Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore saopštilo je da je ambasador Srbije Nebojša Rodić pozvan na razgovor povodom objave na društvenim mrežama u kojoj se "na neprimeren način komentariše status srpskog jezika" u toj zemlji. Na nalogu "Serbia in English", koji vodi Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Srbije, navedeno je da Crna Gora "ne priznaje srpski jezik" kojim govori 43 odsto građana, te da je reč o "jeziku većine prema poslednjem popisu". U Ustavu Crne Gore je crnogorski jezik definisan kao službeni, a srpski jezik je u službenoj upotrebi zajedno sa bosanskim, hrvatskim i albanskim jezikom. Ministarstvo Crne Gore saopštilo je da je ambasadoru predočeno da činjenica da je srpski jezik u službenoj upotrebi "potvrđuje" poštovanje prava građana koji njime govore. "Tokom sastanka istaknuto je da je ovakav vid komunikacije neprihvatljiv, jer se odnosi na pitanja koja isključivo spadaju u ustavni i pravni okvir Crne Gore", saopštilo je MVP. Usledila je reakcija Ministarstva spoljnih poslova Srbije koje tvrdi da je sve "pogrešno protumačeno". Kažu da je reč o objavi na neformalnom nalogu Vladine kancelarije koja se "nije bavila ustavnim ili pravnim poretkom Crne Gore, već je – uz zdravu dozu humora – ukazala na opštepoznatu činjenicu da je srpski jezik deo identiteta značajnog broja građana Crne Gore". "Začuđuje da se takav sadržaj javno i oštrim tonom pogrešno tumači i svesno izvlači iz konteksta i, pogotovo, da sadržaj sa društvene mreže dobija tretman međudržavnog pitanja". U Crnoj Gori se na poslednjem popisu 2023. godine, 41,1 odsto građana izjasnilo kao Crnogorci, a 32,9 odsto kao Srbi. Popis je takođe pokazao da je srpski jezik maternji za 43,2 odsto stanovništva, a crnogorski za 34,5 procenta. Popisu je prethodila kampanja prosrpskih i proruskih snaga i medija koji su pozivali građane da se izjasne kao Srbi. Duže od deceniju prosrpske stranke u Crnoj Gori traže izjednačavanje ustavnog statusa srpskog i crnogorskog jezika. Šta je prethodilo?Demokratska narodna partija (DNP) Milana Kneževića, bliskog zvaničnom Beogradu, odlučila je da izađe iz vlade premijera Milojka Spajića, nakon što se ona nije izjasnila o zahtevima DNP o identitetskim pitanjima i dogovoru oko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Botunu. DNP je tražio ustavne promene o normiranju srpskog jezika kao službenog, izmene Zakona o državljanstvu, kao i izmene propisa o državnim simbolima kako bi trobojka bila proglašena narodnom zastavom. Premijer Crne Gore Milojko Spajić izjavio je 29. januara da "ucenjivački model saradnje" neće biti dozvoljen nijednoj političkoj strukturi u većini, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Mesto za pokretanje inicijative o srpskom jeziku i njeno razmatranje je Skupština Crne Gore, uz uključivanje svih zainteresovanih aktera – ne samo parlamentarnih, već i društvenih, stručnih i akademskih činilaca, rekao je Spajić. Predsedništvo DNP-a jednoglasno je na odlučilo o otkazivanju podrške Spajićevoj Vladi, dok klub odbornika te partije otkazuje podršku gradonačelniku Podgorice Saši Mujoviću, rekao je 30. januara predsednik te partije Milan Knežević na konferenciji za novinare. Predstavnici DNP-a su kao spornu tačku naveli i njihov zahtev za početak sveobuhvatnog dijaloga Glavnog grada i Opštine Zeta i meštana Botuna u pravcu pronalaženja kompromisnog rešenja koje bi rezultiralo lex specijalisom u vezi s postrojenjem za otpadne vode kod tog mesta.

Četvrti dan granični prelazi za teretna vozila blokirani su zbog protesta kamiondžija u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Prevoznici zahtevaju da budu izuzeti od pravila boravka u Šengen prostoru koji je za građane trećih država ograničen na 90 dana u okviru šest meseci. Da problema postoji svesni su u Evropskoj uniji kao i nadležni u četiri države Zapadnog Balkana. Ima li rešenja i koja bi mogla da budu? (Snimatelj: Dragan Kostić, montaža: Ana Toader)

Miloš Medenica, osuđen za vođenje kriminalne grupe, nestao je iz kućnog pritvora u Crnoj Gori. Dok ga policija užurbano traži, vrh države zahteva hitnu odgovornost nadležnih.

Udruženje prevoznika Crne Gore nakon sastanka sa predstavnicima Vlade u četvrtak, donijelo je odluku da prekine blokade teretnog saobraćaja. Kažu da su definisana rješenja za značajan broj problema, a povlačenje kamiona sa graničnih prelaza je otpočelo, prenosi Radio televizija Crne Gore. "PDV se vraća u zakonski predviđenom roku. Dobili smo uvjerenje da rok tranzita uvoza robe iz Crne Gore bude 72 sata. Dobili smo uvjerenje da će predlog za beneficirani radni staž biti dat Vladi na glasanje", rečeno je nakon sastanka. Nije, kako kažu, riješen problem oko akcize na gorivo. "Ali smo dobili uvjeravanja da će sve glavne teme sa evropskim partnerima, uključujući ETIAS i akcizu na dizel gorivo, biti razmotrene kako bi nas stimulisali. Povećanje radnog vremena fitosanitarnih inspektora biće produženo", istakli su predstavnici prevoznika. Udruženje međunarodnih prevoznika tereta Crne Gore blokiralo je teretni saobraćaj u blizini devet graničnih prelaza: Debelog brijega, Ilinog brda, Vraćenovića, Ranče, Meteljke, Dobrakova, Dračenovca, Kule i Božaja, kao i ulaz i izlaz iz Luke Bar. Tokom protesta mogli su da prolaze putnici i kamioni koji prevoze lijekove, životinje, eksploziv i oružje. Crnogorski prevoznici protestuju i zbog toga što Ministarstvo finansija nije prihvatilo njihove zahtjeve za povećanje iznosa povraćaja akciza na gorivo koje imaju njihove kolege u regionu, a traže i brži povraćaj iznosa PDV-a na 30 do 60 dana jer sada čekaju godinama, i da se produži rad carinske i fitosanitarne inspekcije. Prevoznici iz Crne Gore, kao i njihove kolege iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Sjeverne Makedonije, već nekoliko dana blokiraju teretne terminale na graničnim prelazima. Udruženja prevoznika ove četiri države Zapadnog Balkana traže izmjenu novih pravila Evropske unije, jer zbog njihove primjene sada imaju problem i sa propisom po kome profesionalni vozači trećih zemalja mogu da borave u šengenskom prostoru maksimalno 90 dana u okviru šest mjeseci. Iz Evropske komisije je ranije rečeno da rade na nalaženju rješenja koje bi profesionalnim prevoznicima omogućilo duži boravak u prostoru zemalja Šengena.

Vijest da policija traga za Milošem Medenicom, iako mu je juče izrečena višegodišnja zatvorska kazna i iako je bio u kućnom pritvoru, predstavlja neviđeni skandal i krah neozbiljnog sistema, pred očima javnosti, saopštio je predsjednik Crne Gore Jakov Milatović. U saopštenju objavljenom na sajtu predsjednika 29. januara, Milatović je naveo da premijer Milojko Spajić mora odmah da smijeni sve odgovorne za taj propust u lancu odgovornosti - od rukovođenja do operativnog nivoa. Crnogorska policija je pokrenula potragu za Medenicom u srijedu, ubrzo nakon što je osuđen na 10 godina zatvora zajedno sa svojom majkom, bivšom predsjednicom Vrhovnog suda Crne Gore, Vesnom Medenicom. On je prvobitno bio u pritvoru, te je naknadno pušten da se brani sa slobode. Osuđen je na kaznu zatvora od 10 godina i 2 mjeseca za stvaranje kriminalne organizacije, produženo krivično djelo krijumčarenje, te za protivzakoniti uticaj putem pomaganja, kao i za spriječavanje dokazivanja, dok je njegova majka osuđena zbog protivzakonitog uticaja. "Pobjegla im je osoba koja je osuđena u jednom od najtežih predmeta za organizovani kriminal i korupciju u Crnoj Gori. U ovom slučaju nema slučajnosti, jer su odgovorni naivni i zato nema izgovora. Zato ovdje ne postavljamo pitanje odgovornosti. Odgovornost već postoji i ona počinje na vrhu izvršne vlasti", istakao je Milatović. "Premijer je taj koji je dužan da obezbijedi da sistem funkcioniše, a ne da se raspada kad je najvažnije. Ako je država na dan presude izgubila osuđenog za organizovani kriminal onda premijer nema kontrolu nad sopstvenom Vladom", piše u saopštenju. Nije dovoljno, kako je rekao, da "sada gledamo kako se jedni pravdaju, a drugi prebacuju krivicu". "Nije dovoljno ni da neko 'ponudi ostavku' kada mu to politički odgovara. Građani ne traže predstavu. Građani traže rezultat. Zato je zahtjev jasan: premijer mora odmah da smijeni sve odgovorne za ovaj propust u lancu odgovornosti, od rukovođenja do operativnog nivoa. Bez odlaganja. Bez izgovora. Bez taktiziranja", poručio je Milatović. Dodao je i da ukoliko premijer to ne uradi, "znaćemo da je za njega i njegovu Vladu normalno da ne zna gdje mu je osuđeni za organizovani kriminal na dan izricanja presude". Dok građani poštuju pravila, rade i plaćaju račune, država ne smije da bude nemoćna pred sopstvenim obavezama, poručuje Milatović. "Ako na dan presude ne znate gdje vam je osuđeni za organizovani kriminal, onda se ne borite protiv organizovanog kriminala, nego organizovani kriminal kontroliše sistem", kazao je crnogorski predsjednik. Između ostalog, tražio je i da se odmah objavi "ko je bio zadužen za mjere nadzora, ko je potpisivao, ko je kontrolisao i da li su mjere bile stvarne ili je sve bila gluma". Milatović je zaključio da premijer Milojko Spajić mora "ili da smijeni odgovorne ili da sam preuzme odgovornost". Vesna Medenica je na čelnim pravosudnim funkcijama bila je 17 godina. Podnijela je ostavku krajem 2020. nakon promene vlasti u Crnoj Gori. Uhapšena je u aprilu 2022. nakon objave transkripta Europola, a pola godine kasnije puštena da se brani sa slobode. Specijalni tužilac Jovan Vukotić u završnoj riječi u decembru je rekao da Vesna Medenica nije bila obični član kriminalne organizacije njenog sina Miloša, nego je bila njihov "institucionalni štit". Između ostalog, ona je odobravala mjere tajnog nadzora po predlogu Agencije za nacionalnu bezbjednost, a time se, prema navodima tužilaštva, bavio i njen sin.

Crnogorska policija pokrenula je u sredu potragu za Milošem Medenicom, pošto je on ranije tokom dana zajedno s njegovom majkom, bivšom predsednicom Vrhovnog suda Crne Gore Vesnom Medenicom, osuđen na 10 godina zatvora. Miloš Medenica nije prisustvovao izricanju presude tokom kojeg je sutkinja Vesna Kovačević naložila da mu se odmah odredi pritvor, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Prvostepenom odlukom Višeg suda u Podgorici, Medenica je osuđen na kaznu zatvora od 10 godina i dva meseca za stvaranje kriminalne organizacije, produženo krivično delo krijumčarenje, dva krivična dela protivzakoniti uticaj putem pomaganja, kao i za sprečavanje dokazivanja. Vesna Medenica osuđena je na 10 godina zatvora pošto je proglašena krivom za krivična dela protivzakonitog uticaja, ali je oslobođena od optužbe za pripadništvo u kriminalnoj organizaciji. Miloš Medenica je prvobitno bio u pritvoru, ali je tokom trajanja postupka pušten da se brani sa slobode. Specijalno državno tužilaštvo u decembru je zatražilo kaznu od po 20 godina zatvora za Vesnu Medenicu i Miloša. Premijer Crne Gore Milojko Spajić saopštio je na X da je za njega neprihvatljiva informacija da je osuđeni Medenica nedostupan nadležnim institucijama. On je naveo da će od ministra unutrašnjih poslova Danila Šaranovića i direktora Uprave policije Lazara Šćepanovića tražiti detalje u vezi s tim slučajem kako bi se utvrdila eventualna odgovornost. Optužbe protiv bivše predsednice Vrhovnog suda i njenog sinaVesna Medenica je na čelnim pravosudnim funkcijama bila je 17 godina. Podnela je ostavku krajem 2020. nakon promene vlasti u Crnoj Gori. Uhapšena je u aprilu 2022. nakon objave transkripta Europola, a pola godine kasnije puštena da se brani sa slobode. Specijalni tužilac Jovan Vukotić u završnoj reči u decembru je rekao da Vesna Medenica nije bila obični član kriminalne organizacije njenog sina Miloša. "Ona je bila njihov institucionalni štit, a trebala je biti štit crnogorskog pravosuđa. Imala je zadatak da javlja i druge podatke", kazao je. Vukotić je citirao brojne poruke na kriptovanoj Skaj (Sky) aplikaciji, između, kako je ustvrdio, Miloša Medenice, njegovog kuma Marka Vučinića i ostalih okrivljenih. O švercu cigareta tužilac je citirao više poruka Miloša Medenice iz 2019. i 2020. godine. Tužilac Vukotić je tada naveo da je sutkinja Kovačević u tom periodu pošla u penziju, što kako navodi, dokazuje da je Vesna Medenica pratila kretanje predmeta. Vesna Medenica odobravala je mere tajnog nadzora po predlogu Agencije za nacionalnu bezbednost. Time se, prema navodima tužilaštva bavio i njen sin.

Zatvaranjem poglavlja 32, Crna Gora sada ima 13 zatvorenih poglavlja od ukupno 33 koja čine pristupne pregovore za članstvo u EU. Godinama Crna Gora održava status lidera u procesu evropskih integracija, jer je neposredno nakon pozitivne IBAR (Izveštaj o privremenim merilima) ocene prešla u fazu zatvaranja poglavlja i približavanja krajnjem cilju – završetku pregovora o članstvu. Za mnoge političare, kako u Crnoj Gori, tako i u Briselu, završetak pristupnih pregovora do kraja ove godine je moguć. Moto crnogorske vlade glasi "28 do 28" – što znači da bi, prema ambiciji zvanične Podgorice, Crna Gora mogla postati 28. članica EU do 2028. godine. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je nakon zatvaranja poglavlja 32 u Briselu navela da postoji još mnogo rada pred Crnom Gorom, pre svega na polju vladavine prava, a da je Evropska komisija (EK) spremna da joj pomogne da zatvori sva poglavlja do kraja godine. "To je ambiciozan cilj, ali verujem da je moguć", ocenila je Marta Kos. Šta je još ostalo neurađeno?Jovana Marović, ekspertkinja za evropska pitanja i članica Savetodavne grupe za politiku Balkana u Evropi (BIEPAG), ocenjuje da klima jeste ohrabrujuća, ali ishod će zavisiti pre svega od toga koliko će Crna Gora uspeti da isporuči rezultate u drugim oblastima. Naglašava da je reč naročito o vladavini prava, političkoj stabilnosti u zemlji te sposobnosti Vlade i Skupštine da rade brzo, efikasno i koordinisano. "Međutim, čak i u scenariju u kojem Crna Gora besprekorno ispuni sve svoje obaveze, ostaju faktori koji nijesu u našim rukama. To su pre svega unutrašnje debate unutar EU o budućem proširenju, eventualne institucionalne reforme Unije, kao i pitanje ratifikacije pristupnog ugovora u svim državama članicama", navela je Marović. Šta stoji u zajedničkoj poziciji EU po pitanju poglavlja 32Crna Gora je najdalje odmakla u oblasti finansija, budući da je zatvorila dva poglavlja iz ovog klastera: osim 32, u junu 2025. godine je zatvorila i poglavlje 5, koje se odnosi na javne nabavke. U zajedničkoj poziciji EU o poglavlju 32 navodi se da je Crna Gora ostvarila značajan napredak u oblasti finansijske kontrole, uspostavivši funkcionalan i sveobuhvatan sistem unutrašnje kontrole javnih finansija, u skladu sa standardima EU i međunarodnim praksama. EU ocenjuje da je Crna Gora ojačala menadžersku odgovornost u javnoj upravi, unapredila zakonodavni i institucionalni okvir za internu reviziju, upravljanje rizicima i nepravilnostima, i poboljšala profesionalizaciju i kapacitete interne revizije. Državna revizorska institucija deluje sa punom finansijskom, funkcionalnom i institucionalnom nezavisnošću, dok su mehanizmi praćenja preporuka i parlamentarni nadzor nad javnim finansijama poboljšani. U oblasti zaštite finansijskih interesa EU, Crna Gora je uskladila krivično zakonodavstvo sa evropskom direktivom o borbi protiv prevara koje štete finansijskim interesima EU, uspostavila i ojačala nacionalnu koordinacionu strukturu, te usvojila nacionalnu strategiju za borbu protiv prevara uz pozitivne rezultate u prijavljivanju nepravilnosti. Takođe je usklađen pravni i institucionalni okvir za zaštitu eura od falsifikovanja, a Centralna banka ima potrebne kapacitete za njegovu primenu. Na osnovu ostvarenog napretka, EU zaključuje da poglavlje 32 u ovoj fazi ne zahteva dalja pregovaranja, uz nastavak monitoringa do okončanja pristupnog procesa. Nova metodologija proširenja EU Prema metodologiji koju je Evropska komisija usvojila 2020. godine, pregovaračka poglavlja grupišu se u tematske klastere. Ukupno ih je šest: 1. Osnove – uključuje vladavinu prava, pri čemu poglavlja 23 i 24 imaju ključnu ulogu u celom procesu; 2. Unutrašnje tržište; 3. Konkurentnost i inkluzivni rast; 4. Zelena agenda i održiva povezanost; 5. Resursi, poljoprivreda i kohezija; 6. Spoljni odnosi. Crna Gora je otvorila pregovore 2012. godine, nakon što je stekla status kandidata 2010. godine. Zajedno sa Srbijom, koja je pregovore započela 2014. godine, bile su deo takozvane stare metodologije. Obe zemlje su prihvatile da nastave po novoj. Prema ovoj metodologiji, klasteri se otvaraju kao celina, dok se poglavlja mogu zatvarati pojedinačno. Napredak u prvom klasteru uslovljava napredak u svim ostalim klasterima, a pregovori se mogu usporiti ili vratiti unazad ako nema napretka u vladavini prava. Izveštaj o privremenim merilima (IBAR) ključna je procena Evropske komisije koja ocenjuje napredak zemlje kandidata u reformama vladavine prava u poglavljima 23 i 24. Pozitivna IBAR ocena omogućava prelazak u završnu fazu pregovora. Crna Gora je dobila pozitivan IBAR u junu 2024. godine, nakon čega je prešla u fazu zatvaranja poglavlja. Koraci do punopravnog članstvaDa bi pristupni pregovori bili završeni, sva 33 poglavlja moraju biti zatvorena. Evropska komisija potvrđuje ispunjenost kriterijuma, a države članice odobravaju završetak pregovora. Političke obaveze traju do pristupanja, posebno u pogledu vladavine prava, dok Evropska komisija prati proces i izdaje konačnu procenu spremnosti za članstvo. Potrebna je saglasnost apsolutnom većinom Evropskog parlamenta, nakon čega Savet EU jednoglasno odobrava pristupanje. Poslednji korak je potpisivanje Sporazuma o članstvu, koji otvara fazu ratifikacije u svim državama članicama i Crnoj Gori. Radi se o veoma senzitivnom periodu, budući da u nekim državama članicama ovo pitanje zahteva referendum (poput Irske i Danske). To dodatno komplikuje stvari i u vremenskom smislu, ali i u suštini, budući da se nikad ne zna koji će biti ishod referenduma. Jovana Marović mišljenja je da treba pronaći rešenje koje će obezbediti i efikasnu ratifikaciju, ali i garancije da reforme u Crnoj Gori neće stati u trenutku kada bude potpisan Sporazum o članstvu. "Ključno je da se kroz sam ugovor o pristupanju osmisli okvir koji bi omogućio nastavak reformi i nakon ulaska u EU, uz jasne mehanizme uslovljavanja. To bi moglo da ubedi države članice da ne postoji rizik od nazadovanja nakon pristupanja i da je punopravno članstvo jedina opcija o kojoj treba govoriti. Vreme je ograničeno i zbog toga je neophodno da i Crna Gora i EU deluju brzo i odlučno", navodi Marović. Faza ratifikacije u prethodnim prilikama trajala je između jedne i tri godine. Hrvatskoj, najnovijoj državi članici, na primer, za ratifikaciju je bilo potrebno dve godine. Datum stupanja na snagu Sporazuma označava trenutak kada zemlja postaje punopravna članica EU i kada evropsko pravo postaje potpuno primenjivo. Kada počinje rad na Sporazumu o članstvu sa Crnom Gorom?Rad na Sporazumu o članstvu Crne Gore trebalo bi da počne ove godine. Kako je Vlada Crne Gore saopštila, tokom međuvladine konferencije "značajan broj država članica" EU pozvao je na osnivanje Radne grupe za izradu Ugovora o pristupanju. Očekuje se da će tokom kiparskog predsedavanja, do 30. juna, EU odobriti formiranje radnih grupa koje će raditi na nacrtu Sporazuma. Tekst Sporazuma definiše uslove članstva, prelazne aranžmane, zaštitne mere, budžetski doprinos, broj zastupnika u Evropskom parlamentu, glasove u Savetu EU i komesara iz Crne Gore. Kakva se poruka šalje drugim državama Balkana?Albanija je druga na listi zemalja lidera u pristupnim pregovorima. Tokom 2025. godine otvorila je sva poglavlja u pristupnom procesu i treba da čeka IBAR kako bi započela proces privremenog zatvaranja poglavlja. Albanija je zauzela mesto Srbije, koja je donedavno imala status lidera pored Crne Gore. Međutim, zbog stavova prema Rusiji, ali i zbog situacije u vladavini prava u zemlji, od decembra 2021. godine Srbija nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o članstvu. Evropska unija doživljava najduži period u svojoj istoriji bez proširenja. Hrvatska je poslednja koja se učlanila u evropski blok. U međuvremenu, EU se smanjila odlaskom Velike Britanije nakon BREXIT referenduma. Jovana Marović je mišljenja da napredak Crne Gore ima značaj koji prevazilazi državni okvir i direktno utiče na ceo region Zapadnog Balkana, ali i na kredibilitet EU, jer bi se time dokazalo da je politika proširenja i dalje kredibilna i da reformski napori zaista mogu dovesti do konkretnog rezultata. "Takav razvoj događaja mogao bi da povrati poljuljano poverenje građanki i građana regiona u evropsku perspektivu i da deluje podsticajno na ostale zemlje da ubrzaju sopstvene reforme", navodi ona.

Bivša predsjednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica u srijedu je prvostepeno osuđena na deset godina, saopštila je predsjednica vijeća Višeg suda u Podgorici sutkinja Vesna Kovačević, javila je Radio Televizija Crne Gore. Medenicin sin, Miloš Medenica, osuđen je takođe na deset godina. Specijalno državno tužilaštvo u decembru je zatražilo kaznu od po 20 godina zatvora za Vesnu Medenicu i Miloša. Tužilaštvo tereti Medenicu za saučesništvo u kriminalnoj organizaciji koju je navodno vodio njen sin Miloš, a koja se bavila trgovinom droge, švercom cigareta, podmićivanjem, nedozvoljenim držanjem oružja i eksploziva. U istom procesu optuženo je još 13 osoba i jedna firma. Europol je snimio telefonske razgovore Miloša u kojima on navodi da mu je majka upoznata s nelegalnim poslovima i da od nje može očekivati zaštitu. Advokati Medenica su u decembru u završnim izlaganjima zatražili oslobađajuće presude. Medenica je na čelnim pravosudnim funkcijama bila je 17 godina. Podnijela je ostavku krajem 2020. nakon promjene vlasti u Crnoj Gori. Uhapšena je u aprilu 2022. nakon objave transkripta Europola, a pola godine kasnije puštena da se brani sa slobode. Specijalni tužilac Jovan Vukotić u završnoj riječi u decembru je rekao da Vesna Medenica nije bila obični član kriminalne organizacije njenog sina Miloša. "Ona je bila njihov institucionalni štit, a trebala je biti štit crnogorskog pravosuđa. Imala je zadatak da javlja i druge podatke", kazao je. Vukotić je citirao brojne poruke na kriptovanoj Skaj (Sky) aplikaciji, između, kako je ustvrdio, okrivljenog Miloša Medenice, njegovog kuma Marka Vučinića i ostalih okrivljenih. O švercu cigareta tužilac je citirao više poruka Miloša Medenice iz 2019. i 2020. godine. Tužilac Vukotić je tada naveo da je sutkinja Kovačević u tom periodu pošla u penziju, što kako navodi, dokazuje da je Vesna Medenica pratila kretanje predmeta. Vesna Medenica odobravala je mjere tajnog nadzora po prijedlogu Agencije za nacionalnu bezbjednost. Time se, prema navodima tužilaštva bavio i njen sin. Advokati Medenica su zatražili oslobađajuću presudu. Advokat Zdravko Begović je u decembru kazao da su visoke kazne koje je Tužilaštvo predložilo pokušaj zastrašivanja suda. "Nije lako braniti Vesnu Medenicu kada su joj svi okrenuli leđa, osim onih u njenoj kući. Nema dokaza da je izvršila krivična djela. Predlažem da je sud oslobodi od optužbe. Tokom sudskog postupka, Specijalno državno tužilaštvo nije otklonilo sumnju", ocijenio je Begović. Ovo je treći postupak koji se protiv nje vodio pred Višim sudom u Podgorici. U dva je već nepravosnažno osuđena na ukupno dvije godine i tri mjeseca zatvora zbog zloupotrebe položaja. Početkom decembra osuđena je na godinu i devet mjeseci zatvora zbog zloupotrebe položaja. Tužilaštvo tvrdi da je uticala na sutkinju privrednog suda da presudi u korist njenog kuma čime je jedna ruska firma oštećena za 400.000 eura. U drugom procesu, u oktobru, osuđena je na šest mjeseci zatvora takođe zbog zloupotrebe položaja, jer je na funkciji nezakonito zadržala sudiju protiv kojeg je vođen krivični postupak. U oba slučaja Medenica je negirala krivicu i najavila žalbe.

Predsjednik Crne Gore Jakov Milatović je u pismu komesarki za proširenje Evropske unije Marti Kos ukazao na probleme profesionalnih prevoznika tereta koji zbog primjene Uredbe ETIAS i šengenskog sistema ulaska/izlaska (EES) blokiraju granične prelaze i Luku Bar. Kabinet predsjednika je prenio da je on naglasio potrebu nalaženja dijalogom "pragmatičnih rješenja unutar postojećeg šengenskog okvira" problema ograničenja boravka na 90 dana u okviru perioda od 180 dana, javila je Beta. Milatović je istakao da Crna Gora, "kao predvodnik u procesu proširenja i država snažno posvećena članstvu u Evropskoj uniji, u potpunosti podržava šengenske standarde". Udruženje međunarodnih prevoznika tereta Crne Gore blokira teretni saobraćaj u blizini devet graničnih prelaza: Debelog brijega, Ilinog brda, Vraćenovića, Ranče, Meteljke, Dobrakova, Dračenovca, Kule i Božaja, kao i ulaz i izlaz iz Luke Bar. Tokom protesta mogu da prolaze putnici i kamioni koji prevoze lijekove, životinje, eksploziv i oružje. Uprava policije je dala saglasnost na održavanje protesta koji će trajati 72 sata - do četvrtka u 12 časova, ukoliko do tada ne budu ispunjeni uslovi prevoznika. Crnogorski prevoznici protestuju i zbog toga što Ministarstvo finansija nije prihvatilo njihove zahtjeve za povećanje iznosa povraćaja akciza na gorivo koje imaju njihove kolege u regionu, a traže i brži povraćaj iznosa PDV-a na 30 do 60 dana jer sada čekaju godinama, i da se produži rad carinske i fitosanitarne inspekcije.

Regionalna privreda već je pretrpjela stotine miliona evra štete samo 24 sata nakon što su autoprevoznici blokirali granice prema EU. Kamiondžije iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Sjeverne Makedonije su 26. januara blokirali izlaze, a od ponoći su blokirali i ulaze u ove zemlje. "Direktna šteta za ekonomije Zapadnog Balkana je oko 100 miliona evra dnevno po osnovu izvoza robe zbog birokratskih procedura i neadekvatne reakcije Evropske unije", rekao je predsjednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, u izjavi za Radio Slobodna Evropa. Istovremeno, iz Transportne zajednice (Transport Community), organizacije koju su osnovale države EU i Zapadnog Balkana radi integracije transportnih tržišta regiona sa evropskim, navode za RSE da svaka odluka o statusu vozača zahtijeva odluku na nivou EU. Prevoznici protestuju zbog pooštrene procedure za ulazak u Šengenski prostor, te upozoravaju da im je skraćeno dozvoljeno vrijeme boravka u zemljama EU. Traže da se dozvoljeni boravak produži s tri na četiri mjeseca unutar šestomjesečnog razdoblja, te poručuju da će blokada trajati sedam dana ako se ne postigne dogovor. Prvi dan blokade, 26. januara, portparol Evropske komisije, Markus Lamert (Lammert), izjavio je da evropske institucije rade na rješenju koje bi određenim profesionalcima, uključujući i vozačima kamiona, dalo mogućnost da ostanu na teritoriji Šengena duže nego što trenutna pravila dozvoljavaju. Ugrožena stabilnost lanaca snabdijevanjaMarko Čadež je rekao da iz Srbije u EU izvozi oko 10.000 kompanija i da aktuelna situacija ugrožava i stabilnost lanaca snabdijevanja. "Na direktnu štetu treba dodati i kazne koje proizvodne kompanije plaćaju zbog neisporučene robe, a koje se kreću od 10.000 do 50.000 evra dnevno", dodao je Čadež. Naveo je da privrednici iz Srbije, Sjeverne Makedonije, Albanije i Crne Gore, kao i kompanije iz EU koje posluju u regionu, duže od dvije godine ukazuju na problem, ali da rješenja i dalje nema. "Sada imamo paradoksalnu situaciju u kojoj Evropa i evropske kompanije same sebe blokiraju", rekao je Čadež. Po podacima Privredne komore, u posljednjih sedam dana samo u Njemačkoj uhapšeno je devet vozača zbog evropskih pravila. "Nadamo se da će evropska administracija imati sluha da čuje velike kompanije u državama članicama koje se sada obraćaju svojim vladama, jer ovakvim pristupom ugrožava sopstvenu ekonomiju", dodao je Čadež. Privredna komora Srbije je u saradnji sa evropskim i komorama regiona kao rješenje predložila uvođenje posebne vize ili dozvole za profesionalne vozače koja bi važila u cijeloj Šengenskoj zoni, povećanje broja dozvoljenih dana boravka, te izuzimanje vozača iz sistema ulaska i izlaska (EES) do postizanja trajnog rješenja. Komorski investicioni forum Zapadnobalkanske šestorke, koji okuplja privredne komore Albanije, BiH, Kosova, Sjeverne Makedonije, Crne Gore i Srbije, uputio je 26. januara Evropskoj komisiji zajednički apel sa ciljem pronalaženja hitnog rješenja za poteškoće vozača. U apelu podsjećaju da je oko 60% spoljne trgovine zemalja Zapadnog Balkana sa EU, te da bi problemi vozača na granicama mogli da prerastu u ozbiljan sistemski, kako ekonomski, tako i politički problem za region. Velika šteta za Luku BarVeć prvog dana protesta posljedice su osetili u crnogorskoj Luci Bar. Odatle su saopštili da će njihovom poslovanju biti nanesena velika šteta. "Blokada ulaza u Slobodnu zonu Luke Bar onemogućava funkcionisanje i redovno odvijanje posla ne samo kompanije Luke Bar, već i svih kompanija koje rade na lučkom području, odnosno u Slobodnoj zoni. Luka Bar kao operater Slobodne zone nema nijedan mehanizam za prevazilaženje ove problematične situacije, niti bilo kakav uticaj na to da se blokada što prije okonča", saopštili su. Vozači kamiona su prethodno blokirali terminale Luke Bar, zaustavaljajući tako i transport preduzeća "Jugopetrol AD" iz Kotora, koje nije moglo isporučiti energenata obrazovno-vaspitnim ustanovama u Crnoj Gori. Iz Ministarstva prosvjete, nauke i inovacija saopšteno je da su obaviješteni kako, zbog blokade Luke Bar i skladišta goriva, tokom trajanja obustave neće biti moguće redovno snabdijevanje obrazovno-vaspitnih ustanova energentima. Takođe, iz Uprave carina Crne Gore, suprotno nekim najavama, saopštili su da ne očekuju nestašice hrane usled otežanog uvoza. Kako je objašnjeno, vikend pred početak blokada preduzete su mjere pojačanog uvoza. Evropski partneri 'preispituju kredibilitet' lokalnih izvoznikaIz Spoljnotrgovinske komore (STK) BiH upozoravaju da partneri u EU zbog posljednjih blokada preispituju "kredibilitet izvoznika i uvoznika iz ovog regiona". Zijad Sinanović, direktora Sektora za tranport i komunikacije STK BiH, za RSE navodi da podržava zahtjeve prevoznika, ali da ne može podržati blokade. "Većina zahtjeva prijevoznika je upravo artikulirana u odborima prijevoznika koji djeluju pri STK BiH i godinama smo ih upućivali nadležnim institucijama", kaže Sinanović. Dodaje da nije zahvalno procjenjivati kolike će štete biti prouzrokovane blokadom. "Otvara se pitanje poštivanja rokova isporuke i posljedica zbog nemogućnosti izvršavanja ugovornih obaveza, a s druge strane i svrhe postojanja proizvodnih procesa koji bi za rezultat imali skladištenje gotovih proizvoda, bez daljeg plasmana", upozorava Sinanović. On dodaje da bh. proizvodi, naročito iz metalskog sektora, idu direktno u proizvodne trake, te da neke fabrike u Njemačkoj direktno zavise od lanaca snabdijevanja – što znači štetu i za jedne i za druge. "Štetu će pretrpiti i sami prijevoznici koji zbog protesta ne rade, a posljedično onda i izvozno orijentirane kompanije", rekao je Sinanović. Ocjenjuje da nadležne institucije u regionu nisu reagovale na vrijeme, te da su morale "iskoristiti sve kanale službene komunikacije s Evropskom komisijom, kako bi se rješavanju ovog pitanja pristupilo bez odlaganja". Prema njegovim riječima, nije moguće brzo doći do trajnog rješenja za profesionalne vozače, ali da bi do tada trebalo uvesti moratorijum na kontrolu njihovog boravka u EU. Predsjednik Privredne komore Republike Srpske, Goran Račić, ocijenio je za RSE da su bh. vlasti trebale ranije da reaguju. "Privreda već duži niz godina, zbog malog broja otvorenosti graničnih prelaza sa Evropom i dugog čekanja, ima visoke troškove logistike, koji su prouzrokovali manju profilabilnost i više cijene na našim policama i marketima", rekao je Račić. Navodi da su neki prevoznici iz BiH zbog ovih problema već preregistrovali svoje firme u Sloveniju. Račić poziva Savjet ministara BiH da zajedno sa drugim zemljama regiona stupi u pregovore sa Evropskom komisijom, da bi se ovaj problem riješio. Odluke o statusu vozača u rukama EUSvaka potencijalna mjera koja se odnosi na vize, boravišni status ili profesionalne kategorije zahtjevala bi odluku na nivou Evropske unije, navode iz Transportne zajednice za RSE. Dodaju da su posredovali u dijalogu sa Evropskom komisijom kako implementacija novog elektronskog sistema EU (EES) ne bi stvorila poremećaje u transportu i lancima snabdijevanja. "Strukturna ograničenja na granicama EU–Zapadni Balkan, poput velikih saobraćajnih gužvi, ograničenih infrastrukturnih kapaciteta i nedovoljne digitalizacije, doprinijela su postojećim pritiscima. Rješavanje ovih izazova zahtijeva koordinisano djelovanje institucija i ne može se postići jednom mjerom", navela je Transportna zajednica. Ova organizacija konstatuje da je EES doveo do sistematičnije primjene šengenskih pravila i na profesionalne vozače, ali da se osnovni pravni okvir nije promijenio. "Vremena čekanja na graničnim prelazima između EU i Zapadnog Balkana već dugo stvaraju kašnjenja koja direktno utiču na vozače, prevoznike, lance snabdijevanja i konkurentnost privreda regiona", konstatuje Transportna zajednica. Transportna zajednica podsjeća na zaključak da je na 11 graničnih prelaza EU–Zapadni Balkan potrebno unapređenje infrastrukture, digitalizacije i međuinstitucionalne saradnje.

Evropska komisija je najavila podršku u iznosu od 171 milion evra za podsticanje razvoja infrastrukture i rasta privatnog sektora na Zapadnom Balkanu. Od tog iznosa, 94,7 miliona evra namenjeno je infrastrukturnim investicijama, 76,3 miliona evra podršci privatnom sektoru, dok je 2,9 miliona evra opredeljeno za četiri projekta tehničke pomoći u Albaniji i Bosni i Hercegovini. Ovi projekti usmereni su na pripremu budućih ulaganja u sektore energetike, vodosnabdevanja, inovacija i istraživanja. Sredstva dodeljena infrastrukturnim projektima, prema saopštenju Evropske komisije, trebalo bi da mobilizuju ukupno 263 miliona evra investicija kroz sedam projekata u prioritetnim sektorima, uključujući digitalizaciju, čistu energiju, ljudski kapital, saobraćaj i zaštitu životne sredine. Projekti uključuju uvođenje širokopojasne infrastrukture u Albaniji, unapređenje sistema za prenos električne energije u Severnoj Makedoniji, kao i izgradnju i energetsku efikasnu obnovu obrazovnih objekata u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori. Kako su naveli iz Evropske komisije, projekte će sprovoditi partneri sa Zapadnog Balkana u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama. "Ulaganje u naše partnere na Zapadnom Balkanu ključno je za njihovo približavanje EU. Više od dve godine nakon usvajanja Plana rasta za Zapadni Balkan, radili smo, uključujući i kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, na pretvaranju obaveza u konkretna dela. Od unapređenja infrastrukture do jačanja razvoja poslovanja, ova ulaganja stvaraju stvarne mogućnosti za građane i čine EU opipljivom realnošću širom regiona", saopštila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Novi paket podrške obuhvata investicione doprinose iz više izvora finansiranja EU, uključujući Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA), bilateralne donatore kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, kao i Instrument za reforme i rast. "Današnji paket finansiranja uključuje investicione projekte i projekte tehničke pomoći koji su danas odobreni, čime se dodatno jača posvećenost EU održivom rastu i regionalnoj povezanosti na Zapadnom Balkanu", navela je Evropska komisija. Nakon odobrenja Operativnog odbora Investicionog okvira za Zapadni Balkan, projekti mogu preći u fazu implementacije. To podrazumeva finalizaciju potrebnih sporazuma sa partnerskim institucijama i korisnicima, pokretanje pripremnih studija za aktivnosti tehničke pomoći i završetak procedura neophodnih za realizaciju projekata privatnog sektora. Po okončanju ovih procesa, može započeti sprovođenje podržanih investicija. Među korisnicima među kojima nema usvojenih projekata nalaze se Srbija i Kosovo. U oba slučaja, razlozi za izostanak odobrenih projekata su različite prirode. Kako je za Radio Slobodna Evropa objasnio portparol Evropske komisije, za Srbiju nisu bili odobreni projekti iz Fonda za reforme i rast, jer u trenutku pokretanja procesa odobravanja sredstva iz Plana rasta još nisu bila dostupna. Međutim, zemlja bi uskoro trebalo da dobije odobrenje za projekte. "Sada, kada je Srbija dobila dodatna sredstva iz Plana rasta kroz isplatu prve rate, projekti koje je Srbija podnela i koje je Komisija pozitivno ocenila moći će da budu upućeni na odobrenje Upravnom odboru Investicionog okvira za Zapadni Balkan", naveo je portparol EK Gijom Mersije. Kosovo, s druge strane, još ne može da dobije sredstva za projekte jer nije ispunilo zakonske uslove za isplatu, budući da još nije ratifikovalo sporazume o zajmovima i kreditima u okviru Plana rasta. "Stoga Kosovo još ne može da koristi sredstva iz Plana rasta. Nadamo se da će se ovo pitanje uskoro rešiti", naveo je portparol Evropske komisije. Kosovo tek treba da ratifikuje sporazume o zajmovima i kreditima u okviru Plana rasta, nakon formiranja novih institucija. To tokom 2025. godine nije bilo moguće zbog političke blokade, koja je kao rezultat imala dva kruga parlamentarnih izbora tokom prošle godine.

Vozači kamiona iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije nastavili su 27. januara blokade graničnih prelaza za teretni saobraćaj. Nakon što su dan ranije blokirali izlaze, od ponoći je počela i blokada ulaza u ove države Zapadnog Balkana. Vozači blokiraju teretne terminale zbog pooštrenih procedura za ulazak u Šengenski prostor. Oni navode da su procedure sada komplikovanije i da im skraćuju boravak u zemljama Evropske unije. Traže da im se boravak produži na četiri meseca, umesto dosadašnja tri tokom šest meseci. Najavljuju i da će blokade trajati sedam dana ukoliko se prethodno ne pronađe rešenje. 'Šteta 100 miliona evra dnevno'Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je da "zbog birokratskih procedura" i, kako je naveo, neadekvatne reakcije EU o boravku profesionalnih vozača u Šengen zoni, ekonomije Zapadnog Balkana trpe direktnu štetu od oko 100 miliona evra dnevno samo po osnovu izvoza robe. Tokom obilaska graničnog prelaza Batrovci između Srbije i Hrvatske, gde je blokiran teretni saobraćaj i više od 50 kamiona stoji u koloni, Čadež je rekao da trenutna situacija "ugrožava poslovanje hiljada kompanija i stabilnost čitavih lanaca snabdevanja". "To je samo šteta kada je u pitanju izvoz robe. Na to treba dodati i penale i kazne koje proizvodne kompanije plaćaju zbog neisporučene robe, a koje se kreću od 10.000 do 50.000 evra dnevno. Samo iz Srbije u EU izvozi oko 10.000 kompanija, pa je jasno da dolazimo do zaista velikih brojki", rekao je Čadež. Evropska komisija: Radimo na rešenjuPortparol Evropske komisije Markus Lammert izjavio je 26. januara da evropske institucije rade na pronalaženju opcija koje bi omogućile da određeni profesionalci, uključujući i vozače kamiona, ostanu na teritoriji Šengenske zone duže nego što to dozvoljavaju važeća šengenska pravila. "Svesni smo da bi za određeni broj profesionalaca iz trećih zemalja koji nisu prekogranični radnici mogla postojati potreba da ostanu u Šengenskom prostoru duže od 90 dana u roku od 180 dana. To uključuje profesije sa visokom mobilnošću, poput vozača kamiona, ali i sportista i turnejskih umetnika", rekao je Lammert. On je dodao da je Evropska unija svesna zabrinutosti koje su izrazili transportni operateri u regionu, da pažljivo prati situaciju i da je u kontaktu sa partnerima na Zapadnom Balkanu.

Blokade graničnih prelaza za teretna vozila. To je slika koja od 26. januara može da se vidi na više graničnih prelaza u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Povod protestu je već postojeće pravilo po kojem prevoznici ne mogu da borave u šengenskom prostoru duže od 90 dana u toku šest meseci. Predstavnici udruženja prevoznika kažu da već dve godine traže izmenu tog propisa jer zbog prirode posla "90 dana nije dovoljno". Objašnjavaju da je problem za njih postao očigledniji otkako je od oktobra 2025. počela primena digitalne kontrole ulaska i izlaska u Šengen prostor. (Snimatelj: Slaven Miluš, montaža: Ana Toader)

Crna Gora je u ponedeljak zatvorila poglavlje 32 o finansijskoj kontroli u okviru pristupnih pregovora sa Evropskom unijom (EU). Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da je ovo dobar početak godine za Crnu Goru i da postoji mogućnost da zemlja zaključi pristupne pregovore do kraja 2026. "Crna Gora je na putu da zatvori i sva preostala poglavlja do kraja godine", navela je Kos. Crnu Goru je na Međuvladinoj konferenciji predstavljao premijer Milojko Spajić, koji je zatvaranje poglavlja 32 ocenio kao "fundamentalno". "Prošla godina za Crnu Goru bila je impresivna, ali verujem da će je ova nadmašiti", poručio je Spajić. Marilena Raouna, zamenica ministra za evropske poslove Kipra, ponovila je da proširenje ostaje strateški geopolitički prioritet Evropske unije i ključni fokus kiparskog predsedavanja Unijom. "Nadam se da ćemo stoga moći da održimo mnogo više pristupnih konferencija u narednim mesecima, ne samo sa Crnom Gorom, već i sa drugim kandidatima, dok nastavljamo da unapređujemo kredibilan proces proširenja zasnovan na zaslugama", izjavila je Raouna. Crna Gora je u pristupnom procesu otvorila svih 33 pregovaračka poglavlja, a ukupno 13 je dosad privremeno zatvoreno. Prema pregovaračkim principima koje je usvojila Konferencija o pristupanju, sporazumi postignuti tokom pregovora o pojedinim poglavljima, čak i delimični, ne mogu se smatrati konačnim dok se ne postigne sveobuhvatan sporazum o svim poglavljima. Crna Gora se i dalje smatra liderom u procesu pristupnih pregovora, a veruje se da je izvodljivo da do kraja ove godine zatvori sva poglavlja u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji.

Vozači kamiona iz Srbije, BiH, Crne Gore i Severne Makedonije blokirali su u ponedeljak ulazne i izlazne teretne terminale graničnih prelaza u znak protesta zbog novih šengenskih pravila. Protestuju zbog novog sistema ulaska u države EU, navodeći da im skraćuju boravak u zemljama Unije.

Na graničnim prelazima u Srbiji, BiH, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji u ponedeljak u podne počele su blokade, u organizaciji profesionalnih prevoznika. Vozači blokiraju teretne terminale zbog pooštrenih procedura za ulazak u Šengenski prostor.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) obustavlja obradu imigrantskih viza za podnosioce zahteva iz 75 zemalja, saopštio je u sredu Stejt departmenta. Stejt department je na mreži X naveo da će obustaviti obradu useljeničkih viza za 75 zemalja čiji migranti koriste socijalnu pomoć američkog naroda u neprihvatljivo visokoj meri. O suspenziji obrada zahteva za vize prvo je javio Foks njuz (Fox News), pozivajući se na memorandum Stejt departmenta. Prema izveštaju Foks njuza, među tih 75 zemalja su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo i Severna Makedonija. Izveštaj Foks njuza je spomenula na X i portparolka Bele kuće Karolajn Livit (Karolone Leavitt) Od evropskih zemalja su na list i Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Jermenija, Moldavija i Rusija. Mada Stejt department još nije objavio zvaničnu listu, u jednom od postova na X je naveo da "pauza utiče na desetine zemalja – uključujući Somaliju, Haiti, Iran i Eritreju – čiji imigranti često postaju javni teret za Sjedinjene Države po dolasku". "Radimo na tome da se obezbedi da velikodušnost američkog naroda više neće biti zloupotrebljavana", dodao je Stejt department. Suspenzija obrade zahteva za usljeničke vize iz navedenih 75 zemalja će početi 21. januara, naveo je Foks njuz, dodajući da memorandum nalaže američkim ambasadama da odbiju vize prema važećem zakonu dok Stejt department preispituje svoje procedure. Suspenzija za obradu viza poklapa se s merama Trampove administracija protiv imigracije. Tramp je u novembru obećao da će "trajno pauzirati" migracije iz svih "zemalja trećeg sveta" posle pucnjave u blizini Bele kuće u kojoj je pokrenuo avganistanski državljanin i u kojoj je poginuo pripadnik Nacionalne garde. Na spisku su, prema Foks njuzu, i Alžir, Antigva i Barbuda, Avganistan, Bahami, Bangladeš, Barbados, Belize, Brazil, Butan, Demokratska Republika Kongo, Dominika, Egipat, Eritreja, Etiopija, Fidži, Gambija, Gana, Gruzija, Grenada, Gvatemala, Gvineja, Haiti, Iran, Irak, Jamajka, Jemen, Jordan, Južni Sudan, Kambodža, Kamerun, Kazahstan, Kirgistan, Kolumbija, Kuba, Kuvajt, Laos, Liban, Liberija, Libija, Maroko, Mjanmar, Mongolija, Nepal, Nikaragva, Nigerija, Obala Slonovače, Pakistan, Republika Kongo, Ruanda, Senegal, Sent Kits i Nevis, Sent Vinsent i Grenadini, Sijera Leone, Sirija, Somalija, Sudan, Sveta Lucija, Tajland, Tanzanija, Togo, Tunis, Uganda, Urugvaj, Uzbekistan, Zelenortska Ostrva. SAD su dugo odbijale vize ljudima kojima će verovatno na kraju biti potrebna državna socijalna pomoć, ali je Stejt department saopštio da će sada koristiti isto ovlašćenje za potpunu suspenziju imigracionih viza na osnovu nacionalnosti, naveo je AFP. Stejt department je u ponedeljak saopštio da je od Trampovog povratka poništio više od 100.000 viza, što je rekord za godinu dana. Ministarstvo za unutrašnju bezbednost prošlog meseca saopštilo je da je Trampova administracija deportovala više od 605.000 ljudi i da je 2,5 miliona drugih otišlo samostalno.

Organizovane kriminalne grupe sa Balkana imaju veze i u Venecueli. Na to ukazuju slučajevi zaplene kokaina, hapšenja i sudski postupci koji su okončani ili su još u toku. Te grupe su označene u međunarodnim organizacijama, poput EUROPOL-a i INTERPOL-a, među ključnim za krijumčarenje kokaina iz država Latinske Amerike do Evrope. Venecuela je kao tranzitna država za šverc kokaina u fokus svetske javnosti dospela nakon što su snage Sjedinjenih Američkih Država (SAD) početkom januara uhapsile osporavanog venecuelanskog lidera Nikolasa Madura. Njemu će se suditi u SAD po optužnici koja ga tereti da je nadgledao mrežu trgovine kokainom koja je sarađivala sa nasilnim grupama, uključujući meksičke kartele Sinaloa i Zetas, kolumbijske levičarske pobunjenike FARK-a i venecuelansku bandu Tren de Aragua. Maduro je na saslušanju 5. januara na sudu u Njujorku negirao krivicu. Koji je značaj Venecuele za kriminalne grupe sa Balkana?Kako za Radio Slobodna Evropa ukazuje Saša Đorđević, iz Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC), Venecuela je važna za kokainske tokove, u koje su uključene i kriminalne mreže sa Zapadnog Balkana, zato što je "strateški izlazni koridor iz Latinske Amerike ka Atlantiku". "I onda uglavnom kokain iz tog dela ide direktno ka Evropi ili preko Zapadne Afrike dolazi u Evropu", pojašnjava Đorđević. Za kriminalne grupe sa Balkana, Venecuela, prema njegovim rečima, jeste značajna ali ne i primarna destinacija za šverc kokaina iz Latinske Amerike u Evropu. U tom smislu daleko su značajnije Kolumbija i Brazil, a u poslednjih nekoliko godina i Ekvador. Hapšenje Madura i akcija SAD usmerena protiv kriminalnih grupa koje se bave švercom kokaina, prema Đorđeviću, neće imati mnogo uticaja na grupe, čiji su članovi poreklom iz država Balkana. "S obzirom da su ove grupe uvek bile fleksibilne, moja je pretpostavka da će one grupe koje su koristile Venecuelu da nađu alternativne puteve u ovim zemljama u kojim, po meni, postoje mnogo značajnija uporišta", ocenjuje Đorđević. Ko su glavni igrači?Vezu kriminalnih grupa sa Balkana sa Venecuelom razotkrila je zaplena kokaina kod obale Arube, blizu Venecuele u februaru 2020. godine. Tada je holandska mornarica presrela brod "Aressa", koji je prethodno pristao u venecuelanskoj luci Guarano. Na brodu je zaplenjeno pet tona kokaina. U akciji je uhapšeno 11 crnogorskih državljana koji su bili članovi posade broda. Kako je tada saopštila Uprava policije Crne Gore, zaplena kokaina u Arubi je rezultat saradnje Crne Gore, Velike Britanije, Srbije i Holandije. Pred sudom u Arubi uhapšeni crnogorski državljani osuđeni su u martu 2021. na kazne od devet do 15 godina zatvora. Crnogorski državljani osuđeni zbog šverca pet tona kokaina EUROPOL je u vezu sa kokainom zaplenjenim u Arubi doveo državljanina Srbije Miroslava Starčevića, uhapšenog u maju 2023. godine sa još 12 drugih osoba. Oni se terete pred organima Srbije za međunarodnu trgovinu drogom. Kako je Višem sudu u Beogradu potvrđeno za RSE, sudski postupak koji se vodi protiv ove grupe je u fazi glavnog pretresa. Miroslav Starčević je i dalje u pritvoru, potvrđeno je u sudu za RSE. Srpska policija označila je Starčevića kao vođu "najveće kriminalne organizacije za trgovinu drogom sa Balkana", koja je razotkrivena uz pomoć EUROPOL-a. Za kartel, koji je predvodio Starčević, policija u Srbiji veruje da stoji "iza višetonskih pošiljki kokaina koje su stigle u Evropu iz Kolumbije, Brazila, Ekvadora, ali i preko zapadne Afrike". Starčevićeva grupa se u izveštajima Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog kriminala dovodi u vezu sa kavačkim kriminalnom klanom, poreklom iz Crne Gore. Kavački i škaljarski klan nastali su u Crnoj Gori. Reč je o dva zaraćena kriminalna klana, u čijim sukobima je od 2014. godine život izgubilo više od 60 osoba. Bez odgovora policija Srbije i Crne GoreDa li su i u kojoj meri organizovane kriminalne grupe, čiji su članovi poreklom iz Srbije i Crne Gore i dalje uključene u šverc kokaina povezan sa Venecuelom, nije poznato. Na ta pitanja do zaključenja teksta nisu odgovorili ni u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, ni Crne Gore. U EUROPOL-u su kratko za RSE naveli da ta organizacija nema direktnu saradnju sa Venecuelom, tako da podatke o uključenosti organizovanih kriminalnih grupa sa Balkana dobijaju posredno, od policija tih država. Organizovane kriminalne grupe, čiji su članovi poreklom iz država Zapadnog Balkana, u izveštajima međunarodnih agencija poput EUROPOL-a i INTERPOL-a označene su kao ključne za šverc kokaina iz Latinske Amerike do prvenstveno država Zapadne Evrope. Tu poziciju, kako se navodi u izveštajima Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, gradili su decenijama, pre svega direktnim vezama u državama koje proizvode i distribuiraju kokain. Po čemu je Venecuela specifična?Ono što Venecuelu čini zanimljivom, kaže Saša Đorđević iz Globalne inicijative, jeste to što se za transport kokaina iz te države koristi i pomorski i avio saobraćaj. "To su manji avioni za koje su kontrola i monitoring mnogo manji nego za komercijalne letove", kaže Đorđević. U Venecueli se kokain ne proizvodi. Međutim, u izveštajima Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC) Venecuela je označena kao jedna od ključnih tranzitnih država, iz koje se kokain, proizveden uglavnom u susednoj Kolumbiji, dalje distribuira u SAD i Evropu. Da postoje čvrste indikacije da su delovi državnog aparata Venecuele duboko uključeni u kriminalne aktivnosti pokazuju nalazi poslednjeg izdanja Globalnog indeksa organizovanog kriminala, po kojem se Venecuela rangira u prvih deset odsto država na svetu po uticaju kriminalnih aktera unutar države. Godišnje izveštaje o Indeksu organizovanog kriminala objavljuje Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC), organizacija civilnog društva sa sedištem u Ženevi. U poslednjem izveštaju objavljenom u novembru 2025. navodi se da kolumbijske gerilske grupe "upravljaju lancima snabdevanja u saradnji sa korumpiranim venecuelanskim zvaničnicima". "Integrisale su se u lokalne zajednice, često manipulišući mladim ljudima da rade za njih pod maskom legitimnog zaposlenja, i preuzele su lokalne pravosudne sisteme i strukture upravljanja", navodi se. Dodaje se da je "simbiotski odnos" između gerilskih kolumbijskih grupa i vencuelanskih državnih zvaničnika olakšao njihove operacije, što je, kako se navodi, "rezultiralo minimalnim nasiljem, ali značajnom kontrolom nad pograničnim regionima".