Novoizabrani predsednik Ustavnog suda Srbije Vladan Petrov izjavio je da je razrešenje sankcija za "sudije koje su prekršile zabranu političkog delovanja i koje se javno deklarišu kao protivnici aktuelne vlasti". "U pitanju je sukob interesa koji mora i može biti sankcionisan gubitkom sudijske funkcije. Problem je samo u tome 'što vrana vrani oči ne vadi'. Principu nekažnjavanja komplementaran je manir javnog nezameranja", rekao je Petrov, u intervju za list "Politika" od 1. februara. On je naveo da "Visoki savet sudstva, sastavljen od 'preamandmanskih' sudija 'postamandmanskih' istaknutih pravnika, nije postao dovoljno kompaktan organ šireg društvenog autoriteta da bi smogao snage da izrekne pojedinačnu sankciju sudiji-političaru". "Ništa se ne bi dobilo ni povratkom na staro, u skupštinu. Tek tamo bi pitanja sudijskog statusa postala predmet političke trgovine. Sudstvo se mora zaštititi od takve politike, ali i otrgnuti od Ustava i države", rekao je Petrov. On je naveo i da postoji "pojava 'organskog' vezivanja nemalog broja sudija za nevladine organizacije sumnjivih izvora finansiranja i antidržavnog političkog delovanja". "Pojedini članovi tih organizacije, kao što je Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS), pozivaju se na nekakvu nedodirljivost sudijske funkcije, ali je upravo oni bagatelišu svojim otvoreno političkim delovanjem", ocenio je Petrov. Vladan Petrov je u januaru 2026. izabran za predsednika Ustavnog suda Srbije. Prethodnih godina bio je među sudijama koji su otvoreno pružali podršku vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS). U martu 2017. potpisao je "Proglas za bolju Srbiju", kao znak podrške predsedničkom kandidatu naprednjaka Aleksandru Vučiću. Naredne godine, u februaru 2018, je pred beogradske izbore, podržao listu "Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd". U junu 2025. Vučić je Petrovu uručio orden povodom praznika Vidovdan. Vlast na čelu sa Srpskom naprednom strankom je 29. januara u parlamentu usvojila set izmena i dopuna pravosudnih zakona, koje su kritikovali deo stručne javnosti, opozicija i Evropska komisija. Komisija je ocenila da zakoni "potkopavaju nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava" i pozvala je Beograd da ih u "najkraćem mogućem roku" preispita i uskladi sa evropskim standardima.

Broj evidentiranih pretnji i napada na novinare i novinarke u Srbiji i broj prijavljenih slučajeva tužilaštvima dostigao je rekordan broj za mesec januar, saopštila je u nedelju Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM). "Putem Sigurne linije 0800 100 115 i kontakt tačaka u ANEM-u registrovano je 47 različitih napada na novinare i medije u Srbiji, na osnovu kojih je Veran Matić, predsednik Upravnog odbora ANEM, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i operater na Sigurnoj liniji, podneo 18 prijava tužilaštvima", piše u saopštenju. Matić je, u pisanoj izjavi, naveo da se "sudeći prema dosadašnjim podacima iz januara, može oceniti da je negativni trend ugrožavanja bezbednosti novinara, novinarki, medijskih radnika i medija eskalirao na početku godine". "Ne sluti dobro ako u prvom mesecu u godini imamo ovakvu poraznu statistiku, pogotovo u godini u kojoj se očekuju brojni lokalni ali i najavljeni parlamentarni izbori u Srbiji. Zahtevamo od tužilaštava i policije da hitno rešavaju sve slučajeve napada na novinare, identifikuju i sankcionišu počinioce kako bi se poslala jasna poruka javnosti da su takvi slučajevi nedopustivi u jednom demokratskom društvu. Samo na taj način se može stati na put ovoj crnoj statistici", naglasio je Matić. ANEM je podsetio da je u januaru prošle godine zbog pretnji i napada na predstavnike medija bilo formirano šest predmeta, što je tri puta manje u odnosu na broj prijava tokom januara 2026. Prvi mesec u godini obeležio je novi vid pritisaka na kritičke i profesionalne medije putem takozvanih botovskih napada na Instagram naloge. Za 23 različita napada na medije na Instagramu podneto je ukupno šest prijava Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Tom istom tužilaštvu i Odeljenju za visokotehnološki kriminal MUP-a tokom istog meseca prijavljen je i sajt kojim se zloupotrebljava ime i kredibilitet Brankice Stanković i Insajdera. Posle nekoliko dana tužilaštvo je uspelo da ugasi ovaj domen nastavljajući istragu. ANEM je ukazao da je tokom 2025. godine, prema bazi Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), zabeležen rekordan broj pretnji, pritisaka i napada na medijske radnike u novijoj istoriji Srbije – najmanje 383 za 12 meseci za razliku od 2024. godine kada ih je bilo 168. Slično ukazuju i podaci Vrhovnog javnog tužilaštva. Prema njihovoj statistici, tokom prethodne godine u javnim tužilaštvima u Srbiji formirana su 134 predmeta u vezi sa slučajevima napada na novinare i medijske radnike, dok su za samo tri donete osuđujuće presude. Ovo je rekordan broj predmeta koji je otvoren u tužilaštvima u poslednjih deset godina od kada se vodi statistika. Od 2016. pa do kraja prošle godine formirano je ukupno 724 predmeta od kojih je u samo deset odsto (79 predmeta) doneta osuđujuća presuda. U 2024. godini evidentirano je 65 predmeta sa jednom osuđujućom presudom, u 2023. bilo je 76 predmeta i čak 12 osuđujućih presuda, dok je u 2022. takođe bilo 12 takvih presuda od 87 slučajeva, pokazuju podaci Vrhovnog javnog tužilaštva. Na porast napada na novinare u Srbiji ukazala je i Platforma Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara. Prema podacima ovog tela, Srbija je 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da pregovori oko prodaje ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) mađarskoj kompaniji MOL još nisu završeni, ali da ima pomaka. Harčenko je u intervjuu za "Večernje novosti" rekao da "ceo proces ide u pravcu koji svima odgovara, što potvrđuju i izjave srpskih zvaničnika". "Rekao bih da se trenutni rezultati razgovora u potpunosti poklapaju u prijateljski odnos Rusije i Srbije. I ono što je najvažnije, daju mogućnost za nastavak saradnje na polju energetike i u svakoj drugoj sferi", rekao je Harčenko. Na pitanje da li odluka američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) da produži licencu NIS do 20. februara vidi kao signal da bi američka strana mogla dati zeleno svetlo za konačni dogovor o prodaji ruskog udela MOL-u, ili su komplikacije i dalje veoma moguće, rekao je da je "oko ovoga veoma suzdržan". "Pitanje NIS je veoma komplikovano, tu je i OFAK, i ne možemo isključiti nijednu pretpostavku. Takav je svet u kojem živimo. Odluka OFAK o produženju licence je dosta značajna, pre svega zbog održavanja funkcionalnosti NIS i Rafinerije Pančevo, jer je to industrijski resurs važan za energetsku bezbednost Srbije u širem smislu. Drugim rečima, imamo zračak nade", objasnio je Bocan Harčenko. NIS je trenutno pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Za zaključenje te transakcije neophodna je saglasnost Kancelarije za kontrolu inostrane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAC). OFAK je 23. januara produžio operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije do 20. februara.

Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) u Beogradu donelo je naredbu o sprovođenju istrage i zatražilo pritvor za petoricu osumnjičenih zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga. Policija Srbije je u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal 29. januara zaplenila na području sela Konjuh kod Kruševca, u centralnoj Srbiji, pet tona marihuane. Saopšteno je da su osumnjičeni Aleksandar Mijajlović, Nebojša Spasojević, Rade Spasojević, Ivan Dragnić i Uroš Mladenovski. Osumnjičeni su se na saslušanju branili ćutanjem. Tužilaštvo je u saopštenju navelo da je zatražilo pritvor jer se radi o rekordnoj zapleni opojne droge marihuana u količini od 5.002.079,18 grama. Za osumnjičenog Aleksandra Mijajlovića, koji je označen kao organizator organizovane kriminalne grupe a nalazi se u bekstvu, tužilaštvo je predložilo raspisivanje poternice, uključujući i međunarodnu. TOK je saopštio da je organizovana kriminalna grupa delovala u međunarodnim razmerama, tako što je od početka januara do 29. januara na teritoriji Severne Makedonije nabavila opojnu drogu marihuanu u količini od pet tona. "Opojnu drogu je prema planu organizatora preko granice prenosio osumnjičeni Ivan Dragnić do skladišta porodice osumnjičenih Spasojevića, odakle ju je radi dalje prodaje preuzimao osumnjičeni Uroš Mladenovski", dodaje se u saopštenju tužilaštva. TOK navodi i da je posebno indikativno što je osumnjičeni Ivan Dragnić suvlasnik Privrednog društva "Alphapharm" u Skoplju koje je registrovano za proizvodnju i preradu medicinskog kanabisa. Kako se dodaje u daljem toku istrage rasvetliće se sve okolnosti krivičnog dela, identifikovanje svih učesnika, kao i utvrđivanje porekla opojne droge. Prema rečima ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, reč je najvećoj zapleni droge do sada u Srbiji, čija se vrednost procenjuje na sedam do deset miliona evra. Predsednik opozicionog Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić objavio je na društvenoj mreži X tvrdnju da je jedan od uhapšenih tokom zaplene droge odbornik vladajuće Srpske napredne stranke u Kruševcu. Aleksić je naveo da je uhapšeni "prijatelj i blizak saradnik" porodice ministra odbrane Bratislava Gašića. Ministar odbrane Bratislav Gašić nije direktno komentarisao optužbe opozicije, niti pominjao ime uhapšenog. On je u saopštenju koje je objavio list Kurir čestitao pripadnicima policije i drugih bezbednosnih službi na akciji, navodeći da ona pokazuje da "u Srbiji nema zaštićenih". Gašić je naveo i da rekordna zaplena narkotika kod Kruševca pokazuje da "svako ko pomisli da može da se sakrije iza partijske knjižice radi činjenja krivičnih dela - neće uspeti".

Teolog Blagoje Pantelić i sveštenik Vukašin Milićević isključeni su iz Srpske pravoslavne crkve (SPC), prema odluci Crkvenog suda Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. Milićević je tom odlukom lišen i svešteničkog čina. Teolog Blagoje Pantelić napisao je na društvenoj mreži X da ga je patrijarh Porfirije konačno isključio iz crkvene zajednice i najavio da će se žaliti višoj crkvenoj instanci. Sveštenik Vukašin Milićević je za nedeljnik Vreme izjavio da je "veoma počastvovan visokim priznanjem" koje mu je svojom odlukom učinio Crkveni sud Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i njegov predsednik, patrijarh Porfirije. "Obećavam da ću se i ubuduće truditi da opravdam poverenje koje su mi ovom svojom odlukom ukazali i da ću i dalje ukazivati na licemerje aktuelnog vrha SPC, njihove jeresi i sramotne postupke kojima nanose neizmernu štetu crkvi", rekao je Milićević navodeći da su je potčinili da služi režimu. Dvojica teologa su završila na crkvenom sudu u avgustu 2025. zbog kritičkog mišljenja. SPC je pozvala na saslušanje dvojicu teologa, koji kritikuju patrijarha Porfirija i crkveni vrh zbog toga što podržavaju vlast. Njih dvojica su podržali studentske antivladine proteste na kojima se traži odgovornost za stradanje 16 osoba u padu betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, ali i vanredni izbori. Patrijarh Porfirije priklonio se oceni vlasti da je reč o "obojenoj revoluciji", kojima su rušeni autokratski režimi u postsovjetskim državama. RSE se obratio Srpskoj pravoslavnoj crkvi sa upitom kakvo je obrazloženje odluke crkvenog suda. SPC nije ranije odgovorila za RSE o postupku protiv dvojice teologa. Upravni odbor Fondacije za unapređenje demokratije "Ljuba Davidović" osudio je odluku crkvenog suda o Vukašinu Milićeviću ocenjujući da predstavlja primer političko-crkvenog progona zbog kritičkog mišljenja. Fondacija, čiji je direktor Milićević, navela je da se ta presuda ne može se posmatrati kao izolovan slučaj, već kao deo šireg procesa sužavanja prostora slobode savesti i mišljenja.

U centru Beograda srušio se deo napuštene kuće i građevinske skele koja je na nju bila naslonjena. Pripadnici Sektora za vanredne situacije su na licu mesta u ulici Džordža Vašingtona, a prema prvim informacijama nema povređenih. Načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić rekao je da se vrši kompletna pretraga objekta i terena. Naveo je da će nakon pretrage građevinska inspekcija izvršiti uviđaj kako bi se utvrdio uzrok obrušavanja objekta. Mediji javljaju da su oštećena četiri parkirana vozila. Više opozicionih stranaka kritikovalo je gradsku vlast zbog obrušavanja objekta. Opozicioni Zeleno-levi front (ZLF) ocenio je da su još jednom zapuštenost, neodgovornost i odsustvo kontrole postali direktna pretnja po bezbednost građana. I Pokret slobodnih građana je ocenio da je rušenje zgrade u ulici Džordža Vašingtona direktna odgovornost gradske vlasti koja se "ni na koji način ne bavi "bezbednošću objekata niti bilo čime što je u njenoj nadležnosti". Nova Demokratska stranka Srbije (Novi DSS) ocenila je da obrušavanje napuštene zgrade u samom centru Beograda otvara jednostavno i ključno pitanje gde su bili gradska inspekcija i Sekretarijat za inspekcijske poslove da nalože sanaciju očigledno nebezbednog objekta.

Centralna izborna komisija (CIK) objavila je konačne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu 28. decembra, ali ne i za Srpsku listu. Nije potvrđen izbor u budućem sazivu kosovske skupštine za devet poslanika Srpske liste, najveće srpske stranke na Kosovu, što je zvanični Beograd osudio. Tri člana CIK-a su glasala za, dva iz pokreta Samoopredeljenje bili su protiv, dok su preostali članovi bili uzdržani. Predsednik CIK-a, Krešnik Radonići (Kreshnik Radoniqi), rekao je da stranke imaju pravo da se žale na rezultate u roku od 48 sati Panelu za žalbe i pritužbe na izbore. Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta (KDI) je u objavi na Fejsbuku rekao da je CIK počinio prekršaje, prvo objavljujući rezultate pre isteka zakonskog roka za žalbe, a zatim objavljujući "delimične" rezultate. "Ono što se danas dogodilo je apsurdno. Svaki član koji je glasao protiv ili se uzdržao, ako je imao stvarne sumnje u vezi sa rezultatima, trebalo je da se žali. Situacija se ne rešava političkim glasanjem unutar CIK-a, niti blokiranjem ili dozvoljavanjem rezultata prema interesima trenutka", naveo je Cakoli. Đurić: Odluka CIK-a udar na politička prava SrbaReagujući na odluku CIK-a, ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić ocenio je da to predstavlja još jedan ozbiljan udar na politička prava srpskog naroda na Кosovu. "Umesto deeskalacije i vraćanja poverenja, svedočimo novim potezima koji produbljuju nepoverenje i potvrđuju da sistematsko obespravljivanje Srba ostaje praksa, a ne izuzetak", napisao je Đurić na mreži X. On je dodao da posebno zabrinjava što se taj potez dešava u trenutku kada Evropska unija započinje proces ukidanja mera prema vladi Aljbina (Albin) Кurtija, ocenjujući da taj korak očigledno nije doprineo "obustavi pritisaka" na Srbe i druge nevećinske nacionalne zajednice na Kosovu. Iz Srpske liste odluku nazvali 'sramotnom'Funkcioner Srpske liste, Igor Simić, odluku Centralne izborne komisije da ne potvrdi izborne rezultate te partije, je nazvao "sramnom" uz napomenu da režim premijera na dužnosti Aljbina Kurtija pokušava pripadnicima srpske zajednice da onemogući da sami biraju svoje predstavnike. Podvukao je da će Srpska lista podneti žalbu na ovu "nezakonitu i antisrpsku odluku". "Ovom odlukom Kurti želi da negira 42.759 glasova punoletnih Srba koji su želeli jasno da pokažu koga žele u institucijama i koga smatraju dostojnim da se bori za njihova prava i da ih predstave unutar institucija. Centralna izborna komisija je izgubila epitet nezavisne institucije", ocenio je Simić u izjavi za medije. On je izrazio očekivanje da će posmatrači izbornog procesa reagovati na, kako je rekao, kršenje prava srpskog naroda i ugrožavanje izbornog procesa. EU je 2023. uvela kaznene mere prema Kosovu - obustavu finansiranja i svih bilateralnih susreta sa predstavnicima kosovske vlade kao odgovor na nasilne incidente na severu Kosova, kada su albanski gradonačelnici opština na severu Kosova ušli u opštinske objekte. Đurić je poručio da će Srbija nastaviti kod međunarodnih partnera da insistira na punom poštovanju političkih i izbornih prava srpskog naroda. Prema podacima CIK-a, pokret Samoopredeljenje osvojio je 51,10 odsto glasova, odnosno 57 mesta u Skupštini Kosova, Demokratska partija Kosova 20,19 odsto glasova ili 22 mesta, Demokratski savez Kosova 13,24 odsto glasova ili 15 mesta, a Alijansa za budućnost Kosova 5,50 odsto glasova ili šest mesta. Od mesta rezervisanih za srpsku manjinu, devet mesta osvojila je Srpska lista, a jedno mesto Partija za slobodu, pravdu i opstanak.

Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore saopštilo je da je ambasador Srbije Nebojša Rodić pozvan na razgovor povodom objave na društvenim mrežama u kojoj se "na neprimeren način komentariše status srpskog jezika" u toj zemlji. Na nalogu "Serbia in English", koji vodi Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Srbije, navedeno je da Crna Gora "ne priznaje srpski jezik" kojim govori 43 odsto građana, te da je reč o "jeziku većine prema poslednjem popisu". U Ustavu Crne Gore je crnogorski jezik definisan kao službeni, a srpski jezik je u službenoj upotrebi zajedno sa bosanskim, hrvatskim i albanskim jezikom. Ministarstvo Crne Gore saopštilo je da je ambasadoru predočeno da činjenica da je srpski jezik u službenoj upotrebi "potvrđuje" poštovanje prava građana koji njime govore. "Tokom sastanka istaknuto je da je ovakav vid komunikacije neprihvatljiv, jer se odnosi na pitanja koja isključivo spadaju u ustavni i pravni okvir Crne Gore", saopštilo je MVP. Usledila je reakcija Ministarstva spoljnih poslova Srbije koje tvrdi da je sve "pogrešno protumačeno". Kažu da je reč o objavi na neformalnom nalogu Vladine kancelarije koja se "nije bavila ustavnim ili pravnim poretkom Crne Gore, već je – uz zdravu dozu humora – ukazala na opštepoznatu činjenicu da je srpski jezik deo identiteta značajnog broja građana Crne Gore". "Začuđuje da se takav sadržaj javno i oštrim tonom pogrešno tumači i svesno izvlači iz konteksta i, pogotovo, da sadržaj sa društvene mreže dobija tretman međudržavnog pitanja". U Crnoj Gori se na poslednjem popisu 2023. godine, 41,1 odsto građana izjasnilo kao Crnogorci, a 32,9 odsto kao Srbi. Popis je takođe pokazao da je srpski jezik maternji za 43,2 odsto stanovništva, a crnogorski za 34,5 procenta. Popisu je prethodila kampanja prosrpskih i proruskih snaga i medija koji su pozivali građane da se izjasne kao Srbi. Duže od deceniju prosrpske stranke u Crnoj Gori traže izjednačavanje ustavnog statusa srpskog i crnogorskog jezika. Šta je prethodilo?Demokratska narodna partija (DNP) Milana Kneževića, bliskog zvaničnom Beogradu, odlučila je da izađe iz vlade premijera Milojka Spajića, nakon što se ona nije izjasnila o zahtevima DNP o identitetskim pitanjima i dogovoru oko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Botunu. DNP je tražio ustavne promene o normiranju srpskog jezika kao službenog, izmene Zakona o državljanstvu, kao i izmene propisa o državnim simbolima kako bi trobojka bila proglašena narodnom zastavom. Premijer Crne Gore Milojko Spajić izjavio je 29. januara da "ucenjivački model saradnje" neće biti dozvoljen nijednoj političkoj strukturi u većini, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Mesto za pokretanje inicijative o srpskom jeziku i njeno razmatranje je Skupština Crne Gore, uz uključivanje svih zainteresovanih aktera – ne samo parlamentarnih, već i društvenih, stručnih i akademskih činilaca, rekao je Spajić. Predsedništvo DNP-a jednoglasno je na odlučilo o otkazivanju podrške Spajićevoj Vladi, dok klub odbornika te partije otkazuje podršku gradonačelniku Podgorice Saši Mujoviću, rekao je 30. januara predsednik te partije Milan Knežević na konferenciji za novinare. Predstavnici DNP-a su kao spornu tačku naveli i njihov zahtev za početak sveobuhvatnog dijaloga Glavnog grada i Opštine Zeta i meštana Botuna u pravcu pronalaženja kompromisnog rešenja koje bi rezultiralo lex specijalisom u vezi s postrojenjem za otpadne vode kod tog mesta.

Bivšim ministarima u Vladi Srbije Tomislavu Momiroviću i Goranu Vesiću ukinut je kućni pritvor, javlja agencija Beta. Dvojica ministara osumnjičeni su da su, zajedno sa još 11 osoba, tokom izgradnje brze pruge od Novog Sada do državne granice sa Mađarskom oštetili budžet za 115 miliona dolara. Portparolka Specijalnog suda Ivona Čogurić objasnila je da je pritvor ukinut jer se, prema zakonu, tromesečna mera pritvora može odrediti maksimalno dva puta zaredom pre podizanja optužnice. Momirovićui i Vesiću je kućni pritvor uz elektronski nadzor produžen je za još tri meseca u novembru. "Kako optužnica do danas nije potvrđena, Sud je to učinio po službenoj dužnosti", navela je ona. Njima je za još tri meseca produžena mera zabrane sastajanja i komuniciranja sa potencijalnim svedocima u ovom postupku. Tužilaštvo: Istraga usporena zbog nepostupanja državnih organaTužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) koje vodi istragu u ovom slučaju, saopštilo da je postupak u ovom predmetu je "od samog početka ozbiljno usporen i gotovo onemogućen zbog nepostupanja drugih državnih organa". Navode da je zbog "upornog ignorisanja i sitematskog nepostupanja po zahtevima" Tužilaštva, pribavljanje svih relevantnih dokaza "praktično onemogućeno, a time i efikasno okončanje istražnog postupka". "Policija ni nakon više ponovljenih zahteva nije dostavila svu preostalu dokumentaciju, iako je za to imala zakonsku obavezu, što je direktno uticalo i na nemogućnost da se u Zakonikom o krivičnom postupku propisanom roku za trajanje pritvora, stvore uslovi za donošenje javnotužilačke odluke bilo o podizanju optužnice ili obustavi istrage", Istakli su da su o "nepostupanju policije u skladu sa zakonskim ovlašćenjima javnog tužioca" obavešteni direktor policije i Ministar unutrašnjih poslova Srbije. "Ukoliko se po zahtevima ne postupi, preduzeće se i druge mere u skladu sa zakonskim ovlašćenjima za utvrđivanje odgovornosti nadležnih odgovornih lica u policiji i drugim državnim organima", dodaju. Deo projekta u vezi sa kojim su optužbe je i rekonstrukcija stanične zgrade u Novom Sadu, gde je u padu nadstrešnice u novembru prošle godine poginulo 16 ljudi, dok je jedna osoba teško povređena. Pored sumnji da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara, tužilaštvo osumnjičene tereti i da su konzorcijumu kineskih firmi CRIC&CCCC koji gradi brzu prugu, "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara. Predstavnici vlasti u Srbiji sa ovim kineskom konzorcijumom sklopili su ugovor na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine, bez raspisivanja tendera. Iste kompanije angažovane su na najmanje šest drugih infrastrukturnih projekata u Srbiji. Do obrušavanja betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu došlo je četiri meseca nakon rekonstrukcije i svečanog otvaranja. Goran Vesić je nekoliko dana posle nesreće podneo ostavku, a tada je poručio da ne oseća krivicu, već da ostavku daje kao "odgovoran čovek". I on, i ostali zvaničnici su odmah nakon nesreće u Novom Sadu izjavljivali da nadstrešnica nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom stanične zgrade. Nedugo nakon Vesića, ostavku je podneo i Momirović. Na antivladinim protestima koji traju više od godinu dana zahteva se politička i krivična odgovornost za pad nadstrešnice, a studenti koji su ih predvodili smatraju da iza pada nadstrešnice stoji korupcija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je ukaze o proglašenju seta pravosudnih koje je Evropska komisija označila kao "ozbiljan korak unazad u procesu evropskih integracija zemlje". Time su zakoni, koje je vladajuća većina u Skupštini Srbije usvojila 28. januara, stupili na snagu. Ambasador Evropske unije u Srbiji Aleksander fon Bekerat saopštio je da je reč je o "ozbiljnom koraku unazad na putu ka EU, koji hitno mora biti poništen". "Izuzetno žalimo zbog izmena i dopuna ključnih pravosudnih zakona koje je usvojila Skupština Srbije", napisao je na društvenoj mreži Iks (X) 30. januara. Evropska komisija pozvala je Beograd nakon izglasavanja zakona da ih u "najkraćem mogućem roku" preispita i uskladi sa evropskim standardima. Komisija je ocenila da zakoni "potkopavaju nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava". "Kada postoji zemlja kandidat za evropske integracije, a Srbija to jeste, očekujemo da se ta zemlja ponaša evropski. Ovo je ozbiljan korak unazad, jer su ti amandmani usvojeni na veoma brz i netransparentan način, bez ikakvih konsultacija", kazala je 29. januara evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Reagujući na poruke Brisela, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 29. januara da zakone "nije ni pročitao", a na pitanje da li će poslanici odgovoriti na pozive da ih preispitaju naveo je da je "to je njihova stvar". Zakoni su usvojeni bez javne rasprave, konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i Evopskom unijom i naišli su na oštre kritike struke koja je ocenila da vlast na ovaj način pokušava da preuzme kontrolu nad pravosuđem. Poslanici vlasti u Skupštini branili su izmene, tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Predlagač, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, izjavio je da je njihovim usvajanjem "počeo povratak otetog pravosuđa državi i narodu". Predstavnici opozicionih stranaka tvrdili su da je suština izmena da vlast ostvari veću kontrolu nad pravosuđem i smanji objektivnost u funkcionisanju javnih tužilaštava. Izmene Zakona o javnom tužilaštvu, kao i o sudijama, te izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava usvojeni su uz odbijanje svih amandmana opozicije. U setu usvojenih zakona je i Zakon o Visokom savetu tužilaštva, kao i izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. 'Srbija posvećena evropskom putu'U danu kada je potpisao izmene seta zakona koje kritikuje Evropska komisija, predsednik Srbije sastao se u Beogradu sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije. Vučić je na Instagramu napisao da je tokom susreta istakao da Srbija "ostaje posvećena dijalogu, stabilnosti i odgovornom pristupu, uz jasnu želju da svojim radom i rezultatima pokaže da je pouzdan partner Evropskoj uniji". "Otvoren i sadržajan razgovor sa ambasadorima zemalja članica EU o evropskom putu Srbije, reformama koje sprovodimo i izazovima sa kojima se suočavamo", naveo je Vučić 30. januara. Dodao je da je u tom cilju Vlada Srbije, na njegov predlog, donela odluku o formiranju Operativnog tima, čija će uloga biti da koordiniše ubrzano sprovođenje svih obaveza na evropskom putu Srbije. U Vladi Srbije je 30. januara održan prvi sastanak Operativnog tima, kojem je predsedavao ambasador i šef Misije Srbije pri EU Danijel Apostolović. Vlada je saopštila da je time zvanično počeo rad Operativnog tima. Kao glavni ciljevi istaknuti su otvaranje Klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast), ispunjavanje prelaznih merila za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlje 24 (Pravda, sloboda i bezbednost), koji su ključni za ubrzanje dinamike pristupnih pregovora. Među ciljevima je i ispunjavanje merila za otvaranje Klastera 2 (Unutrašnje tržište) i Klastera 5 (Resursi, poljoprivreda, kohezija), pripreme za Klaster 6 (Spoljni odnosi) i ispunjavanje konkretnih preporuka iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji. U saopštenju Vlade se navodi da će Tim redovno održavati sastanke i "aktivno doprinositi znatnom ubrzanju procesa pristupanja Evropskoj uniji".

Nevladini aktivisti su upozorili da je kineska fabrika guma Linglong iz Zrenjanina "pooštrila kontrolu i odmazdu" nad radnicima iz Bangladeša, nakon što je ranije prijavljeno kršenje njihovih prava. "Radnici navode da im se telefoni fizički zapečaćuju crvenim stikerima, zabranjeno je fotografisanje, snimanje ili beleženje, a propusnice za ulazak u fabriku sada se striktno primenjuju kao sredstvo kontrole i ućutkivanja", saopštio je Zrenjaninski socijalni forum 30. januara. Ova nevladina organizacija je zajedno sa aktivistima organizacije Astra, ranije ove sedmice državnim institucijama Srbije prijavila sumnje na trgovinu ljudima i eksploataciju nekoliko desetina radnika iz Bangladeša. U slučaj su se uključili policija, tužilaštvo i državni Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Državni organi do sada nisu saopštili više detalja. Kako su ranije preneli nevladini aktivisti, radnicima iz Bangladeša, koji su u Linglongu od juna 2025. angažovani preko agencije za izjamljivanje (lizing) radnika, bili su oduzeti pasoši, duguju im se zarade, prećeno im je i zastrašivani su. Radnici iz Bangladeša, prema fotografijama i svedočenju nevladinih aktivista za RSE, borave u "lošim higijenskim uslovima" i "prenatrpanom" kolektivnom smeštaju u blizini fabričkog pogona. U poslednjem saopštenju Zrenjaninskog socijalnog foruma navodi se da je, nakon tih prijava, kompanija Linglong "selektivno i drastično pooštrila primenu internih pravila (nad radnicima iz Bangladeša), koja su do tada postojala, ali su bila retko korišćena". "Najveći teret ovih mera snose lizingovani radnici, dok zaposleni direktno za Linglong ovakve restrikcije nemaju", dodaje se. RSE je ranije pokušao da stupi u kontakt sa radnicima, ali oni nisu želeli da govore iz straha za bezbednost. Linglong do objave vesti nije odgovorio na hitan upit Radija Slobodna Evropa za komentar. "Ova praksa ne predstavlja zaštitu bezbednosti. To je jasna odmazda i instrument selektivne represije", ukazuje ZSF. Upozoravaju da je takvo ponašanje, koje opisuju kao "kontrolu i zastrašivanje", u suprotnosti sa domaćim zakonima i standardima Međunarodne organizacije rada, koji zabranjuju diskriminaciju i garantuju zaštitu radnika od odmazde. Dok Linglong ne odgovara na pitanja, ovu fabriku, smeštenu u industrijskoj zoni nadomak Zrenjanina, godinama prati serija optužbi za prinudni rad. Slične optužbe obišle su svet i prethodnih godina, kada su lokalne i međunarodne organizacije optužile Linglong za eksploataciju radnika iz Vijetnama i Indije. Zbog toga su zvaničnom Beogradu, kao domaćinu i strateškom partneru kineske fabrike, stigli pozivi na istragu i upozorenja međunarodnih institucija - poput Evropskog parlamenta i Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Sjedinjene Države su, zbog sumnji na prinudni rad, Linglong nedavno stavile na "crnu listu", zabranjujući uvoz automobilskih guma proizvedenih u Zrenjaninu. Do sada je izostala reakcija državnih organa Srbije, čije vlasti sa Kinom grade "čelično prijateljstvo" - kako ga opisuju predstavnici vlasti u Beogradu i Pekingu.

Prevoznici iz Srbije i Bosne i Hercegovine saopštili su 30. januara da prekidaju blokadu graničnih prelaza sa Šengenskom zonom za teretna vozila koju su pokrenuli iz protesta zbog pooštrene procedure ulaska u tu zonu. Prevoznici iz Srbije saopštili su da u 15 časova prekidaju blokadu teretnih terminala graničnih prelaza sa Šengenskom zonom. Konzorcijum "Logistika" koji okuplja bh. autoprevoznike potvrdio je za Radio Slobodna Evropa da su i prijevoznici iz BiH obustavili blokadu graničnih prijelaza za teretni saobraćaj sa zemljama Evropske unije. Njihove kolege u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji to su učinile dan ranije, 29. januara, dok se odluka prevoznika iz Bosne i Hercegovine čeka. Vozači kamiona iz Srbije su u saopšenju naveli da posle pet dana obustavljaju blokade jer je Evropska komisija "prvi put jasno objavila da su profesionalni vozači posebna kategorija radnika koja zahteva duži boravak na teritoriji Evropske unije od 90 dana". Evropska komisija je 30. januara saopštila da radi na rešavanju problema profesionalnih vozača kamiona iz zemalja Zapadnog Balkana u državama Šengena nakon uvođenja digitalnog sistema za kontrolu granica. Predstavnici EU i ambasadori šest država regiona pre dva dana održali su sastanak zainteresovanih strana u vezi sa blokadom granica zaposlenih u međunarodnom transportu, dok je naredni suret planiran za iduću sedmicu. Portparol Evropske komisije Markus Lamber je naveo da su na sastanak pozvani resorni ministri iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore i Kosova. On nije želeo da govori o mogućem roku za rešavanje tog problema. "Tom prilikom istražiće se i moguće uvođenje novih specifičnih pravila za produženi kratki boravak na nivou EU", rekao je Lamber. Blokadu graničnih prelaza prevoznici iz zemalja Zapadnog Balkana počeli su 26. januara. Protestovali su zbog pooštrene procedure za ulazak u Šengenski prostor, navodeći da im je time skraćeno dozvoljeno vreme boravka u zemljama Evropske unije. Traže da se dozvoljeni boravak produži sa tri na četiri meseca unutar šestomesečnog perioda. Oni su ranije najavili da blokade trajati sedam dana ako se ne postigne dogovor. Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je na početku blokada da je direktna dnevna šteta za ekonomije Zapadnog Balkana oko 100 miliona evra. U viznoj strategiji koju je usvojila Evropska komisija 29. januara navodi se da će ova institucija blisko sarađivati sa državama članicama kako bi pronašla "pragmatična rešenja" za prilagođavanje produženih kratkoročnih boravaka odabranim kategorijama državljana trećih zemalja.

Policija Srbije je u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal 29. januara zaplenila na području sela Konjuh kod Kruševca u centralnoj Srbiji pet tona marihuane. Prema rečima ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, reč je najvećoj zapleni droge do sada u Srbiji, čija se vrednost procenjuje na sedam do deset miliona evra. Dačić je rekao da su u ovoj akciji uhapšeni N. S. (1986) i R. S. (1958), dok se za jednim licem traga, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. Pored opojne droge pronađeno je i vatreno oružje, najmanje četiri automatske puške i jedna "zolja", kao i novac u iznosu od preko 1.500.000 dinara (oko 12.700 evra). Javno tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da su uhapšeni osumnjičeni da su pripadnici organizovane kriminalne grupe. U saopštenju tužilaštva se dodaje da je ta organizovana kriminalna grupa opojnu drogu marihuana skladištila u prostorijama privrednog društva Florakom d.o.o. odakle je dalje distribuirana na teritoriju grada Beograda radi prodaje. Tužilaštvo je navelo da su pretresi i dalje u toku, a da će osumnjičeni nakon policijskog zadržavanja biti sprovedeni u tužilaštvo, nakon čega će biti saslušani. Opozicija tvrdi da je uhapšeni odbornik vladajuće strankePredsednik opozicionog Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić objavio je na društvenoj mreži X tvrdnju da je jedan od uhapšenih tokom zaplene droge odbornik vladajuće Srpske napredne stranke u Kruševcu. Aleksić je naveo da je uhapšeni "prijatelj i blizak saradnik porodice ministra odbrane Bratislava Gašića. Predsednik opozicione Demokratske stranke Srđan Milivojević naveo je da je pronalazak marihuane "na imanju odbornika i istaknutog člana SNS najbolji pokazatelj zašto je SNS pokušla da ugasi Tužilaštvo za organizovani kriminal". Vlast poručuje da 'nema zaštićenih'Ministar odbrane Bratislav Gašić nije direktno komentarisao optužbe opozicije, niti pominjao ime uhapšenog. On je u saopštenju koje je objavio list Kurir čestitao pripadnicima policije i drugih bezbednosnih službi na akciji, navodeći da ona pokazuje da "u Srbiji nema zaštićenih". Gašić je naveo i da rekordna zaplena narkotika kod Kruševca pokazuje da "svako ko pomisli da može da se sakrije iza partijske knjižice radi činjenja krivičnih dela - neće uspeti". Dodao je i da su "pojedinci požurili da veliku i profesionalno sprovedenu akciju politizuju i pokušaju da na njoj prikupe jeftine političke poene". I potpredsednica Gradskog odbora SNS-a u Kruševcu Nevena Đurić Nikitović navela je u saopštenju da akcija pokazuje kako "nema nedodirljivih i povlašćenih ni po funkciji, ni po kontaktima, ni po partijskoj knjižici".

Četvrti dan granični prelazi za teretna vozila blokirani su zbog protesta kamiondžija u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Prevoznici zahtevaju da budu izuzeti od pravila boravka u Šengen prostoru koji je za građane trećih država ograničen na 90 dana u okviru šest meseci. Da problema postoji svesni su u Evropskoj uniji kao i nadležni u četiri države Zapadnog Balkana. Ima li rešenja i koja bi mogla da budu? (Snimatelj: Dragan Kostić, montaža: Ana Toader)

Za vlasti u Beogradu "povratak otetog pravosuđa državi i narodu", za Brisel alarm da Srbija na svom putu ka Evropskoj uniji "ide u suprotnom pravcu". Bez javne rasprave, bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU - Skupština Srbije usvojila je izmene pravosudnih zakona koje struka opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Brisel je to nazvao "glasanjem za ograničavanje nezavisnosti pravosuđa". Pozvao je parlament u Beogradu da u "najkraćem mogućem roku" preispita te zakone i uskladi ih sa evropskim standardima. "Kada postoji zemlja kandidat za evropske integracije, a Srbija to jeste, očekujemo da se ta zemlja ponaša evropski. Ovo je ozbiljan korak unazad, jer su ti amandmani usvojeni na veoma brz i netransparentan način, bez ikakvih konsultacija", kazala je 29. januara evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Četiri godine Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o članstvu. "Ne znam kako je to korak nazad, kad nismo imali nijedan korak napred već četiri godine, gde to sad idemo korak unazad, ali dobro, to je na nadležnima", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić komentarišući istog dana poruke evropske komesarke. Izvori iz Komisije potvrdili su za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je zabrinutost zbog izmena pravosudnih zakona evropska komesarka već prenela predsedniku Srbije tokom susreta u Davosu prošle nedelje. Jovana Spremo, koordinatorka nevladine Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 23, koje se odnosi i na pravosuđe, kaže za RSE da je "ovo definitivno jedna od oštrijih reakcija Evropske unije". "To znači da je to neka vrsta poslednje opomene pred ono što će se desiti, odnosno pred ono što bi eventualno Evropska komisija napisala u sledećem izveštaju", dodala je. Ministarstvo pravde i Vlada Srbije nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa porukama EU. 'Srbija do sada nije bila u ovakvoj situaciji'U Izveštaju Evropske komisije o vladavini prava za Srbiju, koji je objavljen u julu prošle godine, upozorava se na izražen politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo, bez odgovarajućeg institucionalnog odgovora. Jovana Spremo podseća da Srbija duži niz godina ima blago napredovanje ili neku vrstu ograničenog progresa u poglavlju koje se odnosi na ova pitanja. "Izjava komesarske (Marte Kos) govori o tome da bi usvajanje ovih zakonskih izmena moglo da dovede do toga da Srbija dobije ocenu nazadovanja, odnosno takozvani 'backsliding'. Da plastično objasnim - to bi bila ocena jedan, (na skali) od jedan do pet", ističe. Dodaje da Srbija do sada nije bila u takvoj situaciji, te da je ovo "definitivno korak unazad u evropskim integracijama". "Poglavlja 23 i 24 su, takozvana, uslovna poglavlja, odnosno sve vam drugo u pregovorima zavisi od vladavine prava", ukazuje Spremo. Ta dva poglavlja tiču se pravosuđa, ljudskih prava, sloboda i bezbednosti. Srbija ih je otvorila u julu 2016. Osim zastoja u pregovorima, moguće su i finansijske posledice, smatra Spremo. "Pravosudni zakoni nisu nešto što je propisano našom reformskom agendom za Plan rasta, ali izbor sudija i tužilaca jeste i ovo će automatski, budući da se ovim zakonima na neki način slabi nadležnost pravosudnih saveta, uticati na to kako će se birati tužioci i sudije dalje", objašnjava. Plan rasta EU za Zapadni Balkan je krajem 2023 usvojila Evropska komisija, sa ciljem jačanja procesa približavanja regiona Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i jačanja reformi i regionalne saradnje. Zbog neispunjenih obaveza, koje taj plan predviđa, Srbija je već dobila oko 50 mliona evra manje. Zašto konsultacije sa EU i Venecijanskom komisijom?Ukoliko želi da postane punopravna članica Unije, od Srbije se očekuje da uskladi svoje zakonodavstvo sa EU. "Oblast pravosuđa u EU se dosta oslanja na standarde Saveta Evrope, tako da je mišljenje Venecijanske komisije (telo Saveta Evrope za pravna i ustavna pitanja) o zakonima koji se odnose na pravosuđe izuzetno važan pokazatelj Evropskoj komisiji da li je nešto izmenjeno po standardima Unije", objašnjava Jovana Spermo iz Nacionalnog konventa EU. Srbija je 2022. godine usvojila ustavne izmene koje se odnose na pravosuđe, a odmah nakon toga i izmene pet pravosudnih zakona. Na te promene se obavezala u procesu pristupanja EU. "A sada imamo izmene od kojih je preko 70 odsto štetno, koje predlaže jedan poslanik, ne organizuje čak ni javno slušanje u okviru nadležnog odbora u kojem je on predsednik i ne konsultuje nikoga od nadležnih organa", ukazuje Spremo. Šta su najproblematičnije izmene zakona?Vladajuća većina u Skupštini usvojila je 28. januara, na predlog SNS poslanika Uglješe Mrdića, izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama. Tokom višednevne rasprave poslanici vlasti branili su te zakonske izmene tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. "Zahvalan sam svim narodnim poslanicima koji su glasali za usvajanje seta pravosudnih zakona jer su dali istorijski doprinos da Srbija vrati oteto pravosuđe", naveo je Mrdić nakon glasanja u skupštini. Izmene su, s druge strane, kritikovali Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije, te niz strukovnih organizacija. Upozorili su da takve zakonske izmene mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti. Jovana Spremo ukazuje da bi ovakvim izmenama najviše bila pogođena tužilaštva. Prema dosadašnjem zakonu, tužilac je mogao biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo. Izmene predviđaju da se svi oni sada povlače, jer će odluku o njihovom upućivanju ubuduće donositi Visoki savet tužilaca, a ne kao do sada Vrhovni javni tužilac. TOK, koji u nekoliko slučajeva vodi istragu protiv državnih zvaničnika, upozorio je da bi to značilo "nasilno i trenutno smanjenje broja javnih tužilaca". Spremo ukazuje i na problematične izmene koje se tiču Tužilaštva za visokotehnološki kriminal. "Ono se na mala vrata vraća pod okrilje Višeg tužilaštva u Beogradu gde je glavni tužilac (Nenad Stefanović) praktično poslušnik izvršne vlasti i koji će onda odlučivati da li će neko biti hapšen zato što je napisao nešto protiv vlasti", dodaje. Što se tiče sudstva, jedna od najčešćih kritika bila je odluka da se formira novi sud. Predviđeno je da se Treći osnovni sud u Beogradu podeli na treći i četvrti - jedan nadležan za opštinu Zemun, a drugi za Novi Beograd i Surčin. "Mislim da je najproblematičnije stvaranje jednog novog suda bez ikakve prethodne analize potreba, bez ikakvih određenih budžetskih sredstava, dodatnog izbora sudija", kazala je Jovana Spremo. Da li će zakonske izmene biti povučene?Predsednik Srbije tvrdi da "nije ni pročitao zakone", ali brani njihov sadržaj. Ipak, saradnicima je zamerio što su, kako je rekao, izbegli javnu raspravu. "Trebalo je da idu na široku javnu raspravu, da se konsultuju sa ljudima iz Evropske unije, ne da slušaju njihove naloge, nego da se konsultuju sa njima, jer kad ste na evropskom putu, onda vam je to obaveza", rekao je Vučić. Da li će poslanici odgovoriti na pozive Evropske komisije da preispitaju ove zakonske izmene, Vučić kaže: "To je njihova stvar". Da bi zakon stupio na snagu, mora da ga potpiše predsednik države. Vučić nije odgovorio na novinarsko pitanje da li će to učiniti. "Ukoliko se desi da predsednik ipak potpiše ovo, to je jasan znak da ga ne interesuje evropski put", smatra Spremo. Godine stagnacije na putu ka EUSrbija je otvorila 22 poglavlja, a samo dva je zatvorila. Savet za opšte poslove EU je u zaključcima krajem prošle godine naglasio potrebu za daljim napretkom Srbije u vladavini prava i normalizaciji odnosa s Kosovom što će, kako se navodi, ubuduće određivati tempo pristupnih pregovora. Navodi se i da su reforme u državi usporene, a napredak u pravosuđu i borbi protiv korupcije minimalan. Savet se osvrće i na masovne proteste nakon nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 16 osoba, i poziva na nepristrasne istrage i zaštitu slobode okupljanja. Kada je reč o usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, konstatuje se da se usklađenost povećala, ali da se očekuje puna primena, koja bi podrazumevala uvođenje sankcija Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu. Srbija ekonomski u velikoj meri zavisi od Evropske unije, koja je najveći investitor. U prvoj polovini 2025. prema podacima Narodne banke Srbije, investicije iz EU činile su 85 odsto ukupnih stranih direktnih investicija. Takođe, sa državama EU ima značajnu spoljnotrgovinsku razmenu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će služenje obaveznog vojnog roka početi ili u decembru 2026. ili u martu 2027. godine. Odluka o početku vojnog roka, kako je rekao, zavisi od spremnosti kapaciteta i vojnih objekata. "Tu odluku ćemo uskoro doneti, u narednih mesec ili dva, i ići pred Skupštinu i krenuti sa evidentiranjem vojnih obveznika", rekao je on 29. januara, nakon sastanka sa vojnim čelnicima o stanju i analizi sposobnosti Vojske Srbije za 2025. godinu. Vojni rok će, kako je podsetio Vučić, trajati 75 dana. "Moramo da spremimo sve objekte. Imamo dovoljno pušaka i čizama ali postoje neke stvari koje još nisu potpuno spremne", rekao je. Dodao je da moraju da se obnove regrutni centri, unaprede i obnove ambulante, i druge stvari. "To su važna pitanja jer želimo da to spremno dočekamo i da ti mladi ljudi vojsku provedu u najboljim uslovima. Da steknu potrebnu odgovornost i ozbiljnost, kao i odnos prema patriotizmu", rekao je Vučić. Uvođenje obaveznog vojnog roka mora da izglasa parlament, donošnjem zakona. Predstavnici vlasti su proteklih godina u više navrata najavljivali vraćanje vojnog roka. Ideja je konkretizovana u januaru 2024. Tada je Generalštab Vojske Srbije pokrenuo inicijativu i predložio predsedniku uvođenje vojnog roka. Vučić je potom, u septembru iste godine, potpisao saglasnost da se u Srbiju vrati obavezni vojni rok. Od njegovog ukidanja, 1. januara 2011. godine, u vojsku se ide samo dobrovoljno. Vraćanje obaveznog vojnog roka je u oktobru 2025. godine izglasala i susedna Hrvatska. Među zemljama koje nisu ukidale obavezan vojni rok su Švajcarska, Norveška, Danska, Finska, Austrija, Turska, Estonija, Grčka, Kipar, Ukrajina, Rusija i Belorusija.

Oduzeti pasoši, neisplaćene plate, zastrašivanja i pretnje. Sa tim se, prema svedočenju nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava, suočilo više desetina radnika iz Bangladeša, angažovanih u kineskoj fabrici automobilskih guma Linglong na severoistoku Srbije. RSE je pokušao da stupi u kontakt sa radnicima iz Bangladeša, ali oni nisu želeli da govore iz straha za bezbednost. Sumnje na trgovinu ljudima, aktivisti su prijavili državnim institucijama. "Jedan broj radnika je uz pravnu podršku uspeo da dobije zaostale zarade, a svim radnicima su vraćeni pasoši. Nekoliko radnika je 28. januara zbrinuto od strane (državnog) Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima", priča za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marija Anđelković iz nevladine organizacije Astra. Linglong, sa druge strane, ne odgovara na pitanja, dok ovu fabriku, smeštenu u industrijskoj zoni nadomak Zrenjanina, godinama prati serija optužbi za prinudni rad. Radnici iz Bangladeša su, prema fotografijama i svedočenju nevladinih aktivista, živeli u "lošim higijenskim uslovima" i "prenatrpanom" kolektivnom smeštaju u blizini fabričkog pogona. Slične slike obišle su svet i prethodnih godina, kada su lokalne i međunarodne organizacije optužile Linglong za eksploataciju radnika iz Vijetnama i Indije. Zbog toga su zvaničnom Beogradu, kao domaćinu i strateškom partneru kineske fabrike, stigli pozivi na istragu i upozorenja međunarodnih institucija - poput Evropskog parlamenta i Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Sjedinjene Države su, zbog sumnji na prinudni rad, Linglong nedavno stavile na "crnu listu", zabranjujući uvoz automobilskih guma proizvedenih u Zrenjaninu. "Radnici iz Bangladeša nisu izuzetak, već još jedna potvrda obrasca eksploatacije koji traje od početka izgradnje fabrike", ističe Tara Rukeci Milivojević, aktivistkinja nevladinog Zrenjaninskog socijalnog foruma. Ova lokalna organizacija je više puta do sada pružala zaštitu stranim radnicima, angažovanim na gradilištu i u pogonima zrenjaninske fabrike guma. "To što su radnici iz Bangladeša dobili pasoše nazad i što je delu radnika isplaćen deo duga i uručen sporazumni otkaz ugovora, ne znači da je 'bitka' završena, i da u ovom slučaju ne postoje sumnje da je počinjen niz prekršaja i krivičnih dela", ukazuje Rukeci Milivojević. Podseća i da je do sada izostala reakcija državnih organa Srbije, čije vlasti sa Kinom grade "čelično prijateljstvo" - kako ga opisuju predstavnici vlasti u Beogradu i Pekingu. Tužilaštvu 'stigla prijava', inspekcije bez odgovoraViše tužilaštvo u Zrenjaninu je 28. januara potvrdilo za RSE da su dobili prijavu u kojoj se ukazuje na trgovinu ljudima i kršenje prava radnika iz Bangladeša. Više detalja nisu saopštili. "Predmet je u radu, ali zbog obimnosti i kompleksnosti nije realno očekivati da činjenice budu odmah utvrđene", naveli su u Tužilaštvu. Dodaju da su u slučaj uključeni policija, inspekcija rada i Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima Vlade Srbije. Iz ovih institucija do objave teksta nisu stigli odgovori. Otkud radnici iz Bangladeša u Srbiji?Više od četrdeset radnika iz Bangladeša u Srbiju je stiglo u junu 2025. godine. Posao su im našle posredničke agencije za zapošljavanje radnika, ukazuje Marija Anđelković iz Astre. "Pre polaska za Srbiju, veliki broj radnika se zadužio i po deset hiljada dolara kako bi mogao da plati posredničke agencije, čime su u startu, i pre dolaska, bili u zavisnom položaju i samim tim dodatno ranjivi", dodaje. Od dolaska u Zrenjanin su, kaže, radili u fabrici Linglong. Međutim, ova kompanija se ne pojavljuje u ugovornima radnika iz Bangladeša. U dokumentima se kao poslodavac formalno pojavljuje jedna privatna posrednička firma iz Bašaida, sela na tridesetak kilometara od Zrenjanina. A u fabrici su ih, kako priča Tara Rukeci Milivojević iz Zrenjaninskog socijalnog foruma, dočekale zarade ispod minimalnih, propisanih zakonom. Mesečni minimalac u Srbiji, prema podacima za 2026. godinu, iznosi oko 550 evra. Radnici su se aktivistkinjama požalili i da im prekovremeni rad u pogonima Linglonga nije plaćen, što je protivzakonito. "Ugovori nisu odgovarali poslu koji su radnici obavljali u fabrici, niti su u skladu sa zakonima Srbije. To su nekakva dokumenta, sa sadržinom između ugovora, pretnji i sankcija radnicima. Linglong to nije mogao da ne zna", ukazuje Rukeci Milivojević. Ono što je obećano, nije isplaćeno. A pasoši su, umesto kod radnika, završili kod njihovog zvaničnog poslodavca, kaže ona. "Čim se neko od radnika pobunio i tražio natrag dokumenta i zaostale zarade, krenulo je zastrašivanje, pritisci i pretnje radnicima da će Linglong 'stati sa radom' zbog njih, ukoliko se obrate institucijama", prenosi aktivisktinja Zrenjaninskog socijalnog foruma. Nekoliko radnika, uspelo je, kako kaže, da stupi u kontakt sa aktivistima. "Tek nakon pravnog pritiska, vraćeni su im pasoši i isplaćen deo potraživanja", dodaje. U kakvim uslovima žive radnici?Najmanje deset kreveta na sprat u mračnoj i tesnoj prostoriji vide se na fotografiji koju je Astra prosledila Radiju Slobodna Evropa. U takvim sobama, u kolektivnom smeštaju nadomak Linglonga, žive radnici iz Bangladeša. Tara Rukeci Milivojević naglašava da su uslovi u kojima oni svakodnevno borave "ispod minimalnih standarda". "Po šest, sedam ljudi, nekad i više boravi u istoj sobi, u kontejnerima za smeštaj, sa krevetima bez dušeka. Tu i spavaju, i kuvaju, i peru veš. Imaju grejalice na struju oko kreveta, kojima se greju u ovim zimskim mesecima, to je nebezbedno", dodaje ona. Kako kaže, radnici su joj se požalili i da je hrana koji su dobijali "loša i neadekvatna", a toaleti prljavi i nehigijenski, dok voda curi iz cevi. Grupa iz Bangladeša je tražila od poslodavca da im promeni smeštaj. Ali, kako ističu aktivistkinje, nisu naišli na razumevanje. "Smeštaj je obezbeđivan u okviru sistema zapošljavanja i nije bio stvar slobodnog izbora radnika, što dodatno pojačava njihovu zavisnost od poslodavca i posrednika. U pitanju je isti smeštaj kao i u ranijim slučajevima radne eksploatacije u Linglongu", ukazuje Marija Anđelković iz Astre. "Nehumani uslovi se ponavljaju, a nereagovanje države se nastavlja", zaključuje Tara Rukeci Milivojević. Dodaje da su ti kolektivni prostori za smeštaj u vlasništvu lokalnih biznismena, "koji imaju netransparentne ugovore sa posredničkim kompanijama za iznajmljivanje radnika". 'Zid ćutanja' u LinglonguLinglong, prema poslednjim javno dostupnim finansijskim izveštajima, ima 1.743 radnika. Međutim, nije poznato koliko ih je trenutno u fabrici. "Nemamo podatak koliko je stranaca, a koliko domaćih radnika u Linglongu. Ti brojevi su, zbog iznajmljivanja radnika od agencija za lizing, podložni manipulaciji", ukazuje Tara Rukeci Milivojević. Ocenjuje da je Linglong, tokom ranijih optužbi za radnu eksploataciju, prebacivao odgovornost i "pravio se" da iznajmljeni radnici "nisu njihovi". "Iako je, na primeru radnika iz Indije, u ugovorima pisalo da će biti angažovani u Linglongu, iako su imali fabričke propusnice", podseća ona. "Pozivanje na posredničku firmu, inače čest modus operandi u ovakvim predmetima, ne može automatski osloboditi odgovornosti kompaniju u čijem su pogonu radnici faktički radili", zaključuje Marija Anđelković iz Astre. Podseća i da domaći i međunarodni propisi "jasno ukazuju" i na njihovu odgovornost. A odgovor države Srbije na ranije sumnje na zloupotrebe radnih prava u Linglongu, opisuje kao "spor, neefikasan, bez pravosnažnih ishoda i jasne odgovornosti". Predsednik Srbije odbacuje optužbe Vašingtona o kineskoj fabriciAmerička Carina i zaštita granica (CBP) izdala je u decembru nalog za zadržavanje uvoza automobilskih guma proizvedenih u Linglongu u Srbiji, zbog navoda da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada. Usledila je reakcija predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je ocenio da je priča o "navodnom prinudnom radu u Linglongu sramotna". Vučićeve ocene demantuju neka od svedočenja radnika. Jedan od indijskih radnika, koji je tokom 2024. radio na izgradnji Linglonga, opisao je ranije za RSE da je ono što su u Srbiji doživeli bio prinudni rad. "Bili smo kontrolisani, eksploatisani i tretirani bez dostojanstva", naveo je Rafik Buks. RSE je u više navrata izveštavao o nehumanim uslovima života i rada stotina vijetnamskih radnika tokom 2021. i 2022, a dve godine kasnije slični navodi pratili su angažovanje nekoliko desetina indijskih radnika u fabrici. Kineska fabrika automobilskih guma svečano je otvorena u septembru 2024, nakon pet godina izgradnje. Kao investiciju od 800 miliona evra, Vlada Srbije je proglasila projektom od nacionalnog značaja, koji potvrđuje partnerstvo Beograda i Pekinga. Kineske investicije i infrastrukturni projekti u Srbiji deo su inicijative "Pojas i put". Reč je o "novom putu svile" kineskog predsednika Si Đinpinga, sa ciljem povezivanja Kine sa Evropom i prodora na Zapad. Projekti su pod lupom Evropske unije zbog kršenja evropskih pravila o transparentnosti i zaštiti životne sredine.

Javno preduzeće Putevi Srbije saopštilo je 28. januara da su, prema informacijama Uprave granične policije, izlazi i ulazi u Srbiju za teretna motorna vozila blokirani na 20 graničnih prelaza. Blokirani su granični prelazi sa Hrvatskom - Batrovci, Šid, Bogojevo, Bačka Palanka, Bezdan, Neštin, sa Mađarskom - Horgoš, Kelebija, Bački Breg, sa Rumunijom – Đerdap, Srpska Crnja, Vatin, Kaluđerovo sa Bugarskom – Vrška Čuka, Gradina, Strezimirovci, Ribarci, Mokranje, sa Severnom Makedonijom – Preševo i Prohor Pčinjski. Granične prelaze sa državama Evropske unije (EU) blokirali su 26. januara vozači kamiona Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije u znak protesta zbog pooštrene procedure za ulazak u Šengenski prostor, čime im je, kako su ranije naveli, skraćeno dozvoljeno vreme boravka u zemljama EU. Istog dana Komorski investicioni forum Zapadnobalkanske šestorke, koji okuplja privredne komore Albanije, BiH, Kosova, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije, uputio je 26. januara Evropskoj komisiji zajednički apel sa ciljem pronalaženja hitnog rešenja za poteškoće vozača. U apelu su podsetili da je oko 60 odsto spoljne trgovine zemalja Zapadnog Balkana sa EU, te da bi problemi vozača na granicama mogli da prerastu u ozbiljan sistemski, kako ekonomski, tako i politički problem za region. Evropska komisija traži rešenje za prevoznike Zapadnog BalkanaPrvi dan blokade, 26. januara, portparol Evropske komisije, Markus Lamert (Lammert), izjavio je da evropske institucije rade na rešenju koje bi određenim profesionalcima, uključujući i vozače kamiona, dalo mogućnost da ostanu na teritoriji Šengena duže nego što trenutna pravila dozvoljavaju. Iz Privrednih komora Srbije i Bosne i Hercegovine upozorili su na višemilionske gubitke zbog blokada i na ugroženu stabilnost lanca snabdevanja.

Evropska komisija (EK) pozvala je na hitnu reviziju izmena pravosudnih zakona koje su 28. januara usvojene u Skupštini Srbije, ocenjujući da je reč o ozbiljnom koraku unazad u procesu evropskih integracija. "To potkopava nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava", izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol EK Gijom Mersije. On je naveo da su amandmani pripremljeni i usvojeni kroz ubrzan i netransparentan postupak, bez javnih konsultacija, te da su u suprotnosti sa ranijim reformama u Srbiji i njenim prethodnim obavezama da jača nezavisnost pravosuđa i autonomiju tužilaštava. "Revizija mora da poštuje transparentan i inkluzivan proces konsultacija sa svim relevantnim zainteresovanim stranama, uključujući Evropsku komisiju i Venecijansku komisiju", rekao je Mersije. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos saopštila je da "glasanje u Skupštini Srbije za ograničavanje nezavisnosti pravosuđa predstavlja ozbiljan korak unazad na putu Srbije ka Evropskoj uniji". Ona je na društvenoj mreži X napisala da Srbija rizikuje da krene u suprotnom pravcu u trenutku kada je proces proširenja ponovo dobio zamah, a Crna Gora i Albanija ubrzano napreduju. "To nije ono što želimo", poručila je Kos. Izvori iz Komisije potvrdili su za RSE da je zabrinutost zbog izmena pravosudnih zakona evropska komesarka već prenela predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću tokom susreta u Davosu prošle nedelje. Kako je za RSE nezvanično rečeno u Komisiji, ovaj potez bi mogao "ozbiljno da naruši odnose sa Srbijom". Vladajuća većina u Skupštini usvojila je 28. januara set pravosudnih zakona koje je predložio poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, a svi amandmani opozicije su odbijeni. Mrdić je u decembru 2025. godine u Skupštinu uputio predloge izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu, kao i o sudijama, te predlog izmena i dopuna Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. U tom paketu predložene su izmene Zakona o Visokom savetu tužilaštva, kao i izmene i dopune Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Kritike stručne javnosti i opozicije Izmene zakona kritikovali su i stručna javnost i opozicija. Tužilaštvo za organizovani kriminal ocenilo je ranije da bi izmene Zakona o javnom značile "nasilno i trenutno smanjenje broja javnih tužilaca". Udruženje tužilaca Srbije ocenilo je upućivanje u proceduru predloga izmena i dopuna Zakona o javnom tužilaštvu bez javne rasprave predstavlja "ozbiljno odstupanje od domaće zakonodavne tradicije koja je u oblasti pravosuđa uspostavljana i poštovana tokom poslednjih više od dvadeset godina". Reagovala je i Advokatska komora Srbije. U saopštenju 28. januara izrazili su zabrinutost, navodeći da se protive izmenama zakona. Između ostalog, ukazali su da "predložene zakonske izmene nisu pripremane u postupku koji obezbeđuje puno poštovanje ustavnog načela podele vlasti i institucionalne ravnoteže", kao i da "nije sproveden transparentan i inkluzivan postupak javne rasprave, niti je obezbeđeno suštinsko učešće stručne javnosti". Tokom višednevne rasprave poslanici vlasti branili su izmene i dopune pravosudnih zakona tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Predlagač Uglješa Mrdić izjavio je 28. januara da je njihovim usvajanjem u Skupštini Srbije "počeo povratak otetog pravosuđa državi i narodu". Predstavnici opozicionih stranaka tvrdili su da je suština izmena da vlast ostvari veću kontrolu nad pravosuđem i smanji objektivnost u funkcionisanju javnih tužilaštava. Iz Evropske komisije su u pisanom odgovoru za RSE ranije izneli kritike što prilikom donošenja izmena pravosudnih zakona nije bilo javne rasprave, "već se radi o ubrzanom i netransparentnom procesu". Izmene seta zakona u oblasti pravosuđa dolaze nakon što su predstavnici vlasti prethodnih meseci iznosili niz optužbi i uvreda na rad Tužilaštva za organizovani kriminal, koje u nekoliko slučajeva vodi istragu protiv državnih zvaničnika. U avgustu 2025. TOK je pokrenuo istragu zbog moguće korupcije tokom rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, u čijem sastavu je i Železnička stanica u Novom Sadu. Među osumnjičenima su dva bivša ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i Tomislav Momirović, te zvaničnici javnih preduzeća. Pod istragom TOK-a je i sadašnji ministar kulture Nikola Selaković, u drugom slučaju koji se odnosi na ukidanje statusa kulturnog dobra kompleksu Generalštaba u centru Beograda. Selakoviću se na teret stavljaju dva krivična dela – zloupotreba službenog položaja i falsifikovanja službene isprave, što on negira. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata tužioce nazivao "korumpiranom bandom".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa ambasadorom Rusije u Beogradu Aleksandrom Bocan Harčenkom o "mogućim rešenjima u vezi sa Naftnom industrijom Srbije" i energetici. To je nakon sastanka 28. januara, na Instagramu objavio Vučić ne precizirajući o kakvim rešenjima su diskutovali. "Nastavićemo da radimo na tome da obezbedimo stabilno snabdevanje energijom i održive aranžmane koji štite interese Srbije i naših građana, kroz dijalog i uvažavanje postojećih sporazuma i složenih međunarodnih okolnosti", napisao je Vučić Naftna industrija Srbije se početkom 2025. godine našla pod sankcijama SAD zbog većinskog ruskog vlasništva. Da bi sankcije bile uklonjene američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Vlasti u Beogradu sada se nadaju njihovom ukidanju, nakon dogovora o prodaji ruskog udela u NIS-u mađarskom MOL-u. Kako je Vučić naveo, sa ruskim ambasadorom razgovarao je i o aktuelnim međunarodnim okolnostima i "pitanjima važnim za odnose Srbije i Rusije". Beograd je i nakon ruske invazije na Ukrajinu i zapadnih sankcija ostao jedan od retkih evropskih partnera Kremlja, iako je država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Uprkos pozivima EU, Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji objašnjavajući to "zaštitom nacionalnih interesa", pre svega energetskom zavisnošću od Rusije, ali i podrškom te države u odbijanju priznanja nezavisnosti Kosova. Srbija od 2021. godine nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o članstvu sa Evropskom unijom.