Kosovo i Srbija nastavili su da upućuju optužbe jedno protiv drugog na redovnoj sjednici Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu, održanoj u četvrtak u New Yorku, dok su Sjedinjene Države bile jasne u svom stavu da je normalizacija odnosa jedini put naprijed za dvije zemlje. "Predsjednik [američki, Donald] Trump i Amerikanci pažljivo slušaju vaše jasno obećanje da ćete raditi i prosperirati zajedno. Nadamo se da će obje strane smanjiti tenzije i sjesti za stol. Radit ćemo blisko s liderima koji gledaju u budućnost, a ne u prošlost. Uz pravi dijalog, a ne teatar", izjavila je zamjenica američkog predstavnika pri UN-u, Tammy Bruce, ponovivši da SAD ostaju posvećene podršci stabilnosti na Kosovu i u Srbiji kako bi se očuvala stabilnost na Balkanu. Tim Kosova je poručio da ne očekuje normalizaciju odnosa sa Srbijom bez jasne odgovornosti za napade u selu Banjska i na kanal Ibar-Lepenac i garancija za zaustavljanje agresije, dok je tim Srbije optužio Vladu premijera Kosova Albina Kurtija za suzbijanje glasova lokalnih Srba. Kosovo optužuje Srbiju za izvođenje oba napada. Beograd sve negira. U napadu u Banjskoj ubijen je jedan službenik Policije Kosova, dok je na Ibar-Lepencu došlo do eksplozije koja je rezultirala oštećenjem kritične infrastrukture za vodosnabdijevanje i električnu energiju. Stav KosovaMinistar spoljnih poslova i dijaspore Kosova Glauk Konjufca rekao je na sastanku da Kosovo nastavlja da garantuje stabilnost putem svojih demokratskih institucija, iako, prema njegovim riječima, Beograd nastavlja da igra svoju destruktivnu ulogu, spomenuvši pokušaje Beograda da interveniše u izbornom procesu na Kosovu kako bi podržao Srpsku listu, te na taj način preslikao "svoj režim putem jedne partije na vlasti". Srpska lista je najveća partija Srba na Kosovu i na posljednjim parlamentarnim izborima 28. decembra osigurala je devet mjesta u Skupštini Kosova. Ustav ovoj zajednici garantuje deset mjesta u zakonodavnoj instituciji. "Pozivamo Srbiju da se suoči sa svojom realnošću i prizna Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu, ne držeći cijeli region kao taoca takve hegemonije", rekao je Konjufca. "Srbija i drugi zlonamjerni akteri nastavljaju da pretvaraju prava manjina u oružje i eksploatišu multietničku prirodu Kosova kako bi promovisali podjele i nered, podrivajući naše institucije, ali i miran suživot", dodao je on. Stav SrbijeSrbiju je predstavljao šef diplomatije Marko Đurić, koji je počeo svoj govor rekavši da Srbija "nije dio problema, već dio rješenja". Kasnije je Đurić kazao da govori "u ime onih koji se drže pod pritiskom na Kosovu", te je naveo da je za lokalne Srbe na Kosovu identitet postao izvor nesigurnosti, jer se "pod režimom" premijera Kosova Albina Kurtija, Srbi identifikuju kao "drugi", te da se hapšenja, proizvoljni napadi i "egzodus Srba" ne mogu ignorisati. On ove tvrdnje nije potkrijepio konkretnim dokazima. Prema Đurićevim riječima, Zakon o strancima izazvao je veliku zabrinutost kod Srba na Kosovu. "Postojao je stvarni rizik da se ljudi koji su radili decenijama tretiraju kao stranci, gubeći pravo na boravak ili život u svojim domovima. Njihove mjere ne samo da su pravno nejasne, već ukazuju na kontinuitet reformatiranja situacije. Srbi se suočavaju s brojnim administrativnim i pravnim preprekama koje im otežavaju život, od pristupa javnim uslugama do ostvarivanja osnovnih prava", kazao je. Vlada Kosova se 14. marta složila da ponudi privremene dozvole boravka i prizna lične karte pripadnicima srpske zajednice koji nemaju kosovske dokumente, kao što predviđaju Zakon o strancima i Zakon o vozilima. Ovu odluku su pozdravili međunarodna zajednica i Srbija. Između ostalog, srpski ministar je zatražio formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, jer su, prema njegovim riječima, Srbi "ostali bez pravnog okvira koji im je obećan". Ipak, u jednom dijelu govora je rekao da su Srbi spremni pružiti ruku saradnje, jer dva naroda "nisu sudbinski određena da ostanu u sukobu". "Postoji prostor, posebno u ekonomskoj saradnji, za izgradnju povjerenja i stvaranje zajedničke budućnosti, gdje se region približava Evropskoj uniji, postaje dio zajedničkog tržišta i koristi razvojne mogućnosti", istakao je. Pod posredovanjem Evropske unije, Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa od 2011. godine, međutim svi postignuti sporazumi nisu sprovedeni. Šef Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) Peter Nicolaisen Due spomenuo je niz procesa koji su privukli pažnju na Kosovu u posljednjim mjesecima, počevši od konstituisanja Skupštine, formiranja Vlade i pitanja predsjednika, pozivajući da ovo potonje brzo dobije epilog kako bi se izbjegli novi izbori. Rekao je kako se nada da će se premijer Kosova Albin Kurti i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sastati u bliskoj budućnosti u Briselu. Kako Sjedinjene Države, tako i Kosovo, insistirali su na tome da je rad misije UNMIK-a na Kosovu završen, dok je Srbija insistirala na nastavku njegovog rada. Misija UNMIK-a djeluje prema Rezoluciji 1244 Organizacije ujedinjenih nacija, koja je bila kompromis između zapadnih zemalja i Rusije radi okončanja sukoba na Kosovu. Ova misija je neutralna prema statusu Kosova, dok je nakon proglašenja nezavisnosti zemlje u februaru 2008. godine, UNMIK prenio sve nadležnosti na lokalne institucije.

Više javno tužilaštvo u Subotici ne raspolaže informacijama o tome ko je doneo predmete podobne za pravljenje eksplozivne naprave, koji su 5. aprila pronađeni na severu Srbije, saopštilo je ovo tužilaštvo za Radio Slobodna Evropa (RSE). Navodi se da je sumnjive materije vojska pronašla u dva ranca u ataru između sela Trešnjevac i Vojvoda Zimonjić. "Njihov sadržaj biće predmet veštačenja koje će usmeriti dalji tok istrage", saopštilo je subotičko Više javno tužilaštvo, po čijem nalogu je u nedelju izvršena pretraga terena. Dodaje se da je rezultat uviđaja tužioca na licu mesta postojanje osnovane sumnje da se u ruksacima nalaze predmeti podobni da od njih stručno lice napravi eksplozivnu napravu. Saopšteno je da je događaj kvalifikovan kao nedozvoljena proizvodnja, držanje i promet oružja i eksplozivnih materija u vezi sa krivičnim delom diverzija. "Tužilaštvo u Subotici preduzima radnje u cilju obezbeđivanja dokaza za vođenje postupka protiv izvršioca, ukoliko bude otkriven", saopštilo je tužilaštvo za RSE. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je 5. aprila da su kod vojvođanskog sela Velebit, dvadesetak kilometara od severne granice, u blizini cevovoda Balkanski tok kojim se transportuje prirodni gas iz Rusije, pronađen "eksploziv razorne moći". Naveo je da je o tome obavestio mađarskog premijera Viktora Orbana. Orban je u nedelju nakon sednice državnog Saveta za odbranu rekao da "Ukrajina godinama pokušava da odseče Evropu od ruskih energenata". Direktor Vojnobezbednosne agencije Srbije Đuro Jovanić prethodno je demantovao, kako je rekao, dezinformacije da je Ukrajina pokušala da organizuje diverziju. Dodao je da na pronađenom eksplozivu stoji da je proizveden u Sjedinjenim Američkim Državama. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine odbacilo je optužbe. "Najverovatnije je reč o operaciji Rusije u sklopu njenog mešanja u mađarske izbore", naveo je portparol Ministarstva spoljnih poslova Heorhij Tihi. Objava vlasti Srbije da je nekoliko stotina metara od magistralnog gasovoda pronađen eksploziv došla je sedam dana uoči parlamentarnih izbora u Mađarskoj, gde ankete pokazuju prednost opozicije. Oko 60 odsto snabdevanja Mađarske prirodnim gasom obavlja se 400 kilometara dugim cevovodom kroz Srbiju, koji je pušten u rad 2021, a koji je deo međunarodnog plinovoda Turski tok. Njim se prirodni gas od Rusije transportuje ispod Crnog mora, dalje preko teritorije Turske, Bugarske, Srbije, Mađarske i drugih zemalja Srednje Evrope.

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen izjavio je da je 9. aprila s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i glavnim pregovaračem Beograda u dijalogu s Prištinom razgovarao o unapređenju diskusija o ključnim pitanjima dijaloga o normalizaciji odnosa. Sorensen je na X naveo da je imao "dobre sastanke" s Vučićem i Petrom Petkovićem koji je šef Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo. "Dogovorena je neophodnost daljeg angažmana i zajedničkog rada na konkretnim koristima za sve", dodao je Sorensen. Predsednik Srbije je posle sastanka izjavio da "jednosmerne mere" vlasti na Kosovu stvaraju ozbiljan pritisak na tamošnju srpsku zajednicu, Vučić je na Instagramu napisao da je jedna od tema sastanka bila "bezbednost srpskog naroda" na Kosovu, kao i "neizvesnost" u kojoj žive pripadnici srpske zajednice. "Naglasio sam da jednostrane mere Prištine, kao i primena propisa bez uvažavanja realnih okolnosti na terenu i bez dogovora u Briselu, stvaraju ozbiljan pritisak na srpski narod i vitalne srpske institucije na Kosovu i Metohiji", napisao je Vučić. Vučić je dodao da je Peteru Sorensenu ukazao "na činjenicu da jednostrani potezi Prištine nastavljaju da dodatno podižu tenzije i ugrožavaju krhku stabilnost na terenu". Vlada Kosova počela je da primenjuje Zakon o strancima i vozilima 15. marta, ali uz olakšice prema pripadnicima srpske zajednice. Politički predstavnici srpske zajednice na Kosovu i civilni sektor protivili su se punoj primeni zakona, uz obrazloženje da će negativno uticati na pripadnike manjinskih zajednica, ali i sektor zdravstva i obrazovanja koji u srpskim sredinama funkcioniše u sistemu Srbije. Primera radi, na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici – koji funkcioniše po srpskom sistemu – građani Srbije koji rade ili studiraju moraće da imaju dozvolu za rad ili dozvolu za boravak. U praksi, dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo bi biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim. Nakon sastanka Petera Sorensena sa premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem 14. marta, zvanična Priština je odlučila da uvede olakšice, izdavanjem privremenih boravišnih dozvola na 12 meseci pripadnicima srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta i priznavanjem lične karte koje im izdaju srpski organi, čime će biti ublažene posledice primene zakona. Ove olakšice su pozdravile Srbija, Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija.

Broj novih kineskih automobila uvezenih u Bosnu i Hercegovinu u 2025. godini gotovo je četiri puta veći nego 2023. kada su registrovani prvi ozbiljniji zastupnici. U istom periodu u Srbiji je uvoz kineskih vozila utrostručen, pokazuju carinski podaci dostavljeni Radiju Slobodna Evropa (RSE). Ipak, usprkos rastu, među potencijalnim kupcima u BiH i dalje dominira oprez, posebno kada je riječ o održavanju i dugoročnoj pouzdanosti. Najčešća pitanja odnose se na dostupnost rezervnih dijelova i servisnu mrežu, koja je izvan većih centara poput Sarajeva, Banje Luke, Tuzle i Mostara još uvijek ograničena. "Da imam viška para, opet bih kupio neko njemačko ili eventualno francusko auto, jer rezervni dio za njih mogu naći 'na svakom ćošku' i svaki majstor ga zna popraviti", kaže za RSE Rešad Dautefendić iz Sarajeva koji je prije pet godina kupio polovno vozilo iz uvoza. Slična iskustva potvrđuju i prodavači autodijelova. U jednoj od najvećih mreža trgovina autodijelova u BiH za Radio Slobodna Evropa kažu kako ne nabavljaju dijelove za kineske automobile, zbog još uvijek malog broja vozila na cestama, ali i činjenice da se nova vozila, uglavnom, servisiraju u ovlaštenim radionicama dok su pod garancijom. S druge strane, uvoznici kineskih automobile tvrde da rade na uklanjanju upravo tih prepreka. "Naš cilj je da vlasnicima kineskih vozila pružimo jednako kvalitetnu i dostupnu postprodajnu podršku kakvu imaju i kupci etabliranijih brendova na tržištu", kaže Mirhad Šabotić, generalni direktor Grand Automotive iz Sarajeva koji, pored zapadnih, zastupa nekoliko kineskih brendova. Tržište novih automobila i dalje maloTržište novih automobila u Bosni i Hercegovini i dalje je relativno malo. Godišnje se uveze oko 9.000 novih vozila, dok se u Srbiji prodaja u posljednjih pet godina kretala između 29.000 i 38.000. U obje zemlje je dominantan uvoz polovnih automobila iz Zapadne Europe. Njihov uvoz u BiH gotovo je udvostručen u posljednje četiri godine, s oko 47.000 na više od 86.000 vozila godišnje. U Srbiji je taj broj još veći i iznosi oko 146.000 polovnih automobila godišnje. Prema dostupnim podacima, oko 80 posto novoregistriranih polovnih automobila starije je od deset godina. Ukupna prodaja novih automobila u Srbiji u 2025. iznosi 37.775 vozila, dok je istovremeno uvezeno 164.662 polovnih automobila. Najzastupljenije marke među novim vozilima u BiH i Srbiji su Volkswagen, i Škoda, a isti modeli dominiraju i tržištem polovnim vozila, prema podacima auto-moto kluba BIHAMK i Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova. Kineski val stigao do BiHU januaru 2023. godine, od stotinu novih automobila prodanih u BiH, samo su dva bila kineska. Tri godine kasnije, kineski automobili činili su sedam posto novih vozila u BiH. "Kineski automobili još nisu osvojili naše tržište, ali su iz faze kurioziteta prešli u ozbiljnu konkurenciju", kazao je za Radio Slobodna Evropa Almir Grebović, glavni urednik magazina ProAuto. Grebović kaže da su kupci u BiH i dalje skeptični prema osjetno skupljim benzinsko-električnim (hibrid) vozilima i da električna čine manje od jedan posto prodaje, a da kineski proizvođači nude i benzinske motore. "Kad to kineski proizvođači spoje s niskim cijenama, bogatom početnom opremom i sedmogodišnjim garancijama, to je za njih dobitna kombinacija", kaže Grebović za RSE. Ukupni porezi na nova kineska vozila u BiH iznose oko 34,5 posto i viši su nego na europska na koja se plaća samo PDV od 17 posto. Usprkos višem porezu, osnovni modeli kineskih automobila u BiH koštaju oko 22.000 eura, dok su europski ili japanski konkurenti u istoj klasi često 50 posto skuplji. U Srbiji neki kineski modeli nadmašili europskeU Srbiji su prošle godine novi uvezeni kineski automobili činili 14,5 posto tržišta, dok je 2023. godine bio oko tri posto. U ovoj zemlji posluje pet generalnih uvoznika kineskih marki. Prosječna cijena novog kineskog automobila na benzinski pogon u Srbiji kreće se od 18.000 do 30.000 eura, dok električni SUV modeli koštaju oko 32.000 eura. Neki kineski modeli po prodaji su nadmašili europske konkurente. "U decembru 2024. sam kupio kineski MG za 24.000 evra s 'full opremom', na nagovor prijatelja koji su zadovoljni. Troši litru i po više goriva, ali za te pare nema da se kupi nijedan Golf. Garancija sedam godina, besplatan servis, samo plaćam dijelove, imam besplatan tehnički pregled", opisuje svoja iskustva za RSE Branko iz Kragujevca. Na vozila proizvedena u EU plaća se PDV od 20 posto, a na ona proizvedena izvan EU prvo carina od 12,5 posto, potom PDV na ukupan iznos. Kineski proizvođači su dobili povlastice potpisivanjem Sporazuma o slobodnoj trgovini između Beograda i Pekinga 2024. godine. Carine na kineska vozila s motorima s unutarnjim sagorijevanjem iznose između 11,3 i 11,7 posto, dok su na potpuno električna vozila oko 4,5 posto i postupno će se smanjivati. Usporedba s EuropomStotine kineskih proizvođača automobila proizvele su 2025. godine oko 34,5 milijuna vozila, od čega više od polovine čine hibridni i električni modeli. Izvezeno je oko sedam milijuna vozila, uključujući približno 810.000 u Europsku uniju. Europska unija na uvoz benzinskih, hibridnih i dizelskih automobila iz Kine primjenjuje carinu od 10 posto, uz PDV koji se ovisno o zemlji kreće od 16 do 27 posto. U oktobru 2024. godine EU je uvela dodatne carine na kineska električna vozila, pri čemu se visina dodatnih nameta razlikuje po proizvođaču. Europska komisija utvrdila je da kineske kompanije, uključujući BYD, Geely i SAIC, imaju koristi od državnih potpora, poput povlaštenih kredita, subvencija i nižih cijena resursa, što im daje nepoštenu prednost na tržištu EU. Tržišni udio kineskih proizvođača na razini EU povećan je na šest posto u 2025. godini, dok u nekim prelazi 14 posto, prema konzultantskoj tvrtki u oblasti autoindustrije Inovev.

Srpsko-ruskom humanitarnom centru isplaćeno je gotovo 2,3 miliona evra iz budžeta Srbije u proteklih deset godina, pokazalo je istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE). Ali, nema pojašnjenja kako se taj novac troši. Vlasti u Beogradu i Moskvi godinama ćute na pitanja o radu i finansiranju zajedničkog centra u Nišu, na jugu države, osnovanog za pomoć u vanrednim situacijama. RSE je, po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, došao do prvih podataka o godišnjim izdvajanjima Srbije za Centar. Centar je od 2014. godine "vlasnik" namenskog računa koji služi za prebacivanje budžetskog novca. Odgovor Uprave za trezor Ministarstva finansija pokazuje da je na taj račun "leglo" više od 268 miliona dinara (2,29 miliona evra). A na pitanja o ulozi Centra i njegovim finansijama do objave teksta nisu odgovorili ni Centar, ni Ambasada Rusije, niti Vlada Srbije i njena ministarstva. Srpsko-ruski centar je, međudržavnim sporazumom, osnovan pre 14 godina, a Moskva ga opisuje kao "najznačajniji na Balkanu" za reagovanje na vanredne situacije i elementarne nepogode. Oprema za gašenje požara, vozila i trenažni poligoni nalaze se nadomak drugog najvećeg aerodroma u državi. Po pravilu, Centar reaguje na poziv Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije. Zapadne države su, međutim, izrazile sumnju da se radi o pokušaju uspostavljanja obaveštajne i vojne baze - ukazujući i na blizinu Centra vojnoj bazi NATO na Kosovu. Kako je Centru uplaćivan novac?Odgovor Uprave za trezor pokazuje da je Srpsko-ruskom centru novac isplaćivan iz budžeta MUP-a Srbije. Iako je račun Centra aktivan od 2014, dostavljeni izveštaji ne beleže uplate u prve dve godine. Prvi podaci su za 2016. godinu. Godišnji iznosi variraju, a drastično su porasli 2024. kada je Centru iz budžeta uplaćeno oko 55 miliona dinara (470 hiljada evra). Naredne, 2025. godine, dobili su 48 miliona dinara (410.000 evra). Kao svrhe uplate, naznačeni su "promet robe i usluga", "ostale kapitalne dotacije međunarodnim organizacijama" ili "druge transakcije". Ali, nema preciznijih pojašnjenja – da li je, primera radi, ovaj državni novac namenjen za plate, kupovinu opreme, aktivnosti Centra ili nešto drugo. Javno dostupnih izveštaja o njegovom radu nema. "Ovakav nivo netransparentnosti u vezi sa finansiranjem, upravljanjem i statusom institucije koja koristi javna sredstva otvara pitanja legitimnosti, odgovornosti i adekvatnog nadzora nad njenim radom", ukazuje za RSE Maja Bjeloš iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Ko finansira Srpsko-ruski centar?Prema međudržavnom sporazumu iz 2012. godine, za Centar su nadležni Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i rusko Ministarstvo za civilnu zaštitu i vanredne situacije. Trebalo bi da bude registrovan kao međuvladina humanitarna neprofitna organizacija. Ali, javno dostupne baze u Srbiji ne pokazuju da li je tako zaveden. Naime, Centar ima svoj matični i poreski broj, ali nema ga u bazi Agencije za privredne registre Srbije. Tu bi se moglo videti da li centar zaista ima status međuvladine organizacije. U sporazumu, po kojem su Beograd i Moskva osnovali Centar, navodi se i da se njegov rad može finansirati iz državnih budžeta, grantova i donacija, ili od prihoda koje Centar zarađuje pružanjem usluga – kao što su obuke. A pored računa u Upravi za trezor, koji služi za transfer državnog novca, Srpsko-ruski centar ima još 16 bankovnih računa – 11 deviznih i šest dinarskih. Otvoreni su u istom danu, 15. februara 2023. godine, u privatnoj Aik banci. Pretragom registra Narodne banke Srbije, RSE je utvrdio da su svi aktivni. Nije poznato da li ovi računi služe za dodatno finansiranje Centra, ko mu uplaćuje novac i zašto, niti je Centar za RSE odgovorio na pitanja o njima. RSE je ranije utvrdio da je Srbija sa 1,8 miliona dolara finansirala kompleks zgrada nadomak niškog aerodroma u kojima se Centar od 2012. nalazi. Srpsko-ruski humanitarni centar je tada tvrdio da je ruska strana uložila 41 milion dolara. A kako se danas plaćaju zaposleni, oprema i ostali troškovi, Radiju Slobodna Evropa nisu odgovorili ni Centar, ni vlasti u Srbiji i Rusiji. Nema zvaničnih podataka koliko Centar ima zaposlenih. Na sajtu su dostupna imena direktora i ko-direktora, sa srpske i ruske strane. Rešenja o njihovim imenovanjima – nema. Ko se obučava u Centru?Zvanična svrha Srpsko-ruskog humanitarnog centra je da pruži podršku u vanrednim situacijama, kao što su nesreće i prirodne katastrofe. Fokus im je, kako se vidi u njihovim saopštenjima i objavama na društvenim mrežama, na obuci vatrogasaca i spasilaca iz Srbije, učenika i studenata, volontera i planinara. Kroz Srpsko-ruski humanitarni centar je, prema njihovom izveštaju za 2025. godinu, prošlo oko 1.300 polaznika. Instruktori, od kojih su mnogi dolazili sa akademije Ministarstva civilne odbrane Rusije, obučavali su ih za prevenciju, reagovanje i upravljanje u vanrednim situacijama. Među polaznicima je najviše bilo pripadnika Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Takođe, u Centru su obučavane vatrogasne jedinice Naftne industrije Srbije, koja je od januara 2025. pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Obuku su pohađali i pripadnici Republičke uprave civilne zaštite bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska. Tehnika i oprema Srpsko-ruskog centra, ustupljena je Sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije više od 2.800 puta tokom 2025. godine - tvrdi Centar na svom sajtu. "Usled ograničene transparentnosti u pogledu njegovih aktivnosti i rezultata, teško je pouzdano proceniti stvarni obim i doprinos Centra u civilnoj zaštiti", ocenjuje Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Tokom 2025. pustili su u rad novi vatrogasno-spasilački poligon. Koliko je koštao i ko ga je platio, nije odgovoreno za RSE. Srpsko-ruski humanitarni centar su obilazile delegacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i ruskog Ministarstva za vanredne situacije, na čelu sa visokim ruskim zvaničnicima. Pripadnici Centra bili su u protekle dve godine i na vežbama u Rusiji i Belorusiji – jedna od njih je velika vežba "Bezbedan Arktik", održana u arktičkoj zoni Rusije krajem januara 2025. Vežba, sa testiranjem i prikazom nove opreme, održana je u vreme rastuće vojne konfrontacije Rusije i Zapada u ovom strateški važnom regionu. Ko traži odgovore o radu Centra?Šta radi Srpsko-ruski humanitarni centar, Srbiju je pitala i Evropska unija. U odgovoru za RSE, Brisel podseća da je još 2023. zatražio da Srbija dostavi informacije o aktivnostima Centra u Nišu. "Važno je obezbediti da aktivnosti centra budu u potpunosti usklađene sa Mehanizmom civilne zaštite EU, čiji je Srbija član, kao i sa širim obavezama Srbije u duhu pregovora o pristupanju EU", dodaje se u odgovoru Evropske komisije. Centri poput niškog, na osnovu međudržavnog sporazuma sa Rusijom, ne postoje u državama članicama Evropske unije. A Srbija je, kao članica evropskog mehanizma civilne zaštite, pomoć EU koristila više puta – na primer, tokom pandemije korona virusa ili razornih majskih poplava 2014. godine. Za srpski sektor civilne zaštite iz Brisela je do sada stiglo više od 250 miliona evra pomoći, podaci su delegacije EU u Srbiji. A Unija, u odgovoru za RSE, naglašava i da želi da računa na Srbiju kao na pouzdanog partnera. "Kao što smo više puta istakli, odnosi sa Rusijom i režimom Vladimira Putina ne mogu biti 'uobičajeni' dok Rusija vodi ničim izazvan i neopravdan agresorski rat na evropskom tlu u Ukrajini", zaključuje se u saopštenju Evropske komisije. Srbija, uprkos pozivima Brisela, od februara 2022. odbija da uvede sankcije Kremlju. Bliski odnosi zvaničnika Beograda i Moskve nisu se prekinuli. A posebnu pažnju je tokom ranijih godina izazivao i zahtev Rusije da Beograd dodeli diplomatski status osoblju Srpsko-ruskog centra. Reč je o specijalnom statusu koji za sobom povlači određene privilegije, poput slobode kretanja, ne samo u Srbiji već i u regionu, kao i imunitet u slučaju počinjenog krivičnog dela na teritoriji Srbije. Vlasti u Srbiji do sada nisu odobrile takav status Centru, ali ne odgovaraju za RSE šta se dešava sa tim zahtevom. Bivši diplomata Srećko Đukić podseća da je Zapad bio izričito protiv toga da Centar dobije diplomatski status, zbog sumnji da njegova uloga prevazilazi humanitarni mandat – odnosno, da može služiti kao poligon za jačanje političkog i bezbednosnog uticaja Rusije u jugoistočnoj Evropi. "Smatraju da je to obaveštajno gnezdo Ruske Federacije na Balkanu, obaveštajni centar. Tako ga tretiraju", dodaje on. Te optužbe su tokom godina odbacivali i Centar i vlasti u Srbiji. Zatvaranje Centra u Nišu zatražio je i deo opozicije u Srbiji, tražeći da se ukine međudržavni sporazum po kojem je osnovan. Srećko Đukić ne vidi spremnost vlasti za takav potez. "Ona nije ni sposobna, ni hrabra da ga ukine. Centar joj ne smeta, a može joj koristiti kao oslonac za rusku podršku, jer su veze vlasti sa Rusijom vezane za krajnje osetljive stvari, poput odnosa sa Kosovom, i energetike – nafte i gasa", dodaje on. Ocenjuje i da je postojanje Centra važno za Moskvu, posebno u vremenu konfrontacije s Zapadom nakon invazije na Ukrajinu. "Za Rusiju je jako bitno da Centar ostane, sa političko-bezbednosnog aspekta. Jer ipak, po samoj definiciji, centar spada u sektor bezbednosti, a taj sektor je dosta osetljiv, rastegljiv i može se u raznim situacijama eksploatisati", zaključuje Đukić. Centri za vanredne situacije, poput niškog, postoje i u drugim državama sa kojima Moskva ima dobre političke veze, kao što su pojedine bivše sovjetske republike. Jermenija je, tako, među državama gde Moskva poslednjih deset godina ima centar, koji sarađuje sa centrom u Srbiji.

Tužilaštvo u Srbiji je povodom pogibije kineskog radnika na gradilištu u Beogradu 7. aprila naložilo uzimanje izjava zaposlenih, kao i odgovornih u firmi u kojoj stradali radnik bio zaposlen. Reč je o kineskoj građevinskoj firmi "CSCEC STEEL", potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Tužilaštvu. Ova firma nije odgovorila na pitanja RSE o nesreći. Radnik je stradao nakon što je ispao iz korpe na kranu gradilišta novog mosta u Beogradu, na čijoj su izgradnji angažovane kineske kompanije mimo tendera, a ključni podaci o ugovorima i postupku izbora izvođača nisu javno dostupni. Izvođač radova na ovom projektu je državna kineska kompanija Pauerčajna (PowerChina). Ni iz ove kompanije nisu odgovorili na upit RSE. Duško Vuković, stručnjak za radna prava u građevinarstvu, za RSE kaže da su kineski radnici u posebno ranjivom položaju jer su angažovani na netransparentnim projektima i angažovani pod lošijim uslovima od radnika u Srbiji. Nesreće na gradilištima Vuković povezuje sa slabim radom institucija. "Svi naši apeli i insistiranja na poštovanju zakonskih mera, da svi moraju da prođu psihofizičke i zdravstvene preglede, da kranovi moraju da budu testirani i licencirani, izgleda da je sve to mrtvo slovo na papiru", navodi on. Ovo je drugi slučaj pada krana za dva meseca. U februaru kran je pao na gradilištu kod brze pruge u Beogradu, a jedna osoba je teško povređena. Šta (ni)je saopšteno o nesreći?Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je, nakon upita RSE, da je na gradilištu mosta smrtno stradao radnik i državljanin Kine Z.X. (rođen 1988. godine). Navode i da će inspekcija rada i građevinska inspekcija utvrditi da li su radnicima bili obezbeđeni sigurni uslovi za rad i obezbeđena sigurnosna oprema, kao i da li je smrt nastupila kao posledica delovanja nekog drugog lica ili isključivo zbog postupaka preminulog. RSE nije dobio odgovor ni inspekcije rada, ni građevinske inspekcije o ovom slučaju. Bez odgovora kineskih firmi i institucija u SrbijiStručnjak za radna prava Duško Vuković ističe da u Srbiji postoji "političko-korporativna" sprega u kojoj su kineski radnici veoma nezaštićeni. "Kineske kompanije su nedodirljive angažovane na bazi međudržavnih sporazuma i dogovora", navodi on. Na izgradnji novog mosta, gde je kineski radnik poginuo, prema pisanju RSE, angažovane su dve kineske kompanije, direktnom pogodbom bez raspisivanja tendera, na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine. Jedna od njih je kineska državna kompanija "China State Construction Engineering" u čijem pogonu u Kini su se pravili delovi za novi most u Beogradu. Kineska firma registrovana u Beogradu "CSCEC STEEL", u kojoj je radnik bio angažovan, deo je podružnice te državne kompanije. Iz ove kompanije nije stigao odgovor RSE koji ugovor je radnik imao i da li je osposobljen za bezbedan rad. Ovaj projekat samo je jedan u nizu koji se realizuje u Srbiji na osnovu sporazuma i saradnje Srbije i Kine koje vlasti nazivaju "čeličnim prijateljstvom". Sa druge strane, Vuković ističe da rad kineskih radnika u Srbiji prate tvrdnje o nedozvoljenom prekovremenom radu, radu bez pauze i u lošim uslovima, a da predstavnicima sindikata često nije dozvoljen kontakt sa njima. Kineske kompanije u Srbiji odbacuju optužbe o kršenju radnih prava. 'Slaba inspekcijska kontrola'Duško Vuković smatra da Srbija nije uradila mnogo na prevenciji nesreća i povreda na gradilištima. Deo problema je, prema njegovim rečima, manjak inspektora koji kontrolišu gradilišta. "Čim institucije ne rade, vi nemate kome da se žalite, onima kojima se žalite daće vam otkaz, tako da su ljudi zastrašeni i ćute", smatra on. Prema njegovoj oceni, poslodavci nisu primorani da poštuju propise, pa nekada formiraju odbore i imenuju radnika za bezbednost na radu "pro forme", bez ozbiljnog bavljenja tom temom. "Sindikati i njihove organizacije nemaju dovoljno sredstava da dopru do svih radnika, pokušavalo se lecima, propagandim materijalom", kaže Vuković. Iz inspekcije rada nisu odgovorili na pitanje RSE šta je urađeno na planu prevencije nesreća na gradilištima. Njihovi izveštaji ukazuju na probleme u oblasti zaštite na radu. Prema poslednjem izveštaju inspekcije za 2024, u toj godini bilo je više od 1.000 povreda na radu u Srbiji, a 51 radnik izgubio je život na radnom mestu. Više od polovine slučajeva smrtnih povreda u toj godini dogodilo se u sektoru građevinarstva, a inspektori su podneli 15 krivičnih prijava protiv odgovornih za krivično delo izazivanja opasnosti neobezbeđivanjem mera bezbednosti i zdravlja na radu. Za ovo delo zaprećena kazna je od šest meseci do pet godina, a izriče se odgovornom licu na gradilištu. U izveštaju, međutim, nema podataka o ishodu sudskih postupaka. Šta su najčešći uzroci nesreća?U izveštaju se ističe da je jedan od najčešćih uzroka povreda na radu nebezbedan rad na visini i nepropisno korišćenje opreme za rad. Konstatuje se i više problema kada je reč o bezbednosti na radu. Karakteristična pojava, prema izveštaju, je da je jedno pravno lice ili preduzetnik sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu angažovan kod mnogo poslodavaca "što za posledicu ima nekvalitetno obavljanje ili neobavljanje istih poslova". Izveštaj ukazuje i da korišćenje lične zaštitne opreme nije zadovoljavajuće. Takođe se navodi da većina poslodavaca preglede i proveru opreme za rad vrši tek nakon inspekcijskih nadzora, a ne u propisanim rokovima.

Ultradesničarski influenser iz Srbije podržao je aktuelnog mađarskog premijera Viktora Orbana u predizbornoj kampanji uoči parlamentarnih izbora. Mario Bojić, koji na svom YouTube kanalu, koji prati oko 130.000 ljudi, širi teorije zavera i prorusku propagandu, napravio je prilog iz Budimpešte u kojem je Orbana predstavio kao zaštitnika Evrope od "islamskih terorista", a opozicionog kandidata Petera Mađara (Magyar) označio kao marionetu Evropske unije. "Njegova podrška Orbanu ukazuje da postoji mogućnost da je Bojić deo mreže influensera i novinara koje Kremlj organizuje s ciljem da se pruži podrška aktuelnom premijeru Mađarske", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Bulču Hunjađi (Bulcsu Hunyadi) iz instituta "Political Capital" iz Budimpešte. Bojić nije odgovorio na poziv Radija Slobodna Evropa (RSE) da bude sagovornik u ovom tekstu. Orbanova stranka Fides (Fidesz) na vlasti je u ovoj zemlji-članici Evropske unije od 2010. godine, a uoči izbora 12. aprila predizborne ankete daju prednost opozicionoj stranci TISA koju vodi Peter Mađar (Magyar). Aktuelni premijer je blizak partner Ruske Federacije, i nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, a američki mediji nedavno su objavili seriju tekstova o vezama ruskih tajnih službi sa najvišim mađarskim zvaničnicima. Iz Orbanove stranke nisu odgovorili na upit RSE da prokomentarišu podršku koju su dobili od srpskog influensera. Šta je sve rekao Bojić?Jednočasovnu video reportažu Mario Bojić objavio je na svom YouTube kanalu "Mario Zna". Kanal ima blizu 130.000 pratilaca i više od 30 miliona pregleda od osnivanja. Video pod nazivom "Otišao sam u Budimpeštu da vidim zašto EU, (američki milijarder i filantrop Džordž) Soros i (predsednik Ukrajine Volodimir) Zelenski očajnički žele da svrgnu Orbana" je za tri sedmice videlo 13.000 ljudi. U njemu Bojić iznosi tvrdnje da "Zapad želi da svrgne Viktora Orbana i počne da vlada ovde, kao što vlada u Nemačkoj i Francuskoj". "Nemojte misliti da neće pokušati sve što mogu da ostvare svoje ciljeve i da spreče prosperitet Mađarske, da uvuku Mađarsku u ratove, kako bi mađarska vlada finansirala ratove i napustila politiku mira koju trenutno vodi", kaže Bojić. Kako kaže, Orbanovim odlaskom bi "Budimpešta postala grad pun migranata iz zemalja trećeg sveta". U jednom segmentu video priloga Mario Bojić šeta Ulicom Vaci, jednom od glavnih trgovačkih i pešačkih zona u glavnom gradu Mađarske. Dok šeta poziva gledaoce da obrate pažnju ima li među prolaznicima migranata sa Bliskog istoka i Afrike. "Bože, koliko je belaca ovde. Vidite da sve može da bude normalno", kaže Bojić. Dok stoji ispred Bazilike svetog Stefana Bojić govori o Mađarskoj kao zemlji u kojoj je hrišćanstvo brana "mentalnim bolestima", pod kojima podrazumeva homoseksualnost. Kandidata opozicije Petera Mađara Bojić, iako ne pominje direktno imenom, označio je kao "narkomana" iza kojeg stoje Evropska unija i milijarder Džordž Soros (George Soros). Afera na koju Bojić referiše plasirali su mađarski provladini mediji. U javnosti su se pojavili snimci spavaće sobe iz stana u kojem je 2024. održana žurka kojoj je, po sopstvenom priznanju, prisustvovao i Mađar. Na snimcima se vidi i sto sa alkoholom i supstancom koja izgleda kao droga. Mađar je negirao da je konzumirao drogu i dobrovoljno se podvrgao testiranju na narkotike u akreditovanoj laboratoriji u Beču. Do kraja marta 2026. godine nije objavljen nijedan pozitivan rezultat, niti je protiv njega podignuta krivična optužnica zbog narkotika. Ruski narativNovinar iz Budimpešte Mikloš (Miklós ) Barna Lipkovski kaže da je narativ koji propagira Mario Bojić identičan onom koji iznosi Orbanov Fides, ali i druge evropske desničarske stranke bliske Kremlju. "Trenutno se narativ Fidesa fokusira na to kako zli ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i Brisel hoće da unište Mađarsku. Na prethodnim izborima glavna tema je bila rodna politika i anti-LGBT narativ, pre toga antimigrantska politika. Ovaj influenser je uzeo od svega toga po malo", kaže Barna Lipkovski i podvlači: "To je čisto ruski narativ." Aktuelni premijer Mađarske, čija se desničarska vlada protivi politici EU za pružanje vojne pomoći Ukrajini protiv ruske invazije i održava dobre veze s Kremljom, u više navrata je optuživao nevladine organizacije, novinare i pojedine političare da su "plaćenici" Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i milijardera Džordža Sorosa. Mikloš Barna Lipkovski kaže da u Fidesovom predizbornom narativu predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i Evropska unija danas igraju onu ulogu koju su migranti i izbeglice imali pre dva izborna ciklusa. "To su 'strašila' kojima se skreće pažnja sa svakodnevnih problema birača. Mađarska je trenutno jedna od najsiromašnijih država EU. Imamo jedan od najmanjih GDP-a u EU", kaže Barna Lipkovski. Prema statističkim podacima iz 2024. godine, Mađarska je na 23. mestu od 27 zemalja EU po visini bruto društvenog proizvoda (BDP) po glavi stanovnika. Lošije stoje samo Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Letonija. Ruska mreža Orbanovih promoteraBulču Hunjađi iz budimpeštanskog instituta "Political Capital" kaže za RSE da je desničarska vladajuća stranka u Mađarskoj i ranije dobijala podršku ideološki bliskih aktera, u rasponu od državnih zvaničnika do influensera. Prema njegovim rečima, reč je o "međunarodnoj mreži medija i pojedinaca" koji su proruski orijentisani i koji održavaju veze sa ruskim strukturama. "Videli smo mnogo izveštaja o tome da Kremlj organizuje mreže influensera i novinara u Evropi. Na osnovu svih informacija koje su dostupne o Mariju Bojiću i njegovim vezama sa Rusijom, postoji sumnja da je on deo te proruske mreže", smatra Hunjađi. O sistemskom prožimanju ruskih obaveštajnih službi sa mađarskim vlastima pisao je američki "Vašington post" u martu 2026. godine. Kako piše ovaj list, mađarski zvaničnici su godinama pružali ruskim obaveštajnim službama privilegovani kanal u osetljive rasprave unutar EU. U odvojenom tekstu "Vašington post" je objavio da su ruske obaveštajne službe razmatrale tajne akcije kako bi uticale na parlamentarne izbore u Mađarskoj 2026. godine. Jedna od ideja bila je i organizovanje lažnog pokušaja atentata na Viktora Orbana, s ciljem da se pridobiju simpatije glasača i zaustavi pad Orbanove popularnosti. Većina nezavisnih anketa javnog mnjenja iz marta 2026. godine pokazuje da opoziciona Stranka poštovanja i slobode (TISA) ima dvocifrenu prednost u odnosu na Orbanov Fides. Bojićeve veze s RusijomMario Bojić je u nekoliko navrata na svom Instagram profilu objavljivao fotografije iz delova Ukrajine koji su pod ruskom okupacijom. U decembru 2025. pohvalio se posetom Jalti na ukrajinskom poluostrvu Krim, koje je Rusija anektirala 2014. godine. Na fotografiji Bojić pozira sa podignuta tri prsta, a slika je potpisana rečima: "Dobro jutro sa Jalte i ne zaboravite nikada: Krim je Rusija, Kosovo je Srbija, Grenland je Amerika." U istom periodu Bojić je objavio i fotografiju sa Denisom Pušilinom, separatističkim vođom takozvane Donjecke Narodne Republike kojeg je imenovao Kremlj. "On Rusiju opisuje kao 'oslobodioca' i kontratežu Zapadu", kaže za RSE Vesna Radojević, urednica portala "Raskrikavanje", koji se bavi razotkrivanjem lažnih vesti. U januaru 2025. Bojić je na Instagramu objavio fotografiju za koju kaže da je snimljena u prostorijama ruskog bataljona "Espanjola" u Mariupolju. Na fotografiji autor podkasta "Mario Zna" pozira pored crne zastave sa lobanjom i ukrštenim kostima – simbolom ove paravojne grupe koja je ratovala u Donjeckoj oblasti. "To je plaćeni odred koji ratuje na strani Rusije, uglavnom ga čine radikalni fudbalski huligani, a dokumentovano je da među njima ima i otvorenih neonacista", podseća Vesna Radojević. U martu 2025. godine Bojić je u svom studiju ugostio Čeja Bouza (Chay Bowes), irskog biznismena i novinara televizije RT (nekada Russia Today). Ovoj kući je Evropska unija pre četiri godine zabranila emitovanje na teritoriji EU zbog širenje dezinformacija i manipulaciju informacijama. Bouz je u Srbiji boravio u jeku masovnih antivladinih protesta i studentskih blokada, koji su pokrenuti zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Tokom boravka u Srbiji snimio je dokumentarac o navodnom finansijskom uticaju Zapada na "obojenu revoluciju", što je termin kojim Kremlj opisuje svrgavanje autoritarnih režima u bivšim sovjetskim republikama. Kako je počelo?Nakon izbijanja pandemije COVID-19 2020. godine Bojić se pozicionira kao jedan od najglasnijih antivaksera u Srbiji. Aktivira se na svom YouTube kanalu "Mario zna" na kojem širi dezinformacije o korona virusu i vakcinama. Vesna Radojević, urednica "Raskrikavanja" kaže da sadržaj koji Bojić i njemu slični teoritičari zavera šire "cveta" u kriznim vremenima. "Pandemija im je bila pravi bum jer su tada skupili publiku na antivakserskim sadržajima i na tome insistiraju i dalje", kaže Radojević. Krajem 2020. Bojić registruje Agenciju za proizvodnju televizijskog programa "Nulta tačka" sa sedištem u Kragujevcu u centralnoj Srbiji. Prema javno dostupnim podacima, ovo preduzeće je do sada imalo više od 50 privremenih prekida. "Nulta tačka" je i veb sajt na kojem Bojić plasira emisije sa YouTube kanala. Slogan sajta je "Vraćamo objektivnost novinarstvu". Međutim, na njemu se svakodnevno objavljuju neproverene i netačne vesti sa senzacionalističkim naslovima. Bojiću na ruku idu i algoritmi koji, prema rečima Vesne Radojević, zatrpavaju korisnike takvim sadržajem. "Platforme kao što su YouTube i Facebook ne nagrađuju tačnost, nagrađuju klik, vreme provedeno na platformi, emotivnu reakciju. A konspirativni sadržaj sve to ima u izobilju. YouTube je jedna od glavnih mašina za radikalizaciju publike, promovisanje teoretičara zavera, guranje tog sadržaja", kaže urednica "Raskrikavanja". Među temama koje Mario Bojić forsira su i teorija zavere o "zameni stanovništva", prema kojoj postoji organizovan plan političkih elita da stanovništvo neke zemlje "zameni" drugim etničkim ili verskim grupama. U januaru 2026. objavio je intervjue sa predstavnicima krajnje desničarskih grupa i partija iz Austrije i Nemačke. Jedan od sagovornika bio mu je i austrijski ultradesničar Martin Zelner (Sellner) – kome je zbog ekstremističkih stavova ranije zabranjen ulazak u Veliku Britaniju, Švajcarsku i Sjedinjene Države. U tom prilogu Bojić iznosi tvrdnju da je Beč danas "talac velikog eksperimenta Evropske unije u demografskoj zameni" koju sprovode elite u senci. Ova ničim utemeljena teorija je globalni trend, ali nije nimalo bezopasna, upozorava Vesna Radojević. "Manifest teroriste sa Novog Zelanda koji je 2019. ubio 51 osobu eksplicitno se pozivao na 'Veliku zamenu'. Dakle, ta teorija direktno utiče na pojavu nasilja prema migrantima, muslimanima pa i na pojavu masovnih ubistava. Ljude poput Bojića to ne zanima, njima je važan klik, a ne javni interes", kaže Vesna Radojević. Inače, osim Marija Bojića među vodećim promoterima ove teorije zavere u Srbiji je neformalna ultradesničarska grupa "Narodna patrola". Vođa ove grupe Damjan Knežević učestvovao je na konferenciji Međunarodne lige antiglobalista "Paladini" u Sankt Petersburgu septembra 2025. godine. Skup, na kom su se okupili predstavnici desetina stranaka i pokreta krajnje desnice iz celog sveta, organizovao je ruski oligarh Konstantin Malofejev (Malofeyev) koji je pod sankcijama zapadnih zemalja, a glavna tema je bila borba protiv dolaska migranata.

Početak suđenja grupi studenata optuženoj za pripremu rušenja ustavnog poretka Srbije odložen je za 15. maj. U znak podrške optuženim kolegama, ispred Palate pravde u Beogradu 8. aprila okupilo se nekoliko stotina studenata i građana. Suđenje je odloženo zbog promene sudskog veća i sprečenosti dvoje okrivljenih da dođu u sud. "Očekujem da će 15. maja konačno započeti ovaj postupak i da ćemo tokom procesa dokazati da u radnjama optuženih ne postoje elementi krivičnog dela", rekao je novinarima advokat optuženih studenata Boško Žurić. Više javno tužilaštvo u Beogradu 19. septembra podiglo je optužni predlog protiv devetoro studenata zbog, kako je navelo, priprema aktivnosti protiv ustavnog uređenja i bezbednosti. Uhapšeni su posle protesta 28. juna u Beogradu, održanog u sklopu višemesečnih demonstracija pod vođstvom studenata sa kojih se traži odgovornost vlasti Srpske napredne stranke za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. Posle dvodnevnog zadržavanja studenti su pušteni da se brane sa slobode. Po izlasku iz sudnice, sedmoro studenata pojavilo se 8. aprila pred okupljenim kolegama i građanima. "Ovo je pokušaj da se studenti ućutkaju i zastraše kako bi se smanjila naša brojnost na ulicama i u samom pokretu. Čini nam se velika nepravda ali nas ima sve više i stojimo jedni uz druge", rekla je novinarima jedna od okrivljenih, studentkinja Ivana Milenković. Sa masovnih protesta tokom 2025. od vlasti je zahtevano da objavi kompletnu dokumentaciju o rekonstrukciji glavne novosadske železničke stanice, da pravosuđe sankcioniše napadače na učesnike protesta i da se raspišu vanredni parlamentarni izbori. Sa tim zahtevima se na protestu 28. juna na Slaviji u Beogradu okupilo više od 140.000 ljudi. Usledila su hapšenja studenata nakon čega je pokrenuto više sudskih postupaka protiv njih i građanskih aktivista. Tužilaštvo je navelo da su uoči protesta 28. juna "dogovarali nasilne akcije učesnika skupa ukoliko se ne ispune njihovi zahtevi". "Planirali su i blokadu vitalnih saobraćajnica u više gradova, auto-puteva, mostova, tržnih centara, kao i dodatnu radikalizaciju kroz paljene kontejnera i postavljanje betonskih barijera", navelo je tada, između ostalog, Tužilaštvo. Opuženi studenti su negirali ove optužbe. Na skupu podrške pred Palatom pravde u sredu u Beogradu bio je veliki broj njihovih kolega. "Terete ih za kršenje Ustava Srbije, što je krajnje ironično od strane ove vlasti. Upravo ga ona svakodnevno krši i upravo bi ona trebalo da bude pozvana na odgovornost", rekao je student Aleksandar Melašinović za Radio Slobodna Evropa (RSE). I student Ivan Edalinski došao je da podrži kolege. "Nema mi smisla to za šta ih terete. Tako mogu da hapse koga hoće. Veliki je pritisak na studente", naveo je Edalinski za RSE. Tragedija nakon koje su počeli masovni antivladini protesti u Srbiji nije pravosudno rešena više od 17 meseci. Krivični postupak protiv 13 optuženih pred Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu u fazi je dopune istrage, dok se istraga zbog moguće korupcije u rekonstrukciji železničke stanice vodi u Beogradu.

Građani i novinari okupili su se 7. aprila ispred zgrade televizije N1 u Beogradu, na poziv novinarskih udruženja, na protestu zbog razrešenja dosadašnjeg direktora te televizije Igora Božića. Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić rekao je na skupu da ostati bez medija znači "ostati bez glasa, bez prava na slobodan pristup informacijama". "Sudbina N1 nije samo sudbina jednog medija, već i sudbina cele Srbije", rekao na protestu. Okupljeni su uzvikivali "N1 ne damo". Pojedini nose transparente "N1ko nije sam" i "Ne utišava se boja istine". Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je istog dana da izražava "ozbiljnu zabrinutost" zbog odluke novog menadžmenta te televizije da dosadašnjeg direktora Igora Božića razreši sa funkcije, zabrani mu obavljanje uredničkih i direktorskih poslova i praktično ga udalji sa radnog mesta. "NUNS smatra da se ovaj potez ne može posmatrati kao izolovana kadrovska promena, već kao ozbiljan signal da se unutar Adria News Networka odvija širi proces smena, pritisaka i restrukturiranja koji može imati dalekosežne posledice po nezavisno informisanje u Srbiji", naveli su u saopštenju. Ovim povodom oglasio se i portparol Evropske komisije nadležan za pitanja proširenja Gijom Mersije (Guillaume Mercier) navodeći da institucije u Briselu prate dešavanja u N1 nakon smene programskog direktora. "Nezavisni mediji moraju biti u mogućnosti da vrše svoju ulogu nadzornika kako bi povećali transparentnost i odgovornost funkcija javnih ličnosti i institucija", podvukao je portparol Mersije. On je potvrdio da se na ovu novonastalu situaciju gleda i u kontekstu pristupnih pregovora između Srbije i Evropske unije jer je sloboda medija, prema izjavama EU zvaničnika, ključna za zemlju kandidatkinju kako bi napredovala na svom putu ka EU. "To uključuje zaštitu uredničke nezavisnosti, što je među ključnim principima Evropskog zakona o slobodi medija kao dela pravne tekovine EU, a s kojim se od zemalja kandidatkinja očekuje da usklade svoje zakonodavstvo i u potpunosti ga sprovedu u praksi", naveo je Mersije u pisanoj izjavi. Deo zaposlenih N1 televizije okupio se i prethodnog dana ispred zgrade televizije zbog zabrinutosti da bi smena dosadašnjeg programskog direktora mogla značiti promenu uređivačke politike te kuće. Božić, koga je novi menadžment 3. aprila obavestio da je razrešen sa funkcije direktora, informisan je u ponedeljak da je "neraspoređen", preneo je N1. "Trenutni status Božića je zaposlen, ali neraspoređen i ne rukovodi više redakcijom N1, a novi bord sagledava njegovu poziciju, koju će definisati narednih dana", navode iz te medijske kuće. Naveli su i da Adria News Network (ANN), u okviru koje posluje i N1, odluku o razrešenju Igora Božića nije javno obrazložio. Novi direktor N1 televizije je izvršni direktor za informativni program ANN Brent Sadler. On je 3. aprila kada je naveo da kadrovske promene neće uticati na uredničku strukturu. "One se isključivo odnose na korporativno upravljanje, zakonsko zastupanje i finansijski nadzor. One ne utiču na uređivačku strukturu, donošenje odluka, radne procese, niti linije izveštavanja", rekao je Sadler. Preduzeće Adria News Network osnovano je 19. februara kao deo restrukturiranja medijske kompanije United Group. Tada je deo medija, među kojima i N1, prebačen "pod kapu" tog novoosnovanog preduzeća. Urednici i novinari N1 i tada su izrazili bojazan da je to uvod u promenu uređivačke politike, što su iz United Group-a odbacili. Na takvu mogućnost ukazivali su i sredinom prošle godine kada je došlo do smene čelnih ljudi u United Group-a. Predstavnici vlasti u Srbiji, na čelu sa predsednikom Srbije, godinama unazad iznose najrazličitije optužbe na račun N1. Pritisci na tu medijsku kuću privukli su i međunarodnu pažnju, poput onog iz juna 2025. kada se Evropska federacija novinara oglasila povodom pretnji smrću novinarima N1.

Osnovni sud u Prištini odredio je jednomesečni pritvor bivšem pripadniku Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije pod inicijalima A.D., koji je uhapšen 4. aprila zbog sumnje da je počinio ratni zločin u Kačaniku. Prema navodima Specijalnog tužilaštva Kosova, osumnjičeni je bio pripadnik srpskog MUP-a u Uroševcu i saobraćajni policajac u regionu Kačanika marta 1999. godine, te se sumnja da je u tom periodu počinio zločine u selu Ivaja i okolnim mestima u opštini Kačanik. Tužilaštvo je ranije saopštilo da je tokom hapšenja osumnjičenog pronađeno i zaplenjeno jedno vatreno oružje, dva okvira, 30 metaka, jedna vazdušna lovačka puška i uniforma Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. S druge strane, Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije je saopštila da je A.D. iz mesta Grnčar u Kosovskom Pomoravlju, policajac u penziji, te da se radi o "politički motivisanom" hapšenju. Kosovsko tužilaštvo pak navodi da je A.D. zajedno sa drugim osobama iz redova srpske policije i vojnih snaga, 9. marta 1999. godine, tokom organizovane policijsko-vojne akcije protiv albanskog civilnog stanovništva, "primoravao meštane da napuste svoje domove, koji su potom spaljeni i uništeni". Tužilaštvo takođe navodi da je osumnjičeni tokom ispitivanja u policijskoj stanici u Kačaniku tukao i zlostavljao civile "na brutalan i nehuman način, fizički i psihički", nanevši im "teške telesne povrede". Reč je o 13 civila koji su bili među 91 muškarcem koje su srpske snage izdvojile iz grupe od oko 400 muškaraca, žena, starijih osoba i dece, privedenih u policijsku stanicu u Kačaniku, navodi Specijalno tužilaštvo Kosova. Hapšenje A.D. dolazi nekoliko nedelja nakon što je sud u Prištini osudio dvojicu bivših pripadnika policijskih i vojnih snaga Srbije za ratne zločine na Kosovu tokom rata 1998–1999. Sud u Prištini je 18. marta osudio Zorana Kostića na 15 godina zatvora, dok je Dragana Milovića osudio na sedam. Tokom rata na Kosovu 1998–1999. godine ubijeno je oko 13.000 osoba, dok je oko 6.000 nestalo. Još uvek se traga za oko 1.600 lica. Od 2000. do 2008. godine, ratne zločine na Kosovu je istraživala Misija Ujedinjenih nacija (UNMIK), dok je od 2008. godine za istrage ratnih zločina bila odgovorna Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEX). Ova misija je 2018. godine dokumenta predala kosovskom tužilaštvu i lokalnim sudovima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je optužbe da su navodi o osujećenoj diverziji ruskog gasovoda u Srbiji imali veze sa izborima u Mađarskoj. On tvrdi da vlasti Srbije imaju određene tragove, ali da neće izvlačiti zaključke dok ne budu potpuno sigurni ko iza toga stoji i dok ne prođu izbori u Mađarskoj. Vlasti Srbije saopštile su 5. aprila da je sprečen pokušaj diverzije na gasovodu kojim se ruski gas doprema u Mađarsku. Vest da je pronađen eksploziv blizu gasovoda nedaleko od mađarske granice, objavljena je sedam dana uoči parlamentarnih izbora u Mađarskoj na kojima je neizvesno da li će premijer Viktor Orban uspeti da sačuva vlast. Vučić je na konferenciji za medije rekao da su sa "pojedinih regionalnih telefona upućivani pozivi nekim ambasadama u Srbiji". "I sad mi vama da kažemo koje su to ambasade, vi biste razne teorije zavere izvlačili", dodao je. Naveo je i da je lice koje je trebalo da izvrši diverziju imalo vojni čin u armiji svoje zemlje odakle je prebeglo, između ostalog, i na teritoriju Srbije. Predsednik Srbije je izjavio da je mađarski premijer Viktor Orban "veliki lider, izuzetno zaslužan za najbolje odnose Srba i Mađara". "Da li bih voleo da on pobedi, nikada to nisam krio. Nikada nisam krio da bih voleo da pobedi. Da li bih zloupotrebio vojsku da se meša u mađarske izbore, ne bih nikada ni u srpske, kamoli u mađarske", poručio je. Koje su sumnje iznete?Mađarski istraživački novinari pišu da se nedeljama pre objave o sprečenoj sabotaži, imali saznanja da se priprema "operacija pod lažnom zastavom" uz pomoć Srbije i Rusije. "Srbija. Srbi ili Rusi će izvršiti 'napad' na mađarske interese u naredne tri nedelje. Toliko do sada znamo. Orbanov cilj je da uvede vanredno stanje." Tu poruku je 25. februara od izvora dobio istraživački novinar Balaš Kaufman. Istraživački novinari su takođe krajem marta pozivajući se na izvore pisali da su osobe koje je navodno poslao Kremlj da utiču na izbornu kampanju u Mađarskoj stigle u Budimpeštu nekoliko nedelja ranije. Mađarski novinar Sabolč Panji, koji istražuje ruski uticaj, objavio je da je ruski predsednik Vladimir Putin angažovao grupu "političkih tehnologa" sa zadatkom da utiču na izborni proces i pomognu Orbanu. Prema tim navodima operaciju koordinira blizak Putinov saradnik i prvi zamenik šefa administracije ruskog predsednika Sergej Kirijenko. Kirijenko je ranije bio povezan sa operacijama za koje se sumnja da su uključivale mešanje u izbore u Moldaviji. Nema navoda da je ta grupa povezana sa događajem u Srbiji. Mađarske vlasti se nisu oglašavale, a Ambasada Rusije u Budimpešti, oštro je demantovala navode o aktivnostima Putinovih ljudi u Budimpešti. Na drugoj strani, lider opozicije u Mađarskoj Peter Mađar izjavio je da su on i njegova stranka Tisa nedeljama dobijali upozorenja iz više izvora da Orban, uz pomoć Srbije i Rusije, možda planira da odloži ili otkaže izbore. "Mnogi ljudi su sugerisali da bi nešto moglo kao slučajno da se dogodi u Srbiji, moguće u vezi sa gasovodom, oko Uskrsa. I sada se desilo", napisao je 5. aprila Mađar na mreži Iks. Rusko mešanje u izbore u MoldavijiVlasti Moldavije su u dva navrata iznele tvrdnje da se u zemljama Zapadnog Balkana organizuju obuke za izazivanje nereda u organizaciji Rusije. Paravojni kamp uz reku Drinu na zapadu Srbije otkriven je u septembru 2025. Sumnja se da je njemu organizovana borbeno-taktička obuka za pružanje fizičkog otpora policiji Moldavije u slučaju nereda tokom izbornog dana 28. septembra 2025. Vlasti u Srbiji su, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, ustanovili da su u kampu bila tri državljanina Rusije. Međutim, on nije doveo rusku obaveštajnu službu u vezu sa kampom. Rusija se zvanično ne pominje u saopštenjima srpske policije i tužilaštva. U okviru istrage u Moldaviji je privedeno više od 70 ljudi, a za većinu se sumnja da su obučavani u Srbiji. Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizacije Moldavije uoči parlamentarnih izbora 28. septembra na kojima je proevropska vladajuća partija ubedljivo pobedila prorusku koaliciju. Dok je Rusija negirala mešanje u izborni proces Moldavije, sud u Moldaviji je zbog organizovanja obuke 2024. u Bosni i Hercegovini i Srbiji osudio tri osobe. I uoči parlamentarnih izbora i referenduma u oktobru 2024, zvanični Kišinjev objavio je da su na lokacijama u Srbiji i BiH organizovane obuke koje su vodile osobe povezane sa ruskim plaćeničkim oružanim grupama Ferma i Vagner. Ruske službe vrbovale građane SrbijePresudama srpskog suda, u koje je RSE imao uvid, utvrđeno je da je grupa iz Srbije po nalogu ruske obaveštajne službe izazivala nerede u Francuskoj i Nemačkoj. Državljani Srbije učestvovali su u nizu rasističkih akcija u Parizu i Berlinu u proleće i leto 2025. Viši sud u Smederevu, u severoistočnoj Srbiji, osudio je trojicu državljana Srbije za špijunažu i rasnu diskriminaciju. U presudama se navodi da su akcije grupe bile usmerene na jevrejsku i muslimansku versku zajednicu, kako bi se pojačale tenzije u Nemačkoj i Francuskoj. Naloge, instrukcije i novac za akcije, grupi su davale "strukture obaveštajne službe Ruske Federacije". Evropski parlament je još u izveštaju iz 2023. ocenio da Rusija koristi uticaj u Srbiji pokušavajući da destabilizuje i meša se u pitanja susednih suverenih država. Pre toga je američki Stejt department 2019. okarakterisao Srbiju, koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, kao državu sa "najpropustljivijim okruženjem" za ruski uticaj na Zapadnom Balkanu.

Radnik iz Kine poginuo je 7. aprila kada se na gradilištu novog mosta u Beogradu obrušio kran. Tri osobe su povređene, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) u policiji. Navedeno je da je policija na licu mesta i da se okolnosti utvrđuju. Iz Hitne pomoći rečeno je za RSE rečeno da je prijavljena nesreća na gradilištu i da su na lice mesta upućene tri ekipe. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštilo je da je državljanin Kine izgubio život i izrazili saučešće porodici nastradalog radnika, prenela je Radio-televizija Srbije. Radovi se izvode na mestu nekadašnjeg Starog savskog mosta koji su vlasti uklonile kako bi na toj lokaciji izgradili novi jer stari, kako su tvrdile, nije bio bezbedan. Na izgradnji novog mosta angažovane su dve kineske kompanije, direktnom pogodbom bez raspisivanja tendera, na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine. Kako je RSE ranije pisao, ključni podaci o ugovorima, postupku izbora izvođača i uslovima projekta nisu javno dostupni. Delovi za novi most prave se u istočnoj kineskoj provinciji Đangsu, u pogonu kineske državne kompanije "China State Construction Engineering". Izvođač radova na ovom projektu je druga državna kineska kompanija Pauerčajna (PowerChina). Ona je u Srbiji angažovana na nizu infrastrukturnih projekata, između ostalih, na izgradnji izložbenog prostora za međunarodnu specijalizovanu izložbu EXPO. Prema poslednjim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova iz januara, koje je RSE dobio po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, u Srbiji dozvolu za privremeni boravak i rad ima 14.721 državljanin Kine.

Nadomak gasovoda "Turski tok" život u vojvođanskim selima vratio se u normalu nakon što su policija i vojska intervenisale zbog navoda o otkrivenom eksplozivu. U Mađarskoj, premijer Viktor Orban obišao je gasovod sa druge strane granice. Vlasti Srbije izvestile su 5. aprila o pokušaju diverzije na gasovodu na severu zemlje. (Snimatelj: Dragan Kostić, montaža: Ana Toader)

Deo zaposlenih N1 televizije okupio se u ponedeljak ispred zgrade tog medija u Beogradu kako bi ukazali na zabrinutosti da bi smena dosadašnjeg programskog direktora Igora Božića mogla značiti promenu uređivačke politike te kuće. "Nama niko nije zvanično došao i objasnio zbog čega Igor Božić više nije programski direktor i šta ovo znači za dalji rad redakcije", rekao je novinar N1 Mladen Savatović. Pozivom na podršku novinarima N1 oglasila se i grupa "Studenti u blokadi", beogradskih fakulteta. "Našu stranu priče do sada ste mogli da čujete zahvaljujući novinarima kojima se sada svete svi predsednikovi ljudi. Sada je njima potreban naš glas i podrška", napisali su na društvenim mrežama. Božić, koga je novi menadžment 3. aprila obavestio da je razrešen sa funkcije direktora, informisan je u ponedeljak da je neraspoređen, preneo je N1. "Trenutni status Božića je zaposlen, ali neraspoređen i ne rukovodi više redakcijom N1, a novi bord sagledava njegovu poziciju, koju će definisati narednih dana", navode iz te medijske kuće. Dodaju i da Adria News Network (ANN), u okviru koje posluje i N1, odluku o razrešenju Igora Božića nije javno obrazložio. Novi direktor N1 televizije, kao i kodirektor portala Nova.rs, jeste izvršni direktor za informativni program ANN Brent Sadler. Sadler se inače obratio 3. aprila kada je naveo da kadrovske promene neće uticati na uredničku strukturu. "Uvođenje jedinstvenog upravljačkog okvira u okviru ANN-a uključuje i ovakve administrativne promene. One se isključivo odnose na korporativno upravljanje, zakonsko zastupanje i finansijski nadzor. One ne utiču na uređivačku strukturu, donošenje odluka, radne procese, niti linije izveštavanja", objasnio je Sadler. Šta je prethodilo?Preduzeće Adria News Network osnovano je 19. februara kao deo restrukturiranja medijske kompanije United Group (UG). Tada je deo medija, među kojima i N1, prebačen "pod kapu" tog novoosnovanog preduzeća. Izabran je novi odbor, s britanskim novinarem Brentom Sadlerom na čelu, kao i novi bord direktora. Urednici i novinari N1 i tada su izrazili je bojazan da je to uvod u promenu uređivačke politike, što su iz United Gruop-a odbacili. Na takvu mogućnost ukazivali su i sredinom prošle godine kada je došlo do smene čelnih ljudi u United Group-a. Izrazili su zabrinutost da bi iznenadna smena mogla značiti da je BC Partners, većinski akcionar UG, izložen "političkom pritisku i da otvara prostor za uređivački uticaj od strane vlada i interesnih grupa koje su neprijateljski nastrojene prema slobodi medija". Priča o tome otvorena je i nakon što je Projekat za istraživanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) objavio u avgustu 2025. audio snimak telefonskog razgovora direktora United Grupe (UG) Stena Milera i direktora Telekoma Srbije Vladimira Lučića. Miler i Lučić razgovarali su, prema onome što je objavljeno, o strategiji da se umanji uticaj medija koji kritički izveštavaju o vlasti Aleksandra Vučića. Predstavnici vlasti u Srbiji, na čelu sa Vučićem, godinama bez dokaza iznose najrazličitije optužbe na račun N1. Pritisci na tu medijsku kuću privukli su i međunarodnu pažnju, poput onog iz juna 2025. kada se Evropska federacija novinara oglasila povodom pretnji smrću novinarima N1.

Mađarski premijer Viktor Orban čeka informacije iz Srbije o navodnim planovima diverzije Turskog toka, kojim ruski gas stiže u Mađarsku. "Sačekajmo činjenice, Srbi će nam ih pružiti", rekao je Orban tokom obilaska gasovoda sa mađarske strane. On je tada naveo da "Ukrajinci imaju mogućnost da to urade", ali je dodao da se ne zna da li stoje iza ove akcije. Međutim, Beograd je odbacio mogućnost umešanosti Ukrajine kada su srpske vlasti iznele navode o pronalasku eksploziva u blizini gasovoda. Tim gasovodom doprema se ruski gas, preko Turske, Bugarske i Srbije, u Mađarsku. Ali još nema odgovora ko stoji iza planova o sabotaži gasovoda u Srbiji, koji su objavljeni nedelju dana uoči neizvesnih parlamentarnih izbora u Mađarskoj. Dan kasnije na mestu na kome je pronađen eksploziv nema ni vojske ni policije. Za Srđana Cvijića iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) mnogo je nepoznanica zbog kojih smatra da je reč o operaciji "pod lažnom zastavom" kako bi se Orbanu pomoglo u finišu kampanje. "Napada se gasovod na tački gde potencijalno razaranje, a i efekti tog razaranja, nisu tako ozbiljni", primećuje on. Kaže da bi na drugim neuralgičnim tačkama, kao što je konvertorska stanica u Žabarima, na istoku Srbije ili gde gasovod prolazi ispod reka, posledice bile ozbiljnije. "Bira se tačka na izuzetno preglednoj ravnici na severu Vojvodine, zgodno blizu granice sa Mađarskom u oblasti gde živi većinsko mađarsko stanovništvo, izborna baza Orbana", naveo je Cvijić. Na tom mestu bi, prema njegovim rečima, čak i ako zemlja ne bi u dovoljnoj meri amortizovala eksploziju, posledice bile ograničenog karaktera jer bi se prekid dotoka gasa relativno brzo mogao sanirati. Pripadnici Vojske Srbije započeli su sredinom marta pojačano obezbeđenje kompresorske stanice "Velika Plana" u Žabarima, u istočnoj Srbiji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da se to čini iz bezbednosnih razloga zbog situacije na Bliskom istoku. Šta je rečeno o Ukrajini?Mađarske vlasti, koje su u sporu sa Ukrajinom zbog obustave isporuke ruske nafte preko naftovoda Družba, nisu direktno optužile Kijev. Mađarski šef diplomatije Peter Sijarto izjavio je da su poslednjih nedelja desetine dronova napale gasovod Turski tok koji snabdeva Mađarsku. "Ova serija napada takođe uključuje pokušaj napada i sabotaže koji su sprečili Srbi", rekao je Sijarto. Međutim, u Beogradu izričito tvrde da nije tačno da su Ukrajinci pokušali da organizuju sabotažu. Đuro Jovanić, direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA), rekao je da postoje dezinformacije da će pripadnici Vojske Srbije da rade za neku drugu ili treću stranu tako što će pronaći ukrajinski eksploziv i time optužiti Ukrajince. On je na konferenciji za medije 5. aprila dodao da "to nije tačno". Takođe je poručio da to ko je proizvođač eksploziva, ne znači da je on i naručilac ili izvršilac. Otkrio je da se po oznakama na eksplozivu nedvosmisleno vidi da je proizveden u Sjedinjenim Državama. "Da li će sada neko da kaže da možda u ovom momentu Sjedinjenim Državama odgovara ovako nešto", upitao je. Kijev je odbacio mogućnost umešanosti, ocenjujući da je verovatno reč o lažnoj ruskoj operaciji, sa ciljem mešanja u mađarske izbore. Dok je portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio da je "vrlo verovatno da će i ovog puta biti pronađeni znaci umešanosti kijevskog režima". Peskov je naveo da je i ranije "kijevski režim bio direktno umešan u takve akte sabotaže protiv kritične energetske infrastrukture". Za bezbednosnog analitičara Srđana Cvijića to što Beograd nije upro prstom u Ukrajinu jeste političko odmeravanje. "Naši ipak ne smeju direktno da izađu sa optuživanjem Ukrajine nego izmišljaju neke tobož migrante, zgodno se uklapajući u Orbanovu antimigracionu retoriku." Srpske vlasti su objavile da su službe imale informaciju da će lice iz grupe migranata pokušati da izvrši diverziju na gasnu infrastrukturu. Objavljeno je da je jedna "vojno osposobljena osoba povezana sa migrantskom grupom" i dalje u bekstvu. Nije precizirano iz koje zemlje dolazi taj migrant. A po tvrdnjama vlasti biće uhapšena. "Pitanje je samo da li će istraga trajati tri dana ili više meseci", rekao je Đuro Jovanić, direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA). Kakvi su efekti?Osim toga ko stoji iza navodne diverzije, otvoreno je i pitanje da li će i na koji način ta objava uticati na mađarske izbore 12. aprila. Ta vest bi bila korisna za Orbana, kaže za RSE mađarski novinar iz Budimpešte Gabor Bodiš, da je pronađena ukrajinska veza. "Pošto iz Srbije nije stigla vest da su Ukrajinci umešani, taj događaj ne može da se iskoristi za nešto bombastično u finišu predizborne kampanje", smatra on. Bodiš to objašnjava u kontekstu toga da su, kako je rekao, glavna meta Orbanovog Fidesa u predizbornoj kampanji Ukrajinci, a potom Brisel. Istovremeno Orban svog protivnika Petera Mađara, lidera opozicione Tise, pokušava da predstavi kao eksponenta Brisela. Sumnju povodom navoda o eksplozivu iznela je opozicija i u Srbiji i u Mađarskoj. Orbanov protivkandidat Peter Mađar je događaj nazvao operacijom "pod lažnom zastavom" sa ciljem uticaja Rusije na izbore. "Peter Mađar je rekao ako je tako ozbiljna stvar neka se Viktor obrati NATO-u, čija je Mađarska članica", naveo je novinar Gaboš Bodiš. Nema informacija da li se Mađarska obratila NATO-u. Nezavisni novinari i stručnjaci iz Budimpešte kažu da su nedeljama govorili o scenariju da Srbija i Rusija utiču na ishod izbora u Mađarskoj. Na iznete sumnje u navode o planiranoj diverziji nisu odgovorili na upit RSE u kabinetu predsednika Srbije, ni VBA. Na taj upit nije odgovorio ni kabinet mađarskog šefa diplomatije Petera Sijarta. Odnosi vlasti u Beogradu i BudimpeštiVlasti u Beogradu i Budimpešti održavaju bliske veze. A vladajuće partije u Srbiji su pozvale birače sa dvojnim državljanstvom da na mađarskim izborima podrže Orbana. Obe vlade su nastavile da održavaju kontakte sa Moskvom, nakon što je EU uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Mađarska se u više navrata postavljala kao zaštitnica Srbije unutar EU. Srđan Cvijić iz BCBP-a ocenjuje da mu sve nedorečenosti koje prate slučaj diverzije ukazuju da se "želelo pomoći prijatelju Orbanu u nevolji". "Sa druge strane, u Beogradu su ipak donekle bili svesni da će takav potez odmah biti prozren u većini evropskih zemalja i da će proizvesti odijum većine evropskih partnera i doprineti daljoj izolaciji režima u Srbiji." Srbija od kraja 2021. ne napreduje u evropskim integracijama, čime je izgubila status predvodnika u evrointegacijama na Zapadnom Balkanu. Jedan od razloga je i neusklađivanje sa spoljnom politikom EU, odnosno odbijanje uvođenja sankcija Rusiji. Bezbednosni analitičar Srđan Cvijić ocenjuje da se u operaciji navodne diverzije prepoznaju sve teze ruskog dezinformacionog diskursa koji se plasira u ovim delovima Evrope i šire. U prethodnom periodu su na teritoriji Srbije organizovani kampovi za izazivanje nereda u Moldaviji u cilju ruskog mešanja u izbore u toj zemlji. Takođe su državljani Srbije bili uključeni u izazivanje međurasnih incidenata u Francuskoj i Nemačkoj po nalogu ruskih službi.

Nakon izjave da policija "ima pravo da bije i ubije studente", ministar informisanja i telekomunikacija Srbije Boris Bratina saopštio je u ponedeljak da on "nikada" nije rekao da "studenti, treba da budu izloženi nasilju". Bratina je prethodno, gostujući na televiziji Tanjug na Dan studenata 4. aprila, izjavio da studenti nisu svesni da "policija ima pravo da ih bije i da ih ubije" u trenucima kada im neko "proda anarhističku ideologiju". Nakon zahteva više opozicionih partija i strukovnih udruženja da bude smenjen sa ministarske funkcije zbog te izjave, Bratina je na Instagramu objavio da je to što je rekao "izvučeno iz šireg konteksta". "Želim da naglasim da su moje reči izvučene iz šireg konteksta i interpretirane na način koji ne odražava suštinu onoga što sam želeo da saopštim. Nikada nisam rekao, niti bih ikada podržao, da bilo ko, a posebno studenti, treba da budu izloženi nasilju", napisao je. Dodao je i da se njegova izjava "odnosila isključivo na širi istorijski i društveni kontekst" i da nije bila usmerena protiv studenata kao društvene grupe već da je predstavljala "upozorenje na složenosti situacije". Na početku studentskih blokada i protesta krajem 2024, zbog stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu, Bratina je izjavljivao da je reč "o čistoj zloupotrebi" tragedije i da na to "treba zakonski reagovati". Aktuelni ministar u Vladi Srbije, nekadašnji je član ultradesničarskih organizacija. Osim po antievropskoj retorici i paljenju zastave Evropske unije, javnosti je poznat i po zagovaranju zabrane Parade ponosa. Bio je član ultradesničarskih organizacija, poput "Srpskog narodnog pokreta 1389", čiju je zabranu tražilo tužilaštvo zbog izazivanja nacionalne, verske i seksualne mržnje. I premijer Srbije tvrdi da su reči ministra 'izvučene iz konteksta'Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut takođe tvrdi da je izjava Bratine pogrešno interpretirana. "Reči su ponekad rezultat gneva čoveka koji vredno radi i ceo svoj život i zdravlje podredi boljitku svoje zemlje, a taj rad nažalost bude umanjen ili srušen zbog nedela drugih", napisao je Macut na Instagramu 6. aprila. Macut se osvrnuo i na nedavnu izjavu ministra za javna ulaganja Darka Glišića koji je gostujući na TV Pink poručio 1. aprila građanima da "ne upisuju decu na blokaderske fakultete jer će vam ih vratiti kao što su vratili ovu devojku, u kovčegu". Macut je naveo da se sa ministrima Glišićem i Bratinom čuo povodom izjava "koje su im zamerene u delu javnosti". "U ovom slučaju su izjave bile lične i izvučene iz šireg konteksta, ali ne i kao članova i mišljenja vlade", smatra Macut. Glišić je to izjavio nakon što je na platou Filozofskog fakulteta je 26. marta pronađeno telo studentkinje. Policija i tužilaštvo su do sada saopštili da su na petom spratu Filozofskog fakulteta zapaljena pirotehička sredstva, nakon čega je 25-godišnja devojka skočila kroz prozor. U okviru istrage tužilaštvo ispituje i propuste u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih na fakultetu. Policija je 31. marta takođe skoro 10 sati vršila pretres u Rektoratu Univeziteta u Beogradu koji se nalazi do Filozofskog fakulteta, što je za vlast bila legitimna istraga smrti studentkinje, dok su rektor i deo akademske zajednice ocenili da je reč o zastrašivanju i osveti zbog podrške studentskim protestima. Dok je policija vršila pretres u Rektoratu, ispred zgrade su se okupili studenti, profesori i građani. Došlo je i do više incidenata i fizičkih sukoba između policije i demonstranata.

Smrti studentkinje posle pada s petog sprata na Filozofskom fakultetu u Beogradu nastupila je usled povreda nastalih padom s visine, dok toksikološkim analizama nije detektovano prisustvo lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci, saopštilo je u ponedeljak Više javno tužilaštvo u Beogradu. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je primilo obdukcioni zapisnik s toksikološkom analizom Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u vezi sa smrću 25-godišnje studentkinje 26. marta. "U interesu javnosti saopštavamo da nalazi ukazuju da je smrt nastupila usled povreda nastalih padom sa visine, dok toksikološkim analizama nije detektovano prisustvo lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci", navodi se u saopštenju. Više javno tužilaštvo u Beogradu je navelo da nastavlja predistražni postupak povodom smrti studentkinje i okolnosti pod kojima je došlo paljenja pirotehničkih sredstava na petom spratu Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 26. marta oko 22.40, kao i utvrđivanja da li postoje propusti odgovornih lica u vezi s bezbednošću studenata i zaposlenih na fakultetu. Nakon smrti 25-godišnje studentkinje čije je telo pronađeno na platou Filozofskog fakulteta, istragu je preuzelo Odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva zbog, kako je navedeno, "postojanja sumnje na propuste dekana, prodekana i prodekana za nastavu u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih". Policija je 31. marta takođe skoro 10 sati vršila pretres u Rektoratu Univeziteta u Beogradu koji se nalazi do Filozofskog fakulteta, što je za vlast bila legitimna istraga smrti studentkinje, dok su rektor i deo akademske zajednice ocenili da je reč o zastrašivanju i osveti zbog podrške studentskim protestima. "Uzimali su bilo kakve rekvizite povezane sa studentskim protestima kao dokazni materijal, razvlačili transparent, slikali ga", rekao je posle toga za RSE profesor Filozofskog fakulteta Goran Vidović. Dok je policija vršila pretres u Rektoratu, ispred zgrade su se okupili studenti, profesori i građani. Došlo je i do više incidenata i fizičkih sukoba između policije i demonstranata. Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva saopštilo je 1. aprila da je pretres Rektorata jedna od brojnih preduzetih istražnih radnji. U saopštenju je navedeno da su pored servera s video-zapisima oduzeti i pirotehnika (topovski udari i petarde), sprejevi, špricevi, igle, braunile, infuzije, megafoni, radio-stanice, voki-tokiji, vojne gas maske, farbe, zavoji. Među oduzetim predmetima se navodi i više transparenata sa političkim sadržajima i zapisnici sa studentskih plenuma tokom blokada fakulteta, ali i papirni tanjiri. Tužiteljka Zorica Šćekić rekla je da će petarde i sprejevi pronađeni u Rektoratu biti upoređeni sa zapaljenim petardama i sprejevima koji su zatečeni prilikom uviđaja posle smrti studentkinje. Prethodno je dekan Filozofskog fakulteta u Danijel Sinani rekao da policija u toj ustanovi nije pronašla ništa od pirotehničkih i bilo kakvih zapaljivih materija, dok je pravni zastupnik rektora naveo da policija ni u Rektoratu nije pronašla ništa što je predmet krivičnog dela.

Mađarski premijer Viktor Orban obišao je 6. aprila ujutru deo gasovoda "Turski tok" na granici Mađarske i Srbije, dan pošto su vlasti u Beogradu izvestile o pronalasku eksploziva na srpskoj strani gasovoda. "Juče su hteli da dignu u vazduh gasovod. Proveravamo da li je sve u redu na mađarskoj strani", napisao je Orban na društvenoj mreži Facebook. Kremlj je 6. aprila saopštio da je, mada zasad nema čvrstih dokaza, "vrlo verovatno" da će se pronaći dokazi koji pokazuju da je Ukrajina postavila eksploziv pronađen u blizini gasovoda u Srbiji koji prenosi ruski gas do Mađarske, preneo je Rojters (Reuters). Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine odbacilo je svaki pokušaj da se Kijev poveže s eksplozivom. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da je i ranije "kijevski režim bio direktno umešan u takve akte sabotaže protiv kritične energetske infrastrukture". "Vrlo je verovatno da će i ovog puta biti pronađeni znaci umešanosti kijevskog režima", dodao je on, navodeći da se Moskva nada da će Budimpešta i Beograd preduzeti mere kako bi minimizirali pretnju. Orban je u obraćanju novinarima ispred mađarskog dela gasovoda rekao da je "situacija izuzetno ozbiljna", da snabdevanje Mađarske gasom, za sada, nije ugroženo, ali da treba biti "veoma oprezan". Orban je naveo da je i ranije dolazilo do zatvaranja gasovoda koji vodi ka Mađarskoj, zbog čega je "Turski tok" i izgrađen. "Trenutno smo pod ukrajinskom blokadom, ali možemo nadoknaditi gubitak sa juga. Ako se ta pupčana vrpca preseče, mađarska ekonomija će stati", rekao je Orban. Orban je potvrdio i da je pojačana vojna zaštita mađarske deonice gasovoda "Turski tok". Budimpešta je takođe u sporu s Ukrajinom zbog obustave isporuke nafte putem naftovoda "Družba". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izvestio je 5. aprila Orbana da su kod sela Velebit na severu Srbije u blizini gasovoda koji transportuje ruski gas u Mađarsku pronađena dva velika paketa eksploziva. Vojnobezbednosna agencija (VBA) saopštila je da su pronađeni eksploziv i pribor za pripremu "eksploziva za izvršenje diverzije". Direktor VBA Đuro Jovanić rekao je da je ta služba raspolagala "informacijama da će lice iz grupe migranata pokušati da izvrši diverziju na gasnu infrastrukturu" i dodao da će "to lice sigurno biti privedeno". On je rekao i da postoje dezinformacije koje ukazuju da će Vojska Srbije pronaći navodno ukrajinski eksploziv, a samim tim optužiti Ukrajince da su pokušali da organizuju diverziju. "Odmah da vam kažem, to nije istina, to nije tačno. Vojska Srbije ne meša se u političke procese ni u Republici Srbiji, kamo li u političke procese u bilo kojoj drugoj zemlji", rekao je Jovanić. Direktor VBA je rekao i da oznake na pronađenom eksplozivu pokazuju da je proizveden u Sjedinjenim Američkim Državama. Orban je posle vanredne sednice Saveta za odbranu, bez direktnog optuživanja Ukrajine za incident u Srbiji, rekao da "Ukrajina godinama pokušava da odseče Evropu od ruskih energenata". Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova odlučno je odbacilo optužbe. "Ukrajina nema nikakve veze s tim. Najverovatnije je reč o ruskoj operaciji pod lažnom zastavom, kao deo snažnog mešanja Moskve u mađarske izbore", naveo je portparol Ministarstva spoljnih poslova Heorhij Tihi na mreži X. Vest o incidentu dolazi u politički napetom trenutku u Mađarskoj, gde ankete pokazuju da bi Orban mogao da izgubi parlamentarne izbore 12. aprila, posle 16 godina na vlasti. I Peter Mađar (Magyar), lider opozicione stranke Tisa (Tisza) izrazio je sumnju u vezi sa incidentom u Srbiji, rekavši da se čini da je njegov cilj povećanje izborne šanse za Orbana. Mađarski premijer je tokom obilaska gasovoda 6. aprila odbacio ove navode. "Ovaj događaj ne utiče na izbore, već na energetsku bezbednost Mađarske. Nemojmo mešati kampanju sa upravljanjem državom", rekao je Orban odgovarajući na pitanja novinara. Premijer Mađarske je dugo u sukobu sa Evropskom unijom (EU) po brojnim pitanjima, a najnovije je odbijanje da se odobri kredit od 90 milijardi evra Ukrajini. Lideri 27 zemalja članica EU odobrili su taj kredit u decembru, ali mađarski premijer, koji održava dobre odnose sa Moskvom, blokira njegovo formalno usvajanje, koristeći kao izgovor zatvaranje naftovoda Družba koji snabdeva njegovu zemlju ruskom naftom preko Ukrajine. Mađarska, kao i Slovačka, takođe sa proruskim stavom, optužuju Ukrajinu da je odgovorna za kvar tog naftovoda, dok Kijev tvrdi da je štetu izazvao ruski dron, napominjući da su popravke u toku.

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo o tome da li su prošlonedeljni lokalni izbori u deset opština u Srbiji pokazali da se vlast konsolidovala i da je spremna da raspiše parlamentarne izbore. Sagovornici su bili Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, i Milomir Mandić, istraživač u Istraživačko izdavačkom centru Demostat. Bilo je reči o tome da li je Srpska napredna stranka imala razloga da tako bučno proslavi pobedu u svih deset opština, zašto su studenti i opozicija postigli dobar rezultat, zašto je Vučiću stalo da pobedi u svakoj, pa i najmanjoj opštini u Srbiji, pa se ponaša kao da bi poraz u samo jednoj opštini bio katastrofa za njegov režim, kao i o tome u kojoj meri su represija i nasilje vlasti uoči izbora i na dan glasanja uticali na rezultate izbora. Razgovaralo se i o tome da li će Srpska napredna stranka biti u stanju da na parlamentarnim izborima pokrije sve opštine u Srbiji svojim ljudima i batinašima kao što je to učinila na prošlonedeljnim lokalnim izborima, da li su ti izbori pokazali da studenti i opozicija imaju šansu da pobede Vučića na parlamentarnim izborima samo ako nastupe sa jedinstvenom listom, kao i o tome šta se krije iza Vučićeve najave da bi parlamentarni izbori mogli biti i do Vidovdana. Omer Karabeg: Predsednik Vučić i Srpska napredna stranka su vrlo bučno proslavili pobedu na lokalnim izborima u deset opština koji su održani prošle nedelje. Da li je bilo razloga za toliko slavlje? Dragan Popović: Naravno da nije. To slavlje bilo je nategnuto jer su rezultati izbora pokazali da se nastavlja trend pada poverenja u Srpsku naprednu stranku. On nije toliko velik, ali ja to ni ne očekujem. Ne verujem da Vučićeva ogromna mašinerija može pasti ispod 45 posto. Ali oni su sigurno zabrinuti zbog toga što po prvi put sa druge strane imaju ozbiljnu alternativu. Nikada do sada u tih 10 opština, gde su Srpska napredna stranka, Socijalistička partija i radikali uvek bili dominantni, opozicija nije ostvarila tako dobre rezultate kao na prošlonedeljnim izborima. Studenti i opozicija dobili su između 30 i 50 posto glasova u tim opštinama. Milomir Mandić: Cilj Srpske napredne strane bio je da zadrži vlast u svih 10 opština. Taj cilj su ostvarili. S druge strane, opozicija je ostvarila značajno bolje rezultate u odnosu na lokalne izbore 2022. i parlamentarne 2023. godine. Međutim, opozicija – kada kažem opozicija mislim na studente i političke partije – može to da shvati kao dobitak samo ukoliko izvuče pouku iz ovih izbora. Pitanje života i smrtiOmer Karabeg: Zašto je Vučiću toliko stalo da pobedi ne samo na opštim izborima, nego i u svakoj opštini? Zašto je za njega pobeda u svakoj, pa i najmanjoj opštini, pitanje života i smrti? Zašto je za njega katastrofa poraz makar i u najmanjoj opštini? Dragan Popović: To, naravno, nije njegov izum. Tako se ponašaju svi autoritarni vladari širom sveta, ali on je posebno fokusiran na to. U Srbiji je višestranačka demokratija suspendovana. Političke stranke su tokom četrnaestogodišnje Vučićeve vladavine praktično uništene. Ne samo opozicione, nego i Srpska napredna stranka. Imate nekakvu gomilu obožavatelja lika i dela Aleksandra Vučića koji su nekad Srpska napredna stranka, a nekad Pokret za narod. Oni su ono što im on kaže da jesu. U takvoj situaciji izbori nisu takmičenje političkih ideja i političara, već su predstavljeni kao pitanje opstanka naroda i države. Kada je predsednik Vučić prošle nedelje uveče proglasio pobedu, on je rekao: "Zamislite kakva bi bila katastrofa da smo izgubili makar jednu opštinu". On to svojim biračima predstavlja kao katastrofu za državu. A reč je o tome da, ako se u piramidi vlasti koja se ne zasniva na poverenju, nego na strahu i ucenama, pojavi pukotina na bilo kojoj strani, preti opasnost da se cela piramida uruši. Koliko god Vučićeva piramida vlasti delovala moćno, ona je ipak na staklenim nogama. Milomir Mandić: Kada u jednom proporcionalnom izbornom sistemu postoji partija koja ima preko 45 ili 50 posto podrške, to su visoko postavljene lestvice koje zahtevaju velike finansijske i ljudske resurse što izaziva tenzije u društvu. U hibridnim režimima sa autoritarnom strukturom pristalica i autoritarnim liderom gubitak jedne opštine smatra se velikim porazom, pa se teži ka tome da se ne izgubi čak ni jedna mesna zajednica. Videli smo šta je sve Srpska napredna stranka radila na prošlonedeljnim izborima u nastojanju da po svaku cenu ostane na vlasti. To je bila borba za svaki glas. Ucenjivanje, zastrašivanje, podmićivanjeOmer Karabeg: U kojoj meri je na rezultate izbora uticala represija režima uoči izbora i na samim izborima? Da li su se građani uplašili? Dragan Popović: Njihova represija usmerena je na dve strane. Najpre prema ljudima koji za njih glasaju. Ta represija se ogleda u ucenama, pritiscima i zloupotrebi sistema socijalne zaštite jer veliki broj ljudi u Srbiji prima socijalnu pomoć. Oni ih uoči izbora obilaze po kućama i traže da izađu na birališta i za njih glasaju. Postoji i represija prema zaposlenim u javnim službama i državnim preduzećima na koje se vrši pritisak da izađu na birališta i glasaju za Srpsku naprednu stranku. Druga vrsta represije je prema protivnicima. To je primena sile, zastrašivanje policijom i batinašima – ljudima pod maskama i u kapuljačama. To je imalo efekta na prošlonedeljnim izborima, ali, rekao bih, nikad manjeg. Vlast i pojačava represiju zato što vidi da ona nema dovoljno efekta. Ljudi pružaju otpor bez obzira na visoku cenu koju ponekad plaćaju. Završavaju u urgentnim centrima zbog nasilja Srpske napredne stranke, ali uprkos tome otpor nikada nije bio jači. Tako da represija utiče na rezultate izbora, ali ima veći uticaj na glasače Srpske napredne stranke, nego na njene protivnike. Milomir Mandić: Represije je svakako imala uticaj na rezultate izbora, ali mnogo manji nego pre pojave studentskog pokreta. Došlo je do neke vrste oslobađanja od straha. Naveo bih tri vrste pritisaka za vreme svakih izbora koji su posebno bili vidljivi na prošlonedeljnim izborima. To su ucenjivanje, zastrašivanje i podmićivanje, odnosno korumpiranje birača. Ali ono što ne smemo da zaboravimo je da se podrška Vučiću ne bazira samo na pritiscima. Značajan deo podrške je dobrovoljan i zasnovan na emocijama. Karakteristično je za protekle izbore da su studentski pokret i opozicija bili mnogo bolje organizovani nego ranije. Nije bilo isto u svim opštinama, ali izdvojio bih Aranđelovac, Kulu, Bajinu Baštu i Sevojno. Otpor represiji je bio mnogo uspešniji nego ranije. Omer Karabeg: Koliko je na rezultate izbora uticala činjenica da je vlast povećala penzije uoči izbora, a penzioneri čine značajan deo birača? Dragan Popović: Uvek je bilo povećanja penzija i socijalnih davanja pred svake izbore. To je populistička mera, a naprednjaci su 2012. došli na vlast na populističkom talasu. Drugo je pitanje da li je to uz ovu inflaciju dovoljno. Ne bih rekao da time mogu da privuku nove glasače, ali ne bih potcenio uticaj na one koji za njih već glasaju. Milomir Mandić: Mislim da je povećanje penzija pre svega uticalo na dosadašnje pristalice Srpske napredne stranke. To su većinom stariji ljudi koji očekuju pomoć od države, kao i građani srednjeg i nižeg obrazovanje iz ruralnih i prigradskih sredina. Ali birači nisu bili korumpirani samo povećanjem penzija i socijalnih davanja. U nekim opštinama su uoči izbora podeljene i 13. plate. Ne treba zaboraviti da Srpska napredna stranka kontroliše lokalne samouprave i javna preduzeća i ustanove u opštinama u kojim su održani izbori. Bilo je raznih finansijskih podsticaja i to je dalo rezultat. Ohrabrujući rezultatOmer Karabeg: Očekivalo bi se da će velika izlaznost, koja je bila u svakoj od deset opština, doneti pobedu studentskoj i opozicionoj listi bar u jednoj opštini. Međutim, to se nije desilo. Dragan Popović: Te opštine su bile jako težak teren za opoziciju. Sem Bora, sve ostalo su bile dosta jaka uporišta Srpske napredne stranke, pa je teško bilo očekivati pobedu opozicije u bilo kojoj od njih. Ali u četiri opštine situacija je maltene pola-pola. U tim opštinama Srpska napredna stranka i njeni koalicioni partneri imaju samo jednog odbornika više od opozicije. To je ohrabrujući rezultat kada se ima u vidu da je u svih deset opština bila skoncentrisana cela država, da je Srpska napredna stranka koristila sve javne resurse i da su u pograničnim opštinama dovodili ljude iz Republike Srpske da za njih glasaju. Milomir Mandić: Podsetio bih na lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru juna prošle godine u jeku studentskih protesta. Tada je u Kosjeriću, pre ponavljanja izbora na jednom biračkom mestu, rezultat bio 49:49 što je nezapamćen rezultat opozicije u zadnjih 14 godina otkako su naprednjaci na vlasti. Tada su studenti i opozicione političke partije nastupili zajedno. To je bio sjajan rezultat. To se posle ponovilo i u Mionici. Na prošlonedeljnim izborima studenti i opozicija su u nekim opštinama dobili preko 40, a negde i blizu 50 posto. Navešću primer Aranđelovca. Vučić je procenio da bez socijalista, radikala i Zavetnika, koji su i na prošlim izborima bili zajedno sa Srpskom naprednom strankom, ne može da pobedi. Jedva je pobedio, ali je izgubio veliki deo biračkog tela. To se desilo u još nekim opštinama. 2:0 foreOmer Karabeg: Da li će Srpska napredna stranka imati dovoljno snage i sredstava da na parlamentarnim izborima nastupi tako snažno u svakoj opštini Srbije kao što je to učinila u 10 opština prošle nedelje? Milomir Mandić: Mislim da nema snage da s tom silinom nastupi u svih 145 opština i 29 gradova koliko ih ima u Srbiji. Teže će im biti kada se snaga bude rasula. Ali će im lakše biti nego opoziciji zato što je ona u neravnopravnom položaju. Srpska napredna stranka je u startu u prednosti, ona ima, sportskim rečnikom rečeno, 2:0 fore. Pre svega ima medije. Svi mediji sa nacionalnom frekvencijom su pod kontrolom vlasti. Na njima nema mesta ni za kakvu opoziciju. Dragan Popović: Apsolutno je nemoguće da na parlamentarnim izborima Srpska napredna stranka u svim opštinama i gradovima nastupi sa intenzitetom s kakvim je prošle nedelje nastupila u deset opština. S druge strane, prednost studentskog pokreta i opozicije je što su oni decentralizovani. Njihovi aktivisti misle svojom glavom, bore se za svoje opštine i gradove. Naprednjaci su vojska. Idu gde im se kaže. Na prošlonedeljnim izborima takoreći pola Vojvodine je bilo u Boru, sva javna preduzeća iz Subotice imala su obavezu da pošalju svoje ljude u Bor da vrše pritisak, vode kampanju od vrata do vrata i zastrašuju meštane. Bilo ih je i iz drugih gradova. U Boru su SNS-ovci iz Pančeva pretukli novinare i studentske aktiviste. Ali na parlamentarnim izborima neće moći da ih šalju. Moraće da ostanu u svojim opštinama i gradovima. Imaju oni dosta ljudi jer su im na raspolaganju svi javni resursi Srbije, ali neće to biti nivo pritiska kao u 10 opština. Nemaju 150 kolona motora bez registarskih tablica kakve smo videli na izborima prošle nedelje. Referendumska atmosferaOmer Karabeg: Da li su ovi izbori pokazali da studenti i opozicija imaju šanse da obore Vučića na parlamentarnim izborima jedino ako izađu sa jednom listom? Milomir Mandić: Mi iz Demostata to stalno govorimo. Ali nije naše da određujemo nekome kako će da nastupi na izborima. Mi samo radimo istraživanja. A ona pokazuju da je najbolje rešenje jedna lista svih opozicionih aktera. To stvara referendumsku atmosferu. To su pokazali izbori u Kosjeriću i Mionici, a to se videlo i na prošlonedeljnim izborima. Kad kažem jedna lista, ne zanima me da li će da je naprave studenti, pa da je podrže opozicione partije ili će napraviti zajedničku listu. Najvažnije je da bude jedna lista i referendumska atmosfera jer referendumska atmosfera izvodi ljude na birališta. Dakle, jedna lista je recept za pobedu. To pokazuju istraživanja javnog mnjenja i rezultati 15 lokalnih izbora koji su održani u zadnjih godinu dana. Omer Karabeg: Gospodine Popoviću, mislite li i vi da je jedna lista recept za obaranje Vučića? Dragan Popović: Ne umem da vam dam definitivan odgovor. Referendumska atmosfera je jako važna, a nju je teško napraviti bez jedne liste. S druge strane, ima i drugih primera. Pomenuo bih crnogorski primer gde je opozicija išla u tri kolone i pobedila. Po meni najvažnije je da postoji dogovor između različitih opozicionih aktera. Bilo da se ide sa jednom listom ili sa dve najvažnije je da to bude rezultat dogovora i da svim građanima bude jasno da je u pitanju dogovor. Onda i sa dve liste može da se pravi referendumska atmosfera. Ali ipak čini mi se da jedna lista ima prednost. BlickrigOmer Karabeg: Da li je Vučić toliko ohrabren pobedom na prošlonedeljnim izborima – naziva je pobedom 10:0 – da će uskoro raspisati parlamentarne izbore? Ovih dana je rekao bi izbori mogli da budu i do Vidovdana. Milomir Mandić: Postoji scenario da izbori budu i krajem maja. Kada će biti raspisani, zavisi od nekoliko faktora. Vučić nije jedini faktor od koga to zavisi. Po mom mišljenju postoje tri faktora. Jedan je Vučić koji kao predsednik države raspisuje izbore, drugi je masovnost i intenzitet eventualnih protesta i treći Brisel i zemlje Evropske unije. Kada su počeli protesti, Vučić je najavio da će izbori biti do kraja 2025, pa onda da će biti u aprilu ili maju 2026, a nakon toga je pominjao je da će biti sledeće godine zajedno sa predsedničkim izborima. On stalno menja izjave. Možda će ići na izbore za nekih mesec-dva, da to bude nekakav blickrig gde bi sa širokom koalicijom, sa kakvom je išao na prošlonedeljne lokalne izbore, pokušao da iznenadi opoziciju koja još nije napravila dogovor, da ih, da tako kažem, neorganizovane i nepripremljene uhvati na spavanju. A možda i računa da bi mu bilo bolje da sada ide na izbore i zbog toga što će se na jesen zbog ratova na Bliskom istoku i u Ukrajini verovatno povećati inflacija i pogoršati standard građana. Mislim da još uvek ne zna. Čeka istraživanja. Dragan Popović: Ako Vučić narednih meseci raspiše izbore, raspisaće ih iz straha od toga kakva će biti situacija na jesen i u zimu. On sve teže kontroliše situaciju i treba mu neka vrsta reseta. A to su vanredni parlamentarni izbori. Ali teško je prognozirati. Njegova odluka će zavisiti od mnogo faktora, pre svega od istraživanja javnog mnjenja, pa i od toga kako će da prođe Orban na izborima 12. aprila. Pad Orbana bio bi mu ozbiljan psihološki udarac. I to bi mnoge ljude u Srbiji mobilisalo protiv njega. Vučić će da uzme u obzir mnoge faktore kada bude odlučivao o raspisivanju izbora, ali ja mislim da će ova godina svakako biti izborna. A studentima, opoziciji i celom građanskom frontu, koji pokušava da se izbori za demokratiju u Srbiji, ostaje da se rukovode onom čuvenom Titovom izrekom – živimo kao da će sto godina biti mir, spremajmo se kao da će sutra da izbije rat. Dakle, studenti i opozicija moraju da budu spremni da izađu na izbore kad god budu, makar i za mesec dana.

Eksploziv velike razorne moći pronađen je blizu gasovoda kojim se ruski gas iz Turske doprema u Mađarsku, izjavili su 5. aprila predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Viktor Orban. Vučić je rekao da je u telefonskom razgovoru upoznao Orbana o incidentu kod gasovoda Balkanski tok blizu vojvođanskog sela Velebit kod Kažnjiže u Vojvodini na severu Srbije gde su, prema njegovim rečima, pronađena dva velika paketa eksploziva. Vojnobezbednosna agencija Srbije je navela da su pronađeni eksploziv i pribor za pripremu "eksploziva za izvršenje diverzije", dok je Tužilaštvo u Subotici navelo da su pronađena dva ranca s oko četiri kilograma materije za koje pretpostavlja da je u pitanju plastični eksploziv. Orban je posle vanredne sednice mađarskog Saveta za odbranu, koju je sazvao posle vesti o incidentu, rekao da je "operacija sabotaže pripremljena na vojvođanskom delu gasovoda Turski tok koji snabdeva Mađarsku", preneo je Rojters (Reuters). "U koordinaciji sam s predsednikom Srbije. Niko nije povređen i gasovod radi bez ometanja", rekao je Orban. Vučić je ranije tokom dana posle razgovora s Orbanom rekao da je "očito da nas geopolitičke igre neće ostaviti na miru". Incident se dogodio nedelju dana pre ključnih izbora u Mađarskoj 12. aprila, na kojima Orban nastoji da produži svoju 16-godišnju vladavinu, dok njegova partija u anketama zaostaje za opozicionom strankom Tisa. Orban je u februaru podigao nivo bezbednosti oko energetske infrastrukture u zemlji. On je dodatno podigao uloge u izbornoj trci, navodeći da je reč o izboru između rata ili mira. Budimpešta je takođe u sporu s Ukrajinom zbog obustave isporuke nafte putem naftovoda Družba. Orbanova partija Fides pokušala je da poveže lidera opozicije Petera Mađara sa Briselom i Ukrajinom, sugerišući da glasanje za njegovu partiju Tisa znači glasanje za rat. Orban je posle sednice Saveza za odbranu, bez direktnog optuživanja Ukrajine za incident u Srbiji, rekao da "Ukrajina godinama pokušava da odseče Evropu od ruskih energenata". "Ruski deo Turskog toka je takođe pod stalnim vojnim napadima. Napori Ukrajine predstavljaju životnu opasnost za Mađarsku", dodao je on. Portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova je rekao da Kijev "kategorički odbacuje" pokušaje povezivanja Ukrajine s eksplozivom koji je pronađen blizu gasovoda u Srbiji. "Ukrajina nema nikakve veze s ovim. Najverovatnije je reč o ruskoj operaciji pod lažnom zastavom, kao deo snažnog mešanja Moskve u mađarske izbore", naveo je portparol Heorhi Tihi na mreži X. Dva ranca s oko četiri kilograma materije, navodi TužilaštvoMinistarstvo odbrane Srbije saopštilo je da su u pretresu terena na teritoriji opštine Kanjiža, u rejonima sela Velebit, Trešnjevac i Vojvoda Zimonjić, "sumnjivi predmeti locirani u neposrednoj blizini gasovoda, odnosno gasne infrastrukture koja povezuje Srbiju i Mađarsku". Direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA) Đuro Jovanić rekao je da su pronađeni hermetički zatvoren eksploziv, detonatorske kapisle pripremljene i upakovane za transport, kao i detonirajući štapin i alat i pribor za pripremu "eksploziva za izvršenje diverzije". On je rekao da postoje i dezinformacije koje ukazuju da će Vojska Srbije i njeni pripadnici pronaći navodno ukrajinski eksploziv, a samim tim optužiti Ukrajince da su pokušali da organizuju diverziju. "Odmah da vam kažem, to nije istina, to nije tačno. Vojska Srbije ne meša se u političke procese ni u Republici Srbiji, kamo li u političke procese u bilo kojoj drugoj zemlji", rekao je Jovanić. Direktor VBA je rekao da oznake na pronađenom eksplozivu pokazuju da je proizveden u Sjedinjenim Američkim Državama. Vučić je ranije tokom dana rekao da su obaveštajni ograni Srbije "uradili dobar posao". "Mislimo da znamo iz koje grupacije su lica koja je trebalo da izvrše taj poslednji korak u aktiviranju eksploziva. Namera je bila da se pošalje politička poruka. Svakoga koga budemo uhvatili žestoko ćemo kazniti", naveo je Vučić. Direktor Vojnobezbednosne agencije je rekao da je akciji prethodio "dobar rad na terenu" i da je njegova služba raspolagala "informacijama da će lice iz grupe migranata pokušati da izvrši diverziju na gasnu infrastrukturu". "To lice će sigurno biti privedeno. Pitanje je samo da li će istraga trajati tri dana ili više meseci", naveo je Jovanić. Tužiteljka Mladenka Manojlović iz Višeg javnog tužilaštvu u Subotici izjavila je da je tužilaštvo slučaj u kojem je pronađen eksploziv kvalifikovalo kao krivično delo nedozvoljena proizvodnja, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija u sticaju sa krivičnim delom diverzija, prenose mediji. Manojlović je kazala da su tokom uviđaja između naseljenih mesta Gornji Breg i Vojvoda Zimonjić, u blizini puta pronađena dva crna ranca sa oko četiri kilograma materije. "Pretpostavljamo da je u pitanju plastični eksploziv, kao i materijal koji upućuje na to da bi se mogla sačiniti eksplozivna naprava", dodala je Manojlović. Po odobrenju Višeg javnog tužilaštva u Subotici policija i vojska pretraživali su teren na severu Srbije u opštini Kanjiža, petnaestak kilometara od granice sa Mađarskom, u rejonu sela Trešnjevac, Vojvoda Zimonjić i Velebit. Pripadnici Vojske Srbije 19. marta započeli su pojačano obezbeđenje kompresorske stanice u Žabarima, na istoku Srbije, na gasovodu Balkanski tok kojim se ruski gas transportuje od Turske do Mađarske. Do toga je došlo posle najave Vučića da će taj objekat iz bezbednosnih razloga zbog situacije na Bliskom istoku čuvati vojska.