Premijer Crne Gore Milojko Spajić ocenio je u četvrtak da se odluka vlasti u Srbiji o zabrani ulaska crnogorskom novinaru Petru Komneniću ne može smatrati recipročnom merom nakon što je Podgorica prethodno zabranila ulazak uredniku tabloida Informer. Novinar i autor emisije na Televiziji Vijesti Petar Komnenić rekao je da je po izlasku iz Srbije ranije ove nedelje na granici rečeno da mu je ubuduće zabranjen ulazak u tu zemlju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je prošle nedelje da je od bezbednosnih službi stigla informacija da je glavnom uredniku Informera Draganu Vučićeviću zabranjen ulazak u Crnu Goru i da je to "velika greška" zbog koje će Srbija možda morati da uvede recipročne mere. On je dodao da predstavnici Crne Gore "godinama vode hajku i harangu protiv Srbije i njenog državnog rukovodstva", a na pitanje kako će izabirati kome će biti uvedene recipročne mere, Vučić je rekao će to biti uvedeno "mnogima koji su se bavili hibridnim ratovanjem protiv Srbije", a onda vikendima "obilazili svoje stanove u Beogradu na vodi". Crnogorski premijer je rekao da se ne može govoriti o reciprocitetu "niti u istu ravan stavljati novinarski pristup gospodina Komnenića i gospodina Vučićevića", pošto je urednik Informera "svojim javnim nastupima i sadržajem koji plasira kontinuirano vrijeđa Crnu Goru, njene građane i državne funkcionere" "Samim tim, teško je mjeru kojom je Srbija reagovala na zabranu ulaska glavnom i odgovornom uredniku Informera u Crnu Goru smatrati recipročnom", naveo je Spajić na X. Regulatorno telo za medije u Crnoj Gori krajem maja je ograničilo na šest meseci emitovanja programa televizije Informer iz Srbije uz obrazloženje da je sadržaj na tom mediju kontinuirano vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore. Komnenić je za Vijesti rekao da je u Srbiju bez problema ušao par dana ranije. "Kad sam došao na granični prelaz sa Crnom Gorom, predao sam dokumenta, a zatim vidio komešanje graničih policajaca koji su bili, na kraju krajeva, veoma ljubazni i koji su me nezvanično upoznali s tim da mi je ime označeno 'crvenom bojom' u sistemu", rekao je Komnenić. RSE je poslao upit Ministarstvu unutrašnjih poslova povodom tih navoda. Komnenić je rekao da je na granici zadržan sat vremena, da je pretres obavljen na primeren način i da nema primedbe na postupanje graničnih policajaca. "Ono što je tragično je da se ovom odlukom ono što radim maltene poistovjećuje s bestijalnim kampanjama beogradskog tabloida. Doduše, za to ne krivim samo srbijanske vlasti, nego i crnogorske institucije koje ne nalaze sistemski odgovor na maligne kampanje i strane uticaje, nego posežu za odlukama koje se odnose na izvođače radove, a ne na naručioce. Hrvatska je, recimo, kad je s nama imala problem, na listu stavila najviše crnogorske zvaničnike, a Podgorica umjesto da zauzme zvaničan stav prema onome što izgovaraju i naručuju najviši srbijanski zvaničnici, kažnjava njihove kerbere", rekao je Komnenić. Srbija je u junu takođe sprovodila recipročne mere prema Crnoj Gori, pošto je iz te zemlje po sletanju na aerodrom Tivat deportovano oko 90 srpskih državljana, uz obrazloženje policije Crne Gore da su "rizik po bezbednost". To se desilo dva dana pre samita Zapadni Balkan – Evropska unija u Tivtu na kojem je učestvovao i Vučić. Crnogorska policija je dostavila fotografije predmeta koji su zaplenjeni od grupe iz Srbije, među kojima su uređaj za komunikaciju na daljinu i pomorska radio-stanica, kao i transparent sa natpisom "Srbija pobeđuje", kojeg proteklih meseci koristi Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) na svojim mitinzima. Vučić je povodom potonjeg zaustavljanja crnogorskih državljana na graničnim prelazima, rekao da se državni organi Srbije ponašaju u skladu s reciproceitetom. "Ja ih molim da to ne rade. Građani Crne Gore su naša braća i sestre, treba da ih puštaju da ulaze u Srbiju", rekao je Vučić tada u Tivtu.

"Ja sam Vaš virtualni asistent, dobro došli", poruka je takozvanog četbota s kojom se sve češće susreću građani zemalja Zapadnog Balkana pri posjeti zvaničnim stranicama institucija ili banaka koje tako odgovaraju na njihova pitanja. Zakoni koji bi jasno uredili njihovu primjenu ne postoje. Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija i Kosovo nalaze se u različitim fazama razvoja i primjene umjetne inteligencije (AI), prije svega u javnoj upravi. Iz odgovora više državnih institucija koje je prikupio Radio Slobodna Europa vidi se da većina institucija nema jedinstvena pravila o tome smiju li činovnici koristiti javno dostupne AI alate poput ChatGPT-a, Copilota ili Geminija. Ne postoji ni evidencija njihove upotrebe, a u nekim institucijama ni tehničke mjere koje bi spriječile unošenje službenih ili ličnih podataka građana u takve AI alate. Jedni priznaju da javni službenici AI alate koriste, uglavnom za pripremu dokumenata, prijevode, lekturu, administrativne poslove, rad s velikim bazama podataka ili pretraživanje informacija, a drugi to negiraju. Gotovo svi istodobno upozoravaju da nedostaje poseban regulatorni okvir kao i da najveće rizike predstavljaju zaštita ličnih podataka i informacijska sigurnost. Na koncu navode da konačnu odgovornost za eventualnu zloupotrebu i tačnost službenih dokumenata snosi onaj ko koristi AI alate. "Upotreba vještačke inteligencije ne može se zabraniti. To je isto kao da ja znam tri jezika i da mi vi zabranite da neki od njih koristim. Ali, može se precizno regulisati", kazao je za RSE sudski vještak IT struke Enes Čengić. Govoreći o privatnosti i sigurnosti podataka, Čengić kaže da brisanje historije pregleda u praksi ne postoji i da svi podaci koje korisnici ostavljaju na internetu, pa tako i u AI alatima i sistemima, ostaju trajno zapisani jer su sistemi tako dizajnirani da podaci prolaze kroz više servera te ih je moguće kasnije rekonstruirati i koristiti. AI alati bez uputstava za upotrebuDok članice Europske unije već provode Zakon o umjetnoj inteligenciji (AI Act), zemlje Zapadnog Balkana uglavnom tek pripremaju zakone, strategije i smjernice korištenja te procjenjuju usklađenost s pravilima EU. Kako je EU regulirala korištenje AI alata?EU je donijela sveobuhvatni Zakon (AI Act) koji na više od 140 stanica uređuje razvoj, stavljanje na tržište upotrebu sistema umjetne inteligencije. Određene prakse potpuno su zabranjene, dok su za sve AI sisteme propisani strogi zahtjevi u pogledu sigurnosti, transparentnosti, upravljanja podacima i ljudskog nadzora prije i tokom njihove upotrebe. Pravila se odnose ne samo na kompanije sa sjedištem u EU, već i na sve pružatelje AI sistema čiji se proizvodi ili usluge koriste na tržištu EU. Bosna i Hercegovina nema zakon koji uređuje upotrebu umjetne inteligencije, prije svega u državnim institucijama, ni u formi nacrta. U nekim odgovorima koje je RSE prikupio od više državnih tijela se navodi da su "primijetili" da zaposleni AI alate ili "uopće ne koriste" ili ih "koriste u ograničenom opsegu", uglavnom za izradu tekstova, prijevode, lekturu i administrativne zadatke. Sve institucije koje su odgovorile upozoravaju da BiH nema jedinstven pravni okvir kojim bi se uredila upotreba AI alata u javnoj upravi te pozivaju na donošenje propisa usklađenih s EU standardima. Iz Tužiteljstva BiH su, naprimjer, naveli da zaposlenici smiju koristiti isključivo AI alate "koje je odobrila informatička služba institucije", naprimjer za obradu teksta, prijevode ili "generiranje ideja". Istodobno je zaposlenicima Tužiteljstva zabranjeno unositi osobne podatke građana, podatke iz kaznenih predmeta, službene tajne, nacrte neobjavljenih akata ili druge povjerljive informacije u javno dostupne AI sisteme. Iz Generalnog tajništva Vijeća ministara BiH navode da institucijama, među kojima je oko 50 ministarstva i agencija, zasad "pružaju stručne preporuke" o sigurnoj i odgovornoj primjeni AI alata, posebno kada je riječ o zaštiti podataka i kibernetičkoj sigurnosti. Istodobno iz tajništva državne vlade ističu da je za izradu budućeg zakonodavnog okvira nadležno Ministarstvo komunikacija i prometa BiH, iz kojeg su za RSE naveli da trenutno "rade na planu usklađivanju propisa s EU i međunarodnim standardima". Iz Agencije za zaštitu osobnih podataka BiH su za RSE naveli da upotreba umjetne inteligencije u obradi podataka nije posebno uređena Zakonom o zaštiti osobnih podataka niti je reguliranje korištenja AI alata u javnoj upravi u njihovoj nadležnosti. Naglašavaju, međutim, da institucije koje obrađuju osobne podatke moraju provoditi odgovarajuće tehničke i organizacijske mjere zaštite te procijeniti rizike svake obrade podataka, uključujući i onu u kojoj se koriste AI alati. Većina nadležnosti je na razinama dva entiteta čija administracija broji oko 28.000 službenika, ali ni Federacija BiH niti Republika Srpska nemaju posebne propise kojima bi se detaljno uredila upotreba AI u javnom sektoru. Iz Agencije za informacijsko-komunikacijske tehnologije Republike Srpske su za RSE kazali da pojedine institucije već koriste digitalne alate koji uključuju elemente umjetne inteligencije "radi analize podataka i automatizacije administrativnih procesa". Iz Vlade Federacije BiH nisu odgovorili na upit RSE o ovom pitanju. Dok pojedine institucije, kao što je Agencija za javne nabavke BiH, razvijaju tzv. chatbots (prozori za razmjenu poruka), komercijalni sektor poput banaka ili veliki trgovački lanci već koriste takve alate, razvijene najčešće u suradnji s aplikacijama za razmjenu poruka kao što su Viber ili WhatsApp. Modernizacija usluga na KosovuNi Kosovo nema poseban zakon koji izravno uređuje korištenje umjetne inteligencije u javnoj upravi. Strategija e-uprave za razdoblje 2023. - 2027. predviđa uvođenje naprednih digitalnih rješenja, uključujući AI alate i analitiku velikih podataka, kao dio šire digitalizacije javnih usluga. U praksi se već testiraju digitalna rješenja poput platforme e-Kosovo 2.0 i projekata u poreznoj administraciji, koji bi, kako se navodi, trebali omogućiti automatizaciju i personalizaciju usluga za građane. Iz Državnog tužiteljstva Kosova su, naprimjer, kazali za RSE da zaposlenici ne koriste nijedan AI alat u istražnom, administrativnom ili pomoćnom radu. Istodobno, kosovske institucije navode da rade na usklađivanju s EU standardima pa je tokom 2026. godine pokrenuta procjena spremnosti Kosova za usklađivanje s EU Aktom o umjetnoj inteligenciji i GDPR-om. Krenare Zgojeva Dërmaku, povjerenica za informiranje i privatnost na Kosovu, kazala je za RSE da Zakon o zaštiti podataka nije predvidio posebna pravila za "curenje" osobnih podataka u kontekstu umjetne inteligencije, već se svako zloupotreba tretira na isti način. Podsjeća da je Kosovo član Europskog odbora za zaštitu podataka kojem se građani i institucije mogu obratiti ako se njihovi podaci zloupotrijebe. Crna Gora i Srbija već uvode AI u javne uslugeCrna Gora i Srbija su, u usporedbi s Kosovom i Bosnom i Hercegovinom, već ušle u aktivniju fazu. Crna Gora još uvijek nije potpuno uskladila zakonodavstvo s Aktom o umjetnoj inteligenciji EU, a taj proces je dio obveza u okviru pregovora o članstvu. Ministarstvo pravde najavilo je izradu novog zakonskog okvira kojim bi se regulirala primjena i sprječavanje zloupotreba umjetne inteligencije, dok je Vlada pokrenula izradu Strategije razvoja umjetne inteligencije 2026.-2030. Iz Ministarstva javne uprave su za RSE naveli da Crna Gora, u suradnji sa Svjetskom bankom, radi na definiranju mape puta razvoja umjetne inteligencije kroz digitalnu transformaciju javnog sektora. U području kibernetičke sigurnosti Crna Gora je usvojila novi zakon usklađen s EU Direktivom NIS2 koja propisuje obvezne standarde za zaštitu mrežnih i informacijskih sistema u javnom i privatnom sektoru, te su uspostavljeni i operativni centri za nadzor digitalne infrastrukture. Srbija je AI alate već počela uvoditi u pojedine javne usluge, iako još nema zakon koji bi uređivao razvoj i primjenu. Virtualni asistenti (chatbots) dostupni su na internetskim stranicama Porezne uprave, Agencije za privredne registre ili portala eUprava, gdje odgovaraju na pitanja korisnika i pomažu pri korištenju pojedinih usluga. To sve i košta. Prema analizi baze javnih nabava koju je proveo Radio Slobodna Europa, samo je virtualni asistent Porezne uprave u 2026. godini plaćen oko 196.000 eura. Istodobno, nijedna od institucija koje koriste takve AI sustave nije odgovorila na pitanja RSE o tome kako štite podatke građana koje korisnici mogu unositi u komunikaciji s virtualnim asistentima. Srbija se trenutno oslanja na Strategiju razvoja umjetne inteligencije za razdoblje 2025-2030. i Etičke smjernice za razvoj i upotrebu vještačke inteligencije, koje nisu pravno obvezujuće. Povjerenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocjenjuje da je nužno donošenje zakona, kako bi se uredili nadzor nad AI sistemima, zaštita podataka građana i zabrana rizičnih ili diskriminatornih primjena. Naglašavaju da, iako Zakon o umjetnoj inteligenciji još nije usvojen, bezbjednost privatnih podataka u onlajn prostoru regulišu drugi akti – poput Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Služba Povjerenika je, po zakonu, nadležna i za inspekcijski nadzor u slučajevima zlouporabe privatnih podataka. Posebna pažnja se pridaje biometrijskim podacima (na primjer, alati za prepoznavanje lica) – jer njihova obrada nije dozvoljena bez zakonskog osnova. "Povjerenik do sada nije imao registriran veliki broj formalnih postupaka inspekcijskog nadzora, zbog činjenice da masovna primjena ovakvih sistema u Srbiji još uvijek nema širok karakter, niti jasan zakonski okvir", naveli su za RSE. Nacrt posebnog zakona, usklađen s EU Zakonom o umjetnoj inteligenciji (AI Act), još je u fazi izrade, a njegovo usvajanje očekuje se do kraja 2026. godine. "Nacrt je usklađen sa AI aktom EU", kazala je za RSE Irena Đorđević iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), organizacije koja je u radnoj grupi za izradu zakona. Pojašnjava da je predviđeno je da se AI sistemi i modeli rangiraju prema stepenu rizika. "Imaćemo zabranjene sisteme, koji uopšte ne mogu da budu na tržištu, visokorizične, one sa srednjim nivoom rizika i sa minimalnim rizikom. Zakon će se odnositi na proizvođače AI sistema i modela na tržištu, ali i uvoznike, distributere i korisnike, ako ih koriste u poslovne svrhe", navodi Đorđević. Ana Toskić Cvetinović iz nevladine organizacije "Partneri Srbija" upozorava da Nacrt zakona sadrži sporne iznimke, među kojima je i izuzimanje obrambenog sektora iz njegove primjene. Ističe i da su dosadašnji propisi omogućavali državi da reguliše zaštitu privatnih podataka, zabranu diskriminacije, zaštitu konkurencije i autorskih prava u AI sektoru. Ali je, kako kaže, primjena izostala, a zlouporabe dešavale. "Zbog toga Zakon o umjetnoj inteligenciji u Srbiji mora biti restriktivniji, a ne permisivniji, od svog evropskog uzora - dok god institucionalna pretpostavka odgovornosti vlasti ne bude ponovo uspostavljena", stav je organizacije "Partneri Srbija". Toskić Cvetinović upozorava i da trenutno ne postoji službeni pregled AI alata koje koriste državne institucije, niti interni pravilnici koji uređuju njihovu uporabu, iako se, tvrdi, u javnom sektoru već koriste alati poput ChatGPT-a. Sudski vještak IT struke Enes Čengić kaže da je upotreba AI kao alata dobra jer značajno ubrzava rad, ali i da AI griješi pa je na kraju sve do čovjeka koji ju koristi, dok zloupotrebu takvih alata slikovito opisuje kao kad neko napiše doktorski rad o romanu "Na Drini ćuprija", a da ga nije pročitao.

Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore podiglo je optužnicu protiv Predraga Boškovića, bivšeg ministra odbrane, Slobodana Filipovića, bivšeg državnog sekretara i Marka Drobnjaka, bivšeg načelnika Službe za finansijsko poslovanje tog ministarstva. Sumnja se da su, u periodu od 2018. do 2020. godine učinili produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja, za koje je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina. Iz tužilaštva navode da se Boškoviću i Filipoviću optužnicom na teret stavlja da su, suprotno Zakonu o nevladinim organizacijama i Zakonu o sportu, donosili rešenja po pisanim zahtevima ili bez zahteva, kojima su dodeljivali finansijska sredstva pojedinim nevladinim i sportskim organizacijama, suprotno procedurama koje zahtevaju javni konkurs. Dodaje se da je okrivljeni Marko Drobnjak naređivao isplate po takvim nezakonitim rešenjima i overavao zahteve za plaćanje po njima upućene Državnom trezoru. Navodi se da su okrivljeni tako nevladinim i sportskim organizacijama pribavili imovinsku korist, a budžetu Crne Gore naneli štetu u iznosu većem od 168.000 evra. Bošković je već jednom bio predmet istrage SDT uz još osam ministara i funkcionera bivše DPS vlasti u aferi "Stanovi". Na teret im se stavljala zloupotreba službenog položaja prilikom dodele stanova i stambenih kredita po povoljnim uslovima državnim službenicima. Viši sud je polovinom maja 2025. oslobodio optužene, na šta se Specijalno državno tužilaštvo žalilo. U aprilu je Apelacioni sud uvažio žalbu i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Bošković je takođe osumnjičen i u postupku koje SDT vodi u vezi sa kriminalnom mrežom na čijem je čelu, navodno, uhapšeni crnogorski biznismen Aleksandar Mijajlović. Demokratska partija socijalista, čiji je Bošković funkcioner, je posle tri decenije vlasti smenjena na izborima u avgustu 2020. godine.

Advokatica Milena Knežević, koja brani Amira Baratija, kog Sjedinjene Američke Države terete za učešće u masovnim sajber napadima sa štetom većom od 3,4 milijarde dolara u korist Iranske revolucionarne garde (IRGC) potvrdila je da se on nalazi u ekstradicionom pritvoru u Crnoj Gori. Za Radio Slobodna Evropa (RSE) navela je da se protiv njega u Crnoj Gori ne vodi krivični postupak zbog bilo kog krivičnog dela navodno izvršenog na teritoriji Crne Gore. "Imajući u vidu da se postupak nalazi u početnoj fazi, kao i da odbrana još uvijek nije upoznata sa kompletnom dokumentacijom na kojoj se zasniva zahtjev države molilje, u ovom trenutku nijesmo u mogućnosti da komentarišemo sadržinu spisa, dokumentaciju, niti druga pitanja koja se odnose na odbranu našeg branjenika", navela je u pisanom odgovoru za RSE. Amir Barati, državljanin Irana i Turske kog SAD terete za učešće u masovnim sajber napadima na kritičnu infrastrukturu u korist IRGC, nalazi se u ekstradicionom pritvoru u Crnoj Gori i čeka zahtev SAD za izručenje, prethodno je saopšteno agenciji Beta u Višem sudu u Podgorici. SAD imaju zakonski rok od 18 dana da zatraže izručenje, ili, ako postoje posebno opravdani razlozi, najviše 40 dana od hapšenja, objašnjeno je iz suda. Ukoliko to ne urade u tom roku, on će biti pušten iz pritvora. Prema navodima policije u Crnoj Gori, hapšenje je sprovedeno u saradnji sa američkim Federalnim istražnim biroom (FBI), a SAD terete Baratija za učešće u hakerskim napadima na najmanje 150 američkih univerziteta, kao i za krađu poverljivih podataka i intelektualnog vlasništva. Prethodno je advokatica Milena Knežević agenciji Beta rekla da Barati nije državljanin Crne Gore te da nema odobren privremeni ili stalni boravak u Crnoj Gori. Beta navodi da advokatica nije odgovorila na pitanje da li se Barati izjasnio o optužnici, da li je boravio u Crnoj Gori ili je bio u tranzitu, te da li se on protivi izručenju i ako da, po kom osnovu. Za RSE je takođe navela da "u interesu zaštite prava našeg branjenika, kao i u skladu sa obavezom čuvanja advokatske tajne, ne bi bilo profesionalno niti primjereno da odbrana svoje pravne argumente iznosi putem medija". "Nakon što odbrana bude imala uvid u kompletnu dokumentaciju i ukoliko to bude u interesu postupka i našeg branjenika, bićemo u mogućnosti da, u mjeri u kojoj to bude dozvoljeno, pružimo dodatne informacije", dodala je Knežević. Ime Amira Baratija, koji prema policijskim navodima ima iransko i tursko državljanstvo, nije navedeno u ranije objavljenim optužnicama u SAD-u za kibernetički kriminal. Navodi koje je objavila crnogorska policija sadrže iste elemente kao slučaj u SAD-u protiv tzv. "Mabna grupe" iz 2018. godine. Teheranski Mabna Institut i devet Iranaca terete se da su u ime IRGC napali više od 320 univerziteta širom sveta, od čega oko 144 u SAD-u. U objavljenoj optužnici protiv "Mabna grupe" se takođe navodi da je nanesena šteta od 3,4 milijarde dolara, isto kao u slučaju Baratija. Nijedan od devet optuženih iranskih državljana nije uhapšen i osuđen, a američki tužitelji navode da su nedostupni pravosuđu. Iz crnogorske policije i Višeg suda u Podgorici nisu odgovorili na upite Radija Slobodna Evropa o detaljima slučaja. Crna Gora i SAD nemaju formalni bilateralni ugovor o ekstradiciji. Proteklih godina dve zemlje razvile su praksu saradnje u izručenjima, uključujući više slučajeva u kojima su osobe optužene u SAD-u predane američkom pravosuđu. Jedan od posljednjih primjera je izručenje južnokorejskog državljanina Do Kvona, koji je uhapšen u Crnoj Gori u martu 2023. godine i izručen SAD-u u decembru 2024. godine, nakon više sudskih odluka i konačne odluke novog ministra pravde.

Evropska komisija (EK) usvojila je finansijski paket za Crnu Goru, u vrednosti od gotovo 3,2 milijarde evra. Uz odluku o početku izrade Nacrta sporazuma o pristupanju, ovo se smatra jednom od najvažnijih odluka koje je Crna Gora do sada dobila u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU), jer predstavlja konkretne finansijske pripreme za buduće članstvo zemlje. "Današnji paket je još jedan konkretan korak ka budućnosti Crne Gore u našoj Uniji. Pripremamo Crnu Goru, države članice i naše institucije. Jer proširenje uspeva kada je to zajednički evropski projekat izgrađen na zaslugama, posvećenosti i poverenju", poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Layen). Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da paket predstavlja ispunjavanje obaveza Evropske unije, dok Crna Gora sprovodi reforme na putu ka članstvu. "To će učiniti tranziciju Crne Gore od zemlje kandidata do države članice što je moguće lakšom. Obezbediće kontinuitet od prvog dana članstva", rekla je Kos. Kako je saopštila Evropska komisija, cilj paketa je da se Crna Gora unapred pripremi za puno učešće u budžetu i politikama EU. To znači da bi, odmah po ulasku u EU, mogla da koristi evropske fondove kao i ostale države članice, ali bi istovremeno počela i da uplaćuje svoj doprinos zajedničkom budžetu EU. Na taj način trebalo bi da se izbegnu prekidi u finansiranju i smanji administrativno opterećenje tokom prelaska sa statusa kandidata na status države članice. Paket pod predpostavkom da Crna Gora postaje članica 2028. godineFinansijski paket zasnovan je na predlogu novog sedmogodišnjeg budžeta Evropske unije za period od 2028. do 2034. godine. Projekcije su izrađene pod pretpostavkom da će Crna Gora postati članica EU 2028. godine. Paket je deo pregovora u okviru Poglavlja 33 koji se odnosi na finansijske i budžetske odredbe, koje uređuje način na koji nova država članica učestvuje u budžetu Evropske unije. Tim dokumentom Evropska komisija procenjuje koliko bi Crna Gora dobijala iz različitih evropskih fondova, koliko bi uplaćivala u zajednički budžet i kakav bi bio ukupni finansijski efekat njenog članstva. Predlog je upućen Savetu EU i predstavljaće osnovu za pregovore sa Crnom Gorom u okviru Poglavlja 33. Cilj Komisije je da obezbedi nesmetanu finansijsku tranziciju ukoliko Crna Gora postane članica 2028. godine, uz što manji uticaj na budžet postojećih država članica. Zbog toga se u diplomatskim krugovima nezvanično navodi da bi pristupanje Crne Gore za građane Evropske unije koštalo manje od jednog evra godišnje po stanovniku. Crna Gora dobila dve važne odlukeZa crnogorsku vladu ovo predstavlja jednu od dve najvažnijih odluka koje je Evropska unija do sada donela u korist Crne Gore tokom procesa pristupanja. "Crna Gora je jedina država kandidat koja je obuhvaćena ovom budžetskom projekcijom, što predstavlja snažan politički signal da je Evropska unija vidi kao narednu članicu", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) ministarka evropskih poslova Majda Gorčević. Ona navodi da EU već sada planira sredstva koja bi Crna Gora koristila kao država članica, kako bi prelazak sa pretpristupnih fondova na redovne evropske fondove bio što jednostavniji i bez prekida u finansiranju razvojnih i reformskih projekata. "Ovakvo planiranje potvrđuje da Evropska unija ne priprema samo nastavak pregovora sa Crnom Gorom, već i njeno uspešno članstvo, prepoznajući pritom konkretne rezultate reformi koje ova Vlada sprovodi i napredak koji Crna Gora ostvaruje u procesu pristupanja Evropskoj uniji", ocenjuje ministarka Gorčević. Zanemarljive finansijske implikacije prijema Crne Gore u EUZa poznavaoce prilika, ovaj finansijski paket dokazuje koliko je neznatan finansijski izadatak prijema zemlje u EU po evropske građane. "Ovaj paket jasno pokazuje koliko mali trošak za Evropsku uniju predstavlja pristupanje ne samo Crne Gore, nego i ostalih zemalja Zapadnog Balkana. S druge strane, uspešno i ubrzano približavanje Crne Gore jasno bi pokazalo da Evropska unija, uprkos svim poteškoćama i skepticizmu sa kojima se suočava, još može da oživi politiku proširenja", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Peter Žerjavič, dugogodišnji dopisnik iz Brisela za slovenački list "Delo". Podsećajući na veliko proširenje Evropske unije 2004. godine, kada je u jednom danu članstvo dobilo deset država, Žerjavič ocenjuje da bi ulazak Crne Gore mogao da podstakne ubrzani privredni razvoj zemlje zahvaljujući značajnim sredstvima iz evropskog budžeta. "Ulazak Crne Gore u Evropsku uniju doprineo bi stabilizaciji njenog položaja kao dela zapadnog političkog i bezbednosnog prostora", ocenjuje on. Kako će biti raspodeljena sredstva?Prema predlogu Evropske komisije za novi budžet EU, Crna Gora bi tokom sedmogodišnjeg budžetskog perioda mogla da računa na sredstva iz više evropskih fondova: 1,99 milijardi evra kroz Nacionalni i regionalni plan partnerstva;277 miliona evra iz Zajedničke poljoprivredne politike;592 miliona evra za programe iz oblasti unutrašnjih poslova;37 miliona evra za programe prekogranične saradnje Interreg;dodatna sredstva kroz druge unutrašnje i spoljne budžetske programe Evropske unije. Crna Gora je trenutno najnapredniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i najizvesnija buduća članica. Do sada je privremeno zatvorila 16 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja. Vlasti u Podgorici i dalje očekuju da će pristupni pregovori biti završeni do kraja ove godine, čime bi bili stvoreni uslovi da Crna Gora postane 28. članica Evropske unije tokom 2028. godine.

Državljani Kine, Rusije i Turske i dalje dolaze na Zapadni Balkan bez viza, a potom pokušavaju nastaviti put prema Europskoj uniji, upozorava Frontex u najnovijoj procjeni rizika. Iz Bruxellesa u isto vrijeme traže od zemalja regiona da pooštre viznu politiku i zatvore prostor za takve zloupotrebe. Granična policija Bosne i Hercegovine potvrdila je za Radio Slobodna Evropa da od Europske agencije za graničnu i obalnu stražu (Frontex), redovno zaprima informacije koje se odnose na nezakonite migracije, krijumčarenje ljudi i moguće zloupotrebe bezviznog pristupa, te da raspolaže saznanjima o pokušajima nezakonitog nastavka putovanja prema državama Europske unije. "Takve informacije ne odnose se isključivo na državljane Ruske Federacije i Narodne Republike Kine i Turske, već i na državljane drugih zemalja", naveli su iz Granične policije BiH, ističući da kontinuirano surađuju s Frontexom i drugim međunarodnim partnerima. Prethodnih godina kineski državljani dolazili su u region avionom i potom pokušavali nastaviti put ka EU, dok su pojedini ruski državljani, uključujući Čečene, Balkan koristili kao tranzit ili privremeno utočište nakon početka rata u Ukrajini. Frontex: Zloupotrebe će se nastavitiU godišnjoj procjeni rizika za period 2026. i 2027. godine, objavljenoj u junu, Frontex upozorava da će migracijska kretanja na Zapadnom Balkanu i dalje odražavati dešavanja na istočnomediteranskoj ruti te da će određene nacionalnosti nastaviti koristiti bezvizni pristup zemljama regiona kako bi pokušale nastaviti put prema Europskoj uniji. Među njima posebno navodi državljane Kine, Rusije i Turske, kao i "nosioce jordanskih pasoša palestinskog porijekla". Frontex procjenjuje da će pritisak biti ublažen policijskim akcijama, sezonskim faktorima te odvraćajućim učinkom nasilja i otmica koje provode krijumčarske mreže, ali upozorava da će se zloupotrebe bezviznog pristupa nastaviti. U istom izvještaju navodi se da neusklađena vizna politika zemalja Zapadnog Balkana i dalje olakšava korištenje avionskih ruta prema državama regiona kao odskočne tačke za neregularni ulazak u Europsku uniju. Frontex također navodi da će zapadnobalkanski koridor, koji vodi preko Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske prema Sloveniji i Austriji, ostati dominantna ruta za migracijska kretanja koja potiču s istočnomediteranske rute. Iz ove agencije nisu odgovorili na upit RSE o upozorenjima na moguće zloupotrebe bezviznog pristupa na Zapadnom Balkanu. Europska komisija godinama traži usklađivanje vizne politikeEuropska komisija već nekoliko godina upozorava zemlje Zapadnog Balkana da usklade svoje vizne politike s pravilima Europske unije kako bi se smanjio rizik od neregularnih migracija i zloupotrebe bezviznih režima. Ovo pitanje redovno se pojavljuje u godišnjim izvještajima o napretku, ali i u izvještajima o Mehanizmu suspenzije viza. Iz Delegacije Europske unije u BiH za RSE navode da se od BiH, kao zemlje kandidata, očekuje dalje usklađivanje vizne politike s listom trećih zemalja čijim je državljanima potrebna viza za ulazak u EU, posebno kada je riječ o državama koje predstavljaju migracijski ili sigurnosni rizik. Podsjećaju da se BiH Reformskom agendom obavezala da će između 2025. i 2027. godine svake godine ukinuti po jedan bezvizni sporazum sa zemljama čijim je državljanima potrebna viza za EU. Ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković rekao je ranije 2026. da će BiH do kraja godine uvesti vize jednoj od takvih zemalja, ne navodeći o kojoj je riječ. Ali je tada i vrlo jasno rekao da "nije realno" da to budu Turska, Kina ili Rusija. Bosna i Hercegovina održava stalni bezvizni režim sa sedam zemalja čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u EU - Azerbejdžan, Kina, Katar, Rusija, Turska, Kuvajt i Vanuatu. Osim toga, odobrava sezonsko ukidanje viza, uglavnom tokom ljeta, koje nije u skladu s pravnom tekovinom EU, Bahreinu, Omanu i Saudijskoj Arabiji. Iz Granične policije BiH za RSE navode da je u 2025. godini zabilježeno 147.910 državljana Narodne Republike Kine i 125.088 državljana Ruske Federacije. Od 1. januara do 16. juna 2026. godine, prilikom ulaska u BiH, zabilježeno je 55.359 državljana Narodne Republike Kine i 51.001 državljanin Ruske Federacije. Prema riječima Denisa Avdagića, vanjskopolitičkog analitičara zagrebačkog Instituta novih medijskih strategija (INMS), ako BiH ne bude u stanju ispuniti zahtjeve, to će biti jasna poruka Briselu. "Ne mogu sve probleme rješavati visoki predstavnici, nešto je i na građanima. Ako neko građane želi držati taocima politike, prvenstveno prema Rusiji, onda ti ljudi trebaju znati da je, prema posljednjim anketama, više od polovine građana Republike Srpske za članstvo u EU, dok je podrška u Federaciji BiH i Brčko distriktu među najvišima od svih zemalja kandidatkinja." Zapadni Balkan ne može biti izuzetakAvdagić kaže da je usklađivanje vizne politike zahtjev koji EU postavlja svim državama kandidatkinjama, zbog čega ni zemlje Zapadnog Balkana ne mogu biti izuzetak. Naglašava kako je jasno da uvođenje viznog režima nije politička želja pojedinih država. "Ako ste to već postavili prema ostalima i ako su ostali prihvatili zahtjev za usklađivanje viznih režima s državama članicama EU, onda su stvari posve jasne", kaže Avdagić. Vize za Ruse u Crnoj Gori do septembra?Crna Gora je prva zemlja regiona koja će, pod pritiskom Europske unije, ukinuti bezvizni režim za ruske državljane. U novembru 2025. godine vlada Crne Gore najavila je da će vizni režim za ruske državljane biti uveden najkasnije do septembra 2026. Ta mjera je dio obaveza koje je Crna Gora preuzela u okviru usklađivanja s pravilima Europske unije u poglavlju 24 – Pravda, sloboda i sigurnost. Iz Ministarstva vanjskih poslova za RSE su 26. juna potvrdili da će za državljane Rusije biti neophodna viza za ulazak u Crnu Goru i da bez te mere neće biti moguće zatvoriti poglavlje 24. Naglasili su da je Ministarstvo 2. juna 2026. pokrenulo "proces zaprimanja zahtjeva za vizu preko kompanije VFS Global u nekoliko gradova Ruske Federacije (...) čime će dostupnost crnogorske vize ruskim državljanima biti značajno unaprijeđena, a potencijalni negativni efekti ukidanja bezviznog režima svedeni na najmanju moguću mjeru." Od ukupnih dolazaka stranaca u Crnu Goru na godišnjem nivou, Rusi su uglavnom na drugom mjestu po brojnosti, odmah iza onih koji dolaze iz Srbije. Prema posljednjem popisu iz septembra 2024. godine, među svim stranim državljanima koji imaju stalan boravak u Crnoj Gori, najviše je Rusa – 13.550, dok zvanični podaci MUP ukazuju da ih više - 23.330. Crna Gora je zemlja koje se velikim dijelom ekonomski oslanja na turizam – prihodi od ovog sektora čine oko četvrtinu BDP-a, dok su ruski turisti među najbrojnijima. Tako je, na primer, u toku 2025. godine, Uprava za statistiku zabilježila da su 16 posto ukupnih broja noćenja stranih turista u Crnoj Gori činili Rusi, odmah iza srpskih turista sa 23 posto. Iako je Crna Gora 2022. uvela sankcije Moskvi zbog invazije na Ukrajinu, EU je kontinuirano upozoravala da je vizna politika ključna za napredak u pregovorima. Crna Gora ima najveće izglede da do kraja decenije postane članica EU, sa zatvorenih 16 od 33 pristupnih poglavlja. Kada je riječ o kineskim državljanima, Uprava za statistiku Crne Gore zabilježila je porast dolazaka iz te zemlje – 2025. broj dolazaka iz Kine (82.054) premašio je dotadašnji rekord iz 2019. Međutim, kineski državljani individualno ne mogu da borave u Crnoj Gori bez vize. Ali kada je riječ o grupnim putovanjima, omogućeno im je da putem crnogorskih agencija koje imaju ugovore sa kineskim agencijama, dobiju pozivna pisma. Tako, oni na osnovu plaćenog aranžmana, mogu da borave do 30 dana u Crnoj Gori. Kakve su moguće posljedice zbog neusklađivanja?Avdagić kaže da za sada nema konkretnih mjera protiv BiH, kao i protiv Srbije u kojoj je slična situacija, ali da se u Europskoj uniji vode rasprave o mogućim posljedicama za zemlje kandidatkinje koje odbijaju uskladiti viznu i vanjsku politiku. "Raspravljalo se o mogućnosti promjene viznog režima EU prema državama kandidatkinjama koje nisu spremne harmonizirati viznu i vanjsku politiku. Niko ne žuri s takvom vrstom kazne, ali će vjerovatno u nekom trenutku morati biti povučeni određeni potezi." Moguće posljedice, dodaje, mogle bi biti široke, od prekogranične suradnje, pristupa europskim fondovima, pa čak i putovanja za građana. "Ipak, mislim da će prije bilo kakvih sankcija uslijediti snažna poruka upozorenja. Dok još nema iskristalizirane odluke o konkretnim posljedicama, BiH ima vremena da o tome razgovara. Ta komunikacija vjerovatno će se odvijati diplomatskim kanalima, daleko od očiju javnosti, ali nijedna od tih poruka neće biti bezbolna za BiH." Srbija stagniraKada je riječ o Srbiji, uprkos pozivima iz EU, ni više od četiri godine od početka rata ova zemlja nije uvela sankcije Rusiji. Za ruske državljane važi bezvizni režim do 30 dana, dok se veliki broj Rusa preselio u Srbiju od 2022., prema popisu iz te godine, u Srbiji je živjelo više od 10.000 Rusa, dok je MUP iste godine saopćio da u Srbiji boravi više od 30.000 Rusa. Procjene nevladinih organizacija su i veće – prema Beogradskom centru za sigurnosnu politiku, od početka ruske agresije na Ukrajinu do kraja 2024. više od 67.000 Rusa u Srbiji dobilo je privremenu dozvolu boravka. Kinezi su također godinama unazad jedni od najbrojnijih turista u Srbiji, a za boravak do 30 dana u toj zemlji nije im potrebna viza. Kada je riječ o Kosovu, ta zemlja nema diplomatske odnose s Kinom, s obzirom na to da Kina ne priznaje nezavisnost Kosova. Građani Kine ne mogu stupiti na teritoriju Kosova bez vize. Isto važi i za ruske državljane – bez vize ne mogu boraviti na Kosovu. Severna Makedonija također zahtijeva vize i za državljane Kine i za državljane Rusije. 'Jasno je zašto Rusija i Kina'Govoreći o sigurnosnom aspektu, vanjskopolitički analitičar Avdagić ističe da ne može procjenjivati pojedinačne slučajeve zloupotrebe bezviznog režima, ali kaže da su ruski državljani i ranije povezivani s hibridnim djelovanjem. "Poznato je da su se ruski državljani bavili određenim hibridnim djelovanjem i izvan EU, u državama zapadnog Balkana, ali i unutar EU. Dok je u Europskoj uniji izrazito teško proći sigurnosne provjere, bilo pri izdavanju viza ili ulasku u zemlju, na Balkanu je situacija drugačija, posebno ako imate liberaliziran režim za ruske državljane", kaže Avdagić. Prema njegovom mišljenju, pitanje usklađivanja vizne politike prije svega je politički test za zemlje koje žele članstvo u Europskoj uniji. "Ako ćemo podvući crtu, svima je jasno zbog čega su upravo Rusija i Kina posebno izazovno pitanje za Europsku uniju. Na tim temama države kandidatkinje moraju pokazati koliko zaista žele članstvo u EU."

Crna Gora je pokrenula ekstradicijski postupak protiv Amira Baratija, kojeg Sjedinjene Američke Države terete za sudjelovanje u masovnim kibernetičkim napadima na kritičnu infrastrukturu u kojima je pričinjena šteta veća od 3,4 milijarde dolara u korist Iranskog revolucionarnog gardijskog korpusa (IRGC). Prema navodima policije, hapšenje je provedeno u suradnji s američkim Federalnim istražnim uredom (FBI), a SAD terete Baratija za sudjelovanje u hakerskim napadima na najmanje 150 američkih univerziteta, kao i za krađu povjerljivih podataka i intelektualnog vlasništva. Barati je predan Višem sudu u Podgorici koji mu, po proceduri, određuje ekstradicijski pritvor, nakon čega će protiv njega će biti pokrenut postupak izručenja koji može trajati mjesecima. Ime Amira Baratija, koji prema policijskim navodima ima iransko i tursko državljanstvo, nije izrijekom navedeno u ranije objavljenim optužnicama u SAD-u za kibernetički kriminal. Američki pravni sustav često je u sličnim slučajevima koristio naknadno podignute "zapečaćene" optužnice koje se otvaraju tek nakon hapšenja osobe, što SAD-u omogućuje dugotrajno održavanje statusa "bjegunca od pravde". Navodi koje je objavila crnogorska policija sadrže iste elemente kao slučaj u SAD-u protiv tzv. "Mabna grupe" iz 2018. godine. Teheranski Mabna Institut i devet Iranaca terete se da su u ime Iranskog revolucionarnog gardijskog korpusa (IRGC) napali više od 320 univerziteta širom svijeta, od čega oko 144 u SAD-u. U objavljenoj optužnici protiv "Mabna grupe" se također navodi da je nanesena šteta od 3,4 milijarde dolara. U hakerskim napadima Mabna grupe kompromitirano je oko 8.000 korisničkih naloga profesora, istraživača i zaposlenih te ukradeno približno 30 terabajta (30 hiljada gigabajta) akademskih istraživanja i naučnih radova. Nijedan od devet optuženih iranskih državljana nije uhapšen i osuđen, a američki tužitelji navode da su nedostupni pravosuđu. Kako je Barati došao u Crnu Goru?Iz crnogorske policije nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa je li utvrđen identitet uhapšenog, je li imao boravište u Crnoj Gori pod tim ili nekim drugim imenom ili je uhapšen po dolasku ili u tranzitu prema drugim zemljama. Nema odgovora ni na pitanje da li je uhapšena osoba osumnjičena za napad na informatičku infrastrukturu u Crnoj Gori, koja je članica NATO-a. Sigurnosni i pravosudni stručnjaci godinama upozoravaju da je Zapadni Balkan oduvijek zanimljiv organiziranim kriminalnim skupinama, zbog geografskog položaja između Europe, Bliskog istoka i Azije, bezviznih režima sa zemljama kao što su Rusija ili Kina, različitih ekstradicijskih standarda, ali i dovoljno razvijene digitalne infrastrukture. Adis Balota s Fakulteta za informacijske tehnologije u Podgorici, podsjeća da ovo nije prvi slučaj te da su u široj regiji proteklih godina identificirani brojni članovi hakerskih grupa koje se infiltriraju kroz migracione tokove, a za one koji rade u korist država kaže da imaju "praktično neograničena sredstva". "Takvi napadi nisu samo za finansijsku korist. Imamo tu i vojnu ili industrijsku špijunažu. Cyber prijetnje nemaju granice, a takve grupe mogu sa Zapadnog Balkana da napadaju kritičnu infrastrukturu u bilo kojoj državi svijeta", kazao je Balota za RSE. Iran i IRGC imaju dugogodišnju povijest kibernetičkih operacija usmjerenih protiv SAD-a i drugih zapadnih zemalja. Iran je u zemljama regije prisutan kroz ambasade, kulturne i obrazovne centre, a skupine povezane s Iranom napadale su kritičnu infrastrukturu u zemljama regije, među kojima je napad na vladine institucije u Albaniji koja ugošćuje iransku disidentsku oporbu. Američke kibernetičke i obavještajne službe upozorile su u aprilu ove godine na "pojačane iranske operacije usmjerene na sustave kritične infrastrukture, uključujući energetiku, komunikacije i obrazovne mreže", uz ocjenu da su se takve kampanje proteklih mjeseci intenzivirale. U zemljama regije uglavnom su otkrivani i hapšeni članovi različitih organiziranih kriminalnih mreža koje trguju drogom, oružjem i ljudima, peru novac ili su visokorangirani članovi terorističkih mreža, kao što je tzv. Islamska država Sirije i Iraka. Šta čeka Baratija u Crnoj Gori?Iz advokatskog ureda Lutovac & Partneri iz Podgorice su za RSE pojasnili da se nakon hapšenja na temelju međunarodne potjernice osumnjičeni dovodi pred suca za istragu koji utvrđuje identitet i evidentira se kratko izjašnjenje o potjernici. Nakon toga se u pravilu određuje ekstradicijski pritvor. Prema novom zakonu usvojenom 2026. godine, pritvor može trajati sve do konačne odluke o izručenju, dok je ranije bio vremenski ograničen. Država koja traži izručenje, u ovom slučaju SAD, ima rok od 40 dana da dostavi formalnu zamolnicu o izručenju, a u protivnom se pritvor ukida, iako se, kaže advokat Vuk Lutovac, takvi ishodi u praksi rijetko događaju. Zemlja koja traži izručenje prosljeđuje dokumentaciju diplomatskim putem Ministarstvu pravde Crne Gore, Ministarstvo dostavlja sudu, a sud dostavlja braniocu. Sud potom zakazuje ročište na kojem se razmatraju uvjeti za izručenje, uključujući državljanstvo, da li postoje rizici političkog, vjerskog ili rasnog progona te kršenja ljudskih prava ili izricanja smrtne kazne. U prvom stupnju odluku donosi vijeće od troje sudaca, nakon mišljenja suca za istragu, nakon čega se predmet po službenoj dužnosti šalje Apelacijskom sudu. Ako sud zaključi da nema uvjeta za izručenje, osoba se pušta na slobodu, dok se u suprotnom postupak može nastaviti kroz žalbeni postupak. Konačnu odluku, nakon pravomoćnosti sudske odluke, donosi ministar pravde Crne Gore. Paralelno s ekstradicijskim postupkom može se pokrenuti zahtjev za azil, koji odgađa izručenje do donošenja odluke o međunarodnoj zaštiti. Ako je azil odobren, izručenje se ne provodi. Protiv odluka Apelacijskog suda može se podnijeti ustavna žalba Ustavnom sudu Crne Gore, koja formalno ne odlaže izvršenje izručenja. Međutim, prema pravnoj praksi, Ustavni sud u pojedinim slučajevima hitno razmatra takve žalbe i privremeno odgađa izručenje kako bi se izbjeglo da pravna zaštita postane bespredmetna. Može li Crna Gora izručiti Baratija u SAD?Crna Gora i SAD nemaju formalni bilateralni ugovor o ekstradiciji. Proteklih godina dvije su zemlje razvile praksu suradnje u izručenjima, uključujući više slučajeva u kojima su osobe optužene u SAD-u predane američkom pravosuđu. Jedan od posljednjih primjera je izručenje južnokorejskog državljanina Do Kvona, koji je uhapšen u Crnoj Gori u martu 2023. godine i izručen SAD-u u decembru 2024. godine, nakon više sudskih odluka i konačne odluke novog ministra pravde. Sličan obrazac zabilježen je i u ranijim slučajevima izručenja američkih državljana, kao što je slučaj Richarda i Mariette Ayvazyan koji su izručeni SAD-u krajem 2022. godine gdje su osuđeni za prevare, pronevjere i pranja novca u iznosu većem od 20 milijuna dolara. Suradnja na tekstu: Jelena Janković.

"Ustavom Crne Gore propisano je da Ustavni sud ima sedam sudija, i samo potpun sastav Suda ujedno znači i funkcionalan sud", kažu iz Ustavnog suda Crne Gore za Radio Slobodna Evropa (RSE). Taj sud pola godine radi sa jednim članom manje - sa šest umesto sedam sudija. Među njima je i sutkinja koja je ostvarila uslov za penziju, nakon čega joj je parlament produžio mandat do izbora novog sudije, a na maksimalno godinu dana. Skupština Crne Gore i dalje nije izabrala dva člana Ustavnog suda koje je predložio predsednik Jakov Milatović, uprkos pozivima Evropske unije (EU) da to učini. Od sredine 2022. godine do danas Ustavni sud Crne Gore je većinu vremena proveo u nepotpunom sastavu, što je i ranije kritikovala Evropska unija. Kako funkcioniše Ustavni sud u nepotpunom sastavu?Sedam sudija Ustavnog suda bira Skupština. Pet predlaže skupštinski Ustavni odbor, a ostale predsednik države. Ustavni sud je u drugoj polovini 2025. godine imao samo četiri člana. U novembru iste godine na jedno od tri upražnjena mesta izabran je sudija Jovan Jovanović, kog je predložio Ustavni odbor Skupštine. Ostala dva predložena kandidata tada nisu izabrana. Poslednjeg dana 2025. Skupština je izglasala sudiju Nikolu Mugošu, kog je takođe predložio Ustavni odbor. Sudija kog je predložio predsednik zemlje nije izabran. Nekoliko dana ranije, parlament je sutkinji Ustavnog suda Desanki Lopičić koja je ostvarila uslove za penziju produžio mandat do izbora naslednika, odnosno na najduže godinu dana. Od tada se mesecima odlaže glasanje o dva kandidata koja je predložio predsednik Jakov Milatović – sudiji Višeg suda u Podgorici Predragu Krstonijeviću i sutkinji Vrhovnog suda Crne Gore Jeleni Ružičić. Iz Ustavnog odbora Skupštine Crne Gore nisu odgovorili na pitanja RSE o tome kad je planirano sledeće glasanje. Sudije Ustavnog suda i same pozivaju na izbor nedostajućih članova. U pisanom odgovoru za RSE, iz Ustavnog suda objašnjavaju da postoji svakodnevna opasnost da zbog podeljenog ishoda glasanja Ustavni sud neće doneti odluke, kako u ustavnim žalbama, tako i u postupcima ocene ustavnosti. Takođe, upozoravaju da Crna Gora "ne bi smjela da dočeka izbornu godinu bez kompletnog sastava Ustavnog suda" jer tako nastaje rizik da se ne proglasi izborni rezultat, za šta je neophodna konačna odluka Ustavnog suda. Sledeći parlamentarni izbori u Crnoj Gori trebalo bi da se održe do 30. juna 2027. godine. Izbor sudija uslov za napredak na evropskom putuI u Rezoluciji Evropskog parlamenta o Crnoj Gori koja je izglasana 17. juna poziva se na ubrzavanje imenovanja u pravosuđu. "Naglašava se ključna uloga Ustavnog suda za stabilnost pravnog poretka i izbornog sistema; izražava se ozbiljna zabrinutost zbog dugotrajnog odlaganja izbora sudije Ustavnog suda, što može ugroziti punu funkcionalnost jedne od ključnih institucija za zaštitu vladavine prava i procesa evropskih integracija", navodi se u izveštaju. Članovi Ustavnog suda sastali su se 12. juna sa koizvestiteljskom parlamentarne skupštine Saveta Evrope za Crnu Goru Lilianom Tangi. Ona je tada istakla da je Ustavni sud postigao odlične rezultate uprkos tome što radi u nepotpunom sastavu. Ipak, dodala je da je "potpuna funkcionalnost Ustavnog suda uslov za zatvaranje poglavlja 23 i 24 [u pristupnim pregovorima sa EU], jer se ne mogu garantovati osnovna, ustavna ljudska prava bez potpunog sastava Ustavnog suda". Crna Gora je privremeno zatvorila 16 od 33 poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU. Smatra se predvodnikom u evrointegracijama, sa izgledima da pristupi Uniji do kraja decenije. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović, koji je više puta pozivao Skupštinu da hitno izabere nedostajuće sudije, u saopštenju je naveo da nedavni non pejper Evropske komisije potvrđuje njegov stav da “bez funkcionalnog, popunjenog i nezavisnog Ustavnog suda nema pune vladavine prava, stabilnih institucija, ni završetka evropskog puta Crne Gore.” Milatović je takođe zatražio ocenu ustavnosti zakonskog člana kojim se omogućava produženje mandata sudiji Ustavnog suda do izbora novog sudije, što je učinjeno u slučaju sutkinje Desanke Lopičić. Zašto se kriza stalno ponavlja?Pravna savetnica iz nevladine Akcije za ljudska prava (HRA) Amra Bajrović smatra da je neustavno to što sutkinja Lopičić i nakon ispunjavanja uslova za odlazak u penziju obavlja funkciju u Ustavnom sudu. Sporno je, navodi, i to što Skupština više od četiri meseca odlaže glasanje o kandidatima koje je predložio predsednik Milatović. "Ne postoji opravdan razlog zbog kojeg se ovo pitanje uporno ne uvrštava u dnevni red. Jedini razlog je inat vladajuće većine, koja više nije u dobrim odnosima s predsjednikom", kaže Bajrović. Ona navodi da je trenutno nerešeno više od 300 predmeta, među kojima i inicijative za ocenu ustavnosti. Navodi primer inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je Skupština usvojila u martu, a koje osporavaju opozicione partije, civilno društvo, predsednik države i Evropska unija. Ova, kao i prethodne krize u vezi sa Ustavnim sudom su, smatra Bajrović, posledica dva problema. Osim partikularnih političkih interesa, prema njenom mišljenju, problem predstavljaju i različita pravna tumačinja pravila o prestanku funkcije sudija Ustavnog suda zbog ispunjenja uslova za starosnu penziju. Bajrović zaključuje da zabrinjava to što se Crna Gora iz godine u godinu suočava sa istim kritikima u vezi sa pitanjima od opšteg interesa koja su, kako kaže, mogla biti rešena mnogo ranije. Prethodne blokade Ustavnog sudaPrva ustavna kriza u Crnoj Gori počela je sredinom 2022. godine kada je u Ustavnom sudu bilo aktivno samo troje sudija. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države tada su pozvale političke aktere da se dogovore o deblokadi Ustavnog suda bez kog nisu mogli da se održe izbori. Tek u februaru 2023. postignuta je dvotrećinska većina za izbor troje sudija, dok je sedmi i poslednji sudija izabran u novembru iste godine. Međutim, godinu kasnije, Skupština je donela odluku o penzionisanju sutkinje Dragane Đuranović. Ta odluka je doneta bez sprovođenja ustavne procedure. Da nisu ispoštovane procedure prilikom razrešenja te sutkinje, potvrdila je i Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope. U međuvremenu se dvoje sudija penzionisalo, zbog čega je sud u drugoj polovini 2025. godine radio sa četiri od sedam sudija.

Evropska unija (EU) će ove jeseni održati stratešku raspravu o proširenju i reformama, što bi trebalo da bude potvrđeno u završnom dokumentu dvodnevnog samita lidera EU, koji se 18. i 19. juna održava u Briselu. "U svetlu novog zamaha u procesu proširenja i podsećajući na Granadsku deklaraciju, Evropski savet će na sastanku u oktobru 2026. godine održati stratešku diskusiju o proširenju i reformama", navodi se u nacrtu zaključaka sa sastanka lidera, u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid. U ovom nacrtu se za samit EU i Zapadnog Balkana, održan 5. juna u Tivtu, ocenjuje da je bio događaj koji je doprineo novom zamahu u procesu proširenja. Očekuje se da će se predstojeća strateška rasprava odnositi na novi pristup proširenju, koji još nije formalizovan, ali se već pominje u najmanje tri dokumenta objavljena tokom prethodnih nedelja. Prvi predlog izneo je nemački kancelar Fridrih Merc, koji je krajem maja evropskim institucijama dostavio takozvani non-pejper. U njemu je predložio da zemlje Zapadnog Balkana dobiju status posmatrača u EU, dok bi Ukrajina dobila status pridružene članice bez prava glasa. Dan uoči samita u Tivtu predstavljen je i drugi nezvanični dokument – francusko-nemački predlog čiji je cilj pronalaženje rešenja za novu dinamiku procesa proširenja. Dokument se bavi državama kandidatima koje zaostaju u sprovođenju institucionalnih reformi, koje EU smatra ključnim uslovom za članstvo. Neposredno nakon tog događaja objavljen je i treći non-pejper, koji su pripremile Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija i Luksemburg. U njemu se predlažu ograničena prava za buduće članice EU, sa ciljem zaštite funkcionisanja evropskih institucija i sprečavanja eventualnog nazadovanja novih članica u poštovanju osnovnih evropskih vrednosti. Diplomatski izvori u Briselu potvrdili su za RSE da se intenzivno razmatraju nove opcije i pristupi procesu prijema budućih članica. Sagovornici istovremeno nagoveštavaju da se buduća proširenja verovatno neće odvijati po modelu koji je primenjivan u prethodnim talasima proširenja. Nacrt zaključaka za samit EU takođe ukazuje na novi pristup kroz naglasak na "postepenoj integraciji". Iako se to ne navodi izričito, ovaj koncept se dovodi u vezu sa predlogom koji su izradili kabineti nemačkog kancelara i francuskog predsednika. "Podsećajući na svoje prethodne zaključke, Evropski savet ponavlja da će Evropska unija nastaviti blisku saradnju sa Zapadnim Balkanom i podržavati reformske napore regiona na putu ka članstvu u EU. Evropski savet ostaje posvećen unapređenju postepene integracije između Evropske unije i regiona tokom samog procesa proširenja, na način zasnovan na zaslugama i reverzibilan", navodi se u nacrtu zaključaka koje bi lideri EU trebalo da usvoje po završetku samita.

Edmir V. iz Beograda posetio je Finsku u aprilu. Presedao je u Stokholmu i kaže da je zbog novog evropskog sistema ulaska i izlaska zamalo propustio sledeći let, iako je između letova imao tri sata razmaka. "Staneš u red i čekaš, čekaš, čekaš... Graničar počinje sa ispitivanjem o prethodnim putovanjima, uključujući i razloge zašto sam posetio jednu ili drugu evropsku državu. Pitanja su bila donekle čak i neprijatna. Međutim, pravi haos je nastao kada se nešto dogodilo sa uređajem koji je odjednom prestao da funkcioniše. Onda su svi putnici prebačeni u isti red za čekanje", opisao je Edmir u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE). Slično je prošao i Bojan iz Podgorice. Doputovao je na belgijski aerodrom Šarlroa (Charleroi) i zatekao dug red ljudi koji su čekali da prođu kroz sistem. Spasla ga je činjenica da je putovao sa bebom, pa je imao prednost prolaska. Ali ni to nije značilo da je prošao bez čekanja, pošto je broj onih koji su imali "prednost" bio veliki. Ostali, koji nisu putovali sa bebama, kaže on, čekali su satima. Grupa kosovskih kolega putovala je kolima krajem maja u Grčku. Namerno su odabrali radne dane za ulazak i izlazak iz zemlje kako bi izbegli potencijalne vikend gužve. Čitali su izjave evropskih zvaničnika da procedura traje veoma kratko. Međutim, kažu, trajala je neočekivano dugo. Prema rečima onih sa kojima je razgovarao RSE, neki putnici bili su primorani da odgovaraju na pitanja graničnih policajaca o razlozima ranijih putovanja ili, na primer, o nedostatku pečata u pasošu koji bi dokazivao da su napustili šengensku zonu. Drugi su imali tehničke probleme sa skeniranjem otisaka prstiju ili fotografisanjem lica. Kažu da se za svako vozilo čekalo najmanje 20 minuta. Hana iz Beograda doputovala je avionom u junu u Bergamo, u Italiji. Po dolasku je stala u red za putnike koji nisu državljani zemalja Evropske unije. Čekala je oko 45 minuta pre nego što je prošla graničnu kontrolu i proceduru skeniranja. Nakon toga putovala je vozom iz Italije u Švajcarsku. Kada je švajcarskim graničnim službenicima predala pasoš, njeni podaci su već bili evidentirani u sistemu. Na ekranu se pojavila i fotografija koja je snimljena tokom granične kontrole u Italiji, što je pokazalo da su informacije već bile dostupne nadležnim službama. To su samo neki od primera iskustava državljana takozvanih trećih zemalja (država koje nisu članice EU) koji prolaze kroz procedure Sistema ulaska i izlaska (EES). Sistem je uveden u oktobru, a postao je potpuno operativan 10. aprila ove godine. Šta podrazumevaju nova pravila?Reč je o automatizovanom sistemu koji zamenjuje ručno pečatiranje pasoša putnika koji ulaze u šengenski prostor. Primenjuje se na građane koji poseduju biometrijske pasoše, bez obzira na to da li im je za ulazak u EU potrebna viza ili ne. Beleži biometrijske podatke, otiske prstiju i fotografiju lica, kao i lične podatke i datume putovanja, sa ciljem unapređenja bezbednosti granica, otkrivanja osoba koje prekoračuju dozvoljeni boravak i sprečavanja zloupotrebe identiteta. Od početka primene ovog sistema nastao je haos na evropskim aerodromima. Društvene mreže preplavljene su svedočenjima o dugim redovima čekanja koji ponekad rezultiraju i propuštanjem letova. Iz nadležnih evropskih službi kažu da EES već pokazuje pozitivne rezultate. Putnici će, s druge strane, morati da se prilagode jer će ovo od sada biti sastavni deo putovanja. Izgradnja i modernizacija infrastrukture trebalo bi da u narednim godinama olakšaju proces. Prva godina, međutim, najverovatnije će biti teška, a letnja sezona predstavljaće poseban izazov. U aprilu 600 propuštenih letova u BriseluSamo tokom uskršnjih praznika oko 600 osoba propustilo je let na briselskom aerodromu. Zbog toga ovaj aerodrom sada savetuje putnike da ignorišu pravilo dolaska dva sata ranije. "Primetili smo da je uvođenje EES-a dovelo do produženja vremena čekanja na dva do tri sata. Sarađujemo sa Federalnom policijom, koja je odgovorna za provere i proces, i činimo sve što je u našoj moći da što bolje upravljamo redovima", navodi se u odgovoru za RSE iz aerodroma Zaventem, glavne vazdušne luke u Belgiji. Još teža situacija je na kopnenim prelazima. Iz grčke policije za RSE navode da su komplikacije normalne pri uvođenju novog sistema. "Kao i kod svakog velikog prelaska na nove procedure granične kontrole, uvođenje sistema može u početku imati uticaj na vreme obrade na određenim graničnim prelazima, posebno tokom perioda povećanog prometa putnika. To je uglavnom povezano sa dodatnim zahtevima za proveru i biometrijsku registraciju koji se moraju sprovesti za državljane trećih zemalja pri ulasku i izlasku. Ove procedure su sastavni deo sistema i ne mogu se izostaviti", navode iz grčke policije. Da li će biti lakše tokom letnje sezone?Približavanjem letnje sezone više evropskih država razmatra mogućnost fleksibilnijeg pristupa obradi podataka. Hrvatska i Grčka, zbog geografske blizine, ostaju najatraktivnije destinacije za letnje odmore građana regiona. Iz hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova potvrđuju da je tokom vrhunca sezone dozvoljen određeni stepen fleksibilnosti. Ona može uključivati privremena odstupanja od uzimanja biometrijskih podataka, uz obavezno skeniranje putne isprave i evidentiranje vremena ulaska u državu članicu Evropske unije. "Navedeni model može se primenjivati u vremenski ograničenom obimu, najviše šest sati u vanrednim okolnostima koje dovode do toliko gustog saobraćaja da vreme čekanja na graničnom prelazu postane predugo. To konkretno znači kreiranje EES dosijea bez uzimanja biometrijskih podataka", rekli su za RSE iz hrvatskog MUP-a. Hrvatska strana očekuje gužve tokom letnje sezone, ali ističe da su one postojale i pre uvođenja ovog sistema. "Korišćenje EES sistema može izazvati povremeno dodatno usporavanje saobraćaja u vršnim opterećenjima na drumskim graničnim prelazima, s obzirom na to da osoba mora da izađe iz vozila kako bi bila biometrijski registrovana u sistemu. To se ublažava korišćenjem ručnih EES čitača, gde se biometrija uzima na ulazno-izlaznim trakama pre dolaska osobe do kontrolne kućice", navode iz hrvatskog MUP-a. Dodaju da se na aerodromima, pored stacionarnih sistema, koriste i mobilni EES čitači, kiosci i e-kapije kada je to moguće. Iz grčke policije potvrđuju da će tokom vrhunca sezone nastojati da budu fleksibilniji kako bi olakšali prelazak granica. "Grčka na odgovoran način koristi mogućnost delimične suspenzije predviđene relevantnim regulatornim okvirom EU, s ciljem pune usklađenosti sa propisima, ali i pružanja najbolje moguće usluge putnicima", navodi grčka policija za RSE. Takvu mogućnost predviđa i Evropska komisija, institucija koja je uvela EES sistem. "Obustava prikupljanja biometrijskih podataka moguća je na određenim graničnim prelazima i na ograničeno vreme u slučajevima izuzetnih okolnosti koje dovode do predugog vremena čekanja. Ova mogućnost postoji do septembra, čime se pokriva vrhunac letnje turističke sezone", rekli su u odgovoru za RSE iz Evropske komisije. Da li su e-kiosci rešenje?U briselskom aerodromu smatraju da je korišćenje registracionih kioska i elektronskih kapija za određene državljane trećih zemalja ključni deo rešenja za smanjenje vremena čekanja, ali da njihova primena još nije počela. "To su već odobrili nadležni belgijski ministri i brza implementacija ključna je za efikasno smanjenje vremena čekanja za građane izvan EU", navode iz briselskog aerodroma. Unutrašnje granice šengenske zone u nadležnosti su država članica. Zato svaka država pojedinačno uređuje način na koji građani prelaze granice. Iz Evropske komisije potvrđuju da će digitalna primena EES sistema olakšati proces. "Protočnost granica trebalo bi da osiguraju države članice obezbeđivanjem odgovarajućeg broja graničnih policajaca i automatizovanih rešenja, kao što su kiosci za samousluživanje i e-kapije", kažu iz Evropske komisije, dodajući da je to posebno važno na graničnim prelazima sa velikim prometom. Iz grčke policije potvrđuju da intenzivno rade i ulažu u unapređivanje infrastrukture koja bi trebalo da olakša proces ulaska i izlaska iz šengenske zone. "Nadležni organi kontinuirano prate operativni razvoj i, gde je to potrebno, prilagođavaju planiranje i raspodelu resursa kako bi se odgovorilo na sezonski porast saobraćaja i neprijatnosti za putnike svele na minimum", navodi se u odgovoru grčke policije. Uspeh ili krah? Evropska komisija se diči rezultatima EES sistemaEvropska komisija insistira da je reč o veoma uspešnom sistemu čiji je osnovni cilj zaštita evropskih granica. "Šengenski prostor je najposećenija destinacija na svetu, sa 40 odsto svih međunarodnih putovanja koja prelaze njegove spoljne granice. U većini država članica obrada prvih registracija u proseku traje nešto više od jednog minuta", izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije. Međutim, u razgovorima sa više od deset građana Zapadnog Balkana koji su tokom prethodnog perioda prošli kroz EES sistem, RSE nije pronašao nijednog sagovornika koji bi potvrdio da je kompletnu proceduru završio za minut. Zvaničnici Evropske komisije podvlače da, kada su podaci putnika već uneti u sistem, naredni ulasci i izlasci treba da budu kraći i efikasniji. Ipak, iako EES sistem predstavlja glavobolju za putnike, već je u prvim mesecima pokazao rezultate zbog kojih je uveden. Prema zvaničnim podacima Evropske komisije, od oktobra 2025. registrovano je gotovo 80 miliona ulazaka i izlazaka, 35.000 odbijanja ulaska, pri čemu je gotovo 900 osoba identifikovano kao bezbednosna pretnja Evropskoj uniji.

Evropski parlament usvojio je godišnju Rezoluciju o Crnoj Gori, potvrđujući da je ta zemlja i dalje najnapredniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i pozdravljajući napredak ostvaren tokom protekle godine u procesu pristupanja. U dokumentu se navodi da bi cilj zatvaranja pristupnih pregovora do kraja 2026. godine mogao biti ostvariv ukoliko Crna Gora zadrži postojeći tempo reformi i političku posvećenost evropskom putu. Crna Gora je ove nedelje zatvorila još dva poglavlja u pregovorima o članstvu čime sada ima 16 zatvorenih poglavlja od ukupno 33. Važi za najozbiljnijeg kandidata za narednu članicu EU, a Evropska komisija je najavila da će naredne nedelje predstaviti finansijski paket za ovu zemlju, kao i prilagođavanje budžeta EU za 28 članica. Za Rezoluciju je na plenarnoj sednici glasalo 486 evropskih poslanika, 101 je bio protiv, a 75 uzdržano. Izvestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru, Marjan Šarec, ocenio je da je Crna Gora danas bliže članstvu u Evropskoj uniji nego ikada u svojoj istoriji. "Napredak Crne Gore pokazuje da je politika proširenja strateška investicija u evropsku bezbednost, stabilnost i otpornost – ne samo za tu zemlju, već i za Evropu u celini. Crna Gora ostaje predvodnik procesa proširenja i tokom protekle godine ostvarila je značajan napredak, pri čemu nijedna druga država kandidat nije toliko odmakla u pristupnom procesu. Sa 16 zatvorenih pregovaračkih poglavlja, članstvo u Evropskoj uniji za Crnu Goru više nije daleka težnja, već realan i dostižan cilj", izjavio je Šarec nakon glasanja. Evropski parlament je usvojenom Rezolucijom ocenio da je Crna Gora ostvarila "opipljiv napredak", ali je naglasio da odlučujuća faza procesa tek predstoji. Poslanici su poručili da će konačni uspeh zavisiti od trajnih rezultata u oblasti vladavine prava, političke stabilnosti i sposobnosti političkih aktera da evropske integracije stave iznad dnevnih političkih interesa. U usvojenoj rezoluciji posebno se naglašava značaj reformi u poglavljima 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe, temeljna prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Evropski parlament podseća da upravo napredak u ovim oblastima ostaje ključni pokazatelj spremnosti zemlje za članstvo u Evropskoj uniji. Poslanici su pozvali sve političke aktere u Crnoj Gori da očuvaju široki društveni i politički konsenzus o evropskim integracijama, te nastave sa reformama koje će osigurati nezavisnost institucija, efikasnije pravosuđe i jačanje demokratskih standarda. Rezolucijom se potvrđuje snažna podrška Evropskog parlamenta politici proširenja i evropskoj perspektivi Crne Gore. Evropski poslanici ocenjuju da bi zemlja mogla postati naredna članica Evropske unije ukoliko nastavi sa sprovođenjem reformi i očuva usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Zatvaranjem još dva poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom (EU), Crna Gora je prošla skoro polovinu završnog procesa,a Brisel se priprema da u budući budžet obuhvati i ovu zemlju kao punoprvnu članicu. Na međuvladinoj konferenciji održanoj u Luksemburgu, zemlja je zatvorila Poglavlje 2 – Sloboda kretanja radnika i Poglavlje 28, koje se odnosi na zaštitu potrošača i zdravlja. Time Crna Gora ima ukupno 16 privremeno zatvorenih poglavlja od 33, koliko ih je ukupno u pristupnim pregovorima o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Marilena Rauna, kiparska zamenica ministra za evropska pitanja iz zemlje koja predsedava Evropskom unijom, navela je da se zatvaranjem ovih poglavlja potvrđuje opipljiv napredak i stabilan tempo pregovora o pristupanju Crne Gore, kao i njena posvećenost sprovođenju neophodnih reformi za članstvo u EU. "Privremeno zatvaranje ovih poglavlja odražava konkretan napor da se uskladi zakonodavstvo i postignu rezultati koji će direktno poboljšati živote građana Crne Gore", izjavila je Rauna na kraju međuvladine konferencije. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ponovila je da se institucije u Briselu uveliko pripremaju za prijem Crne Gore u evropski blok. "Već pripremamo mesto Crne Gore unutar naše EU. Radimo na nacrtu Sporazuma o članstvu. Tu se definišu osnovne demokratske strukture, kao što je broj članova Evropskog parlamenta, kao i zaštitne mere demokratije." Sporazum o pristupanju sa Crnom Gorom biće drugačiji jer će obuhvatiti i zaštitne mehanizme demokratije kako bi se osiguralo da nova članica ne nazaduje u pogledu osnovnih vrednosti. "Ideja je imati vrstu polise osiguranja tako da nove države članice koje poštuju pravila neće ni primetiti te zaštitne mere", objasnila je je Marta Kos. Komesarka Kos najavila je i da će sledeće nedelje biti predstavljen finansijski paket za Crnu Goru, kao i prilagođavanje budžeta EU za 28 članica. "Napredak je ogroman, ali sada fokus mora ostati na jačanju stubova svake uspešne države – vladavine prava i slobode medija", poručila je Marta Kos. Ona je pozvala sve političke lidere u Crnoj Gori da se angažuju u pronalaženju zajedničkog jezika o nastavku reformskog procesa, koji je neophodan za napredak ka punopravnom članstvu. Zemlju je na međuvladinoj konferenciji predstavljao premijer Milojko Spajić, koji je poručio da je Crna Gora posvećena tome da pređe završnu liniju sa istom odlučnošću kao i do sada. "Crna Gora ne kasni, mi držimo reč i isporučujemo rezultate. Do kraja godine zatvorićemo sva poglavlja i učiniti da Crna Gora postane 28. članica 2028. godine", istakao je Spajić. Ranije tokom dana evropska komesarka Kos najavila je da je Irska, koja će predsedavati EU u drugoj polovini ove godine, spremna da tokom svog predsedavanja omogući Crnoj Gori da zaključi pristupne pregovore.

Međuvladina konferencija biće održana u Luksemburgu, a državu će predstavljati crnogorski premijer Milojko Spajić. Radi se o privremenom zatvaranju Poglavlja 2 – Sloboda kretanja radnika i Poglavlja 28, koje se odnosi na zaštitu potrošača i zdravlje. Time će Crna Gora imati ukupno 16 privremeno zatvorenih poglavlja od 33, koliko ih ima u pristupnim pregovorima o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je prošle nedelje posetila Irsku, državu koja od 1. jula preuzima šestomesečno predsedavanje EU, potvrdila je da postoji volja da tokom irskog predsedavanja Crna Gora zaključi pristupne pregovore. "Ako svi zajedno uradimo naš posao kako treba, što znači Komisija, zemlja kandidat i države članice EU, onda bismo tokom irskog predsedavanja ili na njegovom kraju mogli da završimo dovođenje Crne Gore do cilja. Zašto je ovo toliko važno? Važno je jer, kao nikada ranije, proširenje daje rezultate kao najvažnija spoljnopolitička agenda Evropske unije u poslednjih 16 ili 17 meseci. Uspeli smo više nego u prethodnih 15 godina", rekla je Kos u Luksemburg uoči sastanka ministara spoljnih poslova država članica EU. Crna Gora se smatra najizvesnijom budućom članicom EU, sa izgledima da postane deo evropskog bloka do kraja ove decenije. U aprilu je u EU doneta odluka o formiranju radne grupe koja će raditi na nacrtu Sporazuma o pristupanju. Ulazak Crne Gore u EU označio bi kraj gotovo dvodecenijskog zastoja u procesu proširenja, što predstavlja najduži period u istoriji Unije bez prijema nove članice. Hrvatska već 13 godina nosi status najmlađe članice Evropske unije. U međuvremenu, EU se ne samo nije proširila već se i smanjila izlaskom Velike Britanije iz bloka nakon referenduma o BREXIT-u, održanog u junu 2016. godine.

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore je 14. juna odbacilo kao neosnovane optužbe da Podgorica vodi hibridni rat protiv Srbije, ocenjujući da takve izjave odražavaju nespremnost dela političkih struktura u Beogradu da prihvate Crnu Goru kao suverenu državu. Razmena oštrih poruka usledila je nakon tvrdnji predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Crna Gora i njeni mediji učestvuju u hibridnom delovanju protiv Srbije. Crnogorsko Ministarstvo je u saopštenju objavljenom na mreži X, ocenilo da učestale izjave iz susedne države svedoče o nespremnosti dela političkih struktura da prihvate Crnu Goru kao suverenu i ravnopravnu državu, a ne kao prostor koji treba vratiti zamišljenim političkim centrima. Dodalo je da ovakvi istupi po pravilu postaju intenzivniji kako se Crna Gora približava članstvu u EU i kako se bliže izbori. "Ostavljamo javnosti da procijeni da li takve izjave treba posmatrati kao uvod u nove kampanje dezinformacija i političkih pritisaka ili kao pokušaj skretanja pažnje sa problema koji nemaju nikakve veze sa Crnom Gorom", navodi se u saopštenju. Iz Ministarstva su podsetili da je odluka o obnovi crnogorske nezavisnosti konačna, demokratska i međunarodno verifikovana na referendumu, te da Crna Gora želi najbolje moguće odnose sa svim susedima, uključujući Srbiju. Ipak, naglašavaju da se ti odnosi mogu graditi isključivo na međusobnom poštovanju i prihvatanju realnosti, uz odlučno odbacivanje tvrdnji da je Crna Gora bilo kome oduzimala teritoriju. Na kraju se zaključuje da će Crna Gora nastaviti da insistira na evropskom putu, izgradnji ravnopravnog društva i pružanju podrške svim državama Zapadnog Balkana koje iskreno dele evropske vrednosti. Srpska diplomatija: Pojedini krugovi u Crnoj Gori hibridno deluju protiv SrbijeMinistarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da reagovanje Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore predstavlja "potvrdu hibridne prirode delovanja pojedinih krugova u Crnoj Gori prema političkom životu Srbije". Iz srpskog Ministarstva poručuju da su oštre javne prozivke i pokušaji ućutkivanja pokušaj neprimerenog uticaja na Srbiju, te da bi za odnose dve države bilo daleko korisnije da se sva otvorena pitanja rešavaju kroz institucionalni dijalog i diplomatske kanale. "Srbija nema nikakve pretenzije prema Crnoj Gori, niti dovodi u pitanje njenu državnost, ali njeni predstavnici imaju pravo da ukažu na pojave koje narušavaju dobrosusedske odnose i kontinuirano stvaranje atmosfere u kojoj se Srbija predstavlja kao problem i izgovor za unutrašnje političke neuspehe", navodi se u saopštenju. Zvanični Beograd je pozvao na zajednički rad na pitanjima od stvarnog interesa za građane – poput ekonomske saradnje, infrastrukturnog povezivanja i jačanja međusobnog poverenja. Ističe se da će Srbija nastaviti da vodi odgovornu politiku prema Podgorici, ali da očekuje isti nivo uvažavanja i poštovanja zauzvrat. Vučić: To je pravi hibridni ratPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije 14. juna za Televiziju Prva "da su mediji u Crnoj Gori imali značajnu ulogu u obojenoj revoluciji u Srbiji, a da Crna Gora vodi hibridni rat protiv Srbije". Upitan da prokomentariše kako danas vidi situaciju u Crnoj Gori, Vučić je kazao da je to "njihova (crnogorska) stvar", ali i da "jedino o čemu može da govori je odnos Crne Gore prema Srbiji". "Što se tiče odnosa prema Srbiji, to je apsolutno isto. Ni za jotu bolje, ni za jotu lošije. Na to sam već navikao. Nemojte da smetnete sa uma da je taj odnos bio dodatno pogoršan tokom provođenja obojene revolucije ovde, jer značajnu ulogu su imali mediji u Crnoj Gori, kao platforma za napad i rušenje vlasti u Srbiji. To je pravi hibridni rat. Pošto oni pričaju o hibridnom ratu, oni vode hibridni rat protiv Srbije i svi u tome učestvuju, ili se prave da ne vide da učestvuju", rekao je Vučić.

Više od 2.000 osoba osumnjičenih za ratne zločine počinjene tijekom ratova na području bivše Jugoslavije još nije bilo predmetom istraga nacionalnih pravosuđa, upozorio je 12. juna glavni tužitelj Međunarodnog rezidualnog mehanizma za kaznene sudove Serge Brammertz obraćajući se Vijeću sigurnosti Ujedinjenih naroda. Brammertz je rekao da su nacionalna pravosuđa preuzela ključnu odgovornost za nastavak procesuiranja ratnih zločina nakon završetka rada međunarodnih tribunala, ali da pred njima i dalje stoji opsežan posao. "U zemljama bivše Jugoslavije više od 2.000 osumnjičenih tek treba biti predmet istraga", rekao je Brammertz tijekom redovitog izvješća Vijeću sigurnosti o radu Mehanizma, nasljednika Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog kaznenog suda za Ruandu. Dodao je da vlasti Ruande i dalje tragaju za više od 1.000 osoba osumnjičenih za sudjelovanje u genocidu iz 1994. godine. Brammertz je istaknuo da uspjeh nacionalnih sudova u procesuiranju ratnih zločina u velikoj mjeri ovisi o dokazima, stručnosti i potpori koju pruža njegov ured. "Države članice dosljedno naglašavaju koliko je moj ured neophodan u pružanju podrške njihovom radu", rekao je Brammertz. Govoreći o nasljeđu međunarodnih sudova, Brammertz je podsjetio da su Ujedinjeni narodi tijekom protekla tri desetljeća ostvarili "neusporedive rezultate na području međunarodne kaznene pravde". Prema njegovim riječima, pred međunarodnim tribunalima i Mehanizmom optužene su ukupno 254 osobe, osuđene 154, a više nema bjegunaca koje traže te institucije. "To je potvrda predanosti Ujedinjenih naroda pravdi i odgovornosti", rekao je. Brammertz je također upozorio da su negiranje ratnih zločina i veličanje osuđenih ratnih zločinaca i dalje prisutni u društvima pogođenima sukobima. "Istina je danas potrebnija nego ikada", rekao je, dodajući da pomirenje ovisi o priznavanju i poštovanju patnje svih žrtava bez obzira na njihovu nacionalnu ili etničku pripadnost. Naglasio je važnost očuvanja arhiva Mehanizma i javnog pristupa dokumentaciji kako bi se sačuvala sjećanja na žrtve i omogućilo obrazovanje budućih generacija o počinjenim zločinima. Na kraju obraćanja predložio je da Mehanizam zadrži odgovornost za izvršenje kazni izrečenih pred međunarodnim sudovima, dok bi mandat Ureda tužitelja za pružanje pomoći nacionalnim pravosuđima bio prenesen na Tajništvo Ujedinjenih naroda zajedno s dijelom osoblja i arhivske građe. Međunarodni rezidualni mehanizam za kaznene sudove osnovan je 2010. godine kako bi preuzeo preostale funkcije tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu nakon završetka njihovih mandata.

Dva takozvana non-pejper dokumenta kruže poslednjih dana diplomatskim krugovima Evropske unije (EU). Jedan je francusko-nemački predlog, koji je obelodanjen dan uoči samita EU i Zapadnog Balkana održanog 5. juna u Tivtu u Crnoj Gori. Drugi je predlog pet država članica EU (među kojima su takođe Nemačka i Francuska) o ograničenim pravima budućih članica. Razlika između dva dokumenta odnosi se na period pre i posle prijema novih članica. Foto galerija: Tivat centar Evrope uoči prvog samita EU-Zapadni BalkanJedan ima za cilj pronalaženje rešenja za novu dinamiku država kandidatkinja za članstvo, opterećenih manjkavim institucionalnim reformama koje su nužni uslov postavljen od strane EU. Drugi dokument usmeren je na zaštitu funkcionisanja institucija EU i sprečavanje eventualnog nazadovanja budućih članica u poštovanju temeljnih evropskih vrednosti. Šta je iza novih predloga iz EU?Istovremeno, iza ovih predloga može se naslutiti i namera sužavanja mogućnosti da neka od budućih članica, nakon ulaska u EU, iskoristi svoje pravo veta kako bi blokirala pristupanje narednih kandidata koji čekaju članstvo. Dok francusko-nemački predlog nudi zemljama kandidatima benefite članstva i pre formalnog prijema u EU, najnoviji non-pejper bavi se ograničenjima koja bi nove članice imale i nakon što postanu deo evropskog bloka. Postojeće članice EU imaju to pravo u odlukama koje zahtevaju jednoglasje, među njima, prijema novih članica, spoljna politika, izmene osnivačkih ugovora Unije, i odluke o prijemu novih članica u Šengensku zonu. Romen Le Kiniu, generalni direktor francuskog tink-tenka "Euro Créative", smatra da predlog Nemačke, Francuske, Belgije, Holandije i Luksemburga još jednom pokazuje da su države članice podeljene oko toga kakvo proširenje EU treba da sprovede, iako postoji saglasnost o geopolitičkoj hitnosti tog procesa. "Neke zapadnoevropske zemlje, uključujući i države osnivačice, strahuju da bi dalje proširenje moglo da oslabi funkcionisanje EU i zato ga žele povezati sa širom raspravom o Evropi više brzina, pa čak i sa mogućim ograničenjima prava glasa za nove članice", kaže Le Kiniu u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE). "To bi predstavljalo veliku transformaciju evropskog projekta i nosilo jasan politički rizik: da bi zemlje kandidatkinje mogle da pristupe Uniji koja se značajno razlikuje od one kojoj su prvobitno težile da se pridruže", dodaje on. Crna Gora - izuzetak ili žrtva?Moguće i jedno i drugo. Na kraju prošlonedeljnog samita u Tivtu, predsednik Crne Gore, Jakov Milatović je nagovestio je da se francusko-nemački predlog, pod uslovom da bude primenjen, ne bi odnosio na njegovu državu, budući da je crnogorski slučaj, prema njegovim rečima, "donekle jedinstven". To je nagovestio i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, rekavši da francusko-nemački predlog, nije toliko važan za Crnu Goru koliko je važan za druge kandidate. Crna Gora se trenutno smatra najizglednijom narednom članicom Evropske unije. Prijem do kraja ove decenije ocenjuje se kao dostižan cilj, a EU je već odlučila da započne izradu Sporazuma o pristupanju. Crnoj Gori je i ranije predočeno da njen sporazum sa EU neće biti identičan prethodnim sporazumima te da će imati zaštitne klauzule. Kos najavila zaštitne mere u budućem sporazum o pristupanju Crne GoreUlazak Crne Gore označio bi kraj gotovo dvodecenijskog zastoja u procesu proširenja, što predstavlja najduži period u istoriji EU bez prijema nove članice. Hrvatska već 13 godina nosi status najmlađe članice Unije. Za Bertu Lopes Domeneh, političku analitičarku iz Centra za evropske politike, kada su u pitanju zemlje predvodnice, poput Crne Gore i Albanije, razgovor bi trebalo da bude usmeren na završetak reformi potrebnih za zatvaranje pregovora i ostvarivanje punopravnog članstva u narednim godinama, pre kraja ovog mandata institucija EU. Međutim, Crna Gora koja je pregovore o članstvu vodila polazeći od pretpostavke da će po ulasku u EU imati ista prava i obaveze, mogla bi biti izuzetak i ako bi se primenila ideja najnovijeg dokumenta pet država članica EU, jer bi se upavo ta država mogla među prvima da se suoči sa ograničenjima. Šta je smisao francusko-nemačkog predloga?Francusko-nemački predlogu i dalje ima status non-pejpera, odnosno neformalnog dokumenta koji se koristi u evropskim diplomatskim krugovima za iznošenje novih ideja, testiranje stavova ili predlaganje rešenja bez preuzimanja formalnih obaveza. Međutim ova inicijativa polako počinje da zauzima mesto i u evropskom političkom narativu. "Evropski savet ostaje posvećen unapređenju postepene integracije između Evropske unije i regiona tokom samog procesa proširenja, na način zasnovan na zaslugama i reverzibilan", stoji u nacrtu zaključaka samita koji će biti održan 18 i 19 juna u Briselu a u koji RSE ima uvid. Upravo naglasak na "postepenoj integraciji", kako stoji u nacrtu, odnosi se, doduše ne eksplicitno, na predlog koji su izradili kabineti nemačkog kancelara i francuskog predsednika. Iz Evropske komisije (EK) ocenjuju da se ideje iznete u ovom dokumentu podudaraju sa stavovima ove institucije. Gijom Mersije, portparol Evropske komisije, pozdravlja činjenicu da se ova diskusija odvija među državama članicama. "To pokazuje da postoji snažna posvećenost i od strane država članica. Vidimo mnogo podudarnosti sa našim sopstvenim stavovima o postepenoj integraciji sadržanim u ovom neformalnom dokumentu. Svi delimo isti cilj: moramo ostvariti završetak Unije sa svim partnerima iz procesa proširenja koji već dugi niz godina rade na pristupanju", izjavio je za RSE portparol Mersije. Kome je predlog Berlina i Pariza najprivlačniji?Predlozi za produbljivanje integracije pre članstva mogu pomoći u unošenju dinamike u procese pristupanja zemalja koje zaostaju, ali ne i za zemlje predvodnice u procesu, smatra Berta Lopes Domeneh, politička analitičarka u briselskom tink-tenku Centar za evropske politike (EPC). Ona podseća da Evropska komisija podržava ambiciju da Crna Gora i Albanije zaključe pregovore kraje ove, odnosno krajem naredne godine. "U tom kontekstu, razgovor o statusu posmatrača i pristupu jedinstvenom tržištu ne doprinosi pružanju podsticaja za reforme, već povećava skepticizam u pogledu stvarne posvećenosti država članica proširenju", kaže Lopes Domeneh za RSE. Zašto sada ideja o novom pristupu?Autori nezvaničnog dokumenta smatraju da je politici proširenja potreban novi politički impuls, da je proces spor i da su mu potrebni nova dinamika i smanjenje proceduralnih prepreka. Međutim, skeptičnije na to gleda francuski analitičar Romen Le Kiniu. "Rizik je u spremnosti nekih evropskih prestonica, onih manje voljnih, da se sakriju iza ovog novog ubrzanog procesa kako bi pravo proširenje stavile u drugi plan", upozorava on. Podsticaj za novi predlog, prema njemu, proizlazi iz saglasnosti da je proširenje hitan geopolitički proces koji jača Evropsku uniju i njeno susedstvo, ali i iz svesti da je pristupanje EU složen i politički zahtevan proces, kako za zemlje kandidate tako i za države članice koje na kraju moraju da ratifikuju prijem novih članica. Le Kiniu smatra da bi se ovaj predlog mogao tumačiti kao pokazatelj nemogućnosti EU da obezbedi proširenje u trenutku kada Brisel i države članice ne mogu sebi da priušte strateške poraze. Sličnog mišljenja je i Berta Lopes Domeneh. "Jedna od velikih prepreka proširenju i dalje je oklevanje i instrumentalizacija procesa pristupanja od strane nekih država članica. Stoga bi napori trebalo da budu usmereni na prikupljanje političke volje među EU27 kako bi ispunile svoje obaveze", podvlači ona. "U konačnici, pravi podsticaj za reforme za kandidate na začelju puta ka EU biće spoznaja da je obećanje o članstvu pretvoreno u stvarnost", poručuje Berta Lopes Domeneh.

Evropski lideri pozdravili su reforme i potvrdili da ostaju posvećeni procesu proširenja Evropske unije, zasnovanom na zaslugama. U primorskog gradu Crne Gore, Tivtu, održan je 5. juna Samit Evropske unije i Zapadnog Balkana. Lideri EU poručili su da dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ostaju ključni za napredak. 

U Tivtu se održava samit Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana.

Samit Evropske unije i Zapadnog Balkana koji u petak počinje u Tivtu prvi je takav skup koji se održava u Crnoj Gori. Redovni samiti EU sa Zapadnim Balkanom postali su praksa od 2020. godine, kada je tadašnje hrvatsko predsedavanje predložilo da se lideri sastaju jednom godišnje, budući da je Zapadni Balkan tada bio jedini region sa izvesnom evropskom perspektivom. Samiti su se održavali na teritoriji Evropske unije. Samit EU–Zapadni Balkan, održan 2022. godine u Tirani, obeležio je prvi put da se evropsko okupljanje na najvišem političkom nivou održava van granica EU. Tada je najavljeno da će se skupovi periodično organizovati i u državama kandidatima. Prvi samit koji se održava u Crnoj Gori poklopio se sa više važnih događaja za tu državu, uključujući jubilej – dvadesetu godišnjicu obnove državnosti, ali i nedavnu potvrdu da je reč o najizvesnijoj budućoj članici Evropske unije. Naime, EU je odobrila formiranje ad hoc grupe koja će raditi na izradi nacrta sporazuma o pristupanju. Takva odluka u evropskim institucijama nije doneta u poslednjih 17 godina. Poslednji put usvojena je 2009. godine, kada se Hrvatska približavala zaključenju pristupnih pregovora. Punopravna članica EU od 2013. godine, Hrvatska već 13 godina zadržava status najnovije članice, što ujedno predstavlja i najduži period u istoriji bez proširenja Evropske unije. Samit bez sadržajnog učinkaZa razliku od prethodnih prilika, ovaj samit neće imati dokumentovan epilog. Prema najavama evropskih zvaničnika upućenih u organizaciju skupa, neće biti usaglašena zajednička deklaracija. Razlozi nisu poznati. Nema nikakve teorije zavere i pre je reč o tome da EU nema šta novo da ponudi osim već potvrđenih političkih poruka, koje su usaglašene još na samitu održanom šest meseci ranije, u decembru 2025. godine u Briselu. Osim potvrde da je budućnost regiona u Evropskoj uniji, jedina konkretna ponuda Brisela Zapadnom Balkanu biće najava da bi region možda već naredne godine mogao da postane deo zone bez rominga. Upravo je to razlog zbog kojeg je Savet EU požurio sa okončanjem procedura kako bi se taj korak tokom samita predstavio kao uspeh. Procedure su završene 4. juna, svega dan uoči održavanja skupa. O čemu će se razgovarati?Potreba za unapređenjem vladavine prava u svim državama regiona, potpuno usaglašavanje sa zajedničkom spoljnom politikom Evropske unije, uključujući sankcije prema Rusiji, kao i rešavanje bilateralnih sporova među državama Zapadnog Balkana, biće ključne poruke koje će evropski lideri preneti svojim sagovornicima iz regiona. Savet EU potvrdio je da će lideri razgovarati o proširenju, te da će to biti prilika da Evropska unija ponovi svoju punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU. Očekuje se da će lideri proceniti napredak postignut u postepenoj integraciji Zapadnog Balkana u EU i razmotriti kako da se taj proces dodatno unapredi, posebno kroz Plan rasta za Zapadni Balkan. Takođe će razmotriti načine za suočavanje sa zajedničkim izazovima i jačanje bezbednosti i otpornosti regiona u kontekstu sve složenijih geopolitičkih okolnosti. Nezaobilazna tema biće i različiti modeli približavanja Evropskoj uniji koji se poslednjih meseci nude državama kandidatima pre punopravnog članstva. Posebnu pažnju izazvalo je pismo nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je predložio "kreativna rešenja" za države kandidate. Merc je ponudio dva različita modela: jedan za Ukrajinu, a drugi za zemlje Zapadnog Balkana i Moldaviju. Za Ukrajinu je predložio model pridruženog članstva, koji bi podrazumevao učešće u radu svih institucija EU, ali bez prava glasa i prava veta. Za države Zapadnog Balkana i Moldaviju, s druge strane, nemački kancelar predlaže status posmatrača kao prelazni oblik približavanja Evropskoj uniji. Koga neće biti na samitu?Domaćin samita tvrdi da će u Tivtu boraviti 35 međunarodnih delegacija. Oko 20 lidera država članica Evropske unije potvrdilo je učešće. Među onima koji neće biti prisutni jeste i mađarski premijer Peter Mađar. Neke evropske diplomate smatraju da je razlog to što još nije definisao politiku prema regionu. Njegov prethodnik i politički protivnik Viktor Orban redovno je prisustvovao samitima sa liderima Zapadnog Balkan ali i održavao bliske odnose sa liderima Srbije i Republike Srpske. Na samitu neće biti ni Kaje Kalas, visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost. Zvanično su navedeni privatni razlozi. Nezvanični izvori navode da je Kalas bolesna i fizički nesposobna da doputuje u Tivat. Koga će biti u Tivtu?Za razliku od prošlog decembra, na samitu će biti prisutan predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Njegov dolazak obeležen je rastom tenzija sa nekadašnjom zajedničkom republikom, nakon što su crnogorske vlasti vratile grupu muškaraca koji su u Podgoricu doputovali čarter letom. Iako odnosi sa Crnom Gorom nisu najbolji, a tenzije su počele da rastu nakon obeležavanja crnogorske nezavisnosti, Vučić nije odustao od dolaska jer je to obećao predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, koja ga je lično telefonom pozvala da razgovara o njegovom učešću. Svi lideri Zapadnog Balkana potvrdili su učešće. Kosovo na ovom skupu predstavlja predsednica Skupštine i vršiteljka dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju. Na prethodnim samitima Kosovo je predstavljala Vjosa Osmani, kojoj je mandat istekao u aprilu. Kosovo se trenutno nalazi u trećoj parlamentarnoj izbornoj kampanji za manje od godinu i po dana.

Francuski predsednik Emanulel Makron (Emmanuel Macron) izjavio je u četvrtak na Cetinju da je sve što je Crna Gora uradila u poslednje dve godine izvanredno i da Francuska ostaje uz Crnu Goru na završnici puta ka EU. "Puno više je urađeno nego što su mnogi mislili da će moći", rekao je on na konferenciji za novinare s crnogorskim predsednikom Jakovom Milatovićem. Makron je na pitanje o tome kako će francuski predsednički izbori iduće godine uticati na EU put Crne Gore, rekao da što Crna Gora bude više napredovala i radila na reformama i bude komunicirala sa što više političkih snaga, to će lakše dobiti pristanak za članstvo, prenela je agencija Beta. "Dao bih vam savet, nemojte da sumnjate u sebe. Verujte, radite i rezultat će doći", rekao je Makron. On je rekao da Francuska želi da ambiciozno razvija partnerstvo s Crnom Gorom. "Poslednjih godina smo dosta investirali u bilateralne odnose i puno smo napredovali tako što smo potpisali sporazume koji olakšavaju saradnju u oblasti zdravstva, energetike i infrastrukture. Ne zaboravljam ni ugovore o izgradnji dva patrolna broda", rekao je Makron. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović rekao je da je Makronova poseta priznanje za Crnu Goru i za njena dostignuća na putu ka EU. "Danas kad je Crna Gora najbliža EU, podrška Francuske ima veliku vrednost", rekao je Milatović na Cetinju na konferenciji za novinare s Makronom. Milatović je kazao da je cilj Crne Gore da bude naredna članica EU 2028. godine i poručio je da je uveren da će taj cilj uskoro biti ostvaren uz podršku Francuske. 'Prirodno mesto zemalja Zapadnog Balkana je u EU'Predstavnici vlada Crne Gore i Francuske potpisali su ugovor za projektovanje i izgradnju novog univerzitetskog Kliničkog centra Crne Gore u Podgorici, Memorandum o razumevanju za razvoj dionice A2- 2 Jadransko-jonskog puta, aneks Okvirnog sporazuma o neobavezujućoj kreditnoj liniji između Francuske razvojne agencije i Crne Gore i potvrdu o drugom odobrenom kreditu između Francuske razvojne agencije i Crne Gore, kao i Tripartitni sporazum o partnerstvu. Makron je posle potpisivanja sporazuma rekao je da je trenutak njegove posete Crnoj Gori simboličan i odlučujući, prenela je Radio-televizija Crne Gore. On je takođe čestitao premijeru Milojku Spajiću na uspehu na putu ka Evropskoj uniji i kazao da je Crna Gora krenula odlučno i odgovorno putem vladavine prava. Francuski predsednik je rekao da potpisani sporazumi svedoče o želji dve zemlje da se odnosi dodatno osnaže i istakao da ga posebno raduje izgradnja novog Univerzitetskog Kliničkog centra u vrednosti od 312 miliona evra, kao i prvi korak u pravci izgradnje nove dionice auto-puta. "Prirodno mesto zemalja Zapadnog Balkana je u EU. To podrazumeva ozbiljnu posvećenost i trajnu privrženost. Crna Gora je krenula odlučno i odgovorno putem vladavine prava. Bićemo sa vama dok završite sve obaveze odlučno kao i do sada", rekao je Makron. Spajić je rekao da dve zemlje učvršćuju strateško partnerstvo i zajedno grade evropsku budućnost. Francuski predsednik bi trebalo da učestvuje na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana koji se u petak održava u Tivtu na crnomorskoj obali.