji potražnju domaćeg tržišta za osnovnim naftnim proizvodima. Vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, a trenutno je li u ruskom vlasništvu 56,15 odsto. Zastoj ili finalizacijaZvaničnici u Beogradu najavljivali su da bi mađarski MOL mogao zvanično da preuzme NIS do polovine marta. Potom se očekivalo da do 22. maja strane podnesu dokumentaciju o kupoprodajnom ugovoru američkom OFAC-u. Međutim, od OFAC-a je traženo dodatno vreme, pa je licenca za pregovore najpre produžena krajem marta, a potom i krajem maja na dve nedelje. Ipak, Holoda trenutnu situaciju ne opisuje kao kolaps pregovora, već kao veoma složenu završnu fazu. Kašnjenje vidi kao rezultat nekoliko preklapajućih faktora, poput potrebe usklađivanja sa sankcijama, komercijalnih uslova, zabrinutosti Srbije za energetsku bezbednost. "Kao i političke osetljivosti prenosa većinskog vlasništva u tako strateškoj kompaniji", naveo je. I beogradski profesor ekonomije Goran Radosavljević trenutnu situaciju ne vidi kao odlaganje, već kaže da je reč o dugotrajnim procesima. "Za mene su bile iznenađenje najave da će sve biti završeno do marta. Rusi su NIS preuzimali dve godine, Etihad godinu dana JAT", naveo je. Dok se pregovori o promeni vlasništva prolongiraju, licenca za rad NIS-a ističe 16. juna. Prema rečima ministarke Đedović Handanović, NIS će zatražiti produženje te licence.

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) saopštila je u sredu da je "zvanično" savetovala predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da ne ide u Crnu Goru, gde bi ove nedelje trebalo da učestvuje na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana, zbog, kako je navela "neprijateljskog delovanja stranih službi i kriminalnih klanova" u toj zemlji. BIA je navela da se prema njenim operativnim saznanjima u Crnoj Gori nalazi vođa Kavačkog klana Radoje Zvicer. "Suprotno svim pravilima profesije i odgovornog odnosa, bezbednosna procena koja je više puta tražena od službe domaćina skupa u Crnoj Gori nije nam dostavljena", navela je BIA. Srpska bezbednosna agencija se oglasila pošto je iz Crne Gore deportovano 87 muškaraca, nakon što su istog dana čarter letom stigli iz Beograda uz objašnjenje da su "rizik po bezbednost", dok su crnogorski mediji tu grupu opisali kao "Vučićevo neformalno obezbeđenje". RSE je ustanovio da među njima ima pristalice Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS), kao i optuženih za napade na antivladine demonstrante. Crnogorska policija je od grupe iz Srbije zaplenila i veliki transparent s natpisom "Srbija pobeđuje" koji koristi SNS na svojim mitinzima, ali i koji je postavljen na mnoge bilborde po Srbiji. Radoje Zvicer koji važi za jednog od vođa Kavačkog klana nalazi se na listi 50 najtraženijih evropskih begunaca. Zviceru se od 2020, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi svaki trag. Vučić je sredinom maja posle hapšenja šefa beogradske policije Veselina Milića zbog sumnje da je prikrivao ubistvo muškarca kojeg mediji povezuju sa jednom beogradskom kriminalnom grupom, izneo niz optužbi na račun Crne Gore. "Pobiše pola naše države. Nisu sela Škaljari i Kavači u blizini Beograda, nego ste nam uvezli to zlo ovde", rekao je Vučić. Kavački klan je uz Škaljarski klan poreklom iz okoline Kotora. U obračunima između ta dve organizovane kriminalne grupe, čiji sukob traje od 2014. kada je nestao tovar kokaina u Valensiji, na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno je više od 70 ljudi, o čemu je RSE pisao u Crnoj knjizi: Ubistva s mafijaškim potpisom.

"Rizik po bezbednost" – tako je policija Crne Gore opisala grupu od oko devedeset muškaraca iz Srbije, kojima je 3. juna zabranila ulazak u državu. Dok vlasti u Srbiji ćute, Radio Slobodna Evropa (RSE) je, na osnovu alata za prepoznavanje lica, među njima identifikovao pristalice vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), kao i optužene za napade na antivladine demonstrante. Njihove fotografije objavila je crnogorska policija. Deportovani su sa aerodroma u Tivtu, nakon što su čarter letom stigli iz Beograda, i to uoči samita Evropske unije i Zapadnog Balkana u tom primorskom gradu. U Tivat bi, prema najavama, trebalo da stigne i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zajedno sa drugim visokim zvaničnicima evropskih država i regiona. A crnogorski mediji su grupu iz Srbije opisali kao "Vučićevo neformalno obezbeđenje". To zvanično ne potvrđuje policija Crne Gore, ali deportovane muškarce, uz objavu njihovih fotografija, opisuje kao "lica od bezbednosnog interesa", te da su "prisustvovali brojnim javnim okupljanjima visokog bezbednosnog rizika". Dodaju da su pojedini "evidentirani zbog krivičnih dela i prekršaja sa elementima nasilja". Vlasti u Srbiji nisu odgovorile na pitanja RSE o deportovanim muškarcima i njihovoj eventualnoj ulozi u Crnoj Gori. Na ta pitanja do objave teksta nema odgovora iz Predsedništva Srbije, ministarstava unutrašnjih i spoljnih poslova i Bezbednosno-informativne agencije. Od grupe iz Srbije je crnogorska policija zaplenila i veliki transparent sa natpisom "Srbija pobeđuje". Taj slogan koristi Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) na svojim mitinzima. SNS ne odgovara na pitanja RSE da li među deportovanim muškarcima ima njihovih članova i pristalica. RSE je, na osnovu fotografija koje je dostavila policija Crne Gore, identifikovala neke od deportovanih državljana Srbije. Među njima je Nemanja Narači, jedan od optuženih za napad na antivladine demonstrante u Novom Sadu, utvrdio je RSE uz pomoć alata za prepoznavanje lica. Naračiju i još trojici osumnjičenih za nasilničko ponašanje sudi se pred Višim sudom u Novom Sadu, nakon što su 13. decembra 2024. tokom protesta kod Futoške pijace u tom gradu automobilom udarili jednog građanina, a zatim tukli njega i još jednog Novosađanina. Pritvor im je ukinut u aprilu 2025. Sud je tada Naračiju izrekao meru zabrane napuštanja stana, i to bez primene elektronskog nadzora. Ove mere su, po rešenju Suda, mogle da traju tri meseca. Na fotografijama crnogorske policije je, kako je utvrdio RSE, i Aleksandar Janković, zvani "Aca Hari". Slika prikazuje Jankovića u šatorskom naselju u Beogradu u kojem se okupljaju pristalice vlasti, poznatom kao "Ćacilend". Nevladina grupa "Most ostaje" objavila je u septembru 2025. snimak njegovog napada na aktiviste koji su uklanjali transparent sa srednjim prstom u Beogradu. Ovi transparenti osvanuli su kao odgovor na antivladine proteste i poruke. U objavi na Instagram nalogu, "Most ostaje" navodi se da je "Aca Hari" bio zadužen za čuvanje transparenta sa crvenim srednjim prstom i da je tokom napada na dvojicu aktivista jednom od njih uništen telefon. RSE je na fotografijama koje je objavila crnogorska policija identifikovao i Nenada Jaćimovskog. Novinar i aktivista Ivan Bjelić je Jaćimovskog označio kao jednog od napadača u danu lokalnih izbora 29. marta, kada su on i novinar Lazar Dinić pretučeni u selu kod Bora na istoku Srbije. Bjelić je nakon napada na društvenoj mreži X objavio da je Jaćimovski vlasnik automobila u kojem su se nalazili maskirani napadači. Naveo je i da je odgovoran za uništavanje njegove novinarske opreme tokom incidenta. Nadležni, kako je isticao Bjelić, nisu reagovali na ovaj napad. Na fotografijama crnogorske policije je i Ognjen Ristivojević. Ristivojevića su studenti koji predvode antivladine proteste označili kao jednu od osoba koje su provocirale i nasrtale na njihove predstavnike tokom razgovora sa građanima na štandu u selu kod Aranđelovca u februaru ove godine. U avionu čiji su putnici deportovani iz Crne Gore bio je i Slaviša Kamenović pod nadimkom "Kameni". Kamenović je, prema snimcima koji se mogu naći na društvenim mrežama, ranije boravio u "Ćacilendu". Kamenović je, kako je utvrdio RSE, zaposlen u Javnom komunalnom preduzeću u Obrenovcu kod Beograda. Sa njim je iz Crne Gore deportovan i njegov brat Željko Kamenović, koji na mrežama navodi da živi u Italiji. Jedan od deportovanih je i kikbokser Vukašin Vakirević. Njega je pomoću alata za prepoznavanje lica RSE identifikovao na skupu povodom otvaranja škole u Velikoj Drenovi kod Trstenika, kojoj je u januaru ove godine prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Iz Crne Gore deportovan je i Igor Vjetrović, zaposlen u Opštini Obrenovac, utvrdio je RSE. Prema objavama na društvenim mrežama, i on je snimljen u šatorskom naselju pristalica vlasti u Beogradu. Nakon što su putnici aviona koji je sleteo iz Beograda zaustavljeni na aerodromu u Tivtu, na društvenim mrežama pojavio se spisak sa njihovim imenima čiju verodostostojnost RSE nije mogao da potvrdi. Na spisku su i imena ljudi sa fotografija crnogorske policije koje je RSE identifikovao. Opoziciona poslanica iz Srbije Marinika Tepić, na osnovu tog spiska, tvrdi da je na letu bio i Stefan Kojović, jedan od napadača na studente u Novom Sadu u januaru 2025. kada je jednoj studentkinji polomljena vilica. Svi napadači u ovom incidentu su kasnijom odlukom predsednika Srbije pomilovani. Šta je sve zaplenjeno od grupe iz Srbije?Pored transparenata sa političkim sloganom "Srbija pobeđuje", policija Crne Gore je od grupe iz Srbije, u kojoj je bilo 87 muškaraca, zaplenila i uređaj za komunikaciju na daljinu, kao i pomorsku radio-stanicu. Oduzeta su i dva autobusa srpskih registarskih oznaka. Sumnja se da su bila namenjena za prevoz grupe u Crnoj Gori. Deportovani putnici iz Beograda su, kako se navodi u crnogorskim medijima, u Tivat stigli čarter letom srpske nacionalne kompanije "AirSerbia" 3. juna u prepodnevnim časovima. Kompanija, međutim, do objave teksta nije odgovorila za RSE ko ih je angažovao za čarter let. Crnogorska policija je saopštila i da se na aerodromu sprovode opsežne bezbednosne kontrole, kako bi se osigurao važan međunarodni događaj – samit Evropske unije i Zapadnog Balkana. Avion sa deportovanom grupom je u popodnevnim satima vraćen za Beograd, a njima će, kako je saopšteno, i u narednom periodu biti zabranjen ulazak i boravak u Crnoj Gori. Ne navodeći detalje, crnogorske službe su saopštile i da će se suprotstaviti "svakom obliku malignog delovanja" i "pokušaja destabilizacije". Ističu i da se nastavljaju aktivnosti kako bi se razotkrilo "delovanje kriminalnih grupa i sa njima povezanih lica", kao i "njihove veze sa inostranim elementima, čiji je krajnji cilj podrivanje stabilnosti države" i usporavanje puta ka EU. Nisu precizirali o kakvom je malignom delovanju reč, niti kakve su veze kriminalnih grupa sa drugim državama. Do deportacije srpskih državljana dolazi nakon nedavnih tenzija na relaciji Beograd-Podgorica. Aleksandar Vučić je, suočen sa kritikama dela javnosti da je vrh policije povezan sa organizovanim kriminalom, optužio Crnu Goru da je u Srbiju "uvezla" narko klanove. Te poruke je Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore ocenilo kao politički neodgovorne. Ko dolazi na samit Zapadni Balkan – Evropska unija?Samit Evropska unija – Zapadni Balkan okupiće 5. juna u Tivtu lidere 27 država članica EU i šest zemalja regiona. Pored domaćina, Crne Gore, na samitu će iz regiona biti predstavnici Kosova, Bosne i Hercegovine, Albanije, Severne Makedonije. Učešće je, nakon razgovora sa evropskim zvaničnicima, potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je bojkotovao poslednji samit održan u Briselu u decembru 2025. godine. Ovogodišnje održavanje skupa u Crnoj Gori ima posebnu težinu, budući da je reč o jedinoj državi regiona koja trenutno ima kredibilnu opciju članstva.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) stigao je u sredu u Beograd gde bi sutra trebalo da se sastane s predstavnicima državnog vrha i predstavnicima civilnog društva. Koštu je na beogradskom aerodromu dočekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je na društvenim mrežama naveo da je Srbija posvećena ubrzanju reformi i "odgovornom pristupu procesu evropskih integracija", dok članstvo u EU ostaje strateški cilj. Međutim, Koštin dolazak u Beograd se poklopio se s usvajanjem izveštaja u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta o Srbiji, u kojem se ponavlja da je zaustavljen napredak zemlje ka Evropskoj uniji i da Beograd nije ostvario pomak u ispunjavanju uslova za članstvo, uz posebnu zabrinutost zbog nazadovanja u oblasti vladavine prava i stanja demokratije. Predsednik Evropskog saveta je došao u Beograd u okviru turneje po Zapadnom Balkanu za koju je pre puta rekao da "šalje jasan signal: posvećenost EU regionu je stvarna, kao i prilika za proširenje. Zamah postoji. Sada je vreme za ostvarenje ciljeva". Vučić je po dolasku Košte naveo da je ta poseta "važan podsticaj daljem jačanju odnosa Srbije i Evropske unije i potvrda je značaja dijaloga koji vodimo sa evropskim partnerima u vremenu brojnih izazova za sve nas". "Verujem da je sada trenutak da se evropska perspektiva Zapadnog Balkana dodatno osnaži konkretnim koracima i snažnijom političkom podrškom", naveo je Vučić na Instagramu. Košta je balkansku turneju započeo posetom Sarajevu, gde se sastao s članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine i predsedavajućim Saveta ministara. Dan kasnije boravio je u Tirani, gde se sastao sa albanskim premijerom Edijem Ramom i predsednikom Bajramom Begajem. Potom je u Skoplje održao sastanak s makedonskim premijerom Hristijanom Mickoskim. Košta je u sredu boravio na Kosovu, a u četvrtak bi u Beogradu trebalo da se sastane s Vučićem, predsednicom Narodne skupštine Anom Brnabić i predstavnicima organizacija civilnog društva. Turneju po regionu Košta će završiti posetom Crnoj Gori, gde će, pored sastanaka sa crnogorskim zvaničnicima, biti kopredsedavajući samita EU–Zapadni Balkan u Tivtu. Tema ovogodišnjeg samita je, prema navodima EU, "Zajednički prosperitet i stabilnost Evropske unije i Zapadnog Balkana".

Doskorašnji šef beogradske policije Veselin Milić je pred Višim javnim tužilaštvom (VJT) u Beogradu tvrdio da protiv njega nije izveden nijedan dokaz koji ga dovodi u vezu sa teškim ubistvom, saopštila je njegova advokatska kancelarija. Nakon toga je VJT saopštio da je odbacio krivičnu prijavu protiv trojice pripadnika njegovog obezbeđenja, jer je utvrđeno da nisu bili na licu mesta u vreme izvršenja teškog ubistva. Milić i trojica policajaca, članova njegovog obezbeđenja terete se za neprijavljivanje krivičnog dela i pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. U noći 12. maja u restoranu "27" u beogradskom naselju Senjak ubijen je Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezi sa organizovanim kriminalom. U saopštenju VJT-a navodi se da je na osnovu analize video snimaka sa nadzornih kamera, njihovim vremenskim poređenjem, analizom iskaza svedoka V.R. i uvida u njegov telefon, "nesporno zaključeno" da se trojica okrivljenih i ubijeni Aleksandar Nešović "praktično mimoilaze". Tužilaštvo je navelo da dok se Nešović nalazio na putu ka restoranu, trojica policajaca su bila na putu ka stanu Veselina Milića, dok su se u periodu kada je Nešović bio u restoranu nalazili na putu ka policijskoj stanici u Bulevaru Despota Stefana, daleko od mesta događaja. U saopštenju se precizira da kamere kod kuće ubijenog Nešovića pokazuju da 12. maja iz garaže izlazi isto vozilo u 22.45 časova i u 23.08, kojim oba puta upravlja Nešović. Dalje se navodi da je utvrđeno da kamere pokazuju da su službena vozila, koja koriste Veselin Milić i pripadnici njegovog obezbeđenja, snimljena u 23.09 kako se kreću ka kružnom toku ka Užičkoj ulici. Prema navodima tužilaštva, kamere na adresi gde živi Milić pokazale su da je u 23.15 njegovo službeno vozilo prošlo kroz rampu. Iz vozila su izašli okrivljeni P.P, S.S, kao i Milić, koji je ušao u ulaz zgrade. U saopštenju se navodi S.S. i P.P, ulaze u vozilo i u 23.19 napuštaju garažu. Potom su oba službena vozila, koja koriste Milić i članovi njegovog obezbeđenja, ušla u garažu Policijske uprave za grad Beograd. Kako se navodi utvrđeno je da se okrivljeni B.M. oko 23 sata nalazio daleko od restorana na Senjaku. Tužilaštvo je navelo i da je veštačenje telefona trojice policajaca utvrdilo da su 12. maja bili u restoranu "27" pre 15 časova i da nisu bili na mestu događaja u kritično vreme. Zatim se navodi da je utvrđeno da je ubijeni Nešović stigao u restoran nakon 23.14. Tužilaštvo navodi i da su se pored navedenih dokaza, ispitani svedoci izjasnili da je Veselin Milić napustio restoran pre nego što se u njega vratio Nešović, koji je ubijen. Međutim, u saopštenju tužilaštva se ne navodi šta će biti sa daljim postupkom protiv Milića, koji se nalazi u 30-dnevnom pritvoru. RSE je zatražio reakciju Višeg javnog tužilaštva povodom navoda Milića koje je prenela njegova advokatska kancelarija, ali odgovor nije stigao. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je u sredu i da su u nastavku istrage ubistva Nešovića uhapšena dva policajca iz Jedinice za zaštitu svedoka. Tužilaštvo je navelo da su oni kao pripadnici privatnog obezbeđenja Saše Vukovića, zvanog Boske, koji je osumnjičen za izvršenje ubistva, u vreme izvršenja tog krivičnog dela bili ispred restorana "27"i da su neposredno posle ubistva imali kontakt s Vukovićem. Uhapšeni policajci D.V. i M.J. su osumnjičeni za neprijavljivanje krivičnog dela i počinioca, kao i pomoć počiniocu posle krivičnog dela. Šta je rekao Milić po navodima advokataMilić je u sredu je ponovo saslušan u Višem javnom tužilaštvu (VJT) u Beogradu u vezi sa novim dokazima koji su prikupljeni tokom istrage u slučaju "Senjak". Prema iskazu koji je medijima dostavila advokatska kancelarija Vasiljević legal, koja ga zastupa, Milić je navodno za krivično delo za koje se tereti optužio neimenovane policijske službenike za "progon i nameštanje". On je naveo da su ti policijski službenici, koji navodno učestvuju u tome, doveli u zabludu tužilaštvo, državu, MUP i javnost predstavljajući ga kao monstruma, a kako tvrdi, "bez ijednog jedinog dokaza." Milić je u iskazu rekao da je 13. maja beogradsku Upravu kriminalističke policije (UKP) službenom beleškom upoznao "o svim saznanjima". Naveo je da su policajci njemu i njegovom advokatu rekli da su uzeli kamere sa njegove zgrade, kamere oko restorana, oko zgrade ubijenog Aleksandra Nešovića, na trasi kretanja svih lica. "Utvrđeno je, koliko sam upoznat, da smo oko 35 minuta pre ubistva napustili restoran, da sam došao kući, što moja supruga i starija ćerka mogu da potvrde, kao i kamere sa zgrade i stana", naveo je Milić. Istraga je pokrenuta protiv 11 osoba za teško ubistvo. Ranije je saopšteno da je Milić te noći bio u restoranu u koji je pozvao ubijenog Nešovića, čije je telo pronađeno 21. maja blizu Inđije. Bivši načelnik beogradske policije prvi put je bio saslušan 15. maja, nakon čega mu je određen pritvor, a istog dana je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) saopštilo da je smenjen sa te funkcije.

U Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET) usvojen je godišnji izveštaj o Srbiji, u kojem se ponavlja da je zaustavljen napredak zemlje ka Evropskoj uniji i da Srbija nije ostvarila pomak u ispunjavanju uslova za članstvo. U izveštaju se posebno izražava zabrinutost zbog nazadovanja u oblasti vladavine prava i stanja demokratije. Nacrt izveštaja, koji je predstavljen u martu, pretrpeo je brojne izmene nakon što su predloženi kompromisni amandmani, koji su potom uvršteni u konačni tekst. Između ostalog, u najnovijoj usvojenoj verziji izražava se zabrinutost zbog kontinuiranog gomilanja vojske u Srbiji, "u kombinaciji sa sve neprijateljskijom retorikom prema susednim zemljama i produbljivanjem saradnje Srbije sa Kinom u oblasti bezbednosti i odbrane". Evropski poslanici upozoravaju da takvo jačanje vojnih kapaciteta menja regionalnu bezbednosnu ravnotežu i podriva regionalnu stabilnost i dobrosusedske odnose sa okolnim državama članicama NATO-a. Osuđuju se vežbe specijalnih snaga i proširenje strateških sporazuma, kao i sve veće prisustvo kineske bezbednosne i nadzorne tehnologije. Oštro se osuđuje nedavna nabavka kineskih balističkih raketa vazduh-zemlja CM-400AKG od strane Srbije, uz ocenu da je takva nabavka u suprotnosti sa zajedničkom evropskom politikom. To, prema usvojenom dokumentu, "otvara ozbiljna pitanja o geopolitičkoj orijentaciji Srbije". "Evropski parlament podvlači da velike nabavke vojne opreme od autoritarnih strateških konkurenata EU zahtevaju punu transparentnost i pažljivu procenu njihovih implikacija po regionalnu stabilnost, interoperabilnost i deklarisanu evropsku orijentaciju Srbije", navodi se u usvojenom dokumentu. Takođe se osuđuje činjenica da Srbija postaje baza za ruske obaveštajne službe za sprovođenje sabotažnih aktivnosti u Evropi. Izražava se ozbiljna zabrinutost zbog, kako se navodi, verodostojnih izveštaja koji ukazuju da se Srbija pojavila kao ključno operativno središte za ruske hibridne i destabilizujuće aktivnosti u Evropi. "Evropski parlament posebno ukazuje na dokumentovane slučajeve u kojima su pojedinci koje su regrutovali i finansirali akteri povezani sa ruskim obaveštajnim službama sprovodili koordinisane provokacije i aktivnosti usmerene na podsticanje etničkih i verskih tenzija unutar država članica EU", navodi se u dokumentu. Dodaje se da Evropski parlament prima k znanju izveštaje o organizovanim mrežama koje deluju sa teritorije Srbije, uključujući obuku i raspoređivanje pojedinaca za destabilizujuće akcije u drugim evropskim zemljama i susedstvu EU. Vlasti u Beogradu pozivaju se da preduzmu hitne i efikasne mere radi istrage, sprečavanja i procesuiranja takvih aktivnosti. U usvojenom izveštaju izražava se posebna zabrinutost zbog neusaglašavanja Srbije sa politikom sankcija EU. Ponavlja se "značajna potreba" da Srbija jasno i dosledno pokaže svoju geopolitičku orijentaciju ka EU, uključujući potpuno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, posebno kada je reč o sankcijama Rusiji. U dokumentu se izražava zabrinutost zbog kontinuiranog neuspeha Srbije da se u potpunosti uskladi sa zajedničkom spoljnom politikom EU, uz žaljenje što je njen stepen usklađenosti među najnižima od svih zemalja kandidata. Napominje se i da je neusaglašenost Srbije sa spoljnom politikom EU u suprotnosti sa jednim od specifičnih ciljeva utvrđenih u Planu rasta za Zapadni Balkan. Izveštaj o Srbiji osuđuje kontinuirane veze i produbljivanje partnerstva sa Rusijom, što izaziva zabrinutost zbog njene strateške orijentacije i podriva kredibilan put ka članstvu. "Evropski put Srbije zahteva jasan strateški izbor. Politika balansiranja između Evropske unije i drugih geopolitičkih aktera nije kompatibilna sa političkim poverenjem koje se očekuje od zemlje kandidata", navodi se u kompromisnim amandmanima. Vlasti Srbije pozivaju se da se uzdrže od javnih poruka i delovanja koji su u suprotnosti sa ključnim stavovima EU u oblasti spoljne i bezbednosne politike. Duboka zabrinutost izražava se i zbog investicija Rusije i Kine u Srbiji i njihovog rastućeg uticaja na političke i ekonomske procese u regionu. Poziva se na hitno zatvaranje takozvanog Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, "koji deluje kao baza GRU-a na teritoriji zemlje kandidata", kao i na prekid svake vojne saradnje sa Rusijom jer, kako se navodi, "to otvara legitimna pitanja o strateškoj orijentaciji Srbije i njenoj usklađenosti sa bezbednosnim interesima EU". U izveštaju se osuđuju i ruske aktivnosti stranog mešanja u Srbiji. Dokument podseća da se Srbija aktivno koristi kao regionalna platforma za širenje dezinformacija i kampanja pogrešnog informisanja širom Zapadnog Balkana. Posebno žaljenje izražava se zbog niske podrške članstvu u EU među građanima Srbije. U dokumentu se ocenjuje da je to posledica "dugotrajnog, manipulativnog i sistematskog anti-EU narativa koji šire mediji pod kontrolom vlasti, kao i pojedini visoki srpski zvaničnici i članovi vladajuće stranke, uključujući i one na najvišem nivou". Osim poziva da se bori protiv dezinformacija, Srbija se posebno poziva da okonča sopstvene kampanje dezinformisanja koje sponzoriše država i da promoviše doslednu i konstruktivnu orijentaciju ka EU. Evropski parlament takođe odlučno odbacuje navode pojedinih srpskih zvaničnika da su EU i neke njene države članice bile uključene u organizovanje studentskih protesta sa ciljem izazivanja "obojene revolucije". "Osuđuje se neprihvatljivo ponašanje, vređanje, klevete i govor mržnje usmeren prema članovima Evropskog parlamenta i drugim političkim akterima, uključujući članove misije Odbora za spoljne poslove tokom posete Srbiji u januaru 2026. godine. U tom kontekstu osuđuju se i izjave predsednika Srbije iz septembra 2025. godine u kojima su članovi Evropskog parlamenta opisivani pogrdnim izrazima", navodi se u usvojenom izveštaju. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula ocenio je da je situacija u Srbiji već duže vreme veoma zabrinjavajuća. "Situacija se dodatno pogoršala tokom protekle godine, uz kontinuiranu eroziju političkih prava i građanskih sloboda, sistematsko slabljenje institucija, nazadovanje u ključnim oblastima procesa pristupanja i antievropske političke poteze", rekao je Picula. On je naveo da Evropski parlament, u takvim okolnostima, podržava najavljenu suspenziju finansijskih sredstava namenjenih Srbiji i poziva Evropsku komisiju da obustavi dalja plaćanja iz Plana rasta. "Parlament takođe ponavlja svoju poruku da, ukoliko Srbija želi da napreduje na putu ka EU, mora da napravi jasan strateški izbor, uskladi se sa sankcijama EU protiv Rusije i pokaže merljiv i održiv napredak u klasteru Osnove", zaključio je Picula. Nakon glasanja u AFET-u, dokument će tokom leta biti upućen na plenarnu sednicu Evropskog parlamenta, gde će biti usvojen u formi rezolucije Evropskog parlamenta.

Oko devedeset državljana Srbije deportovano je sa aerodroma u Tivtu i zabranjen im je ulazak u Crnu Goru jer predstavljaju "rizik po bezbednost", saopštili su Agencija za nacionalnu bezbjednost i Uprava crnogorske policije. U saopštenju je navedeno da su službe "pravovremeno identifikovale lica od bezbjednosnog interesa", uoči međunarodnog samita Zapadnog Balkana i Evropske unije (EU) u toj državi. Ulazak je, 3. juna u prepodnevnim satima, zabranjen grupi od 87 muškaraca koja je čarter letom doputovala iz Beograda. Oni su, kako je navedeno, nakon bezbednosnih provera vraćeni istim avionom za Srbiju, a crnogorske vlasti će inicirati da im se i u narednom periodu zabrani ulazak i boravak u Crnoj Gori. Vlasti u Srbiji za sada ne reaguju na poteze crnogorskih službi. Uoči samita Evropska unija (EU)– Zapadni Balkan, koji će se u Tivtu održati 5. juna, Crna Gora sprovodi pojačane kontrole. Crnogorski mediji su objavili da je avionom iz Beograda doputovala grupa muškaraca "sa kriminalnim dosijeima" koja je trebalo da "neformalno obezbeđuje" predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U saopštenju bezbednosnih organa Crne Gore nema potvrde ovih navoda. Ali, dodaje se da su "prikupili operativne i obavještajne podatke koji nedvosmisleno ukazuju" da se radi o licima čije bi prisustvo predstavljalo rizik po bezbednost države. Policija Crne Gore deportovane osobe opisuje kao lica "koja su prisustvovala brojnim javnim okupljanjima visokog bezbjednosnog rizika". Ističu da su "pojedina od njih evidentirana zbog izvršenja krivičnih djela i prekršaja sa elementima nasilja". U saopštenju medijima su dostavljene i njihove fotografije, bez navođenja imena. Šta je sve zaplenjeno?Crnogorska policija je dostavila i fotografije predmeta koji su zaplenjeni od grupe iz Srbije. Među njima su, kako se navodi, uređaj za komunikaciju na daljinu i pomorska radio-stanica, kao i transparent sa natpisom "Srbija pobeđuje", kojeg proteklih meseci koristi Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) na svojim mitinzima. Policija Crne Gore je saopštila i da je oduzela dva autobusa registarskih oznaka Srbije, "za koja se sumnja da su bila namijenjena za prevoz i dislociranje lica iz Beograda". Crnogorski organi su saopštili i da će se "snažno, odlučno i beskompromisno suprotstaviti svakom obliku malignog djelovanja". Naglašavaju i da će nastaviti aktivnosti kako bi se razotkrilo "djelovanje kriminalnih grupa i sa njima povezanih lica koja djeluju na teritoriji Crne Gore, uključujući i njihove veze sa inostranim elementima, čiji je krajnji cilj podrivanje stabilnosti države i usporavanje evropskih integracionih procesa". Zvanični Beograd bez reakcijePolicija Srbije nije odgovorila na pitanja RSE povodom deportacije državljana Srbije i reakcije crnogorskih službi. Nema ni odgovora na navode da su ove osobe imale zadatak da "neformalno obezbeđuju" Vučićev boravak u Tivtu, na Samitu EU - Zapadni Balkan. Iz Vučićevog kabineta je za RSE poručeno da se obratimo "nadležnim institucijama Crne Gore", ali nije odgovoreno da li su tačni navodi da je ova grupa trebalo da "neformalno obezbeđuje" predsednika. Iz nacionalne aviokompanije "Air Serbia" nisu odgovorili na pitanje da li je njihov avion angažovan za čarter let, niti ko ga je angažovao. Poslanik vladajućeg crnogorskog Pokreta Evropa sad, Tonći Janović pohvalio je reagovanje nadležnih u Crnoj Gori. On je na društvenoj mreži X napisao da je "grupa ljudi sa pozamašnim dosijeima odlučila da dođe u Tivat, baš u vrijeme najvećeg međunarodnog skupa u Crnoj Gori kada su na snazi najviše bezbjednosne mjere". "Baš zanimljiv izbor termina", napisao je Janović i dodao da ovaj događaj pokazuje da su hibridne i druge bezbednosne pretnje realnost savremenog sveta, ali i da Crna Gora ima institucije koje ozbiljno shvataju svoj posao. Opozicija u Srbiji traži odgovore od Vučića Dok se vlast u Beogradu ne oglašava, reagovale su pojedine opozicione partije iz Srbije, koje traže odgovore od predsednika Srbije. Zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Borko Stefanović ocenio je da je provera i zadržavanje 90 osoba koje su čarter letom iz Beograda stigle u Tivat "skandal i bruka za Srbiju". Stefanović je u pisanoj izjavi dodao da predsednik Srbije, za kog navodi da je organizovao čarter let, građanima mora da objasni ko je i koliko platio to putovanje, "ko je pozvao ljude sa kriminalnim dosijeima da idu kao prethodnica u Crnu Goru" i da li su bili naoružani. "Izgleda da Aleksandar Vučić ne razume da ne može da se u inostranstvu ponaša kao kod kuće, gde se pod SNS vlašću više ne zna ko je policajac, a ko kriminalac", naveo je Stefanović. Predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević je zatražio Vučićevu ostavku jer je "poslao avion pun kriminalaca da ga čuvaju" u Crnoj Gori i "naneo štetu ugledu države". "Postupanje crnogorskih vlasti u ovom slučaju pokazuje zbog čega je Crna Gora na pragu Evropske unije, dok je Srbija, koju je zarobila Vučićeva mafija, postala predmet poniženja i podsmeha u Evropi", ocenjuje se u saopštenju DS-a. Samit Evropska unija – Zapadni Balkan okupiće u Tivtu lidere 27 država članica EU i šest zemalja regiona. Učešće je potvrdio i predsednik Srbije, koji je bojkotovao poslednji samit održan u Briselu u decembru 2025. godine. Ovogodišnje održavanje skupa u Crnoj Gori ima posebnu težinu, budući da je reč o jedinoj državi regiona koja trenutno ima kredibilnu opciju članstva.

"Ni obezbeđenje te neće spasiti", jedna je od nedavnih pretećih poruka koja je stigla na telefon Jelene Jovanović, novinarke podgoričkog dnevnika "Vijesti" koja piše o organizovanom kriminalu. Policijsko obezbeđenje prvi put je dobila 2018. godine, a od 2021. o njenoj zaštiti neprekidno brine više policajaca. Kako je Jovanović rekla u razgovoru za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE), nije joj poznato šta je razlog zbog kojeg se našla u takvoj poziciji. "Ni dan-danas nemam odgovor na to pitanje. Ovo je drugi put da imam policijsko obezbeđenje, s tim što ovog puta stvarno malo duže traje i malo previše guši", navodi Jovanović. Ona nije izolovan slučaj među onima u državama Zapadnog Balkana koji su platili cenu spremnosti da govore o organizovanom kriminalu. Od uvreda, preko prijetnji do batina: Kad vam se ne sviđa kako pišu novinarke u Crnoj GoriŠta pokazuju podaci, a šta praksa?Reč je o regionu koji je Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) u izveštaju za 2025. godinu visoko rangirala. Od 44 države, Crna Gora je na desetom mestu, Bosna i Hercegovina na šestom, a Srbija na četvrtom, iza Rusije, Ukrajine i Italije. "Tu krivim sam vrh vlasti", kaže Dušan Stanković iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. "Problemi su, po onome što vidimo, povezanost kriminala i državnih struktura, što onemogućava efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala. Zato imamo nedovoljnu primenu prava. Pravo se ne primenjuje prema onima prema kojima bi trebalo da se primenjuje", navodi ovaj nekadašnji policajac, koji je napustio službu i posvetio se studijama kriminologije u Malmeu (Švedska). Zvanična statistika bi, međutim, mogla da demantuje takav stav. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije objavilo je da je samo tokom 2025. godine procesuirano 210 policajaca, od čega je 20 odsto bilo na visokim pozicijama. Kako se navodi, to je najbolji rezultat od uspostavljanja Sektora unutrašnje kontrole 2006. godine. "Ako govorimo o tih 20 odsto, ne znamo koji su to slučajevi. Sam Sektor unutrašnje kontrole vodi načelnik koji je istovremeno i pomoćnik ministra (Miroslav Paunović, prim. red). Dakle, to je čovek koji je došao na tu funkciju takođe pod političkim uticajem i verovatno trpi taj uticaj", kaže Stanković. Sve afere čelnih ljudi srpske policijeNajpoznatije ime na listi uhapšenih visokih službenika srpske policije je Veselin Milić, koji je u pritvoru zbog sumnje na prikrivanje ubistva. Naime, Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezu sa organizovanim kriminalom, ubijen je hicima iz pištolja 12. maja u restoranu "27" u Beogradu. Milić se, prema navodima Tužilaštva, sumnjiči da je bio na licu mestu, zajedno sa još trojicom policajaca, prema navodima medija, članovima njegovog obezbeđenja. Svi su trenutno iza rešetaka, dok je Milić smenjen sa čela beogradske policije. Telo Nešovića pronađeno je devet dana kasnije u zakopanom buretu na teritoriji opštine Inđija, pedesetak kilometara od Beograda. Upravo za Nešovića RSE će u međuvremenu utvrditi da je poslovao sa državom makar u jednom biznisu. Naime, Carina Srbije je od firme čiji je Nešović bio vlasnik 2020. godine zakupila prostor u kojem je smešteno jedno od carinskih skladišta u neposrednoj blizini Beograda. No, u jednom od komentara na slučaj ubistva u beogradskom restoranu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić uperio je prst u susednu Crnu Goru. "Nisu sela Škaljari i Kavači u blizini Beograda, nego ste nam uvezli to zlo", rekao je Vučić. Stoga, kaže Dušan Stanković, odgovor na pitanja vezana za "slučaj Milić" treba tražiti na Vučićevoj adresi: "On jeste jedna od adresa, pre svega zbog toga što je u ovo ubistvo umešan čovek koji je bio od njegovog poverenja, jedan od njegovih najbližih saradnika. Veselin Milić je u trenutku ubistva bio načelnik beogradske policije, a pre toga savetnik predsednika Vučića za pitanja unutrašnje bezbednosti (od 2018. do 2020, prim. red.)." Kakva je uloga Miloša Medenice?U svojim izjavama Vučić se osvrnuo i na Miloša Medenicu, čija su obraćanja sa nepoznatih lokacija o slučaju Milić postala viralna, ali se i pokazala tačnim. Naime, Medenica je objavio informacije o Milićevom hapšenju, pre nego što je policija izašla u javnost sa detaljima. Miloš Medenica je zajedno sa svojom majkom Vesnom Medenicom, nekadašnjom predsednicom Vrhovnog suda Crne Gore, osuđen na deset godina zatvora, između ostalog i zbog organizovanja kriminalne grupe. Presuda je izrečena 26. januara ove godine. Dva dana kasnije Medenici se gubi svaki trag, nakon čega počinje da objavljuje postove na društvenim mrežama, za koje je crnogorska policija u početku tvrdila da su napravljeni pomoću veštačke inteligencije. "Mislim da i o tome treba pitati Aleksandra Vučića. On je izjavio da ima određene obaveštajne podatke da je Miloš Medenica u Crnoj Gori i da ga čuvaju 'Kavčani'. Ono što je zanimljivo jeste da Srbija nije dostavila te podatke crnogorskim službama, odnosno Upravi policije Crne Gore, koja je istog dana kada je Vučić to izjavio zatražila od njih da dostave informacije koje imaju kako bi ga locirali", navodi Jovanović. U međuvremenu, Miloš Medenica se našao na Interpolovoj poternici, dok je njegova majka Vesna Medenica uložila žalbu Apelacionom sudu na prvostepenu presudu. Nijedno od njih trenutno nije iza rešetaka. "To ne možemo uzeti kao primer koji će poništiti ono što je urađeno", podvlači Jelena Jovanović govoreći o rezultatima aktuelnih bezbednosnih službi u Crnoj Gori u borbi protiv kriminala. "Nemojte zaboraviti da u istražnom zatvoru imamo bivšeg specijalnog tužioca (Milivoje Katnić kojem se sudi za zloupotrebu položaja i stvaranje kriminalne organizacije, prim. red), kao i više policajaca koji su u prethodnom periodu trebalo da se bore protiv organizovanog kriminala", pojašnjava Jovanović. Šta povezuje organizovani kriminal Srbije i Crne Gore?Pipci koji povezuju organizovani kriminal u Srbiji i Crnoj Gori najčešće se tiču dva kriminalna klana nastala u Kotoru čiji sukob traje, prema procenama, od 2014. godine. Početak sukoba se vezuje za nestanak između 200 i 300 kilograma kokaina u Valensiji (Španija). Tada se među klanovima rasplamsao rat sa više od 70 ubijenih, koji traje do danas. "Mislim da je broj žrtava veći. To kažem na osnovu onoga što sam čitala u zaštićenim prepiskama sa Sky aplikacije. Neka ubistva se tek rasvetljavaju, a neki ljudi su se vodili kao nestali", kaže Jovanović. Sky aplikacija, osnovana u Kanadi, postala je alat kriminalnih klanova zbog mogućnosti lakog uklanjanja poruka i skrivanja identiteta pošiljalaca. Ipak, u međunarodnoj akciji 2021. godine razotkriveni su klanovi koji su stajali iza brojnih krivičnih dela na evropskom nivou, uključujući i Zapadni Balkan. Najčešće se pominje slučaj razbijanja i hapšenja grupe Veljka Belivuka u Srbiji, koja se tereti za najteža krivična dela, uključujući ubistva, dok su poruke koje su njeni pripadnici razmenjivali putem Sky aplikacije postale dokazni materijal. Belivuk je od februara 2021. godine iza rešetaka, dok suđenje još traje. Gde su koreni?Koreni organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu su duboki i u tome treba tražiti odgovor na pitanje zašto su kriminalni klanovi poput "kavačkog" i "škaljarskog" toliko dugovečni, zaključuje Stanković. "Region Zapadnog Balkana pogodan je za razvoj organizovanog kriminala još od devedesetih godina. Imali smo ratove, velike količine oružja ostale su u regionu. To oružje se krijumčari ka Evropi i na raspolaganju je kriminalnim grupama. Imamo nerazvijenu demokratiju i nepotpunu vladavinu prava. Iza nas su turbulentne dve do tri decenije", navodi Stanković. "Uvid" pogledajte na YouTube kanalu Radija Slobodna Evropa.

"Moćne grupe operišu na Zapadnom Balkanu, a balkanska ruta ostaje važna ulazna ruta za trgovinu drogom, oružjem i ljudima", stoji u jednom od često citiranih izveštaja Evropske unije, u kom se opisuju okolnosti u regiji koja se decenijama bori sa silama organizovanog kriminala. O tome u "Uvidu" su razgovarali Jelena Janković, novinarka podgoričkih "Vijesti" koja piše o organizovanom kriminalu, a pod merama je policijske zaštite zbog pretnji koje dobija, i Dušan Stanković, iz Beogradskog centra za bezbednost, nekada zaposlen u policiji Srbije, danas na doktorskim studijama u Švedskoj.

Šta se desilo sa dosjeima Uprave državne bezbjednosti (UDBA) nakon raspada Jugoslavije i zašto je njihov sadržaj i više od tri decenije predmet rasprave? Dokumenti tajne policije ponovo su se našli u fokusu nakon što je evropska komesarka za proširenje Marta Kos (61), suočena sa ponovljenim nedokazanim optužbama da je bila saradnica tajne jugoslovenske službe, svjedočila pred Evropskim parlamentom. Izbjegla je direktne odgovore na pitanja vezana za njen angažman iz vremena kada je Slovenija, čija je državljanka, bila dio Jugoslavije, a Marta Kos bila novinarka. U to vrijeme, Kos je bila u svojim dvadesetim. Tada je na teritoriji države, koju je činilo šest republika i dvije autonomne pokrajine, djelovala jedna služba, Uprava državne bezbjednosti, daleko poznatija po skraćenom nazivu UDBA. Iz dobrim dijelom ozloglašene službe, nakon raspada države, izraslo je sedam posebnih službi bezbjednosti. Ukoliko postoji trag o bilo čijoj povezanosti sa bezbjednosnim agencijama iz vremena bivše Jugoslavije, više od trideset godina od njene propasti, teško je utvrditi. Za šta se optužuje Marta Kos?Do optužbi da je Marta Kos bila saradnica jugoslovenske tajne policije došlo je nakon što je u prostorijama Evropskog parlamenta 10. marta 2024. godine promovisana knjiga pod naslovom "Komesarka" slovenačkog autora Igora Omerze. U knjizi su predstavljeni dokumenti za koje autor tvrdi da dokazuju da je Kos sarađivala sa jugoslovenskom tajnom policijom. Tvrdi se da je saradnja ostvarena tokom 80-ih godina, kada je Kos bila u svojim dvadesetim. Navodi se da je kooperacija nastavljena i devedestim kada je Marta Kos prešla u Keln da radi kao novinarka u sjedištu Radija Deutsche Welle u Njemačkoj. Optužbe su iznjeli članovi Slovenske demokratske stranke (SDS) političke partije bivšeg populističkog slovenačkog premijera Janeza Janše. Pozivajući se na navode iz knjige, Romana Tomc evropska zastupnica i članica Evropske narodne partije, najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu kojoj pripada SDS, tražila je od Evropske komisije da se izjasni o mjerama koje planiraju poduzeti. Nakon objavljivanja knjige Kos je iznesene tvrdnje nazvala dezinformacijama. Podsjetimo, Rezolucija Evropskog parlamenta iz 2021. godine je pozvala na otvaranje arhiva bivše Jugoslavije sa posebnim fokusom na otvaranje dosjea UDBA-e. Otvaranje arhiva u državama kao što su Istočna Njemačka, Češka i Poljska, sprovedeno je na talasu demokratizacije država nekadašnjeg istočnog bloka krajem osamdesetih i početkom devedesetih. Nasuprot tome u državama bivše Jugoslavije, koje su nastajale u sukobima, ratovima i razaranjima, proces demokratizacije i transformacije državne bezbjednosti tekao je sporije i uz mnoge kontroverze. Do danas skoro da ni jedna država nije raščistila sa tim dijelom svoje prošlosti. Šta je Njemačka uradila sa svojim arhivama?Tajna policija Istočne Njemačke Štazi koja je operisala u isto vrijeme kada i UDBA, otvorila je svoje arhive i svaki pojedinac ima pravo da pristupi dokumentima koji su prikupljeni o njima. Ukoliko sumnjaju da se spominju u dosjeu neke druge osobe, također mogu da traže pristup uz pojašnjenje zašto misle da se nalaze u nečijem dokumentu. "Čak i naizgled manji događaji, poput nestanka pisama, mogu sadržavati važne tragove," navode iz arhiva. Kao odgovor na peticije javnih i privatnih agencija iz arhive će također otkriti da li postoje dokazi povezanosti osoba koje se sada nalaze na političkim pozicijama sa Štazijem. To uključuje članove vlade, parlamenata, sudije, javne službenike i druge. Od 1992. godine više od dva miliona osoba je pristupilo svojim arhivama. Pored kartoteka, filmova, audio dokumenata i mikrofilmova, Štazi arhiva sadrži više od 111 kilometara dokumenata i više od 1,7 miliona fotografija. Štazi je bila i tajna policija i tajna služba osnovana 1950. godine tokom postojanja Istočne Njemačke, a procjenjuje se da je do njenog pada 1989. godine, nezvanično, sa tajnom policijom sarađivalo 189.000 osoba, odnosno svaki 90. stanovnik Istočne Njemačke. Šta se desilo sa dosjeima u Sloveniji?Slovenija je bila prva država nastala raspadom Jugoslavije koja je otvorila arhive i dosjee, podsjeća za Radio Slobodna Evropa (RSE) hrvatski istoričar Mario Previšić. "To je bilo posebni interesantno za povjesničare i ljude iz struke ali i za politiku," kaže Previšić. Danas su ti dokumenti dostupni u Arhivu Republike Slovenije. Kako je u pisanom odgovoru za RSE naveo slovenački istoričar Božo Repe, "arhivi nisu sačuvani u cjelini niti znamo koliko ih je uopće postojalo, jer je do čišćenja građe došlo najmanje dva puta – nakon smjene Aleksandra Rankovića (Aleksandar Ranković bio je drugi čovjek socijalističke Jugoslavije sve do 1966. i Brionskog plenuma kada je zbog optužbi da je navodno prisluškivao Tita i da "skreće sa puta" Partije smijenjen sa svih funkcija. Nakon Drugog svjetskog rata, Ranković je postao prvi čovjek jugoslavenske tajne službe, odgovoran za sigurnosni aparat države.)krajem 60-ih godina, te krajem 80-ih, kada je navodno uništeno oko 17.000 dosjea". Repe kaže da nije poznato šta je u evidenciji tajne policije iz prošlog sistema "izvorno uklonjeno, dodano ili izmijenjeno (prije svega za potrebe političkih obračuna, uglavnom protiv lijevo-liberalnih političara, ali nerijetko i desnih, ako je to nekome odgovaralo)." Nakon što je 1991. proglasila nezavisnost u Sloveniji kao centralna obavještajna i bezbjedonosna služba djeluje Slovenačka obaveštajno-bezbjednosna agencija (Slovenska obveščevalno-varnostna agencija - SOVA), sa sjedištem u Ljubljani. Šta je bila UDBA?Po naredbi Josipa Broza Tita 13. maja 1944. godine u Drvaru je osnovano Odjeljenje za zaštitu naroda, poznata kao OZNA. Ovaj datum se kasnije u Jugoslaviji slavio kao dan Državne bezbjednosti. OZNA je 1946. preustrojena, pri čemu je civilni dio prerastao u UDBA-u (Uprava državne bezbjednosti), dok je vojni dio postao KOS (Kontraobavještajna služba). UDBA će 1966. biti preimenovana u Službu državne bezbednosti, ali ime UDBA ostaje široko rasprostranjeno u javnosti. Služba je raspolagala širokom mrežom doušnika i saradnika i bila je zadužena za praćenje i kontrolu političke opozicije, a služila je i kao sredstvo zastrašivanja protiv disidenata i kritičara režima. Na posebno zao glas izašla je u vreme kada ju je vodio Aleksandar Ranković, od kraja Drugog svetskog rata do 1966. godine. Pripisuje mu se odgovornost za progon političkih neistomišljenika, protivnika vlasti u zemlji, te vođenje operacija protiv emigracije u inostranstvu. Ranković se povlači nakon spora sa Josipom Brozom Titom, u nikada rasvetljenoj aferi prisluškivanja. Do raspada države UDBA je bila organizovana na nivou saveznih republika, sa odeljenjima u svakoj od njih. Hrvatska: Novo ime, stari ljudiU Hrvatskoj je od sticanja nezavisnosti 1991. godine sektor sigurnosti doživio nekoliko transformacija, a od 2006. počelo je djelovanje Sigurnosno obavještajne agencije (SOA) koja pod tim imenom postoji i danas. "U Hrvatskoj kao i u svakoj drugoj zemlji koja se reformirala u Europi djeluju razni oblici obavještajnih agencija koje imaju razne funkcije i ciljeve", kaže istoričar Martin Previšić za RSE. Previšić je autor knjige "Goli otok - istorija", svojevrsne studije logora na Golom otoku koja se bazira na mnogobrojnim dokumentima iz arhiva UDBA-e kao i nizu svjedočanstava bivših logoraša. Goli otok je bio jugoslovenski zatvor i radni logor za političke protivnike u tadašnjoj Jugoslaviji. O transformaciji tajne policije iz starog u novi sistem govori jedna anegdota iz perioda dok je Previšić prikupljao građu za knjigu i intervjuisao stare logoraše sa Golog otoka. Tako mu je jedan od njih ispričao da je uhapšen 1948. godine kao ibeovac (Ibeovac je termin za pristalicu politike koju je zagovarala Rezolucija Informbiroa (IB) 1948. godine, odnosno pristalicu Staljina u sukobu sa Titom.)kada mu je u ćeliju ušao mladi udbaš kojem je zapamtio lik. Četrdeset godina kasnije 1991. godine, Hrvatska se osamostaljuje, bivši logoraš gleda televiziju i vidi prvog predsjednika Republike Hrvatske Franju Tuđmana. Pored njega je čovjek u bijelom odijelu koji je poznat bivšem logorašu. Prepoznao je čovjeka koji je ušao u njegovu ćeliju 1948. godine. Bio je to Josip Manolić, tadašnji predsjednik vlade Republike Hrvatske. Sam Manolić je u jednom gostovanju na HRT-u 1995., o prelasku kadrova tajne policije u nove strukture Republike Hrvatske je rekao da "nije bio trenutak da se ide na raščišćavanje pojedinačnih slučajeva". "Odluka vrhovništva Republike Hrvatske – preuzmimo sve institucije koje su do sada radile u Socijalističkoj Republici Hrvatskoj u sastavu u kakvom je bilo. Nikakvog refanšizma prema ljudima koji su profesionalno obavljali svoje dužnosti", rekao je tada Manolić. "Čitav aparat je naslijeđen i on je imao više-manje sličnu ulogu kao što je imao u Jugoslaviji," dodaje Previšić. Pojašnjava i da vlada "naivna" predodžba da je 1991. došlo do potpunog loma. "Jeste, Jugoslavija je propala, propala je jedna stara ideologija, neke su nove paradigme došle, ali hajmo’ biti realni, čitav sustav je preuzet nanovo od starog sustava", kaže ovaj sagovornik. Kao i Slovenija, i Hrvatska je otvorila arhive UDBA-e. Između 15 i 20 hiljada dosjea, skupljenih sve do rane 1990-te, postalo je dostupno. Danas su dosjei pohranjeni u Hrvatskom državnom arhivu. Za RSE nije stigao odgovor na pitanje da li su neki od dosijea možda ostali neotvoreni. Između ostalih među arhivama nalaze se dosije osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelj i prvog predsjednika Hrvatske Franje Tuđmana. Slučaj Perković-MustačSlučaj Perković - Mustač odnosi se na sudski proces i dugogodišnju političko-pravnu sagu oko izručenja i suđenja bivšim pripadnicima jugoslavenske i hrvatske tajne službe, Josipa Perkovića i Zdravka Mustača. U avgustu 2016. godine, sud u Minhenu osudio ih je na doživotni zatvor zbog organizacije ubistva hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića u Njemačkoj 1983. godine. Prije izručenja Njemačkoj 2014. godine, u Hrvatskoj je prije samog ulaska u EU 2013. donesen tzv. "Lex Perković" – izmjene zakona o evropskom nalogu za hapšenje koje su usporile proces izručenja. Oba su osuđenika tražila pomilovanje od hrvatskog predsjednika, što je izazvalo oštre podjele na hrvatskoj političkoj sceni 2022. godine. Perković i Mustač u njemačkom zatvoru služe doživotnu kaznu. Crna Gora otvorila mali dio arhivaUprkos tome što prakse nekih zemalja pokazuju pozitivan uticaj koji su otvaranja arhiva imala, tajni spisi UDBA-e u nekim državama ostaju tajni. Takav je slučaj i u Crnoj Gori. Agencija za nacionalnu bezbjednost (ANB) osnovana 2005, godinu dana prije proglašenja crnogorske nezavisnosti, otvorila je samo dio arhivske građe koja se odnosi na period do 1948. godine, odnosno na ranu fazu djelovanja OZNA-e i početak UDBA-e. Odgovor na pitanje RSE da li planiraju otvoriti i ostale dosjee nije stigao. Advokat Nikola Angelovski, koji je Skupštini Crne Gore prije dvije godine podnio zahtjev za donošenjem zakona o otvaranju dosjea, kaže da objavljeni materijal nije dovoljan. "Otvaranje je simbolično i ograničeno. Radi se o arhivi koja pokriva najraniji period poslijeratnog komunističkog bezbjednosnog sistema", kaže Angelovski za RSE i dodaje da je ANB deklasifikovala taj dio uz obrazloženje da ne postoji "savremeni bezbjednosni interes za njegovo dalje čuvanje kao tajnog materijala". "To ne obuhvata kasnije faze razvoja tih službi, koje su bile znatno kompleksnije i politički značajnije - period 'Infrombiroa' u Crnoj Gori, period 50-ih, 60-ih, 70-ih i 80-ih godina, kao i tranzicioni period 90-ih, pa se zbog toga ovaj njihov potez smatra 'prvim korakom', ali ne i cjelovitim i sistemskim rješenjem ovog pitanja", ističe on. Dodaje da se pitanje otvaranja dosjea već decenijama nalazi u institucionalnom vakuumu u Crnoj Gori i da država, koja je trenutno, u poređenju sa ostalim državama Zapadnog Balkana, najbliža članstvu u EU, nema ni zakon o lustraciji i zakone o vetingu u javnoj i tajnoj službi. "To znači da za sada u Crnoj Gori ne postoji jedinstven pravni okvir koji bi definisao ko ima pravo pristupa, pod kojim uslovima, u kojoj mjeri i na koji način se štiti privatnost i bezbjednosno osjetljive informacije." Srbija ne daje arhiveRazličite političke garniture u Srbiji najavljivale su da će otvoriti dosjee tajnih službi od Drugog svjetskog rata do danas. Demokratska opozicija Srbije (DOS), koja je na izborima 2000. godine pobijedila Slobodana Miloševića, to je obećala prije i po dolasku na vlast. Od maja 2001. do juna 2003. na snazi je bila uredba Vlade Srbije o uvidu u dosjea. Oko 8.000 ljudi je apliciralo, a za 420 je odobren restriktivan uvid. Među njima je bio i pisac Dragoslav Mihailović, koji je 2012. godine za RSE rekao da je pod operativnom obradom bio do 1990. godine. "U tim fajlovima bila su precrtana imena nekih ljudi koji su o meni dostavljali informacije. A ljudi iz službe beležili su, na primer, kada sam se i sa kim viđao. Recimo, mene je operativno obrađivao izvesni Brana iz Valjeva", ispričao je tada Dragoslav Mihailović, pisac koji je preminuo u martu 2023. godine. Građanin je tada u prisustvu službenika državne bezbednosti mogao da pročita svoj dosje, ali pod uslovom da ga tretira kao državnu tajnu i da ga ne prepričava porodici ili javnosti. Neki od onih koji su pogledali beleške izražavali su sumnju da im je dosje naknadno prepravljan i redigovan, a uredbu kojom je omogućen uvid država je ubrzo ukinula pod obrazloženjem da je neustavna. Zakon kojim bi se regulisalo otvaranje dosijea nije donijela nijedna vlast od 2000. do danas. Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da je važno znati svrhu otvaranja dosjea, da li je to lustracija, suočavanje sa prošlošću, krivični progon, ili sve zajedno. "Uz to, imamo važnu okolnost da su neki ljudi koji su se našli u takozvanim novim demokratskim vlastima najverovatnije bili saradnici službi bezbednosti. Bilo bi im veoma nepovoljno da se to okrije. Za mnoge od njih period od ’45. do 2000-ih nije bio autokratski, pa smatraju da dosjei ne sadrže ništa sporno", kaže Petrović. Današnja Bezbednosno-informativna agencija (BIA) Arhivu Srbije na čuvanje sukcesivno predaje dokumentaciju stariju od 30 godina, u koju spada i 80.000 personalnih dosjea građana. Operativna arhiva, takozvani živi dosijei i dokumentacija nastala posle 2002, čuva se u sedištu BIA-e u Beogradu. Broj ovih dosjea je državna tajna. Takođe, nije poznat obim arhive koju su sačinile tajne službe u Srbiji od 1945. godine. BIA je nastala 2002. godine, po gašenju Resora državne bezbednosti (MUP) Srbije, agencije koja se smatra ključnom u formiranju paravojnih formacija odgovornih za ratne zločine počinjene u ratu u bivšoj Jugoslaviji, ali i zločine u zemlji. Presude oficirima državne bezbednosti SrbijeŠef tajne službe Radomir Marković, zatim komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) u okviru Resora državne bezbednosti (RDB) Milorad Ulemek, i još petorica pripadnika JSO-a osuđeni su na višedecenijeske kazne zatvora. Izrečene su za ubistvo četvorice funkcionera Srpskog pokreta obnove 1999. na Ibarskoj magistrali, kao i za ubistvo bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića u Beogradu u avgustu 2000. godine. Ulemek, kao i atentator Zvezdan Jovanović, i trojica njihovih kolega iz redova JSO osuđeni su za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića marta 2003. Pripadnici RDB-a optuženi su za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. u Beogradu, ali su odlukom Apelacionog suda iz aprila 2023. pravosnažno oslobođeni. Iste godine međunarodni sud u Hagu izrekao je kazne zatvora od po petnaest godina načelniku RDB-a od 1991. do 1998. Jovici Stanišiću i pomoćniku načelnika Franku Simatoviću zbog, kako se navodi u presudi, udruženog zločinačkog poduhvata u cilju prisilnog uklanjanja nesrpskog stanovništva iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Godišnjica ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, u zatvoru izvršioci, ali ne i nalogodavciŠta posle ocene Vrhovnog suda o nepravilnostima u presudi za ubistvo Slavka Ćuruvije?Veterani ozloglašene Jedinice za specijalne operacije u Beogradu među 'studentima koji žele da uče'Bezbednosno-informativna agencija nije odgovorila na pitanje RSE o tome da li je u planu donošenje zakona kojim bi se regulisalo otvaranje dosjea. Predrag Petrović, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, smatra da se modernizacija tajne službe u Srbiji svela na kupovinu nove opreme i povećanje plata njenih pripadnika. "Zato je od njenog nastanka ređala same neuspehe. Štitila Kraljevinu, Kraljevina je propala. Kasnije smo imali službu koja štitila komunizam, komunizam je propao i pobedili su nacionalisti", rekao je Petrović. Više od polovine šefova tajne službe koji su od 2000. godine imenovani na tu poziciju prethodno nisu radili u sektoru bezbjednosti, nisu bili profesionalci. Jedan broj njih postavljen je direktno iz redova vladajućih stranaka, što je slučaj i sa sadašnjim direktorom BIA Vladimirom Orlićem. Pitanje UDBA-e arhive na KosovuDo proglašenja nezavisnosti, Kosovo nije imalo samostalnu obavještajnu službu, već je bilo pod kontrolom Službe državne bezbednosti Srbije. UDBA je na Kosovu pratila političke aktiviste i protivnike režima, a postoje optužbe i dokumentovani slučajevi represije i političkih ubistava. Jedan od poznatih slučajeva je ubistvo kosovskog albanskog aktiviste za ljudska prava Envera Hadrija 1990. godine u Briselu. Belgijski sud je 2016. utvrdio da je ovo ubistvo naručila jugoslovenska služba bezbjednosti i tim povodom Božidara Spasića, bivšeg pripadnika srpske tajne službe, osudio na doživotni zatvor. Spasić se, pak, nalazi na slobodi u Srbiji, gde učestvuje i u javnim nastupima. Na Kosovu danas funkcioniše Obavještajna agencija Kosova (AKI), formirana nakon proglašenja nezavisnosti od Srbije 2008. godine. RSE nije dobio odgovor na pitanje šta se desilo sa arhivom UDBA-e koja je bila na Kosovu. Smatra se da je AKI nastala kao institucionalni naslednik Kosovske obaveštajne službe (SHIK), koja je nastala iz struktura Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) (Specijalizovana veća u Hagu, koja se bave ratnim zločinima OVK-a u periodu od januara 1998. do decembra 2000, u optužnici Kadrija Veseljija - bivšeg predsednika Skupštine Kosova i funkcionera Demokratske partije Kosova - pominju i kao načelnika obaveštajne službe OVK-a.). Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu, navodi da se, svako otkrivanje podataka ili informacija u vezi sa arhivom UDBA-e mora posmatrati sa rezervom, uzimajući u vidu "antagonističku politiku Srbije prema Kosovu". "Srpske vlasti, kroz različite oblike specijalnog rata protiv Kosova, često koriste čak i obaveštajne podatke ili podatke UDBA-e kako bi ciljale ili naštetile uticajnim ličnostima na Kosovu. Do danas ne postoje kredibilne ili pouzdane informacije da je arhiva povezana sa UDBA-om uništena ili uklonjena sa Kosova, kada su se srpske institucije povukle", kaže on za RSE. Hapšenja zbog špijunažeU posljednjih godinu do dvije, Kosovo je uhapsilo više osoba pod sumnjom za špijunažu u korist Srbije, odnosno Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Među njima je Aleksandar Vlajić, koji je u junu 2025. osuđen na pet godina zatvora nakon priznanja krivice za špijunažu. Takođe su uhapšeni Bojan Jevtić, poručnik kosovske granične policije i Jelena Đukanović, zaposlena u OEBS-u na Kosovu. Đukanović je 27. aprila 2026. osuđena na šest godina za špijunažu, dok je Jevtić 19. maja također osuđen na šest godina. Među osumnjičenima su i pojedini kosovski Albanci, uključujući Bedrija Šabanija (Shabani), Muharema Ćerimija (Muharrem Qerimi) i Fatmira Šeholija (Sheholli). S druge strane, u Srbiji je u avgustu 2025. uhapšen Saša Đorđević iz Štrpca, zbog sumnje da je sarađivao sa obavještajnim službama Albanije preko kosovskih struktura. Takođe je zabilježen slučaj Milana Vukašinovića sa severa Kosova, koga je Policija Kosova označila kao osobu koju je navodno otela srpska Žandarmerija, dok su srpski mediji tvrdili da je uhapšen zbog špijunaže u korist kosovskih obavještajnih službi. Bosanska kompleksnostU Bosni i Hercegovini (BiH) je nakon nekoliko fragmentiranih agencija nastalih tokom i nakon rata, sigurnosni sektor 2004. godine transformisan u Obavještajno-sigurnosnu agenciju BiH. Po završetku rata 1996. je osnovana Agencija za istraživanje i dokumentaciju (AID). U periodu postojanja paradržavne tvorevine Herceg-Bosne 1994. formirana je Služba nacionalne sigurnosti (SNS) koja je također djelovala kao obavještajna agencija, dok u entietu Republika Srpska funkcioniše Obaveštajno-bezbjednosna služba formirana 1998. godine. Transformacije se nastavljaju 2002. godine kada se AID i SNS ujedinjuju u Federalnu obavještajno-sigurnosnu službu (FOSS). Dvije godine kasnije dolazi do uspostavljanja jedinstvene Obavještajno-sigurnosne agencije BiH (OSA) kada su se ujedinile FOSS i Obaveštajno-bezbjedonosna agencija Republike Srpske. "Integrirale su se ili objedinile Federalna obavještajna agencija entiteta Federacija BiH i Obaveštajno-bezbjednosna agencija, odnosno služba entiteta Republika Srpska. Danas imamo OSA-u jedinstvenu cjelovitu civilnu službu koja djeluje na prostoru cijele BiH", pojašnjava Ahmed Kico, bivši obavještajac i stručnjak za sigurnost. No, otvaranje dosjea UDBA-e praćeno je manipulacijama i tendencioznim lažnim vijestima smatra Kico. "Svi oni koji su zainteresovani za takvu vrstu podataka, novinari, diplomate, mogu to zatražiti od obaveštajnih agencija sadašnjih na temelju Zakona o pristupu informacijama", pojašnjava Kico. RSE nije dobio odgovor na pitanje šta se dešava sa dokumentima UDBA-e koje je naslijedila bh. sigurnosna agencija. "Za neke stvari treba najmanje 30 godina i više da bi se moglo pristupiti tim povjerljivim informacijama. Znači, prije svega, potreban je, pored zakona o pristupu informacijama, Zakon o lustraciji i drugi podzakonskih akti kako bi se u skladu sa zakonom koristili podaci", navodi on. Ukoliko nemate "uređenu zakonsku legislativu", smatra ovaj sigurnosni stručnjak, "vi ste u poziciji da budete meta i da budete u krajnjoj liniji žrtva." Postupci protiv bivšeg direktoraBivši direktor OSA Osman Mehmedagić je u martu 2023. stavljen na "crnu listu" Sjedinjenih Američkih Država, a Tužilaštvo BiH ga tereti za krivotvorenje službene isprave i zloupotrebu položaja ili ovlaštenja. Na američkoj crnoj listi se nalazi i njegova supruga. Pred Sudom Bosne i Hercegovine u toku je suđenje Mehmedagiću za zloupotrebu položaja i krivotvorenje fakultetske diplome. On se tereti da je periodu od novembra 2019. do 27. februara 2023. godine, odnosno do razrješenja dužnosti generalnog direktora Obavještajno-sigurnosne agencije BiH, ovu dužnost obavljao iako nije posjedovao visoku stručnu spremu koja je zakonom propisana kao uvjet za obavljanje ove funkcije. S tim u vezi, optužnicom mu se stavlja na teret da je za sebe pribavio protupravnu imovinsku korist u iznosu od 293.046,58 KM (gotovo 150.000 eura), za koji je oštetio budžet BiH. Sjeverna Makedonija otvorila sve dosijeeZakon donesen 2001. u Sjevernoj Makedoniji omogućio je da svaki dosije može da bude otvoren ako postoji potražnja. "Može da uzme da vidi ko ga je prisluškivao, ko je bio doušnik, šta je pričao za njega", pojašnjava Pavle Trojanov, bivši ministar policije Sjeverne Makedonije, koji dodaje da se radi o transparentnom procesu. Sjeverna Makedonija je otvorila oko 14.000* dosjea, a Trojanov naglašava da ih danas više niko ne koristi kao političku konkurenciju. RSE nije dobio odgovor na pitanje koliki je bio interes građana za otvaranje dosijea. "Sada nema ništa da nije otvoreno. Ako jeste ostalo to je neki drugi interes, privatni recimo. Svako ko je mogao ako ima sumnju da ima dosje mogao je da potraži, da vidi svoj dosje, da ga objavi", kaže bivši makedonski ministar. U vrijeme svog mandata rukovodio je i sigurnosnom službom Sjeverne Makedonije, koja je nakon raspada Jugoslavije prošla kroz nekoliko tranzicija uključujući i Direkciju za bezbjednost i kontraobavještajnu djelatnost, da bi konačno 2019. godine formirana Agencija za nacionalnu bezbjednost (ANB). Danas nacionalni koordinator za borbu protiv terorizma, Trojanov kaže da je prošlosti UDBA imala isti sistem rada svuda, od Slovenije do Makedonije, bez razlika. No, dodaje razlozi i pristupi saradnje sa državnom bezbjednošču su bili različiti. "Mnogi ljudi su morali da sarađuju sa službom. Neko je radio zbog karijere, neko za pare. Neko je bio primoran da sarađuje, ucijenjivan, motivi su različiti", zaključuje Trojanov. Nije poznato koliko je tačno osoba sarađivalo sa UDBA-om tokom njenog višedecenijskog postojanja. Saradnja na tekstu: Zoran Glavonjić, Sandra Cvetković i Dženana Halimović *Ispravljena verzija, u ranijoj verziji napisano 40.000 dosjea.

Svi koji "uprljaju značku" biće otpušteni i uhapšeni. To su poruke državnog vrha Srbije nakon hapšenja tadašnjeg načelnika beogradske policije zbog sumnje da je prikrivao ubistvo. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je na obeležavanju Dana policije 31. maja da policija mora da "štiti najviše vrednosti društva". Resorni ministar Ivica Dačić izjavio je da je u 2025. godini procesuirano više od 200 policajaca, od koji je 20 odsto bilo na rukovodećim mestima. Dodao je i da je to najveći broj od kako je 2006. osnovan Sektor unutrašnje kontrole u policiji. Nije, međutim, naveo zbog čega su procesuirani. "Broj može zvučati impresivno, ali bez podataka o tome za koja su dela procesuirani i kakvi su ishodi tih postupaka, teško je proceniti stvarni značaj tih podataka", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Maja Bjeloš iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Slučaj bivšeg prvog čoveka beogradske policije Veselina Milića nije prvi u čijem su se centru našli čelni ljudi policije. Dokle je stigla istraga o ubistvu na Senjaku?Veselin Milić uhapšen je 15. maja nakon što je tri dana ranije u restoranu u beogradskom naselju Senjak posle pucnjave nestao Aleksandar Nešović kojeg mediji povezuju sa organizovanim kriminalom. Nešovićevo telo pronađeno je posle nekoliko dana u zakopanom buretu pedesetak kilometara od Beograda. Višestruko odlikovani policajac koji je bio i savetnik predsednika Srbije osumnjičen je da je pomagao u prikrivanju ubistva. Pored Milića, uhapšena su i tri policajca koji su bili u njegovom obezbeđenju. Dve nedelje posle hapšenja, Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 29. maja da je izvršen pretres Milićevog stana i njegovih službenih prostorija. Nekoliko dana kasnije, Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je da su dva beogradska policajca uhapšena zbog sumnje da su jednoj osobi omogućili da nabavi vatreno oružje, iako su mu druge policijske uprave to ranije odbile iz bezbednosnih razloga. Iz policije za RSE nisu potvrdili navode pojedinih medija da je reč o policajcima koji su povezani sa Milićem. Vlast je nakon ubistva na Senjaku najavila "čišćenje redova policije". "Takve najave smo i ranije slušali nakon velikih afera, ali policijske istrage su uglavnom bile selektivne, a rezultati ograničeni i bez dubljih institucionalnih reformi", rekla je za RSE Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Dijana Hrkalović četiri godina pred sudomNakon skoro tri godine suđenja, postupak protiv bivše državne sekretarke Ministarstva unutrašnjih poslova Dijane Hrkalović krenuo je ispočetka u martu ove godine. U tri različita slučaja optužena je da je uticala na svoje saradnike da postupe suprotno službenom položaju. U jednom od njih, tražila je da se sudu i tužilaštvu ne dostavi izveštaj o veštačenju telefona Veljka Belivuka kojem se tada sudilo za ubistvo. Belivuk je kasnije uhapšen i optužen za organizovani kriminal, više ubistava, otmicu, prodaju droge i nedozvoljeno nošenje i promet oružja. Sud u Beogradu prvobitno je osudio Hrkalović na 16 meseci zatvora da bi Apelacioni sud u decembru 2025. tu presudu ukinuo i naložio novo suđenje. Hrkalović se u javnosti pominjala kao osoba koja gaji bliske veze sa pripadnicima kriminalnih grupa, dok je ona te navode negirala. Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku navodi da slučaj nekada bliske saradnice tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića pokazuje da su "policija i tužilaštvo pod snažnim političkim uticajem". "Upravo zbog toga javnost ni danas nema odgovore na mnoga pitanja o vezama Dijane Hrkalović sa kavačkim kriminalnim klanom i umešanost u brojnim ubistvima pripadnika škaljarskog klana", dodaje. Kavački i škaljarski klan su dve suprotstavljene kriminalne grupe iz okoline Kotora u Crnoj Gori, čiji sukob traje od 2014. Od tada je u međusobnim obračunima na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno više 70 ljudi, o čemu je RSE pisao u Crnoj knjizi: Ubistva s mafijaškim potpisom. U postupku protiv Dijane Hrkalović sudi se i bivšem načelniku Službe za specijalne istražne metode Dejanu Milenkoviću. Optužen je da je brisao video-snimke, manipulisao njima i dokaznim materijalom ključnim za rasvetljavanje ubistava i uličnih likvidacija. Trećeoptuženi, bivši načelnik novosadske policije Milorad Šušnjić, pravosnažno je osuđen na četiri godine zatvora jer je kriminalca Darka Eleza stavio na fiktivne mere kako bi ga zaštitio od istraga. Uz optužbe za trgovinu uticajem sudilo se i bivšem zameniku načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Goranu Papiću, takođe bliskom saradniku bivšeg ministra policije. Optužen je da je, mimo propisa, 2020. godine naredio da se Marku Miljkoviću, kasnije optuženom članu Belivukove kriminalne grupe, vrati oduzeto blindirano vozilo. Osuđen je 2023. na dve godine zatvora i deset godina zabrane rada u policiji. Papić je u odvojenom slučaju osuđen i na godinu dana kućnog pritvora zbog zlostavljanja i mučenja vlasnika jednog beogradskog restorana. Slučaj Jovanjica bez epilogaReč je o jednoj od najvećih afera koja je potresla bezbednosne strukture u Srbiji, a koja za sada nema epilog. Policija je novembra 2019. na poljoprivrednom dobru za uzgoj organske hrane Jovanjica u blizini Beograda pronašla ilegalnu laboratoriju za proizvodnju kanabisa. Zaplenjeno je 1,6 tona marihuane, uhapšeni su vlasnik imanja Predrag Koluvija i zaposleni. Među optuženima u tom slučaju su i policajci, pripadnici Bezbednosno-informativne agencije i Vojnoobaveštajne agencije. Tužilaštvo ih tereti da su pružali fizičku zaštitu imanju, obezbeđivali prevoz droge i Koluviji dostavljali poverljive operativne podatke i službene informacije. Inspektori koji su krajem 2019. otkrili plantažu marihuane, šef Četvrtog odeljenja beogradske policije za droge Slobodan Milenković i njegov kolega Dušan Mitić smenjeni su 2023. sa tih pozicija. Ključni su svedoci u sudskom procesu protiv okrivljenih, a zbog pretnji koje su dobijali imaju policijsko obezbeđenje. Protiv trećeg inspektora Milana Isakova, koji je takođe svedočio u ovom predmetu, pokrenut je postupak zbog navodne zloupotrebe službenog položaja u odvojenom slučaju. Isakov je te optužbe ocenio kao vid pritiska. Suđenje je u toku. Isaković je tokom svedočenja Jovanjicu nazvao "fabrikom droge državnih službi" i optužio vlast da pokušava da sve zataška. Maja Bjeloš iz BCBP-a navodi da smena policajaca koji su otkrili Jovanjicu "ukazuje na to da su akteri organizovanog kriminala politički zaštićeni". Iz vladajuće Srpske napredne stranke su radnije negirali umešanost vlasti u ovaj slučaj. Na pitanja RSE u vezi sa ovim optužbama nisu odgovorili. Darko Šarić i veze sa policijomVeze policije i vođe međunarodne kriminalne organizacije Darka Šarića dokazane su na sudu. Šarić je u aprilu 2025. osuđen na šest godina zatvora u postupku koji se vodio protiv njega i njegovih saradnika za planiranje ubistva i diskreditaciju svedoka saradnika. U ovom slučaju osuđena su i trojica pripadnika MUP-a za pomaganje Šarićevoj kriminalnoj grupi, zloupotrebu službenog položaja i odavanje poverljivih informacija. Suđenje Šariću zbog šverca 5,7 tona kokaina je jedan od najvećih slučajeva protiv organizovanog kriminala koji je vođen u Srbiji. Pravosnažnom presudom u maju 2022. osuđen je na 14 godina zatvora. Sudi mu se i za pranje novca, kao i za organizovanje ubistava vođa škaljarskog klana u Grčkoj 2020. godine. O vezama Šarića i policije govorilo se i 2014. godine. Petorica šefova policijskih uprava smenjeni su nakon što je Šarić jednog od njih na sudu imenovao kao "korumpiranog policajca". Državni vrh je kao zvaničan razlog za hitne smene naveo njihovo navodno mešanje u politiku i medije, kao i njihove navodne kontakte sa optuživanim narko-dilerom. Smenjeni policajci tvrdili su da se radi o montiranoj medijskoj kampanji kriminalaca. Unapređenje nakon optužbiMeđu pripadnicima MUP-a koji su se našli na meti optužbi je i policajac Marko Kričak. Studentkinja Nikolina Sinđelić optužila ga je za pretnje silovanjem i preteranu upotrebu sile nakon privođenja tokom antivladinog protesta u Beogradu u avgusta 2025. godine. O policijskoj brutalnosti u javnosti su govorili i drugi koji su, zajedno sa njom, privedeni tog dana. Kričak je tada bio na mestu komandanta Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata. Dok je deo javnosti zahtevao njegovu smenu i sankcionisanje policajaca, MUP je odbacivao optužbe. Pola godine kasnije, u decembru 2025, Kričak je postavljen na mesto načelnika Uprave kriminalističke policije. Smrt u pritvoruDuže od dve godine nije utvrđeno kako je u policijskom pritvoru u Boru preminuo brat jednog od osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić. Nakon što mu je u aprilu 2024. određeno zadržavanje zbog sumnje da je pomogao svom bratu nakon ubistva, policija je saopštila da je iste noći preminuo "prirodnom smrću". Nakon što je nedeljnik "Radar" objavio da je obdukcija pokazala da je umro od posledica prebijanja, MUP je saopštio da je, po nalogu tužilaštva, započeta istraga. "Ukoliko bude ustanovljeno da je bilo zloupotreba i prekoračenja ovlašćenja biće pokrenute mere protiv onih koji su prekršili zakon i policijsku etiku", naveli su tada. Šta je ustanovljeno, do danas nije poznato. Tužilaštvo u Nišu, koje je preuzelo slučaj, nije odgovorilo na pitanja RSE.

Država Srbija je povredila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, odlukom da zabrani protest srpsko-kineskom udruženju tokom posete kineskog predsednika Sija Đinpinga 2016. godine, presudio je Evropski sud za ljudska prava. U odluci, objavljenoj 2. juna, Sud je ocenio da je Srbija povredila slobodu okupljanja i udruživanja zabranom okupljanja koje je Srpsko-kinesko društvo prijateljstva FDH pokušalo da organizuje protiv progona pripadnika pokreta Falun Gong u Kini. Falun Gong, grupa koja promoviše budističku školu meditacije, na meti je progona vlasti u Kini u poslednjih 25 godina. Prema oceni Evropskog suda za ljudska prava, Srbija je povredila Član 11 (sloboda okupljanja i udruživanja) i 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima. Srpsko-kinesko društvo prijateljstva FDH podnelo je policiji prijave za tri skupa, koja su planirali da održe u Beogradu 17. i 18. juna tokom posete kineskog predsednika. U sva tri slučaja vlasti su primenile član Zakona o javnom okupljanju, koji predviđa da javni skup nije dozvoljen kada postoji pretnja po javnu bezbednost ili nacionalnu bezbednost. Vlasti su obrazložile da se tokom posete predsednika Kine očekuje prisustvo "značajnog broja kineskih državljana" koji podržavaju kinesko rukovodstvo, te da takva situacija nosi rizik od sukoba koji bi mogao ugroziti javnu bezbednost i imovinu. Pozivajući se na Član 11. (sloboda okupljanja i udruživanja) Evropske konvencije, podnosilac predstavke posebno tvrdi da je zvanična procena pretnje javnoj bezbednosti bila zasnovana isključivo na pretpostavkama, te da čak i u slučaju postojanja rizika od kontrademonstracija to nije predstavljalo dovoljan razlog za zabranu mirnog protesta. Pozivajući se na Član 13. (pravo na delotvoran pravni lek) Konvencije, podnosilac predstavke navodi da postupci sudske kontrole pred upravnim sudovima, kao i postupak po ustavnoj žalbi, nisu predstavljali delotvorna pravna sredstva za zaštitu njegovih prava. U saopštenju se kaže da Evropski sud za ljudska prava nije odredio naknadu štete jer "podnosilac predstavke nije podneo zahtev za pravično zadovoljenje (naknadu štete)". Presuda kao satisfakcijaDejan Marković, iz Društva srpsko-kineskog prijateljstva – FDH, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da presuda Evropskog suda predstavlja značajnu satisfakciju za aktiviste Falun Gonga u Srbiji. "Mi nismo podneli zahtev za odštetu, jer je naš cilj bio da se ovom presudom u Srbiji ubuduće dopuste aktivnosti i skupovi koji se tiču ljudskih prava u Kini. Ostaje da se vidi hoće li se to desiti i kako će Ministarstvo unutrašnjih poslova ubuduće reagovati", kaže Marković. Prema njegovim rečima, nadležni organi zabranjuju okupljanja aktivistima njegovog udruženja od 2014. godine. Dodaje da su u poslednjih 12 godina aktivisti podneli petnaestak zahteva za dozvolu javnog okupljanja i da su svi odbijeni. "Automatski se zabranjuje sve što je u vezi sa skupovima koji se tiču ljudskih prava u Kini. Obrazloženja su uvek ista - ugrožavanje bezbednosti, jer na drugoj strani mogu da se okupe podržavaoci Komunističke partije Kine", kaže Dejan Marković. Hapšenja aktivistaOsim zabrane okupljanja, srpske vlasti su u nekoliko navrata pritvarale aktiviste Falun Gonga tokom poseta kineskog predsednika. U maju 2024, kada je Si Đinping bio u Srbiji, uhapšeno je šestoro aktivista i još dve osobe koje su u njihovom srodstvu. Kako piše u rešenju koje je izdala Služba za borbu protiv terorizma Uprave kriminalističke policije, a u koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, razlog zadržavanja je postojanje sumnje "da će ugroziti sigurnost lica pod međunarodnom zaštitom ozbiljnom pretnjom". Drugi slučaj dogodio se deceniju ranije. Jedanaest aktivista grupe Falun Gong uhapšeno je u Beogradu 2014. godine, uoči početka Samita sa Kinom, a potom deportovano iz zemlje. Tada su aktivisti Falung Gonga, kako su rekli, privedeni zbog namere da "mirno protestuju u cilju podizanja svesti o stanju ljudskih prava u Kini" i "protivzakonitog hapšenja" njihovih pristalica. Taj slučaj je došao je i do najviše pravne instance – Ustavnog suda Srbije, koji je u avgustu 2021. godine presudio u korist aktivista Falun Gonga. Ustavni sud je ocenio je da je policija nezakonito zadržala mirne demonstrante. U odluci u koju je RSE imao uvid, Ustavni sud je utvrdio da je došlo do povrede prava na slobodu i bezbednost.

Nadležni u Srbiji ne odgovaraju na upit Radija Slobodna Evropa povodom konferencije evropskih ultradesničara u Beogradu. Na skupu su se mogle čuti brojne diskriminatorne poruke na račun manjina, migranata i LGBT populacije, kao i proruska i antievropska retorika.

Ukazom od 1. juna nominovani su ambasadori Sjedinjenih Država za Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Crnu Goru. Ova nominovanja treba da prođu potvrdu Senata. Kako je objavila Bijela kuća za BiH je nominovan Ronald Johnson iz savezne države Massachusetts za izvanrednog i opunomoćenog ambasadora SAD. Ronald J. Johnson je penzionisani brigadni general američkih marinaca. Trenutnu dužnost ambasadora od septembra 2025. u BiH obnaša John Ginkel kao otpravnik poslova. Za Srbiju je nominovan Michael Young iz države Utah. Michael K. Young je tokom administracije predsjednika Georgea Busha starijeg radio u Ministarstvu inostranih poslova SAD kao ambasador za trgovinu i ekološka pitanja, te kao zamjenik podsekretara za ekonomska i poljoprivredna pitanja i zamjenik pravnog savjetnika. Takođe je bio predsjednik Utah Univerziteta od 2004-2011. SAD nemaju ambasadora u Srbiji od januara 2025. kada je tu poziciju napustio Christopher Hill. Predsjednik SAD Donald Trump nominovao je za to mjesto Marka Brnoviča u martu 2025., ali je šest mjeseci kasnije administracija povukla taj predlog, a razlozi nisu navedeni. Brnovič je preminuo u januaru 2026. Za Crnu Goru je nominovan Peter McCoy iz Južne Caroline. Nominovani ambasador za Crnu Goru Peter McCoy tokom pravne karijere služio je kao državni tužilac iz okruga Južna Carolina 2020. do 2021., a prethodno je radio kao krivični tužilac. SAD ambasadu u Podgorici trenutno vodi kao otpravnik poslova karijerni diplomata Michael C. Keays. Istaknute su i nominacije za ambasadore u Republici Salvador, Azerbejdžanu, Kraljevini Kambodži, Ekvatorijalna Gvineja, Moldaviji, Indoneziji, Bugarskoj, Republici Trinidad i Tobago, Paragvaju, Kolumbiji, Litvanija, Egipat, Brazil, Ekvador, Gambija, Dijera Leone, Keniji. SAD su ranije nominovale i svog ambasadora u Albaniji. Krajem maja ove godine, kandidat za američkog ambasadora u Albaniji, Eric Wendt, pojavio se pred Odborom za inostrane poslove američkog Senata. U vezi s Kosovom, Washington još nije dao nikakvu izjavu, budući da američku ambasadu u Prištini trenutno vodi otpravnica poslova Anu Prattipati, nakon što je prethodni ambasador Jeff Hovenier završio svoj trogodišnji mandat krajem decembra 2024. Inače, procedura imenovanja ambasadora SAD bazira se na ustavnom principu "savjeta i saglasnosti" Senata. Predsjednik prvo nominuje kandidata za ambasadora, koji može biti karijerni diplomata ili politički imenovana osoba. Nakon toga nominacija ide u Senatski odbor za inostrane poslove, koji razmatra kandidata. Odbor često organizuje saslušanje na kojem kandidat odgovara na pitanja senatora o politici SAD, zemlji u koju ide kao ambasador i drugim relevantnim temama. Odbor glasa o nominaciji i šalje preporuku punom sastavu Senata. Ako se nominacija odobri bude upićena na glasanje u Senatu. Tek nakon što Senat potvrdi kandidata većinom glasova, predsjednik formalno imenuje ambasadora. Novi ambasador potom odlazi u zemlju domaćina i predaje akreditive šefu države, čime službeno preuzima dužnost. Za razliku od mnogih država, ambasadori SAD ne stupaju na funkciju odmah nakon predsjedničke nominacije. Potvrda Senata predstavlja važan mehanizam kontrole izvršne vlasti i često može potrajati sedmicama ili mjesecima, posebno ako postoje političke kontroverze oko kandidata.