Studenti u blokadi i jedan broj građana okupili su se peto veče zaredom ispred zgrade Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, zahtevajući ostavku dekana Milivoja Alanovića, koji je u utorak ujutru upao u zgradu sa nekoliko zaposlenih i izbacio studente koji su blokirali taj fakultet. U zgradi fakulteta su od utorka prisutne policijske snage u punoj opremi na poziv dekana Milivoja Alanovića. Na skup pod nazivom "Buka se nastavlja" pozvali su studenti u blokadi tog fakulteta. Studenti u blokadi i jedan broj profesora Univerziteta u Novom Sadu zahtevaju ostavku Alanovića, smatrajući da je pozivanjem policije narušio autonomiju univerziteta. Tom zahtevu priključili su se i studenti u blokadi Filozofskog fakulteta u Beogradu i njihovi profesori. U sredu uveče, 27. avgusta došlo je do sukoba demonstranta i policije nakon što su okupljeni na protestu pokušali da probiju kordon Žandarmerije koji je bio postavljen ispred ulaza u zgradu fakulteta. Pored interventne jedinice policije, reagovala i Žandarmerija, koja je demonstrante sa ulaza na fakultet potisnula silom, šok bombama i pirotehnikom. Više građana je povređeno, među kojima i jedna profesorka. Tri osobe su uhapšene. Novosadski Filozofski fakultet prvi je u tom gradu koji su studenti blokirali u decembru prošle godine a nakon toga usledile su i na ostalim fakultetima. Studenti su u blokade krenuli nakon nesreće u Novom Sadu kada je u padu nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice poginulo 16 ljudi. Od tada zahtevaju krivičnu i političku odgovornost za nesreću. Početkom maja izašli su sa zahtevom za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora,

Za resornog ministra, 1. septembar biće u Srbiji "svečan dan". Za prosvetare koji su podržali studentske proteste, početak nove školske godine obeležen je strahom i neizvesnošću. U neke od škola koje su više meseci bile u štrajku stigli su novi direktori. Na desetine profesora i nastavnika ostalo je bez posla nakon što im nisu produženi ugovori na određeno vreme. "Znao sam da su ovakve posledice moguće, stavio sam to na kocku i rešio da odigram do kraja", kaže za Radio Slobodna Evropa (RS) nastavnik beogradske osnovne škole koji je želeo da ostane anoniman, a čije je ime poznato redakciji. Vlast odbacuje optužbe da je reč o kažnjavanju i zastrašivanju onih koji su učestvovali u štrajkovima i navodi zakonsko pravo direktora škola da zaposlenima na određeno ne produže ugovor. "Mi smo negde prvi probijali front i u dobrom delu te bitke smo ostali sami, a sada svedočimo odmazdi", kaže za RSE predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Dušan Kokot. Prosvetari su krajem 2024. godine među prvima stali uz studente koji traže odgovornost vlasti za nesreću u Novom Sadu. Obustavom nastave podržali su njihove zahteve i dodali svoje koji se pre svega odnose na poboljšanje materijalnog položaja. Vlast im je odgovorila smanjenjem plata. "Nijedan problem zbog kojeg smo se bunili, bilo esnafski ili društeni, nije rešen i školska godina počinje sa svim problemima sa kojima je prethodna završena", navodi Kokot. Ipak, sindikati za 1. septembar ne najavljuju štrajk. "On je možda negde i obesmišljen jer se ništa nije promenilo. Osećam se rezignirano kao nijedne godine do sada i sa nekim gorkim ukusom krećemo u ovu godinu", rekla je za RSE Snežana Romandić iz Ujedinjenog sindikata prosvetnih radnika. 'Tražim novi posao'Posle dve godine, koliko je predavao đacima jedne osnovne škole u centru Beograda, nastavnik srpskog jezika i književnosti traži novi posao. Pod uslovom da mu ne otkrivamo identitet, za RSE navodi da mu ugovor na određeno vreme nije produžen jer je aktivno učestvovao u štrajku i obustavi nastave u ovoj školi. "Paradoks je što me sad za posao zovu uglavnom iz škola gde su nekoga oterali iz istih razloga kao i mene. Uredno zapišu moje podatke i više mi se ne jave. Verovatno postoji nekakav neformalni spisak politički nepodobnih." Zvanično obrazloženje, kaže, nije dobio. "Već u maju ili junu su krenule neke vrste šikaniranja, pravljenja administrativnih problema kako bih se diskreditovao i okrivio za nešto sa čim nemam veze". Na koncu je, kako navodi, direktorki poslao mejl sa pitanjem da li će ostati na svom radnom mestu. "Dobio sam odgovor da ne ostajem, sa komentarom da to nema nikakve veze sa političkim prilikama u zemlji." Dodaje da ugovor nije produžen ni njegovoj koleginici koja je predavala građansko vaspitanje, a koja je takođe učestvovala u štrajku i protestima. Smene i stopiranja ugovoraNema tačnog broja onih koji su ostali bez posla ili su pod pritiskom sami otišli iz škola. Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na pitanja RSE, a iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika navode da je reč o najmanje stotinu profesora i nastavnika kojima nije produžen ugovor. Najpoznatiji je primer Pete beogradske gimnazije, gde sedam profesora nije dobilo produženje ugovora o radu. Zbog toga je 27. avgusta ispred te škole održan jedan u nizu protesta učenika, profesora i roditelja koji traže smenu smenu v.d. direktorke. "Od maja kada su deca krenula u školu, vidimo odmazdu, pretnje, uvrede i poniženja, pre svega profesora, ali se to itekako odražava i na decu i na nas roditelje", kaže za RSE Nemanja Milošević, otac učenice Pete gimnazije. U novu školsku godinu, kako navodi, ulaze sa brojnim nepoznanicama. "Još uvek ne znamo koje knjige treba da kupimo, ne znamo u kojoj su nam deca smeni, ne znamo ni ko će im biti profesori", rekao je Milošević. Kakva je atmosfera u školama?Veliki broj zaposlenih u školama u Srbiji ima ugovore na određeno koji ističu dan uoči početka nove školske godine. "Stanje je prilično haotično, a zaposleni su mnogo oprezniji nego ranije", navodi Snežana Romandić iz Ujedinjenog sindikata prosvetnih radnika. Dodaje da je "školski primer disciplinovanja kolektiva" da se zaposlenima koji su na određeno ne produžavaju ugovori. "I direktori koji su ranije imali razumevanja za situaciju, ove godine nisu baš prepuni razumevanja. Ljudi su postali isključivi u stavovima, bilo da su za jednu ili za drugu stranu. A to su kolektivi koji su upućeni jedni na druge i dosta je turobna atmosfera", kaže Romandić. Šta kažu roditelji?Ni oni nisu jedinstveni. "Želimo da naša deca uče, ali ne znam kako je moguće da profesori pod ovakvim pritiskom rade. I to nije krivica ni profesora, ni roditelja, ni đaka, nego vlasti koja na rukovodeća mesta postavljaja ljude koji su im podobni", kaže Nemanja Milošević. Dok u Petoj beogradskoj gimnaziji više stotina roditelja protestima podržava profesore i đake koji su decembra 2024. prvi započeli blokadu, u nekim školama je drugačije. "Bilo je roditelja koji su podržavali štrajk, a bilo je i onih koji nisu razumeli kako je vreme odmicalo. Možda su ovi koji nisu razumeli bivali i glasniji", rekla je Snežana Romandić. 'Sav teret na obrazovanju'Odlukom četiri reprezentativna sindikata, prosvetari su 20. decembra 2024. obustavili nastavu u školama i pridružili se univerzitetskim profesorima u podršci studentskim blokadama i protestima. Imali su i svoje zahteve - povećanje zarada kako bi pratile republički prosek, izmene obrazovnih zakona i načina izbora direktora škola, kao i poboljšanje bezbednosti učenika i nastavnika. Onima koji nisu držali časove isplaćene su drastično umanjene plate. "Obrazovanje je bilo to koje je nosilo teret, a druge baš nismo videli u nekom punom kapacitetu", navodi Dušan Kokot iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika. "I mi imamo porodice o kojima moramo da brinemo i očekivati od prosvetnih radnika da rizikuju živote dok drugi dođu na protest i odu ujutru da rade je malo bezobrazno", dodaje. Studenti u blokadi zahvalili su im se na podršci. U objavi na društvenim mrežama poželeli su im "srećan i borben početak nove školske godine". "Štrajkovi, obustave rada, štafetne šetnje između gradova i protesti samo su neki od načina na koje su prosvetari pokazali solidarnost sa nama. Nažalost, to su takođe razlozi zbog kojih su pretrpeli različite vidove represije – od targetiranja u medijima, smanjivanja plata, pa sve do otkaza", napisali su 26. avgusta na Instagramu. Kakva će biti nova školska godina?Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković očekuje da će nova školska godina početi "normalno i svečano" i da će se obrazovni proces nastaviti "bez primesa politike". On je za televiziju Pink 24. avgusta ocenio da nema razloga ni za "ritualni štrajk" 1. septembra jer se, kako je naveo, "ozbiljno radi na poboljšanju materijalnog položaja prosvetara". Stanković je ponovio i da "bez rada, nema zarade". "Početak nastavne godine nikako ne možemo nazvati normalnom. Biće tinjajuće borbe koja vrlo lako i brzo može ponovo da preraste u jedno opšte nezadovoljstvo", odgovara predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Dušan Kokot. Navodeći da ne može da predvidi kako će izgledati školska godina, Snežana Romandić iz Ujedinjenog sindikata kaže da 1. septembar u mnogim školama "neće početi veselo". "Bilo da su u pitanju učenici, roditelji ili nastavnici." Srednjoškolci 1. septembra na ulicamaSrednjoškolci, koji su sa studentima učestvovali u blokadama i protestima, kažu da razmatraju drugačije vidove borbe za ispunjenje zahteva, među kojima je i raspisivanje vanrednih izbora. "Mislim da ćemo ići u školu zato što smo shvatili da blokada nije donela ništa i da moramo da probamo na drugi način da dopremo do institucija i ljudi koji su na pozicijama. Od nastavnika koji ostanu u školi očekujemo podršku", rekla je za RSE Ivana, učenica Pete beogradske gimnazije. Umesto u klupama, srednjoškolci u blokadi će 1. septembra biti na ulicama. Kako su najavili, protestnom šetnjom obeležiće deset meseci od pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice.

U Beogradu i Novom Sadu su 30. avgusta osvanuli bilbordi kojima se čestita rođendan autoritarnom predsedniku Belorusije Aleksandru Lukašenku. Na bilbordima, uz čestitku rođendana Lukašenku, piše "Voli te Srbija". Potpisani su sa "Ivan Ivanović – Konzervativni pokret Naši". U saopštenju tog pokreta piše da je Lukašenko "iskren i veliki prijatelj srpskog naroda", a da je Belorusija u najtežim trenucima za Srbiju "uvek stajala uz nas", prenela je agencija Beta. Pokret Naši su ultradesničarska organizacija, koja nije zvanično registrovana. Otvoreno podržava rusku invaziju na Ukrajinu, protivi se evropskim integracijama Srbije i zastupa antimigrantske i anti-LGBT stavove. Ovo nije prvi put da se taj pokret javno obraća predsedniku Belorusije, pošto su u februaru prošle godine Beograd izlepili plakatima na kojima je pisalo "Srbija je uz Lukašenka". Proteklih godina lepili su i plakate podrške ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, kao i preteće plakate kojima su targetirali pojedine opozicione političare u Srbiji i medije. Konzervativni pokret Naši nastao je od Srpskog narodnog pokreta "Naši", takođe neregistrovane organizacije, čiju je zabranu 2012. tražilo Republičko javno tužilaštvo, između ostalog, zbog izazivanja nacionalne, verske, rasne i seksualne mržnje i diskriminacije. Međutim, Ustavni sud je tada procenio da nisu ispunjeni uslovi za zabranu njihovog rada. Lukašenko je jedan od retkih saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina, a Belorusija je zbog svoje uloge u invaziji Rusije na Ukrajinu pod sankcijama Evropske unije (EU). Srbija se selektivno priključivala sankcijama Belorusiji, dok istrajava na odbijanju da ih uvede Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu. Na Zapadu sankcionisane, u Srbiji 'prijateljske' državeLukašenko je na vlasti u Belorusiji od 1994. godine, a zapadne države, beloruska opozicija i nevladine organizacije optužuju ga za kršenje ljudskih prava i represiju nad političkim protivnicima. Na predsedničkim izborima u avgustu 2020. proglasio je pobedu, koju ne priznaju opozicija i Zapad. Od tada su na meti sankcija EU beloruske vlasti i istaknute ličnosti u sferi politike, ekonomije i pravosuđa kao "odgovor na neprihvatljivo nasilje beloruskih vlasti nad mirnim demonstrantima, zastrašivanje, proizvoljna hapšenja i pritvaranja, posle izbora". U beloruskim zatvorima nalazi se oko 1.500 političkih zatvorenika, među kojima su aktivisti za ljudska prava, političari i novinari.

Ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovaraće tokom sastanka u Kini o rusko-srpskoj saradnji, uključujući i saradnju u energetskom sektoru, izjavio je novinarima pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov, prenela je agencija Beta pozivajući se na RIA Novosti. "Planirano je da se razmene mišljenja o ključnim pitanjima rusko-srpske saradnje, uključujući i oblast energetike i drugih oblasti", rekao je Ušakov, prenosi agencija RIA Novosti. Vučić i Putin će prisustvovati vojnoj paradi u Pekingu 3. septembra, kojom Kina obeležava formalnu predaju Japana tokom Drugog svetskog rata. Najavljeno je prisustvo, između ostalih, i lidera Severne Koreje, Belorusije, Irana, Kube, Indonezije, Mjanmara, Pakistana i Malezije. Vučić je u ponedeljak, 25. avgusta, izjavio da je sa ambasadorom Kine Li Mingom razmotrio agendu svog predstojećeg sastanka s predsednikom Kine Si Đinpingom. Sa Putinom se Vučić sastao početkom maja, kada je u Moskvi prisustvovao obeležavanju Dana pobede. To je bio prvi susret "tete-a-tete" dvojice zvaničnika od početka ruske invazije na Ukrajinu. Srbija, iako zvanično podržava teritorijalni integritet Ukrajine, nije uvela sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu. Zvanični Beograd taj stav pravda političkom podrškom Rusije po pitanju Kosova, čiju nezavisnost proglašenu 2008. Srbija ne priznaje i zavisnošću od ruskih energenata. Beograd sa Moskvom i Pekingom održava bliske odbrambene, ekonomske i političke veze, uprkos kritikama i upozorenjima iz Brisela da bi Srbija, kao država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, trebalo da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom.

Protest sa zahtevom da budu oslobođeni uhapšeni na građanskim i studentskim protestima u Srbiji u proteklih deset meseci održan je 29. avgusta pred Okružnim zatvorom u Novom Sadu. Demonstranti su uzvikivali imena onih koji se nalaze u zatvorskom ili kućnom pritvoru. Na skupu su istaknuti transparenti "Pustite ih sve" i "Nevine hapsite, jer na vaše sutra ne mislite". Učesnici su pred zgradom zatvora ostavili knjige sa posvetama za pritvorene zbog učešća na protestima. Deset meseci u Srbiji traju protesti velikog broja studenata i ostalih građana sa zahtevom da vlast Srpske napredne stranke (SNS) odgovara za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice glavne železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra. Ne zna se broj privedenih studenata i aktivistaUkupan broj uhapšenih, pritvorenih i optuženih sa građanskih protesta zvanično nije poznat, dok je poslednjih meseci privođenja i određivanja pritvora sve više kako su se demonstracije radikalizovale. Poslednjih nedelja bilo je i sukoba dela demonstranata sa policijom. Takvo delovanje vlasti studentske organizacije i organizacije za ljudska prava opisale su kao represiju režima nad građanima koji zahtevaju borbu protiv korupcije i prevremene izbore. "Ovo su montirani politički slučajevi. Nećemo stati dok uhapšeni ne budu na slobodi", poručili su demonstranti na protestu u petak uveče pred zatvorom u novosadskom naselju Klisa. Okupljeni su podsetili da nisu hapšene pristalice SNS-a koje su na građane u protestu ispaljivale vatromete, šok bombe, tukle ih motkama i atakovale na druge načine, a da su privedeni i optuženi oni koji su se od toga branili. "Monstrumi koji su studentkinji palicom slomili vilicu su na slobodi, a studenti su u zatvoru", poručili su demonstranti pred zatvorom Klisa. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je do marta 2023. bio predsednik SNS-a, u julu je dao pomilovanje četvorici mladića, aktivista SNS-a, kojima se sudilo jer su u januaru u Novom Sadu pretukli studentkinju i polomili joj vilicu. Zbog tog napada premijer Miloš Vučević, predsednik SNS-a, dao je ostavku i pala je Vlada. Vučić nasilnike SNS-a nazvao "herojima"Krajem maja šef države Aleksandar Vučić je optužene za prebijanje i lomljenje vilice studentkinje nazvao "junacima". Šef SNS-a Vučević predložio je da se blokira sud u Novom Sadu kako bi se izvršio pritisak da se četvorica optuženih za brutalni napad puste na slobodu. Jedan broj učesnika studentsko-građanskih demonstracija je u zatvorskom ili kućnom pritvoru više meseci, što je slučaj sa pojedinima iz grupe 12 aktivista uhapšenih u Novom Sadu i optuženih za "pokušaj rušenja ustavnog poretka Srbije". Jedno od poslednjih određivanja kućnog pritvora za demonstrante je slučaj Andreja Tanka, studenta Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Osnovni sud u Pančevu saopštio je da je osumnjičen da je na protestu 13. avgusta policajce polio "tečnošću intenzivnog mirisa". Aktivistkinji Isidori Čeleketić i pokrajinskom poslaniku Pokreta Slobodnih Građana Radivoju Jovoviću sud je krajem avgusta odredio kućni pritvor zbog sumnje, kako je navedeno, da su na protestu ispred Osnovnog suda u Novom Sadu sprečavali tužioca da uđe u zgradu suda. Ministarstvo pravde Srbije nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o broju studenata i aktivista u pritvoru u proteklih deset meseci koliko traju antivladini protesti.

Prostor između Predsedništva Srbije, Narodne skupštine i zgrade Skupštine Grada do daljeg će biti zatvoren, saopštio je gradski sekretar za saobraćaj Bojan Bovan, prenela je agencija Beta. U tom delu Beograda od početka marta nalazi se neformalno šatorsko naselje pristalica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). "Odluka će ostati na snazi dok god taj prostor bude zauzet od onih koji su njegovo zauzeće prijavili policiji 6. marta", rekao je Bovan. Dodao je da bi puštanje saobraćaja u tom delu grada ugrozilo, kako je naveo, bezbednost ljudi koji se tamo nalaze i učesnika u saobraćaju. Pristalice vlasti najpre su u martu zauzele Pionirski park ispred zgrade Predsedništva Srbije, u kojoj je kancelarija šefa države Aleksandra Vučića i donedavnog predsednika partije SNS, uoči studentsko-građanskog protesta održanog polovinom tog meseca u Beogradu sa zahtevom da vlast odgovara za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice glavne železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra. Svoju podršku predsedniku naprednjaci su potom nastavili proširenjem improvizovanog kampa na ulicu Trg Nikole Pašića u kojoj je na broju 13 zgrada Narodne skupštine. Time je šest meseci blokirana jedna od najznačajnijih saobraćajnica u centru Beograda pored koje se nalaze najviše državne institucije. Građanski zborovi i organizacije studenata koje blokiraju fakultete u Srbiji, zahtevajući da vlast odgovara za novosadsku tragediju, početkom leta postavili su zahtev vlastima da uklone neformalno naselje iz Pionirskog parka i sa ulice. Vlast ga nije ispunila. U Beogradu i na republičkom nivou na vlasti je koalicija Srpske napredne stranke (SNS) i Socijalističke partije Srbije (SPS). Parkovski prostor na Andrićevom Vencu do danas je nedostupan za javnu upotrebu, obezbeđen je metalnom ogradom, i neprestano ga čuva policija. Ulični prostor na kom je prošireni deo šatorskog kampa Srpska napredna stranka proteklih meseci koristila je za mitinge te partije i događaje zabavnog karaktera na kojima su uz muziku građanima besplatno deljeni roštilj i piće. U vreme velikih studentsko-građanskih demonstracija u Beogradu, kao što je to bio slučaj 15. marta i 28. juna, brojni kordoni policije razdvajali su demonstrante i stanovnike uličnog šatorskog naselja kako bi sprečili incidente. Tokom šest meseci njegovog postojanja dogodilo se više incidenata u kojima su stanovnici kampa napali građane i novinare koji su hteli da prođu tim delom grada.

Na Zapadu pod sankcijama, u Pekingu među gostima na vojnoj paradi povodom Dana oslobođenja. Kineski predsednik Si Đinping okupiće početkom septembra lidere Rusije, Severne Koreje, Mjanmara, Irana, zemalja koje su pod zapadnim sankcijama. Vladimir Putin i Kim Džong Un, dvojica međunarodno najizolovanijih lidera, biće 3. septembra u Pekingu na paradi kojom Kina obeležava kraj Drugog svetskog rata i predaju Japana. U tom društvu naći će se i predsednik Srbije, države kandidatkinje za članstvo u Evropsku uniju, Aleksandar Vučić, koji se poslednjih meseci u zemlji suočava sa masovnim antivladinim protestima. Osim njega od država koje su članstvo u EU zacrtali kao svoj strateški pravac, u Kini će biti i premijer Jeremenije Nikol Pašinjan. Zapadnih lidera gotovo da neće biti među 26 šefova država ili vlada koji putuju u Peking. Izuzetak je Robert Fico, premijer Slovačke članice EU, koji je najavio svoj odlazak. Prema najavama Pekinga na vojnoj paradi će biti i autoritarni lider Belorusije Aleksandar Lukašenko, kao i njegov kolega iz Azerbejdžana Ilham Alijev. U Peking, prema tim najavama, stižu i indonežanski predsednik Prabovo Subijanto, predsednik Skupštine Južne Koreje, Vu Von-šik, bivši japanski premijer Jukio Hatojama. Na prethodnoj paradi bilo više zapadnih zvaničnikaMilan Igrutinović iz beogradskog Instituta za evropske studije primećuje za RSE da je na prethodnoj vojnoj paradi 2015. u Pekingu bilo više državnika, pre svega zapadnih. Podseća da se ovogodišnja održava u kontekstu ruskog napada na Ukrajinu, ekonomskih tenzija između SAD i Kine i "hladnog rata" između te dve velike sile, kao i sve lošijih odnosa EU i Kine. "Sada se ocrtava za Si Đinpinga da se kroz ovu paradu tiho, mada ne i vizuelno tiho, nametne kao nesputani lider jedne grupe zemalja", ocenio je. Ipak navodi da to nisu nikakva savezništva u formalnom smislu, pogotovo ne vojna. "Ali s obzirom na 'glavne zvezde' nameće se zaključak da je Kina među svim tim zemljama svakako ekonomski najjača, ali i najstabilnija i moguće vojno dominanta", dodao je. Peking nije okrenuo leđa MoskviVrata mnogih svetskih prestonica, pre svega na Zapadu, zatvorena su za ruskog lidera Vladimira Putina, ali ne i u Pekingu. Rusija je pod zapadnim sankcijama zbog invazije na susednu Ukrajinu, koju je pokrenula pre tri godine. Izuzetak je susret sa Donaldom Trampom (Trump) na Aljasci 15. avgusta u pokušaju predsednika Sjedinjenih Američkih Država za pronalaženje rešenja za okončanje rata. Od početka ruske invazije Peking tvrdi da je neutralan, dok istovremeno kupuje rusku naftu i gas, ključne izvore prihoda za Moskvu, i isporučuje tehnologiju dvostruke namene ruskoj vojsci Peking glavni saveznik PjongjangaSevernokorejski lider Kim Džong Un, koji retko odlazi u posete inostranstvu, boravio je poslednji put u Pekingu 2019. Peking je glavni saveznik i trgovinski partner Severne Koreje, a smatra se i važnim diplomatskim faktorom u osetljivim pregovorima o nuklearnom i raketnom programu Pjongjanga. Severna Koreja je pod sankcijama EU kako bi se primorala da odustane od razvoja nuklearnog oružja i balističkih projektila što se smatra ozbiljnom pretnjom međunarodnom miru i bezbednosti. Sjedinjene Američke Države su 28. avgusta uvele Severnoj Koreji novi set sankcija. Ali je američki predsednik Tramp 25. avgusta objavio da će se sastati sa Kimom Džongom Unom "u nekom trenutku". Ne navodeći više detalja, Tramp je rekao da "ima veoma dobar odnos sa Kimom Džongom Unom". Ujedinjene nacije su usvojile sedam serija sankcija Severnoj Koreji. Kina kao zaštitnik MjanmaraMjanmar je pod vojnom upravom od početka februara 2021, kada je vojska zbacila izabranu vladu civilne liderke Aung San Su Ći. Ta azijska zemlja je sada u stalnim nestabilnostima jer je preuzimanje vlasti naišlo na masovan nenasilni otpor, koji je od tada postao široko rasprostranjena oružana borba. EU je kao odgovor uvela sankcije Mjanmaru, kao i SAD. Kina je nakon vojnog puča blokirala izjavu Saveta bezbednosti UN kojom se osuđuje svrgavanje civilne vlasti, tvrdeći da bi sankcije ili međunarodni pritisak samo pogoršali stvari u Mjanmaru. Kina je više puta, zajedno sa Rusijom, zaštitila Mjanmar od kritika u UN zbog vojnih akcija protiv muslimanske manjine Rohindža. U Pekingu je najavljen dolazak šefa hunte Min Aung Hlaing, koji takođe retko putuje u inostranstvo. Okretanje Irana KiniVelika Britanija, Francuska i Nemačka (E3) pokrenule su mehanizam ponovnog uvođenja sankcija Ujedinjenih nacija Teheranu zbog njegovog nuklearnog programa. Sankcije su suspendovane posle istorijskog nuklearnog sporazuma Irana i svetskih sila 2015. Međutim, Iran je obustavio saradnju s Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) nakon američkog i izraelskog bombardovanja nuklearnih postrojenja prošlog meseca. Posle nedavnog kratkog rata sa Izraelom, Iran se okreće Kini za nabavku napredne vojne opreme koju Rusija nije isporučila. Međutim, nije poznatko koliko daleko je saradnja na tom polju otišla. Vučićevo 'druženje' sa političkim pouzdanicimaPredsednik Srbije Aleksandar Vučić i kineski lider Si Đinping intenziviraju saradnju dve države, nazivajući je "čeličnim prijateljstvom". Osim ekonomske i političke, Srbija koja je kandidat za članstvo u EU, poslednjih godina intenzivira i vojnu saradnju sa Kinom, što je nailazilo na upozorenja Brisela i Vašingtona. Tako je u julu u Kini održana prva zajednička vojna vežba specijalnih jedinica Vojski Srbije i Kine. Pre toga Srbija je počela da nabavlja vojno naoružanje od Kine - bespilotne letilice, ali i raketni sistem protivvazdušne odbrane FK-3. Time je postala prva evropska zemlja koja koristi taj kineski sistem. Si Đinping je do sada dva puta posetio Srbiju, a Vučić je bio u Kini u više navrata. Na upit RSE o najavi Vučićevog prisustva na vojnoj paradi u Pekingu među liderima sankcionisanih zemalja, u Stejt departmentu nisu imali komentar. "Trenutno nemamo šta da kažemo na ovu temu", naveo je portparol Stejt departmenta. Iz EU do objavljivanja ovog teksta nije stigao odgovor. Iako je Srbija kandidat za članstvo u EU, Vučić održava bliske veze sa izolovanom Moskvom, kao i sa Pekingom. Srbiju duže od devet meseci potresaju antivladini protesti započeti zahtevima za suzbijanje korupcije, da bi stigli do zahteva za vanrednim izborima. Okidač je bila tragedija na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je u obrušavanju nadstrešice stradalo 16 ljudi. Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu radile su kineske firme. Te firme i vlast u Beogradu tvrde da nadstrešnica nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom zgrade. Kina na BalkanuPartnerstvo Belorusije i Kine jača Lukašenkov uticajUz Srbiju, Belorusija je druga evropska država koja je ostvarila vojnu saradnju sa Kinom. Zahvaljući manevrima sa Belorusijom, kineska vojska našla se na samoj granici sa NATO u julu 2024. godine. Belorusija i Kina su izgradile ono što obe strane nazivaju strateškim partnerstvom, donoseći Minsku investicije, tehnologiju i političku podršku dok su veze sa Zapadom i dalje zamrznute sankcijama. Za beloruskog autoritarnog vladara Aleksandra Lukašenka, Peking nudi protivtežu zapadnom pritisku, način da se smanji zavisnost od Moskve i šansu da Belorusija ostane vidljiva na globalnoj sceni. Belorusija je kupila kineske dronove, elektroniku i drugu opremu. Istovremeno, saradnja u javnom nadzoru, digitalnom policijskom radu i praćenju onlajn aktivnosti postala je ključna u suzbijanju neslaganja i ograničavanju slobode interneta od strane Minska. Kineski automobili na ulicama JermenijeKineski predsednik Si Đinping i jermenski premijer Nikol Pašinijan signalizirali su želju svojih zemalja da prodube političke, ekonomske i kulturne veze tokom poslednje posete jermenskog lidera Kini 2019. godine. U ekonomskim vezama dve zemlje ističe se saradnja između jermenskog hemijskog giganta iz sovjetskog doba, kompanije Nairit, koji je uglavnom neaktivan, i kineskog partnera u proizvodnji gume. Takođe kineske kompanije učestvuju u nekoliko velikih infrastrukturnih projekata u Jermeniji, uključujući izgradnju autoputa Sever-Jug. Poslednjih godina, uvoz automobila kineske proizvodnje, uključujući električne automobile, u Jermeniju je značajno porastao, što je ova vozila učinilo uobičajenim prizorom na ulicama glavnog grada Jerevana. Brzo produbljivanje odnosa Azerbejdžana i KineAzerbejdžan i Kina uspostavili su svoj prvi međusobni bezvizni režim putovanja kao simboličnu prekretnicu u brzom produbljivanju odnosa. Za rukovodstvo Azerbejdžana, partnerstvo sa Kinom je balansiranje između Moskve, Ankare, Brisela i Vašingtona. Pitanje je da li će bliže veze sa Pekingom doneti širi prosperitet ili učvrstiti prostor za manevrisanje autoritarne države. Analitičari primećuju da Azerbejdžan pokazuje malo oklevanja u pogledu zavisnosti od Pekinga, što izaziva zabrinutost da bi širenje uvoza energije iz Bakua u EU moglo biti praćeno većim kineskim uticajem. Od ruske invazije na Ukrajinu, Azerbejdžan se predstavlja kao bezbedan tranzitni koridor istok-zapad, zaobilazeći rusku teritoriju. Šta Kina želi?Povodom predstojeće vojne parade pomoćnik ministra spoljnih poslova Kine Hong Lej naveo je 29. avgusta kao ciljeve pokazivanje čvrste odlučnosti Kine da sledi put mirnog razvoja i snažnu volju da zaštiti nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet. Ali i, kako je rekao, moćnu sposobnost da brani svetski mir. Očekuje se da će Kina predstaviti svoje najsavremenije naoružanje, uključujući stotine aviona, tenkova i sistema protiv dronova. "Defile treba da pokaže narastajuću moć kineske vojske i njen tehnološki razvoj, kao i da pokaže simbiozu partije i vojske u vremenu naglih smena kadrova u vojsci", kaže Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije. BBC je naveo da će to biti prvi put da se nova struktura snaga kineske vojske u potpunosti prikazuje na paradi. Taj medij dodaje da će desetine hiljada vojnika marširati i kroz istorijski Trg Tjenanmen. Rojters je ocenio da je kineska parada planirana kao glavni prikaz rastuće kineske vojne moći i demonstracija diplomatske solidarnosti između Kine, Rusije i globalnog Juga. Upitan da li se iz liste učesnika može čitati neka poruka Zapadu, Igrutinović napominje da na tom spisku ima i državnika koji nisu deo te priče. "Ali uz sav oprez, sa ogradama, možda možemo reći da prisustvujemo jednoj simboličkoj predstavi grupacije raznorodnih država koje imaju različite tipove odnosa sa Zapadom", naveo je. "Ali njihov sukob sa Amerikom, jeste ono što ih spaja, kada je reč o ovih nekoliko najupečatljivijih državnika koji će tu biti", dodao je. Uoči vojne parade u Kini će se sastati lideri Šangajske organizacije za saradnju, među kojima su i ruski predsednik Vladimir Putin i indijski premijer Narendra Modi. Više od 20 lidera okupiće se u severnom lučkom gradu Tjenđinu od 31. avgusta do 1. septembra, dok Kina organizuje godišnji samit bloka kako bi razgovarali o pitanjima regionalne bezbednosti i trgovine u kontekstu rastućih tenzija sa Zapadom. Saradnja na tekstu: Beloruski, Jermenski i Azerbejdžanski servis RSE

Vlada Srbije usvojila je dopunu dan ranije donete uredbe o ograničavanju marži, kako bi se od pokušaja zloupotreba trgovaca zaštitili proizvođači i potrošači, saopštila je 29. avgusta vladina Kancelarija za saradnju sa medijima. Navodi se da dopuna sadrži odredbe kojima se logistički rabat i naknada za manjak i otpis robe ograničava na tri, odnosno jedan odsto. "Trgovinski lanci su u četvrtak, u danu kada je doneta uredba, počeli da vrše pritisak na proizvođače da potpišu anekse ugovora pre njenog stupanja na snagu. Vlada Srbije je u petak reagovala novom uredbom", navodi se iz Vlade. 'Cilj sprečavanje rasta cena'Marža je razlika između cene po kojoj trgovci nabavljaju robu i njene cene u trgovinama. U četvrtak usvojenom uredbom trgovinskim lancima marže se ograničavaju na maksimalnih 20 odsto na osnovne životne namirnice i drugu robu od značaja za snabdevanje građana. "Cilj je sprečavanje prekomernog rasta cena", saopštila je Vlada Srbije. Ta uredba stupa na snagu 1. septembra i važiće šest meseci. Šaf države Aleksandar Vučić najavio je da će se mere odnositi na velike trgovinske lance, 44 veletrgovine i 24 trgovca na malo, koji, kako je rekao, ostvaruju marže i do 45 odsto. Uredba je usvojena četiri dana pošto je Vučić predstavio mere za snižavanje cena hrane u Srbiji, u jeku desetomesečnih studentskih i građanskih protesta širom zemlje na kojima se traži odgovornost vlasti Srpske napredne stranke za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra. Studenti su u maju zatražili i raspisivanje vanrednih skupštinskih izbora, što je Vučić odbio. Vučić je 29. avgusta, u poseti jedanaestočlanoj porodici u Beogradu kojoj je uručena državna pomoć od osam kubnih metara drva za ogrev, rekao se donosi nova uredba "jer su neki trgovci pokušali da zloupotrebama nametnu dodatne troškove dobavljačima". Jeftiniji hleb, meso, mleko, jaja, uljeMinistarstvo finansija prethodno je saopštilo da se ograničavanje marži odnosi na 20.000 proizvoda, kao i da se očekuju njihova pojeftinjenja do 20 odsto. Vlada Srbije navela je da će, između ostalih proizvoda, jeftiniji biti hleb, mleko, jaja, meso, riba, voće, povrće, mahunarke, kafa, čaj, šećer, med, brašno, testenine, ulja, masti, sirće, pirinač, so, začini, kućna hemija, papirna galanterija, lična higijena, pelene i hrana za bebe. Ministarstvo finansija najavilo je da se od idućeg meseca uvodi i smanjenje kamatnih stopa na potrošačke kredite na maksimalnih 7,5 odsto, kao i da će kamata na stambene kredite biti snižena za 0,5 odsto. Dodao je da je u pripremi uredba o subvencijama za račune za struju za penzionere i socijalno ugrožene i najavio donošenje seta zakona za smanjenje uticaja cena na rast inflacije.

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović kazao je u petak da još uvek nisu nađene 2.322 osobe srpske nacionalnosti nestale tokom ratova 1990-ih i dodao da je "ljut na međunarodne organizacije" koje se "ne trude da reše to pitanje". Po njegovim rečima, više od 9.500 ljudi sa prostora bivše Jugoslavije još se vodi kao nestalo, iako su prošle decenije od ratnih sukoba i raspada države. "Zagreb i Priština ne žele da sarađuju ni da postupaju u skladu sa državnim sporazumima", tvrdi Odalović. "Mi nećemo stati ni odustati", kazao je Odalović na konferenciji povodom Međunarodnog dana nestalih. Zamenik predsednice Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora Jugoslavije Duško Čelić kritikovao je državne organe što još nije donet zakon o nestalima. "Srbija je jedina zemlja u regionu koja je bila pogođena ratovima devedesetih, a nije donela Zakon o nestalim licima", kazao je Čelić. Pomoćnica u Komesarijatu za migracije i izbeglice Bojana Ćirić rekla je da će zaposleni u toj ustanovi učiniti sve šta je u njihovoj moći kako bi porodice nestalih dočekale dan kada će moći dostojanstveno da sahrane svoje najmilije. "Komesarijat za izbeglice upućuje apel svima koji su uključeni u proces traženja nestalih da se maksimalno angažuju kako bi porodice mogle da nađu svoj mir i dobiju odgovore", kazala je Ćirić. Vlade zemalja regiona međusobno se optužuju da ne rade dovoljno na pronalaženju nestalih i da nisu spremne za saradnju. Tokom ratova devedesetih u bivšoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) nestalo je više od 35.000 osoba, podaci su Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Prema poslednjim javno objavljenim podacima Komiteta iz 2024. godine, sudbina gotovo 10.000 osoba nestalih nije utvrđena. Ocenjuju da je to posledica sporog procesa ekshumacija i identifikacija posmrtnih ostataka, ali i nespremnosti vlasti zemalja regiona da otvore vojne i civilne arhive.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je kao "veoma opasnu" izjavu predsednice Centralne izborne komisije (CIK) Bosne i Hercegovine Irene Hadžiabdić u vezi sa izborima u bh. entitetu Republici Srpskoj (RS) koji bi trebalo da budu održani 23. novembra. Irena Hadžiabdić je na konferenciji za medije 28. avgusta kazala da ne očekuje nikakve poteškoće u organizaciji izbora u RS-u, te da će birački odbori biti isti kao za lokalne izbore 2024. godine. "Mi ćemo imati 48 biračkih mjesta u [drugom entitetu] Federaciji BiH za glasanje u odsustvu. I to je dovoljno za izbor predsjednika RS-a", odgovorila je Hadžiabdić na pitanje koliko birača je potrebno da izađe na izbore da bi oni bili važeći. Vučić je gostujući na Pink televiziji 28. avgusta uveče je tu njenu izjavu uporedio sa situacijom na severu Kosova, ne precizirajući na šta misli. "To je veoma opasna izjava i oni govore da preduzimaju isti scenario kao na severu Kosova i Metohije. Neki se ljudi mnogo igraju, ne razumevajući da nije trenutak da koriste tuđu silu da bi ostvarivali svoje političke interese", rekao je Vučić. Najveća stranka u tom bh. entitetu, Savez nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika, najavljuje bojkot izbora. Pozicija predsednika Republike Srpske iz reda srpskog naroda upražnjena je nakon što je Centralna izborna komisija oduzela mandat Dodiku 18. avgusta, na osnovu pravosnažne presude Suda Bosne i Hercegovine kojom je osuđen na godinu zatvora i šest godina zabrane vršenja javnih funkcija zbog neprovođenja odluka visokog predstavnika. Dodik odbija da se povuče sa ove funkcije. U međuvremenu je Skupština RS-a usvojila niz neustavnih zakona i zaključaka koji se odnose na održavanje referenduma u tom bh. entitetu, na kome bi građani trebalo da se izjasne o presudi Suda Bosne i Hercegovine protiv Milorada Dodika i odluci CIK BiH kojom mu je oduzet mandat predsednika RS-a. CIK je doneo odluku da se raspišu prevremeni izbori za predsednika RS-a iz reda srpskog naroda, jer dvojici potpredsednika (Bošnjak i Hrvat) mandati nisu oduzeti. Centralna izborna komisija BiH nadležna je za organizovanje i sprovođenje svih izbora u Bosni i Hercegovini, opštih, lokalnih i prevremenih. Visoki predstavnik u BiH proširio je ovlašćenja CIK-a BiH izmenom Izbornog zakona BiH u martu 2024. Time je omogućio državnoj izbornoj komisiji da imenuje članove biračkih odbora, kojih je na lokalnim izborima te godine bilo više od 12.000.

U Vladu Srbije je za ministra policije Ivicu Dačiću stiglo pismo u kojem su pronađena tri metka, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije 29. avgusta. Ministarstvo je saopštilo da je koverta uočena u četvrtak "prilikom redovnog razvrstavanja pošte". "Prilikom bezbednosne provere pošiljke na rendgenskom uređaju, u koverti su pronađena tri metka", navodi MUP. Dodaju da je policija identifikovala i pronašla osobu koja je 26. avgusta predala pošiljku u poslovnici Pošte Srbije u Požarevcu. Nisu naveli ko je osumnjičeni.

Organizatori Belgrade Riot festivala, na čiji bojkot su pozvala antifašistička udruženja navodeći da na njemu učestvuju bendovi koji šire ultradesničarske ideje, demantovali su da se festival izmešta iz prostora Luke Beograd. "Festival je za sada i dalje u Luci Beograd. Ako dođe do promene lokacije to će biti samo odluka organizacije da bi prebacili u open air prostor zbog lepšeg ambijenta", navode organizatori u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE). Podsetimo, prethodno je iz Luke Beograd za RSE rečeno da se koncert neće održati na tom mestu, ali nisu dali više detalja. U okviru Belgrade Riot festivala, koji je najavljen za početak septembra u Hangaru 3 Luke Beograd, najavljen je nastup bendova Condemned 84 iz Velike Britanije, te Terrier i D.O.D. iz Srbije. Neformalna grupa Antifašisti Beograda pozvala je javnost na bojkot koncerta, ukazujući na to da britanski Condemned 84 u svojim pesmama širi antimigrantske stavove, a da beogradski bend Terrier na nastupima izvodi obrade neonacističkih bendova i pesama folk pevača Baje Malog Knindže u kojima se poziva na ubistvo muslimana. Takođe su ukazali na veze pojedinih članova ovih bendova sa neonacističkim organizacijama. Organizatori Belgrade Riot festivala odbacili su ove navode, kao "neistinite, neosnovane i tendenciozne". Kako kažu, Bend Condemned 84 je na "legalnoj evropskoj turneji, nastupajući u zemljama sa najstrožim zakonima protiv govora mržnje". "Da su tvrdnje o fašističkoj promociji tačne, koncerti u EU bi bili zabranjeni — što očigledno nije slučaj", kažu organizatori. Tvrde i da bend Terrier "nikada nije izvodio pesme koje promovišu nacizam, ekstremizam ili nasilje". "Belgrade Riot Fest se ove godine održava po peti put, i kroz sve prethodne godine nikada nije ugostio izvođače koji promovišu fašizam, rasizam, šovinizam, seksizam ili bilo kakav oblik govora mržnje", kažu organizatori. Kako je RSE ranije pisao, Condemned 84, osnovan pre više od četiri decenije, u svojim stihovima i ikonografiji ne iznosi eksplicitno neonacističku ideologiju. Tekstovi Condemned 84 govore o nacionalnom ponosu, uličnim tučama, ali i o "osvajačima" koji su došli "preko mora" da "siluju i pljačkaju sela na obali". Na zvaničnom Instagram profilu benda Terrier mogu se naći snimci sa koncerta na kojima bend izvodi Pajčinovu pesmu "Ne volim te, Alija", u kojoj se veličaju ubistva muslimana i kaže da će biti "naše novo Sarajevo". Gitarista benda Nikola Tomić bio je član otvoreno neonacističkog benda Proviđenje, koji u pesmama propagira antisemitizam i slavi "Waffen SS", vojno krilo Hitlerove Nacional-socijalističke radničke partije, kao i domaćeg kvislinga Dimitrija Ljotića. Na fotografijama sa nastupa Terriera vidi se pevač Duško Vujičić u majici "Anti-Antifa" neonacističkog brenda Serbon, o kojem je RSE pisao 2021. godine.

Do sada je 160 nastavnika i saradnika potpisalo peticiju u znak osude zbog toga što dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Milivoje Alanović četvrti dan drži pod ključem vrata te visokoškolske ustanove. Alanović je sa nekoliko nastavnika i zaposlenih 26. avgusta ušao u fakultetsku zgradu, iz nje izbacio studente u blokadi i zamenio brave na ulaznim vratima. Istog dana on je pozvao policiju koja od tada ne dozvoljava ulazak studentima ni delu zaposlenih. Nastavnici i saradnici su u peticiji istakli da u takvoj nasilničkoj atmosferi nije moguće držati ispite, prenosi Beta. "Najoštrije osuđujemo izbacivanje studenata u blokadi iz fakultetske zgrade. U atmosferi ucena i pretnji nije moguće i nije profesionalno održati ispite". "Pozivamo poslovodstvo Filozofskog fakulteta da omogući profesorima koji su do sada dobro komunicirali sa studentima da zajedno pronađu adekvatno rešenje", naveli su u tekstu peticije. Dodali su da time žele da pomognu da se situacija reši na konstruktivan način, imajući u vidu interese svih studenata, uključujući i studente u blokadi, kao i interese Filozofskog fakulteta. "Na fakultetu postoji volja i studenata i nastavnika da se ispiti održe. Verujemo da postoji i prostor za dogovor koji bi omogućio realizaciju ispitnih aktivnosti u akademski korektnoj atmosferi uz međusobno poštovanje i uvažavanje", poručili su. "Ovo je jedini modalitet u kom smo spremni da učestvujemo u realizaciji ispita", dodali su. Kako su naveli, razgovor uz razumevanje svih pozicija odabrali su mnogi fakulteti u Srbiji, pokazujući da, "kada postoji dobra volja, rešenje može da se pronađe". Od kako je dekan stavio fakultet pod ključ, ispred zgrade svakodnevno se održavaju protesti profesora, studenata i gađana koji ih podržavaju. U sredu uveče, 27. avgusta došlo je do sukoba demonstranta i policije nakon što su okupljeni na protestu pokušali da probiju kordon Žandarmerije koji je bio postavljen ispred ulaza u zgradu fakulteta. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije saopštilo je 28. avgusta da su tri osobe uhapšene zbog, kako je navedeno, sumnje da su počinili krivično delo napad na policiju. I studenti u blokadi Filozofskog potvrdili su hapšenje dvoje svojih kolega. Kako su naveli, jedan od njih uhapšen je u autobusu, a drugi je tokom protesta bio "uvučen" u zgradu fakulteta te da "dugo nisu znali šta je sa njim". Novosadski Filozofski fakultet prvi je u tom gradu koji su studenti blokirali u decembru prošle godine a nakon toga usledile su i na ostalim fakultetima.

Ispred fakulteta profesori i studenti, u zgradi dekan zaključan sa policijom. Treći dan je kako vrata Filozofskog fakulteta u Novom Sadu pod ključem drži dekan Milivoje Alanović. Prethodno je, 26. avgusta rano ujutru, odatle izbacio studente koji su držali fakultet u blokadi od novembra 2024. Nekoliko studenata je kasnije tokom večeri na kratko ušlo u zgradu. Dekan je pozvao i policiju iz, kako je naveo, bezbednosnih razloga. Stigle su desetine njih i od tada zajedno borave u zgradi fakulteta. Student tog fakulteta Boris Kojčinović kaže za RSE da studentima "nikada nije bio cilj da ugroze njega ili bilo koga". "Pa tako nešto nema nikakve veze sa onim što smo mi radili prethodnih meseci. Ukoliko bi, u nekom nezamislivom senariju, i bilo neke mase koja bi krenula na njega, pa mi bismo svi stali ispred da ga zaštitimo", rekao je. Studentima i većini profesora nije dozvoljeno da uđu na fakulet. "Prvo si u stanju šoka, a onda razmšljaš šta te je moglo navesti da uradiš to", ovim rečima profesorka Filozofskog fakulteta govori o potezima dekana Alanovića. Ispred kordona policije, zajedno sa kolegama sa nekoliko fakulteta učestvovala je na tribini o autonomiji univerziteta, tokom protesta 27. avgusta. "Veze to nema sa osećanjem bezbednosti, to ima veze sa sprovođenjem nečije lične volje i to je ta crvena linija koja je pređena. On ulazi u istoriju, a sa njim bojim se i mi", kazala je Nataša Milićević. Akademski plenum Filozofskog fakulteta pozvao je dekana da podnese ostavku zbog "uzurpiranja" fakulteta, dok Alanović kaže da se time bori za "opstanak" te visokoškolske ustanove. Za to vreme studenti pozivaju dekana da "spusti loptu", povuče policiju i dopusti im ulazak na fakultet. Kako je dekan ušao na fakultet i zašto je zvao policiju?Studentski plenum je početkom juna izglasao zabranu ulaska na fakultet za dekana jer, kako su rekli, nije ispoštovao dogovore u vezi sa održavanjem onlajn nastave. Rano ujutru, 26. avgusta dekan Milivoje Alanović ušao je na fakultet dok je većina studenata, koji su bili tu, spavali. "Budi me kolega i kaže mi da brzo ustanem, da je dekan došao sa nekoliko profesora i zaposlenih. Jedna koleginica je dežurala na jednim vratima, a dekan je imao ključ od drugih i tako je ušao", priča za RSE student Vuk Vitković. Kaže da im je dekan potom rekao da se spakuju, te da im "pretio disciplinskim merama", kao i "prijavama ako je na fakultetu nešto oštećeno". "Razmišljali smo šta da radimo, ali nismo imali mnogo opcija i odlučili smo da izađemo", kazao je Vuk Vitković . Dekan je potom promenio brave na ulaznim vratima. "Od tada smo mi na ulici, a on na fakultetu", dodao je. Drugačiji doživljaj tog jutra ima dekan Milivoje Alanović. "Studente koje smo zatekli, zamolili smo da se spreme i da izađu. Oni su to učinili bez ikakvih problema, i sve je prošlo u akademskoj atmosferi", kazao je. Na pitanje o izjavama studenata da im je prećeno disciplinskim merama, dekan odgovara da je o tome "bilo reči". "Ja sam im tom prilikom rekao da je zadržavanje van radnog vremena opstruisanje rada fakulteta i to nosi disciplinsku odgovornost. Da, ja sam im rekao da ću pokrenuti disciplinske postupke, ali sam isto tako rekao da ukoliko se izjasne da dalje neće opstruisati rad fakulteta, ja ću sve te postupke obustaviti", rekao je dekan. Nekoliko sati pošto je došao, kroz prozor studenstske službe ušla je grupa studenata. "S obzirom na to da su oni provalili u zgradu fakulteta, kolege koje su bile sa mnom su se uplašile za svoju bezbednost i zamolile da o tome obavestim policijsku upravu", kazao je dekan. Policija nije intervenisala, pošto je grupa koja je ušla na fakultet sama napustila zgradu i pre nego što su stigli. Tu informaciju potvrdio je i sam dekan. Na pitanje zbog čega je policija, u velikom broju, tu i tri dana kasnije, Alanović odgovara: "Policija je tu da obezbedi da se ne provali u zgradu fakulteta, da u zgradu opet ne uđu neovlašćena lica", kaže on. Policijski kordon brana ulaska i profesorima"Ne postoji nikakvo ograničenje po pitanju ulaska kada su upitanju naše kolege", kazao je još dekan Alanović. Međutim, dan nakon što su studenti izbačeni - 27. avgusta, policija u opremi za razbijanje demonstracija je čuvala ulaz. Profesor na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta Veljko Jovanović pokušava da dođe do svog radnog mesta. "Koleginica i ja smo naišli na kordon policije. Pitali smo ih da li možemo da uđemo do naših kabineta, pošto smo hteli da uzmemo i pripremimo ispite koji nam se tamo nalaze, pošto ispitni rok počinje u septembru", priča Jovanović. Umesto odgovora – tišina i zabranjen prolaz. "Ja sam išao od jednog do drugog i pitao da li mogu da pozovu komandira ili nekoga ko im je nadređen da sa njim razgovaram", nastavlja profesor Filozofskog fakulteta. "Predstavio sam im se, pokazao link do svoje (web) stranice na Filozofskom fakultetu kako bi utvrdili moj identitet. Međutim, samo su gledali i nisu rekli nijednu reč." Desetak minuta kasnije, priča Jovanović, prišao mu je jedan policajac. "Nije hteo da se predstavi. Samo nam je rekao da mogu da tražim od poslodavca, odnosno dekana, da me pusti. Rekao je da ukoliko probamo da prođemo kroz kordon, da će morati da reaguju", dodaje. "Meni deluje sve ovo kao demonstracija sile od strane policije i od strane dekana", kaže profesor tog fakulteta Veljko Jovanović. Na sugestiju RSE da profesoru koji je pokušao da uđe, to ipak nije bilo dozvoljeno, dekan Filozofskog fakulteta odgovara: "Pa ja hoću da kažem da kada je neko od naših kolega tu onda mi intervenišemo, a u toku dana ćemo i obavestiti policiju da oni pitaju našeg portira koji bi prepoznao da li je to lice zaposleno na fakultetu. To ćemo u toku dana da ispravimo", uverava. Što se tiče studenata njima ulazak i dalje ne dozvoljava. "Pošto je nastava online i nijedna služba praktično ne radi, onda u tom slučaju i nema razloga da studenti ulaze u zgradu", smatra Alanović. Zašto je dekan promenio brave?Svemu su prethodili neuspeli pregovori uprave i studenata u blokadi o tome da akademci dozvole održavanje ispita na fakultetu. Alanović kaže da je za opstanak fakulteta neophodno da se, održe ispiti i tako završi ova i započne nova školska godina. "Mi samo želimo da fakultet počne da funkcioniše i da opstane." "Oni (studenti) nisu imali dovoljno sluha i to je zapravo razlog zbog kojeg smo mi morali da preduzmemo ove dosta radikalne mere i da sami uđemo u zgradu", rekao je Alanović. Ističe da u tome "ne postoji nikakva politička konotacija". "Studenti su nas stalno vraćali na politički teren – da li to ide u prilog njihovoj borbi ili ne", kazao je Alanović. Nakon što je dekan blokirao fakultet akademci su predložili dogovor. "Studenti su od dekana tražili da povuče policiju i pusti studente i profesore u zgradu, uz obećanje da će mu biti garantovana bezbednost i da ćemo u tom slučaju dozvoliti održavanje ispita na fakultetu", kaže student Filozofskog fakulteta Boris Kojčinović. Međutim, kaže, dekan "nije pokazao dobru volju". "Ako smo mi izglasali da ćemo dozvoliti održavanja ispita u zgradi, a to je razlog zašto je on upao u zgradu, i čak smo predložili da ograničimo obim naše blokade, zašto nije popustio malo, nastavio dijalog i povukao policiju", upitao je on. Studenti u blokadi su, u međuvremenu, objavili da su dobili odgovor dekana da "u uslovima ugrožene bezbednosti prisutnih u zgradi fakulteta", njihov zahtev ima karakter ultimatuma i ne doprinosi rešenju situacije. Student Boris Kojčinović smatra da bi "najlogičnije i najbolje" za sve bilo da, nakon svega, "dekan spusti loptu". "Neka sam odluči da li želi da ode ili ostane u zgradi, ali nek nas pusti, jer održavanje ispita pod ovim uslovima je praktično nemoguće", zaključuje Boris Kojčinović. 'Ugrožena autonomija univerziteta'"Naš stav je da taj čovek (Milivoje Alanović) više ne može biti u upravi fakulteta. To su sada uzurpatori koji su prekršili autonomiju fakulteta", kazao je student Boris Kojčinović. Kršenje autonomije univerziteta na teret Alanoviću stavlja i akademska mreža Slobodan univerzitet iz Novog Sada, zbog pozivanja policije u kampus i zgradu fakulteta. "Policijske snage prisutne u kampusu apsolutno su nesrazmerne bilo kakvom, umišljenom, strahu za bezbednost o kome govori Alanović", ocenio je Slobodan univerzitet. Od njega zahtevaju da "što hitnije" podnese ostavku. "Dok studenti i profesori ne mogu da uđu u zgradu, žandarmerija u punoj opremi za razbijanje demonstracija prolazi kroz centralnu čitaonicu fakulteta", dodali su. Podsetili su da je nepovredivost akademskog prostora garantovana zakonom. O tome za RSE govori i Bosiljka Zirojević Lečić, profesorka na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na Katedri za slikarstvo. Objašnjava da autonomija univerziteta podrazumeva da policija ne sme biti na kampusu ili na fakultetu, osim na poziv dekana, ali u izuzetnim slučajevima ugrožene bezbednosti. "Čak iako se dekan zaista osetio ugroženim, imao je pravo da ih pozove, ali po meni trebalo je da dođe patrola ili dva-tri policajca". "Ali tolika količina marica, policajaca u opremi za razbijanje demonstracija, pa to je u najmanju ruku kao da se unutra ruši sve, a studenti su za to vreme samo mirno stajali sa strane", dodaje. Studenti trenutno ne dozvoljavaju održavanje ispita ni u zgradi njene Akademije umetnosti. Profesorka Zirojević Lečić kaže da zabrinjava da bi scenario sa Filozofskog "mogao postati patern i za druge fakultete". "Da smo o ovome pričali pre mesec dana rekla bih da je nemoguće jer nas zakon i ustav štite, a sada posle ovog to ne mogu da kažem", rekla je. Podseća i na slučaj Državnog univerziteta u Novom Pazaru, za koji kaže da je "izgleda bila pokazna vežba". Dekanka tog fakulteta je krajem jula, u pratnji maskiranih muškaraca, nasilno ušla na blokirani fakultet i izbacila studente. Povukla se pod pritiskom protesta studenata i građana. Neformalna mreža profesora "Akademski plenum" je upad maskiranih osoba u zgradu Državnog univerziteta u Novom Pazaru ocenila kao napad na telesni integritet studenata i autonomiju univerziteta. Od kraja 2024. studenti blokiraju rad fakulteta u Srbiji tražeći političku i krivičnu odgovornosti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra.

Studenti, profesori i građani okupili su se 28. avgusta uveče ispred zgrade Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde su prisutne jake policijske snage, prenela je agencija Beta. Ispred ulaza u zgradu postrojen je kordon policije u punoj opremi za razbijanje demonstracija, a policajci večeras, za razliku od prethodnih noći, preko lica nose "fantomke". Kako je izvestila TV N1, profesori Filozofskog fakulteta su istakli "da su studenti u komunikaciji sa dekanom već dugo i da je, posle niza iscrpljujući razgovora, jedino rešenje koje se trenutno nameće poziv dekanu da podnese ostavku". Policijske snage u punoj opremi od utorka borave u zgradi Filozofskog fakulteta u Novom Sadu na poziv dekana Milivoja Alanovića. U sredu uveče, 27. avgusta došlo je do sukoba demonstranta i policije nakon što su okupljeni na protestu pokušali da probiju kordon Žandarmerije koji je bio postavljen ispred ulaza u zgradu fakulteta. Treći dan je kako vrata Filozofskog fakulteta pod ključem drži dekan Milivoje Alanović nakon što je 26. avgusta ujutru iz zgrade izbacio studente u blokadi. Istog dana on je pozvao policiju koja od tada ne dozvoljava ulazak studentima ni delu zaposlenih. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) saopštilo je 28. avgusta da su tri osobe uhapšene zbog, kako je navedeno, sumnje da su počinili krivično delo napad na policiju. MUP je naveo da su uhapšeni tokom skupa ispred Filozofskog fakulteta u četvrtak uveče "nasrnuli na policijske službenike i više puta ih udarili". I studenti u blokadi Filozofskog potvrdili su hapšenje dvoje svojih kolega. Kako su naveli, jedan od njih uhapšen je u autobusu, a drugi je tokom protesta bio "uvučen" u zgradu fakulteta te da "dugo nisu znali šta je sa njim". Novosadski Filozofski fakultet prvi je u tom gradu koji su studenti blokirali u decembru prošle godine a nakon toga usledile su i na ostalim fakultetima. Studenti i profesori Filozofskog fakulteta u Beogradu okupili su se ispred Filozofskog fakulteta na Studentskom trgu kako bi pružili podršku svojim kolegama u Novom Sadu. Nastavnici, istraživači i saradnici Filozofskog fakulteta u Beogradu osudili su postupak dekana novosadskog Filozofskog fakulteta Milivoja Alanovića i nasilje policije nad studentima, profesorima i građanima u kampusu Univerziteta. Oni su u saopštenju za javnost naveli da dešavanja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu predstavljaju eskalaciju društvene krize i dodali da za to postoji samo jedan izlaz - raspisivanje izbora u skladu sa studentskim zahtevom. "Dekan Filozofskog fakulteta je sramno odabrao da bude instrument režima, umesto da je u skladu sa svojim dužnostima pronašao rešenje za organizaciju ispitnog roka u dogovoru sa studentima i nastavnicima uvažavajući autonomiju Univerziteta. Pozivanjem policije narušena je autonomija celog Univerziteta u Novom Sadu a ne samo Filozofskog fakulteta", ističe se u saopštenju. Oni su pozvali dekana Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Milivoja Alanovića da hitno podnese neopozivu ostavku. Kako je javila N1, okupljanje je počelo oko 20 časova, a pozivu se odazvao i jedan broj građana i predstavnika zborova građana. Prisutna je bila samo saobraćajna policija na Studentskom trgu, a skup je protekao mirno. Agencija Beta je izvestila da je skup solidarnosti sa novosadskim studentima i profesorima održan i na Novom Beogradu. Studenti su u blokade krenuli nakon nesreće u Novom Sadu kada je u padu nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice poginulo 16 ljudi. Od tada zahtevaju krivičnu i političku odgovornost za nesreću.

Hrvatska je odredila pritvor za dvoje osumnjičenih za špijunažu u korist Srbije, dok su vlasti na Kosovu saopćile da su spremne sarađivati u ovom slučaju jer su se "aktivnosti uhapšenih odvijale na teritoriji Kosova". Županijsko državno odvjetništvo u Splitu je 28. augusta objavilo da je, nakon zaprimanja krivične prijave od Sektora za vojnopolicijska pitanja dan ranije, pokrenulo istragu protiv hrvatskog državljanina (rođenog 1971.) i srpske državljanke (rođene 1979.) zbog krivičnog djela špijunaže. Također je odlučeno da istraga bude tajna, uz obrazloženje da bi objavljivanje informacija moglo ugroziti njen tok. Prema hrvatskom portalu Index, osumnjičeni su hrvatski pilot J.I. i njegova partnerica A.M. iz Sjeverne Mitrovice, koja je navodno radila u EULEX-u, misiji EU za vladavinu prava na Kosovu. Navodi se da je pilot, koji je bio angažiran u KFOR-u, NATO misiji na Kosovu, dijelio povjerljive informacije sa svojom partnericom, a ona ih je prosljeđivala članovima Srpske liste, glavne političke stranke Srba na Kosovu koja ima podršku zvaničnog Beograda. Županijsko državno odvjetništvo u Splitu predložilo je istražnom sudiji da odredi pritvor za prvookrivljenog zbog opasnosti od utjecaja na svjedoke i ponavljanja krivičnog djela, a za drugookrivljenu zbog opasnosti od bijega, utjecaja na svjedoke i ponavljanja djela. Sudija je djelimično prihvatio prijedlog – odredio je pritvor za prvookrivljenog zbog utjecaja na svjedoke, a za drugookrivljenu zbog opasnosti od bijega i utjecaja na svjedoke. Prijedlog za pritvor zbog opasnosti od ponavljanja djela odbijen je za oboje, a tužilaštvo je najavilo žalbu na taj dio odluke. Mirovna misija NATO-a na Kosovu, KFOR, saopštila je da "ozbiljno shvata" navode da je hrvatski pilot svojoj djevojci otkrio informacije o kretanju Srba na sjeveru i članova ove misije. "Ove optužbe shvatamo vrlo ozbiljno. Sigurnost osoblja KFOR-a i integritet povjerljivih informacija su od najveće važnosti", rekao je zvaničnik NATO-a za Radio Slobodna Evropa. Glasnogovornik kosovske vlade, Përparim Kryeziu, izjavio je da su kosovske institucije spremne na punu saradnju s hrvatskim vlastima, jer su se aktivnosti uhapšenih odvijale na Kosovu. Poslanik Srpske liste, Igor Simić, nakon sjednice Skupštine Kosova 28. augusta, kratko je rekao da ni on ni bilo ko iz Srpske liste ne poznaje A.M., negirajući bilo kakvu povezanost s njom.

U protekla dva meseca u Srbiji je zabeleženo više od 30 fizičkih napada na novinare i zaposlene u medijima od strane političkih aktivista i organa za sprovođenje zakona, tokom izveštavanja o protestima, saopštila je 28. avgusta međunarodna organizacija Reporteri bez granica (RSF). Oni su pozvali države članice Evropske unije (EU), čijem članstvu Srbija teži, da reaguju. "Reporteri bez granica pozivaju države članice EU i Evropski parlament da pošalju jasnu poruku srpskim vlastima da je njihov pasivni stav i potencijalno saučesništvo u ovim zloupotrebama nespojivo sa njihovim ciljem pridruživanja EU", naveli su saopštenju. Istakli su da je broj napada na novinare i medijske radnike od 1. jula do 25. avgusta dostigao "tužni novi rekord". "Ova brojka (34 zabeležena fizička napada) premašuje sve godišnje ukupne brojeve fizičkih napada zabeleženih u Srbiji od najmanje 2020. godine", navodi se u saopštenju. Reporteri bez granica su ukazali da su se napadi na novinare i medijske radnike dogodili dok su izveštavali o protestima protiv korupcije, nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. "U proseku, jedan srpski medijski stručnjak je fizički napadnut svaki drugi dan. Trideset četiri napada za manje od dva meseca! To je nedopustivo. Da li moramo da čekamo da novinar bude još teže povređen ili ubijen?", izjavio je Pavol Salaj (Szalai), šef deska za Evropu i Balkan u međunarodnoj novinarskoj organizaciji Reporteri bez granica, prenela je ta organizacija. Nakon poslednjih protesta koje su obeležili sukobi antivladinih demonstranata i policije u gradovima širom Srbije od sredine avgusta, učesnici protesta optužili su policiju za prekomernu upotrebu sile i brutalnost, što policija i vlast negiraju. Domaća novinarska udruženja takođe su ukazivala na napade na novinare i medijske radnike tokom protesta. Uprkos prijavama nadležnima, tužilaštvu i policiji, za sada nije poznato da je procesuiran ijedan od slučajeva upotrebe policijske sile nad novinarima.

U Beogradu je za početak septembra najavljen koncert bendova iz Velike Britanije i Srbije, koji u svojim tekstovima šire mržnju i antimigrantsku retoriku, a pojedini članovi su povezani sa neonacističkim grupama. Britanska pank grupa Condemned 84, uz podršku dva domaća benda, trebalo bi da održi koncert na festivalu Belgrade Riot u Hangaru, popularnom koncertnom prostoru koji pripada Luci Beograd. Iako je zvanično najavljen tamo, iz Luke Beograd su kratko rekli za Radio Slobodna Evropa (RSE) da se koncert neće održati na tom mestu, ali nisu dali više detalja. U zvaničnoj najavi, međutim, mesto održavanja koncerta nije promenjeno. Antifašistički aktivisti ukazuju da je, uz krajnje desne ideje koje ovi bendovi šire, problematično i to što ekstremna desnica ulazi u mejnstrim koncertne prostore, u kojima nastupaju svetske zvezde. "Reč je o klasičnom neofašističkom okupljanju", ocenjuje za RSE Daško Milinović, voditelj radijske emisije "Alarm" i član Antifašističkog fronta "23. oktobar". Ko su 'zvezde' festivala?U okviru Belgrade Riot festivala, najavljen je nastup bendova Condemned 84, Terrier i D.O.D. Condemned 84 su najavljeni kao zvezde večeri. Ovaj pank bend osnovan je pre više od četiri decenije u Ipsviču, na jugoistoku Engleske, i okuplja pripadnike desno orijentisanih skinheda. U svojim stihovima i ikonografiji bend ne iznosi eksplicitno neonacističku ideologiju. Tekstovi Condemned 84 govore o nacionalnom ponosu, uličnim tučama, ali i o "osvajačima" koji su došli "preko mora" da "siluju i pljačkaju sela na obali". Daško Milinović kaže da su tokom četrdeset godina postojanja Condemned 84 bili u "sivoj zoni", među bendovima koji su služili kao most između klasične pank publike i neonacističke scene. Prema njegovim rečima, uz eksplicitno neonacističke bendove koji koriste nacističku ikonografiju, poput Skrewdriver, No Remorse ili Brutal Attack, na svetskoj ekstremno desničarskoj sceni su oduvek postojali i oni koji se nisu tako određivali, ali su nastupali na festivalima koje organizuju neonacističke organizacije. "Uvek je bilo eksplicitno otvorenih neonacista i onih koji su služili da manje naslinom retorikom i prvenstveno ikonografijom - na način da sebe predstavljaju kao nekakve radikalne patriote i slično – služili da prevedu mlade udesno i dalje. Tu su Condemned 84 oduvek bili i nisu se mnogo pomerili", kaže Milinović. Bend Condemned 84 nije odgovorio na upit koji je Radio Slobodna Evropa poslao e-mailom. Ovaj bend je deo pokreta "Rok protiv komunizma" (RAC – Rock Against Communism), koji je nastao kasnih 1970-ih kao odgovor na levičarski pokret "Rok protiv rasizma" (Rock Against Racism), čiji predvodnici su bili The Clash, Buzzcocks, Stiff Little Fingers i drugi. "'Nacionalni front', kao organizacija koja je predstavljala tadašnju ekstremnu desnicu u Engleskoj, odlučila je da napravi reakciju na to, pa su napravili Rock Against Communism, gde su pozvali manje talentovane bendove iz panka tog vremena", kaže Daško Milinović. Pank rok i Baja Mali KnindžaNeformalna grupa Antifašisti Beograda pozvala je javnost na bojkot koncerta. U saopštenju su, između ostalog, naveli da beogradski bend Terrier, koji nastupa kao domaća podrška britanskim gostima, na nastupima često izvodi "numere drugih neonacističkih bendova poput britanskog Skrewdrivera koji otvoreno slave Holokaust, SS divizije i odbranu takozvane 'Bele Evrope'". Osim obrada britanskog neonacističkog pank benda, koji je jedan od rodonačelnika tog žanra, Terrier na nastupima izvode i pesme nacionalističkog folk pevača Mirka Pajčina, poznatog kao Baja Mali Knindža, navode Antifašisti Beograda. Na zvaničnom Instagram profilu benda Terrier mogu se naći snimci sa koncerta na kojima bend izvodi Pajčinovu pesmu "Ne volim te, Alija", u kojoj se veličaju ubistva muslimana i kaže da će biti "naše novo Sarajevo". Pajčin je popularnost stekao tokom devedesetih godina. U pesmama posvećenim "odbrani srpstva", veličao je srpske snage koje su učestvovale u ratu na prostoru bivše Jugoslavije i njihove komandante. Antifašisti Beograda su takođe naveli da je pevač Terriera Duško Vujičić, poznat pod nadimkom "Dule Hitler", bio aktivan u srpskom ogranku neonacističke organizacije "Krv i čast" i neonacističke navijačke grupe Fudbalskog kluba Rad "Odred 18", koja u svojoj ikonografiji redovno koristi nacističke simbole. Šta kažu u bendu Terrier?U pisanom odgovoru za RSE, bend Terrier odbacuje navode o njima i drugim najavljenim bendovima kao "gomilu izmišljenih tvrdnji". Na pitanje o vezama članova benda sa neonacističkim grupama odgovaraju da "tuđe privatne živote ne komentarišemo, niti nas interesuju". Kažu da u tekstovima sva tri benda "nema ničega što bi se moglo okarakterisati kao profašističko ili pronacističko". "Naša muzika se zasniva na ljubavi prema sopstvenom narodu, zemlji i veri. Ako nekome to smeta – nažalost, mi tu ne možemo pomoći. U našim tekstovima nema govora mržnje niti napada na druge", kažu u bendu Terrier. O čemu pevaju?Ipak, tekstovi ovog benda šalju malo drugačiju poruku. U pesmi "Vreme je za rat", između ostalog, kažu: "Nema levo, samo desno Na grobljima biće tesno Kolji prvoga do sebe Da on ne bi zakl'o tebe" Pesma "Duh iz lampe" govori o stranim osvajačima koji su "došli ovde da otimaju moje" i da "nametnu svoje". Odgovor na to Terrier daju u poslednjoj strofi, pozivajući da se neimenovanim okupatorima "pale kuće" i "siluju žene", da se "bacaju sa zgrada" i "vešaju na grane", a "njihovim mesom nek se svinje hrane". Gitarista benda Nikola Tomić bio je član otvoreno neonacističkog benda Proviđenje, koji u pesmama propagira antisemitizam i slavi "Waffen SS", vojno krilo Hitlerove Nacional-socijalističke radničke partije, kao i domaćeg kvislinga Dimitrija Ljotića. Na fotografijama sa nastupa Terriera vidi se pevač Duško Vujičić u majici "Anti-Antifa" neonacističkog brenda Serbon, o kojem je RSE pisao 2021. godine. Šta kažu u Luci Beograd?Hangar je jedan od trenutno popularnih koncernih prostora u Beogradu, gde su nastupali poznati di-džejevi, ali i rok bendovi poput W.A.S.P. ili Blind Guardian. Nalazi se u halama koje pripadaju Luci Beograd, koja je u vlasništvu kompanije Metico Investment U Luci Beograd su za RSE rekli da oni iznajmljuju prostor za različite događaje, ali da se ovaj "koncert neće održati u Luci Beograd". Na dodatni upit zbog čega je koncert premešten, rečeno nam je da je to pitanje "za organizatora događaja". Kao organizator se navodi Belgrade Riot Fest koji na internetu nema e-mail adresu, već samo Fejsbuk stranicu. RSE je poslao upit u vezi sa navodima Luke Beograd, kao i molbu organizatorima da se odrede o stavovima koje propagiraju Terrier i Condemned 84. Odgovor do zaključenja teksta nije stigao. Na Fejsbuk stranici koja najavljuje koncert, prema uvidu Radija Slobodna Evropa od četvrtka, 28. avgusta, nije promenjeno mesto održavanja koncerta. Normalizacija krajnje desniceDaško Milinović kaže da koncert najavljen na popularnoj lokaciji u Beogradu pokazuje da su ideje krajnje desnice ušle u mejnstrim. "Na plakatu koji najavljuje koncert je kompanija Tuborg. To je zaista neverovatno bilo gde, osim ovde u Srbiji da jedna velika kompanija stane iza takvog benda", kaže Milinović. RSE je pisao kompaniji srpskom predstavništvu kompanije Carlsbereg, u okviru koje je brend Tuborg, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao. Otkazani neonacistički koncertiI prethodnih godina su bendovi koji šire neonacističke ideje pokušavali da održe koncerte u Beogradu, ali uglavnom u manjim klubovima. Početkom 2022. godine otkazan je nastup švajcarske muzičarke Ewiger Sturm, koja izvodi obrade ekstremno desničarskih bendova. Koncert je trebalo da održi u Klubu 451, poznatom okupljalištu ultradesničara u Beogradu. Nastup je otkazan nakon apela Saveza komunističke omladine Jugoslavije i nekoliko drugih organizacija. Dve godine ranije, u oktobru 2020. godine je, takođe nakon apela dela javnosti, otkazan memorijalni festival posvećen Janu Stjuartu Donaldsonu, osnivaču međunarodne neonacističke skinhed mreže "Krv i čast" (Blood&Honour) u drugoj polovini osamdesetih. Pripadnici neonacističke pank-rok scene slave Donaldsona i njegov bend Skrewdriver kao utemeljivača tog žanra. Skrewdriver je bio najpoznatiji bend pokreta Rock Against Communism. Na toj popularnosti Donaldson je iskoristio slogan Hitlerove omladine i osnovao "Krv i čast", najveću mrežu koja je distribuirala albume neonacističkih bendova. U okviru nje, je početkom 1990-ih osnovana i neonacistička teroristička grupa "Combat 18". Polovinom devedesetih je u Srbiji osnovan ogranak "Krvi i časti", koji je danas gotovo u potpunosti neaktivan.

Generalni direktor Direktorata Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju Gert Jan Kupman (Koopman) sastao se 28. avgusta u Beogradu sa predstavnicima vlasti i opozicionih poslaničkih grupa, sa kojima je razgovarao o dešavanjima u Srbiji i njenom evropskom putu. Kupman je u Srbiju došao u jeku višemesečnih antivladinih protesta, sa kojih se traži raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da je sa Kupmanom "imao dobar i strateški orijentisan razgovor". "Ukazao sam na važnost unutrašnjeg konsenzusa i sveobuhvatnog dijaloga kada je reč o sprovođenju ključnih reformi u zemlji i naglasio da naš cilj ostaje bolji život građana i očuvanje stabilnosti u regionu, naveo je Vučić na svom Instagram nalogu. Dodao je da je "izrazio uverenje" da će ti napori "biti prepoznati i priznati" u Evropskoj uniji. Kupman je tokom posete razgovarao i sa predstavnicima opozicionih poslaničkih grupa u Skupštini Srbije i sa predsednicom parlamenta Anom Brnabić. Kako je saopšteno iz Skupštine Srbije, predstavnici opozicionih poslaničkih grupa sa Kopmanom su razgovarali o političkoj situaciji u Srbiji i mogućim izlazima iz postojeće krize. Narodni poslanik Borko Stefanović iz redova opozicione Stranke slobode i pravde istakao je da se Srbija nalazi u konstantnoj političkoj, društvenoj i ekonomskoj krizi, nakon tragičnog pada nadstrešnice na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu i da su izbori jedini put izlaska iz krize. "Studenti i građani su na ulicama, u svakodnevnim protestima, zahtevajući od institucija da rade svoj posao i procesiraju odgovorne za taj tragični događaj", naveo je Stefanović. U saopštenju dostavljenom medijima iz Skupštine navodi se da je Kupman rekao da je EU svesna ozbiljnosti situacije u Srbiji, koja traje već devet meseci i ukazao da je za Srbiju, jednu od najstarijih i najvažnijih zemalja kandidata za članstvo u EU, neophodno poštovanje vladavine prava, nezavisnost institucija i borba protiv korupcije. "To su ključne vrednosti na kojima se bazira Evropska unija", istakao je Kumpan, ocenivši da su to istovremeno i zahtevi studenata i građana koji protestuju. Kupman je izneo uverenje da proces evropskih integracija omogućava i napredak u organizovanju i održavanju fer izbora, naglasivši da u tom procesu treba da učestvuju svi društveni akteri - vlast, opozicija i civilno društvo, kao i da sama EU treba više da se angažuje. Evropska unija je u više navrata pozivala na deeskalaciju situacije u Srbiji, ukazujući da sloboda izražavanja, mirnog okupljanja i medijske slobode moraju biti poštovani.

Vlada Srbije usvojila je uredbu o ograničavanju trgovinskih marži na 20 odsto od 1. septembra, saopštila je 28. avgusta vladina Kancelarija za saradnju sa medijima. Uredba je usvojena četiri dana pošto je šef države Aleksandar Vučić predstavio mere za snižavanje cena hrane u Srbiji, u jeku desetomesečnih studentskih i građanskih protesta širom zemlje na kojima se traži odgovornost vlasti Srpske napredne stranke za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra. Studenti su u maju zatražili i raspisivanje vanrednih skupštinskih izbora, što je Vučić odbio. Jeftiniji hleb, meso, mleko, jaja, uljeVlada Srbije saopštila je da će uredba o ograničavanju marži važiti šest meseci. Ministar finansija Siniša Mali rekao je za Radio-televiziju Srbije da se mera odnosi na 20.000 proizvoda. "Očekujemo sniženje cena u proseku 10, 15, 20 odsto. Cene će biti niže za 80 odsto namirnica koje građani svakodnevno kupuju u prodavnicama", rekao je Mali za RTS. Vlada Srbije navela je da će, između ostalih proizvoda, jeftiniji biti hleb, mleko, jaja, meso, riba, voće, povrće, mahunarke, kafa, čaj, šećer, med, brašno, testenine, ulja, masti, sirće, pirinač, so, začini, kućna hemija, papirna galanterija, lična higijena, kozmetika, pelene i hrana za bebe. Marža je razlika između cene po kojoj trgovci nabavljaju robu i one koju potrošači plaćaju u trgovinama. Vučić je najavio da će se mere odnositi na velike trgovinske lance koji, kako je naveo, trenutno ostvaruju marže i do 45 odsto. Dodao je da su na spisku za smanjenje marži 44 veletrgovine i 24 trgovca na malo. 'Sledi smanjenje kamata na kredite'Siniša Mali naveo je da se od idućeg meseca uvodi i smanjenje kamatnih stopa na potrošačke kredite na maksimalnih 7,5 odsto, dok će kamata na stambene kredite biti snižena za 0,5 odsto. Dodao je da je u pripremi uredba o subvencijama za račune za struju za penzionere i socijalno ugrožene i najavio donošenje seta zakona za smanjenje uticaja cena na rast inflacije. Opozicija je ocenila da ograničenje trgovačkih marži neće trajnog smanjiti cene hrane. "U trenutnim političkim okolnostima takve mere su pokušaj političkog marketinga u cilju stabilizacije rejtinga vladajućeg režima", saopštio je Zeleno-levi front. Stranka slobode i pravde takođe je navela da ne očekuje pozitivne rezultate. "Vučić se ne može od Superhika pretvoriti u Robina Huda", naveo je SSP aludirajući na strip junaka čiji moto je "uzmi od siromašnih da bi dao bogatima". Po zvaničnoj statistici, prosečna zarada u Srbiji u 2025. je 919 evra, dok je vrednost potrošačke korpe 916.