Ukrajina je obnovila tranzit nafte kroz naftovod Družba nakon višemesečnog zastoja izazvanog kvarom nastalim posle ruskog napada u januaru, čime je uklonjena i blokada koju je Mađarska postavila u vezi sa odobravanjem kredita Ukrajini u vrednosti od 90 milijardi evra.
Od početka rata u Ukrajini i uvođenja sankcija Evropske unije (EU) Rusiji, Družba je izgubila relevantnost i ostala važna samo za Mađarsku i Slovačku, koje su tražile izuzeće od sankcija i nastavak snabdevanja kroz ovaj naftovod zbog toga što nemaju izlaz na more.
Povezivanje na ruski sistem Družba, kojim vlasti u Srbiji žele da dopreme rusku sirovu naftu i zaobiđu sankcije Brisela, otvara pitanje doslednosti evropske politike.
Srbija je jedina zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja nije uvela sankcije Rusiji u skladu sa odlukama na nivou Evropske unije.
Sirova nafta u Srbiju trenutno stiže samo iz jednog pravca – iz Hrvatske, preko sistema Jadranskog naftovoda (JANAF). Početna tačka tog naftovoda je u luci Omišalj, gde tankerima stiže nafta pomorskim putem, a sistem se završava u Novom Sadu. Tom rutom je, zbog sankcija Brisela, Srbiji prekinuto dopremanje ruske sirove nafte u decembru 2022. godine.
Planovi za povezivanje Srbije sa Družbom mogli bi da posluže kao test doslednosti Evropske unije: ako je Brisel već odobrio izuzeća Mađarskoj i Slovačkoj, otvara se pitanje da li bi bilo politički i pravno održivo sprečiti Srbiju da traži sličan tretman kroz postojeći izuzetak u sistemu. To direktno vodi i do pitanja da li sankcije gube snagu kada postoje trajna ili privremena odstupanja, naročito u energetskom sektoru.
"Izuzeća za Mađarsku i Slovačku slabe jedinstven stav EU i stvaraju prostor za unutrašnja neslaganja, kao što je ilustrovano nedavnim vetom Mađarske na kredit EU Ukrajini", kaže za Radio Slobodna Evropa Zuzana Pelakova, direktorka programa za ekonomiju i poslovanje u GLOBSEC-u, think tanku sa sedištem u Bratislavi.
RSE je u više navrata tražio komentar Evropske komisije u vezi sa stavom da se Srbija priključi Družbi, ali odgovor na ovo pitanje još nije stigao.
Ruska nafta gubi važnost na nivou EUU međuvremenu, značaj ruskog izvoza nafte u EU naglo je opao. Prema podacima Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) iz decembra 2025. godine, EU je tada učestvovala sa svega 6 odsto u ruskom izvozu nafte, u poređenju sa oko 45 odsto u 2021. godini, pre početka rata u Ukrajini, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA).
Dan Jorgensen, komesar nadležan za energetiku, potvrdio je da EU ne namerava da se vrati snabdevanju iz Rusije, uprkos krizi koja dominira na svetskom tržištu.
"Ponovo početi uvoziti rusku energiju bila bi ogromna greška. Ne. U budućnosti više nećemo uvoziti nijedan molekul ruske energije. Putin je koristio energiju protiv država članica, ucenjivao ih, a kupovinom energije mi takođe indirektno pomažemo ratu protiv naših prijatelja u Ukrajini", izjavio je Jorgensen 22. aprila.
EU planira da potpuno prekine uvoz ruskog gasa do kraja 2027. godine. Uvoz ruske nafte već je uglavnom ukinut tokom 2022. i 2023. godine, uz ograničena izuzeća za Mađarsku i Slovačku.
Snabdevanje ruskom naftom u sadašnjim okolnostima računa se na oko 5 odsto ukupnog uvoza, i to upravo zbog tih izuzeća.
Zato bi nova veza sa Družbom imala smisla samo ako postoji stabilan i dozvoljen režim snabdevanja, a to trenutno nije slučaj.
Prvi koraci ka priključivanju Srbije na Družbu već su preduzeti. U toku je tender srpske državne kompanije Transnafta za izgradnju oko 100 kilometara dugog naftovoda do Mađarske, kojim bi u Srbiju stizala ruska sirova nafta. Radovi bi, prema najavama srpskih vlasti, trebalo da počnu na jesen, a cilj je da nafta poteče do kraja 2027. godine.
Zbog sankcija Evropske unije na uvoz ruske nafte, ova sirovina iz Rusije u Srbiju ne stiže duže od tri godine. Zajednički projekat izgradnje naftovoda sprovodi se na osnovu sporazuma Beograda i Budimpešte, dok dve države intenziviraju energetsku saradnju od početka ruske invazije na Ukrajinu.
Međutim, taj dogovor je postignut tokom vlade Viktora Orbana, odlazećeg premijera Mađarske koji je izgubio parlamentarne izbore održane 12. aprila.
"Za Srbiju, povezivanje sa naftovodom Družba u trenutnom geopolitičkom kontekstu moglo bi se smatrati potkopavanjem jedinstva EU. Štaviše, EU planira postepeno ukidanje preostalog uvoza ruske nafte do septembra 2027. godine, bez obzira na protivljenje Mađarske i Slovačke. To povećava rizik da bi svaka nova veza s Družbom mogla postati nasukana imovina u bliskoj budućnosti", smatra Pelakova.
Družba kao funkcionalan plan ili politička opcija za Srbiju?U postojećim okolnostima, priključak na Družbu ne može se smatrati funkcionalnim kanalom snabdevanja Srbije. Sudbina tog projekta umnogome će zavisiti od režima sankcija EU i odnosa prema ruskoj nafti u Mađarskoj i Slovačkoj.
Međutim, sve sada zavisi i od pristupa koji će imati nova vlada Mađarske, odnosno budući premijer Peter Mađar. Do sada se Mađar u svojim nastupima nije eksplicitno izjasnio kakav će pristup imati prema ruskoj nafti i da li će nastaviti politiku zavisnosti koju je vodio njegov politički protivnik Viktor Orban.
Neposredno pre parlamentarnih izbora, Mađar je lokalnim novinarima rekao da država treba da ojača diverzifikaciju, ali da se to neće dogoditi preko noći. Priznao je i da će Mađarska u doglednom vremenu i dalje biti energetski izložena Rusiji.
"Ako bude potrebno, pregovaraćemo s Rusijom, ali nećemo postati prijatelji", izjavio je pre izborne pobede Peter Mađar.
Budući odnosi između Srbije i Mađarske takođe će igrati važnu ulogu u ovom projektu.
Tokom Orbanove vladavine vlasti u Beogradu i Budimpešti održavale su bliske veze, dok se Mađarska istovremeno postavljala kao zaštitnica Srbije u Briselu. Peter Mađar se nakon pobede osvrnuo na bliske odnose Orbana i Vučića, istakavši da zna ko je "kum" tih odnosa, aludirajući na Rusiju.
Nakon što je Petera Mađara 13. aprila na javnom servisu RTS optužio da "nema pojma o čemu govori", predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 21. aprila telefonom razgovarao sa budućim mađarskim premijerom i pozvao ga da poseti Srbiju.
Mađarska, kao i Slovačka, ima geografska ograničenja i nema izlaz na more. To je bio ključni argument kada su zatražile i dobile izuzeće za snabdevanje ruskom naftom. Međutim, nakon kvara naftovoda Družba, pokazalo se da postoje i druge mogućnosti. Hrvatska je preko JANAF-a ponudila alternativni pravac snabdevanja naftom koja nije ruskog porekla, a zvanični Zagreb tvrdi da raspolaže dovoljnim kapacitetima da zadovolji potrebe obe zemlje.
Zuzana Pelakova iz GLOBSEC-a smatra da je kvar u Družbi pokazao da zemlje poput Slovačke i Mađarske više nisu potpuno zavisne od tog naftovoda.
"Istovremeno, ruska nafta se i dalje prodaje s popustom, što je rezultiralo značajnim profitom za rafinerije MOL-a u regionu", napominje Pelakova.
"Važno je prepoznati da Rusija ima dugu istoriju korišćenja izvoza energije kao geopolitičkog oružja za unapređenje svojih interesa. Malo je naznaka da bi prema Družbi postupala drugačije. Ako išta, nedavni događaji podržavaju to očekivanje", kaže za Radio Slobodna Evropa Zuzana Pelakova.
Međutim ona upozorava nastavak tranzita preko Družbe biće ključno za određivanje budućeg značaja naftovoda.
"Ako bi Ukrajina jednostrano zaustavila tranzit, Družba bi mogla postati uglavnom zastarela za sve uključene zemlje, potencijalno uključujući i Srbiju", napominje ona.
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se s ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država pri NATO-u Matthewom Whitakerom, saopšteno je na Instagram nalogu Budućnost Srbije.
Vučić je naveo da su razgovarali o najvažnijim bezbjednosnim i političkim pitanjima u regionu, položaju Srbije u složenim geopolitičkim okolnostima, kao i o potrebi očuvanja mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu.
Posebno je istakao da je za Srbiju od presudnog značaja bezbjednost srpskog naroda na Kosovu, uz nastavak, kako je naveo, odgovorne politike koja podrazumijeva dijalog, ali i insistiranje na poštovanju međunarodnog prava i preuzetih obaveza.
"Srbija će nastaviti da bude faktor stabilnosti, ali će uvek umeti da zaštiti svoje državne i nacionalne interese", poručio je Vučić.
Dodao je da su razmijenjena mišljenja i o unapređenju odnosa Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, kao i o oblicima saradnje koji mogu doprinijeti većem međusobnom razumijevanju i očuvanju mira u regionu, naglasivši važnost otvorenog dijaloga u vremenu globalnih izazova.
Ranije 22. aprila, tokom obilaska Centra za razminiranje u Velikoj Moštanici kod Beograda, ambasador SAD pri NATO-u izjavio je da će saradnja Sjedinjenih Američkih Država i Srbije na uklanjanju zaostalih mina ostati "zajednički prioritet", piše Beta.
Whitaker je rekao da SAD od 2008. godine blisko sarađuju sa Srbijom na uklanjanju mina i kontaminacije kasetnom municijom u civilnim područjima, navodeći da je Centar za razminiranje "odličan partner" u tim naporima.
On je dodao da je u 2025. godini postignuta "značajna prekretnica" uklanjanjem zaostale kasetne municije u civilnim područjima, te da je sada fokus na čišćenju "posljednje opštine sa poznatom minskom kontaminacijom".
"Ova saradnja spasava živote i ostaće zajednički prioritet naših zemalja", rekao je Whitaker.
Dodao je i da su SAD u ove aktivnosti investirale više od 28 miliona dolara, kao i da se trenutno radi na obezbjeđivanju dodatnih 1,5 miliona dolara za projekte razminiranja u Srbiji.
"Ovi značajni napori odražavaju snagu naših bilateralnih odnosa i otvaraju novu eru u odnosima Srbije i SAD, fokusiranu na budućnost", naveo je on.
Do sastanka s Vučićem dolazi dan nakon što je ambasador Sjedinjenih Američkih Država pri NATO-u boravio na Kosovu, gdje je imao odvojene sastanke s kosovskim premijerom Albinom Kurtijem, vršiteljkom dužnosti predsjednice Albulenom Haxhiu i komandantom NATO misije KFOR-a, general-majorom Ozkanom Ulutašem.
Američka ambasada u Prištini saopštila je da Sjedinjene Američke Države i Kosovo nastavljaju da unapređuju "zajedničke bezbjednosne interese" i jačaju regionalnu stabilnost, ističući značaj saradnje kroz KFOR i Program partnerstva Nacionalne garde Ajove s Kosovom.
Prema navodima iz Prištine, u fokusu Whitakerovih sastanaka bila su pitanja bezbjednosti na Kosovu i u regionu, kao i doprinos Kosova međunarodnim bezbjednosnim inicijativama. Kosovo je nedavno najavilo učešće u Međunarodnoj stabilizacionoj snazi za Gazu i planira da pošalje trupe na palestinsku teritoriju u okviru misije nadzora primirja.
Kosovo takođe nastavlja transformaciju Snaga bezbjednosti u vojsku uz podršku Sjedinjenih Američkih Država, te blisku saradnju s američkom vojskom i Nacionalnom gardom Ajove, dok je domaćin i najveće američke baze na Balkanu – Bondsteel.
Udar na budžet Srbije, ali bez uticaja na druga sredstva koja dolaze iz Evropske unije (EU) – tako koordinatorka nevladinog Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković objašnjava mogućnost uskraćivanja novca iz Brisela.
Zbog zastoja u reformama i narušavanja vladavine prava, Srbiji preti gubitak 1,5 milijardi evra u nepovratnim sredstvima i povoljnim kreditima iz EU.
Inicijativa "Plan rasta za Zapadni Balkan", koju je Brisel usvojio pre dve i po godine, osmišljena je da ubrza ekonomsko približavanje regiona Uniji i da zemljama koje pretenduju da postanu njene članice omogući postepeni pristup delovima jedinstvenog tržišta pre punopravnog članstva.
U tu svrhu evropske institucije izdvojile su šest milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine.
Međutim, Evropska komisija je izrazila zabrinutost zbog lošeg stanja u Srbiji i trenutno procenjuje da li država ispunjava uslove za dobijanje finansijskih sredstava.
Šta je Plan rasta za Zapadni Balkan?Inicijativa, koju je Evropska komisija usvojila u novmebru, zasnovana je na jačanju ekonomske integracije na jedinstvenom evropskom tržištu, ekonomskoj integraciji kroz zajedničko regionalno tržište, te ubrzanju ključnih reformi.
U raspodelu šest milijardi evra sredstava uključeni su različiti kriterijumi, poput broja stanovnika i odnosa BDP-a po glavi stanovnika, ali je Evropska komisija napomenula da konačna suma "nije fiksna", već da zavisi od rezultata reformi i ispunjenja uslova.
Takođe, ukoliko države-kandidati za članstvo u EU ne ispune uslove za isplatu, Komisija ima mogućnost da smanji alokaciju toj zemlji i preusmeri sredstva onima koji napreduju bolje.
Vlada Srbije je u oktobru 2024. usvojila Reformsku agendu, strateški dokument koji navodi neophodne reformske korake na putu na EU i otvara mogućnost da zemlja dobije sredstva iz Plana rasta.
Šta to znači za Srbiju?Za Srbiju je izdvojeno 1,5 milijardi evra, što je skoro četvrtina od ukupnih sredstava iz Plana rasta.
Sredstva uključuju grantove i kredite namenjene podršci reformama i isplaćuju se dva puta godišnje, u zavisnosti od ostvarenog napretka.
Od toga je skoro 400 miliona direktna budžetska dotacija kojom raspolaže Ministarstvo finansija, dok ostatak čine zajmovi pod povoljnim uslovima.
"To su sredstva koja se daju za konkretne projekte u oblasti infrastrukture, javnih usluga i tako dalje. To nije novac koji najdirektnije dolazi do građana. Ukoliko dođe do uskraćivanja sredstava iz Plana rasta, to možemo tretirati kao neku vrstu izmakle dobiti", kaže Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa, mreže organizacija civilnog društva u Srbiji koja prati i učestvuje u procesu pristupanja zemlje EU.
Srbija je iz Plana rasta dobila oko 110 miliona evra u okviru pretfinansiranja. Polovinom 2025. Evropska komisija je prebacila 51,7 miliona evra kao povoljni zajam u budžet Srbije, a u januaru 2026. je odobreno oko 60 miliona umesto predviđenih 112 miliona.
Ova sredstva odnose se na reforme sprovedene u drugoj polovini 2024. godine. Srbija je, prema oceni Evropske komisije, realizovala tri od sedam koraka koliko je predvidela Reformska agenda za taj period.
"Već prva tranša je za Srbiju bila problematična i u odnosu na ukupan iznos koji je Srbija tražila, Evropska komisija je isplatila samo polovinu predviđenih sredstava", kaže Bojana Selaković.
Sagovornica Radija Slobodna Evropa napominje da eventualno blokiranje sredstava iz Plana rasta ne utiče na druga sredstva koja dolaze iz Evropske unije, poput pretpristupnih IPA i IPARD fondova (namenjenih poljoprivredi i ruralnom razvoju).
"Ostaje netaknuto, dakle, sve što ide direktno građanima i lokalnim zajednicama, za školstvo i poljoprivrednike, zatim programi koji se odnose na naučnu i obrazovnu saradnju na univerzitetskom nivou", objašnjava Selaković.
Srbija je od Evropske unije dobila više od 3,6 milijardi evra bespovratne pomoći kroz različite pretpristupne programe u poslednjih četvrt veka. Ta sredstva namenjena su, između ostalog, za obuku sudija i tužilaca i modernizaciju sudnica, digitalizaciju zdravstvenog sistema i reformu obrazovanja.
Deo sredstava iz IPA fondova dodeljen je Srbiji za oblast ekologije, poput prečišćavanja otpada i otpadnih voda, poboljšanje kvaliteta vazduha i ublažavanja posledica klimatskih promena.
Unija je ujedno i najveći strani investitor u Srbiji. Zemlje EU zajedno čine oko 59 odsto stranih direktnih investicija.
Zašto su sredstva pod znakom pitanja?"Sve smo više zabrinuti zbog onoga što se dešava u Srbiji - od zakona koji potkopavaju nezavisnost pravosuđa, preko obračuna sa demonstrantima, do stalnog mešanja u nezavisne medije", izjavila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos 20. aprila, govoreći o mogućoj obustavi sredstava Srbiji iz Plana rasta.
Oštre kritike iz Brisela upućene su Srbiji početkom 2026. godine, kada je parlament bez javne rasprave i konsultacije sa Venecijanskom komisijom usvojio set pravosudnih zakona.
Po ubrzanoj proceduri došli su na dnevni red nakon što ih je zvanično predložio poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić.
Izmene pet pravosudnih zakona kritikovali su Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije, te niz strukovnih organizacija.
Upozorili su da takve zakonske izmene mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti.
Brisel je to nazvao "glasanjem za ograničavanje nezavisnosti pravosuđa".
Sa druge strane, poslanici vlasti branili su te zakonske izmene tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci.
Kako su ranije zvaničnici Evropske komisije rekli za RSE, očekuje se da do kraja aprila Venecijanska komisija iznese mišljenje o spornim izmenama zakona.
Odluka Brisela o uskraćivanju sredstava iz Plana rasta zavisiće od toga da li će Srbija revidirati zakone u skladu sa mišljenjem ovog tela Saveta Evrope za pitanja ustavnog prava, demokratije i vladavine prava.
Srbija takođe konstantno nazaduje u pogledu poštovanja ljudskih prava i medijskih sloboda u izveštajima međunarodnih organizacija.
Amnesti internešnel (Amnesty International) u izveštaju objavljenom u aprilu 2026. navodi da su u Srbiji demonstranti, novinari i organizacije civilnog društva bili suočeni sa zastrašivanjem, uznemiravanjem i nezakonitim nadzorom od strane vlasti koje su pokušavale da obuzdaju široko rasprostranjeno nezadovoljstvo.
U Srbiji su 2025. godinu obeležile masovne demonstracije širom zemlje, koje su izbile zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu novembra 2024.
Demonstranti su tvrdili da je nemar podstaknut korupcijom i zahtevali političku odgovornost predsednika Aleksandra Vučića, kao i prevremene izbore i široke reforme.
Amnesti u izveštaju navodi da je "policija proizvoljno pritvorila stotine demonstranata, da su desetine među njima bile šamarane i udarane, a nekim pritvorenicima je prećeno silovanjem, nasiljem i smrću".
U izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House) iz februara 2025. godine Srbija se našla na listi država sa najvećim padom sloboda u poslednjih deset godina. Kao jedan od razloga navodi se pooštravanje kontrole medija i napadi na novinare.
Da li je Srbija preduzela korake?Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić najavila je da će zakonodavci početi sa radom na izmenama zakona odmah po dobijanju mišljenja ekspertskog tima Venecijanske komisije.
"Očekujem da te izmene što pre ponovo uđu u Skupštinu", rekla je Brnabić na konferenciji za medije 20. aprila.
Istog dana Vlada Srbije je naložila svim državnim organima da pri pripremi zakona posebnu pažnju posvete usklađenosti propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije.
Početkom 2026. godine, Vlada Srbije osnovala je Koordinacioni telo za proces pristupanja EU, koji čine predstavnici najvišeg državnog nivoa. Uloga ovog operativnog tima je, kako je objašnjeno, koordinacija ubrzanog sprovođenja svih obaveza na evropskom putu Srbije.
"Na osnovnu onoga što smo videli u prethodnih nekoliko dana, rekla bih da su poruke iz Brisela ozbiljno shvaćene", smatra Bojana Selaković.
Selaković, međutim, napominje da sve ovo neće biti dovoljno ukoliko se Vlada ne bude bavila suštinskim problemima, na koje je ukazao i Brisel.
"Suštinski problem leži u izbornim uslovima, stanju medijskih sloboda, u represivnim praksama koje država sprovodi", podvlači Selaković.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čija Srpska napredna stranka je na vlasti od 2012. godine, je u više navrata izjavio da je članstvo u Evropskoj uniji strateški cilj zemlje.
Međutim, za sada su otvorena 22 od 35 poglavlja, a samo dva zatvorila.
Policija u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom Srbije (BIA) uhapsila je muškarca zbog sumnje da je učestvovao u ratu u Ukrajini, na strani ukrajinske vojske, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova 22. aprila.
U saopštenju se navodi da je uhapšen F. Đ. (2006) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi.
"Prilikom hapšenja kod osumnjičenog je pronađena vojna knjižica ukrajinske vojske, kompletna maskirna uniforma sa obeležjima ukrajinske vojske, šlem sa ugrađenom kamerom i prateća dokumentacija o stupanju F. Đ. u službu u ukrajinskoj vojsci", navode iz policije.
U saopštenju se navodi da je osumnjičenom određeno zadržavanje od 48 sati.
U Srbiji je doneto do sada ukupno 34 pravosnažne presude koje se odnose na krivično delo učestvovanja ili organizovanja učestvovanja u ratu u stranoj državi, pokazuju podaci koje je Radiju Slobodna Evropa dostavio Viši sud u Beogradu.
Učestvovanje i organizovanje učestvovanja u ratu na teritoriji strane države krivično je delo u Srbiji od 2014. godine, sa zaprećenim kaznama do deset godina zatvora.
Ipak, zvaničnici Srbije do sada nisu izašli ni sa okvirnim procenama o broju srpskih dobrovoljaca koji trenutno ratuju u Ukrajini.
Rusija je u februaru 2022. pokrenula vojnu invaziju na susednu Ukrajinu, a Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja se nije pridružila sankcijama koje su zemlje Zapada uvele Rusiji. Srbija sa Rusijom održava bliske odnose i nakon invazije u punom obimu na Ukrajinu.
RSE je u više navrata izveštavala o državljanima Srbije koji su u Ukrajini ratovali na ruskoj strani, a pojedini eksperti u Srbiji ocenjuju da su kazne za proruske plaćenike uglavnom uslovne i veoma blage.
U Budimpešti najavljuju da će nova vlada ispitati ulaganja u izgradnju železničke pruge ka Beogradu, koja je zajednički projekat dve zemlje sa Kinom.
Za to vreme ne zna se mnogo detalja o istrazi, koja se u Srbiji vodi o mogućoj korupciji, tokom modernizacije pruge od Novog Sada ka mađarskoj granici.
Za Nemanju Nenadića iz Transparentnosti Srbija (TS) to što će Mađarska da uradi i te kako je relevantno i za Srbiju.
"Eventualno preispitivanje ugovora koji se odnose na izgradnju železnice u Mađarskoj pravno gledano nije obavezujuće za Srbiju, ali može biti značajno", rekao je on za RSE.
Istragom u Srbiji obuhvaćena su i dvojica bivših ministara Vlade Srbije.
Sumnja se da je 14 osumnjičenih oštetilo budžet za 115 miliona dolara.
Kao i da su izvođaču radova – kineskom konzorcijumu CRIC-CCCC pribavili korist od najmanje 18,7 miliona dolara.
Ali nije poznato da li su u dosadašnjem toku istrage saslušani i predstavnici kineskog konzorcijuma.
Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) nije odgovorilo na upit RSE o tome, kao ni dokle je stigla istraga o tokovima novca tokom modernizacije pruge od Beograda do mađarske granice.
Ta istraga je pokrenuta nakon pada rekonstruisane nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je stradalo 16 osoba a jedna teško povređena.
Budući mađarski premijer Peter Mađar najavio je da će analiza "rasipničkih" ulaganja, poput izgradnje pruge ka Srbiji, biti jedan od prvih zadataka nove vlade.
On je to rekao u intervjuu za HVG nekoliko dana uoči parlamentarnih izbora 12. aprila na kojima je njegova Tisa odnela ubedljivu pobedu.
Nenadić dodaje da će biti zanimljivo videti šta će nova vlada Mađarske da učini.
"Hoće li da objavi te ugovore i kakvoj vrsti analize će da ih podvrgne", naveo je.
Železnička pruga Beograd-Budimpešta projekat je pokrenut u okviru kineske inicijative "Pojas i put" u cilju prodora te zemlje na evropsko tržište.
Radovi su započeli 2014. godine a prvi teretni vozovi krenuli su krajem februara ove godine.
Iako je najavljivano da će putnički saobraćaj krenuti u martu, to ipak neće biti pre leta.
Iz mađarskog Ministarstva za saobraćaj obrazloženo je da sistem za kontrolu vozova u toj zemlji još nije spreman za upotrebu.
Šta se do sada zna?Istražni postupak se vodi protiv osumnjičenih bivših ministara građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislava Momirovića i Gorana Vesića i drugih zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja.
TOK je u januaru saopštio da je istražni postupak u tom predmetu od samog početka "ozbiljno usporen i gotovo onemogućen zbog nepostupanja drugih državnih organa".
TOK će, kako je rečeno, u skladu sa trenutnim kapacitetima nastaviti aktivnosti na prikupljanju dokaza, ispitivanju svedoka, analizi dostavljene dokumentacije.
Nemanja Nenadić iz TS kaže da je uskraćivanje saradnje tužilaštvu "direktan udar na mogućnost da bilo koji predmet potencijalne visoke korupcije bude istražen."
TOK je 30. januara naveo i da je u prethodnih šest meseci ispitan veliki broj svedoka i izdata naredba za sprovođenje ekonomsko-finansijskog i građevinskog veštačenja.
Osumnjičeni za korpuciju na modernizaciji pruge od Novog Sada do Kelebije bili su uhapšeni 1. avgusta 2025.
Među njima je bio i bivši ministar građevinarstva Tomislav Momirović.
Drugi bivši ministar Goran Vesić nije priveden jer je dan ranije hospitalizovan na privatnoj klinici.
Momirović je tokom saslušanja negirao krivicu i branio se ćutanjem.
Vesić je 17. novembra 2025. izneo odbranu, ali je odbio da odgovara na pitanja tužioca.
Momiroviću je posle 15 dana zatvorskog pritvora određen kućni pritvor, a ista mera je izrečena i za Vesića, koji nije bio u zatvoru.
Mera kućnog pritvora ukinuta im je u januaru.
Tokom istrage, osim bivših ministara, saslušani su i drugi visoki funkcioneri, rukovodioci i zaposleni u državnim preduzećima i predstavnici domaćih firmi i podizvođača.
U međuvremenu je neformalna Anketna komisija, koju čini grupa stručnjaka, ocenila da je projekat rekonstrukcije pruge do Mađarske bila "organizovana šema za izvlačenje novca".
Komisija je navela da je nepotrebno ubrzavanje radova, kako bi se pre izbora organizovalo svečano otvaranje, građane Srbije dodatno koštalo 65 miliona dolara.
Takođe je u izveštaju navedeno da se projektom upravljalo iz kabineta predsednika države, što "ne umanjuje odgovornost ostalih učesnika u komandnom lancu."
Rok za završetak pruge od Beograda do Budimpešte predstavnici vlasti u Srbiji pomerali su više puta.
Od 2018. kao godine kada će prvi putnici sesti u voz, do poslednjeg datuma koji predviđa polaske u leto 2026.
Šta je sa kineskim konzorcijumom u istrazi?Ni posle devet meseci od kada je otvorena istraga nije poznato da li je njome obuhvaćen i izvođač radova, kineski konzorcijum CRIC-CCCC.
TOK nije odgovorio na upit RSE o tome, kao ni da li je saslušan neko od predstavnika tog konzorcijuma i u kom svojstvu.
To tužilaštvo je ranije odbilo zahtev RSE za slobodan pristup informacijama od javnog značaja na to pitanje navodeći da bi se time "ugrozili" istraga i eventualno vođenje postupka.
Ni kineske kompanije China Railway International (CRIC) i China Communications Construction Company (CCCC) nisu odgovorile na upit RSE da li su uključeni u istragu.
"Bilo bi očigledno potrebno da se neke informacije pribave i sa te strane da bi čitava stvar mogla u potpunosti da se istraži", naveo je Nenadić iz TS.
CRIC–CCCC je u oktobru 2025. saopštio da je projekat modernizacije pruge Novi Sad–Subotica–Kelebija sprovođen u skladu sa zakonodavstvom Srbije i uslovima ugovora.
Konzorcijum je tada naveo da je većina troškova za dodatne radove i varijacije na deonici Novi Sad – Subotica nastala usled promena u projektu ili dodatnih zahteva lokalnih samouprava.
Saopšteno je i da su svi dodatni radovi i varijacije prošli zakonske procedure odobrenja.
U tom saopštenju kineski konzorcijum nije ekslicitno komenatrisao istragu koju je pokrenuo TOK.
Ugovor o modernizaciji pruge sklopljen je sa CRIC-CCCC po međudržavnom sporazumu, direktnom pogodbom, bez tendera.
Izgradnja pruge u većini je finansirana iz kineskih kredita.
Iste kineske kompanije angažovane su na najmanje šest drugih infrastrukturnih projekata u Srbiji.
Kineska državna kompanija CCCC je na crnoj listi SAD od 2020. godine, zbog povezanosti sa kineskom vojskom.
Ta kompanija, i sve njene podružnice, su godinama do 2016. bile na crnoj listi Svetske banke zbog prevarnih praksi i sumnji na korupciju u projektu upravljanja nacionalnim putevima na Filipinima.
TOK na udaru vlastiTužilaštvo za organizovani kriminal je u nekoliko navrata saopštavalo da se nalazi pod pritiskom zbog istraga protiv pojedinih ministara.
U novembru 2025. Kolegijum TOK-a izneo je tvrdnju da su poslednjih meseci izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije i predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti.
Naveli su da je medijsko targetiranje, a potom i opstruisanje postupanja tužilaštva, počelo od trenutka kada je TOK započeo predistražni postupak u predmetima pada nadstrešnice u Novom Sadu i ukidanja svojstva kulturnog dobra Generalštaba u Beogradu.
"Posebno kada su prikupljeni dokazi o postojanju osnovane sumnje da su određeni ministri u Vladi Srbije zloupotrebili svoj položaj na štetu svih građana", navedeno je.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kritikovao je poteze TOK-a, pa je tako 2. avgusta ocenio da je nalog za privođenje bivših ministara Momirovića i Vesića izdat "ni zbog čega" i da je to "skandalozno".
Dan ranije Vučić je "ponašanje" Tužilaštva za organizovani kriminal nazvao "kriminalnim".
Zatim je u martu izostao reizbor četvoro tužioca koji su radili u TOK-u, a neki od njih su bili anagažovani na predmetu železničke pruge.
TOK je tada u odgovoru za RSE ocenio da će to voditi ka "usporavanju istraga i prolongiranju krivičnih postupaka."
Takođe su saopštili da tokom sednice Visokog saveta tužilaca nije iznet nijedan argument koji bi doveo u pitanje stručnost, rezultate rada ili profesionalni integritet tužilaca koji nisu dobili dovoljno glasova.
Dodali su da odluka dolazi nakon što su u septembru 2025. direktor policije, direktor Poreske uprave i direktor Uprave za sprečavanje pranja novca povukli saglasnost za učešće u Udarnoj grupi koja je radila na predmetu pruge.
"Rad na ovom predmetu nastavljen je isključivo u okviru tužilačkog tima", naveli su.
To što se o sudbini tih tužilaca odlučivalo na sednici Saveta, posledica je nedavno usvojenih izmena seta pravosudnih zakona na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića.
Njima je propisano da javnom tužiocu koji je privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo prestaje ta obaveza u roku od 30 dana od stupanja na snagu tog zakona.
Izmene pravosudnih zakona oštro su kritikovali Evropska unija, ali i deo stručne javnosti opisujući to kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva.
Te izmene su, između ostalog, i razlog zbog koga bi Srbija mogla da ostane bez sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan.
Mađarska naftna i gasna kompanija MOL navela je za Radio Slobodna Evropa da nastavljaju pregovore o kupovini većinskog ruskog udela u NIS-u u skladu sa potpisanim okvirnim sporazumom.
MOL je tako odgovorio na upit RSE u kojoj su fazi pregovori i da li promena vlasti u Mađarskoj može uticati na spremnost te kompanije da kupi ruski udeo u NIS-u.
Kako je navedeno pregovori se nastavljaju i u skladu sa propisima o sankcijama Sjedinjenih Država i Evropske unije.
Završetak transakcije zahteva odobrenje američkog OFAC-a.
MOL Grupa je u januaru potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazum sa ruskom državnom kompanijom Gaspromnjeft o kupovini udela od 56,15 odsto u NIS-u.
Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je 19. aprila posle sastanka sa predsednikom i izvršnim direktorom MOL grupe Hernadijem Žoltom da postoje crvene linije koje Srbija ne može da pređe.
"Naš cilj je da Rafinerija u Pančevu nastavi da radi u punom kapacitetu, ali i da MOL preuzme ili zameni obaveze na koje se NIS obavezao u prošlosti, a koje su od važnosti za Srbiju", napisala je ministarka na Instagramu.
NIS je pod američkim sankcijama od oktobra 2025. zbog većinskog ruskog vlasništva.
Za ukidanje sankcija, američka administracija zahteva povlačenje ruskih vlasnika.
Rok za potpisivanje ugovora o novim vlasničkim odnosima u NIS-u, u kojem Srbija ima manjinski udeo, je 22. maj.
NIS pored rafinerije nafte u Pančevu, poseduje i maloprodajnu mrežu, kao i portfolio u oblasti istraživanja i proizvodnje.
Novinari, aktivisti i branitelji ljudskih prava nastavljaju da se suočavaju s nepogodnom situacijom u Srbiji i Bosni i Hercegovini, dok u obe zemlje diskriminacija ostaje problem, ocenio je Amnesti internšnal (Amnesty International) u izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu u 2026.
Međunarodna organizacija za ljudska prava ocenila je da su se širom sveta tokom prošle godine proširile autoritativne prakse, kao i da su vlade koristile tehnologiju da omoguće i ojačaju takve prakse.
Generalna sekretarka Amnesti internešnala Anjes Kalamar (Agnes Callamard) ocenila je da su u 2025. "napravljeni oštri zaokreti od međunarodnog poretka koji je zamišljen iz pepela Holokausta i potpunog uništenja svetskih ratova, i koji je građen sporo i bolno, mada nedovoljno, tokom proteklih 80 godina".
Bosna i HercegovinaU BiH, navodi Amnesti, branioci ljudskih prava, aktivisti civilnog društva i nezavisni novinari, posebno u RS, često su bili izloženi verbalnim pretnjama, zlostavljanju na internetu i van interneta, kao i agresivnim i kontinuiranim kampanjama blaćenja, uključujući i od visokih javnih zvaničnika.
Amnesti ističe da je u martu Narodna Skupština RS usvojila Zakon o posebnom registru i javnosti rada nevladinih organizacija, kojim se od neprofitnih organizacija zahtevalo da se upišu u poseban registar, što ih je izložilo povećanom pravnom nadzoru i potencijalno ih klasifikovao kao "agente stranog uticaja".
Entitetska skupština je takođe usvojila izmene Krivičnog zakona RS, uvodeći novo krivično delo "nepoštovanja ili nesprovođenja odluka institucija i organa" RS, za šta grupe civilnog društva ukazuju da predstavlja veliku pretnju slobodi izražavanja, navodi Amnesti dodajući da je Ustavni sud BiH poništio oba zakona kao neustavna.
Romi i "nekonstitutivni" narodi nastavili su da doživljavaju diskriminaciju u BiH, ističe Amnesti.
U septembru je delegacija Saveta Evrope posetila BiH kako bi razgovarala o izvršenju presuda Evropskog suda za ljudska prava, koji je utvrdio da su aranžmani za raspodelu vlasti u zemlji diskriminatorni, pošto je ljudima koji se nisu identifikovali kao pripadnici nekog od "konstitutivnih naroda" – Bošnjaka, Hrvata ili Srba – i dalje uskraćena adekvatna politička zastupljenost.
Pored toga, u aprilu 2025. su vlasti i grupe civilnog društva započele konsultacije o Akcionom planu za socijalno uključivanje Roma 2026-2030, ali do kraja godine nije postignut konkretan napredak.
Po pitanju diskriminacije, Amnesti ističe da je Skupština RS usvojila izmene Krivičnog zakona RS kojima se uklanja termin "rodni identitet" kao zaštićena karakteristika iz članova koji kriminalizuju zločine iz mržnje i govor mržnje, posle čega su grupe civilnog društva upozorile da će erodirati postojeću zakonsku zaštitu.
Amnesti navodi da je Federacija Bosne i Hercegovine usvojila zakone koji priznaju femicid i pooštravaju kazne za počinioce porodičnog nasilja, ali da je pravna zaštita žrtava i dalje nedosledna širom zemlje, dok organizacije za prava žena upozoravaju da sveobuhvatna implementacija zahteva dodatnu edukaciju i obuku službenika za sprovođenje zakona.
KosovoRodno zasnovano nasilje, rasistički uzvici, napadi na novinare i nedostatak zakona o građanskoj zajednici osoba istog pola ocenjeni su Amnestijevom izveštaju kao zastoji za Kosovo.
Što se tiče rodno zasnovanog nasilja na Kosovu, Amnesti ukazuje na izveštaj Evropske komisije objavljen u novembru, u kojem se navodi da je rodno zasnovano nasilje na visokom nivou, posebno nasilje u porodici, kao i da napori da se podigne svest o tom pitanju i da se reše zastoji u pogledu institucionalne i pravne zaštite žena, nisu bili dovoljni za efikasnu borbu protiv rodno zasnovanog nasilja.
U odeljku o pravima žena i diskriminaciji Amensti pominje odluku Vrhovnog suda Kosova da zadrži na snazi administrativno uputstvo iz 2014. kojim se zabranjuje verska odeća u školama, što prema toj organizaciji, "ograničava pristup obrazovanju devojčicama koje nose maramu".
Po pitanju medija, Amnesti navodi da je Udruženje novinara Kosova do novembra 2025. izvestilo o 63 slučaja pretnji i napada na novinare. Kao pozitivan pomak na Kosovu, Amnesti ukazuje na odluku Ustavnog suda iz maja 2025. kojom je ukinut zakon o proširenju ovlašćenja Nezavisne komisije za medije, koji su takođe osudile organizacije civilnog društva.
U izveštaju se navodi da tokom političke krize nije bilo napretka u usvajanju zakona koji bi omogućio registraciju građanskih zajednica između osoba istog pola, kao i da za pripadnike LGBT još nije otvoreno specijalizovano sklonište, gde bi boravili članovi zajednice koji se suočavaju sa nasiljem.
Amnesti navodi i da je Vlada Kosova pristala da prihvati zahteve za kompenzaciju žrtvama bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koji su proglašeni krivim pred Specijalizovanim većima u Hagu.
SrbijaU Srbiji, kako navodi međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava, demonstranti, novinari i organizacije civilnog društva nastavili su da se suočavaju sa zastrašivanjem, uznemiravanjem i nezakonitim nadzorom dok su vlasti pokušavale da obuzdaju široko rasprostranjeno nezadovoljstvo.
S druge strane, diskriminacija ostaje značajan problem koji u Srbiji pogađa žene i devojčice, Rome, LGBTI osobe i osobe s invaliditetom.
Amnesti internešnal ističe da je Vlada Srbije pojačala transfer oružja Izraelu, dok su gonjenje ratnih zločina i regionalna pravosudna saradnja gurnuti u stranu.
Dok su zemlju potresale demonstracije na kojima su traženi vanredni izbori i odgovornost vlasti predsednika Aleksandra Vučića posle pogibije 16 ljudi u urušavanju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu krajem 2024, demonstranti su bili izloženi prekomernoj upotrebi sile u više slučajeva širom zemlje, a policija je reagovala na uglavnom mirne demonstracije.
Posmatrači ljudskih prava i novinari zabeležili su slučajeve zastrašivanja, batinanja i zlostavljanja od strane policije u civilu i uniformisanih policajaca, ukazuje Amnesti i navodi da su student demonstrante takođe nasilno napadale pristalice vladajuće Srpske napredne stranke, čije je postupke Vučić kasnije odobrio i pomilovao.
Amnesti podvlači i da je u martu 2025. policija upotrebila nešto je izgledalo kao zvučno oružje – poznato i kao akustični uređaj – protiv demonstranata u Beogradu, izazvavši stampedo. Neki demonstranti su prijavili dugoročne posledice oružja, uključujući probleme sa sluhom, mučninu i vrtoglavicu. Krajem aprila, Evropski sud za ljudska prava izdao je privremenu meru kojom se navodi da vlada mora sprečiti upotrebu zvučnog oružja ili sličnih uređaja za kontrolu mase.
U izveštaju Amnestija se takođe navodi da je policija proizvoljno pritvorila stotine demonstranata, a da su desetine bile izložene šamaranju i udaranju nogama dok su bili vezani, kao i da je nekim pritvorenicima prećeno silovanjem, nasiljem i smrću. Novinari su bili mete dok su izveštavali o protestima i drugim pitanjima od javnog interesa, sa preko 160 slučajeva zastrašivanja i napada zabeleženih do sredine godine.
Povodom slobode udruživanja Amnesti ukazuje da je Evropska komisija izvestila da visoki zvaničnici i tabloidi naklonjeni Vladi intenziviraju verbalne napade i kampanje blaćenja protiv organizacija civilnog društva i aktivista koji se zalažu za vladavinu prava, što je uključivalo otkrivanje ličnih podataka.
Vlasti Srbije su takođe nastavile nezakonitu upotrebu špijunskog softvera i drugih invazivnih digitalnih forenzičkih alata protiv aktivista i novinara.
Po pitanju diskriminacije, Amensti navodi da je Visoki komesar UN za ljudska prava izrazio zabrinutost zbog porasta govora mržnje usmerenog na žene, Rome i druge zajednice, kao i na LGBTI osobe i novinare. U septembru je nezavisna Grupa stručnjaka Saveta Evrope za akciju protiv nasilja nad ženama i porodičnog nasilja (GREVIO) izvestila o kontinuiranoj rasprostranjenoj diskriminaciji žena i devojčica u vezi s porođajem, majčinstvom i brigom o deci.
Romske zajednice se i dalje, kako navodi Amnesti, suočavaju s visokim stopama siromaštva, isključenosti i ograničenim pristupom zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, zapošljavanju i drugim osnovnim uslugama.
Amnesti ističe i da je Vlada Srbije blokirala efikasnu pravosudnu saradnju s drugim zemljama u regionu, kao i da nije ispunila svoju obavezu da promoviše odgovornost za ratne zločine u regionu.
Takođe, Amnesti je naveo da je Srbija među zemljama koje su nastavile transfer naoružanja u Izrael uprkos pozivu stručnjaka EU da se to odmah prekine. Srbija je, kako se navodi, izvezla municiju u Izrael u vrednosti od više od 55 miliona evra, kršeći svoje obaveze prema Sporazumu o trgovini oružjem i međunarodnom humanitarnom pravu. Srbija je takođe odbila zahteve za pristup informacijama od javnog značaja o detaljima transfera između dve zemlje.
'Predatorski poredak'Generalna sekretarka Amnestija je u izveštaju ukazala da je u proteklih 80 godina je do dubokih transformacija sveta na bolje, kroz ostvarivanje veće pravde, rešavanju neravnoteže moći između država, priznavanja i zaštite prava autohtonih naroda, žena, LGBT osoba, i utvrđivanjem univerzalnih obaveza o suštinskoj jednakosti, seksualnim i reproduktivnim pravima i radnim pravima, ali da je takav poredak sada ugrožen zbog predatorskih praksi.
Kalamar je kririkovala lidere kao što su predsednik SAD Donald Tramp (Trump), predsednik Rusije Vladimir Putin ili premijer Izraela Benjamin Netanjahu, navodeći su oni, među mnogim drugim, "sprovodili svoja osvajanja za ekonomsku i političku dominaciju kroz uništavanje, suzbijanje i nasilje u masovnim razmerama".
"Nakon što su paralisali Savet bezbednosti UN kroz beskrupuloznu zloupotrebu prava veta, predatori sada tvrde da mehanizmi mira i bezbednosti ne funkcionišu i nastoje da ih zamene sebičnim alternativama", navela je Kalamar.
"Predatorski svetski poredak odbacuje rasnu i rodnu pravdu, ismeva prava žena, proglašava civilno društvo zajedničkim neprijateljem i odbacuje međunarodnu solidarnost", istakla je generalna sekretarka Amnesti internešnala.
Ona navodi da "predatorski svetski poredak" usmerava neviđeno povećanje vojnih investicija, omogućava ilegalni transfer oružja i nameće velika smanjenja budžeta za međunarodnu pomoć, rizikujući milione smrtnih slučajeva koji su se mogli izbeći i desetkujući hiljade organizacija koje rade za ljudska prava, seksualna i reproduktivna prava ili slobodu štampe.
"Ovaj predatorski alternativni svetski poredak ućutkuje neslaganje i suzbija proteste, koristi dehumanizujuću retoriku i olakšava zločine iz mržnje i pretvaranje zakona u oružje", navela je Kalamar.
Međutim, ističe ona, "izveštaji o smrti međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima su uveliko preuveličani".
"Umrlice se objavljuju ne zato što je sistem neefektivan, neefikasan ili prespor, već zato što ne služi interesima politički i ekonomski moćnih i njihovih pomiritelja. Sada žele da verujemo da je sve to bila samo himera, prijatna fikcija koja je nadživela svoju svrhu"", istakla je Kalamar.
Generalna sekretarka Amnesti internešanala je poručila da se toma mora pružiti otpor odbranom zaštitnih ograda i "ometanjem najgorih napada na poredak zasnovan na pravilima iz 1948. godine".
Sa porastom rudarskih aktivnosti na istoku Srbije, kineska kompanija Ziđin ulaže i u turističke objekte, dok je, istovremeno, prate optužbe za zagađenje životne sredine.
Neki objekti su nasleđe nekadašnjeg državnog rudarsko-topioničarskog basena Bor, a tokom 2025. Ziđin je kupio i jedan hotel u Beogradu.
Studenti i građani održali su u ponedeljak protest podrške autoprevozniku Milomiru Jaćimoviću, poznatom po podršci studentima u blokadi, kom je prošle nedelje zapaljen autobus.
Kolona je nakon okupljanja u kampusu Univerziteta u Novom Sadu krenula ka Međumesnoj autobuskoj stanici, a tokom šetnje okupljeni su pravili buku i nosili transparente sa porukom "Jaćimović uz narod, narod uz Jaćimovića".
Protest su podržali i poljoprivrednici iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.
Okupljeni su pozvali sve koji su u mogućnosti da doniraju sredstva Jaćimoviću kako bi nadoknadio štetu koja je nastala kada je njegovo vozilo izgorelo.
Jaćimoviću je 16. aprila u ranim jutarnjim satima zapaljen autobus u blizini njegove kuće u selu Đurđevu nadomak Novog Sada.
On je za Radio Slobodna Evropa (RSE) izjavio da se na nadzornim kamerama vide tri osobe koje su učestvovale u ovom događaju.
Zbog sumnje da je sam izazvao požar, Jaćimović je išao i na poligraf koji je, kako je naveo u objavi na društvenim mrežama, prošao.
Iz MUP-a je za Radio Slobodna Evropa (RSE) saopšteno da je nakon uviđaja tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu kvalifikovao događaj kao krivično delo izazivanje opšte opasnosti.
Vlasnik firme za prevoz putnika Milomir Jaćimović prevozio je studente i građane koji su išli na proteste u Beogradu i Novom Sadu, gde su okupljeni tražili odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra 2024. godine.
U novembru 2025. je devet dana štrajkovao glađu, pošto mu je policija zaplenila svih sedam autobusa i napisala više desetina saobraćajnih kazni. Autobusi su mu oduzimani uglavnom pod obrazloženjima da su tehnički neispravni.
Tokom prošle godine Jaćimović je u više navrata privođen zbog navodnog narušavanja javnog reda i mira.
Do sada je, kako kaže, platio kazne u ukupnom iznosu 4,1 milon dinara (više od 35.000 evra).
U martu ove godine policija je Jaćimoviću oduzela vozačku dozvolu, po presudi Prekršajnog suda u Beogradu.
Osim toga, nepoznate osobe više puta su oštetila njegova vozila - bušili gume i razbijali prozore. Slučajeve je, kaže, prijavljivao policiji, ali počinioci nisu pronađeni.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ponovila je da Evropska komisija (EK) procenjuje da li Srbija ispunjava uslove za dobijanje finansijskih sredstava iz evropskog budžeta, ali je istovremeno izrazila zabrinutost zbog stanja u zemlji.
"Sve smo više zabrinuti zbog onoga što se dešava u Srbiji - od zakona koji potkopavaju nezavisnost pravosuđa, preko obračuna sa demonstrantima, do stalnog mešanja u nezavisne medije. Trenutno procenjujemo da li zemlja i dalje ispunjava uslove za isplate u okviru finansijskih instrumenata EU", rekla je Marta Kos, obraćajući se Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta (AFET).
Marta Kos je istakla očekivanje da Srbija u potpunosti primeni mišljenje Venecijanske komisije. Upozorila je da, ukoliko se to ne dogodi i ako se stanje u oblasti medija ne poboljša, Evropska komisija neće moći da isplati finansijska sredstva.
Naglasila je i da je Srbija obećala da će sprovesti sve što je neophodno.
"Srbija mora ispuniti obećanja. U kontaktu smo i obećali su da će to učiniti. Vjerujem im, ali želim da vidim povučene amandmane, slobodu medija i slobodne i poštene izbore."
Ona je potvrdila spremnost evropskih institucija da podrže Srbiju na putu ka Evropskoj uniji (EU), ali je upozorila da se od vlasti u Beogradu očekuje da u potpunosti usklade pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije, uspostavi nezavisnost medija - uključujući reformu REM-a - i unaprede usklađenost sa zajedničkom spoljnom politikom EU.
"Proces pristupanja zasniva se na obavezama. Te obaveze moraju se poštovati i pratiti konkretnim akcijama", poručila je Marta Kos.
Kako je ranije objavio Radio Slobodna Evropa, Evropska komisija najverovatnije neće isplatiti nijednu tranšu iz Plana rasta dok god su na snazi pravosudni zakoni za koje smatra da ugrožavaju nezavisnost pravosuđa.
Moguće uskraćivanje sredstava iz evropskog Plana rasta odnosi se na to da Srbija ne preduzme korake ka revidiranju spornih zakona u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije, koje se očekuje do kraja aprila, objasnili su za Radio Slobodna Evropa zvaničnici Evropske komisije.
U okviru prve tranše, isplaćene u januaru, Srbija je dobila nešto više od polovine predviđenih sredstava, jer je od sedam planiranih reformi ispunila tri.
Izvori Radija Slobodna Evropa upozoravaju da, čak i ako Srbija sprovede predviđene reforme, Evropska komisija neće odobravati nova sredstva dok se ne izmene sporni pravosudni zakoni.
U međuvremenu, ceo Zapadni Balkan rizikuje da do juna izgubi više od 700 miliona evra iz Plana rasta EU zbog nedovoljne primene reformi. Od ove sume, Srbija bi prema preliminarnim podacima mogla izgubiti između 108,7 i 135,9 miliona evra.
Srbija iz Plana rasta ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine. Sredstva uključuju grantove i kredite namenjene podršci reformama i isplaćuju se dva puta godišnje, u zavisnosti od ostvarenog napretka.
Ministar pravde Srbije Nenad Vujić posetio je 20. aprila haškog osuđenika Ratka Mladića i zatražio od Rezidualnog mehanizma da se bivši komandant Vojske Republike Srpske leči na slobodi.
Mladić služi doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti počinjenih tokom rata u Bosni i Hercegovini.
U izjavi za medije nakon posete Mladiću, Nenad Vujić je rekao da je Mladićevo zdravstveno stanje "ozbiljno" i da "zahteva ozbiljan tretman".
"Obavestio sam sve u Hagu i tražimo puštanje na lečenje iz humanih razloga. Postoje svi uslovi za to, a mi ćemo kao država dati i dodatne garancije ako treba", rekao je Vujić.
On je dodao da će u vezi sa ovim slučajem komunicirati i sa Ujedinjenim nacijama.
Mladić je u novembru 2025. godine podneo zahtev za privremeno puštanje na slobodu kako bi prisustvovao ceremoniji u čast bliskog člana porodice koji je nedavno preminuo.
Taj zahtev je predsednica Mehanizma za međunarodne krivične sudove (IRMCT), sutkinja Graciela Gatti Santana, odbila pod obrazloženjem da Mladić nije dokazao da je njegov zahtev opravdan.
Prethodno je u junu 2025. Mladićeva odbrana tražila da njegovo privremeno ili prevremeno puštanje na slobodu na osnovu navodne terminalne dijagnoze i kratkog očekivanog životnog veka. Mehanizam je odbio taj zahtev pod obrazloženjem da on prima sveobuhvatnu zdravstvenu negu, što je jasno potkrepljeno medicinskim izveštajima.
Ratko Mladić, koji se od pravde skrivao skoro 16 godina, uhapšen je u Srbiji maja 2011. i šest dana kasnije izručen je sudu u Hagu.
Utvrđeno je da je kriv za genocid nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija u leto 1995. godine, progon i prisilno premještanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te držanje pripadnika mirovnih snaga UN taocima tokom NATO bombardovanja 1995. godine.
U junu 2021. osuđen je po 10 od 11 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Zapadni Balkan rizikuje da do juna izgubi više stotina miliona evra zbog nedovoljne primene reformskog procesa predviđenog Planom rasta.
"Prošle sedmice sam pisala vlastima u regionu da ubrzaju reforme, ili će njihovi građani biti na gubitku. Plan rasta je strogo zasnovan na učinku i vremenski ograničen. Trenutno je više od 700 miliona evra u opasnosti da bude trajno izgubljeno u regionu ako se reforme ne završe do juna 2026. ili decembra 2026. godine", izjavila je Marta Kos na Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET).
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos upozorila je pismeno šest država Zapadnog Balkana da rizikuju da do polovine ove godine kolektivno izgube preko 700 miliona evra iz Plana rasta Evropske unije zbog neispunjavanja reformi, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pouzdanih izvora u Evropska komisija.
Kako se nezvanično saznaje, Kos je ovo pismo poslala 17. aprila u sve prestonice regiona.
Izvori RSE su potvrdili da je ovim pismom Kos zatražila od svih da ubrzaju reforme predviđene Planom rasta kako bi iskoristili puni potencijal ovog finansijskog paketa.
Naime, finansijska sredstva iz Plana rasta su vremenski ograničena. Za svaki reformski korak precizno je predviđen krajnji rok primene i alocirana određena suma novca.
Evropska komisija je predvidela i takozvani "grejs period" koji omogućava odlaganje primene na određeno vreme. Za korake koji je trebalo da budu izvršeni sredinom 2025. godine, krajnji rok ističe 30. juna ove godine, dok za korake koji je trebalo da budu ispunjeni krajem 2024. godine ovaj rok ističe tokom 2026.
"Ukoliko se ne ispuni, partneri rizikuju da kolektivno izgube preko 700 miliona evra", potvrdio je za RSE jedan zvaničnik Evropske komisije.
Inače, prva ili više sredstva iz Plana rasta dobilo je pet država regiona, izuzev Bosna i Hercegovina, koja je kasnila sa usvajanjem reformske agende.
Kraj juna ove godine predstavlja trenutak kada svaka zemlja ulazi u takozvani trenutak trajnog gubitka ako ne ispuni ranije usaglašene reforme.
Kako se saznaje iz izvora u Briselu, mogući gubici u slučaju da se ne preduzmu sve reforme po državama su sledeći:
Albanija: 67,7 miliona evraBosna i Hercegovina: 373,9 miliona evraCrna Gora: 15,1 miliona evraKosovo: 68,8 miliona evraSeverna Makedonija: 49,2 miliona evraSrbija: između 108,7 i 135,9 miliona evraNa osnovu maksimalnog iznosa, ukupno se može izgubiti 710,6 miliona evra, što predstavlja 11,84 odsto ukupnog finansiranja iz Plana rasta.
Plan rasta je najambiciozniji paketu EU za region od šest milijardi evra. Ima za cilj da, između ostalog, udvostruči ekonomije u ovim zemljama u narednih deset godina.
Rektor Beogradskog univerziteta (BU) Vladan Đokić sastao se 20. aprila u Briselu sa komesarkom Evropske unije za proširenje Martom Kos.
Đokić je u Briselu učestvovao na konferenciji o visokom obrazovanju, koja je okupila rektore, predstavnike ministarstava i druge zvaničnike iz Evropske unije.
Kos je poručila da univerziteti moraju ostati mesta kritičkog mišljenja i otvorene debate, oslobođena bilo kakvih oblika zastrašivanja.
"Veoma cenim njegovu (Đokićevu) posvećenost odbrani autonomije i dostojanstva Univerziteta u Beogradu. To je važno za demokratsku i evropsku budućnost Srbije", navela je Marta Kos na društvenim mrežama nakon susreta sa Đokićem.
Ovo je prva poseta rektora Univerziteta Briselu i susreta sa predstavnicom evropskih institucija.
Kako je saopštio Univerzitet u Beogradu, rektor Vladan Đokić je u Briselu istakao značaj jačanja sinergije između "Erasmus plus" i drugih programa, pre svega onih koji podržavaju naučna istraživanja, radi boljeg povezivanja obrazovanja i istraživanja.
U objavi na Instagramu Beogradski univerzitet navodi da je Đokić učestvovao na konferenciji "Povezivanje politike i prakse: Šta je sledeće za visoko obrazovanje u okviru Erazmus plus".
Đokić naglasio "i potrebu za snažnijom i stabilnijom podrškom inicijativi evropskih univerziteta i univerzitetskim alijansama, posebno ukazujući na važnost unapređenja i stabilizacije finansiranja mobilnosti kako bi ona bila dostupna većem broju studenata".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se oglasio povodom susreta rektora Đokića s Kos, navodeći da je "malo tu EU narušila principe vladavine prava, zato što onaj ko i dalje nije podneo ostavku na mesto rektora nema pravo da se bavi politikom".
"Siguran sam da će to biti sadržajni razgovori. Jedino mi je žao što se nije odazvao pozivu predsednika svoje zemlje. Plašim se šalje lošu poruku građanima Srbije", rekao je on tokom obilaska novog železničkog mosta na reci Tamiš na severu Srbije.
Do susreta Đokića i Kos je došlo u trenutku krize na univerzitetima u Srbiji i nakon upada policije u Rektorat u Beogradu, te poruke Brisela da se zakoni i akademske slobode moraju poštovati.
Dok vlasti policijski pretres Rektorata 31. marta objašnjavaju istragom smrti studentkinje koja je nekoliko dana ranije stradala nakon pada sa petog sprata Filozofskog fakulteta u Beogradu, rektor Đokić je javno poručio da cilj bio pokušaj gušenja kritičke misli na Univerziteta.
"Došli su da ponize i kažu svakom profesoru, studentu i građaninu – vidite šta se desi onima koji ne ćute", poručio je Đokić okupljenima na protestu zbog upada policije u Retkorat 31. marta.
Đokić je neretko na meti napada predstavnika vlasti zbog podrške studentskim protestima i blokadama fakulteta sa kojih se tražila odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu krajem 2024. godine, ali i raspisivanje vanrednih izbora.
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković poručio da čelnici univerziteta koriste blokade "za političke ambicije", a predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je Đokića "za terorizam i učešće u pokušaju rušenja države".
Sam Đokić nije isključio mogućnost da, ukoliko to od njega budu tražili, predstavlja studente na izborima koje vlast u Srbiji još nije raspisala.
Vučić je 20. aprila rekao da će datum raspisivanja izbora biti poznat do 6. maja, ili koji dan posle.
Poslednji parlamentarni izbori u Srbiji održani su u decembru 2023, a većinu je osvojila Vučićeva Srpska napredna stranka.
Mandat Skupštine traje četiri godine, pa bi sledeći redovni izbori trebalo da budu najkasnije do kraja 2027. godine.
Vlada Srbije naložila je svim državnim organima da pri pripremi zakona posebnu pažnju posvete usklađenosti propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije i tome da li su predlozi prethodno konsultovani sa Evropskom komisijom.
Nadzor nad sprovođenjem tih pravila biće poveren Ministarstvu za evropske integracije, navodi se u saopštenju tog Ministarstva od 20. aprila.
Dodaje se da će predlagači propisa biti u obavezi da prethodno pribave mišljenje Ministarstva za evropske integracije, bez čije provere neće biti moguće usvajanje zakona i podzakonskih akata relevantnih za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Odluka Vlade dolazi nakon upozorenja zvaničnika EU na mogućnost uskraćivanja novca iz evropskog Plana rasta za Srbiju zbog usvajanja seta pravosudnih zakona, koje su u Briselu ocenjeni kao ozbiljan korak unazad u evropskim integracijama zemlje.
Brnabić: Ne verujem da će Marta Kos tražiti zamrzavanje fondovaPredsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je 20. aprila da ne veruje da će evropska komesarka za proširenje Marta Kos tražiti zamrzavanje fondova za Srbiju.
Ona je ocenila da to "ne bi bilo fer" jer Venecijanska komisija još nije dala svoje mišljenje.
Brnabić je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije rekla da će mišljenje Venecijanske komisije stići u junu.
"Mi nećemo čekati jun, već ćemo odmah, čim dobijemo mišljenje ekspertskog tima (Venecijanske komisije), što očekujemo krajem aprila, i pre toga krenuti da radimo na izmenama pravosudnih zakona kako bismo imali vremena i za javnu raspravu. Očekujem da te izmene što pre ponovo uđu u Skupštinu", rekla je Brnabić.
Izmene zakona usvojene su u Skupštini Srbije u januaru bez prethodne javne rasprave i konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU.
Brisel je saopštio da zakoni nisu u skladu sa evropskim standardima i da potkopavaju nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava.
Nakon poziva EU za hitnom revizijom, zakoni su prosleđeni na mišljenje Venecijanskoj komisiji, a ministar pravde Srbije je najavio da će biti korigovani ukoliko ovo savetodavno telo Saveta Evrope bude imalo "suštinske primedbe".
Iz sredstava Plana rasta EU, Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine.
To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka.
"Rudarstvo za bolje društvo" – natpis je na bilbordu ispred sedišta kineskog rudarskog giganta Ziđina (Zijin), u Boru, na istoku Srbije.
Bilbordom dominira pejzaž obližnjeg Borskog jezera, obraslog u zelenilo, gde je smešten i Ziđinov hotel.
Sa porastom rudarskih aktivnosti na istoku Srbije, kineska kompanija ulaže i u turističke objekte, dok je, istovremeno, prate optužbe za zagađenje životne sredine.
"Kupovina društvene odgovornosti", tako ulaganja Ziđina opisuje Jasna Tomić, aktivistkinja iz Krivelja, jednog od sela pogođenih rudarenjem.
"Sve to, kao i rudnik uostalom, služi za zadovoljenje njihovih (Ziđinovih) potreba i njihovih poslovnih ciljeva", dodaje ona.
Nekada je hotel "Jezero", zajedno sa hiljadama drugih parcela u Boru i okolini, bio državni.
Njihov vlasnik je bio rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor, jedini proizvođač bakra i plemenitih metala u Srbiji.
Kompleks rudnika i topionice bakra je već osmu godinu u većinskom vlasništvu Ziđina - pod imenom Ziđin Koper (Serbia Zijin Copper).
Država je, nakon potpisivanja Ugovora o strateškom partnerstvu, zadržala nešto više od trećine akcija.
A Ziđinu na upravljanje predala imovinu RTB-a, uključujući i hotele, zemljište, stanove.
Zbog toga, aktivista i inženjer rudarstva iz Bora Dejan Lazar ugovor opisuje kao "loš".
"Neki objekti, koji bi trebalo da budu u državnom vlasništvu i koji su od javnog interesa, prešli su u vlasništvo Ziđina zbog lošeg ugovora. Treba da se obavi revizija tog ugovora", smatra Lazar.
Na pitanja o ugovoru sa Ziđinom i investicijama, za Radio Slobodna Evropa (RSE) do objave teksta nisu odgovorili Grad Bor, Ministarstvo rudarstva i kineska kompanija.
Otkud Ziđinu hoteli i restorani?Odgovor na to pitanje seže u drugu polovinu prošlog veka, kada je u socijalističkoj Jugoslaviji došlo do ekspanzije industrije i državnog rudarskog kompleksa u Boru.
"Kad god je cena bakra bila visoka, Bor je super poslovao, donosio profit i sebi i državi i Boranima, i svi su bili zadovoljni", opisuje za RSE profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović.
Profiti koji su ostvarivani tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, ulagani su u zajednicu.
"Novac je išao u potrošnju, u izgradnju hotela, stanova, kupovinu zemljišta", ističe Filipović.
"Međutim, kada cena bakra počne da pada, onda dolazi do gubitaka i zastoja", dodaje.
Nagomilani gubici rudarskog kompleksa, praćeni slomom političkog i ekonomskog sistema u državi, postali su višedecenijski problem.
"Sadašnji režim je odlučio da problem reši tako što će kompletnu imovinu Bora, u paketu, predati Kinezima", ukazuje profesor Filipović.
Popis, koji je, pre Ugovora o strateškom partnerstvu Srbije i Ziđina, trebalo da odvoji imovinu bitnu za poslovanje rudnika i ostalu imovinu, aktivista Dejan Lazar naziva "javašlukom".
"A vidimo da se to i sada nastavlja, jer ovde u Boru više niko ne zna ko je vlasnik čega", dodaje on.
Ističe i da država Srbija, uprkos tome što ima trećinu vlasništva, nema kontrolu nad rudarskim kompleksom u Boru i njegovim poslovanjem.
"Svu kontrolu nad upravljanjem ima kineska kompanija, njihov menadžment i mi se maltene ništa ne pitamo. U Nadzornom odboru su partijski kadrovi (vladajuće) Srpske napredne stranke", dodaje Lazar.
Kako danas izgleda hotel 'Jezero'?Hotelom na Borskom jezeru dominira zvuk mašina i alata.
Zatvoren je zbog renoviranja.
Kineski radnici, koje je RSE zatekao, ne odgovaraju kad će radovi biti gotovi.
Na pitanja RSE ne odgovara ni Ziđin – kada će hotel ponovo biti otvoren i koliko je uloženo u njegovo renoviranje.
Kompleks masivnih višespratnih zgrada na obali jezera ima više od sto soba, restorane, sale, bazen.
Uprava hotela je lokalnim medijima višemesečne radove opisala kao "sveobuhvatne".
Prema najavama, trebalo je da budu gotovi u martu, ali mašine i radnici su još tu.
A ograda oko hotela i dela plaže onemogućava prolaz.
Na šetalištu oko jezera, u danu posete RSE, turista nije bilo.
Jezero je izgrađeno sredinom pedesetih godina prošlog veka, kao akumulacija za potrebe rudarsko-topioničarskog basena.
U međuvremenu se razvilo kao turistička destinacija, sa hotelom RTB-a kao centrom turističke ponude.
Penzionerka Dragica Miletić, sa kojom je ekipa RSE razgovarala u Boru, priseća se godišnjih odmora na jezeru.
"Kako je to bilo lepo. Ja sam bila gore dva puta. To je bilo otvoreno za sve, ne samo za radnike RTB-a, za ceo grad, okolinu, ko god je hteo da dođe. Nisam išla otkad su Kinezi preuzeli", dodaje.
Mnoge parcele u priobalju, dugom oko 14 kilometara, danas su u vlasništvu Ziđin Kopera.
A samo jezero je u katastru upisano kao njihova "državina", što znači da kineska kompanija nad njim ima kontrolu.
Profesor Milorad Filipović ukazuje da nije poznato koliko će se renovirani hotel koristiti za komercijalne svrhe, a koliko za potrebe Ziđina i njegovih poslovnih partnera - odnosno za smeštaj brojnih delegacija koje im dolaze u posetu.
"Da impresioniraju goste, omekšaju u pregovorima. To je poslovni model koji se primenjuje svuda u svetu, ne samo kod nas", opisuje.
"Ako će biti i za komercijalni deo, kad dođete na short break turizam, na par dana, vi vidite lepu prirodu, lepo jezero, ne osetite šta znači živeti u Boru. Kinezi će pokušati da poprave imidž velikog zagađivača", dodaje on.
Zastave Ziđina u Brestovačkoj banjiNa putu od Bora ka jezeru je Brestovačka banja, jedna od najstarijih u Srbiji.
Banjski kompleks oko izvora lekovite vode, izgrađen sredinom 19. veka, ima status kulturnog dobra, što znači da je pod posebnom zaštitom države.
A u jednoj od zgrada, na proplanku, nekadašnji RTB smestio je odmaralište za radnike – "Klub RTB".
Bio je među najpoznatijim ugostiteljskim objektima u okolini, priča Ćama Ćirić iz Brestovačke banje.
"Sve delegacije što su dolazile (u Bor i RTB), tu su bile", priseća se.
Odmaralištem, sa par desetina soba i velikom salom za proslave, danas upravlja kineski strateški partner.
Promenjeno mu je i ime.
Iznad "Ziđin kluba" vijore se zastave Srbije, rudara i kompanije.
"To Kinezi drže kako oni hoće, oni diktiraju, njihov je to posed", opisuje Ćama Ćirić.
U "Ziđin klubu", od dolaska novih vlasnika, nije bila.
"Oni u svoje ulažu, zaista ulažu, i održavaju, ali to je njihovo praktično. Mi smo im to dali", ocenjuje ona.
Sa druge strane, njen komšija Bogoljub Nikolić kaže da je u "Ziđin klubu" bio više puta - na proslavama, jer se svečana sala iznajmljuje.
"To je perfektno, odlično", opisuje on.
Ističe i da je od dolaska Ziđina u Bor bolji životni standard i da je gradski budžet veći.
Donacije rudarske kompanije Boru i okoliniBor je, sa više od 109 miliona evra u gradskoj kasi, među opštinama sa najvećim budžetom po glavi stanovnika u Srbiji.
Većem gradskom budžetu je, od dolaska Ziđina, doprinela veća eksploatacija ruda.
Po zakonu, rude su, kao prirodno bogatstvo, u vlasništvu države, a kompanije koje ih eksploatišu moraju da plate naknadu, poznatu kao "rudna renta".
Osnovica za rudnu rentu je prihod koji je firma ostvarila od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina.
Srbija se svrstava u države sa najnižom stopom rudne rente u Evropi.
Kako se deli novac od uplaćene rudne rente takođe je propisano zakonom – 60 odsto pripada budžetu Srbije, a 40 odsto opštini na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija.
Opštine su dužne da novac od rudne rente troše za unapređenje uslova života lokalne zajednice, a posebno za izgradnju infrastrukture.
Kompanija Ziđin Majning je, po objavi finansijskog izveštaja za 2025. istakla da "kontinuirano doprinosi budžetu Srbije kroz poreze, rudnu rentu i druge naknade, kao i kroz direktna i indirektna ulaganja u privredu".
Ziđin je, prema podacima iz finansijskih izveštaja koje je analizirao RSE, tokom protekle dve godine imao i više desetina donacija različitim udruženjima, državnim ustanovama, sportskim klubovima.
"To su neke minimalne sume, to je čista kupovina socijalnog mira, a iza toga se krije jedno enormno bogaćenje Ziđina kao multinacionalne kompanije, dok mi dobijamo mrvice od svega toga", smatra aktivista i inženjer rudarstva iz Bora Dejan Lazar.
Jasna Tomić iz Krivelja se protivi takvim donacijama, ističući da to treba da se finansira iz javnog budžeta.
"Jer, hteli mi ili ne, menja se stav kada se od kompanije dobije novac na takav način", dodaje ona.
U Boru, gde je prema podacima Agencije za životnu sredinu vazduh označavan kao prekomerno zagađen zbog koncentracije teških metala, na investicije gledaju podeljeno.
"Kako da ne vidim ulaganja. Ulaže se i u rudnik i u druge objekte. Infrastruktura ide napred", ističe Vanucić Iserija iz Bora.
Vladica, bivša radnica rudarskog kompleksa, smatra da je od dolaska Ziđina "mnogo čistije i pametnije" nego kad je država njime upravljala.
"Veći je životni standard, imaju ljudi para. Ulaže se", ocenjuje ona.
Sa druge strane, Dragica Miletić, smatra da se novi vlasnici "prave da ulažu" u Bor.
Ljuba poručuje da se "godinama bori protiv zagađenja u gradu", ali da ostaje "uvek isto".
"Možda oni nešto i doniraju, ali pogledajte kakav nam je grad", ističe on, pokazujući na oronule zgrade u centru Bora.
Imovina Ziđina u BeograduZiđin Koper je od nekadašnjeg RTB-a "nasledio" i tri poslovna prostora u centru Beograda.
Jedan je u pešačkoj zoni glavne, Knez Mihailove ulice.
A od 2025. godine, druga firma, Ziđin Majning, u svom vlasništvu ima i hotel sa četiri zvezdice u Beogradu, sa 170 soba i spa centrom.
Hotel u naselju Novi Beograd, u blizini je Kineskog kulturnog centra i nekadašnje Ambasade Kine, srušene u NATO bombardovanju 1999. godine.
Bivši hotel "Falkenštajner" sada nosi naziv "Ziđin".
"U velikim sistemima, poput borskog, ogroman je protok ljudi iz inostranstva koji tu dolazi. Logično je da neko kaže - što bih ja plaćao skupe beogradske hotele, ako mogu da uzmem svoj hotel i da pod minimalnim troškovima organizujem smeštaj. To nije neuobičajeno u poslovnom svetu", ističe profesor Milorad Filipović.
Dok rastu aktivnosti i profit Ziđina, raste i saradnja Srbije i Kine.
I "čelično prijateljstvo", kako ga opisuju lideri Aleksandar Vučić i Si Đinping.
Beograd sa Pekingom povezuje "Pojas i put", inicijativa Si Đinpinga sa ciljem prodora ka Zapadu.
A izvoz rude bakra sa istoka Srbije u Kinu, popeo je Ziđin Majning i Ziđin Koper na prva dva mesta na listi najvećih izvoznika iz Srbije.
Zvanični finansijski izveštaji beleže zaradu Ziđin Majninga od 1,13 milijarde evra na kraju 2025. godine.
Ziđin Koper je na kraju 2024. ostvario zaradu od preko 250 miliona evra. Izveštaj za 2025. još nije dostupan.
Novorođenče staro dva dana preminulo je 19. aprila na putu od Opšte bolnice u Čačku do Univerzitetskog kliničkog centa u Kragujevcu u centralnoj Srbiji.
Kako je objavila Radio-televizija Srbije (RTS) na svom sajtu, novorođenče je reanimirano više puta u čačanskoj bolnici i u vozilu Hitne pomoći, a na odeljenje neonatologije u Univerzitetski klinički centar u Kragujevcu stiglo je bez znakova života.
Naložena je obdukcija preminule bebe.
Radio Slobodna Evropa (RSE) kontaktirao je obe zdravstvene ustanove u vezi sa ovim slučajem, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.
Odgovor na hitan upit je izostao i iz Ministarstva zdravlja Srbije.
Ministarstvo zdravlja je u februaru naložilo nadzor u čačanskoj Opštoj bolnici, nakon što su u toj ustanovi zabeležena dva smrtna slučaja posle operacije krajnika u razmaku od nekoliko dana.
Najpre je preminula četvorogodišnja devojčica, a potom i jedan odrasli muškarac.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je tim povodom rekao da će nadležne službe proveriti ceo sistem u bolnici, te da su zaustavljene "hladne operacije", dok su lekari iz Kragujevca zaduženi da rade hitne operacije.
Iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili na upit RSE da li je nadzor u čačanskoj bolnici završen.
U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo o tome kolika je moć BIA-e, Bezbednosne informativne agencije u Srbiji. Sagovornici u bili advokat Božo Prelević koji je nakon pada Miloševića bio ministar policije u prelaznoj vladi Srbije, i Predrag Petrović, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosni politiku.
Bilo je reči o tome kako se tajna policija meša u politički život, zašto nadzire proteste studenta i građana i naziva ih obojenom revolucijom, pod kojim uslovima BIA ima pravo da prisluškuje građane i kako zloupotrebljava to pravo, kao i o tome da li po zakonu ima ovlašćenje da legitimiše i privodi građane što radi na protestima.
Razgovaralo se i o tome da li su građani obavezni da se odazovu kada ih pripadnici BIA-e zovu na takozvane prijateljske razgovore, zašto je BIA na takve razgovore zvala čak i tužioce, da li ti pozovi služe za zastrašivanje, zbog čega se tajna policija u Srbiji više bavi pobunjenim studentima i građanima, nego narko grupama i organizovanim kriminalom, kao i tome da li je Bezbednosno informativna agencija u službi jedne stranke i jednog čoveka.
Omer Karabeg: Da li se Bezbednosna informativna agencija, odnosno tajna policija, meša u politički život u Srbiji ili se isključivo bavi zaštitom bezbednosti države što je njen posao po zakonu?
Božo Prelević: Ne bismo mi živeli u ovakvoj zemlji kada bi se Bezbednosna informativna agencija bavila onim što piše u zakonu.
Ne samo BIA, nego i druge obaveštajne službe pretežno se bave očuvanjem vlasti stranke koja je na vlasti.
Predrag Petrović: BIA se već dugi niz godina bavi pre svega zaštitom režima i ljudi bliskih vladajućoj partiji.
Neprijatelj broj 1Omer Karabeg: Kako se BIA odnosi prema protestima studenata i građana?
Božo Prelević: BIA se prema njima ponaša onako kako vlast od nje traži - kao prema neprijatelju koga treba ne samo nadzirati, nego i gušiti i kompromitovati na razne načine, pre svega putem medija.
Predrag Petrović: BIA se odnosi prema studentima kao prema unutrašnjem neprijatelju.
Na svečanosti povodom Dana BIA-e u oktobru prošle godine emitovan je propagandni film u kome se o studentskom pokretu govori kao o destruktivnom elementu i ističe da je BIA zajedno sa predsednikom države uspela da spreči takozvanu obojenu revoluciju.
Dakle, sasvim je jasno da je studentski pokret neprijatelj broj 1 za ovaj režim.
Nemam iluziju da bi BIA bila još represivnija prema studentima da Srbija nije u Evropi i da nije okružena članicama Evropske unije i NATO pakta.
Božo Prelević: Ne mislim da su samo studenti meta Bezbednosne informativne službe, već i profesori i nastavnici, pa i zborovi građana, u stvari svi oni koji bi mogli da predstavljaju neku alternativu režimu.
Ovde je vrlo važno ubiti svaku alternativu - da li se radi o studentima, profesorima, nastavnicima, delovima crkve ili poljoprivrednicima.
Svi oni su meta Bezbednosno informativne agencije.
Postavlja se pitanje šta raditi sa vlašću koja je uverena da joj pripada država, koja misli da može da rasprodaje i rudna bogatstva, i vodu, i vazduh i koja može da otcepljuje delove teritorije.
Vlast ne bi to mogla da radi kad uz nju ne bi stajale paravojne kriminalne organizacije u čijem delovanju svoje prste imaju i obaveštajne službe.
To se može desiti samo u zemlji u kojoj vlast apsolutno kontroliše najveći deo medija i koja sada pokušava da kupi i ono malo nezavisnih medija i od njih napravi neke nove medijske kuće.
A mi smo već videli na šta to liči. Oni pokušavaju od njih da naprave Studio B, B92, Politiku, donekle NIN.
I, naravno, ključni faktor celog tog eksperimenta, kakav ne postoji u Evropi, a bogami teško i u Aziji, su finansije koje su stečene ne samo na ilegalan način, nego i nedozvoljenom prodajom javnih dobara.
Prisluškivanje i legitimisanjeOmer Karabeg: Bavi li se BIA prisluškivanjem građana?
Predrag Petrović: Naravno. U Bezbednosnoj informativnoj agenciji postoji monitoring centar koji poseduje uređaje za digitalni nadzor građana. Imaju i specijalni program za nadzor mobilnih telefona.
Amnesty International je tvrdio da je BIA razvila saradnju i sa ruskim službama bezbednosti. Prilikom nadzora često se ne poštuje zakonski propis da mora da postoji sudski nalog za prisluškivanje.
Nedavno je smo imali slučaj dvoje studenata iz Novog Pazara koji su uhapšeni na osnovu prisluškivanog razgovora za koji prema tvrdnji njihovih advokata nije postaja sudska naredba.
Omer Karabeg: Imaju li pravo pripadnici Bezbednosne informativne agencije da legitimišu građane na protestima?
Božo Prelević: To u suštini nije zabranjeno jer legitimisanje u Srbiji nije rešeno na način kako je urađeno u mnogim evropskim zemljama gde je ono moguće samo ako ste nešto učinili. Kod nas je moguće svugde legitimisati građane.
Predrag Petrović: Samo pripadnici BIA-a koji se bave borbom protiv organizovanog kriminala i terorizma imaju sva policijska ovlašćenja uključujući legitimisanje i hapšenje. Drugi pripadnici BIA-e primenjuju ta ovlašćenja kao tajna policija u svrhu zastrašivanja.
Božo Prelević: Kad govorimo o ovlašćenjima Bezbednosne informativne agencije, meni je malo muka od te teme.
Zakon o Bezbednosnoj informativnoj agenciji nije usvojen za vreme vladavine Srpske napredne stranke, već 2002. godine za vreme Demokratske stranke. I ja mislim da su mnoge stvari, koje nam se dešavaju, posledica nesnalaženja ili gluposti posle 5. oktobra.
Ja sam 2002. godine između ostalog i zbog tog zakona podneo neopozivu ostavku i napustio mesto savetnika ministra za legislativu i međunarodne odnose.
BIA nije trebala da bude tajna policija. Ona je trebala da se bavi zaštitom teritorijalnog integriteta zemlje, privrednim kriminalom, ekološkim kriminalom, kontraobaveštajnim informacijama, od koga je ova zemlja ugrožena, s kim se viđaju naši najviše pozicionirani političari.
Da je tadašnja vlast tražila takvu BIA-u, ona bi je i dobila. Ona je, međutim, tražila sadašnju BIA-u koja se zajedno sa Vojnom obaveštajnom službom, između ostalog, koristi i za zastrašivanje.
Znam da se mnogim ljudima u Bezbednosnoj informativnoj agenciji to ne sviđa, pa su je neki napustili, a neki su skrajnuti na druga mesta. Znam da su u Vojnoj obaveštajnoj službi neki penzionisani. Njima ne odgoavra da rade u službi koja ima nekontrolisanu moć.
Ako ta služba odgovora samo vlastima i vladajućoj stranci na uštrb građana Srbije, onda tu nešto ozbiljno nije u redu.
Kad ne postoji parlamentarna i unutrašnja kontrola, onda uopšte nema kontrole službe bezbednosti. Onda dobijete službu bezbednosti po meri onih koji su najskloniji uzurpaciji vlasti.
JovanjicaOmer Karabeg: Kome BIA po zakonu odgovara?
Predrag Petrović: Bezbednosna informativna agencija najpre bi trebalo da odgovara vladi jer vlada treba da formuliše i kreira bezbednosno obaveštajnu politiku zemlje. Naravno tu je i Narodna skupština koja potvrđuje budžet ne samo BIA-e, nego svih državnih i javnih institucija.
Zakon daje dosta značajne nadležnosti u kontroli Bezbednosne informativne agencije i Zaštitniku građana. Upravo je ta institucija, dok je na njenom čelu bio Saša Janković, imala značajne rezultate u kontroli i BIA-e i vojnih službi bezbednosti.
Ne treba zaboraviti ni Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Dakle, nije reč samo o jednoj instituciji, već o mreži institucija koja treba da kontroliše bezbednosne i obaveštajne službe kako one ne bi postale instrument u rukama vladajuće partije.
Nije problem u zakonima, već u praksi koja je posledica klizanja Srbije ka autoritarizmu u poslednjih desetak godina.
Božo Prelević: Kad pitate kome je odgovorna BIA, da ne teoretišemo previše. Kada je pronađena plantaža marihuane u Jovanjici, nju su čuvala dva pripadnika BIA-e koji su bili na radnom zadatku i koji nisu ni narko dileri, niti povezani sa prodajom te droge. A inspektori koji su otkrili Jovanjicu su i dan danas pod obezbeđenjem jer im prete smrću. To vam sve govori.
Inače, BIA-u, pored institucija koje je pomenuo kolega Petrović, treba da kontrolišu i tužilaštva i sudovi. Interesantno je nema nikakvih postupaka protiv pripadnika BIA-e s obzirom da je njihov pritisak na građane koji protestuju u stvari zloupotreba službenog položaja što je kažnjivo.
'Prijateljski' razgovoriOmer Karabeg: Pripadnici BIA-e često zovu građane na takozvane prijateljske razgovore. Da li su građani obavezni da se odazovu?
Božo Prelević: Naravno da nisu. To ne postoji kao zakonska obaveza. S druge strane, kad vas pozivaju, pripadnici BIA-e će vam reći da to nije nikakav obavezujući razgovor koji će se pretvoriti u neki postupak, već da je to na principu dobrovoljnosti.
Ali kad pogledate koga oni zovu, vidite da zovu one koji se bune protiv vlasti.
Predrag Petrović: Kad govorimo o pozivu građana na takozvane prijateljske razgovore, simptomatična je učestalost tih poziva i koga zapravo pozivaju. Očigledno je da se radi o zloupotrebi bezbednosne službe.
Omer Karabeg: Nedavno su prilikom izbora za Visoki savet tužilaštva pripadnici BIA-e zvali pojedine tužioce na razgovor. Da li imaju pravo da to čine?
Predrag Petrović: Naravno da nemaju pravo da pozivaju nosioce pravosudnih pozicija, pogotovo kad ih pozivaju da bi im sugerisali za koga će da glasaju. To je potpuno nezakonito.
BIA ima ovlašćenje da prikuplja obaveštenja i podatke od pravnih i fizičkih lica, ali to ne sme biti prinudno.
Božo Prelević: Kad je reč o pozivanju tužilaca, BIA niti ima pravo, niti je to zabranjeno. Zabranjeno je ono što su oni hteli tim pozivima, a hteli su da utiču na izbore za Visoki savet tužilaštva. Hteli su da obezbede prolaz onim tužiocima koji su bliski vlasti ne bi li vlast koristila te tužioce za kršenje osnovnih prava i sloboda građana u sudskim postupcima, za šikaniranje građana i optuživanje bez osnova.
Dakle, nije problem sam čin pozivanja na razgovor, već motiv. Time rušite tužilačku organizaciju, a kad rušite tužilačku i sudijsku organizaciju, rušite pravni sistem i pravnu državu, rušite ono što biste po zakonu morali da čuvate. BIA, znači, radi suprotno od onoga što je njena zakonska obaveza i to je krivično delo. Njihov posao je zaštita države, a ne njeno rušenje.
Jasno je da nijedan diktator neće od obaveštajne službe tražiti da postupa po zakonu. Niti će to tražiti od tužilaca i sudija. Kod nas visoki državni funkcioneri putem medija prete tužiocima i sudijama.
Nedavno su mimo zakonske procedure i mimo Ministarstva pravde usvojeni takozvani Mrdićevi zakoni samo zato da tužioci ne bi postupali u skladu sa zakonom i gonili funkcionere koji su prekršili zakon. To je takođe krivično delo koje se zove ometanje dokazivanja. Da radi svoj posao, BIA bi morala da pokrene postupke protiv ljudi koji rade takve stvari umesto da bude u centru toga.
Imamo, dakle, užasnu zloupotrebu obaveštajnih službi s namerom da Srbija ne bi bila pravna država. Ne da bi bila, nego da ne bi bila. Sve to je pokušaj učvršćivanja diktature. A, bogami, nikad ne znamo kad će diktatura da preraste u fašizam.
Ova vlast je u sukobu sa delom crkve, studentima, profesorima univerziteta, nastavnicima, nestranačkim ličnostima, najvećim delom međunarodne scene, Evropskom komisijom, Evropskim parlamentom i sa većinom komšija.
Ovaj režim ima problem kako da posle izbora u Mađarskoj zadrži vlast. Da bi ostao na vlasti, oslanjaće se na ljude koji su u obaveštajnim službama i koji su spremni da pogaze sopstvenu zakletvu ne bi li velikom vođi obezbedili pobedu na izborima.
U službi jednog čovekaOmer Karabeg: U zaključku. u čijoj je službi Bezbednosna informativna agencija?
Predrag Petrović: Ona služi vrhu vladajuće partije, predsedniku Vučiću i krugu njegovih najbližih saradnika. Ona služi za zaštitu njihove moći i bogatstva.
Božo Prelević: Bezbednosna informativna agencija služi samo jednom čoveku i njegovim prohtevima. Mi smo u stvari taoci tog čoveka.
Ali, šire gledano, građani Srbije su sami sebe utamničili. Jer upravo oni jednim delom glasaju za čoveka koji ima takve obaveštajne službe i takve medije, koji njima manipuliše i koji održava izbore koji se ne mogu nazvati poštenim.
Pitanje je da li oni glasaju za tog čoveka zato što su hipnotisani medijima, zato što su dobili dve ili tri hiljade dinara ili džak brašna ili zato što rade u državnim organizacijama, pa su, da ne bi dobili otkaz, primorani da glasaju za sopstvenog dželata.
Mislim da Srbija piše knjigu o zloupotrebi i tehnologije, i finansija, i kriminala, i službi bezbednosti u održanju na vlasti samo jednog čoveka i jedne porodice.
Protiv dvojice policajaca iz Novog Sada, na severu Srbije, podneta je inicijativa za pokretanje disciplinskog postupka, a jedan je udaljen sa posla, zbog incidenta tokom blokade raskrsnice, saopštilo je 18. aprila Ministrarstvo unutrašnjih poslova.
"Nakon pokušaja prelaska ulice na obeleženom pešačkom prelazu šezdesetšestogodišnjeg građanina iz Sremskih Karlovaca, koji je negodovao zbog blokiranja raskrsnice, policijski službenici su ga, u cilju sprečavanja narušavanja javnog reda i mira, izdvojili, legitimisali i upozorili na ponašanje", piše u saopštenju policije.
Prethodnog dana je, prema pisanju medija, održana blokada raskrsnica Bulevara Mihajla Pupina i Ulice Žarka Zrenjanina i 16-minutno odavanje pošte žrtvama pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u tom gradu.
Na društvenim mrežama se pojavio snimak, na kojem se može videti muškarac u raspravi sa učesnicima blokade, kog u jednom trenutku policija odvodi u stranu.
Sektor unutrašnje kontrole policije obavio je razgovor sa dvojicom policijskih službenika, koji su intervenisali nakon incidenta i obavestili o tome tužioca koji se, kako se navodi, “izjasnio da u njihovom postupanju nema elemenata krivične odgovornosti”.
Po nalogu osnovnog javnog tužioca, policija je identifikovala tridesetosmogodišnjeg Novosađanina koji je verbalno napao tog građanina, obavila sa njim razgovor i dostavila izveštaj tužilaštvu.
Povodom ovog incidenta oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je uputio izvinjenje starijem muškarcu zbog postupanja policije prema njemu tokom blokade saobraćaja u Novom Sadu.
Vučić je izvinjenje "u svoje i u ime države" uputio telefonom i rekao da nema objašnjenja za takvu reakciju policije, prenosi agencija Beta.
Ovaj incident bio je povodom i za protest u Novom Sadu. Ispred Policijske uprave u Novom Sadu, održan je 18. aprila protest protiv blokada saobraćaja i postupanja pripadnika MUP-a prema ljudima koji se protive blokadama, prenela je Radio-televizija Vojvodine.
Skupu su prisustvovali predsednik vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, kao i gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin.
Protest je organizovao Centar za društvenu stabilnost.
Ovo udruženje je prošle godine organizovalo proteste podrške vlasti protiv antivladinih blokada koje su organizovali studenti kao odgovor na pad nadstrešnice u Novom Sadu.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić ovim povodom pokrenuo je postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada policije.
"Cilj postupka jeste da se utvrdi da li je u konkretnom slučaju došlo do propusta u radu policijskih službenika, odnosno da li je njihovo postupanje bilo u skladu sa zakonom i principima zaštite ljudskih prava i sloboda", navodi se u saopštenju.
Optužbe na postupanje policije iznosili su prošle godine pojedini predstavnici civilnog sektora i građani koji su učestvovali na antivladnim skupovima.
U mnogim gradovima demonstracije su prerasle u ulične nerede, a demonstranti su optužili policiju za prekomernu upotrebu sile.
U Valjevu, na zapadu Srbije, je u februaru na poziv studenata održan protest povodom, kako je navedeno, "šest meseci od policijske brutalnosti".
Policiju su u više navrata optuživali i da nije reagovala na incidente u kojima učestvuju pristalice vlasti.
Odnos Srbije prema takozvanim stubovima njene diplomatije trenutno određuju dva konkretna pitanja.
Iz Brisela je stiglo upozorenje na mogućnost uskraćivanja novca iz Plana rasta, sredstava Evropske unije (EU) za države Zapadnog Balkana vrednih šest milijardi evra za period 2024-2027, zbog novousvojenih pravosudnih zakona.
EU traži revidiranje zakona uz ocenu da potkopavaju nezavisnost pravosuđa, autonomiju i funkcionisanje tužilaštava.
Relacije Beograda sa Moskvom i Vašingtonom određuju razgovori o ukidanju američkih sankcija sa Naftnoj industriji Srbije (NIS). Sankcije su uvedene zbog ruskog vlasništva, a sa Rusijom se pregovara o njenoj spremnosti da proda svoj paket akcija, od oko 56 odsto, u vodećoj naftnoj kompaniji u Srbiji, mađarskom MOL-u.
Posebno mesto u daljim zbivanjima ima odlazak sa vlasti Viktora Orbana, lidera mađarske partije Fides, posle 16 godina.
Populista Orban, čija smena olakšava dogovore o ključnim pitanjima unutar EU, za vlast u Srbiji mogla bi biti razočaranje, s obzirom na to da bliskost sa mađarskim režimom predsednik države Aleksandar Vučić nije krio. Bio je i među evropskim liderima koji su podržali Orbanove snage u izbornoj kampanji.
Orbana i Vučića povezivala je saradnja sa Rusijom, uprkos sankcijama EU uvedenim protiv te zemlje, te optužbe za centralizaciju moći i pritiske na medije, opoziciju i civilno društvo. Stoga je poređenje političkih procesa u Srbiji i njenom severnom susedu neizbežno.
Sličnosti i razlike sa Mađarskom"Mađarska je članica Evropske unije, prema tome pristupanje Evropskoj uniji za njih nije tema", podvlači Zoran Milivojević, karijerni diplomata, u razgovoru sa Jelicom Minić, iz Evropskog pokreta u Srbiji, za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Osim toga, nastavlja ovaj sagovornik, u mađarskom slučaju pitanje teritorijalnog integriteta se ne postavlja. Na drugoj strani Srbija ne odustaje od Kosova kao svog dela kako stoji i u Ustavu zemlje, bez obzira što nad svojom bišvom pokrajinom od 1999. godine nema kontrolu, dok EU traži normalizaciju odnosa između dve strane kao uslov za pridruživanje Uniji.
"Prema tome, stvari su neuporedive", zaključuje Milivojević.
Takođe podseća da Vučićevi protivnici nemaju lidera koji bi bio uporediv sa pobednikom mađarskih izbora Peterom Mađarom, što naglašava i Jelica Minić.
Dodaje da je vlast u Srbiji visoko polarizovala društvo, te da bi se u tome mogla tražiti sličnosti sa severnim susedom.
"Videćemo kako će odvijati i da li su moguće krupne promene koje se sada očekuju u Mađarskoj. Peter Mađar je uspeo da okupi dve trećine Mađara, ali kroz široki politički spektar", kaže Minić.
I bez promena u Mađarskoj, međutim, vlast u Srbiji se suočava sa više različitih izazova koji oblikuju njenu spoljnopolitičku poziciju.
'Vučićeve igre' u novim okolnostimaZa četrnaest godina vlasti Vučićevih naprednjaka i njihovih saveznika, globalni odnos snaga se značajno promenio. Politika balansa između velikih sila na kojoj je Vučićeva diplomatija insistirala, sada je na brojnim testovima.
Iako kandidatkinja za članstvo u EU, Srbija četiri godine nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima, dok se među njena iskušenja posebno svrstava neusaglašenost sa spoljnom politikom EU, pre svega neuvođenje sankcija Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.
Iako iz Beograda uveravaju u "čvrste veze" sa Moskvom, nekoliko kritika iz Kremlja, poput onih zbog navodne prodaje oružja Ukrajini, poljuljalo je "tradicionalno prijateljstvo".
Signal korektnijih odnosa sa Moskvom nedavno je prepoznat u spremnosti Rusije da za tri meseca ostane glavni srpski snabdevač gasom, na čemu se Vučić i lično zahvalio ruskom lideru Vladimiru Putinu. EU od Srbije očekuje da prati ritam njenog smanjenja zavisnosti od ruskog gasa što bi do januara 2028. godine trebalo da bude u potpunosti realizovano.
Razgovor sa Putinom, samo je neznatna promena u odnosu na neprijatnost kojoj je Vučić bio izložen septembra prošle godine u Pekingu, kada je Putin pred kamerama listao papire dok mu se Vučić obraćao.
Šta EU 'brani' u Srbiji?Govoreći o odnosu EU prema Srbiji, ali i Zapadnom Balkanu uopšte, Erik Gordi (Eric Gordy), sa Univerziteta u Londonu, podvlači fokusiranost Brisela na formalne promene i ekonomska pitanja.
Kako se zaključuje u nedavno objavljenom zborniku radova "Zatočene države na Zapadnom Balkanu", u kojem je Gordi jedan od priređivača, jasniji odnos prema osnovnim pravima bio bi poželjniji.
"Pratim prorežimske medije u Srbiji i poslednjih godina oni snažno naglašavaju podelu između EU i SAD. Danas, nakon izbora u Mađarskoj, to otvoreno govore. Na primer, 'Politika' ima tekst da je Zapad sada podeljen na dva tabora - EU i SAD. I naravno, režim koristi SAD protiv EU. Ono čemu se možete nadati u takvom kontekstu jeste da će EU istupiti i preuzeti ulogu koja joj pripada - kao branilac jednakosti, ljudskih prava i demokratskih vrednosti", kaže Gordi.
Srbija je u 2025. godini, bila među državama sveta sa najvećim padom sloboda, pokazalo je istraživanje međunarodne nevladine organizacije Fridom haus (Freedom House) objavljeno u martu.
Sa oznakom "delimično slobodne" zemlje, pitanje sloboda i vladavine prava postaje okosnica insistiranja EU u odnosu na Srbiju.
Upravo zbog toga Srbiji preti mogućnost gubitka preostalih milijardu i po evra iz Plana rasta.
Jelica Minić ocenjuje da nasuprot stručnoj javnosti koja ne krije bojazni, srpska vladajuća elita ima drugačiji odnos:
"Izgleda da oni smatraju da je to rešivo i da nije izvesno da će EU preduzeti takve korake."
Zoran Milivojević smatra da je pretnja Brisela ozbiljna, te veruje u Vučićevu poruku da će poštovati ono što odluči Venecijanska komisija, koja će izneti mišljenje o izmenama pravosudnih zakona, u Srbiji popularno nazvanih "Mrdićevi" po predlagaču, poslaniku Vučićeve partije, Uglješi Mrdiću.
Venecijanska komisija, savetodvano telo Saveta Evrope koje daje mišljenja o zakonskim pitanjima, izjasniće se o pravosudnim zakonima Srbije na zahtev predsednice Skupštine Ane Brnabić.
Novi pravosudni zakoni stupili su na snagu u januaru. Vlast tvrdi da se njima pravosuđe čini efikasnijim, dok je EU iznela zabrinutost da se zakonom pojačava kontrola pravosuđa.
Gde je Beograd u odnosu na Vašington?Kada je o SAD reč, kako u intervjuu za RSE kaže Edvard Džozef (Edward Joseph), američki ekspert, Trampova administracija nije zainteresovana za "Vučićeve igre".
Odnos vlasti u Srbiji i administracije Donalda Trampa varirao je od prethodnog do novog mandata američkog predsednika.
"Posle promena u Vašingtonu, sasvim sigurno je da su se odnosi sa Srbijom pomerili u pozitivnom pravcu", navodi Milivojević, potkrepljujući to primerima sastanaka koje srpski zvaničnici imaju sa predstavnicima Stejt departmenta i drugih američkih institucija.
"Ne bih se složila da Srbija ima napredak u odnosima sa SAD. Mislim da su očekivanja bila velika, svojevrsna euforija nakon pobede Donalda Trampa (Trump). Međutim, posle toga je nastupilo razočaranje", kaže Minić.
Ona podvlači da Srbija plaća visoke američke tarife, od 35 odsto na proizvode koje izvozi u SAD, a što je u skladu sa odlukom američkog predsednika iz avgusta 2025. godine, sa ciljem smanjenja američkog trgovinskog deficita.
Ipak u komentarima Aleksandra Vučića, kao i drugih predstavnika vlasti, ocene o SAD ili Rusiji su odmerenije od onih koje se čuju u odnosu na briselsku administraciju.
"Zato što je i Brisel najoštriji prema Srbiji", stav je Zorana Milivojevića.
Jelica Minić, pak, ocenjuje da je rečnik koji se iz Beograda usmerava ka evropskim zvaničnicima neprihvatljiv, te da se cena toga takođe plaća.
Kakva je međunarodna pozicija Srbije, danas, pogledajte i poslušajte na RSE stranici na YouTube-u.
Srbija od politike balansiranja, na čemu se godinama insitiralo, do spoljnoplitičkih "igara", kako se često komentariše. O tome razgovaramo sa analitičarima Jelicom Minić i Zoranom Milivojevićem, kao i britanskim poznavaocem prilika Erikom Gordijem (Eric Gordy).