Crnogorska akademija nauka i umetnosti (CANU) od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine nije ostvarila institucionalnu ni programsku saradnju sa institucijama iz Rusije i Belorusije - stoji u odgovoru iz te institucije koji je upućen Radiju Slobodna Evropa (RSE). Suprotno tome, crnogorska nevladina organizacija Centar za građansko obrazovanje tvrdi da takva saradnja postoji i danas, uprkos tome što je CANU javno osudila rusku agresiju na Ukrajinu. Javno dostupni podaci na sajtu Crnogorske akademije nauka i umetnosti pokazuju podatke koji delimično odstupaju od tvrdnji CANU da nije bilo saradnje. Naime, CANU je od 2018. godine članica Međunarodne asocijacije akademija nauka (International Association of Academies of Sciences - IAAS) koja ima sedište u Minsku. Na čelu ove organizacije nalazi se Vladimir Karanik, predsednik Nacionalne akademije nauka Belorusije i potpredsednik Vlade Belorusije, koji je od decembra 2020. godine pod sankcijama Evropske unije zbog uloge u gušenju opozicionih protesta u Belorusiji. Iz javno dostupnih dokumenata vidi se da je CANU prethodnih godina učestvovala na događajima koje organizije IAAS, kao i da planira učešće na godišnjem zasedanju saveta ove organizacije u septembru 2026. godine. Istovremeno, iz CANU tvrde da nikakva saradnja sa ruskom i beloruskom akademijom nauka nije planirana za budući period, a ne pominju ni saradnju sa IAAS. Šta kažu iz Crnogorske akademije nauka i umetnosti? Na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) o tome kakvu je saradnju CANU ostvarila sa institucijama iz Rusije i Belorusije od početka ruske agresije na Ukrajinu, odgovaraju da takve saradnje nije bilo. S druge strane, nisu sarađivali ni sa Nacionalnom akademijom nauka Ukrajine jer, kako ističu, "Ukrajina djeluje u okolnostima koje joj gotovo onemogućavaju bilo kakvu međunarodnu saradnju". Ipak, kažu da ih je uprkos tome prošle godine posetio akademik Stanislav Dovgi, počasni konzul Crne Gore u Ukrajini, sa kojim je su razgovarali o mogućoj saradnji. Na pitanje zbog čega je CANU i dalje članica Međunarodne asocijacije akademija nauka (IAAS), kažu da većina međunarodnih asocijacija nije prekinulo saradnju sa Rusijom i Belorusijom "razumijevajući da one okupljaju pojedince, vodeće naučnike, koji nužno ne dijele stavove političkog vođstva svojih zemalja, ili su prema njima otvoreno kritični". Kao jedinu planiranu aktivnost u saradnji sa Ruskom akademijom nauka, iz CANU navode pripremu projekta povodom obeležavanja 200 godina od rođenja ruskog pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja, za koji navode da bi trebalo da bude realizovan 2028. godine, "uz nadu da će do tada ratni sukobi biti okončani". U projektu je, pored crnogorske i ruske akademije, predviđeno i učešće Srpske akademije nauka i umetnosti i Makedonske akademije nauka i umetnosti. CANU je inače, 1. marta 2022. godine osudila invaziju Rusije na Ukrajinu i pozvala na poštovanje teritorijalnog integriteta i kulturnog identiteta Ukrajine. Takođe su pružili podršku Nacionalnoj akademiji nauka Ukrajine, uz reči da celokupno istorijsko iskustvo Crne Gore svedoči o borbi za slobodu. "Zato je u tradiciji Crne Gore da podržava one koji brane svoj dom i svoju državu, kao i pravo da slobodno odlučuju o sopstvenoj budućnosti", piše u saopštenju predsedništva CANU. Otkud predstavnici CANU među akademicima iz Minska i Moskve?CANU je članica Međunarodne asocijacije akademija nauka (IAAS) od septembra 2018. godine. Od 2017. godine sedište ove asocijacije je Nacionalna akademija nauka Belorusije u Minsku. U maju 2025. godine, premijer Belorusije Aleksandar Turčin predstavio je novog čelnika Nacionalne akademije nauka Belorusije Vladimira Karanika. Karanik je pod sankcijama Evropske unije, Ujedinjenog kraljevstva, Švajcarke i Kanade zbog uloge u gušenju opozicionih protesta u Belorusiji. Trenutno vrši funkciju potpredsednika Vlade Belorusije. Do marta 2025. godine bio je guverner Grodnjenske oblasti, a pre toga ministar zdravlja u beloruskoj vladi. Blizak je saradnik predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, koji se takođe nalazi pod sankcijama EU. IAAS okuplja naučne ustanove iz 16 zemalja, među kojima su države bivše članice Sovjetskog Saveza poput Rusije, Belorusije, Jermenije, Azerbejdžana i Gruzije, ali i Kina, Vijetnam i Mongolija. Crna Gora je jedina članica ove asocijacije sa prostora Zapadnog Balkana. Na sajtu beloruske akademije navodi se da je u septembru 2024. godine u Moskvi održano zasedanje Saveta Međunarodne asocijacije akademija nauka, u organizaciji Ruske akademije nauka. Na skupu je učestvovala i delegacija Crne Gore. I naredne, 2025. godine, Crna Gora je učestvovala u kongresu naučnih saveta IAAS-a u Kini u okviru inicijative kineske vlade "Jedan pojas, jedan put" koju su organizovale akademije nauka iz Kine i Belorusije. Iako CANU tvrdi da od 2022. godine nije sarađivala sa institucijama iz Rusije i Belorusije, u javno dostupnom izveštaju o aktivnostima za 2022. godinu navodi se da je Akademija u septembru te godine organizovala naučnu konferenciju "Optimization and Applications" u Petrovcu na crnogorskoj obali, zajedno sa Računarskim centrom Ruske akademije nauka. Na sajtu CANU nisu dostupni pregledi aktivnosti za poslednje tri godine. Inače, Međunarodna asocijacija akademija nauka nije osudila rusku agresiju na Ukrajinu, uprkos pozivu Nacionalne akademije nauka Ukrajine, koja je inače jedan od osnivača ove međunarodne organizacije. "Asocijacija nije reagovala na bombardovanje mirnih gradova i uništavanje civilne, kao i naučne, infrastrukture, niti je pružila podršku Nacionalnoj akademiji nauka Ukrajine, njenim građanima i državi", saopštila je ukrajinska akademija, nakon čega je i povukla članstvo iz ove organizacije u martu 2022. godine. Još neke međunarodne organizacije prekinule su saradnju sa beloruskim i ruskim akademijama. Tako je Evropska federacija akademija nauka ALLEA suspendovala članstvo Ruske akademije nauka i Nacionalne akademije nauka Belorusije. I Evropska organizacija za nuklearno istraživanje - CERN je prekinula saradnju sa ruskim i beloruskim naučnim institucijama. Ipak, deo međunarodnih organizacija to nije učinio, uprkos osudi agresije. To uključuje organizacije kao što su Međunarodni savet za nauku (International Science Council – ISC) i Evroazijska unija univerziteta (EURAS), o čemu su pisali ukrajinski mediji, a na šta se poziva i Crnogorska akademija nauka i umetnosti u odgovoru za RSE. RSE je tražio komentar o saradnji sa crnogorskim institucijama od Ruske akademije nauka i Nacionalne akademije nauka Belorusije, ali odgovor do objavljivanja teksta nije stigao. Zbog čega se poziva na prekid saradnje?Na "zabrinjavajuć kontinuitet saradnje" CANU sa institucijama Belorusije i Rusije ukazali su iz nevladinog Centra za građansko obrazovanje. Navode primere saradnje CANU sa Međunarodnom asocijacijom akademija nauka, ali i naglašavaju da CANU nije transparentna u vezi sa ovom saradnjom. Navode da se CGO obratio CANU tražeći podatke o tome da li poštuju sankcije Crne Gore prema Rusiji, kao i pregled svih oblika saradnje sa Rusijom u poslednje četiri godine, ali da je CANU "odbila taj zahtev uz obrazloženje da ne poseduje tražene informacije". Ističu da je nejasno zbog čega bi CANU održavala saradnju sa ovom asocijacijom. "Budući da je IAAS neka vrsta postsovjetskog koordinacionog tijela za akademije iz tih zemalja, neobična je odluka CANU da se 2018. godine priključe ovoj asocijaciji, a naročito i jer druge akademije sa prostora bivše Jugoslavije, sa kojima CANU blisko sarađuje, nijesu članice", navode iz CGO. Ta nevladina organizacija pozvala je CANU da preispita i prekine članstvo u asocijaciji. "Institucije poput CANU moraju dosljedno primjenjivati vrijednosti koje javno zastupaju. Deklarativna podrška Ukrajini gubi smisao ukoliko se istovremeno održava saradnja sa organizacijama bliskim režimima koji učestvuju u njenom razaranju", dodaju iz CGO. Odnosi Crne Gore sa Rusijom i BelorusijomVlada Crne Gore je 8. aprila 2022. godine uvela sankcije Rusiji zbog vojne agresije na Ukrajinu, što podrazumeva zamrzavanje imovine dela ruskih državljana u Crnoj Gori, te zabranu rada ruskih vladinih medija. Vazdušni prostor takođe je zatvoren za ruske avione. Belorusija je pod sanckijama Evropske unije kao država koja je uključena u rusku agresiju na Ukrajinu, a Crna Gora se formalno uskladila sa tim merama. Politička i institucionalna saradnja Crne Gore i Rusije je nakon 2022. svedena na minimum. Sankcije, međutim, formalno ne zabranjuju sve oblike akademske saradnje. Crna Gora smatra se liderom u pristupnim pregovorima sa Evropskom Unijom, dok vlada te zemlje najavljuje zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja do kraja godine.

Dvanaest hapšenja, akcije u nekoliko zemalja, operacije preko pet kontinenata i zapljena 4,2 tone droge epilog su međunarodne policijske akcije provedene u Crnoj Gori i Njemačkoj. Među uhapšenima u Crnoj Gori je i S.F., za koga je crnogorska policija navela da je jedan od vođa balkanskog kartela. Crnogorski mediji su ga identifikovali kao Svetislava Filipovića i on je osumnjičen za neovlaštenu proizvodnju, držanje i stavljanje u promet opojnih droga. On se suočava sa kaznom zatvora od 15 godina, a osim toga optužen je za nedozvoljenu trgovinu oružja i eksplozivnim materijalom. O njemu nema mnogo informacija, a objavljujući informacije o akciji iz Europola je rečeno da je u Crnoj Gori uhapšena visokorizična osoba. Dolazi iz Podgorice i ima 47 godine, a od 2002. godine vodi se kao direktor firme "Spectacular," pokazuju podaci javnom registru poslovnih podataka Company wall. Ta firma je do sada primila 139 pošiljki iz 16 zemalja, uključujući Ekvador, Ukrajinu i Kolumbiju pokazuju podaci na Volzi, platformi koja prikuplja podatke o globalnoj trgovini. Prema navodima sa platforme, uvozili su banane, lubenice, sušeno voće i orašaste plodove, dok je među njihovim dobavljačima i kompanija iz Hong Konga. U 2023. godini "Spectacular" je ostvarila ukupne prihode u iznosu od 664.206 eura. Filipović se i kao jedan od suvlasnika kompanije "Europayment". Računi obje kompanije su blokirani. Osim hapšenja u Crnoj Gori, uhapšene su i četiri osobe u Njemačkoj, no još uvijek nema više informacija o njima. Prema podacima Interpola, u Njemačkoj djeluje nekoliko globalnih organiziranih kriminalnih grupa koje se bave širokim rasponom zločina poput trgovine drogom, imovinskog kriminala i krijumčarenja ljudi. 'Snažno ukorijenjene' u rutama trgovine kokainomUhapšeni 15. aprila se terete za višetonske pošiljke kokaina iz Južne Amerike ka zemljama Evropske unije, rekao je ranije direktor Uprave policije Lazar Šćepanović. Kako je pojasnio, ova kriminalna grupa vršila je nabavku, prodaju i posredovanje u prodaji kokaina i kanabisa, kako u Crnoj Gori, tako i zemljama poput Njemačke, Holandije, Belgije, Bolivije, Tajlanda. Ova akcija potvrđuje da uprkos udarima koje su ranije akcije zadale, balkanske grupe nisu nestale, već nastavljaju svoje aktivnosti uz prilagođavanje i obnovu logističkih lanaca, smatra Saša Đorđević iz Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. "Balkanske kriminalne grupe ostaju snažno ukorenjene u tradicionalnim rutama trgovine kokainom, posebno na liniji Latinska Amerika – Evropa, pri čemu je Nemačka i dalje jedno od glavnih tržišta," kaže Đorđević. Organizovane kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana su u međunarodnim organizacijama, poput Europola i Interpola označene među ključnim za krijumčarenje kokaina iz država Latinske Amerike, poput Brazila, Kolumbije i Ekvadora do tržišta, prije svega Zapadne Evrope. No, osim kokaina, krijumčaren je i kanabis, odnosno 1,5 tona kanabisa pronađenog u 12 različitih zapljena. Kanabis je, kako su rekli iz Europola, krijumčaren u Evropsku uniju iz i preko Albanije, Tajlanda i Sjedinjenih Država. Prisustvo kanabisa, pojašnjava Đorđević, pokazuje da balkanske kriminalne grupe nisu specijalizovane samo za kokain. "Već deluju oportunistički i ulaze i na druga tržišta onda kada ona nude siguran kanal i dobru zaradu", dodaje. U posljednjoj akciji učestvovalo je oko stotinu policajaca, a osim njemačkih i crnogorskih institucija, podršku su pružile i Austrija, Španija i Europol. Prevoz avionimaNakon hapšenja u Crnoj Gori i Njemačkoj Više državno tužilaštvo u Podgorici podiglo je optužnice protiv deset osoba. Krivičnom prijavom osumnjičenima se stavlja na teret da su u više navrata prodavali, prenosili i posredovali u prodaji opojnih droga kokain i kanabis, dok se grupi od četiri osumnjičena lica stavlja na teret i krivično djelo kriminalno udruživanje. "Jedno osumnjičeno lice je u Podgorici, Njemačkoj, Boliviji, Tajlandu, Belgiji i Dominikanskoj Republici, naručivalo i organizovalo pomorski ili vazdušni transport tovara sa velikim količinama opojnih droga – kokain, konoplja i hašiš," navode iz Tužilaštva. I Europol navodi da je grupa pored morskih ruta, koristila i vazdušni saobraćaj. Đorđević pojašnjava da ovo pokazuje da ove mreže stalno prilagođavaju načine i da traže nove kanale za krijumčarenje. "Upotreba avio-saobraćaja, uključujući kurire i generalnu avijaciju, već neko vreme izaziva zabrinutost, ali im se razmere još nisu u potpunosti razjasnile", pojašnjava Đorđević. Osim novih metoda transporta grupe također mijenjaju rute. Tako je istraživanje Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala prošle godine ukazalo da organizovane kriminalne grupe čiji su članovi porijeklom iz država Zapadnog Balkana koriste novu rutu za krijumčarenje kokaina iz Latinske Amerike do Evrope i to preko država Zapadne Afrike. Crna Gora je sjedište i dva kriminalna klana, Kavačkog i Škaljarskog koji se nalaze u sukobu od 2014. godine kada je u Valensiji nestalo nekoliko stotina kilograma kokaina. U njihovim sukobima do sada je poginulo više od 70 osoba. Crna knjiga: Ubistva s mafijaškim potpisomNovi talas ubistava u ratu crnogorskih kriminalnih klanovaZemlja se nalazi na desetom mjestu u Evropi prema Globalnom indeksu organizovanog kriminala za prošlu godinu. Osim nje, u prvih deset zemalja nalaze se i Srbija i Bosna i Hercegovina. Globalni indeks organizovanog kriminala procenjuje nivo kriminala i otpornost na organizovani kriminal u 193 države svijeta.

Jedan od vodećih članova takozvanog balkanskog kartela uhapšen je 15. aprila u Crnoj Gori u okviru opsežne međunarodne operacije u kojoj je, uz podršku EUROPOL-a, privedeno ukupno 12 osumnjičenih osoba. Direktor Uprave policije Crne Gore Lazar Šćepanović izjavio je da je S.F. (47) iz Podgorice koji je uhapšen u akciji EUROPOLA-a osumnjiičen da je jedan od vođa balkanskog kartela koji se bavio međunarodnom prodajom droge i oružja. Više crnogorskih medija je objavilo da je riječ o Svetislavu Filipoviću, kome prijeti kazna od 15 godina zatvora. Pored njega, uhapšeno je još sedam osoba čime je, prema navodima policije, razbijen balkanski narko-kartel. Akcija je provedena u Crnoj Gori i Njemačkoj, gdje su uhapšene četiri osobe. Kriminalna mreža se tereti za krijumčarenje višetonskih pošiljki kokaina u EU, saopštio je EUROPOL. Istraga, koju su uz crnogorsku i njemačku policiju podržale i vlasti u Austriji i Španiji, bila je usmjerena na kriminalnu ćeliju uključenu u međunarodnu trgovinu kokainom i kanabisom u velikim razmjerama. Vjeruje se da su osumnjičene osobe imale različite uloge unutar zločinačke organizacije, od finansijera do koordinatora i logističara zaduženih za transport. Šćepanović je rekao da je policija započela akciju u oktobru 2024. i naveo da je kriminalna mreža djelovala na više kontinenata i sprovodila trgovinu narkoticima, oružjem i vršila druga krivična djela. "Ova kriminalna mreža bavila se prodajom kokaina, marihuane, organizovala mrežu preprodavaca u više zemalja", rekao je Šćepanović. Uprava policije Crne Gore objavila je snimke akcije i hapšenja. Pravosudna tijela u Crnoj Gori terete osumnjičene za umiješanost u trgovinu 2,7 tona kokaina i 1,5 tona kanabisa između oktobra 2024. i aprila ove godine. Droga je zaplijenjena u 12 različitih, prethodnih operacija širom nekoliko zemalja EU i Južne Amerike. Vjeruje se da je mreža za krijumčarenje koristila pomorske i zračne rute, prevozeći drogu u brodskim kontejnerima i drugim prikrivenim metodama. Osim kokaina, sumnja se da su krijumčarili i kanabis u EU iz Albanije, Tajlanda i Sjedinjenih Država. U ovim hapšenjima i pretragama u obje zemlje sudjelovalo je oko 100 policijskih službenika. EUROPOL je tokom istrage osiguravao stalnu koordinaciju, razmjenu informacija i pružao analitičku podršku, a prikupljeni obavještajni podaci razotkrili su dobro skrivenu mrežu koja je djelovala na više kontinenata. Agencija je pružila i finansijsku podršku za nabavu posebne opreme i druge operativne potrebe. Istovremeno, Više državno tužilaštvo u Podgorici je izvijestilo da su višemjesečne aktivnosti rezultirale podnošenjem krivične prijave Uprave policije protiv 10 lica zbog krivičnih djela kriminalno udruživanje, neovlaštena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga i nedozvoljena trgovina oružjem i eksplozivnim materijama. "Krivičnom prijavom osumnjičenima se stavlja na teret da su u više navrata prodavali, prenosili i posredovali u prodaji opojnih droga kokain i konoplja, dok se grupi od četiri osumnjičena lica stavlja na teret i krivično djelo kriminalno udruživanje", navelo je Više državno tužilaštvo.

Osnovno državno tužilaštvo u Podgorici odbacilo je krivičnu prijavu koju je Specijalno državno tužilaštvo (SDT) podnelo protiv bivšeg glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića, zbog sumnje da je izvršio krivično delo oduzimanje i uništenje službenog pečata i službenog spisa, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa iz tužilaštva. Protiv Milivoja Katnića u toku je sudski proces zbog sumnje da je izvršio krivična dela stvaranje kriminalne organizacije i zloupotreba službenog položaja.. Kako navode iz tužilaštva, krivična prijava koju je Specijalno državno tužilaštvo podnelo u junu 2025. godine odbačena jer ne postoji osnovana sumnja da je Katnić učinio ovo delo. Zbog čega se sudi Milivoju Katniću?Po nalogu Specijalnog tužilaštva Crne Gore, 14. aprila 2024. godine uhapšeni su bivši glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić i nekadašnji visoki policijski funkcioner Zoran Lazović. Lišeni su slobode zbog sumnje da su učinili krivična dela stvaranje kriminalne organizacije i zloupotreba službenog položaja. Do hapšenja bivšeg čelnika Specijalnog tužilaštva i bivšeg pomoćnika direktora policije, došlo je na osnovu saradnje Specijalnog državnog tužilaštva sa EUROPOL-om, Agencijom Evropske unije za saradnju organa za sprovođenje zakona. SDT tereti Zorana Lazovića da je formirao kriminalnu organizaciju, čiji su članovi, navodno, bili bivši tužilac Katnić i ranije uhapšeni i suspendovani tužilac Saša Čađenović, koji je bio Katnićev zamenik i koji je optužen da je radio za kriminalni kavački klan. U podgoričkom Višem sudu 9. maja 2025. počelo je suđenje, na kom su sva trojica negirali navode optužnice, uz tvrdnju da se protiv njih vodi “politički proces”. Ko je Milivoje Katnić?Milivoje Katnić bio je Glavni Specijalni tužilac od 2015. godine do početka 2022. godine, a na tu funkciju je došao sa mesta sudije Apelacionog suda. Razrešen je godinu i po dana nakon što je sa vlasti smenjena Demokratska partija socijalista (DPS), koja je vladala trideset godina. Nove vlasti su optuživale Katnića da je progonio opoziciju, a štitio najviše funkcionere DPS-a uključujući i dugogodišnjeg predsednika Mila Đukanovića. Katnić je bio glavni tužilac u slučaju pokušaja terorizma i "državnog udara" 2016. za šta su optužneni ruski i srpski državljani, kao i lideri proruskog Demokratskog fronta - sadašnji predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić i poslanik Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije. Prvostepenom presudom su svi bili osuđeni na višegodišnje kazne zatvora, ali je Apelacioni sud 2021. Godine oborio prvostepenu presudu. U ponovljenom procesu Viši sud ih je sve oslobodio 12. jula 2024. *Vijest je ažurirana 16.4. odgovorom iz Osnovnog državnog tužilaštva

Specijalno državno tužilaštvo u Crnoj Gori 13. aprila pokrenulo je krivični postupak protiv još devet lica zbog sumnje da su počinili krivična dela stvaranja kriminalne organizacije i neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga. Krivični postupak se odnosi na delovanje kriminalne grupe za koju su kao organizatori optuženi Radoje Zvicer, Vaso Ulić i Slobodan Kašćelan. U pitanju je kriminalna organizacija osnovana sa ciljem krijumčarenja kokaina iz Južne Amerike u Evropu i Australiju, kao i krijumčarenja 903 kilograma te droge u junu 2020. godine, što su sprečili nadležni organi u Australiji, navodi se u saopštenju tužilaštva. Iz tužilaštva podsećaju da su prethodno podignute optužnice protiv tri organizatora kriminalne grupe, kao i još 22 druga pripadnika grupe. Oni su optuženi za krivično delo stvaranje kriminalne organizacije, kao i neovlašćenu proizvodnju, držanje i stavljanje u promet opojnih droga. Po tim optužnicama u toku je glavni pretres pred Višim sudom u Podgorici. Radoje Zvicer, jedan od optuženih za organizovanje ove kriminalne grupe, je odbegli vođa kavačkog klana iz Kotora. Protiv njega je u januaru 2025. godine Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore otvorilo istragu zbog sumnje za ubistvo Rista Mijanovića u novembru 2020. godine. Pod istragom se nalazi još 12 pripadnika Kavačkog klana. Kavački klan bavio se pretežno međunarodnim švercom kokaina, a upravo zbog toga se Zvicer nalazi na listi 50 najtraženijih evropskih begunaca. Zviceru se od 2020. godine, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi svaki trag. U evropskim dokumentima se ističe da se služio sa najmanje 15 lažnih identiteta.

Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine čestitalo je Peteru Magyaru i opozicionoj stranci Tisza pobjedu na parlamentarnim izborima u Mađarskoj 2026. godine. U objavi na društvenoj mreži X, Ministarstvo je navelo da se raduje "novom poglavlju odnosa između Bosne i Hercegovine i Mađarske", zasnovanom na međusobnom poštovanju, iskrenom partnerstvu i zajedničkim evropskim vrijednostima, dodajući da izborni rezultat otvara prostor za uravnoteženiju i konstruktivniju saradnju u interesu građana obje zemlje. Čestitke Peteru Magyaru uputio je i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić koji je izrazio uvjerenje da će se nastaviti dobra saradnja između Mađarske i Srbije, zahvalivši dosadašnjem mađarskom premijeru Viktoru Orbanu na, kako je naveo, odnosima koje su dvije zemlje do sada imale. Pobjedu opozicije u Mađarskoj čestitao je i predsjednik Crne Gore Jakov Milatović koji je poručio da se raduje susretu sa Magyarom u junu, na Samitu EU – Zapadni Balkan u Crnoj Gori, ističući da je Mađarska bila snažan podržavalac crnogorskog puta ka članstvu u Evropskoj uniji. Crnogorski premijer Milojko Spajić također je čestitao Magyaru i stranci Tisza izbornu pobjedu, navodeći da se raduje daljem unapređenju partnerstva Crne Gore i Mađarske, kao i saradnji na evropskim prioritetima "zasnovanim na demokratskim vrijednostima i viziji snažne i ujedinjene Evrope". Čestitke Peteru Magyaru uputio je i premijer Kosova Albin Kurti, koji je saopštio da Kosovo pozdravlja podršku mađarskog naroda vrijednostima Evropske unije i da se raduje budućoj saradnji dvije strane. Pobjeda stranke Tisza označila je kraj 16-godišnje vladavine premijera Viktora Orbana, koji je priznao poraz nakon što su djelimični rezultati pokazali ubjedljivu prednost opozicije. Čestitke je uputio i premijer Albanije Edi Rama koji se istovremeno zahvalio Viktoru Orbanu na zbližavanju dvije države. Rama je na društvenoj mreži X napisao: "Bilo je zadovoljstvo sarađivati sa premijerom Orbanom i biti svjedok zbližavanja Albanije i Mađarske. Želim svom dobrom prijatelju Viktoru sve najbolje u ovom novom poglavlju njegovog života. Istovremeno, srdačno čestitam Peteru Mađaru na njegovoj zaista impresivnoj pobjedi. Novoizabranom premijeru Mađarske želim puno uspjeha u njegovom velikom poduhvatu da otvori novo poglavlje za svoju zemlju i radujem se zajedničkom radu na još većem zbližavanju naših dviju zemalja". Preliminarni rezultati sa više od 80 posto prebrojanih glasova ukazali su da bi Tisza mogla osvojiti oko 137 od ukupno 199 poslaničkih mjesta u parlamentu, čime bi obezbijedila dvotrećinsku većinu i mogućnost samostalnog formiranja vlasti. Izbori su održani uz rekordnu izlaznost od oko 79 posto. Lider Tisze Peter Magyar poručio je nakon objave rezultata da Mađarska "želi ponovo da bude evropska zemlja", najavljujući borbu protiv korupcije i jačanje demokratskih institucija. Pobjedu mađarske opozicije pozdravili su i brojni evropski lideri, uključujući predsjednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, koja je ocijenila da se Mađarska ovom odlukom birača vraća evropskom putu. Na izborne rezultate osvrnuo se i predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, koji je u objavi na društvenoj mreži X ocijenio da je Viktor Orban izgubio političku bitku, ali da je postavio temelje evropskog suverenizma, antimigrantske i antiratne politike. Stevandić je naveo da je Orban "politički ostao u poziciji feniksa", da je "udario temelje srpsko-mađarskog prijateljstva" te da je "džentlmenski priznao poraz", dodajući da je Magyar njegov "učenik". U izbornoj trci je učestvovalo samo pet stranaka - najmanji broj stranaka koje su učestvovale na izborima još od demokratizacije Mađarske 1990. godine - nakon što su se neke političke opcije povukle kako bi povećale šanse za pobjedu stranke Tisza.

Vlada Crne Gore utvrdila je u sredu predlog odluke o davanju koncesije za aerodrome u Podgorici i Tivtu, kojim je predviđeno da koncesija bude dodeljena prvorangiranom ponuđaču Incheon Airport Consortium (IAC) iz Južne Koreje na period od 30 godina, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Rukovodilac radom Ministarstva saobraćaja Filip Radulović rekao je na konferenciji za novinare da konačnu odluku o davanju koncesije ima Skupština Crne Gore. "Koncesije ne predstavljaju prodaju ni privatizaciju Aerodroma. To je dugoročno upravljanje imovinom, u ovom konkretnom slučaju na 30 godina. Imovina je naša i ostaje naša svo ovo vrijeme", rekao je on. Radulović je rekao da će posle isteka koncesionog perioda sve novoizgrađeno na području aerodroma, kao i imovina aerodroma ostati u vlasništvu države. Savetnica premijera za ekonomsku politiku Milena Milović je rekla da je koncesionar dužan da u Podgorici i Tivtu rekonstruiše terminale koji postoje, ali i da izgradi nove. "Od ovih 300 miliona najveći dio investicije se dešava u prvih šest godina, 132 miliona eura se ulaže u prve tri godine", rekla je Milović. Milović je rekla da se koncesionar takođe obavezao da uplati godišnje 35 odsto bruto prihoda, što je, prema njenim rečima, najmanje 600 miliona u periodu od 30 godina. "Benefiti za našu državu se procjenjuju na najmanje milijardu eura u periodu trajanja 30 godina", dodala je ona. Milović je rekla da su zaposleni zaštićeni jer je obaveza koncesionara da preuzme kolektivni ugovor i da preuzme sve zaposlene koji imaju ugovor o radu na pet godina trajanja koncesije. Kada je tenderska procedura za zakup Aerodroma Crne Gore, posle sedam godina, 2025. ušla u završnu fazu, ministar finansija Srbije Siniša Mali je rekao da je Srbija, koja nije učestvovala na tenderu, zainteresovana za koncesiju aerodroma u Podgorici i Tivtu. Vlada Crne Gore je prošle godine saopštila da su u predviđenom roku do 9. maja ponude dostavile dve međunarodne kompanije: Incheon koji je u vlasništvu južnokorejske Vlade i privatna kompanija iz Luksemburga Corporacion America Airports S.A.

Crnogorsko Specijalno državno tužilaštvo predalo je sudu u Podgorici optužnicu protiv više osoba zbog šverca 5,7 tona kokaina, navodeći da su u organizovano delovali u više država, uz podršku pojedinaca iz crnogorskih institucija. Optužnica koju je Tužilaštvo predalo sudu u ponedeljak podignuta je za više krivičnih dela protiv Radosava Radovića, Miljana Kneževića, Rosana Radovića, Jovana Babovića, Miloša Radonjića, Marka Radonjića, Krsta Vujića, Damjana Vukašinovića, Milorada Krivokapića, Borisa Drobnjaka, Ivana Krsmanovića i D.R., prenela je Radio-televizija Crne Gore. Okrivljeni Miloš Radonjić je u zatvoru u SAD gde se tereti za "koordiniranje, planiranje i transport pošiljki kokaina" iz Južne Amerike u Evropu. On je uhapšen u Italiji u oktobru 2023. godine, a u julu naredne godine izručen je SAD. Radosavu Radoviću i Damjanu Vukašinoviću se već sudi za šverc više tona kokaina. Njima se sudi za šverc najmanje sedam tona kokaina iz Južne Amerike, a objedinjeni postupak pred Specijalnim sudom u Beogradu nastavljen je izvođenjem sadržaja poruka s Skaj aplikacije. Pripadnici crnogorskog Interpola u Bernu prošle godine su odbili da preuzmu od švajcarske policije uhapšenog Krsta Vujića, jer su utvrdili da se ne radi osobi za kojim je Crna Gora raspisala poternicu. Prethodno su švajcarske vlasti i crnogorska policija objavili da je 14. avgusta 2025. uhapšen pripadnik visokorizične organizovane kriminalne grupe Krsto Vujić. Međutim, prilikom primopredaje osumnjičenog u Bernu 29. avgusta crnogorski inspektori ustanovili su da se ne radi o Vujiću. Više od pet tona kokaina je zaplenjeno u februara 2020. na teretnjaku "Aressa" u vodama Arube, u Karipskom moru kada je uhapšeno jedanaest crnogorskih državljana koji su bili članovi posade broda. Pretpostavlja se da je to jedan od slučajeva s kojima se povezuje grupa koju je u ponedeljak optužilo Specijalno državno tužilaštvo, ali zvanično to nije potvrđeno, navodi Radio-televizija Crne Gore.

Samo u prvih 48 sati od izbijanja rata na Bliskom istoku 28. februara u ovom regionu otkazano je više od 5.000 letova, pokazuju podaci platforme FlightAware. Tako je došlo do jednog od najvećih poremećaja globalnog vazdušnog saobraćaja od pandemije kovid 19. Nakon početka konflikta, velike aviokompanije suspendovale su letove ka Bliskom istoku, dok su države poput Irana, Izraela, Iraka i Katara u potpunosti zatvorile svoj vazdušni prostor. U nedeljama koje su usledile, veliki deo vazdušnog prostora Bliskog istoka ostao je zatvoren ili pod strogim ograničenjima. Nove okolnosti menjaju globalni, ali i evropski turizam. U jadransko-jonskom regionu Hrvatska i Albanija su u najboljoj poziciji da profitiraju od ovih promena, Crna Gora ostaje nestabilna, dok je Grčka najizloženija padu poverenja i rastu troškova. Ovo za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže Wadim Strielkowski, direktor i profesor Poslovne škole u Pragu (Prague Business School). Objašnjava, međutim, da ti benefiti neće doći sami od sebe, već zahtevaju adekvatan odgovor nacionalnih Vlada kako bi se istovremeno ublažili rizici po lokalni turizam i privukli novi turisti. Rat na Bliskom istoku i globalni turizamSvetska turistička organizacija (UN Tourism) navodi da je Bliski istok tokom 2024. godine bio turistički najuspešniji region u odnosu na period pre pandemije, sa oko 95 miliona međunarodnih dolazaka. Taj region učestvuje sa oko pet odsto u globalnim međunarodnim dolascima i 14 odsto u međunarodnom tranzitnom aviosaobraćaju, podaci su Svetskog saveta za putovanja i turizam (WTTC). Podaci EUROCONTROL-a pokazuju da je učestalost letova u Evropi nakon početka rata ostala stabilna, uz izuzetak saobraćaja između Evrope i Bliskog istoka, gde je zabeležen pad od 52 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, više od polovine turista na Bliskom istoku dolazi iz Evrope. Profesor Wadim Strielkowski iz Poslovne škole u Pragu kaže da rat na Bliskom istoku ne dovodi do potpunog kolapsa evropskih putovanja, već preraspodele turističke tražnje. "Turisti se udaljavaju od destinacija koje se percipiraju kao bliže zoni sukoba i okreću se alternativama koje deluju bezbednije i operativno jednostavnije", objašnjava on. Jadransko-jonski region kao alternativa?Zemlje jadransko-jonskog regiona Hrvatska, Crna Gora i Albanija nude obalni letnji turizam koji može postati alternativa izloženijim destinacijama istočnog Mediterana, kaže za RSE profesor Strielkowski. Grčka, dodaje, ima složeniju poziciju: ostaje snažna turistička destinacija, ali se često mentalno svrstava u istočni Mediteran, te istovremeno može privlačiti i gubiti deo turista. Ovi dobici, međutim, neće doći automatski, kaže profesor, već zavise od cenovne politike, saobraćajne dostupnosti i institucionalnog odgovora u ovim zemljama. Dodaje i da sukob na Bliskom istoku podiže cene goriva i prevoza, stvarajući drugi šok koji pogađa i turiste i turistička preduzeća. Ovo se najviše oseti u Grčkoj i Crnoj Gori koje dosta zavise od avio-saobraćaja, dok je Hrvatska najotpornija jer veliki deo turista dolazi drumskim putem iz centralne Evrope. Iz ministarstva turizma i sporta Hrvatske za RSE kažu da rat na Bliskom istoku za sad ne utiče značajno na turističke tokove prema toj zemlji, ali da je primetno usporavanje rezervacija. Iz Hrvatske turističke zajednice objašnjavaju da 80 odsto turista u Hrvatsku dolazi iz evropskih zemalja, a najviše iz Nemačke, Slovenije i Austrije, koje su dobro povezane sa hrvatskim destinacijama i drumskim i vazdušnim putem. S druge strane, Crna Gora je, prema mišljenju profesora Strielkowskog, u najosetljivijoj poziciji. Ona može profitirati, ali je takođe ranjivija na cene aviokarata, neizvesnost rezervacija i nagle promene u percepciji rizika. Ranko Jovović, predsednik Odbora turizma i ugostiteljstva Privredne komore Crne Gore kaže da Crna Gora u ovoj geopolitičkoj krizi ima prednost kao stabilna i bezbedna destinacija, ali da često "kasni sa reakcijom". "Možemo biti alternativa, ali samo ako imamo spremne promotivne kampanje, adekvatnu avio-dostupnost i konkurentnu ponudu. U suprotnom, taj potencijal će preuzeti druge destinacije koje će biti operativno efikasnije", navodi Jovović. Prema Nacionalnoj turističkoj organizaciji Crne Gore, rast cena goriva već utiče na troškove u turizmu, pre svega kroz poskupljenje aviogoriva, transporta i energetski zavisnih usluga. Međutim, ističu da je to deo šireg globalnog trenda i da se ne odnosi isključivo na Crnu Goru. Profesor Strielkowski smatra da bi Albanija mogla biti najveći dobitnik u regionu, zahvaljujući imidžu povoljne destinacije i brzom turističkom rastu, ali da je izazov uskladiti taj rast sa ulaganjima u infrastrukturu i kvalitet usluga. Grčka ostaje najjača turistička ekonomija u grupi, ocenjuje naš sagovornik, ali je i najdirektnije izložena trenutnom šoku, jer je turisti češće povezuju sa istočnim Mediteranom i posebno je osetljiva na rast troškova avio i ostrvskog prevoza. Za dobitke potrebni podsticaji VladeProfesor upozorava da vlade ne bi trebalo da krizu na Bliskom istoku posmatraju samo kao marketinšku priliku, već i da rade na diverzifikaciji saobraćaja i kontroli troškova. Hrvatska bi trebalo da jača drumski i železnički priliv iz centralne Evrope, Crna Gora i Albanija aerodrome i regionalno povezivanje, a Grčka da se više osloni na kontinentalne i bliže ostrvske destinacije. U sve četiri zemlje, dodaje on, važno je izbeći nove poreze i takse tokom turističke sezone. Ove promene, kaže Strielkowski, otvaraju prostor za razvoj alternativnih oblika turizma i smanjenje pritiska na letnje obale, posebno u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Takođe, vlade bi trebalo da podrže mala i srednja preduzeća u turizmu, koja prva osećaju posledice kriza. Iz ministarstva turizma i sporta Hrvatske navode da je Vlada krajem marta usvojila paket mera od gotovo 450 miliona evra kojim su obezbeđene priuštive cene energenata i stabilnost za građane i preduzetnike, pa samim tim i za ceo turistički sektor. "Kada govorimo o najintenzivnijem dijelu turističke godine, o ljetnim mjesecima, vjerujemo kako će ove godine biti još izraženija važnost last minute ponude, te se hrvatski turistički sektor priprema i za taj segment kako bi našim gostima ponudili povoljne paket aranžmane", kažu iz ministarstva. Iz Ministarstava turizma Grčke, Albanije i Crne Gore nisu odgovorili na naše upite o uticaju iranskog rata na njihove turističke sisteme. Rat na Bliskom istoku počeo je 28. februara, nakon što su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli zajedničku vojnu operaciju protiv ciljeva u Iranu. Teheran je odgovorio napadima raketama i dronovima na arapske zemlje u tom regionu, kao i na brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz.

Dan nakon što je premijer Crne Gore Milojko Spajić optužio opozicionu Demokratsku partiju socijalista (DPS) da su potpisali tajni sporazum sa vodećom ruskom strankom o antievropskom djelovanju, u prostorije Skupštine je donesen tekst sporazuma. Donio ga je šef poslaničkog klupa DPS-a Andrija Nikolić. Tom prilikom je izjavio da u sporazumu nema spornih odredbi o tome da zemlja neće ulaziti u Evropsku uniju (EU) ako je to suprotno ruskim interesima, kako je tvrdio premijer Spajić. "Ove jučerašnje podmetačine podsjećaju na tvrdnje koje su se pojavljivale uoči ulaska Crne Gore u NATO, kada je tadašnja opozicija govorila da je neko u ime DPS-a u Sibiru navodno obećao da Crna Gora neće pristupiti Alijansi", rekao je Nikolić, prenosi RTCG. Ocijenio je da će Crna Gora postati članica Evropske unije uprkos, kako je kazao, politici aktuelne Vlade. Šta stoji u dokumentu iz 2011?Dokumentom iz 2011. godine Jedinstvena Rusija i DPS su se obavezali da će se konsultovati i razmjenjivati informacije o aktuelnim pitanjima o situaciji u Rusiji i Crnoj Gori, stoji u sporazumu koji je iz DPS-a objavljen na platformi X. "Strane će aktivno uspostavljati odnose i vršiti razmjenu iskustava po liniji svojih predstavnika u organima zakonodavne vlasti", navodi se u sporazumu. Osim toga dogovorena je i organizacija bilateralnih ili multilateralnih seminara i konferencija o "najaktuelnijim pitanjima rusko-crnogorskih i međunarodnih odnosa". Sporazum su potpisali tadašnji politički direktor DPS-a Branimir Gvozdenović i Boris Grizlov u ime Jedinstvene Rusije. Na čelu DPS-a se od 1998. godine nalazio Milo Đukanović. Višestruki premijer i u dva navrata predsjednik Crne Gore Milo Đukanović podnio je ostavku sa mjesta predsjednika stranke 2023. godine nakon što je izgubio na predsjedničkim izborima. Osim zapadnobalkanskih stranaka na tadašnjem kongresu sporazume su potpisale i tri partije iz zemalja članica Evropske unije, odnosno proruska Narodna stranka Litvanije, zatim konzervativna vladajuća grčka Nova demokratija premijera Kyriakosa Mitsotakisa i Napredna stranka radnog naroda Kipra. Na istom kongresu tadašnji predsjednik zemlje Dmitri Medvedev predložio je Vladimira Putina za predsjedničkog kandidata. Putin je uzvratio rekavši da želi vidjeti Medvedeva za premijera. Putin je potom izabran na predsjedničku funkciju koju i dan danas obavlja. Jedinstvena Rusija, vodeća u državnoj Dumi sa 325 od 450 mjesta stranka se nalazi na listi sankcija Evropske unije zbog ruske invazije na Ukrajinu i podrške ilegalnoj aneksiji ukrajinskih regija. Kako su naveli iz EU prilikom objave sankcija, Jedinstvena Rusija je "odgovorna za materijalno podupiranje djelovanja koja potkopavaju ili ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine." Ko je još potpisao sporazum sa Jedinstvenom Rusijom?Kada je 2011. godine tada vladajuća crnogorska stranka Demokratska partija socijalista potpisala sporazum sa strankom ruskog predsjednika Vladimira Putina, nije bila jedina. Na istom kongresu tada je boravio i Milorad Dodik lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) čija je stranka tada potpisala sporazum o strateškom partnerstvu sa Jedinstvenom Rusijom. "Potpuno jasna politička saradnja i uvažavanje pozicije RS. Ruska politika u samoj svojoj suštini ima podršku Dejtonskom sporazumu, što odgovara, naravno, nama - i mi mislimo da to treba da se održi, za razliku od nekih zapadnih koncepcija koje su tražile da se provodi duh Dejtona koji je u suštini tražio razgradnju onoga šta piše u Dejtonu i kako je u Dejtonu dogovoreno", rekao je tada Dodik nakon potpisivanja. Za razliku od DPS-a za vreme čije vlasti je Crna Gora postala članica NATO-a (2017.) i započela pregovore sa EU (2012.), Dodik ostaje privržen Moskvi. I danas je redovan gost u Moskvi, a zbog antidejtonskog djelovanja u Bosni i Hercegovini bio je od 2017. pod sankcijama SAD-a. Sankcije su mu ukinute u oktobru prošle godine, nešto više od dva mjeseca otkako mu je oduzet predsjednika RS, zbog presude za nepoštovanje odluka visokog predstavnika. Nekoliko godina kasnije na još jednom kongresu 2016. godine predstavnici više političkih partija iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Sjeverne Makedonije i Bugarske, potpisali su zajedničku deklaraciju sa Jedinstvenom Rusijom kojom se zalažu za stvaranje vojno neutralne teritorije na Balkanu. Potpisnici Deklaracije tada su ukazali da u okviru "smanjenja međunarodne napetosti", poseban značaj za Jugoistočnu Evropu predstavlja razvoj inicijative "niza balkanskih političara o formiranju teritorije suverenih neutralnih država u kojoj bi bile Srbija, Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina", navedeno je tada na sajtu Jedinstvene Rusije. Socijalistička partija Srbije (SPS), partija na čijem čelu je od 2006. godine kada je zamenio Slobodana Miloševića aktualni srpski ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, sa Jedinstvenom Rusijom potpisat će sporazum 2024. godine. U Srbiji su saradnju ozvaničile vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), desničarske Dveri i Demokratska stranka Srbije (DSS). Deklaraciju u ime SNS-a tada je potpisao Marko Đurić, aktuelni šef diplomatije Srbije. U Crnoj Gori deklaraciju su potpisale članice koalicije Demokratski front (DF), Nova srpska demokratija (NSD) i Demokratska narodna partija (DNP ) kao i Socijalistička narodna partija. Crnogorska Nova srpska demokratija Andrije Mandića je sa koalicijom na parlamentarnim izborima 2020. smijenila vlast DPS-a prvi put u tri decenije. Svi ovi sporazumi dolaze par godina prije no što je Vladimir Putin promijenio Ustav kako bi si omogućio da ostane predsjednik do 2036. godine, ali i 2022. godine kada je Rusija započela invaziju na susjednu Ukrajinu. Sve zemlje Zapadnog Balkana nalaze se u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Od njih, najbolji napredak ima Crna Gora. Zemlja ima ukupno 14 privremeno zatvorenih poglavlja od 33, koliko obuhvataju pregovori o pristupanju Evropskoj uniji. Očekuje se da bi Crna Gora mogla 2028. godine postati punopravna članica. Evropski parlament usvojio je nekoliko rezolucija u kojima osuđuje nastojanja Moskve da kroz kampanju dezinformacija i druge metode uspori evrointegracije.

Cijene naftnih derivata u Crnoj Gori od 31. marta su povećane od tri do 12 centi po litru, saopštilo je Ministarstvo energetike i rudarstva, prenosi RTCG. Prema novoj obračunskoj tabeli, cijene Eurosupera 98 i 95 porasle su na 1,59 odnosno 1,56 eura, eurodizel na 1,68 eura, a lož ulje na 1,84 eura, što predstavlja povećanje od 0,03 do 0,12 eura po litru. Iz ministarstva navode da su cijene i dalje znatno niže nego što bi bile bez smanjenja akcize, mjere koja, kako je saopšteno, ima za cilj "ublažiti finansijski pritisak na građane i privredu". U poređenju s cijenama prije smanjenja akcize, razlika je i dalje velika, pa je Eurosuper 98 sa 1,76 pao na 1,59 eura, Eurosuper 95 sa 1,72 na 1,56 eura, dok je eurodizel smanjen sa 1,94 na 1,68 eura. Naredni obračun biće obavljen 6. aprila, a eventualno izmijenjene cijene stupiće na snagu 7. aprila. Premijer Milojko Spajić izjavio je da je Vlada preduzela "apsolutno sve što je mogla" kako bi ublažila posljedice rasta cijena goriva i zaštitila standard građana, prenosi RTCG. Govoreći tokom Premijerskog sata u Skupštini, Spajić je ocijenio da je situacija sa cijenama naftnih derivata "izuzetno ozbiljna" i izrazio nadu da će se napetosti na Bliskom istoku smiriti. On je podsjetio da je Vlada ranije smanjila akcize, dodajući da će cijena dizela "od sjutra biti iznad 1,6 eura, ali i dalje najniža u regionu". Ukazao je i na upozorenja finansijskih institucija i energetskih kompanija da bi, uz eventualnu kopnenu invaziju, cijena Brent nafte mogla dostići 300 dolara po barelu, dok je trenutna 115 dolara. Spajić je naglasio da Crna Gora treba koristiti postojeće kapacitete kako bi zadržala konkurentne cijene električne energije. "Cijena struje je zahvaljujući pametnoj politici Vlade i EPCG jedna od najnižih u Evropi", rekao je, ocjenjujući to "važnom podsticajnom mjerom za građane i privredu". Kao prioritete je naveo dodatne investicije u energetiku, uz mogućnost saradnje sa međunarodnim partnerima poput EDF‑a i Masdara iz UAE. Spajić je kazao da je Vlada povećala minimalnu penziju na 450 eura "bez prodaje EPCG", te dodao da su rast cijena i inflacija praćeni i povećanjem životnog standarda. Govoreći o niskom prošlogodišnjem rastu BDP‑a, naveo je da je razlog višemjesečna ekološka rekonstrukcija Termoelektrane Pljevlja, koja se sada vraća u rad i od koje se očekuje "veći rast i značajan prihod" u ovoj godini.

Premijer Crne Gore Milojko Spajić u ponedjeljak je u crnogorskoj Skupštini optužio opozicionu Demokratsku partiju socijalista (DPS) da je 2011. godine potpisala tajni sporazum s Jedinstvenom Rusijom da zemlja neće ulaziti u Evropsku uniju (EU), ako je to suprotno ruskim interesima. Jedinstvena Rusija je vladajuća partija u toj državi, a njena centralna figura je predsednik Rusije Vladimir Putin. Raspravi u Skupštini Crne Gore je prethodilo pitanje predsjednika Kluba poslanika DPS Andrije Nikolića upućeno Spajiću o tome da li će podnijeti ostavku ukoliko Crna Gora ne zatvori sva pregovaračka poglavlja sa Evropskom unijom do kraja godine. Za sada Crna Gora ima ukupno 14 privremeno zatvorenih poglavlja od 33, koliko obuhvataju pregovori o pristupanju Evropskoj uniji. "Vi ste potvrdili ambiciozan plan da će Crna Gora zatvoriti sva poglavlja do kraja ove godine. Time ste preuzeli javnu odgiovornost pred građanima. Vrijeme je da čujemo stoji li iza tih obećanja politička i moralna odgovornost", rekao je Nikolić, prenosi RTCG. Crnogorski premijer je uzvratio tvrdnjom da je DPS 2011. godine potpisao sa Jedinstvenom Rusijom sporazum o saradnji i pitao Nikolića da li je vidio taj sporazum. "Jeste li vidjeli sta on sadrži i šta predviđa? Kada odgovorite na to pitanje, rado ću da dodam sva svoja saznanja o tom sporazumu", rekao je Spajić. Nikolić je rekao da je ovo odgovor koji pokazuje nepoštovanje prema građanima. Nije tema DPS, rekao je, jer je vladao do 2020. godine, već je tema djelovanje aktuelne vlasti. Nakon tri decenije na vlasti DPS Mila Đukanovića izgubila je na izborima 30. avgusta 2020. Tokom njene vladavine Crna Gora je ušla u NATO i postala kandidat za članstvo u EU. "Mi smo vodili proces NATO i EU integracija dok su neki ljudi ovdje palili NATO zastave", rekao je Nikolić reagujući na Spajićev odgovor u Skupštini. Premijer je odgovorio da je pitanje od koga su preuzete određene obaveze u DPS kroz ovaj sporazum sa ruskom partijom. "Možda su u DPS ucijenjeni od Rusije? Možda ruske tajne službe prijete da objave cijeli sporazum? Vi ste se 2011. godine obavezali kroz taj sporazum da nećete ući u EU ako je to suprotno interesima Ruske Federacije. To sadrži taj sporazum. To sada i radite u parlamentu. Mi to nećemo dozvoliti. Mi sada vodimo Crnu Goru u pravcu EU", rekao je premijer. Nikolić je pak kazao da premijer podmeće i plasira neistine, navodeći da je DPS uveo zemlju u NATO i trasirao put ka EU. "Vi nećete dostojanstvo otići sa političke pozornice. Vi nastavljate da obmanjujete javnost. Vi ste danas u Vladi sa ljudima koji su govorili da im je Vladimir Putin predsjednik. Jeste li ih to pitali? Kada to s njima raspravite, možete da s nama otvarate pitanja iz prošlosti", rekao je Nikolić.

Odjeci sukoba na Bliskom istoku i napetosti s Iranom na Zapadnom Balkanu primarno se ogledaju kroz pojačane sigurnosne rizike, strah od radikalizacije i probleme sa inostranim politikama država regije.

Dva iz perspektive Brisela sporna zakona u Crnoj Gori, izmene pravosudnih zakona u Srbiji, kao i neuspešno oduzimanje poslaničkog imuniteta bivšoj vicepremijerki u Albaniji, vratili su te tri države kandidatkinje za članstvo u Evropskoj uniji (EU) na ključni test pridruživanja – vladavinu prava. Progres u svim poglavljima čije je zatvaranje neophodno za buduće pridruživanje neće biti dovoljan ukoliko kandidatkinje stagniraju ili nazaduju u poglavljima 23. i 24, koja se, po metodologiji evrointegracija, otvaraju prva, a zatvaraju poslednja. "Nepovratne reforme u ovim oblastima su uslov da partneri u proširenju napreduju na svojim putevima pristupanja, ispunjavanjem specifičnih merila u tim oblastima", podsećaju iz pres službe Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa (RSE). "Reforme se ne rešavaju samo na papiru, zemlje moraju pokazati njihovu stvarnu implementaciju, a takođe moraju osigurati verodostojan istoriju opipljivih rezultata", zaključuje se u izjavi. Crna Gora i Albanija su dve zemlje na vrhu liste u pristupnom procesu. U tom kontekstu o Crnoj Gori je govorila Marta Kos, EU komesarka za proširenje, prilikom susreta sa crnogorskim premijerom Milojkom Spajićem u četvrtak u Podgorici. Ali je i precizirala: "Morate imati nezavisno pravosuđe, sposobno da se bori protiv organizovanog kriminala i korupcije, i nezavisne medije, nikada nećemo praviti kompromis po tim pitanjima." Zašto dva zakona otežavaju put Crne Gore ka EU?Ambicija vlasti u Crnoj Gori da zemlja postane 28. članica EU, nedavno je zakomplikovana potezom državne Skupštine, odnosno usvajanjem dva kontroverzna zakonska rešenja. Reč je o izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB). Prema ocenama Evropske komisije, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka i Direktivom o sprovođenju zakona. Evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Njome se jačaju prava privatnosti pojedinaca, nameću stroge obaveze organizacijama, a primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU. Sa druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca, posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela. Kritike koje dolaze iz crnogorske opozicije ali i civilnog društva u vezi sa izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima odnose se na, kako navode, olakšavanje političkog uticaja na policiju. Naime, ključna zamerka se tiču povećanja ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova, posebno u imenovanju i razrešenju direktora policije, što, prema kritičarima, otvara prostor za politički uticaj na rad policije. Što se tiče Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost najčešće se kritikuju odredbe koje omogućavaju pristup bazama podataka državnih organa i institucija, u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke. Istovremeno se od Crne Gore očekuje imenovanje članove Sudskog saveta, centralnog tela pravosuđa koje, između ostalog, imenuje i razrešava sudije. Trenutno je u Crnoj Gori procedura izbora četiri nova člana Sudskog saveta. Zašto su novi zakoni u Srbiji za EU 'nazadovanje'?U slučaju Srbije EU je bila jasna. Nakon što su na inicijativu partije predsednika države Aleksandra Vučića usvojeni pravosudni zakoni, iz Brisela su usledile kritike, uključujući i od komesarke za proširenje koja je ocenila da se tim zakonima ograničava nezavisnost pravosuđa i da je time, prema njoj, učinjen ozbiljan korak unazad. Aleksandar Vučić je odgovorio da ne razume o kakvom kretanju u nazad se radi, pošto Srbija četiri godine, podvukao je, stagnira na EU putu. Srbija je 2021. godine, otvorila klaster 4, Zelena agenda i održiva povezanost, u pristupnim pregovorima, da potom ne bi usledio bilo kakav pomak. Pravosudni zakoni čija je primena počela vuku zemlju u suprotnom pravcu od približavanja evropskim standardima. Evropska unija je najpre tražila da zakoni ne budu usvojeni, a nakon što ih je Vučić potpisao, Brisel je poručio da treba suspendovati njihovu primenu dok Venecijanska komisija ne iznese svoje mišljenje. Florian Biber, profesor istorije i politike jugoistočne Evrope i direktor Centra za studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Grazu, navodi da Srbija u takvoj političkoj konstelaciji nema šanse da se približi evropskim strukturama. "Ne radi se o vladavini prava, već o nepoštovanju osnovnih demokratskih pravila. Jasno je da trenutni režim nije zainteresovan za pridruživanje EU ili za osiguranje da je Srbija demokratija", uveren je Biber. Problemi sa IBAR-om u AlbanijiTokom prošle godine Albanija je otvorila sva pregovaračka poglavlja, uprkos problemima na polju vladavine prava. Kao i u slučaju ostalih država kandidatkinja, u izveštaju Evropske komisije o napretku iz oktobra prošle godine, za Albaniju je navedeno da ključne zabrinutosti uključuju pojačan politički pritisak na pravosuđe, ozbiljne zaostatke zbog upražnjenih radnih mesta, slabu borbu protiv korupcije i ograničenu slobodu medija. Poslednji izazov za pravosuđe ali i zakonodavce te zemlje, bilo je odbijanje Skupštine Albanije da ukine imunitet bivšoj potpredsednici vlade Belindi Baljuku (Balluku), koja je optužena za korupciju. Poslanici vladajuće Socijalističke partije su odbili da glasaju za ukidanje imuniteta, a odluku je pozdravio i sam premijer Edi Rama navodeći da je Parlament uradio baš ono "što bi uradio u svakoj demokratskoj zemlji u Evropi". Sa Raminim uveravanjem da zahtev za ukidanje imuniteta nije u skladu sa Ustavom, nisu se složili u Briselu. Kako saznaje RSE u sedištu EU, to je direktno uticalo na otpor nekih država članica da se Albaniji da pozitivan IBAR. Reč je o izveštaju o proceni ispunjenosti privremenih merila u poglavljima 23 i 24, skraćeno IBAR, čije je usvajanje neophodno da bilo koja država kandidatkinja krene ka zatvaranju poglavlja. Dok države EU ne usvoje jednoglasno IBAR, Albanija neće moći da se kreće ka zatvaraju poglavlja. Crna Gora je, na primer, morala da sačeka pozitivan IBAR, koji je usvojen u junu 2024, da bi mogla da započne proces privremenog zatvaranja pregovaračkih poglavlja. Pre tog, poslednje zatvaranje poglavlja desilo se 2017. godine. Može li se 'progledati kroz prste'?Prijem novih članica bez prava veta koje trenutno ima svaka od 27 država EU, za šta su se u zajedničkom autorskom tekstu prošlog meseca u nemačkom dnevnom listu Frankfurter algemajne zajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung) založili Aleksandar Vučić i Edi Rama, podstakao je spekulacije da bi se zapadnobalkanskim državama moglo i "progledati kroz prste". Florian Biber je mišljenja da je u ovom pravnom okviru nemoguće odvojiti politička razmatranja od merila vladavine prava. "Naravno, političke elite u Crnoj Gori i Albaniji prepoznaju politički zamah i sklone su da budu manje stroge u pogledu implementacije. Međutim, na kraju je potrebna saglasnost 27 država članica, što je daleko od zagarantovanog", upozorava Bajber u izjavi za RSE. O tome je evropska komesarka za proširenje Marta Kos početkom marta govorila u Evropskom parlamentu, nedvosmisleno rekavši da status predvodnika u procesu nije večno zagarantovan. "Pozicija predvodnika u procesu pristupanja ne garantuje poseban status", rekla je Kos, istakavši da se ovo odnosi upravo na zemlje koje su najviše napredovale u ovom procesu, poput Crne Gore, Albanije, Ukrajine i Moldavije. Ovim zemljama je poručila da se "napredak mora iznova zarađivati kroz reforme". Mogu li 'zaštitni mehanizmi' biti od pomoći?Zaštitni mehanizmi nisu nepoznati u evropskim procesima. Naime, kada su 2007. godine Bugarska i Rumunija primljene u članstvo, Evropska komisija je odlučila da odobri prijem uprkos nedovršenim reformama u oblasti vladavine prava, uz uslov da se slabosti nastave rešavati nakon pristupanja kroz takozvani Mehanizam saradnje i verifikacije, koji je omogućio postpristupni nadzor i redovno ocenjivanje napretka u pravosuđu i borbi protiv korupcije. Ovaj postpristupni nadzor je trajao punih šesnaest godina i okončan je 2023. Za Floriana Bibera postoje rešenja za moguće dileme država članica, a solucija prema njemu leži u prelaznom periodu koji bi omogućio novim članicama da primene reforme nakon pridruživanja. Prijem Crne Gore i eventualno drugih zemalja regiona bi, prema njemu, signalizirao da postoji budućnost regiona u EU. "Takav politički projekat mora uveriti skeptike među državama članicama, a takođe mora uključiti i održive mehanizme kako bi se osiguralo da će buduće članice poštovati vladavinu prava", smatra Biber. Međutim, dodaje ovaj sagovornik, i ako bilo koja nova članica ispuni sve kriterijume, nema garancije da neće doći do nazadovanja. To se dogodilo u Mađarskoj, Poljskoj ili Slovačkoj godinama nakon pridruživanje EU kada se u ovim zemljama pojavio problem sa nezavisnošću sudstva i vladavinom prava jer su vlasti neretko pokušavale da utiču na sudove, ograniče medijske slobode i smanje kontrolu nezavisnih institucija.

Iz ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore kažu za Radio Slobodna Evropa da forenzička analiza snimaka objavljenih na platformi X na kojima se navodno pojavljuje begunac Miloš Medenica, ne usporava tok istrage, s obzirom na to da istragu sprovodi više jedinica policije. Objašnjavaju da utvrđivanje da li je određeni video materijal izmenjen uz upotrebu veštačke inteligencije predstavlja složen proces. "Rezultati takve analize obično se izražavaju kao procjena vjerovatnoće postojanja AI manipulacije, izražena u procentima", navode iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). Sprovedena forenzička analiza, dalje objašnjavaju iz MUP-a, ukazala je na prisustvo anomalija koje se povezuju sa AI generisanjem i digitalno manipulisanim sadržajima. Kažu da je razlog otežane provere to što platforma X često menja kvalitet snimka i uklanja tragove koji bi olakšali analizu. Takođe navode da je izazov i to što savremeni AI modeli kreiraju vizuelno uverljive sadržaje. "Dodatno, analizom šireg konteksta naloga koji distribuira sporni sadržaj, uključujući istoriju objava, obrasce ponašanja i učestalost sadržaja sličnih karakteristika, potvrdio je da se u značajnom procentu objavljenog materijala radi o sadržajima nastalim uz upotrebu AI tehnologije", dodaju iz MUP-a. Miloš Medenica, koji je u Crnoj Gori osuđen na više od 10 godina zatvora, pobegao je iz kućnog pritvora krajem januara. Potom su 1. februara na društvenim mrežama objavljeni snimci na kojima se navodno pojavljuje Medenica. Policija je istog dana saopštila da su pomenuti snimci kreirani uz pomoć veštačke inteligencije, te da se radi o manipulativnom sadržaju koji sadrži "obmanjujuće informacije usmjerene na narušavanje profesionalnog kredibiliteta i ugleda menadžmenta Ministarstva unutrašnjih poslova i Uprave policije". Predstavnici civilnog društva i eksperti, međutim, istakli su da nisu objavljeni forenzički dokazi na osnovu kojih bi se sa sigurnošću tvrdilo da su snimci zaista kreirani pomoću veštačke inteligencije. U međuvremenu se veći broj sličnih snimaka pojavio na društvenim mrežama, dok policija i dalje nema odgovor na pitanje gde se Miloš Medenica nalazi. Miloš Medenica osuđen je 28. januara na više od deset godina zatvora za organizovani kriminal, krijumčarenje i protivzakonit uticaj. Njegova majka Vesna Medenica, bivša predsednica Vrhovnog suda Crne Gore, takođe je osuđena na deset godina zatvora. Dok je Vesni Medenici nakon objavljivanja presude oduzet pasoš i produžena mera zabrane napuštanja boravišta, Milošu Medenici, koji je bio pod merom zabrane napuštanja stana, određen je pritvor zbog opasnosti od bega. Ubrzo je, međutim, pobegao iz kućnog pritvora. Za njim je raspisana međunarodna Interpolova poternica, a Vesni Medenici određen je pritvor, što je Apelacioni sud 23. marta potvrdio odbijanjem žalbe uložene na odluku o pritvoru.

Državljanin Bosne i Hercegovine uhapšen je na graničnom prelazu u Crnoj Gori pošto je pronađen pištolj u automobilu kojim je upravljao, a koji pripada beloruskom počasnom konzulatu u BiH, saopštila je u petak Uprava crnogorske policije. Počasni konzul Belorusije u BiH Nedeljko Elek izjavio je za RSE da je reč o njegovom vozaču i da "nije ništa nađeno nelegalno" pošto ima dozvolu za držanje i za nošenje. Osoba inicijala B.Ž. (44) iz Sarajeva, za koju crnogorska policija navodi da je "inostrano operativno interesantno lice" je privedena u četvrtak uveče na graničnom prelazu Šćepan Polje na severozapadu Crne Gore. Policija je tokom pregleda u prtljažniku automobila Audi A8, u vlasništvu beloruskog Počasnog konzulata u BiH, pronašla pištolj "Glock 45 FS", s okvirom i 17 komada municije. Elek, koji je kadar Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika, rekao je da je njegov vozač napravio prekršaj i da očekuje da će se sve rešiti u skladu sa zakonima Crne Gore. "Platit će kaznu, to je to", rekao je on. "Čovjek koji radi, ima pištolj, ima dozvolu i za držanje i za nošenje. Nije ništa nađeno nelegalno. On nije prijavio na ulasku u Crnu Goru, prijavio je na izlasku, rekao da ima pištolj. Oni su ga priveli, sad je kod sudije za prekršaje, vjerovatno će mu odrediti neku kaznu", rekao je Elek. Elek je rekao da privedeni vozač zaposlen u Sarajevo Gasu, gde je on generalni direktor. "On u tom vozilu drži taj pištolj, nije ga nikad ni vadio. Imali smo hitan put, ostavio je mene na aerodromu, jednostavno čovjek je zaboravio. On je to rekao i u izjavi, ali je na izlazu prijavio. Sam je prijavio da ima pištolj na izlasku iz Crne Gore", rekao je Elek. Državni tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Nikšiću je naložio da se B.Ž. liši slobode zbog sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija. Pronađeni pištolj i municija su privremeno oduzeti, navela je crnogorska policija.

Društvenim mrežama kruže snimci na kojima se navodno pojavljuje Miloš Medenica, koji je u Crnoj Gori osuđen na deset godina zatvora zbog organizovanog kriminala, nakon čega je pobegao iz kućnog pritvora. Policija tvrdi da su snimci kreirani pomoću veštačke inteligencije, dok eksperti kažu da za te tvrdnje još uvek nema dovoljno dokaza.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je u četvrtak u Podgorici da Crna Gora mora da ubrza reforme i sprovođenje zakona, posebno pozivajući na jačanje vladavine prava. Kos je posle razgovora s premijerom Milojkom Spajićem na zajedničkoj konferenciji za novinare izjavila da je Crna Gora u završnici na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, ističući da treba ujediniti sve političke snage oko tog cilja, prenela je Radio-televizija Crne Gore. "Morate imati nezavisno pravosuđe, sposobno da se bori protiv organizovanog kriminala i korupcije, i nezavisne medije, nikada nećemo praviti kompromis po tim pitanjima", rekla je Kos. Ona je rekla da će Crna Gora možda biti prva država koja će pristupiti EU pod novim uslovima, prenele su Vijesti. "Ukoliko ispunite sve uslove, dobićete sva prava kao država članica" rekla je Kos. Evropska komesarka je rekla da je EU naučila lekcije iz ranijih proširenja i da želi da se zaštiti od situacija u kojoj članice ne poštuju pravila. Ona je rekla da se to ne odnosi specifično za Crnu Goru, već generalno. Spajić je rekao da je posle svih ovih pohvala evropske komesarke jasno da Crnoj Gori ide dobro, dodajući da Crna Gora ulazi u novo, evropsko doba. "Mislim da je, osim pohvala, važno čuti i druge poruke, naravno, poglavlja 23 i 24, fokus je na to", naveo je premijer Crne Gore, govoreći o pregovaračkim poglavljima koja se odnose na vladavinu prava. On je rekao da je Crnoj Gori ostalo još 19 poglavlja u pregovorima sa EU, navodeći da uskoro treba očekivati i zatvaranje drugih poglavlja na putu ka EU. "Mislimo da je ovo vrlo ambiciozan ali ostvariv cilj", kazao je Spajić. Premijer Crne Gore je rekao da zemlja treba da u svoje zakonodavstvo da transponuje oko 300.000 stranica evropske pravne tekovine. "Možete da zamislite koji je to pritisak, ali ja sam optimista. Mislim da je bitno da uradimo sve što je do nas, a onda da loptu prebacimo u dvorište 27 članica EU. Nije ključno bitno kada se vremenski neko poglavlje zatvara, bitno je da ostvarimo ciljeve", kazao je Spajić. Povodom spornih zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) i izmena Zakona o unutrašnjim poslovima koji su ponovo usvojeni pošto ih je predsednik zemlje vratio na ponovno odlučivanje, Kos je rekla da je Evropska komisija već navela da će se u narednom periodu ta dva zakona morati da se usaglase sa svim evropskim direktivama. Komesarka je rekla da ju Spajić izneo uveravanja da se na tome radi i dodala je da će uskoro o tome biti nekih odluka. "Zapošljavanje u policiji treba da se odvija u skladu sa profesionalnim kriterijumima", rekla je Kos, navodeći da će Evropska komisija pratiti implementaciju i nadgledati situaciju. Kos je dodala da će razgovarati s proruskim predsednikom crnogorskog parlamenta Andrijom Mandićem o tome zašto nije, i eventualno kada će da poseti Brisel. Zakon o ANB i izmene Zakon o unutrašnjim poslovima prvobitno su u Skupštini usvojeni 6. marta, ali je predsednik Jakov Milatović prvo 9. marta vratio na ponovno odlučivanje izmene Zakona o unutrašnjim poslovima, a tri dana kasnije i Zakon o ANB. On je objasnio da je to učinio jer ti zakoni nisu usklađeni s pravnim principima Evropske unije, ali i zakonodavstvom Crne Gore. Usvajanje tih zakona izazvalo je burne reakcije parlamentarne opozicije, kao i predstavnika nevladinog sektora. Kritičari zakona uglavnom se pozivaju na stav Evropske komisije, koje je pre usvajanja zakona navela da oni nisu u skladu s pravnom tekovinom EU, kao i da će Crna Gora morati da izmeni sporne odredbe zakona pre završetka pregovora o pristupanju. Kritike Zakona o ANB su da ovaj zakon daje mogućnost za zloupotrebu ličnih podataka i da nije usklađen s Opštom uredbom o zaštiti ličnih podataka Evropske unije (GDPR). Kada je reč o izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima, stručnjaci i opozicija tvrde da se njime kriše ustavne odredbe u delu prava na odbranu i pretpostavku nevinosti.

Prvo je nestao iz kućnog nadzora, a onda se dan kasnije pojavio na videu na društvenim mrežama. Uprkos saopštenju policije i dalje se postavlja pitanje da li je osoba na snimku zaista Miloš Medenica, u Crnoj Gori osuđen za organiziranje kriminalne grupe, ili se radi o proizvodu umjetne inteligencije. "Najpošteniji odgovor je da javnost zasad nema dokaz da je to stvarni Medenica, ali nema ni javno prezentovan forenzički dokaz koji bi definitivno zatvorio priču da je sve AI," kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Snežana Nikičević iz crnogorske nevladine organizacije 35mm koja se bavi promocijom univerzalnih demokratskih vrijednosti. Miloš Medenica je 28. januara prvostepeno osuđen na više od deset godina zatvora za organizovani kriminal, krijumčarenje i protivzakonit uticaj. Njegova majka Vesna Medenica, bivša predsjednica Vrhovnog suda, takođe je osuđena na deset godina zatvora. Dok je njegovoj majci nakon objavljivanja presude oduzet pasoš i produžena mera zabrane napuštanja boravišta, Medenici, koji je bio pod mjerom zabrane napuštanja stana, određen je pritvor zbog opasnosti od bijega. Umesto odlaska u pritvor, Medenica je krajem januara postao nedostupan javnosti. Za njim je u međuvremenu raspisana i Interpolova poternica, a njegova majka je poslana u privor, što je Apelacioni sud 23. marta potvrdio odbijanjem žalbe uložene na odluku o pritvoru. A onda je 1. februara na platformi X objavljen prvi video. Ubrzo nakon objave policija je saopštila da se radi o manipulativnom sadržaju koji sadrži "obmanjujuće informacije usmjerene na narušavanje profesionalnog kredibiliteta i ugleda menadžmenta Ministarstva unutrašnjih poslova i Uprave policije. "Riječ je o video-zapisu na kojem je navodno odbjegli Miloš Medenica, a koji je sintetički generisan, odnosno izrađen korišćenjem alata zasnovanih na vještačkoj inteligenciji, sa ciljem stvaranja lažne predstave i dovođenja javnosti u zabludu." U jednom od prvih videa navodni Medenica kaže da će se "oglašavati svakoga dana dok me ne uhapse ili dok ne demantuju da sam bot." Skoro dva mjeseca kasnije video objave se nastavljaju, osoba sa snimaka se javlja u program jedne televizijske emisije, policija u drugoj emisiji pokazuje na koji način se može zloupotrijebiti snimak uz pomoć umjetne inteligencije, dok je Miloš Medenica i dalje u bijegu. Snežana Nikičević, koja je i ambasadorica Ethical AI Alliance za Zapadni Balkan, kaže da je dodatni problem kada su u pitanju video snimci to što se radi o osobi koja je u bjekstvu zbog čega je cijela situacija osjetljivija i podložnija manipulacijama. Dodaje i da bez originalnog snimka i "ozbiljne forenzičke analize" nema načina da se pouzdano utvrdi da li je to "on ili AI, bez obzira koliko uvjerljivo djelovalo." "A kad se to spoji sa već ozbiljno narušenim povjerenjem u sektor bezbjednosti i konstantnih međusobnih optužbi unutar sistema, potpuno je očekivano da građani ne vjeruju ni jednoj verziji priče," dodaje Nikičević. Ranija istraživanja crnogorskog Centra za građansko obrazovanje pokazala su da da 75,3 posto ispitanih smatra crnogorsko društvo koruptivnim. Kao glavne krivce navode sistem (23,9 posto), političare (23,6 posto), pravosuđe i policiju (po 15,3 posto). Mogućnost da video koji gledamo ne predstavlja stvarnu osobu nego takozvani "deepfake" materijal napravljen uz pomoć alata umjetne inteligencije samo dodatno produbljuje nepovjerenje između građana i institucija. I iz Europola su u ranijoj publikaciji naveli da u vrijeme kada nepovjerenje u institucije raste, "deepfake" i manipulirani snimci mogu biti korišteni da se negativno utiče na mišljenje javnosti. "Uticaj takvih slika i snimaka ne treba potcijeniti", navode iz Europola. Dalje pojašnjavaju kako "deepfake" tehnologija može proizvesti materijal u kojem ubjedljivo pokazuje ljude kako govore ili rade stvari koje u stvarnosti nisu uradili. "Njihov je cilj da pojačaju postojeće sukobe i rasprave, potkopaju povjerenje u državne institucije i potaknu ljutnju i emocije općenito. Erozija povjerenja vjerojatno će otežati policijski rad," navodi Europol. Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore nije odgovorilo na upit RSE koliko im otežava samu potragu za Medenicom činjenica da moraju da provjeravaju da li su videa stvarna. 'Sve zavisi od kvaliteta manipulacije'Europol navodi da iako "deepfake" materijali mogu proizvesti veoma uvjerljiv sadržaj, ponekada postoje nedostaci koji se mogu vidjeti tokom detaljnog pregleda. Neki od primjera uključuju zamagljeno područje oko lica, manjak treptanja, nedosljednosti kada je u pitanju kosa, vene, ožiljci i slično. Otkrivanje da li je neki video napravljen uz pomoć umjetne inteligencije ili ne zavisi od kvaliteta manipulacije pojašnjava Nikičević. "Kod lošijih AI videa mogu se primijetiti greške u mimici, svjetlu, pokretima ili sinhronizaciji zvuka i slike. Ali kod naprednijih alata, posebno ako se koristi kombinacija stvarnog snimka i AI obrade, te razlike postaju vrlo suptilne," kaže Nikičević uz dodatak da ne postoji jednostavan test koji kaže da je nešto AI ili ne. Kada je u pitanju sama legislatura, Evropska unija ima implementiran AI Act, sveobuhvatni zakon kojim se reguliše umjetna inteligencija. Crna Gora je na korak da postane članicom Unije, što znači da će trebati uskladiti svoje zakone sa pravnim nasljeđem bloka. Nikičević pojašnjava da na papiru Crna Gora prati EU, radi na AI strategiji i usklađivanju zakona. "U praksi stvari izgledaju dosta drugačije, na primjer, i dalje nemamo usvojen zakon o zaštiti podataka koji je u potpunosti usklađen sa GDPR-om (što je preduslov naše zaštite u digitalnom prostoru u kontekstu EU regulativa). Ovaj slučaj jasno ogoljava falinke sistema, posebno u sektoru bezbjednosti, nedostatak kapaciteta, manjak stručnosti za napredne tehnologije i prilično fragmentisan institucionalni odgovor." Dodaje i da će implementacija biti problem, dijelom zbog generalnog nivoa digitalne pismenosti, dijelom zbog nedostatka stručnog kadra. "I generalno netransparentne i nedovoljno kontrolisane upotrebe AI tehnologija u praksi." Prošlogodišnje istraživanje američkog Pew Centra o umjetnoj inteligenciji pokazalo je da je mnogo više ljudi zabrinuto zbog korištenja AI nego uzbuđeno. Europol upozorava da je smanjenje povjerenja građana u vlast i medije jedna od nuspojava korištenja deepfake materijala za dezinformacije. "Jedan od najštetnijih aspekata deepfake-a možda nije dezinformacija sama po sebi, već načelo da bilo koja informacija može biti lažna", navodi se u Europolovom izvještaju "Zlonamjerna upotreba i zloupotreba umjetne inteligencije". U takvoj klimi na društvenim mrežama je objavljeno više od desetak videa sa likom Miloša Medenice, osobe koja je u bijegu nakon presude u kojoj je prvostepeno osuđena zbog stvaranja i vođenja kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom narkotika, švercom cigareta, podmićivanjem i nedozvoljenim držanjem oružja.

"Zastupljenost žena i dalje je ispod nivoa koji odražava ravnopravno učešće u odlučivanju", navode iz Ministarstva ljudskih i manjinskih prava Crne Gore za Radio Slobodna Evropa (RSE). Objašnjavaju da formalni zakonodavni okvir nije dovoljan bez njegove dosledne primene i dodatnih mera u praksi. Prema podacima ministarstva, u Skupštini Crne Gore žene zauzimaju 23 od 81 mesta (28,4%). U Vladi je njihovo učešće oko jedne petine, dok na lokalnom nivou nijedna žena ne obavlja funkciju gradonačelnice ili predsednice opštine. Crna Gora, koja očekuje da će 2028. završiti pregovore o pristupu sa Evropskom unijom, zaostaje za prosekom zemalja članica koji iznosi 32,7 odsto kada je reč o zastupljenosti žena u parlamentu. U svim zemljama Zapadnog Balkana, osim Bosne i Hercegovine, broj žena u parlamentu je veći nego u Skupštini Crne Gore. Zakonodavni okvir u Crnoj Gori predviđa obavezne rodne kvote za izborne liste. Kvota od 30 posto kandidata manje zastupljenog pola, uvedena zakonom iz 2011. godine, kao i izmene iz 2014. godine kojima je propisano da na listama mora biti najmanje jedan kandidat manje zastupljenog pola na svaka četiri kandidata, nisu bile dovoljne da obezbede veću zastupljenost žena, pokazuju domaći i međunarodni izveštaji. Zakonske izmene kojima je rodna kvota povećana na 40 posto uvedene su 2025. ali ostaje pitanje kako će primena ovih odredbi izgledati u praksi. Šta kažu iz Ministarstva?"Dosadašnja praksa pokazuje da normativni okvir, iako važan, nije sam po sebi dovoljan za postizanje uravnotežene zastupljenosti", kaže za RSE Biljana Pejović, načelnica Odeljenja za poslove rodne ravnopravnosti u Ministarstvu ljudskih i manjinskih prava Crne Gore. Objašnjava da na nedovoljnu zastupljenost žena u politici utiče više faktora – od načina kandidovanja i rasporeda na izbornim listama, nivoa podrške kandidatkinjama, pa do rodnih stereotipa i nejednake raspodele obaveza u privatnoj sferi. "Iako Ministarstvo za ljudska i manjinska prava poseduje mehanizme za praćenje primene zakona, politička zastupljenost žena zavisi od više aktera – Skupštine, Vlade, lokalnih samouprava, političkih partija, kao i izbornog sistema i nadležnih izbornih organa", kaže Biljana Pejović. Zato iz ministarstva poručuju da je potrebno unaprediti sistem praćenja i obezbediti veću odgovornost svih onih koji utiču na politike rodne ravnopravnosti. Manje od trećine mesta u Skupštini zauzimaju ženeOd ukupno 16 skupštinskih odbora, žene su na čelu četiri, uključujući Odbor za rodnu ravnopravnost. Predsednica tog odbora i poslanica Pokreta Evropa Sad Jelenka Andrić kaže da to što u poslaničkim klupama sedi manje od 30 posto žena, značajno utiče na svakodnevni rad parlamenta. "Kada je žena manje na tim mjestima, rjeđe se insistira da teme kao što su nasilje nad ženama, usklađivanje rada i roditeljstva, ekonomska nejednakost, reproduktivno zdravlje, položaj samohranih majki ili rodno osjetljivo budžetiranje dobiju političku pažnju koju zaslužuju", objašnjava poslanica. Andrić kaže da je jedan od najvećih izazova sa kojima se ona i njene koleginice u Skupštini suočavaju to što se često njihovu glasovi ne čuju dovoljno, a predlozi ne doživljavaju ozbiljno. “Problem je i način na koji se žene u politici percipiraju u javnosti. Umjesto da fokus bude na njihovom radu, rezultatima i politikama koje zastupaju, žene su nerijetko izložene objektivizaciji i seksualizaciji, kao i kritikama koje se odnose na njihov fizički izgled“, dodaje naša sagovornica. Iako optimistična zbog povećanja rodnih kvota na 40 posto, Jelenka Andrić smatra da zakonske izmene nisu dovoljne i podseća da nijednu političku partiju u Crnoj Gori ne predvodi žena. “Ako žene nijesu dovoljno zastupljene u partijskim rukovodstvima, teško je očekivati da će biti dovoljno zastupljene na najvažnijim funkcijama u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti“, kaže ona. Uticaj 'patrijarhalnih obrazaca i rodnih stereotipa'Maja Marinović, saradnica na programima u Centru za građansko obrazovanje (CGO), za RSE objašnjava da na zastupljenost žena u politici značajno utiču patrijarhalni obrasci i rodni stereotipi u crnogorskom društvu, ali i rukovodstva partija koja uglavnom čine muškarci. Dodaje da su žene koje vrše javne funkcije često izložene napadima i mizoginiji, kao i kritikama na račun njihovog privatnog života, izgleda ili integriteta, što ih dodatno obeshrabruje da se politički angažuju ili prihvate visoke funkcije. “Zato je važno dosljedno primjenjivati zakon i spriječiti zloupotrebe kvota, osigurati da žene budu i na rukovodećim pozicijama, ali i razvijati mehanizme nulte tolerancije prema uvredama, napadima i mizoginiji prema političarkama, kako iz sopstvene, tako i drugih partija, jer takva atmosfera obeshrabruje žene da se uključe i ostanu u politici“, ocena je Marinović iz CGO. Kakva je situacija na Zapadnom Balkanu i u zemljama EU?Države Evropske unije, sa kojom Crna Gora pregovara o članstvu, u proseku imaju oko 32 posto žena u parlamentu. Države sa tradicionalno visokim brojem žena u parlamentu, kao što su Island (46%), Finska (45,5%) ili Švedska (44,7%) uopšte nemaju zakonom propisane kvote koje ih obavezuju na uključivanje žena. S druge strane, sve zemlje u regionu imaju neku vrstu rodnih kvota u izbornom zakonodavstvu. Ističe se Severna Makedonija, gde parlament čini više od 39 posto žena. I Srbija i Slovenija imaju visoko učešće žena u parlamentu – preko 37 odsto. U parlamentima Albanije, Kosova i Hrvatske takođe više od 30 posto mesta u parlamentu zauzimaju žene. Jedina zemlja u regionu koja se prema zastupljenosti žena u parlamentu rangira niže od Crne Gore jeste Bosna i Hercegovina – uprkos tome što zakon nalaže da na izbornim listama mora biti 40 posto žena, u Predstavničkom domu svega 8 od 42 mesta zauzimaju žene, što u procentima iznosi oko 19 posto. Učešće žena i evropski put Crne GoreNaše sagovornice uključenost žena u donošenje odluka vide kao neophodan korak ka članstvu Crne Gore u Evropskoj uniji. “Unapređenje političke zastupljenosti žena nije pitanje samo obaveza iz procesa evropskih integracija, već i ukupne sposobnosti Crne Gore da zakone sprovede u praksi“, kaže Maja Marinović iz nevladine organizacije CGO. I Jelenka Andrić, predsednica skupštinskog Odbora za rodnu ravnopravnosti, smatra da stupanje u EU ne podrazumeva samo formalno usaglašavanje zakonodavstva, već i usvajanje evropskih vrednosti i praksi među kojima rodna ravnopravnost zauzima važno mesto. Iz Ministarstva ljudskih i manjinskih prava za RSE ističu da se priprema novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji će, između ostalog, kao cilj prepoznati unapređenje učešća žena u političkom odlučivanju. Poseban fokus u novom zakonu biće stavljen na obavezno integrisanje rodne perspektive u sve faze javnih politika – od planiranja i izrade, do sprovođenja, praćenja i evaluacije, dodaju iz ministarstva. Iz Delegacije Evropske unije u Podgorici do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja o tome kako vide to što u crnogorskoj Skupštini ni trećinu poslanika ne čine žene. Crna Gora je 17. marta zatvorila 14. po redu poglavlje u pristupnim pregovorima sa EU, dok je otvorila svih 33. Plan Vlade je da Crna Gora postane punopravna članica EU do kraja 2028. godine.