Vojna saradnja među državama predstavlja normu u modernoj bezbjednosnoj arhitekturi, ali se na Balkanu i dalje doživljava kao problem – barem iz perspektive Srbije, kada uključuje Kosovo i dvije NATO saveznice, Albaniju i Hrvatsku. Narativ ide sve do percepcije prijetnje, koja ne mora nužno odražavati stvarno stanje bezbjednosti na terenu. Polazna tačka ove dinamike bila je izjava o saradnji u oblasti odbrane i bezbjednosti između Prištine, Tirane i Zagreba, potpisana prije više od godinu dana. Potpisnici su je predstavili kao opredjeljenje za jačanje saradnje, zaštitu teritorija i doprinos međunarodnom miru i bezbjednosti, naglašavajući da nije usmjerena protiv bilo koga. Međutim, Srbija ju je protumačila kao otvorenu provokaciju koja ugrožava njen teritorijalni integritet i bezbjednost građana – do te mjere da je predsjednik Aleksandar Vučić prošlog mjeseca izjavio da se te zemlje pripremaju za napad. "Usred ničega pojavljuje se vojna alijansa između Prištine, Tirane i Zagreba. Ne vojno-tehnička saradnja, ne vojno-ekonomska saradnja, već vojna alijansa. I, naravno, zabrinut sam za svakog građanina ove zemlje", rekao je Vučić za Radio-televiziju Srbije. Kako bi ojačao taj narativ, on je prošle sedmice najavio nova ulaganja u vojsku i dodatno jačanje odbrambenih kapaciteta, ističući da Srbija mora biti spremna za svaki razvoj događaja u "kompleksnoj" bezbjednosnoj situaciji, izazvanoj aktivnostima Prištine, Tirane i Zagreba. "U narednim danima potpisaćemo veoma važne ugovore o nabavci oružja i vojne opreme. Očekujemo značajne posjete i nove ugovore sa drugim državama, s ciljem velikih narudžbi za našu vojsku", napisao je Vučić na Facebooku. U regionu u kojem sjećanja na sukobe iz 1990-ih i dalje utiču na način na koji se bezbjednost tumači, čak i razvoj događaja koji su u osnovi saradničke prirode često dobijaju politička značenja. Radio Slobodna Evropa obratio se NATO-u za komentar u vezi sa izjavom o saradnji u oblasti odbrane između Kosova, Albanije i Hrvatske, kao i reakcijama koje ona izaziva u Srbiji. Zvaničnik Alijanse rekao je da je riječ o trilateralnom sporazumu između tih zemalja i institucija na Kosovu, o kojem NATO ima saznanja, ali u kojem ne učestvuje. Prema njegovim riječima, članstvo u NATO-u "ne predstavlja prepreku" saveznicima da razvijaju dodatne oblike saradnje u oblasti odbrane. Srbija se predstavlja kao vojno neutralna država, ima najveći budžet za odbranu u regionu i paralelno sarađuje sa NATO-om, Rusijom i Kinom. Zašto onda jedan sporazum između tri zemlje, koje nemaju ni teritorijalne pretenzije niti su uputile prijetnje Srbiji, izaziva snažne reakcije u Beogradu? Prema mišljenju stručnjaka za bezbjednosna pitanja, odgovor se prije svega nalazi u političkoj interpretaciji, a ne u stvarnoj prijetnji. Aleksandar Radić, vojni analitičar i publicista, kaže da dio društva u Srbiji regionalna zbivanja posmatra kroz prizmu spoljašnjih prijetnji – što Vučiću olakšava da gradi sliku zemlje "pod opsadom" i mobiliše podršku putem bezbjednosne retorike. U uslovima antivladinih protesta koji traju duže od godinu dana, Radić ocjenjuje da tvrdnje o spoljnim prijetnjama služe i preusmjeravanju pažnje sa unutrašnjih kriza. "Kada se analizira način razmišljanja ljudi koji podržavaju Vučića, vidi se da su skloni vjerovanju da spoljašnji faktori imaju negativan uticaj na Srbiju. Smatraju da strane obavještajne službe narušavaju poredak i djeluju protiv srpskih interesa. U tom kontekstu, sporazum između Zagreba, Tirane i Prištine Vučiću služi kao koristan instrument za jačanje narativa da on 'brani Srbiju' i 'jača vojsku', jer je to, navodno, neophodno", rekao je srpski analitičar za Expose Radija Slobodna Evropa. U tom zamagljivanju javnog mnjenja zanemaruje se činjenica da i sama Srbija ima sporazum o saradnji u oblasti odbrane s Hrvatskom. Taj sporazum potpisan je 2010. godine, od strane tadašnjih ministara odbrane Dragana Šutanovca i Branka Vukelića, i i dalje je na snazi. Hrvatski premijer Andrej Plenković nedavno je govorio o tom sporazumu, kritikujući Vučićev narativ kao jasno konstruisan u svrhu unutrašnjih političkih potreba. "Kada se pogleda sadržaj, sporazum koji postoji između Hrvatske i Srbije sličan je, a u nekim segmentima čak i sveobuhvatniji od onoga koji Hrvatska ima s Kosovom i Albanijom", rekao je Plenković novinarima. Hrvatski vojni analitičar Marinko Ogorec kazao je za Expose da je za žaljenje što Vučić na takav način tumači saradnju čiji je cilj jačanje regionalne bezbjednosti i stabilnosti, kroz obrazovanje, obuku i zajedničke vježbe. Prema njegovim riječima, takva retorika nosi rizik podsticanja nepotrebnih tenzija i može dovesti do trke u naoružanju. "To se u političkoj teoriji naziva 'bezbjednosna dilema'. Ako vidite da se vaš susjed intenzivno naoružava, prirodno je da i vi počnete da reagujete na isti način. To vodi ka trci u naoružanju. Vidimo da se Srbija realno naoružava i nabavlja oružane sisteme koji prevazilaze razumno potrebne kapacitete", rekao je Ogorec. Srbija u svom arsenalu ima oružje i sa Zapada, ali i iz Rusije i Kine. Prošlog mjeseca objavljeno je da je iz Kine kupila i supersonične balističke rakete CM‑400, velike razorne moći. Za bezbjednosnog stručnjaka iz Albanije, Xhavita Shalu, to ukazuje na asimetriju u naoružanju u regionu. "Srbija je nedavno dobila najnovije kineske hipersonične rakete. Šta je dobilo Kosovo? Kosovo je od SAD-a dobilo protivtenkovske rakete. One su namijenjene odbrani, dok hipersonične rakete to nisu – one služe za napad, za ugrožavanje drugih. Imaju domet koji obuhvata teritorije drugih država, uključujući i članice NATO-a", rekao je Shala za Expose. On ocjenjuje da se Vučićeva retorika o prijetnjama Srbiji pretvorila u "dnevni refren", namijenjen prije svega polarizovanoj domaćoj javnosti, ali i kao politička poruka Zapadu. "Predstavljajući ovo kao opasnu alijansu za Srbiju, on pokušava da opravda nastavak odnosa s Rusijom i Kinom, kao i kupovinu oružja od tih zemalja. Dakle, navodno, zbog prijetnji, primorani smo da tako postupamo", kaže Shala. Bezbjednosni stručnjak s Kosova, Burim Ramadani, slaže se da Vučićevi argumenti o prijetnjama iz susjedstva nisu održivi, odnosno da predstavljaju, kako ih on naziva, kamuflažu za druge političke i geostrateške ciljeve. "Jasno je da propaganda Srbije ima svoju pozadinu, a ona se odnosi na jačanje veza s Rusijom i Kinom, koje, takođe, imaju interes da Zapadni Balkan bude destabilizovan, da njegove države budu pod prijetnjom i pritiskom, te da se NATO nađe u osjetljivijoj poziciji", rekao je Ramadani za Expose. Srbija je od 2006. godine dio NATO programa "Partnerstvo za mir" i za naredni mjesec je planirala zajedničke vojne vježbe s Alijansom. Jedan zvaničnik NATO-a potvrdio je za Radio Slobodna Evropa da Alijansa poštuje vojnu neutralnost Srbije, naglašavajući potrebu za povjerenjem i posvećenošću regionalnoj stabilnosti. "Da bi se napredovalo, partnerstvo NATO–Srbija mora biti dvosmjerna ulica, zasnovana na povjerenju i međusobnom poštovanju, kao i na iskrenoj posvećenosti regionalnoj stabilnosti. Nastavljamo da pozivamo Srbiju da se prema NATO-u i svojim susjedima odnosi odgovorno i konstruktivno", rekao je zvaničnik NATO-a. Američki ambasador pri NATO-u Matthew Whitaker, tokom ovosedmične posjete Srbiji, takođe je pozvao Beograd da produbi saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-om u oblasti bezbjednosti. U tekstu objavljenom u srpskom listu Politika, Whitaker je naveo da "nabavka odbrambene tehnologije koja nije operativno kompatibilna s evropskim ili američkim sistemima komplikuje buduću saradnju i stvara nepotrebne prepreke". Shala, s druge strane, smatra da sam prijedlog Bijele kuće da se za ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u Albaniji imenuje vojno lice pokazuje da SAD pitanje bezbjednosti na Balkanu shvata vrlo ozbiljno i da region vidi kao važan dio svojih strateških interesa. Za Radića, sada je trenutak da Srbija definiše svoju poziciju jer "vojna neutralnost nije ni međunarodno prepoznata, niti funkcionalna". "Srbija mora drugačije da se pozicionira prema NATO-u – ili da postane punopravna članica, ili da drugačije definiše neutralnost i krene naprijed. Ne da se stvara utisak da su svi oko nas neprijatelji. Nažalost, to vodi Srbiju u situaciju sličnu onoj iz 1999. godine, kada su svi bili protiv nje." "Tada je NATO bombardovao Srbiju, a vazdušni prostori svih okolnih zemalja korišteni su za operacije NATO snaga. To je trebalo da bude istorijska poruka da nijedna država ne treba da stvara okruženje u kojem nema saveznike. Nažalost, istorija se, na neki način, ponavlja", kaže Radić. Srbija, prema svemu sudeći, ima sve manje kontrole nad dinamikom koja se oblikuje u regionu. Prema Ogorcu, Hrvatska i Albanija, kao članice NATO-a, te Kosovo kao država koja teži članstvu, prilagođavaju svoje vojne kapacitete standardima Alijanse - proces koji on opisuje kao skup, ali potpuno prirodan za države članice. Ako se to u Srbiji doživljava kao trka u naoružanju ili prijetnja, onda je riječ o načinu percepcije stvarnosti, a ne o stvarnosti samoj, zaključuje Ogorec.

"Bolje je ovde nego na ulici", kaže 15-ogodišnja Zenepa za Radio Slobodna Evropa. Ona deset godina koristi usluge Svratišta, licencirane usluge socijalne zaštite za zbrinjavanje dece iz siromašnih porodica koje žive u neformalnim naseljima Beograda, najčešće u kućama od lima i kartona. Jedna je od 400 dece koja svake godine prođu kroz Svratište. Tu radnim danima od devet do pet mogu da dođu na hranu, higijenu, odeću, psihološku podršku i obrazovanje. I njen stariji brat i dve sestre, kaže Zenepa, dugo su dolazili, od svojih pet do navršenih 15 godina. Posle dve decenije rada, od marta zbog manjka sredstava Svratište ne radi vikendom. "Da li ćemo biti prinuđeni da ga potpuno zatvorimo, ne znam. Ovo je svakako najgori problem sa kojim se do sada susrećemo", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dragana Vučković, koordinatorka Svratišta. Svratište, koje vodi nevladin Centar za integraciju mladih (CIM), finansiralo se donacijama. Zbog manjka novca sada su zatražili pomoć Grada. Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić odgovorio je da je spreman da finansijski podrži tu ustanovu, da bi potom izjavio da će je kontrolisati inspekcija jer nije dostavila tražene podatke. Svratište je saopštilo da je poslalo sve potrebne informacije propisane zakonom, dok je Zaštitnik građana pozvao strane da pronađu rešenje kako deca koja dolaze u Svratište ne bi bila ugrožena. Na dve lokacije po 80 najmlađihVećina korisnika Svratišta život provodi na ulici, sakupljaju karton, hranu po kontejnerima, prose ili za novac na semaforima peru automobilska stakla. Zimi je puno, jer dolaze da se ogreju i prehrane. Na dva mesta, na Zvezdari i u Novom Beogradu, na raspolaganju su im kuhinje, kupatila, radni prostor i stručno osoblje. Svakog dana na ovim lokacijama je 70 do 80 dece, kažu u Svratištu. Centar za integraciju mladih, koji vodi Svratište, trenutno brine o 297 korisnika. Sa njima radi ukupno osmoro ljudi, kojima pomaže jedan broj volontera. Ova nevladina organizacija procenjuje da je na teritoriji Beograda više hiljada najmlađih koji imaju potrebu za takvom pomoći. Zvaničnih podataka o tome koliko dece iz ekstremno siromašnih porodica radi na ulici, i kojima je potrebno zbrinjavanje u svratištima, nema. Anči, petnaestogodišnja učenica srednje škole, dolazi u Svratište od svoje osme godine. "Ovde možemo da jedemo, da se okupamo, dobijemo čistu garderobu, pomažu nam oko škole. Radimo domaći, imamo razne radionice, naučimo puno toga. Mnogo mi znači". Svratište se od osnivanja 2006. finansira iz projekata i donacija. Za njegovo funkcionisanje, kako kažu, godišnje je potrebno oko 300.000 evra. Dotok finansija u poslednje vreme skoro da je prestao jer su veliki inostrani donatori zbog ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku humanitarne delatnosti preusmerili na ta područja. Zato Svratište sada uglavnom opstaje uz pomoć građana koji donose odeću, hranu i druge potrepštine. 'Bez podrške gradske vlasti'Iz Svratišta napominju da su od 2011. godine u sistemu socijalne zaštite, u koji su tada uvršteni po republičkom zakonu, ali da nisu na gradskom budžetu. "Da bi dete provelo jedan dan u Svratištu to košta oko 500 dinara, znači oko četiri evra. Umesto da nam opredeli sredstva, Grad je odlučio da nam pošalje inspekciju", kaže Dragana Vučković, koordinatorka Svratišta. Posle više prepiski i apela gradskoj vlasti da pomogne, situacija se usložila porukom gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da će nadležne službe proveriti poslovanje Svratišta. "Nisu hteli da daju nijedan podatak o tome kako funkcionišu. Što se nas tiče, mi ćemo nastaviti da pružamo tu vrstu pomoći kroz naše institucije”, rekao je između ostalog Šapić na konferenciji za novinare 21. aprila. Grad otvorio PrihvatilišteGrad je u februaru 2019. otvorio Prihvatilište za decu od sedam do 18 godina koje je u nadležnosti gradskog Sekretarijata za socijalnu zaštitu. Zbrinjava decu uzrasta od sedam do 18 godina, uključujući žrtve nasilja, trgovine ljudima i decu bez roditeljskog staranja. Finansira se iz budžeta i u okviru njega postoji svratište. Centar za integraciju mladih demantovao je Šapićeve navode i naveo da je poslao traženu dokumentaciju, sem ličnih podataka, imena i matičnih brojeva dece, roditelja ili staratelja. "Da smo to uradili, prekršili bismo zakon", rekla je Dragana Vučković. Do otvaranja gradskog Prihvatilišta, Svratište je bila jedina licencirana ustanova u sistemu socijalne zaštite za pomoć deci sa ulice. "Ukoliko je sada namera Grada da preuzme našu uslugu, o tome apsolutno ne želimo da razgovaramo. Nećemo dozvoliti da se pogaze principi i vrednosti Svratišta", kaže Dragana Vučković, iz Centra za integraciju mladih. Grad Beograd nije odgovorio na pitanja RSE o tome da li namerava da preuzme rukovođenje Svratištem Centra za integraciju mladih, zbog čega šalje inspekciju, i zašto ne izdvoji sredstva. Centar za integraciju mladih više puta je tražio da Grad raspiše tender za tu vrstu usluge socijalne zaštite kako bi joj bio omogućen pristup budžetskim sredstvima. To se za sada nije dogodilo. Reagovao Zaštitnik građanaZaštitnik građana Zoran Pašalić pozvao je Grad i Centar za integraciju mladih da nađu rešenje koje neće dovesti u pitanje rad Svratišta. "Administrativna pitanja ne smeju da ugroze prava i interese korisnika", saopštio je Pašalić 23. aprila. Naveo je da je institucionalni nadzor legitiman ali da "ne sme da postane prepreka za pružanje vitalnih usluga socijalne zaštite, niti sme da unosi nesigurnost i ugrožava poverenje koje deca imaju prema Svratištu". 'Zajedno odrastamo ovde'Do razrešenja situacije, vrata Svratišta subotom i nedeljom su zatvorena. "Stalno sam bila i vikendom, najviše zbog drugara. Čudno mi je sada da ne radi, mi bukvalno odrastamo ovde", kaže petnaestogodišnja Jeca koja dolazi od svoje devete godine. Radnim danima je živo, deca dolaze na doručak i ručak, završavaju školske obaveze i pohađaju umetničke i druge kurseve, na primer vezenje, crtanje i ugostiteljstvo. Tako po navršenoj 16. godini, do kada koriste Svratište, mogu da dobiju zanatsku diplomu i zaposle se. "Kada prvi put dođu učimo ih kako da koriste toalet, šta je fen za kosu, jer to kod kuće nemaju. Ovde im je sigurno mesto, nauče prva slova, opismene se, i kasnije idu dalje u život. Vidite i koliko građana nam dolazi i pomaže. To su stvari na koje smo najviše ponosni", kaže Vučković. Svratište Centra za integraciju mladih ima licence za rad do 2030. Nadležni su ih izdali pre dve godine.

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo o tome kakve pouke studenti i opozicija u Srbiji mogu da izvuku iz nedavnih izbora u Mađarskoj na kojima je premijer Viktor Orban posle 16 godina autoritarne vladavine izgubio vlast. Sagovornici su bili Jelena Đorđević, dugogodišnja profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i Marko Vujić, docent na tom fakultetu. Bilo je reči o tome da li je pad Orbana uzdrmao predsednika Srbije Aleksandra Vučića s obzirom da su njih dvojica godinama blisko sarađivali i međusobno se pomagali, da li je Vučića teže poraziti na izborima nego Orbana s obzirom da apsolutno kontroliše sve institucije u Srbiji, da li je jedini recept za poraz Vučića da sve opozicione stanke u Srbiji na izborima stanu iza studentske liste kao što je kompletna opozicija u Mađarskoj stala iza najveće opozicione stranke Tisa i njenog lidera Petera Magyara. Razgovaralo se i o tome da li bi antirežimska opozicija u Srbiji imala najviše šanse da na izborima pobedi Vučića i Srpsku naprednu stranku ako bi na čelu studentske liste bio rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić, da li bi Vučić mogao da raspiše izbore tokom leta kada je deo građana na godišnjim odmorima, kao i o tome da li bi Aleksandar Vučić u slučaju da izgubi izbore priznao poraz i otišao u opoziciju kao što je to uradio Viktor Orban. Omer Karabeg: Viktor Orban, sada već bivši premijer Mađarske, i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, bili su bliski saradnici i prijatelji. Da li je pad Orbana uzdrmao Vučića s obzirom da su obojica autoritarni lideri koji su dugo na vlasti? Jelena Đorđević: Vučić je svakako jako uzdrman pre svega zbog toga što mađarski primer pokazuje da postoji mogućnost da se autoritarni političari i šefovi država posle izvesnog vremena sklone sa političke scene. Međutim, postoje velika razlike između Mađarske i Srbije uprkos činjenici da se radi o podjednako snažnim autoritarnim sistemima. Brutalnost i krvoločnost naše vlasti je mnogo veća nego što je to bio slučaj sa Mađarskom. Znam da je Orban preuzeo sve državne institucije i poistovetio svoju partiju, odnosno sebe, sa državom, ali ne znam da li je imao falange crnokošuljaša, da li je mlatio svoje građane po ulicama, upadao ljudima u stanove, smenjivao profesore u školama da bi ih zamenio nepismenim ljudima i izbacivao sa posla najbolje lekare da bi zapošljavao one koji su podobni kao što to radi vlast u Srbiji. Ona je do te mere uticala na degradaciju moralnosti da će posledice biti dugoročne. Mada je autoritarnost i u Mađarskoj i u Srbiji ista, mada su metodi slični, čini mi se da je naša situacija mnogo gora. Marko Vujić: Sasvim je sigurno da je Orbanov pad uzdrmao Vučića jer je Viktor Orban bio najznačajniji partner Aleksandra Vučića ako govorimo o liderima zemalja Evropske unije. Njegov pad sa vlasti znači da Vučić u ovom trenutku više nema nijednog značajnog saveznika u Evropskoj uniji koji može da mu pomogne da sačuva vlast. I Orban i Vučić vodili su politiku čiji je jedini cilj da što duže ostanu na vlasti. Odnosi između Srbije i Mađarske sveli su se na odnose ta dva čoveka. Saradnja dve države uglavnom je bila bazirana na interesima ta dva lidera. Dva dana uoči mađarskih izbora videli smo onaj fingirani događaj sa eksplozivom u blizini gasovoda kod Kanjiže. Plan nije uspeo i to je bio poslednji pokušaj duplog pasa između Viktora Orbana i Aleksandra Vučića. Međutim, Orbanov pad nije samo uzdrmao Vučića i njegovu nomenklaturu, on je, što je još bitnije, dao jednu vrstu poletnosti protivnicima režima u Srbiji jer su videli da postoji mogućnost da se autoritarni režimi sruše kada postoji jaka volja i odlučnost građana da raskrste s takvim režimom. Izlaznost na izborima u Mađarskoj bila je gotovo 80 posto, najveća otkako postoji višestranački sistem u toj zemlji. To najbolje pokazuje koliko su građani Mađarske bili rešeni da se oslobode jednog nakaradnog režima. Da je pameti...Omer Karabeg: Orban je pao tako što su sve opozicione stranke stale iza Petera Magyara i njegove stranke Tisa, pa su se izbori pretvorili u referendum za i protiv Orbana. Da li to znači da bi i opozicija u Srbiji trebalo da stane iza studentske liste koja uživa najveću popularnost? Jelena Đorđević: Jasno je da bi to bilo najbolje rešenje. Vidimo, međutim, da tu postoje problemi i ja ne bih toliko insistirala na tome mada postoje neki dobri i pozitivni znaci da jedan broj opozicionih stranaka ima nameru da napravi zaokret i pridruži se studentima. Videćemo kako će to biti. Ali ukoliko do toga ne dođe, treba prihvati situaciju onakvom kakva jeste. Ali na koji način? Moramo da napravimo referendumsku atmosferu agresivnom kampanjom svih zainteresovanih za promenu vlasti - od mene i moje dece do studenata, članova opozicionih stranaka, građana do poslednjeg čoveka u Srbiji koji želi da se ova strašna vlast najzad promeni. Ne vredi da ih stalno pozivamo - ujedinite se, ujedinite se. Moramo biti spremni ako se to ne dogodi. A bićemo spremni jedino ako budemo nesebični i ukoliko pred sobom imamo jedan jedini cilj, a to je da se oslobodimo ovog najstrašnijeg jarma koji je doveo Srbiju do apsolutne propasti - do propasti naših ličnih života, do propasti države, do propasti čitavog društva koje je postalo zavađeno do te mere da je situacija zaista postala vrlo opasna. Marko Vujić: Da je pameti i da je zrelosti pre svega stranačkih lidera, mislim na tradicionalne partije, dogovor bi već bio postignut. Međutim, s obzirom na egocentrizam lidera naših tradicionalnih političkih stranaka i neku vrstu narcisoidnosti malih razlika koju gaje između sebe, do jedinstvene liste će, nažalost, teško doći. Naravno, od nje ne treba odustati, do poslednjeg trenutka treba insistirati na toj jednoj listi. Jer upravo je iskustvo Mađarske pokazalo šta znači jedna lista. Ali ne moramo se pozivati na iskustvo Mađarske, dovoljno je da pogledamo rezultate lokalnih izbora u Srbiji a, ako se ne varam, bilo ih je petnaestak u poslednje dve godine. Pokazalo se da su najbolji rezultati postignuti tamo gde je stvorena referendumska atmosfera jer se išlo s jednom listom. Tamo su studenti i opozicija osvajali i do 50 posto glasova. Tako da bi se trebalo zalagati za jedinstvenu listu dok god postoji mogućnost i prostor za pregovaranje. Ali poznavajući naše opozicione stranačke lidere rekao bih da je izvesnija varijanta sa tri izborne liste gde bi jedna lista bila studentska, druga građanske opozicije, a treća desne opozicije nacionalne orijentacije. Međutim, kako vidimo, ovi sa desnog krila ne mogu da se dogovore da budu na jednoj listi, pa bi postojala mogućnost da antirežimski blok ide na izbore sa četiri liste. To bi dovelo do disperziju glasova koja bi pogodovala Srpskoj naprednoj stranci i to nikako ne bi smelo da se dogodi. Ponavljam, idealno bi bilo da bude jedna lista, a ako ne, onda maksimalno tri liste. Slušam ove režimske analitičare koji govore - ne može se povlačiti paralela između Srbije i Mađarske jer studentski pokret nema lidera kao što je Peter Magyar. Ali to nije tako. Magyarova pobeda je bazirana upravo na onome što ističe i studentski pokret. Prve dve tačke i njegovog i studentskog programa su borba protiv korupcije i ispitivanje porekla imovine, odnosno silnog bogatstva koje je stekao veliki broj pojedinaca tokom Orbanovog i Vučićevog režima. Te dve tačke programa su maltene identične kod oba pokreta i to je ono što zanima i građane Mađarske i građane Srbije. RektorOmer Karabeg: Mnogi smatraju da je hendikep Srbije što nema jednog lidera iza koga bi svi stali kao što je to Peter Magyar u Mađarskoj. Ima mišljenja da bi rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić, koji je podrškom studentima i čvrstim stavom prema režimu stekao veliku popularnost, mogao biti srpski Peter Magyar. Reklo bi se da i Evropska komisija pozitivno gleda na Đokića. Da li bi lista koju bi on predvodio na izborima imala najviše šanse protiv Aleksandra Vučića? Jelena Đorđević: Đokić svakako ne liči na Magyara. On je akademska ličnost, nije političar, ali je čovek koji je pokazao dostojanstvo u svim ovim događajima kod nas. On nije ni na koji način uprljan čovek. Ja nisam sigurna da bi mogao da poseti 16 gradova nedeljno kao što je to, kako kažu, radio Magyar. Ali to uopšte nije bitno s obzirom da Đokić zaista ima ugled i malo je onih koji mogu nešto da mu zamere. Kad bi on predvodio studentsku listu, mislim da bi zaista mogao da zadovolji tako raznoliko biračko telo kao što je naše. Srbija se, nažalost, do sada vezivala za destruktivne ličnosti kao što su Milošević i Vučić. Ljudi se sa njih vezuju zato što se plaše. "Bezgranična ljubav" prema Vučiću pre svega je rezultat činjenice što je bar polovina ljudi, koji glasaju za njega, uplašeno. Srbija je siromašna zemlja koja je trenutno u mnogo goroj ekonomskoj situaciji, nego pre sedam, osam, deset godina. Ljudi se plaše za svoju egzistenciju, a danas su plaše i za svoj život. Vidimo da se pale radnje, da se pale autobusi, da se upada u stanove, da se mlati. Javni diskurs, pa čak i onaj sa skupštinskih govornica, može da izazove zaista tragične posledice. Ljudi od ugleda koji pripadaju intelektualnoj eliti do sada nisu dobro prolazili u našem narodu. Moguće je da Đokić bude izuzetak zbog svog karaktera, odmerenosti i stručnosti. On je čovek koga ljudi poštuju i zaista zaslužuje da bude na čelu liste. Ali da bi antirežimski blok pobedio, moramo biti uključeni svi mi sa velikim M. Celokupno društvo mora biti u kampanji od najmlađeg do najstarijeg. Marko Vujić: Ni bih pravio paralelu između Đokića i Magyara. Profesorka Đorđević je lepo rekla da ne vidi rektora kao nekoga ko u političkoj kampanji obiđe 16 gradova nedeljno. U poslednje dve godine, otkako je formirao Tisu kao svoju političku partiju, Peter Magyar je obišao svaki kutak Mađarske. Rektor Đokić je čovek iz akademske sfere, profesor univerziteta, među njima je razlika u godinama, ali, rekao bih, i u temperamentu. Đokić je novo lice koje nema nikakve repove, posebno ne političke. Premda ne treba sumnjati da će mu, ako bude nosilac studentske ili antirežimske liste ukoliko bude jedna kolona, iznaći barem pet, šest lažnih neuralgičnih tačaka kao što pronađu svakom kritičaru režima. Ali na to se ne treba obazirati. Njegov veliki kvalitet je neverovatna smirenost u donošenju odluka i blaga, pomirljiva retorika, ali vrlo jasna i dosledna. On je, rekao bih, startovao sa jedne minus situacije. Kada je postao rektor, njegova pozicija uopšte nije bila tako sjajna budući da su neki mediji proglasili da je rektor po ukusu Aleksandra Vučića, ali je on svojim radom pokazao da je pre svega profesionalac i da s pravom zaslužuje da bude na čelu takve institucije kao što je Univerzitet u Beogradu. Pokazao je kako se prilježnim radom, zasnovanim na kompetentnosti i profesionalnosti, mogu da ostvare sjajni rezultati. U komplikovanoj situaciji, u kojoj se univerzitet našao, delovao je odlučno i smireno. On nije čovek zapaljivog karaktera. Mi u Srbiji volimo takve lidere, tražimo ljude koji treba da nas vode. Rekao bih da od Karađorđa do danas nekako kontinuirano imamo želju za čobaninom našeg stada, pitamo se ko je taj koji će da nas vodi. Nikako da shvatimo da moramo izgraditi institucije koje će funkcionisati po zakonu, da te institucije treba da nose sistem, a ne moćni pojedinci. Datum izboraOmer Karabeg: Vučić je ovih dana izjavio da će se do Đurđevdana, znači do 6. maja, ili neki dan kasnije, znati kada će biti raspisani izbori. Pre toga je najavio da bi izbori mogli da budu do 10. jula ili od septembra do kraja godine. Dosada je otezao, a sada mu se, izgleda, žuri. Da li želi da studente i opoziciju uhvati na spavanju pošto još nema dogovora kako će izaći na izbore? Jelena Đorđević: Postoje dva odgovora na ovo pitanje. Prvi je - Vučiću ne možemo ništa verovati. To što je on obećao da će 6. maja reći kada će biti izbori ne znači da će to stvarno i da se dogodi. To je prvi odgovor, a drugi je da verovatno hoće da uhvati studente na spavanju, mada mi u stvari ne znamo do koje mere su oni uspavani, i da zakaže izbore usred ispitnog roka i usred leta kada uglavnom populacija, koja bi glasala protiv njega, ide na godišnji odmor. Apsolutno me ne bi čudilo da mu njegove mračne kalkulacije govore da bi to bio najbolji momenat za izbore. I bojim se da će možda zaista tako i da bude zbog toga što se njegova cela politika svodi na blef, kalkulacije i laži. Ne znam da li to može jer mislim da po zakonu mora da postoje bar tri meseca da se pripremi kampanja. Ali s obzirom da oni menjaju i pravila, i zakone, i Ustav po sopstvenoj želji, to me ne bi začudilo. Možemo, dakle, očekivati sve najgore, ali isto tako možemo očekivati da se 6. maja ništa neće ništa dogoditi i da će on i dalje odlagati izbore. Marko Vujić: Mislim da Vučić bira najmanje loše rešenje po sebe. Ne najbolje, jer ne vidim bilo koji trenutak koji je dobar za raspisivanje izbora za Srpsku naprednu stranku i njega lično. Njihov rejting je u ovom trenutku toliko nizak da ne znam koji bi datum izbora za njih mogao biti povoljan. Da li je možda najmanje loše rešenje da izbore raspiše u periodu godišnjih odmora? Ali onda bi trebao imati podatke koliko bi njegovih glasača, a koliko antirežimskih bilo na godišnjem odmoru. Što se tiče studenata, oni su pokazali da su spremni da izgube i semestar, pa i celu školsku godinu da bi se izborili za bolje društvo u koje veruju. Ja, međutim, ne verujem da će Vučić raspisati izbore u ovoj godini. On ih može odugovlačiti sve do kraja 2027. Mislim da će tako i biti ukoliko se nešto krupno geopolitički ne promeni. Jer na unutrašnjoj političkoj sceni ne vidim nikakav faktor koji može da promeni odnos snaga kad je reč o podršci Srpskoj naprednoj stranci i antirežimskom bloku. Da zaključim, verovatno je najmanje loše rešenje za Aleksandra Vučića i njegovu stranku da izbori budu u periodu godišnjih odmora. Ukoliko ih tada ne bude, ne verujem da ćemo ih uopšte imati u ovoj kalendarskoj godini. 'Doviđenja, vidimo se u nekom drugom filmu'Omer Karabeg: Kakav god bio, Orban se gospodski poneo prilikom poraza. Čim su stigli rezultati, odmah je priznao poraz i čestitao pobedniku. Nije bilo nikakvog odugovlačenja, niti pokušaja manipulisanja. Kako bi se Vučić ponašao kada bi izgubio izbore? Da li bi priznao poraz? Jelena Đorđević: Ne. On ne bi priznao poraz. Obojica su autokrate, korumpirani, sebe su identifikovali sa državom. Sve to stoji. Međutim, u pitanju su dve različite ličnosti. Vučićev mentalni sklop je drugačiji. Njime vladaju ne samo volja za moć i želja za vlašću, već i osvetoljubivost i bolesna narcisoidnost. Pošto ima falange crnokošuljaša, pošto je policiju potpuno pretvorio u svoju ličnu vojsku, on može da se na najagresivniji nasilnički način suprotstavi izbornim rezultatima. On bi učinio sve što je u njegovoj moći da stane na put pobednicima izbora ukoliko bi to bio antirežimski blok. Nemam ni trunčice poverenja da bi on kao gospodin čovek mogao da kaže - čestitam vam. Marko Vujić: Ukoliko bi Vučićev poraz bi tako ubedljiv kao što je bio Orbanov. mislim da postoji šansa da bi mogao da džentlmenski prihvati poraz. Orban je priznao i uputio čestitke dva sata nakon zatvaranja birališta kada su stigli rezultati iz onih uporišta gde je očekivao pobedu i kada je video da apsolutno gubi na svim frontovima. Nisam siguran da li bi tako postupio da je rezultat bio, recimo, 54:46 i da u tom slučaju ne bi išao na marifetluke raznih vrsta. Ali kada je rezultat 60 prema 30 posto i kada je razlika u korist Magyara bila nekih milion glasova, šta mu je drugo preostalo? Nije mogao govoriti ni o kakvoj izbornoj krađi jer je on napravio izborni sistem koji mu odgovara, naprosto nije imao bilo kakav manevarski prostor da ospori izborne rezultate. Ukoliko u Srbiji budu neizvesni rezultati, nisam siguran da ćemo imati miran kraj izbora. Kad to kažem, ne priželjkujem nikakvo nasilje iako ga već godinu dana imamo na ulicama gde tokom protesta policija prekoračuje ovlašćenja, pa građani imaju utisak da su protiv njih kriminalci, a ne policajci. Omer Karabeg: Vi mislite da bi Vučić priznao poraz ako bi bila ogromna razlika kao u Orbanovom slučaju, a ne bi ako bi rezultat bio tesan. Marko Vujić: To mogu da zamislim, ali u svakom slučaju ne mogu da zamislim da bi Vučić postupio kao Boris Tadić koji je, kada 2012. godine izgubio izbore od Tomislava Nikolića rezultatom 51:49, čestitao svom rivalu, a građanima se obratio rečima: “Doviđenja, ljudi, vidimo se u nekom drugom filmu“. Jelena Đorđević: Milo mi je što mladi kolega uzima u obzir mogućnost da Vučić izgubi sa tako velikom razlikom kao Orban. Marko Vujić: Nada umire poslednja. A mislim da nas naši studenti motivišu da verujemo u nešto takvo.

Studenti i građani Niša, na jugu Srbije, protestovali su zbog odluke Ministarstva prosvete Srbije da departmanima Filozofskog fakulteta za srpski jezik, istoriju i ruski jezik oduzme dozvole za rad radi osnivanja Fakulteta srpskih studija. Protest je održan pod parolom "Ne lomite nam bagrenje", javila je Beta. Studenti su poručili da je odluka Ministarstva "napad na jezik, kulturu, istoriju, pamćenje i na pravo da sami odlučujemo šta će ostati posle nas". Studentkinja završne godine Filozofskog fakulteta, na Departmana za srbistiku, Mina Komadina rekla je na protestu da priroda humanističkih nauka obavezuje da "pružimo oštar otpor devastaciji departmana Filozofskog fakulteta.“ "Ali postupanjem koje neće narušiti ni dostojanstvo, ni integritet, ni zakonske okvire jer zakoni i pravda biće na strani onih koji se pridržavaju njihovih postulata", dodala je. Redovni profesor Filozofskog fakulteta na Departmanu za srbistiku u Nišu Dejan Milutinović ocenio je da ako se dopusti osnivanje Fakulteta srpskih studija, ubrzo će biti i fakulteta srpske medicine, srpske elektronike, srpskog mašinstva. "Odnosno dobićemo srpski univerzitet, a svi znamo šta to znači", rekao je, kako je preneo N1. Ministarstvo prosvete oduzelo je 8. aprila dozvolu za rad Filozofskom fakultetu u Nišu za istoriju, srbistiku i ruski. Istom odlukom odobrilo je Fakultetu srpskih studija da nastavi izvođenje tih studijskih programa. Nalaženo je da novi fakultet preuzme imovinu, prava, obaveze i matične knjige studenata tih departmana. Vlada Srbije u novembru 2025. donela odluku o osnivanju Fakulteta srpskih studija Univerziteta u Nišu. Tom odlukom predviđeno je izdvajanje departmana za istoriju, srbistiku i ruski jezik sa Filozofskog fakulteta. Na Filozofskom fakultetu kažu da se protiv takve odluke jednoglasno izjasnilo Nastavno-naučno veće fakulteta, kao i Savet. Filozofski fakultet saopštio je 8. aprila da se izmena ili oduzimanje dozvole za rad može vršiti isključivo u zakonom propisanom postupku, a da to u ovom slučaju nije sprovedeno.

Budući mađarski premijer Peter Mađar izjavio je nakon sastanka sa liderom Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Balintom Pastorom, da će vojvođanski Mađari i dalje moći da računaju da podršku Budimpešte. "Pod vladom Tise, stečena prava će ostati netaknuta, a u toku daljeg jačanja mađarsko-srpskih odnosa, primarna briga će uvek biti dalje olakšavanje položaja Mađara koji žive u Srbiji", napisao je Mađar na Tviteru. Ali je naveo i da je istovremeno, Pastoru jasno stavio do znanja da se očekuju fundamentalne promene u transparentnosti i efikasnosti korišćenja resursa iz matice. "I nećemo prihvatiti da vojvođanski mađarski mediji, koji dobijaju podršku iz matice i koje kontroliše SVM, služe kao direktan kanal za propagandu Fidesa", pručio je Mađar. Dodao je da je Pastoru rekao i da će vlada Tise istražiti korišćenje podrške iz matice unazad deset godina, ali ispitati i izborne zloupotrebe koje su se dogodile u vezi sa glasanjem putem pošte. Mađar je naveo i da je rado prihvatio poziv Pastora da poseti sunarodnike u Vojvodini. "Prema mojim planovima, posetiću našu mađarsku braću i sestre u Vojvodini u nekom trenutku tokom leta", najavio je Mađar. Šta je rekao Pastor?Balint Pastor, lider SVM-a i dugodidišnji saveznik odlazećeg mađarskog premijera Viktora Orbana naveo je da će nastaviti saradnju i sa novom vladom Mađarske u interesu mađarske zajednice. Pastor je na Instagramu napisao da je razgovor bio otvoren, iskren i da daje razlog za optimizam. "Saglasili smo se da cilj nacionalne politike i ubuduće treba da bude da pripadnici naše zajednice mogu da napreduju u svom rodnom kraju, da ostvaruju svoja prava, a da naše institucije funkcionišu uspešno i efikasno", naveo je Pastor. Dodao je i da su razgovarali o glasanju putem pošte. "Istakao sam da je ceo proces podložan proveri, da nemamo šta da krijemo i da je sve sprovedeno u skladu sa važećim propisima Mađarske i Srbije", rekao je. Pastor je napisao i da se trošenje sredstava i do sada proveravalo i da će se proveravati i ubuduće. Peter Mađar i njegova stranka Tisa ubedljivo su pobedili dosadašnjeg mađarskog premijera Viktora Orbana i njegov Fides na parlamentarnim izborima 12. aprila. SVM i Pastor su dugogodišnji saveznici Orbana i pred mađarske izbore lobirali su kod građana sa dvojnim državljanstvom u Srbiji da glasaju za Fides.

Srbija planira početne radove na priključivanju ruskom naftovodu "Družba" preko Mađarske, u trenutku kada se države Evropske unije sve manje oslanjaju na rusku naftu. Zbog toga ovaj nekada ključan naftovod ubrzano gubi značaj u Evropi. (Montaža: Ana Toader)

Podrška studentima u blokadi u Srbiji bila je glavna okosnica da muzički festival Exit napusti ne samo Novi Sad, već Srbiju u potpunosti. Organizatori su najavili dva muzička događaja u susednoj Crnoj Gori, ali ne zadržavaju se samo na Balkanu. Festival putuje i na Maltu, kao i do piramida u Gizi. Kako se Exit odvažio na ovakvo "putovanje" i koliko Srbija i Novi Sad gube ovim odlaskom – što turista, što prihoda, za Zaviri ispod površine govori Dušan Kovačević iz organizacije festivala. U kakvoj atmosferi Crna Gora dočekuje dva nova muzička događaja, razgovarali smo sa Draganom Bulajićem, osnivačem City Groove Festivala.

Osnovni sud u Prištini osudio je Blagoja Spasojevića i Vladimira Tolića na doživotni zatvor, dok je Dušan Maksimović osuđen na 30 godina zatvora zbog napada u Banjskoj 2023. godine, u kojem je ubijen kosovski policajac Afrim Bunjaku. Odluku donetu 24. aprila osporava odbrana optuženih, dok kosovske vlasti presudu smatraju delimičnom pravdom koja će takva biti sve dok Milan Radoičić i ostali optuženi ne budu izvedeni pred lice pravde.

Venecijanska komisija je u hitnom mišljenju ocenila da se nedavnim izmenama seta pravosudnih zakona u Srbiji uklanjaju prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva. Izmene seta pravosudnih zakona, koje je predložio poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, usvojeni su u januaru. Usvojene su izmene Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o sudijama i Zakona o sedištima i teritorijalnoj nadležnosti sudova i javnih tužilaštava. Venecijanska komisija, ekspertsko telo Saveta Evrope, izdalo je Srbiji devet preporuka kako da otkloni nedostatke. Vratiti se na nehijerarhijski sistem odlučivanja o prigovorima na obavezna uputstva, kao i o odlukama o prenosu nadležnosti i supstituciji.Odlučivanje o prigovorima na godišnji program rada javnog tužilaštva treba da ostane u nadležnosti Visokog saveta tužilaštva.Umesto obavezne prethodne saglasnosti, zakon treba da precizira u kojim slučajevima Vrhovno javno tužilaštvo ima obavezu da obavesti Ministarstvo pravde o međunarodnim sporazumima o saradnji.Privremena imenovanja glavnih javnih tužilaca treba ograničiti na jednu godinu, bez mogućnosti ponovnog imenovanja.Isključiti mogućnost ponovnog izbora glavnih javnih tužilaca na isto mesto po isteku mandata.Ukinuti mogućnost ponavljanja privremenih upućivanja i ograničiti ih na iste hijerarhijske nivoe. Privremena upućivanja treba da ostanu izuzetna.Tužioce čija su privremena upućivanja prerano okončana treba vratiti na funkcije u Tužilaštvu za organizovani kriminal, uz uvođenje mehanizma za njihovu postepenu zamenu kroz redovna imenovanja.Obezbediti veću strukturnu i operativnu autonomiju Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal.Mandati predsednika sudova treba da budu po pravilu neobnovljivi, uz izuzetke u ograničenim slučajevima i izuzetnim okolnostima. Venecijanska komisija je navela i da su zakonske izmene zahtevale ozbiljnu javnu raspravu, konsultacije sa relevantnim akterima i temeljnu procenu uticaja. Komisija je konstatovala da to nije ostvareno. U mišljenju je navedeno i da je prepoznata legitimnost ciljeva vlasti o unapređenju efikasnosti i jasnoći pravnog sistema i da se prihvata prenos nadležnosti za odlučivanje o privremenim upućivanjima na Visoki savet tužilaštva. Nakon kritika stručne javnosti i Evropske unije, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić zatražila je mišljenje Venecijanske komisije. Ministar pravde Srbije Nenad Vujić ranije je najavio da je Srbija spremna da uđu u "proces korekcije" novih pravosudnih zakona samo ako Venecijanska komisija bude imala suštinske primedbe.

U Prištini prva presuda za Banjsku, u Beogradu još nije podignuta ni optužnica. Uprkos pozivima EU, SAD i NATO-a, ali i obećanjima predsednika Srbije da će krivci biti procesuirani. Za oružani napad na kosovsku policiju na severu zemlje, ni posle skoro tri godine nema optužnice protiv organizatora Milana Radoičića, koji se nalazi u Beogradu. Radoičić i dalje ima zabranu napuštanja boravišta i obavezu javljanja policiji kažu za RSE u Višem sudu, ali Tužilaštvo ćuti o optužnici. Dušan Janjić iz nevladinog Foruma za etničke odnose kaže da je ni ne očekuje. "Optužnica za Banjsku diskreditovala bi predsednika države, vojsku, policiju i politiku Srbije i SNS-a prema Kosovu", naveo je on za RSE. Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, u to vreme potpredsednik Srpske liste, najveće partije kosovskih Srba koju podržava Beograd. Na snimku koji su objavile kosovske vlasti vide se naoružani muškarci, među kojima je i Radoičić, u maskirnim vojnim uniformama. Snimljeni su, kako je navedeno, u dvorištu manastira Banjska, nakon napada na policiju Kosova. Šta koči podizanje optužnice za napad u Banjskoj kada su ubijeni jedan kosovski policajac i trojica srpskih napadača, nije poznato. Više javno tužilaštvo u Beogradu nije odgovorilo na upit RSE šta usporava tu odluku, koju je glavni tužilac Nenad Stefanović najavljivao za kraj 2024. ili početak 2025. Bez odgovora su i pitanja šta je do sada istragom utvrđeno i da li su, osim Radoičića, istraživana i druga lica. U poslednjem odgovoru koji je RSE dobio 8. februara 2024, Tužilaštvo je navelo da "proverava iskaz osumnjičenog" Radoičića. Od 45 osoba na kosovskoj optužnici za oružani napad u Banjskoj, sudi se samo trojici, koji su uhapšeni na Kosovu, dok su ostali u bekstvu. Za njima je decembra 2023. raspisana Interpolova poternica. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE da li tragaju za ostalim optuženima i koje su prepreke njihovom hapšenju. Janjić: Kosovo će osuditi 'marginalce'Za to vreme Osnovni sud u Prištini 24. aprila izriče prvostepenu presudu trojici optuženih za oružani napad na Policiju Kosova u Banjskoj kod Zvečana u septembru 2023. Od 45 optuženih za oružani napad u Banjskoj, sudi se samo trojici, koji su uhapšeni na Kosovu - Vladimiru Toliću, Blagoju Spasojeviću i Dušanu Maksimoviću. Oni negiraju optužbe i tvrde da nisu imali nameru da ubiju bilo koga. "Kosovo će", kaže Dušan Janjić "osuditi marginalce". "Beograd je izveo farsu sa privođenjem i priznanjem Radoičića da on preuzima odgovornost, a na kraju ga je osumnjičio samo za trgovinu oružjem", dodao je. Bivši potpredsednik najveće stranke Srba na Kosovu je pušten na slobodu posle saslušanja u Beogradu oktobra 2023. Srbija Radoičića sumnjiči za "teško delo protiv opšte sigurnosti i nedozvoljenu proizvodnju, nošenje i promet oružja". Kosovo napad u Banjskoj karakteriše kao teroristički, a Radoičić i ostali umešani povezuju se sa kršenjem ustavnog poretka i delovanjem protiv pravnog sistema Kosova. Beograd odbija da izruči optužene, uz poruke da će im se suditi u Srbiji. To je u više navrata poručivao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Dragan Popović iz nevladinog Centra za praktičnu politiku ocenjuje za RSE da ti ljudi uživaju punu zaštitu srpskih vlasti. "Nisam nikada ni očekivao podizanje optužnice jer su ljudi koji su umešani u Banjsku, poput Radoičića, suviše bliski vrhu srpske vlasti i samom Aleksandru Vučiću", naveo je. Dušan Janjić jedan od razloga vidi i u tome što misli da bi eventualno suđenje za Banjsku povuklo i druga suđenja, poput rasvetljavanja ubistva kosovskog političara Olivera Ivanovića 2018. godine. Na Kosovu su u junu 2024. osuđene četiri osobe srpske nacionalnosti za umešanost u ubistvo, ali ubice i nalogodavci nisu otkriveni. U vezu sa ubistvom Ivanovića kosovsko tužilaštvo dovodilo je i Milana Radoičića i njegovog poslovnog partnera sa severa Kosova Zvonka Veselinovića. Radoičić i Veselinović se u optužnici pominju kao "vođe kriminalne grupe", koja je planirala ubistvo Ivanovića. Protiv njih optužnica nije podignuta jer su u bekstvu pred kosovskim organima. Postupak u Srbiji za ubistvo Olivera Ivanović je i nakon sedam godina u predistražnoj fazi. Svako 'vodi' svoju istraguViše javno tužilaštvo u Beogradu je ranije preko Misije EU za vladavinu prava (EULEX) od Kosova zatražilo informacije o slučaju Banjska, ali je Priština taj zahtev odbila. Ministarstvo pravde Kosova je saopštilo da "samo kosovski pravosudni organi imaju nadležnost da sude u slučajevima koji su počinjeni na teritoriji zemlje". Iz Kancelarije EU su ranije za RSE potvrdili da je putem njihove misije za vladavinu prava srpskim vlastima prosleđen zahtev Kosova oko međusobne pravne saradnje u slučaju Banjska, ali da odgovor nisu dobili. Ministarstvo pravde Srbije nije odgovorilo na upit RSE zašto ne odgovaraju na zahtev. Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da je to suđenje bilo prilika da se iskorači iz sadašnjeg stanja međusobnog nepriznavanja tužilaštava, policija i ostalih. Srbija ne priznaje institucije Kosova, koje je proglasilo nezavisnost 2008, ali pregovara sa Prištinom o normalizaciji odnosa. Kosovo optužuje Srbiju da je stajala iza napada u Banjskoj, što zvanični Beograd negira. Uz to je predsednik Srbije govorio da Banjska nije "pala s neba", već da je to bio "otpor srpskog naroda na progon". U međuvremenu su pojedina lica sa kosovske optužnice viđena tokom leta 2025. kako "čuvaju" radno mesto predsednika Srbije u vreme masovnih antivladinih protesta. U vreme protesta zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu, pristalice vlasti mesecima su kampovale ispred zgrade Predsedništva Srbije uz obezbeđenje policije. RSE je u toj grupi identifikovao Vladimira Vučetića iz Severne Mitrovice, kojeg kosovsko tužilaštvo tereti za napad u Banjskoj. MUP tada nije odgovorio na pitanja RSE o Vučetiću, ali ni o tvrdnjama da su u grupi ispred zgrade Predsedništva bile još tri osobe sa kosovske potrenice - Milorad Jevtić "Mićko", Žarko Cvetković i Vukašin Jaredić. Ni sada MUP nije odgovorio na pitanje da li su identifikovana lica koja su 28. juna 2025. bila ispred Predsedništva Srbije u Beogradu. Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog izveštaja o umešanosti navodnih učesnika napada u Banjskoj u skupove tokom demonstracija u Srbiji i ponovila poziv Beogradu da procesuira odgovorne. Banjska na putu SrbijeViše puta su zvaničnici EU, SAD i NATO-a podsećali vlasti u Srbiji na obećenje da će odgovorni za oružani napad u Banjskoj biti procesuirani. U godišnjim izveštajima Evropske komisije od 2023. godine na dalje Banjska se ocenjuje kao najozbiljnija eskalacija u poslednjih nekoliko godina. Rezolucije Evropskog parlamenta kvalifikuju napad kao "teroristički čin" i pozivaju na odgovornost svih počinilaca, uključujući Milana Radoičića i onih koji borave u Srbiji. Pozive Srbiji da bez odlaganja privede pravdi sve koji su bili uključeni u planiranje i izvođenje tog napada upućivao je i Stejt department. I generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) je početkom godine rekao kako je predsednik Srbije obećao potpuno utvrđivanje odgovornosti. Dragan Popović kaže da misli da je Banjska jedan od razloga zbog kojih su odnosi EU i Zapada prema Vučićevoj vlasti "sve hladniji". Banjska je i jedna od prepreka za nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Kosovski premijer Aljbin (Albin) Kurti ponovio je početkom aprila da je izručenje Milana Radoičića jedan od preduslova Prištine za nastavak procesa dijaloga. Međutim, Popović smatra da se dijalog ne može obnoviti u ovoj političkoj konstelaciji. "Ne vidim da se Vučić i Kurti trude da obnove dijalog. Banjska jeste ozbiljna prepreka dijalogu, a sa druge strane i izgovor", naveo je on. Radoičić se naizgled povukao iz poslovnog i političkog života. Prema zvaničnim podacima privrednog registra, trenutno u Srbiji nema nijednu firmu na svom imenu. Iz vlasništva kompanije "Inkop" i njenih ćerki firmi izašao je 2023, nakon što je javno priznao da je organizator oružanog napada u Banjskoj. Svoj udeo u "Inkopu" i povezanim firmama poklonio je poslovnim partnerima, braći Zvonku i Žarku Veselinoviću. Istraživanje RSE je pokazalo da su te firme proteklih godina dobijale unosne građevinske poslove koji su se plaćali iz državnog budžeta.

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) pri NATO-u Metju Vitaker (Matthew Whitaker) poručio je da Srbija treba da se uzdrži od odbrambene i bezbednosne saradnje sa nepouzdanim partnerima, te da strateški pravac zemlje mora biti usklađen sa Zapadom. Kako je naveo na Iksu (X) 23. aprila, tu poruku preneo je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, dan ranije, tokom sastanka u Beogradu. Srbija se ni četiri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, nije pridružila zapadnim sankcijama Rusiji. Istovremeno, zvanični Beograd nije se odrekao ni političkih veza sa predstavnicima vlasti u Moskvi. Vitaker je napisao i da je sa Vučićem imao "konstruktivan sastanak" o "pokretanju nove ere u odnosima SAD i Srbije". "Cenimo ulogu Srbije u regionalnoj stabilnosti i radujemo se zajedničkoj vežbi Srbije i NATO-a u maju". "Ali, bio sam jasan: odbrambena i bezbednosna saradnja Srbije sa nepouzdanim partnerima stvara dugoročnu stratešku zavisnost koju je teško razgraditi i komplikuje buduću saradnju", naveo je Vitaker. Dodao je i da "bezbednost zavisi od izbora pravih partnera". Prethodno, Vučić je objavio da je sa ambasadorom SAD-a u NATO-u razgovarao o najvažnijim bezbednosnim i političkim pitanjima u regionu, te o odnosima Beograda i Vašingtona. Američke obaveštajne agencije upozorile su u godišnjem izveštaju da Zapadni Balkan ostaje područje pojačanih političkih tenzija i spoljnih uticaja, uz posebno istaknutu ulogu Rusije u destabilizaciji regije. U izveštaju objavljenom 18. marta navedeno je da je rat u Ukrajini produbio podele između Zapada i Moskve, što se održava i na Balkan. Rusija, kako se navodi, "podstiče nestabilnost između Srbije, koju favorizuje, i Kosova", ali i "podržava odvajanje entiteta Republika Srpska od Bosne i Hercegovine".

Na parceli u Beogradu, koja se dovodi u vezu sa organizatorom oružanog napada u Banjskoj Milanom Radoičićem, izgrađene su stotine kvadrata. Ali, radovi nisu prijavljeni, pokazuje istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE). Luksuzna dvospratna vila, sa bazenom i uređenim dvorištem, "nikla" je na 40 ari placa u elitnom beogradskom naselju Dedinje. Opasana visokim zidovima, nalazi se u blizini ambasada i objekata pod državnom zaštitom. Međutim, u građevinskom registru Srbije nema svih neophodnih dozvola za izgradnju te vile. A gradske i republičke inspekcije za RSE ne odgovaraju da li su kontrolisale radove. Plac na Dedinju ranije je bio upisan kao "zajednička imovina supružnika", Milana i Eme Radoičić. Međutim, njegova sadašnja vlasnica je samo ona. U svedočenju pred vlastima Kosova, koje Radoičića potražuju zbog napada na kosovsku policiju u Banjskoj, Ema Radoičić je tvrdila da se od njega razvela. Zajedno imaju dvoje dece. Ko su prve komšije Eme Radoičić?Ema Radoičić nije odgovorila na pitanja o finansiranju i izgradnji vile i odnosima sa Milanom Radoičićem. Upućena su joj na mejl adresu poznatu redakciji. Kako se može videti u katastru, prva komšinica na Dedinju joj je Ljiljana Božović, supruga Zvonka Veselinovića – Radoičićevog nekadašnjeg poslovnog partnera, takođe poreklom sa severa Kosova. Veselinovićeva supruga gradi vilu od oko 3.000 kvadrata, a početna vrednost radova premašuje 3,5 miliona evra, pokazuju podaci iz građevinske baze. I Radoičić i Veselinović su pod sankcijama Sjedinjenih Država i Velike Britanije, zbog optužbi za organizovani kriminal i korupciju. Kosovske vlasti dovodile su ih u vezu sa teškim krivičnim delima, među kojima je i ubistvo političara sa severa Kosova Olivera Ivanovića. Srbija se, međutim, na te optužbe, kao ni na međunarodne sankcije, ne obazire. Baš kao što ignoriše i optužnicu protiv Radoičića na Kosovu za napad u Banjskoj. Šta sve stane u 2.300 kvadrata?RSE je analizirao Centralni registar objedinjenih procedura za izdavanje građevinskih dozvola (CEOP). U toj bazi se nalaze sva javno dostupna dokumenta koja tokom izgradnje izdaju državni organi Srbije - kako bi objekti bili legalni. Ako se pogleda ta baza, gradnja na parceli Eme Radoičić zvanično još nije počela. Ali, stanje na terenu je drugačije. Na snimcima RSE vidi se izgrađena dvospratna vila, bazen, dvorište uređeno zelenilom. Dokumenta, međutim, pokazuju da je Sekretarijat za urbanizam Grada Beograda 16. marta izdao lokacijske uslove za izgradnju na parceli na Dedinju. A to je tek prvi korak u proceduri. Lokacijskim uslovima se definiše šta i kako sme da se gradi. Sledeći korak je građevinska dozvola. Prema podacima iz odobrenih lokacijskih uslova, vila treba da ima oko 2.300 kvadrata – sa podzemnim delom, prizemljem i dva sprata. Nadzemni deo vile je, prema tim podacima, oko 1.500 kvadrata. Šta je sve, osim sedam garažnih mesta, planirano u više stotina kvadrata podzemne etaže, ne vidi se u dokumentu. A važeće građevinske dozvole za taj objekat još nema u centralnom registru. Iako je RSE na terenu zatekao već izgrađenu vilu i bazen, u bazi nema ni dokumenta o prijavi radova. Prijava početka radova je neophodna, jer se bez nje gradnja smatra nelegalnom. Potom sledi prijava završetka temelja, kako bi se osiguralo da objekat nije izašao iz dozvoljenih gabarita. Ni ovog dokumenta nema u bazi. Zatim, nadležnim službama se mora prijaviti i završetak radova, a nakon toga slede zahtevi za priključenje na komunalnu infrastrukturu – električnu mrežu, vodovod, kanalizaciju. Poslednji korak je zahtev za upotrebnu dozvolu, bez koje objekat ne može biti upisan u katastar. Toplotna pumpa i dopis Ministarstva odbraneNa parceli, u vlasništvu Eme Radoičić, postojala je važeća građevinska dozvola za vilu od oko 1.500 kvadrata – sa bazenom i devet parking mesta na otvorenom. Izdata je u februaru 2024. Predračunska vrednost izgradnje te vile bila je, prema građevinskoj dozvoli, oko 2,7 miliona evra. Satelitski snimci koje je analizirao RSE, međutim, pokazuju da su radovi na toj parceli počeli i pre izdavanja građevinske dozvole. A vlasnica je potom, u julu 2025, tražila izmenu dozvole – odnosno povećanje gabarita kuće i instalacija. Njen zahtev je tada odbijen, "jer nije u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima". Zato je zatražila nove lokacijske uslove. I dva puta je odbijena. Prvi put, u septembru 2025, zbog "nedostataka u sadržini idejnog rešenja" stambenog objekta. Drugi put je odbijena u decembru 2025. Kao razlog za odbijanje lokacijskih uslova navodi se i dopis Ministarstva odbrane Srbije. U naselju, gde se gradi luksuzna vila, nalaze se mnogi vojni objekti pod posebnom zaštitom. Zato je dozvola Ministarstva odbrane neophodna, jer se radi o "zoni oko vojnih kompleksa, objekata i infrastrukture". A problem se javio zbog toplotne pumpe, za grejanje vile. Ministarstvo u dopisu navodi da je na toj lokaciji "zabranjeno bušenje tla i građevinski radovi na dubinama većim od deset metara". Zato su tražili da se navede na kojim će se dubinama izvoditi građevinski radovi za instalaciju toplotne pumpe. "Prilikom izvođenja zemljanih radova, odnosno bilo kakvih bušenja i kopanja tla, obavezno je omogućiti prisustvo odgovornih lica iz Vojske Srbije", navodi se u dopisu. Ministarstvo odbrane traži i da im se sva tehnička dokumentacija dostavi na uvid i davanje mišljena u svim fazama procesa do izdavanja građevinske dozvole. Takođe, u slučaju potrebe rekonstrukcije ili adaptacije objekta, potrebna je i njihova saglasnost. "Nakon dostavljanja dopune tehničke dokumentacije, Ministarstvo odbrane će ponovo razmotriti vaš zahtev", navodi se u dokumentu, kojim je Emi Radoičić odbijen zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. Novi zahtev podnosi 24. februara ove godine. Odobren joj je 16. marta. Nadležne inspekcije, međutim, ne odgovaraju za RSE da li su izlazile na teren – i utvrdile da je na parceli, za koju izdaju dozvole za gradnju, vila već podignuta. Nekada 'zajednička imovina supružnika'Milan Radoičić se, nakon što je preuzeo odgovornost za Banjsku, nalazi u Srbiji, sa prijavljenom adresom u Beogradu. Tada je podneo i ostavku sa mesta potpredsednika Srpske liste – vodeće partije Srba na Kosovu koja uživa podršku zvaničnog Beograda. Vlasti u Srbiji odbijaju da ga izruče Kosovu i poručuju da će mu suditi "srpski sudovi", dok ih kosovski zvaničnici optužuju da mu pružaju zaštitu. Od oktobra 2023. Radoičiću je oduzet pasoš, zabranjen izlazak iz države i ima obavezu da se beogradskoj policiji javlja dva puta mesečno. Adresu stanovanja je prijavio na beogradskoj opštini Savski Venac, gde se nalazi i novoizgrađena vila na Dedinju, kao i više luksuznih stanova i kuća koje se sa njim dovode u vezu - preko nekadašnjih poslovnih partnera i njihovih firmi. A sam Radoičić, prema podacima kojima raspolaže RSE, u Srbiji nema nekretnine na svom imenu. Katastar pokazuje da je plac sa vilom na Dedinju u stopostotnom vlasništvu Eme Radoičić. Ranije se, međutim, ova parcela vodila kao "zajednička imovina supružnika". Sada te napomene nema u katastru. Veselinovićeva supruga 'napreduje' u radovimaRadoičići su, krajem 2023. godine, ovu parcelu kupili od investitora - firme "Danica Park" koja je tada bila u vlasništvu Davora Macure, biznismena bliskog vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci. Firma "Danica Park" je ugašena u avgustu 2024. Od istog tog investitora parcelu je kupila i supruga Zvonka Veselinovića. Predračunska vrednost vile Veselinovićeve supruge je preko 3,5 miliona evra, vidi se u građevinskoj dozvoli. I na njenom placu, kako se vidi na satelitskim snimcima, radovi su počeli pre zvanične prijave. Božović je, prema zvaničnim podacima, "dalje odmakla" u radovima od svoje komšinice. Zatražila je priključenje objekta na komunalnu infrastrukturu, ali je više puta odbijana. Poslednji put u decembru 2025. Radoičić: Nekada biznismen, danas zvanično bez firmiIako je ranije u javnosti predstavljan kao biznismen, Milan Radoičić, prema zvaničnim podacima privrednog registra, trenutno u Srbiji nema nijednu firmu na svom imenu. Iz vlasništva kompanije "Inkop" i njenih ćerki firmi izašao je u oktobru 2023, nakon što je javno priznao da je organizator oružanog napada u Banjskoj. Svoj udeo u "Inkopu" i povezanim firmama poklonio je poslovnim partnerima, braći Zvonku i Žarku Veselinoviću. I oni su, kao i Radoičić, pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država, koje ih sumnjiče za veze sa međunarodnim organizovanim kriminalom. Zvonko Veselinović u "Inkopu" i povezanim preduzećima sada ima 60 odsto vlasništva, dok njegov brat Žarko ima 40 odsto. A posao sa državom se nastavio. Ove firme su proteklih godina dobijale unosne građevinske poslove koji su se plaćali iz državnog budžeta, poput izgradnje deonica auto-puteva, pokazala su istraživanja Radija Slobodna Evropa. Firme imaju i milionsku imovinu – među kojima su luksuzni hotel na Kopaoniku, vile i stanovi u Beogradu. Državni poslovi VeselinovićaKompanija "Inkop" i njene ćerke firme, u vlasništvu braće Veselinović, zaradile su na kraju 2024. godine preko 21 milion evra. Svi finansijski izveštaji za 2025. godinu do objave teksta nisu bili dostupni. Iako su za zaradu na njihovim računima zaslužni poslovi koji se plaćaju iz državne kase, javna preduzeća i institucije Srbije ne odgovaraju za RSE šta ove firme kandiduje za državne poslove. Šta je u vlasništvu imala Ema Radoičić?Dok je Radoičić zvanično bio bez vlasništva u biznisima, na Emu Radoičić se u privrednom registru Srbije vodio jedino restoran "Grey". Njegovo je sedište, međutim, bilo u Severnoj Mitrovici na Kosovu. Ovaj restoran je kosovska policija konfiskovala u aprilu 2024, zajedno sa ostalom Radoičićevom imovinom na Kosovu, među kojom je bila vila na jezeru Gazivode i stan u Severnoj Mitrovici. Restoran "Grey" je obrisan iz privrednog registra Srbije u aprilu 2025. godine. Ema Radoičić, prema podacima iz dokumenata koje je podnosila organima Srbije, ima prijavljeno prebivalište u jednoj zgradi u naselju Novi Beograd. Radiju Slobodna Evropa nije poznato čiji je to stan.

Počasni konzulat Rusije otvoren je u Novom Sadu u prisustvu zamenika ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruška u četvrtak, 23. aprila. Na mesto počasnog konzula postavljen je Dušan Bajatović direktor javnog preduzeća Srbijagas. Bajatović je naveo da je osnovni cilj konzulata u Vojvodini da osnuje još jedna rusku školu u Novom Sadu i da se obezbedi razmena učenika, studenata i naučnika između dve zemlje. Rekao i da ljudi u Srbiji "znaju da mogu da računaju na Rusiju". Zvanični Beograd ne odriče se političkih veza i saradnje sa Moskvom uprkos pozivima Brisela da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije (EU) čijem članstvu teži. Srbija je jedna od retkih zemalja kandidata za članstvo u EU koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije rekao je da se otvaranjem konzulata stvara "još jedna spona srpsko-ruske saradnje" i osnova za rešavanje više pitanja koja se tiču razvoja odnosa dve zemlje. Konzulat je, kako je saopšteno, otvoren za terotriju Vojvodine, pokrajine na severu Srbije. Događaju je prisustvovao i proruski političar Aleksandar Vulin, koga su zbog veza sa Moskvom Sjedinjene Države stavile pod sankcije. Vulin je predsednik Pokreta socijalista, stranke koja je koalicioni partner vladajuće Srpske napredne stranke. Na otvaranju konzulata bili su i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, srpski patrijarh Porfirije, te predstavnici gradske vlasti u Novom Sadu. Ko je Dušan Bajatović?Poznat po vezama sa Rusijom Dušan Bajatović je poslanik vladajuće Socijalističke partije Srbije (SPS). Bajatović je generalni direktor državnog giganta Srbijagasa od 2008. Imenovan je u godini kada su Beograd i Moskva postigli međudržavni sporazum, kojim je potvrđena zavisnost Srbije od ruskih energenata. Iako mu je pre skoro deset godina istekao mandat, i dalje je na čelu tog državnog preduzeća. U Beogradu srpsko-ruski poslovni forumIstog dana u Beogradu je održana plenarna sednica prvog Srpsko-ruskog poslovnog foruma u prisustvu ministra za ekonomski razvoj Rusije Maksima Rešetnjikova, koji se nalazi pod sankcijama Evropske unije i SAD. Učestvovao je i ministar bez portfelja Vlade Srbije Nenad Popović, koji je takođe pod američkim sankcijama, pored ostalog, zbog veza sa Rusijom. Tom prilikom, izjavio je da je Rusija "ključni je politički partner i saveznik Srbije" i da je cilj da se ti odnosi "podignu na još viši nivo". Popović je naveo da u Srbiji trenutno posluje 2.400 kompanija sa ruskim kapitalom, od čega je 2.100 u stoprocentnom ruskom vlasništvu, kao i 13.500 preduzetnika - državljana Rusije.

Komitet Saveta Evrope za sprečavanje torture (CPT) pozvao je vlasti u Srbiji da prestanu sa praksom fizičkog kažnjavanja štićenika kazneno-popravnih ustanova za maloletnike, kao i da poprave uslove u psihijatrijskim ustanovama za odrasla lica. U izveštaju objavljenom 23. aprila se navodi da je tim CPT-a posetio četiri ustanove u Srbiji krajem 2024. godine, a u pojedinim su zabeleženi slučajevi fizičkog kažnjavanja maloletnika palicama i seksualnog nasilja među štićenicima, te fiksacija pacijenata za krevete. Vlasti Srbije navode da su od posete delegacije do danas nadležni preduzeli mere i sproveli odgovarajuće reforme. Palice u Vaspitno-popravnom domu u KruševcuDelegacija Komiteta Saveta Evrope je tokom posete Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu, u centralnoj Srbiji, zabeležila da je upotreba palica u toj ustanovi "donekle smanjena", ali da "nikako nije ukinuta" u odnosu na prethodnu posetu iz marta 2023. "I dalje je postojalo redovno pribegavanje upotrebi palica, sa 14 incidenata (11 u 2023. i tri u 2024. godini) zvanično zabeleženih u 20 meseci od prethodne posete Komiteta, u kontekstu razdvajanja maloletnika koji su se potukli ili neposredno nakon tuča maloletnika", navodi se u izveštaju CPT-a. Kako se navodi, svi ovi slučajevi su rezultirali fizičkim povredama dece i dokumentovani su u medicinskim kartonima. U dva odvojena slučaja Disciplinski komitet ustanove u Kruševcu utvrdio je da su službenici primenili prekomernu upotrebu sile, što je rezultiralo ozbiljnim fizičkim povredama dece, navodi CPT. U jednom od dva navedena slučaja, žrtva je bila devojčica koju je osoblje dva puta tuklo palicama u roku od sedam meseci – prvi put u martu 2024. kada je pokušala da pobegne iz ustanove. Kako je devojčica ispričala timu Komiteta Saveta Evrope, osoblje ju je uhvatilo ispred kapije i pretuklo, udarajući je pesnicama u glavu i telo i palicom po telu. U drugom incidentu istu devojčicu je pretukao jedan od službenika, nakon što se potukla sa drugom štićenicom ustanove. "Prvi incident, iako je interno istražen, zaključen je kao da nije predstavljao prekomernu upotrebu sile, uprkos medicinskim beleškama koje dokumentuju višestruke fizičke povrede na telu devojčice. Štaviše, postojalo je samo površno objašnjenje potrebe za upotrebom takve sile. Interna Disciplinska komisija je utvrdila da je drugi incident uključivao prekomernu upotrebu sile", navodi se u izveštaju. Nasilje među štićenicimaKomitet Saveta Evrope ukazao je i da su u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu "česti slučajevi" nasilja među štićenicima ustanove, te da su zabeležena tri navoda o međumaloletničkom seksualnom nasilju. Navodno su se ovi slučajevi dogodili na mestima gde nije bilo video nadzora, uključujući kupatilo i dečije sobe. "U dva navoda o silovanju (u vezi sa prisilnim seksualnim odnosom), žrtve su poslate u lokalnu bolnicu na pregled. Međutim, pregled nije obavio forenzički specijalista za seksualni napad, već redovno zdravstveno osoblje, koje je izvršilo samo vizuelni pregled i, shodno tome, nije pronašlo nikakve dokaze o napadu", navodi CPT. Kako stoji u izveštaju, jedna od navodnih žrtava, koju je nakon incidenta pregledao dečji psihijatar, pokušala je da izvrši samoubistvo dve nedelje kasnije. "Osoba je prebačena u Zatvorsku bolnicu na 10 dana, da bi potom bila vraćena u Zatvoreni režim i stavljena pod pojačan nadzor, ali nije dobijala nikakvu redovnu psihološku podršku", zabeležio je tim Komiteta. Komitet Saveta Evrope za sprečavanje torture ponovio je preporuku iz prethodnog izveštaja da vlasti Srbije spreče prekomernu upotrebu sile nad maloletnicima i zabrane palice kao legitimno sredstvo prinude u vaspitno-popravnim ustanovama. "U slučajevima navoda o seksualnom zlostavljanju treba obezbediti hitan forenzički medicinski pregled i psihološku podršku, a navodi se moraju proslediti tužilaštvu i policiji", navodi se, između ostalog. Navodi o zlostavljanju u zatvorskoj bolnici u BeograduDelegacija Komiteta Saveta Evrope je tokom posete Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu dobila određeni broj navoda o zlostavljanju i verbalnom vređanju od strane osoblja. CPT je zabeležio i jedan disciplinski slučaj u kojem je pacijent udaren od strane člana osoblja, što je rezultiralo izricanjem sankcije. Takođe, i dalje je česta praksa fiksacija pacijenata za krevet, i tokom dužih vremenskih perioda, a pacijenti se rutinski stavljaju u pelene. "Prema oceni Komiteta, ova praksa može se smatrati ponižavajućom. Lečenje se i dalje uglavnom oslanjalo na farmakoterapiju, dok individualni planovi lečenja nisu sistematski ažurirani", navodi se u izveštaju. Komitet je zabeležio da su se pacijentkinje suočavale sa posebnim problemima, uključujući nedostatak sredstava za ličnu higijenu. U izveštaju se Komitet osvrće i na loše uslove u Specijalnoj zatvorskoj bolnici. "Uprkos određenim renoviranjima, opšti uslovi u bolnici ostali su loši još od prethodne posete CPT-a 2021. godine. Teška prenatrpanost dostigla je tačku potpune popunjenosti kapaciteta", ocenio je Komitet. Savet Evrope je u preporuci vlastima u Srbiji skrenuo pažnju da je potrebno unaprediti procedure za prijavljivanje povreda i obezbediti da se nakon svakog nasilnog incidenta sprovede medicinski pregled. Komitet napominje da, "suprotno postojećoj praksi, deca nikada ne smeju biti smeštena u zatvorsku bolnicu, jer ona ne može adekvatno da odgovori na njihove specifične potrebe". "Takođe, trebalo bi uspostaviti multisektorsku strategiju forenzičkog lečenja zasnovanu na najmanje restriktivnoj nezi, ulagati u postpenalne kapacitete za pacijente koji se vraćaju u zajednicu", navodi se u izveštaju. Psihijatrijske ustanove za odrasleTokom posete Srbiji delegacija Komiteta za sprečavanje torture posetila je kliniku "Laza Lazarević" u Beogradu i Specijalna bolnica u Kovinu, pedesetak kilometara istočno od glavnog grada. U izveštaju se navodi da je većina pacijenata pozitivno govorila o osoblju, ali da je primljen je i određen broj navoda o zlostavljanju. "Prostori Specijalne bolnice Kovin bili su u velikoj meri renovirani i u dobrom stanju, ali su materijalni uslovi u Klinici 'Laza Lazarević' pokazivali znake propadanja, uprkos određenim poboljšanjima", navodi se. Tim Saveta Evrope zabeležio je i da nedostaje pristup otvorenom prostoru na beogradskoj lokaciji Klinike "Laza Lazarević", na šta se ukazuje još od 2004. godine. Lečenje je i dalje bilo gotovo isključivo farmakološko, uz površne individualne planove. Mehaničko sputavanje se često primenjivalo, uključujući i u prisustvu drugih pacijenata, a zabeleženi su i slučajevi dugotrajnog fiksiranja koji nisu bili dokumentovani", stoji u izveštaju. Komitet je preporučio vlastima Srbije da ojačaju forenzičke terapijske programe u civilnim bolnicama, povećaju broj zaposlenih i usklade praksu sputavanja sa nacionalnim smernicama koje su u skladu sa međunarodnim standardima. Dugotrajno smeštanje dece na psihijatrijiNa adolescentnoj jedinici Klinike "Laza Lazarević" i Klinika za decu i adolescente u Beogradu delegacija Saveta Evrope nije zabeležila navode o zlostavljanju. Međutim, Komitet je izrazio ozbiljne sumnje u vezi sa slučajevima dugotrajnog smeštaja dece u akutnim psihijatrijskim ustanovama u Srbiji, ponekad bez medicinskog opravdanja i bez nezavisne procene potrebe za nastavkom smeštaja. "Pojedina deca bila su izolovana od drugih pacijenata, bez direktnog kontakta sa porodicom i spoljnim svetom, bez pristupa boravku na otvorenom, uz krajnje ograničen dnevni režim. Komitet smatra da se takvo postupanje može okarakterisati kao nečovečno ili ponižavajuće", navodi se u izveštaju. Savet Evrope je pozvao vlasti Srbije da ovu decu premeste u odgovarajuće nemedicinske ustanove u kojima mogu dobiti adekvatnu podršku i brigu. CPT je izrazio zabrinutost i zbog izostanka pristupa svežem vazduhu na otvorenom, preteranog oslanjanja na farmakoterapiju i česte primene fiksacije nad decom. Šta su odgovorili nadležni u Srbiji?Vlasti Srbije su u odgovoru na izveštaj navele da će formirati radnu grupu Ministarstva pravde za izradu zakona o maloletnim prestupnicima i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika. U osvrtu na konkretne navode iz izveštaja Komiteta Saveta Evrope koji se odnose na vaspitno-popravni dom u Kruševcu, vlasti Srbije navode da "službenici ove ustanove više nisu opremljeni gumenim palicama", te da su svi zaposleni prošli obuku na temu sprečavanje mučenja i upotrebe sile. "U Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu, upravnik i rukovodioci službi svakodnevno vrše nadzor nad ponašanjem zaposlenih u svim odeljenjima, sa jasnom porukom da se prekomerna upotreba sile, kao i svaki oblik nezakonitog ponašanja i zlostavljanja maloletnih prestupnika, neće tolerisati", navodi se u odgovoru. Vlasti navode i da se u kruševačkoj ustanovi "posebno prati" svaka naznaka seksualnog zlostavljanja, te da nakon takvih saznanja "lekar ustanove obavlja razgovor sa osobom lišenom slobode i upućuje je nadležnom specijalisti na forenzički pregled". Kada je reč o psihijatrijskim ustanovama za decu i odrasle, vlasti Srbije navode da resorno Ministarstvo zdravlja sprovodi mere i aktivnosti usmerene na poboljšanje rada u svim takvim ustanovama. Povodom navoda o zlostavljanju u Specijalnoj bolnici u Kovinu, u odgovoru srpskih vlasti se navodi da su svi prijavljeni incidenti " dokumentovani isključivo kao usmene tvrdnje pacijenata na odeljenju za akutne muške bolesti zbog psihotičnih poremećaja". "Svaki izveštaj pacijenta se upoređuje sa izjavama drugih pacijenata koji su bili u istoj sobi, proveravamo izveštaje prisutnog osoblja i beleške dežurnih medicinskih sestara", navodi se u odgovoru. Vlasti navode i da će Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti u Kovinu i u narednom periodu pridržavati preporuka Komiteta Saveta Evrope. Klinika "Laza Lazarević" je zaposlila dodatni broj medicinskih sestara i tehničara na Odeljenju intenzivne nege za uznemirene pacijente. Kako se navodi u odgovoru, rukovodstvo te klinike "traži moguća rešenja kako bi se obezbedila privatnost pacijentima koji su mehanički vezani, u smislu da se obezbeđuju zaštitne pregrade za privatnost". U odgovoru se navodi i da je Klinika "Laza Lazarević" obezbedila novi nameštaj za Odeljenje hitne pomoći psihijatrijske službe, kao i da je završeno je preuređenje radnog prostora.

Osumnjičeni državljanin Srbije za učešće u ratu u Ukrajini, na strani ukrajinske vojske, saslušan je i priznao krivično delo, saopštilo je 23. aprila Više javno tužilaštvo u Beogradu. Tužilaštvo je saopštilo da je saslušan Filip Đ. (20) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo "učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi". "Osumnjičeni je na saslušanju priznao izvršenje krivičnog dela i izneo je odbranu, a tužilaštvo je nakon saslušanja predložilo sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu da osumnjičenom odredi meru zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor", saopšteno je. Prethodnog dana objavljeno je da je policija u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom Srbije (BIA) uhapsila muškarca zbog sumnje da je učestvovao u ratu u Ukrajini. Tada je navedeno da je kod osumnjičenog prilikom hapšenja pronađena vojna knjižica ukrajinske vojske, maskirna uniforma sa obeležjima ukrajinske vojske, šlem s ugrađenom kamerom i prateća dokumentacija o njegovom stupanju u službu u ukrajinskoj vojsci. U Srbiji je doneto do sada 34 pravosnažne presude koje se odnose na krivično delo učestvovanja ili organizovanja učestvovanja u ratu u stranoj državi, pokazuju podaci koje je Radiju Slobodna Evropa dostavio Viši sud u Beogradu. Inače, učestvovanje i organizovanje učestvovanja u ratu na teritoriji strane države krivično je delo u Srbiji od 2014. godine, sa zaprećenim kaznama do deset godina zatvora. Zvaničnici Srbije do sada nisu izašli ni sa okvirnim procenama o broju srpskih dobrovoljaca koji trenutno ratuju u Ukrajini. RSE je u više navrata izveštavao o državljanima Srbije koji su u Ukrajini ratovali na ruskoj strani, a podaci ukazuju da nisu svi procesuirani. Rusija je u februaru 2022. pokrenula vojnu invaziju na susednu Ukrajinu, a Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja se nije pridružila sankcijama koje su zemlje Zapada uvele Rusiji.

Nevladnia Inicijativa mladih za ljudska prava podnela je pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti protiv gradonačelnika Grada Beograda Aleksandra Šapića jer je na društvenim mrežama veličao osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Šapić je na zvaničnom Facebook nalogu 18. aprila objavio Mladićevu fotografiju uz poruku "srpski heroj". "Smatramo da ovakva izjava zvaničnika grada Beograda predstavlja govor mržnje i težak oblik diskriminacije bošnjačkog i hrvatskog naroda. Pozivamo sve odborničke grupe u Skupštini Grada Beograda da osude glorifikaciju ratnih zločinaca", saopštila je Inicijativa mladih. Istakli su da je više zvaničnika Srbije na čelu sa ministrom pravde Nenadom Vujićem iskoristilo pogoršano zdravlje Ratka Mladića kao priliku da nastave sa praksom prećutkivanja ili poricanja zločina za koje je Mladić osuđen. "Ministar Vujić je posetivši Mladića u Hagu postao i njegov megafon, prenošenjem poruka 'Srbima i Srbiji', dok je gradonačelnik Beograda Šapić ono što je nekada predstavljalo mural Mladiću, sada kopirao na društvene mreže", naveli su iz Inicijative. Ministar pravde Srbije posetio je 20. aprila Mladića i zatražio od Rezidualnog mehanizma da se zbog pogoršanog zdravstvenog stanja leči na slobodi, navodeći da će država dati i dodatne garancije za njega. Inicijativa mladih podsetila je da je i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić trojicu osuđenih ratnih zločinaca - Mladića, Jovicu Stanišića i Frenka Simatovića - nazvao "svojim prijateljima i saradnicima koji su bili značajni za naš narod i državu". Pošto je početkom aprila izašao iz bolnice, Dačić je na svom Instagram profilu objavio zahvalnicu svima koji su "brinuli za njegovo zdravlje", a među njima je uz fotografije, naveo i Mladića, Stanišića i Simatovića. Ratko Mladić služi doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti počinjenih tokom rata u Bosni i Hercegovini. Nakon skoro 16 godina skrivanja, uhapšen je u Srbiji maja 2011. i šest dana kasnije izručen je sudu u Hagu. Utvrđeno je da je kriv za genocid nad više od 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija u leto 1995. godine, progon i prisilno premještanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te držanje pripadnika mirovnih snaga UN taocima tokom NATO bombardovanja 1995. godine. U junu 2021. osuđen je po 10 od 11 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Bivši čelnici Državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i Franko Simatović osuđeni su 2023. u Hagu na po 15 godina zatvora zbog podržavanja i pomaganja ratnih zločina u BiH 1992. godine. Osuđeni su za zločine u Bijeljini, Doboju, Zvorniku, Trnovu, Sanskom Mostu i Bosanskom Šamcu.

Ukrajina je obnovila tranzit nafte kroz naftovod Družba nakon višemesečnog zastoja izazvanog kvarom nastalim posle ruskog napada u januaru, čime je uklonjena i blokada koju je Mađarska postavila u vezi sa odobravanjem kredita Ukrajini u vrednosti od 90 milijardi evra. Od početka rata u Ukrajini i uvođenja sankcija Evropske unije (EU) Rusiji, Družba je izgubila relevantnost i ostala važna samo za Mađarsku i Slovačku, koje su tražile izuzeće od sankcija i nastavak snabdevanja kroz ovaj naftovod zbog toga što nemaju izlaz na more. Povezivanje na ruski sistem Družba, kojim vlasti u Srbiji žele da dopreme rusku sirovu naftu i zaobiđu sankcije Brisela, otvara pitanje doslednosti evropske politike. Srbija je jedina zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja nije uvela sankcije Rusiji u skladu sa odlukama na nivou Evropske unije. Sirova nafta u Srbiju trenutno stiže samo iz jednog pravca – iz Hrvatske, preko sistema Jadranskog naftovoda (JANAF). Početna tačka tog naftovoda je u luci Omišalj, gde tankerima stiže nafta pomorskim putem, a sistem se završava u Novom Sadu. Tom rutom je, zbog sankcija Brisela, Srbiji prekinuto dopremanje ruske sirove nafte u decembru 2022. godine. Planovi za povezivanje Srbije sa Družbom mogli bi da posluže kao test doslednosti Evropske unije: ako je Brisel već odobrio izuzeća Mađarskoj i Slovačkoj, otvara se pitanje da li bi bilo politički i pravno održivo sprečiti Srbiju da traži sličan tretman kroz postojeći izuzetak u sistemu. To direktno vodi i do pitanja da li sankcije gube snagu kada postoje trajna ili privremena odstupanja, naročito u energetskom sektoru. "Izuzeća za Mađarsku i Slovačku slabe jedinstven stav EU i stvaraju prostor za unutrašnja neslaganja, kao što je ilustrovano nedavnim vetom Mađarske na kredit EU Ukrajini", kaže za Radio Slobodna Evropa Zuzana Pelakova, direktorka programa za ekonomiju i poslovanje u GLOBSEC-u, think tanku sa sedištem u Bratislavi. RSE je u više navrata tražio komentar Evropske komisije u vezi sa stavom da se Srbija priključi Družbi, ali odgovor na ovo pitanje još nije stigao. Ruska nafta gubi važnost na nivou EUU međuvremenu, značaj ruskog izvoza nafte u EU naglo je opao. Prema podacima Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) iz decembra 2025. godine, EU je tada učestvovala sa svega 6 odsto u ruskom izvozu nafte, u poređenju sa oko 45 odsto u 2021. godini, pre početka rata u Ukrajini, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA). Dan Jorgensen, komesar nadležan za energetiku, potvrdio je da EU ne namerava da se vrati snabdevanju iz Rusije, uprkos krizi koja dominira na svetskom tržištu. "Ponovo početi uvoziti rusku energiju bila bi ogromna greška. Ne. U budućnosti više nećemo uvoziti nijedan molekul ruske energije. Putin je koristio energiju protiv država članica, ucenjivao ih, a kupovinom energije mi takođe indirektno pomažemo ratu protiv naših prijatelja u Ukrajini", izjavio je Jorgensen 22. aprila. EU planira da potpuno prekine uvoz ruskog gasa do kraja 2027. godine. Uvoz ruske nafte već je uglavnom ukinut tokom 2022. i 2023. godine, uz ograničena izuzeća za Mađarsku i Slovačku. Snabdevanje ruskom naftom u sadašnjim okolnostima računa se na oko 5 odsto ukupnog uvoza, i to upravo zbog tih izuzeća. Zato bi nova veza sa Družbom imala smisla samo ako postoji stabilan i dozvoljen režim snabdevanja, a to trenutno nije slučaj. Prvi koraci ka priključivanju Srbije na Družbu već su preduzeti. U toku je tender srpske državne kompanije Transnafta za izgradnju oko 100 kilometara dugog naftovoda do Mađarske, kojim bi u Srbiju stizala ruska sirova nafta. Radovi bi, prema najavama srpskih vlasti, trebalo da počnu na jesen, a cilj je da nafta poteče do kraja 2027. godine. Zbog sankcija Evropske unije na uvoz ruske nafte, ova sirovina iz Rusije u Srbiju ne stiže duže od tri godine. Zajednički projekat izgradnje naftovoda sprovodi se na osnovu sporazuma Beograda i Budimpešte, dok dve države intenziviraju energetsku saradnju od početka ruske invazije na Ukrajinu. Međutim, taj dogovor je postignut tokom vlade Viktora Orbana, odlazećeg premijera Mađarske koji je izgubio parlamentarne izbore održane 12. aprila. "Za Srbiju, povezivanje sa naftovodom Družba u trenutnom geopolitičkom kontekstu moglo bi se smatrati potkopavanjem jedinstva EU. Štaviše, EU planira postepeno ukidanje preostalog uvoza ruske nafte do septembra 2027. godine, bez obzira na protivljenje Mađarske i Slovačke. To povećava rizik da bi svaka nova veza s Družbom mogla postati nasukana imovina u bliskoj budućnosti", smatra Pelakova. Družba kao funkcionalan plan ili politička opcija za Srbiju?U postojećim okolnostima, priključak na Družbu ne može se smatrati funkcionalnim kanalom snabdevanja Srbije. Sudbina tog projekta umnogome će zavisiti od režima sankcija EU i odnosa prema ruskoj nafti u Mađarskoj i Slovačkoj. Međutim, sve sada zavisi i od pristupa koji će imati nova vlada Mađarske, odnosno budući premijer Peter Mađar. Do sada se Mađar u svojim nastupima nije eksplicitno izjasnio kakav će pristup imati prema ruskoj nafti i da li će nastaviti politiku zavisnosti koju je vodio njegov politički protivnik Viktor Orban. Neposredno pre parlamentarnih izbora, Mađar je lokalnim novinarima rekao da država treba da ojača diverzifikaciju, ali da se to neće dogoditi preko noći. Priznao je i da će Mađarska u doglednom vremenu i dalje biti energetski izložena Rusiji. "Ako bude potrebno, pregovaraćemo s Rusijom, ali nećemo postati prijatelji", izjavio je pre izborne pobede Peter Mađar. Budući odnosi između Srbije i Mađarske takođe će igrati važnu ulogu u ovom projektu. Tokom Orbanove vladavine vlasti u Beogradu i Budimpešti održavale su bliske veze, dok se Mađarska istovremeno postavljala kao zaštitnica Srbije u Briselu. Peter Mađar se nakon pobede osvrnuo na bliske odnose Orbana i Vučića, istakavši da zna ko je "kum" tih odnosa, aludirajući na Rusiju. Nakon što je Petera Mađara 13. aprila na javnom servisu RTS optužio da "nema pojma o čemu govori", predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 21. aprila telefonom razgovarao sa budućim mađarskim premijerom i pozvao ga da poseti Srbiju. Mađarska, kao i Slovačka, ima geografska ograničenja i nema izlaz na more. To je bio ključni argument kada su zatražile i dobile izuzeće za snabdevanje ruskom naftom. Međutim, nakon kvara naftovoda Družba, pokazalo se da postoje i druge mogućnosti. Hrvatska je preko JANAF-a ponudila alternativni pravac snabdevanja naftom koja nije ruskog porekla, a zvanični Zagreb tvrdi da raspolaže dovoljnim kapacitetima da zadovolji potrebe obe zemlje. Zuzana Pelakova iz GLOBSEC-a smatra da je kvar u Družbi pokazao da zemlje poput Slovačke i Mađarske više nisu potpuno zavisne od tog naftovoda. "Istovremeno, ruska nafta se i dalje prodaje s popustom, što je rezultiralo značajnim profitom za rafinerije MOL-a u regionu", napominje Pelakova. "Važno je prepoznati da Rusija ima dugu istoriju korišćenja izvoza energije kao geopolitičkog oružja za unapređenje svojih interesa. Malo je naznaka da bi prema Družbi postupala drugačije. Ako išta, nedavni događaji podržavaju to očekivanje", kaže za Radio Slobodna Evropa Zuzana Pelakova. Međutim ona upozorava nastavak tranzita preko Družbe biće ključno za određivanje budućeg značaja naftovoda. "Ako bi Ukrajina jednostrano zaustavila tranzit, Družba bi mogla postati uglavnom zastarela za sve uključene zemlje, potencijalno uključujući i Srbiju", napominje ona.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se s ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država pri NATO-u Matthewom Whitakerom, saopšteno je na Instagram nalogu Budućnost Srbije. Vučić je naveo da su razgovarali o najvažnijim bezbjednosnim i političkim pitanjima u regionu, položaju Srbije u složenim geopolitičkim okolnostima, kao i o potrebi očuvanja mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Posebno je istakao da je za Srbiju od presudnog značaja bezbjednost srpskog naroda na Kosovu, uz nastavak, kako je naveo, odgovorne politike koja podrazumijeva dijalog, ali i insistiranje na poštovanju međunarodnog prava i preuzetih obaveza. "Srbija će nastaviti da bude faktor stabilnosti, ali će uvek umeti da zaštiti svoje državne i nacionalne interese", poručio je Vučić. Dodao je da su razmijenjena mišljenja i o unapređenju odnosa Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, kao i o oblicima saradnje koji mogu doprinijeti većem međusobnom razumijevanju i očuvanju mira u regionu, naglasivši važnost otvorenog dijaloga u vremenu globalnih izazova. Ranije 22. aprila, tokom obilaska Centra za razminiranje u Velikoj Moštanici kod Beograda, ambasador SAD pri NATO-u izjavio je da će saradnja Sjedinjenih Američkih Država i Srbije na uklanjanju zaostalih mina ostati "zajednički prioritet", piše Beta. Whitaker je rekao da SAD od 2008. godine blisko sarađuju sa Srbijom na uklanjanju mina i kontaminacije kasetnom municijom u civilnim područjima, navodeći da je Centar za razminiranje "odličan partner" u tim naporima. On je dodao da je u 2025. godini postignuta "značajna prekretnica" uklanjanjem zaostale kasetne municije u civilnim područjima, te da je sada fokus na čišćenju "posljednje opštine sa poznatom minskom kontaminacijom". "Ova saradnja spasava živote i ostaće zajednički prioritet naših zemalja", rekao je Whitaker. Dodao je i da su SAD u ove aktivnosti investirale više od 28 miliona dolara, kao i da se trenutno radi na obezbjeđivanju dodatnih 1,5 miliona dolara za projekte razminiranja u Srbiji. "Ovi značajni napori odražavaju snagu naših bilateralnih odnosa i otvaraju novu eru u odnosima Srbije i SAD, fokusiranu na budućnost", naveo je on. Do sastanka s Vučićem dolazi dan nakon što je ambasador Sjedinjenih Američkih Država pri NATO-u boravio na Kosovu, gdje je imao odvojene sastanke s kosovskim premijerom Albinom Kurtijem, vršiteljkom dužnosti predsjednice Albulenom Haxhiu i komandantom NATO misije KFOR-a, general-majorom Ozkanom Ulutašem. Američka ambasada u Prištini saopštila je da Sjedinjene Američke Države i Kosovo nastavljaju da unapređuju "zajedničke bezbjednosne interese" i jačaju regionalnu stabilnost, ističući značaj saradnje kroz KFOR i Program partnerstva Nacionalne garde Ajove s Kosovom. Prema navodima iz Prištine, u fokusu Whitakerovih sastanaka bila su pitanja bezbjednosti na Kosovu i u regionu, kao i doprinos Kosova međunarodnim bezbjednosnim inicijativama. Kosovo je nedavno najavilo učešće u Međunarodnoj stabilizacionoj snazi za Gazu i planira da pošalje trupe na palestinsku teritoriju u okviru misije nadzora primirja. Kosovo takođe nastavlja transformaciju Snaga bezbjednosti u vojsku uz podršku Sjedinjenih Američkih Država, te blisku saradnju s američkom vojskom i Nacionalnom gardom Ajove, dok je domaćin i najveće američke baze na Balkanu – Bondsteel.

Udar na budžet Srbije, ali bez uticaja na druga sredstva koja dolaze iz Evropske unije (EU) – tako koordinatorka nevladinog Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković objašnjava mogućnost uskraćivanja novca iz Brisela. Zbog zastoja u reformama i narušavanja vladavine prava, Srbiji preti gubitak 1,5 milijardi evra u nepovratnim sredstvima i povoljnim kreditima iz EU. Inicijativa "Plan rasta za Zapadni Balkan", koju je Brisel usvojio pre dve i po godine, osmišljena je da ubrza ekonomsko približavanje regiona Uniji i da zemljama koje pretenduju da postanu njene članice omogući postepeni pristup delovima jedinstvenog tržišta pre punopravnog članstva. U tu svrhu evropske institucije izdvojile su šest milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine. Međutim, Evropska komisija je izrazila zabrinutost zbog lošeg stanja u Srbiji i trenutno procenjuje da li država ispunjava uslove za dobijanje finansijskih sredstava. Šta je Plan rasta za Zapadni Balkan?Inicijativa, koju je Evropska komisija usvojila u novmebru, zasnovana je na jačanju ekonomske integracije na jedinstvenom evropskom tržištu, ekonomskoj integraciji kroz zajedničko regionalno tržište, te ubrzanju ključnih reformi. U raspodelu šest milijardi evra sredstava uključeni su različiti kriterijumi, poput broja stanovnika i odnosa BDP-a po glavi stanovnika, ali je Evropska komisija napomenula da konačna suma "nije fiksna", već da zavisi od rezultata reformi i ispunjenja uslova. Takođe, ukoliko države-kandidati za članstvo u EU ne ispune uslove za isplatu, Komisija ima mogućnost da smanji alokaciju toj zemlji i preusmeri sredstva onima koji napreduju bolje. Vlada Srbije je u oktobru 2024. usvojila Reformsku agendu, strateški dokument koji navodi neophodne reformske korake na putu na EU i otvara mogućnost da zemlja dobije sredstva iz Plana rasta. Šta to znači za Srbiju?Za Srbiju je izdvojeno 1,5 milijardi evra, što je skoro četvrtina od ukupnih sredstava iz Plana rasta. Sredstva uključuju grantove i kredite namenjene podršci reformama i isplaćuju se dva puta godišnje, u zavisnosti od ostvarenog napretka. Od toga je skoro 400 miliona direktna budžetska dotacija kojom raspolaže Ministarstvo finansija, dok ostatak čine zajmovi pod povoljnim uslovima. "To su sredstva koja se daju za konkretne projekte u oblasti infrastrukture, javnih usluga i tako dalje. To nije novac koji najdirektnije dolazi do građana. Ukoliko dođe do uskraćivanja sredstava iz Plana rasta, to možemo tretirati kao neku vrstu izmakle dobiti", kaže Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa, mreže organizacija civilnog društva u Srbiji koja prati i učestvuje u procesu pristupanja zemlje EU. Srbija je iz Plana rasta dobila oko 110 miliona evra u okviru pretfinansiranja. Polovinom 2025. Evropska komisija je prebacila 51,7 miliona evra kao povoljni zajam u budžet Srbije, a u januaru 2026. je odobreno oko 60 miliona umesto predviđenih 112 miliona. Ova sredstva odnose se na reforme sprovedene u drugoj polovini 2024. godine. Srbija je, prema oceni Evropske komisije, realizovala tri od sedam koraka koliko je predvidela Reformska agenda za taj period. "Već prva tranša je za Srbiju bila problematična i u odnosu na ukupan iznos koji je Srbija tražila, Evropska komisija je isplatila samo polovinu predviđenih sredstava", kaže Bojana Selaković. Sagovornica Radija Slobodna Evropa napominje da eventualno blokiranje sredstava iz Plana rasta ne utiče na druga sredstva koja dolaze iz Evropske unije, poput pretpristupnih IPA i IPARD fondova (namenjenih poljoprivredi i ruralnom razvoju). "Ostaje netaknuto, dakle, sve što ide direktno građanima i lokalnim zajednicama, za školstvo i poljoprivrednike, zatim programi koji se odnose na naučnu i obrazovnu saradnju na univerzitetskom nivou", objašnjava Selaković. Srbija je od Evropske unije dobila više od 3,6 milijardi evra bespovratne pomoći kroz različite pretpristupne programe u poslednjih četvrt veka. Ta sredstva namenjena su, između ostalog, za obuku sudija i tužilaca i modernizaciju sudnica, digitalizaciju zdravstvenog sistema i reformu obrazovanja. Deo sredstava iz IPA fondova dodeljen je Srbiji za oblast ekologije, poput prečišćavanja otpada i otpadnih voda, poboljšanje kvaliteta vazduha i ublažavanja posledica klimatskih promena. Unija je ujedno i najveći strani investitor u Srbiji. Zemlje EU zajedno čine oko 59 odsto stranih direktnih investicija. Zašto su sredstva pod znakom pitanja?"Sve smo više zabrinuti zbog onoga što se dešava u Srbiji - od zakona koji potkopavaju nezavisnost pravosuđa, preko obračuna sa demonstrantima, do stalnog mešanja u nezavisne medije", izjavila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos 20. aprila, govoreći o mogućoj obustavi sredstava Srbiji iz Plana rasta. Oštre kritike iz Brisela upućene su Srbiji početkom 2026. godine, kada je parlament bez javne rasprave i konsultacije sa Venecijanskom komisijom usvojio set pravosudnih zakona. Po ubrzanoj proceduri došli su na dnevni red nakon što ih je zvanično predložio poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić. Izmene pet pravosudnih zakona kritikovali su Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije, te niz strukovnih organizacija. Upozorili su da takve zakonske izmene mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti. Brisel je to nazvao "glasanjem za ograničavanje nezavisnosti pravosuđa". Sa druge strane, poslanici vlasti branili su te zakonske izmene tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Kako su ranije zvaničnici Evropske komisije rekli za RSE, očekuje se da do kraja aprila Venecijanska komisija iznese mišljenje o spornim izmenama zakona. Odluka Brisela o uskraćivanju sredstava iz Plana rasta zavisiće od toga da li će Srbija revidirati zakone u skladu sa mišljenjem ovog tela Saveta Evrope za pitanja ustavnog prava, demokratije i vladavine prava. Srbija takođe konstantno nazaduje u pogledu poštovanja ljudskih prava i medijskih sloboda u izveštajima međunarodnih organizacija. Amnesti internešnel (Amnesty International) u izveštaju objavljenom u aprilu 2026. navodi da su u Srbiji demonstranti, novinari i organizacije civilnog društva bili suočeni sa zastrašivanjem, uznemiravanjem i nezakonitim nadzorom od strane vlasti koje su pokušavale da obuzdaju široko rasprostranjeno nezadovoljstvo. U Srbiji su 2025. godinu obeležile masovne demonstracije širom zemlje, koje su izbile zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu novembra 2024. Demonstranti su tvrdili da je nemar podstaknut korupcijom i zahtevali političku odgovornost predsednika Aleksandra Vučića, kao i prevremene izbore i široke reforme. Amnesti u izveštaju navodi da je "policija proizvoljno pritvorila stotine demonstranata, da su desetine među njima bile šamarane i udarane, a nekim pritvorenicima je prećeno silovanjem, nasiljem i smrću". U izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House) iz februara 2025. godine Srbija se našla na listi država sa najvećim padom sloboda u poslednjih deset godina. Kao jedan od razloga navodi se pooštravanje kontrole medija i napadi na novinare. Da li je Srbija preduzela korake?Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić najavila je da će zakonodavci početi sa radom na izmenama zakona odmah po dobijanju mišljenja ekspertskog tima Venecijanske komisije. "Očekujem da te izmene što pre ponovo uđu u Skupštinu", rekla je Brnabić na konferenciji za medije 20. aprila. Istog dana Vlada Srbije je naložila svim državnim organima da pri pripremi zakona posebnu pažnju posvete usklađenosti propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije. Početkom 2026. godine, Vlada Srbije osnovala je Koordinacioni telo za proces pristupanja EU, koji čine predstavnici najvišeg državnog nivoa. Uloga ovog operativnog tima je, kako je objašnjeno, koordinacija ubrzanog sprovođenja svih obaveza na evropskom putu Srbije. "Na osnovnu onoga što smo videli u prethodnih nekoliko dana, rekla bih da su poruke iz Brisela ozbiljno shvaćene", smatra Bojana Selaković. Selaković, međutim, napominje da sve ovo neće biti dovoljno ukoliko se Vlada ne bude bavila suštinskim problemima, na koje je ukazao i Brisel. "Suštinski problem leži u izbornim uslovima, stanju medijskih sloboda, u represivnim praksama koje država sprovodi", podvlači Selaković. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čija Srpska napredna stranka je na vlasti od 2012. godine, je u više navrata izjavio da je članstvo u Evropskoj uniji strateški cilj zemlje. Međutim, za sada su otvorena 22 od 35 poglavlja, a samo dva zatvorila.

Policija u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom Srbije (BIA) uhapsila je muškarca zbog sumnje da je učestvovao u ratu u Ukrajini, na strani ukrajinske vojske, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova 22. aprila. U saopštenju se navodi da je uhapšen F. Đ. (2006) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi. "Prilikom hapšenja kod osumnjičenog je pronađena vojna knjižica ukrajinske vojske, kompletna maskirna uniforma sa obeležjima ukrajinske vojske, šlem sa ugrađenom kamerom i prateća dokumentacija o stupanju F. Đ. u službu u ukrajinskoj vojsci", navode iz policije. U saopštenju se navodi da je osumnjičenom određeno zadržavanje od 48 sati. U Srbiji je doneto do sada ukupno 34 pravosnažne presude koje se odnose na krivično delo učestvovanja ili organizovanja učestvovanja u ratu u stranoj državi, pokazuju podaci koje je Radiju Slobodna Evropa dostavio Viši sud u Beogradu. Učestvovanje i organizovanje učestvovanja u ratu na teritoriji strane države krivično je delo u Srbiji od 2014. godine, sa zaprećenim kaznama do deset godina zatvora. Ipak, zvaničnici Srbije do sada nisu izašli ni sa okvirnim procenama o broju srpskih dobrovoljaca koji trenutno ratuju u Ukrajini. Rusija je u februaru 2022. pokrenula vojnu invaziju na susednu Ukrajinu, a Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja se nije pridružila sankcijama koje su zemlje Zapada uvele Rusiji. Srbija sa Rusijom održava bliske odnose i nakon invazije u punom obimu na Ukrajinu. RSE je u više navrata izveštavala o državljanima Srbije koji su u Ukrajini ratovali na ruskoj strani, a pojedini eksperti u Srbiji ocenjuju da su kazne za proruske plaćenike uglavnom uslovne i veoma blage.