Petočlana delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) boraviće sledeće nedelje u dvodnevnoj predizbornoj poseti Srbiji kako bi procenila izbornu kampanju i politički ambijent uoči prevremenih parlamentarnih izbora, saopštila je u petak ta panevropska institucija.
Delegacija koju će predvoditi Italijan Pjero Fasino (Piero Fassino) iz grupe Socijalisti, demokrate i zeleni, 12. i 13. oktobra će se sastati s predsednicom Narodne skupštine i vršiteljkom dužnosti predsednika zemlje Anom Brnabić, srpskom delegacijom u PSSE, kao i s predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova i institucija nadležnih za izbore.
PSSE je navela da su zakazani sastanci delegacije sa šefom i članovima Misije OEBS/ODIHR za posmatranje izbora, predstavnicima glavnih parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka i koalicija – i iz vlasti i iz opozicije – koje učestvuju na izborima, kao i s predstavnicima stranaka nacionalnih manjina u Skupštini.
Pored toga, delegacija će se sastati s predsednikom i članovima Republičke izborne komisije, kao i sa predstavnicima diplomatskog korpusa, civilnog društva i medija.
Posle posete sledeće nedelje, delegacija u punom sastavu od 20 članova doći će u Srbiju da posmatra izbore 25. oktobra, u okviru Međunarodne misije za posmatranje izbora.
Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) potvrdila je da njene misija za praćenje izbora u Srbiji počela 16. septembra. ODIHR je specijalizovana institucija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) koja posmatra izbore u državama članicama i ocenjuje da li se poštuju demokratski standardi i međunarodne obaveze.
Srbija nije uputila poziv Evropskom parlamentu da pošalje posmatračku misiju na vanredne parlamentarne izbore.
Iako je u proceduralnom smislu, rok za dobijanje poziva istekao je u petak, Evropski parlament je spreman do ponedeljka, 12. oktobra, sačeka poziv iz Srbije kako bi poslao posmatračku misiju na vanredne parlamentarne izbore, saznaje Radio Slobodna Evropa iz pouzdanih izvora u toj instituciji.
Osamnaest lista, 2.418 kandidata.
Samo njih 250 će ući u novi saziv Skupštine Srbije i dobiti priliku da formira vlast.
Građani će na birališta 25. oktobra, na još jedne vanredne izbore - treće u proteklih pet godina.
Da bi ušle u parlament, liste moraju da osvoje najmanje tri odsto od ukupnog broja glasova.
Izuzetak su devet manjinskih lista. Za njih važe nešto drugačija pravila, odnosno niži prag koji moraju da pređu.
Izbori se održavaju u duboko polarizovanoj atmosferi, podstaknutoj masovnim antivladinim protestima koji su otpočeli u novembru 2024.
Ko su kandidati za ulazak u parlament i za šta se zalažu? RSE vam donosi pregled svih 18 lista.
Aleksandar Vučić – Ujedinjena SrbijaListu koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke (SNS), predvodi Aleksandar Vučić.
U kampanju je ušao sa pozicije predsednika države. Ostavku je podneo 27. septembra i najavio da po treći put želi na premijersko mesto.
Prvi put, naprednjaci na republičke izbore izlaze sa ultranacionalističkom Srpskom radikalnom strankom (SRS), čiji je lider Vojislav Šešelj pravosnažno osuđen za ratni zločin podsticanja progona hrvatskog stanovništva iz Vojvodine.
Radikali su otvoreno proruska stranka i zalažu se za prekid pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, što je suprotno zvaničnoj politici vladajućih naprednjaka.
Na listi predloženih SRS kandidata za narodne poslanike je i Vjerica Radeta čije izručenje traži Rezidualni mehanizam u Hagu, u postupku protiv nepoštovanja Tribunala.
Pored SNS i SRS, na ovoj listi su i kandidati Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije (PUPS), Radnička partija, te Narodna seljačka partija.
Bez Vulina i njegove partijeOni kojih ovog puta nema, a tradicionalno su u izbornu trku išli sa naprednjacima, jeste proruski Pokret socijalista Aleksandra Vulina.
Vulin, koji je na crnoj listi SAD zbog veza sa Kremljom, vodio je neke od ključnih resora u više sastava naprednjačke vlade.
Bez obzira na to što nisu na listi, od svog članstva je zatražio da glasaju za "Ujedinjenu Srbiju".
To što ih nema na listi ne znači da ukoliko SNS formira Vladu ne mogu biti njeni članovi.
Ivica Dačić – Faktor stabilnostiNosilac ove liste je lider Socijalističke partije Srbije (SPS) i ministar policije u dosadašnjoj Vladi Ivica Dačić.
Protekle gotovo dve decenije, nijedna postizborna kombinatorika nije prošla bez njegove stranke - SPS bio je partner u svakoj vladi.
Sa naprednjacima su od njihovog dolaska na vlast 2012. godine.
Poručuju da žele da se ta saradnja nastavi i nakon ovih izbora.
Na listi socijalista je i stranka Jedinstvena Srbija, Zeleni Srbije, ali i nekoliko predstavnika Socijaldemokratske partije Srbije.
Potresi u SPS pre izboraUoči raspisivanja izbora, socijalisti su iz svojih redova isključili jedno od najprepoznatljivijih lica i dotadašnjeg potpredsednika partije Branka Ružića.
Stranka mu je zamerila višemesečno javno suprotstavljanje odlukama partijskih organa. Posebno odnos prema SNS-u i studentskom pokretu.
Ružić je jedan od retkih političara iz redova vlasti, koji je pozitivno govorio o studentskim protestima.
Nakon njegovog odlaska, više članova SPS podnelo je ostavke na stranačke funkcije, a neki su i napustili partiju.
Studentska lista – Studenti pobeđujuStudenti u Srbiji prvi put izlaze na parlamentarne izbore sa svojom listom.
Studentski pokret nastao je iz masovnih antivladinih demonstracija nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. kada je poginulo 16 ljudi.
Dosadašnju vlast optužuju da je do nesreće dovela visoko rasprostranjena korupcija u državi.
Raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora bio je jedan od njihovih zahteva.
Većina kandidata studentske liste nikada nije bila na državnim funkcijama.
Prvi na listi je Ilija Srdanović, profesor urgentne medicine i kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.
Među kandidatima su i univerzitetski profesori, nastavnici, pravnici, ekonomisti, sportisti i umetnici.
Studenti ističu da lista nema jednog političkog lidera, te da su svoje kandidate birali na plenumima na kojim su učestvovali studenti svih državnih fakulteta.
Njihovu listu podržalo je nekoliko opozicionih stranaka koje su do sada bile u parlamentu, te desetine nevladinih udruženja i građanskih pokreta.
Rasim Ljajić - LjudskiNa listi koja nosi ime Rasima Ljajića, dugogodišnjeg funkcionera i ministra u više vlada, su Sandžačka demokratsku partija (SDP) i Crnogorska demokratska partija (CDP).
Ova bošnjačko-crnogorska koalicija ima status izborne liste nacionalne manjine.
Ljajić nije kandidat za poslanika, ali aktivno učestvuje u kampanji.
Uoči izbora podneo je ostavku na mesto predsednika Socijaldemokratske partije Srbije, koja nije manjinska stranka i koja na izborima nastupa u koaliciji sa SPS-om.
Savez vojvođanskih Mađara – Dr Balint PastorI ova lista ima status manjinske.
Savez vojvođanskih Mađara (SVM) je najveća partija ove nacionalne manjine u Srbiji.
Prethodnih godina bili su deo vladajuće koalicije sa Srpskom naprednom strankom.
Za SVM će to biti prvi izbori od političkog preokreta u Mađarskoj u aprilu, kada su saveznik SVM-a Viktor Orban i njegov Fides (Fidesz) izgubili vlast posle 16 godina.
Usame Zukorlić (SPP) Pokret za ujedinjenjeNosilac ove liste bošnjačke nacionalne manjine je predsednik Stranke pravde i pomirenja Usame Zukorlić.
Od 2022. ova stranka ima svoje ministre u Vladi Srbije.
Ipak, krajem 2025. Zukorlić je javno izrazio nezadovoljstvo saradnjom sa Srpskom naprednom strankom.
Ruska stranka – Srbija u Briksu – Slobodan NikolićI listi Ruske stranka je prihvaćen status liste nacionalne manjine.
Nikolić je bivši potpredsednik Narodne seljačke stranke, koja je godinama članica vladajuće koalicije oko SNS-a.
Ovo nije prvi nastup Ruske stranke na izborima. Do sada su imali predstavnike u lokalnim, kao i jednog poslanika u republičkom parlamentu.
Sarađivali su sa Srpskom naprednom strankom.
Autentična Desnica – Dr Miloš JovanovićOvu listu čine desno orijentisana koalicija Nova demokratska stranka Srbije, Monarhisti (Pokret za kraljevinu Srbiju - POKS) i koalicija NADA.
Prvi na ovoj izbornoj listi je lider Novog DSS-a Miloš Jovanović.
Evropska Srbija – Marinika Tepić – Zdravko PonošReč je o proevropskoj koaliciji u kojoj su okupljene Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, Srbija centar – Srce Zdravka Ponoša i Građanski pokret Solidarnost Gorana Ješića.
Uprkos pritiscima u javnosti da odustanu od kandidature i podrže Studentsku listu, ova koalicija odlučila je da izađe na izbore.
Obrazlažući tu odluku, kazali su da imaju "jasne ideje i program kako da se u 100 dana demontira režim Srpske napredne stranke". Podsetili su da studenti "ne žele saradnju sa opozicijom".
SDA Sandžaka – Čuvari SandžakaI ova izborna lista ima položaj liste nacionalne manjine. SDA Sandžaka je jedan od političkih predstavnika bošnjačkog naroda u Srbiji.
Bogoljub Karić – Pokret snaga Srbije – BKPosle više od 20 godina, biznismen i političar Bogoljub Karić ušao je samostalno u izbornu trku, a ne kao deo SNS koalicije.
Pred svoj pokret je postavio visok cilj – 39 odsto osvojenih glasova. Veruje da će i studenti i SNS doći da razgovaraju sa njim posle izbora.
Obraćanja biračima u kampanji, uglavnom, završava porukom: "Voli vas vaš Bogoljub".
Karić je bivši predsednik BK kompanije. U Srbiji je bio osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja. On je 2006. pobegao u Rusiju, nakon čega je posao nastavio i u Belorusiji.
Sa bratom Dragomirom Karićem je u ovoj državi izgradio građevinsku imperiju.
Zbog poslovnih veza sa režimom beloruskog autokrate Aleksandra Lukašenka, Bogoljub se našao pod sankcijama Evropske unije. Firma Karića bila je i na listi sankcija Sjedinjenih Američkih Država.
Nakon što je protiv njega ukinuta međunarodna poternica u Srbiju se vratio 2016. Nesmetano je nastavio biznis uz podršku vlasti Srpske napredne stranke.
Istraga protiv njega je obustavljena.
Liberalno zelena stranka - Za slobodnu i čistu SrbijuOvu listu predvodi lekar, specijalista pulmologije Dejan Žujović.
Široj javnosti postao je poznat tokom pandemije korona virusa i kritikama državne zdravstvene politike tokom pandemije. Tada je i najavio svoj politički angažman.
Pored ostalog, njegova stranka učestvovala je na lokalnim izborima u Negotinu i Zaječaru, kao i na izborima u nekoliko opština u martu ove godine. Pratile su ga optužbe da je "satelit" Srpske napredne stranke, što je Žujović negirao.
Biram pravdu – Biram budućnost – Koalicija SnagaOvo je manjinska lista bošnjačko-grčke koalicije Snaga, koja je osnovana 2024.
Čine je Stranka budućnosti i razvoja i Građanska stranka Grka Srbije.
Nosilac liste je Ferid Bulić, univerzitetski profesor iz Novog Pazara.
Stranka rusko-srpskog jedinstva - Rusi i Srbi braća zauvekJoš jedna ruska manjinska lista na ovim izborima. Podnela ju je Stranka rusko-srpskog jedinstva, koja je registrovana nekoliko dana pre raspisivanja izbora.
Zastupnik stranke je sportista Rade Savić iz Smedereva. Sedište partije je u Beogradu.
Navode da za svoje delovanje imaju "blagoslov" ruskog patrijarha i podršku vođe ultra-nacionalističke Liberalne demokratske partije Rusije (LDPR) Leonida Slucka, koji je i predsednik komiteta za spoljne poslove ruske Dume.
Ćale ovo je za tebe - Petar Đurić – Premijer SrbijeLista grupe građana koju predvodi Petar Đurić poznat po sloganu "Ćale ovo je za tebe".
Parola je nastala tokom protesta 2020. godine u vreme pandemije korona virusa, a kada je Đurić javno govorio o smrti svog oca koji je preminuo od COVID-19.
Pokret "Ćale ovo je za tebe" formiran je godinu dana kasnije. Na ovim izborima ima svega devet kandidata za parlament.
Ova lista je proglašena, pa poništena. Nakon što su ispravljeno nedostaci, komisija ju je ponovo proglasila.
Vladimir Gajić - Alternativa za SrbijuOvu listu čine stranka ruske nacionalne manjine BUNT - Prava Srbija i njen lider Dušan Marković iz Jagodine i Narodna stranka, advokata Vladimira Gajića.
Sebe predstavljaju kao "alternativu i vlasti i studentskoj listi".
Albanska Koalicija - Koalicioni ShqiptarOsam albanskih stranaka iz Preševa, Bujanovca i Medveđe prvi put će pokušati da do poslaničkih mandata dođu sa jedne liste, "Albanska koalicija".
U njihovom ujedinjenju važnu ulogu imao je Aljbin Kurti (Albin), kosovski premijer, koji je političke rivale doveo za isti sto.
Na zajedničkoj listi su Partija za demokratsko delovanje, Alternativa za promene, Demokratska partija, Albanska demokratska partija, Pokret za demokratski napredak, Pokret za reforme, Alternativa za Dolinu, Demokratska unija Albanaca.
Prvi na listi "Albanske koalicije" biće lider Partije za demokratsko delovanje Šaip Kamberi, drugi kandidat će biti iz Alternative za promene, a treći iz Demokratske partije.
Kamberi je u prethodnom sazivu Skupštine Srbije bio jedini predstavnik albanskog naroda.
Majka Srbija – GrudaOvo je lista slovačke nacionalne manjine.
Prvi na ovoj listi je Vitomir Nedeljković, master inženjer iz Kragujevca. Nedeljković je nekadašnji potpredsednik Demohrišćanske stranke Srbije. Bio je i u Demokratskoj stranci, a kasnije i u Socijaldemokratskoj stranci Borisa Tadića.
Bio je i odbornih Srpske napredne stranke u sazivu lokalnog parlamenta grada Kragujevca koji je formiran 2020. godine.
Nekoliko dana prije nego što je priveden u Crnoj Gori, Mihail Zvinčuk, osnivač ruske mreže Ribar, koja je pod zapadnim sankcijama zbog podrške ratu protiv Ukrajine i širenja propagande, boravio je u Bosni i Hercegovini i Srbiji, pokazuju snimci koje je objavio na svojim društvenim mrežama.
Prema snimkama objavljenim na društvenoj mreži VKontakte, Zvinčuk je u Srbiji bio od 27. septembra, a tri dana poslije javio se ispred Narodne skupštine u Beogradu.
U jednom od izvještaja, 3. oktobra, naveo je da njegov tim na Balkanu snima dokumentarni serijal o odnosima Rusije i balkanskih naroda te historiji regiona.
"Ostajemo na Balkanu, gde snimamo dokumentarni serijal o različitim aspektima odnosa Rusije i balkanskih naroda, kao i o istoriji ovog regiona, bez koje je nemoguće razumeti kako ovde delovati", navodi u izveštaju datiranom na 3. oktobar.
Sankcije Zapada i američka nagrada
Zvinčuk je pod sankcijama je Evropske unije od 2023. godine zbog podrške ruskom ratu protiv Ukrajine i širenja propagande.
Evropska unija navodi i njegovo članstvo u radnoj grupi koju je ruski predsjednik Vladimir Putin formirao radi mobilizacijskih napora povezanih s ratom u Ukrajini.
Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija povezale su Ribar s operacijama stranog utjecaja i informacionog ratovanja.
Američki State Department je 2024. godine ponudio nagradu do deset miliona dolara za informacije o osobama povezanim s tom mrežom, zbog sumnji u njegovo učešće u operacijama stranog utjecaja.
Američke vlasti sumnjaju da su osobe povezane s Ribarom učestvovale u operacijama stranog utjecaja usmjerenim na američke izbore i širenju propagandne kojom se podstiču političke i društvene podjele.
U okviru balkanske turneje, koja je prethodila privođenju u Crnoj gori, Zvinčuk je nekoliko dana proveo i u BiH. Prema saznanjima RSE, na sarajevski aerodrom je sletio 2. oktobra oko 14.30 sati i najprije je bio prijavljen u hotelu u Sarajevu, a onda u Banjoj Luci.
Također, prema snimkama koje je objavio, posjetio i Mostar dok je 6. oktobra snimao u Donjoj Gradini, mjestu koje je dio memorijalnog kompleksa posvećenog žrtvama ustaškog logora Jasenovac.
U jednom od objavljenih videa iz BiH, koji datira od 6. oktobra, osvrnuo se na rezultate Općih izbora u BiH koji su održani dva dana ranije, ističući "Rusiju kao politički pokretač i vjeoravnje ljudi da je ona garant slobode srpskog naroda".
Protjerivanje iz Crne GoreZvinčuk je napustio BiH 7. oktobra, kako doznaje RSE, preko graničnog prijelaza Zupci, kada je otputovao Crnu Goru.
Sa suprugom i još tri ruska državljana, 9. oktobra je priveden u Crnoj Gori, u akciji policije i Agencije za nacionalnu bezbjednost (ANB), a uslijedila je odluka o njihovom protjerivanju zbog nacionalne i unutrašnje bezbjednost.
Ranije se na Telegramu oglasila i ruska mreža Ribar, ističući da je Zvinčuk u Crnoj gori boravio legalno i s namjerom snimanja Cetinjskog manastira.
Upozorenja o ruskom utjecaju na Zapadnom BalkanuOdluka o protjerivanju Zvinčuka i njegovih suradnika iz Crne gore dolazi u trenutku kada američke i evropske institucije upozoravaju na rusko djelovanje na Zapadnom Balkanu, o čemu je nedavno je raspravljano i tokom saslušanja u američkom Kongresu.
Crna Gora najavila je od 1. novembra uvođenje viza za ruske državljane, pridružujući se mjerama EU zbog ruske invazije na Ukrajinu koja je počela 2022.
BiH i Srbija održavaju bezvizni režim s Rusijom, iako Evropska unija godinama traži da uskladi viznu politiku s politikom Unije.
Veze sa PrigožinomTelegram kanal Ribar osnovan je u februaru 2018. godine. Jedna od njegovih prvih objava odnosila se na izraelsku zračnu operaciju nad Sirijom, tokom koje je oboren izraelski F-16.
U početku se kanal bavio prvenstveno Bliskim istokom, a nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022., fokus je prebacio na ukrajinsko ratište.
Prije rata imao je oko 30.000 pratilaca, dok je njegov glavni kanal do oktobra 2026. narastao na približno 1,56 miliona.
Prema istraživanju ruskog medija The Bell, osnivač plaćeničke grupe Wagner Jevgenij Prigožin od 2019. je financijski podržavao Ribar.
Tokom 2020. i 2021. Ribar je imao rubriku u mediju RIA FAN, glavnom portalu Prigožinove medijske grupe "Patriot". Zvinčuk je u intervjuima navodio da su se njegovi putevi s Prigožinovim medijskim strukturama razišli 2022. godine.
U martu 2023. osnovana je kompanija "Rybar", s osnovnim kapitalom od 12.000 rubalja, odnosno oko 130 eura. Kao osnivači firme navode se Mihail Sergejevič Zvinčuk, Valerija Vladimirovna Zvinčuk i Denis Valerijevič Vulf.
Prema ruskom Jedinstvenom državnom registru pravnih lica, glavna djelatnost kompanije je djelatnost reklamnih agencija. U prve dvije godine poslovanja prihodi firme kretali su se između 80.000 i 200.000 eura. Na svojoj stranici Ribar navodi da se oslanja na donacije.
Njegova mreža obuhvaća istoimeni Telegram kanal, kanal na platformi Rutube i zajednicu na mreži VKontakte.
Na svojoj stranici Ribar navodi da je među najcitiranijim ruskim Telegram kanalima u stranim medijima te da se fokusira na vojnu analizu, informaciono ratovanje i vizuelnu propagandu.
"Danas je naš tim na čelu informacionog rata, braneći interese Ruske Federacije. Znamo kako da lako i efikasno vodimo informacioni rat i predstavimo Rusiju u pravom svjetlu", navodi se u opisu projekta.
Prema podacima platforme Telemetr, koja prikuplja podatke o Telegram kanalima i grupama, Ribar je u prosjeku imao oko 142.000 pregleda po objavi i objavljivao oko 26 puta dnevno.
Zvinčuk je tvrdio da mu je iskustvo u ruskom Ministarstvu odbrane, gdje je prethodno radio u odsjeku za odnose sa javnošću, omogućilo mu je da razvije vlastiti pristup analizi vojnih informacija.
Širenje utjecaja na BalkanuRibar je razvio mrežu kanala za različite dijelove svijeta, uključujući i Balkanar, posvećen Balkanu, koji objavljuje na ruskom jeziku pod sloganom "hronika bureta baruta Evrope".
Balkanar uglavnom objavljuje komentare o aktuelnim političkim i sigurnosnim događajima u regiji te često kritikuju Evropsku uniju, NATO i zapadnu podršku pojedinim političkim akterima. Istovremeno, pozitivno predstavljaju rusku ulogu i odnose s lokalnim političkim strukturama.
Tako o izborima u Srbiji kanal izvještava pretežno analitički, ali Rusiju koristi kao mjerilo za procjenu političkih poteza.
Pozitivno ističe obećanja Studentske liste da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji, prenosi da Kremlj podržava predsjednika Aleksandra Vučića, dok njegova proevropska obećanja opisuje kao predstavu za Brisel.
Otvoreno je naklonjen rukovodstvu entiteta Republika Srpska (RS), dok njenog bivšeg predsjednika i lidera vladajuće stranke Milorada Dodika predstavlja kao uspješnog lobistu koji ima pristup i Putinu i administraciji američkog predsjednika Donalda Trumpa.
Visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH naziva "nelegitimnim", dok Sarajevo i "zapadne kuratore" optužuje za centralizaciju zemlje i izazivanje izbornog haosa.
Prema Crnoj Gori zauzima kritičan stav zbog njenog prozapadnog kursa, dok uvođenje viza za ruske državljane opisuje kao "radikalan korak radi odobrenja Brisela".
Balkanar rusku prijetnju naziva izmišljenom, a NATO vježbe i nabavke nepotrebnim.
Prema podacima platforme Telemetrio, Balkanar je početkom oktobra imao oko 18.600 pratilaca i prosječno 12.400 pregleda po objavi.
U prvih osam dana oktobra kanal je 80 puta spomenut ili prenesen preko više od 23 različita Telegram naloga, pretežno preko drugih Ribarovih kanala na stranim jezicima.
Veze sa Srbijom i BiHZvinčuk je proteklih godina u nekoliko navarata posjećivao zemlje regije.
U aprilu 2024. održao je predavanje u hotelu "Moskva" u Beogradu o Telegramu kao sredstvu za kontrolu informacionog prostora, uključujući analizu najpopularnijih Telegram kanala na srpskom jeziku.
Javni servis Srbije emitirao je 27. juna emisiju u kojoj je Zvinčuk govorio o dešavanjima na ukrajinskom frontu i ulozi Telegrama u informisanju.
U entitetu RS je ranije najavljivana saradnja s Ribarom na uspostavljanju "medijske škole". Entitetska agencija za informacione i komunikacione tehnologije potvrdila je 2024. da se priprema takav sporazum, a Ribar je najavljivao obuke na srpskom jeziku.
U novembru 2025. snimio je u Banjaluci videoanalizu prijevremenih izbora za predsjednika RS ispred zgrade Vlade RS i objavio je na svom kanalu.
Istraga čeških novinaraČeški portal Seznam Zprávy objavio je u septembru istragu o aktivnostima Ribara u Evropi.
Navodi se da su članovi ekipe putovali su po evropskim zemljama i snimali intervjue s političarima, novinarima i stručnjacima, a sugovornici nisu uvijek bili jasno obaviješteni za koji se projekat snima.
Češke vlasti ispitale su ruske državljane Vitalija Čaščuhina i Igora Dolmatova, povezane s Ribarom, a potom im naredile da napuste zemlju.
Prema tadašnjem pisanju češkog portala, snimanja su bila planirana i u Srbiji, BiH, Slovačkoj, Austriji, Mađarskoj, Belgiji i Francuskoj.
Vanredni parlamentarni izbori koštali su do sada građane Srbije najmanje 16,5 miliona evra, pokazala je analiza RSE. Toliko je novca, za potrebe organizacije izbora, Vlada povukla iz budžetske rezerve tokom septembra. Međutim, to nije konačna cifra izbornog troška. Država učestvuje i u finansiranju izborne kampanje, na šta se može potrošiti maksimalno 12,5 miliona evra. A tu su i "skriveni" budžetski troškovi na koje upozoravaju domaći i međunarodni posmatrači izbornog procesa – kao što je korišćenje javnih resursa i državnih funkcija kako bi se promovisale stranke na vlasti.
Republička izborna komisija (RIK) utvrdila je zbirnu izbornu listu za predstojeće vanredne parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar, javlja Beta.
Zbirna izborna lista sadrži sve izborne liste sa ličnim imenima svih kandidata za narodne poslanike i podacima o godini njihovog rođenja, zanimanju i mjestu prebivališta, redoslijed izbornih lista prema redoslijedu kojim su proglašene.
Proglašeno je 18 izbornih lista, od kojih je sedam sa 250 kandidata za poslanike - "Aleksandar Vučič - Ujedinjena Srbija", "Ivica Dačić - Faktor Stabilnosti", "Studentska lista - Studenti pobeđuju", "Rasim Ljajić - Ljudski", lista Saveza vojvođanskih Mađara, "Autentična desnica - Miloš Jovanović" i lista Bogoljuba Karića.
Iz RIK-a je rečeno da su u većini izbornih listi osobe od 40 do 59 godina, žene čini oko 47 posto, a mladi 10 posto.
Zbirna izborna lista biće objavljena u Službenom glasniku tokom dana, 9. oktobra.
Kako je saopšteno, Komisija će ponovo pokušati da kontaktira Ministarstvo vanjskih poslova vezano za glasanje dijaspore.
Republička izborna komisija (RIK) odlučila je da se u inostranstvu glasa u istom terminu kao u Srbiji, od 7 do 20 sati po srednjoevropskom vremenu, bez obzira na to u kojoj vremenskoj zoni birač živi.
Do sada su državljani Srbije u inostranstvu glasali od 7 do 20 sati po lokalnom vremenu.
Za birače u prekookeanskim zemljama nova odluka praktično znači da će biračka mjesta raditi usred noći ili u ranim jutarnjim satima.
Odluka nije prošla bez otpora u samoj Republičkoj izbornoj komisiji. Dio članova koji se protivio njenom donošenju nazvao ju je "nezakonitom" i "presedanom".
Ministar vanjskih poslova Srbije Marko Đurić odbacio je tvrdnje da Ministarstvo opstruiše glasanje u inostranstvu i nazvao ih "potpunom laži".
Brisel: Pravo na učešće na izborima temeljni element demokratskih državaU Briselu su upoznati sa problemima u vezi sa načinom glasanja državljana Srbije u inostranstvu na parlamentarnim izborima zakazanim za 25. oktobar, potvrdili su zvaničnici Evropske unije.
EU podsjeća da je pravo na učešće na izborima i ostvarivanje biračkog prava temeljni element demokratskih država i jedno od osnovnih prava u Uniji.
Portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier) izjavio je za RSE da su "slobodni, pošteni i transparentni izbori u samoj srži evropske demokratije".
"To podrazumijeva pravo građana da slobodno i informisano donesu izbornu odluku, kao i jednake uslove za sve učesnike izbora, uključujući jednak pristup medijima, razdvajanje države i stranke i izbjegavanje neprimjerenih prednosti koje uživaju aktuelni nosioci vlasti", izjavio je Mersije.
Evropski parlament bio bi spreman da najkasnije do ponedeljka 12. oktobra da sačeka poziv iz Srbije kako bi poslao posmatračku misiju na vanredne parlamentarne izbore, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pouzdanih izvora u toj instituciji.
Među pojedinim poslanicima koji bi potencijalno bili članovi posmatračke misije danas po podne kruži interna elektronska prepiska u kojoj se pokazuje fleksibilnost kada je reč o rokovima.
"S obzirom na veoma kratke rokove, Evropski parlament mora da dobije poziv najkasnije do ponedeljka. U suprotnom, više nećemo biti u mogućnosti da učestvujemo u misiji", navodi se, između ostalog, u toj prepisci, u koju je RSE imao uvid.
U proceduralnom smislu, rok za dobijanje poziva istekao je 8. oktobra, kada je održana Konferencija predsednika.
Uprkos izostanku formalnog poziva, na tom sastanku odobreno je slanje delegacije Evropskog parlamenta koja bi posmatrala predstojeće izbore u Srbiji, "pod uslovom da bude upućen poziv", navodi se u zvaničnom odgovoru pres službe Parlamenta.
Iz istog odgovora, međutim, vidi se i da konačna odluka još nije doneta, odnosno da vrata za misiju nisu sasvim zatvorena.
"Ako poziv ne stigne, delegacija Evropskog parlamenta bi, nažalost, morala da bude otkazana, a o tom pitanju bi raspravljala Grupa Evropskog parlamenta za podršku demokratiji i koordinaciju izbora (DEG) na svom sledećem sastanku, 20. oktobra u Strazburu", navodi se u odgovoru pres službe za Radio Slobodna Evropa.
Konferencija predsednika, koja okuplja predsednicu Evropskog parlamenta i šefove političkih grupa, odlučila je 8. oktobra da se paralelno započne neophodno planiranje misije, kako bi pripreme mogle da se nastave ako misija bude potvrđena na vreme.
Bez formalnog poziva, Evropski parlament ne može da pošalje posmatračku misiju.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula potvrdio je da je Grupa Evropskog Parlamenta za podršku demokratiji i koordinaciju izbora blagovremeno uputila zahtev za posmatranje opštih izbora u Srbiji 25. oktobra 2026.
Prema njegovim rečima, Konferencija predsednika odobrila je slanje delegacije od sedam članova, pod uslovom da budu ispunjeni relevantni kriterijumi, uključujući prijem zvaničnog poziva za upućivanje Misije za posmatranje izbora, kao i da članovi pre puta u Srbiju mogu da učestvuju u plenarnom glasanju u Strazburu u četvrtak, 22. oktobra.
"Međutim, vlasti u Srbiji nisu pozvale Evropski parlament da posmatra izbore 25. oktobra, a rok za organizovanje misije Evropskog parlamenta je, u međuvremenu, istekao. Time je, praktično, propuštena prilika za slanje posmatračke delegacije Evropskog parlamenta", rekao je Picula za Radio Slobodna Evropa.
Parlamentarni izbori u Srbiji zakazani su za 25. oktobar.
Odnosi srpskih vlasti i Evropskog parlamenta godinama se zaoštravaju.
Tenzije su porasle otkako je Tonino Picula iz Hrvatske imenovan za stalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, a kulminirale su i uvredama.
Bivši predsednik Srbije i kandidat za budućeg premijera Aleksandar Vučić nazvao je evropske poslanike "ološem".
Početkom ove godine predstavnici vlasti bojkotovali su misiju Evropskog parlamenta, tvrdeći da dolazi "nepozvana", što je Parlament demantovao.
Evropska narodna partija (EPP), čiji je Sprska napredna stranka (SNS) pridruženi član, u septembru 2026. pokrenula je preispitivanje njegovog članstva. Za sada nema potvrde dokle se stiglo u tom procesu.
EPP je osudila glorifikaciju lika i dela Ratka Mladića, koji je pred međunarodnim sudom osuđen za genocid i ratne zločine.
Bio je to najoštriji ton EPP prema pridruženom članu, budući da političke grupacije tradicionalno podržavaju svoje članice.
Poslednja rezolucija o Srbiji usvojena u Evropskom parlamentu u julu ocenjuje da Srbija stagnira na putu ka EU i osuđuje zapaljivu retoriku vlade prema članicama koje se protive otvaranju Klastera 3.
Rezolucija kritikuje i to što je Srbija postala baza ruskih obaveštajnih aktivnosti, kao i nabavku kineskih raketa.
Srbija je sada treća zemlja kandidat za punopravno članstvo u EU u kojoj Evropski parlament ne posmatra izbore.
Turska je jedina zemlja kandidat čije izbore Evropski parlament nikada nije posmatrao. Gruziju je Parlament posmatrao na parlamentarnim izborima 2024.
Za lokalne izbore 2025. vlada u Tbilisiju nije na vreme uputila poziv, ali Evropski parlament lokalne izbore po pravilu ne posmatra, kao što je bio slučaj i sa lokalnim izborima u Srbiji 2023. godine.
Premijer Gruzije Irakli Kobahidze nagovestio je u julu ove godine mogućnost da vlada neće pozvati posmatrače iz Evropskog parlamenta na izbore koji bi trebalo da budu održani 2028. godine.
Srbija je Evropski parlament pozvala na parlamentarne izbore u decembru 2023. Na izborima 2020. misije Parlamenta nije bilo zbog pandemije COVID-a 19.
Turska je zemlja kandidat za članstvo u EU, ali su pregovori o članstvu zamrznuti od 2018. godine.
Gruzija se u EU, zbog pogoršanja stanja vladavine prava, smatra kandidatkinjom "samo po imenu".
Pregovori između Brisela i Beograda u zastoju su od 2021. godine.
Gotovo 50 osoba uhapšeno je u međunarodnoj policijskoj akciji protiv mreže za trgovinu drogom čiji su članovi povezani sa zemljama Zapadnog Balkana, saopštila je 8. oktobra Evropska policijska agencija EUROPOL.
U saopštenju se ističe kako se uhapšeni dovode u vezu s ubistvima, otmicama, pucnjavama i napadima ručnim bombama širom Evrope.
Akcija je kulminirala 6. oktobra pretresima na 42 lokacije u Sloveniji i Španiji, dok su hapšenja koordinisana iz operativnog centra koji je uz podršku EUROPOL-a uspostavljen u Ljubljani.
Među osumnjičenima su državljani Bosne i Hercegovine i Srbije, zajedno sa osobama iz Slovenije, Bugarske, Turske i Nizozemske.
U istrazi su učestvovale policijske i pravosudne službe iz 22 države.
Najviše hapšenja u SlovenijiNajveći broj osumnjičenih uhapšen je u Sloveniji, njih 34, navode u EUROPOL-u, dok je po jedna osoba privedena u Španiji i Hrvatskoj.
Još 11 osumnjičenih ranije je uhapšeno tokom višegodišnje istrage.
Tokom posljednjeg dana akcije, u saopštenju se navodi i da je policija zaplijenila 66 kilograma droge, uključujući 51 kilogram kanabisa i 15 kilograma amfetamina, kao i vatreno oružje, nakit i gotov novac.
Istraga je pokazala da je kriminalna grupa velike količine narkotika skrivala u komercijalnim teretnim pošiljkama, koristeći legalne transportne rute kao paravan za krijumčarenje.
Članovi mreže, prema navodima EUROPOL-a, angažovali su vozače uglavnom iz Slovenije, Bosne i Hercegovine i Bugarske koji su kamionima, kombijima i automobilima prevozili drogu zajedno s legalnom robom.
Za komunikaciju i koordinaciju koristili su šifrovane platforme SKY ECC i CryptCom.
Kokain, kanabis, amfetamin, MDMA i metamfetamin transportovani su iz Belgije, Nizozemske i Španije prema drugim evropskim državama. Legalni transport robe istovremeno je donosio dodatnu zaradu i smanjivao troškove krijumčarenja.
Gubici droge završavali nasiljemPrema rezultatima istrage, u EUROPOL-u ističu kako su zaplijenjene pošiljke droge ili sporovi među članovima mreže često završavali nasilnim obračunima.
Istražioci grupu povezuju s više pucnjava, ubistava i pokušaja ubistava, kao i s otmicom jednog člana organizacije.
U napadima su korištene eksplozivne naprave, uključujući ručne bombe, a mete su bili članovi kriminalne mreže i članovi njihovih porodica.
Vlasti navode da je nasilje korišteno radi naplate gubitaka, kažnjavanja odgovornih za neuspjele pošiljke i održavanja kontrole unutar organizacije. Tokom istrage otkriven je i jedan pokušaj ubistva u Španiji.
Od februara 2022. do septembra 2026. godine vlasti su zaplijenile 253 kilograma kokaina, 404 kilograma kanabisa, 18,8 kilograma metamfetamina i 825 grama MDMA.
Oduzeto je i 550 litara anhidrida sirćetne kiseline, hemikalije koja se koristi u proizvodnji droge, automatsko oružje s prigušivačem, municija i više pištolja.
Međutim, EUROPOL navodi da zaplijenjene količine predstavljaju samo dio ukupnih kriminalnih aktivnosti.
Analizom komunikacija preko SKY ECC-a i drugim dokazima istražioci su rekonstruisali dodatne transporte i transakcije povezane sa osumnjičenima.
Kako je Sky u BiH povezao političare, narko-kartele i policiju?Zbog toga se očekuje da će osumnjičeni biti procesuirani za promet dodatnih 2,5 tone kanabisa, 474 kilograma kokaina, 104 kilograma heroina, 30 kilograma amfetamina, 11,6 kilograma MDMA, po jedan kilogram ketamina i hašiša, 18.000 tableta ekstazija i 1.000 jedinica psihoaktivnih gljiva.
Istražioci su takođe identifikovali 45 litara ulja namijenjenog za proizvodnju amfetamina.
U saopštenju se navodi i kako je EUROPOL je tokom istrage pružao analitičku i operativnu podršku nacionalnim policijama, a na dan akcije stručnjak te agencije i hrvatski istražilac radili su iz koordinacionog centra u Ljubljani.
Iz tog centra u realnom vremenu koordinisana su hapšenja i aktivnosti istražilaca na području više država.
U Briselu su upoznati sa problemima u vezi sa načinom glasanja državljana Srbije u inostranstvu na parlamentarnim izborima zakazanim za 25. oktobar, potvrdili su zvaničnici Evropske unije.
EU podseća da je pravo na učešće na izborima i ostvarivanje biračkog prava temeljni element demokratskih država i jedno od osnovnih prava u Uniji.
"Kao što je ranije naglašeno, slobodni, pošteni i transparentni izbori su u samoj srži evropske demokratije. To podrazumeva pravo građana da slobodno i informisano donesu izbornu odluku, kao i jednake uslove za sve učesnike izbora, uključujući jednak pristup medijima, razdvajanje države i stranke i izbegavanje neprimerenih prednosti koje uživaju aktuelni nosioci vlasti", izjavio je za RSE portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier).
Birači iz Srbije koji žive u inostranstvu u nekim delovima sveta moraće ove godine da putuju stotinama, pa i više od hiljadu kilometara do biračkog mesta.
U pojedinim državama biračkih mesta neće ni biti.
Pored malog broja biračkih mesta, poseban problem je vremenski okvir glasanja. Republička izborna komisija (RIK) odlučila je da se u inostranstvu glasa u istom terminu kao u Srbiji, od 7 do 20 časova po srpskom vremenu, bez obzira na to u kojoj vremenskoj zoni birač živi.
Do sada su državljani Srbije u inostranstvu glasali od 7 do 20 časova po lokalnom vremenu.
Za birače u prekookeanskim zemljama nova odluka praktično znači da će biračka mesta raditi usred noći ili u ranim jutarnjim satima.
Odluka nije prošla bez otpora u samoj Republičkoj izbornoj komisiji. Deo članova koji se protivio njenom donošenju nazvao ju je "nezakonitom" i "presedanom".
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić odbacio je tvrdnje da Ministarstvo opstruiše glasanje u inostranstvu i nazvao ih "potpunom laži".
Šunjali su se kroz šipražje, ulazili u stare vojne avione i objekte. I sve to beležili kamerom. Dvojica jutjubera iz Austrije objavila su krajem septembra video za koji su rekli da je sačinjen na vojnom aerodromu Batajnica u blizini Beograda. Dvadesetominutni snimak iz, za civile, zabranjenog prostora postao je viralan u Srbiji. Ministarstvo odbrane Srbije na incident je reagovalo nedelju dana nakon objavljivanja snimka. Rekli su da su protiv jutjubera podnete krivične prijave, a da bezbednost glavne vazduhoplovne baze u zemlji, nije bila ugrožena. (Saradnja: Jelena Janković, snimatelj: Slaven Miljuš, montaža: Ana Toader)
Ministarstvo spoljnih poslova Austrije saopštilo je da ih nadležni u Srbiji nisu kontaktirali povodom navodnog neovlašćenog ulaska njihovih državljana u krug vojnog aerodroma u blizini Beograda.
Ministarstvo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) navelo da su oni i Ambasada Austrije u Srbiji upoznati sa medijskim izveštajima o ovom slučaju, ali da nisu primili bilo kakve informacije o krivičnim prijavama koje je protiv dvojice austrijskih državljana podnelo srpsko Ministarstvo odbrane.
Dvojica jutjubera iz Austrije objavila su 28. septembra na svom kanalu video u kojem prikazuju borbene avione koji nadleću područje iznad njih, a potom kroz šipražje ulaze u, kako navode, vojnu bazu u Srbiji i snimaju letilice koje se više ne koriste, a u neke od njih i ulaze.
Nakon što je dvadesetominutni video postao viralan, Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo je 7. oktobra da su protiv dvojice jutjubera podnete krivične prijave zbog neovlašćenog ulaska u ograđeni deo kompleksa vojnog aerodroma u Batajnici kod Beograda.
Ministarstvo je navelo da su "pojedinci, suprotno jasno istaknutim znakovima upozorenja, ušli u ograđeni prostor u kojem je takvo kretanje zabranjeno i potencijalno opasno".
U saopštenju se navodi i da njihovim ulaskom nije bila ugrožena "operativna sposobnost vojnih jedinica" jer je reč o delu kompleksa u kojem se ne odvijaju aktivnosti i koji je ogradom odvojen od dela aerodroma koji je u upotrebi.
Predstavnici opozicije i deo vojnih stručnjaka u Srbiji su nakon objavljivanja snimka kritikovali vojsku, navodeći da je reč o ozbiljnom bezbednosnom propustu u kojem su nepoznate osobe bile u neposrednoj blizini pista i drugih strateških objekata aerodroma.
Ministarstvo odbrane do saopštenja 7. oktobra nije odgovaralo na upite RSE o incidentu u ključnoj vazduhoplovnoj bazi Vojske Srbije.
Na pitanja RSE nisu odgovorili ni jutjuberi iz Austrije.
Ekipa RSE je nakon objavljivanja njihovog videa obišla lokaciju sa koje su ušli u kompleks, ali je vojna policija 6. oktobra obezbeđivala to mesto i nije dozvolila prilaz i snimanje.
Vojni kompleks aerodroma prostire se na oko 15 kilometara ograđenog prostora.
Prostor je, prema saopštenju Ministarstva, podeljen u više zona koje imaju različitu namenu i stepene važnosti "u skladu sa kojima se i obezbeđuje".
Vojni aerodrom u Batajnici jedan je od ključnih u zemlji.
Glavna je baza ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane.
Za Srbiju nema indikativne mape puta u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Evropska komisija objaviće krajem oktobra mape puta za Crnu Goru, Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju kao zemlje koje najviše napreduju u pristupnom procesu.
Time je i zvanično potvrđeno da je Srbija izgubila nekadašnju poziciju jedne od predvodnica u evropskim integracijama.
"Srbija će morati više da ispuni. Posle izbora videćemo koliko je njena vlada ozbiljna, da li će ne samo govoriti o želji da postane članica EU, već i konkretno raditi na tome", rekla je evropska komesarka za proširenje Marta Kos.
Pred Odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta, Kos je 7. oktobra ukazala da se to posebno odnosi na strateško usklađivanje i zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku.
To što Srbija ne dobija mapu puta je, za Strahinju Subotića uz beogradskog nevladinog Centra za evropske politike, ogromna opomena i pokazatelj da Srbija stagnira.
On za RSE kaže da se stagnacija ne ogleda više samo u tome što Srbija četiri, pet godina nije otvorila klaster u pregovorima o pristupanju i što već dugo nema mogućnost da otvori fondove u okviru Plana rasta.
"Sada nam suštinski šalje poruka da možemo da izgubimo brojne benefite koji se odnose na fazno pristupanje", navodi.
Mape puta biće deo paketa proširenja koji Komisija namerava da usvoji 28. oktobra.
Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o pridruživanju sa EU.
Nema napretka bez reformiKomesarka Kos je 6. oktobra predstavila novi predlog Komisije o pravilima za buduće članice Evropske unije.
Obrazlažući zašto će mape puta dobiti samo četiri zemlje, Kos je ocenila da one imaju smisla samo za države koje zaista napreduju u procesu.
"Uporedila bih to sa automobilom. Ako automobil ne radi, nema smisla da ga guramo otpozadi ako motor ne radi. A motor može da radi samo ako ima goriva, a gorivo su reforme u zemlji", rekla je.
Prema mišljenju Korine Stratulat iz Centra za evropsku politiku (EPC), izostavljanje Srbije iz mapa puta, poruka je državama kandidatima da se status predvodnika mora zaslužiti i održati.
"EU bi tu odluku trebalo da obrazloži jasnim kriterijumima u oblasti demokratskih reformi, vladavine prava i usklađenosti spoljne politike, kao i da jasno navede šta bi Srbiji omogućilo da nadoknadi zaostatak. Uniji je, takođe, potrebna mapa puta za sopstvene pripreme, jer same reforme kandidata nisu dovoljne da bi do proširenja došlo", rekla je Stratulat za RSE.
Gotovo pet godina zastojaProces evropskih integracija Srbije praktično stoji od decembra 2021. godine, kada je otvoren Klaster 4, poslednji koji je Beograd otvorio u pregovorima o članstvu.
Taj klaster odnosi se na zelenu agendu i održivu povezanost, a otvoren je u jeku protesta protiv projekta kompanije Rio Tinto i eksploatacije litijuma.
Zastoj je u početku bio vezan za to što Srbija nije uskladila svoju spoljnu politiku sa sankcijama koje je EU uvela Rusiji posle početka ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, svega dva meseca nakon otvaranja poslednjeg klastera.
U međuvremenu se pogoršalo i stanje vladavine prava, što je dodatno otežalo pokušaje Srbije da izađe iz višegodišnjeg zastoja.
Strahinja Subotić ocenjuje da Srbija ovakvim pristupom rizikuje da ostane tu gde jeste, odnosno da bude backbencher (oni koji zauzimaju zadnje klupe).
"I da ostane zaglavljena u jednoj vrsti zatvorenog Balkana, pogotovo ako države poput Crne Gore i Albanije nastave da rade kako su do sada i ostvare članstvo u dogledno vreme", kaže on.
Kako je Srbija skliznula na listi kandidataU decembru 2021. godine, kada je Srbija otvorila poslednji klaster, Crna Gora je imala samo tri privremeno zatvorena poglavlja. Danas je pred završetkom pregovora i perspektivom da Sporazum o članstvu potpiše narednog leta.
Albanija, koja je sada druga među predvodnicima procesa proširenja, u decembru 2021. još nije imala ni odluku o otvaranju pristupnih pregovora. Pregovori s Albanijom otvoreni su u julu 2022. godine.
U narednim godinama status kandidata dobile su i Ukrajina i Moldavija, koje su potom otvorile i pristupne pregovore.
Sve je to doprinelo tome da Srbija postepeno izgubi mesto među predvodnicima evropskih integracija.
Upitan kako su Srbiju, koja je uz Crnu Goru bila predvodnik, pretekle Albanija, Ukrajina i Moldavija, Subotić kaže da je Srbija prema Evropskoj komisiji i dalje druga tehnički najbolje pripremljena država kandidat za članstvo.
"Ali one imaju veliki broj poglavlja u kojima beleže dobar napredak za razliku od Srbije. Više se ne gleda nužno samo tehnička pripremljenost već i iskrena politička želja da se ostvari dobar napredak u velikom broju poglavlja", kaže on.
Kako navodi, Komisija je pokazala da će faznim pristupanjem pokušati da očuva dobri napredak kako bi ti kandidati, koji možda nisu tehnički najspremniji, ostvare veći nivo spremnosti u dogledno vreme.
Jul 2026. – poslednji pokušaj deblokadePoslednji ozbiljniji pokušaj da se Srbija pokrene s mrtve tačke zabeležen je u julu, kada je deo država članica smatrao da bi Srbiji trebalo omogućiti otvaranje Klastera 3.
Bio je to jedan od najozbiljnijih pokušaja u korist Beograda, jer su iza inicijative stale i uticajne članice, među njima Nemačka i Francuska.
Neophodan konsenzus, međutim, nije postignut.
RSE iz pouzdanih izvora saznaje da je od jula do septembra nastavljen pritisak na ostale države članice kako bi se postigla jednoglasnost i omogućila deblokada.
Prema saznanjima RSE iz diplomatskih izvora, države koje su podržavale nastavak evropskog puta Beograda odustale su za sada od tih pokušaja u septembru, posle događaja povezanih sa smrću i sahranom osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića.
Takav razvoj događaja, uz predstojeće izbore najavljene za 25. oktobar, nagoveštava da do kraja godine verovatno neće biti konkretnih pomaka u pristupnom procesu Srbije.
Lokalizovan je požar koji je izbio u magacinu za skladištenje opasnih materija u beogradskoj opštini Barajevo u sredu 7. oktobra.
Kako je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije saopštilo, prilikom intervencije niko nije povređen, a preventivno je evakuisano 17 osoba iz domova koji se nalaze u neposrednoj blizini.
Reč je o magacinu privatne firme u kom su skladištena hemijska sredstva za deratizaciju glodara i dezinsekciju insekata.
Tokom gašenja požara, Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije apelovao je na građane koji žive u ovoj opštini da zatvore prozore i izbegavaju boravak na otvorenom prostoru.
U intervenciji je učestvovalo je 29 vatrogasaca i 11 vatrogasnih vozila, saopštio je MUP.
Navode da je o požaru obaveštena i ekotoksikološka ekipa Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo je 7. oktobra da su protiv dvojice jutjubera iz Austrije podnete krivične prijave zbog neovlašćenog ulaska u ograđeni deo kompleksa vojnog aerodroma u Batajnici kod Beograda.
U saopštenju se navodi i da njihovim ulaskom nije bila ugrožena operativna sposobnost vojnih jedinica jer je reč o delu kompleksa u kojem se ne odvijaju aktivnosti i koji je ogradom odvojen od dela aerodroma koji je u upotrebi.
Dvojica jutjubera iz Austrije objavila su 28. septembra na svom kanalu video u kojem najpre prikazuju borbene avione koji nadleću područje iznad njih, a zatim kroz šipražje ulaze u, kako navode, vojnu bazu kod Beograda i snimaju letilice koje se više ne koriste, a u neke od njih i ulaze.
Navodeći da su letelice koje se vide na snimku rashodovane, Ministarstvo odbrane je saopštilo da tvrdnje pojedinih medija o "upadu u vojnu bazu" ne odgovaraju stvarnom stanju.
"Reč je o delu kompleksa koji je delimično otvoren kako bi se civilnim kompanijama omogućio nesmetan pristup za izvođenje pripremnih zemljanih radova i uređenje terena za izgradnju novih infrastrukturnih objekata", navodi se u saopštenju.
Video jutjubera iz Austrije, koji u svojim emisijama istražuju zabranjena područja, dostigao je za manje od deset dana više od 800 hiljada pregleda.
Predstavnici opozicije i deo vojnih stručnjaka u Srbiji kritikovali su vojsku, navodeći da je reč o ozbiljnom bezbednosnom propustu u kojem su nepoznate osobe bile u neposrednoj blizini pista i drugih strateških objekata aerodroma.
Ministarstvo odbrane do saopštenja 7. oktobra nije odgovaralo na upite Radija Slobodna Evropa (RSE) da li je reč o neovlašćenom ulasku u glavnu vazduhoplovnu bazu Vojske Srbije.
Na pitanja RSE nisu odgovorili ni jutjuberi iz Austrije.
Ekipa RSE je nakon objavljivanja njihovog videa posetila lokaciju sa koje su ušli u kompleks, ali je vojna policija 6. oktobra obezbeđivala to mesto i nije dozvolila snimanje.
Vojni kompleks aerodroma prostire se na oko 15 kilometara ograđenog prostora.
Prostor je, prema saopštenju Ministarstva, podeljen je u više zona koje imaju različitu namenu i stepene važnosti "u skladu sa kojima se i obezbeđuje".
Vojni aerodrom u Batajnici jedan je od ključnih u zemlji.
Glavna je baza ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane.
Glasanje na oko 1.700 kilometara dalekom biračkom mestu koje se otvara u četiri sata popodne, a zatvara u pet ujutru.
Ovako će izgledati izborni dan za nekoga ko živi u Brizbejnu u Australiji, ima srpsko državljanstvo i želi da ostvari svoje biračko pravo na parlamentarnim izborima u Srbiji 25. oktobra.
Jovana Mastilović koja živi u Golden Koustu, nedaleko od Brizbejna, odlučila je da umesto toga otputuje na godišnji odmor u Srbiju i tamo glasa.
"Draže mi je bilo da dođem u Srbiju i spojim to sa odmorom koji sam svakako u nekom momentu planirala, nego da za jedan vikend moram da putujem do Melburna ili Sidneja da glasam", kaže ona.
Osim što u njenom gradu nema biračko mesto, okolnosti otežava odluka Republičke izborne komisije (RIK) prema kojoj će se na svim biračkim mestima u inostranstvu, na svim meridijanima, glasati po satu Srbije - od sedam ujutru do 20 sati uveče po centralnoevropskom vremenu.
To znači da će se u nekim delovima sveta glasati tokom noći.
"Nije problem glasati u četiri sata nedeljom popodne, ali pošto će iz mnogih gradova ljudi doći da glasaju na dva biračka mesta, to može da znači da će morati da čekaju i tokom noći."
"Birališta se po toj odluci u Melburnu i Sidneju zatvaraju u ponedeljak rano ujutru, to je radni dan, za mnoge je to veoma nezgodno", kaže Jovana Mastilović.
To ranije nije bio slučaj. Državljani Srbije glasali su od sedam do 20 sati, po lokalnom vremenu u zemljama u kojima žive.
Deo članova RIK-a, koji se usprotivio donošenju takve odluke, ovakvu promenu nazvao je "nezakonitom" i "presedanom".
Predmet kritika je i ovogodišnji broj i raspored biračkih mesta u inostranstvu.
Prema njihovim, ali i navodima neformalnih grupa građana u dijaspori, neka mesta i države sa većim brojem prijavljenih birača ostala su bez biračkog mesta.
Tako će neki od njih morati da putuju i po više i hiljada kilometara do najbližeg biračkog mesta.
Kritičari smatraju da iza svega stoji namera da se opstruiše glasanje u inostranstvu, što vlast odbacuje.
Ovogodišnji izbori prvi su ozbiljniji test vlasti Srpske napredne stranke u poslednjih 14 godina.
Glavni izazivač im je lista studentskog pokreta koji je nastao iz masovnih protesta nakon pogibije 16 ljudi u obrušavanju dela tek renovirane Železničke stanice u Novom Sadu 2024. godine.
"I sigurno je procena vlasti da će na taj način smanjiti broj glasova koji bi išao ka Studentskoj listi", smatra profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Vučićević.
Napominje da će zbog neizvesnog ishoda važan biti svaki glas na ovim izborima.
"A posebno glasovi 60 ili 50 hiljada ljudi koji će direktno ili indirektno biti sprečeni da na izborima glasaju time što ne otvorite biračka mesta ili ih otvarate u suludo vreme", zaključuje.
Rekordan broj prijavljenih za glasanjeStudentski pokret je tokom prethodne dve godine dobijao podršku srpske dijaspore iz različitih delova sveta.
Skupovi podrške organizovani su od Australije, preko Sjedinjenih Država i Kanade, pa do brojnih evropskih država, uključujući i one u susedstvu Srbije.
Dejan Mihajlović koji u Nemačkoj živi i radi kao referent za demokratsko obrazovanje, 25. oktobra će prvi put u životu glasati na parlamentarnim izborima u Srbiji.
"Jedan od glavnih razloga zbog kojih ću izaći na izbore jeste to što je na ovim izborima budućnost Srbije", kaže on.
Iako nema preciznih podataka, od predstavnika vlasti se moglo čuti da se za glasanje u inostranstvu prijavilo gotovo tri puta više ljudi nego na prethodnim izborima.
Prema navodima članova RIK-a, ima ih više od 100 hiljada.
To je ubedljivo najviše prijavljenih birača od 2007. godine kada su srpski državljani mogli prvi put da glasaju na republičkim izborima iz inostranstva.
"Sve to govori koliko su visoki efekti ovoga što je radio studentski pokret u prethodnih godinu i po, dve. Oni su na određeni način probudili veliki broj uspavanih ljudi u Srbiji, a onda su uspeli dodatno da probude i tu noviju srpsku dijasporu u inostranstvu", ocenjuje Vučićević.
Srbija ima veoma brojnu dijasporu, ali nema zvaničnih podataka koliko ljudi sa srpskim državljanstvom živi van granica države.
Te podatke nema ni Republički zavod za statistiku koji sprovodi popis stanovništva.
Procenjuje se da je reč o stotinama hiljada ljudi.
'Nisu me obavestili gde treba da glasam'Distanca i vreme glasanja nisu jedini problemi sa kojima se suočavaju birači iz dijaspore.
Ana godinama živi i radi u Nici. Priča da su se državljani Srbije koji tu žive organizovali među sobom i mejlom zatražili od počasnog konzula u tom gradu i konzulata u Parizu da se u Nici otvori biračko mesto.
"Kada sam se prijavila za glasanje, prvo nisam dobila nikakav odgovor, da li je moja prijava ispravna i da li je prihvaćena. Tek kada sam im ponovo pisala da pitam šta se dešava, odgovorili su mi potvrdno."
"Dobila sam onda rešenje da sam prijavljena za Nicu i da ćemo naknadno biti obavešteni da li će to biračko mesto biti uopšte otvoreno", kaže ona.
Prema zakonu, potrebno je da se prijavi najmanje 100 ljudi za glasanje da bi država razmatrala da li da u nekom gradu u inostranstvu otvori biračko mesto.
Da li ih se prijavilo dovoljno, informaciju od nadležnih nisu dobili. Njihova procena je, prema broju ljudi koji su bili uključeni u neformalnu inicijativu koju su pokrenuli, da ih je i više od toga.
U međuvremenu je počela da kruži nezvanična informacija da će ipak morati da glasaju u Parizu.
"Ali ni to nas niko nije zvanično obavestio. Ja sada ne znam gde treba da idem glasam, ali računam na to da ću glasati u Parizu", kaže Ana.
Priča da će u vreme glasanja poslom biti u Parizu, pa će iz "svog džepa" platiti iz da ostane preko vikenda i glasa.
"Ali mnogi ljudi ovde to sebi ne mogu da priušte i tako gube svoje biračko pravo. Možda im je, kada se uzme obzir cena transporta do Pariza i smeštaja tamo, jeftinije da odu za Srbiju i glasaju", dodaje.
Na nedovoljno transparentne procedure i odsustvo komunikacije sa zvaničnim organima prilikom prijave za glasanje ukazivali su i predstavnici neformalnih udruženja iz dijaspore i dela nevladinih organizacija.
Iz RIK-a nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa ovim kritikama. Ministar spoljnih poslova Marko Đurić je poručio da su tvrdnje da Ministarstvo opstruiše glasanje u inostranstvu "potpuna laž".
Nadležni bez sluha za inicijative građana?Koliko je u kojim gradovima i državama prijavljenih birača – nije poznato.
Ministarstvo spoljnih poslova te podatke nije dostavilo pojedinim članovima RIK-a koji su to tražili. Nije odgovorilo ni na zahtev RSE.
Svoje odluke brane slovom zakona koje kaže da se biračko mesto u inostranstvu "po mogućnosti" određuje za glasanje najviše 2.500 i najmanje 100 birača.
"Upotreba izraza 'po mogućnosti' jasno ukazuje da broj birača predstavlja važan okvir za odlučivanje, ali ne i jedini, apsolutni, niti automatski kriterijum za predlaganje i određivanje biračkog mesta", navelo je Ministarstvo.
Navode da se uzimaju u obzir i udaljenost i dostupnost biračkog mesta, postojanje diplomatsko-konzularnog predstavništva, bezbednosna situacija, kapaciteti administracije i dostupnost odgovarajućih prostorija.
Procedura nalaže i da od lokalnih vlasti zatraže da im država domaćin odobri otvaranje birališta.
U pojedinim gradovima u kojima Srbija nema ambasade ili konzulate, građani su, prema navodima iznetim na jednoj od sednica RIK-a, pronašli prostor u kojem bi glasanje moglo da bude organizovano. Uprkos tome, u tim gradovima biračka mesta neće biti otvorena.
O tome svedoči i Dejan Mihajlović iz Frajburga.
"Znam da su se u Frajburgu ljudi udružili kako bi, pored konzulata u Štutgartu, otvorili još jedno biračko mesto. Saznao sam i da je u Karlsrueu jedna znatno veća grupa, takođe, podnela zahtev, kao i da je bilo mnogo zahteva i u drugim gradovima."
Međutim, kaže on, na njihove zahteve do sada nije odgovoreno.
"Ljudi su ostavljeni u neizvesnosti gde će uopšte moći da glasaju. Ni ja lično uvek nisam dobio zvaničnu potvrdu na svoj zahtev da mogu da glasam u Štutgartu", priča on.
Ukoliko i dobije takvu potvrdu, napominje da je i u njegovom slučaju put do glasačkog mesta zahtevan.
"To, dakle, nije nikakva sitnica gde se samo prošetam do glasačkog mesta."
"Da bih ostvario svoje pravo glasa, imam pred sobom značajnu prepreku. Za mnoge ljude to znači, kao i za mene, da moraju da ulože vreme i novac samo da bi uopšte mogli da iskoriste svoje pravo i izađu na glasanje", zaključuje.
Ovakve prepreka okupile su deo građana u dijaspori. Petog oktobra pokrenut je sajt za povezivanje onih koji žele da glasaju, a nemaju smeštaj ili prevoz do grada u kojem postoji biračko mesto, sa onima koji mogu da im pomognu u tome.
Za nešto više od 24 sata je, preko te platforme, u različitim državama ponuđeno oko 280 mesta za spavanje i nešto manje od 30 mesta u kolima.
Sajt potpisuju "neformalne grupe građana u dijaspori".
Evropska komisija predstavila je u utorak nova pravila za buduća proširenja Evropske unije.
Kandidati bi se ranije uključivali u evropske politike i programe, a Unija bi dobila jače mehanizme zaštite za slučaj da neka nova članica posle pristupanja odstupi od preuzetih obaveza. Nove članice zadržale bi pravo veta, uz dobrovoljnu obavezu da ga ne koriste zbog sopstvenih bilateralnih sporova.
Crna Gora, koja cilja da zatvori pregovore do kraja godine, prva bi bila obuhvaćena novim okvirom.
Evropska komisija poručuje da pristupni proces ostaje strogo zasnovan na zaslugama i da se standardi ne menjaju.
Postepena integracijaKandidati bi još pre članstva dobijali pristup delovima sistema EU: jedinstvenom tržištu, programima, agencijama, kao i energetskim, saobraćajnim i digitalnim mrežama. Kao primere koristi za građane Komisija navodi jedinstvenu zonu plaćanja u evrima (SEPA), u kojoj već učestvuju Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija, i roming po domaćim cenama, o čijem je proširenju na Zapadni Balkan Savet EU u junu odobrio pregovore.
Pristup je uslovljen napretkom u pripremama, spremnošću u konkretnoj oblasti i strateškim usklađivanjem s Unijom. Prema dokumentu, to podrazumeva i potpuno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, pre svega sa sankcijama, gde je usklađenost kandidata i dalje nedovoljna.
Integracija je "reverzibilna" - pristup se može suspendovati ili povući ako se obaveze ne ispunjavaju, a mera mora biti srazmerna i ograničena na oblast u kojoj je problem.
Nakon završne međuvladine konferencije, a pre potpisivanja ugovora o pristupanju, zemlje kandidati dobile bi pravo na informisanje i konsultacije, kao i status posmatrača, uz dogovorena pravila o prisustvu sastancima Evropskog saveta, Saveta EU i njihovih pripremnih tela.
Posle potpisivanja Evropski parlament može da pozove posmatrače iz parlamenta zemlje pristupnice, a Komisija će razmotriti strukturisano političko učešće u svom radu. Ni u jednom od ta dva slučaja posmatrači ne bi imali pravo odlučivanja.
Zaštitne klauzuleTri postojeće klauzule – ekonomska, klauzula o unutrašnjem tržištu i klauzula o pravosuđu i unutrašnjim poslovima – ostaju, ali s dužim rokom važenja. Dosad su mogle da se aktiviraju u roku od tri godine od pristupanja, a Komisija sada predlaže "znatno" duži rok, uz mogućnost produženja pod definisanim uslovima.
Dokument ne navodi o koliko godina je reč. Mere moraju biti ciljane, srazmerne, vremenski ograničene i podložne sudskoj kontroli.
Novina je institucionalna klauzula, koja bi važila 15 godina od pristupanja i odnosila se na ozbiljna kršenja temeljnih vrednosti EU i načela lojalne saradnje. Mere bi bile usmerene na zahvaćenu oblast politike, a kod sistemskih problema mogle bi biti i šire – u posebno teškim slučajevima sve do suspenzije prava glasa u Savetu.
Predlog podnosi Komisija, ili države članice uz obrazložen zahtev, a mere bi se smatrale usvojenim ukoliko ih Savet u zadatom roku ne odbije kvalifikovanom većinom. Time se izbegava jednoglasnost koju zahteva član 7 Ugovora o EU.
"Zaštitni mehanizmi aktiviraće se samo u slučaju ozbiljnih kršenja, odnosno postupanja protivno vladavini prava, demokratiji i našim vrednostima, a to podjednako važi za postojeće i za nove članice. Nema razlike među državama članicama", izjavila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Dodala je da je EU mnogo naučila iz prošlosti i da ne želi da se neka iskustva ponove.
Prema rečima komesarke Marte Kos, to ne znači da će buduće članice imati drugačiji status unutar Unije.
"Sve države članice, i to posebno naglašavam, uživaće jednaka prava. Isto važi i za nove članice; ne želimo članstvo na dva nivoa. Da bi se pridružile našoj Uniji, zemlje moraju da ispune veoma visoke standarde u oblasti vladavine prava", rekla je Kos. "Moramo biti sigurni da nakon pristupanja nikada više neće pasti ispod tih standarda. To smo naučili iz ranijih iskustava. Reč je o tome da zaštitimo sebe."
Uvodi se i praćenje u periodu od zatvaranja pregovora do pristupanja. Savet na predlog Komisije može usvojiti mere koje bi počele da važe od prvog dana članstva. Kao krajnje sredstvo predviđena je klauzula o odlaganju pristupanja, a način odlučivanja o njoj tek treba precizirati. Nova članica bi se, izjavom priloženom uz ugovor o pristupanju, obavezala da u prvim godinama članstva ne blokira odluke o budućim proširenjima zbog bilateralnih sporova.
Priprema UnijeEvropska komisija smatra da Unija može da primi nove članice kroz ciljana prilagođavanja u okviru važećih ugovora.
Predlaže upotrebu tzv. pasarela klauzula za prelazak s jednoglasnosti na kvalifikovanu većinu – pri čemu bi se o njihovoj aktivaciji i dalje odlučivalo jednoglasno – kao i odlučivanje kvalifikovanom većinom u Savetu o međukoracima u pregovorima, poput otvaranja klastera. Za odluku o prijemu nove članice i dalje bi bila potrebna jednoglasnost.
Nove članice morale bi da učestvuju u radu Kancelarije evropskog javnog tužioca od dana pristupanja, a Komisija će pratiti pripreme, uključujući imenovanje tužilaca.
Šta to znači za Crnu Goru?Prema oceni Evropske komisije, Crna Gora je na dobrom putu da ispuni sve preostale uslove i zatvori pregovore krajem 2026. ili početkom 2027. godine, kako bi postala članica 2028, što Komisija smatra realnim rokom.
"Crna Gora je uložila mnogo energije i mnogo toga je ispunila, pa smatramo da bi mogla da završi pregovore, njihov tehnički deo, krajem ove ili početkom sledeće godine. Radna grupa već priprema ugovor o pristupanju, tako da je, ako sve bude u redu, uključujući i dinamiku u državama članicama, moguće da Crna Gora potpiše ugovor sledeće godine. Posle toga sve zavisi od toga koliko će trajati ratifikacija", rekla je Kos.
Pozivajući se na dosadašnju praksu, po kojoj je ratifikacija trajala od jedne do dve godine, Kos je ocenila da je realno očekivati da Crna Gora postane članica 2028. godine, ako nastavi da ispunjava obaveze kao do sada.
Kao najizvesnija buduća članica, Crna Gora prva će osetiti nova pravila: Komisija navodi da će se novi pristup najpre primeniti na njene pristupne aranžmane, a potom i na buduće ugovore o pristupanju. Podgorica će morati da pokaže ne samo da je ispunila uslove, već i da ih održava, posebno u oblasti vladavine prava, pravosuđa i borbe protiv korupcije, jer se klauzule mogu primenjivati i 15 godina posle ulaska u EU.
Evropska komisija insistira na tome da novi pristup ne stvara članice "drugog reda": pravo glasa ostaje, uz mogućnost suspenzije u najtežim slučajevima i obavezu da se bilateralnim sporovima ne blokira dalje proširenje.
Prema najavi Komisije, paket proširenja očekuje se 28. oktobra, s okvirnim mapama puta za Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, pod uslovom da te zemlje održe tempo reformi. One se za sada smatraju najnaprednijim u pristupnom procesu. Mape puta ne prejudiciraju ishod ni brzinu pregovora, već služe kao oslonac za rad Saveta EU. Strateška rasprava o proširenju na dnevnom je redu samita EU naredne nedelje.
Viši sud u Subotici osudio je na godinu dana kućnog zatvora jednu osobu iz grupe koja se dovodi u vezu s eksplozivom pronađenim u aprilu u blizini granice Srbije i Mađarske i sabotažama za račun Rusije po zemljama Evropske unije.
Kako se navodi u anonimizovanoj presudi dostavljenoj Radiju Slobodna Evropa (RSE), D.A. je osuđen jer je za novčanu naknadu pristao da preveze borbeni dron dugog dometa s eksplozivnim napravama.
Osuđeni je deo organizovane grupe od sedam osoba, za koju je Više javno tužilaštvo u Subotici ranije saopštilo da je "na teritoriji Srbije obezbeđivala i skladištila eksploziv, eksplozivne naprave i dronove, koje je kasnije prebacivala ka zemljama Evropske unije".
Među njima su i Danilo B. i Slobodan Đ, državljani Srbije, o kojima su nemački mediji prethodnih sedmica pisali da su navodno planirali podmetanje eksploziva u toj zemlji za račun Rusije.
Šta stoji u presudi?D.A. je sa Višim javnim tužilaštvom u Subotici sklopio sporazum o priznanju krivičnog dela 8. septembra, a tri dana kasnije je presudu doneo sud u tom gradu na krajnjem severu Srbije.
U njoj se navodi da je D.A. osuđen zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija u saizvršilaštvu.
U presudi su skriveni svi lični podaci osuđenog, ali i druge osobe i toponimi iz opisa činjeničnog stanja. Javnosti dostupni detalji pokazuju da je D.A. penzioner i da nije prethodno osuđivan.
On je "od neutvrđenog dana tokom maja meseca 2026. godine do 29. maja" u dogovoru sa još tri osobe "neovlašćeno nosio minsko eksplozivno sredstvo velike razorne moći (...) za šta nije imao dozvolu nadležnog organa".
Reč je o borbenom dronu dugog dometa tipa FPN, kojim se upravlja posredstvom bežične video veze. Na njemu su se, stoji u presudi, nalazili "baterija za napajanje, upaljač mehaničko-električnog tipa, koji je deo svake eksplozivne naprave i ima ulogu da aktivira eksplozivno punjenje i nosač za eksplozivno punjenje".
Osuđenog D.A. su, prema navodima u presudi, angažovala dvojica osumnjičenih da za novčanu naknadu od 500 evra u teretnom vozilu preveze ovo eksplozivno sredstvo, ali je krajnja destinacija anonimizovana. Ono što je poznato je da je D.A. uspeo da odveze oružje na utvrđenu destinaciju da ga preda jednom od osumnjičenih 29. maja u 17:20 časova.
Navodi se i da je jedan od osumnjičenih, koji je angažovao D.A. za ovu operaciju, "prethodno prihvatio ponudu od za sada nepoznatog lica". Takođe, osuđeni je, kako stoji u presudi, radio kao vozač kamiona po ugovoru o delu u privatnoj firmi čiji je vlasnik jedan od osumnjičenih.
D.A. je osuđen na kaznu zatvora od godinu dana kućnog zatvora, uz uračunato vreme koje je u pritvoru proveo od 6. avgusta.
Šta se zna o incidentu na srpsko-mađarskoj granici?Više javno tužilaštvo u Subotici je krajem avgusta saopštilo da vodi istragu protiv sedam osoba, uključujući i sada osuđenog D.A, zbog eksploziva pronađenog u aprilu na teritorije opštine Kanjiža, kod srpsko-mađarske granice.
Incident, u blizini gasovoda Turski tok kojim ruski gas stiže u Mađarsku, dogodio se nedelju dana uoči ključnih izbora u Mađarskoj 12. aprila, na kojima je posle 16 godina vlast izgubio premijer Viktor Orban.
Orban, koji je gajio bliske veze sa Kremljom, indirektno je optužio Ukrajinu za pokušaj diverzije, dok je zvanični Beograd odbacio tu mogućnost.
Vojnobezbednosna agencija (VBA) Srbije je 5. aprila navela da su pronađeni eksploziv i pribor za pripremu "eksploziva za izvršenje diverzije", dok je Tužilaštvo u Subotici navelo da su pronađena dva ranca s oko četiri kilograma materije za koje pretpostavlja da je u pitanju plastični eksploziv.
Subotičko tužilaštvo je navelo da je tokom istrage otkrivena "organizovana grupa koja je na teritoriji Srbije obezbeđivala i skladištila eksploziv, eksplozivne naprave i dronove, koje je kasnije prebacivala ka zemljama EU".
Ruski agenti iz SrbijeU međuvremenu su u junu u blizini Subotice, na putu ka mađarskoj granici, uhapšeni Danilo B. i Slobodan Đ.
Dok nadležni u Srbiji ne otkrivaju za šta se terete, nemački mediji pišu da se dvojica srpskih državljana bili "jednokratni agenti" ruskih obaveštajnih službi, te da su planirali podmetanje eksploziva u Nemačkoj.
U izveštaju Bilda iz jula se navodi da je eksploziv pronađen u prtljagu osumnjičenih i dodaje se da nije jasno koja je bila predviđena meta napada u Nemačkoj.
Istražitelji navodno veruju da je meta mogla biti povezana sa proizvodnjom ili isporukom vojne opreme Ukrajini.
Nemački list piše i da su informacije nemačkih bezbednosnih vlasti i obaveštajnih službi bile su ključne za ovo hapšenje.
Nemačka policija i tužilaštvo nisu za RSE komentarisali ovaj slučaj.
U saopštenju Višeg javnog tužilaštva u Subotici od 31. avgusta Danilo B. i Slobodan Đ. navedeni su među osobama protiv kojih ova institucija vodi istragu u vezi sa eksplozivom pronađenim kod gasovoda blizu srpsko-mađarske granice.
U Nemačkoj je početkom avgusta zabeležen incident na aerodromu Lajpcig/Hale, gde je, u blizini ukrajinskih teretnih aviona pronađen dron s eksplozivnom napravom.
Pozivajući se na izvore iz istrage, list Špigl objavio je početkom septembra da nemački istražitelji proveravaju moguće kontakte Danila B. i Slobodana Đ. s osobom koja je obuhvaćena istragom pokušaja napada u Lajpcigu.
Prema pisanju medija u Nemačkoj, jedan od osumnjičenih za taj incident je ruski državljanin Oleg L, koji se povezuje sa ruskom obaveštajnom službom GRU. On je, prema tim navodima, nakon boravka u Nemačkoj otputovao u Srbiju, a potom u Rusiju.
Osim njega, za učešće u ovom činu osumnjičen je i jedan državljanin Belorusije Andrej K.
O ovom slučaju je u intervjuu za RSE nedavno govorila i američka senatorka Jeanne Shaheen, tvrdeći da je Srbija bila "usputna stanica" Rusima tokom pokušaja napada u Lajpcigu.
Jedan od njih povezuje se i sa podmetanjem požara u logističkom centru kompanije DHL u Lajpcigu iz jula 2024. godine.
Postupci protiv osoba koje se povezuju s ovom sabotažom vode se pred sudovima u Poljskoj i u Litvaniji, a jedan od optuženih je ruski državljanin Aleksandar Bezrukavji koji je izručen iz Bosne i Hercegovine.
Presude za špijuniranje u korist RusijePred sudom u Srbiji su krajem 2025. osuđene tri osobe za špijunažu u korist Rusije i izazivanje incidenata prema jevrejskoj i muslimanskoj zajednici u Francuskoj i Nemačkoj.
Trojica državljana Srbije – Aleksandar Savić, Filip Petrović i Nemanja Ćevap – uhapšeni su zajedno sa još osmoro osumnjičenih u septembru 2025. godine u Smederevu, u blizini Beograda.
U presudama, u koje je RSE imao uvid, navodi se da je grupa od aprila do septembra 2025. sprovela četiri akcije, usmerene na jevrejsku i muslimansku versku zajednicu, kako bi se pojačale tenzije u Nemačkoj i Francuskoj.
Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji prazne državnu kasu.
Do sada su građane koštali najmanje 16,5 miliona evra, pokazala je analiza Radija Slobodna Evropa.
Toliko novca je, tokom septembra, Vlada Srbije povukla iz budžetske rezerve.
Sedam rešenja o finansiranju izbora usledilo je nakon najave da će građani na glasanje 25. oktobra.
Iako je za donošenje godišnjeg budžeta zadužen parlament, Vlada ima pravo da povlači novac iz rezerve.
Po pravilu, trebalo bi da služi za hitne, odnosno neplanirane troškove.
Međutim, 16,5 miliona evra iz rezervi nije konačna cifra izbornog troška, a Vlada i Ministarstvo finansija ne odgovaraju za Radio Slobodna Evropa (RSE) koliko će tačno građane koštati izlazak na birališta.
Kako se vidi u dokumentima koje je analizirao RSE, različiti iznosi za održavanje izbora do sada su, pored ostalog, otišli Republičkoj izbornoj komisiji (RIK), Upravnom sudu, Agenciji za sprečavanje korupcije, Zavodu za statistiku.
Sve ove institucije imaju ulogu u izbornom procesu – od kontrole kampanje, preko štampanja listića i objave rezultata.
Jedna od najskupljih stavki, prema rečima Nemanje Nenadića iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija, jesu naknade za članove izbornih komisija i biračkih odbora.
"Koliki će ti troškovi biti zavisi od toga da li će i u kojoj meri sve liste iskoristiti pravo da na svakom biračkom mestu imenuju članove odbora", dodaje on.
A u troškove izbora treba još dodati i budžetsko finansiranje kampanje – odnosno novac koji po zakonu pripada svim učesnicima izborne trke.
Za kampanju se na ovim izborima iz državne kase može potrošiti oko 12,5 miliona evra.
"Kad je reč o finansiranju kampanje, ovo jesu najveća budžetska izdvajanja do sada", ocenjuje Nemanja Nenadić.
A tu su i "skriveni" troškovi – kao što je zloupotreba javnih resursa i državnih funkcija tokom kampanje, na šta upozoravaju domaći i međunarodni posmatrači izbora.
Nema, međutim, preciznih podataka koliko to košta građane.
"Procene su da su ti budžetski troškovi, u stvari, daleko veći od ovoga što se direktno evidentira kao trošak izbora", ističe Nenadić.
I tu računici nije kraj.
Jer državu do kraja godine očekuju i vanredni predsednički izbori, nakon ostavke Aleksandra Vučića.
"Mi ćemo faktički ove godine imati duplirane troškove iz budžeta za izbore", dodaje Nenadić.
Ko je sve do sada dobio novac za izbore?Šest dana pre raspisivanja parlamentarnih izbora, Vlada je 3. septembra iz rezerve dodelila više od sedam miliona evra (840 miliona dinara).
Novac je, kako je opisano, namenjen za "nabavku materijala za posebne namene" Republičke izborne komisije.
A RIK je opremu za izbore počeo da nabavlja još tokom leta, kada se o datumima glasanja u javnosti još nagađalo.
Ugovarana je kupovina glasačkih kutija, paravana, UV lampi, sprejeva za obeležavanje prsta birača, vreća za glasačke listiće.
U protekla tri meseca zaključeno je osam ugovora za nabavku ove opreme, vrednih oko 8,8 miliona evra, utvrdio je RSE pretragom javnih nabavki.
Najskuplja stavka je kupovina 30.000 paravana, odnosno kabina za glasanje sa zavesama, koji će biti novina na biralištima - vrednih oko sedam miliona evra.
Kako tvrdi vlast, treba da zaštite tajnost glasanja i ispune jednu od preporuka međunarodne misije ODIHR, kako bi se poboljšali izborni uslovi.
Izbori su zvanično raspisani 9. septembra, parlament je raspušten, a Vlada prešla u tehnički mandat.
Ali, to Vladu nije sprečilo da deli novac iz budžetske rezerve.
Skupština Srbije, odnosno njene stručne službe, dobile su 11. septembra oko 8,5 miliona evra (milijardu dinara) za "neplanirana sredstva za sprovođenje izbora".
Potom su 17. septembra doneta još tri rešenja o raspodeli novca iz rezerve.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je dobilo oko 75.000 evra za štampanje izvoda iz biračkog spiska.
Upravni sud, koji je po zakonu nadležan za izborne sporove, dobio je oko 425.000 evra.
Za kontrolu troškova izborne kampanje, Agencija za sprečavanje korupcije dobila je oko 188.000 evra.
Novac je 24. septembra otišao i Republičkom zavodu za statistiku – oko 200.000 evra za izradu rezultata izbora.
A u jednom od rešenja, iznos nije naveden.
Ministarstvu finansija je opredeljeno "1.000 dinara" (oko deset evra) za dotacije za izbore.
Ali, to ne znači da će Ministarstvo zaista imati samo oko deset evra na raspolaganju.
Reč je o takozvanom "tehničkom" iznosu, kojim se otključava novac za tu stavku u budžetu.
Iznos se utvrđuje naknadno.
Ministarstvo je, inače, zaduženo da učesnicima izbora iz budžeta isplaćuje novac za kampanju, koji im po zakonu pripada.
Do objave teksta iz Ministarstva nije odgovoreno koliko je novca i kome do sada prebačeno.
Koliko će novca dobiti stranke?Zakonom je utvrđeno koliko novca pripada kandidatima tokom kampanje.
Za tu namenu je predviđeno 0,07 odsto budžetskih prihoda.
Kad se sve preračuna, dolazi se do sume od oko 12,5 miliona evra za kampanju za ove vanredne izbore.
Postoje jasni propisi i kako se taj novac raspoređuje.
Nešto više od pet miliona evra, odnosno 40 odsto ukupnog iznosa, raspoređuje se na jednake delove svim proglašenim izbornim listama.
Kako bi novac iz budžeta dobili pre izbora, moraju da ga zvanično zatraže i ispune zakonom propisane uslove.
"Preostalih 60 odsto od tog ukupnog iznosa dodeljuje se posle izbora, nakon proglašenja rezultata. I tu svakoj listi koja uđe u novu skupštinu sleduje nešto više od 3,5 miliona dinara, odnosno oko 30.000 evra, po svakom osvojenom poslaničkom mestu", ukazuje Nemanja Nenadić.
Ali, postoje i pravila kad se novac vraća u budžet.
Vraćaju ga svi kandidati koji ne osvoje jedan odsto važećih glasova, odnosno 0,2 odsto, ako je reč o manjinskim listama.
Takođe, državi se mora vratiti sav novac iz budžeta koji nije iskorišćen u kampanji.
"To se u praksi veoma retko dešava, da u finansijskim izveštajima bude iskazano da je potrošeno manje nego što je dobijeno", pojašnjava Nenadić.
Pored novca iz državne kase, kandidati za kampanju mogu da koriste i novac koji prikupe od donacija, ili kredita i zajmova.
Zakon određuje maksimalni iznos donacija, koje mogu uplatiti pojedinac ili firma.
Ograničeno je i koliko se maksimalno može potrošiti u kampanji za parlamentarne izbore – šest miliona evra po izbornoj listi.
U finansijskim izveštajima kandidati moraju jasno prikazati poreklo novca, a kontrolu troškova, nakon izbora, sprovodi Agencija za sprečavanje korupcije.
Sa radnog mesta u kampanjuAgencija ima zaduženja i tokom kampanje.
Do kraja septembra je, kako se može videti u izveštajima koje je analizirao RSE, opomenula 16 lokalnih funkcionera zbog kršenja zakona o sprečavanju korupcije.
Odnosno, člana zakona koji zabranjuje sukob interesa – jer se moraju jasno razdvojiti javna funkcija i pripadnost određenoj političkoj opciji.
Trojica lokalnih funkcionera su opomenuta jer su za vreme radnog vremena učestvovali u stranačkoj promociji na štandovima naprednjaka.
Njih petoro je, kako je utvrdila Agencija, koristilo svoje privatne profile za promociju javne funkcije na društvenim mrežama.
A u osam slučajeva utvrđeno je da su zvanične profile na društvenim mrežama, označene kao "gradonačelnik" ili "predsednik opštine", funkcioneri tokom kampanje koristili za promociju Srpske napredne stranke.
Zakon zabranjuje i da se javni resursi koriste tokom kampanje.
Agencija, međutim, u dosadašnjem toku izborne utakmice nije nikoga kaznila zbog toga.
"Ljudi na javnim funkcijama praktično izmišljaju povode za razne obilaske gradilišta, institucija, ustanova. Pri čemu nije reč ni o kakvoj aktivnosti od koristi za građane, niti o ispunjavanju radne obaveze funkcionera, već o nečemu što služi isključivo posrednoj promociji vladajućih stranaka", opisuje Nemanja Nenadić.
A u troškove aktuelne izborne kampanje, ubraja i jednokratnu pomoć svim punoletnim građanima.
Mogli su da se prijave za 50 evra pomoći, dok je penzionerima dodeljeno još do 300 evra – u zavisnosti od visine penzije.
Ove mere usvojene su rebalansom budžeta, desetak dana pre raspisivanja izbora.
"Skoro milijardu evra podeljeno je punoletnim građanima, na osnovu raznih vidova pomoći. Nigde se ne navodi da se novac deli u predizborne svrhe, ali to je nesumnjivo trošak koga ne bi bilo, ili ga ne bi bilo u ovolikom obimu, da nije bilo izbora", ističe Nenadić.
Da li vlast troši budžetsku rezervu u kampanji?"Mi ćemo sada interventno pomoći Trgovištu sa jednom velikom sumom novca", poručio je krajem avgusta Aleksandar Vučić.
Tada, sa pozicije predsednika Srbije.
Novac za Trgovište obećao je tokom posete toj opštini na jugu, jednoj od najsiromašnijih u državi.
U razgovoru sa građanima obećao je i obnovu doma zdravlja, izgradnju lokalnih puteva.
A onda je 17. septembra Vlada iz rezerve prebacila Trgovištu više od 1,1 miliona evra.
Obrazloženje u rešenju Vlade bilo je da je novac potreban za "izvršavanje obaveza koje nije bilo moguće predvideti u momentu donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti".
Detalja o tome čemu je novac tačno namenjen, međutim, nema.
Ni Vlada, ni opština Trgovište ne odgovaraju na pitanja RSE kako će se trošiti.
Niti, zašto je novac uplaćen nakon posete predsednika i ima li veze sa predizbornom kampanjom i obećanjima.
A Vučić je iz Trgovišta najavio i izgradnju puta ka još jednoj siromašnoj opštini - susednom Bosilegradu.
Potom je novac iz budžetske rezerve stigao i do lokalne kase Bosilegrada.
Uplaćeno im je oko 850.000 evra, istog dana kad i Trgovištu.
Uz najavu brzog završetka lokalnog puta, predsednik opštine Bosilegrad Vladimir Zaharijev javno se zahvalio predsedniku Vučiću.
Zaharijev, međutim, odbacuje optužbe da se novac iz rezerve troši u predizborne svrhe.
"Odgovorno tvrdim da ni jedan jedini dinar koji je opština Bosilegrad dobila iz tekuće rezerve, nije i niti će biti upotrebljen ni za kakva predizborna obećanja", naveo je u pisanom odgovoru za RSE.
Kaže da je novac iz rezerve ranije planiran lokalnim budžetom, usvojenim krajem 2025.
"Male i nerazvijene opštine kao mi svake godine planiraju transfere sa viših nivoa vlasti i iz budžetske rezerve, kako bi ispunili sve ono što je potrebno da naša mala opština funkcioniše", rekao je.
Vlada je 1. oktobra dodelila po 500.000 evra još dvema siromašnim opštinama - Beloj Palanci i Bojniku, takođe bez navoda na šta će se tačno novac utrošiti.
A milioni evra iz rezerve slili su se tokom septembra i u kasu glavnog grada.
Dok je gradonačelnik Aleksandar Šapić proteklih sedmica opisivao "najveće radove u centru grada od Drugog svetskog rata", Beogradu je iz republičkog budžeta transferisano oko 9,5 miliona evra.
Obrazloženje je bilo ponovo isto – da je potreban za izvršavanje obaveza koje bi mogle ugroziti likvidnost gradske kase.
Nema, međutim, detalja, niti gradska vlast odgovara za RSE kako će potrošiti taj novac.
Aleksandar Vučić, nosilac liste Srpske napredne stranke "Ujedinjena Srbija", čestitao je rođendan predsedniku Rusije Vladimiru Putinu navodeći da mu zahvaljuje na podršci.
"Cenim reči podrške koje ste nedavno uputili meni lično, ali i podršku koju Ruska Federacija pruža Republici Srbiji i njenim interesima u međunarodnim organizacijama", naveo je Vučić u čestitki.
Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajnu, a vlasti su nastavile da održavaju bliske veze sa Moskvom.
Vučić je 27. septembra podneo ostavku na mesto predsednika Srbije da bi učestvovao u predizbornoj kampanji za vanredne parlamentarne izbore 25. oktobr.
Dan pred podnošenje ostavke Vučić je telefonom razgovarao sa Putinom o novom gasnom aranžmanu, ali i o bilateralnoj saradnji.
Vučić, koji je kandidat Srpske napredne stranke za premijera Srbije, naveo je u čestitiki Putinu da je uveren da nastaviti da jačaju odnose dve zemlje.
"Uveren sam da ćemo i u budućnosti nastaviti da jačamo odnose Srbije i Rusije, zasnovane na međusobnom poštovanju, razumevanju i tradicionalnom prijateljstvu naših naroda, kao i da ćemo zajedničkim naporima doprinositi daljem unapređenju saradnje u oblastima od obostranog interesa", stoji u čestitiku koju je Vučić objavio na Instagramu.
Nekoliko dana ranije, Putin je poručio sa jednog foruma u Moskvi da se nada da će Vučić biti budući premijer, kao i da Rusija ceni i pozdravlja uzdržanu politiku koju Vučić vodi, ali i želju za saradnjom sa Rusijom.
Vučić i tokom kampanje potencira to što je Srbija, kako kaže, jedina zemlja u Evropi koja je "izdržala pritisak" da ne uvede sankcije Rusiji.
Zvanični Beograd je nastavio da održava veze sa Moskvom uprkos upozorenjima iz Brisela i Vašingtona.
Jedan od razloga zbog kojih Srbija poslednjih godina stagnira u procesu pridruživanja Evropskoj uniji je i zbog neuvođenja sankcija Rusiji, u čemu nije sledila spoljnu politiku Brisela.
Vlasti u Srbiji se oslanjaju na podršku Moskve u međunarodnim organizacijama u pojedinim pitanjima, pre svega, u nepriznavanju Kosova kao nezavisne države, ali i odbijanju da se u Srebrenici u julu 1995. dogodio genocid.
Dok Kremlj javno stoji uz doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića uoči parlamentarnih izbora u Srbiji 25. oktobra, državni ruski mediji u Srbiji daju prostor i Studentskoj listi, pre svega stavu da ne bi uvodila sankcije Rusiji.
S druge strane, većina analiziranih proruskih Telegram kanala u Srbiji, uz kritike na račun marginalizacije desnice unutar studentskog pokreta, ipak zauzima kritički odnos prema aktuelnoj vlasti.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 1. oktobra na sednici Valdajskog kluba izrazio nadu da će Aleksandar Vučić, inače nosilac liste Srpske napredne stranke (SNS) "Ujedinjena Srbija", biti budući premijer.
Dodao je da Rusija ceni i pozdravlja uzdržanu politiku koju Vučić vodi, ali i želju za saradnjom sa Rusijom.
Upravo zbog neuvođenja sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, uz nazadovanje demokratije u zemlji i izostanak napretka u normalizaciji odnosa sa Kosovom, Srbija stagnira u evropskim integracijama.
Bivši srpski diplomata Srećko Đukić smatra da je podrška Vladimira Putina Aleksandru Vučiću zasnovana na strateškim interesima Rusije, ali da se Vučić smatra "najboljim pojedincem koji može da obezbedi očuvanje tih interesa u Srbiji i regionu".
"Ta politika je personalizovana u Vučiću", zaključuje.
Kako ruski mediji pozicioniraju aktere uoči izbora u Srbiji?Zvanični stav Moskve prema Vučiću poslednjih godina uglavnom je bio jasan – Kremlj ga vidi kao političkog partnera i podržava nastavak odnosa Beograda i Moskve.
S druge strane, ruski državni mediji u Srbiji, Russia Today (RT) i Sputnjik, uoči izbora aktivno prate i prenose stavove Studentske liste "Studenti pobeđuju", posebno kada je reč o njenom odnosu prema Rusiji.
Inače, Studentski pokret u Srbiji je nastao pre oko dve godine, kada su studenti širom Srbije zatražili odgovornost posle pogibije 16 ljudi usled urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Usledili su masovni protesti protiv korupcije, a potom i zahtevi za raspisivanjem izbora, dok vlast u Beogradu sve vreme tvrdi da se radi o "spoljnom uticaju" ili "obojenoj revoluciji".
U svetlu predizbornih tema, RT je 30. septembra objavio tekst o reakcijama na stav Studentske liste da neće uvoditi sankcije Rusiji.
Sam naslov: "Uboli ih u EU živac: Kakve su reakcije nakon stava 'Studentske liste' da je protiv sankcija Rusiji" – postavlja pitanje sankcija kao jedne od ključnih tačaka odnosa Srbije sa Rusijom i Zapadom.
U tekstu se, između ostalog, navodi da je reakcija dela javnosti na društvenim mrežama bila burna, ali se istovremeno podseća na narativ o istorijskim odnosima Srbije i Rusije, uz tvrdnju da Rusija "nikada nije bombardovala Srbe" i da im je pomagala.
Istog dana RT objavio je i tekst "Kakav je program Studentske liste o sankcijama Ruskoj Federaciji", u kome se, pored stava studenata da neće uvoditi sankcije Moskvi, prenose i njihove kritike na račun aktuelne vlasti i Aleksandra Vučića.
"Oni su uzvratili predstavnicima vlasti pitanjima - 'kada će odgovorni za pad nadstrešnice biti sankcionisani, kada ćemo dobiti dva minuta snimka sa naplatne rampe Doljevac, ko je kriv za (ne)davanje Gazivoda'."
Sputnjik takođe otvara prostor studentskom pokretu, odnosno prenosi njihove aktivnosti i stavove kada je reč o odnosima sa Moskvom.
Narativ na proruskim Telegram kanalimaNa proruskom kanalu Evroazija, koji prati blizu 13.000 korisnika mreže Telegram, nije objavljena informacija o Putinovoj podršci Aleksandru Vučiću.
Iako je kanal izrazito negativno orijentisan prema vladajućim strukturama u Srbiji, na njemu se mogu pročitati i kritike na račun kandidata sa Studentske liste.
Značajan broj negativnih objava o Studentskoj listi odnosio se na vetiranje, odnosno izbacivanje sa liste kandidata profesora Mila Lompara.
Univerzitetski profesor Milo Lompar, poznat po desnim stavovima, govorio je ranije na skupovima u organizaciji Studentskog pokreta.
U jednom od obraćanja je rekao da je u Ustavu Srbije "Kosovo i Metohija 'neotuđivi' deo Srbije", te pominjao i odbranu suverenosti Republike Srpske, srpskog naroda u Crnoj Gori, srpska nacionalna prava u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji.
Sličan narativ ima i nacionalistička desničarska organizacija Narodna patrola koja ipak otvoreno podržava antivladin studentski pokret u Srbiji. Neformalnu grupu Narodne patrole čine uglavnom srpski ultradesničari, čiji je vođa Damnjan Knežević ranije u Beogradu organizovao i skup podrške Rusiji povodom godišnjice rata u Ukrajini.
Na njihovom Telegram kanalu 1. oktobra je objavljen snimak na kojem su prikazani članovi Narodne patrole kako ispisuju grafite podrške Studentskoj listi.
Između ostalog navode da su bili razočarani nakon sklanjanja kandidata sa Univerziteta u Severnoj Mitrovici i profesora Lompara sa liste, ali da podrška ostaje, između ostalog zbog studentskog "Memoranduma o Kosovu".
"Neki nisu svesni velikih razlika između vas, ali to ne sme biti izgovor za ostanak ovog veleizdajničkog režima, bar ne kod nacionalno svesnih ljudi. Zato dragi studenti, odgovornost za odluke je vaša, podršku imate", navodi se na kanalu Narodne patrole.
Tu objavu je preneo i kanal Bunt je stanje duha, jedan od u Srbiji najpraćenijih proruskih desničarskih Telegram naloga.
Analizirane objave pokazuju da kanal podržava studentski pokret i da je izrazito antirežimski nastrojen.
Među proruskim kanalima koji otvoreno podržavaju Aleksandra Vučića je Telegram nalog Istočna budućnost sa preko 30.000 pratilaca.
Ovaj kanal je preneo informaciju o tome da je Vladimir Putin podržao Aleksandra Vučića, dok je izostala vest o saopštenju Studentske liste da neće uvoditi sankcije Rusiji.
Objave o Studentskoj listi su izraženo negativne, uz korišćenje diskreditujućih izraza kojima ih opisuju.
Kako ruski Telegram kanali vide izbore u Srbiji?Među kanalima koji neutralno prenose vesti iz Srbije su Telegram profili Srbija-live i O Srbiji na ruskom koji imaju zajedno više od 55 hiljada pratilaca.
S druge strane, Srpski glasnik, kanal koji plasira informacije na ruskom jeziku uz proruski nacionalno orijentisan pogled na regionalnu politiku, u objavama kritikuje aktuelnu vlast u Srbiji.
Na kanalu je preneta i informacija o predstavljanju Studentske liste uz komentar "objektivno, ova lista po nivou obrazovanja kandidata, njihovoj reputaciji i poverenju građana značajno nadmašuje sve ostale liste zajedno".
Srpski glasnik koji u opisu kanala tvrdi da prenosi glavne vesti sa Balkana i iz Srbije, nije objavio informaciju o tome da je Vladimir Putin izrazio nadu da će Aleksandar Vučić biti novi premijer Srbije.
Te vesti nema ni među objavama na kanalu Srbin na liniji-Zli orlovi. Reč je o nalogu koji vodi Aleksandar Lisov, ruski ratni reporter koji prema sopstvenoj tvrdnji, ima akreditaciju Ministarstva odbrane Rusije.
Ovaj kanal ne pruža jasnu podršku opozicionim snagama na predstojećim izborima u Srbiji ali kritikuje aktuelnu vlast i Aleksandra Vučića zbog saradnje sa Zapadom i izvoza oružja u Ukrajinu.
Među poslednjim objavama na ovom kanalu nalazi se kritika imenovanja Ane Brnabić za vršioca dužnosti predsednika Republike, pri čemu se kao razlog za kritiku navodi njena pripadnost LGBT zajednici.
Zašto je Putin 'izabrao' Vučića?Bivši diplomata Srećko Đukić navodi da je Putinova podrška nedvosmislena i neupitna, te da svi drugi narativi samo pokazuju "svestranost ruske javnosti i politike".
"Nesumnjivo je i da je Vučić ruski čovek više nego što je evropski, zapadni, kineski. To jako godi srpskom proruskom javnom mnjenju, a pogotovo njegovom biračkom telu. Mislim da je to (podrška Putina) tempirano kada treba i koliko treba", kaže on za Radio Slobodna Evropa.
On kaže da Srpska napredna stranka kontinuirano održava dobre odnose sa Rusijom, te da ih ništa ne može "pomutiti".
Ipak, Đukić ocenjuje da je i Studentska lista "proruski orijentisana", te da nema velike razlike na političkoj sceni Srbije kada je u pitanju odnos sa Moskvom.
"Mislim da se samo evropska opcija zalaže za uvođenje sankcija Rusiji, a i to sa pola usta. U srpskoj politici je problem što svoju politiku ne možete jasno artikulisati jer će vas državna politika odmah svrstati u neprijatelje, izdajnike, prodavce Kosova. Jer ako ste protiv Rusije, vi ćete Kosovo da prodate", navodi.
Za Opšte izbore u Bosni i Hercegovini, državljani BiH u Srbiji 4. oktobra glasaju u Ambasadi u Beogradu.
Za glasanje se prijavio 51 birač, a do 17 časova na ovo biračko mesto izašla su 34 birača, odnosno oko 66 odsto, rekla je za Radio Slobodna Evropa Selma Stojanović, ministarka savetnica u Ambasadi BiH i zamenica predsednika Biračkog odbora.
"Izborni proces u Beogradu protiče uredno i bez problema", rekla je Stojanović.
U Beogradu glasanje bez skeneraZa razliku od BiH gde se na biralištima prvi put primenjuje nova izborna tehnologija, u Beogradu se glasa na tradicionalan način ubacivanjem koverte sa u glasačku kutiju.
U svim diplomatsko-konzularnim predstavništvima, birači glasaju putem koverti koje sadrže set glasačkih listića koje se nakon glasanja, u koverti ubacuju u glasačku kutiju, objasnila je za RSE Stojanović.
Takođe, nakon zatvaranja ovog biračkog mesta u 19 časova, Birački odbor u Beogradu neće brojati glasove već će nakon evidentiranja broja koverti, izborni materijal biti prosleđen centru u Sarajevu.
Prema ranijim najavama iz Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine, glasački listići iz diplomatsko-konzularnih predstavništava, biće skenirani u Centru za brojanje u Sarajevu.
Za Opšte izbore 2026. godine izvan Bosne i Hercegovine registrovano je 48.078 birača. Od toga će 45.457 glasati poštom, dok se 2.621 birač registrovao za glasanje u diplomatsko-konzularnim predstavništvima BiH.
Glasanje u Beogradu dovedeno je u pitanje uoči izbora nakon što je ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković najavio 7. septembra da će iz Ambasade u Srbiji povući gotovo celokupno diplomatsko osoblje.
Ovaj potez je bio odgovor na odnos vlasti Srbije prema smrti i sahrani ratnog zločinca Ratka Mladića.
Ipak, Centralna izborna komisija BiH imenovala je tri dana uoči izbora Marka Babalja na mesto predsednika biračkog odbora u Ambasadi u Beogradu nakon čega je izborni dan regularno organizovan.
U Bosni i Hercegovini u nedelju se održavaju Opšti izbori. Pravo glasa ima oko 3,4 miliona birača koji će glasati za novu vlast na državnom, entitetskom i kantonalnom nivou.