Premijer Crne Gore Milojko Spajić ocenio je u četvrtak da se odluka vlasti u Srbiji o zabrani ulaska crnogorskom novinaru Petru Komneniću ne može smatrati recipročnom merom nakon što je Podgorica prethodno zabranila ulazak uredniku tabloida Informer. Novinar i autor emisije na Televiziji Vijesti Petar Komnenić rekao je da je po izlasku iz Srbije ranije ove nedelje na granici rečeno da mu je ubuduće zabranjen ulazak u tu zemlju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je prošle nedelje da je od bezbednosnih službi stigla informacija da je glavnom uredniku Informera Draganu Vučićeviću zabranjen ulazak u Crnu Goru i da je to "velika greška" zbog koje će Srbija možda morati da uvede recipročne mere. On je dodao da predstavnici Crne Gore "godinama vode hajku i harangu protiv Srbije i njenog državnog rukovodstva", a na pitanje kako će izabirati kome će biti uvedene recipročne mere, Vučić je rekao će to biti uvedeno "mnogima koji su se bavili hibridnim ratovanjem protiv Srbije", a onda vikendima "obilazili svoje stanove u Beogradu na vodi". Crnogorski premijer je rekao da se ne može govoriti o reciprocitetu "niti u istu ravan stavljati novinarski pristup gospodina Komnenića i gospodina Vučićevića", pošto je urednik Informera "svojim javnim nastupima i sadržajem koji plasira kontinuirano vrijeđa Crnu Goru, njene građane i državne funkcionere" "Samim tim, teško je mjeru kojom je Srbija reagovala na zabranu ulaska glavnom i odgovornom uredniku Informera u Crnu Goru smatrati recipročnom", naveo je Spajić na X. Regulatorno telo za medije u Crnoj Gori krajem maja je ograničilo na šest meseci emitovanja programa televizije Informer iz Srbije uz obrazloženje da je sadržaj na tom mediju kontinuirano vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore. Komnenić je za Vijesti rekao da je u Srbiju bez problema ušao par dana ranije. "Kad sam došao na granični prelaz sa Crnom Gorom, predao sam dokumenta, a zatim vidio komešanje graničih policajaca koji su bili, na kraju krajeva, veoma ljubazni i koji su me nezvanično upoznali s tim da mi je ime označeno 'crvenom bojom' u sistemu", rekao je Komnenić. RSE je poslao upit Ministarstvu unutrašnjih poslova povodom tih navoda. Komnenić je rekao da je na granici zadržan sat vremena, da je pretres obavljen na primeren način i da nema primedbe na postupanje graničnih policajaca. "Ono što je tragično je da se ovom odlukom ono što radim maltene poistovjećuje s bestijalnim kampanjama beogradskog tabloida. Doduše, za to ne krivim samo srbijanske vlasti, nego i crnogorske institucije koje ne nalaze sistemski odgovor na maligne kampanje i strane uticaje, nego posežu za odlukama koje se odnose na izvođače radove, a ne na naručioce. Hrvatska je, recimo, kad je s nama imala problem, na listu stavila najviše crnogorske zvaničnike, a Podgorica umjesto da zauzme zvaničan stav prema onome što izgovaraju i naručuju najviši srbijanski zvaničnici, kažnjava njihove kerbere", rekao je Komnenić. Srbija je u junu takođe sprovodila recipročne mere prema Crnoj Gori, pošto je iz te zemlje po sletanju na aerodrom Tivat deportovano oko 90 srpskih državljana, uz obrazloženje policije Crne Gore da su "rizik po bezbednost". To se desilo dva dana pre samita Zapadni Balkan – Evropska unija u Tivtu na kojem je učestvovao i Vučić. Crnogorska policija je dostavila fotografije predmeta koji su zaplenjeni od grupe iz Srbije, među kojima su uređaj za komunikaciju na daljinu i pomorska radio-stanica, kao i transparent sa natpisom "Srbija pobeđuje", kojeg proteklih meseci koristi Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) na svojim mitinzima. Vučić je povodom potonjeg zaustavljanja crnogorskih državljana na graničnim prelazima, rekao da se državni organi Srbije ponašaju u skladu s reciproceitetom. "Ja ih molim da to ne rade. Građani Crne Gore su naša braća i sestre, treba da ih puštaju da ulaze u Srbiju", rekao je Vučić tada u Tivtu.

Umesto obaveštajnog rada, BIA u kontroli turističkih vaučera za penzionere. Bezbednosno-informativnu agenciju je za taj posao u pomoć pozvao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Na koji način bi agencija sprečavala da turistički vaučeri za penzionere ne završe u pogrešnim rukama nije poznato. U sindikatu penzionera Srbije "Nezavisnost" kažu da treba pooštriti kontrolu, ali da to ne treba da radi BIA. "BIA nema tu šta da traži", kaže za RSE predsednik tog sindikata Miloš Grabundžija. Rešenje vidi u kontroli da hotel mora da ima za gosta onoga na koga vaučer glasi. Predstavljajući nove mere za penzionere, Vučić je 29. juna najavio da će onima sa penzijom do 80.000 dinara (oko 700 eura), biti podeljeno 30.000 turističkih vaučera. Distribucija vaučera od 10.000 dinara (oko 85 evra) ići će preko Pošte, ali uz striktnu kontrolu BIA, najavio je predsednik države, uz obrazloženje zbog čega će to raditi agencija, čiji je prevashodni zadatak onemogućuvanje napada na ustavni poredak. "To je završavalo u rukama malog broja ljudi koji su time trgovali na različite načine, a nije uvek lako i jednostavno završavalo u penzionerskim rukama", rekao je Vučić. Nije pojasnio ko je trgovao i da li su ti slučajevi prijavljeni nadležnim službama. Tako će, ako se Vučićeva zamisao sprovede u delo, BIA kontrolisati vaučere za banjski, planinski turizam, jezera, reke. I to nije prvi put da se u prethodnoj deceniji vlasti Srpske napredne stranke BIA angažuje za poslove koji joj nisu u opisu delatnosti. Iz te agencije nije stigao odgovor na upit RSE na koji način i po kom zakonskom osnovu bi njeni pripadnici kontrolisali turističke vaučere i kakav je njihov stav o tome. Šta kaže zakon?Za advokata i nekadašnjeg Poverenika za zaštitu ličnih podataka Rodoljuba Šabića, uključivanje BIA u kontrolu turističkih vaučera bilo bi "najblaže rečeno kontroverzno". "To podrazumeva da se BIA stavlja u funkciju ne državne bezbednosti, nego bezbednosti aktuelnog režima. To nisu identične stvari i to nije intencija zakona", navodi. Zakon o BIA propisuje da agencija obavlja poslove koji se odnose na zaštitu bezbednosti države, otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje ustavnog poretka. Agencija treba da se bavi prikupljanjem, obradom i procenom bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije. Zakon pominje i otkrivanje i suzbijanje organizovanog kriminala sa elementom inostranosti, unutrašnjeg i međunarodnog terorizma i najtežih oblika krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Uključivanje institucija u situacije koje im nisu u opisu posla, za Šabića je potvrda da stvari ne funkcionišu u skladu sa zakonom. "I državni organi i drugi mehanizmi ne funkcionišu u skladu sa zakonom nego sa političkom voljom ili čak samovoljnom", ocenio je. BIA nije odgovorila ni na kritike da agencija ne štiti bezbednost države nego vlasti. Zašto se BIA poziva i kad ne treba?Ni iz Predsedništva Srbije nije odgovoreno na upit RSE zbog čega bi se BIA angažovala za turističke vaučere i zašto nadležne institucije ne mogu to da kontrolišu. "Ako će BIA da se bavi time, onda je to potvrda verovatno poražavajućeg stanja u Ministarstvu turizma", smatra advokat Rodoljub Šabić. Za njega je krajnje zabrinjavajuće ako nadležni državni organ koji distribuira te vaučere nije u stanju da spreči njihovu zloupotrebu. "Ako čak ni ministarstvo policije nije u stanju da kontroliše, nego mora da se uključuje državna bezbednost, onda je to gotovo karikaturalno", ocenjuje Šabić. Ministarstvo turizma nije odgovorilo na upit RSE o tome šta su preduzimali kako bi se sprečile zloupotrebe i kakve mehanizme imaju za to. Predsednik sindikata penzionera Srbije "Nezavisnost" Miloš Grabundžija kaže da je bilo zloupotreba ocenjujući ih zanemarljivim, te da je kontrola na institucijama koje su u sistemu podele i korišćenja vaučera. On se slaže da pošta kao institucija koja ima najširu mrežu treba da radi podelu vaučera, ali da posle treba da se sa turističkim agnecijama i hotelima proveri ko ih je iskoristio. "Da se ne prodaju ti vaučeri, neko uzme vaučere na pet drugih imena, pa ih preprodaje upola cene", kaže on. BIA prema zakonu može da preuzme i obavi poslove koji su u nadležnosti ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, ali kada to zahtevaju posebni razlozi bezbednosti Republike Srbije. Odluku o preuzimanju sporazumno donose direktor agencije i ministar nadležan za unutrašnje poslove. Dok strane službe 'vršljaju'Opozicioni poslanik i član parlamentarnog Odbora za kontrolu službi bezbednosti Miroslav Aleksić kaže da depolitizacija i dekriminalizacija bezbednosnih službi, pravosuđa i policije treba da bude jedan od prioriteta nove vlasti. "Bezbednosne službe služe predsedniku Republike za kampanju i manipulaciju građanima", ocenjuje on za RSE. Predsednik Srbije je nedavno najavio da će u narednim nedeljama podneti ostavku u susret vanrednim parlamentrnim izborima, na kojima postoji mogućnost da se kandiduje za premijera. Upitan o kontroli bezbednosnih službi od strane skupštinskog odbora, Aleksić kaže da se to svelo na formu. RSE nije uspeo da kontaktira članove skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti iz vladajuće koalicije. Angažovanje BIA za kontrolu turističkih vaučera Aleksić vidi kao "potpuni slom države", navodeći da Agencija "štiti isključivo interese vladajuće partije", a ne države Srbije niti njenih građana. "I Vučić kaže da ovde vršljaju strane službe, da prave Kazablanku od Srbije, a to je zato što su naše službe bezbednosti potpuno razorene i politizovane", naveo je. Vučić je početkom 2023. rekao da su obaveštajni podaci potvrdili da je "Beograd za Novu godinu bio kao Kazablanka". On je tada za TV Pink rekao da takav broj špijuna od 20. decembra do 5. januara u Beogradu nije zabeležen od Drugog svetskog rata. Ali nije izneo više detalja ni da li su vlasti Srbije reagovale na "pretvaranje" Beograda u Kazablanku u vreme Drurog svetskog rata. Tada je taj grad u Maroku na obali Atlantskog okeana bio važna strateška luka gde su se ukršali izbeglice, trgovci, krijumčari, ali i obaveštajci. Uloga BIA: Od Grdelice, blokada poljoprivrednika do GeneralštabaBIA je još 2018. bila angažovana u istrazi rušenja potpornog zida u Grdeličkoj klisuri na Koridoru 10 na jugu zemlje. Nakon trećeg obrušavanja u pet meseci, tadašnja ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović zatražila je pomoć od BIA, smatrajući da je važno otkriti šta se dogodilo kod infrastrukture od nacionalnog značaja. Godinu dana kasnije ona je rekla da istraga BIA još nije zvaršena, kao i da je agencija "angažovana duži vremenski period na gotovo svim infrastrukturnim projektima". Rezultati te istrage nisu poznati ni danas. Zatim, prema svedočenima poljoprivrednika, BIA ih je pozivala zbog protesta i blokada puteva u prethodne dve godine tražeći da uklone traktore sa blokada. U više slučajeva su nakon tih navoda blokade uklanjane. U to vreme je resorni ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović ocenio proteste poljoprivrednika kao hibridni rat protiv države kako bi se zaustavio ekonomski rast. BIA se u tim slučajevima nije oglašavala. Ulazili su pripadnici BIA u novembru 2024. i u Republički zavod za zaštitu spomenika, čiji su se službenici protivili ukidanju zaštite kulturnog dobra za bivši kompleks Generalštaba. To je bio uslov za revitalizaciju kompleksa Generalštaba koju su srpske vlasti planirale sa Džaredom Kušnerom (Jared Kushner), zetom američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Generalštab je bombardovan 1999. godine u NATO akciji zbog zločina srpskih snaga na Kosovu i od tada zdanje nije obnovljeno. Nakon posete BIA, zaposleni u Zavodu su tih dana prestali da daju izjave za medije. BIA tada nije odgovorila na upit RSE šta je bio razlog posete. Tu agenciju je spominjao u avgustu 2024. i tadašnji premijer Miloš Vučević navodeći da će se BIA obračunati sa onima koji podižu cene. Na čelnom mestu BIA poslednjih godina nalazili su se stranački ljudi iz vladajuće koalicije, bliski predsedniku države Aleksandru Vučiću.

Holandska vlada ne podržava nastavak pristupnih pregovora između Evropske unije i Srbije otvaranjem Klastera 3 zbog stanja u oblasti vladavine prava, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) u Hagu. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Holandije u izjavi za RSE podsetio je da je Evropski savet još u zaključcima iz 2024. godine naveo da je ključno da Srbija ostvari značajan dalji napredak, između ostalog, u oblasti vladavine prava. "Procena vlade Holandije o Paketu proširenja za 2025. godinu i dalje važi: otvaranje Klastera 3 u ovom trenutku ne bi bilo zasnovano na zaslugama, imajući u vidu zabrinutost u pogledu vladavine prava", navodi se u odgovoru portparola Ministarstva spoljnih poslova Holandije. Kako RSE saznaje iz diplomatskih izvora, najmanje pet država članica Evropske unije ne podržava otvaranje Klastera 3. Pored Holandije, koja je ovaj stav zvanično potvrdila, među zemljama koje se protive nalaze se, između ostalih, tri baltičke države i Švedska. Razlozi za protivljenje uglavnom se odnose na stanje u oblasti vladavine prava, dok se kod pojedinih država, kako je RSE-u rečeno, ne može zanemariti ni činjenica da Srbija nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Neuvođenje sankcija Rusiji bio je prvi razlog zbog kojeg je proces pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom praktično blokiran od decembra 2021. godine. U međuvremenu je došlo do pogoršanja stanja u oblasti vladavine prava, što je odraženo u izveštajima Evropske komisije. U poslednjem non-pejperu o vladavini prava, Evropska komisija je navela da Srbija nije ostvarila ključni napredak u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode medija, koje i dalje predstavljaju glavnu prepreku za nastavak pristupnih pregovora sa EU. EU izražava ozbiljnu zabrinutost zbog pojačanog političkog pritiska na pravosuđe, izostanka rezultata u procesuiranju slučajeva korupcije na visokom nivou, sve učestalijih napada na novinare, kao i zbog pogoršanja izbornog okruženja. Klaster 3 odnosi se na konkurentnost i inkluzivni rast i obuhvata osam pregovaračkih poglavlja. Evropska komisija je još 2021. godine ocenila da su ispunjena merila za njegovo otvaranje. Kako je RSE već izvestio, u evropskim institucijama razmatraju se mogućnosti da Srbija tokom jula dobije ohrabrujuće političke signale, u trenutku koji se u Briselu ocenjuje kao povoljan za politiku proširenja. Tu inicijativu podržavaju i pojedine države članice, uključujući Francusku. Međutim za otvaranje ili zatvaranje klastera u pristupnim pregovorima neophodna je saglasnost svih država članica Evropske unije. Beograd očekuje odluku tokom julaZvanični Beograd smatra da je krajnje vreme da Evropska unija odobri otvaranje Klastera 3 u pregovorima o članstvu Srbije. Ambasador Srbije pri Evropskoj uniji i glavni pregovarač u pregovorima o članstvu, Danijel Apostolović, kaže da želi da veruje da će države članice doneti odluku o otvaranju ovog klastera tokom jula. "To bi bilo važno, ne samo za Srbiju, već i za EU. Po oceni Evropske komisije, mi smo za to bili spremni još pre pet godina. Zato očekujem da će države članice ostati dosledne principu zasnovanom na zaslugama i da će uvažiti preporuku Evropske komisije, koja je pet puta ponovljena u njenim izveštajima", rekao je Apostolović za RSE. On ističe da vlasti u Beogradu ozbiljno rade na ispunjavanju reformskih obaveza. Navodi da su završeni brojni važni koraci, uključujući usklađivanje seta pravosudnih zakona sa preporukama Venecijanske komisije, ispunjavanje preporuka ODIHR-a za unapređenje izbornih uslova, kao i izbor članova Saveta REM-a. 'Izuzetno naivno' očekivati da će Srbija ispuniti preuzete osobeSrđan Majstorović iz Centra za evropske politike smatra da je očekivanje da će vlast u Beogradu primeniti suštinu preuzetih obaveza iz pristupnih pregovora "izuzetno naivno". Podseća da je Srbija poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava, otvorila pre gotovo jedne decenije. "Umesto da, u skladu sa preuzetim obavezama, unapređuje standarde u ovoj oblasti, realnost u Srbiji, kao i brojni nezavisni izveštaji uglednih međunarodnih organizacija, pokazuju upravo suprotno", rekao je Majstorović za RSE. On ukazuje da se slična situacija beleži i u poglavljima 25 i 26, koja se odnose na nauku i obrazovanje i koja su privremeno zatvorena još pre deset godina. Zbog pritisaka na univerzitete tokom prethodnih godinu i po dana, upozorava, nije isključeno da bi moglo doći čak i do njihovog ponovnog otvaranja. To bi, smatra Majstorović, predstavljalo presedan u pristupnim pregovorima, ali i jasan pokazatelj ozbiljnog nazadovanja izazvanog potezima vlasti. "Imajući sve ovo u vidu, neozbiljno je razmišljati o otvaranju Klastera 3 kao svojevrsnoj panaceji, posebno imajući u vidu da se u njemu nalazi oblast medija, koji su u najvećoj meri pod kontrolom režima, i verovati da će zbog protokolarnog čina otvaranja Klastera režim pristati da se odrekne kontrole na kojoj počiva njegova moć, pored kontrole ekonomskih tokova i bezbednosnog aparata. Isto tako, teško je očekivati da će otvaranje Poglavlja 19 u okviru Klastera 3 dovesti do odustajanja od mehanizama kontrole zapošljavanja u javnom sektoru koji se koriste za političke pritiske i ucene zaposlenih u izborne svrhe", ocenio je Majstorović. Srbija je status kandidata za članstvo u EU dobila u martu 2012. godine, a pristupni pregovori formalno su otvoreni u januaru 2014. godine. Od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, otvorena su 22, dok su dva privremeno zatvorena. Od decembra 2021. godine Srbija nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje. Nekada smatrana predvodnikom evropskih integracija u regionu, u međuvremenu je izgubila tu poziciju zbog neuvođenja sankcija Rusiji, zastoja u sprovođenju reformi i nedovoljnom napretku u pristupnim pregovorima.

"Ja sam Vaš virtualni asistent, dobro došli", poruka je takozvanog četbota s kojom se sve češće susreću građani zemalja Zapadnog Balkana pri posjeti zvaničnim stranicama institucija ili banaka koje tako odgovaraju na njihova pitanja. Zakoni koji bi jasno uredili njihovu primjenu ne postoje. Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija i Kosovo nalaze se u različitim fazama razvoja i primjene umjetne inteligencije (AI), prije svega u javnoj upravi. Iz odgovora više državnih institucija koje je prikupio Radio Slobodna Europa vidi se da većina institucija nema jedinstvena pravila o tome smiju li činovnici koristiti javno dostupne AI alate poput ChatGPT-a, Copilota ili Geminija. Ne postoji ni evidencija njihove upotrebe, a u nekim institucijama ni tehničke mjere koje bi spriječile unošenje službenih ili ličnih podataka građana u takve AI alate. Jedni priznaju da javni službenici AI alate koriste, uglavnom za pripremu dokumenata, prijevode, lekturu, administrativne poslove, rad s velikim bazama podataka ili pretraživanje informacija, a drugi to negiraju. Gotovo svi istodobno upozoravaju da nedostaje poseban regulatorni okvir kao i da najveće rizike predstavljaju zaštita ličnih podataka i informacijska sigurnost. Na koncu navode da konačnu odgovornost za eventualnu zloupotrebu i tačnost službenih dokumenata snosi onaj ko koristi AI alate. "Upotreba vještačke inteligencije ne može se zabraniti. To je isto kao da ja znam tri jezika i da mi vi zabranite da neki od njih koristim. Ali, može se precizno regulisati", kazao je za RSE sudski vještak IT struke Enes Čengić. Govoreći o privatnosti i sigurnosti podataka, Čengić kaže da brisanje historije pregleda u praksi ne postoji i da svi podaci koje korisnici ostavljaju na internetu, pa tako i u AI alatima i sistemima, ostaju trajno zapisani jer su sistemi tako dizajnirani da podaci prolaze kroz više servera te ih je moguće kasnije rekonstruirati i koristiti. AI alati bez uputstava za upotrebuDok članice Europske unije već provode Zakon o umjetnoj inteligenciji (AI Act), zemlje Zapadnog Balkana uglavnom tek pripremaju zakone, strategije i smjernice korištenja te procjenjuju usklađenost s pravilima EU. Kako je EU regulirala korištenje AI alata?EU je donijela sveobuhvatni Zakon (AI Act) koji na više od 140 stanica uređuje razvoj, stavljanje na tržište upotrebu sistema umjetne inteligencije. Određene prakse potpuno su zabranjene, dok su za sve AI sisteme propisani strogi zahtjevi u pogledu sigurnosti, transparentnosti, upravljanja podacima i ljudskog nadzora prije i tokom njihove upotrebe. Pravila se odnose ne samo na kompanije sa sjedištem u EU, već i na sve pružatelje AI sistema čiji se proizvodi ili usluge koriste na tržištu EU. Bosna i Hercegovina nema zakon koji uređuje upotrebu umjetne inteligencije, prije svega u državnim institucijama, ni u formi nacrta. U nekim odgovorima koje je RSE prikupio od više državnih tijela se navodi da su "primijetili" da zaposleni AI alate ili "uopće ne koriste" ili ih "koriste u ograničenom opsegu", uglavnom za izradu tekstova, prijevode, lekturu i administrativne zadatke. Sve institucije koje su odgovorile upozoravaju da BiH nema jedinstven pravni okvir kojim bi se uredila upotreba AI alata u javnoj upravi te pozivaju na donošenje propisa usklađenih s EU standardima. Iz Tužiteljstva BiH su, naprimjer, naveli da zaposlenici smiju koristiti isključivo AI alate "koje je odobrila informatička služba institucije", naprimjer za obradu teksta, prijevode ili "generiranje ideja". Istodobno je zaposlenicima Tužiteljstva zabranjeno unositi osobne podatke građana, podatke iz kaznenih predmeta, službene tajne, nacrte neobjavljenih akata ili druge povjerljive informacije u javno dostupne AI sisteme. Iz Generalnog tajništva Vijeća ministara BiH navode da institucijama, među kojima je oko 50 ministarstva i agencija, zasad "pružaju stručne preporuke" o sigurnoj i odgovornoj primjeni AI alata, posebno kada je riječ o zaštiti podataka i kibernetičkoj sigurnosti. Istodobno iz tajništva državne vlade ističu da je za izradu budućeg zakonodavnog okvira nadležno Ministarstvo komunikacija i prometa BiH, iz kojeg su za RSE naveli da trenutno "rade na planu usklađivanju propisa s EU i međunarodnim standardima". Iz Agencije za zaštitu osobnih podataka BiH su za RSE naveli da upotreba umjetne inteligencije u obradi podataka nije posebno uređena Zakonom o zaštiti osobnih podataka niti je reguliranje korištenja AI alata u javnoj upravi u njihovoj nadležnosti. Naglašavaju, međutim, da institucije koje obrađuju osobne podatke moraju provoditi odgovarajuće tehničke i organizacijske mjere zaštite te procijeniti rizike svake obrade podataka, uključujući i onu u kojoj se koriste AI alati. Većina nadležnosti je na razinama dva entiteta čija administracija broji oko 28.000 službenika, ali ni Federacija BiH niti Republika Srpska nemaju posebne propise kojima bi se detaljno uredila upotreba AI u javnom sektoru. Iz Agencije za informacijsko-komunikacijske tehnologije Republike Srpske su za RSE kazali da pojedine institucije već koriste digitalne alate koji uključuju elemente umjetne inteligencije "radi analize podataka i automatizacije administrativnih procesa". Iz Vlade Federacije BiH nisu odgovorili na upit RSE o ovom pitanju. Dok pojedine institucije, kao što je Agencija za javne nabavke BiH, razvijaju tzv. chatbots (prozori za razmjenu poruka), komercijalni sektor poput banaka ili veliki trgovački lanci već koriste takve alate, razvijene najčešće u suradnji s aplikacijama za razmjenu poruka kao što su Viber ili WhatsApp. Modernizacija usluga na KosovuNi Kosovo nema poseban zakon koji izravno uređuje korištenje umjetne inteligencije u javnoj upravi. Strategija e-uprave za razdoblje 2023. - 2027. predviđa uvođenje naprednih digitalnih rješenja, uključujući AI alate i analitiku velikih podataka, kao dio šire digitalizacije javnih usluga. U praksi se već testiraju digitalna rješenja poput platforme e-Kosovo 2.0 i projekata u poreznoj administraciji, koji bi, kako se navodi, trebali omogućiti automatizaciju i personalizaciju usluga za građane. Iz Državnog tužiteljstva Kosova su, naprimjer, kazali za RSE da zaposlenici ne koriste nijedan AI alat u istražnom, administrativnom ili pomoćnom radu. Istodobno, kosovske institucije navode da rade na usklađivanju s EU standardima pa je tokom 2026. godine pokrenuta procjena spremnosti Kosova za usklađivanje s EU Aktom o umjetnoj inteligenciji i GDPR-om. Krenare Zgojeva Dërmaku, povjerenica za informiranje i privatnost na Kosovu, kazala je za RSE da Zakon o zaštiti podataka nije predvidio posebna pravila za "curenje" osobnih podataka u kontekstu umjetne inteligencije, već se svako zloupotreba tretira na isti način. Podsjeća da je Kosovo član Europskog odbora za zaštitu podataka kojem se građani i institucije mogu obratiti ako se njihovi podaci zloupotrijebe. Crna Gora i Srbija već uvode AI u javne uslugeCrna Gora i Srbija su, u usporedbi s Kosovom i Bosnom i Hercegovinom, već ušle u aktivniju fazu. Crna Gora još uvijek nije potpuno uskladila zakonodavstvo s Aktom o umjetnoj inteligenciji EU, a taj proces je dio obveza u okviru pregovora o članstvu. Ministarstvo pravde najavilo je izradu novog zakonskog okvira kojim bi se regulirala primjena i sprječavanje zloupotreba umjetne inteligencije, dok je Vlada pokrenula izradu Strategije razvoja umjetne inteligencije 2026.-2030. Iz Ministarstva javne uprave su za RSE naveli da Crna Gora, u suradnji sa Svjetskom bankom, radi na definiranju mape puta razvoja umjetne inteligencije kroz digitalnu transformaciju javnog sektora. U području kibernetičke sigurnosti Crna Gora je usvojila novi zakon usklađen s EU Direktivom NIS2 koja propisuje obvezne standarde za zaštitu mrežnih i informacijskih sistema u javnom i privatnom sektoru, te su uspostavljeni i operativni centri za nadzor digitalne infrastrukture. Srbija je AI alate već počela uvoditi u pojedine javne usluge, iako još nema zakon koji bi uređivao razvoj i primjenu. Virtualni asistenti (chatbots) dostupni su na internetskim stranicama Porezne uprave, Agencije za privredne registre ili portala eUprava, gdje odgovaraju na pitanja korisnika i pomažu pri korištenju pojedinih usluga. To sve i košta. Prema analizi baze javnih nabava koju je proveo Radio Slobodna Europa, samo je virtualni asistent Porezne uprave u 2026. godini plaćen oko 196.000 eura. Istodobno, nijedna od institucija koje koriste takve AI sustave nije odgovorila na pitanja RSE o tome kako štite podatke građana koje korisnici mogu unositi u komunikaciji s virtualnim asistentima. Srbija se trenutno oslanja na Strategiju razvoja umjetne inteligencije za razdoblje 2025-2030. i Etičke smjernice za razvoj i upotrebu vještačke inteligencije, koje nisu pravno obvezujuće. Povjerenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocjenjuje da je nužno donošenje zakona, kako bi se uredili nadzor nad AI sistemima, zaštita podataka građana i zabrana rizičnih ili diskriminatornih primjena. Naglašavaju da, iako Zakon o umjetnoj inteligenciji još nije usvojen, bezbjednost privatnih podataka u onlajn prostoru regulišu drugi akti – poput Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Služba Povjerenika je, po zakonu, nadležna i za inspekcijski nadzor u slučajevima zlouporabe privatnih podataka. Posebna pažnja se pridaje biometrijskim podacima (na primjer, alati za prepoznavanje lica) – jer njihova obrada nije dozvoljena bez zakonskog osnova. "Povjerenik do sada nije imao registriran veliki broj formalnih postupaka inspekcijskog nadzora, zbog činjenice da masovna primjena ovakvih sistema u Srbiji još uvijek nema širok karakter, niti jasan zakonski okvir", naveli su za RSE. Nacrt posebnog zakona, usklađen s EU Zakonom o umjetnoj inteligenciji (AI Act), još je u fazi izrade, a njegovo usvajanje očekuje se do kraja 2026. godine. "Nacrt je usklađen sa AI aktom EU", kazala je za RSE Irena Đorđević iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), organizacije koja je u radnoj grupi za izradu zakona. Pojašnjava da je predviđeno je da se AI sistemi i modeli rangiraju prema stepenu rizika. "Imaćemo zabranjene sisteme, koji uopšte ne mogu da budu na tržištu, visokorizične, one sa srednjim nivoom rizika i sa minimalnim rizikom. Zakon će se odnositi na proizvođače AI sistema i modela na tržištu, ali i uvoznike, distributere i korisnike, ako ih koriste u poslovne svrhe", navodi Đorđević. Ana Toskić Cvetinović iz nevladine organizacije "Partneri Srbija" upozorava da Nacrt zakona sadrži sporne iznimke, među kojima je i izuzimanje obrambenog sektora iz njegove primjene. Ističe i da su dosadašnji propisi omogućavali državi da reguliše zaštitu privatnih podataka, zabranu diskriminacije, zaštitu konkurencije i autorskih prava u AI sektoru. Ali je, kako kaže, primjena izostala, a zlouporabe dešavale. "Zbog toga Zakon o umjetnoj inteligenciji u Srbiji mora biti restriktivniji, a ne permisivniji, od svog evropskog uzora - dok god institucionalna pretpostavka odgovornosti vlasti ne bude ponovo uspostavljena", stav je organizacije "Partneri Srbija". Toskić Cvetinović upozorava i da trenutno ne postoji službeni pregled AI alata koje koriste državne institucije, niti interni pravilnici koji uređuju njihovu uporabu, iako se, tvrdi, u javnom sektoru već koriste alati poput ChatGPT-a. Sudski vještak IT struke Enes Čengić kaže da je upotreba AI kao alata dobra jer značajno ubrzava rad, ali i da AI griješi pa je na kraju sve do čovjeka koji ju koristi, dok zloupotrebu takvih alata slikovito opisuje kao kad neko napiše doktorski rad o romanu "Na Drini ćuprija", a da ga nije pročitao.

Nakon najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će podneti ostavku na tu funkciju pre isteka mandata, otvara se pitanje da li to znači njegov odlazak u političku penziju ili ipak prelazak na neku drugu funkciju. Analitičari kažu da je moguć scenario u kom bi Vučić ovaj potez iskoristio da se zadrži na vlasti, s obzirom da, po Ustavu, ne može postati predsednik Srbije i po treći put. Iz Srpske napredne stranke i Vučićevog kabineta do sada nisu komentarisali ove moguće scenarije.

Oko tri hiljade ljudi koji su bili poneti masom koja panično beži ka dve strane ulice u centru Beograda dokumentovalo je traumutično iskustvo od večeri 15. marta 2025. godine. Iz njihovih izjava, datih grupi nevladinih organizacija, zajedničke su slične impresije o zvuku eksplozije, a potom snopu toplog vazduha koji je proleteo kroz masu dok je u tišini odavala poštu za šesnaestoro stradalih u rušenja dela betonske krovne konstrukcije na nešto ranije otvorenoj renovinarnoj Železničkoj stanici u Novom Sadu. "Velika većina, više od 60 odsto ispitanih, opisuje zvuk sa izuzetnom doslednošću. Kao zvuk nalik mašini ili vozilu koji se približava veoma velikom brzinom", izjavio je Lorenc (Lawrence) Abu Hamdan, ekspert za pitanje zvuka angažovan pri nevladinoj organizaciji Earshot iz Velike Britanije, u razgovoru za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE). Izjave očevidaca prosleđene su Earshotu, gde je, između ostalih, i Hamdan učestvovao u njihovoj analizi. On navodi da je reč o "veoma jedinstvenom zvučnom događaju", ali i najdokumentovanijem incidentu ove vrste u istoriji. Izjave su uzimane od ljudi koji su bili na različitim mestima u Ulici Kralja Milana gde se incident odigrao. Hamdan podvlači da svedoci ne opisuju samo zvučno iskustvo. Govore i o fizičkim promenama koje su osetili: "Taj fizički osećaj, kako ga opisuju, dolazio je iz njihove unutrašnjosti. Osećali su ga u grudima, glavi – nije bio nešto što prolazi pored njih ili oko njih, kao što se od zvuka inače očekuje, već nešto što na neki način remeti organizam iznutra. Upravo to nalazimo kada ljudi opisuju zvukove visoko usmerenog akustičnog oružja", kaže Hamdan, podvlačeći da sve to govori da je malo verovatno da se radi o isceniranom događaju. Više javno tužilaštvo u Beogradu ima suprotne sumnje. Šta istražuje Tužilaštvo?U saopštenju od 19. juna, petnaest meseci nakon incidenta, Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da istražuje informacije o tome da je tokom sastanka studenata u blokadi u januaru 2025. dogovarana "simulacija" zvučnog topa. Kako navode, u toku pretresa na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ove godine, oduzet je zapisnik sa sastanka organizacije "Studenti u blokadi – Krovne radne grupe za bezbednost", koji je održan nešto manje od dva meseca pre protesta koji je po procenama u Beogradu okupio oko 200.000 ljudi i na kom se desio zvučni incident. Na tom sastanku je, navodi Tužilaštvo, tema diskusije bio "zvučni top". "Sve sa ciljem kako bi se stvorila panika u javnosti i strah kod građana, te izazvali nemiri koji bi doveli do nasilne promene ustavnog uređenja i ugrožavanja bezbednosti države", navodi Tužilaštvo. Studenti u blokadi odgovorili su objavom na društvenim mrežama da je saopštenje Tužilaštva "još jednu laž i skretanje pažnje sa suštinskog pitanja - šta se dogodilo 15. marta". Aleksandar Olenik, advokat i nekadašnji opozicioni poslanik u Skupštini Srbije, ispratio je, kaže, informacije koje pustilo Tužilaštvo u medijima. Ocenjuje da se na zabeleškama, pre svega, govori o sasvim drugom skupu: "Tu se govori o sastanku za pripremu protesta na autokomandi (održanom mesec i po dana pre martovskog skupa, prim.red.), ne na Slaviji. Tu studenti, odnosno organizatori, govore da policija može da ih napadne vodenim topom, zvučnim topom, pendrecima, suzavcem i konstatuju da je to nešto što se može očekivati i da budu spremni." Olenik, koji u pravnoj proceduri zastupa više demonstranata koji su bili izloženi "zvučnom topu", prošle sedmice bio je među onima koji su saslušani u policiji, po zahtevu Tužilaštva. Pitan je, kaže, odakle mu informacije o upotrebi "zvučnog topa". "Opšte je poznato da sam ja punomoćnik žrtava, odnosno oštećenih u postupku protiv onih koji su koristili to oružje i da sam ja u tom postupku pred Prvim osnovnim tužilaštvom dostavio njihove izjave, dostavio dokaze o povredama od doktora i o tome javno govorio", rekao je Olenik istražiteljima. Na saslušanju je bio i vojni analitičar Aleksandar Radić zbog izjava koje je davao o "zvučnom topu". Prethodno je preteresen stan u kom boravi, da bi se potom fotografija njegove maloletne ćerke pojavila u medijima. Nakon toga, kako je obavestio javnost, odlučio je da napusti Srbiju. Olenik navodi da "nije prijatno", ali i podvlači da ne razmišlja o sličnom potezu, te da kao zastupnik jednog broja žrtava incidenta, a u opticaju je više krivičnih prijava, nastavlja sa procedurom odgovornih za upotrebu neidentifikovanog oružja. Šta je upotrebljeno?"Reč je o novoj vrsti oružja koja se, očigledno, u mnogim slučajevima i na mnogim mestima koristi prvi put", kaže Lorenc Abu Hamdan. On poredi ono što se dogodilo u Beogradu, sa događajima u SAD i Francuskoj: "Ranije smo viđali upotrebu manjih zvučnih oružja. Imamo dokumentaciju o njihovoj upotrebi u Fergusonu, u američkoj saveznoj državi Misuri, kao i u Francuskoj. Međutim, za ove veće sisteme, poput modela 450XL koji poseduje srpska vlada, nemamo sličan dokumentovan slučaj. Upravo zato želimo da radimo na ovome. Kada se nova vrsta oružja upotrebi protiv stanovništva, važno je da se njegova upotreba dokumentuje što detaljnije, kako bismo znali šta možemo očekivati u budućnosti." Šta je pokazivala srpska vlada? Četiri meseca nakon incidenta Ivica Dačić, ministar policije, izjavio je da su akustični uređaji LRAD vraćeni u magacine. Reč je o oružju koje se koristi za razbijanje demonstracija i koje je Srbija uvezla iz SAD,, kako kaže Dačić, nikada ga nije koristila. Tome u prilog, pet dana nakon incidenta, američki proizvođač LRAD-a, kompanija "Genasys" je saopštila: "Video i audio dokazi koje smo do sada videli i čuli ne ukazuju na upotrebu LRAD-a tokom incidenta 15. marta u Beogradu." "Poznati su mi donekle slični slučajevi u SAD, gde su pojedine policijske snage koristile verzije LRAD akustičnih emitera. Oni proizvode prodoran, piskav zvuk, na internetu se mogu pronaći video-snimci sa zvukom, i ljudi su se razbežali. U tom smislu postoje određene sličnosti, ali je zvuk bio drugačiji", objašnjava Jirgen Altman (Jurgen Altmann), fizičar i istraživač mira sa Univerziteta u Dortmundu u Nemačkoj. Podvlači da su reakcije velikog broja ljudi sa lica mesta takve da je malo verovatno da je incident insceniran, baš kao i da je uzrok u bilo kom prirodnom fenomenu. Za Altmana pitanje ostaje koje tehničko sredstvo je izazvalo reakciju. Stampedo, masa koja se deli po sredini, ljudi koji trče na dve strane ulice, neki od njih padaju, vide se na snimcima. U masi je bila Tatjana Rosić, inače teoretičarka književnosti. "To je bilo jedno sasvim nepoznato iskustvo. I ja se sećam kada sam čula taj nepoznati, čudni zvuk prvi put koji je ličio na huk, ali bio je kombinovan sa još nekim vrstama senzacija koje sam ja doživela kao recimo pomeranje tla ili tako nešto. Intenzivno sam razmišljala o čemu se tu zapravo radi i moja posljednja rečenica u glavi koje se sećam pre nego što je udar došao do nas, bila je da je ovo nešto sasvim nepoznato", priseća se Rosić. Zvuk kamere, međutim, nije zabeležen. Lorenc Abu Hamdan objašnjava da za to postoji više razloga: "Reč je o zvuku koji je kod tog oružja izrazito usmeren. Ono koristi poništavanje faze kako bi fokusiralo snop zvuka u veoma usko područje. To znači da, ako se nalazite samo 12 stepeni van ose tog zvučnog snopa, nivo zvuka koji ćete čuti biće oko 20 decibela niži od onoga u samom centru dejstva. Ako ste 18 stepeni van ose, razlika će biti oko 35 decibela. Tada bi nivo zvuka bio oko 60 decibela – otprilike kao normalan razgovor ili kao jačina mog glasa u ovoj prostoriji – iako ste udaljeni svega 18 stepeni od ose. Zbog te izrazite usmerenosti verujemo da većina video-snimaka, koji su nastali sa spoljne strane mase, zapravo nije zabeležila zvuk u trenutku kada je pogodio ljude", kaže ovaj sagovornik. Doživljaj na licu mesta, još više govori. "Moja prijateljica je pala. Kad sam se osvestila, ja sam pružila ruke napred da ne padnem preko nje. I naš prijatelj nas je obe podigao. Znači, niko nije znao čemu se radi, ali su svi imali tu vrstu bilo psihološke, bilo fizičke traumu", priča Tatjana Rosić koja je se u danima što su usledili nosila sa problemima sluha. "Imala sam glavobolju, pritisak u ušima, zatim je unutrašnjost bubnih opnih počela da se žari ta sluzokoža i konstatovano je da imam oštećenja sluha. Kasnijom kontrolom je jedan deo toga oštećenja povučen, znači regenerisala se ta povreda, nije ostala trajna", ispričala je Rosić. Šta se dogodilo?Srpske vlasti pozvale su američki FBI (Federalni istražni biro) da se pridruži istrazi, što se nije dogodilo. Evropska komisija pozvala je na kredibilnu istragu, dok Beograd nije odgovorio na sličnu inicijativu Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Beograd je pozvao na saradnju i FSB (Ruska služba bezbednosti). Sa te adrese odgovor je stigao kroz tvrdnju da "zvučnog topa" nije bilo. Na tome im se nedavno zahvalio Aleksandar Vučić, uz napomenu da ukoliko se pokaže da je "zvučni top" upotrebljen on više neće biti predsednik Srbije. Lorenc Abu Hamdan veruje da bi ocena FSB mogla lako biti osporena: "Dao bih im kompletan izveštaj od 21 stranice i stojimo iza svega što je u njemu napisano. On se zasniva na 15 detaljnih intervjua koje smo sproveli, kao i na objedinjavanju i analizi 3.244 pisane izjave. Sadrži detaljnu analizu zašto se taj zvuk ne čuje na snimcima, kao i analizu načina na koji se dejstvo tog oružja širi kroz masu ljudi, što osporava komentare i zaključke iz izveštaja Ruskog FSB-a o istom incident." Jirgen Altman smatra da ruski zaključak treba podvrgnuti naučnoj analizi. "Ukoliko neko želi da taj zaključak bude uverljiv, potrebno je da cela studija bude javno dostupna. Potrebno je razumeti razloge zbog kojih je donet takav zaključak, sprovesti njegovu naučnu recenziju, a zatim proceniti da li je verodostojan. U ovom trenutku, iz moje perspektive, taj zaključak nije naročito uverljiv", kaže ovaj sagovornik. "Uvid" pogledajte na YouTube kanalu Radija Slobodna Evropa.

Predsednik opozicione stranke Srbija Centar Zdravko Ponoš saslušan je zbog slučaja zvučnog topa, saopšteno je iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Kako se navodi u saopštenju, informativni razgovor sa Ponošem obavljen je u vezi sa njegovom objavom na društvenoj mreži X 15. marta 2025. u večernjim časovima, za koju tužilaštvo navodi da je neistinitog sadržaja. Tužilaštvo je navelo da je Ponoš bio prvi koji je tvrdio da je upotrebljen zvučni top. Ponoš je u toj objavi tvrdio da je upotrebljen zvučni top prema okupljenim građanima na kraju protesta zbog stradanja 16 osoba u padu betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. On je nakon informativnog razgovora u Upravi kriminalističke policije (UKP) ocenio za Betu da vlast nastavlja sa zastrašivanjem političkih protivnika i običnih građana. "Sve je to sračunato da zastraše običan narod. Ako misle da će da me razuvere u to što sam rekao, i da nisam video to što sam video, naravno da se varaju", naglasio je Ponoš. On je naveo da je pripadnicima UKP-a objasnio da je tu tvrdnju bazirao na tri parametra, uključujući svoje stručno obrazovanje iz oblasti elektronskog izviđanja i ometanja. "Drugi razlog je to što sam video šta se dogodilo 15. marta u vreme odavanja minuta tišine za stradale u Novom Sadu i šta je to proizvelo, i treće što sam imao informacije da je policija nabavila nezakonito ta sredstva i da ih je posedovala", kazao je Ponoš. Tužilaštvo je citiralo Ponoševu objavu na mreži X: "Upotrebio si zvučni top. Pucao si na građane dok su u tišini odavali počast žrtvama tvog režima. Čoveče, pucao si na narod koji mirno protestuje. Nisi izdržao. Ovo ti je mir, stabilnost!" Tužilaštvo je sa Ponošem obavilo razgovor zbog utvrđivanja da li postoje elementi krivičnog dela izazivanja panike i nereda. A sama istraga Višeg javnog tužilaštva o događaju od 15. marta 2025. još je u početnoj, predistražnoj, fazi pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom, nakon prikupljenih 170 svedočenja u proteklih više od godinu dana. Na masovnom antivladinom protestu 15. marta prošle godine hiljade ljudi razbežalo se sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. U Učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji ih je naterao da se sklone. Iz tužilaštva su naveli da su došli do informacija o sastanku studenata u blokadi iz januara 2025. i da postoji sumnja da su učesnici sastanka nakon ovih razgovora počeli da rade na realizaciji plana da se "simulira situacija" u kojoj će izgledati da je policija na protestu protiv demonstranata koristila "zvučni top". Studenti u blokadi demantovali su ove tvrdnje istog dana na društvenim mrežama tvrdeći da je to "još jedna laž i skretanje pažnje sa suštinskog pitanja - šta se dogodilo 15. marta". I dok nadležni organi najavljuju da će biti još informativnih razgovora sa onima koji su tvrdili da je vlast koristila zvučno oružje, civilni sektor u Srbiji upozorava na "apsurdnu zamenu teza". Slučaj je privukao pažnju i međunarodne javnosti. Na istragu su pozvali iz Evropske unije i Ujedinjenih nacija.

Više javno tužilaštvo u Srbiji vodi istragu o događajima koji su se odigrali pre godinu i po dana, navodeći da postoje osnovi sumnje da su organizatori studentskog protesta iscenirali incident demonstracijama u martu 2025. godine, u Beogradu. U to vreme vlasti su bile optuživane da su upotrebile "zvučni top" kako bi rasterale okupljene. Brojni snimci prikazuju ljude kako u panici beže u centru Beograda nakon onoga što su mnogi kasnije opisali kao snažan i neprirodan zvuk koji je prošao kroz masu, praćen neobičnim atmosferskim efektima. U ovom izdanju "Uvida" razgovarali smo sa: Lorencom Abu Hamdanom (Lawrence Abu Hamdan), stručnjakom za zvuk iz britanske organizacije Earshot; Jirgenom Altmanom (Jurgen Altmann), fizičarem sa Univerziteta u Dortmundu; Aleksandrom Olenikom, advokatom koji zastupa neke svedoka incidenta i Tatjanom Rosić, teoretičarkom knjiženosti, koja je očevidac incidenta.

Mađarska naftna kompanija MOL saopštila je da je dobila licencu američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), pri Ministarstvu finansija SAD, kojom joj je omogućeno da nastavi pregovore sa Gaspromom o kupovini većinskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 31. jula 2026. godine. U saopštenju MOL-a, dostavljenom mađarskom tržištu kapitala, navodi se da je kompanija primila zvanično odobrenje OFAC-a, kojim se produžava dozvola za nastavak pregovora o preuzimanju većinskog udela u NIS-u. Nova licenca omogućava nastavak razgovora o potencijalnoj transakciji u uslovima američkih sankcija koje se odnose na rusko vlasništvo u NIS-u. Prethodno je Kancelarija za kontrolu strane imovine produžila na još 30 dana licencu za rad Naftne industrije Srbije, koja je pod sankcijama SAD zbog većinskog ruskog vlasništva, izjavila je ranije ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. NIS je prošle nedelje tražio još jedno produženje licence za rad od OFAC-a kako bi mogao da nastavi da snabdeva tržište u Srbiji. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično se obnavlja. Pregovori o prodaji ruskog udela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku. Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tela, kao i strateški ciljevi kompanije, saopšteno je tada iz Vlade Srbije i MOL-a. Ugovor će, međutim, početi da se primenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri.

Prvi put posle dužeg perioda u Briselu se nezvanično govori o mogućnosti nastavka pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji (EU). Neke države članice zalažu se da se već tokom jula odobri otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima. Ovaj klaster odnosi se na konkurentnost i inkluzivni rast i obuhvata osam pregovaračkih poglavlja. Evropska komisija (EK) još je 2021. godine ocenila da su ispunjena merila za njegovo otvaranje. Izmene pravosudnih zakona smatraju se pozitivnim signalom za napredak Srbije na evropskom putu, barem među državama članicama koje su spremne da zanemare činjenicu da Beograd i dalje nije uveo sankcije Rusiji u skladu sa odlukama na nivou evropskog bloka. Međutim, nisu sve države EU saglasne da Srbija zaslužuje otvaranje Klastera 3, iako su unutar evropskih institucija već počele pripreme kako bi njegovo otvaranje bilo moguće u julu. Pretresi, informativni razgovori i napadi na neistomišljenike vlasti u Beogradu otežali su napore država članica koje se zalažu za nastavak evropskog puta Srbije kojoj iz Brisela poručuju da od nje očekuju poštovanje slobode izražavanja. Za otvaranje, odnosno zatvaranje svakog pregovaračkog poglavlja i klastera neophodna je saglasnost svih država članica EU. Ko podržava nastavak pregovora sa Srbijom?Francuska je među državama članicama EU koje zagovaraju nastavak pristupnih pregovora sa Srbijom. "Francuska podržava otvaranje trećeg bloka pristupnih pregovora između Srbije i Evropske unije, koji se fokusira na konkurentnost i inkluzivni rast, budući da Evropska komisija smatra da su kriterijumi za otvaranje, koje je prethodno postavio Savet, ispunjeni već nekoliko godina", naveo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) diplomatski izvor iz Pariza. Tokom jula meseca se očekuje održavanje niza međuvladinih konferencija, foruma na kojima se otvaraju ili zatvaraju pregovaračka poglavlja. Crna Gora će u julu nastaviti sa zatvaranjem poglavlja, dok će Ukrajina i Moldavija najverovatnije otvoriti nove klastere. U tom kontekstu, Srbija bi mogla da iskoristi pozitivan trenutak u politici proširenja. Više diplomatskih izvora u Briselu potvrdilo je za RSE da nije sporno da se radi na stvaranju okolnosti kako bi se i Srbiji tokom jula poslao pozitivan politički signal. Potezi vlasti zakomplikovali situacijuPoslednja dešavanja u Srbiji – pretresi i ispitivanja analitičara koji se bave mogućom upotrebom zvučnog oružja protiv demonstranata na protestu 15. marta 2025. zakomplikovala su situaciju i potkopala napore država članica koje se zalažu za otvaranje Klastera 3. Iz Evropske komisije ovim povodom za RSE navode da od Srbije očekuju da poštuje osnovna prava svih građana, uključujući slobodu izražavanja. "Očekujemo da svaka istraga u vezi sa ovim pitanjem bude sprovedena u potpunosti u skladu sa zakonom, bez bilo kakvog političkog pritiska ili percepcije političkog uticaja", kažu u Evropskoj komisiji. Više javno tužilaštvo u Beogradu je u junu pokrenulo istragu o tome da li je stampedo sa ulice u centru grada tokom antivladinog protesta, bila unapred dogovorena "simulacija". Policijske akcije pretresanja stanova i informativni razgovori usledili su u prvim danima istrage. Prvi je saslušan vojni analitičar Aleksandar Radić koji je nakon događaja na martovskom protestu prvi izašao sa ocenom da je "policija protiv demonstranata koristila zvučno oružje". Evropska poslanica Katlin van Brempt (Kathleen van Brempt) navodi za RSE da proširenje jeste i mora ostati proces zasnovan na zaslugama, te da sami tehnički kriterijumi nisu dovoljni. Članstvo u EU, podvlači ona, u konačnici zavisi od ispunjavanja Kopenhagenških kriterijuma: demokratije, vladavine prava i poštovanja osnovnih prava. "U sva tri slučaja, Srbija se kreće u pogrešnom smeru. Novinari se i dalje suočavaju sa zastrašivanjem i napadima koji prolaze nekažnjeno, nezavisni mediji su pod sve većim pritiskom, a nedavne pravosudne reforme dodatno su potkopale, umesto da ojačaju, nezavisnost pravosuđa. U ovim okolnostima, otvaranje Klastera 3 bilo bi istorijska greška", poručila je Van Brempt i dodala: "Ne možemo sebi priuštiti da napravimo tu grešku". Ena Bavčić, viša savetnica za zagovaranje i politiku u Evropskom centru za slobodu štampe i medija, upozorava da poslednje akcije ispitivanja novinara i analitičara u Srbiji služe zastrašivanju i cenzurisanju već izloženih novinara. Ispitivanja, zajedno sa napadima, poput poslednjeg slučaja novosadskog novinara Dinka Gruhonjića, dovode do povećane nesigurnosti i straha za posao i egzistenciju novinara, kaže Bavčić za RSE. "Ako zemlja teži da postane članica EU, moraće u potpunosti da primeni Evropski zakon o slobodi medija, što takođe podrazumeva pružanje snažne zaštite novinarskih izvora. Generalno, imajući u vidu celokupan kontekst, kršenja medijskih sloboda u zemlji ostaviće snažan trag i već se razmatraju u zvaničnim izveštajima EU o Srbiji", ocenjuje Bavčić. "Stoga dalja kršenja standarda slobode izražavanja mogu samo negativno uticati na status pristupanja ove zemlje", dodaje ona. I Francuska, kao jedan od ključnih zagovornika nastavka pristupnih pregovora, ne ignoriše novonastale okolnosti u Srbiji. "Francuska pažljivo prati situaciju i, kao i njeni evropski partneri, vodi temeljan dijalog sa Srbijom, uključujući i dijalog o vladavini prava. Očekujemo da će Srbija na inkluzivan i konstruktivan način nastaviti reforme koje očekuje Evropska unija i naglašavamo važnost dijaloga sa civilnim društvom", navodi francuski diplomatski izvor. Zahtevi za sankcijama RusijiDok Srbiju podržava značajan broj država članica, i dalje ne postoji potpuna saglasnost o otvaranju Klastera 3. Kako RSE nezvanično saznaje, baltičke zemlje i dalje insistiraju na uvođenju sankcija Rusiji, dok pojedine druge države članice ostaju pri stavu da je neophodan vidljiv napredak u oblasti vladavine prava. "Srbija ne može nastaviti da sprovodi kozmetičke reforme kako bi ostvarila napredak u procesu pristupanja, dok kod kuće i dalje postoji demokratsko nazadovanje. Ono što nam je potrebno jeste istinska politička volja za postizanje trajnih demokratskih promena, a ne simbolični gestovi usmereni na očuvanje statusa kvo", smatra Van Brempt. Izmene pravosudnih zakona nisu dovoljneJedan visokorangirani diplomata EU potvrdio je da izmene pravosudnih zakona same po sebi nisu dovoljne. Državama članicama EU, kaže ovaj diplomata, nije dovoljno to što je država samo poništila negativne posledice koje je sama proizvela. Zato je, tvrdi ovaj izvor, potrebno učiniti više. Kako objašnjava ovaj sagovornik, jul kao okvir za nastavak pristupnih pregovora Srbije bio bi moguć ukoliko se ostvari napredak i u drugim oblastima. Kao moguće korake navodi sprovođenje preporuka ODIHR-a, izbor članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM), u najboljem, ali teško ostvarivom slučaju, hapšenje Milana Radoičića. Milan Radoičić, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad na kosovsku policiju u Banjskoj u septembru 2023. godine, uprkos tome što je za njim raspisana crvena Interpolova poternica, u Srbiji nije krivično gonjen zbog tog slučaja. Iako Evropska unija očekuje da vlasti u Srbiji uhapse i procesuiraju odgovorne za napad na kosovsku policiju u Banjskoj na severu Kosova u septembru 2023. godine, Radoičić je i dalje na slobodi i ima prijavljeno prebivalište u Beogradu. Prema rečima ovog sagovornika, sprovođenje barem jednog od navedenih koraka, ili svih zajedno, predstavljalo bi značajan iskorak koji bi mogao da ubedi skeptične države članice da odobre otvaranje Klastera 3 i time deblokiraju pristupne pregovore sa Srbijom.

Srbija nastavlja da se oprema kineskim naoružanjem. Nabavku dodatnih supersoničnih balističkih raketa CM-400, kao i kupovinu novih vazduhoplova, najavio je predsednik Srbije na vežbi i prikazu naoružanja Vojske Srbije 28. juna. Aleksandar Vučić je rekao CM-400 "strašna raketa" i da će Srbija povećati njen broj. Istraživačica Međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) Katarina Đokić za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da ova najava sugeriše da će i novi borbeni avioni biti nabavljeni iz Kine. "Besmisleno je nabavljati skupe rakete za avione koje vrlo brzo ne bi mogle da budu korišćene", smatra ona. Vučić je prvo u martu potvrdio da je Srbija od Kine kupila rakete, a zvaničnici do danas nisu otkrili po kojoj ceni i u kojoj količini. Prema međunarodno dostupnim registrima naoružanja, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja poseduje ove rakete, a Peking je najveći vojni snabdevač Beograda. Nabavka naoružanja iz Kine deo je jačanja veza Kine i Srbije koje zvaničnici dve zemlje nazivaju "čeličnim prijateljstvom". Evropska unija i Sjedinjene Države više puta su upozoravale Srbiju na opasnosti produbljivanja vojne saradnje sa Kinom, naročito imajući u vidu da je Srbija kandidatkinja za članstvo u EU. 'Pouzdana alternativa'Postoji više razloga zašto se Srbija okreće Kini kada je u pitanju naoružanje, smatra Katarina Đokić iz instituta SIPRI. "Kina se nameće kao pouzdana alternativa, naročito ako imamo u vidu da je njihovo naoružanje jeftinije od Zapadnog", kaže ona. Dodaje da postoje i politički razlozi zašto Srbija ne može da nabavlja "ozbiljnije sisteme naoružanja" od Sjedinjenih Država, kao jednog od najvećih izvoznika oružja u svetu. "S obzirom na to da Srbija nije članica NATO, nije pouzdan partner za SAD. Kad je reč o složenijim sistemima naoružanja, poput borbenih aviona ili PVO sistema, SAD će ta sredstva pre svega prodati svojim partnerima", navodi Đokić. Prema njenim rečima, kinesko naoružanje pravljeno je po uzoru na sovjetsko naoružanje, koje Srbija već poseduje, pa ga "nije teško integrisati". Osim raketa, Vojska Srbije je 2020. dobila kineske dronove CH92-A. To je bila prva nabavka iz Kine koja je ušla u borbeni sastav srpskih oružanih snaga. Potom su usledile nabavke borbenih dronova CH-95, i protivvazdušnih sistema FK-3 i HQ-17. Saradnja uprkos upozorenjimaOve nabavke kineskog naoružanja nisu ostale bez reakcije. Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta (AFET) u junu oštro je osudio nabavku kineskih raketa CM-400 uz ocenu da je takva nabavka u suprotnosti sa zajedničkom evropskom politikom. To, prema usvojenom dokumentu, "otvara ozbiljna pitanja o geopolitičkoj orijentaciji Srbije". Na raspravi o Zapadnom Balkanu Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma SAD u decembru 2025. ocenjeno je da Rusija i Kina doprinose nestabilnosti zemalja regiona Zapadnog Balkana. Republikanac Kit (Keith) Self naveo je da Kina koristi svoj uticaj sprovodeći vojne vežbe i šaljući oružje Srbiji. Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić ocenjuje da je kupovina kineskog naoružanja jaka politička poruka u trenutku u kom i SAD i Evropska unija očekuju da se "na niži nivo spuste odnosi sa Kinom i Rusijom". "To je u suprotnosti sa onim što se zvanično proklamuje, a to je privrženost Srbije EU integracijama", smatra Jakšić. Poruka regionuVučićeva prvobitna izjava o kupovini kineskih CM-400 raketa u martu izazvala je podozrenje i u regionu. Tada je reagovao Andrej Plenković, premijer Hrvatske. "Razgovarat ćemo s našim partnerima u Sjevernoatlantskom savezu i upozoriti ih na takvo naoružanje koje je jedna novost u arsenalu Vojske Srbije", rekao je tada Plenković. Vučić je tada odgovorio da "Zagreb neće odlučivati šta će Srbija da ima" i rekao da se Srbija "sprema da bude napadnuta od strane saveza koji formiraju Priština, Tirana i Zagreb". Hrvatska, Albanija, koje su članice NATO-a, i Kosovo su u martu 2025. potpisali Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, što su srpski zvaničnici opisali kao pretnju po bezbednost Srbije. Potpisnici Deklaracije su demantovali ove optužbe. Vučić je tada istakao da je domet kineskih raketa 200 do 400 kilometara i da je reč o oružju velike razorne moći. Katarina Đokić kaže da reakcija regiona na ovakve nabavke nije neočekivana imajući u vidu da je nejasno "šta Srbija želi da postigne". Spoljnopolitički analitičar iz Beograda Boško Jakšić ocenjuje da vlast ovim kupovinama neguje "politiku balansiranja", dok se istovremeno "takmiči sa regionom" u naoružanju. "To se sve uklapa u jednu politiku neracionalnog trošenja novca i tim našim novcem Vučić kupuje naklonost od Pekinga, preko Pariza, do Moskve", smatra Jakšić. Vučić je 28. juna, prilikom smotre vojnog naoružanja, medijima rekao da vojska ima "kineske, američke, ruske, francuske i srpske rakete". Podaci takođe pokazuju da Srbija kupuje naoružanje "sa više strana", ali da poslednjih godina kinesko naoružanje dominira. Prema podacima SIPRI, na drugom mestu je Francuska sa 12 odsto i Rusija sa sedam odsto. Jedna od najvećih nabavki je kupovina 12 borbenih aviona Rafal iz Francuske, u vrednosti od 2,7 milijardi evra. Srbija je od Rusije kupila polovne lovce MiG-29, helikoptere, PVO sistem Pancir-S1 i protivoklopne rakete Kornet. Povećani izdaci za odbranuPrema podacima SIPRI za 2025, Srbija najviše izdvaja za vojsku u poređenju sa državama Zapadnog Balkana, koje su uglavnom članice NATO. Katarina Đokić kaže da postoji trend povećanja izdataka za odbranu Srbije još od 2017. godine, ali da razlozi za to nisu jasni. Strategijski dokumenti odbrane Srbije na nejasan način definišu koje su to pretnje Srbiji. "Sa jedne strane, može se reći da je bilo očekivano da će doći do obnavljanja naoružanja u nekom trenutku. Sa druge, nemamo dovoljno jasnu komunikaciju o tome čemu to naoružanje služi", kaže ona. Zvaničnici Srbije u više navrata su navodili da Srbija nema nameru nikog da napada. Đokić ističe da postoji trend povećanja izdataka za odbranu svuda u Evropi, ali sa nešto jasnijim motivima. U nekim zemljama je, kako navodi, pojačana percepcija pretnje od Rusije, naročito nakon njene pune invazije na Ukrajinu. "Kad su u pitanju članice NATO, primećuje se pritisak koji dolazi iz Alijanse da se povećaju izdaci za vojsku i da se pokaže lojalnost savezu", kaže ona. Srbija je od 2006. godine članica NATO programa Partnerstvo za mir, ali insistira na vojnoj neutralnosti.

Američka Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) produžila je na još 30 dana licencu za rad Naftne industrije Srbije, koja je pod sankcijama SAD zbog većinskog ruskog vlasništva, izjavila je u utorak ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. NIS je prošle nedelje tražio još jedno produženje licence za rad od OFAC-a kako bi mogao da nastavi da snabdeva tržište u Srbiji. Đedović Handanović je na društvenim mrežama navela da je operativna licenca za nastavak rada NIS-a produžena do 31. jula, čime, prema njenim rečima, Rafinerija u Pančevu nastavlja da prerađuje sirovu naftu što je posebno značajno u globalnoj energetskoj krizi". OFAC je prethodno 16. juna poslednji put produžio operativnu licencu, kao i licencu za pregovore o prodaji ruskog udela u NIS-u mađarskoj kompaniji MOL. Obe licence ističu 1. jula. Američka administracija uvela je početkom 2025. sankcije NIS-u kako bi sprečila da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Više od godinu dana sankcije se odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAC-ova licenca za rad se periodično se obnavlja. Pregovori o prodaji ruskog udela u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i dalje su u toku. Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 pripada državnom Gaspromnjeftu. MOL i Vlada Srbije potpisali su 16. juna Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tela, kao i strateški ciljevi kompanije, saopšteno je tada iz Vlade Srbije i MOL-a. Ugovor će, međutim, početi da se primenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se, kako kaže, raspitao. I tvrdi da Milana Radoičića, koji je na crvenoj Interpolovoj poternici zbog oružanog napada u Banjskoj, na Kosovu, ne štite pripadnici Žandarmerije. To navodi i komandant te posebne policijske jedinice Radoslav Repac. Vlasti odbacuju navode medija da Radoičića, kao i njegovog poslovnog partnera sa Kosova Zvonka Veselinovića, štite pripadnici Žandarmerije. Na drugoj strani, pukovnica policije u penziji Slavica Radovanović kaže za RSE da je "javna tajna" da pripadnici Žandarmerije čuvaju određenu kategoriju ljudi kojima ne pripada policijsko obezbeđenje. "I moje insajderske informacije govore u prilog tome da postoje sigurno dve osobe iz Žandarmerije, koje uopšte ne dolaze na svoj posao, nego čuvaju Radoičića", rekla je. Radovanović je provela u policiji više od 30 godina, a od 2021. je opoziciona narodna poslanica. "Niko u odredu Žandarmerije ne sme da pita gde su ti ljudi i zašto ne dolaze na posao", dodala je ona. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na upit RSE da li Radoičića i Veselinovića obezbeđuje Žandarmerija i šta bi bio razlog za takvu odluku. Dok Evropska unija i Sjedinjene Države traže od Beograda procesuiranje odgovornih za Banjsku, Radoičić je u Srbiji na slobodi sa prijavljenim prebivalištem u Beogradu. On je priznao organizovanje oružanog napada na kosovsku policiju u septembru 2023. kada su ubijeni kosovski policajac i tri srpska napadača. Optužnica beogradskog tužilaštva, iako najavljivana, nije još podignuta. I Radoičić i Veselinović su pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država duže od četiri godine, zbog optužbi povezanih sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Radoičić za Vučića nije kriminalacVučić je tokom pokazne vežbe Žandarmerije u Lipovici kod Beograda rekao da Radoičića i Veselinovića ne obezbeđuju pripadnici te jedinice. Odgovarajući na pitanja novinara, rekao je da nije znao da će kriminalcima karakterisati one "koje progone neke druge zemlje, ili one koji nisu čak ni zemlje već entiteti", a zbog situacije na Kosovu. Potom se okrenuo ka komandantu Žandarmerije Radoslavu Repcu sa pitanjem "dakle, koliko sam razumeo, Radoslave to više nije slučaj ili nije slučaj, kako god?" Na to je komandant jedinice odgovorio da "Žandarmerija ne obezbeđuje navedena lica". Dan ranije, Vučić je na pitanja novinara rekao da nema takve podatke, ali i da Radoičić nije na crvenoj poternici zbog kriminala već zbog Kosova. Na snimku koji su objavile kosovske vlasti pre tri godine vide se naoružani muškarci, među kojima je i Radoičić, u maskirnim vojnim uniformama. Snimljeni su, kako je navedeno, u dvorištu manastira Banjska, nakon napada na policiju Kosova. U vreme napada za koji je preuzeo odgovornost, Radoičić je bio potpredsednik Srpske liste, najveće partije kosovskih Srba koju podržava Beograd. Viši sud u Beogradu do objavljivanja teksta nije odgovorio na upit RSE da li Radoičić i dalje ima zabranu napuštanja Srbije i obavezu javljanja policiji. U tom sudu je to poslednji put potvrđeno za RSE u aprilu, dok se više javno tužilaštvo ne oglašava. To tužilaštvo nije odgovorilo na upit RSE šta je prepreka za podizanje optužnice koju je glavni tužilac najavljivao još za kraj 2024. ili početak 2025. Dok je Radoičić kao organizator na slobodi u Beogradu, u Prištini su zbog Banjske krajem aprila prvostepenom presudom osuđena dvojica Srba na na doživotni zatvor, a jedan na 30 godina zatvora. Trojica optuženih su deo grupe od 45 osoba, uključujući Radoičića, koji je u kosovskoj optužnici opisan kao "šef terorističke grupe". Ostali su u bekstvu i za njima je Kosovo raspisalo Interpolovu poternicu. Kosovo je napad u Banjskoj okarakterisalo kao teroristički akt i optužilo Srbiju za umešanost, dok je Beograd odbacio tvrdnje vlasti u Prištini. Kako se angažuje Žandarmerija?Televizija N1 je objavila da je došla do saznanja da dvojica aktivnih pripadnika beogradskog odreda Žandarmerije rade kao privatno obezbeđenje Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića. Predsednik Srbije je odgovarajući na pitanja novinara rekao da moraju da mu kažu zašto je gonjen Veselinović ili nije. "Ali ako me pitate da li treba aktivna lica iz Žandarmerije da mu budu u obezbeđenju, postaraću se i učiniću sve da to ne bude slučaj", rekao je. On je poručio da ne mogu da obavljaju dva posla. Govoreći o svojim saznanjima da Radoičića obezbeđuju pripadnici Žandarmerije, pukovnica policije u penziji Slavica Radovanović kaže da je to protivno propisima. "Van propisa je da imate ljude koji su zvanično zaposleni u policiji, koji su policajci, a da njihovim kolegama nije poznato šta su njihove radne obaveze i gde ih obaljaju, osim rukovodiocima koji dozvoljavaju da vrše te poslove", navela je. Žandarmerija se angažuje na osnovu odobrenja direktora policije. A njeni osnovni zadaci su suzbijanje terorizma, lišavanje slobode članova organizovanih i drugih opasnih kriminalnih grupa i pojedinaca, uspostavljanje javnog reda narušenog u većem obimu. Može obezbeđivati i objekte od vitalnog bezbednosnog interesa za Srbiju i štićene ličnosti. Ko koga može da štiti?Predsednik Srbije je u maju najavio zakon kojim će iz službe biti udaljeni policajci ili vojnici koji obavljaju poslove za koje nisu dobili direktnu dozvolu od države. "Ali ako vidimo bilo koga da čuva nekog tajkuna, koji nije kriminalac, ili da čuva nekog kriminalca, e ti više ne možeš da radiš u policiji", poručio je 20. maja. Tada je rekao da garantuje da će sprečiti da "pola narko dilera ima policijsko obezbeđenje", tvrdeći da takva situacija postoji 40 godina. Međutim, Slavica Radovanović kaže da to nikada i nije bilo dozvoljeno. "Svaka vrsta obezbeđenja koja nije zvanično potvrđena u Ministarstvu unutrašnjih poslova, da imate nalog da idete u zaštitu neke ličnosti, podleže disciplinskoj odgovornosti, koja može biti čak i udaljenje sa posla", navela je. Zakon o policiji kao tešku povredu službene dužnosti navodi bavljenje poslovima koji su nespojivi sa službenom dužnošću. Prema Kodeksu policijske etike policijski službenik vodi računa da dodatni rad ne stvara mogućnost sukoba interesa ili da utiče na nepristrasnost u radu, kao i da ne narušava ugled Ministarstva. Za kontrolu zakonitosti rada policajaca zadužen je sektor unutrašnje kontrole.

Državljani Kine, Rusije i Turske i dalje dolaze na Zapadni Balkan bez viza, a potom pokušavaju nastaviti put prema Europskoj uniji, upozorava Frontex u najnovijoj procjeni rizika. Iz Bruxellesa u isto vrijeme traže od zemalja regiona da pooštre viznu politiku i zatvore prostor za takve zloupotrebe. Granična policija Bosne i Hercegovine potvrdila je za Radio Slobodna Evropa da od Europske agencije za graničnu i obalnu stražu (Frontex), redovno zaprima informacije koje se odnose na nezakonite migracije, krijumčarenje ljudi i moguće zloupotrebe bezviznog pristupa, te da raspolaže saznanjima o pokušajima nezakonitog nastavka putovanja prema državama Europske unije. "Takve informacije ne odnose se isključivo na državljane Ruske Federacije i Narodne Republike Kine i Turske, već i na državljane drugih zemalja", naveli su iz Granične policije BiH, ističući da kontinuirano surađuju s Frontexom i drugim međunarodnim partnerima. Prethodnih godina kineski državljani dolazili su u region avionom i potom pokušavali nastaviti put ka EU, dok su pojedini ruski državljani, uključujući Čečene, Balkan koristili kao tranzit ili privremeno utočište nakon početka rata u Ukrajini. Frontex: Zloupotrebe će se nastavitiU godišnjoj procjeni rizika za period 2026. i 2027. godine, objavljenoj u junu, Frontex upozorava da će migracijska kretanja na Zapadnom Balkanu i dalje odražavati dešavanja na istočnomediteranskoj ruti te da će određene nacionalnosti nastaviti koristiti bezvizni pristup zemljama regiona kako bi pokušale nastaviti put prema Europskoj uniji. Među njima posebno navodi državljane Kine, Rusije i Turske, kao i "nosioce jordanskih pasoša palestinskog porijekla". Frontex procjenjuje da će pritisak biti ublažen policijskim akcijama, sezonskim faktorima te odvraćajućim učinkom nasilja i otmica koje provode krijumčarske mreže, ali upozorava da će se zloupotrebe bezviznog pristupa nastaviti. U istom izvještaju navodi se da neusklađena vizna politika zemalja Zapadnog Balkana i dalje olakšava korištenje avionskih ruta prema državama regiona kao odskočne tačke za neregularni ulazak u Europsku uniju. Frontex također navodi da će zapadnobalkanski koridor, koji vodi preko Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske prema Sloveniji i Austriji, ostati dominantna ruta za migracijska kretanja koja potiču s istočnomediteranske rute. Iz ove agencije nisu odgovorili na upit RSE o upozorenjima na moguće zloupotrebe bezviznog pristupa na Zapadnom Balkanu. Europska komisija godinama traži usklađivanje vizne politikeEuropska komisija već nekoliko godina upozorava zemlje Zapadnog Balkana da usklade svoje vizne politike s pravilima Europske unije kako bi se smanjio rizik od neregularnih migracija i zloupotrebe bezviznih režima. Ovo pitanje redovno se pojavljuje u godišnjim izvještajima o napretku, ali i u izvještajima o Mehanizmu suspenzije viza. Iz Delegacije Europske unije u BiH za RSE navode da se od BiH, kao zemlje kandidata, očekuje dalje usklađivanje vizne politike s listom trećih zemalja čijim je državljanima potrebna viza za ulazak u EU, posebno kada je riječ o državama koje predstavljaju migracijski ili sigurnosni rizik. Podsjećaju da se BiH Reformskom agendom obavezala da će između 2025. i 2027. godine svake godine ukinuti po jedan bezvizni sporazum sa zemljama čijim je državljanima potrebna viza za EU. Ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković rekao je ranije 2026. da će BiH do kraja godine uvesti vize jednoj od takvih zemalja, ne navodeći o kojoj je riječ. Ali je tada i vrlo jasno rekao da "nije realno" da to budu Turska, Kina ili Rusija. Bosna i Hercegovina održava stalni bezvizni režim sa sedam zemalja čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u EU - Azerbejdžan, Kina, Katar, Rusija, Turska, Kuvajt i Vanuatu. Osim toga, odobrava sezonsko ukidanje viza, uglavnom tokom ljeta, koje nije u skladu s pravnom tekovinom EU, Bahreinu, Omanu i Saudijskoj Arabiji. Iz Granične policije BiH za RSE navode da je u 2025. godini zabilježeno 147.910 državljana Narodne Republike Kine i 125.088 državljana Ruske Federacije. Od 1. januara do 16. juna 2026. godine, prilikom ulaska u BiH, zabilježeno je 55.359 državljana Narodne Republike Kine i 51.001 državljanin Ruske Federacije. Prema riječima Denisa Avdagića, vanjskopolitičkog analitičara zagrebačkog Instituta novih medijskih strategija (INMS), ako BiH ne bude u stanju ispuniti zahtjeve, to će biti jasna poruka Briselu. "Ne mogu sve probleme rješavati visoki predstavnici, nešto je i na građanima. Ako neko građane želi držati taocima politike, prvenstveno prema Rusiji, onda ti ljudi trebaju znati da je, prema posljednjim anketama, više od polovine građana Republike Srpske za članstvo u EU, dok je podrška u Federaciji BiH i Brčko distriktu među najvišima od svih zemalja kandidatkinja." Zapadni Balkan ne može biti izuzetakAvdagić kaže da je usklađivanje vizne politike zahtjev koji EU postavlja svim državama kandidatkinjama, zbog čega ni zemlje Zapadnog Balkana ne mogu biti izuzetak. Naglašava kako je jasno da uvođenje viznog režima nije politička želja pojedinih država. "Ako ste to već postavili prema ostalima i ako su ostali prihvatili zahtjev za usklađivanje viznih režima s državama članicama EU, onda su stvari posve jasne", kaže Avdagić. Vize za Ruse u Crnoj Gori do septembra?Crna Gora je prva zemlja regiona koja će, pod pritiskom Europske unije, ukinuti bezvizni režim za ruske državljane. U novembru 2025. godine vlada Crne Gore najavila je da će vizni režim za ruske državljane biti uveden najkasnije do septembra 2026. Ta mjera je dio obaveza koje je Crna Gora preuzela u okviru usklađivanja s pravilima Europske unije u poglavlju 24 – Pravda, sloboda i sigurnost. Iz Ministarstva vanjskih poslova za RSE su 26. juna potvrdili da će za državljane Rusije biti neophodna viza za ulazak u Crnu Goru i da bez te mere neće biti moguće zatvoriti poglavlje 24. Naglasili su da je Ministarstvo 2. juna 2026. pokrenulo "proces zaprimanja zahtjeva za vizu preko kompanije VFS Global u nekoliko gradova Ruske Federacije (...) čime će dostupnost crnogorske vize ruskim državljanima biti značajno unaprijeđena, a potencijalni negativni efekti ukidanja bezviznog režima svedeni na najmanju moguću mjeru." Od ukupnih dolazaka stranaca u Crnu Goru na godišnjem nivou, Rusi su uglavnom na drugom mjestu po brojnosti, odmah iza onih koji dolaze iz Srbije. Prema posljednjem popisu iz septembra 2024. godine, među svim stranim državljanima koji imaju stalan boravak u Crnoj Gori, najviše je Rusa – 13.550, dok zvanični podaci MUP ukazuju da ih više - 23.330. Crna Gora je zemlja koje se velikim dijelom ekonomski oslanja na turizam – prihodi od ovog sektora čine oko četvrtinu BDP-a, dok su ruski turisti među najbrojnijima. Tako je, na primer, u toku 2025. godine, Uprava za statistiku zabilježila da su 16 posto ukupnih broja noćenja stranih turista u Crnoj Gori činili Rusi, odmah iza srpskih turista sa 23 posto. Iako je Crna Gora 2022. uvela sankcije Moskvi zbog invazije na Ukrajinu, EU je kontinuirano upozoravala da je vizna politika ključna za napredak u pregovorima. Crna Gora ima najveće izglede da do kraja decenije postane članica EU, sa zatvorenih 16 od 33 pristupnih poglavlja. Kada je riječ o kineskim državljanima, Uprava za statistiku Crne Gore zabilježila je porast dolazaka iz te zemlje – 2025. broj dolazaka iz Kine (82.054) premašio je dotadašnji rekord iz 2019. Međutim, kineski državljani individualno ne mogu da borave u Crnoj Gori bez vize. Ali kada je riječ o grupnim putovanjima, omogućeno im je da putem crnogorskih agencija koje imaju ugovore sa kineskim agencijama, dobiju pozivna pisma. Tako, oni na osnovu plaćenog aranžmana, mogu da borave do 30 dana u Crnoj Gori. Kakve su moguće posljedice zbog neusklađivanja?Avdagić kaže da za sada nema konkretnih mjera protiv BiH, kao i protiv Srbije u kojoj je slična situacija, ali da se u Europskoj uniji vode rasprave o mogućim posljedicama za zemlje kandidatkinje koje odbijaju uskladiti viznu i vanjsku politiku. "Raspravljalo se o mogućnosti promjene viznog režima EU prema državama kandidatkinjama koje nisu spremne harmonizirati viznu i vanjsku politiku. Niko ne žuri s takvom vrstom kazne, ali će vjerovatno u nekom trenutku morati biti povučeni određeni potezi." Moguće posljedice, dodaje, mogle bi biti široke, od prekogranične suradnje, pristupa europskim fondovima, pa čak i putovanja za građana. "Ipak, mislim da će prije bilo kakvih sankcija uslijediti snažna poruka upozorenja. Dok još nema iskristalizirane odluke o konkretnim posljedicama, BiH ima vremena da o tome razgovara. Ta komunikacija vjerovatno će se odvijati diplomatskim kanalima, daleko od očiju javnosti, ali nijedna od tih poruka neće biti bezbolna za BiH." Srbija stagniraKada je riječ o Srbiji, uprkos pozivima iz EU, ni više od četiri godine od početka rata ova zemlja nije uvela sankcije Rusiji. Za ruske državljane važi bezvizni režim do 30 dana, dok se veliki broj Rusa preselio u Srbiju od 2022., prema popisu iz te godine, u Srbiji je živjelo više od 10.000 Rusa, dok je MUP iste godine saopćio da u Srbiji boravi više od 30.000 Rusa. Procjene nevladinih organizacija su i veće – prema Beogradskom centru za sigurnosnu politiku, od početka ruske agresije na Ukrajinu do kraja 2024. više od 67.000 Rusa u Srbiji dobilo je privremenu dozvolu boravka. Kinezi su također godinama unazad jedni od najbrojnijih turista u Srbiji, a za boravak do 30 dana u toj zemlji nije im potrebna viza. Kada je riječ o Kosovu, ta zemlja nema diplomatske odnose s Kinom, s obzirom na to da Kina ne priznaje nezavisnost Kosova. Građani Kine ne mogu stupiti na teritoriju Kosova bez vize. Isto važi i za ruske državljane – bez vize ne mogu boraviti na Kosovu. Severna Makedonija također zahtijeva vize i za državljane Kine i za državljane Rusije. 'Jasno je zašto Rusija i Kina'Govoreći o sigurnosnom aspektu, vanjskopolitički analitičar Avdagić ističe da ne može procjenjivati pojedinačne slučajeve zloupotrebe bezviznog režima, ali kaže da su ruski državljani i ranije povezivani s hibridnim djelovanjem. "Poznato je da su se ruski državljani bavili određenim hibridnim djelovanjem i izvan EU, u državama zapadnog Balkana, ali i unutar EU. Dok je u Europskoj uniji izrazito teško proći sigurnosne provjere, bilo pri izdavanju viza ili ulasku u zemlju, na Balkanu je situacija drugačija, posebno ako imate liberaliziran režim za ruske državljane", kaže Avdagić. Prema njegovom mišljenju, pitanje usklađivanja vizne politike prije svega je politički test za zemlje koje žele članstvo u Europskoj uniji. "Ako ćemo podvući crtu, svima je jasno zbog čega su upravo Rusija i Kina posebno izazovno pitanje za Europsku uniju. Na tim temama države kandidatkinje moraju pokazati koliko zaista žele članstvo u EU."

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u ponedeljak da Milan Radoičić, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad na kosovsku policiju u Banjskoj i za kojim je raspisana crvena poternica Interpola, nije gonjen zbog kriminala. Vučić je na konferenciji za novinare u Beogradu na pitanje o tome da Radoičića čuva aktivni pripadnik Žandarmerije uprkos njegovoj nedavnoj najavi da pripadnici policije Srbije ne treba da čuvaju privatna lica, rekao da on nema takve podatke. "Samo niste rekli zbog čega je Milan Radoičić na crvenoj poternici. Nije zbog kriminala već zbog Kosova", rekao je Vučić na konferenciji za novinare na kojoj je najavio mere za poboljšanje životnog standarda. Dok Evropska unija izražava očekivanje da vlasti u Srbiji uhapse i sudski procesuiraju odgovorne za napad na kosovsku policiju u Banjskoj na severu Kosova u septembru 2023, Radoičić je u Srbiji na slobodi s prijavljenim prebivalištem u Beogradu. Za Radoičićem je na zahtev Kosova raspisana i međunarodna Interpol poternica putem Misije Ujedinjenih nacija (UNMIK). Protiv njega u Srbiji nije podignuta optužnica iako je preuzeo odgovornost za oružani napad u kojem je ubijen jedan kosovski policajac, kao i trojica napadača. Vučić nije demantovao nezvanična saznanja, koje je objavila televizija N1, da Radoičića i njegovog bivšeg poslovnog partnera Zvonka Veselinovića, koji je u javnosti predstavljen kao biznismen sa severa Kosova, obezbeđuje pripadnik Žandarmerije, posebne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. U odgovoru na pitanje Vučić je kazao da pripadnik Žandarmerije ne bi trebalo da čuva Veselinovića. "Morate da mi kažete zašto je gonjen gospodin Veselinović ili nije, ali ako me pitate da li treba aktivna lica iz Žandarmerije da mu budu u obezbeđenju, postaraću se i učiniću sve da to ne bude slučaj. Ne možete ni da obavljate dva posla", rekao je Vučić. Veselinović i Radoičić su pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država više od četiri godine, zbog optužbi povezanih s organizovanim kriminalom i korupcijom. Vučić je u maju najavio zakon kojim će iz službe biti udaljeni policajci ili vojnici koji obavljaju poslove za koje nisu dobili direktnu dozvolu od države, nakon što je uhapšen prvi čovek beogradske policije Veselin Milić zbog sumnje da je da je prikrivao krivično delo u slučaju pucnjave u beogradskom restoranu u kojem je ubijen muškarac koji se dovodi u vezu s jednom od beogradskih kriminalnih grupa. Viši sud u Beogradu u junu je produžio pritvor Miliću do 30 dana. Tužilaštvo je saopštilo da je odbacilo deo krivične prijave protiv Milića koja se odnosila na pomaganje počiniocu ubistva zbog, kako je navelo, nepostojanja dokaza.

Od "ruke su vam krvave" do kosovskog zaveta. O Kosovu, uz gusle, odjekivalo je sa gradskog trga u Kraljevu, u centralnoj Srbiji, stotinak kilometara udaljenog od granice sa Kosovom. Poruke o Kosovu, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje, dominirale su na antivladinom skupu održanom na poziv studenata u blokadi. Ranije optuživana za korupciju i nemarno upravljanje državom, vlast je sada kritikovana zbog postizanja sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. "Sumnjam da će reciklaža tema koje dominiraju poslednje četiri decenije doneti bolju budućnost ili čak uspeh na izborima, koji bi Srbiji pružio priliku da takvu budućnost izgradi", ocenjuje za RSE međunarodni analitičar Kurt Basener (Bassuener). Skupom je obeležen Vidovdan, verski i državni praznik u znak sećanja na bitku protiv otomanske vojske na Kosovu iz 14. veka kada je srpska vojska poražena. Krovna grupa "Studenti u blokadi", nije odgovorila na upit RSE o stavljanju Kosova u fokus vidovdanskog skupa i porukama u Kraljevu. Taj skup bio je još jedan u nizu na kojima se traži smena vlasti već godinu i po dana zbog stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu. U međuvremenu je zahtevima dodato i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što vlasti do sada nisu prihvatale. Dan pre vidovdanskog protesta predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je podnošenje ostavke za nekoliko nedelja. Šta je pokazao Vidovdan u Kraljevu?U gradu koji je postao utočište za hiljade izbeglih Srba 1999. godine, kada su se sa Kosova povukle srpska vojska i policija, okupljenima se obratilo više govornika sa Kosova. Osim bojazni zbog integracije u kosovski sistem institucija koje su funkcionisale u sistemu Srbije, izrekli su i kritike na račun vlasti u Beogradu. Na skupu su iznete ocene da integracija srpskih institucija, kao i podizanje optužnica protiv Srba, znači "nestanak Srba sa Kosova." Postavljeno je i pitanje zbog čega vlast u Beogradu ne preduzme "recipročne mere u Srbiji prema Albancima". Na skupu je govorila i poslanica u Skupštini Srbije Jelena Pavlović, koja je najavljena kao advokatica iz Beograda. "Ovaj narod vam nikada neće oprostiti Briselski, Vašingtonski, francusko-nemački plan i Ohridski sporazum za sramnu predaju Kosova i Metohije, temelja nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda", poručila je ona. Jelena Pavlović je donedavno bila u pokretu "Mi, snaga naroda", koju predvodi Branimir Nestorović, na čijoj listi je i izabrana za poslanicu. Parlamentarni pokret "Mi snaga naroda" je desno i proruski orijentisan, dok je Nestorović poznat po teorijama zavere. Do sada na studentskim skupovima nisu govorili poslanici ni opozicionari. Studenti u blokadi nisu odgovorili na upit RSE da li je time promenjena dosadašnja praksa, a pojedini opozicioni lideri koji podržavaju studente kritikovali su to što je Jelena Pavlović govorila na studentskom skupu. Ona je na društvenoj mreži X ocenila da je napad na nju, nakon govora u Kraljevu, "neoboriv dokaz da su vaš problem studenti, a ne ja". Normalizacija odnosa sa Kosovom, koja je kritikovana na vidovdanskom skupu, jedan je od uslova Srbiji za napredak u pridruživanju Evropskoj uniji. I Briselski i Ohridski sporazumi sklopljeni su posredstvom EU, dok je Vašingtonski potpisan u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Međutim, Kurt Basener iz Saveta za demokratizaciju politike iz Berlina kaže da je prilično skeptičan oko toga koliko Kosovo i nacionalne teme predstavljaju primarni pokretački motiv. "Kosovo nije ono što je izvelo ljude na ulice u novembru 2024. Iako je nacionalistička simbolika postajala sve prisutnija na protestima, retko je bila u prvom planu", naveo je. Taktički potez ili autentičan izraz?Basener kaže da mu je skretanje studentskog pokreta udesno oduvek "delovalo neskladno" zbog zahteva koje su imali, poput odgovornosti, vladavine prava i borbe protiv institucionalizovane korupcije. Na početku protesta studenti su ostavljali otiske krvavih šaka, poručujući time vlastima da su im "krvave ruke" u novosadskoj tragediji. Kako bi upoznali evropske institucije sa tim zahtevima, studenti su organizovali i biciklističke i maratonske ture do Strazbura i Brisela. Međutim, istovremeno je na studentskim protestima u zemlji često viđana zastava sa porukom da nema predaje Kosova i mapom na kojoj je ono u granicama Srbije. A nedavno su izašli i sa "Memorandumom" u kojem se Kosovo navodi kao "sastavni deo Srbije", što je podiglo prašinu u javnosti koja ih podržava. Basener kaže da je pitanje da li skretanje studentskog protesta predstavlja autentičan izraz pokreta, a u kojoj meri taktički izbor. Smatra da je reč o kombinaciji ta dva faktora, ali da prevladava taktika. "Vlast i provladini mediji pokušavaju studente da predstave kao strane plaćenike i izdajnike, čak i 'ustaše'. Studenti imaju potrebu da pokažu svoju 'patriotsku' verodostojnost", naveo je. Podseća da se odluka opozicije da Vojislav Koštunica predvodi listu DOS-a protiv Miloševića 2000. zasnivala na sličnoj proceni. Ali i da je reč o taktici pitanje je, kaže Basener, koliko je to mudar potez. "Prošle nedelje mi je jedan zvaničnik države članice EU rekao da 'ne postoji održiva alternativa' Vučiću u srpskoj politici", dodao je. Naime, Basener smatra da EU iako je nešto "kritičnija" prema Vučiću i sve više "frustrirana" njime, i dalje ga u "suštini podržava". Ocenjuje da su u Briselu i među vladama država članica EU duboko ukorenjeni "legitimistički" refleksi i oprez prema preuzimanju rizika. "Sumnjam da će narativi koji su (u Kraljevu) bili u prvom planu promeniti takav stav EU i njenih sagovornika. Sve to deluje veoma okrenuto prošlosti", naveo je Basener. Osim toga, kaže da takve nacionalističke teme slabe i regionalnu solidarnost sa studentima. "Uključivanje Novog Pazara i uzajamna solidarnost sa tim gradom pričaju jednu sasvim drugačiju priču. Ipak, ostaje otvoreno pitanje kakav bi odnos Srbija pod vođstvom studenata imala prema susedima", dodao je. Osim normalizacije odnosa sa Kosovom, uslovi za dalji napredak Srbije kaEU su vladavina prava, sloboda medija i uvođenje sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Političko povlačenje ili taktika za opstanak na vlasti? To pitanje prati objavu koju je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, izneo pred hiljadama svojih pristalica okupljenih na subotnjem mitingu u centru Beograda. Vučić im je rekao da će "još samo nekoliko nedelja biti predsednik" države. Ako se to desi, povukao bi se nešto manje od godinu dana pre nego što mu i po zakonu istekne predsednički mandat - u maju 2027. Vučić je dva puta biran za predsednika države, a pošto Ustav ne dozvoljava treći mandat, ponovo se ne bi mogao kandidovati. Međutim, to nije prvi put da je najavljivao povlačenje. U javnosti je nudio povlačenje u situacijama manjih i većih politikih kriza. Poslednjih godinu i po dana suočen je sa jednom od najozbiljnijih, u talasu protesta sa zahtevima da se zaustavi korupcija i raspišu vanredni izbori. Do sada je te pozive na izbore odbijao. Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka (FPN) Dušan Spasojević ocenjuje da bi se u njegovoj poslednjoj objavi mogla čitati njegova namera za prelazak na mesto premijera Srbije. "Njegov eventualni dolazak na poziciju premijera samo bi ga ustavno stavilo tamo gde on već jeste - ključna politička figura koja donosi sve odluke u zemlji", kazao je Spasojević za Radio Slobodna Evropa. Spasojević smatra da postoji više "računica" koje su mogle opredeliti Vučića da najavi svoju ostavku. "Jedna je to što više ne može da se kandiduje za predsednika i mora da se kandiduje za neku drugu poziciju, pa bi onda eventualno zajedno održavanje predsedničkih i parlamentarnih izbora, omogućilo njemu da u punoj meri učestvuje u kampanji", kazao je Spasojević. Vučić je na mitingu Beogradu, članovima svoje stranke kazao da će im pomoći da dobiju narodno poverenje na parlamentarnim izborima. Nije, međutim, rekao kad će oni biti raspisani, niti na koji način planira da se uključi u izbornu trku. "Druga računica može biti to da Vučić smatra da će kandidat SNS-a teško pobediti na narednim predsedničkim izborima i da unapred pravi neku vrstu odstupnice kako bi prešao na ustavno jaču funkciju", smatra profesor FPN-a. Vučić u svojim izjavama u prethodnih nekoliko meseci nije isključio mogućnost da se vrati na mesto premijera. Na pitanja RSE o tome nisu odgovorili ni iz njegove Srpske napredne stranke, ni iz Predsedništva. Šta ovim poručuje antivladinim demonstrantima?Vučić se od novembra 2024. suočava se sa masovnim antivladinim protestima. Studentski pokret, koji predvodi te proteste, vlast optužuje za korupciju i zahteva vanredne parlamentarne izbore. "On im ovim poručuje da je on i dalje akter koji određuje dinamiku procesa – da bi, na primer, mogao da predloži relativno brzo raspisivanje parlamentarnih izbora, pa da može i da ubrza predsedničke izbore, ili da ih spoji ili da ih razdvoji", ukazuje Spasojević. Od Vučića je sa protesta traženo da poštuje svoja Ustavna ovlašćenja kao predsednik države. Prema Ustavu Srbije, vlast je podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, dok je funkcija predsednika uglavnom protokolarna. Pored ostalog, predsednik predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, komanduje vojskom, proglašava zakone, predlaže skupštini kandidata za premijera, daje pomilovanja i odlikovanja. Antivladini demnostranti više puta su Vučića optuživali za prekoračenje tih ovlašćenja, a na to su ukazivale i brojne nevladine organizacije u Srbiji. 'Pokretanje plana Putin-Medvedev'Ovaj populistički lider i njegova Srpska napredna stranka su okosnica vlasti od 2012. godine. Vučić je za to vreme bio potpredsednik Vlade, pa premijer, a od 2017. je predsednik države. "Njegova vlast se od 2012. godine menjala tako da je s protekom vremena sve manje bio zavistan od drugih aktera i politički postajao sve snažniji", ukazuje profesor FPN-a Dušan Spasojević. Veruje da se njegovom ostavkom u tom smislu ne bi ništa značajno promenilo. "Deluje mi da je to pokretanje plana Putin-Medvedev ili akcije koje je (nekadašnji crnogorski lider) Milo Đukanović izvodio više puta", dodao je Spasojević. Aktuelni predsednik Rusije Vladimir Putin neprekidno je na vlasti od 1999. godine. Kako bi izbegao ustavna ograničenja za ostanak na vlasti naizmenično je bio na funkcijama predsednika i premijera države. Dok je Putin bio premijer, predsednik države je bio Dmitrij Medvedev Po sličnom modelu vladao je i Đukanković. On je tri decenije bio lider tada vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS), višestruki premijer i u dva navrata predsednik Crne Gore. Spasojević ukazuje da to nije uobičajena praksa u razvijenim evropskim demokratijama. "Mislim da je ovo ipak deo jedne srpsko-crnogorsko-ruske tradicije koja kaže da moć ide sa liderom, a ne sa sa funkcijom", dodaje. Vučić ponovo premijer – da li su za to neophodni izbori?Ukoliko podnese ostavku na mesto predsednika Srbije, raspisivanje parlamentarnih izbora nije neophodno da bi Vučić postao novi premijer. Vučićevi naprednjaci trenutno imaju većinu u Skupštini Srbije – 136 od ukupno 250 poslanika. Po Ustavu Srbije, premijera bira parlamentarna skupština na predlog predsednika države. Ustav ne zahteva da se premijer bira isključivo nakon izbora. U slučaju ostavke aktuelnog premijera Đura Macuta ili izglasavanja nepoverenja njegovom kabinetu, aktuelni skupštinski saziv može glasati za novog premijera i novu vladu. To znači da, ukoliko podnese ostavku kako je najavio, Vučić bi mogao da dođe na čelo Vlade Srbije. Na pitanje da li se takav scenario razmatra, iz vladajuće SNS nisu odgovorili. Šta nakon ostavke predsednika?Ukoliko Vučić podnese ostavku kako je najavio, prema zakonu, predsednik parlamentarne skupštine automatski postaje vršilac dužnosti predsednika države i tu funkciju može da obavlja najduže tri meseca. U ovom slučaju to je Ana Brnabić, koja je u tri mandata bila i premijerka Srbije. Izbore za predsednika države obavezna je da raspiše tako da se održe najkasnije tri meseca od nastanka ostavke. "Što bi značilo, hipotetički, ako bi recimo do kraja jula Vučić podneo ostavku, predsedničke izbore bismo imali negde u oktobru", ukazuje Dušan Spasojević. Odgovore na pitanja da li se i kada mogu očekivati prevremeni predsednički izbori RSE nije dobio ni iz Vučićevog kabineta, ni iz njegove Srpske napredne stranke.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 28. juna da država "povećati broj" kineskih raketa CM-400, kao i da će kupiti nove vazduhoplove. Vučić je to izjavio na vojnoj vežbi i prikazu naoružanja Vojske Srbije. Događaj je organizovan na vojnom aerodromu u Batajnici kod Beograda i poligonu "Pasuljanske livade" u centralnoj Srbiji, povodom državnog i verskog praznika Vidovdana. Na vojnoj vežbi prikazane su artiljerijsko-raketne jedinice za protivvazduhoplovna dejstva, kao i dejstvo avijacije, tenkovskih, mehanizovanih, pešadijskih i artiljerijskih jedinica, te dronova. Prethodno je Vučić, na aredromu u Batajnici "Potpukovnik-pilot Milenko Pavlović", obišao prikaz vojne opreme i naoružanja, među kojima su bile i rakete CM-400 koji je Srbija u martu kupila od Kine. "CM-400 su strašne rakete. Povećaćemo njihov broj", rekao je Vučić. Srbija, uprkos upozorenjima iz Brisela i Vašingtona unapređuje vojnu saradnju sa Kinom. Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira iz Stokholma, od 2020. do 2024, Srbija je najviše oružja uvezla upravo iz Kine (57 odsto), zatim iz Rusije (20 odsto) i Francuske (7,4 odsto). Vučić je u nedelju izjavio da se piloti Vojske Srbije već obučavaju za francuske borbene avione "rafal", koje je kupila Srbija 2024. godine, ali je dodao da "posle tih aviona dolaze novi vazduhoplovi". "Doći će uskoro, posle 'rafala', novi vazduhoplovi. Biće (aviona) lovaca i školskih aviona, biće svega, pa će nam biti potrebno još mnogo pilota", rekao je Vučić, po završetku vojne vežbe na Pasuljanskim livadama. Naglasio je da se neće odustati od vojne neutralnosti. Govoreći o učešću vojske u mirovnim misijama i vojnim vežbama sa stranim državama, rekao je da Srbija želi da sa svima izvodi vežbe, konstatujući da ih sada ima više sa Zapadom, jer je u toku rat Rusije i Ukrajine. "Ako biste imali vežbe sa bilo kim od njih, bilo bi da ste strana u sukobu, strana u ratu. Čim se prekinu sukobi mi ćemo sa svima da nastavimo vežbe. Čuvaćemo svoju vojnu neutralnost i od nje nećemo odustati", naveo je Vučić. Srbija je od 2006. godine članica NATO programa Partnerstvo za mir, ali insistira na vojnoj neutralnosti. Nakon što je Rusija započela vojnu invaziju na Ukrajinu februara 2022, Srbija je uvela moratorijum na održavanje vojnih vežbi sa stranim partnerima. Međutim, bilo je izuzetaka, poput vojnih vežbi "Platinasti vuk" 2023. i 2025, koje su održane sa oružanim snagama Sjedinjenih Država i još nekoliko članica NATO. Osim vežbi sa oružanim snagama SAD, u kojima su učestvovale još neke članice NATO-a, Vojska Srbije održala je i vojne vežbe sa kineskom vojskom. U julu 2025. održana je desetodnevna obuka specijalnih jedinica vojski Srbije i Kine u kineskoj provinciji Hebej na severu te zemlje uprkos upozorenju Brisela Beogradu.

Pod sloganom "Sve se vidi na Vidovdan", u nedelju je u Kraljevu, gradu u centralnoj Srbiji, održan skup na koji su pozvali studenti u blokadi. Hiljade ljudi okupilo se na centralnom Trgu srpskih ratnika u popodnevnim satima. Neki od njih su po visokim temperaturama prepešačili pedesetak kilometara kako bi se priključili mitingu, organizovanom samo dan nakon skupa vladajućih naprednjaka u centru Beograda. Okupljanje u Kraljevu jedan je u nizu protesta na poziv studentskog pokreta, koji su počeli novembra 2024. godine i tragedije u Novom Sadu, kada je u padu nadstrešice na Železničkoj stanici stradalo šesnaestoro ljudi. Protesti su započeli zahtevima za krivičnom i političkom odgovornošću za nesreću. Antivladini demonstranti smatraju da je do pada nadstrešnice dovela korupcija u projektu rekonstrucije novosadske stanice. Nakon višemesečnih protesta, zatražili su i vanredne izbore. Međutim, sa protesta u Kraljevu dominirale poruke koje se tiču Kosova, nekadašnje srpske pokrajine čiju nezavisnost Srbija ne priznaju. U sličnoj atmosferi protekao je i prošlogodišnji skup na koji su pozvali studenti istog dana, a koji je održan u centru Beograda. Prosest je inače održan na Vidovdan (28. jun), verski i državni praznik kojim se obeležava sećanje na bitku protiv otomanske vojske na Kosovu iz 14. veka. Šta je rečeno o Kosovu?Milena Petrović, profesorka sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Prištini sa privremenim sedištem u Severnoj Mitrovici, poručila je u obraćanju okupljenima da politički centri moći u Beogradu i Prištini sinhronizovano ostvaruju sopstvene interese, nauštrb običnih ljudi koji žive na Kosovu. "Takav pristup ne doprinosi međusobnom poštovanju, uvažavanju i prihvatanju između srpskog i albanskog stanovništva, što je preduslov trajnog mira na Kosovu", rekla je Petrović. Na skupu je govorio i Vladan Veselinović, ratni veteran kontroverzne 63. Padobranske brigade, koji je rekao da se "represija vlasti proširila" i na ratne veterane koji su podržali studentske proteste. "Hapsili su nas, pretresali, privodili, medijski linčovali, slali inspekcije, a neki od nas smo dobili i otkaze na poslu", rekao je Veselinović. Kao nekadašnje pripadnike ove jedince Vojske Srbije 63. Paodobransku brigadu, prate ih kontroverze po pitanju uloge koju su imali tokom rata na Kosovu. Ključne se tiču njihovog prisustva na mestu jednog od najmasovnijih zločina počinjenog od strane srpskih snaga nad albanskim civilima u opštini Đakovica, na jugozapadu Kosova. Student Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu Lazar Stevanović, rekao je da studenti nisu neprijatelji države. "Tamo gde su korupcija i nasilje postali svakodnevnica, najveća pretnja postaju oni koji traže odgovore", rekao je. Čekanje na datum izboraDok antivladini demonstranti insistiraju na vanrednim parlamentarnim izborima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je sa mitinga naprednjaka, 27. juna, da će za nekoliko nedelja podneti ostavku. Odgovarajući na studentski zahtev, Vučić je više puta do sada najavljivao parlamentarne izbore. Prema poslednjim njegovim najavama biće održani na jesen ove godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će u martu 2027. godine početi služenje "veoma kratkog" redovnog vojnog roka. On je to kazao u nedelju, 28. juna, tokom obilaska naoružanja i opreme na vojnom aerodormu "Milenko Pavlović" u Batajnici kod Beograda. "Pre toga će krenuti birokratske procedure, a u martu idemo na odsluženje veoma kratkog vojnog roka. To će dodatno da pojača naše odbrambene kapacitete", rekao je Vučić. On je početkom godine najavio da će obavezni vojni rok biti uveden u decembru 2026. ili martu 2027. godine, te da će trajati 75 dana. Uvođenje obaveznog vojnog roka mora da izglasa parlament, donošnjem zakona. Predstavnici vlasti u Srbiji su proteklih godina u više navrata najavljivali vraćanje vojnog roka. Ideja je konkretizovana u januaru 2024. Tada je Generalštab Vojske Srbije pokrenuo inicijativu i predložio predsedniku uvođenje vojnog roka. Vučić je potom, u septembru iste godine, potpisao saglasnost da se u Srbiju vrati obavezni vojni rok. Vojska Srbije je zvanično postala profesionalna početkom 2011, kada je stupila na snagu skupštinska Odluka o obustavi obaveze služenja vojnog roka. Redovno služenje oružane obaveze je bilo zamenjeno dobrovoljnim, a vojsku su počeli da popunjavaju profesionalni vojnici i oficiri. Vraćanje obaveznog vojnog roka je u oktobru 2025. godine izglasala i susedna Hrvatska. Među zemljama koje nisu ukidale obavezan vojni rok su Švajcarska, Norveška, Danska, Finska, Austrija, Turska, Estonija, Grčka, Kipar, Ukrajina, Rusija i Belorusija.