"Srbija će biti uz Rusiju", poruka je zvaničnika Beograda dan nakon što su Sjedinjene Države upozorile na ulogu Rusije u destabilizaciji Zapadnog Balkana. Tu poruku preneo je ministar bez portfelja Vlade Srbije Nenad Popović, koji je pod američkim sankcijama, tokom posete Beogradu ruskog ministra za ekonomski razvoj Maksima Rešetnjikova. Rešetnjikov, koji se nalazi pod sankcijama Evropske unije i SAD, najavio je održavanje sednice Mešovitog komiteta za saradnju Rusije i Srbije u aprilu u Beogradu. "Računamo da će događaj u aprilu biti jedan snažan podsticaj naše saradnje u svim oblastima", naveo je. Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, uverena je da će i ova poseta sankcionisanog ruskog ministra Beogradu imati odjeka u EU. "Naravno da će se naći u svim izveštajima i da će je evropske diplomate pominjati, da će to dodatno ući u tzv. dosije Srbije o evropskim integracijama", rekla je ona za RSE. Selaković kaže da se poslednje četiri godine ponavlja situacija da dok deo Vlade Srbije komunicira sa evropskim zvaničnicima, drugi deo je sa ruskim. "Ono što pokazuju jeste da i dalje planiraju to sedenje na više stolica". Srbija se ni četiri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, nije pridružila sankcijama EU uvedenim Rusiji. To je jedan od razloga usporavanja evropskog puta Srbije, koja je od decembra 2021. nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje u pregovorima sa EU. Poseta Rešetnjikova dogodila se uoči isteka ugovora o isporuci ruskog gasa Srbiji, koja je i dalje dominantno zavisna od Rusije u tom energentu. Rusija i dalje partner Beograda"Današnji sastanak i priprema za međuvladinu sednicu prilika je da pokažemo da ćemo u budućnosti biti još više zajedno", rekao je proruski ministar Vlade Srbije Nenad Popović. Bojana Selaković konstatuje da Popović radi ono što je i do sada bio njegov "posao u Vladi". "On je vrlo jasan eksponent ruskih interesa u Vladi i ovo mu nije prvi mandat", dodala je. Popović i Rešetnjikov su kopredsednici međuvladinog komiteta za saradnju, koji se nije sastao tokom 2025. Po tvrdnjama zvaničnika razlozi odlaganja bili su tehničke prirode, a poslednje zasedanje održano je u novembru 2024. u Sankt Petersburgu. Taj komitet je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, u razgovoru sa srpskim kolegom Markom Đurićem u februaru 2025, označio kao najvažniji mehanizam za razvoj odnosa dve zemlje. A ono što je sada na dnevnom redu srpsko-ruskih odnosa je gasni aranžman, pošto kratkoročni ugovor o snabdevanju Srbije ruskim gasom ističe krajem marta. Srbija nije uspela da obezbedi novi dugoročni ugovor sa ruskim Gaspromom o snabdevanju gasom prošle godine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon razgovora sa Rešetnjikovim rekao da poremećaji na svetskom tržištu energenata zahtevaju dugoročno održive aranžmane. Tokom susreta ruskog ministra sa srpskim zvaničnicima istaknuto je da Srbija nabavlja ruski gas po povoljnoj ceni uz očekivanje da će se to nastaviti. Kako je rekao Vučić, Srbija trenutno ruski gas plaća 320 dolara po kubnom metru, dok je cena na tržištu 730 dolara. Šta se dogodilo nakon posete Rešetnjikova 2024?Zbog prethodne posete Rešetnjikova Beogradu u oktobru 2024. predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otkazala je susret sa tadašnjim premijerom Milošem Vučevićem. U EK je tada za RSE rečeno da planirani sastanak nije imao svrhu nakon saopštenja premijera u kome je najavljeno jačanje saradnje Srbije i Rusije u oblasti ekonomije i drugih politika. Prethodno je iz Vlade Srbije saopšteno da je Vučević sa Rešetnjikovim razgovarao o daljem jačanju ekonomske i sveukupne saradnje dve zemlje. Zvaničnici Srbije nastavili su da održavaju odnose sa ruskim zvaničnicima. A da su ti odnosi u međuvremenu zahladneli, ocenio je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je 9. marta naveo za nemački list Zidojče cajtnug da su tokom pregovora o vlasničkoj strukturi Naftne industrije Srbije (NIS) iz Rusije stizale pretnje prekidom isporuke gasa, a da su ga ruski mediji "napadali oštrije nego mnoge zapadne lidere". NIS se našao pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva i u toku su pregovori mađarskog MOL-a i ruskog Gaspromnjefta o prodaji ruskog udela. Sada je Vučić najavio da će pokušati da razgovara o gasnom aranžmanu pre 31. marta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Na šta upozoravaju američke obaveštajne službe?Američke obaveštajne agencije upozorile su u godišnjem izveštaju da Zapadni Balkan ostaje područje pojačanih političkih tenzija i spoljnih uticaja, uz posebno istaknutu ulogu Rusije u destabilizaciji regije. U izveštaju objavljenom 18. marta navedeno je da je rat u Ukrajini produbio podele između Zapada i Moskve, što se održava i na Balkan. Rusija, kako se navodi, "podstiče nestabilnost između Srbije, koju favorizuje, i Kosova", ali i "podržava odvajanje entiteta Republika Srpska od Bosne i Hercegovine".

Nakon hakerskog napada na kompaniju Telekom u Srbiji, na forumima na dark netu pojavile su se baze sa ličnim podacima više od stotinu hiljada građana. Iz Telekoma, međutim, poručuju da najosetljiviji podaci, poput jedinstvenog matičnog broja i broja lične karte, nisu kompromitovani.

Isti maliciozni akter koji je preuzeo odgovornost za kompromitaciju baze Telekom Srbije sada tvrdi da poseduje i bazu podataka Agencije za privredne registre Srbije (APR). APR je državna institucija nadležna za vođenje registara privrednih subjekata u Srbiji, uključujući firme, preduzetnike i druge organizacije, kao i za prikupljanje i objavljivanje njihovih finansijskih i statusnih podataka. U APR-u potvrđuju da se desio "incident", ali navode da su informacioni sistem kao i lični podaci korisnika u potpunosti bezbedni. "Nakon detaljno sprovedene provere, utvrđeno je da je došlo do kompromitovanja spoljašnjeg korisničkog naloga preko kojeg se pristupalo jednom od aplikativnih sistema APR", navodi se u saopštenju APR-a. Dodaje se da "ovaj izlolovani incident ni na koji način nije ugrozio bezbednost i integritet informacionog sistema Agencije, koji sve vreme nesmetano funkcioniše". Kako se može videti na specijalizovanim forumima, napadač tvrdi da poseduje bazu podataka sa nizom poverljivih informacija – od imena, matičnih brojeva i adresa vlasnika firmi, preko skeniranih ličnih karti i pasoša, do podataka o bankovnim računima. Na osnovu uzoraka koji su objavljeni, mogu se videti dokumenta poput punomoćja i potvrda o prijemu zahteva u kojima su sadržani i lični podaci korisnika. Iz APR-a međutim tvrde da baze podataka nisu kompromitovane. "Celokupan informacioni sistem je u potpunosti bezbedan, kao i lični i ostali podaci korisnika usluga koji se dostavljaju u postupcima koji se vode kroz aplikativne sisteme Agencije", objavio je APR. U saopštenju podsećaju da su svi podaci i dokumenta, koji su propisani kao predmet registracije u evidencijama koje vodi APR, javno objavljeni i inače dostupni putem njihove internet stranice. Uz obezbeđivanje transparentnosti, APR se, kako navode u saopštenju - "profesionalno i odgovorno, primenom najviših nacionalnih i međunarnih standarda informacione bezbednosti, stara o zaštiti elektronskih baza podataka koje na osnovu zakona vodi". Dva uzastopna hakerska napadaOvo je za nekoliko dana, drugi hakerski napad istog, nepoznatog, sajber aktera na institucije i kompanije pod kontrolom države Srbije. Prethodno se. 17. marta na dark net forumu pojavila objava o tome da je hakovana jedna od baza kompanije Telekom Srbija, odnosno da su ukradeni podaci korisnika ovog telekomunikacionog operatera u državnom vlasništvu. Telekom je saopštio da su hakeri uspeli da upadnu u bazu, ali da nisu kompromitovani osetljivi podaci korisnika. To je potvrdio i generalni direktor kompanije Vladimir Lučić, ocenivši da je reč o "amaterskoj hakerskoj grupi". Ipak, na društvenim mrežama i specijalizovanim forumima podeljene su fotografije na kojima su vidljive informacije poput imena i prezimena, adrese stanovanja, kao i jedinstvenog matičnog broja korisnika Telekomovih usluga. Povodom hakovanja "Telekomove" baze podataka Tužilaštvo za borbu protiv visokotehnološkog kriminala pokrenulo je 18. marta istragu protiv nepoznatih osoba zbog hakovanja i krađe ličnih podataka. Postupak je pokrenuo i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Curenje ličnih podataka iz državnih službi dešavalo se i ranije u Srbiji. Za poslednjih šest godina, na meti hakera bili su informacioni sistemi Elektroprivrede Srbije, Katastra, javne službe u Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji. Filip Milošević iz nevladine Fondacije "Share", koja se bavi digitalnom bezbednošću ocenio je za Radio Slobodna Evropa da svi ti slučajevi pokazuju da državne institucije i kompanije ne vode dovoljno računa o sajber bezbednosti. "Nijedno od tih preduzeća ili kompanija kojima je povereno da brinu o informacionim sistemima tih kompanija nije odgovaralo ili mi ne znamo da je odgovaralo", navodi Milošević i dodaje da objavljeni lični podaci građana omogućavaju hakerima da lakše naprave poruke za fišing (fishing) ili neki drugi oblik napada. "Kada znate kako se neko zove, imate njegov broj telefona i znate gde živi i čije usluge koristi – imate informacije kojima možete da olakšate prevaru", rekao je Milošević. Fišing poruke predstavljaju cljano slanje e-mailova ili SMS poruka kako bi hakeri došli do poverljivih informacija korisnika.

Država će umanjiti akcize na naftne derivate za 40 odsto, kako bi sprečila rast cena goriva na pumpama, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 20. marta nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost kojoj je prisustvovao. On je rekao da su dva osnova cilja državnih mera puna snabdevenost i cene pod kontrolom. Vučić je rekao da Srbija godišnje oko dve milijarde evra za budžet prikupi od akcize na naftu, što je najveći akcizni prihod. Pre nedelju dana, država je već smanjila akcize za 20 odsto na naftne derivate, što prema Vučićevim rečima, državu košta 35 miliona evra mesečno. Pre toga, nameti države činili su više od polovine cene litra benzina i evrodizela koju su potrošači plaćali na pumpama. Vučić je rekao da Srbija raspolaže dovoljnim rezervama nafte, naftnih derivata i gasa. Usled sukoba na Bliskom istoku došlo je do poremećaja na svetskom tržištu naftom i naftnim derivatima i rasta cena. Te posledice osećaju se i u Srbiji. Cene benzina BMB 95 i evrodizela na pumpama u Srbiji zabeležile su rast u odnosu na prethodni mesec, u proseku za oko sedam odsto. Maksimalne cene goriva na benzinskim pumpama širom Srbije ograničava jednom nedeljno Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Prema poslednjem preseku od 20. marta, cena po litru benzina iznosiće 188 dinara (1,60 evra), a cena evrodizela 212 dinara (1,80 evra). To su najviše cene još od januara 2025. kada je Naftna industrija Srbije, najveća naftna kompanija u zemlji stavljena na listu sankcija Sjedinjenih Američkih Država zbog većinskog ruskog vlasništva. Kako bi obezbedila snabdevenost naftom i naftnim derivatima, Srbija je sredinom marta obustavila izvoz naftnih derivata, kojim su pogođene pre svega države u susedstvu – Bosna i Hercegovina i Bugarska, u koje je Srbija izvozila najviše benzina i evrodizela.

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog ministarstva finansija produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 17. aprila 2026, objavilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije. Ministarka Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je produžetak licence posebno važan u ovom trenutku kada cene nafte skaču na berzama iz dana u dan, navodi se u saopštenju ministarstva. "Rafinerija u Pančevu nastavlja da radi i snabdevanje će ostati pouzdano. Građani ne treba da brinu, nema potrebe za pravljenjem zaliha, imamo dovoljno naftnih derivata", navela je ministarka. Najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji sankcije su uvedene zbog većinskog ruskog vlasništva. Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji je da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Grupa je u pregovorima sa kompanijom ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata o njenom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara. I za to će biti potrebno odobrenje američkih vlasti. NIS ima licencu za pregovore o izlasku ruskog vlasništva iz kompanije do 24. marta.

"Državne institucije i kompanije ne vode dovoljno računa o sajber bezbednosti", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Filip Milošević iz nevladine Fondacije "Share", komentarišući krađu više stotina hiljada podataka iz baze "Telekoma Srbije". Dok u "Telekomu" navode da su iz njihove baze ukradeni podaci oko 150.000 korisnika satelitske televizije, Fondacija "Share" tvrdi da je su hakeri na internetu objavili ukupno blizu 600.000 ličnih podataka. Ovaj slučaj je tek jedan u nizu velikih napada na informaciono-komunikacione sisteme državnih službi i institucija u poslednjih šest godina. Na meti hakera bili su Elektroprivreda Srbije, Katastar, ali i službe u Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji. "Nijedno od tih preduzeća ili kompanija kojima je povereno da brinu o informacionim sistemima tih kompanija nije odgovarala ili mi ne znamo da je odgovarala", kaže Filip Milošević. Slučaj 'Telekom'Državna telekomunikaciona kompanija obavestila je javnost 17. marta da su hakeri uspeli da upadnu u bazu i ukradu podatke korisnika usluge satelitske televizije, te da su se kontaktirali "Telekom" sa ciljem da ucenjuju kompaniju. Iz "Telekoma" su za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveli da baza ne sadrži jedinstvene podatke poput matičnog broja, broja lične karte ili pasoša, e-mail adrese ili brojeva telefona korisnika. Međutim, na jednom forumu na dark netu se 17. marta pojavio link sa kojeg je moguće preuzeti oko 169.000 zapisa, koji na osnovu podeljene fotografije baze sadrži ime i prezime korisnika, adresu, broj sprata, stana, broj mobilnog, jedinstveni matični broj, kao i neke dodatne podatke koje su zaposleni u Telekomu upisivali. Prema dostupnim informacijama, reč je o podacima građana koji su od 2019. do 2026. godine imali ugovore sa "Telekomom" u vezi sa satelitskom televizijom. Kasnije tokom dana na istom forumu otvorena je nova tema sa linkovima za preuzimanje baze od oko 450.000 podataka. Povodom hakovanja "Telekomove" baze podataka Tužilaštvo za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Beogradu pokrenulo je 18. marta istragu protiv nepoznatih osoba zbog hakovanja i krađe ličnih podataka. Postupak je pokrenuo i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Filip Milošević kaže da je "Telekom Srbija" morao da učini više kada je reč o bezbednosti korisničkih podataka. "Ako imate podatke građana i informacioni sistem, sve što treba da radite je da sprečite da ti podaci ne budu kompromitovani. To je obaveza svakoga ko prikuplja i obrađuje podatke građana", ocenjuje Milošević. On podvlači da "Telekom", kao državna telekomunikaciona kompanija, spada u kritičnu infrastrukturu, te da samim tim mora imati dodatno obezbeđene informacione sisteme. "To dovodi u rizik ne samo podatke građana, već i nacionalnu bezbednost. Ako imate 'bušne' informacione sisteme u jednoj telekomunikacionoj kompaniji, to znači da i neki drugi akteri to mogu da zloupotrebe", kaže Filip Milošević iz Fondacije "Share". Kako se korisnički podaci mogu zloupotrebiti Filip Milošević iz Fondacije "Share" kaže da objavljeni lični podaci omogućavaju hakerima da lakše naprave poruke za fišing (fishing) ili neki drugi oblik hakerskog napada. Fišing poruke predstavljaju cljano slanje e-mailova ili SMS poruka kako bi hakeri došli do poverljivih informacija korisnika. "Kada znate kako se neko zove, imate njegov broj telefona i znate gde živi i čije usluge koristi – imate informacije kojima možete da olakšate prevaru", kaže Milošević, te dodaje: "Fišing napadi mogu da idu u pravcu toga da vas neko natera da kliknete na link i tako vam zarazi uređaj. Drugi pravac je da vas link odvede na lažnu veb stranicu gde vam traže da ukucate svoje podatke za neki od servisa i da ukucate broj svoje kreditne kartice", objašnjava sagovornik RSE. Duga lista hakerskih napadaNije samo "Telekom Srbija" bio meta hakerskih napada. U poslednjih šest godina zabeleženo je više slučajeva upada u informacione sisteme javnih ustanova, institucija i preduzeća. U julu 2025. godine informacioni sistem Ministarstva pravde Srbije bio je nedeljama pod napadom hakera, zbog čega je bio onemogućen rad velikog broja službi, poput javnih beležnika i izvršitelja, a liste nepokretnosti u katastru nisu bile ažurirane. Zbog bojazni da bi hakeri mogli da obrišu ili zaključaju baze podataka, nadležni u Ministarstvu pravde su "isključili kompletan mrežni pristup Data centru". Državni data centar otvoren je u Kragujevcu, u centralnoj Srbiji, u maru 2020. godine i u njemu se čuvaju podaci grada, gradskih uprava, javnih preduzeća i ustanova. Ovaj centar takođe omogućuje povezivanje sa republičkim bazama podataka. U istom mesecu kada je srpsko Ministarstvo pravde bilo pod hakerskim napadom, nacionalna aviokompanija "Er Srbija" (AirSerbia) saopštila je da je njen sistem bio na meti hakera. Javnost je ostala uskraćena za zvaničnu informaciju koji segmenti delovanja kompanije su bili pogođeni, kao i da li su procureli lični podaci zaposlenih ili građana. Na društvenim mrežama pojavile su se informacije da iz napada stoji navodni zlonameni akter "INFINIHACK", kao i da su pojedini podaci kompanije procureli na forumu na dark netu. Da su pojedini resursi kompanije "Er Srbija" kompromitovani upozoravali su sa foruma Bezbedan Balkan još početkom 2024. godine. Krajem 2023. godine u informacioni sistem Elektroprivrede Srbije (EPS) upala je hakerska grupa Qilin. Na sajtu ove grupe objavljeno je da EPS nije vodio računa o internet bezbednosti i bezbednosti svojih kupaca i partnera, te da kompanija ne stupa u kontakt sa ucenjivačima i ne želi da reši problem bez gubitaka i rizika po reputaciju. Nekoliko nedelja kasnije hakeri su na dark netu objavili više od 34 gigabajta dokumenata, koje su navodno skinuli tokom napada na ovo javno preduzeće. Tako se u javnom prostoru našlo oko 340.000 stranica različitih navodnih dokumenata EPS-a. Iz EPS-a i Vlade Srbije, koja je osnivač ovog preduzeća, nisu se oglašavali o objavljivanju stotina hiljada dokumenata na dark netu. Tokom 2023. godine na crnom tržištu našli su se navodni mejl nalozi, kao i mejl prepiske zaposlenih u EPS-u, ugovorima, obračunima, porukama sindikata, izvestili su sa ovog foruma. Prodavali su se i nalozi zaposlenih u Elektromreži Srbije. U junu 2022. zlonamerni ucenjivači zaključali su podatke i delove informacionog sistema Republičkog geodetskog zavoda. Utvrđeno je da je virus ubačen 25. maja i aktiviran 14. juna, a otkriveni su izvori napada iz Holandije, Bugarske, sa Sejšela i iz Litvanije. Zbog ovog napada javnost nije imala pristup digitalnim servisima Katastra skoro deset dana. U tom slučaju suspendovano je troje radnika RGZ-a, zbog sumnje da su bili umešani u hakerski napad. Pre šest godina, u martu 2020, zabeležen je i veliki hakerski napad na informacioni sistem Javnog komunalnog preduzeća "Informatika" u Novom Sadu, u kojem je pohranjen veliki broj ličnih podataka građana ovog grada, drugog po veličini u Srbiji. Napadači su blokirali pristup podacima i za njihovo otključavanje tražili približno 400.000 evra od Grada, koji je to odbio da plati. Nema informacija da je bilo ko u ovim slučajevima odgovarao. Propusti bez sankcija"To je definitivno nešto što zabrinjava, jer dolazimo do toga da takve vrste propusta ne nailaze na bilo kakvu vrstu sankcija", kaže Filip Milošević iz Fondacije "Share". On kaže da je problematično što nadležni krivicu svaljuju isključivo na hakerske grupe, dok zanemaruju svoju odgovornost. "Odgovornost je najpre na tim kompanijama i institucijama koje ne vode dovoljno računa o tehničkim i organizacionim merama da zaštite svoje sisteme. Nama kao građanima koji plaćaju porez treba da bude bitno da su ti sistemi zaštićeni", zaključuje Milošević. Prema podacima Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima (CERT) za 2024. godinu, u Srbiji je evidentirano više od 111 miliona napada na informacione sisteme. Od toga najveći broj incidenata otpada na neovlašćeno prikupljanje podataka – više od 108,6 miliona, dok je 2,4 miliona incidenata povezano sa upadima u informaciono-komunikacione sisteme. Na trećem mestu su onlajn prevare sa 66.250 prijavljenih slučajeva.

Američke obavještajne agencije upozorile su u najnovijem godišnjem izvještaju da Zapadni Balkan ostaje područje pojačanih političkih tenzija i vanjskih utjecaja, uz posebno istaknutu ulogu Rusije u destabilizaciji regije. U izvještaju "Annual Threat Assessment 2026", koji objavljuje Ured direktora nacionalne obavještajne zajednice Sjedinjenih Američkih Država, navodi se da je rat u Ukrajini produbio podjele između Zapada i Moskve, što se reflektira i na Balkan. Rusija, kako se navodi, "podstiče nestabilnost između Srbije, koju favorizira, i Kosova", ali i "podržava odvajanje entiteta Republika Srpska od Bosne i Hercegovine". Američke službe procjenjuju da su etničke i političke podjele u regiji i dalje izražene, te da predstavljaju potencijalni sigurnosni rizik, posebno u kombinaciji s utjecajem stranih aktera. Zapadni Balkan se u izvještaju opisuje kao prostor u kojem se prelamaju interesi velikih sila, a postojeće krize i neriješeni sporovi, uključujući odnose Srbije i Kosova, te unutrašnje političke odnose u Bosni i Hercegovini, ostaju ključni izvori nestabilnosti, navedeno je u izvještaju objavljenom 18. marta. Izvještaj upozorava i na širi spektar prijetnji u Europi, uključujući politički utjecaj, dezinformacije i pokušaje narušavanja sigurnosne arhitekture, pri čemu se Balkan posmatra kao posebno osjetljivo područje. Izvještaj upozorava i na šire globalne prijetnje, među kojima se izdvajaju rastuće nadmetanje velikih sila, prije svega između Sjedinjenih Američkih Država, te Kine i Rusije, kao i ubrzani razvoj cyber napada i tehnologija koje se mogu koristiti za destabilizaciju država. Također se naglašavaju rizici od terorizma, organiziranog kriminala i širenja oružja za masovno uništenje, koji i dalje predstavljaju dugoročne sigurnosne izazove. Izvještaj upozorava i na trajnu prijetnju terorizma, posebno pojedinaca ili manjih grupa inspiriranih ekstremističkim ideologijama, koji djeluju bez direktne veze s organiziranim mrežama. Iako su kapaciteti velikih terorističkih organizacija oslabljeni, rizik od napada niskog intenziteta i dalje ostaje prisutan, uključujući i u Evropi, stoji u izvještaju.

Novinaru Veranu Matiću upućene su nove pretnje, saopštilo je 19. marta Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). NUNS je ukazao da je organizacija Centar za društvenu stabilnost iz Novog Sada na društvenim mrežama objavila poruku u kojoj stoji: "Ako neko od vas u narednih mesec ili dva vidi Verana Matića, recite mu da nije jedini (pseudo) novinar koji je puštao bradu i da bude još malo strpljiv, nastavak uskoro stiže". NUNS je ocenio da je u pitanju uznemirujuća pretnja koja se ne može tumačiti drugačije nego kao otvoreno prizivanje nasilja. "Podsećam da je Tomislav Nikolić 23. februara 2003. godine izjavio: 'Ako neko od vas u narednih mesec ili dva vidi negde Zorana Đinđića, recite mu da je i Tito pred smrt imao problem sa nogom'. Zoran Đinđić je sa povređenom nogom ubijen nedugo posle ovih reči", rekao je Veran Matić. Dodao je i da "bradu nosi otkad zna za sebe, baš kao što pamti i da je ubijeni novinar Slavko Ćuruvija imao bradu". Matić je poslednjih meseci bio je na meti kampanje Centra za društvenu stabilnost. Ova organizacija stala je iza propagandnog filma "Zlo doba 2: Stvaranje propagande", emitovanog na provladinim televizijama u kom je Matić označen kao osoba koja "mrzi sve srpsko", kao "autošovinista" i optužen za proneveru novca. Evropska komisija saopštila je u februaru da je zabrinuta zbog kontinuirane kampanje diskreditacije Verana Matića, i drugih novinara u Srbiji, dok su međunarodne medijske organizacije pozvale vlasti da se distanciraju do hajke i osiguraju bezbednost Verana Matića. Srbija je u 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana.

Pet osoba osumnjičenih šverc više od tone droge uhapšeno je u Srbiji, dok se za dva lica traga, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP). Kako je objavljeno 19. marta, policija je akciji u saradniji sa Javnim tužilaštvom za organizovani kriminal i Evropolom uhapsila N. K. (1978), M. Lj. (1956), Đ. S. (1984), D. B. (1980) i D. S. (1973). Dodaje se da su tokom 2024. i 2025, u saradnji sa istražnim organima Francuske i Nemačke, uhapšeni V. G. (1976) G. T. (1983) i M. Ž. (1982) zobg sumnje da su kao pripadnici organizovane kriminalne grupe krijumčarili više od tone hašiša, kao i D. N. (1976) koji je osumnjčen za šverc 157 kilograma kokaina. "Kako se sumnja, od oktobra 2024. do avgusta 2025. su po nalogu i instrukcijama organizatora M. K. na teritoriji Bugarske i Mađarske osnivali transportna preduzeća preko kojih su izvršili krijumčarenje droge", saopštio je MUP Srbije. Policija je navela da se sumnja da su drogu krijumčarili teretnim vozilima transportnih preduzeća, iz Španije i Italije ka teritoriji Nemačke. MUP je objavio da je pretresanjem stanova i drugih prostorija koje koriste osumnjičeni na teritoriji Beograda, Kraljeva, Čačka, Novog Sada i Prokuplja, pronađena i oduzeta manja količina kanabisovog ulja, dva pištolja, više komada municije različitog kalibra, 88.070 evra, više luksuznih putničkih automobila, kao i dokumentacija o poslovanju transportnih preduzeća. "Od organizatora grupe oduzet je stan u Beogradu čija je ugovorena vrednost 530.000 evra, a za koji se sumnja da je kupljen od novca koji je pribavljen krijumčarenjem droge", saopštio je MUP. Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti sprovedeni u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal.

Srbija se uskladila sa dve odluke Evropske unije (EU) o restriktivnim merama kao odgovor na rusko nezakonito priznavanje, okupaciju ili aneksiju određenih područja Ukrajine koja nisu pod kontrolom vlade, kao i merama usmerenim protiv određenih osoba, subjekata i tela s obzirom na situaciju u Ukrajini. Ovo stoji u saopštenju visoke predstavnice Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas, koje je objavio Savet EU. Odluka koja se odnosi na subjekte i tela u vezi sa situacijom u Ukrajini datira iz marta 2014. i tiče se zamrzavanja imovine i zabrane putovanja za pojedince i subjekte odgovorne za podrivanje teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine, a odnosi se na teritorije Donjeck i Lugansk. Ove mere se produžavaju svake godine, te je u skladu s tim EU donela odluku da ih produži za dodatnih godinu dana. Druga sankcija sa kojom se uskladila Srbija vezana je za odluku od 23. februara 2022. godine, dan pre početka rata u Ukrajini, a odnosi se na restriktivne mere protiv određenih osoba, subjekata i tela u vezi sa situacijom u Ukrajini. I ove mere su, prema odluci EU, produžene na godinu dana, odnosno do 2027. Sa ovim odlukama EU uskladile su se sve zemlje regiona koje imaju kandidatski status za članstvo u EU. "One će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta. Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", izjavila je šefica evropske diplomatije Kaja Kalas. Pre ove potvrde, stepen usklađivanja Srbije sa sankcijama Evropske unije iznosio je 65 odsto. Srbija se do sada nije uskladila ni sa jednom odlukom o sankcijama Rusiji zbog rata u Ukrajini.

Pripadnici Vojske Srbije započeli su pojačano obezbeđenje kompresorske stanice "Velika Plana" u Žabarima, u istočnoj Srbiji, na gasovodu Balkanski tok, kojim se ruski gas transportuje od Turske do Mađarske, prenela je Radio televizija Srbije (RTS). Do toga je došlo nakon najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će vojska čuvati glavnu kompresorsku stanicu u Žabarima iz bezbednosnih razloga zbog situacije na Bliskom istoku. U Kabinetu predsednika Srbije i Ministarstvu odbrane nisu odmah odgovorili na upit RSE koji su objekti pod zaštitom pripadnika Vojske Srbije i koje jedinice Vojske i vojna sredstva su angažovana na obezbeđivanju objekata kritične infrastrukture. Vučić je 7. marta najavio i da će manji broj vojnika čuvati merne stanice kojih, prema njegovim rečima, u tom kraju ima četiri. "To armija mora da čuva, da ne bi došlo do bilo kakvog bezbednosnog iznenađenja", poručio je Vučić. Pripadnici Vojske Srbije angažovani su, kako je objavio RTS, na osnovu odluke predsednika Srbije o upotrebi snaga Srbije na zaštiti objekata kritične infrastrukture i naređenja načelnika Generalštaba. RTS je uz snimke kako Vojska obezbeđuje stanicu, objavio i da gasovod Balkanski tok u Srbiji štiti i kineski protivraketni sistem HQ-17. Glavna kompresorska stanica u Žabarima, na oko 100 kilometara od Beograda, ključna je za transport ruskog gasa do i od Srbije. Na ruti je kraka gasovoda Turski tok kojim se ruski gas transportuje od Turske do Mađarske. Deonica koja prolazi kroz Srbiju u većinskom je vlasništvu ruske kompanija Gasprom, dok manji udeo poseduje javno preduzeće Srbijagas.

Sukobi na Bliskom istoku, poremećen transport sirove nafte u svetu i privremena obustava sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) na rusku naftu. U takvim okolnostima Naftna industrija Srbije (NIS) čeka odgovor američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) na okvirni sporazum koji su 19. januara sklopili ruski Gasprom njeft i mađarski MOL o prodaji većinskog udela u NIS-u. Rok koji su zadale američke vlasti za pregovore ističe 24. marta. Okolnosti u kojima je okvirni sporazum sklopljen na globalnom planu umnogome se razlikuju od geopolitičkog pejzaža samo mesec i po dana kasnije. Gasprom njeft i MOL Grupa do zaključenja teksta nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa da li se i šta u novim geopolitičkim okolnostima menja u odnosu na okvirni sporazum koji su postigli. Odgovor je izostao i od Ministarstva rudarstva i energetike Srbije. NIS je u međuvremenu predao zahtev za produženje roka i za pregovore o prodaji ruskog udela i za novu licencu, koja bi omogućila toj kompaniji da nesmetano radi posle 20. marta, kada ističe prethodna koju je izdao američki OFAC. Stručnjaci, pak, ukazuju za Radio Slobodna Evropa (RSE) da bi nova geopolitička realnost mogla uticati na ključne igrače u rešavanju sudbine najveće naftne kompanije u Srbiji. Kako sukobi mogu uticati na ulogu ADNOC-a?Napadi SAD i Izraela na Iran i odgovor Irana u dve nedelje doveli su do širenja sukoba na čitav Bliski istok. Izvoz nafte iz zemalja Zaliva ozbiljno je ugrožen nakon što je Iran, gotovo od početka napada na tu državu, blokirao Ormuski moreuz, kroz koji je transportovana petina svetskih isporuka nafte. Blokada moreuza uslovila je poremećaje na tržištu nafte i naftnih derivata, od teškoća u snabdevanju do rasta cene sirove nafte i goriva na pumpama. Istovremeno, na udaru iranskih dronova našla su se i postrojenja ADNOC-a, naftnog giganta u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji bi, prema najavama zvaničnika Srbije, mogao da bude kupac manjeg udela u NIS-u. Sve su to otežavajuće okolnosti za ulazak ADNOC-a u posao sa NIS-om, ocenjuje za RSE Željko Marković iz Saveza energetičara iz Srbije. "Ta situacija koja se sada dešava i sa Ormuskim moreuzom i sa njihovim postrojenjima može da bude jedan faktor koji će prolongirati taj dogovor i dovesti do preispitivanja učešća ADNOC-a", pojašnjava Marković. Emiratska naftna kompanija ADNOC više puta je u poslednjih nekoliko nedelja bila na meti iranskih napada. Prema pisanju Rojtersa, usled napada dronom koji je izazvao požar, kompanija je 10. marta zatvorila rafineriju Ruvais (Ruwais), glavno naftno čvorište koje služi za opskrbljivanje hemijskih postrojenja i pogona za proizvodnju veštačkog đubriva. Manje od nedelju dana kasnije, zbog požara u luci Fudžejra (Fujairah) izazvanog napadima dronovima ADNOC je bio primoran da obustavi utovar nafte namenjene za izvoz u toj luci, koja inače služi kao glavno mesto utovara. U toj kompaniji nisu odgovorili na pitanje RSE da li su i dalje zainteresovani da postanu manjinski akcionar u NIS-u. Šta suspenzija sankcija SAD na rusku naftu znači za NIS?Faktor koji bi takođe mogao uticati na finalizaciju sporazuma o prodaji ruskog udela u NIS-u jeste i odluka američkih vlasti da zbog poremećaja na tržištu privremeno suspenduju sankcije na rusku naftu koja se nalazi na moru. Sankcije su privremeno obustavljene na 30 dana, sa ciljem obuzdavanja cene energenata koje skaču zbog rata u Iranu. To znači da Rusija naftu koja se nalazi na tankerima u moru može nesmetano prodavati kupcima širom sveta. Ovaj potez naišao je na oštre kritike Ukrajine i evropskih saveznika, dok je Moskva pozdravila odluku američkih vlasti. "Ukoliko postoji neko popuštanje Amerike prema Rusima, svakako da ni oni neće onda žuriti da to prodaju, već će tražiti neka odlaganja, da vide da li mogu da prođu tu situaciju onako kako im je bila prvobitna strategija, a to je da ne budu prinuđeni da prodaju svoj udeo", kaže Marković. SAD su NIS na listu sankciju sankcija stavile 10. januara prošle godine zbog većinskog ruskog vlasništva. Sankcije su deo širih napora da se Rusiji onemogući da finansira rat u Ukrajini. Početak primene sankcija NIS-u je više puta odlagan, da bi 9. oktobra bile u potpunosti implementirane. Marko Savković, iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC), ukazuje da bi potez američkih vlasti mogao posledično dovesti do relaksacije situacije u NIS-u, ali da na to ne bi trebalo mnogo računati. "Mislim da tu treba biti oprezan, jer dok se od jedne stvari spusti na ovaj nivo koji se nas najneposrednije tiče – može proći dosta vremena. I svakako je ovo jedna situacija koja mora biti razrešena", smatra Savković. Podseća da, uprkos privremenoj suspenziji američkih sankcija na rusku naftu, razlog za uvođenje sankcija nije prestao, odnosno da Rusija i dalje kroz energente finansira rat u Ukrajini. "Opet je negde sve u rukama SAD, odnosno Kancelarije OFAC-a. Ali, sama situacija u kojoj vi kao zemlja u toj meri zavisite od odluke druge zemlje, a ja bih čak rekao od međusobnih odnosa dve velike sile – to nije dobro", ukazuje Savković. Koliku je štetu pretrpeo NIS do sad?I Marković i Savković ističu da je po sam NIS i građane Srbije značajno da se situacija u toj kompaniji dugoročno reši, kako bi mogla nesmetano da radi. NIS generiše i značajan prihod u budžet Srbije, a prema izjavama zvaničnika Srbije i stručnjaka, poslovanje kompanije ima uticaja na privredni rast zemlje. "Oni iz ove situacije nisu prošli neoštećeni. Imali su pad, naročito komercijalnih kupaca. Znači, firme su se prebacivale i kupovale, krenule da sklapaju ugovore i sa drugim dobavljačima na tržištu", ukazuje Željko Marković iz Saveza energetičara. Problemi su se od samog početka primene američkih sankcija javili u plaćanju, jer je plaćanje na pumpama NIS-a moguće samo u gotovini ili domaćom platnom karticom. Prema podacima iz poslovnog izveštaja, NIS je 2025. godinu završio sa neto gubitkom od oko 47 miliona evra, a najveći deo tog gubitka generisan je u poslednjem kvartalu, kada je i počela primena američkih sankcija prema toj kompaniji.

Dok je premijer Kosova Albin Kurti optužio Beograd za "agresiju" nakon što je srpska vojska u srijedu održala vježbu u selu naseljenom etničkim Albancima na jugu Srbije, mirovna misija NATO-a na Kosovu saopštila je za Radio Slobodna Evropa da te vježbe ne predstavljaju prijetnju po bezbjednost u regionu. Govoreći na sjednici svog kabineta u četvrtak u Prištini, Kurti je rekao da je "duboko zabrinut zbog ničim opravdanog vojnog demonstriranja Srbije, sa helikopterima i padobrancima, u područjima naseljenim Albancima u Bujanovcu, tik uz granicu s Kosovom". Kurti je rekao da su vježbe, koje dolaze u trenutku kada je Srbija kupila kineske razorne rakete, održane blizu kuća, škola i medicinskih centara, ne navodeći više detalja. "Ove provokacije u blizini graničnog pojasa u Karačevu, od strane jedinice 63. padobranske brigade Srbije, kroz vježbe s helikopterima H145M i padobranskim desantima nekoliko metara od granice s Kosovom, predstavljaju opasan prikaz agresije", rekao je Kurti. Međutim, NATO-ova mirovna misija na Kosovu, KFOR, rekla je za Radio Slobodna Evropa u četvrtak da ju je Beograd unaprijed obavijestio da će Oružane snage Srbije održati planiranu vježbu u selu Muhovac, blizu južne granice Kosova. Vježba u tom selu, gdje većinu stanovništva čine Albanci u opštini Bujanovac, uključivala je padobrance spuštene iz helikoptera, naveo je KFOR. "Ovo je rutinska aktivnost izvedena na teritoriji Srbije i ne predstavlja prijetnju bezbjednosti ili stabilnosti u regionu", stoji u odgovoru. Mirovna misija je dodala da nastavlja pomno pratiti situaciju duž administrativne linije na cijelom Kosovu i da održava stalnu komunikaciju s lokalnim bezbjednosnim vlastima i načelnikom Generalštaba Oružanih snaga Srbije. KFOR je odgovoran za bezbjednost granica Kosova sa Srbijom, dok je za ostatak granične linije nadležna Policija Kosova. Kosovo i Srbija dijele granicu dugu oko 400 kilometara. Na osnovu sporazuma s KFOR-om, Policija Kosova može patrolirati do jednog kilometra od granične linije, dok Oružane snage Srbije moraju obavijestiti KFOR ako se njihove jedinice približe granici na manje od jednog kilometra. "Vrijeme je da se Srbija sankcioniše"Kurti je u četvrtak pozvao međunarodnu zajednicu da kazni Srbiju zbog, kako je rekao, "ovog destabilizujućeg pristupa koji direktno prijeti miru i regionalnoj bezbjednosti". Rekao je da vježbe održane u srijedu, "zajedno s huškačkom retorikom predsjednika (Srbije) Aleksandra Vučića da se Srbija navodno priprema za mogući napad od strane saveza Hrvatska–Albanija–Kosovo, kao i kupovina kineskog i ruskog naoružanja, potvrđuju da Srbija koristi vojsku kao sredstvo ucjene kako bi držala Balkan u stalnoj napetosti". Početkom ovog mjeseca, Vučić je izjavio da se Srbija "priprema za mogućnost napada saveza koji formiraju Priština, Tirana i Zagreb". Ovu tvrdnju je iznio pozivajući se na zajedničku izjavu koju su Hrvatska, Albanija i Kosovo potpisale 2025. godine o saradnji u oblasti odbrane i bezbjednosti. Sve tri susjedne zemlje negirale su Vučićeve tvrdnje, navodeći da njihova vojna saradnja nije usmjerena protiv Beograda. Srbija je zemlja koja najviše izdvaja za vojsku u regionu. Široko sarađuje s Kinom u sektoru odbrane, a njene kupovine naoružanja iz te zemlje izazvale su kritike Evropske unije, čijem članstvu Srbija teži, kao i Sjedinjenih Država. Ovo nije prvi put da Srbija izvodi vojne vježbe blizu granice s Kosovom. U prošlosti su je kosovske vlasti optuživale da šalje vojsku preblizu granici, što je Beograd negirao. Kurti je na sjednici svog kabineta u četvrtak naglasio da je "agresija od srijede još alarmantnija kada se prisjetimo da je ova jedinica obučavala i podržavala grupu kriminalaca Milana Radoičića, koja je izvela agresivan i teroristički napad u Zvečanu u kojem je ubijen narednik Afrim Bunjaku". Tenzije između Kosova i Srbije dodatno su porasle od 2023. godine, kada su kosovske vlasti optužile Beograd za napad grupe Srba na kosovsku policiju, u kojem je ubijen narednik Bunjaku, kao i za eksploziju na ključnom vodovodnom kanalu. Srbija je negirala umiješanost u ova dva napada koja su se dogodila na sjeveru Kosova, u području s većinskim srpskim stanovništvom. Od tada je dijalog posredovan od Evropske unije između dvije susjedne zemlje u zastoju i nije održan nijedan sastanak na visokom nivou, uprkos tome što su se strane početkom 2023. godine saglasile o normalizaciji odnosa. Srbija, prema svom Ustavu, i dalje Kosovo smatra dijelom svoje teritorije, iako je Kosovo proglasilo nezavisnost još 2008. godine. Dvije zemlje pregovaraju o normalizaciji odnosa od 2011. godine. Međutim, Sporazum o normalizaciji odnosa, koji su postigle 2023. godine i koji predviđa međusobno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, nikada nije sproveden.

"Globalna sloboda opala je 20. godinu zaredom", piše u izveštaju međunarodne organizacije Fridom Haus(Freedom House). Navodi se da su ukupno 54 zemlje doživele pogoršanje političkih prava i građanskih sloboda, dok je samo 35 njih zabeležilo poboljšanja. Objašnjavaju da su ti padovi uglavnom izazvani vojnim udarima i naporima lidera da uguše mirno neslaganje ili promene ustavna pravila u svoju korist. Sve zemlje Zapadnog Balkana označene su žutom bojom, što predstavlja delimično slobodne zemlje. Srbija se nalazi među zemljama u kojima je Fridom Haus zabeležio najveći pad sloboda u toku prethodne godine. Srbija je na 5. mestu kada je reč o padu sloboda. Sa njom mesto dele, između ostalih, Bugarska i Sjedinjene Američke Države. Najveći pad u toku 2025. godine zabeležen je u Gvineji Bisao, Tanzaniji, Burkini Faso, El Salvadoru, Madagaskaru i Gruziji. Fridom Haus navodi i da su poslednje dve decenije demokratskog nazadovanja uticale na širok spektar prava i sloboda, ali da su sloboda medija, sloboda ličnog izražavanja i pravični sudski postupak pretrpeli najveću štetu. Šta se u izveštaju navodi o Srbiji?Srbija, koja se i prošle godine u izveštaju Fridom Hausa našla među zemljama u kojima se beleži najveći pad sloboda, ove godine izgubila je 3 poena "nakon što su vlasti uzvratile uskraćivanjem plata i ugovora o radu nastavnicima i profesorima koji su učestvovali u široko rasprostranjenim, studentski vođenim antikorupcijskim protestima", piše u izveštaju. Takođe, navodi se da je policija koristila prekomernu silu protiv demonstranata, te da ih nije zaštitila od naoružanih bandi. Izveštaj navodi da se Srbija suočava sa demokratskim nazadovanjem pod predsednikom Aleksandrom Vučićem i Srpskom naprednom strankom, a da su policija i obaveštajne službe koristile špijunske softvere za nadzor novinara, aktivista i organizatora protesta. Navode primer o kom su pisali srpski istraživački novinari - da su najmanje desetine, a možda i stotine ličnih uređaja bile meta posebnog špijunskog alata poznatog kao NoviSpy, ali da tačan broj nije poznat jer su vlasti softver tajno instalirale tokom hapšenja i policijskih ispitivanja. Fridom Haus ističe da je svest o nekontrolisanom državnom nadzoru u Srbiji podstakla autocenzuru među običnim građanima. Ostale države Zapadnog Balkana ostale "obojene u žuto"Kao i prethodnih godina, Srbija, Kosovo, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija obeležene su kao delimično slobodne zemlje. Navedeno je da je Crna Gora izgubila jedan bod u odnosu na prethodni izveštaj, a da je razlog to što su brojni predlozi zakona koje je podnela vlada usvojeni po hitnom postupku i bez parlamentarne rasprave. "Politički zastoji ometali su druge funkcije vlasti širom regiona", piše u izveštaju. Naveden je primer Kosova, gde novoizabrani poslanici nisu uspeli da formiraju vladu veći deo godine, dok postoje navodi da je vlada u tehničkom mandatu prekoračila svoja ovlašćenja, što je dovelo do vanrednih izbora. "Taj zastoj je umanjio dobitke zemlje na polju sudske nezavisnosti i fizičke bezbednosti", navode iz Fridom Hausa. Međutim, u izveštaju piše i da su, uprkos značajnim političkim pritiscima, sudovi na Kosovu i u Bosni i Hercegovini donosili presude koje su pokazale njihovu nezavisnost. Globalno nazadovanje demokratijeIzveštaj Fridom Hausa navodi da su vlasti u Rusiji nastavile sa potiskivanjem glasova neslaganja. "Kako je Kremlj nastavio invaziju Ukrajine četvrtu godinu zaredom, ruske vlasti su krivično gonile sve veći broj ljudi u zemlji zbog njihovog antiratnog govora i aktivizma. U januaru 2025. godine, dva medija su po prvi put proglašena terorističkim organizacijama", piše u izveštaju. Navodi se da je sličan slučaj i u Kini, gde vladajuća partija nastavlja da vrši kontrolu nad političkim pravima i građanskim slobodama, krivično goneći novinare, obračunavajući se sa sve brojnijim protestima i ograničavajući međunarodna putovanja. Kada je reč o Evropi, iz Fridom Hausa navode da je poštovanje političkih prava sloboda bilo uglavnom stabilno, a da je taj kontinent ostao najslobodniji na svetu. Među zemljama koje su ocenjene kao slobodne, Bugarska, Italija i Sjedinjene Američke Države zabeležile su najveći pad. U Bugarskoj razlog su posledice parlamentarnih izbora iz 2024. godine, koji su bili obeleženi kupovinom glasova i izbornim prevarama, dok je u Italiji vlada oslabila antikorupcijske zaštitne mehanizme. U izveštaju Fridom Hausa zabeležen je i pad sloboda u Sjedinjenim Američkim Državama. Posebno je istaknuta izvršna uredba iz januara 2025. godine kojom je ugašena Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) preko koje su finansirani brojni projekti organizacija civilnog društva i nezavisnih medija širom sveta, kao i uredba kojom se nalaže zatvaranje Američke agencije za globalne medije, koja nadgleda Glas Amerike, kao i Radio Slobodna Evropa i Radio Slobodna Azija kao korisnike grantova. Ove promene sprovedene su brzo i van zakonodavnog procesa, navodi se u izveštaju, uz objašnjenje da je to pogodilo hiljade organizacija u najmanje 129 zemalja. U Belorusiji je, prema Fridom Hausu, vlast primenila nesrazmerno nasilje nad demonstrantima, pri čemu su policajci hapsili, tukli i pucali na novinare, a više desetine hiljada ljudi je privedeno, što je rezultiralo time da brojni prodemokratski lideri i aktivisti odu u izgnanstvo. Kao primer većeg pada sloboda navedena je i Gruzija, gde su protivnici vlasti, kako se navodi, bili izloženi fizičkim napadima, uznemiravanju i zakonskim ograničenjima čiji je cilj da se otežaju aktivnosti opozicionih partija i civilnog društva. "Autoritarni režimi i dalje napreduju širom sveta, i samo udruženi napori branilaca ljudskih prava, organizacija civilnog društva i demokratskih vlada mogu ubrzati dolazak dana kada će svi ljudi moći da žive u slobodi", zaključuje se u izveštaju Fridom Hausa. Ova međunarodna organizacija više od 50 godina beleži pretnje po demokratiju i slobode širom sveta. U svojim izveštajima svake godine procenjuje stanje slobode u 195 zemalja i 15 teritorija i rangira ih na osnovu različitih indikatora.

Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu pokrenulo je istragu po krivičnoj prijavi "Telekom Srbija" protiv nepoznatih osoba zbog hakovanja i krađe podataka. Dok "Telekom" navodi da su ukradeni podaci oko 150.000 korisnika satelitske televizije, u nevladinoj Share fondaciji kažu da je reč o 600.000 korisnika. Tužilaštvo je saopštilo da je u toku prikupljanje dokaza i identifikacija učinilaca krivičnog dela iznuda u pokušaju. U saopštenju se dodaje da se istraga sprovodi u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Interpolom i drugim inostranim kompanijama. Postupak je pokrenuo i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u vezi sa mogućom povredom bezbednosti podataka o ličnosti. Poverenik Milan Marinović rekao je za RSE da svakako postoji uznemirenje čim se spominje hakerski napad i mogućnost povrede podataka o ličnosti. On je naveo da Kancelarija Poverenika očekuje odgovore "Telekoma" u toku narednog dana. "Ukoliko inspekcijski nadzor utvrdi da je došlo do kršenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, mogu biti izrečene korektivne mere, od najblažih pa do trajne ili privremene zabrane obrade podataka o ličnosti", rekao je. Dodao je da se može izreći i opomena, a ako se radi o prekršajima, Poverenik može da izrekne novčanu kaznu u vidu prekršajnog naloga ili podnese Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom Prekršajnom sudu. "Ako utvrdimo da je došlo do izvršenja krivičnog dela sa elementima kršenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, o tome obaveštavamo nadležno tužilaštvo", rekao je Marinović. Koji su podaci ukradeni?Iz Telekoma su za Radio Slobodna Evropa naveli da je reč o bazi korisnika usluge satelitske televizije, i da ona ne sadrži jedinstvene podatke (matični broj, broj lične karte ili pasoša, broj kreditne kartice). Jedna od najvećih telekomunikacionih kompanija u Srbiji, koja je većinski u vlasništvu države, saopštila je da su ih počinioci kontaktirali sa ciljem da je ucenjuju. Na dark net forumu se 17. marta pojavila objava o tome da je jedna od baza Telekoma hakovana, odnosno da su ukradeni podaci korisnika. Maliciozni akter je objavio i link sa kojeg je moguće preuzeti oko 169.000 zapisa, koji na osnovu podeljene fotografije baze sadrži ime i prezime korisnika, adresu, broj sprata, stana, broj mobilnog, jedinstveni matični broj, kao i neke dodatne podatke koje su zaposleni u Telekomu upisivali. Baza nije stara jer su poslednji unosi prema vidljivim podacima iz januara 2026, a radi se o podacima građana koji su od 2019. do 2026. godine imali ugovore sa Telekomom u vezi sa satelitskom televizijom. Slike sa foruma koji je preneo i sajt "Bezbedan Balkan", gde korisnici prate različite digitalne bezbednosne rizike u regionu, ukazuju da su se prema vidiljivim podacima u bazi zaista mogli pronaći podaci koje je haker podelio. Na primer, delovi brojeva koji se vide zaista izgledaju kao matični brojevi koji se u Srbiji koriste za identifikaciju. Kasnije tokom dana na istom forumu otvorena je nova tema sa linkovima za preuzimanje baze od oko 450 hiljada podataka. Neki od korisničkih podataka se dupliraju, ali bi prema tvrdanjama hakera u bazama moglo biti oko 600 hiljada građana čiji su podaci kompromitovani.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je u sredu da je prenela predsednici Skupštine Srbije Ani Brnabić ocenu da nedavni koraci koje su preduzele srpske vlasti za "ograničenje nezavisnost pravosuđa" izazivaju "veliku zabrinutost". "Očekujemo da će primena novih zakona o pravosuđu biti odložena dok Venecijanska komisija ne izda svoje mišljenje, te da će srpske vlasti poštovati to mišljenje i, shodno tome, revidirati zakone", navela je Kos na društvenim mrežama i potvrdila da Evropska komisija procenjuje da li Srbija i dalje ispunjava uslove za plaćanja u okviru finansijskih instrumenata EU. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sastala se u Briselu sa evropskom komesarkom, kao i sa direktorom direktorata za proširenje u Evropskoj komisiji Janom Gertom Kopmanom. Ona je priznala da su joj evropski sagovornici preneli zabrinutost zbog usvajanja izmena u pravosudnim zakonima. Potvrdila je da se ovi zakoni primenjuju, bez obzira na zahtev Evropske komisije da se primena odloži. Brnabić je priznala da je Skupština trebalo da organizuje javnu raspravu pre usvajanja pravosudnih zakona. "Oni su zabrinuti zbog procedura (usvajanja zakona). Kao predsednica Skupštine mislim da smo trebali da organizujemo javnu raspravu", rekla je novinarima iz Srbije Brnabić. Ona je rekla da je Srpska narodna stranka (SNS) uvela princip javnih konsultacija, što, prema njenim rečima, nije bio slučaj u prethodnim vlastima u Srbiji. "Mi smo postavili vrlo visoke standarde. Žao mi je što takve standarde nismo poštovali ovom prilikom", dodala je Brnabić. Reč je o amandmanima na pravosudne zakone usvojene u januaru, za koje je Evropska komisija ocenila da su "ozbiljan korak unazad u procesu evropskih integracija Srbije". Evropska komisija je zatražila od Srbije odlaganje primene ovih zakona dok Venecijanska komisija ne izda svoje mišljenje, te da, u skladu s tim, revidira te izmene. Brnabić se nalazi u Briselu kako bi prisustvovala obeležavanju 50. godišnjice Evropske narodne partije u kojoj je SNS pridruženi član.

Od Kule na severu do Knjaževca na jugu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u proteklih mesec dana obišao svih deset opština i gradova u kojima će 29. marta biti održani lokalni izbori. Glasačima je obećavao nove puteve, investicije, radna mesta, bolje zarade. U nekim opštinama organizovao je i druženja sa penzionerima. Obećao im je veće penzije. Gostovao je na lokalnim televizijama. Učestvovao na predizbornim skupovima svoje Srpske napredne stranke. Nekada u društvu ministara i drugih državnih zvaničnika. Nekada sam. Uglavnom je predstavljan kao predsednik Srbije, iako Zakon o sprečavanju korupcije kaže da je javni funkcioner "dužan da uvek nedvosmisleno predoči da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke". "Činjenica da se to predstavlja kao poseta javnih funkconera, a u stvari je poseta u funkciji lokalne kampanje je po svojoj prirodi krišenje zakona", navodi za (RSE) direktor nevladinog Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović. Razdvajanje javnih funkcija od partijskih aktivnosti jedna je od ključnih preporuka koje je Srbiji izdala OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). "Poštovanje ovog principa je od ključnog značaja kako bi se obezbedili ravnopravni uslovi za sve kandidate", kazala je za RSE portparolka ODIHR-a Katja Andruš (Katya Andrusz). Predstavnici vlasti o ovoj temi ćute. Ni iz Vlade, ni iz kancelarije predsednika Srbije nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa poštovanjem preporuke ODHIR-a da se obezbedi jasna odvojenost stranke i države tokom izborne kampanje. Nisu odgovorili ni na pitanje koliko novca iz državnog budžeta je od početka godine potrošeno na posete predsednika i članova Vlade loklanim samoupravama čiji stanovnici će krajem marta na birališta. Šta poručuju Vučić i ministri?Ne jednom od predizbornih skupova SNS-a, gde je najavljen kao predsednik Srbije, Vučić je poručio da će biti zadovoljan samo ako koalicija okupljena oko njegove stranke ubedljivo pobedi na izborima u svim mestima. "I zato vas molim i pozivam da uradite sve što možete i da ih pobedimo ubedljivo", poručio je svojim pristalicama u Aranđelovcu 13. marta. Vučić je obilazio fabrike, privatne kompanije, manastire, domove kulture, etno sela. U pratnji kamera provladinih medija, bio je gost i u više privatnih kuća. Pored ostalog, Vučić je otišao i u kuću jedne porodice iz Bajine Bašte, čije dete ima retko oboljenje. Obećao je, kako je navedeno u saopštenju Predsedništva, da ta porodica "ne mora ništa da brine" i da će svi troškovi lečenja biti pokriveni novcem iz državnog budžeta. U selu Kotraža u opštini Lučani dočekan je uz trubače. Okupljenima je obećao nove puteve i radna mesta. U Boru gde ekološki aktivisti godinama ukazuju na opasna zagađenja vazduha, vode i zemljišta zbog rada kineske rudarske kompanije Ziđin, Vučić je govorio o izgradnji "nove, moderne bolnice". U kampanju za lokalne izbore su se aktivno uključili i premijer, ministri i drugi državni funkcioneri koji gotovo svakodnevno obilaze mesta čiji stanovnici će uskoro na birališta. Posmatračka misija Crta je u jednom danu, 6. marta, zabeležila preko deset poseta članova Vlade ovim mestima. I oni obećavaju čistiji vazduh, vodu, nove puteve, investicije, radna mesta, obnove škola i bolnica. "Sprono je i učešće drugih predstavnika državne vlasti u kampanji. Međutim, uticaj svega toga na rezultat SNS je neuporedivo manji u odnosu na doprinos koji daje učešće Vučića u kampanji", smatra Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja. 'Obmana birača'Rezultati analize javnih nastupa predsednika Srbije, koju je uoči lokalnih izbora sproveo BIRODI, govore da Vučić istovremeno nastupa kao šef države, lider vladajuće političke strukture i učesnik izborne kampanje. BIRODI navodi da njegovi predsednički govori u velikoj meri sadrže izbornu mobilizaciju, a da su dominantne teme obećanja o infrastrukturnim projektima poput puteva, vodovoda, bolnica, škola, fabrika. "Imamo Aleksandra Vučića u kampanji kao izbornog Deda Mraza koji zloupotrebljava položaj predsednika republike da bi svojoj stranci obezbedio što bolje izborne rezultate na lokalnim izborima", kazao je direktor BIRODI-ja Zoran Gavrilović. "To je zabranjeno našim Ustavom koji kaže da je predsednik simbol državnog jedinstva, a to znači da mora da bude natpartijski, nadnacionalni i nadregionalni javni funkcioner", dodaje. Godinama, liste koje na lokalnim izborima predvodi Srpska napredna stranka nose ime Aleksandra Vučića. Tako je i ovog puta. Gavrilović smatra da je to obmana birača. "Ja vama reklamiram jedan proizvod, a vi kupujete drugi. Aleksandar Vučić neće biti predsednik tih lokalnih skupština, neće biti gradonačelnik, niti predsednik opština". Šta propisuju zakoni?Zakonom o sprečavanju korupcije propisano je da javni funkcioner ne može da koristi javne resurse za promociju političkih stranaka. "Pod čime se posebno podrazumeva korišćenje javnih resursa u svrhu javnog predstavljanja učesnika u izborima i njihovih izbornih programa, pozivanja birača da za njih glasaju na izborima". Zakonom je, pored ostalog, zabranjeno i korišćenje javnih resursa za rad sa biračima, te organizovanje i održavanje skupova i promocija. Zakon predviđa da je javni funkcioner "dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke". U toku izborne kampanje Agencija za sprečavanje korupcije odlučuje da li postoji povreda ovih odredbi zakona, po službenoj dužnosti ili po prijavi pravnog ili fizičkog lica. U odgovoru za RSE iz Agencije ne navode da li su u nastupima javnih funkcionera tokom kampanje za ove izbore uočili kršenja Zakona o sprečavanju korupcije. Ističu da je Agencija angažovala tri posmatrača za izbore, ali da oni nemaju ovlašćenja da prate aktivnosti javnih funkcionera u toku izborne kampanje. "U skladu sa Pravilnikom o posmatračima izbornih kampanja, posmatrači imaju ovlašćenja isključivo da prate na terenu aktivnosti svih političkih subjekata koji učestvuju u izbornoj kampanji, a u cilju praćenja i evidencije potencijalnih troškova kampanje", navode iz Agencije. Objašnjavaju da izveštaje koje posmatrači dostavljaju, Agencija koristi u naknadnoj kontroli troškova izborne kampanje koje su dužni da podnesu svi koji u njoj učestvuju. Šta kažu u ODHIR-u?Nakon parlamentarnih izbora 2023. godine, ODIHR je izdao 25 preporuka kako da se izborni proces u Srbiji uskladi sa obavezama koje država ima unutar OEBS-a, kao i sa drugim međunarodnim standardima. U odgovoru za RSE portparolka ODIHR-a Katja Andruš podseća da jedna od tih preporuka kaže da "zakon treba da obezbedi jasno razdvajanje između zvaničnih funkcija i aktivnosti u kampanji nosilaca vlasti". "Nadležni organi treba da preduzmu mere za sprečavanje zloupotrebe funkcije i državnih resursa, a svako kršenje treba proaktivno sankcionisati proporcionalnim i odvraćajućim kaznama", navodi se u prvoj na listi ODHR-ovih preporuka. Cilj tih preporuka nije sankcionisanje, već davanje smernica. Istanbulskom deklaracijom OEBS-a iz 1999. godine, države potpisnice, među kojima je i Srbija, obavezale su se da će "bez odlaganja postupati po procenama i preporukama ODIHR-a u vezi sa izborima". Poslednji put ODIHR je u Srbiji imao posmatračku misiju na lokalnim izborima koji su održani u junu 2024. Tada su zaključili da izborni pravni okvir pruža adekvatnu osnovu za održavanje demokratskih izbora u zemlji, ali su potrebne dodatne reforme kako bi se rešile preostale preporuke ODIHR-a. Izbore koji će se 29. marta održati u deset loklanih samouprava u Srbiji, neće posmatrati. Da bi ih posmatrali, neophodno je da za to dobiju poziv Vlade Srbije. Iz Vlade nisu odgovorili na pitanje RSE zbog čega na ovog puta nije pozvala ODIHR. Direktor BIRODI-ja Zoran Gavrilović smatra da je taj poziv izostao "zato što nisu sprovedene ODIHR-ove preporuke". Treći lokalni izbori od početka antivladinih demonstracijaOvo je treći put, od pokretanja masovnih antivladinih protesta u novembru 2024, da se u Srbiji održavaju lokalni izbori. Pobedu na svim tim izborima odnela je koalicija predvođena Srpskom naprednom strankom. Studenti, koji predvode proteste tražeći odgovornost vlasti za nesreću u Novom Sadu i raspisivanje parlamentarnih izbora, na lokalne 29. marta u nekim mestima izlaze samostalno, u nekim zajedno sa opozicijom, a negde uz podršku opozicionih stranaka. Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja smatra da "ovi izbori sa aspekta rejtinga neće pokazati ništa, jer je obim birača zanemarljiv u odnosu na ukupan broj koji treba da izađe na parlamentarne izbore". Izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Tonino Picula je tokom rasprave o nacrtu godišnjeg izveštaja o Srbiji 17. marta, ocenio da je jedan od razloga za, kako je naveo, stagnaciju na putu ka EU ignorisanje preporuka za reformu izbornog procesa. Lokalne izbore u Srbiji u prethodne godine pratile su brojne nepravilnosti, verbalni i fizički napadi, a nezavisni posmatrači su izvestili da nisu bili "ni slobodni ni pošteni". U prošlogodišnjoj rezoluciji Evropskog parlamenta navedeno je da su lokalni izbori u Srbiji, održani u junu te godine, obeleženi sistemskim zloupotrebama.

Više do hiljadu i stotinu sati audiosadržaja terorističke propagande, što je jednako 47 dana neprekidnog slušanja, otkriveno je na online platformama tokom akcije EUROPOL-a, središnje kriminalističke agencije Europske unije, u suradnji sa stručnjacima iz drugih zemalja. Operacija je bila usmjerena na terorističku audiopropagandu koju koriste skupine diljem ideološkog spektra, uključujući džihadističke i nasilne desničarske ekstremističke mreže. Tokom akcije je prijavljeno 17.298 linkova na 40 online platformi. Otkriveni materijali sadrže govore vođa terorističkih organizacija, pjesme koje veličaju nasilje, te tzv. našide, napjeve često korištene u džihadističkoj propagandi. U akciji su sudjelovali istražitelji iz 13 zemalja, a koordinirali su je Mađarska i EUROPOL-ova jedinica za praćenje internet sadržaja. Sudjelovali su specijalizirani istražitelji iz Belgije, Danske, Njemačke, Irske, Italije, Luksemburga, Malte, Portugala, Srbije, Slovenije, Španjolske i Švedske. Nakon provjera kako bi se izbjeglo ometanje aktivnih istraga, sporni sadržaji su 3. marta prijavljeni platformama, a do sada je uklonjeno oko 77 posto, saopćio je EUROPOL. Audiosadržaj, nova "slijepa tačka" radikalizacijeEUROPOL upozorava da se ekstremistička propaganda sve više seli na audioplatforme, gdje je teže otkriti problematičan sadržaj zbog potrebe za jezičkim i kontekstualnim razumijevanjem. Za razliku od videa i slika, audiomaterijali često prolaze ispod radara moderacije, što ih čini dostupnim osobama podložnim radikalizaciji. Istraživanja pokazuju da ritmički i melodični elementi našida imaju snažan emocionalni učinak na slušaoce i doprinose osjećaju pripadnosti unutar ekstremističkih zajednica, objavila je grupa autora u studiji Sveučilišta Massachusetts Lowell. Posebno mjesto imaju pjesme i napjevi, koje ekstremističke grupe koriste kao psihološki alat za izazivanje emocija, jačanje grupnog identiteta i promoviranje ideologije kroz narative "mi protiv njih". Istovremeno, upravo takav sadržaj može poslužiti kao "mekši ulaz" u ekstremističke mreže, jer se često ne percipira kao otvoreno politički ili radikalan. Rastući sigurnosni izazovEUROPOL navodi da se audiopropaganda sve više prepoznaje kao važan alat radikalizacije. To potvrđuje i nedavni slučaj u Švedskoj, gdje je sud uzeo u obzir utjecaj našida u procesu protiv osobe osuđene za pripremu terorističkog napada u Stockholmu 2025. godine. Slušanje i dijeljenje našida pominjalo se i nakon terorističkog napada u Bosanskoj Krupi, u oktobru 2024. godine, kada je maloljetnik ubio jednog i ranio drugog policajca. Na dan kad je napadnuta policijska stanica, maloljetnik je na svom Instagram profilu podijelio story s pjesmom našidom, a cappella pjevanjem stihova koji veličaju džihad, na francuskom jeziku s prijevodom na engleskom. Riječ je o stihovima koji veličaju napade u Parizu iz 2015. godine, prema studiji Propaganda "Islamske države" na francuskom jeziku Fondacije kuća humanističkih znanosti iz Francuske. Audiosadržaj sve važniji za ekstremističke grupePrema istraživanju britanske organizacije Centre for Information Resilience (CIR), audiosadržaj postaje sve važniji alat ekstremističkih grupa poput "Islamske države Korasan" (ISKP) za širenje propagande, regrutaciju i radikalizaciju. Analiza gotovo 1.000 audiomaterijala objavljenih tokom 2024. godine, na više jezika i platformi, pokazuje da grupe koriste različite formate, od našida i religijskih predavanja do podcasta i audioknjiga, kako bi doprijele do šire publike. Moderni formati poput podcasta i razgovornih emisija često su prikriveni kao edukativni ili analitički sadržaj i time lakše izbjegavaju moderaciju. Takav sadržaj često djeluje suptilnije od videa ili otvorenih političkih poruka, pa lakše izbjegava moderaciju i ostaje duže dostupan online, zaključak je istraživanja. Istovremeno, oslanja se na emocionalne i religijske narative koji mogu biti prvi korak u procesu radikalizacije, jačajući osjećaj pripadnosti i potičući nasilne ideje među pristalicama.

Srbija se ipak uskladila sa poslednjom odlukom Evropske unije (EU) kojom se iranski Korpus islamske revolucionarne garde stavlja na listu osoba, grupa i subjekata uključenih u terorističke akte i podložnih restriktivnim merama prema Zajedničkom stavu o primeni specifičnih mera za borbu protiv terorizma. Ovo proizilazi iz ažurirane informacije na web stranici Saveta EU. Pozivajući se na ovaj zvaničan izvor EU, Radio Slobodna Evropa (RSE) je 12. marta preneo da se Srbija nije uskladila sa tom odlukom EU. Na listi država koje su se uskladile bile su sve zemlje regiona, osim Srbije. U međuvremenu je ažurirana lista trećih država koje se usklađuju sa odlukama o restriktivnim merama, kojom je sada obuhvaćena i Srbija. Reč je o odluci od 26. februara koja predstavlja redovnu reviziju spiska koji se vodi u okviru za borbu protiv terorizma, uspostavljenog 2001. godine. Prema Zajedničkom stavu EU, entiteti i pojedinci koji se nalaze na ovoj listi podložni su merama kao što su zamrzavanje imovine i zabrana da im se iz Evropske unije stavljaju na raspolaganje finansijska sredstva ili ekonomski resursi. "One će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta. Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", navela je u saopštenju šefica evropske diplomatije Kaja Kalas. Savet EU redovno objavljuje listu država koje se usklađuju sa odlukama EU o restriktivnim merama, nakon što istekne kalendarski rok da se te države izjasne da li se usklađuju sa određenim odlukama. RSE je iz kabineta šefice evropske diplomatije Kaje Kalas tražio objašnjenja kada je došlo do izmena, čime je i Srbija uvrštena u drugu verziju. Do trenutka objavljivanja ove vesti, odgovor nije stigao. Slično se desilo i u januaru u slučaju Venecuele, kada je kasnije potvrđeno da se i Srbija uskladila sa restriktivnim merama toj državi, iako prvobitno nije bila na listi zemalja koje su mere podržale. Tada su se zvaničnici EU pozivali na "tehnički propust".

U sred objave o kupovini kineskih supersoničnih balističkih raketa, Srbija je pozvala NATO na zajedničku vežbu. Vojna vežba najavljena za maj na jugu Srbije, biće njihova prva zajednička vežba od 2018. kada je održana terenska vežba za upravljanje posledicama katastrofe. I prva vežba sa NATO-om od moratorijuma na vojne vežbe sa svim partnerima, koji je Beograd uveo na početku ruske agresije na Ukrajinu. U NATO-u kažu za RSE da je najavljena vežba u maju sa Srbijom važna obuka. "Doprineće jačanju stabilnosti na Zapadnom Balkanu, koji ostaje region od strateškog značaja za NATO", naveo je zvaničnik Alijanse za RSE. Kako je rekao, vežba će se sprovesti uz puno poštovanje zvanično proglašene politike vojne neutralnosti Srbije. "Planiranje je u toku, a detalji vežbe se finalizuju u koordinaciji sa srpskim vlastima", dodaje se u odgovoru. Kurt Basener (Bassuener) iz Saveta za politiku demokratizacije sa sedištem u Berlinu ocenjuje za RSE da vežba sa NATO-om nije strateški pomak u politici Srbije. "Niti potpuno usklađivanje Srbije sa Zapadom", dodao je. Vlasti Srbije insistiraju na vojnoj neutralnosti dok se zemlja nalazi na putu pridruživanja Evropskoj uniji (EU). Ali i sarađuju sa NATO-om kroz Partnerstvo za mir, čiji su deo zajedničke obuke i vežbe. Srbija se Partnerstvu za mir, koji predstavlja bilateralnu saradnju između članica i pojedinačnih država partnera, pridružila 2006. Istovremeno Srbija poslednjih godina jača vojnu saradnju sa Kinom nabavljajući kinesko oružje kao prva evropska zemlja. I geopolitički analitičar i crnogorski general u penziji Blagoje Grahovac ne vidi u pozivu Beograda NATO-u približavanje Zapadu. "Srbija čuda čini da se naoruža i NATO države nude Srbiji jednu drugačiji politiku, miroljubivu, pa u tom kontekstu treba gledati i moguće zajedničke vježbe." Grahovac je za RSE naveo da na NATO odluku o zajedničkim vežbama gleda kao na ponudu da "konačno dođe do urazumljivanja politike Srbije." Ministarstvo odbrane Srbije nije odgovorilo na upit RSE o detaljima vojne vežbe koja se planira na poligonu Borovac kod Bujanovca, na jugu Srbije. Taj poligon, u blizini granice sa Kosovom, koristi se za pripremu jedinica za međunarodne misije, uključujući mirovne operacije Ujedinjenih nacija. Najavu o održavanju vežbe objavila je Komanda združenih snaga NATO-a u Napulju 7. marta navodeći da će se sprovesti na poziv Srbije. "Zajednička obuka poboljšava interoperabilnost, jača praktičnu saradnju i podržava stabilnost na Zapadnom Balkanu", navela je Komanda na mreži X. Beograd između saradnje i kritika NATO-aNATO komanda u Napulju je navela da je Zapadni Balkan region od strateškog značaja za Alijansu. "Zajednička obuka poboljšava interoperabilnost, jača praktičnu saradnju i podržava stabilnost na Zapadnom Balkanu", navedeno je u saopštenju od 7. marta. Srbija je skoro potpuno okružena članicama NATO, ali vlasti kažu da neće ući u taj savez. "Mi ćemo da čuvamo svoju neutralnost, ali imamo korektne, dobre odnose i nastavićemo da ih gradimo", naveo je Vučić 12. marta za RTS. U Srbiji postoji negativan narativ prema NATO-u, koji podržavaju i vlasti, kao posledica NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. zbog zločina srpskih snaga nad Albancima na Kosovu. Iako su poslednjih decenija obnovljeni odnosi sa Alijansom, taj negativni sentiment nije nestao. Kurt Basener kaže da ima utisak da je NATO prihvatio ponudu Srbije za vojnu vežbu kako bi održao i dalje razvijao svoje komandne i operativne kontakte sa srpskim oružanim snagama. On dalje navodi da naslućuje da je poziv za vežbu upućen kako bi se unapredile veze Beograda sa NATO komandnim centrima i američkim oficirima. "Sa ciljem da se uspostave veze koje bi ograničile bilo kakve multilateralne regionalne odnose izvan struktura saveza", dodao je Basener. Mesecima pre poziva NATO-u, Vučić je optuživao Hrvatsku, Albaniju i Kosovo da "formiraju vojni savez kako bi napali Srbiju u nekom trenutku". Vlasti Hrvatske i Albanije, dve članice NATO-a, kao i Kosova, u više navrata su odbacili te Vučićeve navode, podsećajući da nije formiran vojni savez već potpisana deklaracija u oblasti odbrane i bezbednosti. Basener primećuje da ne može da odvoji poziv Beograda NATO-u od Vučićeve "pregrejane retorike" o "pripremi za napad" i odbrani teritorijalnog integriteta Srbije. "Smatram apsurdnim projektovati ekspanzionističke planove usmerene ka Srbiji iz tog odbrambenog sporazuma, koji izgleda da je zasnovan na agresivnom programu naoružanja Srbije", dodao je. Održavanje prisustva KFOR-a na Kosovu kao mogući motivNajava zajedničke vežbe usledila je dan nakon beogradskog susreta predsednika Srbije sa komandantom Komande združenih snaga NATO u Napulju, admiralom Džordžom Vajkofom. Vučić je saopštio da je na tom sastanku istakao važnost KFOR-a za mir i zaštitu Srba na Kosovu. "Verovatno ima dosta veze sa Vučićevim interesovanjem za održavanje prisustva KFOR-a", ocenjuje Basener komentarišući poziv Beograda NATO-u za vojnu vežbu. KFOR je, između ostalog, odgovoran i za bezbednost na granici između Kosova i Srbije, dok dve susedne zemlje i dalje imaju napete odnose. A prethodnih dana pojavili su se izveštaji da SAD preispituju svoje vojno prisustvo u Evropi, uključujući Kosovo, dok Pentagon ne potvrđuje niti negira bilo kakav mogući plan. Nastavak 'balansiranja'Poziv Beograda NATO-u, Basener vidi i kao pokušaj Vučića da dodatno "demonstrira svoju sposobnost da sprovodi geopolitičko arbitriranje između SAD, Kine i Rusije, kao i drugih aktera - Turske, Izraela, zemalja Zaliva. "Dok se ova vežba preduzima sa NATO-om, mislim da Vučić takođe ima u vidu Vašington", smatra Kurt Basener. Basener dodaje da Vučić takođe nastavlja da se "igra sa EU" kroz proširenje i dijalog Beograda i Prištine. Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, pod čijim pokroviteljstvom pregovara o normalizaciji odnosa sa Kosovom, koje je proglasilo nezavinost od Beograda 2008. Kao kandidat za članstvo u EU, Srbija poslednjih godina intenzivira saradnju sa Kinom kupujući od te zemlje naoružanje. Takođe se ne odriče bliskih veza sa Rusijom i ne sledi politiku EU u uvođenju sankcija toj zemlji zbog četvorogodišnje invazije na Ukrajinu. Blagoje Grahovac ocenjuje da je Beograd "sklon manipulacijama", pa tako i poziv NATO-u vidi kao manipulaciju. Šta je bilo izuzeto iz moratorijuma?Srbija nije zvanično ukinula moratorijum na održavanje vojnih vežbi sa stranim partnerima, uveden u februaru 2022. nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. Ali su postojali izuzeci poput vojnih vežbi "Platinasti vuk" 2023. i 2025, koje su održane sa oružanim snagama Sjedinjenih Država i još nekoliko članica NATO-a. "To govori o značaju koji za Vojsku Srbije ima saradnja sa SAD", rekao je u julu 2025. ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić. On se tada sastao sa zamenikom pomoćnika sekretara za odbranu SAD Dejvidom Bejkerom. Takođe je u aprilu 2025. održana zajednička inžinjerijska obuka pripadnika Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja. Predsednik Srbije je u novembru 2023. najavio da će uputiti zahtev Vladi Srbije da razmotri odluku o ponovnom održavanju zajedničkih vežbi sa NATO. Međutim, nije poznato da li je usledio takav zahtev, koji je Vučić tada najavio tokom obraćanja sa tadašnjim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom. Osim vežbi sa oružanim snagama SAD, u kojima su učestvovale još neke članice NATO-a, Vojska Srbije održala je i vojne vežbe sa kineskom vojskom. U julu 2025. održana je desetodnevna obuka specijalnih jedinica vojski Srbije i Kine u kineskoj provinciji Hebej na severu te zemlje uprkos upozorenju Brisela Beogradu. To je bila prva zajednička vojna obuka Kine i Srbije. Za razliku od prethodnih godina, od 2022. nije bilo zajedničkih vežbi Srbije sa Rusijom i Belorusijom. Srbija je kritikovana iz Evropske unije zbog zajedničkih vežbi sa tim zemljama. Zbog toga je Beograd 2020. otkazao učešće na rusko-belorusko-srpskim vežbama jer su se održavale u Belorusiji u trenutku kada je tu zemlju potresala politička kriza nakon predsedničkih izbora. *Tekst je ažuriran odgovorom NATO-a.