Zadržavanje ličnih dokumenata, depoziti za zapošljavanje, prekomerno radno vreme bez adekvatnog odmora, nebezbedni uslovi rada i ograničenja slobode kretanja. Takav prinudni rad u kineskom Ziđin Koperu (Zijin Copper) u Boru, na istoku Srbije, dokumentovala je nevladina organizacija China Labor Watch (CLW). Njihova istraživanja prethodila su odluci američke carine o onemogućavanju uvoza bakra i proizvoda od bakra iz Ziđin Kopera zbog sumnji na prinudni rad. Nakon te odluke Ziđin Koper je saopštio da se protivi svim oblicima prinudnog rada, kao i da sprovodi sveobuhvatnu proveru i procenu relevantnih pitanja. Iz institucija Srbije do objavljivanja teksta nisu stigli odgovori na upite RSE. Kompanije Ziđina su najveći izvoznici iz Srbije poslednjih godina, a Srbija je otvorena za kineski kapital dok vlasti grade prijateljske odnose sa kineskim državnim vrhom. Ziđin Koper u Boru i Majdanpeku, na istoku Srbije, zapošljava preko šest hiljada radnika. Osnovan je 2018. preuzimanjem Rudarsko-topioničarskog basena Bor, u kome Ziđin Majning ima kontrolni udeo od 63 odsto, a država Srbija 37 odsto. Pre Ziđina, američka carina je onemogućila uvoz automobilskih guma iz kineskog Linglonga u Zrenjaninu, na severu zemlje. "To pokazuje da se ne radi o izolovanom incidentu, već o problemima koji zahtevaju sistemski odgovor institucija", upozorava Marija Anđelković iz nevladine Astre. China Labor Watch: Intervjuisali smo više od 100 radnikaLi Qiang, osnivač i izvršni direktor CLW, kaže za RSE da su sproveli više terenskih istraga u Srbiji od 2022. Intervjuisali su više od 100 radnika i prikupili značajnu dodatnu dokumentaciju, svedočenja i informacije. CLW istražuje uslove rada i kršenje radnih prava, naročito u kineskim kompanijama i projektima u inostranstvu. Li je naveo da su u Ziđin Koperu utvrdili više pokazatelja prinudnog rada po definiciji Međunarodne organizacije rada (ILO). Kako je rekao ta istraživanja su činila osnovu za prijavu prinudnog rada koju su podneli američkoj agenciji za carine i zaštitu granica (CBP). CBP je nakon svoje istrage saopštio 16. juna da su analizirali izjave radnika, fotografije, terenske beleške fokus grupa, snimke ekrana tekstualnih poruka, javno dostupne izveštaje nevladinih organizacija, vesti i akademska istraživanja. Naveli su da postoji šest indikatora prinudnog rada kojima su radnici u Ziđin Koperu bili izloženi. To su zloupotreba ranjivosti, zadržavanje plata, zastrašivanje i pretnje, ograničavanje kretanja, zadržavanje ličnih dokumenata i prekomerni prekovremeni rad. Ziđin Koper je saopštio da situaciju shvata veoma ozbiljno i da sprovodi sveobuhvatnu proveru i procenu relevantnih pitanja. U saopštenju se navodi da se kompanija protivi svim oblicima prinudnog rada i ostaje posvećena poštovanju važećih zakona, "uključujući i zakone SAD, kao i međunarodno priznatih standarda rada i ljudskih prava koji se odnose na sprečavanje prinudnog rada". Marija Anđelković iz Astre kaže da policija i tužilaštvo imaju obavezu prema Palermo protokolu i Konvenciji Saveta Evrope da ispitaju navode o prinudnom radu i istraže eventualnu trgovinu ljudima. Policija i nadležno tužilaštvo se nisu oglašavali do objavljivanja ovog teksta. Na upit RSE nije odgovorilo ni Ministarstvo rada. 'Nevidljivi radnici'U izveštaju organizacije China Labour Watch iz 2024. "Nevidljivi radnici: Uslovi rada stranih radnika u Srbiji" navodi se više svedočenja radnika kompanije "Zijin Copper" o uslovima rada. Radnici su se žalili da rade 12 sati dnevno iako im je u ugovoru naznačeno radno vreme od osam sati, a prekovremeni rad nije evidentiran. Žalbe su se odnosile i na zdravstveno i socijalno osiguranje. Kako tvrde, radnici su odgovorni za svoje zdravstvene potrebe i očekuje se da sami plate za medicinsku negu i zbog povrede na radu. U izveštaju se navodi i da su istraživači China Labor Watch putovali 2024. u Bor i uverili se u tvrdnje da je radnicima rudnika ograničeno kretanje. "Na snazi su bila ograničenja kako bi se sprečilo kineskim radnicima da izlaze iz radnih prostorija, a njihovo kretanje je bilo potpuno ograničeno unutar granica rudnika", navodi se. U izveštaju se ističe da je položaj kineskih radnika u Srbiji otežan delom zbog primene bilateralnog sporazuma između Kine i Srbije iz 2018. Kaže se da su, prema njemu, zakoni u Srbiji privremeno suspendovani za kineske državljane tokom prvih pet godina njihovog boravka u Srbiji. Prema Sporazumu o socijalnoj bezbednosti između Vlade Srbije i Kine iz 2018, kineske kompanije koje posluju u Srbiji mogu da dovode radnike iz te zemlje i da za njih ne važe zakoni Srbije "šezdeset kalendarskih meseci". U izveštaju CLW-a se navodi da "inspektorat rada (u Srbiji) nije ovlašćen da pregleda ugovore kineskih radnika ili utvrđuje da li su im (zarade) plaćene". Li je naveo za RSE da je CLW nastavio i tokom istrage američkog CBP-a da prikuplja dodatne dokaze, svedočenja radnika i analize u prilog postupku. On je naveo i da se optužbe o prinudnom radu ne odnose samo na radnike koji su kineski državljani, već i na radnike migrante iz drugih zemalja. Na šta će uticati odluka američke carine?Američka agencija za carine i zaštitu granica navela je da trgovinski podaci pokazuju da se roba Ziđina uvozi ili da postoji verovatnoća da će biti uvezena u SAD. Podaci o tome u koje zemlje izvozi Ziđin Koper ne postoje u javno dostupnim finansijskim izveštajima. Prema Republičkom zavodu za statistiku, Srbija je 2025. najviše izvozila bakar u zemlje Evropske unije, Kinu i Tursku, a vrednost izvoza u ove zemlje meri se stotinama miliona dolara. Vrednost izvoza bakra u Sjedinjene Države 2025. bio je oko 13 miliona dolara. Marija Anđelković iz Astre ukazuje da odluka američke carine nije pitanje trgovinskih odnosa između Srbije i SAD. "Već kao upozorenje da zaštita radničkih prava i sprečavanje prinudnog rada moraju postati mnogo veći prioritet", navela je. Dodala je da se u ekonomskom smislu ta odluka neće ozbiljnije odraziti na Ziđin Koper "pošto je njihov izvoz ka Americi procentualno mali, a najveći je ka Kini - 90 odsto. "Ali daje signal zemljama koje žele da posluju odgovorno i u skladu sa ljudskim pravima da ovde nešto nije u redu", ocenila je. Ranija upozorenjaAstra već godinama upozorava na rizike radne eksploatacije i trgovine ljudima među migrantskim radnicima na velikim infrastrukturnim i industrijskim projektima u Srbiji. "Dokumentovali smo brojne slučajeve uskraćivanja zarada, zadržavanja ličnih dokumenata, pretnji deportacijom, nehumanih uslova rada i smeštaja, prekovremenog neplaćenog rada", navela je Anđelković. Ona je upozorila i da Astra poslednjih godina beleži veći broj prijava za seksualnu eksploataciju upravo sa teritorije Bora. RSE je izveštavao o presudi Višeg suda u Zaječaru, na istoku Srbije, koja je doneta za trgovinu ljudima koja uključuje kineske državljane. Presuda je postala pravosnažna 2025, a sud je osudio 52-godišnjeg kineskog državljanina Y.L. za trgovinu ljudima, izrekavši mu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine. Prema presudi, dve žene iz Kine bile su žrtve trgovine ljudima u Boru, na istoku Srbije. Njih je kineski državljanin pod pretnjom smrću prisiljavao da pružaju seksualne usluge drugim kineskim državljanima u tom gradu. Y.L. je uhapšen u Boru, ali se u presudi ne pominju veze sa rudarskom industrijom. RSE je izveštavao 2021. o lošim uslovima rada kineskih radnika rudnika "Čukaru Peki" u Boru u vlasništvu Ziđina. Radnici su tada RSE poslali snimke i fotografije iz kampa u kom su smešteni koji ilustruju veoma loše uslove, da su toaleti veoma prljavi i da ih koristi veliki broj ljudi. Tvrdili su i da su se suočili sa ograničenjem kretanja i zastrašivanjem, kao i prekovremenim radom. Više radnika tvrdilo je da im poslodavac ne dozvoljava da izađu iz neuslovnog kampa u kom su smešteni, kao i da im je zabranjen kontakt sa stanovništvom u Srbiji. Kompanija "Jinshan Construction" u vlasništvu "Ziđina" tada je javno demantovala tvrdnje radnika o lošim uslovima smeštaja i, kao reakciju na izveštavanje RSE, poslala medijima fotografije boljih uslova od onih o kojima svedoče radnici. Kineski Ziđin već godinama prate optužbe za zagađivanje životne sredine, što kompanija demantuje. U međuvremenu predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je, tokom nedavne državne posete Pekingu, nove kineske investicije i dalje jačanje odnosa dve zemlje. Srbija sa Kinom intenzivira ekonomsku i saradnju na infrastrukturnim projektima, ali u poslednje vreme i vojnu nabavkom kineskom oružja. To jačanje "čeličnog prijateljstva", kako odnose nazivaju zvanični Peking i Beograd, dešava se uprkos upozorenjima Brisela, dok je Srbija kandidat za članstvo u EU, ali i Vašingtona.

Dok se Mađarskom i dobrim delom Evrope smirivala euforija zbog sloma Viktora Orbana, u Sloveniji Janez Janša, lider desnice, postao je premijer po četvrti put. Duže od decenije države EU ljuljaju se na klackalici populizma, koji je dominantan u državama kandidatima za člansvo u Uniji na Balkanu.

Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) produžila je do 1. jula mađarskom MOL-u licencu za pregovore o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Mađarski MOL je na sajtu Budimpeštanske berze objavio da je od OFAC-a dobio odobrenje za nastavak pregovora sa ruskim Gaspromnjeftom. Dan ranije, američki OFAC produžio je i operativnu licencu kojom se NIS-u omogućava nastavak rada, takođe do 1. jula. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ocenila je nakon novih produžavanja licenci da je kompanija "i dalje izložena rizicima" i da Srbija mora da nastavi da radi na tome da se Naftna industrija Srbije "što pre skine sa liste sankcija". Đedović Handanović je, nakon sastanka sa srpskim članovima Odbora direktora NIS-a rekla i da naftna kompanija trenutno ima rekordne količine sirove nafte te da je oko 350.000 tona osigurano do 1. jula, u skladištima i u luci u Omišlju u Hrvatskoj. "Ali je neophodno da nastavimo da radimo na dugoročnom rešenju", rekla je Đedović. Novo produžavanje rokova za obe licence dolazi dan nakon što su Vlada Srbije i MOL potpisali Ugovor o budućem upravljanju NIS-om, koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Američka administracija uvela je sankcije NIS-u u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Od januara 2026. mađarska kompanija MOL, kao zainteresovani kupac, vodi pregovore o preuzimanju ruskog vlasništva u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji. Tada je MOL sa Gaspromnjeftom potpisao okvirni sporazum o preuzimanju. Pregovori traju mesecima, dok se pregovaračke i operativne licence iznova produžuju. Ruska strana osim potvrđivanja pregovora sa MOL-om do sada nije davala mnogo detalja o procesu pregovaranja. Ugovor koji je Vlada Srbije potpisala 16. juna sa MOL-om uređuje strukturu i način odlučivanja upravljačkih tela u Naftnoj industriji Srbije. Taj ugovor, međutim, počeće da se primenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri. Ugovorom se predviđa da Srbija kupi dodatnih pet odsto akcija u NIS-u i rad rafinerije od najmanje 10 godina u kapacitetu u kojem je radila četiri godine pre uvođenja američkih sankcija.

Skupština Srbije raspravljala je u sredu o novim izmenama pravosudnih zakona, poznatih kao "Mrdićevi zakoni", čime bi ti propisi trebalo da budu usklađeni sa nedavnim preporukama Venecijanske komisije. Reč je o pet zakona koji su usvojeni u januaru ove godine i koje je kritikovao deo stručne javnosti, ali i Evropska unija (EU), ocenjujući ih kao udar na nezavisnost pravosuđa. Venecijanska komisija, telo Saveta Evrope za pravna i ustavna pitanja, 16. juna saopštila je da su predloženim izmenama vlasti u Srbiji u potpunosti primenile značajan deo njihovih ključnih preporuka u vezi sa tim zakonima. Izuzev dve. Preporuke koje nisu u potpunosti primenjene odnose se na kadrovska rešenja u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK), te na položaj Tužilaštva za visokotehnološki kriminal. Ministar pravde Srbije Nenad Vujić je na skupštinskoj sednici izjavio da su neispunjene preporuke "temporalnog karaktera, koje traže određeno vreme". Šta još kaže vlast?Ministar pravde ocenio je i da izmene zakona, koje se sada nalaze pred poslanicima, predstavljaju rezultat "intenzivnog dijaloga Srbije sa Venecijanskom komisijom". "Srbija nije ignorisala preporuke Venecijanske komisije, ona ih je sama zatražila bez ikakvih pritisaka i ona ih je prihvatila i kroz ove zakone implementirala", kazao je Vujić. Ekspertska grupa Venecijanske komisije je 24. aprila donela hitno mišljenje o izmenama pravosudnih zakona iz januara. Ocenili su, između ostalog, da su "Mrdićevim zakonima" uklonjene prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva, te da je pre njihovog donošenja bilo neophodno organizovati ozbiljnu javnu raspravu, konsultacije sa relevantnim akterima i temeljnu procenu uticaja, što nije učinjeno. Usvajanje preporuka Venecijanske komisije od Srbije je zatražila i Evropska unija. Šta kaže opozicija?Poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović upitala je da li će neko snositi odgovornost za to što su sporni zakoni zakoni bili primenjivani duže od četiri meseca. Upitala je i kada će biti ispunjeno svih devet preporuka Venecijanske komisije. "Sve dok to ne bude ispunjeno, ne možete da pričate o nezavisnosti i samostalnosti srpskog pravosuđa", kazala je Nestorović. Upozorenja iz Brisela zbog 'Mrdićevih zakona'Zakoni koje je predložio Uglješa Mrdić, poslanik iz redova vladajuće Srpske napredne stranke, usvojeni su u januaru bez javne rasprave, bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Srbija neće primati finansijska sredstva iz Plana rasta dok su ti zakoni na snazi. Iz Brisela su ranije poručili da njihovo usvajanje "ozbiljan korak unazad" u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, čijem članstvu teži. "Mrdićevim zakonima" se usprotivio i deo stručne javnosti ocenjujući to kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Sporne zakonske izmene iz januara tiču se Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o sudijama i Zakona o Visokom savetu tužilaštva. Šta je još na dnevnom redu sednice?Na kraju rasprave u sredu, predsednica skupštine Srbije Ana Brnabić zakazala je za sutradan nastavak sednice. Osim "Mrdićevih zakona", na dnevnom redu je još 31 tačka dnevnog reda. O svim tačkama se vodi objedinjena rasprava. Narodni poslanici će tokom ove sednice odlučivati, pored ostalog, o ratifikaciji ugovora o izručenju sa Kinom. Ovaj dokument su zvaničnici Srbije i Kine potpisali u maju 2024, tokom posete predsednika Kine Si Đinpinga Beogradu. Da bi ugovor stupio na snagu, po zakonu Srbije, moraju da ga ratifikuju i poslanici u Skupštini. Ugovor o izručenju bi kineskom režimu – kojeg organizacija Freedom House opisuje kao autoritaran i izrazito represivan – otvorio prostor da od pravosudnih organa Srbije zatraži izručenje svojih državljana. Skupština će razmatrati i više predloga zakona o davanju državnih garancija za kreditna zaduženja javnih preduzeća, među kojima i Srbijagas kompanija za snabdevanje gasom. Zaduženost tog preduzeća je u 2025. godini iznosila 785,4 miliona evra. Nova zaduženja su za projekte gasifikacije. Takođe, poslanici će raspravljati i o izmenama i dopunama Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima i Zakona o presađivanju ljudskih organa, koje je predložila Vlada.

Američka agencija za carine i zaštitu granica CBP saopštila je u utorak da je izdala nalog za zadržavanje isporuke bakra i proizvoda od bakra koje u Srbiji proizvodi kineski Ziđin (Zijin Copper D.O.O) zbog sumnje na upotrebu prinudnog rada u proizvodnji. Odluka odmah stupa na snagu i osoblje CBP-a na svim ulaznim lukama u SAD zadržaće pošiljke proizvoda od bakra napravljene u Ziđinovim postrojenjima u Srbiji. Ovo je drugi nalog CBP-a za zadržavanje isporuka neke kineske kompanije koja radi u Srbiji zbog upotrebe prinudnog rada, nakon što to već izdat za automobilske gume koji Linglong proizvodi u Zrenjaninu na severu zemlje. "Američki proizvođači se suočavaju s nelojalnom konkurencijom kada strane kompanije smanjuju troškove korišćenjem prinudnog rada", izjavila je izvršna pomoćnica komesara Kancelarije za trgovinu CBP-a, Suzan Tomas ( Susan S. Thomas). "Primenom naših zakona protiv prinudnog rada, CBP štiti ljudska prava, kao i ekonomsku bezbednost naše nacije". Nalog za zadržavanje isporuka Ziđina, kako se navodi u saopštenju, rezultat je istrage CBP-a i informacija da Srbija Ziđin proizvodi bakar i proizvode od bakra uz upotrebu prinudnog rada. Dodaje se je CBP analizirao izjave radnika, fotografije, terenske beleške fokus grupa, snimke ekrana tekstualnih poruka, javno dostupne izveštaje nevladinih organizacija, vesti i akademska istraživanja. "Uzeti zajedno, ovi dokazi su pokazali da su radnici u kompaniji Srbija Ziđin izloženi šest indikatora prinudnog rada Međunarodne organizacije rada: zloupotrebi ranjivosti, zadržavanju plata, zastrašivanju i pretnjama, ograničavanju kretanja, zadržavanju ličnih dokumenata i prekomernom prekovremenom radu", navodi se u saopštenju. CBP navodi da činjenice koje potkrepljuju ove indikatore pokazuju da su radnici angažovani u prinudnom radu, odnosno radu koji se obavlja nedobrovoljno i pod pretnjom kazne. Navodeći da trgovinski podaci pokazuju da se roba Ziđina uvozi ili da postoji verovatnoća da će biti uvezena u SAD, CBP je naveo da uvoznici zadržanih pošiljki mogu da unište ili da izvezu svoje pošiljke, ili mogu da pokušaju da dokažu da roba nije proizvedena uz upotrebu prinudnog rada. Kineskog Ziđina već prate optužbe za zagađivanje životne sredine. CBP je u decembru izdao nalog za zadržavanje uvoza automobilskih guma proizvedenih u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji zbog navoda da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada.

Venecijanska komisija saopštila je u utorak da su vlasti u Srbiji u nacrtima izmena i dopuna spornih pravosudnih zakona u potpunosti primenile značajan deo ključnih preporuka tog tela Saveta Evrope za ustavnopravna pitanja, ali da dve od tih devet preporuka nisu potpuno sprovedene. "Venecijanska komisija pozdravlja činjenicu da je značajan deo (sedam od devet) ključnih preporuka sadržanih u Hitnom mišljenju trenutno u potpunosti primenjen u nacrtima izmena i dopuna, i to ključne preporuke 1, 2, 3, 4, 5, 6 i 9", navodi se u utorak objavljenom Naknadnom mišljenju na Hitno mišljenje o takozvanim "Mrdićevim zakonima". Po pitanju preostalih preporuka, Venecijanska komisija navodi da su vlasti Srbije preduzele korake kako bi uskladile merodavni zakonodavni okvir s Hitnim mišljenjem, ali da su pojedini aspekti i dalje otvoreni. Evropska unija traži od Srbije da u potpunosti primeni sve preporuke Venecijanske komisije u vezi sa spornim pravosudnim zakonima i da istovremeno obustavi primenu ovih zakona do njihove izmene. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Srbija neće primati finansijska sredstva iz Plana rasta dok su ti zakoni na snazi. Za ključnu preporuka 7 Venecijanska komisija navodi da je institucionalni kapacitet Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) značajno ojačan i da je uspostavljen mehanizam koji će u kratkoročnom do srednjoročnom periodu privremena postavljenja zameniti redovnim postavljenjima, čime je taj aspekt ključne preporuke 7 u potpunosti primenjen. "U pogledu vraćanja tužilaca na funkcije, primećuje se da dva od 11 javnih tužilaca čije je privremeno upućivanje u TOK prerano prekinuto nisu vraćeni. Ovaj aspekt ključne preporuke 7 stoga nije u potpunosti primenjen", navodi Venecijanska komisija. Povodom ključne preporuke 8, Venecijanska komisija navodi da izmena koja se odnosi na proces izbora rukovodioca Posebnog odeljenja predstavlja pozitivan korak i da je pohvalno formiranje Radne grupe za dalje ispitivanje kako da se unapredi operativna autonomija Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal. "Komisija priznanje da su vlasti u ovom trenutku uložile napore da primene ovu preporuku. Međutim, ova preporuka će se smatrati u potpunosti primenjenom tek kada analiza Radne grupe bude završena na inkluzivan način, u razumnom roku, i posle čega usledi zakonodavna izmena ili reforma koja predviđa veću strukturnu i operativnu autonomiju Posebnog odeljenja", navodi se u Naknadnom mišljenju. U pogledu nove mreže sudova i tužilaštava – opšta preporuka sadržana u stavu 99 Hitnog mišljenja, Venecijanska komisija smatra da je formiranje Radne grupe za dalje studije dobrodošao korak ka primeni ove preporuke i priznaje da su srpske vlasti uložile napore da primene ovu preporuku. "Ipak, da bi se ova preporuka smatrala u potpunosti primenjenom, neophodno je da ove studije budu sprovedene na sveobuhvatan i inkluzivan način, završene u najavljenom roku i da dovedu do relevantnih zakonodavnih izmena (ako bude potrebno)", navodi se u Naknadnom mišljenju Venecijanske komisije. U saopštenju se navodi da je Venecijanska komisija na plenarnoj sednici 12. i 13. Juna potvrdila Hitno mišljenje o izmenama i dopunama zakona koji uređuju sudstvo i tužilaštvo Srbije od 28. januara 2026. godine, koje je izdato 24. aprila 2026, usvojila Naknadno mišljenje na Hitno mišljenje, kao i da je usvojila još jedno naknadno mišljenje o dodatnim izmenama i dopunama nacrta zakona o Pravosudnoj akademiji. U tom drugom mišljenju se navodi da Venecijanska komisija smatra da je odluka vlasti da usvoje model prema kojem Pravosudna akademija postaje jedina početna tačka za sudijsku i tužilačku profesiju legitiman politički izbor koji je u skladu s ranijom preporukom Komisije. "U svetlu ovog razvoja događaja, Komisija želi da naglasi da nezavisnost i autonomija Pravosudne akademije postaju još važnije: od suštinskog je značaja da se Pravosudnoj akademiji obezbede čvrsti zaštitni mehanizmi kako bi se zaštitila njena nezavisnost od izvršne vlasti i njena autonomija u odnosima sa Visokim savetom sudstva i Visokim savetom tužilaštva, čime bi se osiguralo da procesi selekcije, obuke i vrednovanja budu objektivni, transparentni i zasnovani na zaslugama", navodi se u mišljenju. Ipak, Venecijanska komisija primećuje da nije ispunjena prva ključna preporuka – da se detaljnije razrade i pojasne "procedure koje se odnose na izvršavanje specifičnih nadležnosti koje su poverene Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva". U pogledu druge ključne preporuke da se "razmotri ukidanje učešća ministra pravde po službenoj dužnosti (ex officio) u Upravnom odboru Pravosudne akademije", Venecijanska komisija primećuje da ograničavanje prava odlučivanja ministra pravde u Upravnom odboru – kroz isključivanje ministra iz odlučivanja o određenim pitanjima i kroz promenu uslova jednoglasnosti za određene odluke Upravnog odbora na dvotrećinsku većinu, kako je trenutno predloženo u revidiranom nacrtu Zakona – predstavlja dobrodošlo poboljšanje, ali ne rešava u dovoljnoj meri suštinske razloge za zabrinutost koji su bili osnov za preporuku Komisije iz 2024. "Venecijanska komisija stoga zaključuje da njena druga ključna preporuka još nije u potpunosti primenjena i preporučuje da se u potpunosti ukine učešće ministra pravde po službenoj dužnosti u Upravnom odboru Akademije. U specifičnom kontekstu Srbije, ova preporuka se podjednako odnosi na bilo koje lice koje predstavlja ili koje je delegiralo Ministarstvo pravde, a koje ne bi trebalo da bude član Upravnog odbora", navodi se u Naknadnom mišljenju.

Predstavnici Vlade Srbije i mađarske MOL Grupe potpisali su u utorak Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tela, kao i strateški ciljevi kompanije, saopšteno je iz Vlade Srbije i MOL-a. Navedeno je i da MOL nastavlja pregovore sa ruskim Gazpromnjeftom o kupovini njegovog udela od 56,15 odsto u NIS-u, te da je preduzeo neophodne korake kako bi od američkog OFAC-a obezbedio produženje licence za to. U međuvremenu Radio-televizija Srbije je javila da je u Vašingtonu saznala da je Kancelarija za kontrolu stranih sredstava OFAC) Ministarstva finansija SAD produžila je operativnu licencu NIS-u, koja će važiti do 1. jula. Vlada Srbije je saopoštila da se kupoprodajni ugovor između MOL-a i Gazpromnjefta još finalizuje. Saopšteno je i da će MOL, ukoliko postane većinski vlasnik NIS-a, obezbediti snabdevanje srpskog tržišta i rad rafinerije u Pančevu, uz dalje jačanje mrežnih i logističkih veza energetskih postrojenja MOL grupe. Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da ugovor predviđa da Srbija kupi dodatnih pet odsto akcija u NIS-u. Takođe je pojasnila da će prema njemu i rafinerija u Pančevu raditi minimum deset narednih godina u kapacitetu u kojem je radila četiri godine pre uvođenja američkih sankcija. Ministarka je navela da Sporazum osigurava da neće doći do poremećaja u poslovanju zavisnih društava, uključujući Petrohemiju. Navela je i da će predstavnici Srbije u Odboru direktora imati veći uticaj na odluke koje se donose. Žolt Hernadi: Učinićemo sve da NIS bide jačiPredsednik i generalni direktor MOL grupe Žolt Hernadi rekao je da će MOL, kao većinski akcionar, moći da upravlja NIS-om efikasno i na profesionalnim osnovama. "Učinićemo sve što možemo da NIS bude jači i profitabilniji i da nas Srbija vidi kao pouzdanog partnera", rekao je Hernadi. On je međutim, podsetio da još nije kraj procesa i da treba postići dogovor sa prodavcem, kao i odobrenje Sjedinjenih Američkih Država. Ugovor će stupiti na snagu samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko kupoprodajnog ugovora i to odobri američka Кancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC). Vučić očekuje produženje licence za 15 danaPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Tbilisiju da očekuje da će Vašington odobriti još poslednjih 15 dana produženja za NIS, poslednjih 15 dana produženja. "To je mali vremenski period i ja se nadam da će ruska strana prihvatiti taj sporazum", rekao je. Pored potpisivanja kupoprodajnog ugovora, za završetak transakcije potrebna su i dodatna regulatorna odobrenja. Američka administracija uvela je sankcije NIS-u, strateškoj naftnoj kompaniji u Srbiji, zbog većinskog ruskog vlasništva u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.

Za izlazak ruskog vlasništva iz Naftne industrije Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama, po svemu sudeći potreban je još jedan produžetak. U danu isticanja licenci za rad NIS-a i promenu vlasništva, Srbija kao manjinski akcionar i mađarski MOL potpisali su ugovor o budućem upravljanju NIS-a. Nastavljaju se pregovori MOL-a i ruskog Gaspromnjefta o finalizaciji kupoprodajnog ugovora, dok je MOL tražio produžetak licence od američkog OFAC-a. Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. Američka administracija je od oktobra više puta produžavala licence za rad NIS-a i pregovore o promeni vlasništva. RSE navodi ključne momente i poruke tokom višemesečnih pregovora. Šta su dogovorili Srbija i MOL?Ukoliko se postigne dogovor o prodaji ruskog udela, Vlada Srbije će prema dogovoru sa MOL-om kupiti dodatnih pet odsto akcija. Sada država Srbija ima 29,9 odsto. Kao i da će rafinerija u Pančevu raditi minimum deset narednih godina u kapacitetu u kojem je radila četiri godine pre uvođenja američkih sankcija. Navedeno je i da sporazum osigurava da neće doći do poremećaja u poslovanju zavisnih društava, uključujući Petrohemiju. Predstavnici Srbije će, kako je najavljeno, u Odboru direktora imati veći uticaj na odluke koje se donose. Međutim, nije poznato od koga će Srbija kupiti dodatnih 5 odsto, da li od MOL-a kao budućeg većinskog vlasnika NIS-a ili od malih akcionara. Takođe ni šta će konkretno tih 5 odsto omogućiti Srbiji što već do sada nije imala. Srbija, kao manjinski vlasnik, prema ugovoru o prodaji NIS-a Gaspromu, i sada ima pravo glasa o izmenama u statusu i raspolaganju imovinom. To pravo postoji dok Srbija poseduje najmanje 10 odsto akcija u akcijskom kapitalu NIS-a. Na ta pitanja nisu odgovorili ni Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije, ni mađarski MOL. Američka administracija je uvela sankcije NIS-u u oktobru, u pokušaju da Rusiji onemogući dotok sredstava od energetike za rat u Ukrajini. Sredinom januara MOL i Gaspromnjeft potpisali su glavne odredbe okvirnog sporazuma, uz mogućnost uključivanja kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata kao manjinskog partnera. Taj sporazum definiše ključne uslove ugovora o kupoprodaji i podnošenje zahteva za regulatorna odobrenja. Tada je bilo saopšteno da dve strane nameravaju da potpišu ugovor o kupoprodaji do 31. marta. I kada se potpiše taj ugovor, prodaju treba da odobri OFAC. Šta je sa ADNOC-om?Naftna kompanija ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata pominjala se jedno vreme u igri za preuzimanje ruskog udela, najpre samostalno a kasnije u saradnji sa MOL-om. Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović je početkom februara u Abu Dabiju razgovarala sa čelnicima kompanije i o NIS-u. Tada je izjavila da se radi na tome da zajednička kompanija ADNOC-a i MOL-a bude većinski vlasnik u NIS-u. Nije navedeno koji bi udeo imao ADNOC, osim što je ministarka navela da je reč o značajnom učešću. Međutim, ta kompanija je ubrzo prestala da se pominje. ADNOC nije odgovorio na upit RSE da li su i dalje zainteresovani za ulazak u NIS, niti šta bi bili razlozi eventualnog odustajanja. Na to pitanje nisu odgovorili ni MOL ni Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije. Šture informacije sa ruske straneRuska strana osim potvrđivanja pregovora sa MOL-om nije davala mnogo detalja. Gaspromnjeft nije odgovarao na upite RSE o toku pregovora niti da li ima tačaka sporenja sa MOL-om. Dok je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov početkom januara ocenio da je dogovor o prodaji obostrano koristan. "Sporazum ne bi bio postignut da je bio nepovoljan za rusku stranu, uključujući i Gasprom", rekao je Lavrov nakon preliminarnog dogovora MOL-a i Gaspromnjefta. Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović srela se nedavno sa čelnicima Gaspromnjefta u Sankt Peterburgu. Tada je poručila da su i ruska i mađarska strana posvećene usaglašavanju preostalih pitanja. Predsednik i generalni direktor MOL grupe Žolt Hernadi (Zslot) je još krajem maja rekao da su "složeni pregovori" ušli u završnu fazu. "Optimistični smo, međutim, određeni uslovi tek treba da budu finalizovani u narednim nedeljama", rekao je on. Nije navođeno koja se pitanja i dalje usaglašavaju. Sa čim se NIS suočavao?Posle godina profitabilnog poslovanja, NIS je u 2025. zabeležio gubitke. Prema finansijskim izveštajima kompanije, matično preduzeće NIS poslovalo je u 2025. sa neto gubitkom od oko 104 miliona evra. Dok je NIS grupa, koja osim matičnog preduzeća obuhvata i druga zavisna preduzeća u zemlji i inostranstvu, imala manji gubitak, od blizu 48 miliona evra. Među zavisnim preduzećima su Petrohemija Pančevo i kompanije preko kojih NIS posluje u Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj. Kompanija je navela da su na rezultate uticale kompleksne okolnosti, pre svega rad pod američkim sankcijama, ali i niže cene nafte. Usled nedostatka sirove nafte zbog američkih sankcija, NIS-ova Rafinerija u Pančevu je krajem 2025. i početkom 2026. skoro dva meseca nije radila. Tada američka administracija nije odobrila produženje licence za rad NIS-u, već samo za pregovore sa MOL-om o promeni vlasništva. Krajem januara produžena je i licenca za rad, pa su NIS i Rafinerija nastavili sa radom. Srbija ne želi nacionalizacijuVlasti u Srbiji su u više navrata poručivale da neće nacionalizovati NIS niti "otimati" tuđu imovinu. Ali i da NIS mora da funkcioniše. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je da će, ukoliko funkcionisanje NIS-a ne bude moguće zbog američkih sankcija, Srbija platiti "onako kako pristojnim i normalnim državama priliči". Poručivao je i da će Srbija "sve uraditi da ruski vlasnici kapitala u NIS-u budu zadovoljni". Takođe je Skupština Srbije početkom decembra usvajajući državni budžet za 2026. usvojila i amandman kojim je oko 1,4 milijarde evra opredeljeno za obezbeđivanje "energetske sigurnosti i stabilnosti zemlje". Najavljujući ranije taj amandman, predsednica parlamenta Ana Brnabić rekla je da će se time predvideti okolnosti u kojima bi Srbija morala da preuzme NIS. Iako je sredinom marta rekao da ga boli što Rusi nisu ni u jednom trenutku ponudili Srbiji da kupi NIS, Srbija se nije pozvala na pravo preče kupovine. Ugovor o prodaji i kupovini akcija NIS-a između Srbije i Gasproma propisuje da ni jedna od strana neće prodati ili preneti vlasništvo trećem licu osim ako prethodno ne ponudi drugoj strani kupovinu. Ugovor predviđa i da, osim ako nije drugačije precizirano, bilo koja prava i obaveze ne mogu biti preneseni bez prethodne pisane saglasnosti druge strane. Srbija nije imala ni primedbe o ulasku mađarskog MOL-a u pregovore o kupovini ruskog udela. Pregovori sa MOL-om počeli su u vreme dok je na vlasti u Mađarskoj bio premijer Viktor Orban, koji je održavao bliske veze i sa Vučićem i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Orbanova vlada je pružala diplomatsku podršku MOL-u za kupovinu ruskog udela u NIS-u. Nova vlada Petera Mađara nije preduzimala korake u vezi sa ulaskom MOL-a u NIS, osim što je Mađar svojevremeno najavio da će preispitati sve ugovore u vezi sa ruskim energetskim sektorom. Od januara 2025. kada je NIS stavljen na listu sankcionisanih kompanija, SAD su njihovu primenu odlagale osam puta, poslednji put do 8. oktobra. Za to vreme Srbija i ruski partneri nisu našli rešenje za izlazak ruskog vlasništva iz NIS-a. Pregovori sa MOL-om počeli su nakon stupanja sankcija na snagu. U međuvremenu je došlo do sukoba na Bliskom istoku, koji su počeli krajem februara, što je dovelo do krize na svetskom tržištu nafte i naftnih derivata. *Tekst je ažuriran nakon potpisivanja sporazuma Vlade Srbije i MOL Grupe

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić 15. juna posetio je Tbilisi, gde ga je ugostio njegov gruzijski kolega Mihail Kavelašvili. Nakon sastanka u četiri oka sa Vučićem u palati Orbelijani, Mihail Kavelašvili, koga je vladajuća stranka u Gruziji "Gruzijski san" izabrala za šestog predsednika te zemlje, napisao je na društvenoj mreži Fejsbuk: "Na sastanku smo razgovarali o bliskim prijateljskim vezama između dve zemlje, kulturnoj bliskosti, zajedničkim vrednostima i savremenim geopolitičkim izazovima." "Takođe smo razmotrili neophodnost produbljivanja saradnje između Gruzije i Srbije u političkoj, ekonomskoj, tehnološkoj, obrazovnoj i naučnoistraživačkoj oblasti", napisao je on. Lideri nakon sastanka nisu davali izjave niti komentare za medije. O čemu se razgovaralo u Tbilisiju? Mihail Kavelašvili naveo je da je rekao Vučiću da "kulturni identitet i složeni izazovi sa kojima se obe države suočavaju stvaraju čvrstu osnovu za dalji razvoj bilateralnih odnosa i međusobnu podršku na međunarodnoj sceni." Istakao je "pojačanu dinamiku poseta na visokom nivou između zemalja." Kavelašvili je bio u Beogradu u decembru 2025. godine i to je bila prva poseta Srbiji na predsedničkom nivou. "Danas predsednik Aleksandar Vučić prvi put dolazi u Tbilisi u okviru zvanične posete, što daje kvalitativno novi impuls partnerstvu Gruzije i Srbije i bilateralnom dijalogu", rekao je. Prema njegovim rečima, na sastanku su razmotreni politički procesi u obe zemlje i posebna pažnja posvećena je "važnosti obezbeđivanja globalnog mira, bezbednosti i stabilnosti." "U uslovima fundamentalne transformacije međunarodnog poretka i ravnoteže snaga, očuvanje stabilnosti i mira u našim regionima dobija poseban značaj", napisao je Kavelašvili. Srednji koridorReči je bio i o Srednjem koridoru koji povezuje Kinu sa Evropom preko Centralne Azije i Južnog Kavkaza. "Posebno sam naglasio da je Gruzija, kao jedna od ključnih karika Srednjeg koridora, zainteresovana za proširenje partnerstva sa regionom Zapadnog Balkana", napisao je Kavelašvili. Istakao je da će to "doprineti razvoju transportno-logističkih veza između Evrope i Azije". "Vektor koji je izabrala gruzijska vlada - mir, stabilnost i ekonomski prosperitet - ostaje nepromenjen", naveo je. Kao potvrdu toga naveo je "našu tradicionalnu mirovnu politiku na Južnom Kavkazu, koja ima za cilj postizanje dugoročne i održive stabilnosti u regionu i produbljivanje međusobnog poverenja između susednih država". Kavelašvili je rekao da je zahvalio predsedniku Srbije na "čvrstoj podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu Gruzije". Ko su Mihail Kavelašvili i stranka Gruzijski san? Mihail Kavelašvili, proruski orijentisan političar i bivši fudbaler, vrši funkciju predsednika Gruzije od kraja decembra 2024. godine, a zakletvu je položio u jeku svakodnevnih protesta u Tbilisiju zbog sumnji da parlamentari izbori u oktobru nisu bili slobodni i pošteni. Stranka Gruzijski san, koja je na vlasti od 2012. godine, tada je pobedila na izborima, a nakon toga zamrznula pregovore o pristupanju Uniji i optužila Brisel da pokušava da organizuje puč u Tbilisiju. Gruzijski predsednik Kavelašvili bio je u poseti Beogradu u decembru 2025. godine, kada je u zajedničkoj konferenciji za štampu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, optužio Evropsku uniju za "dvostruke standarde prema Gruziji i Srbiji". "Ono što evropske birokrate imaju kada je reč o našim zemljama često su nejednaki aršini, to je poznato i Srbiji", rekao je Kavelašvili. "Mi se nadamo da ćemo i mi biti nosioci evropskog nasleđa, zato što smo i mi i Srbija deo toga", dodao je tada. Gruzija je dobila status kandidata za članstvo u EU u decembru 2023., ali je odnos s Briselom bio narušen nakon usvajanja kontroverznog zakona o "stranim agentima" u maju 2025. godine, koji je kroz parlament progurao Gruzijski san. U Gruziji su zbog udaljavanja od evropskog puta organizovani česti protesti, a opozicija i aktivisti optužuju vladu Gruzijskog sna za udaljavanje zemlje od EU i približavanje Moskvi.

Ko u Srbiji dolazi do državljanstva po ubrzanoj proceduri, a ko na njega čeka godinama. Ovo pitanje postavlja Ruskinja Olga Suslova koja na srpsko državljanstvo čeka više od dve godine. Sa suprugom i troje dece od 2013. godine živi u Novom Sadu. Članovi njene porodice imaju srpski pasoš, dok Olga još čeka. Do državljanstva u Srbiji može se na dva načina – redovnom procedurom ili na osnovu odluke Vlade, po ubrzanom postupku. Analiza Radija Slobodna Evropa (RSE) pokazala je da je samo u prvih pet meseci 2026. godine, 44 državljana Rusije dobilo državljanstvo Srbije odlukom Vlade, a od početka rata u Ukrajini 2022. više od 300. Među njima su, utvrdio je RSE analizom vladinih odluka, i pojedinci pod međunarodnim sankcijama. "Osećam se jako neprijatno. Pogotovo kad čitam koliko Rusa dobija srpska državljanstva", kazala je Olga Suslova u razgovoru za RSE. Iz MUP-a nisu odgovorili na pitanje RSE koliko tretnutno ima neprocesuiranih zahteva državljana Rusije za izdavanje srpskog pasoša. 'U Srbiji je naš život'"Ceo naš život je ovde. Imamo stan, kola, stalne poslove. Sve radim po zakonu. Srbiju smatram svojom zemljom", kaže Suslova. Sa suprugom Stanislavom u Srbiji vodi humanitarno udruženje "Golub miru" koji pomaže izbeglicama iz Ukrajine koje su svoju zemlju napustile zbog ruske invazije na tu zemlju. Olga je državljanstvo zatražila po redovnoj proceduri – predajući zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Srbije. MUP na pitanja RSE o njenom slučaju nije odgovorio. "Neko državljanstvo dobija 'na poklon', a mi koji živimo ovde svoj život, koji plaćamo ovde poreze i doprinose i koji stvarno smatramo Srbiju svojim domom, ne možemo ni odgovor da dobijemo. Šta još treba da učinim da bih zaslužila državljanstvo", komentariše Olga. 'Mislim da ovo više nije razuman rok'Olgin suprug i deca aplicirali su za državljanstvo 2021. godine i dobili ga za nekoliko meseci. Zakon u Srbiji propisuje da stanac ili strankinja koji su u braku sa državljaninom Srbije najmanje tri godine, može dobiti državljanstvo ukoliko podnese pisanu izjavu da Srbiju smatra svojom državom. Po tom osnovu, u aprilu 2024. zahtev za sticanje državljanstva podnela je i Olga. Od tada čeka na odgovor. "Ja redovno idem u MUP. Pitam šta se dešava", priča Olga. U zakonu nije jasno preciziran rok u kom nadležni moraju da odgovore na nečiji zahtev za državljanstvo. "Nemam nikakve informacije koliko još moram da čekam. U zakonu piše o nekom razumnom roku. Ja ne znam, mislim da ovo više nije razumni rok", dodaje. Olgin suprug, Stanislav Suslov kaže da dokle god ona ne dobije državljanstvo, on nije spokojan. "Bez obzira na to što Olga ima odobren stalni boravak u Srbiji, nikad se ne zna šta će biti sutra. Šta ako se neki zakon promeni? Mi smo kao državljani Srbije zaštićeni, a supruga ne", kazao je. Osim nesigurnosti koju oseća zbog toga što i dalje nema državljanstvo zemlje u kojoj živi, Olga napominje da to za nju predstavlja prepreku i u profesionalnom smislu. "To znači da za neke poslove ne mogu ni da apliciram. Neke licence koje želim, ne mogu da dobijem". Olga kao ruska državljanka ne može da putuje na odmor sa svojom porodicom u zemlje Evropske unije, jer joj je za ulazak neophodna viza. "Moje dete nigde ne može da putuje, zato što neće bez mame. Mala je, ima 10 godina", dodaje Olga. 'U Rusiju se više ne vraćam'Olga i njen suprug Rusiju su napustili 2012. godine. Kaže da su "ceo svoj život spakovali u gepek automobila" i otišli sa decom. "Tada se niko nije iseljavao iz Rusije i svima je bilo jako čudno zašto mi to radimo pošto smo imali svoju kuću, svoj biznis. Međutim, suprug je još tada imao osećaj da će se tamo nešto loše desiti i da treba da idemo iz Rusije", kaže Olga. Od tada, u Rusiji je bila dva puta. Poslednji put 2017. "Neću da se vraćam u Rusiju. To ne dolazi u obzir. Nema potrebe da idem. Nemam ništa tamo", ističe Olga. Jedni 'interes države', drugi 'bezbednosni rizik'Pored Rusa kojima Vlada Srbije dodeljuje državljanstva jer to smatra da je "u interesu" zemlje, postoje i oni kojima je država uskraćivala boravak uz ocene da su "bezbednosni rizik". Najčešće je reč o antiratnim aktivistima koji su u Srbiju došli nakon početka rata u Ukrajini. Jedan od njih je i Vladimir Volokhonski, ruski disident i antiratni aktivista. U Beograd je stigao u maju 2022, posle pritisaka i progona u svojoj zemlji. Sa drugim antiratnim aktivistima u Srbiji je osnovao nevladino Rusko demokratsko društvo i učestvovao u protestima protiv ruske agresije na Ukrajinu. U glavnom gradu Srbije bio je do septembra 2023. kada je morao da napusti zemlju jer mu je MUP ukinuo dozvolu za privremeni boravak. Volokhonski je tada za RSE ispričao da se policija se pozivala na ocene Bezbednosno-informativne agencije (BIA) - da njegov boravak u Srbiji predstavlja "neprihvatljiv bezbednosni rizik". O konkretnom slučaju, RSE tada nije dobio odgovor od BIA. Volokhonski je optužbe odbacio, uz ocenu da je odluka o njegovom proterivanju "politička". U to vreme na čelu BIA bio je Aleksandar Vulin, srpski političar čija stranka je deo vladajuće koalicije. Srbija je počela da izriče mere protiv ruskih antiratnih aktivista nakon što su Sjedinjene Američke Države Vulinu uvele sankcije, u julu 2023, pored ostalog zbog veza sa Rusijom. Volokhonski danas živi u Nemačkoj, a za RSE kaže da se, uprkos svemu, "sa iskrenom toplinom" priseća vremena koje je proveo u Srbiji. Ipak, dodaje, ne raduje ga kada vidi da ljudi koji se dovode u vezu sa režimom predsednika Rusije Vladimira Putina dobijaju srpska državljanstva. Na pitanje da li bi se ikada vratio u Srbiju, kaže da bi u njoj voleo da provede penziju. "Za sada mi je, međutim, zabranjen ulazak u zemlju", dodao je. 'Zatvaranje vrata' protivnicima PutinaU isto vreme kada i Volokhonskom, Srbija uskratila gostoprimstvo i Jevgeniju Iržanskom. Takođe, pod obrazloženjem da postoje "bezbednosne smetnje". Iržanski je u Srbiju stigao u aprilu 2022. a u Beogradu se, pored ostalog, bavio organizacijom koncerata antiratnih bendova iz Rusije, Belorusije i Ukrajine. Sličnu poruku dobio je i antiratni aktivista Ilja Zernov, nekoliko meseci kasnije. Njemu granična policija nije dozvolila da uđe u zemlju, iako je u Beograd pošao iz Nemačke kako bi prisustvovao suđenju zbog napada na njega koji se prethodno dogodio u glavnom gradu Srbije. U julu 2024. godine, Srbiju je morala da napusti i Irina Tereh sa mužem i sinom, nakon što je MUP odbio da joj izda odobrenje za privremeni boravak. Obrazloženje je i tada bila zaštita bezbednosti Srbije i njenih građana. RSE nedavno je pisao i o slučaju ruskog državljana Dmitrija Lagovskog, čije izručenje Rusija traži od Srbije zbog navodnog privrednog kriminala. Lagovski, koji u Srbiji živi od 2022, negira da je izvršio krivično delo i tvrdi da je pravi razlog to što Rusija želi da ga pošalje na front u Ukrajinu. Sudovi u Srbiji odobrili su njegovu ekstradiciju Rusiji, ali se već pola godine čeka konačna odluku koju ima ministar pravde. Međutim, ne postoji zakonski rok u kojem on mora da potpiše ili ne potpiše odobrenje. Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Kao kandidat za članstvo u EU ima obavezu da do prijema u članstvo uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom.

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore je 14. juna odbacilo kao neosnovane optužbe da Podgorica vodi hibridni rat protiv Srbije, ocenjujući da takve izjave odražavaju nespremnost dela političkih struktura u Beogradu da prihvate Crnu Goru kao suverenu državu. Razmena oštrih poruka usledila je nakon tvrdnji predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Crna Gora i njeni mediji učestvuju u hibridnom delovanju protiv Srbije. Crnogorsko Ministarstvo je u saopštenju objavljenom na mreži X, ocenilo da učestale izjave iz susedne države svedoče o nespremnosti dela političkih struktura da prihvate Crnu Goru kao suverenu i ravnopravnu državu, a ne kao prostor koji treba vratiti zamišljenim političkim centrima. Dodalo je da ovakvi istupi po pravilu postaju intenzivniji kako se Crna Gora približava članstvu u EU i kako se bliže izbori. "Ostavljamo javnosti da procijeni da li takve izjave treba posmatrati kao uvod u nove kampanje dezinformacija i političkih pritisaka ili kao pokušaj skretanja pažnje sa problema koji nemaju nikakve veze sa Crnom Gorom", navodi se u saopštenju. Iz Ministarstva su podsetili da je odluka o obnovi crnogorske nezavisnosti konačna, demokratska i međunarodno verifikovana na referendumu, te da Crna Gora želi najbolje moguće odnose sa svim susedima, uključujući Srbiju. Ipak, naglašavaju da se ti odnosi mogu graditi isključivo na međusobnom poštovanju i prihvatanju realnosti, uz odlučno odbacivanje tvrdnji da je Crna Gora bilo kome oduzimala teritoriju. Na kraju se zaključuje da će Crna Gora nastaviti da insistira na evropskom putu, izgradnji ravnopravnog društva i pružanju podrške svim državama Zapadnog Balkana koje iskreno dele evropske vrednosti. Srpska diplomatija: Pojedini krugovi u Crnoj Gori hibridno deluju protiv SrbijeMinistarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da reagovanje Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore predstavlja "potvrdu hibridne prirode delovanja pojedinih krugova u Crnoj Gori prema političkom životu Srbije". Iz srpskog Ministarstva poručuju da su oštre javne prozivke i pokušaji ućutkivanja pokušaj neprimerenog uticaja na Srbiju, te da bi za odnose dve države bilo daleko korisnije da se sva otvorena pitanja rešavaju kroz institucionalni dijalog i diplomatske kanale. "Srbija nema nikakve pretenzije prema Crnoj Gori, niti dovodi u pitanje njenu državnost, ali njeni predstavnici imaju pravo da ukažu na pojave koje narušavaju dobrosusedske odnose i kontinuirano stvaranje atmosfere u kojoj se Srbija predstavlja kao problem i izgovor za unutrašnje političke neuspehe", navodi se u saopštenju. Zvanični Beograd je pozvao na zajednički rad na pitanjima od stvarnog interesa za građane – poput ekonomske saradnje, infrastrukturnog povezivanja i jačanja međusobnog poverenja. Ističe se da će Srbija nastaviti da vodi odgovornu politiku prema Podgorici, ali da očekuje isti nivo uvažavanja i poštovanja zauzvrat. Vučić: To je pravi hibridni ratPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije 14. juna za Televiziju Prva "da su mediji u Crnoj Gori imali značajnu ulogu u obojenoj revoluciji u Srbiji, a da Crna Gora vodi hibridni rat protiv Srbije". Upitan da prokomentariše kako danas vidi situaciju u Crnoj Gori, Vučić je kazao da je to "njihova (crnogorska) stvar", ali i da "jedino o čemu može da govori je odnos Crne Gore prema Srbiji". "Što se tiče odnosa prema Srbiji, to je apsolutno isto. Ni za jotu bolje, ni za jotu lošije. Na to sam već navikao. Nemojte da smetnete sa uma da je taj odnos bio dodatno pogoršan tokom provođenja obojene revolucije ovde, jer značajnu ulogu su imali mediji u Crnoj Gori, kao platforma za napad i rušenje vlasti u Srbiji. To je pravi hibridni rat. Pošto oni pričaju o hibridnom ratu, oni vode hibridni rat protiv Srbije i svi u tome učestvuju, ili se prave da ne vide da učestvuju", rekao je Vučić.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je u subotu da je donelo naredbu o proširenju istrage zbog ubistva Aleksandra Nešovića pre mesec dana u restoranu "27" u Beogradu u slučaju s kojim se dovodi u vezu i smenjeni čelnik beogradske policije Veselin Milić Tužilaštvo je takođe u saopštenju iznelo rekonstrukciju događaja pre i posle ubistva Nešovića koji se dovodi u vezu s organizovanim kriminalom. Naredbom o proširenju istrage osumnjičeni Saša V. i Mario S. terete se da su izvršili krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu, dok se Danka V. naredbom o proširenju istrage tereti da je izvršila krivično delo pomaganje teškog ubistva. Protiv još osmoro osumnjičenih lica u ovom predmetu određeno je preduzimanje određenih dokaznih radnji. Tužilaštvo je ove nedelje saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave protiv Milića koja se odnosila na pomaganje počiniocu ubistva zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza. On je sada osumnjičen da je u svojstvu službenog lica načelnika beogradske policije svesno propustio da prijavi krivično delo za koje je saznao u vršenju dužnosti. Rekonstrukcija događajaPrema tužilaštvu, postoji sumnja da su Saša V. i Mario S. u restoranu "27" 12. maja "na podmukao način lišili života" Aleksandra Nešovića i "neovlašćeno nosili vatreno oružje i to pištolj nepoznate marke sa neutvrđenim brojem municije, kalibra 9×19 mm". Dodaje se da je Saša V. pucao iz pištolja. Osumnjičena Danka V. je s umišljajem pomogla Saši V. i Mariu S. u izvršenju ubistva tako što im je "stavila na raspolaganje" pištolj, pri čemu je istovremeno i neovlašćeno nosila to oružje. Ubijeni Nešović je, prema tužilaštvu, u 22.45 časova krenuo od svoje kuće ka restoranu "27" gde je video Sašu V. s kojim je, kako se navodi, od ranije u sukobu, i koji mu se obratio rečima: "šta se mrštiš na mene", nakon čega mu je Nešović rekao "vidimo se", izašao iz restorana i vratio se kući svojim automobilom. Njega je oko 23.02 zvao telefonom Saša V. i pozvao ga da se vrati u restoran da se pomire, rekavši mu da on ništa loše nije mislio, "emotivno i kroz poluplač mu rekao 'što se mrštiš na mene, što se mrštiš na svog brata' i kleo se u decu da ništa loše nije mislio", navodi Tužilaštvo. Nešović je poverovao Saši V. da ima dobru nameru i 23:08 ponovo otišao u restoran "27". Po ulasku u restoran posle 23:14, Nešović je seo za sto sa Sašom V. da bi uskoro došlo do kraće verbalne rasprave između njih dvojice, nakon čega je oko 23:30 Saša V. pucao iz pištolja u Nešovića. Pištolj je Danka V. po uputstvima Saše V. predala Mariu S. ispred njene adrese. Nešović je teško ranjen i preminuo je usled gubitka velike količine krvi, navodi Tužilaštvo. Dok su u restoranu bili Saša V. i Nešović, ispred restorana su se nalazili osumnjičeni policijski službenici Miloš J. i Dušan V. koji su tamo bili kao lično obezbeđenje Saše V. i koji su čuli pucnje iz restorana i nisu prijavili krivično delo. Nakon što je Saša V. ubio Nešovića, osumnjičeni Nenad L, Vuk Š. i Petar U. su prikrivanjem sredstava kojim je izvršeno ubistvo i prikrivanjem tragova ubistva, pomogli Saši V. i Mariu S. da ne budu otkriveni. Oni su zajedno s njima čistili i brisali mesto ubistva i sklanjali polomljeni inventar, a zatim su svi zajedno izneli telo ubijenog iz restorana. Posle toga su osumnjičeni Dejan S, Mario S. i Saša V. neutvrđenim vozilom i u neutvrđenom vremenu prevezli telo Nešovića do Jarkovačkog jezera kod Inđije (na oko 60 kilometara od centra Beograda) gde su ga s Petrom U. i Vukom Š. stavili u bure i zatrpali betonom, a zatim bure zakopali u zemlju. Telo su našli pripadnici Žandarmerije 21. maja. Osumnjičeni Dejan S. je od 13. maja do 14. maja vozilom Fiat "punto", vozio Sašu V. i Marija S. na više lokacija, pri čemu je vozilo naposletku parkirao u Surčinu, gde je uhapšen. Tada je u automobilu pronađena kesa u kojoj se nalazila putna isprava BiH na ime Saša V, putna isprava na ime Mario S, lična karta i vozačka dozvola na isto ime, saobraćajna dozvola za Audi Q8, kao i 10.000 evra. Osumnjičena Jasna Ž. je ujutro 15. maja iz prtljažnika Golfa 5 kojim je upravljala vanbračna supruga Dejana S, M.I, izbacila dva džaka u kome se nalazio materijal koji je korišćen za uklanjanje tragova izvršenja ubistva Nešovića i bacila ih negde na Petlovom brdu u Beogradu. Te džakove je prethodnog dana, Dejan S. kod nadvožnjaka u Staroj Pazovi preneo u prtljažnik tog vozila iz Fiata "punto" u kojem se u tom momentu nalazio sa Sašom V. i Mariom S.

Iza država Zapadnog Balkana su decenije nestabilnosti, što je populizam učinilo nekom vrstom političke kulture i tradicije, ocenjuje Andi Hodžaj (Hoxhaj), stručnjak za Balkan sa King koledža (King’s College) u Londonu. U razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) on pravi poređenja između aktuelnih protesta u Albaniji sa onima koji traju duže od godinu dana u Srbiji, kao i populitističke pokrete u Evropi sa onima koji opstaju u državama Balkana. Ono što se u balkanskom primeru pokazuje posebno značajnim, navodi Hodžaj, tiče se stalnog preplitanja populizma i nacionalizma u dominantnim političkim narativima: "Populizam se koristi kao pokušaj da se ponude odgovori na razne probleme. Međutim, na kraju ti problemi ne mogu da budu rešeni, jer smo jasno videli da pokušaji rešavanja političkih kriza populističkim pristupom zapravo ne vodi nikuda. To je jedan od razloga onoga što primećujemo na Balkanu, a tiče se masovnog iseljavanje mladih, pošto ekonomija stagnira, delom zbog takvih politika. Kada stvari ne idu dobro zbog populističkog pristupa, onda se populizam često ukršta sa nacionalizmom, pa se za većinu neuspeha okrivljuju susedi. To je nešto što je prilično dosledno prisutno širom Balkana. Posebno dolazi do izražaja tokom izbornih ciklusa, a gotovo sve političke partije na neki način koriste takvu retoriku", objašnjava Hodžaj. RSE: Kakvo mesto u tome zauzimaju fenomeni političke paranoje? Na primer, da li vas je iznenadila reakcija albanskog premijera Edija Rame na takozvane "Flamingo" proteste u Albaniji (izazvani u znak neslaganja sa namerom gradnje luksuznog naselja na ostrvu na jugu Albanije, poznatom i kao prirodno staništeflamignosa)? Rama je govorio o "hibridnom ratu protiv Albanije" što je lično reakcijama, recimo, predsednika Srbije Aleksandra Vučića na demonstracije sa kojima se suočava u poslednjih godinu i po dana (protesti započeli zahtevima vezanim za suzbijanje korupcije, da bi im u međuvremenu bio dodat i onaj za vanredne izbore). Andi Hodžaj: U Albaniji je to donekle nov fenomen, u smislu da nismo viđali proteste ovakvih razmera. Poslednji put smo nešto slično videli 2013. godine, kada su Sjedinjene Države tražile od Albanije da primi deo Assadovog hemijskog naoružanja u okviru jednog sporazuma. Tada su održani masovni protesti, a ovo je prvi put od tada da vidimo nešto slično. Zbog toga reakcija albanskih vlasti nije bila u potpunosti promišljena. Delimično se može razumeti takva reakcija, ali vidimo i da se čitava situacija dodatno pojačava putem onlajn medija. I dalje je veoma teško doneti jasan zaključak, jer je prošlo tek deset dana. Međutim, sasvim je očigledno da su vlasti bile zatečene. Zato i imamo sva ta pogrešna tumačenja od strane postojećeg političkog sistema. Razlike između događaja u Srbiji i AlbanijiRSE: Šta nam reakcije poput tih govore o načinu na koji političke elite pristupaju lokalnoj javnosti, kako u Albaniji tako i u Srbiji? Navodim ta dva primera kao najupečatljivija i najsvežija za poređenje, ali oni svakako nisu jedini. Hodžaj: Ono što vidimo, a to je moj utisak, jeste jasno otuđenje mladih od postojećeg političkog sistema. Postoji mlada generacija, mlađa od 35 godina, koja se ne prepoznaje u sadašnjem sistemu i nema osećaj da taj sistem radi u njenu korist. Tu se vidi potpuni raskorak. I u Srbiji i u Albaniji demonstranti traže da se i vlast i opozicija povuku iz politike. Drugim rečima, oni ne žele ni jedne ni druge. To je prilično sličan pristup onome što smo videli i u Srbiji. Međutim, biće veoma zanimljivo videti kako će se situacija dalje razvijati. U Srbiji je Vučić uspeo da preživi proteste, iako su traju više od godinu dana, dok u Albaniji protesti traju tek jedanaest dana. U Albaniji bi razvoj događaja mogao biti drugačiji, između ostalog zato što je Srbija imala mogućnost da računa na podršku Rusije i Kine. Albanija takvu podršku nema. Ona je članica NATO-a i nema posebno bliske veze ni sa Kinom ni sa Rusijom. Zbog toga bi pritisci i preispitivanja kojima bude izložena mogli da proizvedu drugačije rezultate, što će biti veoma zanimljivo pratiti. Takođe vidimo da Evropska unija postepeno vrši veći pritisak na Albaniju u vezi sa nekim zahtevima koje protesti ističu. Istovremeno, vidimo da Evropska unija više nije naročito sklona američkim investicijama u Evropi, naročito nakon što je Donald Tramp (Trump) otvoreno zapretio aneksijom Grenlanda. Dakle, postoji i šira geopolitička dimenzija cele priče, koja je veoma zanimljiva za analizu. Međutim, nikako ne smemo potceniti činjenicu da su ovi protesti pre svega povezani sa nejednakošću prihoda. To je u suštini glavna poruka koju mladi šalju. Oni jasno iskazuju nezadovoljstvo postojećim političkim sistemom. Mislim da ih treba saslušati, jer oni predstavljaju generaciju Z i budućnost Balkana. Migracije za Balkan jedno, za ostatak Evrope drugoRSE: Pomenuli ste da je migracija važan element populističkih politika širom Evrope. Međutim, možda je upravo to jedna od ključnih razlika između zapadnoevropskog populizma i populizma na Zapadnom Balkanu. Ako govorimo o Balkanu, možda sa izuzetkom Slovenije, pitanje migranata i migracija nije politizovano i instrumentalizovano u toj meri kao što su to činili populisti u Velikoj Britaniji, na primer, ali i u drugim evropskim državama. Hodžaj: Na Zapadnom Balkanu situacija je zapravo obrnuta, jer većina ljudi odlazi iz regiona. Međutim, ono što sada vidimo, a što zaslužuje mnogo više pažnje, jeste da je generacija Z već migrirala. Oni su živeli u Evropi, Sjedinjenim Državama ili drugim zemljama. I otkrivaju da su nejednakost prihoda i ekonomski problemi prisutni širom Zapada. Oni su prva generacija koja neće ostvariti isti nivo prihoda ili bogatstva kao njihovi roditelji. Zbog toga je njihov pristup drugačiji: žele da provedu određeno vreme u inostranstvu, a zatim da se vrate kući i ulažu u svoju zemlju. Ako pratimo poruke koje smo videli tokom protesta i u Srbiji i u Albaniji, one govore da mladi žele da ostanu u svojim državama i izgrade pravednije i ravnopravnije društvo. To je činjenica koju moramo uzeti u obzir. Zbog toga će svaki oblik populizma kakav smo viđali ranije verovatno biti teže održiv u budućnosti. Međutim, treba naglasiti da je i pristupanje Evropskoj uniji često bilo deo populističkog narativa. Poruka je često glasila: „Ako uđemo u Evropsku uniju, svi problemi će biti rešeni.“ Ali, kao što ste i sami rekli na početku razgovora, to nije baš tako. Imamo i druge zemlje Balkana koje su postale članice Evropske unije, a ipak se i dalje suočavaju sa mnogim od tih istih problema. Razlike između britanskog i balkanskih populizamaRSE: Ako govorite iz perspektive zemlje u kojoj se nalazite, Velike Britanije, da li verujete da rizik od tako snažnog talasa populizma, koji traje duže od deset godina i koji je oličen u liku Najdžela Faraža (Nigel Farage), može da ga dovede na vlast u Ujedinjenom Kraljevstvu? Hodžaj: Naravno. U ovom trenutku, kada čitamo ili barem posmatramo ankete, Najdžel Faraž je u najboljoj poziciji da do 2029. godine postane sledeći premijer. Posebno ako posmatramo rezultate lokalnih izbora, ono što sada vidimo kao novu pojavu jeste da on koristi pitanje migracija kao političko oružje. Tvrdi da postoji ogroman talas migracija, što je privuklo veliku pažnju. Međutim, on donekle menja svoj populistički pristup, jer sada pitanje migracija uvodi u okvir kulturnog rata. Naime, prema nekim podacima, posebno ove godine u Ujedinjenom Kraljevstvu, migracija je među najnižima kada je reč o broju novopridošlih. Zato više ne može u potpunosti da igra na kartu da smo "preplavljeni migrantima". Ono što sada radi kao deo svog populističkog pristupa jeste da tvrdi da migranti čine krivična dela. I da su oni koji su već ovde odgovorni za talas kriminala koji on opisuje. To je, ponovo, korišćenje populističkog pristupa kao političkog oružja. Njegov pristup je da kaže: "Deportovaćemo ih sve", "Preispitaćemo status svih migranata"... RSE: U jednom članku čiji ste autor objasnili ste koliko je to pogrešno. To da migranti dominiraju među počiniocima krivičnih dela. Ali, populisti se obilato koriste lažnim narativima. Dakle, da li je moguće, ili bolje rečeno, kako je moguće da Faraž toliko dugo igra važnu ulogu u britanskoj politici? Hodžaj: Delom zato što politički establišment nije uspeo da se suprotstavi njegovom narativu. Takođe i zato što ne žele da otuđe deo svojih birača. Neki birači, i konzervativaca i laburista, poslednjih godina veruju da su migracije deo problema - da su razlog za rast nejednakosti u prihodima u Ujedinjenom Kraljevstvu ili zašto njihov život nije bolji. Faraž je uspeo da tu poruku prenese mnogo efikasnije. Ali ne smemo potceniti činjenicu da je Faraž, u poređenju sa drugim političkim liderima u Ujedinjenom Kraljevstvu, veoma efikasan komunikator. A kada ste efikasan komunikator, to vas može daleko odvesti u politici. RSE: Ali, ako je Nigel Faraž, kao populista, toliko uspešan u zemlji kao što je Ujedinjeno Kraljevstvo, sa tako razvijenom demokratijom i veoma dugom demokratskom tradicijom, onda kada to uporedimo sa demokratijama koje su pod snažnim pritiskom u država Zapadnog Balkana, dugoročno gledano veoma je teško videti neku pozitivnu perspektivu - naprotiv. Hodžaj: Slažem se. Međutim, ono što trenutno vidim i čitam u Velikoj Britaniji jeste stav da zapravo nikada nismo zaista "isprobali" Faraža. On je oduvek bio prisutan kao veoma glasan glas u politici, ali nikada nije zaista bio na vlasti. Ono što sada možda vidimo kao novost jeste da kontroliše većinu lokalnih samouprava koje je osvojio, pa ćemo videti kako će njima upravljati. Jer jedno je šta govorite kada ste u opoziciji. A sasvim drugo kada morate da isporučite rezultate. To zapravo nikada nije bilo testirano u Ujedinjenom Kraljevstvu. Videli smo to u drugim delovima Evrope, gde su populističke partije dobile priliku da vladaju; ponekad su ostvarile uspeh, a ponekad su potom izgubile vlast na izborima. U Velikoj Britaniji takvo iskustvo zapravo nismo imali. Zato će biti veoma zanimljivo videti kako će se ta situacija razvijati u Britaniji, dok je na Zapadnom Balkanu pristup i dalje prilično drugačiji. Ali populizam je veliki deo načina na koji politički akteri pokušavaju da komuniciraju svoja rešenja.

Više od 2.000 osoba osumnjičenih za ratne zločine počinjene tijekom ratova na području bivše Jugoslavije još nije bilo predmetom istraga nacionalnih pravosuđa, upozorio je 12. juna glavni tužitelj Međunarodnog rezidualnog mehanizma za kaznene sudove Serge Brammertz obraćajući se Vijeću sigurnosti Ujedinjenih naroda. Brammertz je rekao da su nacionalna pravosuđa preuzela ključnu odgovornost za nastavak procesuiranja ratnih zločina nakon završetka rada međunarodnih tribunala, ali da pred njima i dalje stoji opsežan posao. "U zemljama bivše Jugoslavije više od 2.000 osumnjičenih tek treba biti predmet istraga", rekao je Brammertz tijekom redovitog izvješća Vijeću sigurnosti o radu Mehanizma, nasljednika Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog kaznenog suda za Ruandu. Dodao je da vlasti Ruande i dalje tragaju za više od 1.000 osoba osumnjičenih za sudjelovanje u genocidu iz 1994. godine. Brammertz je istaknuo da uspjeh nacionalnih sudova u procesuiranju ratnih zločina u velikoj mjeri ovisi o dokazima, stručnosti i potpori koju pruža njegov ured. "Države članice dosljedno naglašavaju koliko je moj ured neophodan u pružanju podrške njihovom radu", rekao je Brammertz. Govoreći o nasljeđu međunarodnih sudova, Brammertz je podsjetio da su Ujedinjeni narodi tijekom protekla tri desetljeća ostvarili "neusporedive rezultate na području međunarodne kaznene pravde". Prema njegovim riječima, pred međunarodnim tribunalima i Mehanizmom optužene su ukupno 254 osobe, osuđene 154, a više nema bjegunaca koje traže te institucije. "To je potvrda predanosti Ujedinjenih naroda pravdi i odgovornosti", rekao je. Brammertz je također upozorio da su negiranje ratnih zločina i veličanje osuđenih ratnih zločinaca i dalje prisutni u društvima pogođenima sukobima. "Istina je danas potrebnija nego ikada", rekao je, dodajući da pomirenje ovisi o priznavanju i poštovanju patnje svih žrtava bez obzira na njihovu nacionalnu ili etničku pripadnost. Naglasio je važnost očuvanja arhiva Mehanizma i javnog pristupa dokumentaciji kako bi se sačuvala sjećanja na žrtve i omogućilo obrazovanje budućih generacija o počinjenim zločinima. Na kraju obraćanja predložio je da Mehanizam zadrži odgovornost za izvršenje kazni izrečenih pred međunarodnim sudovima, dok bi mandat Ureda tužitelja za pružanje pomoći nacionalnim pravosuđima bio prenesen na Tajništvo Ujedinjenih naroda zajedno s dijelom osoblja i arhivske građe. Međunarodni rezidualni mehanizam za kaznene sudove osnovan je 2010. godine kako bi preuzeo preostale funkcije tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu nakon završetka njihovih mandata.

Nacionalni praznik Rusije, koji petu godinu zaredom protiče u znaku invazije na Ukrajinu, obeležava se i u Beogradu propagandnim kulturnim događajima, ali i političkim skupom. Uoči Dana Ruske Federacije 12. juna, iz Ambasade je poslata poruka da Srbija zauzima "posebno mesto" među "tradicionalnim partnerima" Kremlja, dok vlasti odbijaju pozive Brisela da uvedu sankcije režimu Vladimira Putina. A na prijemu kod ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka, uz predstavnike srpske vlade, našli su se i članovi različitih udruženja, registrovanih u Srbiji, koja pružaju podršku Putinu. Desetine njih su poslednjih godina upisane u državni registar – od proruskih partija, preko fondacija, do udruženja građana. "To je u interesu Moskve jer joj omogućava da kroz lokalne organizacije širi svoje narative i utiče na javno mnjenje, ali takođe i u interesu vlasti u Srbiji, jer takve organizacije održavaju prorusko raspoloženje, proizvode propagandu i 'političku buku' protiv Zapada", ocenjuje Srđan Cvijić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Na samo jednoj adresi u Beogradu je u privrednom registru upisano šest organizacija, pokazuje analiza Radija Slobodna Evropa (RSE). Stan u maloj ulici u beogradskom naselju Dorćol sedište je jedne političke partije, tri udruženja građana i dve fondacije. Na adresi, RSE nije zatekao obeležja ovih organizacija. Pored adrese, ove organizacije dele zajedničke proruske stavove i malo zvaničnih podataka o finansijama. A zajednički su im i zastupnici. Udruženjima, fondacijama i strankom danas rukovode bivši funkcioneri desničarske Srpske narodne partije (SNP) Nenada Popovića, ministra bez portfelja u Vladi Srbije i dugogodišnjeg saradnika vlasti koji je na "crnoj listi" Vašingtona zbog veza sa Kremljom. Stara imena, nova partijaPolitičke organizacije, registrovane u stanu na Dorćolu, povezane su sa istom osobom – Dobrosavom Marićem. On je, kako priča za RSE, do marta 2025. bio predsednik izvršnog odbora Srpske narodne partije, kada ju je napustio zajedno sa "velikim brojem" funkcionera i lokalnih odbora. Ističe da se nije slagao sa Nenadom Popovićem, ali i da je bio nezadovoljan potezima vlasti, poput usaglašavanja Beograda sa sankcijama Evropske unije (EU) protiv Putinovog saveznika Belorusije. Iz Popovićeve stranke, do objave teksta, nisu odgovorili na pitanja RSE o istupanju nekadašnjih članova i udruženjima kojima danas rukovode. Sa udruženjem "Srpsko-ruski front" adresu deli istoimena stranka, koju je Dobrosav Marić osnovao u aprilu 2025. godine. Partija se, kako naglašava, protivi ulasku Srbije u Evropsku uniju i saradnji sa NATO savezom. Marić sebe opisuje kao "velikog rusofila", ističući podršku Vladimiru Putinu. "Doneli smo odluku da formiramo čisto srpsku-rusku priču, ali stavili smo da nam je Srbija na prvom mestu, da bude naslonjena na odnose sa Rusijom i Belorusijom, kao prijateljima", dodaje. Ali, registrovali su se kao stranka ruske nacionalne manjine. Rusi, inače, imaju najviše manjinskih partija u državi – njih deset, iako su, prema popisu, tek 16. po brojnosti manjinska zajednica, sa nešto više od deset hiljada pripadnika. Manjinske partije, kako nalaže zakon, na izborima imaju lakši put do mesta u parlamentu i lokalnim skupštinama. Tako su različite ruske stranke osvajale mandate u Skupštini i u opštinama u kojima Rusi gotovo da i ne žive, dok su domaći posmatrači i opozicija iznosili optužbe da su te stranke "sateliti vlasti". "Ekspanzija tih 'ruskih' stranaka ne govori samo o ruskom uticaju, već da se manjinski status može koristiti kao politički instrument koji nema veze sa zastupanjem prava manjina. Tu ima vrlo malo Rusa", ocenjuje Srđan Cvijić. "Služe za fragmentaciju političkog prostora, stvaranje privida pluralizma, ali pre svega za kontrolu dela biračkog tela koji glasa za neku 'rusku stranku', a u stvari glasa za neki budući prilepak vlasti", dodaje on. Dobrosav Marić tvrdi da sa njegovom partijom to nije slučaj. Ističe da "polovinu u svim organima stranke" čine Rusi koji žive u Srbiji, kao i da "godinama sarađuje" sa ruskim manjinskim udruženjima. A sa vlastima, kako kaže, ne sarađuje. "Nismo fiktivno formirali stranku, niti nas je iko finansirao. Skupljamo priloge, odvajamo mesečno od svojih plata (za rad stranke), a rashode nemamo velike", tvrdi. Na sajtu stranke su objavili i izveštaj dostavljen Agenciji za sprečavanje korupcije, za 2025. godinu, kada su se registrovali. U njemu nema ni prihoda, ni rashoda. Partija do sada nije učestvovala na izborima. Sastanci u Moskvi i MinskuIako je na računu, po zvaničnim podacima, bila "nula", stranačkih aktivnosti je bilo, poput putovanja u Rusiju i Belorusiju. Prema izveštajima sa zvaničnog sajta partije, Srpsko-ruski front se u Beogradu i Moskvi sastajao sa delegacijom koju je predvodila senatorka Jelena Afanasjeva, funkcionerka ruske ekstremno desničarske Liberalno-demokratske partije. Afanasjeva je, kao članica Saveta Federacije u Rusiji, na crnoj listi EU, SAD i Velike Britanije zbog podrške invaziji na Ukrajinu. Srpsko-ruski front je sa strankom Afanasjeve potpisao sporazume o saradnji, a sarađuje i sa istoimenom strankom u Belorusiji, koja podržava politiku autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka. Dobrosav Marić se u Moskvi sastajao i sa delegacijom Ruskog istorijskog društva. Na čelu ove ustanove je Sergej Nariškin, direktor Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije sa crne liste Vašingtona. Uz Marića je, kako se citira u objavi na sajtu, u Ruskom istorijskom društvu bio i predstavnik njegovog srpskog ogranka Aleksandar Vulin - nekadašnji prvi čovek obaveštajne službe Srbije, koji je takođe pod sankcijama SAD zbog veza sa Moskvom. Srpsko-ruski front je izvestio i o posetama ruskoj ambasadi u Beogradu, gde je dogovaran "zajednički plan aktivnosti". "Prijateljstvo koje traje i nastavlja da se jača", bila je poruka nakon sastanka sa predstavnicima Ambasade. "Saradnja ovih udruženja i partija sa Ambasadom nije samo protokolarna, ona je deo šire strategije održavanja političkog okruženja u kojem Rusija ima uticaj", ocenjuje Srđan Cvijić. "Moskva tako dobija lokalne aktere koji multiplikuju i prenose njene poruke i legitimišu rusku agresivnu, imperijalističku spoljnu politiku. Cilj je da se to predstavi kao nešto domaće, organsko i blisko srpskom društvu, a ne kao rezultat organizovane hobotnice spoljnog uticaja", dodaje on. Evropsko istraživanje javnog mnjenja Eurobarometar, iz septembra 2025, pokazuje da građani Srbije najviše veruju Rusiji i Kini, dok je EU, sa 38 odsto podrške, na trećem mestu. Za članstvo Srbije u Uniji glasalo bi 33 odsto građana, što je najniži nivo podrške među zemljama kandidatima. Svi 'besmrtni pukovi' na jednoj adresiUz srpske i ruske zastave, na Dan pobede nad fašizmom 9. maja, Beogradom je prošla povorka, predvođena predstavnicima ruske i beloruske ambasade. Na čelu kolone, koja je prošetala do Groblja oslobodilaca Beograda, nosili su veliki transparent "Besmrtni puk". Marš "Besmrtnog puka" nastao u je Rusiji 2012. godine, u znak sećanja na poginule borce Crvene armije u Drugom svetskom ratu. Praćen je kritikama da se antifašističko nasleđe instrumentalizuje za podršku Putinovom režimu i invaziji na Ukrajinu. U Srbiji se održava od 2016. godine, a u šetnjama su učestvovali i predstavnici vlasti. "Mi organizujemo to sami, dobrovoljno, bez ikakve pomoći bilo koga. Ništa država nije finansirala, ništa ambasada nije finansirala. Dolaze kao gosti", tvrdi Dobrosav Marić, koji sebe predstavlja kao direktora "Besmrtnog puka". Marić i njegovi stranački saradnici su, prema podacima APR-a, zastupnici dva udruženja i dve fondacije koje u svom nazivu imaju "Besmrtni puk". Te četiri organizacije su istoj adresi sa strankom "Srpsko-ruski front". Marić tvrdi da je "sve transparentno i legalno". Ali, o radu i finansiranju razgranate mreže "besmrtnih pukova" nema mnogo javno dostupnih podataka. On za RSE kaže da su udruženja i fondacije sličnog imena upisani kako bi se "zauzeo naziv u registru, da ga neko drugi ne bi zloupotrebio". Tako je udruženje "Besmrtni puk Srbija" osnovano u februaru 2024. godine – za "očuvanje sećanja na pale u oslobodilačkim ratovima, negovanje antifašističke tradicije i osnaživanje prijateljskih veza srpskog i ruskog naroda". Prijavili su da za dve godine postojanja, tokom 2024. i 2025. godine, nisu imali finansijskih aktivnosti. Bez poslovnih aktivnosti bila je i "Fondacija Besmrtni puk Srbije 2025",sa iste adrese, osnovana u aprilu 2025. A jedno od udruženja sličnog naziva našlo se na listi korisnika novca iz budžeta Srbije. "Besmrtnom puku Srbije i Rusije" je Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja u 2025. dodelilo oko četiri hiljade evra (500 hiljada dinara) za obnovu ruskog spomen-groblja u Novom Sadu, pokazuju javno dostupni rezultati konkursa. Ali račun, koji služi za prebacivanje novca iz budžeta, danas je blokiran. Dobrosav Marić za RSE objašnjava da udruženje taj novac nije dobilo, jer nisu mogli da ispune uslove konkursa. "Nismo to uspeli, odustali smo, nismo zloupotrebili novac. Nismo predali papire, jer smo smatrali da ne možemo da ispratimo rokove ministarstva", dodaje on. Udruženje, osnovano u decembru 2024, ima još jedan tekući račun u državnoj banci, Poštanskoj štedionici. Taj račun je aktivan. A "najstarija" na istoj adresi je fondacija "Besmrtni puk Srbija", osnovana 2018. godine. U finansijskim izveštajima iz proteklih godina prijavljuju da su "neaktivni". Prema podacima APR-a, fondaciju danas vode funkcioneri Srpsko-ruskog fronta, dok su do 2024. njom upravljali ljudi iz Popovićeve partije. Fondacija je ranije delila i sedište sa Popovićevom Srpskom narodnom partijom. Ovaj "Besmrtni puk" su osnovale dve fondacije – fondacija Nenada Popovića i Srpsko odeljenje Međunarodnog fonda duhovnog jedinstva naroda. "U Srbiji postoji čitav prostor političkog delovanja koji je formalno registrovan kao civilno društvo, kulturna saradnja ili zaštita prava sunarodnika, ali u praksi ima mnogo širu i drugačiju političku funkciju", opisuje Srđan Cvijić. Ističe da javnost često nema uvid u njihovu "mrežu saradnika, finansije, stvarne aktivnosti i ciljeve". Šta je Međunarodni fond duhovnog jedinstva naroda?Osnovan je devedesetih godina u Rusiji, sa ciljem "promovisanja vrednosti pravoslavne kulture i jačanja veza među slovenskim narodima". Postoji u više država bliskih Moskvi, a na čelu "srpskog odeljenja" je Natalia Kocev. Prema javno dostupnim finansijskim izveštajima, Fond je u Srbiji u 2025. godini prijavio oko 119 hiljada evra prihoda. Godinu ranije, prihodi su bili veći – oko 178 hiljada evra. U izjavi za RSE, Kocev kaže da se rad ovog fonda finansira donacijama: iz Srbije, ali i iz Rusije. Među ruskim donatorima pominje državne institucije. "Mi radimo dosta projekata. Napišemo projekat tamo u Rusiju, u različite ustanove, i ako dobijemo sredstva, eto to je to. To su uvek namenske donacije, za koje mi odgovaramo i prilažemo račune, fotografije, izveštaje i opis šta smo odradili", tvrdi ona. Aktivnosti Fonda opisuje kao "zajedničke srpsko-ruske događaje", sa fokusom na jeziku i kulturi. Optužbe da sprovode propagandu odbacuje kao "izmišljotine". "Ja stojim na tome da ruska propaganda ovde ne postoji", dodaje Kocev, dok rusku invaziju na Ukrajinu naziva "specijalnom vojnom operacijom". Taj izraz koriste ruske vlasti, negirajući agresiju na susednu državu. Kako kaže, ima poverenje u politiku Vladimira Putina. "Ja volim Putina, mislim da vrlo zna šta radi", dodaje. Saradnja sa ruskim fondom sa 'crne liste' EUNatalija Kocev je, inače, članica Saveta ruske nacionalne manjine – zvanične državne institucije koja okuplja rusku zajednicu i koju finansira Srbija. Savetnica je i Marićevog Srpsko-ruskog fronta. Za RSE naglašava da nije članica te partije, već da ih podržava, jer im "pomažu u različitim događajima". A među više funkcija koje ima, Kocev je i u Koordinacionom savetu ruskih sunarodnika u Srbiji. Ova krovna nevladina organizacija, kako kaže, okuplja više ruskih udruženja širom države. Savet ima svoj sajt, ali ne i registraciju u Srbiji. Pod tim imenom nema ga u bazi privrednog registra u kojem, po zakonu, moraju biti sva udruženja. Prema pisanju BBC, Savet ruskih sunarodnika u Srbiji sarađivao je sa Pravfondom – ruskom državnom fondacijom sa sedištem u Moskvi. Dok Moskva tvrdi da Pravfond pruža pomoć dijaspori, Evropska unija ga je sankcionisala pod optužbama za širenje propagande. "Pojedine organizacije i fondacije koje su povezane sa ruskim državnim interesima trpe sankcije ili institucionalni pritisak, zato što se prepoznaju kao deo šire infrastrukture Kremlja koji ima za cilj da destabilizuje Uniju ili da vodi hibridni rat protiv nje", opisuje Srđan Cvijić. Iz Pravfonda su se, prema istraživanju međunarodne istraživačke mreže OCCRP, slivali milioni dolara u desetine organizacija u svetu. Na osnovu procurelih mejlova, objavili su da je Pravfond od 2012. do 2024. dodelio više od 1.000 grantova udruženjima van Rusije, čija je prosečna vrednost bila 16.500 evra. Da li je i koliko grantova stiglo i do Srbije, nije javno poznato. Iako potvrđuje saradnju sa Pravfondom, Natalija Kocev kaže da "nije upoznata" da su organizacije iz Srbije, koje su deo Koordinacionog saveta ruskih sunarodnika, dobijale novac iz Moskve. Ističe i da organizacije, koje su deo koordinacionog saveta, pored ostalog pružaju "pravnu pomoć" Rusima u regulisanju statusa u Srbiji – poput prijave boravka. Ali, sa ovim organizacijama ne sarađuju hiljade Rusa koje su u Srbiju stigle od 2022. godine, bežeći od autoritarne vlasti i mobilizacije, napominje Srđan Cvijić. "Njih nema ni na zvaničnim događajima koji navodno promovišu kulturno-prosvetnu saradnju dve države, jer se ruska emigracija ovde velikom većinom protivi režimu Vladimira Putina i kloni takvih događaja", zaključuje on. Prema poslednjim dostupnim podacima, koje je RSE dobio od MUP-a Srbije u januaru 2025, privremeni boravak u Srbiji imalo je nešto više od 48.000 državljana Rusije.

Vlada Srbije je od početka 2026. godine dodelila četiri puta više državljanstava ruskim građanima nego svima ostalima zajedno. Među njima je troje Rusa pod međunarodnim sankcijama, utvrdio je Radio Slobodna Evropa uvidom u vladine odluke. Trend rasta broja ruskih građana sa srpskim pasošima, počeo je od 2022. godine, s početkom rata u Ukrajini. Pored redovne procedure, u Srbiji je do državljanstva moguće doći i po ubrzanom postupku - odlukom Vlade u slučajevima kada proceni da je to "u interesu" zemlje. (snimatelj: Nenad Branković, montaža: Ana Toader)

Viši sud u Beogradu produžio je pritvor bivšem čelniku beogradske policije Veselinu Miliću do 30 dana. Pritvor je produžen zbog postojanja okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni, u slučaju boravka na slobodi, uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela, navodi se u saopštenju suda. Prethodno je Tužilaštvo zatražilo produženje pritvora za Milića uhapšenog 15. maja, koji se sumnjiči za neprijavljivanje ubistva u restoranu na Senjaku u Beogradu. Protiv ovog rešenja o pritvoru dozvoljena je žalba. Pritvor je produžen i za ostalih šestoro osumnjičenih u slučaju ubistva u restoranu na Senjaku. Tužilaštvo je 9. juna saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave protiv Milića koja se odnosila na pomaganje počiniocu ubistva zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza. U noći 12. maja u restoranu "27" na Senjaku ubijen je Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezi sa organizovanim kriminalom. Njegovo telo je pronađeno 21. maja blizu Inđije, oko 60 kilometara od Beograda. Bivšem načelniku beogradske policije je nakon hapšenja 15. maja određen pritvor, a istog dana je Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da on više nije na toj funkciji. Tužilaštvo je nakon hapšenja Milića navelo da se sumnjiči da je u noći zločina bio u restoranu u koji je pozvao ubijenog Nešovića. Doskorašnji šef beogradske policije je pred Tužilaštvom tvrdio da protiv njega nije izveden nijedan dokaz koji ga dovodi u vezu sa ubistvom.

Na dvadeset petu godišnjicu ubistva novinara Milana Pantića, predstavnik Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za slobodu medija Jan Bratu pozvao je vlasti u Srbiji da reše taj slučaj. "Ponavljam svoj poziv srpskim vlastima da obnove svoje napore da reše ovaj slučaj i okončaju nekažnjivost za zločine protiv novinara", napisao je Bratu na društvenoj mreži Iks (X). Dodao je i da je ubistvo Pantića "grub podsetnik da odlaganje pravde znači uskraćivanje pravde". Novinar Milan Pantić ubijen je 11. juna 2001. godine u Jagodini u centralnoj Srbiji, u ulazu zgrade u kojoj je živeo sa porodicom. Tri puta je udaren čvrstim predmetom u glavu s leđa. Njegovo ubistvo nikada nije rasvetljeno. Kao dopisnik "Večernjih novosti", najviše je pisao o privrednom kriminalu, naročito o privatizaciji Jagodinske pivare i Cementare u Popovcu. Grupa novinara okupila se 11. juna u Jagodini kako bi obeležili godišnjicu njegovog ubistva, prenela je agencija Beta. Članica Uprave Udruženja novinara Srbije (UNS) Dragana Deurić je tom priliko poručila da je društvo koje ne kažnjava ubice novinara "zapravo dozvoljava otvoren lov na novinare". "Istina ne sme da bude ulog za život", kazala je ona. Deurić je ukazala da su novinari u Srbiji poslednje dve godine izloženi rastućem broju slučajeva "pritisaka, maltretiranja i fizičkog nasilja". "Milan Pantić ne može da svedoči tome, niti da se bori, ali mi nikada ne smemo da dozvolimo da se ovakvi zločini ponove", kazala je. Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić rekao je u Jagodini da se nada da će, s obzirom na to se približava apsolutna zastarelost krivičnog dela ubistva Pantića, neka nadležna institucija zvanično pitati Tužilaštvo za organizovani kriminal zbog čega je dva puta odbijalo da pokrene postupak zbog tog ubistva. Više javno tužilaštvo u Jagodini otvorilo je početkom 2018. istragu protiv N. N. lica. Ta institucija je polovinom 2022. godine dostavila predmet na dalje postupanje Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) u Beogradu. On je dve godine kasnije vraćen u Jagodinu pod obrazloženjem da je TOK nenadležan jer "za sada nema dokaza da je u pitanju delovanje organizovane kriminalne grupe". Veran Matić je poričio i da "ne smemo dozvoliti reprizu onoga što se dogodilo Milanu Pantiću, Dadi Vujasinović i Slavku Ćuruviji". Ubistvo Milana Pantića, jedno je od tri nerešena ubistva novinara u Srbiji, pored ubistva Slavka Ćuruvije i Radislave Dade Vujasinović. Koalicija za slobodu medija, koju čini više novinarskih udruženja, nedavno je upozorila da je bavljenje novinarstvom u Srbiji sve opasnije, a da su institucije sve pasivnije. Na porast nasilja nad novinarima i kritičarima vlasti ukazao je i komesar Saveta Evrope Majkl O’Flerti (Michael O’Flaherty) nakon posete Srbiji u maju ove godine. Na ovogodišnjoj listi indeksa medijskih sloboda u svetu, koju objavljuju Reporteri bez granica, Srbija se nalazi na 104. mestu - među najgore plasiranim evropskim državama.

Vojska, helikopteri, dronovi, psi tragači bili su angažovani pre dva meseca na severu Srbije u blizini mađarske granice. Vlasti u Beogradu su, nedelju dana uoči izbora u Mađarskoj, saopštile da je osujećen pokušaj diverzije gasovoda. Danas, Više javno tužilaštvo u Subotici, na severu Srbije kaže da ne raspolaže informacijama o tome ko je doneo materijal za pravljenje eksplozivne naprave. "Izvršioci još nisu otkriveni", navedeno je u odgovoru za RSE. Pre dva meseca vlasti su saopštile da je pronađen razorni eksploziv u blizini gasovoda kojim se ruski gas doprema u Mađarsku. U to vreme obe vlade su održavale kontakte sa Moskvom, nakon što je EU uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. U međuvremenu je Viktor Orban, dugogodišnji mađarski premijer i saveznik predsednika Srbije Aleksandra Vučića izgubio vlast. A u Srbiji, dva meseca od otkrića eksploziva, ćutanje. Tužilaštvo u Subotici navelo je da je u toku veštačenje dva ranca pronađena u blizini gasovoda koja sadrže eksplozivni materijal, a koje treba da usmeri dalji tok istrage. Dodali su da su do sada dobili deo veštačenja, ne navodeći detalje. Vojno-bezbednosna agencija Srbije je 5. aprila navela da su pronađeni eksploziv i pribor za pripremu "eksploziva za izvršenje diverzije". Tužilaštvo je slučaj kvalifikovalo kao krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i krivično delo diverzija. U Mađarskoj se ne vodi istraga povodom navoda o pokušaju diverzije gasovoda. To je za RSE potvrdila Policija Mađarske. Oko 60 odsto snabdevanja Mađarske prirodnim gasom obavlja se 400 kilometara dugim gasovodom kroz Srbiju, a koji je deo međunarodnog gasovoda Turski tok. Beograd i dalje ćuti"Ćutimo dok ne budemo sigurni šta se dogodilo i naročito dok ne prođu izbori u Mađarskoj", poručivao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić početkom aprila. Danas Predsedništvo Srbije ne odgovara na upit RSE zbog čega se i dalje ćuti. O tome da li su otkrili pozadinu slučaja nisu odgovorili ni Vojno-bezbednosna agencija Srbije, kao ni Ministarstvo unutrašnjih poslova. Za Predraga Petrovića iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) epilog slučaja Kanjiža nije ni bio očekivan. "Morale su srpske vlasti na neki način da se izvuku iz te celokupne situacije", naveo je. Sumnje s obe strane granice bile su izražene povodom pronalaska eksploziva i tvrdnji o pokušaju diverzije. Tim pre što su saopšteni nedelju dana pre izbora u Mađarskoj, na kojima su izborne ankete davale prednost Orbanovom protivkandidatu Peteru Mađaru. "Znali smo da se radi o operaciji 'pod lažnom zastavom', koja je za cilj imala da pomogne Orbanu da pobedi na izborima", kaže Petrović. Vlasti Srbije negirale su mešanje u mađarske izbore i navode da su "otkrićem" eksploziva želeli da pomognu Orbanu u privlačenju glasova. Vučić je poručio da mu ne bi palo na pamet da zloupotrebljava Vojsku Srbije da bi se mešao u tuđe izbore. Dok su nezavisni novinari i stručnjaci iz Budimpešte u nedeljama pre izbora 12. aprila govorili o scenariju da Srbija i Rusija utiču na ishod izbora u Mađarskoj. Šta se govorilo pre 'otkrića' eksploziva?Mađarski istraživački novinar Balaš Kaufman (Balazs Kaufmann) kaže za RSE da je mesecima pre "pokušaja" diverzije imao informacije o "nekoj vrsti navodne sabotaže u Srbiji protiv mađarske energetske infrastrukture". To je na društvenim mrežama objavio 25. februara. Vlasti u Beogradu održavale su bliske veze sa Orbanom i njegovom strankom Fides. Vladajuće partije u Srbiji pozivale su birače sa dvojnim državljanstvom da na mađarskim izborima podrže Orbana. Mađarska se u više navrata postavljala kao zaštitnica Srbije unutar EU. Novi premijer Peter Mađar najavio je da će nova vlada ispitati da li je postojala stvarna opasnost na gasovodu. On je 13. aprila rekao da se tokom izborne kampanje dogodila akcija koja je ličila na operaciju "lažne zastave". "Dakle, mogu da kažem da je to urađeno prilično nespretno i videlo se da su se organizatori povukli iz toga i nisu išli do kraja onoliko koliko su to očekivali nadređeni iz Rusije i Viktor Orban" rekao je Mađar. Iz njegovog kabineta nije odgovoreno na upit RSE da li su započeli istragu o incidentu. Mađarski novinar Kaufman kaže da se nova mađarska vlada nije bavila tim pitanjem od izbora. Kako je predstavljen slučaj?Tadašnji mađarski premijer Viktor Orban doleteo je helikopterom na granicu sa Srbijom kako bi se uverio o stanju gasovoda. Tada je rekao da će Srbija pružiti činjenice mađarskim vlastima. Prethodno su vlasti u Beogradu objavile da su službe imale informaciju da će lice iz grupe migranata pokušati da izvrši diverziju na gasnu infrastrukturu. Objavljeno je i da je jedna "vojno osposobljena osoba povezana sa migrantskom grupom" i dalje u bekstvu. Nije precizirano iz koje zemlje dolazi. Na to pitanje za RSE nije odgovorila ni VBA. Politikolog Dejan Bursać ocenjuje da izostanak epiloga govori o tome da je to bio "više markentinški trik nego stvarna teroristička pretnja." "Očigledno osmišljen da pomogne Viktoru Orbanu u završnici njegove kampanje", naveo je. U Srbiji je vojska sredinom marta započela pojačano obezbeđenje kompresorske stanice "Velika Plana" u Žabarima, u istočnoj Srbiji. Ta stanica predstavlja ključno postrojenje Balkanskog toka kroz Srbiju. Do toga je došlo nakon najave predsednika Srbije da će vojska čuvati glavnu kompresorsku stanicu u Žabarima iz bezbednosnih razloga zbog situacije na Bliskom istoku. Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na upit RSE da li su te mere i dalje na snazi.

Više javno tužilaštvo u Beogradu predložilo je da se bivšem načelniku beogradske policije Veselinu Miliću produži pritvor do mesec dana. Milić je uhapšen 15. maja, a sumnjiči se za neprijavljivanje ubistva u restoranu na Senjaku. Tužilaštvo je prethodno 9. juna saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave protiv Milića koja se odnosila na pomaganje počiniocu ubistva zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza. Produženje pritvora Miliću sudiji je predloženo da "ne bi uništio, sakrio, izmenio ili falsifikovao dokaze ili tragove krivičnog dela", saopštilo je Tužilaštvo 11. juna. Produženje pritvora za još do 30 dana predloženo je i za ostalih šestoro osumnjičenih u slučaju ubistva u restoranu na Senjaku. Među njima su i dvojica osumnjičenih da su počinili ubistvo kojima se produženje pritvora traži zbog opasnosti od bekstva, kao i da ne bi ponovili krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora od preko 10 godina. U noći 12. maja u restoranu "27" na Senjaku ubijen je Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezi sa organizovanim kriminalom. Njegovo telo je pronađeno 21. maja blizu Inđije. Bivšem načelniku beogradske policije je nakon hapšenja 15. maja određen pritvor, a istog dana je Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da on više nije na toj funkciji. Tužilaštvo je nakon hapšenja Milića navelo da se sumnjiči da je u noći zločina bio u restoranu u koji je pozvao ubijenog Nešovića. Doskorašnji šef beogradske policije je pred Tužilaštvom tvrdio da protiv njega nije izveden nijedan dokaz koji ga dovodi u vezu sa ubistvom.