Studenti u blokadi u Beogradu organizuju skup "Ti i ja, Slvija, jer studenti pobeđuju”. Istovremeno su se u Pionirskom parku kod Predsedništva Srbije nenajavljeno okupile pristalice vlasti. U okolini Pionirskog parka su jake snage policije u opremi za razbijanje demonstracija. Studenti u blokadi traže vanredne parlamentarne izbore nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu kada je stradalo 16 osoba.

Postoji optimizam oko ulaska dve zemlje Zapadnog Balkana, Crne Gore i Albanije, u Evropsku uniju (EU), poručeno je sa panel-diskusije o proširenju EU organizovane u okviru međunarodnog skupa GLOBSEC u Pragu. Ipak, učesnici panel-diskusije ocenjuju da bi ulazak ove dve zemlje u EU mogao dovesti i do produbljivanja podela u regionu Zapadnog Balkana. Takođe poručuju da bi proširenje Unije na ovaj region imalo pozitivan uticaj ne samo na zemlje kandidate, već i na bezbednost i ekonomiju zemalja EU. Panel-diskusija pod imenom "Od politika do ljudi: bezbednost i mogućnosti kroz regionalnu saradnju i proširenje EU" održana je u okviru skupa o srednjoevropskoj bezbednosti koji se održava u Pragu od 20. do 23. maja 2026. godine. Ljudi sa Zapadnog Balkana i dalje vide svoju budućnost u EUPavle Janković iz Saveta za regionalnu saradnju (Regional Cooperation Council) ističe da istraživanja koja ova organizacija sprovodi u zemljama Zapadnog Balkana pokazuju da je građanima ovog regiona značajna kako regionalna saradnja, tako i ulazak u Evropsku uniju. Istraživanje "Balkan Barometer" iz 2025. godine koje je sproveo Savet za regionalnu saradnju pokazuje da je u državama Zapadnog Balkana tokom 2025. godine porasla podrška građana ulasku u Evropsku uniju. Prema istraživanju, 64 odsto građana takozvane zapadnobalkaske šestorke (Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Kosova i Severne Makedonije) smatra da bi ulazak u EU bio pozitivan za njih, što je za deset procenata više u odnosu na 2024. godinu. Podrška ulasku u EU najizraženija je kod građana Albanije (86 odsto) i Kosova (78 odsto). S druge strane, najniži rezultat u regionu beleži Srbija sa 42 odsto. Istraživanje takođe pokazuje da većina građana regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu posmatra kao "važan pokretač napretka" u oblastima politike, ekonomije, bezbednosti i opšteg blagostanja. "Ovo nam govori da, uprkos frustracijama, sporim reformama i političkim tenzijama, ljudi i dalje vide svoju budućnost u Evropskoj uniji. Ali oni očekuju više od pukih deklaracija – očekuju radna mesta, mobilnost, sigurnost, predvidljivost, manje korupcije i više prilika", ističe Pavle Janković. Navodi primere praktične saradnje u regionu koji imaju značaj za obične ljude, poput ukidanja roming tarifa unutar Zapadnog Balkana ili mogućnosti putovanja sa ličnim kartama unutar regiona. Opasnost da 'uspeh jednih postane problem za druge'Pavle Janković upozorava da regionalna saradnja mora da se nastavi i nakon što neke od ovih zemalja pristupe Uniji. "Budućnost pristupanja jedne ili dve ekonomije Zapadnog Balkana Evropskoj uniji ne bi smela da stvori nove podele u regionu. Ako Crna Gora bude napredovala prva, a Albanija je bude pratila, regionalna saradnja ne bi smela da oslabi, već da postane relevantnija, fleksibilnija i zrelija", navodi. Kristijan Šmit (Christian Schmidt), odlazeći visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, slaže se sa Jankovićem. "Mislim da su Crna Gora i Albanija te koje zaista mogu da budu svetionik uspeha u narednim godinama, ali moramo biti veoma oprezni da uspeh jednih ne postane problem za druge", ističe Šmit. Husein Bagdži (Hüseyin Bağci), profesor na Bliskoistočnom tehničkom univerzitetu (Middle East Technical University) dodaje da je takođe važno da stanovnici balkanskih zemalja imaju ravnopravan položaj kada stupe u Evropsku uniju, a da se ne osećaju "kao dodatak koji EU prima iz milostinje". Koja su tri moguća scenarija?Ana Krstinovska, istraživačica iz Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku (Hellenic Foundation for European and Foreign Policy) ističe da postoje tri moguća scenarija u narednih deset godina. Najoptimističniji je onaj u kom bi sve države Zapadnog Balkana postale punopravne članice EU. Drugi, "srednji" scenario bio bi onaj u kom samo Crna Gora i Albanija postaju članice u narednoj deceniji. Krstinovska se slaže sa ostalim učesnicima panela da bi to moglo da stvori novu liniju podele u regionu, ali bi s druge strane bio signal da politika proširenja i dalje postoji, kao i motivacija drugim zemljama Zapadnog Balkana da ozbiljnije pristupe svojim reformskim agendama. Treći scenario, navodi ona, bio bi onaj najnepovoljniji i za region i za Evropsku uniju – scenario u kojem nijedna od zemalja Zapadnog Balkana ne postaje članica. Krstinovska smatra da Evropska unija već gubi time što se nije proširila na Zapadni Balkan. Navodi primer proizvodnje kritičnih sirovina. "U odnosu na svoju veličinu, Zapadni Balkan je značajan proizvođač bakra. Međutim, većina tog bakra, naročito iz Srbije, završava u Kini – u rukama jednog od najvećih ekonomskih konkurenata EU. Istovremeno, EU uvozi bakar iz Latinske Amerike, iz Brazila i Čilea, što nosi velike logističke troškove, ali i dodatne rizike povezane sa globalnom geopolitičkom neizvesnošću", objašnjava Krstinovska. Ona kaže da Zapadni Balkan danas obezbeđuje oko 3 odsto potreba EU za bakrom, a da bi se taj procenat mogao popeti na 8 odsto. Navodi i da slično važi za aluminijum, "posebno iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koji takođe u velikoj meri završava u Kini." Neujednačeni napredak zemalja na putu ka EUUčesnici panela više puta izrazili su optimizam po pitanju skorijeg ulaska Crne Gore i Albanije u Evropsku uniju. Te dve zemlje izdvojile su se kao predvodnice u procesu evropskih integracija – Crna Gora je najbliža članstvu, sa svim otvorenim poglavljima i ciljem zatvaranja pregovora do kraja 2026. godine, dok Albanija napreduje najbrže u regionu, iako još nije ušla u fazu zatvaranja poglavlja. Nasuprot njima, Srbija se suočava sa zastojem od 2021. godine zbog kombinacije faktora – pre svega odnosa sa Kosovom, ali i problema u oblasti vladavine prava, stanja demokratije i usklađivanja sa spoljnom politikom Evropske unije. Četiri godine nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija ostaje među retkim evropskim zemljama koje nisu uvele sankcije Rusiji. Pristupni pregovori su blokirani i u slučaju Severne Makedonije, koja je, uprkos velikim kompromisima poput promene imena države na zahtev Grčke, i dalje blokirana zbog bilateralnog spora sa Bugarskom. U ranijim fazama procesa nalaze se Bosna i Hercegovina i Kosovo, gde napredak ograničavaju strukturni i politički izazovi. Bosna i Hercegovina nije do kraja sprovela nijednu od ključnih 113 reformi na koje se obvezala Reformskom agendom koju je Evropska komisija odobrila u decembru prošle godine. BiH se obavezala da će do 2027. godine sprovesti reforme u 26 područja s ukupno 113 mera. Ključni deo te reforme odnosi se na jačanje pravosuđa. Kosovo još uvek ostaje bez kandidatskog statusa, pre svega zbog nerešenog odnosa sa Srbijom i činjenice da pet članica Unije ne priznaju nezavisnost Kosova. U nedavnoj poseti Kosovu, Komesarka za proširenje Evropske unije Marta Kos istakla je i da su mnoge reforme zastale zbog ponavljanja izbora na Kosovu tokom 2025. godine. Nedavno je otvorena diskusija o drugačijim modelima integracija zapadnobalkanskih zemalja u ekonomske tokove EU. Članice EU Austrija, Češka, Italija, Slovačka i Slovenija zagovaraju postepenu integraciju država kandidata u jedinstveno tržište EU kao način da se održi zamah proširenja i ubrzaju reforme. U non-pejperu u koji je Radio Slobodna Evropa imao uvid navodi se da bi pristup tržištu "korak po korak" podstakao ekonomsku integraciju i regulatorno usklađivanje, uz očuvanje perspektive punopravnog članstva. Ideju o integraciji zemalja Zapadnog Balkana u evropsko jedinstveno tržište u februaru 2026. su izneli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama. U zajedničkom autorskom tekstu za nemački list Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung) naveli su da zemlje regiona ne moraju odmah dobiti puno političko članstvo u EU, već da bi prvo trebalo da budu integrisane u jedinstveno evropsko tržište i Šengen zonu.

Sjedinjene Američke Države ostaju posvećene Dejtonskom mirovnom sporazumu i teritorijalnom integritetu i suverenitetu Bosne i Hercegovine, dok nastavljaju da ohrabruju Srbiju i Kosovo da napreduju u normalizovanju odnosa s ciljem da postignu trajni sporazum prihvatljiv za obe strane, navodi se u izveštaju američkog Stejt departmenta. U izveštaju Kongresu, Stejt department je naveo da će oružane snage SAD nastaviti da učestvuju u NATO snagama na Kosovu (KFOR), kao i da podržavaju tranziciju Bezbednosnih snaga Kosova "u profesionalne snage teritorijalne odbrane". Stejt department ocenjuje da energetska zavisnost od Rusije i dalje predstavlja stratešku ranjivost regiona, kao i da Kina i Rusija aktivno pokušavaju da iskoriste nestabilnost, korupciju i slabo upravljanje u regionu. "Moskva raspiruje etničke netrpeljivosti, finansira destabilizujuće aktere i koristi isporuke ugljovodonika (fosilnih goriva) za pritisak na političare i slabljenje poverenja javnosti u zapadne institucije", navodi se u izveštaju. Kina, s druge strane, kako ukazuje Stejt department, "širi svoju meku moć, a Peking koristi trgovinu, državne kredite, podmićivanje, propagandu i partnerstva na nivou elita kako bi povećao svoj uticaj, fokusirajući se na oblasti sa niskom transparentnošću i slabim upravljanjem. "Kineske kompanije često nude najniže cene na javnim nabavkama, da bi tek kasnije otkrile prekoračenja troškova i kašnjenja projekata koji značajno uvećavaju stvarne troškove", dodaje se u izveštaju. Za SAD gotova era izgradnje državaIzveštaj Stejt departmenta o politici SAD za unapređenje regionalne stabilnosti i prosperiteta na Zapadnom Balkanu povezan je sa zahtevom Kongresa iz januara 2026. godine, kojim je državni sekretar Marko Rubio (Marco) obavezan da u roku od 90 dana dostavi izveštaj o tome kako Vašington namerava da promoviše regionalnu stabilnost i prosperitet. U dokumentu se navodi da unapređenje stabilnosti i ekonomskih interesa SAD na Zapadnom Balkanu čini SAD bezbednijim, jačim i prosperitetnijim, ali da je završena era izgradnje država pod vođstvom Vašingtona, zbog čega se američka politika u regionu ne bavi spasavanjem ili rekonstrukcijom, već stabilnošću i obostrano korisnim partnerstvima. Stejt department je naveo da je administracija Donalda Trampa (Trump) fokusirana na osnaživanje lokalnih aktera da sami rešavaju svoje izazove, umesto da se produžava "prevelika zavisnost od međunarodne intervencije ili nadzora". Nerešeni sporovi i podele na Zapadnom BalkanuIpak, u izveštaju se ističe da nerešeni sporovi i dugotrajne podele podrivaju regionalnu stabilnost. "U BiH, Sjedinjene Države ostaju posvećene Dejtonskom mirovnom sporazumu, kao i suverenitetu i teritorijalnom integritetu zemlje. Odlučna diplomatija SAD pomogla je 2025. da se okonča najakutnija kriza u BiH od sukoba 1992–1995, uz očuvanje pravne kohezije i ustavnog poretka zemlje. Administracija nastoji da konsoliduje ovu stabilnost i nastaviće da podstiče aktere u BiH da izbegavaju destabilizujuće poteze i akcije koje unose podele, a koje bi ugrozile mogućnosti za unapređenje naše zajedničke ekonomske agende", navodi Stejt department. "SAD nastavljaju da ohrabruju Srbiju i Kosovo da ostvare napredak u normalizaciji odnosa, sa ciljem postizanja pregovornog, trajnog sporazuma prihvatljivog za obe strane", dodaje se dalje u tekstu. Stejt department navodi da je ulazak Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije u NATO učinio Alijansu jačom, dodajući da će Trampova administracija nastaviti da podstiče zemlje da modernizuju vojske i ispune NATO ciljeve sposobnosti, uključujući obavezu o izdvajanju pet odsto BDP-a za odbranu. "Oružane snage SAD nastavljaju da učestvuju u NATO snagama na Kosovu, što je ključna komponenta za osiguravanje bezbednog i sigurnog okruženja i slobode kretanja na Kosovu. Administracija nastavlja da podržava tranziciju multietničkih Bezbednosnih snaga Kosova u profesionalne snage teritorijalne odbrane i da ohrabruje BiH da poveća svoj budžet za odbranu kako bi doprinela regionalnoj i globalnoj bezbednosti", navodi se u dokumentu uz podsećanje da su Kosovo i Albanija osnivači Odbora za mir i pridružiće se BiH u Međunarodnim stabilizacionim snagama za Gazu. Energetska zavisnost od Rusije 'Strateška ranjinovost'Visoki zvaničnici Stejt departmenta održavaju intenzivan tempo sastanaka s liderima svih šest zemalja Zapadnog Balkana – Albanija, BiH, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija – dok Administracija planira da tokom 2026. održi dijaloge sa Severnom Makedonijom i Srbijom, navodi se u dokumentu. Uz ocenu da energetska zavisnost od Rusije predstavlja stratešku ranjivost u regionu, Stejt department ističe da diversifikacija isporuka energenata, uključujući i korišćenje obilnih energetskih izvora iz SAD, jača regionalnu stabilnost i prosperitet, pri čemu tečni prirodni gas iz SAD, nuklearna tehnologija i obnovljivi izvori energije nude komercijalno atraktivne i geopolitički pouzdane alternative. Sve zemlje regiona učestvovale su u februaru na Transatlantskom samitu o gasnoj bezbednosti, dok su Srbija i BiH potpisale zajedničku izjavu o realizaciji investicija koje mogu povećati sigurne i pouzdane isporuke energije Evropi, navodi Stejt department, dodajući da će se aktivno angažovati kako bi regionalni interes pretočio u komercijalne ugovore. "Prioritetni projekti uključuju gasovod Južna interkonekcija između Hrvatske i BiH; predloženu gasnu interkonekciju Srbija–Severna Makedonija; razvoj hidroenergije u Albaniji, BiH, Severnoj Makedoniji i Srbiji; modernizaciju kosovskih termoelektrana na ugalj i projekte gasifikacije uglja; kao i dodatne prenosne kablove koji povezuju mreže Zapadnog Balkana s evropskim tržištima", navodi se u dokumentu. Trampova administracija će raditi na tome da osigura da američke firme daju značajan doprinos strateškim infrastrukturnim koridorima, uključujući Jadransko-jonski koridor i Koridor VIII od Jadranskog do Crnog mora. SAD će podržati regionalne forume kao što je Inicijativa tri mora i raditi na proširenju bilateralnih sporazuma, nadograđujući međuvladin sporazum o energetskoj infrastrukturi između SAD i Srbije iz 2024, navodi Stejt department. U izveštaju Stejt departmenta američkom Kongresu, takođe se navodi da organizovane kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana predstavljaju direktnu pretnju po nacionalnu bezbednost SAD, pošto su uspostavile veze koje jačaju i obogaćuju narko-kartele sa zapadne hemisfere koji su proglašeni za strane terorističke organizacije i koji krijumčare droge i olakšavaju ilegalnu imigraciju u SAD. "Ova administracija će razbijati i demontirati ove mreže gde god da deluju, što je i demonstrirano 2025. godine kada su pod sankcije stavljeni brojni državljani zemalja Zapadnog Balkana povezani sa kartelima na zapadnoj hemisferi koji su označeni kao strane terorističke organizacije", navodi Stejt department.

Mađarska naftna kompanija MOL dobila je još dve nedelje od SAD da završi pregovore s Gaspromnjeftom o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, saoptili su u petak MOL i ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. U petak, 22. maja, kada je isticao rok koji je prethodno postavila Kancelariju za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija, Mol je izrazio optimizam da će biti postignut sporazum, dok je Đedović Handanović navela da je "situacija složena". MOL je u saopštenju naveo da je dobio zvaničnu dozvolu od OFAC za nastavak pregovora o kupovini većinskog udela u NIS-u do 6. juna 2026. Predsednik i generalni direktor MOL grupe Žolt Hernadi (Zslot) je, prema saopštenju, rekao da je u intenzivnim pregovorima poslednjih meseci postignut "značajan napredak" i da su "složeni pregovori" ušli u završnu fazu. "Optimistični smo, međutim, određeni uslovi tek treba da budu finalizovani u narednim nedeljama. I dalje verujemo da bi transakcija koristila svim uključenim stranama i doprinela dugoročnoj bezbednosti snabdevanja regiona uopšte, a posebno Srbije", rekao je Hernadi. Pregovori između MOL-a i Srbije zapeli su u vezi s radom NIS-ove Rafinerije i buduća pokrivenost tržišta Srbije naftnim derivatima. Đedović Handanović je na društvenim mrežama navela da je Srbija obaveštena o produžavanju roka koji su postavile američke vlasti. "Situacija je složena ali naš cilj i posao je da se nađe dugoročno rešenje i da zaštitimo interes države Srbije", navela je Đedović Handanović na Instagramu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ove nedelje rekao da nije optimista da će pregovori biti završeni u roku koji je isticao u petak, navodeći "nama ovo sa MOL-om ne ide dobro". MOL i Gaspromnjeft su sredinom januara dogovorili okvirni sporazum o kupovini ruskog udela od 56,15 odsto u NIS-u. Očekivalo se da do 22. maja strane podnesu dokumentaciju o kupoprodajnom ugovoru OFAC-u koji je krajem marta produžio licencu za pregovore o prodaji do maja. SAD su u okviru nastojanja da onemoguće Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini uvele sankcije NIS-u početkom 2025, ali je njihova primena počela u oktobru te godine. Potom je OFAC krajem februara 2026. izdao NIS-u licencu za rad, kojom je omogućen priliv sirove nafte u Rafineriju u Pančevu, nadomak Beograda. Zbog američkih sankcija bio je zatvoren transport nafte Jadranskim naftovodom (JANAF) iz Omišlja u Hrvatskoj do pančevačke rafinerije, koja se do Hrvatske za NIS dovozi morskim putem. Ta licenca je produžavana i trenutno važi do 16. juna.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo je da Srbija razume viziju američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), te dodao da su prvi čovek SAD i njegovi saradnici spremi da "saslušaju stav Srbije". Vučić je u autorskom tekstu za američki Foks Njuz (Fox News) 22. maja napisao i da Srbija SAD-u nudi "stratešku dubinu, političku stabilnost i vladu usmerenu na izvršenje, a ne na ideologiju". Presednik Srbije, države koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, a koja održava i bliske veze sa Rusijom i Kinom, naveo je da "jedinstveni odnos Srbije i Sjedinjenih Država može poslužiti kao ključna prednost za stabilnost i rast celog kontinenta". Vučić je dodao da se Srbija nalazi na raskrsnici "kritičnih energetskih, transportnih i digitalnih koridora koji povezuju jugoistočnu Evropu sa širim kontinentom". Vučić je ukazao i na, kako je naveo, spremnost Trampa i njegovih najbližih saradnika da "ozbiljno i bez predrasuda saslušaju stav Srbije". "Sećam se sastanaka u Beloj kući s njegovim najužem krugom koji su trajali satima nakon teških pregovora, a ipak ni u jednom trenutku nisam osetio da su moje brige odbačene ili da sam bio drugačije tretiran", istakao je. Vučić je za vreme prvog mandata Donalda Trampa u septembru 2020. u prisustvu američkog predsednika u Beloj kući sa tadašnjim premijerom Kosova Avdulahom Hotijem potpisao takozvani Vašingtonski sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Kosova. Vučić je naveo i da je naklonost Srbije prema SAD-u porasla, za razliku od, kako je napisao, velikog dela evropskog establišmenta "koji gleda na filozofiju Amerika na prvom mestu s mešavinom zbunjenosti i neprijateljstva". "Tokom svojih putovanja po zemlji primetio sam nešto što je na našem kontinentu gotovo retko: neiskrivljeni entuzijazam za vođstvo Donalda Trampa", napisao je Vučić. Naveo je i da je Srbija dugo gajila "duboko ukorenjene sumnje" prema SAD, a posebno zbog sećanja na NATO bombardovanje. NATO je 1999. pokrenuo bombardovanje tadašnje Jugoslavije kako bi sprečio zločine srpskih snaga nad albanskim civilima tokom rata na Kosovu. Vučić je napisao i da građani Srbije u Trampu vide mirotvorca i da Srbija u Trampu vidi "lidera koji ceni nacionalni suverenitet u odnosu na bezličnu birokratiju". "Ako Donald Trump poseti Beograd, imaće doček kakav nije viđen u Evropi", napisao je. Podsetimo, Vučić je krajem decembra izjavio da je Beograd od administracije predsednika SAD očekivao velike pomake napred, ali da se zasad to nije osetilo. On je tada naveo sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) koje su SAD u januaru 2025. uvele toj kompaniji zbog većinskog ruskog udela, kao i uvođenje tarifa SAD na uvoz stranih proizvoda, a od država Zapadnog Balkana najteže je pogođena Srbija. Iako više puta najavljivan, strateški dijalog Srbije i SAD nije uspostaljen. Vučić je u januaru izjavio da su za početak dijaloga SAD postavile jedan "politički" i jedan zahtev vezan za energetiku, ne precizirajući detalje. Više informacija nije dao ni Vašington, koji kao jedan od ključnih interesa na Zapadnom Balkanu vidi suzbijanje kineskog i ruskog uticaja. SAD kao cilj vide i momentalni napredak u dijalogu Srbije i Kosova. Sjedinjene Države nemaju ambasadora u Srbiji više od godinu dana. Iako je Tramp u martu 2025. za to mesto nominovao republikanca Marka Brnoviča, početkom oktobra je administracija povukla taj predlog, a razlozi nisu navedeni.

U Srbiji se beleži porast nasilja nad novinarima i kritičarima vlasti, ocenio je u petak komesar Saveta Evrope Majkl O’Flerti (Michael O’Flaherty) nakon posete Srbiji. U pisanoj izjavi komesar navodi da je njegova poseta od 18. do 21. maja bila usmerena na pitanja koja se odnose na pravo na slobodu izražavanja, uključujući slobodu medija, i pravo na mirno okupljanje, kao i na zaštitu građanskog prostora. O'Flerti je dobio izveštaje i o nasilnoj reakciji vlasti na javna okupljanja i studentske proteste koji su izbili zbog smrti 16 osoba u tragediji u Novom Sadu u novembru 2024. godine. "Postoje brojni izveštaji o prekomernoj upotrebi sile od strane policije, kao i o hapšenjima mirnih demonstranata i ponižavajućem postupanju u pritvoru. Takođe postoje izveštaji o tome da policija štiti neidentifikovane, često maskirane napadače na novinare i demonstrante", navodi komesar u izjavi. O'Flerti je izrazio zabrinutost zbog toga što još uvek nije pokrenuta zvanična istraga o navodnom napadu zvučnim oružjem tokom antivladinog protesta 15. marta 2025. godine. "Komesar smatra da je aktuelna klima nekažnjivosti za neprofesionalno postupanje policije narušila društveno poverenje u organe reda i druge javne vlasti", navodi se u izjavi. On je ocenio da se "opšta situacija za građanski prostor u Srbiji naglo pogoršala od njegove poslednje posete". "Organizacije civilnog društva, posebno one koje se bave ljudskim pravima, borbom protiv korupcije i praćenjem izbora, redovno se u provladinim medijima, ali i od strane pojedinih visokih zvaničnika, predstavljaju kao 'izdajnici' ili 'strani agenti'", stoji u izjavi Majkla O'Flerija. Zvaničnik Saveta Evrope je ukazao da "sa zabrinutošću beleži izveštaje da javno odavanje pošte žrtvama tragedije u Novom Sadu može dovesti do gubitka posla u javnom sektoru, kao i do zastrašivanja i uznemiravanja". O'Flerti je izrazio zabrinutost zbog fizičkih napada i pretnji po bezbednost novinara i njihovih porodica, kao i zbog izostanka reakcije policije. On podseća da je svega pet od oko 200 evidentiranih napada na novinare tokom 2024. i 2025. godine procesuirano pravosnažnim sudskim presudama. "Medijsko okruženje dodatno je ugroženo velikim brojem SLAPP tužbi (zloupotreba sudskih postupaka) usmerenih protiv novinara, posebno onih koji izveštavaju o studentskim protestima i tekućim istragama o korupciji", naveo je komesar Saveta Evrope. Majkl O'Fleri je apelovao da se preporuke Venecijanske komisije u vezi sa izmenama pet pravosudnih zakona u potpunosti i dosledno sprovedu, naročito u pogledu očuvanja autonomije tužilaštva. Reč je o zakonskim izmenama koje je su kritikovali opozicija, stručna javnost i Evropska unija, a Venecijanska komisija je krajem aprila objavila sedam ključnih preporuka za otklanjanje nedostataka koji narušavaju mehanizme zaštite autonomije javnog tužilaštva i nezavisnosti sudstva. U opštim zapažanjima, komesar je izrazio zabrinutost zbog polarizacije u Srbiji i poziva vlast da stvori povoljan ambijent za slobodnu debatu i učešće javnosti. Tokom posete od 18. do 21. maja, O'Flerti se sastao sa republičkom javnom tužiteljkom Zagorkom Dolovac, Zaštitnikom građana Zoranom Pašalićem i poverenikom za zaštitu ravnopravnosti Milanom Antonijevićem. Takođe je održao sastanke sa brojnim predstavnika civilnog društva, medija i akademske zajednice. Kako se navodi u izjavi komesara Saveta Evrope, sastanak su otkazali ministar pravde i ministar za ljudska i manjinska prava, kao i predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova.

U izmenama četiri izborna zakona Srbija je u "potpunosti ili delimično" rešila niz preporuka, dok mnoge dugogodišnje prioritetne preporuke i dalje nisu rešene, navodi Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) za Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako navodi ovo telo Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, ODIHR je svoje mišljenje na nacrt izmena zakona dao nadležnima početkom marta, a potom i polovinom aprila u naknadnom dodatku (Addendum). "U svojim ocenama ODIHR je naveo da određene predložene izmene u potpunosti ili delimično rešavaju niz preporuka, dok mnoge dugogodišnje prioritetne preporuke i dalje nisu rešene", navodi Kancelarija. Kako kažu, sve preporuke su zasnovane na međunarodnim standardima i obavezama preuzetim u okviru OEBS-a. Skupština Srbije usvojila je 20. maja izmene i dopune Zakona o izboru predsednika Republike, Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu. Među ključnim novinama je dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika, prema kojoj "birač može potpisom podržati više izbornih lista", dok je do sada mogao da podrži samo jednu. Uvođenje ovog pravila nalazi se na spisku preporuka ODIHR-a. Opozicija i civilni sektor kritikovali su ovu izmenu, uz ocenu da postoji velika verovatnoća da će se time legalizovati "fantomske liste", koje su bile prisutne i tokom dosadašnjih izbornih procesa. Iz ODIHR-a kažu da ova izmena predstavlja ispunjenje preporuke koje je Kancelarija uputila srpskoj vlasti nakon decembarskih izbora 2023. godine. U tom telu dodaju da uvažavaju zabrinutost koje su pojedini akteri izrazili u vezi sa mogućim zloupotrebama u procesu prikupljanja potpisa. "U tom smislu ODIHR je naglasio da svaki pritisak, manipulacija ili falsifikovanje potpisa treba rešavati kroz efikasnu primenu zakona i sprovođenje istraga, a ne ograničavanjem izbornih prava, te da treba razmotriti alternativna rešenja za sprečavanje neprimerenog uticaja na izborne komisije", navodi ODIHR. Kako kažu u Kancelariji, u svim mišljenjima koja se odnose na Srbiju ODIHR je naglašavao potrebu "za sveobuhvatnom izbornom reformom" koja treba da bude sprovođena kroz konsultaciju sa "organizacijama civilnog društva i opozicionim političkim partijama, i dovoljno unapred u odnosu na buduće izbore". Evropska komisija pozdravlja usvajanje izmjena četiri zakona u SrbijiO zakonskim izmenama oglasila se i Evropska komisija koja je ocenila da to "predstavlja dobrodošao korak napred" ka implementaciji preporuka ODIHR za unapređenje izbornog okvira Srbije radi podrške slobodnim i poštenim izborima, ali poručuje da to mora biti praćeno primenom usvojenih amandmana. Portparol Evropske komisije Gijom Mersije naglasio je da nekoliko ključnih preporuka tek treba rešiti. On je u ime evropskih institucija pozvao na inkluzivan i transparentan proces koji uključuje sve relevantne zainteresovane strane kako bi se unapredio rad na punoj implementaciji preporuka OEBS/ODIHR i Saveta Evrope. "One se posebno odnose na potrebu preduzimanja mera za sprečavanje zloupotrebe položaja i državnih resursa, sprečavanje zastrašivanja i pritiska na birače, zaštitu bezbednosti medijskog osoblja i efikasno garantovanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije, između ostalog", naveo je briselski portparol u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima. Izmene su usvojene na predlog poslanika vladajuće Srpska napredna stranka, koji navode da se time ispunjavaju preporuke Kancelarije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju za poboljšanje izbornih uslova. Usvajanje ovih izmena neposredno nakon odluke pozdravila je i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, ocenivši da je reč o "prvom koraku ka slobodnim i poštenim izborima". Međutim, opozicija i posmatrači u Srbiji navode da je to tek petina od 25 preporuka ODIHR-a i da ključni problemi izbornog procesa ostaju netaknuti. Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava objavila je u februaru 2024. dokument sa 25 preporuka nadležnima za poboljšanje izbornih uslova u Srbiji. Na listi se nalazi sedam prioritetnih i 18 "ostalih preporuka". Među prioritetnim preporukama su revizija biračkog spiska, sprečavanje zloupotrebe položaja i državnih resursa, kao i sprečavanje zastrašivanja i pritisaka na birače, uključujući zaposlene u javnim i državnim institucijama i preduzećima. Te preporuke nisu deo usvojenih zakonskih izmena.

Pregovori ne idu dobro, kažu u Beogradu, a rok za prodaju ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) ističe. Mađarski MOL je već bio viđen kao novi vlasnik NIS-a, koji je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Ali uoči isteka roka za prodaju 22. maja, koji su američke vlasti dale, u Beogradu nema optimizma. "Nama ovo sa MOL-om ne ide dobro, ne ide sjajno, nisam preveliki optimista", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 20. maja. MOL Grupa nije odgovorila na upit RSE šta su prepreke u dogovoru i da li ih ima i sa ruskom državnom naftnom kompanijom Gaspromnjeft. Da su pregovori između MOL-a i Srbije, kao manjinskog vlasnika zapeli, bilo je jasno sredinom meseca. Kamen spoticanja je rad NIS-ove Rafinerije i buduća pokrivenost tržišta Srbije naftnim derivatima. Vlasti u Srbiji najavile su ranije i dogovor sa MOL-om o povećanju udela države Srbije u vlasništvu NIS-a za 5 odsto, dok sada iznosi 29,9. MOL i Gaspromnjeft su sredinom januara dogovorili okvirni sporazum o kupovini ruskog udela od 56,15 odsto u NIS-u. Očekivalo se da do 22. maja strane podnesu dokumentaciju o kupoprodajnom ugovoru američkom OFAC-u. Prethodno je OFAC, krajem marta produžio licencu za pregovore o prodaji do maja. SAD nastoje da onemoguće Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u susednoj Ukrajini. Stoga je američka administracija uvela sankcije NIS-u početkom 2025, ali je njihova primena počela u oktobru te godine. Potom je OFAC krajem februara 2026. izdao NIS-u licencu za rad, kojom je omogućen priliv sirove nafte u Rafineriju u Pančevu, nadomak Beograda. Zbog američkih sankcija bio je zatvoren transport nafte Jadranskim naftovodom (JANAF) iz Omišlja u Hrvatskoj do pančevačke rafinerije, koja se do Hrvatske za NIS dovozi morskim putem. Ta licenca je produžavana i trenutno važi do 16. juna. Šta (ni)je do sada poznato?Nije poznato da li je stigao odgovor MOL-a na ponudu Srbije. Taj odgovor je ministarka energetike i rudarstva Srbije Dubravka Đedović Handanović najavila za 18. maj. Ministarstvo nije odgovorilo na upit RSE da li je stigao odgovor MOL-a, te da li prihvatljiv za Srbiju. Niti se o tome ministarka oglašavala. Nije poznato ni šta piše u ponudi Srbije kao manjinskog vlasnika. Prethodno je ministarka Đedović Handanović rekla da zahtevi Srbije ostaju nepromenjeni. Ona je u par navrata prethodnih dana izjavljivala da Srbija nije zadovoljna iznetim predlogom, a da se to tiče budućeg rada Rafinerije i kapaciteta prerade sirove nafte. Predstavnici MOL-a su ranije izjavljivali da će održati rad Rafinerije ukoliko postanu većinski vlasnici NIS-a. Izvršni direktor za strategiju MOL Grupe, Đerđ Bača, rekao je nedavno da je najsloženiji deo pregovora usklađivanje sa sankcijama američkih i evropskih regulatora. On je 15. maja na Biznis samitu 2026 u Beogradu potvrdio da timovi MOL-a rade na usaglašavanju dogovora, ali nije želeo da navede koliko je toga dogovoreno. MOL je imao podršku doskorašnjeg premijera Mađarske Viktora Orbana i njegove vlade za preuzimanje ruskog udela u NIS-u. Orban je imao blisku saradnju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Novi premijer Peter Mađar najavio je da će preispitati sve ugovore u vezi sa ruskim energetskim sektorom. Iz samog Gaspromnjefta nema informacija. Ta kompanija nije odgovorila na upit RSE u kojoj su fazi pregovori i da li postoje prepreke. Dok je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova poručila 21. maja da ne treba obraćati pažnju na spekulacije već sačekati zvanične komentare učesnika pregovora. A predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom gostovanja na RTS-u 21. maja rekao da smo "počeli da dobijamo poruke od Rusa" ali nije nije otkrio više detalja. On je rekao i da promena vlasti u Mađarskoj nije zakomplikovala stvari što se tiče Srbije, a da ne zna za ostale učesnike. Ali je dodao da mu je mađarski premijer Peter Mađar tokom telefonskog razgovora rekao da Mađarska ostaje zainteresovana za NIS. Srbija između NIS-a i RusijeVlasti u Beogradu žele da očuvaju rad NIS-a u punom kapacitetu, što podrazumeva i Rafineriju i Petrohemiju, a na drugoj strani ne žele da se zamere Rusiji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 12. marta za RTS da ga boli što Rusi nisu ni u jednom trenutku ponudili Srbiji da kupi NIS. Vlasti u Srbiji za sada odbacuju mogućnost da Srbija preuzme ruski udeo u NIS-u. "Da od Rusije napravimo neprijateljsku državu? Da imamo najskuplji mogući gas u ovom trenutku? Istog sekunda bi se to desilo", rekao je Vučić 20. marta novinarima. Srbija i pored preduzetih koraka u diverzifikaciji izvora i puteva snabdevanja i dalje dominantno zavisi od Rusije u nabavci gasa. Vučić je više puta poručivao da Srbija želi da izbegne nacionalizaciju NIS-a po svaku cenu i da bi u slučaju promene vlasništva platila ruskoj strani njihov udeo. Javljaju se i novi navodni kupciTaman kada se očekivala finalizacija dogovora sa MOL-om, pojavila su se još dva zainteresovana kupca. Međutim, nijedan se do sada nije bavio naftnom industrijom. Prvi od njih je Ranko Mimović, vlasnik kompanije "Senator dva", malo poznat javnosti. Kaže da je za većinski udeo NIS-a ponudio dve milijarde evra. On tvrdi da je ispunio zahteve OFAK-a i da je svu potrebnu dokumentaciju dostavio i OFAK-u i NIS-u. Mimović je ponudio dve milijarde evra, navodeći da ima sopstveni kapital u bankama i dobre kontakte sa fondovima i bankama. Izjavljivao je da ne bi zatvorio NIS-ovu rafineriju u Pančevu. Firma "Senator Dva" osnovana je u Srbiji polovinom prošle godine, a o njenom poslovanju nema mnogo javno dostupnih informacija. Mimović je u javnosti ranije predstavljan kao biznismen sa nizom firmi u Srbiji i regionu, od kojih su mnoge ugašene. Njegovo poslovanje u Sloveniji pratile su sumnje na prevare i pranje novca. Drugi zainteresovani kupac je poznati biznismen i političar Bogoljub Karić. Karić, koji je predsednik Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije, tvrdi da su članovi tog udruženja spremni da kupe NIS po ceni "koja se ne odbija". Porodična imperija Karića prelazi granice Srbije, u Belorusiji su se probili do samog vrha industrije nekretnina, ostvarivši ogromnu dobit u tom procesu, prema izveštajima kompanije. Njihova kompanija je bila pod sankcijama SAD zbog, kako je navedeno, poslovanja u Belorusiji i veza sa autoritarnim liderom Aleksandrom Lukašenkom, dok je Bogoljuba Karića sankcionisala Evropska unija. Kompanija "Dana Holdings" tvrdila je da se nikada nije bavila bilo kakvim poslovima sa državom Belorusijom svih godina poslovanja u toj zemlji, a Bogoljub Karić da nema osnova za sankcije protiv njega. Za vreme 90-ih, Karić je podržavao režim Slobodana Miloševića, a krajem 90-ih kratko je bio ministar bez portfelja u Vladi Srbije. Vučić je odbacio navodnu ponudu Mimovića za kupovinu NIS-a. "Nikad se u životu time nije bavio pa će on da kupi to, pa pita se valjda i Srbija. Evo, ne možeš da kupiš", rekao je Vučić novinarima 7. maja. Na pominjanje Karića, Vučić je rekao da mu je "drago što sad već imamo dvojicu sa dve milijarde u evrima, nadam se da će uložiti u Srbiju." "Dala bi Srbija 2,2 milijarde evra, ali smo bili fer prema ruskoj strani", rekao je Vučić. Šta su prava Srbije?Ugovor o prodaji i kupovini akcija NIS-a između Srbije i Gasproma propisuje da ni jedna od strana neće prodati ili preneti vlasništvo trećem licu osim ako prethodno ne ponudi drugoj strani kupovinu. Ugovor predviđa i da, osim ako nije drugačije precizirano, bilo koja prava i obaveze ne mogu biti preneseni bez prethodne pisane saglasnosti druge strane. Srbija, kao manjinski vlasnik, prema ugovoru, ima pravo glasa o izmenama u statusu i raspolaganju imovinom. To pravo postoji dok Srbija poseduje najmanje 10 odsto akcija u akcijskom kapitalu NIS-a. Gasprom se obavezao da NIS-ova rafinerija neće prestati sa radom i da količina prerade sirove nafte u NIS-u može da zadovolji potražnju domaćeg tržišta za osnovnim naftnim proizvodima. Srbija je 2008. prodala ruskom Gaspromu 51 odsto NIS-a za 400 miliona evra bez tendera, uz obavezu da ruska strana investira u tu kompaniju najmanje 500 miliona evra do 2012, kao i da bude izgrađen gasovod kroz Srbiju. Vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je kompanija i dalje u većinskom ruskom vlasništvu sa 56,15 odsto. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja eksploatiše i prerađuje naftu, od čega zavisi i rad NIS-ove rafinerije.

Pohvale iz Brisela i kritike opozicije i posmatrača prate usvajanje izmena četiri izborna zakona u Srbiji. Izmene su usvojene na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), koji kažu da se time ispunjavaju preporuke Kancelarije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (ODIHR) za poboljšanje izbornih uslova. Evropska komesarka Marta Kos pozdravila je izmene kao "prvi korak ka slobodnim i poštenim izborima", dok opozicija i posmatrači u Srbiji navode da je to tek petina od 25 preporuka ODIHR-a, i da krucijalni problemi izbornog procesa ostaju netaknuti. "Kozmetičke, a ne suštinske izmene", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Raša Nedeljkov iz posmatračke misije CRTA. Dosadašnje izbore u Srbiji, na kojima je pobedu odnosio SNS, pratili su navodi domaćih i međunarodnih posmatrača o nepravilnostima, poput organizovanog dovođenja birača na birališta, kupovine glasova i fizičkih napada na posmatrače i novinare. Dok vlast ove navode odbacuje, poslednji lokalni izbori koji su u martu održani u 10 opština u Srbiji protekli su uz incidente i prisustvo policije na ulicama. Šta je izmenjeno?Skupština je usvojila izmene i dopune Zakona o izboru predsednika Republike, Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu. Među ključnim novinama je dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika, prema kojoj "birač može potpisom podržati više izbornih lista", dok je do sada mogao da podrži samo jednu. Uvođenje ovog pravila nalazi se na spisku preporuka ODIHR-a. Kancelarija je ovu meru predložila, pod obrazloženjem da bi se time "dodatno promovisao pluralizam u izbornom procesu i sloboda udruživanja". Raša Nedeljkov iz posmatračke misije CRTA ocenjuje da postoji opasnost da ova izmena bude zloupotrebljena "za pravljenje fantomskih lista i izborne mahinacije". Dodaje da je to jedna od retkih preporuka protiv koje je CRTA bila i nakon izbora u Srbiji 2023. godine kada je Misija ODIHR objavila svoj dokument. Nedeljkov kaže da mogućnost potpisivanja za više izbornih lista jeste međunarodni standard, ali dodaje da su njihovi posmatrači godinama unazad beležili primere lažnih lista. Šta kaže vlast?Predsednica Skupštine iz redova vladajuće Srpske napredne stranke Ana Brnabić izjavila je da je i vlast bila "protiv preporuke da jedan građanin može da potpiše više lista", ali je dodala: "Mi smo o tome konsultovali Evropsku komisiju i to je podržao i Brisel", rekla je Brnabić, odgovarajući na optužbe opozicionih poslanika da se time "legalizuju lažne liste". Njena koleginica iz redova naprednjaka Biljana Pantić Pilja rekla je tokom skupštinske rasprave da vlast ovim izmenama ispunjava preporuke ODIHR-a. "Usvajanjem ovih predloga zakona taj broj ispunjenih preporuka će da poraste i mi ćemo verovatno da ispunimo sve preporuke", rekla je ona. Poslanica opozicionog Pokreta slobodnih građana (PSG) Ana Oreg ocenila je da vladajuća većina od 25 preporuka usvaja "one koje su tehničke i najnebitnije". "Funkcionerska kampanja ostaje, zarobljeni mediji ostaju, birački spisak u koji građani ne veruju ostaje", rekla je Oreg. Brisel pozdravio izmeneDan nakon glasanja u parlamentu Srbije, oglasila se i evropska komesarka za proširenje Marta Kos koja je poručila da je to prvi važan korak ka slobodnim i poštenim izborima. Ona je na društvenoj mreži "Iks" napisala da će EU nastaviti tesnu saradnju sa srpskim vlastima u cilju usvajanja dva ključna preostala zakona o borbi protiv korupcije i finansiranju političkih aktivnosti. Šta su preporuke ODIHR?Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava objavila je u februaru 2024. dokument sa 25 preporuka nadležnima za poboljšanje izbornih uslova u Srbiji. Na listi je sedam prioritetnih i 18 "ostalih preporuka". Među prioritetnim preporukama su revizija biračkog spiska, sprečavanje zloupotrebe položaja i državnih resursa, te sprečavanje zastrašivanja i pritiskanja birača, uključujući i zaposlene u javnim i državnim institucijama i preduzećima. Ove preporuke nisu deo usvojenih zakonskih izmena. Takođe, sugeriše se da se Regulatornom telu za elektronske medije (REM) mora garantovati nezavisnost, a ovo telo bi moralo da "proaktivno koristi zakonska ovlašćenja" u slučajevima kršenja medijskih propisa u predizbornoj kampanji. "Te stvari su apsolutno netaknute, baš kao i medijske slobode, zloupotrebe javnih finansija i institucija u kampanji, kao i birački spisak. Bez tih stvari ne možemo pričati o ravnopravnim, poštenim i slobodnim izborima", kaže Raša Nedeljkov. Parlamentarni izbori u Srbiji održani su u decembru 2023. godine i na njima je pobedu odnela Srpska napredna stranka. ODIHR je u izveštaju naveo da su te izbore obeležili nepravedni uslovi za učesnike, zastrašivanja, pritisci na birače i zaposlene u javnom sektoru, funkcionerska kampanja i zloupotreba javnih resursa. U međuvremenu, održano je nekoliko lokalnih izbora koje su takođe pratili incidenti. Na poslednim, održanim u martu vladajuća Srpska napredna stranka proglasila je pobedu u svih 10 opština.

Međunarodni rezidualni mehanizam u Hagu saopštio je u četvrtak da Ministarstvo pravde Srbije mesecima nije odgovorilo na upite u vezi sa statusom postupka protiv ultradesničarskog lidera Vojislava Šešelja i četvoro njegovih saradnika. Slučaj u kome su oni optuženi za nepoštovanje Haškog tribunala, Mehanizam je prepustio Srbiji pre dve godine. Monitorka u postupku Dagmara Albreht (Albrecht) navela je u izveštaju predsedniku Međunarodnog rezidualnog mehanizma da se u novembru 2025. pomoćnik ministra obavezao da će dostaviti informacije o statusu postupka protiv Šešelja i drugih, ali da nije primila "nikakve odgovore". Albreht je navela da je obavestila Ministarstvo pravde i Tužilaštvo u Srbiji o nameri da sprovode monitoring misiju u Srbiji i zahtevala sastanke s predstavnicima tih institucija kako bi razgovarala o statusu slučaja. "Ponovo sam pisala Ministarstvu pravde 29. aprila 2026, naglašavajući da od njih nisam primila nikakve informacije od novembra 2025, kao i da ni na jedan od mojih upita elektronskom poštom nije odgovoreno", navela je Albreht. Ona je dodala da je 29. aprila uputila imejl Tužilaštvu za ratne zločine, tražeći potvrdu o tome da li se u predmetu Šešelj i drugi još uvek čeka prethodno mišljenje Ministarstva pravde, kao i informacije o tome da li to Tužilaštvo namerava da preduzme dalje korake u vezi s pomenutim predmetom. Mehanizam u Hagu 2024. odlučio je da predmet protiv lidera ultradesne Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, Ljiljane Mihajlović, Ognjena Mihajlović, Miroljuba Ignjatović i Miljana Damnjanović prepusti pravosuđu u Srbiji. Šešelja i njegove saradnike optužnica iz avgusta 2023. tereti za nepoštovanje suda, odnosno kršenje pravilnika Tribunala o zaštiti identiteta svedoka i poverljive dokumentacije. Reč je o dokumentima iz procesa u kojem je Šešelj 2018. godine u Hagu osuđen na 10 godina zatvora zbog ratnih zločina nad hrvatskim stanovništvom u vojvođanskom selu Hrtkovci. Šešelj ne krije da je u 56 knjiga objavljivao dokumente sa svog suđenja u Hagu, među kojima su i izjave zaštićenih svedoka. Sudija Mehanizma Liu Dakun (Daqun) je u odluci od 29. Februara 2024, koja je objavljena i na sajtu suda, naveo da je prosleđivanje ovog predmeta Srbiji "u interesu celishodnosti". U obrazloženju se navodi da su zločini navedeni u optužnici počinjeni na teritoriji Srbije i da su optuženi, koji borave u Srbiji, voljni da im se tamo sudi, te da su potvrdili da će se odazvati pozivu srpskih vlasti. "Stav Srbije je da je spremna da vodi postupak protiv optuženih, uključujući obezbeđivanje bezbednosti svedoka u ovom predmetu i uverenje da će moći da goni po svom zakonodavstvu ponašanje optuženog u vezi sa obelodanjivanjem zaštićenih informacija o svedocima", navodi se pored ostalog u odluci. Dodaje se da će Mehanizam pratiti slučaj u Srbiji i uz pomoć nacionalnih i regionalnih organizacija.

Predsednica Narodne Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je u četvrtak da se u parlamentu radi na izmenama spornih pravosudnih "Mrdićevih zakona" zbog kojih su zabrinutost izrazili i zvaničnici u Evropskoj uniji. Brnabić je u Pragu na skup o bezbednosti rekla da se "nada da će situacija uskoro biti raščišćena", pošto je Venecijanska komisija uputila preporuke povodom spornih zakona. Odgovarajući na pitanje o tome kako će se Srbija postaviti prema upozorenju Evropske komesarske za proširenje Marte Kos da bi mogla ostati bez finansijskih sredstava iz Plana rasta, Brnabić je rekla da je ta najava usledila nakon usvajanja seta pravosudnih zakona u Srbiji. Predsednica Skupštine je tokom izlaganja na konferenciji u okviru međunarodnog skupa o srednjoevropskoj bezbednosti GLOBSEC koja se održava u Pragu, nekoliko puta ponovila je da je pridruživanje Evropskoj uniji strateški prioritet Srbije. Predsednica Skupštine je rekla je da će 12. juna učestvovati na plenarnoj sednici Venecijanske komisije gde će se raspravljati o spornim pravosudnim zakonima koji su nedavno usvojeni u srpskom parlamentu. Sporne zakonske izmene koje će biti predmet diskusije na plenarnoj sednici Venecijanske komisije 12-13. juna tiču se Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o sudijama i Zakona o Visokom savetu tužilaštva. Skupština Srbije ih je usvojila na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića, pa su kolokvijalno nazvani "Mrdićevi zakoni". Opozicija i deo stručne javnosti i nevladinih organizacija bili su izričito protiv tih zakona. Potom je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić od Venecijanske komisija, savetodavnog tela Saveta Evrope za ustavna pitanja, zatražila mišljenje o tim zakonima. Venecijanska komisija je 24. aprila objavila hitno mišljenje u kom je dala sedam ključnih preporuka za otklanjanje nedostataka koji narušavaju mehanizme zaštite autonomije javnog tužilaštva i nezavisnosti sudstva. Hitno mišljenje biće predstavljeno Venecijanskoj komisiji na potvrđivanje na njenoj plenarnoj sednici u Veneciji 12–13. juna. Usvajanje "Mrdićevih zakona" je kritikovala i Evropska unija, iz koje je stiglo upozorenje da bi Srbiji mogla biti uskraćeno 1,5 milijardi evra sredstava iz Plana rasta. Iako je predala dva zahteva za isplatu iz Plana rasta, Srbija još nije dobila novac iz druge i treće tranše, jer Evropska komisija i dalje procenjuje da li zemlja ispunjava uslove za prijem evropskih fondova. Ukupna dostupna sredstva iz planiranih narednih isplata iznose oko 428 miliona evra. Druga isplata za Srbiju iznosi 163,1 milion evra, dok treća tranša iznosi 265 miliona evra. Ovaj novac uslovljen je ispunjavanjem svih reformskih koraka predviđenih Reformskom agendom. Briselski zvaničnici više puta su istakli zabrinutost zbog usvajanja pravosudnog zakonodavstva u Srbiji i navode da pažljivo prate naredne korake vlasti u Beogradu. U međuvremenu, tri države Zapadnog Balkana, Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija, osim predfinansiranja već su primile i treće isplate iz evropskog Plana rasta.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je u četvrtak da je pronađeno telo za koje se veruje da bi moglo da pripada muškarcu u istrazi ubistva, zbog koje je uhapšen i načelnik beogradske policije. "U jednom buretu, koje je otkopano na teritoriji opštine Inđija, pronađeno je telo za koje se veruje da bi moglo da pripada oštećenom A.N, za kojim se tragalo", navedelo je Tužilaštvo. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u četvrtak uveče na Radio-televiziji Srbije da sa "99,9 posto možemo da potvrdimo da je reč o Nešoviću". On je dodao da se ta procena zasniva na odeći koju je žrtva nosila, ali da se čeka potvrda DNK analize. Tužilaštvo je prethodno navelo da je izdalo nalog za obavljanje obdukcije na Institutu za sudsku medicinu u Beogradu, kao i DNK veštačenje. Istraga se vodi protiv 10 lica zbog sumnje da su izvršili različita krivična dela u vezi sa ubistvom A.N. U okviru istrage 15. maja je uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić, koji se sumnjiči za prikrivanje ubistva. Tužilaštvo je ranije navelo da je Milić bio u restoranu u društvu dvojice izvršilaca, te da je telefonom pozvao A.N. i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice. Takođe je saopšteno da je Milić žrtvi sugerisao da ne dođe u pratnji svog obezbeđenja. Šef beogradske policije Veselin Milić smenjen je nakon hapšenja 15. maja. Sud mu je odredio jednomesečni pritvor navodeći da okolnosti ukazuju da će u slučaju boravka na slobodi uništiti, sakriti ili falsifikovati dokaze i tragove krivičnog dela, kao i da će uticati na svedoke. Milić je u dva mandata bio načelik beogradske policije. U međuvremenu je bio savetnik predsednika Srbije koji ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost.

Blizu 200 miliona evra prihoda imale su firme iz kineske Šandong (Shandong High Speed) grupe u Srbiji, koje su među ključnim partnerima vlasti na građevinskim projektima. To pokazuju njihovi finansijski izveštaji za prošlu 2025. godinu, koje je analizirao Radio Slobodna Evropa (RSE), dok vlasti Šandongu dodeljuju nove poslove. Tako je, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, početkom maja potpisan ugovor o izgradnji novog autoputa od centralne ka istočnoj Srbiji. Devedeset kilometara puta koštaće oko 1,3 milijarde evra, a Šandong je kao partner izabran direktnom pogodbom, bez tendera. Tako se nastavila već ustaljena praksa sklapanja poslova sa kineskim kompanijama - sa tajnim ugovorima koje omogućuje međudržavni sporazum Beograda i Pekinga, dok Srbija sve više zavisi od investicija iz Kine. Šandong je do sada u Srbiji bio angažovan na više velikih državnih gradilišta – od koridora kroz istočnu Srbiju, podzemne garaže u centru Beograda, deonica autoputa ka Crnoj Gori, a za neke od ovih projekata država se zadužila kod kineskih banaka. Probijanje rokova, ali i drastičan rast početne cene radova, obeležili su mnoge Šandongove poslove. Kompanija do objave teksta nije odgovorila na pitanja RSE o kašnjenju radova i probijanju ugovorenih cena. Na ta pitanja nije odgovorilo ni Ministarstvo građevinarstva Srbije. Koliko zarađuje Šandong u Srbiji?Šandong je u Srbiji registrovao više od deset povezanih građevinskih firmi, pokazuje analiza RSE. Izgradnja autoputeva, železnica, zgrada, postavljanje električnih instalacija, arhitektura i projektovanje, trgovina nekretninama - samo su neke od njihovih delatnosti. Poslovi iz državne kase su, pored ostalog, zaslužni za visoke prihode ovih kompanija. Prošle, 2025. godine, imale su promet veći od 196 miliona evra. Ali, visoka zarada na računima je izostala. Mnoge od njih su čak prošlu godinu završile u minusu. Među njima i najveća - "China Shandong International Economic & Technical Cooperation Group Ltd". Minus na njenom računu je prošle godine premašio 10,7 miliona evra. Ova firma je zadužena za izgradnju brze saobraćajnice od Požarevca do Golupca na istoku države, zvane Dunavski koridor. Ovaj posao joj je dodeljen 2021. godine, a mašine su i dalje na terenu. Sa početnih 337 miliona evra, cena radova na Dunavskom koridoru je porasla na oko 524 miliona evra, a pomeren je i rok za otvaranje saobraćajnice – sa 2024. na kraj 2026. godine. Firmi "China Shandong International Economic & Technical Cooperation Group" poverena je i izgradnja autoputa od Beograda, preko Zrenjanina, do Novog Sada. Cena ove trase, sa čijom se izgradnjom počelo 2023, drastično je skočila. Sa prvobitnih 600 miliona evra, procene su sada gotovo tri puta više - jer država ostavlja prostor da se zaduži do 1,7 milijardi evra za izgradnju ove saobraćajnice. Dok mašine praše oko Zrenjanina, rokovi za završetak radova se probijaju, a prema poslednjim najavama autoput će biti završen 2030. godine. A podaci iz građevinske baze koju je analizirao RSE, pokazuju pripremne radove Šandonga na ovoj trasi – odnosno da je tek zatražio dozvolu za postavljanje gradilišnih kampova kod Zrenjanina i Beograda i betonske baze. Građevinske dozvole za to im još nisu izdate. Prošle godine je, među brojnim Šandongovim firmama u Srbiji, najveću zaradu od preko 2,3 miliona evra zabeležila firma pod nazivom "Shandong Foreign Economic & Technical Cooperation Co. Ltd". Ova firma je gradila jedan deo brze saobraćajnice koja spaja zapadnu i centralnu Srbiju – od Valjeva do Lajkovca. Bila je zadužena i za više desetina kilometara autoputa ka Jadranskom moru, koji Srbiju treba da spoji sa Crnom Gorom. Gradili su deonicu od Obrenovac-Ub i Lajkovac – Ljig, koje su puštene u saobraćaj 2019. godine. I ovu trasu je obeležilo probijanje rokova i cene radova. Još dve firme, u vlasništvu kineskog Šandonga, nisu predale finansijski izveštaj za prošlu godinu, pa njihovi bilansi u 2025. nisu poznati. U 2024. godini su, prema poslednjem dostupnom izveštaju, zajedno imale promet oko pet miliona evra. Zašto skače cena radova?To pitanje postavlja i Fiskalni savet, nezavisno telo koje ocenjuje državne finansije. U analizi dokumenata koji pokazuju planirane troškove države u narednim godinama, Savet ukazuje da cena radova na infrastrukturnim projektima skače - ali da se ne daje objašnjenje zašto. Rast zacrtane cene radova je, kako ističu, primetan i u državama Evropske unije, ali tamo se troškovi probijaju za oko 20 odsto. U Srbiji je, međutim, sada drugačije. "Na putnim pravcima koji se trenutno grade po posebnim procedurama (direktnom pogodbom sa izvođačem) sve je izraženije naknadno, višestepeno uvećanje prvobitno planirane cene radova", ističe Savet u svojoj analizi iz juna 2024. U primere ubrajaju i autoput Beograd–Zrenjanin–Novi Sad, kojeg gradi kineski Šandong. "Tačno je da je u međuvremenu došlo do snažnog skoka cena građevinskih inputa, a u javnosti se govorilo i o promenama trase (uključujući dodatne radove na paralelnom nekomercijalnom putu Novi Sad–Zrenjanin) – ali je vrlo upitno mogu li ti činioci da objasne barem dvostruko povećanje cene u odnosu na prvobitnu, na šta ukazuju najnoviji budžetski planovi", navodi Fiskalni savet u svojoj analizi. Optužbe da je za probijanje troškova na državnim gradilištima u Srbiji kriva korupcija iznose opozicione partije, i ali i deo stručne javnosti. Kompanija Šandong nije odgovorila na pitanja zašto je porasla cena radova na njihovim projektima. Bez odgovora je ostalo i pitanje kako odgovaraju na optužbe za korupciju. Na ta pitanja, do objave teksta, nije odgovorilo ni Ministarstvo građevinarstva Srbije. Šta još radi Šandong u Srbiji?Šandongova firma bila je podizvođač radova na brzoj pruzi od Novog Sada do Subotice, ka granici sa Mađarskom, gde su glavni izvođači bile druge kineske kompanije - konzorcijum CRIC-CCCC. Nakon nesreće na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine i pogibije 16 ljudi, ova trasa je postala predmet istrage Tužilaštva za organizovani kriminal. Istražuje se moguća korupcija tokom radova na modernizaciji ove železničke linije, a istragom su obuhvaćena i dva bivša ministra u Vladi Srbije. Firme iz Šandong grupe grade i podzemnu garažu u centru Beograda, kod Skupštine Srbije. Garaža na četiri nivoa bi, prema najavama gradskih čelnika, trebalo da smanji gužve i problem sa parking mestima u glavnom gradu. Radovi su, kako se ističe, pri kraju. Vlast za ovu godinu najavljuje i drugu fazu radova na aerodromu u Nišu, na jugu, drugog po veličini u državi. Pored novog kontrolnog tornja, aerodrom bi trebalo da dobije i veći parking za avione. Posao, vredan više od 140 miliona evra, poveren je Šandongu. Firma je gradila i Kineski kulturni centar u Beogradu – na mestu nekadašnje kineske ambasade, porušene u NATO bombardovanju Jugoslavije 1999. godine. Izgradnja je koštala oko 45 miliona evra. Budući autoput kroz Šumadiju, dogovoren početkom maja, biće jedan od najvrednijih projekata na kojem je angažovan Šandong. Put je nazvan "Vožd Karađorđe" po vođi Prvog srpskog ustanka. Predsednik države Aleksandar Vučić je, nakon potpisivanja ugovora, poručio da je zahvalan "kineskim prijateljima što su uvek otvoreni za konkretnu saradnju" i da zadatke obavljaju na "efikasan i odgovoran način". A za ambasadora Kine Li Minga je budući autoput "značajno svedočanstvo i dokaz trajnog prijateljstva" Beograda i Pekinga. Srbija je, od dolaska Vučićeve Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, učvrstila partnerstvo sa Kinom, iako pretenduje na članstvo u Evropskoj uniji. Beograd je tako postao deo Inicijative "Pojas i put" koju je pokrenuo kineski predsednik Si Đinping sa ciljem prodora te zemlje na Zapad. Inicijativu kritikuju zapadne države, ocenjujući da je reč o iskorišćavanju ranjivih država - nametanjem neodrživog duga kroz sporne ugovore. Sa kim radi Šandong?Da bi obezbedila novac za izgradnju puteva, Srbija, po pravilu, novac pozajmljuje od kineskih banaka. Trenutno isplaćuje više od deset kredita Kini, uglavnom za infrastrukturne projekte – sa dugom od oko 2,8 milijardi evra. A zbog zaduživanja i poslova sa Kinom, koji se u izveštajima međunarodnih organizacija opisuju kao netransparentni i podložni korupciji, Srbija se našla i na meti kritika Evropske unije. Na meti kritika je i izbor podizvođača – domaćih firmi koje kineske kompanije biraju kao partnere na velikim, milionskim projektima. Među podizvođačima Šandonga, našle su se i firme sa američke crne liste. Uz formalnu saglasnost države, Šandong je na dva projekta angažovao građevinske firme u vlasništvu braće Zvonka i Žarka Veselinovića, pokazalo je ranije istraživanje RSE. I vlasnici i firme su od 2021. pod sankcijama Sjedinjenih Država, koje ih optužuju za organizovani kriminal i korupciju. Partner Šandonga na Dunavskom koridoru je firma "Inkop" braće Veselinović, dok su na brzoj saobraćajnici kod Lajkovca kao podizvođača angažovali njihovu firmu "Novi Pazar-put". Do oktobra 2023. godine, poslovni partner Veselinovića u tim firmama bio je Milan Radoičić. Iz vlasništva je izašao nakon što je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj na severu Kosova. I Radoičić je pod sankcijama Vašingtona. Kompanija Šandong nije za RSE odgovorila šta firme sa američke crne liste kandiduje za poslovne partnere. Šta radi Šandong u regionu?Za zaradu na računima ovog kineskog infrastrukturnog giganta, koji posluje u desetinama država sveta, zaslužni su i projekti u susedstvu Srbije. Konzorcijum Šandong, tako, u Crnoj Gori gradi saobraćajnicu na primorju, od Budve do aerodroma u Tivtu. Ugovorena cena, za 16 kilometara puta, bila je oko 54 miliona evra. Završetak radova kasni. Ugovoreni rok za puštanje u saobraćaj bio je januar 2026, ali mašine su još na terenu. Procenjuje se da je i cena ovog projekta porasla, bez zvaničnih potvrda crnogorskih vlasti koliko sada košta izgradnja ove saobraćajnice. A konzorcijumu firmi, u kojem je i Šandong, poverena je i izgradnja obilaznice oko Budve – projekat vredan oko 196 miliona evra, koji treba da rastereti saobraćajne gužve na primorju. Šandongu i partnerima, međutim, nije pošlo za rukom da osvoje tender za izgradnju deonice autoputa od severa Crne Gore ka Jadranskom moru. Posao je dobio drugi kineski konzorcijum. A u Bosni i Hercegovini, kompanija Šandong gradi autoput od Banjaluke do Prijedora, na osnovu koncesije koju im je dodelila Vlada bh. entiteta Republika Srpska. Finansijski deo ugovora za izgradnju oko 40 kilometara puta ostao je tajna, jer su vlasti u Banjaluci odbile da ga obelodane. Uprkos sudskim odlukama da se ugovor objavi, obrazloženje vlasti bilo je da "kineska strana to ne dozvoljava". Radovi su, sa početnih 297 miliona evra, porasli za još 90 miliona, a Vlada Republike Srpske je povećanje troškova pravdala "značajnim povećanjem cena osnovnih građevinskih materijala". Iako je kraj radova bio najavljen za kraj 2024, pomeren je za 2026. godinu.

Srbija i Ukrajina nastavljaju pregovore o slobodnoj trgovini, dogovoreno je nakon sastanaka potpredsednika Vlade Ukrajine Tarasa Kačke sa državnim vrhom u Beogradu 21. maja. Kačka se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Đurom Macutom, a sa ministrima trgovine i evrointegracija potpisao je zajednička dokumenta. Sa ministarkom trgovine Jagodom Lazarević potpisao je dokumenta koja garantuju nastavak pregovora o Sporazumu o slobodnoj trgovini između Ukrajine i Srbije. Ukrajina je jedina evropska zemlja sa kojom Srbija nema ovakav sporazum. Sporazum bi, kako su ocenili zvaničnici Srbije i Ukrajine, mogao značajno da poveća robnu razmenu dve zemlje i otvori novu fazu ekonomske saradnje. Podrazumevao bi umanjenje, odnosno ukidanje carina na uvoz i izvoz robe. Kačka je sa ministrom za evrointegracije Nemanjom Starovićem potpisao i Memorandum o razumevanju u oblasti evropskih integracija. Obe zemlje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji. Memorandum potvrđuje opredeljenost dveju država za unapređenje bilateralne saradnje i razmenu iskustava u procesu evropskih integracija, uključujući jačanje institucionalnih kapaciteta, obuku državnih službenika, saradnju u oblasti usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i razmenu znanja o korišćenju EU fondova. Ministar Starović je, kako je preneto u saopštenju, izjavio da Srbija od početka sukoba u Ukrajini dosledno zastupa stav da se rešenje mora tražiti u skladu sa međunarodnim pravom i osnovnim principima Povelje Ujedinjenih nacija. Naglasio da Srbija od početka sukoba pruža humanitarnu pomoć Ukrajini i njenim građanima kroz više vidova i mera podrške. Srbija je osudila invaziju Rusije na Ukrajinu, ali odbija da se pridruži sankcijama koje je zbog toga Evropska unija uvela Moskvi. Kačka: Povoljni uslovi za razvoj bilateralnih odnosaPotpredsednik Vlade Ukrajine Taras Kačka ocenio je da postoje povoljni uslovi za intenzivniji razvoj bilateralnih odnosa i realizaciju zajedničkih projekata, saopštila je Vlada Srbije nakon sastanka sa premijerom Đurom Macutom. Premijer Macut je istakao da je Srbija opredeljena za očuvanje mira i stabilnosti, kao i za nastavak razvoja konstruktivnog dijaloga i saradnje sa svim partnerima. U razgovoru je, kako je saopšteno iz Macutovog kabineta, bilo reči i o značaju nastavka humanitarne i institucionalne saradnje, kao i o potrebi očuvanja stabilnosti i jačanja dijaloga "u složenim međunarodnim okolnostima". Tokom posete Tarasa Kačke Beogradu, 20. maja je otvoren poslovni forum koji je okupio više od 40 srpskih i ukrajinskih privrednika, te predstavnike institucija i kompanija iz sektora poljoprivrede. Sa Vučićem o ekonomiji i energeticiJačanje ekonomske saradnje i nastavak pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini, bili su i u fokusu razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Tarasom Kačkom. Predsednik Srbije je sastanak nazvao "otvorenim i sadržajnim", dodajući da se razgovaralo o unapređenju bilateralnih odnosa, evropskom putu Beograda i Kijeva i daljem razvoju saradnje u oblastima od zajedničkog interesa - kao što su trgovina, energetika, infrastruktura. "Saglasili smo se da Srbija i Ukrajina imaju prostor da značajno prošire partnerstvo, naročito kroz konkretnije povezivanje privreda i bolju iskorišćenost postojećih potencijala", dodao je. U oblasti energetike se, kako je naglasio Vučić, razgovaralo o regionalnoj energetskoj bezbednosti, diversifikaciji izvora i pravaca snabdevanja, kao i o značaju Vertikalnog gasnog koridora za šire povezivanje sa evropskim energetskim tokovima. Vertikalni gasni koridor razvija se uz podršku Evropske komisije, kako bi se tečni prirodni gas, preko terminala u Grčkoj, dopremio ka centralnoj i istočnoj Evropi. Cilj je smanjenje zavisnosti Evrope od ruskog gasa, nakon agresije na Ukrajinu. Vučić je, dan pre sastanka sa Kačkom, telefonom razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, a nakon razgovora poručio da su Srbija i Ukrajina "opredeljene su za unapređenje odnosa kroz dijalog". Vučić se sreo nekoliko puta sa Zelenskim na međunarodnim skupovima, a posetio je Ukrajinu 11. juna 2025, kada je u Odesi održan samit Ukrajina – Jugoistočna Evropa. Olena Zelenska, supruga predsednika Ukrajine, boravila je u Beogradu u maju 2024. kada je doputovala sa tadašnjim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom, na poziv supruge predsednika Srbije.

Iako je predala dva zahteva za isplatu iz Plana rasta, Srbija još nije dobila novac iz druge i treće tranše, jer Evropska komisija i dalje procenjuje da li zemlja ispunjava uslove za prijem evropskih fondova. Ukupna dostupna sredstva iz planiranih narednih isplata iznose oko 428 miliona evra. Druga isplata za Srbiju iznosi 163,1 milion evra, dok treća tranša iznosi 265 miliona evra. Ovaj novac uslovljen je ispunjavanjem svih reformskih koraka predviđenih Reformskom agendom. "Što se tiče Srbije, možemo da potvrdimo da su drugi i treći zahtev za plaćanje iz Srbije u fazi procene", potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol Evropske komisije (EK). U međuvremenu, tri države Zapadnog Balkana, Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija, osim predfinansiranja već su primile i treće isplate iz evropskog Plana rasta. Prema podacima Evropske komisije, Evropska unija (EU) je do sada Srbiji isplatila 172,1 milion evra. To uključuje predfinansiranje od 111 miliona evra u junu 2025. godine i prvu isplatu od 61,1 milion evra u januaru 2026. godine. Međutim, prva isplata predstavljala je nešto više od polovine predviđenih sredstava, jer je januarskom tranšom bilo planirano da se raspodeli 112 miliona evra. Smanjenje sredstava odnosilo se na nedovoljnu primenu reformskih koraka. Komisija je procenila da je od predviđenih sedam koraka Srbija ispunila samo tri. Srbija ima na raspolaganju više od 1,5 milijardi evra iz Plana rasta za period između 2024. i 2027. godine. Zvaničnici Evropske komisije navode da ta institucija kontinuirano procenjuje da li su ispunjeni relevantni uslovi za podršku u okviru finansijskih instrumenata EU, te da je reč o uobičajenoj praksi koja se primenjuje tokom celog procesa, u fazi svakog zahteva za plaćanje. Međutim, briselski zvaničnici ponovili su zabrinutost zbog usvajanja pravosudnog zakonodavstva u Srbiji i navode da pažljivo prate naredne korake vlasti u Beogradu. "Nastavljamo da podržavamo Srbiju na njenom putu ka EU. Istovremeno, očekujemo da će vlasti podržavati i poštovati efikasne demokratske mehanizme, vladavinu prava i ljudska prava. To uključuje usklađivanje pravosudnih zakona sa standardima EU, posebno kroz brzu implementaciju preporuka iz mišljenja Venecijanske komisije o nedavno usvojenim amandmanima, kao i kroz zaustavljanje nazadovanja u oblasti slobode medija", navodi se u odgovoru Evropske komisije. Iako ne postoji formalna odluka o zamrzavanju evropskih fondova, takozvani "Mrdićevi zakoni" glavni su razlog što Srbija od januara nije dobila nikakva sredstva iz EU. Evropska komisija je u više navrata izrazila zabrinutost zbog usvajanja tih zakona, ocenjujući da oni "ograničavaju nezavisnost pravosuđa". Inače, za svaku isplatu sredstava iz Plana rasta zemlja korisnik mora da sprovede konkretne reforme u unapred definisanim rokovima. Međutim, Evropska komisija predviđa određenu fleksibilnost kroz takozvani sivi period. Pre svake isplate Evropska komisija dodatno procenjuje stanje vladavine prava u zemlji, koje predstavlja osnovni, nadređeni uslov za odobravanje finansijske podrške. Za reforme koje su morale da budu ispunjene do decembra 2024. godine ostavljen je dodatni rok od 24 meseca, odnosno do decembra 2026. godine, da se obaveze ispune bez automatskog gubitka sredstava. Za reforme čiji je krajnji rok decembar 2025. godine „sivi period“ traje kraće — 12 meseci, što znači da i one moraju da budu završene najkasnije do decembra 2026. godine. U slučaju Srbije, ključni datum je 31. decembar 2026. godine, kada zemlja ulazi u takozvanu tačku trajnog finansijskog gubitka. To znači da sredstva za reforme koje do tada ne budu ispunjene postaju trajno nedostupna. Evropska komisija ima ovlašćenje da ta izgubljena sredstva preraspodeli drugim zemljama Zapadnog Balkana koje su uspešno sprovele svoje reforme. Srbija treba da sprovede ukupno 98 reformskih koraka u periodu od 2024. do 2027. godine u okviru Plana rasta Evropske unije kako bi dobila sva finansijska sredstva koja su joj dodeljena. Do sada je Srbija sredstva dobila samo za tri ispunjena reformska koraka.

"Najavljene izmene su predstava za javnost", kaže Milan Dumanović, policijski inspektor u penziji, za Radio Slobodna Evropa (RSE) o predlogu vlasti za usvajanje novog zakona po kom bi se kažnjavali policajci koji se bave kriminalom. Inicijativa za novo zakonsko rešenje dolazi nakon što je načelnik Policijske uprave Beograd Veselin Milić uhapšen pod sumnjom za prikrivanje ubistva u jednom beogradskom restoranu. "I sada, da bi se umanjila ogromna šteta koja je nastala po vlast, ona govori o novom zakonu", navodi Dumanović, bivši pripadnik Uprave kriminalističke policije. Veselin Milić bio je na jednoj od najviših rukovodećih pozicija u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije kada je uhapšen. Sumnjiči se da je prikrivao ubistvo muškarca kojeg mediji povezuju sa jednom beogradskom kriminalnom grupom. Pored Milića uhapšena su i tri policajca koji su bili u njegovom obezbeđenju. Tužilaštvo Milića sumnjiči da je bio u restoranu u društvu dvojice osumnjičenih za ubistvo, da je telefonom pozvao žrtvu i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice. Dodaje se i da mu je sugerisao da dođe bez obezbeđenja. 'Nulta tolerancija'Nakon slučaja ubistva u beogradskom restoranu na Senjaku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je donošenje zakona po kom policajac ili vojnik koji obavlja poslove van službe neće više moći da radi u sistemu bezbednosti. "Novi zakon mora da bude nedvosmislen. Da pokažemo nultu toleranciju prema onima koji će sarađivati sa narko dilerima i kriminalcima", naveo je Vučić 20. maja. Direktor Policije Dragan Vasiljević kaže da će u novom Zakonu o unutrašnjim poslovima biti precizirano da policajcima koji obezbeđuju kriminalce prestaje radni odnos. "Želimo jasno da pokažemo granicu koju policajac ne sme da pređe", naveo je Vasiljević 18. maja, dodavši da je pomenuti zakon na usaglašavanju u Evropskoj komisiji. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa najavom novog zakona, niti koliko je policajaca do sada izgubilo posao zbog korupcije ili saradnje sa kriminalnim strukturama. Na pitanja o novom zakonu nisu odgovorili ni Vlada i Skupština Srbije. Šta piše u aktuelnom zakonuSadašnji zakon o policiji prepoznaje devetnaest kategorija teških povreda u službi zbog kojih se primenjuju disciplinske mere, među njima je i "bavljenje poslovima nespojivim sa službenom dužnošću". Propisano je da se istovremeno sa pokretanjem disciplinskog postupka zbog sumnje na saradnju sa kriminalom policajac odmah suspenduje, oduzimaju mu se službena značka i oružje, a plata mu se umanjuje na četvrtinu do trećinu iznosa do okončanja postupka. Zakonom je definisana saradnja sa tužilaštvom, pa se uporedo sa disciplinskim postupkom ili otkazom protiv osumnjičenog policajca pokreće proces pred sudom. Sektor unutrašnje kontrole ima pravo da vrši vanredne bezbednosne provere policajaca ako se pojavi sumnja u lojalnost zakonu, kao i kontrolu njihove imovine i prihoda. "Zakon postoji, i samo bi ga trebalo striktno primenjivati. Priču o novom vidim kao pokušaj da se skrene pažnja javnosti sa slučaja Milić i da se fingira odlučnost vlasti u obračunu sa policajcima koji ne poštuju zakon", rekao je Aleksandar Stojanović, iz Centra za istraživanje bezbednosti, za RSE. Ministar policije se ne oglašavaO slučaju ubistva u beogradskom restoranu 12. maja, u kom je osumnjičen i načelnik beogradske policije, do sada se nije oglasio ministar policije Ivica Dačić. Policajac u penziji Milan Dumanović smatra da bi "logičan potez" ministra trebalo da bude ostavka. "Slučaj Senjak je dokaz u kakvom je stanju srpska policija od kada je bezbednosni sektor 2014. preuzela aktuelna vlast. Policija je uveliko kriminalizovana i politizovana", rekao je Dumanović. MUP je 18. maja saopštio da je Dačić organizacionim jedinicama policije uputio depešu o obaveznom hitnom postupanju u slučaju nedozvoljeng angažovanja zaposlenih. „Pripadnicima policije strogo je zabranjeno obavljanje poslova privatnog obezbeđenja, kao i pružanje drugih neregistrovanih usluga zaštite”, navodi se u internom dokumentu kojim se policajcima nalaže da rukovodiocima prijave saznanja o kršenju propisa. 'Potrebna suštinska reforma'U izveštaju međunarodnog Globalnog indeksa o organizovanom kriminalu za 2025, navodi se da u Srbiji postoji uticaj politike na rad bezbednosnih službi, uz izveštaje o "vezama organizovanog kriminala sa institucijama koje sprovode zakon". "To ograničava njihovu autonomiju u borbi protiv organizovanog kriminala", ocenjuje se u izveštaju Globalnog indeksa za 2025. Za suštinske promene, kaže Aleksandar Stojanović, potrebna je politička volja. "Policijska etika opada godinama, a policajci su upravo ti koji bi trebalo da poštuju i sprovode zakon", kaže Stojanović. Nekadašnji policajac Milan Dumanović zalaže se za reformu bezbednosnog sistema. "Politika i kriminal doveli su do sadašnjeg stanja. Šminkanje problema novim zakonima ne vodi nikuda", zaključuje Dumanović. Slučajevi optuženih policajacaPojedini slučajevi koji su poslednjih godina potresli srpsku policiju vezani su za visoke funkcionere javne bezbednosti. Dijani Hrkalović, bivšoj državnoj sekretarki Ministarstva unutrašnjih poslova, u toku je ponovljeno suđenje zbog trgovine uticajem, na kom Tužilaštvo traži maksimalnu kaznu od pet godina zatvora. Sud u Beogradu prvobitno je osudio Hrkalović na 16 meseci zatvora. Apelacioni sud u decembru 2025. ukinuo je tu presudu i naložio novo suđenje. U tom postupku sudi se i bivšem načelniku Službe za specijalne istražne metode Dejanu Milenkoviću optuženom da je brisao video-snimke, manipulisao njima i dokaznim materijalom ključnim za rasvetljavanje ubistava i uličnih likvidacija. Trećeoptuženi u ovom procesu, bivši načelnik novosadske policije Milorad Šušnjić, pravosnažno je osuđen na četiri godine zatvora. Optužen je da je kriminalca Darka Eleza stavio na fiktivne mere kako bi ga zaštitio od istraga drugih bezbednosnih službi. Bivši zamenik načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Goran Papić optužen je da je mimo propisa naredio da se Marku Miljkoviću, kasnije optuženom članu organizovane kriminalne grupe, vrati oduzeto blindirano vozilo. Papić je 2023. osuđen na dve godine zatvora i deset godina zabrane rada u policiji. Među optuženima u slučaju ilegalanog uzgoja marihuane na plantaži "Jovanjica" Predraga Koluvije su i policajci, pripadnici Bezbednosno-informativne agencije i Vojnoobaveštajne agencije. Tužilaštvo ih tereti da su, umesto suzbijanja kriminala, pružali fizičku zaštitu imanju, obezbeđivali prevoz droge i Koluviji dostavljali poverljive operativne podatke i službene informacije. Inspektore koji su krajem 2019. otkrili plantažu marihuane, šefa Četvrtog odeljenja beogradske policije za droge Slobodana Milenkovića i njegovog kolegu Dušana Mitića, vlast je 2023. smenila sa tih pozicija. Milenković je premešten na mesto koordinatora u MUP-u, a Mitić u Odeljenje za istragu ratnih zločina. Ključni su svedoci u sudskom procesu protiv okrivljenih i pod stalnim su policijskim obezbeđenjem. Načelnik beogradske Kriminalističke policije Ilija Milačić je u martu 2021. sklopio sporazum o priznanju krivice po optužnici da je odavao strogo poverljive podatke jednom provladinom tabloidu, pa je pravosnažno osuđen na sedam meseci kućnog zatvora, uz petogodišnju zabranu rada u policiji. Petorica policijskih generala smenjeni su u junu 2014. nakon što je optuženi za šverc kokaina Darko Šarić jednog od njih na sudu imenovao kao "korumpiranog policajca". Državni vrh je kao zvaničan razlog za hitne smene naveo njihovo navodno mešanje u politiku i medije, kao i njihove navodne kontakte sa optuživanim narko-dilerom. Smenjeni oficiri tvrdili su da se radi o montiranoj medijskoj kampanji kriminalaca. Srbija najgora na BalkanuPo Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2025, Srbija je najlošije rangirana na Zapadnom Balkanu sa visokom stopom kriminala od 6,18 na skali od jedan do 10. Izveštaj ističe da su glavne nezakonite aktivnosti krijumčarenje droge, finansijski kriminal i uloga takozvanih navijačkih grupa u saradnji sa međunarodnim kartelima. Globalni indeks ukazuje da političke elite utiču na glavna kriminalna tržišta, kao i da korupcija unutar državnih institucija štiti ilegalne finansijske transakcije. Srbija je prepoznata kao ključni deo balkanske rute za šverc heroina, dok izveštaj huliganske grupe vidi kao aktivne učesnike u logističkoj podršci kriminalnim mrežama.

Kalkulisanje vezama balkanskih država sa Rusijom je interes Moskve, ali ne i njena zasluga, ocenjuje u razgovoru vođenom u "Uvidu" Radija Slobodna Evropa (RSE), Paola Petrić, direktorka kancelarije Heinrich Böll Stiftung fondacije u Sarajevu. "Na Balkanu je jedna od njihovih zona uticaja ili tačaka kroz koje pokušavaju da geopolitički uznemiravaju Evropu i Evropsku uniju, da omoguće širenje NATO-a, spreče evroatlantsko priključivanje ovog dela Evrope. To je interes Moskve. Na ovdašnjim elitama je odgovornost kakva će savezništva praviti i da li su njihova savezništva put Brisela", pojašnjava Petrić. Savezništva koja Moskva održava nakon 2022. godine i početka primene sankcija Evropske unije (EU) protiv Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu, na Balkanu se najčešće posmatraju kroz primer Srbije. Koliko su promenjeni odnosi Beograd-Moskva?Ta država, iako kandidatkinja za članstvo u EU, nije uvela sankcije Rusiji, rizikujući tako svoje evrointegracije, proces koji podrazumeva i postepeno usklađivanje domaće spoljne politike sa politikom briselske administracije. Međutim, u međuvremenu je došlo i do značajnih zastoja u relacijama Beograd-Moskva. Najosetljiviji momenat dogodio se pre godinu dana, kada je ruska Spoljna obaveštajna služba optužila Beograd da oružje proizvedeno u Srbiji preko trećih zemalja završava u rukama ukrajinskih snaga. "Ovo omogućava Kijevu da formalno prima proizvode vojne industrije koji više nisu srpski, već se montiraju u fabrikama oružja u zapadnim zemljama. Montaža i punjenje municije vrši se prvenstveno u Češkoj i Bugarskoj", saopšteno je iz Moskve u junu 2025. godine. Direktorka Centra za građansko obrazovanje iz Podgorice Daliborka Uljarević ocenjuje da Rusija nema mnogo izbora i da zato u partnerskim odnosima toleriše mnoge stvari koje u nekim drugim okolnostima ne bi. "Srbija se oslanja na Rusiju i zbog pitanja Kosova. Na drugoj strani, Rusiji je potrebna tako velika država preko koje može da vrši svoje druge uticaje, jer je deo uticaja na Bosnu i Hercegovinu izvršila preko Srbije. Sada se to samostalno dešava u Republici Srpskoj", zaključuje Uljarević. Kuda idu srpsko-ruski odnosi nakon kritika Brisela?Da li je Dodik 'uspešniji' od Vučića?Milorad Dodik, lider vodeće partije Srba u Bosni i Hercegovini (BiH), sastao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom devet puta od početka invazije na Ukrajinu. Dodik, koji je bio prisiljen da se povuče sa pozicije predsednika entiteta Republika Srpska nakon presude zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH, u oktobru prošle godine skinut je i sa američke crne liste na kojoj je bio od 2017. godine. Dodik se tako našao u poziciji balansa, što je višegodišnja spoljnopolitička strategija Aleksandra Vučića. Da li se Dodik pokazao uspešnijim u balansiranju između Vašingtona i Moskve? "To pragmatično balansiranje koje Milorad Dodik sad ima u praksi nije suštinski održivo. Potezi koji se tiču Dodika sigurno su urađeni u dogovoru sa Moskvom, ali je rok trajanja oročen na aktuelnu administraciju u Vašingtonu. Na drugoj strani, već su bile pukotine u komunikaciji između Dodika i Vučića. Ne treba zaboraviti da je on napadan u jednom periodu u beogradskim medijima", kaže Uljarević. "Taj duet i tandem koji se igra na relaciji Banja Luka–Beograd takođe je konstanta na Zapadnom Balkanu i moguće je da se ponekad, kao u lošem ljubavnom paru, dogodi zatišje u vezi", podvlači Petrić. Ko je ruski proksi u EU posle Orbana?Porazom snaga Viktora Orbana i njegovim odlaskom sa vlasti nakon sedamnaest godina, Rusija je ostala bez jednog saveznika u okvirima EU. Na obeležavanju Dana pobede, 9. maja, osim Dodika, prisustvovao je i slovački premijer Robert Fico. Slovačka je preko gasovoda "Družba" oslonjena na uvoz gasa iz Rusije, baš kao i Bugarska, koja je ipak od 2022. godine u znatnoj meri umanjila uvoz, oslanjajući se na nabavke iz Azerbejdžana preko Grčke i Turske. Ipak, premijer Rumen Radev, sa pozicije desnog centra, zalaže se za održavanje uvoza iz Rusije. Tsvetomir Nikolov, saradnik Centra za proučavanje demokratije iz Sofije, ocenjuje da je značaj Radeva za Moskvu porastao. "Kada ste deo EU i NATO-a, vi ste unutra i mnogo je važnije imati takve instrumente kako biste mogli da blokirate određene stavove ili političke poteze koristeći mogućnost veta i slično, rekao je Nikolov. On navodi da je malo verovatno da bi nadalje Radev mogao igrati ulogu ruskog proksija u Evropi, kako je to činio Orban. "Orbanov režim nije bio toliko efikasan koliko su ruski akteri očekivali jer je Mađarska u drugačijoj poziciji, ona je važan igrač u svetu, ne samo u Evropi", pojašnjava Nikolov, podsećajući i da je MAGA (The Make America Great Again - Učinimo Ameriku ponovo velikom) pokret u SAD inspiraciju nalazio delom i u mađarskoj unutrašnjoj politici. U čemu je razlika populizma na Balkanu i u EU?Globalni rast populizma daje snagu spoljnopolitičkim nastojanjima Rusije. Na Balkanu je ta vrsta tendencije prepoznata u Srbiji, ali se u sličnoj meri može pratiti kroz rast Alternative za Nemačku u Nemačkoj, podršku koju uživa Robert Fico u Slovačkoj ili desni populizam italijanske premijerke Đorđe Meloni. Da li nacionalistički populizmi Zapadnog Balkana predstavljaju veći rizik? U Crnoj Gori, državi koja prednjači u prijemu u članstvo EU, dok je kao godinu ulaska Vlada zacrtala 2028, utisak je da se uprkos ideološkim podelama saglasnost o evropskoj budućnosti postigla. "Proruski narativi nisu nestali. Oni danas, u ovom trenutku kad kažete da je Crna Gora dosta ubrzana na putu ka EU, imaju svoje aktere u vlasti, imaju deo medijskog prostora, društvene mreže i šire identitetske i geopolitičke narative koji se često preklapaju sa snažnim prosrpskim i antizapadnim sentimentima", kaže Uljarević. Podseća i da je Crna Gora zatvorila 13 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja. Zatvaranje svih je uslov za članstvo, što znači da zastoj u preostalih dvadeset može imati visoku cenu. "Neuspeh u etabliranju demokratije", po Paoli Petrić, razlog je zbog čega su balkanski populizmi rizičniji od onih koji su se razvili u državama EU. "Kad kažem demokratije, mislim na bazičnu podelu vlasti koju jedna demokratija podrazumeva i sve vreme šlajfujemo u toj bazi, u osnovama demokratije, a nikako da stignemo do one nadogradnje. Tako da je to velika razlika. Kad pričamo o tome koliko je i na koji način danas nestabilna nemačka demokratija, mi znamo da su tamo neki fundamenti za sada vrlo čvrsti, oni mogu da se ljuljaju, ali su za sada otporni na zemljotrese. Međutim, kod nas demokratija ni dan-danas nije otporna na zemljotrese", navodi Petrić. "Uvid" pogledajte na kanalu RSE na YouTube-u.

Srbija i Ukrajina opredeljene su za unapređenje odnosa kroz dijalog, saopšteno je iz Kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nakon što je srpski državnik telefonom razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u sredu. Istog dana u Beograd je stigao potpredsednik ukrajinske Vlade Taras Kačka, koji je sa privrednom delegacijom iz te zemlje otvorio Poslovni forum Srbija - Ukrajina. Sa tog događaja je poručeno da bi Srbija trebalo da postane "najvažnije poslovno čvorište na Balkanu za ukrajinske kompanije". O čemu su Vučić i Zelenski razgovarali?Na Vučićevom zvaničnom Instagram profilu objavljeno je da su dvojica zvaničnika razgovarala o bilateralnim odnosima, mogućnostima za dodatno unapređenje ekonomske saradnje, kao i o zaključenju sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Ukrajine. "U tom kontekstu, tema je bila i sutrašnja poseta Tarasa Kačke, potpredsednika Vlade Ukrajine za evropske i evroatlantske integracije i trgovinskog predstavnika Ukrajine, koja će predstavljati važan korak u daljem jačanju saradnje između naših zemalja", saopštio je Vučićev kabinet 20. maja. Kako se navodi, predsednici Srbije i Ukrajine razgovarali su i o "značaju dijaloga, međusobnog razumevanja i odgovornog pristupa u rešavanju problema, uz saglasnost da su mir i očuvanje ljudskih života vrednosti koje moraju imati prioritet". U Beogradu Poslovni forum Srbija - UkrajinaU okviru posete potpredsednika Vlade Ukrajine Tarasa Kačke Beogradu, u sredu je otvoren poslovni forum koji j okupio više od 40 srpskih i ukrajinskih privrednika, te predstavnike institucija i kompanija iz sektora poljoprivrede. Predsednik Privredne komore Ukrajine Genadij Čižikov istakao je da je Srbija za ukrajinske kompanije jedno od najinteresantnijih tržišta u regionu. "Srbija bi trebalo da postane najvažnije poslovno čvorište na Balkanu za ukrajinske kompanije", poručio je on. Potpredsednik Vlade Ukrajine Taras Кačka ocenio je da je sada "pravi trenutak" za intenzivniji razvoj bilateralne trgovine i zajedničkih projekata. Ministarka spoljne i unutrašnje trgovine Srbije Jagoda Lazarević najavila je potpisivanje zajedničke izjave o nastavku pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom. Ukrajina je jedina evropska zemlja sa kojom Srbija nema sporazum o slobodnoj trgovini. Obe zemlje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji. Srbija je osudila invaziju Rusije na Ukrajinu, ali odbija da se pridruži sankcijama koje je zbog toga Evropska unija uvela Moskvi. Vučić se sreo nekoliko puta sa Zelenskim na međunarodnim skupovima, a posetio je Ukrajinu 11. juna 2025, kada je u Odesi održan samit Ukrajina – Jugoistočna Evropa. Olena Zelenska, supruga predsednika Ukrajine, boravila je u Beogradu u maju 2024. kada je doputovala sa tadašnjim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom, na poziv supruge predsednika Srbije. Vučić na samitu EU - Zapadni Balkan u TivtuPredsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije 20. maja najavio i da će prisustvovati Samitu lidera EU i Zapadnog Balkana 5. juna u Tivtu. "Posle razgovora sa predsednicom Evropske komisije doneo sam odluku da prisustvujem samitu u Tivtu", rekao je Vučić obraćajući se novinarima u Palati Srbija. Uoči priprema za samit, predsednica EK Ursula fon der Lajen razgovarala je sa Vučićem, koji je bojkotovao poslednji samit održan u Briselu u decembru 2025. Prema rečima portparolke Evropske komisije Paole Pinjo, predstojeći junski samit bio je u fokusu razgovora fon der Lajen sa predsednikom Srbije. Vučić je izostanak Srbije na prošlogodišnjem samitu objasnio time da veruje da tako "štiti Srbiju i njene interese, jer moramo da pokažemo šta smo uradili." Zvaničnici u Beogradu su tu odluku komentarisali u kontekstu zastoja u procesu pridruživanja Uniji. Srbija nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o pridruživanju EU od decembra 2021. Samit EU-Zapadni Balkan predstavlja najvažniji politički događaj na kojem se okupljaju lideri 27 država članica EU i šest zemalja regiona. O pregovorima sa MOL-omVučić je rekao i da ne idu dobro pregovori sa mađarskim MOL-om o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji je pod američkim sankcijama. "Nama ovo sa MOL-om ne ide dobro, ne ide sjajno, nisam preveliki optimista", naveo je. Rok koji su američke vlasti postavile za prodaju ruskog udela u NIS-u ističe 22. maja, kada treba da se podnese dokumentacija o kupoprodajnom ugovoru. "Nadam se da će OFAC razumeti poziciju Srbije i da neće Srbija ni kriva ni dužna biti kažnjena", rekao je Vučić. Američke vlasti zahtevaju izlazak ruskog vlasništva kao uslov za povlačenje sankcija, a kompaniji su u više navrata produžavale licencu za rad dok traju pregovori o promeni vlasništva. Mađarska MOL grupa je u januaru potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa kompanijom "Gaspromnjeft" o kupovini udela od 56,15 odsto u NIS. Kupovinu mora da odobri američki OFAC. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je ranije rekla da Srbija, kao manjinski vlasnik, u pregovorima sa MOL-om nije zadovoljna detaljima o budućem radu Rafinerije i pokrivenosti tržišta Srbije. Takođe, kako je navela, i u vezi sa finansijskim obavezama koje je NIS preuzeo pre par godina.